Teorija Nizova

dr Lidija Stefanovi
TEORIJA NIZOVA
ZA STUDENTE TEHNICKIH
FAKULTETA
SKC Nis, 2010.
dr Lidija Stefanovi
c
TEORIJA NIZOVA
ZA STUDENTE TEHNICKIH
FAKULTETA
I izdanje, Nis, 2010.
Recenzenti:
c, red. prof. PMFa u Nisu,
dr Dusan Ciri
dr Ljubisa Kocic, red. prof. Elektronskog fakulteta u Nisu
Izdava
c:
Studentski kulturni centar Nis
Za izdava
ca:
Miroslav Jovic, direktor
Urednik:
Aleksandar Blagojevic
Tehni
cka obrada:
dr Lidija Stefanovic,
dipl. ing. Biljana Dordevic
Stampa:
Petrograf Nis
Tira
z:
100 primeraka
ISBN 9788677571689
Bilo kakvo umnozavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

odobrenja autora.
PREDGOVOR
Knjiga se odnosi na oblast matematike Teorija nizova i sastoji se iz tri dela:

Brojni nizovi, Funkcionalni nizovi i Zadaci za vezbu. Prva dva dela sadrze
teoriju i ilustrativne primere, uglavnom one koji se najcesce srecu u primenama. Treci deo cine zadaci predvideni za vezbu, sa resenjima ili uputstvima.
Osim na klasicnu teoriju, u delu Brojni nizovi se ukazuje i na povezanost
nizova sa drugim pojmovima iz razlicitih oblasti matematike. Autor smatra da je upravo u ovakvom povezivanju, kao i u prezentovanim primerima i
zadacima, glavna prednost ove knjige nad ostalom literaturom koja se bavi
istom problematikom.
Posebnu paznju autor je posvetio nacinu izlaganja materije, sa ciljem da on
bude matematicki, a narocito metodoloski i pedagoski korektan.
Knjiga je namenjena prvenstveno studentima tehnickih nauka i prilagodena
duhu Bolonjske deklaracije. Zato je u mnogo cemu pojednostavljena, cesto na
stetu strogog matematickog pristupa, preciznih matematickih formulacija i
notacija.
Tekst knjige je uraden pomocu programskog paketa MIKTEX (verzija Amstex 2.0), a slike pomocu programskog paketa Corel Draw (verzija 11).
cu i prof. dr Ljubisi
Autor zahvaljuje recenzentima, prof. dr Dusanu Ciri
Kocicu, koji su korisnim sugestijama znacajno uticali na konacni izgled teksta.
Nis, 2010. g.
Autor
iii

SADRZAJ
1. BROJNI NIZOVI
1.1. Definicija i konvergencija niza 1

1.2. Osobine nizova 8
1.2.1. Osobine konvergentnih nizova 8
1.2.2. Osobine odredeno divergentnih nizova 18
1.2.3. Nizovi neodredenog oblika 24
1.3. Ograni
cenost i monotonost nizova 29
1.4. Stolzova teorema 44
1.5. Delimi
cni nizovi i ta
cke nagomilavanja niza 57
1.5.1. Delimicni nizovi (podnizovi) 57
1.5.2. Tacke nagomilavanja niza 65
1.6. Cauchyevi nizovi 68
1.7. Veza izmedu grani
cnih vrednosti nizova i funkcija
1.7.1. Monotonost funkcija 73
1.7.2. Granicne vrednosti funkcija 73
1.7.3. Neprekidnost funkcija 76
1.7.4. LHospitalovo pravilo 78
1.7.5. Taylorova formula 82
1.8. Nizovi u drugim oblastima matematike 84
1.8.1. Kompleksni nizovi 84
1.8.2. Linearne diferencne jednacine 86
1.8.3. Iterativni procesi 89
1.8.4. Parcijalne sume 91
1.8.5. Integralne sume 93
2. FUNKCIONALNI NIZOVI
72
96
2.1. Definicija, konvergencija i uniformna konvergencija

v
96

SADRZAJ
vi
2.2. Osobine uniformno konvergentnih nizova
3. ZADACI ZA VEZBU
PRILOG
177
LITERATURA
179
109
105
1. BROJNI NIZOVI
Pojam niza se definise i ispituje u proizvoljnim skupovima snabdevenim

metrikom, tzv. metrickim prostorima ([1], str. 25, 4756). Nas interesuju
samo neke vrste nizova, koji mogu da se objasne i bez poznavanja metrike i
metrickog prostora, pa na ovim pojmovima necemo da se zadrzavamo.
1.1. Definicija i konvergencija niza

Radi jednostavnosti zapisivanja, na samom pocetku uvodimo oznake:
N za skup prirodnih brojeva,
R za skup realnih brojeva i
N0 za skup N {0}.
Definicija 1.1.1. Neka je an R za svako n N. Uredeni skup brojeva
an , u oznaci
(a1 , a2 , . . . , an , . . . ) ,
zove se realni brojni niz.
Umesto prethodne, u upotrebi su i oznake:
an
nN

an n=1 ,

an .
I svaki drugi uredeni skup realnih brojeva

(am , am+1 , . . . ) ,
m N0 ,
zove se realni brojni niz ili samo realni niz, odnosno brojni niz.
U Definiciji 1.1.1 uocavamo dve stvari. Prvo, prirodnim brojevima n N
se pridruzuju realni brojevi an R, pa je niz preslikavanje skupa N u skup
1
TEORIJA NIZOVA
R ([4], str. 44; [6], str. 13). Drugo, niz je beskonacan skup realnih brojeva.
Ponekad se i za konacne uredene skupove realnih brojeva
(a1 , a2 , . . . , an )
kaze da su nizovi, ali se tada koristi termin konacni nizovi. Oni nisu interesantni s aspekta razmatranja vezanih za nizove.
Brojevi a1 , a2 , . . . su clanovi niza, a an je opsti clan niza. Opsti clan je, u
stvari, pravilo po kojem se generisu svi clanovi niza. Zato se nizovi najcesce
i zadaju pomocu opsteg clana. Na primer, niz ciji je opsti clan an = 1/n za
n N u razvijenom obliku glasi
1
1 1
= 1, , , . . . .
n
2 3
Takode, kada je niz zadat pomocu svog opsteg clana, cesto se kaze niz, a
upisuje samo opsti clan an , bez oznake niza (an ).
Definicija 1.1.2. Niz (an ) je konvergentan ako postoji konacan broj
a R i ako za svako > 0 postoji N () N tako da je
|an a| <
za svako n N (). Broj a je granicna vrednost (granica, limes) niza (an ).
U ovom slucaju se kaze da niz (an ) konvergira ka a i pise se
lim an = a .
Definicija 1.1.3. Niz (an ) je divergentan ako nije konvergentan. Pri

tome, ako za svako M > 0 postoji N (M ) N tako da je an M , odnosno
an M za svako n N (M ), kazemo da niz odredeno divergira ka +,
odnosno ka , sto redom zapisujemo sa
lim an = + , lim an = .
Iz Definicije 1.1.2 neposredno sledi da se u intervalu (a , a + ) za svako

> 0 nalaze skoro svi clanovi niza, sto znaci svi clanovi niza, osim mozda
njih konacno mnogo a1 , a2 , . . . , aN ()1 . Ovo dalje znaci da se u intervalu
(a , a + ) uvek nalazi beskonacno mnogo clanova niza, koliko god da je
mali broj, pa se clanovi konvergentnog niza grupisu oko njegove granice.
Ako niz (an ) odredeno divergira ka +, iz Definicije 1.1.3 sledi da se u
intervalu [M, +) nalaze skoro svi clanovi niza, ma koliko da je M veliki
BROJNI NIZOVI
broj. Van ovog intervala moze da se nade samo konacno mnogo clanova
a1 , a2 , . . . , aN (M )1 . Analogno, ako (an ) odredeno divergira ka , skoro
svi clanovi niza su u intervalu (, M ].
U slucaju odredeno divergentnog niza (an ) iz Definicije 1.1.3 kazemo da
niz ima beskonacnu granicnu vrednost. U slucaju kada je (an ) divergentan,
ali ne odredeno, kazemo da limn an ne postoji.
Umesto
lim an = a , lim an =
n
cesto se koriste zapisi

an a , a n
i kaze se da an tezi ka a, odnosno an tezi ka , kad n tezi .
NAPOMENA 1.1.1. U vezi sa upotrebom simbola prime
cujemo slede
ce. U oznaci
grani
cne vrednosti limn je znak + ispred simbola izostavljen jer se podrazumeva
n +. Znak +, odnosno ,
cemo da izostavljamo i u drugim situacijama, npr. kada
nije bitan ili optere
cuje zapis, a upisiva
cemo ga onda kad jeste bitan, kao sto je to u
Definiciji 1.1.3. 4
Teorema 1.1.1. Ako je niz (an ) konvergentan, tada je njegova granica

jedinstvena.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, da konvergentan niz (an ) ima dve granice
a 6= b. Takode, za izaberimo polurastojanje izmedu brojeva a i b, tj.
=
1
|a b| > 0 .
2
Tada iz Definicije 1.1.2 sledi da postoje brojevi N1 , N2 N tako da je

|an a| < , |an b| <
za svako n N1 i n N2 redom. Ako je N N veci od brojeva N1 i N2 ,
dalje sledi
(an a) (an b) |an a| + |an b| < 2

za svako n N , tj.
|b a| < 2 = |a b| .
Dobijena nejednakost ne moze da vazi jer je uvek |b a| = |a b|. Odavde
zakljucujemo da pretpostavka a 6= b nije tacna, pa tvrdenje teoreme vazi.
Primetimo da su N1 = N1 (), N2 = N2 () i N = N () konkretni brojevi
jer je i konkretno izabran broj.
TEORIJA NIZOVA
Ekvivalentno tvrdenje Teoremi 1.1.1 u negiranom obliku je sledece. Ako

niz nema jedinstvenu granicu, on je divergentan.
Definicija 1.1.4. Niz (an ) je nulaniz ako je
lim an = 0 .
Teorema 1.1.2. Ako je niz (an ) konvergentan sa granicom

lim an = a ,
tada je (bn ) = (an a) nulaniz.

Dokaz. Iz pretpostavke limn an = a sledi da za svako > 0 postoji
broj N () N tako da je
|an a| <
za svako n N (). Tada je ocigledno i
|an a 0| = |bn 0| <
za svako n N (), tj.
lim bn = lim (an a) = 0 .
PRIMER 1.1.1. Za konstantu C R i n N, posmatramo konstantan niz sa opstim
clanom
(1.1.1)
an = C
i ispitujemo njegovu konvergenciju.

Neka je > 0 proizvoljan broj. Kako je
|an C| = |C C| = 0 ,
to za svako > 0 postoji broj N () = 1 N tako da je
|an C| = 0 <
za svako n N (). Dakle, konstantan niz je konvergentan i va
zi
(1.1.2)
lim C = C .
BROJNI NIZOVI
PRIMER 1.1.2. Za n N, posmatramo niz sa opstim

clanom
(1.1.3)
an =
1
n

Neka je > 0 proizvoljan broj. Kako iz 1/n < sledi n > 1/, to za svako > 0 postoji
h i
N () =
tako da je
1
+1N
|an 0| =
0 <
za svako n N (). Uglastim zagradama je ozna

cen celobrojni deo broja 1/. Dakle, niz
(an ) je konvergentan i va
zi
(1.1.4)
lim
Prema Definiciji 1.1.4, ovaj niz je nulaniz.
1
=0.
n
4
PRIMER 1.1.3. Za n N, posmatramo nizove sa opstim

clanom
1
an = n ,
bn = (1)n
i ispitujemo njihovu konvergenciju.

1 Neka je M > 0 proizvoljan broj. Tada postoji N (M ) = [M ] + 1 N tako da je
an = n > M
za svako n N (M ). Dakle, niz (an ) odredeno divergira i va
zi
(1.1.5)
lim n = + .
2 Neka je = 1 > 0. Kako za niz (bn ) va

zi: bn = 1 ako je n paran broj i bn = 1
ako je n neparan broj, to se van intervala (1 , 1 + ) = (0, 2) nalazi beskona
cno mnogo
clanova niza bn = 1. Takode, van intervala (1 , 1 + ) = (2, 0) ima beskona

cno
mnogo
clanova niza bn = 1. Prema tome, niz (bn ) ne zadovoljava Definiciju 1.1.2, pa je
divergentan (ne odredeno).
Divergencija niza (bn ) mo
ze da se utvrdi i prema Teoremi 1.1.1. Na osnovu (1.1.1) je
lim bn = 1 , lim bn = 1
za paran i neparan broj n redom. Grani

cna vrednost nije jedinstvena, pa je niz divergentan. 4
PRIMER 1.1.4. Za q R i n N0 , posmatramo geometrijski niz sa opstim
clanom
(1.1.6)
an = q n
TEORIJA NIZOVA

Razlikujemo cetiri slu
caja, zavisno od vrednosti broja q.
Neka je |q| < 1 i > 0 proizvoljan broj. Kako je ln x rastu
ca funkcija i ln |q| < 0 za
|q| < 1, to redom sledi:
|q|n < , n ln |q| < ln , n >
ln
.
ln |q|
Zato za svako > 0 postoji broj
h
N () =
tako da je
ln
+1N
ln |q|
|an 0| = |q n 0| = |q|n <
za svako n N (). Zaklju

cujemo da je u ovom slu
caju niz (an ) konvergentan i va
zi
lim an = 0 ,
pa se radi o nulanizu.
Neka je q = 1. Niz (an ) je tada konstantan niz (1.1.1) sa an = q n = C = 1. Prema
Primeru 1.1.1, niz je konvergentan i va
zi (1.1.2), tj.
lim an = 1 .
Neka je q > 1 i M > 0 proizvoljan broj. Sada je ln q > 0, pa sledi:

q n > M , n ln q > ln M , n >
ln M
.
ln q
Zato za svako M > 0 postoji broj
h
N (M ) =
tako da je
ln M
ln q
i
+1N
an = q n > M
za svako n N (M ). U ovom slu

caju niz (an ) odredeno divergira i va
zi
lim an = + .
Neka je q 1. Za q = 1, niz ima opsti

clan
an = (1)n
i divergira prema Primeru 1.1.3. Kasnije pokazujemo da niz (an ) divergira (ne odredeno)
i za bilo koje drugo q < 1.
BROJNI NIZOVI
Zbog zna
caja koji geometrijski niz ima, dobijene rezultate zapisujemo sa
zeto,
0,
lim q n =
(1.1.7)
|q| < 1 ,
q=1,
1,
+ ,
q>1,
ne postoji ,
q 1 .
PRIMER 1.1.5. Za p R i n N, posmatramo niz sa opstim

clanom
(1.1.8)
an =
1
p
n

Razlikujemo tri slu
caja, zavisno od vrednosti broja p.
je
Neka je p = 0. Niz (an ) je tada konstantan niz (1.1.1) sa an = 1/n
= C = 1, za koji
lim an = 1 .
Neka je p > 0 i > 0 proizvoljan broj. Kako su ln x i ex = exp(x) rastu

ce funkcije, za
n > 1 redom sledi:
1
p < , n
n
>
1
ln
ln
, p ln n > ln , ln n >
, n > exp
p
p
N () = exp
tako da je
ln
p
i
+2N
1
1 0
= p 0 proizvoljan broj. Stavljaju
ci p1 = p > 0, analogno kao u
prethodnom slu
caju sledi:
n
p1
> M , n > exp
ln M
p1
Zato za svako M > 0 postoji broj
N (M ) = exp
ln M
p1
i
+1N
TEORIJA NIZOVA
tako da je
an =
1
p =n
n
p1
>M
za svako n N (M ), sto zna

ci da niz (an ) odredeno divergira i va
zi
lim an = + .
Zbog zna
caja koji ovaj niz ima, dobijene rezultate zapisujemo sa
zeto,
1,
(1.1.9)
lim
1
0,
p =
n
+ ,
p=0,
p>0,
p<0.
1.2. Osobine nizova

1.2.1. Osobine konvergentnih nizova
Opste osobine konvergentnih nizova iskazujemo sledecim teoremama.
Teorema 1.2.1. Neka je (an ) konvergentan niz sa granicom
lim an = a
i neka je C R konstanta. Tada i samo tada je niz (Can ) konvergentan sa

granicom
lim Can = Ca = C lim an .
n
Dokaz. Neka je > 0 proizvoljan broj. Tada je i 1 = |C| > 0 proizvoljan

broj. Iz pretpostavke limn an = a sledi da postoji broj N () N tako
da je
|an a| <
za svako n N () i dalje
|Can Ca| = |C||an a| < |C| = 1
za svako n N ().
Obrnuto, ako je > 0 proizvoljan broj, 1 = /|C| > 0 je takode proizvoljan broj. Iz pretpostavke limn Can = Ca sledi da postoji broj N () N
tako da je
|Can Ca| <
BROJNI NIZOVI
|an a| =
|Can Ca|
<
= 1
|C|
|C|
za svako n N ().
Teorema 1.2.2. Neka su (an ) i (bn ) konvergentni nizovi sa granicama
lim an = a , lim bn = b .
Tada su nizovi (an bn ) konvergentni sa granicama

lim (an bn ) = a b = lim an lim bn .
Dokaz. Neka je > 0 proizvoljan broj. Tada je i 1 = 2 > 0 proizvoljan

broj. Iz pretpostavki limn an = a, limn bn = b sledi da postoje brojevi
N1 (), N2 () N tako da je
|an a| < , |bn b| <
za svako n N1 () i n N2 () redom. Ako je N () N veci od brojeva
N1 () i N2 (), dalje sledi
(an + bn ) (a + b) = (an a) + (bn b) |an a| + |bn b| < 2 = 1

za svako n N ().
Analogno se pokazuje i slucaj
lim (an bn ) = a b .

Tada je niz (an bn ) konvergentan sa granicom

lim (an bn ) = ab = lim an lim bn .
10
TEORIJA NIZOVA
Dokaz. Neka je > 0 proizvoljan broj. Tada je i 1 = ( + |a| + |b|) > 0

proizvoljan broj. Iz pretpostavki limn an = a, limn bn = b sledi da
postoje brojevi N1 (), N2 () N tako da je
|an a| < , |bn b| <
za svako n N1 () i n N2 () redom. Ako je N () N veci od brojeva
N1 () i N2 (), dalje sledi
|an bn ab| = (an bn abn ) + (abn ab)
= (an a)bn + a(bn b) = (an a)(bn b + b) + a(bn b)
= (an a)(bn b) + (an a)b + a(bn b)
|an a||bn b| + |an a||b| + |a||bn b|

< 2 + |b| + |a| = ( + |a| + |b|) = 1
za svako n N ().
Teorema 1.2.1 je specijalan slucaj Teoreme 1.2.3 kada je niz (bn ) konstantan sa bn = C za svako n N.
Teoreme 1.2.2, 1.2.3 vaze i za zbir (razliku), odnosno proizvod od konacno
mnogo nizova, npr.
lim (an bn cn ) = lim an lim bn lim cn .

lim an = a , lim bn = b 6= 0 ,
pri cemu je bn 6= 0 za svako n N. Tada su sledeci nizovi konvergentni:

1 (1/bn ) sa granicom
lim
1
1
1
= =
,
bn
b
lim bn
n
2 (an /bn ) sa granicom

lim an
an
a
= = n
.
n bn
b
lim bn
lim
BROJNI NIZOVI
11
Dokaz. 1 Neka je b > 0 i > 0 proizvoljno mali broj takav da je

1 = b > 0. Iz pretpostavke limn bn = b sledi da postoji broj N () N
tako da je
|bn b| <
< bn b < , b < bn b = 1 > 0 za svako n N ().
Analogno, ako je b < 0, biramo > 0 tako da je 1 = b > 0 i dobijamo
bn b = 1 > 0.
Zakljucujemo da je u oba slucaja
|bn | > 1
za svako n N ().
Zbog proizvoljnosti broja > 0, proizvoljni su i brojevi 1 = b > 0,
2 =
pa je

bn
>0,
|b|1
1 b bn |bn b|
<
= 2
=
=
b
bn b
|b||bn |
|b|1
za svako n N ().
2 Zapisujuci kolicnik u obliku proizvoda
an
1
= an
,
bn
bn
prema 1 i Teoremi 1.2.3 neposredno sledi tvrdenje.
Ako je
lim
an
=1,
bn
pisemo
an bn
12
TEORIJA NIZOVA
i kazemo da su nizovi (an ) i (bn ) ekvivalentni kad n , tj. ponasaju se

isto za dovoljno veliko n. To se, pre svega, odnosi na slucajeve limn an =
limn bn = 0 i limn an = , limn bn = .
Teorema 1.2.5. Neka su (an ) i (bn ) konvergentni nizovi sa istom granicom
lim an = lim bn = c
n
i (cn ) niz takav da je

an cn bn
za svako n N0 N. Tada je niz (cn ) konvergentan sa granicom
lim cn = c = lim an = lim bn .
Dokaz. Neka je > 0 proizvoljan broj. Iz pretpostavke limn an =

limn bn = c sledi da postoje brojevi N1 (), N2 () N tako da je
|an c| < , |bn c| <
za svako n N1 () i n N2 () redom i dalje
c < an < c + , c < bn < c + .
Ako je N () najveci od brojeva N0 , N1 (), N2 (), zbog pretpostavke an
cn bn sledi
c < an cn bn < c + ,
tj.
|cn c| <
za svako n N () N.
Teorema 1.2.5 je u matematickom zargonu poznata pod imenom Teorema o dva zandara jer nizovi zandari (an ) i (bn ) sprovode niz (cn )
([4], str. 54). Uslov an bn cn ocigledno ukljucuje i stroge nejednakosti
an < bn < cn .
Obrnuta tvrdenja Teoremama 1.2.21.2.5 ne vaze u opstem slucaju. Na
primer, nizovi (an ) i (bn ) mogu da budu odredeno divergentni, a da niz
(an /bn ) bude konvergentan. Ovakve i slicne slucajeve cemo da razmatramo
kasnije.
13
BROJNI NIZOVI
Teorema 1.2.6. Neka su (an ), (bn ) i (cn ) konvergentni nizovi sa granicama

lim an = a , lim bn = b , lim cn = c .
n
Ako je
an < bn
za svako n N0 N, tada je
lim an = a b = lim bn .
2 Ako je
< cn <
za svako n N0 N, gde su , R konstante, tada je
lim cn = c .
n
Dokaz. 1 Pretpostavimo suprotno, da je a > b. Takode, za izaberimo

=
1
(a b) > 0 .
2
Tada iz pretpostavki limn an = a, limn bn = b sledi da postoje brojevi

N1 , N2 N tako da je
a < an < a + , b < bn bn
za svako n N N0 , sto je suprotno uslovu an < bn za svako n N0 .
Dakle, pretpostavka a > b nije tacna, pa tvrdenje teoreme vazi.
2 Neka je (an ) konstantan niz (1.1.1) sa an = i bn = cn za svako n N.
Iz uslova < cn sledi an < bn za svako n N0 N, pa prema 1 vazi
lim an lim bn .
14
TEORIJA NIZOVA
Kako je limn bn = limn cn = c i, prema (1.1.2), limn an = , to je

lim cn = c .
n
Analogno, birajuci konstantan niz (bn ) sa bn = i stavljajuci an = cn za

svako n N, sledi i druga nejednakost
lim cn = c .
Tvrdenja Teoreme 1.2.6 vaze i pod uslovima an bn , odnosno cn .

NAPOMENA 1.2.1. U Teoremi 1.2.6 treba obratiti pa
znju na
cinjenicu da iz strogih
nejednakosti za
clanove nizova ne sledi stroga nejednakost za granice nizova u opstem
slu
caju. Na primer, kod niza (1.1.3) je an = 1/n > 0 za svako n N, ali nije limn an >
0 jer va
zi (1.1.4), tj. limn an = 0. 4
Teorema 1.2.7. Neka su (an ), (bn ) i (cn ) konvergentni nizovi sa granicama

lim an = a , lim bn = b , lim cn = c .
n
1 Ako je
lim an = a < b = lim bn ,
tada postoji broj N0 N tako da je

an < bn
za svako n N0 .
2 Ako je
< lim cn = c < ,
n
gde su , R konstante, tada postoji broj N0 N tako da je

< cn <
za svako n N0 .
Dokaz. 1 Neka je
=
1
(b a) > 0 .
2
Tada postoje brojevi N1 , N2 N tako da je

a < an < a + , b < bn < b +
15
BROJNI NIZOVI
za svako n N1 i n N2 redom. Ako je N0 veci od brojeva N1 i N2 , iz

a+=a+
ba
a+b
ba
a+b
=
, b=a
=
2
2
2
2
sledi
an < a + =
a+b
= b < bn
2
za svako n N0 .
2 Ovo tvrdenje je posledica tvrdenja 1 za specijalan izbor nizova sa
opstim clanovima
an = , bn = cn ; an = cn , bn =
(n N) .
Teorema 1.2.7 je obrnuto tvrdenje Teoremi 1.2.6, ali samo u slucaju strogih
nejednakosti
lim an < lim bn , < lim cn < .
n

lim an = a .
Tada je niz (|an |) konvergentan sa granicom

lim |an | = |a| .
Ako je (an ) nulaniz, vazi i obrnuto.

Dokaz. Neka je a > 0. Prema Teoremi 1.2.7, tada postoji broj N0 N
tako da je an > 0 za svako n N0 , pa je |an | = an za svako n N0 i
lim |an | = lim an = a = |a| .
Analogno, za a < 0 je an < 0 za svako n N0 i

lim |an | = lim (an ) = a = |a| .
Za a = 0, iz pretpostavke limn an = a sledi da za svako > 0 postoji

N () N tako da je
|an 0| = |an | <
16
TEORIJA NIZOVA
za svako n N (). Zato je i
|an | 0 = |an | = |an | <

za svako n N (). Da limn |an | = 0 povlaci limn an = 0, ocigledno
je.
Izuzimajuci nulaniz (an ), obrnuto tvrdenje Teoremi 1.2.8 ne vazi u
opstem slucaju. Tako je niz (an ) sa opstim clanom an = (1)n divergentan
(Primer 1.1.3), dok je niz sa opstim clanom |an | = 1 konstantan i kao takav
konvergentan.
NAPOMENA 1.2.2. Ako je niz (|an |) konvergentan, ka
ze se da je niz (an ) apsolutno
konvergentan. Zato Teorema 1.2.8 zna
ci da iz konvergencije niza (an ) sledi njegova apsolutna konvergencija, ali da obrnuto u opstem slu
caju ne va
zi. 4
PRIMER 1.2.1. Za konstante C1 , C2 , C3 , C4 R, C2 6= 0, C4 6= 0, |q| < 1 i n
odredujemo grani
cnu vrednost niza sa opstim
clanom
(1.2.1)
an =
N,
C1 + C2 q n
.
C3 + C4 q n
Primenjuju
ci redom Teoremu 1.2.4, Teoremu 1.2.2, (1.1.2), Teoremu 1.2.1 i (1.1.7),
dobijamo
lim (C1 + C2 q n )
lim an =
lim (C3 + C4 q n )
lim C1 + lim C2 q n
C1 + lim C2 q n
n
C3 + lim C4 q
lim C3 + lim C4 q n
C1 + C2 lim q n
=
C3 + C4 lim q
n
C1
.
C3
PRIMER 1.2.2. Za n N, odredujemo grani

clanom
an =
3n+1 + (2)n
.
3n + (2)n+1
Deobom brojioca i imenioca sa 3n , opsti

clan postaje
an =
3n
(2)n
3
+
3n 2(2)n
2 n
3 + qn
3 n =
=
,
2
1 2q n
12
3
3+
gde je q = 2/3 i |q| = 2/3 < 1. Kako je opsti

clan oblika (1.2.1) sa C1 = 3, C2 = C3 = 1,
C4 = 2, prema Primeru 1.2.1 sledi
lim an =
3
C1
= =3.
C3
1
BROJNI NIZOVI
17
Va
zi i generalno. Ako je r, s
clanom
R i, npr., |r| < |s|, granicna vrednost niza sa opstim
(1.2.2)
an =
C1 rn + C2 sn
C3 rn + C4 sn
se odredjuje kao grani

cna vrednost niza (1.2.1). Pri tome je potrebno prethodno transformisati opsti
clan an . Transformacija se vrsi deobom brojioca i imenioca sa sn jer je
|s| > |r|, pa je q = r/s, |q| = |r|/|s| < 1 i niz (q n ) konvergira. 4
NAPOMENA 1.2.3. Nizovi naj
ces
ce nisu zadati u obliku na koji mogu direktno da se
primene prethodno navedene teoreme ili bi takva primena dovela do pogresnih zaklju
caka.
Tako bi, s obzirom na (1.1.7) i divergenciju niza ((2)n ), mogao da se izvede pogresan
zaklju
cak o divergenciji niza (an ) iz Primera 1.2.2. 4
clanom
an =
sin n
.
n
Kako za funkciju sin x va

zi 1 sin x 1, to je
1 sin n 1 ,
pa je
1
sin n
1
.
n
n
n
S obzirom na (1.1.4) i Teoremu 1.2.1, va

zi
lim
1
n
= lim
1
=0.
n
Uslovi Teoreme 1.2.5 su ispunjeni i sledi

lim an = lim
sin n
=0,
n
sto zna
ci da je (an ) nulaniz.
Teorema 1.2.4 ne mo
ze da se primeni na niz (an ) jer je niz (n) odredeno divergentan
prema (1.1.5), a niz (sin n) divergira (ne odredeno), sto
ce biti pokazano kasnije. 4
PRIMER 1.2.4.
clanom
Za k
N i k > 1, odredujemo granicnu vrednost niza sa opstim

an =
1
.
nk
Niz je specijalan slu

caj niza (1.1.8) kada je p = k N i p > 1. Prema (1.1.9) je
lim an = 0 .
Grani
cna vrednost ovog niza mo
ze da se odredi i primenom Teorema 1.2.3 ili 1.2.5.
18
TEORIJA NIZOVA
Ako se opsti
clan an zapise kao proizvod od k opstih
clanova niza (1.1.3),
an =
1 1
1
,
n n
n
prema Teoremi 1.2.3 i prema (1.2.4) sledi

lim an = lim
1
1
1
lim
lim
=0.
n n n
n n
Kako je k > 1, to je nk > n za svako n N, pa je

0<
1
1
<
.
nk
n
S obzirom na (1.2.4), primenom Teoreme 1.2.5 sledi

lim an = lim
1
=0.
nk
Na isti na
cin se izvodi zaklju
cak o konvergenciji niza (1.1.8) za p R, p > 1.
Teorema 1.2.4 ne mo
ze da se primeni na niz (an ) jer je niz (nk ) odredeno divergentan
prema (1.1.9). 4
NAPOMENA 1.2.4. Primeri 1.1.3 pod 2 i 1.2.4 ukazuju na
cinjenicu da grani
cne
vrednosti nekih nizova mogu de se odrede na vise na
cina. Naravno, uvek treba birati
najjednostavniji na
cin. U Primeru 1.1.3 to je primena Teoreme 1.1.1, a u Primeru 1.2.4
Teoreme 1.2.3. Primena Definicija 1.1.2 i 1.1.3 po pravilu nije najjednostavniji na
cin, pa
je treba izbegavati kad god je to mogu
ce.
4
1.2.2. Osobine odredeno divergentnih nizova

Opste osobine odredeno divergentnih nizova formulisemo pomocu teorema,
analognih odgovarajucim teoremama kod konvergentnih nizova. Dokaze teorema izostavljamo, uz napomenu da se izvode koriscenjem Definicije 1.1.3,
slicno kao u Primerima 1.1.3, 1.1.4 i 1.1.5 u slucaju kada nizovi odredeno
divergiraju.
Teorema 1.2.9. Neka je (an ) odredeno divergentan niz, tj.
lim an =
i neka je C R, C 6= 0 konstanta. Tada i samo tada je niz (Can ) odredeno

divergentan, tj.
lim Can = C lim an = .
n
19
BROJNI NIZOVI
Znak ispred simbola u tvrdenju teoreme se odreduje prema

sgn(C) sgn( lim an ) ,
n
gde je sgn x funkcija kojom se odreduje znak argumenta x. Na primer, ako

je limn an = i C > 0, tada je limn Can = .
U slucaju C = 0 je Can = 0 za svako n N, pa je limn Can = 0 prema
Primeru 1.1.1.
Teorema 1.2.10. Neka je (an ) konvergentan niz i (bn ) odredeno divergentan niz, tj.
lim an = a , lim bn = .
n
Tada su nizovi (an bn ) odredeno divergentni, tj.

lim (an bn ) = lim an lim bn = a lim bn = .
Znak ispred simbola u tvrdenju teoreme je odreden sa

sgn( lim bn ) ,
n
tj. isti je kao znak limn bn .

Teorema 1.2.10 vazi i ako je niz (an ) odredeno divergentan, ali pod uslovom
da su limn an i limn bn istog znaka u slucaju zbira i suprotnog znaka
u slucaju razlike nizova (an ) i (bn ). Na primer, za limn an = ,
limn bn = je
lim (an + bn ) = lim an + lim bn = () + () = = ,
a za limn an = +, limn bn = je
lim (an bn ) = lim an lim bn = (+) () = + + = + .
Slucaj + spada u neodredene oblike, koje razmatramo kasnije.

Zanemarujuci njihovu nekorektnost, ovakve i slicne simbolicke zapise, npr.
sgn(), zbog jednostavnosti koristimo i nadalje.
Teorema 1.2.11. Neka je (an ) konvergentan ne nulaniz i (bn ) odredeno
divergentan niz, tj.
lim an = a 6= 0 , lim bn = .
20
TEORIJA NIZOVA
Tada je niz (an bn ) odredeno divergentan, tj.

lim (an bn ) = lim an lim bn = a lim bn = .
Znak ispred simbola u tvrdenju teoreme je odreden sa

sgn(a) sgn( lim bn ) .
n
Teorema 1.2.11 vazi i ako je niz (an ) odredeno divergentan.

Slucaj a = 0 dovodi do neodredenog oblika 0 .
Teorema 1.2.9 je specijalan slucaj Teoreme 1.2.11 kada je niz (an ) konstantan sa an = C za svako n N.
Teoreme 1.2.11 i 1.2.12 vaze i za zbir (razliku), odnosno proizvod od
konacno mnogo nizova, izuzimajuci slucajeve granicnih vrednosti neodredenog oblika.
Teorema 1.2.12. Neka je (an ) konvergentan niz i (bn ) odredeno divergentan niz, tj.
lim an = a , lim bn = .
n
1 Ako je bn 6= 0 za svako n N, tada je niz (an /bn ) konvergentan sa

granicom
lim an
an
a
lim
= n
=
=0.
n bn
lim bn
lim bn
n
2 Ako je an 6= 0 za svako n N, tada je niz (bn /an ) odredeno divergentan, tj.

lim bn
lim bn
bn
lim
= n
= n
=.
n an
lim an
a
n
Tvrdenje 1 teoreme znaci da je (an /bn ) nulaniz.

Znak ispred simbola u tvrdenju 2 teoreme je odreden sa
sgn(a) sgn( lim bn ) .
n
U opstem slucaju, Teorema 1.2.12 ne vazi ako je niz (an ) odredeno divergentan jer se tada dobija neodredeni oblik /.
Teorema 1.2.13. Neka je (an ) odredeno divergentan niz.
1 Ako je
lim an = +
n
21
BROJNI NIZOVI
i ako je
an bn
za svako n N0 N, tada je niz (bn ) odredeno divergentan sa
lim bn = + .
2 Ako je
lim an =
i ako je
bn an
za svako n N0 N, tada je niz (bn ) odredeno divergentan sa
lim bn = .
Teorema 1.2.14. Neka je (an ) odredeno divergentan niz, tj.

lim an = .
Tada je niz (|an |) odredeno divergentan sa

lim |an | = + .
Obrnuto ne vazi u opstem slucaju. Na primer, niz (an ) sa opstim clanom

an = (1)n n divergira (ne odredeno), dok niz (|an |) sa opstim clanom
|an | = n odredeno divergira prema (1.1.5). Divergenciju niza (an ) pokazujemo kasnije.
PRIMER 1.2.5. Za n N i
an = sin
+ 2n
2
, bn = n ,
odredujemo grani
cne vrednosti nizova sa opstim
clanom:
1
cn = an bn ,
Kako je
cn = an bn ,
sin
+ 2n
2
cn =
= 1
an
,
bn
cn =
bn
.
an
22
TEORIJA NIZOVA
za svako n N, niz (an ) je konstantan i, prema Primeru 1.1.1, va

zi
lim an = lim sin
+ 2n
2
= 1 .
Prema Primeru 1.1.3, niz (bn ) je odredeno divergentan i va

zi
lim bn = lim n = + .
Primenjuju
ci Teoreme 1.2.10, 1.2.11 i 1.2.12 redom, nalazimo:
1
lim cn = lim (an + bn ) = lim an + lim bn = 1 + = + ,
lim cn = lim (an bn ) = lim an lim bn = 1 = ;
2
3
lim cn = lim an bn = lim an lim bn = (1)(+) = ;
lim an
lim cn = lim
lim cn = lim
an
1
n
=
=
=0;
bn
lim bn
+
n
lim bn
+
bn
n
=
=
= .
an
lim an
1
n
Vidimo da su svi nizovi odredeno divergentni, osim niza (an /bn ) koji je konvergentan kao
nulaniz. 4
PRIMER 1.2.6. Za n N, ispitujemo konvergenciju niza sa opstim
clanom
an = n! .
Kako je
n n! = n(n 1) 2 1
i kako, prema (1.1.5), va
zi
lim n = + ,
prema Teoremi 1.2.13 pod 1 sledi

lim an = + ,
pa je niz (an ) odredeno divergentan.
PRIMER 1.2.7. Za q R i n N0 , posmatramo niz sa opstim

clanom
(1.2.3)
an = 1 + q + q 2 + + q n
23
BROJNI NIZOVI
Koristimo formulu za zbir geometrijske progresije
1 + q + q2 + + qn =
1 q n+1
,
1q
q 6= 1
i (1.1.7). Prema ovoj formuli je

an =
1 q n+1
1
q
=
qn .
1q
1q
1q
Razlikujemo cetiri slu

caja, zavisno od vrednosti broja q.
Neka je |q| < 1. Tada je limn q n = 0. Kako je q/(1 q) konstanta, primenom
Teorema 1.2.2, 1.2.1 i (1.1.2) redom, dobijamo
lim an = lim
1
q
1
lim q n =
.
1q
1 q n
1q
Neka je q > 1. Tada je limn q n = +, q/(1 q) < 0 i, primenom Teoreme 1.2.9,

sledi
q
q
q
lim
qn =
lim q n =
(+) = .
1 q n
1q
n 1 q
Dalje je, na osnovu Teoreme 1.2.10 i (1.1.2),
lim an =
1
1
() =
+ = + .
1q
1q
Neka je q 1. Tada limn q n ne postoji, pa ne postoji ni

lim an .
Ako je q = 1, formula za zbir geometrijske progresije ne mo

ze da se koristi. U ovom
slu
caju se (1.2.3) svodi na zbir od n + 1 sabirka, koji su svi jedinice, pa je
an = 1 + 1 + + 1 = n + 1 .
Zato, prema (1.1.2), (1.1.5) i Teoremi 1.2.10, va
zi
lim an = lim (n + 1) = lim n + 1 = + + 1 = + .
Dobijene zaklju
cke zapisujemo sa
zeto na na
cin
(1.2.4)
lim (1 + q + q 2 + + q n ) =
1
,
1q
+ ,
ne postoji ,
|q| < 1 ,
q1,
q 1 .
Primetimo da su sabirci u opstem

clanu (1.2.3)
clanovi geometrijskog niza (1.1.6).
24
TEORIJA NIZOVA
NAPOMENA 1.2.5. Teoreme 1.2.91.2.14 su veoma korisne jer omogu

cavaju jednostavno utvrdivanje odredene divergencije nekog niza ili njegove konvergencije kao nula
niza (Teorema 1.2.12 pod 1 ). Takav je slu
caj niza (1.1.8). Sli
cno kao u Primeru 1.2.6 se
odreduje
p
lim n = +
n
za p 1 i, prema Teoremi 1.2.12 pod 1 ,

lim
1
p =0 .
n
Ovo je jos jedan od na

cina, mo
zda i najjednostavniji, za nala
zenje grani
cne vrednosti niza
(1/nk ), k N (Primer 1.2.4, Napomena 1.2.4). 4
1.2.3. Nizovi neodredenog oblika

Postoji sedam osnovnih neodredenih oblika. To su:
0
,
, + , 0 , 1 , 00 , 0 .
0
Do sada smo razmatrali nizove odredenog oblika (tipa). Odredeni oblik, u
stvari, znaci da ne postoji dilema pri utvrdivanju granicne vrednosti niza,
bilo da je ona konacna ili beskonacna. Ove granicne vrednosti se relativno
jednostavno nalaze.
Nalazenje granicnih vrednosti nizova neodredenog oblika, kao i utvrdivanje
njihove egzistencije, moze da bude veoma komplikovano. U cilju resavanja
ovog problema ustanovljeni su razliciti metodi i kriterijumi. Zbog znacaja
koji oni imaju, izdvojili smo ih u posebne celine. Ovde kroz primere iznosimo
neke jednostavnije slucajeve, kod kojih je za prevodenje sa neodredenog na
odredeni oblik dovoljno transformisati opsti clan niza.
U literaturi se srecu i termini koji se odnose na granicnu vrednost niza, a
ne na sam niz. Tako se, npr., kaze granicna vrednoat neodredenog oblika
umesto niz neodredenog oblika kad n . Takode je cest objedinjujuci
termin neodredenost ([4], str. 53). Ove i slicne termine smatramo ravnopravnim.
PRIMER 1.2.8. Za konstante C1 , C2 R, C1 6= 0, C2 6= 0, k, m, n
ispitujemo konvergenciju niza sa opstim
clanom
N i k > m,
an = C1 nk + C2 nm .
Neka su C1 i C2 istog znaka. Prema (1.1.9), Teoremi 1.2.9 i komentaru uz Teoremu 1.2.10, an je odredenog oblika kad n i va
zi
lim an =
+ ,
C1 , C2 > 0 ,
C1 , C2 < 0 .
BROJNI NIZOVI
25
Neka su C1 i C2 suprotnog znaka, npr. C1 < 0, C2 > 0. Tada je an neodredenog oblika

+ kad n . Ako opsti
clan an zapisemo na na
cin
an = nm (C1 nkm + C2 ) ,
imamo
lim nm = + , lim (C1 nkm + C2 ) = .
Prema komentaru uz Teoremu 1.2.11, an je odredenog oblika kad n i va

zi
lim an = .
Za C1 > 0, C2 < 0 je
lim an = + .
Dakle, u svim slu

cajevima je niz (an ) odredeno divergentan, tj.
lim an = ,
pri cemu je znak ispred simbola odreden sa sgn(C1 ).

Va
zi i generalno. Ako je
Pk (x) = C0 xk + C1 xk1 + + Ck
polinom stepena k i (an ) niz sa opstim
clanom
(1.2.5)
an = Pk (n) ,
tada je
(1.2.6)
lim Pk (n) = .
Znak ispred simbola je odreden sa sgn(C0 ), tj. isti je kao znak broja C0 uz najve
ci
stepen nk . 4
PRIMER 1.2.9. Za konstante Ci R (i = 0, 1, . . . , k), Di R (i = 0, 1, . . . , m),
C0 6= 0, D0 6= 0 i k, m, n N, ispitujemo konvergenciju niza sa opstim
clanom
(1.2.7)
an =
Pk (n)
,
Qm (n)
gde su
Pk (n) = C0 nk + C1 nk1 + + Ck , Qm (n) = D0 nm + D1 nm1 + + Dm
polinomi stepena k i m redom.
26
TEORIJA NIZOVA
Radi jednostavnosti zapisivanja, uvodimo oznake

cn = Pk (n) , dn = Qm (n) .
Prema (1.2.5), (1.2.6) va
zi
lim cn = , lim dn = ,
pa je an neodredenog oblika / kad n .

Razlikujemo tri slu
caja, zavisno od vrednosti brojeva k i m.
Neka je k = m. Deobom cn i dn sa nk = nm , sledi
cn
1
dn
1
1
1
= C0 + C1 + + Ck k , k = D0 + D1 + + Dk k
nk
n
n
n
n
n
i, prema (1.1.9),
lim
Sada je
cn
dn
= C0 , lim k = D0 .
nk
n n
cn
k
cn
n
lim an = lim
= lim
n
n dn
n dn
nk
odredenog oblika i, prema Teoremi 1.2.4 pod 2 , va

zi
cn
C0
nk
lim an =
=
.
dn
D0
n
lim k
n n
lim
Neka je k > m. Kako je k, m N, postoji broj i N tako da je k = m + i i

k m i = 0. Deobom cn i dn manjim stepenom nm , sledi
cn
1
1
= C0 nkm + C1 nkm1 + + Ci1 n + Ci + Ci+1 + + Ck m ,
m
n
n
n
dn
1
1
= D0 + D1 + + Dm m
nm
n
n
i, prema (1.1.9), (1.2.6),
lim
Zato je
cn
dn
= lim (C0 nkm + + Ci ) = , lim m = D0 .
nm
n
n n
cn
m
cn
n
lim an = lim
= lim
n
n dn
n dn
nm
27
BROJNI NIZOVI
odredenog oblika i, prema Teoremi 1.2.12 pod 2 , va
zi
cn
cn
lim
nm
n nm
lim an =
=
=,
dn
D0
n
lim m
n n
lim
gde je znak ispred simbola odreden sa sgn(C0 /D0 ).

Neka je k < m. Analogno kao u prethodnom slu
caju, cn i dn delimo manjim stepenom
nk i dobijamo
lim
cn
dn
= C0 , lim k = lim (D0 nmk + + Di ) = .
nk
n n
n
Zato je limn an odredenog oblika i, prema Teoremi 1.2.12 pod 1 , va

zi
C0
lim an =
lim
dn
nk
=0,
sto zna
ci da je (an ) nulaniz.
Izvedene zaklju
cke sa
zeto zapisujemo sa
C0
, k=m,
(1.2.8)
lim
D0
Pk (n)
=
,
Qm (n)
0,
k>m,
k<m,
pri cemu je znak ispred simbola odreden sa sgn(C0 /D0 ).
NAPOMENA 1.2.6. Za k = m i C0 = D0 u (1.2.8), nizovi (cn ) = (Pk (n)) i (dn ) =

(Qk (n)) su ekvivalentni kad n , iako su i jedan i drugi odredeno divergentni. Prema
tome, dva niza su ekvivalentna ako i samo ako je grani

cna vrednost njihovog koli
cnika
jednaka 1, bez obzira da li su oni konvergentni ili odredeno divergentni.
Za k > m, ka
zemo da niz (cn ) brze tezi ka od niza (dn ) ili da niz (dn ) sporije tezi
ka od niza (cn ) kad n . U slu
caju k < m, niz (cn ) br
ze te
zi ka od niza (dn ),
odnosno (dn ) sporije te
zi ka od (cn ) kad n . 4
clanom
1
an =
n
n+1
n2
n
2
2n + 1
2n + 3
Prema (1.2.8) va
zi
lim
n
n2
n
1
= 1 , lim
= lim
= ,
n+1
2
n 2n2 + 1
n 2n + 3
28
TEORIJA NIZOVA
pa je an neodredenog oblika 0/0 kad n .

Dovodenjem izraza u brojiocu i imeniocu razlomka na zajedni
cki sadr
zalac i sredivanjem
dvojnog razlomka, opsti
clan dobija oblik (1.2.7),
n+1n
(2n2 + 1)(2n + 3)
4n3 + 6n2 + 2n + 3
n+1
an = 2
=
=
2
3n3 + 2n2 n
n (2n + 3) n(2n + 1)
(n + 1)(3n2 n)
(2n2 + 1)(2n + 3)
i, prema (1.2.8), sledi
lim an =
4
.
3
NAPOMENA 1.2.7. Kod grani

cnih vrednosti neodredenog oblika 0/0, koristi se ista
terminologija kao kod oblika / (Napomena 1.2.6). Za limn an /bn = 1, nizovi (an )
i (bn ) su ekvivalentni. Za limn an /bn = 0, niz (an ) br
ze te
zi ka 0 od niza (bn ) kad
n i obrnuto za limn an /bn = .
Zna
caj nulanizova, kakav je (cn ) = (an /bn ) u slu
caju limn an /bn = 0 ili (dn ) =
(bn /an ) u slu
caju limn an /bn = , izmedu ostalog se ogleda i u tome sto omogu
cavaju
uporedivanje brzine konvergencije nizova (an ) i (bn ). 4
PRIMER 1.2.11.
clanom
(1.2.9)
Za q
R i n N, odredujemo granicnu vrednost niza sa opstim
an =
qn
.
n!
U zavisnosti od vrednosti broja q, razlikujemo tri slu

caja i imamo u vidu rezultat iz
Primera 1.2.6,
lim n! = + .
n
Neka je 1 < q 1. Na osnovu (1.1.7), tada je

lim q n = C ,
gde je C = 0 za q < 1 i C = 1 za q = 1. Prema Teoremi 1.2.12 pod 1 , an je odredenog

oblika kad n i va
zi
lim an = 0 .
n
Neka je q > 1. Na osnovu (1.1.7), tada je

lim q n = + ,
pa je an neodredenog oblika / kad n . Kako je q

N N tako da je N q < N + 1. Tada je
q1 =
q
<1
N +1
R konstanta, to postoji
29
BROJNI NIZOVI
i za svako n > N va
zi
an =
qn
q N q nN
qN
q nN
=
=
n!
n(n 1) (N + 1)N !
N ! n(n 1) (N + 1)
qN
q nN
qN
=
nN
N ! (N + 1)
N!
(N + 1)N n
q1 = Cq1n ,
N!
q
N +1
nN
qN
N!
q
N +1
q
N +1
gde je C = (N + 1)N /N ! konstanta. Dakle, za opsti

clan an se dobija
0 an Cq1n .
Prema (1.1.1), Teoremi 1.2.1, (1.1.7) i Teoremi 1.2.5 redom, sledi
lim an = 0 .
Neka je sada q 1. Smenom q = p, dobijamo

q n = (1)n pn ,
i
p1
q n = pn , q n = pn
ako je n paran, odnosno neparan broj. Kako je pn /n!, p 1 oblika (1.2.7), prema
prethodnom razmatranju sledi
pn
=0.
lim
n n!
Zato je
lim an = lim
pn
pn
= 0 , lim an = lim
=0
n!
n
n n!
i za parne i za neparne brojeve n.

U sva tri slu
caja smo dobili isti rezultat, pa je
(1.2.10)
lim
qn
=0,
n!
qR.
Iz jednakosti (1.2.10) zaklju

cujemo da je (q n /n!) nulaniz za svako q
(n!) br
ze te
zi ka + kad n od niza (q n ) za q > 1. 4
R, kao i da niz
1.3. Ograni
cenost i monotonost nizova
Do sada smo proucavali osobine nizova koje omogucavaju nalazenje
granicne vrednosti (konacne ili beskonacne), pod pretpostavkom da ta
30
TEORIJA NIZOVA
granicna vrednost postoji. Sada proucavamo osobine ogranicenosti i monotonosti kojima se upravo utvrduje egzistencija granicne vrednosti. Pomocu
ovih osobina granicna vrednost ne moze da se nade, ali one omogucavaju
primenu drugih metoda za nalazenje granicne vrednosti, pa je njihov znacaj
veliki.
Definicija 1.3.1. Niz (an ) je ogranicen sa donje strane (odozdo) ako
postoji broj M R tako da je
M an
za svako n N.
Definicija 1.3.2. Niz (an ) je ogranicen sa gornje strane (odozgo) ako
postoji broj M R tako da je
an M
za svako n N.
Koriste se i izrazi ogranicen sa leve strane (sleva), ogranicen sa desne
strane (zdesna) umesto ogranicen sa donje strane i ogranicen sa gornje strane
redom.
Definicija 1.3.3. Niz (an ) je ogranicen ako postoji broj M R, M > 0
tako da je
|an | M
za svako n N.
Nejednakosti u Definicijama 1.3.11.3.3 podrazumevaju i stroge nejednakosti.
Konstantni niz (an ) = (C) ocigledno zadovoljava sve tri definicije za svaki
broj M C, pa je on uvek ogranicen niz. Zato posmatramo samo nizove
koji nisu konstantni.
Teorema 1.3.1. Niz (an ) je ogranicen ako i samo ako je ogranicen i sa
donje i sa gornje strane.
Dokaz. Pretpostavimo da niz (an ) nije konstantan.
Neka je niz (an ) ogranicen. Na osnovu Definicije 1.3.3, tada postoji broj
M R, M > 0 tako da je
M an M
za svako n N. Prema Definicijama 1.3.1 i 1.3.2, za M1 = M , nejednakosti
M1 an i an M znace da je niz (an ) ogranicen sa donje i sa gornje strane
redom.
BROJNI NIZOVI
31
Obrnuto, neka je niz (an ) ogranicen sa obe strane. Na osnovu Definicija 1.3.1 i 1.3.2, tada postoje brojevi M1 , M2 R tako da je
M1 an M2
za svako n N. Kako (an ) nije konstantan niz, mora da bude M1 < M2 .
Postoje tri mogucnosti: M1 > 0, M2 > 0; M1 < 0, M2 < 0; M1 < 0,
M2 > 0. Oznacimo sa M3 > 0 veci od brojeva |M1 |, |M2 | i razmotrimo
svaku od mogucnosti.
Neka je M1 > 0, M2 > 0. Tada je M3 = |M2 | = M2 i vazi
M2 < M1 an M2 , M3 < an M3 .
Neka je M1 < 0, M2 < 0. Tada je M3 = |M1 | = M1 i vazi
M1 an M2 < M1 , M3 an < M3 .
Neka je M1 < 0, M2 > 0 i |M1 | > M2 . Tada je M3 = |M1 | = M1 , pa
vaze iste nejednakosti kao u slucaju M1 < 0, M2 < 0. Za |M1 | < M2 je
M3 = |M2 | = M2 i vaze iste nejednakosti kao u slucaju M1 > 0, M2 > 0.
Zakljucujemo da je u svim slucajevima M3 an M3 , tj. da postoji
broj M3 R, M3 > 0 tako da je
|an | M3
za svako n N. Prema Definiciji 1.3.3, to znaci da je niz (an ) ogranicen.
Teorema 1.3.1 se cesto uzima za definiciju ogranicenog niza.
Definicija 1.3.4. Niz (an ) je neogranicen ako za svako M R, M > 0
postoji N (M ) N tako da je
|aN (M ) | M .
Imajuci u vidu Definiciju 1.3.3, niz (an ) je neogranicen ako nije ogranicen.
Prema Teoremi 1.3.1, to dalje znaci da je niz (an ) neogranicen ako nije
ogranicen sa jedne strane (donje, gornje) ili sa obe strane. Reci cemo i niz
je neogranicen sa donje (gornje) strane umesto niz nije ogranicen sa donje
(gornje) strane.
Veza izmedu konvergencije i ogranicenosti niza je iskazana sledecim teoremama.
Teorema 1.3.2. Ako je niz (an ) konvergentan, tada je niz (an ) ogranicen.
32
TEORIJA NIZOVA
Dokaz. Neka je
lim an = a
i > 0 konkretan broj, npr. = 1. Prema Definiciji 1.1.2, za svako > 0,

pa i za = 1, postoji broj N = N (1) N tako da je
a 1 < an < a + 1
za svako n N . Drugim recima, svi clanovi niza su unutar intervala (a
1, a + 1) ako je N = 1 ili se van intervala nalaze clanovi a1 , a2 , . . . , aN 1 ako
je N > 1. Birajuci za M > 0 veci od brojeva |a 1|, |a + 1| u prvom slucaju
ili najveci od brojeva |a1 |, |a2 |, . . . , |aN 1 | u drugom slucaju, dobijamo
M a < an < a + M ,
tj.
|an | M
za svako n N.
Obrnuto
tvrdenje Teoremi 1.3.2 ne vazi u opstem slucaju, o cemu svedoci

niz (1)n iz Primera
1.1.3. Ovaj niz je ogranicen jer postoji broj M =

n
1 > 0 tako da je (1) = 1 za svako n N, ali nije konvergentan.

Ekvivalentno tvrdenje Teoremi 1.3.2 u negiranom obliku je sledece. Ako
je niz (an ) neogranicen, tada je on divergentan.
Teorema 1.3.3. Neka je (an ) odredeno divergentan niz.
1 Ako je
lim an = + ,
n
tada je niz (an ) neogranicen sa gornje strane.

2 Ako je
lim an = ,
n
tada je niz (an ) neogranicen sa donje strane.

Dokaz. Dokaz sledi direktno iz Definicija 1.1.3 i 1.3.4.
Obrnuto tvrdenje Teoremi 1.3.3 ne vazi u opstem slucaju. Primer je niz
sa opstim clanom an = (1)n n. Zaista, za niz (an ) vazi: an = n ako je n
paran broj i an = n ako je n neparan broj. Zato za svako M > 0 postoje
neparan broj N1 = N1 (M ) i paran broj N2 = N2 (M ) tako da je
aN1 = N1 M , aN2 = N2 M ,
BROJNI NIZOVI
33
sto znaci da je niz (an ) neogranicen sa obe strane. Ovaj niz je divergentan (ne
odredeno), sto pokazujemo kasnije. Prema tome, niz (an ) jeste neogranicen
odozgo, ali je istovremeno i divergentan, pa ne vazi limn an = +.
Analogno, ne vazi ni limn an = .
Primetimo da je odredeno divergentan niz uvek ogranicen sa jedne strane:
sa donje ako je limn an = + i sa gornje ako je limn an = . U
prvom slucaju, za svako M > 0 postoji N = N (M ) N tako da je an M
za svako n N i ak < M za k = 1, 2, . . . , N 1. Birajuci za M1 R
najmanji od clanova ak , dobijamo an M1 za svako n N. Analogno se
pokazuje i slucaj limn an = .
NAPOMENA 1.3.1. Ograni
cenost niza smo i ranije pre
cutno koristili. Na primer, uslov
< cn < u Teoremi 1.2.6 pod 2 zna
ci da je niz (cn ) ograni
cen. 4
U vezi sa ogranicenoscu niza su i sledeci pojmovi.

Definicija 1.3.5. Svaki broj M koji zadovoljava uslove iz Definicije 1.3.1
je minoranta niza (an ). Najveca minoranta je infimum niza (an ), u oznaci
inf an .
Svaki broj M koji zadovoljava uslove iz Definicije 1.3.2 je majoranta niza
(an ). Najmanja majoranta je supremum niza (an ), u oznaci sup an .
Po konvenciji se uzima
inf an = , sup an = +
za niz koji je neogranicen sa donje, odnosno sa gornje strane.
Infimum i supremum mogu da budu neki od clanova niza, ali ne moraju.
Na primer, niz (an ) = (1/n) ima inf 1/n = 0 6= an za svako n N i
sup 1/n = 1 = a1 .
Prelazimo sada na monotonost nizova.
Definicija 1.3.6. Niz (an ) je monotono rastuci (rastuci) ako za svako
n N vazi
an+1 > an .
Niz (an ) je monotono opadajuci (opadajuci) ako za svako n N vazi
an+1 < an .
Niz (an ) je monotono neopadajuci (neopadajuci) ako za svako n N vazi
an+1 an .
34
TEORIJA NIZOVA
Niz (an ) je monotono nerastuci (nerastuci) ako za svako n N vazi

an+1 an .
U svim slucajevima iz Definicije 1.3.6 kazemo da je niz (an ) monoton.
Monotonost se prakticno ispituje pomocu razlike ili kolicnika uzastopnih
clanova niza. Na primer, ako je
an+1 an > 0 ,
bn+1
<1,
bn
niz (an ) je rastuci, a niz (bn ) opadajuci.

Iako Definicija 1.3.6 dozvoljava da niz (an ) bude konstantan, ovaj niz
izuzimamo iz daljih razmatranja jer je on uvek konvergentan.
Svaki monotono neopadajuci (nerastuci) niz je ogranicen sa donje (gornje)
strane svojim prvim clanom.
Teorema 1.3.4. Neka je niz (an ) monoton.
1 Ako je niz (an ) neopadajuci i ogranicen sa gornje strane, tada je niz
(an ) konvergentan.
2 Ako je niz (an ) nerastuci i ogranicen sa donje strane, tada je niz (an )
konvergentan.
Dokaz. 1 Kako je niz ogranicen odozgo, to je sup an = a konacan broj.
To znaci ([1], str. 15) da za svako > 0 postoji N () N tako da je
aN () > a . Zbog pretpostavke da je niz neopadajuci, dalje je
an aN () > a
za svako n N (). S druge strane, iz sup an = a i Definicije 1.3.5 sledi
an a
za svako n N. Objedinjujuci prethodne nejednakosti, redom dobijamo:
a < an a , < an a 0 , |an a| <
za svako n N (), sto znaci da je
lim an = sup an = a .
2 Analogno kao pod 1 se pokazuje

lim an = inf an = a .
BROJNI NIZOVI
35

1 Ako je niz (an ) neopadajuci i neogranicen sa gornje strane, tada je niz
(an ) odredeno divergentan sa
lim an = + .
2 Ako je niz (an ) nerastuci i neogranicen sa donje strane, tada je niz

(an ) odredeno divergentan sa
lim an = .
Dokaz. 1 Kako je niz neogranicen odozgo, to za svaki broj M > 0 postoji

N (M ) N tako da je aN (M ) M . Zbog pretpostavke da je niz neopadajuci,
dalje je
an aN (M ) M
za svako n N (M ). Prema Definicijama 1.1.3 i 1.3.5, to znaci
lim an = sup an = + .
2 Analogno kao pod 1 se pokazuje

lim an = inf an = .
Teoreme 1.3.4 i 1.3.5 vaze i ako su nejednakosti an+1 an , an+1 an u

Definiciji 1.3.6 tacne za skoro svako n N.
Obrnuta tvrdenja Teoremama 1.3.4 i 1.3.5 ne vaze. Prema Teoremama 1.3.2 i 1.3.3, konvergentan (odredeno divergentan) niz je ogranicen
(neogranicen). Medutim, konvergentan
(odredeno divergentan) niz ne mora
da bude i monoton. Na primer, niz (1)n /n je konvergentan sa granicom
(1)n
=0,
n
n
sto sledi iz limn (1)n /n = limn 1/n = 0 i Teoreme 1.2.8. Ovaj niz
nije monoton jer je a1 = 1, a2 = 1/2, a3 = 1/3, a4 = 1/4, itd., pa je
lim
a1 < a2 , a2 > a3 , a3 < a4 , . . . .

Zbog znacaja koji sledeci niz ima, njegova konvergencija je formulisana u
obliku teoreme.
36
TEORIJA NIZOVA
Teorema 1.3.6. Niz (an ), n N, sa opstim clanom
1 n
an = 1 +
n
(1.3.1)
je konvergentan.
Dokaz. Pokazujemo da je niz (an ) monotono rastuci.
uocavamo dva uzastopna clana niza
U tom cilju
1 n n + 1 n
=
,
an = 1 +
n
n
1 n+1
1
1 n
n + 2 n + 2 n
an+1 = 1 +
= 1+
1+
=
n+1
n+1
n+1
n+1 n+1
i formiramo kolicnik
n
an+1
n + 2 n n + 2 n
n+2
1
1
=
.
=
1
1+
an
n+1 n+1 n+1
n+1
n+1
n+1
Prema obrascu za razliku kvadrata dva broja
(A B)(A + B) = A2 B 2 ,
dalje je
an+1
n+2
1
=
1
.
an
n+1
(n + 1)2
Koristeci Bernoullievu nejednakost ([4], str. 78)

(1 + x)n > 1 + nx (x > 1 , x 6= 0 ; n N , n > 1)
i stavljajuci
x=
dobijamo
1
> 1 ,
(n + 1)2
1
1
(n + 1)2
n
>1
n
,
(n + 1)2
pa je
an+1
n+2
n
n + 2 (n + 1)2 n
>
1
=
an
n+1
(n + 1)2
n + 1 (n + 1)2
n3 + 3n2 + 3n + 2
>1.
= 3
n + 3n2 + 3n + 1
BROJNI NIZOVI
37
Kako je jos a1 = 2 < a2 = 9/4 i an > 0 za svako n N, to je

an+1 > an
za svako n N, sto znaci da je niz (an ) monotono rastuci (Definicija 1.3.6).
Pokazujemo da je niz (an ) ogranicen sa gornje strane.
Posmatramo clan niza
1 2n
1 2n
1 2n
1 2n
a2n = 1 +
= 1+
1
1
2n
2n
2n
2n
1 2n
= 1 2
bn < bn ,
4n
gde je
1 2n
bn = 1
.
2n
Prema Bernoullievoj nejednakosti za x = 1/2n > 1, n > 1 i cinjenici da
funkcija x2 raste za x > 0, dalje je
1 n
n
1
1
1 2n
1
1
>1
=1 = , 1
> ,
2n
2n
2
2
2n
4
1 2n
bn = 1
<4.
2n
Buduci da niz (an ) raste, to je an < a2n < bn < 4 za n > 1. Jos je
a1 = 2 < 4, pa je
an < 4
za svako n N, sto znaci da je niz (an ) ogranicen sa gornje strane brojem
M = 4 (Definicija 1.3.2).
Prema Teoremi 1.3.4 pod 1 , niz (an ) je konvergentan. Pri tome je an
neodredenog oblika 1 kad n .
Dokaz iz Teoreme 1.3.6 daje grubu procenu ogranicenosti sa gornje strane
niza (an ). Drugaciji dokaz ([4], str. 58), koji smo izbegli zbog komplikovanosti, daje finiju procenu an < 3 za svako n N. Kako je niz (an ) rastuci,
on je ogranicen i sa donje strane svojim prvim clanom a1 = 2, pa vazi
(1.3.2)
1 n
2 1+
<3
n
za svako n N.
Granicna vrednost niza (an ) iz Teoreme 1.3.6 je Napierov broj e, koji spada
u cetiri najznacajnija broja u matematici: 0, 1, , e. Broj e se uzima za
38
TEORIJA NIZOVA
osnovu prirodnog logaritma ln x = loge x. Ovaj broj se odreduje numericki

i njegova priblizna vrednost na dve decimale je 2.72. Dakle, imamo
1 n
lim 1 +
= e 2.72 .
n
n
(1.3.3)
Iako je broj e po definiciji granicna vrednost niza (1 + 1/n)n , on se numericki ne izracunava pomocu ovog niza zbog njegove spore konvergencije.
Za numericko izracunavanje broja e se koriste drugi, brzo konvergentni nizovi, cija je granicna vrednost takode broj e. Jedan od takvih nizova ima
opsti clan
n
X
1
1
1
1
bn =
= 1 + + + +
,
k!
1! 2!
n!
k=0
a kasnije pokazujemo da je limn bn = e.

NAPOMENA 1.3.2. Zna
caj utvrdivanja konvergencije nekog niza, bez efektivnog
nala
zenja njegove granice, izmedu ostalog se ogleda kod sporo konvergentnih nizova, kakav
je (1.3.1). Numeri
cko izra
cunavanje,
cak i velikog broja po
cetnih
clanova niza, ne sugerise konvergenciju takvog niza. Zato je besmisleno upustati se u izra
cunavanje njegove
granice jer ona mo
zda i ne postoji. Ali, ako je konvergencija izvesna, pronalaze se drugi
metodi za odredivanje grani
cne vrednosti, npr., koriste se brzo konvergentni nizovi sa
istom granicom. 4
PRIMER 1.3.1. Za n N i n > 1, ispitujemo konvergenciju i odredujemo grani
cnu
vrednost niza sa opstim
clanom
p
an =
n2 2n n .
Pokazujemo da je niz (an ) monotono rastu

ci. U tom cilju formiramo razliku
an+1 an =
p
p
=
gde je
(n + 1)2 2(n + 1) (n + 1)
n2 1
n2 2n n
n2 2n 1 = bn 1 ,
bn =
n2 1 n2 2n .
Ako se bn pomno
zi i podeli sa n2 1 + n2 2n, dobija se
(n2 1) (n2 2n)

2n 1
bn =
=
.
n2 1 + n2 2n
n2 1 + n2 2n
Kako je
n2 1 < n2 , n2 2n = n2 2n + 1 1 = (n 1)2 1 < (n 1)2
39
BROJNI NIZOVI
i
x pozitivna rastu
ca funkcija za svako x > 0, to je:
n2 1 <
n2 1 +
n2 = n ,
Zato je
bn >
n2 2n <
(n 1)2 = n 1 ,
n2 2n < n + n 1 = 2n 1 .
2n 1
= 1 , an+1 an > 1 1 = 0 ,
2n 1
pa je an+1 > an za svako n N i n > 1, tj. niz (an ) je rastu

ci (Definicija 1.3.6).
Pokazujemo da je niz (an ) ograni
cen sa gornje strane. Kako je
n2 2n < n2 ,
prema navedenim osobinama funkcije

an <
x sledi
n2 n = n n = 0
za svako n N i n > 1, tj. niz (an ) je ograni

cen sa gornje strane brojem M = 0
(Definicija 1.3.2).
Prema Teoremi 1.3.4 pod 1 , niz (an ) je konvergentan i ima grani
cnu vrednost
lim an = a .
Da bismo odredili grani

cnu vrednost, prethodno izvodimo jos jedan dokaz.
Neka su (cn ) i (dn ) nizovi sa opstim
clanovima
cn = n2 2n , dn =
cn =
n2 2n .
Niz (dn ) je monotono rastu

ci zbog:
n2 1 =
dn+1 dn =
=
p
p
p
(n 1)(n + 1) >
(n 1)2 = n 1 ,
(n + 1)2 2(n + 1)
n2 1
n2 2n < n 1 ,
n2 2n
n2 2n > n 1 (n 1) = 0
za svako n N i n > 1.
Kako iz (1.2.5), (1.2.6) sledi
lim cn = + ,
niz (cn ) je neograni

cen sa gornje strane (Teorema 1.3.3 pod 1 ). Prema Definicijama 1.3.2
i 1.3.4, to zna
ci daza svako M > 0 postoji broj N = N (M ) N tako da je
clan niza
ca, pa je i
cN M . Funkcija x je rastu
dN =
cN M = M1 ,
40
TEORIJA NIZOVA
tj. niz (dn ) je neograni

cen odozgo jer za svako M1 > 0 postoji N N tako da je dN M1 .
Koriste
ci Teoremu 1.3.5 pod 1 , zaklju
cujemo da je limn dn = +. Imaju
ci u vidu
i Primer 1.1.3, dobijamo
n2 2n = + , lim n = + ,
lim
pa je an neodredenog oblika + kad n .
Ako se opsti
clan pomno
zi i podeli sa n2 2n + n, dobija se
(n2 2n) n2
2n
an =
=
.
2
2
n 2n + n
n 2n + n
Deobom brojioca i imenioca sa n, dalje je
an =
n2 2n + n
n
n2
2n
+1
n2
2
.
2
1 +1
n
Prema (1.1.9), an je odredenog oblika kad n i va

zi
lim an =
2
1+1
= 1 .
PRIMER 1.3.2. Za n N, ispitujemo konvergenciju i odredujemo grani

cne vrednosti
nizova sa opstim
clanovima
bn =
1+
1
n+1
cn =
1+
1
n
n+1
.
1 Za
clan bn+1 niza va
zi
bn+1 =
1+
1
n+2
n+1
n+2
1
1+
n+3
n+2
n+2
=
n+2
an+2 ,
n+3
gde je an+2
clan niza (1.3.1). Prema dokazu Teoreme 1.3.6, niz (an ) je rastu
ci, pa je
an+2 > an+1 . Zato je
n+1
n+2
n+2
1
n+2 n+2
1
an+1 =
1+
=
1+
n+3
n+3
n+1
n+3 n+1
n+1
n2 + 4n + 4
(n + 2)2
=
bn = 2
b n > bn
(n + 1)(n + 3)
n + 4n + 3
bn+1 >
i niz (bn ) monotono raste.

Kako je, prema (1.3.2),
bn =
1+
1
n+1
<
1+
1
n+1
n+1
= an+1 < 3
41
BROJNI NIZOVI
za svako n N, to je niz (bn ) ograni

cen sa gornje strane.
Prema Teoremi 1.3.4 pod 1 , niz (bn ) je konvergentan, pri

cemu je bn neodredenog
oblika 1 kad n . Grani
cnu vrednost nalazimo jednostavnom transformacijom opsteg
clana
n
n+1
n+1
1
1
=
1+
.
bn = 1 +
n+1
n+2
n+1
Prema (1.2.8) i (1.3.3), bn je odredenog oblika kad n i va
zi
lim bn = lim
n+1
n+2
lim
1+
1
n+1
n+1
=1e=e .
U vezi sa nizom (bn ) prime

cujemo slede
ce. Prvo, niz (bn ) raste, pa je ograni
cen i sa
donje strane svojim prvim
clanom b1 = 3/2, tj.
3
bn < 3
2
za svako n N. Drugo, niz (bn ) sporije konvergira ka broju e od niza (1.3.1) jer se izmedu
svaka dva uzastopna
clana niza (1.3.1) nalaze tri
clana niza (bn ), tj.
b3n2 < b3n1 < b3n < an
za svako n N.
2 Za koli
cnik
clanova cn i cn+1 va
zi
1 n+1
n + 1 n+1 n + 1 n+2
n
=
n+2 =
n
n+2
1
1+
n+1
1+
cn
cn+1
n
n+1
n
n+1
n+1
n
n+2
n2 + 2n + 1
n2 + 2n
n+1
n+2
n+2
n+2
n
n+1
n
n+1
1+
(n + 1)2
n(n + 2)
1
n2 + 2n
n+2
n+2
i, prema Bernoullievoj nejednakosti,

cn
cn+1
n
>
n+1
n+2
1+ 2
n + 2n
Kako je cn > 0 za svako n

opada.
Prema (1.3.2) je
n
1
1+
n+1
n
n
n+1
=1.
n+1
n
N, to je cn > cn+1 za svako n N, pa niz (cn ) monotono
cn =
1+
1
n
n+1
>
1+
1
n
n
= an > 2
42
TEORIJA NIZOVA
za svako n N, pa je niz (cn ) ograni

cen sa donje strane.
Prema Teoremi 1.3.4 pod 2 , niz (cn ) je konvergentan, pri

cemu je cn neodredenog
oblika 1 kad n . Grani
cnu vrednost nalazimo analogno kao u slu
caju niza (bn ),
lim cn = lim
1+
1
n
n+1
= lim
n+1
1
lim 1 +
n n
n
n
=e.
U vezi sa nizom (cn ) prime

cujemo slede
ce. Prvo, niz (cn ) opada, pa je ograni
cen i sa
gornje strane svojim prvim
clanom c1 = 4, tj. va
zi
2 < cn 4
za svako n
va
zi
N. Drugo, svi clanovi niza (1.3.1) su manji od bilo kog clana niza (cn ), tj.
an < cm
za svako n, m N.
PRIMER 1.3.3. Za n N i n > 1, ispitujemo konvergenciju i odredujemo grani

cnu
vrednost niza sa opstim
clanom
an =
1
n
n
.
Zapisuju
ci opsti
clan u obliku
an =
n1
n
n
n1
1+
1
n1
n
,
uo
cavamo da je on isti kao
clan cn1 niza (cn ) iz Primera 1.3.2. Dakle, (an ) je opadaju
ci
niz, ograni
cen sa
2 < an 4
i va
zi
lim an = lim cn1 = e .
Do ove grani
cne vrednosti se krajnje jednostavno dolazi analognim postupkom kao kod
nizova (bn ) i (cn ) iz Primera 1.3.2, uz uvid u (1.1.4),
lim an = lim
1
1+
n1
= lim
1+
1
n1
n
= lim
n1
lim
1
1+
n1
1+
1
n1
n1
1
1+
n1
=e1=e .

cnu vrednost
niza zadatog sa
2 < a1 < 3 , 5an+1 = a2n + 6 .
Jednakost kojom je niz zadat je, tzv., rekurentna ili rekurzivna relacija. Ona, u stvari,
predstavlja implicitnu vezu izmedu opstih
clanova niza. Ponekad je iz ove veze mogu
ce
odrediti eksplicitni oblik opsteg
clana an = f (n) i primenjivati dosad razmatrana pravila.
43
BROJNI NIZOVI
Rekurentnom relacijom se
clanovi niza izra
cunavaju sukcesivno, pa je za njenu primenu
uvek potreban odgovaraju
ci broj po
cetnih
clanova niza (po
cetnih vrednosti). Uslovi koji se
odnose na po
cetne
clanove su po
cetni uslovi. U ovom primeru je po
cetni uslov 2 < a1 < 3.
Prvo pokazujemo da je niz (an ) ograni
cen, tj. da va
zi tvrdenje
2 < an < 3
za svako n N. Dokaz izvodimo matemati
ckom indukcijom. Prema po
cetnom uslovu
2 < a1 < 3, tvrdenje je ta
cno za n = 1. Pretpostavimo da je ta
cno za neko n = k, tj.
2 < ak < 3 i poka
zimo da je ta
cno za n = k + 1. Zaista, funkcija x2 je rastu
ca za x > 0,
pa je:
4 < a2k < 9 , 10 < a2k + 6 < 15 , 10 < 5ak+1 < 15 , 2 < ak+1 < 3 .
Pokazujemo sada da je niz (an ) monoton i u tom cilju ispitujemo znak razlike
an+1 an =
1 2
6
an + an .
5
5
Stavljaju
ci x = an i resavaju
ci kvadratnu jedna
cinu
6
1 2
x x+ =0 ,
5
5
nalazimo resenja x1 = 2, x2 = 3, pa je kvadratni trinom x2 /5 x + 6/5 pozitivan za x < 2
ili x > 3 i negativan za 2 < x < 3. Zbog 2 < an < 3, zaklju
cujemo da je
an+1 an < 0
i an+1 < an za svako n N, tj. niz (an ) je monotono opadaju
ci.
Prema Teoremi 1.3.4 pod 2 , niz (an ) je konvergentan. Neka je
lim an = a .
Iz rekurentne relacije, primenom Teorema 1.2.1, 1.2.2 i 1.2.3, tada sledi

2
5 lim an+1 = ( lim an ) + 6 ,

n
tj.
5a = a2 + 6 , a2 5a + 6 = 0 ,
odakle je a = 2 ili a = 3. Kako je grani

cna vrednost jedinstvena (Teorema 1.1.1) i niz
(an ) opadaju
ci, to je a = 2, odnosno
lim an = 2 .
Primetimo da su istom rekurentnom relacijom, ali uz druga

ciji po
cetni uslov, definisana
jos dva niza. Za a1 < 2, odgovaraju
ci niz (an ) raste i ograni
cen je sa gornje strane, pa je
limn an = 2. Za a1 > 3, niz (an ) raste. Medutim, u ovom slu
caju je limn an =
+. Razlog le
zi u cinjenici da su jedini kandidati za kona
cne grani
cne vrednosti a = 2,
44
TEORIJA NIZOVA
a = 3. prva vrednost a = 2 otpada zato sto je an > 3 za svako n N, a druga a = 3 zato

sto niz (an ) raste. 4
NAPOMENA 1.3.3. Grani
cne vrednosti nizova, koji su zadati rekurentnim relacijama,
nikako ne treba odredivati pre utvrdivanja njihove egzistencije jer to mo
ze da dovede do
nedoumice ili pogresnog zaklju
cka. Tako za niz (an ) iz Primera 1.3.4 ne bismo mogli da
se odlu
cimo za grani
cnu vrednost a = 2 da nismo prethodno ispitali monotonost niza.
Takode, bez poznate monotonosti bismo u slu
caju an > 3 mogli pogresno da zaklju
cimo
limn an = 3, iako je niz odredeno divergentan. Jos drasti
cniji su primeri divergentnih
nizova (ne odredeno), koje
cemo da navedemo u kasnijem izlaganju. 4
1.4. Stolzova teorema

Stolzovom teoremom se utvrduje egzistencija i odreduje granicna vrednost
neodredenog oblika /. Ova teorema je diskretni analogon LHospitalovom pravilu kod funkcija ([4], str. 159160). Teorema je narocito korisna
u slucaju nekih nizova u cijem opstem clanu se javlja zbir od proizvoljno
(konacno) mnogo sabiraka.
Teorema 1.4.1. (STOLZOVA TEOREMA) Neka su (an ) i (bn ) nizovi sa
sledecim osobinama.
1 Niz (bn ) je monotono rastuci.
2 Niz (bn ) je odredeno divergentan sa
lim bn = + .
3 Niz (n ) sa opstim clanom

n =
an an1
bn bn1
(a0 = b0 = 0)
je konvergentan.
Tada je niz (cn ) sa opstim clanom
cn =
an
bn
konvergentan i vazi
an
an an1
= lim
= lim n .
n bn
n bn bn1
n
lim cn = lim
BROJNI NIZOVI
45
Dokaz. Za svako fiksirano k = 1, 2, . . . , n formiramo niz (n ) sa opstim

clanom
bk bk1
n n (k) =
.
bn
Iz uslova 1 teoreme sledi bk bk1 > 0 za svako k = 1, 2, . . . , n, a iz
uslova 1 i 2 sledi bn > 0 pocev od nekog n N. Ne umanjujuci opstost,
pretpostavimo da je bn > 0 za svako n N. Da ne bismo opterecivali
tekst teoreme, uslov bn 6= 0 za svako n N smo izostavili. Ovaj uslov se
podrazumeva kako bi svi clanovi niza (cn ) bili definisani. Dakle, vazi
(1.4.1)
n (k) > 0 (k = 1, 2, . . . , n ; n N) .
Takode, za svako fiksirano k, iz uslova 2 sledi

(1.4.2)
lim n (k) = 0
(k = 1, 2, . . . , n) .
Jos je
n
X
(1.4.3)
k=1
n (k) =
n
1 X
1
(bk bk1 ) =
bn = 1 .
bn
bn
k=1
Na osnovu 3 , postoji granicna vrednost

lim n = ,
sto znaci da za svako > 0 postoji broj N () N tako da je

|n | <
za svako n N () (Definicija 1.1.2). Jos, prema Teoremi 1.3.2 i Definiciji 1.3.3, sledi da postoji broj M R, M > 0 tako da je |n | M za svako
n N, odakle je
M n M , M n M .
Uzimajuci za M1 > 0 veci od brojeva | M | i |M |, dobijamo
|n | M1
za svako n N.
46
TEORIJA NIZOVA
Kako (1.4.1), (1.4.2) vazi, to za svako fiksirano k = 1, 2, . . . , n i svako

> 0 postoji broj N (, k) N tako da je
|n (k)| = n (k) <
za svako n N (, k).
Neka je > 0 proizvoljno, N N najveci od brojeva
N (), N (, 1), N (, 2), . . . , N (, n)
i M2 = M1 N . Prema prethodnom razmatranju, tada vazi
M2
(n N) ,
N
n (k) < (k = 1, 2, . . . , n ; n N ) .
|n | < (n N ) , |n |
(1.4.4)
Uocavamo da je
X
an
cn =
=
n (k)k
bn
k=1
i, za svako n N , posmatramo
n
X
|cn | =
n (k)k .
k=1
Imajuci u vidu da je konstanta i koristeci redom (1.4.3), cinjenicu da je

moduo zbira manji ili jednak zbiru modula sabiraka i (1.4.1), dobijamo
n
n
n
X
X
|cn | =
n (k)k
n (k) =
n (k)(k )
k=1
n
X
k=1
|n (k)| |k | =
k=1
k=1
n
X
n (k)|k | .
k=1
Poslednji zbir rastavljamo na dva zbira,

n
X
n (k)|k | =
k=1
N
X
n (k)|k | +
k=1
n
X
n (k)|k | .
k=N +1
U prvom zbiru je k N , pa iz (1.4.4) sledi n (k) N , pa iz (1.4.4) sledi |k | < . Takode, prema

(1.4.1), (1.4.3), je
n
n
X
X
n (k) <
n (k) = 1 .
k=N +1
k=1
Zato je
n
X
n (k)|k | <
k=N +1
n
X
n (k) <
k=N +1
n
X
n (k) < 1 = .
k=1
Dakle, dobijamo
|cn | < M2 + = (M2 + 1) = 1
za svako n N . Zbog proizvoljnosti broja > 0, proizvoljan je i broj
1 = (M2 + 1) > 0 i, prema Definiciji 1.1.2, vazi tvrdenje teoreme
lim cn = = lim n .
Stolzova teorema vazi i pod sledecim uslovima: niz (bn ) je rastuci za skoro
svako n N, niz (bn ) je neopadajuci za svako ili skoro svako n N. Teorema
vazi i ako je (n ) odredeno divergentan niz ([6], str. 74), pri cemu je
lim n = + , lim cn = + ;
lim n = , lim cn = .
Kada je niz (n ) divergentan (ne odredeno), ne treba brzopleto zakljuciti

da limn cn ne postoji. Tako je niz (cn ) = (sin n/n) iz Primera 1.2.3
konvergentan, a niz (n ) = 2 sin 1/2 cos(n1/2) divergentan. Divergenciju
ovakvih nizova utvrdujemo u kasnijem izlaganju. Na osnovu ovog primera
izvlacimo jos jedan vazan zakljucak. Pod uslovima 1 i 2 Stolzove teoreme,
iz konvergencije niza (n ) sledi konvergencija niza (cn ), ali obrnuto u opstem
slucaju ne vazi, tj. iz konvergencije niza (cn ) ne sledi konvergencija niza (n ).
Ukoliko je (an ) konvergentan niz, prema Teoremi 1.2.12 pod 1 , (cn ) je
nulaniz, tj.
an
lim
=0,
n bn
pa je Stolzova teorema interesantna samo za odredeno divergentne nizove
(an ) kada je limn cn neodredenog oblika /. Ako je (an ) divergentan
niz (ne odredeno), kao sto je (an ) = (sin n) u prethodno navedenom primeru,
48
TEORIJA NIZOVA
za utvrdivanje konvergencije i nalazenje granicne vrednosti niza (cn ) treba

primenjivati druge metode.
Stolzova teorema moze da se primenjuje vise puta uzastopno, sve dok su
uslovi teoreme ispunjeni.
Navodimo sada najznacajnije posledice Stolzove teoreme, koje se odnose
na aritmeticku, harmonijsku i geometrijsku sredinu brojeva.
Teorema 1.4.2. (CAUCHYEVA TEOREMA) Neka je (an ) konvergentan niz
sa granicom
lim an = a .
n
Tada je niz (An ) sa opstim clanom

(1.4.5)
An =
a1 + a2 + + an
n
konvergentan i vazi
(1.4.6)
lim An = a = lim an .
Dokaz. Opsti clan An je aritmeticka sredina brojeva a1 , a2 , . . . , an .

Uvedimo oznake
Sn = a1 + a2 + + an , bn = n .
Niz bn je monotono rastuci jer je
bn+1 = n + 1 > n = bn
za svako n N. Prema Primeru 1.1.3, niz (bn ) je odredeno divergentan sa
lim bn = + .
Dakle, niz (bn ) zadovoljava uslove 1 i 2 Stolzove teoreme. Formiramo niz

(n ) sa opstim clanom
n =
Sn Sn1
bn bn1
(S0 = b0 = 0)
i nalazimo
(a1 + a2 + + an1 + an ) (a1 + a2 + + an1 )
= an ,
n (n 1)
lim n = lim an = a ,
n =
BROJNI NIZOVI
49
pa niz (n ) zadovoljava uslov 3 Stolzove teoreme.

Kako je
Sn
Sn
An =
=
,
n
bn
primenom Stolzove teoreme sledi tvrdenje
lim An = lim n = a .

lim an = a > 0
i neka je an > 0 za svako n N. Tada su sledeci nizovi konvergentni:

1 (Hn ) sa opstim clanom
(1.4.7)
Hn =
n
1
1
1
+
+ +
a1
a2
an
i granicom
(1.4.8)
lim Hn = a = lim an ,
2 (Gn ) sa opstim clanom

(1.4.9)
Gn =
a1 a2 an
i granicom
(1.4.10)
lim Gn = a = lim an .
Dokaz. 1 Opsti clan Hn je harmonijska sredina brojeva a1 , a2 , . . . , an .

Uvodimo oznake
cn =
1
Sn
, Sn = c1 + c2 + + cn , An =
.
an
n
Na osnovu Teorema 1.4.2 i 1.2.4 pod 1 , vazi

lim An = lim cn =
1
1
= .
lim an
a
50
TEORIJA NIZOVA
Kako je
Hn =
n
1
=
,
Sn
An
primenom Teoreme 1.2.4 pod 1 , sledi tvrdenje

lim Hn =
1
=a.
lim An
2 Opsti clan Gn je geometrijska sredina brojeva a1 , a2 , . . . , an .

Koristeci dobro poznatu osobinu sredina
Hn Gn An ,
jednakosti (1.4.6), (1.4.8) i Teoremu 1.2.5, neposredno dobijamo tvrdenje
lim Gn = lim Hn = lim An = a .
Kada je niz (an ) odredeno divergentan, nizovi sredina (An ), (Hn ) i (Gn )
su takode odredeno divergentni. Pri tome za niz aritmetickih sredina vazi
lim an = + , lim An = + ;
lim an = , lim An = ,
a za nizove harmonijskih i geometrijskih sredina, zbog uslova an > 0 za svako

n N, vazi samo
lim an = + , lim Hn = lim Gn = + .
Iz konvergencije nizova (An ), (Hn ), (Gn ) ne

sledi konvergencija niza (an )
u opstem slucaju. Tako je niz (an ) = (1)n iz Primera 1.1.3 divergentan,
dok je niz (An ) konvergentan. Konvergenciju niza (An ) utvrdujemo kao u
Primeru 1.2.3. Zbir
Sn = a1 + a2 + + an = 1 + 1 + (1)n
ima samo dve vrednosti: Sn = 0 ako je n paran broj i Sn = 1 ako je n
neparan broj, pa je 1/n An 0. Prema (1.1.4) i Teoremi 1.2.5, sledi
limn An = 0.
Napominjemo da je Hn = Gn = An ako i samo ako je a1 = a2 = = an .
51
BROJNI NIZOVI
Teorema 1.4.4. Neka su (an ) i (bn ) nizovi sa sledecim osobinama.

1 Niz (an ) ima pozitivne clanove an > 0 za svako n N.
2 Niz (bn ) sa opstim clanom
bn =
an
an1
(a0 = 1)
je konvergentan i vazi
lim bn = b > 0 .
Tada je niz (cn ) sa opstim clanom

cn =
an
konvergentan i vazi
(1.4.11)
lim cn = lim
an = lim
an
= lim bn .
n
an1
Dokaz. Zapisujuci opsti clan niza (an ) na nacin

an =
a1 a2 a3
an
= b1 b2 bn ,
a0 a1 a2
an1
dobijamo
cn =
an =
p
n
b1 b2 bn ,
sto je geometrijska sredina Gn brojeva b1 , b2 , . . . , bn .

Kako je an > 0 za svako n N, to je i bn > 0 za svako n N. Jos je
limn bn = b > 0, pa niz (bn ) zadovoljava uslove Teoreme 1.4.3. Primenom
Teoreme 1.4.3 pod 2 , sledi tvrdenje
lim cn = lim bn = b .
U vezi sa Teoremom 1.4.4 primecujemo sledece.

Ako je niz (an ) konvergentan sa granicom
lim an = a > 0 ,
granicna vrednost limn cn je odredenog oblika

lim cn = lim
an = a0 = 1 .
52
TEORIJA NIZOVA
Jasno da se isti rezultat dobija i prema (1.4.11) jer je tada limn an =

limn an1 . Na primer, ako je (an ) konstantan niz sa an = C > 0 za
svako n N, tada je limn an = C (Primer 1.1.1) i
n
(1.4.12)
lim
C=1, C>0.
n
Ako je
lim an = 0 ,
granicne vrednosti limn cn i limn bn su neodredenog oblika 00 i 0/0

redom. Ako je (an ) odredeno divergentan niz sa
lim an = + ,
granicna vrednost limn cn je neodredenog oblika 0 , a limn cn oblika /. Kako se granicne vrednosti oblika 00 i 0 upravo i nalaze prevodenjem na oblike 0/0 ili /, znacaj jednakosti (1.4.11) je ocigledan. Na
primer, za an = 1/n je
r
lim
1
= lim
n n
1
n = lim n 1 = 1 ,
1
n
n
n1
a za an = n je
(1.4.13)
lim
n
=1,
n n 1
n = lim
pri cemu su limn (n 1)/n i limn n/(n 1) odredeni prema (1.2.8).

Iz konvergencije niza (cn ) ne sledi konvergencija niza (bn ) u opstem
slucaju, o cemu svedoci sledeci primer. Neka je niz (an ) sastavljen od clanova
an = 1 ako je n neparan i an = 2 ako je n paran broj. Tada je
n
n
n
1 an 2 , 1 = 1 n an 2 , 1 cn 2 .
Prema (1.4.12) i Teoremi 1.2.5, sledi
lim cn = lim
S druge strane je
an = 1 .
1
an
an
= ,
=2
an1
2 an1
BROJNI NIZOVI
53
ako je n neparan i ako je n paran broj redom. Granicna vrednost

an
n an1
lim bn = lim
ne postoji jer nije jedinstvena (Teorema 1.1.1).

Da bi se izbegao ovde nebitan pocetni uslov a0 = 1, umesto kolicnika
uzastopnih clanova niza an /an1 se uzima kolicnik an+1 /an , pa jednakost
(1.4.11) glasi
an+1
lim n an = lim
.
n
n an
Isto vazi i za niz (n ) = (an an1 )/(bn bn1 ) = (an+1 an )/(bn+1 bn )
u Stolzovoj teoremi.
NAPOMENA 1.4.1. U oblasti matematike Teorija redova se pomo
cu Teoreme 1.4.4
uspostavlja veza izmedu DAlambertovog i Cauchyevog kriterijuma konvergencije ([7],
str. 2022). 4
PRIMER 1.4.1. Za k, n N, odredujemo grani
clanom
(1.4.14)
cn =
1k + 2k + + nk
.
nk+1
Neka je k N bilo koji fiksirani broj i

an = 1k + 2k + + nk , bn = nk+1 .
Niz (bn ) je monotono rastu
ci jer je
bn+1 = (n + 1)k+1 > nk+1 = bn
za svako n N. Jos je, prema (1.2.5) i (1.2.6),
lim bn = + ,
pa niz (bn ) zadovoljava uslove 1 i 2 Stolzove teoreme.

Formiramo niz (n ) sa opstim
clanom
n =
=
(1k + 2k + + (n 1)k + nk ) (1k + 2k + + (n 1)k )

an an1
=
bn bn1
nk+1 (n 1)k+1
nk+1
nk
.
(n 1)k+1
Koriste
ci binomnu formulu
(A + B)m =
X
m
i=0
Ami B i ,
54
TEORIJA NIZOVA
dobijamo
(n 1)
k+1
k+1
X
k+1
i=0
nk+1i (1)i
= nk+1 (k + 1)nk +
k+1
nk1 + (1)k+1 ,
2
pa je (n ) oblika (1.2.7),
n =
(k + 1)nk
k+1
2
nk1 + + (1)k+1
i, prema (1.2.8), va
zi
lim n =
nk
1
.
k+1
Niz (n ) je konvergentan i zadovoljava uslov 3 Stolzove teoreme.

Prema Stolzovoj teoremi je
lim cn = lim n ,
tj.
(1.4.15)
lim
1
1k + 2k + + nk
.
=
k+1
n
k+1
U specijalnim slu
cajevima k = 1, 2, 3, do grani
cne vrednosti (1.4.15) mo
ze da se dode na
osnovu znanja iz ranijih kurseva matematike i (1.2.8). Formule za zbir prvih n prirodnih
brojeva, za zbir kvadrata i kubova prvih n prirodnih brojeva redom glase:
n
X
(1.4.16)
k=
k=1
n(n + 1)
,
2
n
X
k2 =
k=1
n(n + 1)(2n + 1)
,
6
n
X
k3 =
k=1
n2 (n + 1)2
4
i dokazuju se matemati
ckom indukcijom. Zato je (1.4.14), npr. za k = 1,
cn =
n2 + n
1 + 2 + + n
1 n(n + 1)
=
= 2
.
2
n
n
2
2n2
Prema (1.2.8) sledi

lim cn =
sto je (1.4.15).
1
,
2

clanom
An =
1+
2 + 3 3 + + n n
.
n
55
BROJNI NIZOVI
Neka je
an =
n
n.
Prema (1.4.13), niz (an ) je konvergentan sa granicom

lim an = 1
i ispunjava uslove Cauchyeve teoreme.

Opsti
clan An je aritmeti
cka sredina (1.4.5) brojeva a1 , a2 , . . . , an i va
zi (1.4.6), tj.
lim An = lim an = 1 .
PRIMER 1.4.3. Za konstantu C R i n N, odredujemo grani

cnu vrednost niza sa
opstim
clanom
n
Hn =
C2 + 1
C2 +
+ +
1
4
C2 +
1
n2
Neka je C 6= 0. Ozna
cavaju
ci
r
C2 +
an =
prema (1.1.9) utvrdujemo
lim an =
1
,
n2
C 2 = |C| > 0 .
Jos je an > 0 za svako n N, pa su uslovi Teoreme 1.4.3 ispunjeni.

Opsti
clan Hn je harmonijska sredina (1.4.7) brojeva a1 , a2 , . . . , an i va
zi (1.4.8), tj.
lim Hn = lim an = |C| .
Dobijeni rezultat ostaje na snazi i za C = 0. Primenom (1.4.16), opsti

clan Hn postaje
Hn =
n
2n
2n
=
= 2
1 + 2 + + n
n(n + 1)
n +n
i, na osnovu (1.2.8), sledi

lim Hn = 0 .

clanom
r
Gn =
1+
1
1
1+
1
2
1 +
1
n
n
.
56
TEORIJA NIZOVA
Prema (1.3.3), za
an =
1+
1
n
va
zi
lim an = e > 0 .
Kako je an > 0 za svako n N, uslovi Teoreme 1.4.3 su ispunjeni.

Opsti
clan Gn je geometrijska sredina (1.4.9) brojeva a1 , a2 , . . . , an i va
zi (1.4.10), tj.
lim Gn = lim an = e .
PRIMER 1.4.5. Za p
clanovima
1
(1.4.17)
R i n N, odredujemo granicne vrednosti nizova sa opstim

cn =
p
n
1 Neka je
an = n
, bn =
dn =
an
an1
n
(n 1)
1
n
n! .
n
n
n1
p
.
Tada je an > 0 za svako n N i, prema (1.2.8),

lim bn = 1
=1>0,
pa su uslovi Teoreme 1.4.4 ispunjeni.

Primenjuju
ci (1.4.11), sledi
lim cn = lim bn = 1 ,
tj.
(1.4.18)
lim
p
n
=1,
pR.
2 Opsti clan zapisujemo na na

cin
r
dn =
n!
nn
i uvodimo oznake
an =
n!
,
nn
n!
n! (n 1)n1
(n 1)n1
n 1 n1
nn
bn =
=
=
=n
=
n
n1
(n 1)!
an1
(n 1)! n
nn
n
(n 1)n1
1
1
=
n1 =
n1 .
n
1
1+
n1
n1
an
57
BROJNI NIZOVI
Kako je an > 0 za svako n N i, prema (1.3.3),
lim bn =
1
= e1 > 0 ,
e
uslovi Teoreme 1.4.4 su ispunjeni.

Primenjuju
ci (1.4.11), sledi
lim dn = lim bn = e1 .
1.5. Delimi
cni nizovi i
ta
cke nagomilavanja niza
1.5.1. Delimi
cni nizovi (podnizovi)
Dosad smo se bavili samo odredenom divergencijom nizova, ne i divergencijom uopsteno. Jedan od efikasnih nacina za utvrdivanje divergencije
(ne odredene) nekog niza zasnovan je na pojmu delimicnog niza. Iako rede,
delimicni nizovi mogu da se koriste i za utvrdivanje konvergencije i nalazenje
granicne vrednosti niza.
Definicija 1.5.1. Ako brojevi nk N za svako k N formiraju monotono
rastuci niz (nk ), tj.
n1 < n 2 < < n k < ,
niz (ank ) je delimicni niz ili podniz niza (an ).
Definicija 1.5.1, u stvari, znaci da podniz (ank ) nastaje od clanova niza
(an ), uzetih u istom redosledu u kojem se javljaju u nizu (an ). Ocigledno,
niz (an ) ima beskonacno mnogo podnizova.
Svaki podniz (ank ) niza (an ), posmatran sam po sebi, je takode niz. Dovoljno je izvrsiti prenumeraciju clanova podniza, tj. staviti bk = ank i dobiti
niz (bk ), k N, sa istim clanovima kao (ank ). Zato sva pravila, vezana za nizove, vaze i za podnizove. Podnizovi, dakle, imaju znacaj jedino u kontekstu
njihove veze sa nizovima iz kojih su nastali.
Teorema 1.5.1. Niz (an ) je konvergentan ako i samo ako je svaki njegov
podniz konvergentan sa istom granicom
lim an = lim ank .
58
TEORIJA NIZOVA
Dokaz. Neka je niz (an ) konvergentan sa granicom

lim an = a
i neka je (ank ) proizvoljan podniz niza (an ). Prema Definiciji 1.1.2, tada za
svako > 0 postoji N () N tako da je
|an a| <
za svako n N (). Clanovi

podniza bk = ank su istovremeno i clanovi niza
(an ), pa za njih takode vazi
|bk a| = |ank a| <
za svako nk N ()
Niz indeksa (nk ) clanova podniza (ank ) je rastuci prema Definiciji 1.5.1.
To znaci da za N () N postoji K = K(N ()) = K() N tako da je
N () nK < nK+1 < ,
tj. nk N () vazi za svako k K().
Zakljucujemo da za svako > 0 postoji K() N tako da je
|bk a| <
za svako k K() i, prema Definiciji 1.1.2, niz (bk ) je konvergentan sa
granicom
lim bk = lim ank = a .
k
Obrnuto, neka je (ank ) ma koji konvergentan podniz niza (an ) sa granicom

lim ank = a .
Za nk = k, iz Definicije 1.5.1 sledi da je svaki niz istovremeno i sopstveni

podniz. Kako je podniz (ank ) bilo koji, biramo specijalno ank = ak = an i
dobijamo
lim an = lim ank = a .
n
Teorema 1.5.2. Niz (an ) je odredeno divergentan ako i samo ako je svaki
njegov podniz odredeno divergentan sa
lim an = lim ank = +
BROJNI NIZOVI
59
ili
lim an = lim ank = .
Dokaz teoreme izostavljamo ([4], str. 60).

Ekvivalentna tvrdenja jednog smera Teorema 1.5.1 i 1.5.2 u negiranom
obliku se koriste kao kriterijum za utvrdivanje divergencije niza, pa ih izdvajamo u posebnu teoremu.
Teorema 1.5.3. Niz (an ) je divergentan (ne odredeno) ako postoje bar
dva podniza (ank ) i (bnk ) takva da je
lim ank 6= lim bnk .
Kao ilustraciju Teoreme 1.5.3 navodimo niz (an ) = (1)n . Za n = 2k i

n = 2k 1, podnizovi (a2k ) i (a2k1 ) sa opstim clanovima
a2k = (1)2k = 1 , a2k1 = (1)2k1 = 1
su konstantni i vazi
lim a2k = 1 6= lim a2k1 = 1 ,
pa je niz (an ) divergentan. U Primeru 1.1.3 je dokaz divergencije ovog niza

izveden primenom Definicija 1.1.2 i 1.1.3, sto je daleko tezi nacin.
U vezi sa prethodnim teoremama iznosimo i sledece zapazanje.
Ako je neki podniz (ank ) niza (an ) konvergentan ili odredeno divergentan, to nikako ne znaci da je i niz (an ) konvergentan, odnosno odredeno
divergentan. Takode, ako su neka dva podniza (ank ) i (bnk ) konvergentna
(odredeno divergentna) sa istom granicom, niz (an ) ne mora da bude konvergentan (odredeno divergentan). Primer je niz (an ) = (sin n/2). Za n = 2k
i n = 4k, podnizovi (a2k ) i (a4k ) sa opstim clanovima
a2k = sin k = 0 , a4k = sin 2k = 0
su konstantni nizovi sa istom granicom
lim a2k = lim a4k = 0 .
Medutim, za n = 4k + 1, podniz (a4k+1 ) ima opsti clan

a4k+1 = sin
(4k + 1)
= sin 2k +
=1,
2
2
60
TEORIJA NIZOVA
pa je
lim a4k+1 = 1 6= lim a2k = 0
i, prema Teoremi 1.5.3, niz (an ) divergira.

U izvesnim situacijama, na osnovu konvergentnih (odredeno divergentnih)
podnizova, ipak moze da se zakljucuje o konvergenciji (odredenoj divergenciji) niza. O tome govore naredne dve teoreme.
1 Ako je neki podniz (ank ) konvergentan sa granicom
lim ank = a ,
tada je niz (an ) konvergentan sa istom granicom

lim an = a .
2 Ako je neki podniz (ank ) odredeno divergentan sa
lim ank = +
lim ank = ,
tada je niz (an ) odredeno divergentan sa
lim an = +
lim an = .
Dokaz. Buduci da konvergencija monotonog niza zavisi od njegove

ogranicenosti (Teoreme 1.3.4, 1.3.5), razmatramo dva slucaja, kada je niz
ogranicen i kada je neogranicen sa odgovarajuce strane.
1 Neka je niz (an ) neopadajuci (nerastuci) i ogranicen sa gornje (donje)
strane. Prema Teoremi 1.3.4, niz (an ) je konvergentan i, prema Teoremi 1.5.1, vazi
lim an = lim ank = a .
n
2 Neka je niz (an ) neopadajuci (nerastuci) i neogranicen sa gornje (donje)

strane. Prema Teoremi 1.3.5, niz (an ) je odredeno divergentan i, prema
Teoremi 1.5.2, vazi
lim an = lim ank = +
lim an = lim ank = .
BROJNI NIZOVI
61
Teorema 1.5.5. Ako su podnizovi (a2k ) i (a2k1 ) niza (an ) konvergentni

sa granicom
lim a2k = lim a2k1 = a ,
k
tada je niz (an ) konvergentan sa istom granicom

lim an = a .
Dokaz Teoreme 1.5.5 izostavljamo, uz napomenu da ona predstavlja specijalan slucaj opstijeg rezultata koji je dokazan u [4], str. 88. Teorema vazi i
u slucaju odredeno divergentnih nizova.
Niz (an ) sa opstim clanom
an =
(1)n
n
ilustruje Teoremu 1.5.5. Vec smo pokazali da vazi (1.1.4), tj.

1
=0.
n n
lim
Za n = 2k i n = 2k 1, iz Teoreme 1.5.1 sledi

lim
1
1
= lim
=0,
2k k 2k 1
pa podnizovi (a2k ) i (a2k1 ) imaju iste granicne vrednosti

1
1
= 0 , lim a2k1 = lim
=0,
k
k 2k 1
k 2k
lim a2k = lim
odakle je i
lim an = 0 .
Bez dokaza navodimo i sledecu teoremu ([2], str. 8990).

Teorema 1.5.6. (BOLZANOWEIERSTRASSOV STAV) Svaki ogranicen niz
ima bar jedan konvergentan podniz.
Generalizacija Teoreme 1.5.6 je da svaki realni brojni niz ima bar jedan
konvergentan ili odredeno divergentan podniz.
Neka je G skup granicnih vrednosti svih podnizova niza (an ). Ako je
niz (an ) konvergentan ili odredeno divergentan, prema Teoremama 1.5.1 i
1.5.2, skup G sadrzi samo jedan element. U slucaju divergentnog niza (ne
62
TEORIJA NIZOVA
odredeno), skup G moze da sadrzi proizvoljno mnogo elemenata, konacno ili

beskonacno. Elementi skupa G, tj. granicne vrednosti podnizova, cesto se
zovu delimicne granice niza (an ).
Definicija 1.5.2. Najmanji element skupa G svih delimicnih granica niza
(an ) je donja granica (limes inferior) niza (an ) i oznacava se sa
lim inf an , lim an .
n
Najveci element skupa G svih delimicnih granica niza (an ) je gornja

granica (limes superior) niza (an ) i oznacava se sa
lim sup an , lim an .
n
Donja granica moze da bude konacan broj ili , a gornja konacan broj
ili +.
Teorema 1.5.7. Niz (an ) je konvergentan ili odredeno divergentan ako i
samo ako je
lim inf an = lim sup an .
n
Dokaz. Tvrdenje teoreme je neposredna posledica Teorema 1.5.1, 1.5.2 i

Definicije 1.5.2.
Limes inferior i limes superior ne treba mesati sa infimumom i supremumom niza (Definicija 1.3.5). Infimum i supremum su brojevi koji
ogranicavaju niz i ni jedan od njih ne mora da bude delimicna granica niza.
Na primer, niz sa opstim clanom
1
an = (1)n 1 +
n
ima:
3
;
2
= 1 , lim sup an = lim a2k = 1 .
inf an = a1 = 2 , sup an = a2 =
lim inf an = lim a2k1
n
Ovaj niz je divergentan, sto sledi na osnovu Teoreme 1.5.7 ili Teoreme 1.5.3.
PRIMER 1.5.1. Za n N, posmatramo nizove sa opstim
clanovima
1
an = (2)n ,
bn = (1)n n
63
BROJNI NIZOVI
i ispitujemo njihovu konvergenciju.
1 Za k N, n = 2k i n = 2k 1, dobijaju se podnizovi sa opstim
clanovima
a2k = (2)2k = 4k , a2k1 = (2)2k1 =
1 k
4 .
2
Prema (1.1.6), (1.1.7) i Teoremi 1.2.1, va

zi
lim a2k = + =
6
lim a2k1 =
i, prema Teoremi 1.5.3, niz (an ) divergira (ne odredeno).

Analogno se pokazuje da
lim q n
n
ne postoji i za bilo koje drugo q < 1,

cime je dokaz za (1.1.7) kompletiran.
2 Za k N, n = 2k i n = 2k 1, dobija se
b2k = 2k , b2k1 = (2k 1) = 2k + 1 .
Prema (1.1.2), (1.1.5) i Teoremama 1.2.1, 1.2.2, sledi
lim b2k = + 6= lim b2k1 = ,
pa je, prema Teoremi 1.5.3, niz (bn ) divergentan (ne odredeno).

Niz (bn ) smo ve
c navodili kao primer divergentnog niza u vezi sa Teoremama 1.2.14,
1.3.3, a sada smo njegovu divergenciju i dokazali. 4
PRIMER 1.5.2. Za n N, posmatramo niz zadat rekurentnom relacijom
a1 = 0 , an+1 = 2 an
Pomo
cu rekurentne relacije nalazimo prvih nekoliko
clanova niza:
a1 = 0 , a2 = 2 a1 = 2 , a3 = 2 a2 = 0 , a4 = 2 a3 = 2 .
Uo
cavamo da je
a2k = 2 , a2k1 = 0
za k = 1, 2 i matemati
ckom indukcijom dokazujemo da su ove jednakosti ta
cne za svako
k N. U tom cilju formiramo
clanove
a2(k+1) = a2k+2 = 2 a2k+1 , a2(k+1)1 = a2k+1 = 2 a2k .
Prema induktivnoj pretpostavci je a2k = 2, pa je
a2k+1 = 2 a2k = 0 , a2k+2 = 2 a2k+1 = 2 .
64
TEORIJA NIZOVA
Dakle, niz (an ) se sastoji od dva konstantna podniza sa opstim

clanovima
a2k = 2 , a2k1 = 0 ,
za koje je
lim a2k = 2 6= lim a2k1 = 0 ,
pa niz (an ) divergira prema Teoremi 1.5.3.

Da smo neoprezno pretpostavili konvergenciju niza (an ), tj. egzistenciju njegove granice
lim an = a ,
dosli bismo do pogresnog zaklju

cka
lim an+1 = 2 lim an , a = 2 a , 2a = 2 , a = 1 ,
sto potvrduje zapa

zanja iz Napomene 1.3.3.

cnu vrednost
niza sa opstim clanom
(1.5.1)
an =
1+
1
bn
bn
gde je bn opsti clan proizvoljnog odredeno divergentnog niza (bn ).

Pretpostavimo da je
lim bn = + .
n
Za n N, postoji broj N (n) = Nn N takav da za bn R va

zi
Nn bn Nn + 1 .
Iz pretpostavke limn bn = +, a na osnovu Teoreme 1.2.13 pod 1 , sledi
lim (Nn + 1) = lim Nn = + .
Ako se iz niza (Nn ) odstrane brojevi koji se eventualno ponavljaju, dobija se podniz
(Nnk ) za koji, prema Teoremi 1.5.2, takode va
zi
lim Nnk = + .
Kako je jos Nn N za svako n N, to je (Nnk ) podniz niza (n) svih prirodnih brojeva.
Radi jednostavnosti, uvodimo oznaku N = Nnk i dobijamo redom:
N bn N + 1 ,
1+
1
N +1
1
1
1
1
1
1
, 1+
1+
1+
,
N +1
bn
N
N +1
bn
N
1+
1
bn
bn
1+
1
N
N +1
65
BROJNI NIZOVI
Nizovi na levoj i desnoj strani poslednje dvostruke nejednakosti su podnizovi nizova iz

Primera 1.3.2 i, prema Teoremi 1.5.1, va
zi
lim
1+
1
N +1
= lim
1+
1
N
N +1
=e.
Primenom Teoreme 1.2.5, tada je i
lim an = lim
bn
1
bn
1+
=e.
Slu
caj
lim bn =
se razmatra analogno, polaze

ci od nejednakosti
(N + 1) bn N .
Dobija se isti rezultat
lim an = e .
Zaklju
cujemo da va
zi
(1.5.2)
lim
1
bn
1+
bn
=e
kad je
lim bn = .
Za niz sa opstim
clanom
cn =
1
,
bn
na osnovu Teoreme 1.2.12 pod 1 , u oba slu

caja limn bn = +, limn bn =
se dobija
lim cn = 0
n
i, prema (1.5.4),
(1.5.3)
1/cn
lim (1 + cn )
=e.
1.5.2. Ta
cke nagomilavanja niza
Zakljucci izneti u prethodnom delu mogu da se formulisu i pomocu pojma
tacke nagomilavanja niza. Ovakav pristup se srece kod mnogih autora ([2],
str. 8590; [6], str. 1516).
66
TEORIJA NIZOVA
Definicija 1.5.3. Tacka x R je tacka nagomilavanja niza (an ) ako

postoji podniz (ank ) tako da je
lim ank = x .
Definicija 1.5.3 vazi i za x = + ili x = .

Objedinjene Teoreme 1.5.1 i 1.5.2 u novoj terminologiji dobijaju sledeci
oblik.
Teorema 1.5.8. Niz (an ) je konvergentan (odredeno divergentan) ako i
samo ako postoji jedinstvena konacna (beskonacna) tacka nagomilavanja tog
niza.
Ekvivalent Teoremi 1.5.3 je sledeca teorema.
Teorema 1.5.9. Niz (an ) je divergentan ako i samo ako postoje bar dve
medusobno razlicite tacke nagomilavanja tog niza.
Teorema 1.5.10. (BOLZANOWEIERSTRASSOV STAV) Svaki ogranicen
niz ima bar jednu konacnu tacku nagomilavanja.
Generalizacija Teoreme 1.5.10 je da svaki realni niz ima bar jednu tacku
nagomilavanja, konacnu ili beskonacnu.
Ekvivalentna definicija Definiciji 1.5.2 je sledeca.
Definicija 1.5.4. Limes inferior niza (an ) je najmanja, a limes superior
najveca tacka nagomilavanja niza (an ).
Na kraju ovog dela navodimo znacajna zapazanja, vezana za tacku
nagomilavanja niza i slicne pojmove kod nepraznih skupova.
Tacka x R je adherentna tacka skupa X R ako za svako > 0 postoji
y X tako da je |x y| < .
Tacka x R je tacka nagomilavanja skupa X R ako za svako > 0
postoji y X tako da je y 6= x i |x y| < .
Ocigledno, ako skup X sadrzi samo jedan element, taj element je adherentna tacka skupa X, ali ne i njegova tacka nagomilavanja.
Tacku nagomilavanja niza nikako ne treba poistovecivati sa adherentnom
ili tackom nagomilavanja skupa jer se radi o razlicitim pojmovima. Preciznije, izmedu ovih pojmova postoje sledece veze.
Tacka nagomilavanja niza (an ) je istovremeno adherentna tacka skupa
X = {an }, dok obrnuto u opstem slucaju ne vazi. Primer je niz (an ) = (1/n)
koji ima samo jednu tacku nagomilavanja x = 0. Medutim, skup {1/n} ima
beskonacno mnogo adherentnih tacaka. To su x = 0 i svi clanovi niza a1 = 1,
a2 = 1/2, itd.
BROJNI NIZOVI
67
Tacka nagomilavanja skupa X = {an } je istovremeno tacka nagomilavanja

niza (an ). Da obrnuto ne vazi uvek, svedoci primer konstantnog niza (an ) =
(C). Ovaj niz ima tacku nagomilavanja x = C, ali skup {C} nema tacku
nagomilavanja jer sadrzi samo jedan element.
Primetimo jos da je tacka nagomilavanja niza analogon adherentnoj tacki
skupa, a ne tacki nagomilavanja skupa. Zato se u literaturi tacka nagomilavanja niza srece i pod imenom adherentna vrednost niza ([1], str. 4849).
Teorema 1.5.11. Ako je x R tacka nagomilavanja skupa X R, tada
postoji niz (an ) takav da je an X za svako n N i
lim an = x .
Dokaz. Kako je x tacka nagomilavanja skupa X, to za svako > 0, pa i

za 1 = 1 > 0, postoji element a1 X tako da je a1 6= x i
|a1 x| < 1 .
Neka je 2 > 0 manji od brojeva 1/2 i |a1 x|. Tada postoji element a2 X
tako da je a2 =
6 x, a2 6= a1 i
|a2 x| < 2 .
Nastavljajuci postupak, konstruisemo nizove (n ) i (an ) za koje vazi: n > 0
je manji od brojeva 1/n i |an1 x| ; an 6= x, an 6= ai (i = 1, 2, . . . , n 1) i
|an x| < n .
Poslednju nejednakost zapisujemo na nacin
n + x < an < n + x
i uocavamo da je
0 < n
1
.
n
Sukcesivnom primenom Teoreme 1.2.5, dobijamo redom

lim n = 0 , lim an = x ,
sto je tvrdenje teoreme.
68
TEORIJA NIZOVA
1.6. Cauchyevi nizovi

Jos jedan od nacina za utvrdivanje konvergencije ili divergencije nizova,
bez nalazenja granicnih vrednosti u slucaju konvergencije, zasnovan je na
pojmu Cauchyevog niza.
Definicija 1.6.1. Niz (an ) je Cauchyev niz ako za svako > 0 postoji
N () N tako da je
|am an | <
za svako m, n N ().
Ne umanjujuci opstost, pretpostavimo da je m > n i stavimo m = n + k,
k N. Definicija 1.6.1 tada dobija ekvivalentan oblik.
Definicija 1.6.2. Niz (an ) je Cauchyev niz ako za svako > 0 postoji
N () N tako da je
|an+k an | <
za svako n N () i svako k N.
Definicije 1.6.1 i 1.6.2 znace da su skoro svi clanovi niza na uzajamnom
rastojanju manjem od , koliko god da je mali broj. Dakle, za razliku od
Definicije 1.1.2, koja ukazuje na bliskost clanova konvergentnog niza i nekog
konkretnog broja (limes niza), Definicije 1.6.1 i 1.6.2 ukazuju na medusobnu
bliskost clanova niza.
U prakticnim primenama se koristi ona od Definicija 1.6.1 ili 1.6.2, koja
je pogodnija za resavanje konkretnog problema.
Osobine Cauchyevih nizova formulisemo u obliku teorema.
Teorema 1.6.1. Ako je niz (an ) Cauchyev, tada je on ogranicen.
Dokaz. Neka je > 0 konkretan broj, npr. = 1. Prema Definiciji 1.6.2,
za svako > 0, pa i za = 1, postoji broj N = N (1) N tako da je
|an+k an | < 1
za svako n N i svako k N. Specijalno, za n = N , je
|aN +k aN | < 1 ,
pa suprotna nejednakost moze da vazi samo za clanove niza a1 , a2 , . . . , aN 1 .
Birajuci za M1 > 0 najveci od brojeva 1, |a1 aN |, |a2 aN |, . . . , |aN 1 aN |,
dobijamo
|an aN | M1 , M1 + aN an M1 + aN
BROJNI NIZOVI
69
za svako n N. Ako je M > 0 veci od brojeva | M1 + aN | i |M1 + aN |,

sledi
M an M , |an | M
za svako n N i, prema Definiciji 1.3.3, Cauchyev niz (an ) je ogranicen.
Teorema 1.6.2. Ako je niz (an ) Cauchyev, tada on ima konvergentan
podniz (ank ).
Dokaz. Tvrdenje sledi iz Teorema 1.6.1 i 1.5.10.
Najvaznija osobina Cauchyevih nizova iskazana je sledecom teoremom.
Teorema 1.6.3. (CAUCHYEV KRITERIJUM KONVERGENCIJE) Niz (an )
je konvergentan ako i samo ako je Cauchyev.
Dokaz. Neka je niz (an ) konvergentan i neka je > 0 proizvoljan broj.
Tada je i 1 = 2 > 0 proizvoljan broj. Iz Definicije 1.1.2 sledi da postoji
broj N () N tako da je
|an a| < , |am a| <
za svako m, n N (), pa je
|am an | = (am a) + (a an ) |am a| + |a an |

= |am a| + |an a| < 2 = 1
za svako m, n N (). Dakle, niz (an ) je Cauchyev.
Obrnuto, pretpostavimo da je niz (an ) Cauchyev. Prema Teoremi 1.6.2,
tada postoji konvergentan podniz (ank ). Oznacimo granicnu vrednost podniza sa
lim ank = a .
k
Ako je > 0 proizvoljan broj, proizvoljan je i broj 1 = 2 > 0. Stavljajuci

m = nk , iz Definicije 1.6.1 sledi da postoji broj N1 () N tako da je
|ank an | <
za svako nk , n N1 (). Takode, na osnovu Definicije 1.1.2, postoji broj
N2 () N tako da je
|ank a| <
za svako nk N2 (). Neka je N () veci od brojeva N1 () i N2 (). Tada je
|ank an | < , |ank a| <
70
TEORIJA NIZOVA
za svako nk , n N (), pa je i
|an a| = (an ank ) + (ank a) |an ank | + |ank a|

= |ank an | + |ank a| < 2 = 1
za svako n N (). Dakle, niz (an ) je konvergentan.
Dosad smo nizove posmatrali samo u skupu svih realnih brojeva R.
Medutim, nizovi mogu da se posmatraju i na proizvoljnom skupu X R kao
univerzalnom skupu. Karakteristika ovog slucaja je u zahtevu da granicna
vrednost niza, ukoliko postoji, pripada skupu X. Ovakav zahtev dovodi
do razlike izmedu Cauchyevog i konvergentnog niza. Preciznije, niz moze
da bude Cauchyev, ali ne i konvergentan, pa Teorema 1.6.3 ne vazi u oba
smera. Primer je niz (an ) = (1/n) na intervalu X = (0, 1]. Ovaj niz jeste
Cauchyev jer za svako > 0 postoji broj N () = [2/] + 1 N tako da za
svako m, n N () vazi
1 1
1 1
1
1
2
2
2
|am an | = +
+
=
=h i
<
=.
2
2
m n
m n
N () N ()
N ()
+1
Niz nije konvergentan buduci da je, prema (1.1.4),

1
=0
/X .
n n
lim
NAPOMENA 1.6.1. Najopstiji slu

caj su nizovi u proizvoljnom metri
ckom prostoru
(X, d) ([1], str. 25, 4750). Ovaj slu
caj nas ne interesuje, osim nekih ilustrativnih
primera kakvi su kompleksni brojni nizovi. S obzirom na prethodno uo
cenu razliku izmedu
Cauchyevog i konvergentnog niza, za proizvoljne metri
cke prostore se uvodi novi pojam.
Metri
cki prostor (X, d) je kompletan ako u njemu svaki Cauchyev niz konvergira.
Prema Teoremi 1.6.3, (R, d) je kompletan metri
cki prostor, gde je R skup svih realnih
brojeva i d metrika data sa d(x, y) = |x y|, x, y R. 4
PRIMER 1.6.1. Za n N, posmatramo harmonijski niz sa opstim
clanom
(1.6.1)
an = 1 +
1
1
1
+ + +
2
3
n

Neka je n N i m = 2n. Tada je
1
1
1
1
1
+ + + +
+ +
,
2
3
n
n+1
2n
1
1
1
n
1
|am an | =
+
+ +
>
= .
n+1
n+2
2n
2n
2
am = a2n = 1 +
71
BROJNI NIZOVI
Za specijalno izabrano = 1/4 > 0 ne postoji broj N () N tako da va

zi nejednakost
|am an | < za svako m, n N () jer za svako n N i m = 2n va
zi suprotna nejednakost
|am an | > 1/2 > . Dakle, niz (an ) ne zadovoljava Definiciju 1.6.1, pa nije Cauchyev i,
prema Teoremi 1.6.3, niz (an ) nije konvergentan.
Harmonijski niz odredeno divergira, tj.
(1.6.2)
lim
1+
1
1
1
+ + +
2
3
n
= + .
Odredenu divergenciju niza (1.6.1) utvrdujemo prema Teoremi 1.3.5 pod 1 , tako sto
pokazujemo da je niz monotono rastu
ci i neograni
Kako je
an+1 = 1 +
1
1
1
1
1
+ + +
> 1 + + + = an ,
2
n
n+1
2
n
iz Definicije 1.3.6 sledi da je (an ) monotono rastu

ci niz.
Neka je M R, M > 0 proizvoljan i K = K(M ) N, K 2 najmanji broj za koji je
1+
1
KM .
2
Pokazano je da, za svako k N, k 2 i n = 2k , va

zi
an > 1 +
1
k
2
([6], str. 6061), pa postoji broj N (M ) = 2K N tako da je

aN (M ) > 1 +
1
KM .
2
Na osnovu Definicije 1.3.4, to zna

ci da je niz (an ) neograni
Za dokaz (1.6.2) se
ces
ce koriste drugi metodi ([7], str. 1819), koji nisu predmet
razmatranja ove knjige.
Divergencija niza (1.6.1) je veoma spora ([4], str. 62). Zato na osnovu numeri
ckog
izra
cunavanja po
cetnih
clanova nije mogu
ce naslutiti da li niz konvergira ili divergira.
Ako pogresno pretpostavimo da niz konvergira, pokusaj da numeri
cki odredimo njegovu
granicu naravno da ne daje nikakav rezultat. Zna
caj prethodnog utvrdivanja konvergencije ili divergencije niza se u punoj meri ogleda upravo kod sporo konvergentnih (Napomena 1.3.2) i sporo divergentnih nizova. 4
PRIMER 1.6.2. Za n N, posmatramo hiperharmonijski niz sa opstim
clanom
(1.6.3)
an = 1 +
1
1
1
+ 2 + + 2
22
3
n
72
TEORIJA NIZOVA
Neka je k, n N. Tada je
1
1
1
1
1
+ 2 + + 2 +
+ +
,
2
2
2
3
n
(n + 1)
(n + k)2
1
1
1
an | =
+
+ +
(n + 1)2
(n + 2)2
(n + k)2
1
1
1
<
+
+ +
.
n(n + 1)
(n + 1)(n + 2)
(n + k 1)(n + k)
an+k = 1 +
|an+k
Rastavljanjem svakog sabirka na parcijalne razlomke

1
1+mm
1+m
m
1
1
=
=
,
m(m + 1)
m(m + 1)
m(m + 1)
m(m + 1)
m
m+1
dalje je
1
1
1
1
n
n+1
n+1
n+2
1
1
1
=
<
.
n
n+k
n
|an+k an | <
+ +
1
1
n+k1
n+k
Za proizvoljno > 0 postoji broj N () = [1/] + 1 N tako da za svako n N () i svako

k N va
zi
1
1
1
1
= h i
|an+k an | <
<
=.
1
1
n
N ()
+1
Prema Definiciji 1.6.2, niz (an ) je Cauchyev i, prema Teoremi 1.6.3, niz (an ) je konvergentan.
Hiperharmonijski niz ima grani
cnu vrednost
(1.6.4)
lim
1+
1
1
1
+ 2 + + 2
22
3
n
2
.
6
Za dokaz (1.6.4) se koriste posebni metodi ([7], str. 6970), koje ovde ne razmatramo.
Jednakost (1.6.4) omogu
cava uspesno numeri
cko izra
cunavanje Ludolphovog broja .
Niz (1.6.3) je specijalan slu
caj hiperharmonijskog niza sa opstim
clanom
(1.6.5)
an = 1 +
1
1
1
p +
p + +
p ,
2
3
n
pR.
1.7. Veza izmedu grani

cnih vrednosti
nizova i funkcija
Na tesnu vezu izmedu realnih nizova i realnih funkcija jednog realnog
argumenta ukazuje vec sama definicija niza kao funkcije skupa N u skup
R. Ovo znaci da je pojam niza zasnovan na prethodno poznatom pojmu
BROJNI NIZOVI
73
funkcije. Dalje, realizacija definicija konvergencije i divergencije niza (Definicije 1.1.2, 1.1.3) cesto zahteva poznavanje osnovnih osobina funkcije, npr. osobine monotonosti (Primeri 1.1.4, 1.1.5). Na znacaj neprekidnosti funkcije,
Heineove definicije granicne vrednosti funkcije i LHospitalovog pravila, pri
odredivanju granicnih vrednosti mnogih nizova, ukazujemo upravo u ovom
delu knjige.
Realne funkcije jednog realnog argumenta necemo da razmatramo. Pretpostavljamo da su citaocu vec poznati osnovni pojmovi, kao sto su definicija,
granicna vrednost i neprekidnost, izvodi funkcije, itd. Za detaljnije informacije citaoca upucujemo na obimnu literaturu koja postoji o ovim funkcijama,
npr. [2], str. 97197; [4], str. 97185. Ovde izdvajamo samo one osobine i
pravila koja se koriste u radu sa nizovima.
1.7.1. Monotonost funkcija

Neka je f (x) rastuca realna funkcija jednog realnog argumenta i (an )
monoton realni niz. Tada je novi niz (yn ) sa opstim clanom
yn = f (an )
neopadajuci (nerastuci) ako je (an ) neopadajuci (nerastuci) niz.
U slucaju opadajuce funkcije f (x), niz (yn ) je nerastuci (neopadajuci) ako
je niz (an ) neopadajuci (nerastuci).
Krace receno, prirodu monotonosti niza (an ) rastuca funkcija f (x) ne
menja, a opadajuca menja.
Napominjemo da pomocu nerastue funkcije f (x) iz rastuceg niza (an ) moze
da se dobije nerastuci niz (yn ) i analogno u slucaju neopadajuce funkcije
f (x).
1.7.2. Grani
cne vrednosti funkcija
Neka je f (x) realna funkcija jednog realnog argumenta i x0 , L R
konkretni brojevi ili x0 = +, x0 = , L = +, L = .
Cauchyeva definicija granicne vrednosti funkcije je sledeca.
Ako za svako > 0 postoji = () > 0 tako da iz x 6= x0 , |x x0 | <
sledi |f (x) L| < , funkcija f (x) ima granicnu vrednost L kad x x0 , sto
se zapisuje sa
lim f (x) = L .
xx0
Dokazano je da izmedu granicnih vrednosti funkcija i nizova postoji

obostrana veza, o cemu govori sledeca teorema ([4], str. 105).
74
TEORIJA NIZOVA
Funkcija
f (x)
ima granicnu vrednost L kad x x0 ako i samo ako niz
(yn ) = f (an ) ima granicnu vrednost L, gde je (an ) proizvoljan niz, takav
da je an 6= x0 za svako n N i limn an = x0 .
Dakle, za Cauchyevu definiciju postoji ekvivalent, iskazan pomocu nizova. Ovaj ekvivalent je u literaturi poznat kao Heineova definicija
granicne vrednosti funkcije. Uocavamo da se Cauchyeva definicija odnosi
na neprekidnu promenu argumenta x x0 , dok je u Heineovoj definiciji ta
promena diskretna x = an x0 .
Heineova definicija se koristi u dve situacije. Jedna je kada se granicna
vrednost niza nalazi pomocu poznate granicne vrednosti funkcije. Druga je
kada se utvrduje da granicna vrednost funkcije ne postoji.
Za nalazenje granicnih vrednosti nizova, karakteristicni su sledeci slucajevi. Neka je poznata granicna vrednost funkcije
lim f (x) = L .
x+
Tada, za x = an = n, vazi x + kad n i

lim f (n) = L .
Neka je
lim f (x) = L ,
x0+
gde x 0+ znaci x 0 i x > 0. Tada, za x = an = 1/n, vazi x 0+ kad

ni
1
lim f
=L.
n
n
Da granicna vrednost funkcije ne postoji jer nije jedinstvena, utvrduje se
konstrukcijom nizova (an ) i (bn ), takvih da je
lim an = lim bn = x0 , lim f (an ) 6= lim f (bn ) .
U cilju nalazenja granicnih vrednosti funkcija, Heineova definicija se

upotrebljava samo kada je to neophodno. Tipican primer su granicne vrednosti
(1.7.1)
(1.7.2)
1 x
1 x
1+
= lim 1 +
=e,
x+
x
x
x
1/x
1/x
lim 1 + x
= lim 1 + x
=e,
lim
x0+
x0
75
BROJNI NIZOVI
koje se dobijaju iz (1.5.2) i (1.5.3) redom. Jednakost (1.7.1) moze da se uzme

za definiciju broja e umesto (1.3.3). U tom slucaju se (1.7.2) dobija smenom
t = 1/x, a (1.5.2) i (1.5.3) slede primenom Heineove definicije iz (1.7.1) i
(1.7.2), za x = bn i x = cn redom.
cne vrednosti nizova sa opstim
clanom
1
yn = n sin
1
,
n
yn = 2n sin
1
.
3n
U oba slu
caja koristimo poznatu grani
cnu vrednost
lim
x0
sin x
=1
x
funkcije f (x) = sin x/x i zaklju

cke zasnovane na Heineovoj definiciji. Izraz sin x/x je
neodredenog oblika 0/0 kad x 0 i njegova grani
cna vrednost se najjednostavnije nalazi
pomo
cu LHospitalovog pravila.
1 Za x = 1/n je
sin 1
1
n = n sin 1 = y ,
f
=
n
1
n
n
n
pa je

lim yn = lim f
Prema (1.1.7), za x =
1/3n
lim 3n sin
1
n
= lim f (x) = 1 .
x0+
va
zi x 0+ kad n , pa je
1
= lim f
3n
n
1
3n
= lim f (x) = 1 .
x0+
Transformacijom opsteg
clana
yn =
2n n
1
3 sin n =
3n
3
n
2
3
3n sin
1
3n
i primenom (1.1.7), sledi
n
lim yn = lim
2
3
lim 3n sin
1
=01=0 .
3n
PRIMER 1.7.2. Pokazujemo da ne postoje grani

cne vrednosti funkcija
1
lim sin x ,
x+
lim sin
x0+
1
.
x
U oba slu
caja koristimo zaklju
cak zasnovan na Heineovoj definiciji.
76
TEORIJA NIZOVA
1 Neka je f (x) = sin x. Za n N0 , uo

cavamo nizove (an ), (bn ) sa opstim
clanovima
an = n , bn =
+ 2n ,
2
koji imaju beskona

cne grani
cne vrednosti
lim an = lim bn = + .
Kako je
f (an ) = sin n = 0 , f (bn ) = sin
+ 2n
2
=1,
to je
lim f (an ) = 0 6= lim f (bn ) = 1 ,
pa grani
cna vrednost funkcije f (x) kad x + ne postoji jer nije jedinstvena.
2 Neka je f (x) = sin(1/x). Za n N, nizovi (an ), (bn ) sa opstim
clanovima
an =
1
1
2
2
, bn =
=
=
n
+
4n
(4n
+
1)
+ 2n
2
imaju grani
cne vrednosti
lim an = lim bn = 0 + .
Zato je
lim f (an ) = lim sin n = 0 6= lim f (bn ) = lim sin
2
=1.
(4n + 1)
1.7.3. Neprekidnost funkcija

Neka su f (x), g(x) i F (x) realne funkcije jednog realnog argumenta. Jos,
neka je g(x) neprekidna, a F (x) slozena funkcija
F (x) = g f (x) .
Tada vazi
(1.7.3)
lim F (x) = lim g f (x) = g lim f (x) ,
xx0
xx0
xx0
gde je x0 R konkretan broj ili x0 = +, x0 = . Formalno posmatrana, jednakost (1.7.3) znaci da oznaka g neprekidne funkcije i oznaka lim
smeju uzajamno da promene mesta.
BROJNI NIZOVI
77
Cinjenica
da je ln x neprekidna funkcija i jednakost (1.7.3) omogucavaju
da se granicne vrednosti mnogih funkcija odrede na jednostavan nacin, koji
je poznat kao postupak logaritmovanja. Ako je f1 (x) pozitivna funkcija,
g(x) = ln x i f (x) funkcija oblika
f (x) = f1 (x)f2 (x) ,
logaritmovanjem sledi
g f (x) = ln f (x) = f2 (x) ln f1 (x) .

Odavde je
lim g f (x) = lim ln f (x) = lim f2 (x) ln f1 (x) = L
xx0
xx0
xx0
i, prema (1.7.3),
g lim f (x) = ln lim f (x) = L ,

xx0
pa je
xx0
lim f (x) = eL .
xx0
Specijalno, za x = n N, x0 = + i fn = f (n), jednakost (1.7.3) postaje

(1.7.4)
lim g(fn ) = g lim fn .
Ako je f1 (n) > 0 za svako n N i

fn = f (n) = f1 (n)f2 (n) ,
postupak logaritmovanja se izvodi na potpuno isti nacin i dobija se
lim fn = eL ,
gde je
L = lim f2 (n) ln f1 (n) .
n
Postupak logaritmovanja se koristi za nalazenje granicnih vrednosti neodredenog oblika 1 , 00 , 0 . Pri tome se L najcesce odreduje primenom
LHospitalovog pravila kod funkcija i Stolzove teoreme kod nizova.
78
TEORIJA NIZOVA
clanom
fn =
n.
Grani
cnu vrednost odredujemo primenom postupka logaritmovanja i Stolzove teoreme
(Teorema 1.4.1).
Iz fn = n1/n logaritmovanjem dobijamo novi niz sa opstim
clanom
1
ln n
an
ln n =
=
,
n
n
bn
cn = ln fn =
gde je
an = ln n , bn = n .
Za nizove (an ) i (bn ) va
zi
lim an = lim bn = + ,
sto sledi iz (1.1.5) i Heineove definicije, tj.

lim ln x = + , lim an = lim ln n = + .
x+
Kako je (bn ) rastu

ci niz, uslovi Stolzove teoreme su ispunjeni i njenom primenom dalje
sledi
an+1 an
n+1
ln(n + 1) ln n
lim cn = lim
= lim
= lim ln
.
(n + 1) n
n
n
n bn+1 bn
n
n
Funkcija ln x je neprekidna, pa (1.7.4) mo
ze da se primeni. Zato je
lim cn = ln
lim
n+1
n
= ln 1 = 0 ,
pri cemu je iskoris

cen rezultat (1.2.8). Odavde je
lim cn = lim ln fn = ln
i kona
cno
lim fn
=0
lim fn = e0 = 1 .
Dobijena grani
cna vrednost niza (fn ) je raniji rezultat (1.4.13), izveden primenom
Teoreme 1.4.4, koja je posledica Stolzove teoreme i odnosi se na specijalan slu
caj grani
cne
vrednosti. Postupak logaritmovanja omogu
cava direktnu i mnogo siru primenu Stolzove
teoreme, pa ovde izneti na
cin odredivanja grani
cne vrednosti ima prednost nad primenom
Teoreme 1.4.4. 4
1.7.4. LHospitalovo pravilo

Neka su f (x) i g(x) neprekidne funkcije jednog realnog argumenta i x0 R
konkretan broj ili x0 = +, x0 = . Pretpostavimo da f (x) i g(x) imaju
BROJNI NIZOVI
79
izvode f 0 (x), g 0 (x) i da je g 0 (x) 6= 0 za svako x R, osim mozda za x = x0 .

Pretpostavljamo jos da je
lim f (x) = lim g(x) =
xx0
xx0
ili
lim f (x) = lim g(x) = 0 .
xx0
xx0
Tada iz egzistencije granicne vrednosti limxx0 f 0 (x)/g 0 (x) sledi egzistencija

granicne vrednosti limxx0 f (x)/g(x) i vazi LHospitalovo pravilo
(1.7.5)
lim
xx0
f (x)
f 0 (x)
= lim 0
.
g(x) xx0 g (x)
Kombinovanjem Heineove definicije i jednakosti (1.7.5), uz poznavanje

granicnih vrednosti funkcija, granicne vrednosti mnogih nizova se neuporedivo jednostavnije nalaze nego primenom nekog od dosad opisanih metoda.
To se, pre svega, odnosi na Stolzovu teoremu, koja je diskretni analogon
LHospitalovog pravila (1.7.5). I LHospitalovo pravilo, kao i Stolzovu teoremu, moguce je sukcesivno primenjivati vise puta.
Iz navedenih prepostavki vidimo da se LHospitalovim pravilom odreduju
granicne vrednosti funkcija neodredenog oblika / ili 0/0. Ovo pravilo
moze da se primeni i kod granicnih vrednosti ostalih neodredenih oblika
jer se 0 i + prevode jednostavnim transformacijama, a 1 , 00
i 0 postupkom logaritmovanja na jedan od oblika / ili 0/0. Kako
je LHospitalovo pravilo i veoma jednostavno za primenu, ono je najpopularniji i najrasprostranjeniji metod za nalazenje granicnih vrednosti funkcija
neodredenog oblika.
clanom
an =
en 1
.
n
Grani
cnu vrednost odredujemo na dva na
cina, primenom Stolzove teoreme i LHospitalovog pravila (1.7.5).
Posmatramo nizove (fn ), (gn ) sa opstim
clanom
fn = en 1 , gn = n .
Uslovi Stolzove teoreme su ispunjeni jer je (gn ) rastu
ci niz i, prema (1.3.3), (1.1.7), (1.1.5),
va
zi
lim fn = lim gn = + .
n
80
TEORIJA NIZOVA
Zato je
lim an = lim
(en+1 1) (en 1)
fn+1 fn
= lim
gn+1 gn
n
(n + 1) n
= lim (en+1 en ) = (e 1) lim en = + .

n
Posmatramo sada funkcije

f (x) = ex 1 , g(x) = x , (x) =
f (x)
.
g(x)
Uslovi za primenu LHospitalovog pravila su ispunjeni jer su funkcije f (x), g(x) neprekidne, imaju grani
cne vrednosti
lim f (x) =
x+
i izvode
lim g(x) = +
x+
f 0 (x) = ex , g 0 (x) = 1 6= 0 .
Zato je
lim (x) =
x+
lim
x+
f (x)
f 0 (x)
= lim
= lim ex = + .
g(x)
x+ g 0 (x)
x+
Kako je an = (n), prema Heineovoj definiciji sledi

lim an = lim (n) =
lim (x) = + .
x+
Grani
cna vrednost niza iz Primera 1.7.3 takode mo
ze da se odredi primenom LHospitalovog pravila, uz prethodno logaritmovanje funkcije x1/x :
lim ln x1/x =
x+
ln
lim
x+
lim x1/x
=0,
x+
ln x
(ln x)0
1
= lim
=0,
= lim
x
x+
x0
x+ x
lim x1/x = e0 = 1 , lim n1/n = 1 .
x+
O
cigledno je da se obe grani
cne vrednosti jednostavno nalaze, kako pomo
cu Stolzove
teoreme, tako i pomo
cu Lopitalovog pravila, sto nije uvek slu
caj. 4
PRIMER 1.7.5.
opstim
clanom
Za p, q
R, q > 1 i n N, odredujemo granicnu vrednost niza sa

p
(1.7.6)
an =
n
.
qn
Razlikujemo tri slu

caja, zavisno od vrednosti broja p.
Neka je p = 0. Tada je n
= 1 i, prema (1.1.7),
lim an = lim
1
=0.
qn
81
BROJNI NIZOVI
Neka je p < 0. Tada je p1 = p > 0. Prema (1.1.7), (1.1.9) i Teoremi 1.2.3, sledi
lim an = lim
1
1
lim
p =0 .
n
q
n n 1
Neka je p > 0. Uo
cavamo funkcije
f (x) = x
, g(x) = q x , (x) =
f (x)
.
g(x)
Funkcije f (x), g(x) su neprekidne, imaju grani

cne vrednosti
lim f (x) =
x+
i izvode
f 0 (x) = p x
p1
lim g(x) = +
x+
, g 0 (x) = q x ln q 6= 0 .
Za k = [p] + 1 N je p k < 0, p1 = k p > 0 i limx+ x

LHospitalovo pravilo k puta i dobijamo
lim (x) =
x+
lim
x+
p
f 0 (x)
=
g 0 (x)
ln q
lim
x+
p(p 1) (p k + 1)
(ln q)k
p(p 1) (p k + 1)
=
(ln q)k
=
p1
qx
x
lim
x+
lim
x+
p1
p(p 1)
(ln q)2
= +. Primenjujemo
lim
x+
p2
qx
pk
qx
1
p =0 .
x
q x 1
Kako je an = (n), to je
lim an = lim (n) =
lim (x) = 0 .
x+
U sva tri slu

caja smo dobili isti rezultat, pa je
p
(1.7.7)
lim
n
=0;
qn
pR, q>1.
Iz (1.7.7) vidimo da je (n /q n ) nulaniz za svako p, q R, q > 1, kao i da niz (q n ) br

ze
p
te
zi ka + kad n od niza (n ) za p > 0 i q > 1.
Uporeduju
ci (1.7.7) i (1.2.10), zaklju
cujemo da najbr
ze te
zi ka + kad n niz
p
(n!), zatim niz (q n ), a najsporije niz (n ), pod uslovima p > 0, q > 1.
Primenom Stolzove teoreme, do grani
cne vrednosti (1.7.7) se ote
zano dolazi ve
c u speci
jalnom slu
caju p N, p 4. Citaocu
prepustamo da se u to sam uveri, biraju
ci konkretne
vrednosti za p i q, npr. p = 4, q = 2. Grani
cna vrednost (1.7.7) mo
ze da se nade i
druga
cije. Jedan od na
cina dat je u [4], str. 79, ali je i taj na
cin zamorniji od primene
LHospitalovog pravila.
Na ovom mestu izvodimo jos dva va
zna zaklju
cka. Neka je q R, q > 1, k, n N i
Pk (n) = C0 nk + C1 nk1 + + Ck
82
TEORIJA NIZOVA
polinom stepena k, gde su Ci R (i = 0, 1, . . . , k) konstante, C0 6= 0. Kako je

nk
nk1
1
Pk (n)
= C0 n + C1
+ + C0 n ,
n
n
q
q
q
q
primenom (1.7.7) na svaki od sabiraka, sledi
(1.7.8)
lim
Takode je
Pk (n)
=0,
qn
q>1.
Pk (n)
Pk (n) q n
=
n!
q n n!
i, prema (1.2.10),
(1.7.9)
lim
Pk (n)
=0,
n!
q>1.
1.7.5. Taylorova formula

Neka je x0 R konkretan broj i f (x) funkcija jednog realnog argumenta,
neprekidna u okolini U broja x0 . Ako funkcija f (x) ima izvode proizvoljnog
reda za svako x U , osim mozda za x = x0 , vazi Taylorova formula
(1.7.10)
f (x) = Pn (x) + Rn (x) ,
xU ,
gde je
(1.7.11)
Pn (x) =
n
X
f (k) (x0 )
k=0
k!
= f (x0 ) +
+
(x x0 )k
f 00 (x0 )
f 0 (x0 )
(x x0 ) +
(x x0 )2 +
1!
2!
f (n) (x0 )
(x x0 )n
n!
Taylorov polinom funkcije f (x) i Rn (x) ostatak Taylorove formule. Jednakost (1.7.10) i izraz Pn (x) + Rn (x) se jos zovu Taylorov razvoj funkcije
f (x). Specijalno, za x0 = 0, (1.7.10) je Maclaurinova formula.
Ako postoji broj M R, M > 0 tako da je
|f (x)| M , f (n) (x) M
83
BROJNI NIZOVI
za svako n N i svako x [, ], tada je

(1.7.12)
lim Rn (x) = 0
za svako x [, ] ([4], str.

178).
Primetimo da je (1.7.12) granicna vrednost funkcionalnog niza Rn (x) . O funkcionalnim nizovima ce biti reci u
kasnijem izlaganju.
Znacaj Taylorove formule u matematici je ogroman, a njenu primenu kod
nizova ilustrujemo primerom.
clanom
(1.7.13)
an = 1 +
1
1
1
+
+ +
.
1!
2!
n!
Neka je (, ) proizvoljan interval i 0 (, ). Funkcija

f (x) = ex
je neprekidna na (, ) i ima izvode
f 0 (x) = f 00 (x) = = f (n) (x) = ex .
Za x = x0 = 0 je
f (0) = f 0 (0) = f 00 (0) = = f (n) (0) = e0 = 1 ,
pa Maclaurinov razvoj ove funkcije glasi
(1.7.14)
ex = 1 +
1 2
1 n
1
x+
x + +
x + Rn (x) ,
1!
2!
n!
x (, ) .
Iz dobijenog razvoja, za x = 1, sledi

e=1+
1
1
1
+
+ +
+ Rn (1) = an + Rn (1) ,
1!
2!
n!
tj.
an = e Rn (1) .
Ako je r R, r 1 konkretan broj i [, ] = [r, r], tada je 1 [r, r]. Takode,
funkcija f (x) raste i postoji broj M = er > 0 tako da je
|f (x)| = |f (n) (x)| = |ex | = ex er = M
za svako n
tj. va
zi
N i svako x [r, r]. Zato (1.7.12) vazi za svako x [r, r], pa i za x = 1,

lim Rn (1) = 0
84
TEORIJA NIZOVA
i dalje
lim an = e lim Rn (1) = e .
Dakle, dobijamo
(1.7.15)
lim
1+
1
1
1
+
+ +
1!
2!
n!
=e.
Niz sa opstim
clanom (1.7.13) smo ve
c pominjali kao niz koji se, zbog svoje brze konvergencije, koristi za izra
cunavanje broja e.
Za odgovaraju
ci izbor brojeva x i r, na isti na
cin kao u ovom primeru, iz Maclaurinovog
razvoja (1.7.14) mogu da se dobiju i grani
cne vrednosti mnogih drugih nizova. 4
NAPOMENA 1.7.1. Ve
c smo uo
cili da se, osim u retkim situacijama, Heineova definicija ne koristi za nala
zenje grani
cnih vrednosti funkcija pomo
cu poznatih grani
cnih vrednosti nizova, ve
c obrnuto. Takode, grani
cne vrednosti mnogih nizova mogu bitno jednostavnije da se nadu primenom ove definicije, o
cemu svedo
ci i vise nizova koje smo
do sada razmatrali, npr. nizovi iz Primera 1.1.5, 1.2.9, 1.3.1. Zato autor smatra da je
pedagoski ispravnije upoznati
citaoca prvo sa grani
cnim vrednostima i osobinom neprekidnosti funkcija, pa tek onda sa nizovima. Bar bi trebalo dati osnovne pojmove koji se odnose
na funkcije, kao sto je to uradeno u [4], str. 1023. Autor nije postupio u skladu sa svojim
uverenjem jer je problematika ove knjige veoma uska, vezana samo za nizove, pa bi takav
pristup zna
cajno opteretio tekst knjige. 4
1.8. Nizovi u drugim oblastima matematike

U ovom delu ukazujemo na ogroman znacaj koji nizovi imaju u matematici, navodeci samo neke krajnje jednostavne slucajeve. Kao sto se realni nizovi
uspesno koriste pri ispitivanju funkcija jedne realne nezavisno promenljive,
tako kompleksni nizovi nalaze primenu, npr., pri ispitivanju funkcija dve
realne nezavisno promenljive. Rekurentne relacije uopste uzev, a posebno
linearne diferencne jednacine i iterativni procesi, su nezaobilazni u Diskretnoj i Numerickoj matematici. Parcijalne sume su jedan od osnovnih pojmova
u Teoriji redova, a integralne sume kod Riemannovih integrala.
1.8.1. Kompleksni nizovi

Vec je receno da se u generalnom slucaju nizovi definisu u proizvoljnim
metrickim prostorima (X, d). Ilustracije radi, iz ovog generalnog izdvajamo
specijalan slucaj kompleksnih brojnih nizova.
Neka je
X = (x, y) x, y R
85
BROJNI NIZOVI
skup svih uredenih parova realnih brojeva. Standardna oznaka za ovaj skup
je R2 . Svaki uredeni par realnih brojeva je isto sto i kompleksan broj
z = (x, y) = x + iy ,
gde je i = 1 imaginarna jedinica. Skup svih kompleksnih brojeva se

oznacava sa C, pa je
X = R2 = C .
Ako se u skup C uvede dobro poznata euklidska metrika ([1], str. 27), skup
C postaje metricki prostor (C, d). Za proizvoljne brojeve z1 = (x1 , y1 ), z2 =
(x2 , y2 ) C, euklidska metrika se definise sa
d(z1 , z2 ) =
p
(x1 x2 )2 + (y1 y2 )2 .
Za svaku, pa i za ovu metriku, vazi d(z1 , z2 ) R, d(z1 , z2 ) 0 ([1], str. 25).

Geometrijski posmatrano, svaki kompleksan broj z = (x, y) predstavlja
tacku u ravni s Descartesovim koordinatama x i y, pa je metrika d(z1 , z2 )
najkrace rastojanje izmedu tacaka z1 = (x1 , y1 ) i z2 = (x2 , y2 ).
Ako je zn C za svako n N, uredeni skup brojeva
(z1 , z2 , . . . , zn , . . . )
je kompleksni brojni niz ili samo kompleksni niz.
Niz (zn ) = (xn + iyn ) je konvergentan ako postoji z = x + iy C tako da
je
p
lim d(zn , z) = lim
(xn x)2 + (yn y)2 = 0 .
n
Broj z je granicna vrednost niza (zn ), sto se zapisuje sa

lim zn = z .
Kako je an = d(zn , z) R za svako n N, to je (an ) realni brojni niz, pa

je konvergencija kompleksnog niza svedena na konvergenciju realnog niza.
PRIMER 1.8.1. Za konstante r, R, |r| < 1 i n
niz sa opstim clanom
zn = rn (cos n + i sin n)
N, pokazujemo da kompleksni
konvergira ka kompleksnom broju z = (0, 0).

Iz opsteg
clana
zn = xn + iyn = rn cos n + irn sin n
sledi
xn = rn cos n , yn = rn sin n .
86
TEORIJA NIZOVA
Zato je
d(zn , z) =
=
(xn 0)2 + (yn 0)2 =
2
x2n + yn
(rn cos n)2 + (rn sin n)2 = |r|n
cos2 n + sin2 n = |r|n .
Prema (1.1.6), (1.1.7) i Teoremi 1.2.8, va

zi
lim |r|n = 0 ,
pa je i
lim d(zn , z) = 0 , lim zn = (0, 0) .
1.8.2. Linearne diferencne jedna

cine
Posebna vrsta rekurentnih relacija (Primer 1.3.4), kojima se niz zadaje
implicitno, jesu linearne diferencne jednacine. Najznacajnije medu njima su
linearne diferencne jednacine sa konstantnim koeficijentima, za cije resavanje
postoji algoritam ([5], str. 2829). Resavanje linearne diferencne jednacine
je isto sto i odredivanje eksplicitnog oblika opsteg clana niza. Opsti clan
niza sadrzi odgovarajuci broj proizvoljnih konstanata, koje se izracunavaju
na osnovu zadatih pocetnih uslova (neki clanovi niza).
Kako cilj ove knjige nije proucavanje diferencnih jednacina, zadrzacemo
se samo na najjednostavnijem slucaju. To su homogene linearne diferencne
jednacine drugog reda sa konstantnim koeficijentima. Oblik ovakve diferencne jednacine je
an+2 + C1 an+1 + C2 an = 0 ,
a eksplicitni oblik opsteg clana niza
an = D1 bn + D2 cn ,
gde su C1 , C2 R poznate konstante, D1 , D2 R proizvoljne konstante i
bn , cn opsti clanovi privremeno neodredenih nizova.
Za odredivanje bn i cn formira se, tzv., karakteristicna jednacina
2 + C 1 + C 2 = 0 ,
koja je ocigledno kvadratna jednacina. U zavisnosti od resenja 1 , 2 karakteristicne jednacine, razlikuju se tri slucaja.
BROJNI NIZOVI
87
Neka je 1 , 2 R, 1 6= 2 . Tada je
bn = n1 , cn = n2 ;
an = D1 n1 + D2 n2 .
Ako je 1 , 2 R, 1 = 2 (= ), tada je
bn = n , cn = nn ;
an = D1 n + D2 nn = n (D1 + D2 n) .
Neka je 1 , 2 C, 1,2 = r(cos i sin ), tj. 1 i 2 su konjugovano
kompleksni brojevi. Tada je
bn = rn cos n , cn = rn sin n ;
an = D1 rn cos n + D2 rn sin n = rn (D1 cos n + D2 sin n) .
Dakle, resavanje posmatrane diferencne jednacine se svodi na resavanje
karakteristicne jednacine.
Konstante D1 i D2 se odreduju na osnovu neka dva zadata clana niza (an ),
najcesce prva dva a1 , a2 (pocetni uslovi). Ukoliko ovi clanovi nisu zadati,
konstante D1 i D2 ostaju proizvoljne i za opsti clan an se kaze da je opste
resenje diferencne jednacine.
PRIMER 1.8.2.
nizova zadatih sa:
Za n
N, odredujemo opste clanove i ispitujemo konvergenciju
1 a1 = 1 , a2 = 7 , an+2 + an+1 2an = 0 ;

2 a2 = 3 , a5 = 9 , an+2 2an+1 + an = 0 ;
3 an+2
1 Karakteristi
cna jedna
cina
4
2
an+1 + an = 0 .
3
9
2 + 2 = 0
ima resenja 1 = 1, 2 = 2, pa je 1 , 2 R, 1 6= 2 . Zato je

an = D1 1n + D2 (2)n = D1 + D2 (2)n .
Za n = 1, 2, prema po
cetnim uslovima, sledi
a1 = D1 2D2 = 1 , a2 = D1 + 4D2 = 7 ,
odakle je D1 = 3, D2 = 1 i
an = 3 + (2)n .
88
TEORIJA NIZOVA
Na osnovu Primera 1.5.1, niz (an ) divergira. Niz divergira i za bilo koji drugi izbor
konstanata D1 , D2 6= 0. Ako je D2 = 0, niz (an ) konvergira kao konstantan niz i va
zi
limn an = D1 , pri cemu se podrazumeva D1 6= 0. Trivijalan slu
caj konstantnog nula
niza (D1 = D2 = 0) ne razmatramo jer njegov opsti
clan an zadovoljava svaku linearnu
diferencnu jedna
cinu ovog tipa.
2 Karakteristi
cna jedna
cina
2 2 + 1 = 0
ima resenja 1 = 1, 2 = 1, pa se radi o slu
caju 1 , 2 R, 1 = 2 (= ). Zato je
an = D1 1n + D2 n 1n = D1 + D2 n .
Za n = 2, 5, iz zadatih uslova sledi
a2 = D1 + 2D2 = 3 , a5 = D1 + 5D2 = 9 ,
odakle je D1 = 1, D2 = 2 i
an = 1 + 2n .
Niz (an ) odredeno divergira prema Primeru 1.1.3 i va

zi
lim an = + .
Za proizvoljan izbor konstanata D1 , D2 6= 0 niz takode odredeno divergira, s tim sto je

limn an = u slu
caju D2 < 0. Za D2 = 0, niz (an ) je konvergentan sa granicom
limn an = D1 .
3 Karakteristi
cna jedna
cina
2
2
4
+ =0
3
9
ima konjugovano kompleksna resenja
1
3
=
cos + i sin
1 = + i
3
3
3
3
1
2
3
2 = i
=
cos i sin
3
3
3
3
pa je 1 , 2 C, 1,2 = r(cos i sin ), gde je r = 2/3, = /3. Zato je
n
an =
2
3
D1 cos
n
n
+ D2 sin
3
3
n
=
2
3
D1 cos
n
+
3
n
2
3
D2 sin
n
.
3
Po
cetni uslovi nisu zadati, sto zna
ci da je an opste resenje diferencne jedna
cine.
Kako za funkcije cos x i sin x va
zi 1 cos x 1, 1 sin x 1, to je
1 cos
n
n
1 , 1 sin
1.
3
3
89
BROJNI NIZOVI
Ne umanjuju
ci opstost, pretpostavimo da je D1 > 0 i D2 > 0. Tada je
2
2 n
n
2 n
D1
D1 cos
D1 ,
3
3
3
3
n
n
n
2
2
n
2
D2
D2 sin
D2
3
3
3
3
i, prema (1.1.7), Teoremi 1.2.12 pod 1 , Teoremi 1.2.5 redom, sledi
n
lim
2
3
D1 cos
n
2
= 0 , lim
3
n 3
D2 sin
n
=0.
3
Dakle, niz (an ) je konvergentan sa granicom

lim an = 0 .
Vrednosti konstanata D1 , D2 o
cigledno ne uti
cu na konvergenciju ovog niza.
1.8.3. Iterativni procesi

Iterativni procesi ili iterativni metodi su vrsta rekurentnih relacija, kojima
su definisani konvergentni nizovi.
Prvo pitanje koje se postavlja jeste konstrukcija iterativnog procesa. Preciznije, za problem koji se resava treba pronaci rekurentnu relaciju tako da
njome definisan niz konvergira bas ka resenju problema.
Primena iterativnog procesa se sastoji u sukcesivnom izracunavanju clanova niza, polazeci od poznatih pocetnih clanova, cime se priblizno izracunava
granicna vrednost niza.
Pomocu iterativnih procesa se numericki resavaju mnogi problemi. Ilustracije radi, navodimo dobro poznati Newtonov metod za resavanje nelinearnih jednacina ([5], str. 339341).
Konstrukcija Newtonovog metoda je jednostavna. Neka je
f (x) = 0
nelinearna jednacina, koja na segmentu [, ] R ima samo jedno prosto
resenje x = a. Pod odgovarajucim pretpostavkama za funkciju f (x), primenom Taylorove formule (1.7.10) i (1.7.11), dobija se priblizna jednakost
f (x) f (x0 ) + f 0 (x0 )(x x0 ) ,
gde je x0 [, ] proizvoljan broj. Za x = a, priblizna jednakost postaje
f (a) f (x0 ) + f 0 (x0 )(a x0 ) .
90
TEORIJA NIZOVA
Kako je x = a resenje jednacine f (x) = 0, to je f (a) = 0 i dalje

0 f (x0 ) + f 0 (x0 )(a x0 ) ,
a x0
f (x0 )
.
f 0 (x0 )
Stavljajuci
f (x0 )
f 0 (x0 )
x1 = x0
i ponavljajuci prethodni postupak sa x1 umesto x0 , sledi

x2 = x1
f (x1 )
.
f 0 (x1 )
Nastavljanjem postupka, dobija se niz definisan rekurentnom relacijom

(Newtonov metod)
f (xn1 )
xn = xn1 0
.
f (xn1 )
Pokazuje se da je niz (xn ) konvergentan sa granicom
lim xn = a .
Za primenu Newtonovog metoda potreban je pocetni clan niza x0 .

PRIMER 1.8.3. Primenom Newtonovog metoda resavamo nelinearnu jedna
cinu
ex + x = 0
sa ta
cnos
cu 103 .
Za funkciju
f (x) = ex + x
va
zi
f (1) = e1 1 =
1
1 < 0 , f (0) = e0 0 = 1 > 0 ,
e
pa jedna
cina f (x) = 0 ima resenje x = a na segmentu [, ] = [1, 0].
Kako je
f 0 (x) = ex + 1 ,
polaze
ci od x0 = 0.5 [1, 0], izra
cunavamo
f (x0 ) = f (0.5) = e0.5 0.5 = 0.1065 ,
f 0 (x0 ) = f 0 (0.5) = e0.5 + 1 = 1.6065
91
BROJNI NIZOVI
i, prema Newtonovom metodu,
x1 = x0
f (x0 )
0.1065
= 0.5
= 0.5663 .
f 0 (x0 )
1.6065
Dalje je
f (x1 ) = f (0.5663) = 0.0013 ,
f 0 (x1 ) = f 0 (0.5663) = 1.5676 ,
x2 = x1
f (x1 )
0.0013
= 0.5663
= 0.5671 ;
f 0 (x1 )
1.5676
f (x2 ) = f (0.5671) = 0.0001 ,

f 0 (x2 ) = f 0 (0.5671) = 1.5672 ,
x3 = x2
f (x2 )
0.0001
= 0.5671
= 0.5672 .
f 0 (x2 )
1.5672
Zahtevana ta
cnost 103 je postignuta jer je
|x3 x2 | = | 0.5672 + 0.5671| = 0.001 = 103 ,
pa za resenje jedna
cine uzimamo
a x3 0.567 .
1.8.4. Parcijalne sume

Neka je (an ) zadati niz. Posmatramo novi niz (Sn ), ciji su clanovi formirani od clanova niza (an ) na nacin:
S1 = a1 , S2 = a1 + a2 , . . . , Sn = a1 + a2 + + an =
n
X
ak .
k=1
U oblasti matematike Teorija redova, niz (Sn ) je poznat kao niz parcijalnih
suma beskonacnog zbira brojeva
ak ,
k=1
koji se zove brojni red. Svaki clan niza (Sn ) je jedna parcijalna suma reda.
Brojni red moze da uzima konacnu vrednost, beskonacnu vrednost ili da
uzima razlicite vrednosti kada se smatra da vrednost reda ne postoji. Koji
92
TEORIJA NIZOVA
od slucajeva nastupa, odreduje redom konvergencija, odredena divergencija

i divergencija upravo niza (Sn ) ([7], str. 79). Ovo je i prirodno ako se uoci
da je
(1.8.1)
ak = lim
k=1
n
X
ak = lim Sn .
n
k=1
Sa nizovima parcijalnih suma smo se vec sreli. To su, npr., niz (1.2.3) iz
Primera 1.2.7, harminojski niz (1.6.1) iz Primera 1.6.1 i hiperharmonijski
niz (1.6.3) iz Primera 1.6.2. Ovi nizovi su nizovi parcijalnih suma geometrijskog, harmonijskog i hiperharmonijskog reda redom ([7], str. 910, 1819).
Dobijeni rezultati za nizove i rezultati iz navedene literature za redove su
isti, sto je i normalno s obzirom na (1.8.1).
I svaki drugi niz (Sn ), formiran na opisani nacin, je niz parcijalnih suma
odgovarajuceg reda, pri cemu vazi (1.8.1).
Najcesce se na osnovu ispitivanja niza parcijalnih suma zakljucuje o vrednosti reda, ali je moguce i zakljucivanje u obrnutom smeru. Primer je niz sa
opstim clanom
(1.8.2)
Sn = 2 +
22
23
2n
+
+ +
,
2!
3!
n!
za koji se jednostavnije
uje da je konvergentan tako sto se prethodno
P utvrd
k
2
/k!
ima konacnu vrednost ([7], str. 2324). Niz
utvrduje da red
k=1
(Sn ) je nastao iz niza (an ) sa opstim clanom (1.2.9) za q = 2.
PRIMER 1.8.4. Posmatramo redove
k=1
1
,
k(k + 1)
X
2k
k=1
2k + 1
i odredujemo njihove vrednosti.

1 Niz parcijalnih suma (Sn ) ima opsti
clan
n
X
Sn =
k=1
1
1
1
1
=
+
+ +
.
k(k + 1)
12
23
n(n + 1)
Rastavljaju
ci svaki od sabiraka na parcijalne razlomke prema
1
1+kk
1+k
k
1
1
=
=
=
,
k(k + 1)
k(k + 1)
k(k + 1)
k(k + 1)
k
k+1
93
BROJNI NIZOVI
dobijamo
1
2
1
1
2
3
1
1
n
n+1
1
1
1
1
1
1
1
=1+ +
+ +
+ + +
2
2
3
3
n
n
n+1
1
=1
.
n+1
Sn =
+ +
Kako je, na osnovu ranije izvedenih zaklju

caka, limn 1/(n + 1) = 0, to niz (Sn )
konvergira sa granicom
lim Sn = 1 .
n
Iz (1.8.1) sledi da posmatrani red uzima kona

cnu vrednost
X
k=1
1
= lim Sn = 1 .
k(k + 1)
n
2 Niz parcijalnih suma (Sn ) ima opsti

clan
2
22
2n
+ 2
+ + n
.
2+1
2 +1
2 +1
Sn =
Kako za svaki sabirak va
zi
2k
2k
2k
1
>
=
= ,
2k + 1
2k + 2k
2 2k
2
to je
Sn >
n
.
2
Zbog limn n/2 = +, prema Teoremi 1.2.13 pod 1 , sledi

lim Sn = +
i, prema (1.8.1), posmatrani red uzima beskona

cnu vrednost
X
2k
k=1
2k + 1
= lim Sn = + .
n
1.8.5. Integralne sume

Pretpostavimo da je realna funkcija f (x) integrabilna na segmentu [, ]
R. Segment [, ] delimo na n podsegmenata
duzine ( )/n i izracunavamo vrednosti funkcije f + k( )/n za k = 0, 1, . . . , n 1. Zbir
(1.8.3)
Sn =
n1
X
k=0

f +k
n
n
94
TEORIJA NIZOVA
je specijalno izabrana integralna suma odredenog integrala. Niz (Sn ) integralnih suma (1.8.3) konvergira ka odredenom integralu, tj. vazi
Z
(1.8.4)
f (x) dx = lim Sn .
n
Ako je Sn bilo koja integralna suma odredenog integrala, (1.8.4) je definicija

odredenog integrala ([8], str. 2930).
Jednakost (1.8.4) se ne koristi za izracunavanje integrala, osim u cilju
ilustrovanja definicije odredenog integrala. Medutim, ova jednakost se koristi
za jednostavno nalazenje granicnih vrednosti nekih nizova pomocu integrala,
o cemu svedoci sledeci primer.
PRIMER 1.8.5.
opstim
clanom
R, p > 1 i n N, odredujemo granicnu vrednost niza sa
Za p
bn =
Integralna suma funkcije f (x) = x

n1
X
Sn =
f 0+k
k=0
=
Kako je
n1
X
1
n
p+1
10
n
p
k=0
+ + n
p+1
10
1
=
n
n
p+1
f (x) dx =
Z
lim Sn =
p+1
x
p+1
dx =
pa je
lim Sn = lim bn lim
p+1
dx =
iz (1.8.4) sledi
k=0
1
n
n1
X
k p
k=0
(1 p + 2 p + + (n 1) p )
(1 p + 2 p + + n p )
p+1
n1
X
k
na [, ] = [0, 1] je
1
n
+2
= bn
1
.
n
x=1
= 1 ,
p+1
x=0
1
,
p+1
1
= lim bn ,
n
n
tj.
(1.8.5)
lim
+2
+ + n
p+1
1
,
p+1
p > 1 .
Grani
cna vrednost (1.4.15) je specijalan slu
caj grani
cne vrednosti (1.8.5) za p N.
BROJNI NIZOVI
95
Integrali se uspesno koriste i za ispitivanje konvergencije redova pomocu

Cauchyevog integralnog kriterijuma ([7], str. 2527). Na primer, pokazuje
se da za hiperharmonijski red, a time i hiperharmonijski niz (1.6.5), vazi
p>1,
C ,
1
1
1
lim 1 + p + p + + p =
+ ,
0<p1,
n
2
3
n
ne postoji , p 0 ,
gde je p R i C R, C < p/(p 1) konacan broj. Ovo je generalni slucaj
hiperharmonijskog niza, dok je (1.6.3) specijalan slucaj za p = 2.
2. FUNKCIONALNI NIZOVI
Detaljno proucavanje funkcionalnih nizova zahteva poznavanje funkcija

jednog realnog argumenta, kao i nekih drugih pojmova, npr. pojam normiranog prostora funkcija ([5], str. 85). Da ne bismo sirili tematiku ove knjige, ali
i da ne bismo uskratili citaocu upoznavanje sa ovom vrstom nizova, u glavnim
crtama iznosimo osnovne karakteristike funkcionalnih nizova, ukljucujuci i
adekvatne primere.
Nalik brojnim nizovima, funkcionalni nizovi imaju veliki znacaj u drugim
oblastima matematike. Na primer, u Teoriji redova se pomocu funkcionalnih nizova formiraju funkcionalni redovi, kakvi su dobro poznati stepeni i
Fourierovi redovi. Za vise informacija o funkcionalnim nizovima i redovima
citaoca upucujemo na [3], str. 173217; [7], str. 36, 3899.
2.1. Definicija, konvergencija i

uniformna konvergencija niza
Definicija funkcionalnih nizova je formalno ista kao definicija brojnih nizova.
Definicija 2.1.1. Neka su fn (x) realne funkcije jednog realnog argumenta
za svako n N, sa zajednickim podrucjem definisanosti X R. Uredeni
skup funkcija fn (x), u oznaci
f1 (x), f2 (x), . . . , fn (x), . . . ,

zove se funkcionalni niz.
Umesto prethodne, cesto se koristi kraca oznaka
fn (x) .
96
FUNKCIONALNI NIZOVI
97
Funkcionalni niz je i svaki drugi uredeni skup funkcija
fm (x), fm+1 (x), . . .

(m N0 ) .
Funkcije f1 (x), f2 (x), . . . su clanovi niza. Opsti clan niza fn (x) je pravilo
po kom se generisu svi clanovi niza.
Za razliku od brojnih nizova, kod funkcionalnih nizova se razlikuju obicna
konvergencija ili samo konvergencija (u tacki i na intervalu) i uniformna
konvergencija.
Definicija 2.1.2. Niz

f
(x)
n
konvergira u tacki x = x0 X ako konvergira brojni niz (fn ) = fn (x0 ) .
Skup svih tacaka x0 X u kojima niz fn (x) konvergira zove se podrucje

konvergencije ili skup konvergencije niza.
Neka je podrucje konvergencije niza fn (x) interval I nekog od oblika

(, ), (, ], [, ), [, ]. Uopstenje konvergencije u tacki je sledece.
Definicija 2.1.3. Niz fn (x) konvergira na intervalu I ako postoji realna

funkcija f (x) jednog realnog argumenta x I i ako za svako > 0 i svako
fiksirano x I postoji N (, x) N tako da je
fn (x) f (x) <

za svako n N (, x).
Definicija 2.1.3, u stvari, znaci da funkcionalni niz konvergira na intervalu
ako konvergira u svakoj pojedinacnoj tacki intervala.
f (x) iz Definicije
Funkcija
2.1.3
je granicna funkcija (granica, limes) niza
fn (x) . Kaze se da niz fn (x) konvergira ka granicnoj funkciji f (x) na
intervalu I i zapisuje se na nacin
lim fn (x) = f (x) ,
xI .
Uniformna konvergencija se definise samo na intervalu, ne i u tacki.
Definicija 2.1.4. Niz fn (x) uniformno (ravnomerno) konvergira ka

granicnoj funkciji f (x) na intervalu I1 I ako za svako > 0 postoji
N () N tako da je
fn (x) f (x) <

za svako n N () i svako x I1 .
Iz Definicije 2.1.4 je ocigledno da uniformna konvergencija podrazumeva
obicnu konvergenciju na intervalu I1 , ali zahteva i vise, da broj N zavisi
98
TEORIJA NIZOVA
samo od , a ne i od x. Ovo je razlog sto iz uniformne konvergencije uvek

sledi obicna konvergencija, dok obrnuto u opstem slucaju ne vazi.
Naredne zakljucke, zbog njihove velike prakticne primene, formulisemo u
obliku teorema.
Neka je interval I podrucje konvergencije funkcionalnog niza fn (x) , f (x)

njegova granicna funkcija i I1 I proizvoljan interval.
Teorema 2.1.1. 1 Ako niz fn (x) uniformno konvergira ka f (x) na

intervalu I, tada
on uniformno konvergira na intervalu I1 .
2 Ako niz fn (x) ne konvergira uniformno ka f (x) na intervalu I1 , tada
on ne konvergira uniformno na intervalu I.
Zakljucci 1 i 2 Teoreme 2.1.1 su medusobno ekvivalentni. Ni za jedan
od njih obrnuto ne vazi uopste uzev.
Teorema 2.1.2. Ako postoje > 0 i brojni niz (an ) tako da je an I1 i
fn (an ) f (an ) >
za svako n N, tada niz fn (x) ne konvergira uniformno ka f (x) na intervalu I1 .

Obe teoreme su neposredna posledica Definicije 2.1.4.
Uniformna konvergencija funkcionalnih nizova je analogna konvergenciji
fn (x)
brojnih
nizova
(Definicija
1.1.2),
s
to
se
lako
sagledava.
Nejednakost
f (x) < iz Definicije 2.1.4, koja vazi za svako > 0, svako x I1 i svako
n N (), zapisujemo na nacin
f (x) < fn (x) < f (x) + .
Dobijene nejednakosti znace da se skoro svi clanovi niza fn (x) nalaze u

okruzenju funkcije f (x) na intervalu I1 , gde je okruzenje deo ravni
izmedu funkcija f (x) i f (x) + , x I1 (Slika 2.1.1).
y
f(x) + e
f(x)
fn (x)
f(x) e
b
Slika 2.1.1.
FUNKCIONALNI NIZOVI
99
NAPOMENA 2.1.1. Matemati

cki je korektno ozna
cavati funkcije, npr., sa f i fn , a ne
sa f (x) i fn (x). Koristimo nekorektnu notaciju imaju
ci u vidu da ona nije neuobi
cajena u
literaturi ([6], str. 21), ali jeste uobi
cajena u praksi, naro
cito kod
citalaca kojima je knjiga
namenjena. 4
PRIMER 2.1.1. Za x R i n N0 , posmatramo funkcionalni niz sa opstim
clanom
fn (x) = xn
Prvo ispitujemo obi
cnu konvergenciju niza (fn (x)).
Neka je x = x0 = q R konkretno izabran broj. Tada je
fn = fn (x0 ) = fn (q) = q n ,
pa se funkcionalni niz (fn (x)) svodi na geometrijski brojni niz koji, prema (1.1.7), konvergira za svako q (1, 1]. Na osnovu Definicija 2.1.2 i 2.1.3, to zna
ci da (fn (x)) konvergira
u svakoj konkretnoj ta
cki x0 (1, 1], pa konvergira i na intervalu (1, 1]. Dakle, interval I = (1, 1] je podru
cje konvergencije niza (fn (x)) i postoji grani
cna funkcija f (x),
definisana na I. Lako se proverava da je to funkcija
f (x) =
0,
x (1, 1) ,
1,
x=1
jer ispunjava uslove iz Definicije 2.1.3.

Neka je > 0 proizvoljan i x (1, 1] konkretan broj. Posmatramo izraz
|fn (x) f (x)| =
|x|n ,
x (1, 1) ,
0,
x=1.
Ako je x = 1, nejednakost |fn (x) f (x)| < va

zi za svako n N0 zbog |fn (1) f (1)| =
|1 1| = 0 < . Ako je x (1, 1), nejednakost |fn (x) f (x)| < va
zi pod uslovom
|x|n < ili, logaritmovanjem, n ln |x| < ln . Kako je ln |x| < 0 za x (1, 1), to je
n>
ln
,
ln |x|
pa je zahtevani uslov ispunjen za svako n N (, x) N, gde je
h
N (, x) =
ln
+1 .
ln |x|
Zaklju
cujemo da za svako > 0 i svako fiksirano x (1, 1] postoji broj N (, x)
tako da je
|fn (x) f (x)| <
za svako n N (, x), sto zna
ci da je f (x) zaista grani
cna funkcija niza (fn (x)), tj.
lim fn (x) = f (x) ,
x (1, 1] .
100
TEORIJA NIZOVA
Ispitujemo sada uniformnu konvergenciju niza (fn (x)) ka funkciji f (x) na podru
cju
konvergencije (1, 1].
Neka su 0 < < 1 i x (1, 1) proizvoljni brojevi. Tada je ln < 0, ln |x| < 0 i
lim
x1
ln
= + ,
ln |x|
sto zna
ci da za svako n N postoji x (1, 1) tako da je
n<
ln
.
ln |x|
Drugim re
cima, ne postoji broj N () N, koji ne zavisi od x, tako da za svako n N ()
i svako x (1, 1) va
zi suprotna nejednakost n > ln / ln |x|, a time i nejednakost
|fn (x) f (x)| < .

Prema Definiciji 2.1.4, niz (fn (x)) ne konvergira uniformno ka funkciji f (x) na intervalu
(1, 1). Zbog (1, 1) (1, 1], prema Teoremi 2.1.1 pod 2 , (fn (x)) ne konvergira
uniformno na intervalu (1, 1].
Da niz (fn (x)) ne konvergira uniformno ka funkciji f (x) na (1, 1], pokazujemo i na
drugi na
cin, primenom Teoreme 2.1.2.
Neka je 0 < < 1/2 i (an ) brojni niz sa opstim
clanom
r
an =
Kako je
1
.
2
2 > 1 za svako n N, to je
1
0 < an =
<1,
n
2
pa je an (0, 1) i
|fn (an ) f (an )| = 0 =

2
1
>
2
za svako n N. Prema Teoremama 2.1.2 i 2.1.1 pod 2 redom, niz (fn (x)) ne konvergira
uniformno ka f (x) na (0, 1), a time ni na (1, 1].
Biraju
ci
r
an =
1
,
2
analogno se pokazuje da (fn (x)) ne konvergira uniformno ka f (x) na (1, 0). U stvari,
(fn (x)) ne konvergira uniformno ka f (x) ni na jednom intervalu oblika (1, ] (1, 1]
ili [, 1] (1, 1]. Uniformnu konvergenciju onemogu
cavaju ta
cke x = 1 i x = 1 u
kojima funkcije fn (x) uzimaju iste vrednosti f2n (1) = fn (1) = 1 ili f2n1 (1) = 1.
Iste vrednosti ne dozvoljavaju da se skoro sve funkcije fn (x) u celini nadu u svakom
okru
zenju funkcije f (x). Na primer, za < 1, delovi svih funkcija fn (x), bliski ta
ckama
A(1, 1), B(1, 1), C(1, 1), ostaju van okru
zenja (Slika 2.1.2). Primetimo da je A
ta
cka maksimuma svih funkcija f2n (x), B ta
cka minimuma svih funkcija f2n1 (x), a C
ta
cka maksimuma svih funkcija fn (x) (i f2n (x) i f2n1 (x)).
101
FUNKCIONALNI NIZOVI
y
A
f0 (x)
C
f1 (x)
f2 (x)
f2 (x)
f(x) + e
f3 (x)
f4 (x)
f4 (x)
f5 (x)
1
f3 (x)
f5 (x)
f(x) 0
f(x) e
Slika 2.1.2.
Uo
cimo sada proizvoljan segment [, ] (1, 1) i pretpostavimo da je || ||. Za
x [, ] je |x| ||, ln |x| ln || i
n>
ln
ln
.
ln |x|
ln ||
h
N () =
ln
+1N
ln ||
tako da je
|fn (x) f (x)| <

za svako n N () i svako x [, ]. Prema Definiciji 2.1.4, niz (fn (x)) uniformno
konvergira ka funkciji f (x) na segmentu [, ]. Ako je || ||, va
zi isti zaklju
cak, uz
N () = [ln / ln ||] + 1.
Uniformna konvergencija je u ovom slu
caju omogu
cena time sto su pomo
cu segmenta
[, ] izbegnute problemati
cne ta
cke x = 1, tj. A, B, C. Sa Slike 2.1.3 vidimo da,
za izabrane i [, ], van okru
zenja funkcije f (x) ostaju samo funkcija f0 (x) i delovi
funkcija f1 (x), f2 (x), dok su sve ostale funkcije fn (x) unutar okru
zenja.
y
A
f0 (x)
C
f1 (x)
f2 (x)
f2 (x)
f(x) + e
f3 (x)
f4 (x)
f4 (x)
f5 (x)
f3 (x)
f5 (x)
0 f(x) 0 b
f(x) e
Slika 2.1.3.
102
TEORIJA NIZOVA
PRIMER 2.1.2.
clanom
Za x
R, x 0 i n N, posmatramo funkcionalni niz sa opstim

fn (x) =
nx
1 + n2 x2

Neka je x0 R, x0 > 0 konkretno izabran broj. Tada je
fn = fn (x0 ) =
nx0
1 + n2 x20
opsti
clan brojnog niza (1.2.7) i, prema (1.2.8), va
zi
lim fn = 0 .
Poslednja jednakost je ta
cna i za x0 = 0 jer je tada (fn ) konstantan niz sa opstim
clanom fn = 0. Prema Definicijama 2.1.2 i 2.1.3, funkcionalni niz (fn (x)) konvergira
u proizvoljnoj ta
cki x0 R, x0 0, pa konvergira i na intervalu [0, +) ka grani
cnoj
funkciji
f (x) = 0 , x [0, +) .
Da bismo ispitali uniformnu konvergenciju niza (fn (x)), biramo 0 < < 1/2 i uo
cavamo
brojni niz (an ) sa opstim
clanom
1
an =
.
n
Kako je 0 < an 1 i
n1
1
n
|fn (an ) f (an )| =
0 = >
1 + n2 1
2
n2
za svako n N, iz Teorema 2.1.2 i 2.1.1 pod 2 sledi da niz (fn (x)) ne konvergira
uniformno ka f (x) na intervalu (0, 1], a time ni na [0, +).
Niz brojeva (an ) je dobijen kao niz stacionarnih ta
caka funkcija fn (x) u kojima sve
funkcije dosti
zu istu maksimalnu vrednost fn (1/n) = 1/2. Podse
camo
citaoca da se
stacionarne ta
cke nalaze iz jednakosti
fn0 (x) =
n(1 n2 x2 )
(1 + n2 x2 )2
=0,
odakle je redom
1 n2 x2 = 0 , n2 x2 = 1 , x2 =
1
1
, x = an =
>0.
n2
n
Posmatramo sada interval [1, +), na kome je
nx
nx
|fn (x) f (x)| =

0 =
,
2
2
1+n x
1 + n2 x 2
103
FUNKCIONALNI NIZOVI
pa nejednakost |fn (x) f (x)| < va
zi pod uslovom
nx
<.
1 + n2 x 2
Kako je 0 < 1/(nx) < 1/n za x 1, to je
nx
1
1
1
=
<
<,
1
1 + n2 x 2
nx
n
+ nx
nx
odakle je
n>
Stavljaju
ci
1
.
h i
N () =
1
+1 ,
zaklju
cujemo da za svako > 0 postoji broj N () N tako da je n > 1/, tj.
|fn (x) f (x)| < ,

za svako n N () i svako x [1, +). Prema Definiciji 2.1.4, niz (fn (x)) uniformno
konvergira ka funkciji f (x) na intervalu [1, +).
Uniformna konvergencija na [1, +) je mogu
ca jer ovaj interval ne sadr
zi stacionarne
ta
cke funkcija fn (x), izuzimaju
ci a1 = 1 (Slika 2.1.4).
f1 (x)
f2 (x)
f3 (x)
f4 (x)
1 2
x1 1
x2
x
Slika 2.1.4.
PRIMER 2.1.3.
opstim
clanom
Za , x
R, x > 0 i n N, posmatramo funkcionalni niz sa

n
X
Sn (x) =
k=1
(1 + (k 1)x)(1 + kx)

Uo
cavaju
ci da je
x = x + 1 1 + kx kx = (1 + kx) (1 + kx x) = (1 + kx) (1 + (k 1)x) ,
svaki od sabiraka
fk (x) =
(1 + (k 1)x)(1 + kx)
104
TEORIJA NIZOVA
rastavljamo na parcijalne razlomke i dobijamo

fk (x) =
(1 + kx) (1 + (k 1)x)
1
1
=
.
1 + (k 1)x
1 + kx
(1 + (k 1)x)(1 + kx)
Zato je opsti clan

Sn (x) = f1 (x) + f2 (x) + + fn (x)
1
+
1+x
1
=1
.
1 + nx
1
1
1+x
1 + 2x
+ +
1
1
1 + (n 1)x
1 + nx
Neka je x0 R, x0 > 0 konkretno izabran broj. Tada je

Sn = Sn (x0 ) = 1
1
1 + nx0
opsti
clan brojnog niza za koji va
zi
lim Sn = 1 lim
1
=1,
1 + nx0
pa funkcionalni niz (Sn (x)) konvergira u svakoj ta

cki x0
intervalu [, +). Grani
cna funkcija je
S(x) = 1 ,
R, x0 > 0, a time i na
x [, +) .
U cilju ispitivanja uniformne konvergencije, formiramo
|Sn (x) S(x)| = 1
1
1
1 =
1 + nx
1 + nx
i zaklju
cujemo da nejednakost |Sn (x) S(x)| < va
zi pod uslovom
1
<.
1 + nx
Kako je x > 0, to je
1
1
1
<
<,
1 + nx
1 + n
n
odakle je
n>
1
.

N () =
1
+1N
105
FUNKCIONALNI NIZOVI
tako da je n > 1/(), tj.
|Sn (x) S(x)| < ,

za svako n N () i svako x [, +). Dakle, niz (Sn (x)) uniformno konvergira ka
funkciji S(x) na intervalu [, +), gde je > 0 proizvoljna konstanta.
Uslov > 0 je bitan jer za = 0 niz (Sn (x)) ne konvergira uniformno. U ovom slu
caju
je grani
cna funkcija
1, x>0,
S(x) =
0, x=0.
Izborom 0 < < 1 i niza brojeva (an ) sa opstim
clanom
an =
1
,
n
utvrdujemo da je 0 < an 1 i

S 1 S 1 = |(1 1) 1| = 1 >
n n
n
za svako n N. Zato niz (Sn (x)) ne konvergira uniformno na intervalu (0, 1], pa ni na
[0, +).
U brojevima an = 1/n sve funkcije Sn (x) imaju istu minimalnu vrednost Sn (1/n) = 0
jer su Sn (x) rastu
ce funkcije na [0, +) za svako n N.
Sli
cno kao kod brojnih nizova, (Sn (x)) je niz parcijalnih suma odgovaraju
ceg funkcionalnog reda
fk (x) ,
k=1
nastalog iz funkcionalnog niza (fn (x)) ([7], str. 8687).
2.2. Osobine uniformno konvergentnih nizova

Osobine uniformno konvergentnih nizova su date sledecim teoremama,
koje navodimo bez dokaza.
Teorema 2.2.1. Neka vazi:
1 funkcije
fn (x)
su neprekidne na segmentu [, ] za svako n N,
2 niz fn (x) uniformno konvergira na segmentu [, ] ka granicnoj
funkciji f (x).
Tada je granicna funkcija f (x) neprekidna na segmentu [, ].
1 funkcije fn (x) su neprekidne i imaju neprekidne izvode fn0 (x) na segmentu [, ] za svako n N,
106
TEORIJA NIZOVA
2 niz fn (x) konvergira bar u jednoj tacki x0 [, ],

3 niz sa opstim clanom
gn (x) = fn0 (x)
uniformno konvergira na segmentu [, ] ka granicnoj funkciji g(x).
Tada sledi:

funkciji f (x),
2 funkcija f (x) je neprekidna i ima neprekidan izvod f 0 (x) na segmentu
[, ],
3 vazi jednakost
(2.2.1)
lim fn0 (x) = lim gn (x) = g(x) = f 0 (x) =
0
lim fn (x) .

1 funkcije
fn (x)
su neprekidne na segmentu [, ] za svako n N,
funkciji f (x).
Tada sledi:
1 niz sa opstim clanom
Z
gn (x) =
fn (t) dt
x0
uniformno konvergira na segmentu [, ] ka granicnoj funkciji g(x)za svako

x0 [, ],
2 vazi jednakost
Z
(2.2.2)
lim
x0
fn (t) dt = lim gn (x) = g(x)

n
Z x
Z x
=
f (t) dt =
lim fn (t) dt .
x0
x0 n
Jednakost (2.2.2) vazi i pod manje strogom pretpostavkom 1 , da su

funkcije fn (x) integrabilne na segmentu [, ] za svako n N.
0
Jednakosti (2.2.1)
R i (2.2.2) znace da oznaka lim i oznaka izvoda , odnosno
oznaka integrala , mogu uzajamno da promene mesta.
Obrnuta tvrdenja Teoremama 2.2.12.2.3 u opstem slucaju ne vaze.
107
FUNKCIONALNI NIZOVI
PRIMER 2.2.1. Za , R, 1 < < < 1, x [, ] i n
neprekidnost grani
cne funkcije niza sa opstim
clanom
N0 , ispitujemo
fn (x) = xn .
Funkcije fn (x) su neprekidne na segmentu [, ] za svako n N0 . Niz (fn (x)) uniformno konvergira na [, ], sto je dokazano u Primeru 2.1.1. Prema Teoremi 2.2.1,
grani
cna funkcija f (x) mora da bude neprekidna na [, ].
Dobijeni zaklju
cak lako proveravamo, budu
ci da nam je grani
cna funkcija
f (x) =
0,
1,
x (1, 1) ,
x=0
ve
c poznata (Primer 2.1.1). Zaista, funkcija f (x) je prekidna jedino u ta
cki x = 1, a ta
ta
cka ne pripada segmentu [, ]. 4
PRIMER 2.2.2. Za R, 0 < < 1, x [, ] i n
funkciju niza sa opstim
clanom
xn+1
fn (x) =
.
n+1
N0 , odredujemo granicnu
Funkcije fn (x) su neprekidne i imaju neprekidne izvode

fn0 (x) = xn
na segmentu [, ] za svako n N0 . Niz (fn (x)) konvergira u ta
cki x0 = 0 [, ]
jer brojni niz (fn ) sa opstim
clanom
fn = fn (x0 ) = fn (0) = 0
konvergira kao konstantan niz. Prema Primeru 2.1.1, niz sa opstim
clanom
gn (x) = fn0 (x) = xn
uniformno konvergira na segmentu [, ] ka grani
cnoj funkciji
g(x) = 0 ,
x [, ] .
Primenom Teoreme 2.2.2 sledi da niz (fn (x)) uniformno konvergira na [, ] ka grani
cnoj
funkciji f (x), za koju va
zi (2.2.1), tj.
f 0 (x) = g(x) = 0 ,
x [, ] .
Iz poslednje jednakosti se integracijom dobija

f (x) = C ,
x [, ] ,
gde je C R proizvoljna konstanta. Konstantu C odredujemo iz

cinjenice da
lim fn (x) = f (x)
108
TEORIJA NIZOVA
va
zi za svako x [, ], pa i za x = x0 = 0. Tada je
lim fn (x0 ) = lim fn (0) = 0 , f (x0 ) = f (0) = C
i
C=0.
Dakle, grani
cna funkcija niza (fn (x)) je
f (x) = 0 ,
x [, ] .
PRIMER 2.2.3. Za R, > 1, x [0, ], x0 = 0, n N i niz sa opstim

clanom
fn (x) =
nx
,
1 + n2 x 2
proveravamo da li va
zi jednakost (2.2.2).
U Primeru 2.1.2 smo utvrdili da niz (fn (x)) ima grani
cnu funkciju
f (x) = 0 ,
Zato je, za x [0, ],
x [0, +) .
f (t) dt =
x0
f (t) dt = 0 .
0
Formiramo niz (gn (x)) sa opstim

clanom
fn (t) dt =
x0
gn (x) =
1
2n
nt
dt
1 + n2 t2
n2 t2 )
d(1 +
1 + n2 t2
1
t=x = 1 ln(1 + n2 x2 ) .
ln(1 + n2 t2 )
2n
2n
t=0
Ako je y0 [0, ] fiksiran broj, funkcionalni niz (gn (x)) se svodi na brojni niz sa opstim
clanom
1
gn = gn (y0 ) =
ln(1 + n2 y02 ) .
2n
Primenjuju
ci Stolzovu teoremu i (1.2.8), nalazimo
ln(1 + n2 y02 )
1
lim
2 n
n
ln(1 + (n + 1)2 y02 ) ln(1 + n2 y02 )
1
=
lim
2 n
(n + 1) n
lim gn =
1 + (n + 1)2 y02
y2
1
1
1
lim ln
= ln 02 = ln 1 = 0 ,
2
2
2 n
2
2
1 + n y0
y0
sto zna
ci da (gn (x)) konvergira u svakoj ta
cki y0 [0, ], a time i na segmentu [0, ].
Grani
cna funkcija je
g(x) = 0 , x [0, ] .
Zaklju
cujemo da je
f (t) dt ,
g(x) =
x [0, ]
i jednakost (2.2.2) va
zi.
Niz (fn (x)) ne konvergira uniformno ka f (x) na (0, 1] (Primer 2.1.2), pa ni na [0, ].
Time smo dokazali da obrnuto tvrdenje Teoremi 2.2.3 u opstem slu
caju ne va
zi. 4

3. ZADACI ZA VEZBU
1.
Dokazati da niz sa opstim clanom

an = sin n ,
nN,
divergira.
Resenje. Pretpostavimo suprotno, da je niz (an ) konvergentan, odnosno da postoji
lim an = a .
Prema Definiciji 1.1.2, za svako > 0 postoji N () N tako da je |an a| < za svako
n N (), tj.
+ a < an < + a .
Neka je a > 0. Biramo tako da je + a > 0. Tada je
0 < an < + a
za svako n N (), sto zna
ci da za sve
clanove niza, osim mo
zda njih kona
cno mnogo,
va
zi nejednakost 0 < an = sin n. Ovo, medutim, nije ta
cno jer postoji beskona
cno mnogo
clanova an sa n = [(2k+1) ] +1, k N0 , za koje je an = sin n < 0. Poslednja nejednakost

va
zi na osnovu
sin x < 0 ,
x ((2k + 1), (2k + 2) ) ,
(2k + 1) < x = n = [(2k + 1) ] + 1 < (2k + 2) .

Neka je a < 0. Biramo tako da je + a < 0. Tada je
+ a < an < 0
za svako n N (), sto nije ta
cno zbog
sin x > 0 ,
x (2k, (2k + 1) ) ,
2k < x = n = [2k ] + 1 < (2k + 1)
109
110
TEORIJA NIZOVA
i sin n > 0 za n = [2k] + 1.

Neka je a = 0 i = 1/2. Tada je
1
1
< an <
2
2
za svako n N (). Ovo nije ta

cno zbog
1
2
> ,
2
2
3
+ 2k,
+ 2k ,
4
4
h
i
+ 2k < x = n =
+ 2k + 1 <
+ 2k
4
4
4
sin x >
i sin n > 1/2 za n = [/4 + 2k] + 1.

U svim slu
cajevima, na osnovu principa kontradikcije, sledi da je niz (an ) = (sin n)
divergentan. Niz nije odredeno divergentan jer je 1 < sin n < 1 za svako n N
(Primer 1.2.3).
Podse
camo da uglaste zagrade ozna
cavaju celobrojni deo nekog broja.
2.
Ako je
lim an = 7 ,
dokazati da su skoro svi clanovi niza (an ) veci od 6.999.

Resenje. Neka je = 0.001.
N (0.001) N tako da je
Prema Definiciji 1.1.2, postoji broj N = N () =
|an 7| < , + 7 < an < + 7

za svako n N , pa je
an > + 7 = 0.001 + 7 = 6.999
za svako n N .
3.
Ako je
an =
2n
,
n+5
n N0 ,
koliko clanova niza (an ) se nalazi van intervala I = (1.99, 2.01)?

Resenje. Kako je I otvoren interval, van I se nalaze oni
clanovi niza koji zadovoljavaju
neku od nejednakosti
an 1.99 , an 2.01 .
Posmatramo nejednakost an 1.99. Zapisuju
ci opsti
clan u obliku
an =
2n
n+55
5
=2
=2 1
n+5
n+5
n+5

ZADACI ZA VEZBU
111
iz ove nejednakosti redom dobijamo:
5
5
1.99 , 1
0.995 ,
n+5
n+5
5
1
1
0.005
, 0.001
,
= 1 000 n + 5 ,
n+5
n + 5 0.001
2 1
pa je
n 995 .
Nejednakost an 2.01 ne zadovoljava ni jedan
clan niza jer je
n
2n
2.01 ,
1.005 ,
n+5
n+5
a ovo je nemogu
ce zbog n/(n + 5) < 1.
Zbog a0 = 0, zaklju
cujemo da se van intervala I nalazi 996
clanova niza, sto zna
ci da
su skoro svi
clanovi niza unutar intervala I. Clan
a995 = 1.99 je na granici intervala.
Do istog rezultata dolazimo na elegantniji na
cin. Prema (1.2.8), grani
cna vrednost niza
je
lim an = a = 2 .
n
Interval I je simetri
can u odnosu na a = 2, tj.
I = ( + a, + a) = ( + 2, + 2) ,
gde je = 0.01. Na osnovu Definicije 1.1.2, postoji N = N () = N (0.01) N tako da je
|an a| < ,
odnosno an I za svako n N . Iz poslednje nejednakosti je:
2n 2
n + 5
< 0.01 ,
10 < 0.01 ,
n + 5
1
10
< 0.01 ,
< 0.001 , n + 5 > 1 000 ,
n+5
n+5
pa je
n > 995 , N = 996 .
Dakle, unutar intervala I su svi
clanovi niza po
cev od a996 , dok su van I
clanovi
a0 , a1 , a2 , . . . , a995 .
4.
Ako je
an =
n
,
n+5
nN,
koliko clanova niza (an ) se nalazi van intervala I = 1 104 , 1 + 104 ?

Uputstvo. Interval I je simetri
can u odnosu na grani
cnu vrednost niza a = 1 sa =
104 = 0.0001, pa se analogno kao u Zadatku 3 nalazi N = 10 000, sto zna
ci da je 9 999
clanova niza van intervala I.
112
5.
TEORIJA NIZOVA
Odrediti granicnu vrednost niza sa opstim clanom

an =
2n + 2n
,
3n
nN.
Resenje. Mno
zenjem brojioca i imenioca sa 2n , opsti
clan postaje
an =
2n 2n + 1
4n + 1
4n
1
=
= n + n =
n
n
n
3 2
6
6
6
n
4
6
n
+
1
6
Za q1 = 4/6, q2 = 1/6 je |q1 | < 1, |q2 | < 1. Zato, prema (1.1.7) i Teoremi 1.2.2, sledi
n
lim
4
6
= lim q1n = 0 , lim

n
n
1
6
n
lim an = lim
4
6
= lim q2n = 0
n
n
+ lim
1
6
=0.
6. U zavisnosti od vrednosti broja s R, s > 2, odrediti granicnu

vrednost niza sa opstim clanom
sn sn+1
,
2n + 2n+1
an =
nN.
Resenje. Transformacijom opsteg

clana
an =
1s
sn (1 s)
=
2n (1 + 2)
3
n
s
2
opsti
clan dobija oblik an = Cq n , gde je C = (1 s)/3, q = s/2. Grani
cnu vrednost
odredujemo koriste
ci (1.1.7) i Teoreme 1.2.1, 1.2.9.
Ako je |q| = |s/2| = |s|/2 < 1, tada je |s| < 2, s < 2 i
lim an = 0 ,
2 < s < 2 .
Ako je q = s/2 = 1, tada je s = 2 i

lim an =
1s
1
= ,
3
3
s=2.
Ako je q = s/2 > 1, tada je s > 2 i, zbog C = (1 s)/3 < 0,

lim an = ,
s>2.

ZADACI ZA VEZBU
113
7. Ako je r, s R, |r| < |s|, odrediti granicnu vrednost niza sa opstim

clanom
r n + sn
, nN.
an = n+2
r
sn+2
Resenje. Kako je
an =
rn + sn
,
r2 rn s2 sn
opsti
clan je oblika (1.2.2). Deobom brojioca i imenioca sa sn , sledi
r
+1
s
an = n
.
r
r2
s2
s
Zbog |r/s| = |r|/|s| < 1 i (1.1.7), dalje je
lim an =
8.
1
1
= 2 .
s2
s

an =
(3)n + 4n
,
(3)n+1 + 4n+2
nN.
Uputstvo. Kako je |4| = 4 > | 3| = 3 i

an =
(3)n + 4n
,
3(3)n + 16 4n
postupaju
ci kao u Zadatku 7, dobija se
lim an =
1
.
16
9. U zavisnosti od vrednosti broja s R, s 6= 5, odrediti granicnu

an =
3 5n + 2sn+1
,
5n+1 + 2sn
nN.
Resenje. Opsti clan je oblika (1.2.2) jer je

an =
3 5n + 2s sn
.
5 5n + 2sn
114
TEORIJA NIZOVA
Ako je |s| > 5, brojilac i imenilac delimo sa sn i dobijamo
5
+ 2s
s
.
an = n
5
5
+2
s
3
Kako je |5/s| = 5/|s| < 1, to je

lim an =
2s
=s,
2
|s| > 5 .
Ako je |s| < 5, brojilac i imenilac delimo sa 5n i, zbog |s/5| = |s|/5 < 1, dobijamo
s
3
5
n = ,
s
5
5+2
5
3 + 2s
lim an = lim
|s| < 5 .
Za s = 5 je
lim an = lim
10.
3 5n + 10 5n
13
13 5n
,
= lim
=
n
n
n
55 +25
7
n 7 5
s=5.

an =
sin2 3n + cos2 2n
,
n
nN.
Resenje. Za funkcije sin x i cos x va

zi 1 sin x 1, 1 cos x 1, pa je
0 sin2 3n 1 , 0 cos2 2n 1
i
0
sin2 3n + cos2 2n
2
.
n
n
Kako je limn 2/n = 0, prema Teoremi 1.2.5, sledi

lim an = 0 .
11.

an =
ln(1 + n)
,
1 + n2
nN.

ZADACI ZA VEZBU
115
Resenje. Matemati
ckom indukcijom pokazujemo da je
en > 1 + n
za svako n N. Za n = 1, nejednakost je ta
cna zbog (1.3.3), tj. 2.72 > 2. Pretpostavimo
da je ek > 1 + k za neko n = k N. Tada je
ek+1 = e ek > e(1 + k) = e + ek > 2 + ek > 2 + k = 1 + (k + 1) ,
pa je nejednakost ta
cna i za prvo slede
ce n = k + 1 N .
Kako je ln x rastu
ca funkcija, to je n ln e > ln(1 + n), tj.
n > ln(1 + n)
za svako n N.
Koriste
ci poslednju nejednakost i
cinjenicu da je ln x > 0 za x > 1, dobijamo
0<
ln(1 + n)
n
n
1
<
< 2 =
.
1 + n2
1 + n2
n
n
Prema limn 1/n = 0 i Teoremi 1.2.5, sledi

lim an = 0 .
12.

an =
1
1
1
+
+ +
,
1 + n2
2 + n2
n + n2
nN.
Resenje. Za opsti
clan va
zi
n
n
an
.
n + n2
1 + n2
Deobom brojioca i imenioca sa n, sledi
n
=
n + n2
i, prema (1.1.9),
n + n2
n2
1
1+
1
n
n
,
=
1 + n2
1
1 + n2
n2
n
n
= lim
=1.
lim
2
n
n+n
1 + n2
Na osnovu Teoreme 1.2.5, tada je i

lim an = 1 .
1
1+
1
n2
116
TEORIJA NIZOVA
13. Ako je q R, |q| < 1, odrediti granicnu vrednost niza sa opstim

clanom
an = q 2 + q 3 + + q n , n N .
Resenje. Dodaju
ci opstem
clanu i oduzimaju
ci od njega 1 + q, dobijamo
an = (1 + q + q 2 + + q n ) (1 + q) .
Prema (1.2.4) i (1.1.2), sledi
lim an = lim (1 + q + q 2 + + q n ) lim (1 + q) =
q2
1
(1 + q) =
.
1q
1q
14. Ako je q R, |q| < 1, odrediti granicnu vrednost niza sa opstim

clanom
q + q2 + q3 + + qn
an =
, nN.
1
1
1
1 + + 2 + + n
4 4
4
Resenje. Zapisuju
ci opsti
clan u obliku
an =
(1 + q + q 2 + + q n ) 1
1+
1
+
4
2
1
4
n =
+ +
(1 + q + q 2 + + q n ) 1
1
4
1 + q1 + q12 + + q1n
gde je q1 = 1/4, primenjuju

ci Teoremu 1.2.4 pod 2 i (1.2.4), sledi
lim (1 + q + q 2 + + q n ) 1
lim an =
lim (1 + q1 + q12 + + q1n )
15.
1
1
q(1 q1 )
3q
1q
=
=
.
=
1
1q
4(1 q)
1 q1

1
1
+ 2 + +
2 2
an =
1
1
1 + + 2 + +
3 3
1+
1
2n ,
1
3n
nN.
Resenje. Za q1 = 1/2, q2 = 1/3 je
1
1 2
1 n
+
+ +
1 + q1 + q 2 + + q n
2
2
2
an =
2
n = 1 + q + q12 + + q1n
1
1
1
2
2
2
+ +
1+ +
3
3
3
1+

ZADACI ZA VEZBU
117
i, prema (1.2.4),
1
2
1 q2
4
1 q1
lim an =
=
= 3 = .
1
1
n
1 q1
3
1 q2
2
16. Ako je bn 6= 1 za svako n N, limn bn = 1 i k N proizvoljan

broj, odrediti granicnu vrednost niza sa opstim clanom
bn + b2n + + bkn k
.
bn 1
an =
Resenje. Koriste
ci formulu za zbir geometrijske progresije (Primer 1.2.7), transformisemo opsti
clan na na
cin
(1 + bn + b2n + + bkn ) k 1
an =
bn 1
1 bk+1
n
k1
bk+1
(k + 1)bn + k
1 bn
n
=
=
.
bn 1
(bn 1)2
Uvode
ci oznaku bn = x, za brojilac poslednjeg razlomka dobijamo
B = xk+1 (k + 1)x + k = ((x 1) + 1)
k+1
(k + 1)x + k
i, primenom binomne formule (Primer 1.4.1),
B=
k+1
X
k+1
i=0
1+
(x 1)i (k + 1)x + k
k+1
(x 1) +
1
k+1
(x 1)2 + +
2
k+1
(x 1)k+1
k+1
(k + 1)x + k
1 + (k + 1)x (k + 1) +
k+1
(x 1)2 +
2
k+1
(x 1)2 + + (x 1)k+1
2
(k + 1)x + k
k+1
(x 1)3 + + (x 1)k+1 .
3
Zato je
k+1
2
an =
(bn 1)2 +
k+1
2
k+1
3
(bn 1)3 + + (bn 1)k+1
(bn 1)2
k+1
(bn 1) + + (bn 1)k1
3
118
TEORIJA NIZOVA
i, prema uslovu limn bn = 1,
lim an =
17.
k+1
2
k(k + 1)
.
2
Ako je q R, odrediti granicnu vrednost niza sa opstim clanom

an =
1 + q + q2 + + qn
,
n!
nN.
Resenje. Neka je q 6= 1. Opsti

clan transformisemo pomo
cu formule za zbir geometrijske
progresije (Primer 1.2.7),
1 q n+1
1 1 q n+1
1
1
qn
1q
an =
=
=
q
.
n!
1q
n!
1 q n!
n!
Za q = 1 je
an =
n+1
1
1
=
+
.
n!
(n 1)!
n!
Prema Primeru 1.2.6, Teoremi 1.2.12 pod 1 i (1.2.10), u oba slu

caja dobijamo
lim an = 0 .
Primetimo da je
lim
n+1
P1 (n)
= lim
=0
n!
n
n!
rezultat (1.7.9).
18.

an =
1
1
1
1
+
+
+ +
,
1 + 3 2 + 32
3 + 33
n + 3n
nN,
konvergira.
Resenje. Niz (an ) je monotono rastu
ci, sto sledi iz
1
1
1
1
1
+
+
+ +
+
1+3
2 + 32
3 + 33
n + 3n
n + 1 + 3n+1
1
1
1
1
1
+
+
+
+
=
>0
1+3
2 + 32
3 + 33
n + 3n
n + 1 + 3n+1
an+1 an =
i an+1 > an za svako n N.

ZADACI ZA VEZBU
119
Niz (an ) je ograni

cen sa gornje strane jer je 1 (1/3)n < 1 i
1
1
1
1
+ 2 + + n = +
3
3
3
3
an <
1
=
3
1
1 + + +
3
2
1
3
n1
1
3
+ +
1
3
1
=
3
1
3
1
1
3
1
2
1
3
<
1
2
za svako n N.
Prema Teoremi 1.3.4 pod 1 , niz (an ) konvergira.
19.
1
1
1
an = 1 + + + + 2 n ,
n
2
3
nN,
konvergira.
Resenje. Prvo pokazujemo da je niz (an ) monotono opadaju
ci. Kako je
1
1
1
1 + + + +
2 n+1
n
n+1
2
1
1
1
1 + + + 2 n =
2 n+1+2 n
n
n+1
2
an+1 an =
i, prema obrascu za razliku kvadrata (dokaz Teoreme 1.3.6),
n+1
n=
( n + 1 n)( n + 1 + n)
n+1+ n
(n + 1) n
1
=
=
,
n+1+ n
n+1+ n
dobijamo
an+1 an =
1
2
1
2
=0.
<
n+1
n+1+ n
n+1
n+1+ n+1
Zato je an+1 < an za svako n N.

Pokazujemo da je niz (an ) ograni
cen sa donje strane i u tom cilju uo
cavamo da je
an+1 an =
odnosno
1
1
2
1
2
1
,
=
>
n+ n
n
n+1
n+1+ n
n+1
n+1
1
1
an an1 >
,
n
n1
n>1.
Zapisuju
ci opsti
clan u obliku
an = a1 + (a2 a1 ) + (a3 a2 ) + + (an an1 )
120
TEORIJA NIZOVA
i primenjuju
ci prethodnu nejednakost, za n > 1 dobijamo
an > 1 +
1
1 +
2
1
1

3
2
+ +
1
1

n
n1
1
= 2 + > 2 .
n
Kako je a1 = 1 2 1 = 1 > 2, to je an > 2 za svako n N.

Prema Teoremi 1.3.4 pod 2 , niz (an ) je konvergentan.
20.

an = 1 +
1 1
1
+ + + ln n ,
2 3
n
nN,
konvergira.
Resenje. U Primeru 1.3.2 je pokazano da niz (1 + 1/n)n+1 monotono opada i da je
broj e njegova grani
cna vrednost, pa je
e<
1+
1
n
n+1
za svako n N. Kako je ln x rastu

ca funkcija, to je
1 = ln e < (n + 1) ln 1 +
1
n
i, deobom sa ln(1 + 1/n) > 0,

1
ln 1 +
1
< n + 1 , ln 1 +
>
1
n
1
1
1
,
ln 1 +
n+1 n+1
n
<0
za svako n N.
Koriste
ci poslednju nejednakost, utvrdujemo da je niz (an ) monotono opadaju
ci jer je
1
1
1
1
1
+ + +
ln(n + 1) 1 + + + ln n
2
n
n+1
2
n
1
1
n+1
1
1
=
ln(n + 1) + ln n =
ln
=
ln 1 +
<0
n+1
n+1
n
n+1
n
an+1 an =
1+
i an+1 < an za svako n N.

Niz (1 + 1/n)n je monotono rastu
ci i ima broj e za grani
cnu vrednost (Teorema 1.3.6).
Zato je redom:
1+
1
n
< e , n ln 1 +
1
1
> ln 1 +
n
n
1
n
ln 1 +
,
1
n
1
1
1
1
,
<
ln 1 +
,
n+1
n
n+1
n
<1, n<
1
1
< ln 1 +
n
n

ZADACI ZA VEZBU
odnosno
1
1
1
1
< ln 1 +
n
n1
n
n1
121
n>1.
Dobijenu nejednakost koristimo da bismo dokazali da je niz (an ) ograni

cen sa donje
strane. Opsti clan zapisujemo u obliku
an = a1 + (a2 a1 ) + (a3 a2 ) + + (an an1 )
i, imaju
ci u vidu
an an1 =
1
1
ln 1 +
n
n1
za n > 1 dobijamo
an = 1 +
>1+
1
1
ln 1 +
2
1
1
1
2
1
1
1
3
2
1
1
ln 1 +
3
2
+ +
+ +
1
1
n
n1
1
1
ln 1 +
n
n1
1
>0.
n
Kako je a1 = 1 ln 1 = 1 > 0, to je an > 0 za svako n N.

Prema Teoremi 1.3.4 pod 2 , niz (an ) je konvergentan. Grani
cna vrednost ovog niza
je Eulerova konstanta C 0.577.
Zadaci 19 i 20 mogu neuporedivo jednostavnije da se rese primenom Cauchyevog integralnog kriterijuma, dobro poznatog u Teoriji redova ([7], str. 27).
21.

an =
1
1
1
+
+ +
,
n+1 n+2
2n
nN,
konvergira i odrediti njegovu granicnu vrednost.

Resenje. Niz (an ) je monotono rastu
ci jer je
1
1
1
+
+ +
n+2
n+3
2(n + 1)
1
1
1
1
1
+
+ +
+
+
,
=
n+2
n+3
2n
2n + 1
2n + 2
1
1
1
1
1
an+1 an =
+
>0
2n + 1
2n + 2
n+1
2n + 1
2n + 2
an+1 =
i an+1 > an za svako n N.

Niz (an ) je ograni
cen sa gornje strane. Kako je
an+1 an =
1
1
1
1
1+nn
1
1
=
<
=
=
,
2n + 1
2n + 2
2n(n + 1)
n(n + 1)
n(n + 1)
n
n+1
odnosno
an an1 <
1
1
,
n1
n
n>1,
122
TEORIJA NIZOVA
to je
an = a1 + (a2 a1 ) + (a3 a2 ) + + (an an1 )
<
1
1
+ 1
2
2
1
1
2
3
+ +
1
1
n1
n
3
1
3
<
2
n
2
za n > 1. Jos je a1 = 1/2 < 3/2, pa je an < 3/2 za svako n N.

Zaklju
cujemo da je niz (an ) konvergentan. Da bismo odredili grani
cnu vrednost, sa
(bn ) ozna
cavamo niz iz Zadatka 20 i uo
cavamo:
1
1
+ + ln n ,
2
n
1
1
1
1
+ +
ln 2n ,
b2n = 1 + + + +
2
n
n+1
2n
1
1
1
b2n bn =
+
+ +
ln 2n + ln n
n+1
n+2
2n
1
1
1
=
+
+ +
ln 2 = an ln 2 .
n+1
n+2
2n
bn = 1 +
Kako je grani
cna vrednost jedinstvena (Teorema 1.1.1), to je
lim bn = lim b2n = C ,
gde je C Eulerova konstanta. Zato je

lim (b2n bn ) = lim b2n lim bn = C C = 0 ,
pa je
lim (b2n bn ) = lim an ln 2 = 0
i
lim an = ln 2 .
Osim niza (an ), grani

cnu vrednost ln 2 ima i niz sa opstim
clanom
1
1
1
1
+ + (1)n+1
,
2
3
n
sto pokazujemo kasnije. Niz (an ) br

ze konvergira, pa je pogodniji za izra
cunavanje broja
ln 2.
22.
Dokazati da niz zadat rekurentnom relacijom

a1 =
1
, an+1 = a2n ,
2
nN,

ZADACI ZA VEZBU
123
Resenje. Niz (an ) je ograni

cen, tj. va
zi
1
2
0 < an
za svako n N. Nejednakost 0 < an je o

cigledna iz rekurentne relacije. Drugu nejednakost pokazujemo matemati
ckom indukcijom. Po
cetni
clan je a1 = 1/2, pa je nejednakost
ta
cna za n = 1. Neka je ak 1/2 za neko n = k N. Tada je
ak+1 = a2k
2
1
2
1
1
< ,
4
2
pa je nejednakost ta
cna i za prvo slede
ce n = k + 1 N .
Niz (an ) je monotono opadaju
ci zbog:
1
1
1= <0 ,
2
2
an+1 an = a2n an = an (an 1) < 0
an > 0 , an 1

Prema Teoremi 1.3.4 pod 2 , niz (an ) je konvergentan, tj. postoji
lim an = a .
Iz rekurentne relacije tada sledi

lim an+1 = lim an lim an
i dalje
a = a2 , a(a 1) = 0 ,
pa je a = 0 ili a = 1. Kako je grani

cna vrednost jedinstvena i niz (an ) opadaju
ci, mora
da bude a = 0, odnosno
lim an = 0 .
n
Ovo je primer niza kod kojeg je iz rekurentne relacije mogu

ce odrediti eksplicitni oblik
opsteg
clana an . Kako je
a1 =
1
, a2 = a21 =
2
2
1
2
, a3 = a22 =
uo
cavamo i matemati
ckom indukcijom dokazujemo zakonitost
2n1
an =
1
2
nN.
1
2
124
TEORIJA NIZOVA
k1
Za n = 1 je prethodna jednakost ta
cna. Ako je ak = (1/2)2
ak+1 = a2k =
22k1
1
2
2k
=
1
2
, tada je i
2(k+1)1
=
1
2
pa je jednakost ta
cna za svako n N. Da je
2n1
lim
1
2
=0,
pokaza
cemo kasnije.
23.

0 < a1 < 1 , an+1 = an a2n ,
nN,
konvergira i odrediti njegovu granicnu vrednost. Zatim naci granicnu vrednost
L = lim a21 + a22 + + a2n .

n

cen, tj.
0 < an < 1
za svako n N. Za n = 1 je tvrdenje ta
cno prema po
cetnom uslovu 0 < a1 < 1. Pod
pretpostavkom 0 < ak < 1, sledi
0 < 1 ak < 1 , 0 < ak (1 ak ) < ak < 1 ,
0 < ak+1 = ak a2k = ak (1 ak ) < 1 .
Na osnovu matemati
cke indukcije, tvrdenje je ta
cno za svako n N.
ci zbog
an+1 an = an a2n an = a2n < 0
Niz (an ) je konvergentan sa granicom limn an = a i iz rekurentne relacije a = aa2 ,
a = 0, tj.
lim an = 0 .
n
Koriste
ci jednakost an+1 an = a2n , tj. a2n = an an+1 , lako nalazimo
L = lim ((a1 a2 ) + (a2 a3 ) + + (an an+1 ))
n
= lim (a1 an+1 ) = a1 lim an+1 = a1 0 = a1 .

n

ZADACI ZA VEZBU
24.
125

1 < a1 < 3 , 4an+1 = a2n + 3 ,
nN,

Uputstvo. Rade
ci analogno kao u Primeru 1.3.4, utvrduje se
1 < an < 3
za svako n N, niz (an ) monotono opada i ima grani
cnu vrednost
lim an = 1 .
25.

0 < a1 <
a2
1
, an+1 = a1 + n ,
2
2
nN,

Resenje. U ovom slu
caju i ograni
cenost i monotonost niza dokazujemo matemati
ckom
indukcijom.
Niz (an ) je ograni
cen jer je
0 < an < 1
za svako n N. Zaista, za n = 1 je 0 < a1 < 1/2 < 1 i iz pretpostavke 0 < ak < 1 sledi
0 < a1 < ak+1
a2k
1
,
2
a2
1
1
1
= a1 + k < a1 + < + = 1 .
2
2
2
2
0 < a2k < 1 , 0 <
<
Niz (an ) je monotono rastu

ci jer je an+1 an > 0, tj. an+1 > an za svako n N. Za
n = 1 je
a2
a2
a2 a1 = a1 + 1 a1 = 1 > 0 .
2
2
Neka je ak ak1 > 0 za neko n = k N, k > 2. Tada je, za n = k + 1 N,
ak+1 ak = a1 +
a2k
2
a1
a2k1
2
1 2
1
(a a2k1 ) = (ak ak1 )(ak + ak1 ) > 0 .
2 k
2
Niz (an ) je konvergentan sa granicom a, koju odredujemo iz

a = a1 +
a2
, a2 2a + 2a1 = 0 .
2
126
TEORIJA NIZOVA
Resenja
cine su a = 1 + 1 2a1 i a = 1 1 2a1 . Kako je an < 1 i
kvadratne jedna
1 + 1 2a1 > 1, to je
lim an = a = 1 1 2a1 .
n
Monotonost niza mo
ze da se utvrdi na sli
can na
cin kao u Primeru 1.3.4. Formiramo
razliku
a2
1
an+1 an = a1 + n an = (a2n 2an + a1 )
2
2
i ispitujemo
trinoma x2 2x + a1 . Posto je x2 2x + a1 < 0 za
znak kvadratnog
x (1 1 2a1 , 1 + 1 2a1 ) i
an (0, 1) (1
1 2a1 , 1 + 1 2a1 ) ,
to je a2n 2an + a1 < 0, tj. an+1 an < 0.
26.

a1 = 0 , an+1 =
3 + an
,
2
nN,

cen jer je
0 an < 3
za svako n N, sto se dokazuje matemati
ckom indukcijom. Za n = 1 je a1 = 0 i, pod
pretpostavkom 0 ak < 3, sledi
3 3 + ak < 6 , 0 <
3 + ak
3
ak+1 =
<3.
2
2
Niz (an ) monotono raste zbog an < 3 i

an+1 an =
3 an
3 + an
an =
>0
2
2
za svako n N.
Grani
cna vrednost limn an = a se dobija iz
a=
3+a
, 2a = 3 + a , a = 3 .
2
Ovaj niz je interesantan jer eksplicitni oblik opsteg

clana mo
ze da se odredi jednostavno.
Sukcesivno sni
zavaju
ci indeks u rekurentnoj relaciji, dobija se
3
1
3
1 3
1
3
3
1
+ an = +
+ an1 = + 2 + 2 an1
2
2
2
2 2
2
2
2
2
3
1 3
1
3
3
3
1
3
+ an2 = + 2 + 3 + 3 an2 =
= + 2 + 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
3
3
3
1
3
1
1
1
= + 2 + + n + n a1 =
1 + + 2 + + n1
2
2
2
2
2
2
2
2
an+1 =

ZADACI ZA VEZBU
127
ili, prema zbiru geometrijske progresije,
an+1
3
=
2
1
2
1
1
2
odnosno
an = 3 1
=3 1
1
2n
1
2n1
odakle je
lim an = 3 .
27.

a1 = 0 , an+1 =
5an + 4
,
4an + 5
nN,

cen, tj.
0 an < 1
za svako n N. Matemati
ckom indukcijom se trivijalno pokazuje da je an > 0 za svako
n > 2. Pokazujemo da je i an < 1. Za n = 1 je a1 = 0 < 1. Ako je ak < 1, tada je
ak 1 < 0 i
4ak + 5 + ak 1
ak 1
ak+1 =
=1+
<1.
4ak + 5
4ak + 5
ci, sto sledi iz 4an + 5 > 0, a2n < 1, a2n 1 < 0 i
an+1 an =
4(a2n 1)
5an + 4
4a2n + 4
an =
=
>0.
4an + 5
4an + 5
4an + 5
Granica limn an = a niza (an ) se nalazi iz

a=
5a + 4
, a2 = 1 , a = 1 .
4a + 5
Resenje a = 1 jedna
cine a2 = 1 ne mo
ze da bude granica niza zbog an 0.
Opsti
clan niza ima eksplicitni oblik
n1
9n1
1
an = n1
=
9
+1
1
9
n1
1
1+
9
128
TEORIJA NIZOVA
([4], str. 86) i

lim an = 1 .
28.

a0 = 1 , an+1 =
an
,
1 + a2n
nN,

Uputstvo. Niz (an ) je ograni
cen sa donje strane jer je an > 0 za svako n N. Niz (an )
monotono opada zbog
a3n
<0,
an+1 an =
1 + a2n
a granica je
lim an = 0 .
29.

a1 = 6 , an+1 =
6 + an ,
nN,

cen sa donje strane, tj. an > 0 za svako n N, sto je
o
cigledno s obzirom na osobinu funkcije x 0 za svako x R i a1 > 0. Medutim, za
dokaz konvergencije je potrebna bolja procena
3 < an
za svakon N, sto pokazujemo matemati
ckom indukcijom. Za n = 1 je a1 = 6 > 3.
Kako je x rastu
ca funkcija, za ak > 3 je i
ak+1 =
6 + ak >
6+3=3 .

ci. Kako je
an+1 an =
( 6 + an an )( 6 + an + an )
(6 + an ) a2n
6 + an an =
=
6 + an + an
6 + an + an
i 6 + an + an > 0, znak razlike an+1 an je isti kao znak izraza a2n + an + 6. Kvadratni
trinom x2 + x + 6 ima nule x = 2 i x = 3, pa je
x2 + x + 6 > 0 ,
2
x +x+6<0 ,
x (2, 3) ;
x (, 2) (3, +) .

ZADACI ZA VEZBU
129
S obzirom na an > 3, zaklju

cujemo da je a2n + an + 6 < 0 i
an+1 an < 0
za svako n N.
Niz (an ) je konvergentan sa granicom limn an = a, koju odredujemo iz
a=
6 + a , a2 = 6 + a , a2 a 6 = 0 , a = 3 .
Resenje a = 2 ne mo
ze da bude granica niza zbog an > 3.
30.

a1 =
2 , an+1 =
2 + an ,
nN,

Uputstvo. Analognim postupkom kao u Zadatku 29, pokazuje se
0 < an < 2 , an+1 an > 0
za svako n N i
lim an = a = 2 .
31.
Ako je n > 1, odrediti granicnu vrednost niza sa opstim clanom

cn =
Resenje. Neka je
1 + 2 + + (n 1)
,
n2
nN.
an = 1 + 2 + + (n 1) , bn = n2 .
Niz (bn ) zadovoljava uslove Stolzove teoreme (Primer 1.4.1), pa je

an+1 an = (1 + 2 + + (n 1) + n) (1 + 2 + + (n 1)) = n ,
bn+1 bn = (n + 1)2 n2 = 2n + 1 ;
lim cn = lim
an+1 an
n
= lim
bn+1 bn
n 2n + 1
i, prema (1.2.8),
lim cn =
1
.
2
Zapisuju
ci opsti
clan u obliku
cn =
1 + 2 + + n
1
2
n2
n
130
TEORIJA NIZOVA
i imaju
ci u vidu (1.1.9), tra
zena grani
cna vrednost mo
ze da se dobije i direktnom primenom (1.4.15),
lim cn = lim
1 + 2 + + n
1
1
1
lim 2 = 0 = .
n2
2
2
n n
Grani
cna vrednost mo
ze da se dobije jos na jedan na
cin, upotrebom formule (1.4.16)
za zbir prvih n 1 prirodnih brojeva
1 + 2 + + (n 1) =
(n 1)n
,
2
kada je
cn =
(n 1)n
n1
=
2n2
2n
i, prema (1.2.8),
lim cn =
32.
1
.
2

cn =
1 2 + 2 3 + + n(n + 1)
,
n3
nN.
Resenje. Ako je
an = 1 2 + 2 3 + + n(n + 1) , bn = n3 ,
tada je
an+1 an = (1 2 + 2 3 + + n(n + 1) + (n + 1)(n + 2))
(1 2 + 2 3 + + n(n + 1)) = (n + 1)(n + 2) = n2 + 3n + 2 ,
bn+1 bn = (n + 1)3 n3 = 3n2 + 3n + 1 .
Ovde je iskoris
cena formula
(A + B)3 = A3 + B 3 + 3A2 B + 3AB 2 ,
koja je specijalan slu
caj binomne formule (Primer 1.4.1). Prema Stolzovoj teoremi i
(1.2.8), sledi
lim cn = lim
1
an+1 an
n2 + 3n + 2
= lim
= .
2
bn+1 bn
3
n 3n + 3n + 1
Uo
cavaju
ci da je
n
X
n
X
n
X
k=1
k=1
(k 2 + k ) =
k(k + 1) =
1 2 + 2 3 + + n(n + 1) =
k=1
k2 +
n
X
k,
k=1

ZADACI ZA VEZBU
131
opsti
clan zapisujemo u obliku
cn =
12 + 22 + + n2
1 1 + 2 + + n
+
n3
n
n2
i dva puta primenjujemo (1.4.15),

lim cn = lim
1
1 + 2 + + n
12 + 22 + + n2
1
1
1
+ lim
lim
= +0 = .
3
2
n
n
3
2
3
n n n
Isti rezultat se dobija transformacijom opsteg

clana pomo
cu (1.4.16),
1
cn = 3
n
n
X
k +
k=1
k=1
1
n3
n(n + 1)(2n + 1)
n(n + 1)
+
6
2
1 n(n + 1)(n + 2)
1 n n+1 n+2
1
1
= 3
=
=
1+
n
3
3 n n
n
3
n
1+
2
n
33. Ako je k N proizvoljan broj, odrediti granicnu vrednost niza sa

opstim clanom
an =
1k + 3k + + (2n 1)k
,
nk+1
nN.
Resenje. Opsti clan transformisemo na na

cin
an =
(1k + 2k + 3k + + (2n 1)k + (2n)k ) (2k + 4k + + (2n)k )
nk+1
k + 2 k + + nk
1k + 2k + + (2n)k
1
=
2k
1
nk+1
k+1
(2n)
2k+1
k
k
k
1k + 2k + + (2n)k
k 1 + 2 + + n
= 2k+1
2
(2n)k+1
nk+1
i, prema (1.4.15), dobijamo

lim an = 2k+1
1
1
2k+1 2k
2k (2 1)
2k
2k
=
=
=
.
k+1
k+1
k+1
k+1
k+1
Koriste
ci (1.8.5), analogno se pokazuje opstiji rezultat
lim
+3
+ + (2n 1)
n
p+1
2
,
p+1
gde je p R, p > 1 proizvoljan broj.

Zadatak mo
ze da se resi i direktnom primenom Stolzove teoreme, kao u Primeru 1.4.1.
132
34.
TEORIJA NIZOVA

an =
13 + 33 + + (2n + 1)3
,
n4
nN.
Uputstvo. Kako je
an =
(2n + 1)3
13 + 33 + + (2n 1)3
+
4
n
n4
i, prema (1.2.8),
lim
(2n + 1)3
8n3 + 12n2 + 6n + 1
= lim
=0,
4
n
n4
n
koriste
ci rezultat iz Zadatka 33 sa k = 3, sledi
lim an =
35.
23
1
= .
4
2

an =
1 + 2 + + n n
,
n+2
2
nN.
Resenje. Opsti clan transformisemo pomo

cu (1.4.16) i dobijamo
an =
n(n + 1)
n
n(n + 1) n(n + 2)
n
=
=
,
2(n + 2)
2
2(n + 2)
2n + 2
odakle je
lim an =
36.
1
.
2

an =
1 + 3 + + (2n 1) 2n + 1
,
n+1
2
nN.
Resenje. Koriste
ci (1.4.16), transformisemo opsti
clan
1 + 2 + 3 + + 2n
1 + 2 + + n
2n + 1
2
n+1
n+1
2
2n(2n + 1)
n(n + 1)
2n + 1
=
2
2(n + 1)
2(n + 1)
2
an =
3 1
2n(2n + 1) 2n(n + 1) (2n + 1)(n + 1)
=
2(n + 1)
2n + 2

ZADACI ZA VEZBU
133
i, prema (1.2.8), dobijamo

lim an =
3
.
2
37. Ako je bn > 0 za svako n N i limn bn = b > 0, odrediti granicnu

v
u n
uY
n
an = u
bk .
t
k=1
k6=3
Resenje. Opsti clan zapisujemo u obliku
v
u
n
u1 Y
1 p
n
n
an = t
bk =
b1 b2 bn .
n
b3
b3
k=1
Prema (1.4.12) i (1.4.10) redom, va

zi
lim
p
n
b3 = 1 , lim
p
n
b1 b2 bn = lim bn = b ,
n
pa je
lim an = b .
38. Ako je k N proizvoljan broj, b1 , b2 , . . . , bk > 0 i B > 0 najveci od

brojeva b1 , b2 , . . . , bk , odrediti granicnu vrednost niza sa opstim clanom
an =
Resenje. Kako je
i
p
n
bn1 + bn2 + + bnk ,
nN.
n
n
n
B n < bn
1 + b2 + + bk < kB
n
x rastu
ca funkcija, to je
B < an =
p
n
n
n
bn
1 + b2 + + bk < B
Prema (1.4.12) je
lim
n
k=1
i, prema Teoremi 1.2.5, sledi

lim an = B .
n
k.
134
39.
TEORIJA NIZOVA
an =
je
5n + 7n ,
nN.
Uputstvo. Niz (an ) je specijalan slu

caj niza iz Zadatka 38 sa b1 = 5, b2 = 7, B = 7, pa
lim an = 7 .
40.

n
an =
,
n
n!
Resenje. Za
an =
nN.
nn
>0
n!
je
an+1
an
(n + 1)n+1
n! (n + 1)n+1
(n + 1)n
n+1 n
1 n
(n + 1)!
=
=
=
=
=
1
+
nn
(n + 1)! nn
nn
n
n
n!
i, prema (1.3.3),
lim
an+1
=e>0.
an
Uslovi Teoreme 1.4.4 su ispunjeni, pa je

lim cn = lim
an+1
n
an = lim
=e.
n an
Zadatak smo mogli da resimo i pomo

cu rezultata
n
lim
n!
= e1
n
iz Primera 1.4.5, kada je

lim cn = lim
41.
1
1
= 1 = e .
n
e
n!
n
Dokazati da nizovi zadati vezanim rekurentnim relacijama

0 < a1 < b1 , an+1 =
an bn , bn+1 =
an + bn
,
2
nN,

ZADACI ZA VEZBU
135
konvergiraju i uporediti njihove granicne vrednosti.

Resenje. U svakoj od rekurentnih relacija u
cestvuju opsti
clanovi oba niza, pa ih zato
zovemo vezanim rekurentnim relacijama. Pri tome su
an+1 =
an bn = G2 , bn+1 =
an + b n
= A2
2
geometrijska i aritmeti
cka sredina opstih
clanova an , bn redom (Teoreme 1.4.2 i 1.4.3 pod
2 ).
Da bismo dokazali konvergenciju nizova (an ), (bn ), matemati
ckom indukcijom prvo
pokazujemo pomo
cno tvrdenje
a n < bn
za svako n N. Prema po
cetnom uslovu je a1 < b1 , pa je tvrdenje ta
cno za n = 1.
Neka je ak < bk za neko n = k N. Koriste
ci nejednakost za sredine G2 < A2 (dokaz
Teoreme 1.4.3 pod 2 ), tada sledi
ak+1 =
ak bk = G2 < A2 =
ak + bk
= bk+1
2
i tvrdenje va
zi za n = k + 1 N.
Niz (an ) monotono raste, a niz (bn ) opada zbog
an+1 =
an bn >
an an = an , bn+1 =
an + bn
bn + bn
<
= bn .
2
2
Niz (an ) je ograni

cen sa gornje, a niz (bn ) sa donje strane. Iz dokazane monotonosti
sledi
a1 < a2 < a1 za svako n N.
Zaklju
cujemo da su nizovi (an ), (bn ) konvergentni. Neka je
Tada se iz bilo koje od rekurentnih relacija, npr. iz druge, dobija

b=
b
a
a+b
,
=
, a=b.
2
2
2
Dakle, nizovi (an ), (bn ) imaju istu granicu

lim an = lim bn = c ,
gde je c = a = b. Za ovu granicu va

zi
a1 b1 < c <
a1 + b 1
,
2
sto je posledica cinjenice an < c < bn za svako n N i specijalno a2 < c < b2 .
136
42.
TEORIJA NIZOVA
Dokazati da nizovi zadati vezanim rekurentnim relacijama

0 < a1 < b1 , an+1 =
an + bn
2an bn
, bn+1 =
,
an + bn
2
nN,
konvergiraju i odrediti njihove granicne vrednosti.

Resenje. Kako je
an+1 =
2
2
,
=
1
1
an + bn
+
an
bn
an bn
to su
an+1 = H2 , bn+1 = A2
harmonijska i aritmeti
cka sredina opstih
clanova an , bn redom (Teoreme 1.4.2 i 1.4.3 pod
1 ).
Koriste
ci nejednakost za sredine H2 < A2 , analogno kao u Zadatku 41 se pokazuje da
je
a n < bn
za svako n N.
Niz (an ) monotono raste, a niz (bn ) monotono opada zbog
an+1 =
2
an + bn
bn + bn
2
>
= an , bn+1 =
<
= bn
1
1
1
1
2
2
+
+
an
bn
an
an
i va
zi
a1 < a2 < < b 2 < b 1 .
Niz (an ) je ograni
cen odozgo sa b1 , a niz (bn ) odozdo sa a1 , sto sledi iz
a1 < a2 < < b1 , a1 < < b2 < b1 .
Nizovi (an ) i (bn ) su konvergentni sa istom granicom
lim an = lim bn = c ,
za koju va
zi
2a1 b1
a1 + b1
<c<
,
a1 + b 1
2
sto se dobija kao u Zadatku 41. U ovom slu

caju je mogu
ce i precizno odrediti granicu c.
Kako je iz zadatih rekurentnih relacija
an+1 bn+1 = an bn ,
uzastopnim sni
zavanjem indeksa sledi
an bn = an1 bn1 = = a1 b1 ,

ZADACI ZA VEZBU
137
pa je
lim an bn = a1 b1 .
Takode je
lim an bn = lim an lim bn = c2
i kona
cno
c2
= a1 b1 , tj.
c=
a1 b1
je geometrijska sredina po
cetnih
clanova a1 , b1 .
43.
Ako je k N, ispitati konvergenciju nizova sa opstim clanom:

1
bk =
1 2k1
2
bk = 22
k1
Resenje. 1 Niz sa opstim

clanom
n
an =
1
2
nN,
konvergira sa granicom
lim an = 0 .
Niz (bk ) je podniz niza (an ) za n = 2k1 i, prema Teoremi 1.5.1, ima istu granicu
lim bk = lim an = 0 .
Niz (bk ) se javlja u Zadatku 22, pa je ovim Zadatak 22 kompletiran.

2 Niz (bk ) je podniz niza (2n ) za n = 2k1 i, prema Teoremi 1.5.2, va
zi
lim bk = lim 2n = + .
44.
Ako je n N, ispitati konvergenciju nizova sa opstim clanom:

1
an =
2n + (2)n
,
2n
an =
3 5n + 2(5)n+1
.
5n+1 + 2(5)n
Resenje. 1 Deobom brojioca i imenioca sa 2n , opsti

clan postaje
an = 1 + (1)n ,
nN.
Uo
cavamo podnizove (a2k ), (a2k1 ), k N, koji imaju opste
clanove
a2k = 1 + 1 = 2 , a2k1 = 1 1 = 0 ,
138
TEORIJA NIZOVA
pa je
lim a2k = 2 6= lim a2k1 = 0 .
Prema Teoremi 1.5.3, niz (an ) divergira.

2 Transformisemo opsti
clan
an =
3 5n 10(5)n
3 10(1)n
=
5 5n + 2(5)n
5 + 2(1)n
i izdvajamo podnizove (a2k ), (a2k1 ), k N, sa

a2k =
3 10
3 + 10
13
= 1 , a2k1 =
=
.
5+2
52
3
O
cigledno je
lim a2k = 1 6= lim a2k1 =
13
,
3
pa niz (an ) divergira prema Teoremi 1.5.3.

Na ovaj na
cin smo ispitali konvergenciju niza iz zadatka 9 za svako s R.
45.
Ako je s R, s 2, ispitati konvergenciju niza sa opstim clanom

an =
sn sn1
,
2n + 2n+1
nN.
Resenje. Opsti clan transformisemo kao u zadatku 6 i dobijamo

an =
Ako je s = 2, tada je
1s
3
n
s
2
an = (1)n
i za podnizove (a2k ), (a2k1 ), k N, va

zi
lim a2k = 1 6= lim a2k1 = 1 ,
pa niz (an ) divergira.

Ako je s < 2 i p = s > 2, tada je
an =
1+p
p
(1)n
3
2
pa je
a2k =
1+p
3
2k
p
2
1+p
3
p2
4
k
, a2k1 =
1+p
3
2k1
p
2
2(1 + p)
3p
p2
4

ZADACI ZA VEZBU
139
i, zbog p > 2, p2 > 4,

lim a2k = + 6= lim a2k1 = .
S obzirom na Teoremu 1.5.3, zaklju

cujemo da niz (an ) divergira.
Ovim je konvergencija niza (an ) iz Zadatka 6 ispitana za svako s R.
46.
Ispitati konvergenciju niza sa opstim clanom

an = n sin
n
,
2
nN.
Resenje. Uo
cavamo podnizove niza (an ) za n = 4k + 1 i n = 4k + 3, k N, koji imaju
opste
clanove
a4k+1 = (4k + 1) sin
(4k + 1)
(4k + 3)
, a4k+3 = (4k + 3) sin
.
2
2
Kako je sin x periodi

cna funkcija s periodom 2k, to je
(4k + 1)
= sin 2k +
2
(4k + 3)
= sin 2k +
sin
2
sin
= sin = 1 ,
2
2
3
3
= 1 ,
= sin
2
2
pa je
a4k+1 = 4k + 1 , a4k+3 = (4k + 3)
i va
zi
lim a4k+1 = + 6= lim a4k+3 = ,
sto zna
ci da niz (an ) divergira.
47.
Odrediti vrednost broja C R tako da niz sa opstim clanom

an =
n n
3n + (2)n
n
+
+ C sin
,
n+1
n+1
3
+ (2)
n1
2
nN,
konvergira. Zatim naci njegovu granicnu vrednost.

Resenje. Neka je
an = bn + cn + dn ,
gde je
bn =
3n + (2)n
, cn =
3n+1 + (2)n+1
n
n1
n
, dn = C sin
n
.
2
140
TEORIJA NIZOVA
Kako je
2 n
1
3 n =
lim bn = lim
2
3
n
n
32
3
1+
i, prema (1.2.8), (1.3.3),

lim cn = lim
n
n1
n
n1
n1
= lim
n
1
1+
n1
n1
n1
=e,
to konvergencija niza (an ) zavisi od konvergencije niza (dn ). U Zadatku 46 smo utvrdili
da je
(4k + 1)
(4k + 3)
sin
= 1 , sin
= 1 ,
2
2
pa je
d4k+1 = C , d4k+3 = C
i niz (dn ) divergira za svako C 6= 0. Za C = 0 je (dn ) konstantan nulaniz jer je dn = 0
za svako n N. Dakle, niz (an ) konvergira ako je
C=0
i ima grani
cnu vrednost
lim an = lim bn + lim cn + lim dn =
48.
1
1
+e+0= +e .
3
3
Ispitati konvergenciju niza sa opstim clanom

an =
2 + (1)n
,
2n+1
nN.
Resenje. Podnizovi sa opstim

clanovima
a2k =
2+1
3
3 1
3
=
=
=
22k+1
2 22k
2 4k
2
k
1
4
, a2k1 =
21
22k1+1
1
1
= k =
22k
4
imaju grani
cne vrednosti
lim a2k = lim a2k1 = 0 .
Prema Teoremi 1.5.5, niz (an ) konvergira sa granicom

lim an = 0 .
Granica niza (an ) se jednostavno nalazi i prema Teoremi 1.2.5 jer je

1
3
1
3
an n+1 , lim n+1 = lim n+1 = 0 .
2n+1
2
n 2
n 2
k
1
4

ZADACI ZA VEZBU
141
49. Ako je n N, odrediti sve delimicne granice nizova sa opstim clanom:

1
an = (1)n + sin
n
,
3
an = (1)n + cos
n
.
3
Resenje. Za resavanje zadatka koristimo slede

ce zapa
zanje. Ako je niz (an ) unija od
(i)
m podnizova (bk ) (i = 1, 2 . . . , m) sa granicama
(i)
lim b
k k
= bi ,
tada je G {b1 , b2 , . . . , bm } skup svih delimi

cnih granica niza (an ). Ukoliko je b1 = b2 =
zi samo
= bm , niz (an ) konvergira ili odredeno divergira ([4], str. 88), a skup G sadr
jedan element. U svakom drugom slu
caju niz (an ) divergira, pri
cemu skup G sadr
zi m
ili manje od m elemenata.
1 U intervalu (0, 2] se nalaze vrednosti argumenta n/3 za n = 1, 2, . . . , 6, u kojima
sin n/3 uzima vrednosti:
2
3
3
= sin
=
, sin
= sin = 0 ,
3
3
2
3
5
6
4
3
= sin
=
, sin
= sin 2 = 0 .
sin
3
3
2
3
sin
Zbog periodi
cnosti funkcije sin x s periodom 2k, k N, sve ostale vrednosti su:
(6k + 1)
(6k + 2)
3
= sin
=
,
3
3
2
(6k + 3)
(6k + 6)
sin
= sin
=0,
3
3
(6k + 4)
(6k + 5)
3
sin
= sin
=
.
3
3
2
sin
(i)
Posmatramo podnizove (bk ), k

1, 2, . . . , 6), tj.
(1)
bk
N0 , niza (an ) koji se dobijaju za n = 6k + i (i =
6k+1
= a6k+1 = (1)
+ sin
(2)
= a6k+2 = (1)6k+2 + sin
(3)
= a6k+3 = (1)6k+3 + sin
(4)
= a6k+4 = (1)6k+4 + sin
(5)
= a6k+5 = (1)6k+5 + sin
(6)
= a6k+6 = (1)6k+6 + sin
bk
bk
bk
bk
bk
(6k + 1)
3
(6k + 2)
3
(6k + 3)
3
(6k + 4)
3
(6k + 5)
3
(6k + 6)
3
3
= 1 +
,
2
3
=1+
,
2
= 1 ,
3
=1
,
2
3
= 1
,
2
=1.
142
TEORIJA NIZOVA
(i)
clan
Niz (an ) je unija podnizova (bk ) jer se, npr., za n = 6k + 7 = 6(k + 1) + 1 ne dobija
(1)
(1)
novog podniza, ve
c slede
ci
clan bk+1 podniza (bk ). Kako su svi prethodni podnizovi
konstantni, to su delimi
cne granice:
3
b1 = 1 +
, b2 = 1 +
2
3
b4 = 1
, b5 = 1
2
3
, b3 = 1 ,
2
3
, b6 = 1
2
i skup G sadr
zi m = 6 elemenata.
2 Postupaju
ci analogno kao pod 1 , nalazimo:
(6k + 1)
(6k + 5)
1
= cos
= ,
3
3
2
(6k + 2)
(6k + 4)
1
cos
= cos
= ,
3
3
2
(6k + 3)
(6k + 6)
cos
= 1 , cos
=1,
3
3
cos
pa su delimi
cne granice:
b1 = b5 = 1 +
1
1
, b2 = b4 = 1 , b3 = 2 , b6 = 2 .
2
2
U ovom slu
caju skup G sadr
zi 4 < m = 6 elemenata, tj.
n
G=
1 +
1
1
, 1 , 2, 2
2
2
{b1 , b2 , . . . , b6 } .
50. Ako je n N, odrediti sve tacke nagomilavanja nizova sa opstim

clanom:
1
an = 1 + sin
n
,
6
an =
(1)n
n
+ sin
.
n
3
Uputstvo. Prema Definiciji 1.5.3, ta

cka nagomilavanja niza je delimi
cna granica niza,
pa je zahtev ovog zadatka isti kao u Zadatku 49.
1 U intervalu (0, 2] se nalaze vrednosti argumenta n/6 za n = 1, 2, . . . , 12, u kojima
sin n/6 uzima vrednosti:
5
1
2
4
3
3
= sin
= , sin
= sin
=
, sin
=1,
6
6
2
6
6
2
6
6
12
sin
= sin
=0,
6
6
7
11
1
8
10
3
9
sin
= sin
= , sin
= sin
=
, sin
= 1 .
6
6
2
6
6
2
6
sin

ZADACI ZA VEZBU
(i)
Zato je niz (an ) unija dvanaest podnizova (bk ), k

(i = 1, 2, . . . , 12) i imaju grani
cne vrednosti:
143
N0 , koji se dobijaju za n = 12k + i
1
3
3
= , b2 = b4 = 1 +
, b3 = 1 + 1 = 2 ,
2
2
2
1
1
3
= 1 + 0 = 1 , b7 = b11 = 1 = , b8 = b10 = 1
, b9 = 1 1 = 0 .
2
2
2
b1 = b5 = 1 +
b6 = b12
2 Koriste
ci rezultat iz Zadatka 49 pod 1 i imaju
ci u vidu limn (1)n /n = 0, sve
delimi
cne granice niza (an ), tj. ta
cke nagomilavanja su:
3
3
,
, 0.
2
2
51. Ako je n N, odrediti limes inferior, limes superior, infimum i supremum nizova sa opstim clanom:
1
an = 1
1
,
n
an =
2 + (1)n
,
2n+1
an =
(1)n
.
n
Resenje. 1 Niz (an ) je konvergentan sa granicom

lim an = 1 .
Prema Teoremi 1.5.7, limes inferior i limes superior su medusobno jednaki i, s obzirom na
Teoremu 1.5.1 i Definiciju 1.5.2,
lim inf an = lim sup an = lim an = 1 .
n

ci zbog
an+1 an =
1
1
>0
n
n+1
i ima po
cetni
clan
a1 = 1
1
=0.
1
Zato je
0 = a1 < a2 < < 1
i, prema Definiciji 1.3.5,
inf an = a1 = 0 , sup an = lim an = 1 .
n
2 Koriste
ci rezultat iz Zadatka 48, analogno kao pod 1 zaklju
cujemo da je
n
144
TEORIJA NIZOVA
Niz (an ) se sastoji od dva monotono opadaju

ca podniza (a2k1 ), (a2k ) sa
a2k1 =
1
3
, a2k = 2k+1 ,
22k
2
Po
cetni
clanovi su
a1 =
kN.
1
3
, a2 =
4
8
i va
zi
0 < < a 3 < a1 , 0 < < a4 < a 2 < a1 ,
pa je
inf an = lim an = 0 , sup an = a1 =
n
1
.
4
3 Iz konvergencije niza (an ) sledi

n
Niz (an ) je sastavljen od jednog monotono rastu

ceg podniza (a2k1 ) i jednog monotono
opadaju
ceg podniza (a2k ),
ciji su opsti
clanovi
a2k1 =
1
1
, a2k =
,
2k 1
2k
i po
cetni
clanovi
a1 = 1 , a2 =
kN
1
.
4
Kako je
a1 < a3 < < 0 < < a4 < a2 ,
to je
inf an = a1 = 1 , sup an = a2 =
1
.
4
1
an =
(1)n
1 + (1)n
+
,
n
2
3
an = (1)n1 2 +
.
n
Resenje. 1 Podnizovi (a2k1 ) i (a2k ) imaju opste

clanove
a2k1 =
1
1
, a2k =
+1 ,
2k 1
2k
kN
i grani
cne vrednosti
lim a2k1 = 0 < lim a2k = 1 .

ZADACI ZA VEZBU
145
Zato je niz (an ) divergentan i va

zi
lim inf an = lim a2k1 = 0 , lim sup an = lim a2k = 1 .
n
Podniz (a2k1 ) monotono raste, a podniz (a2k ) opada, pa je

a1 < a3 < < 0 < 1 < < a4 < a2 .
Kako je
a1 = 1 , a2 =
1
5
+1= ,
4
4
to je
inf an = a1 = 1 , sup an = a2 =
5
.
4
2 Podnizovi (a2k1 ) i (a2k ) imaju opste

clanove
a2k1 = 2 +
3
3
, a2k = 2
,
2k 1
2k
kN
i granice
lim a2k1 = 2 > lim a2k = 2 ,
pa je
lim inf an = lim a2k = 2 , lim sup an = lim a2k1 = 2 .
n
Podniz (a2k1 ) monotono opada, a (a2k ) monotono raste i va

zi
7
= a2 < a4 < < 2 < 2 < < a3 < a1 = 5 ,
2
odakle je
inf an = a2 =
7
, sup an = a1 = 5 .
2
1
an = n(1) ,
an = 1 + n sin
n
.
2
Resenje. 1 Opsti clanovi podnizova (a2k1 ) i (a2k ) su

a2k1 =
1
, a2k = 2k ,
2k 1
kN.
Podniz (a2k1 ) je konvergentan, a (a2k ) odredeno divergentan i va

zi
lim a2k1 = 0 , lim a2k = + .
146
TEORIJA NIZOVA
Zato je
lim inf an = lim a2k1 = 0 , lim sup an = lim a2k = + .
n
Podniz (a2k1 ) opada, a (a2k ) raste i va

zi
0 < < a3 < a1 = 1 < 4 = a2 < a4 < < + ,
pa je
inf an = lim a2k1 = 0 , sup an = lim a2k = + .
k
Kako je niz (an ) unija podnizova sa opstim

clanovima
a4k+1 = a4k+3 = 4k + 2 , a4k+2 = a4k+4 = 1 ,
k N0 ,
to je
lim inf an = inf an = lim a4k+3 = , lim sup an = sup an = lim a4k+1 = + .
n
54.
Ako je n N, dokazati da su nizovi sa opstim clanom:

1
cos 1! cos 2!
cos n!
+
+ +
,
12
23
n(n + 1)
1
1
arctan
arctan 1 arctan 2
n
an =
+
+ +
12
23
n(n + 1)
an =
Cauchyevi.
Resenje. 1 Neka je k N. Kako je | cos x| 1 za svako x R i
an+k =
cos 1!
cos n!
cos(n + 1)!
cos(n + k)!
+ +
+
+ +
,
12
n(n + 1)
(n + 1)(n + 2)
(n + k)(n + k + 1)
to je
cos(n + 1)! + cos(n + 2)! + +
cos(n + k)!
(n + 1)(n + 2)
(n + 2)(n + 3)
(n + k)(n + k + 1)
| cos(n + 1)!|
| cos(n + 2)!|
| cos(n + k)!|
+
+ +
(n + 1)(n + 2)
(n + 2)(n + 3)
(n + k)(n + k + 1)
1
1
1
+
+ +
.
(n + 1)(n + 2)
(n + 2)(n + 3)
(n + k)(n + k + 1)
|an+k an | =
Koriste
ci rastavljanje na parcijalne razlomke
1
1+mm
1
1
=
=
,
m(m + 1)
m(m + 1)
m
m+1

ZADACI ZA VEZBU
147
dalje je
1
1
1
1
n+1
n+2
n+2
n+3
1
1
1
=
<
.
n+1
n+k+1
n+1
|an+k an |
+ +
1
1
n+k
n+k+1
Za proizvoljno > 0 va
zi
1
1
1
1
< , n+1> , n> 1=
,
n+1
pa postoji broj
h
N () =
1
+1N
tako da je
|an+k an | <
1
<
n+1
za svako n N () i svako k N. Prema Definiciji 1.6.2, niz (an ) je Cauchyev.

2 Imaju
ci u vidu da je | arctan x| < /2 za svako x
1 , dobija se
R i radeci analogno kao pod
1
arctan 1
arctan
n
+
1
n
+
2
|an+k an | =
(n + 1)(n + 2) + (n + 2)(n + 3) + +
1
1
arctan
arctan
n+1
n+2
n+k
(n + k)(n + k + 1)
arctan
arctan
n+k
+
+ +
(n + 1)(n + 2)
(n + 2)(n + 3)
(n + k)(n + k + 1)
1
1
1
+
+ +
<
2 (n + 1)(n + 2)
(n + 2)(n + 3)
(n + k)(n + k + 1)
1
1
1
=
<
<
2 n+1
n+k+1
2 n+1
za svako n N () i svako k N, gde je
h
N () =
2
+1N .
2
Dakle, niz (an ) je Cauchyev.
55.
Dokazati da je niz sa opstim clanom

an =
konvergentan.
cos 1! cos 2!
cos n!
+
+ +
,
1!
2!
n!
nN,
148
TEORIJA NIZOVA
Resenje. Za dokaz koristimo Teoremu 1.6.3 i pokazujemo da je niz (an ) Cauchyev. Da

bismo izbegli
cesto zamornu primenu Definicije 1.6.2, koristimo slede
ci kriterijum ([4],
str. 63).
Ako postoji nulaniz (bn ) tako da je
|an+k an | bn
za svako n, k N, tada je niz (an ) Cauchyev.
Kako je
an+k =
cos 1!
cos n!
cos(n + 1)!
cos(n + k)!
+ +
+
+ +
,
1!
n!
(n + 1)!
(n + k)!
to je
cos(n + 1)!
cos(n + 2)!
cos(n + k)!
+ +
(n + 1)!
(n + 2)!
(n + k)!
1
1
1
+
+ +
(n + 1)!
(n + 2)!
(n + k)!
1
1
1
1
=
+
+ +
(n 1)! n(n + 1)
n(n + 1)(n + 2)
n(n + 1) (n + k)
1
1
1
1
+
+ +
(n 1)! n(n + 1)
(n + 1)(n + 2)
(n + k 1)(n + k)
|an+k an | =
i, rastavljanjem na parcijalne razlomke,

|an+k an |
1
(n 1)!
1
1
n
n+k
Ozna
cavaju
ci
bn =
<
1
1
1
=
.
(n 1)! n
n!
1
,
n!
prema Primeru 1.2.6 i Teoremi 1.2.12 pod 1 , va

zi
lim bn = lim
1
=0,
n!
pa je (bn ) nulaniz i (an ) Cauchyev niz.

Na nizove iz Zadatka 54 takode mo
ze da se primeni navedeni kriterijum jer je
lim
56.
= 0 , lim
=0.
n+1
n 2(n + 1)
Ako su n N i q, C, Ci R (i = 0, 1, . . . , n) konstante takve da je

q 6= 0 , |q| < 1 , |Ci | C
(i = 0, 1, . . . , n) ,

ZADACI ZA VEZBU
149
dokazati da nizovi sa opstim clanom:

1
an = C0 +C1 q+C2 q 2 + +Cn q n ,
an =
sin 1 sin 2
sin n
+ 2 + + n
2
2
2
konvergiraju.
Resenje. 1 Koriste
ci kriterijum naveden u Zadatku 55, pokazujemo da je niz (an )
Cauchyev, a time i konvergentan.
Vrsimo procenu
|an+k an | = |Cn+1 q n+1 + Cn+2 q n+2 + + Cn+k q n+k |
|Cn+1 ||q|n+1 + |Cn+2 ||q|n+2 + + |Cn+k ||q|n+k
C (|q|n+1 + |q|n+2 + + |q|n+k ) = C|q|n+1 (1 + |q| + + |q|k1 )
= C|q|n+1
1 |q|k
1
C
< C|q|n+1
=
|q|n+1
1 |q|
1 |q|
1 |q|
i, zbog
lim |q|n+1 = 0 ,
zaklju
cujemo da je (an ) Cauchyev niz.
2 Kako je | sin x| 1 za svako x R, niz (an ) je specijalan slu
caj niza pod 1 sa:
q=
1
, C = 1 , C0 = 0 , Ci = sin i
2
(i = 1, 2, . . . , n) ,
pa je (an ) Cauchyev niz.
57.

an =
n2 + n
n2 2n ,
nN.
Resenje. Koristimo poznatu grani

cnu vrednost
lim
x+
funkcije f (x) =
x = +
x. Kako je, prema (1.2.6),

lim (n2 + n) = lim (n2 2n) = + ,
za x = n2 + n i x = n2 2n va
zi x + kad n . Formiramo nizove
bn = f (n2 + n) =
n2 + n , cn = f (n2 2n) =
n2 2n
150
TEORIJA NIZOVA
i, na osnovu Heineove definicije, zaklju

cujemo da je
lim bn = lim cn = + .
Zato je
an = bn cn
neodredenog oblika + kad
n .
Opsti
clan mno
zimo i delimo sa n2 + n+ n2 2n i primenjujemo obrazac za razliku
kvadrata dva broja (dokaz Teoreme 1.3.6). Dobija se
(n2 + n) (n2 2n)

3n
an =
=
.
n2 + n + n2 2n
n2 + n + n2 2n
Deobom brojioca i imenioca sa n, dalje je
3
an =
=
2
n + n + n2 2n
n
pa je
3
n2 + n
+
n2
=
n2 2n
n2
3
,
q
1
2
1+ + 1
n
n
3
3
lim an =
= .
2
1+ 1
58.

q
an =
n+
q
n
Resenje. Koriste
ci funkciju f (x) =
lim (n +
pa je
lim (n
n,
nN.
x i Heineovu definiciju, utvrdujemo
lim f (n) = lim
dok je limn (n
nalazimo
n = + ,
n ) = + ,
n ) neodredenog oblika + . Analogno kao u Zadatku 57
n ) = lim
(n n )(n + n )
n+
= lim
n2 n
= lim
n+ n
n
lim (n 1)
lim 1 +
= lim (n 1) = + .
1
n
n1
1+
1
n

ZADACI ZA VEZBU
151
Stavljaju
ci
bn = f (n +
p
p
n) =
n + n , cn = f (n n ) =
n n ,
na isti na
cin zaklju
cujemo da je
lim bn = lim cn = + ,
pa je
an = bn cn
neodredenog oblika + kad n .
Transformacijom opsteg
clana
n+
n n n
p
an =
=
2 n
n+
n+
n+
=
n+ n+ n n
n+
=
2
n+ n
+
lim an =
=
n n
2
1+
(n + n ) (n n )
n+
sledi
59.
q
1+
n+
2
1
+
n
=1.
1

p
n2 n
1
an = p
sin p ,
n+ n
n n
nN.

p
n n n
an = p
sin
n+ n
p =p
n n
sin
n
n+
n n
n n
i koristimo poznatu grani

cnu vrednost
lim
x0
sin x
=1
x
funkcije f (x) = sin x/x. Na osnovu Zadatka 58 je

lim
n = + , lim n n = + , lim
n
n n = + ,
r
1
n
,
1
n
152
TEORIJA NIZOVA
pa je
lim
p =0
n n
i, prema Heineovoj definiciji,

sin
n n
lim
= lim f
1
p
n n
= lim f (x) = 1 .
x0+
n n
Zato je
lim an = lim
n
n+
sin
lim
n n
1
p
n n
= lim
n+
lim
= n
n
1+
1
n
i kona
cno
lim an = 1 .
60.

an =
4
2n
2 2
2,
nN.

n
an = 21/2 21/4 21/2 = 21/2+1/4++1/2 = 2bn ,

gde je
1
1
1
1
1
1
bn = + + + n =
1 + + + n1
2
4
2
2
2
2
1
=
2
1
2
1
1
2
=1
1
2
Eksponencijalna funkcija f (x) = x za R, > 0 i konkretno f (x) = 2x je neprekidna,

pa (1.7.4) mo
ze da se primeni. Dobija se
lim an = 2limn bn = 21 = 2 .
61.
an =
2(1 + 2 + + n)
n2
n/20
,
nN.

ZADACI ZA VEZBU
153
Resenje. Kako je, prema (1.4.16),

n(n + 1)
n2 + n
=
,
2
2
1 + 2 + + n =
to je
2 n2 + n
n2
2
an =
n/20
gde je
bn =
lim an =
1
n
lim
1+
n 1/20
1/20
= bn
n
.
R i konkretno f (x) = x1/20 je neprekidna. Zato je,
Stepena funkcija f (x) = x za

na osnovu (1.7.4) i (1.3.3),
62.
1
1+
n
1
1+
n
n 1/20
= e1/20 .
an =
n2 2n + 1
n2 4n + 2
n
,
nN.
an =
n2 4n + 2 + 2n 1
n2 4n + 2
2n 1
1+ 2
n 4n + 2
gde je
bn =
1+
1+
2n 1
n2 4n + 2
(n2 4n+2)/(2n1) n(2n1)/(n2 4n+2)
2n 1
n2 4n + 2
(n2 4n+2)/(2n1)
, cn =
n(2n 1)
.
n2 4n + 2
Logaritmovanjem sledi
ln an = cn ln bn ,
pa je
lim ln an = lim cn ln bn = L
i, zbog neprekidnosti funkcije f (x) = ln x,
ln
lim an
= lim cn ln
n
lim bn
= bcnn ,
=L,
154
TEORIJA NIZOVA
odakle je
lim an = eL .
Kako je bn oblika
1/dn
bn = (1 + dn )
gde je
dn =
2n 1
,
n2 4n + 2
primenjuju
ci (1.2.8) i (1.5.3), nalazimo
lim cn = lim
2n2 n
= 2 , lim dn = 0 , lim bn = e .
n2 4n + 2
n
n
Zato je
L = 2 ln e = 2
i kona
cno
lim an = e2 .
63.
an =
2n2 3
2n2 + 1
n2
,
nN.
Uputstvo. Zapisuju
ci opsti
clan u obliku
an =
gde je
4
1
2n2 + 1
bn =
(2n2 +1)/4 4n2 /(2n2 +1)
4
2n2 + 1
(2n2 +1)/4
, cn =
= bcnn ,
4n2
2n2 + 1
i postupaju
ci kao u Zadatku 62, dobijamo
lim cn = 2 , lim bn = e , L = lim cn ln
i na kraju
lim bn
lim an = eL = e2 .
64.
an = n e1/n 1 ,
nN.
= 2

ZADACI ZA VEZBU
Resenje. Funkcije
f (x) = e1/x 1 , g(x) =
155
1
x
su neprekidne za x 6= 0, imaju grani

cne vrednosti
lim f (x) =
x+
i izvode
f 0 (x) =
lim g(x) = 0
x+
1 1/x
1
e
, g 0 (x) = 2 6= 0 .
x2
x
Uslovi za primenu LHospitalovog pravila su ispunjeni, pa je

lim
x+
f (x)
f 0 (x)
= lim
= lim e1/x = e0 = 1 .
g(x)
x+ g 0 (x)
x+
Kako je
an =
e1/n 1
f (n)
=
,
1
g(n)
n
prema Heineovoj definiciji sledi

lim an = lim
f (n)
f (x)
= lim
=1.
g(n)
x+ g(x)
Do istog rezultata se dolazi i pomo

cu funkcija
f (x) = ex 1 , g(x) = x .
Tada je
1
f 0 (x)
f (x)
n
lim an = lim = lim
= lim 0
= lim ex = e0 = 1 .
1
n
n
x0 g(x)
x0 g (x)
x0
g
n
f
65. Ako je bn 6= 1 za svako n N, limn bn = 1 i k N proizvoljan

broj, odrediti granicnu vrednost niza sa opstim clanom
an =
bk+1
(k + 1)bn + k
n
.
(bn 1)2
Resenje. Lako se proverava da funkcije

f (x) = xk+1 (k + 1)x + k , g(x) = (x 1)2
156
TEORIJA NIZOVA
zadovoljavaju uslove za primenu LHospitalovog pravila, pri

cemu je
lim f (x) = lim g(x) = 0 ,
x1
x1
pa je
lim
x1
f (x)
f 0 (x)
(k + 1)xk (k + 1)
= lim 0
= lim
.
g(x)
2(x 1)
x1 g (x)
x1
Poslednja grani
cna vrednost je takode neodredenog oblika 0/0 kad x 1. Zato jos jednom
primenjujemo LHospitalovo pravilo i dobijamo
lim
x1
f (x)
f 00 (x)
(k + 1)kxk1
(k + 1)k
= lim 00
= lim
=
.
g(x)
x1 g (x)
x1
2
2
Za x = bn , na osnovu Heineove definicije je

lim an = lim
f (bn )
f (x)
k(k + 1)
= lim
=
.
g(bn )
x1 g(x)
2
Istu grani
cnu vrednost smo nasli na drugi na
cin u Zadatku 16.
66.

an = 1 +
2
22
2n
+
+ +
,
1!
2!
n!
nN.
Resenje. Na proizvoljnom intervalu (, ), 0 (, ), funkcija

f (x) = e2x
je neprekidna i ima izvode
f 0 (x) = 2e2x , f 00 (x) = 22 e2x , . . . , f (n) (x) = 2n e2x .
Matemati
ckom indukcijom se lako proverava da je f (n) (x) zaista navedenog oblika. Za
x = 0 je
f (0) = 1 , f 0 (0) = 2 , f 00 (0) = 22 , . . . , f (n) (0) = 2n ,
pa Maclaurinov razvoj funkcije glasi
e2x = 1 +
2
22 2
2n n
x+
x + +
x + Rn (x) ,
1!
2!
n!
x (, ) .
Iz dobijenog razvoja, za x = 1, sledi

e2 = 1 +
22
2n
2
+
+ +
+ Rn (1) = an + Rn (1) .
1!
2!
n!

ZADACI ZA VEZBU
157
Neka je 1 (, ). Kako je f (x) rastu

ca funkcija i f (n+1) (x) = 2n+1 e2x , koriste
ci
Lagrangeov oblik ostatka ([4], str. 174)
Rn (x) =
nalazimo
Rn (1) =
f (n+1) (x) n+1

x
,
(n + 1)!
0<<1,
f (n+1) ()
2n+1 e2
=
,
(n + 1)!
(n + 1)!
i procenjujemo
0 < Rn (1) <
0<<1
2n+1 e2
2n+1
<
.
(n + 1)!
(n + 1)!
Prema (1.2.10) i Teoremi 1.2.5, sledi

lim Rn (1) = 0 ,
pa je
lim an = e2 lim Rn (1) = e2 .
Ponavljaju
ci postupak, za x = 1/2, iz Maclaurinovog razvoja funkcije f (x) = e2x se
dobija rezultat (1.7.15). Takode, uporedivanjem opsteg
clana an sa (1.8.2), uo
cavamo da
je Sn = an 1, pa niz parcijalnih suma (Sn ) konvergira i ima granicu
lim Sn = e2 1 .
Ovim je pronadena i vrednost reda
67.
P
k=1
2k /k!.

an = 1
1 1
1
+ + (1)n+1 ,
2 3
n
nN.
Resenje. Posmatramo interval (1, 1] i funkciju

f (x) = ln(1 + x) ,
koja je neprekidna na (1, 1]. Sukcesivnim nala
zenjem izvoda
f 0 (x) =
1
1
2
23
, f 00 (x) =
, f 000 (x) =
, f (4) (x) =
1+x
(1 + x)2
(1 + x)3
(1 + x)4
naslu
cujemo, a zatim i matemati
ckom indukcijom dokazujemo
f (n) (x) = (1)n+1
(n 1)!
,
(1 + x)n
nN.
158
TEORIJA NIZOVA
Za x = 0 (1, 1] je
f (0) = ln 1 = 0 , f (n) (0) = (1)n+1 (n 1)! ,
f (n) (0)
1
= (1)n+1
,
n!
n
nN
i Maclaurinov razvoj glasi

ln(1 + x) = x
1
1
1 2
x + x3 + (1)n+1 xn + Rn (x) ,
2
3
n
x (1, 1] .
Iz ovog razvoja, za x = 1, sledi

ln 2 = 1
1
1
1
+ + (1)n+1 + Rn (1) = an + Rn (1) .
2
3
n
Koriste
ci Lagrangeov oblik ostatka (Zadatak 66), nalazimo
Rn (1) =
f (n+1) ()
1
= (1)n
,
(n + 1)!
(n + 1)(1 + )n+1
0<<1.
Kako je
0 < |Rn (1)| =
1
1
<
(n + 1)(1 + )n+1
n+1
i limn 1/(n + 1) = 0, prema Teoremama 1.2.5 i 1.2.8 redom, sledi

lim |Rn (1)| = 0 , lim Rn (1) = 0 .
Isti zaklju
cak mo
ze da se izvede iz
|Rn (1)| <
1
1
1
,
< Rn (1) <
n+1
n+1
n+1
i Teoreme 1.2.5 ili rastavljanjem niza (Rn (1)) na podnizove sa opstim

clanovima
1
1
<
,
(2k + 1)(1 + )2k+1
2k + 1
1
1
< R2k1 (1) =

<0
2k
2k(1 + )2k
0 < R2k (1) =
i primenom Teorema 1.2.5, 1.5.5. Dakle, tra

zena grani
cna vrednost je
lim an = ln 2 lim Rn (1) = ln 2 .
Niz (an ) je ve
c pomenut u Zadatku 21.

ZADACI ZA VEZBU
159
68. Ako je n N, odrediti opsti clan i ispitati konvergenciju nizova zadatih

sa:
1
(an+1 + an ) ;
2
an+2 =
a1 = 3 , a2 = 2 , an+2 =
3
1
an+1 an .
2
2
Resenje. 1 Niz (an ) je zadat u obliku linearne diferencne jedna

cine
an+2
1
1
an+1 an = 0 .
2
2
Karakteristi
cna jedna
cina je
2
1
1
=0 .
2
2
Resenja poslednje kvadratne jedna

cine su
1 = 1 , 2 =
pa je 1 , 2
jedna
cine,
1
,
2
R, 1 6= 2 . Zato je oblik opsteg clana, tj. opste resenje diferencne
n
n
an = D1 n
1 + D2 2 = D1 1 + D2
1
2
= D1 + D2
1
2
n
,
gde su D1 , D2 R proizvoljne konstante.

S obzirom na limn (1/2)n = 0, niz (an ) je konvergentan sa granicom
lim an = D1 .
2 Rade
ci analogno kao pod 1 , nalaze se resenja karakteristi
cne jedna
cine
1 = 1 , 2 =
i oblik opsteg clana
an = D1 +
1
2
D2
.
2n
Konstante D1 , D2 se odreduju na osnovu zadatih

clanova niza a1 , a2 . Za n = 1, 2, iz
nadenog opsteg
clana sledi sistem jedna
cina
a1 = D1 +
D2
D2
= 3 , a2 = D1 +
=2,
2
4
cijim resavanjem se dobija

D1 = 1 , D2 = 4 ,
160
TEORIJA NIZOVA
pa je opsti clan
an = 1 +
4
.
2n
Zaklju
cujemo da je niz (an ) konvergentan sa granicom
lim an = 1 .
Iz oblika opsteg clana se vidi da je niz (an ) konvergentan i za bilo koju drugu vrednost
konstante D2 jer je limn D2 /2n = 0 i limn an = D1 .

sa:
1
a1 = 1 , a2 = 4 , an+2 4an+1 + 3an = 0 ;
a1 = 3 , a2 = 2 , an+2 6an+1 + 8an = 0 .
Resenje. 1 Zadata linearna diferencna jedna

cina ima karakteristi
cnu jedna
cinu
2 4 + 3 = 0 ,
cija su resenja
1 = 3 , 2 = 1 ,
dakle 1 , 2 R, 1 6= 2 . Zato je
an = D1 3n + D2 .
Iz po
cetnih uslova sledi
a1 = 3D1 + D2 = 1 , a2 = 9D1 + D2 = 4 ,
odakle je D1 = 1/2, D2 = 1/2, pa je opsti
clan
an =
1 n
1
3 .
2
2
S obzirom na (1.1.7), niz (an ) odredeno divergira i va

zi
lim an = + .
Niz (an ) odredeno divergira za proizvoljnu vrednost konstante D1 6= 0, s tim sto je

limn an = za D1 < 0. Ako je D1 = 0, niz (an ) je konstantan i konvergentan sa
granicom limn an = D2 .
2 Resenja karakteristi
cne jedna
cine su
1 = 4 , 2 = 2 ,

ZADACI ZA VEZBU
161
pa je opste resenje linearne diferencne jedna

cine
an = D1 4n + D2 2n = 2n (D1 2n + D2 ) .
Za n = 1, 2 je
a1 = 4D1 + 2D2 = 3 , a2 = 16D1 + 4D2 = 2 ,
odakle je D1 = 1/2, D2 = 5/2. Tra
zeni opsti
clan je
an =
1 n
5
1
4 + 2n = 2n (2n 5) = 2n1 (2n 5) .
2
2
2
Niz (an ) odredeno divergira i va

zi
lim an = .
U slu
caju D1 > 0 je limn an = +. Ako je D1 = 0, niz takode odredeno divergira.
Pri tome je limn an = + za D2 > 0 i limn an = za D2 < 0.
70. Odrediti opsti clan i ispitati konvergenciju Fibonaccievog niza zadatog

sa
a1 = 0 , a2 = 1 , an+2 = an+1 + an , n N .
Resenje. Karakteristi
cna jedna
cina je
2 1 = 0
i ima resenja
1 5
1+ 5
, 2 =
.
2
2
1 =
Opste resenje linearne diferencne jedna

cine je
an = D 1
1+ 5
2
+ D2
1 5
2
n
.
Kako je
1+ 5
1 5
1+ 5
a1 = D1
+ D2
= 0 , a 2 = D1
2
2
2
to je
+ D2
1 5
2
2
2
D1 =
, D2 =
,
5 (1 + 5 )
5 (1 5 )
pa je opsti clan
an =
1+ 5
2
5 (1 + 5 )
5 (1 5 )
1 1 + 5 n1
1 1 5 n1
=
.
2
2
5
5
1 5
2
2
=1,
162
TEORIJA NIZOVA
Iz 2 <
5 < 3 sledi
1+ 5
1 5
> 1 , 1 <
<0,
2
2
pa je
lim
1+ 5
2
= + , lim
1 5
2
n
=0
i va
zi
lim an = + .
Ako je D1 < 0, tada je limn an = , dok je limn an = 0 u slu

caju D1 = 0.
Dakle, niz (an ) je odredeno divergentan za D1 6= 0 i konvergentan za D1 = 0.
Fibonacciev niz je poznat u mnogim granama nauke i umetnosti jer su resenja 1 ,
2 karakteristi
cne jedna
cine elementi zlatnog preseka. U Geometriji, na primer, 1 i
2 = 1/1 predstavljaju najdopadljiviji odnos izmedu stranica pravougaonika.
71.
Odrediti opsti clan i ispitati konvergenciju niza zadatog sa

a1 = 1 , a2 = 2 , an+2 4an+1 + 4an = 0 ,
nN.
Resenje. Karakteristi
cna jedna
cina
2 4 + 4 = 0
ima resenja 1 = 2, 2 = 2, pa je 1 , 2
diferencne jedna
cine je
R, 1 = 2 (= ). Opste resenje linearne
an = D1 n + D2 nn = D1 2n + D2 n2n = 2n (D1 + D2 n) .
Iz po
cetnih uslova sledi
a1 = 2D1 + 2D2 = 1 , a2 = 4D1 + 8D2 = 2
i, resavanjem sistema,
D1 =
1
, D2 = 0 .
2
an =
1 n
2 = 2n1 .
2
Zato je opsti clan
Niz (an ) odredeno divergira, tj.

lim an = + .
Niz (an ) odredeno divergira i za sve ostale vrednosti konstanata D1 , D2 . Pri tome je
limn an = + za D2 > 0 ili D2 = 0, D1 > 0, dok je limn an = za D2 < 0 ili
D2 = 0, D1 < 0.

ZADACI ZA VEZBU
72.
163
Odrediti opsti clan i ispitati konvergenciju niza zadatog sa

a1 =
2 , a2 = 0 , an+2
2 an+1 + an = 0 ,
nN.
Resenje. Resenja karakteristi

cne jedna
cine
2
2 + 1 = 0
su konjugovano kompleksni brojevi

1,2
2
2
=
i
= cos i sin .
2
2
4
4
Dakle, ovde je 1,2 C, 1,2 = r(cos i sin ) sa r = 1, = /4. Zato opsti

clan ima
oblik
n
n
an = rn (D1 cos n + D2 sin n) = D1 cos
+ D2 sin
.
4
4
Za n = 1, 2, dobija se
2
2
a1 = D1 cos + D2 sin = D1
+ D2
= 2,
4
4
2
2
2
2
a2 = D1 cos
+ D2 sin
= D1 cos + D2 sin = D2 = 0 ,
4
4
2
2
pa je D1 = 2, D2 = 0 i
an = 2 cos
n
.
4
Prema Teoremi 1.5.3, niz (an ) divergira jer postoje podnizovi (a8k+1 ) i (a8k+3 ) sa
opstim
clanovima
a8k+1 = 2 cos
(8k + 1)
(8k + 3)
= 2 , a8k+3 = 2 cos
= 2
4
4
takvi da je
lim a8k+1 =
2 6= lim a8k+3 = 2 .
n
Niz divergira i za bilo koji drugi izbor konstanata D1 , D2 .

sa:
1
a1 = 1 , a2 = 2 , a3 = 3 , an+3 4an+2 + an+1 + 6an = 0 ;

a1 = 2 , a2 = 1 , a3 = 4 , an+3 an+2 an+1 + an = 0 .
Resenje. Nizovi su zadati pomo

cu homogenih linearnih diferencnih jedna
cina sa konstantnim koeficijentima, ali tre
ceg reda. Sli
cno jedna
cinama drugog reda, za ovaj tip
164
TEORIJA NIZOVA
diferencnih jedna
cina takode postoji algoritam, kojim se dolazi do opsteg resenja. Algoritam ne navodimo u celini, ve
c ga samo ilustrujemo primerom.
1 Karakteristi
cna jedna
cina je
3 42 + + 6 = 0 .
Kako je
3 42 + + 6 = (3 + 2 ) + (52 5) + (6 + 6)
= 2 ( + 1) 5( + 1) + 6( + 1) = ( + 1)(2 5 + 6) ,
resenja karakteristi
cne jedna
cine su
1 = 1 , 2 = 3 , 3 = 2 .
O
cigledno je 1 , 2 , 3
jedna
cine je
R, 1 6= 2 6= 3 . U ovom slucaju, opste resenje diferencne
n
n
n
n
n
a n = D 1 n
1 + D2 2 + D3 3 = D1 (1) + D2 3 + D3 2 ,
gde su D1 , D2 , D3
jedna
cina
R proizvoljne konstante. Iz pocetnih uslova se dobija sistem
a1 = D1 + 3D2 + 2D3 = 1 , a2 = D1 + 9D2 + 4D3 = 2 , a3 = D1 + 27D2 + 8D3 = 3 ,
cijim resavanjem sledi

D1 =
1
2
1
, D2 =
, D3 = .
12
12
3
Zato je tra
zeni opsti clan niza
an =
1
1 n
2
(1)n
3 + 2n ,
12
12
3
odnosno
1 n
1
an =
3
1
12
3
n
8
2
3
pa niz (an ) odredeno divergira i va

zi
lim an = .
2 Resenja karakteristi
cne jedna
cine
3 2 + 1 = 2 ( 1) ( 1) = ( 1)(2 1) = ( 1)( + 1)( 1) = 0
su
1 = 1 , 2 = 1 , 3 = 1 ,

ZADACI ZA VEZBU
165
pa je 1 , 2 , 3 R, 1 = 3 (= ) 6= 2 . U ovom slu
caju je opste resenje diferencne
jedna
cine
n
n
an = D1 n + D2 n
2 + D3 n = D1 + D2 (1) + D3 n .
Sistem jedna
cina za odredivanje konstanata D1 , D2 , D3 glasi
a1 = D1 D2 + D3 = 2 , a2 = D1 + D2 + 2D3 = 1 , a3 = D1 D2 + 3D3 = 4
i ima resenje
D1 = 1 , D2 = 2 , D3 = 1 .
Opsti
clan niza (an ) je
an = 1 2(1)n + n .
Kako je
a2k = 3 + 2k , a2k1 = 2k ,
kN,
to je
lim a2k = lim a2k1 = + ,
pa je niz (an ) odredeno divergentan i va

zi
lim an = + .
74.
Odrediti opste clanove nizova zadatih sa

a1 = 6 , b1 = 6 , an+1 = 3an + bn , bn+1 = 5an bn ,
nN.
Zatim naci granicnu vrednost

lim
je
an
.
bn
Resenje. Nizovi (an ), (bn ) su zadati vezanim rekurentnim relacijama. Iz prve od njih
an+2 = 3an+1 + bn+1 .
Koris
cenjem druge i ponovo prve relacije, dalje je
an+2 = 3an+1 + (5an bn ) = 3an+1 + 5an bn
= 3an+1 + 5an (an+1 3an ) = 2an+1 + 8an ,
odnosno
an+2 2an+1 8an = 0 ,
sto je linearna diferencna jedna
cina. Resenja karakteristi
cne jedna
cine su 1 = 4, 2 = 2,
pa je oblik opsteg
clana
an = D1 4n + D2 (2)n .
166
TEORIJA NIZOVA
Oblik opsteg clana bn odredujemo iz prve rekurentne relacije i dobijamo

bn = an+1 3an = D1 4n+1 + D2 (2)n+1 3D1 4n 3D2 (2)n
= 4D1 4n 2D2 (2)n 3D1 4n 3D2 (2)n = D1 4n 5D2 (2)n .
Iz po
cetnih uslova sledi
a1 = 4D1 2D2 = 6 , b1 = 4D1 + 10D2 = 6 ,
odakle je D1 = 1, D2 = 1, pa su opsti
clanovi
an = 4n (2)n , bn = 4n + 5(2)n .
Tra
zenu grani
cnu vrednost nalazimo prema (1.2.2),
lim
75.
4n
(2)n
an
= lim n
bn
n 4 + 5(2)n
1 n
2 n = 1 .
= lim
1
n
1+5
2
1
Odrediti vrednost beskonacnog zbira brojeva
X
k=1
1
.
(2k 1)(2k + 1)
Resenje. Niz parcijalnih suma ima opsti

clan
n
X
Sn =
k=1
1
1
1
1
=
+
+ +
.
(2k 1)(2k + 1)
13
35
(2n 1)(2n + 1)
Svaki od sabiraka rastavljamo na parcijalne razlomke na slede

ci na
cin. Neka je
1
A
B
=
+
.
(2k 1)(2k + 1)
2k 1
2k + 1
Tada je
2(A + B)k + (A B)
1
=
,
(2k 1)(2k + 1)
(2k 1)(2k + 1)
odakle je
A+B =0 , AB =1 ; A=
pa je
1
1
, B= ,
2
2
1
1
1
1
1
1
=
=
(2k 1)(2k + 1)
2 2k 1
2 2k + 1
2
1
1
2k 1
2k + 1

ZADACI ZA VEZBU
167
Opsti
clan Sn postaje
1
Sn =
2
1
1
1
3
1
1
3
5
+ +
1
1
2n 1
2n + 1
1
1
1
2
2n + 1
Kako je limn 1/(2n + 1) = 0, to je

lim Sn =
i, prema (1.8.1),
X
k=1
76.
1
2
1
1
= lim Sn = .
(2k 1)(2k + 1)
2
n
Odrediti vrednost beskonacnog zbira brojeva
X
k=1
k
.
(k + 1)!
Resenje. Formiramo niz parcijalnih suma sa opstim

clanom
n
X
Sn =
k=1
1
2
n
k
=
+
+ +
.
(k + 1)!
2!
3!
(n + 1)!
Svaki od sabiraka zapisujemo na na

cin
k+11
k+1
1
1
1
k
=
=
(k + 1)!
(k + 1)!
(k + 1)!
(k + 1)!
k!
(k + 1)!
i dobijamo
Sn =
1
1
1!
2!
1
1
2!
3!
+ +
1
1
n!
(n + 1)!
=1
1
.
(n + 1)!
S obzirom na limn 1/(n + 1)! = 0 i (1.8.1), sledi
X
k=1
77.
k
= lim Sn = 1 .
(k + 1)!
n
Odrediti vrednosti beskonacnih proizvoda brojeva:

1

Y
k=2
1
1 2
k

Y
1+
k=1
1
k(k + 2)
168
TEORIJA NIZOVA
Resenje. Analogno beskona

cnim zbirovima se definisu i beskona
cni proizvodi brojeva
([6], str. 3940). Od
clanova niza (an ) se formira niz parcijalnih proizvoda (Pn ) sa opstim
clanom
n
Y
Pn =
ak
k=1
i va
zi
n
Y
ak = lim
k=1
ak = lim Pn .
n
k=1
Umesto k = 1, po
cetna vrednost indeksa mo
ze da bude i bilo koji drugi broj k = m N0 .
1 Niz parcijalnih proizvoda ima opsti
clan
n
Y
Pn =
1
k=2
1
k2
1
22
1
32
1
n2
Svaki od
cinilaca zapisujemo u obliku
1
1
k2 1
(k 1)(k + 1)
k1 k+1
=
=
=
k2
k2
k2
k
k
i dobijamo
Pn =
1 3
2 2
2 4
3 3
3 5
4 4
n1 n+1
n
n
1 n+1
.
2 n
Kako je limn (n + 1)/n = 1, to je

Y
1
k=2
1
k2
= lim Pn =
n
1
.
2
2 Posle transformacije
cinilaca
1+
k(k + 2) + 1
k2 + 2k + 1
(k + 1)2
k+1 k+1
1
=
=
=
=
,
k(k + 2)
k(k + 2)
k(k + 2)
k(k + 2)
k k+2
opsti
clan niza parcijalnih proizvoda postaje
n
Y
Pn =
1+
k=1
2 2
1 3
1
k(k + 2)
3 3
2 4
4 4
3 5
1+
1
13
1+
1
24
n+1 n+1
n n+2
1 +
=2
n+1
n+2
i, zbog limn (n + 1)/(n + 2) = 1, sledi

Y
1+
k=1
1
k(k + 2)
= lim Pn = 2 .
n
1
n(n + 2)

ZADACI ZA VEZBU
169
Pri transformisanju cinilaca je upotrebljen obrazac

(A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 .
78.
Odrediti vrednosti beskonacnih proizvoda brojeva:

1
Y
k2 4
,
k2 1
Y
k3 1
.
k3 + 1
k=3
k=2
Resenje. 1 Koriste
ci obrazac za razliku kvadrata dva broja, transformisemo
cinioce
k2 4
(k 2)(k + 2)
k2 k+2
=
=
.
k2 1
(k 1)(k + 1)
k1 k+1
Zato je
Pn =
n
Y
k2 4
k=3
k2 1
Y
k2 k+2
k1 k+1
k=3
n
n
Y
k2 Y k+2
k1
k=3
k=3
k+1
Odredujemo svaki od dobijenih proizvoda:

n
Y
k2
k=3
k1
1 2 3
n2
1
=
,
2 3 4
n1
n1
pa je
Pn =
i sledi
k=3
k+1
5 6 7
n+2
n+2
=
,
4 5 6
n+1
4
1 n+2
1 n+2
=
n1 4
4 n1
Y
k2 4
k=3
n
Y
k+2
k2 1
= lim Pn =
n
1
.
4
2 Koriste
ci obrasce za razliku i zbir kubova dva broja
A3 B 3 = (A B)(A2 + AB + B 2 ) , A3 + B 3 = (A + B)(A2 AB + B 2 ) ,
transformisemo
cinioce
(k 1)(k2 + k + 1)
k3 1
k 1 k2 + k + 1
k 1 (k + 1)2 (k + 1) + 1
=
=
=
3
2
2
k +1
k+1 k k+1
k+1
k2 k + 1
(k + 1)(k k + 1)
=
k 1 k (k + 1)2 (k + 1) + 1
k k+1
k2 k + 1
i dobijamo
Pn =
n
Y
k3 1
k=2
k3 + 1
n
n
Y
k1 Y
k=2
k=2
k
k+1
n
Y
(k + 1)2 (k + 1) + 1
k=2
k2 k + 1
170
TEORIJA NIZOVA
Kako je:
n
Y
k1
k=2
n
k=2
k
2 3 4
n
2
=
=
,
k+1
3 4 5
n+1
n+1
n
Y
(k + 1)2 (k + 1) + 1
k2 k + 1
k=2
1 2 3
n1
1
=
,
2 3 4
n
n
7 13 21
(n + 1)2 (n + 1) + 1
3 7 13
n2 n + 1
n2 + n + 1
(n + 1)2 (n + 1) + 1
=
,
3
3
to je
Pn =
i, prema (1.2.8),
1
2 n2 + n + 1
2 n2 + n + 1
=
n n+1
3
3 n2 + n
Y
k3 1
k=2
k3 + 1
= lim Pn =
n
2
.
3
Zadatak 77 takode mo
ze da se resi rastavljanjem Pn na proizvode
Pn =
n
n
Y
k1 Y k+1
k=2
k=2
, Pn =
n
n
Y
k+1 Y k+1
k=1
k=1
k+2
u slu
cajevima 1 i 2 redom, a zatim odredivanjem svakog od dva proizvoda.
79.
1
1
1
1
1
+
an =
+
+ +
,
n
n
n+n
n+1
n+2
nN.
Resenje. Opsti clan an zapisujemo u obliku
1 1
n
n
n
1+
an =
+
+ +
n n
n+n
n+1
n+2
q
q n
q n
1
n
=
1+
+
+ +
n
n+1
n+2
n+n
1
n
1 + q 1
1+
1
n
1+
2
n
+ +
1+
n
X
1
= 1
r
n
k=0
k
1+
n

ZADACI ZA VEZBU
Prema (1.8.3), za funkciju
f (x) =
171
1
1+x
na segmentu [, ] = [0, 1] formiramo opsti

clan Sn niza integralnih suma
n
Sn =
k=0
10
f 0+k
n
n

X
k
10
1
=
n
n
k=0
1
=
n
n
X
k=0
= an .
k
1+
n
Kako je
f (x) dx =
0
x=1
dx
= 2 1 + x
= 2 2 2 = 2( 2 1) ,
1+x
x=0
iz (1.8.4) sledi
lim an = lim Sn =
80.
dx
= 2( 2 1) .
1+x
1
1
1
1
an = n 2 + 2
+ 2
+ + 2
,
n
n + 12
n + 22
n + n2
nN.
Resenje. Opsti clan an zapisujemo u obliku

an =
1
n
1
n
n2
n2
n2
n2
+
+
+
+
n2
n2 + 12
n2 + 2 2
n2 + n2
1 +
1
n
2 + +
1+
1
1X
2 = n
n
2 +
1+
2
n
1+
Za funkciju
f (x) =
n
n
k=0
2 .
1+
k
n
1
1 + x2
na segmentu [0, 1] opsti

clan Sn niza integralnih suma je
Sn =
1
n
n

X
k
k=0
1
n
n
X
k=0
2 = an .
1+
k
n
Kako je
f (x) dx =
0
dx
x=1 = arctan 1 arctan 0 = arctan 1 = ,
= arctan x
2
1+x
4
x=0
172
TEORIJA NIZOVA
to je
lim an = lim Sn =
dx
=
.
1 + x2
4
81. Za x R, x > 0 i n N, ispitati konvergenciju i uniformnu konvergenciju funkcionalnih nizova sa opstim clanom
1
fn (x) =
sin nx
,
n
fn (x) =
sin nx
.
nx
Resenje. 1 Za konkretno izabran broj x0 > 0 je

fn = fn (x0 ) =
sin nx0
n
opsti
clan brojnog niza (fn ). Sli
cno kao u Primeru 1.2.3, nalazi se
lim fn = 0 ,
odakle zaklju
cujemo da funkcionalni niz (fn (x)) konvergira u proizvoljnoj ta
cki x0 R,
x0 > 0, tj. x0 (0, +). Zato (fn (x)) konvergira i na intervalu (0, +) ka grani
cnoj
funkciji
f (x) = 0 , x (0, +) .
Radi ispitivanja uniformne konvergencije, formiramo
sin nx = | sin nx| .
n
n
|fn (x) f (x)| =
Nejednakost |fn (x) f (x)| < va

zi ako va
zi
| sin nx|
<.
n
Kako je 0 | sin nx| 1 za sve vrednosti nx > 0, to je
1
| sin nx|
<
n
n
ako je
n>
Biraju
ci
1
.
h i
N () =
1
+1 ,
utvrdujemo da za svako > 0 postoji broj N () N tako da je n > 1/, a time i
|fn (x) f (x)| < ,

ZADACI ZA VEZBU
173
za svako n N () i svako x (0, +). Prema tome, niz (fn (x)) uniformno konvergira
ka funkciji f (x) na intervalu (0, +).
Niz (fn (x)) uniformno konvergira i na intervalu [0, +) ka funkciji
f (x) = 0 ,
x [0, +) .
2 Analogno kao pod 1 se odreduju podru

cje konvergencije (0, +) niza (fn (x)) i
grani
cna funkcija
f (x) = 0 , x (0, +) .
Za 0 < < sin 1 i brojni niz (an ) sa opstim
clanom
an =
va
zi 0 < an 1 i
1
,
n
|fn (an ) f (an )| = | sin 1 0| = sin 1 >
za svako n N. Prema Teoremama 2.1.2 i 2.1.1 pod 2 redom, to zna

ci da funkcionalni
niz (fn (x)) ne konvergira uniformno ka f (x) na intervalu (0, 1], a time ni na intervalu
(0, +).
Na intervalu [1, +) niz (fn (x)) konvergira uniformno ka f (x) jer za svako > 0
postoji broj
h i
1
+1N
N () =
tako da je
|fn (x) f (x)| =
| sin nx|
1
1
<
nx
nx
n
za svako n N () i svako x [1, +).

Konvergenciju niza nema smisla razmatrati na bilo kom intervalu oblika [0, )
[0, +) zato sto u x = 0 sve funkcije fn (x) nisu definisane.
82. Za x R, 0 x 1 i n N, ispitati konvergenciju i uniformnu

konvergenciju funkcionalnog niza sa opstim clanom
Sn (x) =
n
X
kx e
kx
(k 1)x e
(k1)x
k=1
Resenje. Uvodenjem oznake

fk (x) = kx ekx (k 1)x e(k1)x
i sabiranjem, opsti clan postaje
Sn (x) = f1 (x) + f2 (x) + + fn (x)
= (x ex 0) + (2x e2x x ex ) + + nx enx (n 1)x e(n1)x

= nx enx .
174
TEORIJA NIZOVA
Za konkretno izabran broj 0 x0 1 je

Sn = Sn (x0 ) = nx0 enx0 =
nx0
n
= x0 x n
enx0
(e 0 )
opsti
clan brojnog niza (Sn ). Kako je Sn oblika (1.7.9) sa p = 1, q = ex0 > 1, x0 > 0,
prema (1.7.10), va
zi
lim Sn = 0 .
n
Poslednja jednakost je ta
cna i za x0 = 0 jer je tada (Sn ) konstantan niz sa opstim
clanom
Sn = 0. Prema tome, funkcionalni niz (Sn (x)) konvergira u proizvoljnoj ta
cki x0 R,
0 x0 1, tj. x0 [0, 1]. Zato (Sn (x)) konvergira i na segmentu [0, 1] ka grani
cnoj
funkciji
S(x) = 0 , x [0, 1] .
Za 0 < < e1 i brojni niz (an ) sa opstim
clanom
1
,
n
an =
va
zi 0 < an 1 i
|Sn (an ) S(an )| = |e1 0| = e1 >
za svako n N. Prema Teoremama 2.1.2 i 2.1.1 pod 2 redom, funkcionalni niz (Sn (x))
ne konvergira uniformno ka S(x) na intervalu (0, 1], pa ni na segmentu [0, 1].
Brojni niz (an ) je niz stacionarnih ta
caka funkcija Sn (x), u kojima one dosti
zu svoje
maksimume. Dobijen je iz jednakosti
0
Sn
(x) = n enx (1 nx) = 0 ,
odakle je 1 nx = 0 i x = an = 1/n.
Niz (Sn (x)) je niz parcijalnih suma odgovaraju
ceg funkcionalnog reda, nastalog iz
funkcionalnog niza (fn (x)) ([7], str. 86).
83. Za x R, 1 < x < 1 i n N0 , ispitati konvergenciju funkcionalnog

niza sa opstim clanom
n
X
Sn (x) =
xk .
k=0
Resenje. Za konkretno izabran broj x0 = q (1, 1) je

n
X
Sn = Sn (x0 ) = Sn (q) =
qk = 1 + q + q2 + + qn
k=0
opsti
clan brojnog niza (Sn ), koji je oblika (1.2.3). Kako je |q| < 1, prema (1.2.4), sledi
lim Sn =
1
1
=
.
1q
1 x0

ZADACI ZA VEZBU
175
Dakle, niz (Sn (x)) konvergira u proizvoljnoj ta

cki x0 (1, 1), pa konvergira i na intervalu (1, 1) ka grani
cnoj funkciji
S(x) =
1
,
1x
x (1, 1) .
Niz (Sn (x)) je niz parcijalnih suma dobro poznatog funkcionalnog reda
xk ,
k=0
nastalog iz funkcionalnog niza (fn (x)) = (xn ) (Primer 2.1.1; [7], str. 5051).
84. Za x R, x > 0 i n N, ispitati konvergenciju funkcionalnog niza,

zadatog rekurentnom relacijom
1
fn (x) =
2
fn1 (x) +
fn1 (x)
ako je f0 (x) > 0 za svako x > 0.

Resenje. Neka je x0 R, x0 > 0 konkretan broj. Tada se funkcionalni niz (fn (x))
svodi na brojni niz (fn ) = (fn (x0 )), rekurentna relacija na
f0 > 0 , fn =
1
2
fn1 +
x0
fn1
a konvergencija niza (fn (x)) na konvergenciju niza (fn ).

Prvo pokazujemo da je niz (fn ) ograni
cen sa donje strane, tj. da va
zi
0 < fn
za svako n N0 . Dokaz izvodimo matemati
ckom indukcijom. Prema po
cetnom uslovu
f0 > 0, nejednakost je ta
cna za n = 0. Pretpostavljamo da je ta
cna za neko n = k i
pokazujemo da je tada ta
cna za n = k + 1. Zaista, iz fk > 0, x0 > 0 i rekurentne relacije
sledi
1
x0
fk+1 =
fk +
>0.
2
fk
Za ograni
cenost sa donje strane, mogu
ca je bolja i za dalje ispitivanje neophodna procena. Polazimo od nejednakosti (t 1)2 0, tj. t2 2t + 1 0. Deobom sa t > 0,
dobijamo
1
1
t2+ 0 , t+ 2 .
t
t
Stavljaju
ci
fn1
>0,
t=
x0
176
TEORIJA NIZOVA
dalje dobijamo
x0
fn1
1
x0
+
2,
fn1 +
2,
x0
fn1
x0
fn1
x0
1
x0
fn1 +
2 x0 ,
fn1 +
x0
fn1
2
fn1
i kona
cno
x0 fn .
Ispitujemo sada monotonost niza (fn ). Kako je x0 fn , to je x0 fn2 , x0 /fn2 1,

pa je
fn+1
1
x0
1
x0
1
=
fn +
=
1 + 2 (1 + 1) = 1
fn
2fn
fn
2
fn
2
i fn+1 fn za svako n N0 . Dakle, (fn ) je monotono nerstu
ci niz.
Prema Teoremi 1.3.4 pod 2 , niz (fn ) konvergira, tj. postoji grani
cna vrednost
lim fn = f .
Iz rekurentne relacije tada sledi

lim fn =
1
2
lim fn1 +
x0
lim fn1
, f =
1
2
f+
x0
f
Sredivanjem poslednje jednakosti se dobija f 2 = x0 , odakle je f = x0 < 0 ili f =
x0 > 0. Zbog fn x0 > 0, mora da bude f 0, pa je

lim fn = lim fn (x0 ) =
x0 .
Zaklju
cujemo da funkcionalni niz (fn (x)) konvergira u proizvoljnoj ta
cki x0 R, x0 >
0, a time konvergira i na intervalu (0, +). Grani
cna funkcija niza je
f (x) =
x,
x (0, +) .
PRILOG
Navodimo najznacajnije brojne nizove, uz napomenu da nisu navedeni

istim redosledom kao u knjizi. Radi preglednosti, na pocetku izdvajamo
odgovarajuce uslove:
p, q R ;
k, m, n N ;
Ci R (i = 0, 1, . . . , k) , Di R (i = 0, 1, . . . , m) , C0 6= 0 , D0 6= 0 .
Brojni nizovi su sledeci:
0,
|q| < 1 ,
1,
q=1,
lim q n =
n
+ ,
q>1,
ne postoji , q 1 ;
p=0,
1,
1
0,
p>0,
lim
p =
n n
+ , p < 0 ;
C0 nk + C1 nk1 + + Ck
n D0 nm + D1 nm1 + + Dm
qn
=0;
n n!
lim
lim
n
lim
=0,
n q n
q>1;
177
C0
D , k=m,
0
=
,
k>m,
0,
k<m;
178
PRILOG
C0 nk + C1 nk1 + + Ck
=0,
n
qn
C0 nk + C1 nk1 + + Ck
=0;
n
n!
lim
lim
q
8
9
10
q>1;
lim
=1;
n+1
1
1
1
1+
= lim 1 +
= lim 1 +
=e;
n
n
n
n
n+1
n
lim
1/an
=e,
lim 1 + an
lim an = 0 .
LITERATURA
1. S. Aljan
ci
c : Uvod u realnu i funkcionalnu analizu, Gradevinska knjiga,
Beograd, 1979.
c : Uvod u matematicku analizu, I deo, Prirodnomatematicki
2. D. Ciri
fakultet, Nis, 2008.
3. R. Dimitrijevi
c : Analiza realnih funkcija vise promenljivih, autor, Nis,
1999.
4. M. Merkle : Matematicka analiza: teorija i hiljadu zadataka za studente tehnike, Akademska misao, Beograd, 2005.
5. G. V. Milovanovi
c : Numericka analiza, I deo, Naucna knjiga, Beograd,
1985.
6. D. S. Mitrinovi
c, D. D. Adamovi
c : Nizovi i redovi definicije,
stavovi, zadaci, problemi, Naucna knjiga, Beograd, 1980.
7. L. Stefanovi
c, B. Randelovi
c, M. Mateji
c : Teorija redova za studente tehnickih fakulteta, Studentski kulturni centar Nis, Nis, 2006.
8. L. Stefanovi
c : Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni, povrsinski za studente tehnickih fakulteta, I deo, Studentski kulturni centar Nis, Nis, 2008.
179
CIP
,
517.52 ( 075.8 )
, , 1955
Teorija nizova: za studente tehnikih
Fakulteta / Lidija Stefanovi. 1. izd.
Ni: Studentski kulturni centar, 2009 ( Ni:
Petrograf ). 179 str. ; 24 cm
Tira 100. Bibliografija: str. 179.
ISBN 9788677571689
)
COBISS.SRID 171776780

Teorija Nizova

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teorija Nizova

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr Lidija Stefanovi

SKC Nis, 2010.

Bilo kakvo umnozavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

Knjiga se odnosi na oblast matematike Teorija nizova i sastoji se iz tri dela:

1.1. Definicija i konvergencija niza 1

2.1. Definicija, konvergencija i uniformna konvergencija

2.2. Osobine uniformno konvergentnih nizova

Pojam niza se definise i ispituje u proizvoljnim skupovima snabdevenim

1.1. Definicija i konvergencija niza

I svaki drugi uredeni skup realnih brojeva

Definicija 1.1.3. Niz (an ) je divergentan ako nije konvergentan. Pri

Iz Definicije 1.1.2 neposredno sledi da se u intervalu (a , a + ) za svako

cesto se koriste zapisi

Teorema 1.1.1. Ako je niz (an ) konvergentan, tada je njegova granica

Tada iz Definicije 1.1.2 sledi da postoje brojevi N1 , N2 N tako da je

(an a) (an b) |an a| + |an b| < 2

Ekvivalentno tvrdenje Teoremi 1.1.1 u negiranom obliku je sledece. Ako

Teorema 1.1.2. Ako je niz (an ) konvergentan sa granicom

tada je (bn ) = (an a) nulaniz.

PRIMER 1.1.1. Za konstantu C R i n N, posmatramo konstantan niz sa opstim

i ispitujemo njegovu konvergenciju.

PRIMER 1.1.2. Za n N, posmatramo niz sa opstim

i ispitujemo njegovu konvergenciju.

za svako n N (). Uglastim zagradama je ozna

Prema Definiciji 1.1.4, ovaj niz je nulaniz.

PRIMER 1.1.3. Za n N, posmatramo nizove sa opstim

i ispitujemo njihovu konvergenciju.

2 Neka je = 1 > 0. Kako za niz (bn ) va

clanova niza bn = 1. Takode, van intervala (1 , 1 + ) = (2, 0) ima beskona

za paran i neparan broj n redom. Grani

i ispitujemo njegovu konvergenciju.

Zato za svako > 0 postoji broj

|an 0| = |q n 0| = |q|n <

za svako n N (). Zaklju

Neka je q > 1 i M > 0 proizvoljan broj. Sada je ln q > 0, pa sledi:

Zato za svako M > 0 postoji broj

za svako n N (M ). U ovom slu

Neka je q 1. Za q = 1, niz ima opsti

PRIMER 1.1.5. Za p R i n N, posmatramo niz sa opstim

i ispitujemo njegovu konvergenciju.

Neka je p = 0. Niz (an ) je tada konstantan niz (1.1.1) sa an = 1/n

Neka je p > 0 i > 0 proizvoljan broj. Kako su ln x i ex = exp(x) rastu

Zato za svako > 0 postoji broj

za svako n N (). Dakle, u ovom slu

> M , n > exp

Zato za svako M > 0 postoji broj

za svako n N (M ), sto zna

1.2. Osobine nizova

i neka je C R konstanta. Tada i samo tada je niz (Can ) konvergentan sa

Dokaz. Neka je > 0 proizvoljan broj. Tada je i 1 = |C| > 0 proizvoljan

Tada su nizovi (an bn ) konvergentni sa granicama

Dokaz. Neka je > 0 proizvoljan broj. Tada je i 1 = 2 > 0 proizvoljan

(an + bn ) (a + b) = (an a) + (bn b) |an a| + |bn b| < 2 = 1

Teorema 1.2.3. Neka su (an ) i (bn ) konvergentni nizovi sa granicama

Tada je niz (an bn ) konvergentan sa granicom

Dokaz. Neka je > 0 proizvoljan broj. Tada je i 1 = ( + |a| + |b|) > 0

|an bn ab| = (an bn abn ) + (abn ab)

= (an a)bn + a(bn b) = (an a)(bn b + b) + a(bn b)

= (an a)(bn b) + (an a)b + a(bn b)

|an a||bn b| + |an a||b| + |a||bn b|

Teorema 1.2.4. Neka su (an ) i (bn ) konvergentni nizovi sa granicama

pri cemu je bn 6= 0 za svako n N. Tada su sledeci nizovi konvergentni:

2 (an /bn ) sa granicom