mikrokosmos

EDICIJA PSIHOLOKIH SAZVEA

LJUBAV, SEKS I VAE SRCE

Aleksandar Loven
Prevod s engleskog Gordana Miljevi

Naslov originala:
Alexander Lowen, M.D.: LOVE, SEX AND YOUR HEART
Copyright: 1986. by Alexander Lowen, M.D.
Copyright za Srbiju i Crnu Goru: IP ESOTHERIA
Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja za Srbiju i Crnu Goru
zadrava izdava
Izdava:
IP ESOTHERIA, Beograd
Marala Birjuzova 13a
Tel: 011/3285-949; 2631-820
Web: www.esotheria.com
e-mail: esother@eunet.yu
Glavni urednik:
Vladimir Madi
Art direktor i direktor produkcije:
Bojana Gnjatovi
Lektura i korektura:
Marina orevi
Kompjuterski slog:
Sran Krsti
Dizajn korica:
Ivana Flegar
tampa:
Akademska tampa Beograd
Tree izdanje
Beograd, 2005.
Tira 1000
ISBN 86-7348-167-8

SADRAJ
Predgovor
Uvod
PRVI DEO: ISPUNJENJE LJUBAVI
1.
Ljubav je u srcu ivota
2. Seks i srce
3.
U srcu smo jo uvek deca
4.
Gubitak ljubavi i gubitak nade "Ne mogu da ivim
bez tebe"
5.
Strah od ljubavi
DRUGI DEO: SLOMLJENO SRCE I BOLEST SRCA
6.
Ljubav, stres i srce
7.
Srani udar
8.
Naprasna smrt
9.
Volja za ivotom i ielja za smru
10. Zdravo srce - Osoba koja voli
Beleke

PREDGOVOR
Svi priznajemo srce za simbol ljubavi. Ali, da li je
odnos izmeu srca i ljubavi samo simbolian ili tu
postoji stvarna i vitalna veza?
Veina ljudi je doivela, ne samo brzo lupanje srca
u prisustvu voljene osobe, ve i teinu, "stezanje srca",
posle ljubavne svae. Zatim, uobiajena je praksa u
svim kulturama, da se ruka stavi na srce kada se govori
o ljubavi, kao da se eli locirati fiziki doivljaj koji prati
emociju. Ako je srce ukljueno u svaki doivljaj ljubavi,
kako izgleda da jeste, tada moramo da pretpostavimo
da izrazi kao "srce ispunjeno ljubavlju" takoe opisuju
fiziki fenomen.
Kolika verodostojnost onda moe da se da pojmu
pucanja srca? Iako se srce ne raspada u komade kad
ljubav nije uzvraena, ili kad se izgubi voljena osoba,
neto oigledno puca u takvim situacijama. Da li postoji
takva stvar kao zatvoreno ili otvoreno srce? Ova pitanja
su znaajna ne samo za razumevanje naih emocija ve
i za zdravlje srca. Polazei od pretpostavke, kao to ja
inim u ovoj knjizi, da je veza izmeu srca i ljubavi
stvarna, moe da se postavi hipoteza da srce bez
ljubavi neizbeno slabi, propada i umire. Moje ubeenje
u ovu injenicu proistie iz mog iskustva lekara, koji
pomae pacijentima u borbi da otvore svoje srce za
ljubav i pronau malo radosti u ivotu. Neki od tih
sluajeva bie prikazani u ovoj studiji.
A ta je sa seksom? Ako prihvatimo, kao neki ljudi,
da su ljubav i seks dve odvojene funkcije, tada treba da
pretpostavimo da uee srca u seksu nije nita vee
nego kod ostalih fizikih aktivnosti. S ovog stanovita,
funkcija srca da pumpa krv kroz telo da bi tkiva bila
snabdevena kiseonikom i hranljivim sastojcima i da bi
se uklonili otpadni sastojci mora se posmatrati kao isto

mehanika. Ovde ponovo, meutim, idemo protiv

svakodnevnog jezika, koji govori o
7
seksu kao o voenju ljubavi, to podrazumeva direktnu
vezu izmeu ljubavi i seksa, pa, shodno tome, i izmeu
srca i polnih organa.
Svrha ove knjige je da se objasne ove veze, tako
da italac moe da vidi kako je emocionalni ivot
povezan sa fizikim bivstvovanjem, i kako njegovo
fiziko zdravlje zavisi od njegovog emocionalnog
blagostanja. Nadam se da e razumevanje uzroka
straha od ljubavi, pomoi itaocu da postane osoba
spremnija za ljubav i da tako obezbedi zdravlje svom
srcu. Bez takvog znanja, svi nai napori da obezbedimo
zdravo srce, nee uspeti da dopru do sutine problema.
Prema tome, poeemo sa prouavanjem veze
izmeu srca i ljubavi, odnosa koji pesnici, filozofi,
propovednici vekovima uvaavaju i opisuju.
8

UVOD
Kao bolniki kardiolog, video sam i obraivao
mnoge sluajeve sranih oboljenja. Tokom godina,
postalo mi je jasno da je oboljenje krvnih sudova srca,
generalno gledajui, tiha i sveprisutna bolest. Simptomi
se obino kasno manifestuju, a iznenadna kardioloka
smrt esto je prvi simptom insuficijencije krvnih
sudova. Ovo oigledno predstavlja dilemu za
kardiologe. Preventivni aspekti rada sa tako razornom
boleu nedavno su postali centralna taka moderne
kardiologije. Predodreeni rizici i sklopovi navika kod
svakog pojedinca postaju vane varijable za odnos
izmeu stila ivota i kardio-vaskularnih oboljenja. No
uprkos svim analizama, koje povezuju puenje, visok
nivo holesterola u krvi, hipertenziju i dijabetis odraslih,
sa koronarnom arteriosklerozom, ubeen sam da ovi
faktori rizika, iako veoma znaajni, uistinu ne
objanjavaju u potpunosti prirodu ovog oboljenja.
Godinama, a naroito tokom poslednje dekade,
preduzeto je veoma mnogo istraivanja, sa ciljem da se
otkriju uzroci arterioskleroznih kardiovaskularnih
oboljenja - jedinstvenog fenomena u populaciji
dvadesetog veka. Ta istraivanja su bila veinom
statistike prirode, demonstrirajui povezanost izmeu
profila faktora rizika i nastale bolesti srca. Dopunska
istraivanja su, meutim, pokazala da su odreene
osobe sklonije sranim oboljenjima od drugih. Osobe,
sklone oboljenju krvnih sudova srca, imaju posebnu
strukturu ponaanja i neuobiajenu osetljivost na
emocionalni stres. inilo mi se da je emocionalni stres
najvanija determinanta kardiolokog oboljenja, pa kad
su Fridman i Rozenman (Friedman i Rosenman) objavili
svoja otkria o Tipu "A" koronamo sklonog ponaanja i
predispozicijama istog za oboljenja arterije srca, to je

potvrdilo moje ubeenje u dominantnu ulogu stresa i

ponaanja kod sranih oboljenja.
9
Kardiolozi su naroito skloni oboljenju srca zbog
stresne prirode svog posla. Kao bolniki kardiolog,
postao sam svestan obrazaca destruktivnih ponaanja
svojih pacijenata, na osnovu kojih su se te osobe mogle
svrstati u kategoriju: "sklon razvoju oboljenja
koronarne arterije". Ono ta nisam oekivao da u
otkriti, bilo je, meutim, da sam i ja sam u toj
kategoriji. Ova spoznaja me je uasnula. Znam da sam
marljivo radio, borio se za karijeru, postizao rezultate.
Takoe sam se prepoznao kao osoba Tipa "A". Ja,
mukarac u kasnim tridesetim godinama, prodoran i
uspean, iznenada sam shvatio, da preko svojih
pacijenata otkrivam sopstvenu smrtnost.
Tradicionalni faktori kardiovaskularnog rizika esto
se ne otkriju kod rtava oboljenja krvnih sudova srca.
Tipino, ponaanje neke osobe postaje katalizator
razvoja bolesti. Emocionalni faktori, koji funkcioniu na
psiholokom nivou, utiu na razvoj oboljenja srca.
Dobro je poznato da um i telo utiu jedno na drugo.
Ono ta ovek misli, moe da izazove emocionalnu
reakciju na koju telo odgovara.
Dakle, inioci linosti su kljuni elementi koji se
nalaze u gotovo svakoj bolesti. Neventilisane
(neizraene) emocije ili afekti, na pr. postupno nanose
tetu telu i njegovom fiziolokom sistemu. Kod visokog
krvnog pritiska, osnovne potisnute emocije su ljutnja,
neprijateljstvo i bes. Neke koronarno-sklone osobe, uz
potiskivanje ljutnje i neprijateljstva, se takoe mue sa
bolnim (srceparajuim) doivljajem gubitka ljubavi koji
ima za posledicu gubitak vitalnih veza. Ova oseanja
cepanja srca podrazumevaju veliku tugu, aljenje i
strepnju, koje se, analogno, odraavaju na nastalo

ponaanje, karakter i telo. Prema tome, postalo mi je

jasno, da bolest srca nije proces koji se tek tako
dogodi. Pre e biti da na njega deluju emocionalni
inioci, svesni i podsvesni konflikti. Zbog toga su takve
analize ponaanja postale centar mojih interesovanja i
ulaganja energije. Takoe na ovo sam mogao da
gledam kao na izazov da otkrijem uzroni faktor, koji
moe da se identifikuje i modifikuje u cilju poboljanja i
produetka ivota mojih pacijenata, kao i mog
sopstvenog. Uz to, spoznaja da sam sebe pripremam i
uvodim u koronarnu bolest, naterala me je da donesem
odluku da krenem na psihoterapiju, sa ciljem da ispitam
i promenim ove negativne aspekte svog ponaanja.
Traganje me je vratilo u detinjstvo i prepoznatljiv
model je izaao na videlo. Bio sam tree od etvoro
dece. Kada sam imao etiri
10
godine, rodila mi se sestra, i negde u to vreme poela
je serija mojih deijih bolesti i nezgoda. Da li su ti
incidenti bili pogreno prilagoen nain za ostvarenje
kontakta i zadobijanje ljubavi majke, koja je sigurno
imala pune ruke posla sa malom bebom i potrebama
uveane porodice? I posle toliko godina, jo uvek mogu
da osetim onu enju za majinom panjom i utehom.
To to je ja. "nisam imao za sebe" izazvalo je moje
prvo cepanje srca. Traumatska tuga; koja je usledila,
bila je potisnuta, ali moje telo je nekako upamtilo
istinu. Meka ranjivost deteta je prerasla u krutu
oklopljenost grudnog koa, koja kao da mi titi srce.
Znam da me je majka veoma volela, ali u tako ranoj
dobi, nisam mogao da shvatim njene potrebe, ve sam
bio usmeren samo na svoje. eznuo sam za njenim
pohvalam i ljubavlju i nadao se, da u, ako budem
"dobar deak, dobar sportista, dobar uenik, uspean u
svemu" to i dobiti. Mislio sam da e mi uspeh doneti

ljubav. Razvio sam lanu vezu izmeu uspeha i ljubavi i

preneo je u zrelo doba. Ova veza je uticala na postupni
razvoj ponaanja Tipa "A", koje me je, na kraju, moglo
dovesti i do smrti.
Nakon medicinskog fakulteta, specijalizovao sam
optu medicinu i psihijatriju, sa dve godine obuke i
stairanja iz opte medicine i dve godine specijalistike
obuke i prakse iz kardiologije. Postao sam izuzetno
kvalifikovan, perspektivan kardiolog, veoma siguran u
to ta radim. Postao sam radoholiar. Posao je bio
ljubav i strast mog ivota, jer mi je obezbedio mesto
pod suncem.
Meutim, ubrzo sam osetio da sagorevam iznutra.
Izlagao sam se unutranjem naporu da postiem
uspehe i funkcioniem na utrb svojih emocija. Iako to
nisam prepoznao, bio sam opsednut. Negirao sam umor
i bol, isto kao to sam radio kao adolescent, da bi se
dokazao kao dobar student i sportista. Da li sam ovom
bitkom za uspeh i dostignua, zapravo traio pohvalu i
ljubav? Da li sam pokuao da dokaem da sam vredan
ljubavi? Godinama sam u sebi nosio ovu potrebu i
prepoznavao je, ponovo i ponovo, kod mnogih svojih
pacijenata. Mnogi su jurei zadovoljenje te potrebe
stigli do bolesti srca i smrti.
Izazov, koji sam sada postavio pred sebe, bio je da
izmenim samodestruktivni koronarni model ponaanja
Tipa "A". U stvari, svest i spoznaja da se ponaam po
tom modelu, bile su prosveujue, jer mi je upravo ta
svest dala snage da traim lekovite alternative.
11
Sredinom sedamdesetih, imao sam sreu da
prisustvujem predavanjima i seminarima, koje su drali
moje kolege, o ponaanju i kardiovaskularnim
bolestima. Jedan predava, Robert Eliot (Robert Elliot)
kardiolog i autor knjige Is, it Worth Dying For?" (Da li je

vredno umreti zbog toga) imao je na mene ogroman

uticaj. Nakon ovih prvih susreta, nastavio sam da
pohaam brojne seminare o svesti o samom sebi. Na
primer, 1978. sam bio u Londonu na meunarodnom
simpozijumu o stresu i napetosti. Taj simpozijum je bio
izuzetno provokativan i otkrio mi je neke
netradicionalne pristupe leenju: Zapadni Nemci su, na
primer, ukljuili biofidbek u terapiju, veani koriste
masau, vajcarci Lamaze, Azijati stavljaju teite na
meditaciju, Amerikanci zastupaju trening progresivne
relaksacije. Svaku od ovih metoda, mogao sam da
vidim kao pozitivan nain za ublaavanje emocija i
smirivanje nervnog sistema. Sve imaju blagotvorno
dejstvo.
Tokom narednih godina imao sam sreu da vodim
profesionalni grupni seminar (radionicu) o stresu i
bolesti, zajedno sa internistom dr Brendanom
Montanom, i psihoterapeutom Holi Ha (Holly
Hatch).Ove grupne interakcije, uz primenu Getalt
tehnika, pomogle su emocionalno osetljivim
pojedincima da naue kako da se nose sa ivotom.
Grupni treninzi za sticanje svesti o sebi, imali su
ogroman uticaj na ozdravljenje, naroito kad bi
polaznici "videli sebe" u drugim ljudima. Nakon
uestvovanja na nekoliko profesionalnih radionica*,
poeo sam da objavljujem sopstvene podatke u
medicinskim publikacijama. Moji pacijenti su mi bili
najbolji uitelji. U to vreme sam shvatio da mi treba
specijalizovan trening iz oblasti psiho-terapije. to sam
vie ispitivao veze uma, emocija i srca, to sam postajao
Radionica, eng. workshop - uobiajeni grupni oblik
obuke iz psihoterapije tokom kojeg polaznici, uz teoriju,
treba da rade na sebi i sami se podvrgavaju terapiji.
Obino je vei naglasak na linom radu i iskustvu
doivljenom tokom terapije. (prim. prev.)
*

nesigurniji i nisam se oseao dorastao situaciji.

Proveo sam dve godine na Getalt terapiji, koja mi
je pomogla da uoim neke od uzroka u pozadini svojih
stavova, i dodatno me je uverila u mo emocija nad
zdravljem i boleu. Tokom ove terapije, otkrio sam
radove Aleksandra Lovena (Alexandar Lowen).
(Bioenergetska analiza, koju je on utemeljio, je
analitika terapija us12
merena na telo, usmerena na otkrivanje miinih
napetosti u telu, koje su fiziki odraz emocionalnih
konflikata linosti. Ba kao to starost drveta moe da
se odredi brojanjem godova na panju, tako terapeutbioenergetiar, moe da utvrdi linu historiju
posmatrajui telo. Bioenergetskom analizom terapeut
moe da odredi gde je locirana tenzija i gde je
blokirana energija. Ova blokada spreava ljude da
uivaju u svim potencijalima svog ivota. Koritenjem
raznih tehnika i vebi za energetsko punjenje i
pranjenje tela, bioenergetiar moe da oslobodi
zarobljenu energiju, ime se omoguuje razlivanje i
nestanak napetosti. Ovakav koncept energije i primena
istog na osobe sklone oboljenju srca, bili su toliko
zanimljivi i uzbudljivi da sam odluio da se podvrgnem
terapiji kod dr Lovena. Pomou njegovog uenja,
uskoro mi je postalo jasno da je moje telo prilino
napeto, da ne diem duboko, i da niti doivljavam, niti
izraavam sopstvena oseanja na potpun nain.
Terapija sa dr Lovenom mi je usmerila panju na
krutost sopstvenog tela. Iako se, tokom prvih nekoliko
meseci, moje telo opiralo i bilo pod kontrolom glave,
Loven je radio na mom disanju i to je izazvalo emocije.
Postavio me je na bioenergetski stolac i naterao da
koristim glas na takav nain da smanjim energiju u
svom grudnom kou. Ovo je imalo pozitivan efekat na

smanjenje stresa i napetosti u torakalnom delu. Tada je

poeo da usmerava panju na dijafragmu, vilicu i
karlicu. Nekoliko meseci takvog rada na mom telu,
otkrilo je potisnute emocije i miinu tenziju. Postepeno
mi je telo omekalo. Plakanje je smanjilo napetost i
dovelo do irenja mog grudnog koa. U narednim
godinama, osetio sam da mi se srce otvara.
Pretpostavljao sam da se razvija feministika strana
mog karaktera. Napredak je bio ogroman. Poeo sam
da doivljavam vie emocija. Moje fiziko i emocionalno
zdravlje se poboljalo i izgledalo je kao da mi je telo
oivelo. Ovaj put u samootkrovenje bio je oaravajui.
S novim saznanjima, poeo sam da posmatram
svoje kardioloke pacijente sa aspekta onog ta se
deava u njihovim grudima, koliko energije ima u
njihovim telima, kako dobro diu, kakvo im je rano
iskustvo sa gubitkom ljubavi a kakva su sadanja
iskustva sa ljubavlju. Moj rad se sada odvijao na
razliitom nivou. Poeo sam da radim sa pacijentima na
nivou tela, koristei znanje koje sam dobio od Lovena.
Bioenergetska analiza je postala mono orue za
sveukupnu procenu svake osobe i njene bolesti. Iako
sam i dalje od pacijenata
13
uzimao anamnezu, sada sam poeo da se koncentriem
na njihovo disanje, vizuelni kontakt, kvalitet njihove
energije, oseaj pri stisku ruke kod rukovanja, pokrete
dijafragme, ton glasa, i znakove za emocije zadrane u
telu. Analiza strukture vilice, na pr., mi je dala
indikacije o nivou zadrane (potisnute) ljutnje. Pogled u
oi govori o tuzi i strahu. Tako sam, posmatrajui
telesnu strukturu, sticao jasniju svest o problemima i
bolesti pacijenta. Postajao sam efikasniji lekar i
iscelitelj. S ovim novim saznanjima, dr Loven i ja smo
osnovali Centar za srce Nove Engleske (New England

Heart Center) s ciljem da doemo do bioenergetskog

razumevanja kardiolokih oboljenja i osoba koje su im
sklone.
Iskustvo koje sam doiveo sa dr Lovenom je
uzbudljivo poglavlje mog ivota. Njegova uenja su
otvorila inovativnu, kreativnu dimenziju u tretmanu
oboljenja srca. U dobi od 76 godina, on je ivi dokaz
svog rada. U leto 1987. godine, poveo me je na
jedrenje i razgovarali smo o naem naunom radu i
istraivanjima. Dok je vezivao jedra i upravljao
amcem, posmatrao sam elastinog, energinog oveka
koji zrai, koji je mek i gibak. Dok sam oseao vetar i
kapljice vode na licu, Loven je priao o ivljenju i
seanju. Dok je brod klizio preko talasa, oseao sam
kako uivam u jedrenju s majstorom. Isto kao to
mornar plovi majstorskom vetinom, tako i
psihoterapeuti, kao Loven, esto plove "neobeleenim
vodama" odavno zaboravljenih pacijentovih memorija.
Dok sam posmatrao kako Loven upravlja svojim
brodom, osetio sam spokojstvo... Uvek u mu biti
zahvalan na tom danu.
Stiven Sinatra, doktor medicine
14

PRVI DEO
ISPUNJENJE LJUBAVI
Verovatno nema ni jednog pojma u engleskom
jeziku, koji se koristi na toliko raznih naina kao
LJUBAV. Neki ga koriste da opiu opte predavanje
svog ja, drugi ga koriste na veoma sebian nain, bilo
da bi izrazili svoju potrebu da budu prihvaeni i paeni,
bilo da poseduju i kontroliu drugu osobu.
Ljubav moe da se smatra stavom ili inom, ali je
moramo uvaavati kao emociju i, prema tome, kao
fizioloki proces u telu. Da bi razumeli ljubav, potrebno
je da razumemo ovaj fizioloki proces. Kao i bilo kog
drugog fiziolokog procesa, cilj ljubavi je da doprinese
dobrobiti organizma, to se doivljava kao zadovoljstvo
i radost. Ispunjenje ljubavi je radost koja se
najintenzivnije osea kada dvoje ljudi, koji se vole,
zajedno doive orgazam.
U prvom delu emo istraiti kako se ljubav
ispunjuje a kako osujeuje.
15

GLAVA 1
LJUBAV JE U SRCU IVOTA
Od pradavnih vremena, srce je moan simbol
ljudskog miljenja. Latinska re za srce "cor", je osnova
za englesku re "core" (jezgro) koja se definie kao
centralni deo predmeta. Mogunost meusobne zamene
rei srce i jezgro, vidi se u uobiajenim izrazima kao
"doi do srca problema". Veina ljudi smatra srce
jezgrom svog bia, poput sredita toka. Tako, kad se
za nekog kae da se "u srcu promenio", podrazumeva
se da je njegov kompletan stav preiveo izmene.
Srce ne simbolizuje samo emocionalni, ve i
duhovni centar oveka. Mnogi veruju da je srce izvor
ivota. Jevrejski mistik je rekao: "Znaj da je srce izvor
ivota i da je smeteno u centar tela, kao Boaastvo
svih Boanstava".1 Poto se takoe veruje da je Bog
izvor ivota, iz toga nuno sledi da Bog obitava u srcu.
Tako, Upaniadsko uenje savetuje: "Ui u lotus srca i
meditiraj tamo u prisustvu Bramana".2 Prema Dordu
S. J. Mahoniju (George S. J. Mahoney) hrianskom
teologu, "Srce je, u biblijskom jeziku, stanite ivota
oveka... U srcu se susreemo s Bogom u odnosu JaOn".3 asni brat, David Steindl Rast, se saglaava:
"Kad stvarno naemo svoje srce, nali smo carstvo u
kome smo istinski bliski sami sa sobom, s drugima i sa
Bogom".4 Upaniade takoe smetaju sutinu bia u
srce, u samo jezgro duhovnosti: "Vaistinu, bie je
srce... Onaj koji to zna, putuje u carstva nebeska
svakoga dana."5 Bila ova uenja metaforika,
spiritualna ili filozofska, mora da postoji neka stvarna,
fizika osnova
17
za ovu ponavljanu vezu izmeu ljudskog srca i izvora

ivota. Izgleda da je ova osnova samo kucanje srca,

ritmiko pulsiranje kojim se krv, koja daje ivot,
prenosi telom. To je najjasnija manifestacija sile ivota
u telu. To ritmiko pulsiranje je karakteristino za sve
ive stvari, kao i za fiziki svet - jer i zvuk i svetlost,
takoe, putuju u talasima.
Iako je povezivanje srca s ljubavlju iroko usvojeno
u naoj kulturi, kardiolozi i veina laika ovu vezu
smatraju samo simbolikom. Peva moe da peva
"Ukrala si mi srce" ili "Izgubio sam srce zbog tebe", ali
ko e da veruje da neko moe uistinu da izgubi srce ili
da otkrije jednog dana da mu je srce nestalo. Pa ipak,
ako razmiljamo o ovim izrazima u funkcionalnim
terminima, oni imaju smisla. Neko "izgubi" srce kad se
toliko snano vee za drugu osobu da mu se ini kao da
mu sopstveno srce vie ne pripada. Svaki put kad
razmilja o voljenom ili voljenoj, doivljava oseaj
radosti ili tuge tako blisko vezanih za tu drugu osobu,
kao da njegovo srce pripada njoj.
Ma kako ih opisivali, emocije nisu uzleti mate. One
se odnose na stvarne procese u telu, koji ih izazivaju.
Kad se oseamo lakog ili tekog srca, kad nam je toplo
ili hladno oko srca, neto se u telu deava na fizikom
nivou, to ini da se tako oseamo. To to se deava,
moe najbolje da se opie kao poveanje ili smanjenje
stanja telesne uzbuenosti. Uzbuenost ini da se
oseamo lako i poletno; kad je nema, oseamo se teko
i mlitavo. Kada se uzbuenost odnosi na ljubav, to
najdirektnije oseamo u predelu srca. Pogled ili
pomisao na voljenu osobu moe izazvati bre otkucaji
srca, ak i preskakanje otkucaja i lakou srca.
Sve dok ima ivota, svaka elija, pa radilo se o
jednoelijskom ili kompleksnom, visokostrukturisanom
organizmu kao to je ovek, egzistira u stanju
uzbuenosti. Ono moe da se umrtvi ili oslabi, ali to

stanje je uvek do nekog stepena prisutno. Takvo stanje

je najjae kod mladih, a najslabije kod veoma starih
ljudi, to govori da se plamen ivota sa starenjem
polako gasi. Dete moe toliko da se uzbudi da bukvalno
skae od radosti. Ista reakcija je rea kod starijih
osoba, ija tela su postala krua i ukoenija. Sa smru,
telesni potencijal uzbuenosti se gasi.
18
Stanje uzbuenosti odreene osobe je uvek vidljivo
u njenom telu. Kod visokog stepena uzbuenosti, vie
krvi dotie na povrinu tela, oi sjaje, koa postaje
lepa, pokreti su spontaniji, ruke toplije, mozak
aktivniji a srce bre kuca. U smrti, oi su bezizraajne i
staklaste, telo kruto a koa bela i hladna.
Stanja negativne uzbuenosti ne izazivaju iste
efekte. Kada telo pokazuje poveanu aktivnost u stanju
panike, pokreti su divlji i nekontrolisani, a uzbuenje
veinom skoncentrisano u muskulaturi i srcu, koje
veoma brzo kuca. Ako je strah veoma jak, moe da
doe i do smrti, jer se miini sistem paralie i srce
prestane da kuca. Intenzivan bol, pod kojim se telo trza
i uvija je takoe stanje negativne uzbuenosti. Takav je
i bes, koji, za razliku od ljutnje, negativno deluje na
telo. U ljutnji, telo je vrelo, oi sevaju; u besu, telo je
hladno, oi su mrane.
Pozitivno uzbuenje se javlja u ugodnim
situacijama. Telo je u stanju irenja (ekspanzije) a
punjenje ili uzbuenje je snano na povrini tela.
Negativno uzbuenje nastaje u situacijama straha i
opasnosti. Telo je u stanju kontrakcije (grenja,
sakupljanja) i energija se povlai sa povrine. Disanje
se takoe razlikuje kod ova dva stanja. U zadovoljstvu,
disanje je duboko, lako i relativno sporo. Nikad nije
oteano, jer je oteano disanje znak nelagodnosti
(nemira, bola). Meutim, kada je osoba uplaena ili

zabrinuta disanje je plitko, naporno i brzo.

Emocija ljubavi ima najzdraviji efekat po telo.
Zaljubljena osoba zrai radou. Svetlost u njenim
oima i sjaj koe nisu tu samo zbog snanog priliva krvi
na povrinu tela, ve i zbog talasa uzbuenosti koji
dolazi na povrinu i puni tkiva energijom.
Zraenje i sjaj zaljubljene osobe nisu metaforiki
pojam, jer mogu da se posmatraju. Uzrok takvom
stanju je vea uzbuenost i intenzivnije pulsiranje
organa i tkiva. Kvalitet pulsiranja nije ogranien samo
na srani mii. Iako se pulsiranje jasno primeuje kod
disanja, neto manje je vidljivo kod peristaltikih talasa
probavnog trakta, javlja se u svim ivim elijama i
organima. Mada svako tkivo ili organski sistem imaju
svoj sopstveni ritam, njega koordinie bahino
pulsiranje srca i od njega zavisi. Otkucaj srca je ono to
daje ivot celom telu. Kad smo lakog srca (bezbrini i
raspoloeni) svi organi
19
Slika 1. Organska reakcija na okolinu - otvaranje sa
zadovoljstvom ili povlaenje u zabrinutosti

Zabrinutost, nezadovljstvo ili strah izazivaju kontrakciju

i time smanjenje priliva energije (punjenja) na

povrinu.
Zadovoljstvo izaziva irenje (ekspanziju) i time
poveanje. priliva energije (punjenja) na povrinu:
koa, oi, erogene zone.
bolje funkcioniu; kad smo tekog srca (zabrinuti i
neraspoloeni) svi organski sistemi su oslabljeni.
U zadovoljstvu, kao to smo videli, krv tee ka
povrini tela, a kad smo zabrinuti i nezadovoljni povlai
se prema centru. U strahu i panici, osoba moe
reagovati mobilisanjem voljnih miinih sistema, koji su
blizu koe, da bi otklonila izvor straha ili opasnosti. Ovi
miii se tada preplavljuju i pune krvlju da bi bili
spremni za akciju. Da li e osoba doiveti ovu reakciju
kao ljutnju ili kao strah, zavisi od toga da li je reakcija
pokret prema spolja, sa ciljem da se povrati harmonija
ili zadovoljstvo, ili je to bekstvo od opasnosti.
Zabrinutost, nezadovoljstvo ili strah izazivaju
kontrakciju i time smanjenje priliva energije (punjenja)
na povrinu. Zadovoljstvo izaziva irenje (ekspanziju) i
time poveanje priliva energije (punjenja) na povrinu:
koa, oi, erogene zone.
20
Kretanje krvi i fluida ka i od povrine tela (vidi sl.
1) predstavlja reakciju osobe na njenu okolinu. Ako je
okolina topla, otvorena, pozitivna i potkrepljujua za
ivot, krv e jurnuti ka povrini a osoba e ispruiti
ruku da uspostavi kontakt. Ovi pokreti e, zauzvrat,
izazvati oseanja naklonosti ili zadovoljstva ili, ako je
uzbuenje intenzivnije, ljubavi i radosti. Naklonost i
zadovoljstvo ne mogu se meusobno odvojiti. Volimo
ono to je ugodno, to nam priinjava zadovoljstvo.
Ipak, ljubav, u svim sluajevima, ne izaziva
zadovoljstvo. I suvie esto ona nam nanosi bol. Ljubav
nas prisiljava da se pribliimo onom koga volimo, ali

ako nas on ili ona odbije ili napusti, zadovoljstvo se

brzo pretvara u bol. Intenzitet bola je direktno
proporcionalan intenzitetu ljubavi. Kada ljubav deteta,
koje voli roditelje punim i svim srcem, naie na
odbacivanje, bol koji dete oseti, moe da se opie samo
kao cepanje, cepanje srca.
Kao i svaki bol, cepanje srca izaziva povlaenje krvi
sa povrine tela prema centru, preoptereuje srce i
dovodi do oseanja teine i beznadenosti. Doivljaj,
oseanje cepanja srca u detinjstvu moe da ima za
posledicu strah od ljubavi u odraslom dobu. To ne znai
da ta osoba ne ume ili nee da voli svim srcem ve da
e njen impuls da se otvori i prui ruku biti sa zadrkom
i proveravanjem. elja da voli moe biti prisutna u
njenom srcu, ona svesno moe eleti da voli, ali ako
seanje na bol ivi u njenoj podsvesti, strah e je
spreiti da se otvori. Telo e biti pod kontrolom
simpatikog nervnog sistema, koji inhibira dotok krvi na
povrinu.
Intenzitet uzbuenja ljubavi zavisi od bliskosti
partnera. Kao i u zakonu o gravitaciji, koji kae da je
privlaenje izmeu dva tela obrnuto proporcionalno
kvadratu njihove meusobne udaljenosti, to se vie
primiemo osobi koju volimo to je uzbuenje vee.
Uzbuenje kulminira kada se osobe sjedine u
ljubavnom zagrljaju.
Svaki ugodan kontakt izmeu dva tela vodi ka
oseanju ljubavi. Uobiajeni zagrljaj, kojim se
pozdravljaju dva prijatelja, je izraz naklonosti kojim se
uvruje njihov meusobni odnos. Rukovanje je
najei neformalan fiziki dodir kojim se izraava
stepen pozitivnog oseanja. Izbegavanje rukovanja pri
susretu ili odlasku, moe da se protumai kao izraz
hladnoe ili nesimpatije. Slino tome, kad roditelji
izbegavaju fiziki dodir sa decom, to ne moe da

podstakne
21
razvoj naklonosti ve da pogodi u samo srce. Mnogi od
pacijenata su mi se alili da su ih roditelji retko
dodirivali, drali na krilu, ljubili iako su im govorili da ih
vole. Roditelji su ih moda stvarno voleli, ali su svoja
oseanja retko izraavali na takav nain da se deca i
oseaju voljena. Ima mnogo naina da se ostvari
ljubavni kontakt a da se ne dodiruje telo. Zvuk je, na
primer, fizika sila koja deluje na telo. Majina
uspavanka moe da smiri i utei dete. Ono to doivljava
kao izraz ljubavi. Izgovorene rei ljubavi mogu da imaju
isti efekat, ne samo zbog znaenja i izbora samih rei,
ve zbog tona kojim su izgovorene. Topao glas izraava
ljubav isto kao to hladan, otar glas izraava
neprijateljstvo. Oi su jo jedno vano sredstvo
komunikacije. Ljude moemo da posmatramo s
toplinom i naklonou ili s hladnoom i odbojnou.
Izreka da pogledi ubijaju govori o njihovoj moi. Na isti
nain, nean pogled moe nas dirnuti u srce.
Da bi zvuk imao emocionalni efekat, on mora da se
uje; da bi pogled imao efekat, on mora da se vidi.
Kontakt oima nije samo mehaniki fenomen sa
predvidljivim rezultatima. Dvoje ljudi moe da se gleda
a da ne uspostavi nikakav kontakt, jer nita ne prolazi
izmeu njih. Kada im se oi "upale" alju zrak koji
dopre do oiju nekog drugog i tada nastaje pravi
kontakt. Mnogo nas je doivelo takav kontakt oima i
zna kako je to uzbudljivo. Ponekad iz njega nastane
takozvana ljubav na prvi pogled. Jasno se seam da
sam se zaljubio u svoju enu one veeri kada sam
video zvezde kako trepere u njenim oima. Njen pogled
je dotakao moje srce i zarobio me. Ljubav podstie na
bliskost. Kontakt moe da pone s pogledom, ali ako
ide prirodnim putem, zavrie zagrljajem ili intimnijim

kontaktom dvoje ljudi.

Prirodno, delovi tela gde krv dotie vrlo blizu
povrine su oni s kojima se ostvaruju intimni dodiri. Oni
su poznati kao erogene zone, tj. usne, bradavice i
genitalni organi. Crvena boja usana odraava obilje krvi
u njima. Krv je tik ispod tankog sloja sluznice. Kad se
usta nau u poljupcu, krv svake osobe je odvojena
samo tom tankom membranom i to proizvodi visok
stepen uzbuenja. U stvari, cela usta, ukljuujui jezik,
mogu da se smatraju erogenom zonom, jer u
kompletnoj zoni ima mnotvo krvnih sudova. Svaki
dodir ili stimulisanje erogene zone uzbuuje kada je
osoba za to raspoloena. Kada
22
Slika 2 Dotok krvi (eros) iz srca (ljubav) do erogenih
zona (zadovoljstvo)

su erogene zone u kontaktu, tokom voenja ljubavi,

uzbuenje se izuzetno poveava.
Fizika (erogena) ljubav izmeu mukarca i ene
treba stoga da bude aktivnost s najvie uzbuenja, jer
genitalni organi omoguuju najblii meusobni dodir.
Slina bliskost kontakta se dogaa pri
23
dojenju bebe, kada bebina usta i majina bradavica
ine gotovo savrenu celinu.
Slika 2 prikazuje protok krvi iz srca na gore
(uzlaznom aortom) i na dole (silaznom aortom). Kod
zadovoljstva (ugode) ova krv obilato napaja povrinu
tela a u erotskom uivanju, jako uzbuuje erogene
zone.6 Iz tog razloga, krv se smatra nosiocem Erosa.
(Poblie o krvi, kao nosiocu Erosa, vidi moju knjigu The
Language of Body, New York: Macmillan, 1971, (Jezik
tela). Slika 2
Ljubav nije ograniena na seksualnu ljubav izmeu
mukarca i ene. Ljubav postoji kad god je prisutna
elja za bliskou. Dete koje voli svog plianog mecu,
grlie ga kao da je ivo bie, zbog prijatnosti i dobrog
oseanja koje proizlazi iz dodira. Slino tome, volimo
svoje prijatelje zbog prijatnosti i uzbuenja koje
oseamo u njihovom drutvu. Ljubav koju neko osea
za kune ljubimce sledi isti princip: elja za bliskou i
dodirom vezana je za oseanje uzbuenja i prijatnosti
tokom tog kontakta. Voleti znai biti vezan, ne samo na
apstraktan nain, kao u ljubavi za blinje, ve i na
fiziki nain, preko bliskosti i dodira.
Istaknuto je da su najjae uzbuenje i najvee
zadovoljstvo mogui kod seksualnog (genitalnog)
kontakta izmeu mukarca i ene. Takvo uzbuenje i
zadovoljstvo je rezultat toga to su ovi organi prepuni i
nabrekli od krvi, a blizina krvi povrini tela objanjava i
"odgovorna" je za plamen seksualne strasti. Kada nisu

preplavljene krvlju, genitalije su, kao i koa svakog

drugog dela tela, relativno hladne. Ali kada su
stimulisane ritmiki pulsiraju, pratei ritam kucanja
srca. Na osnovu ovoga, srce je izvor Erosa - ili, moda
bi se moglo rei, dom Erosa.
Jedna od, na izgled, misterija ivota je fenomen
poznat kao ljubav na prvi pogled. Nema sumnje da se
deava; i suvie ljudi tvrdi da je doivelo. Ponekad,
dakako, drugi ili neki kasniji "pogled" imaju taj efekat;
dvoje, koji se poznaju neko vreme, razmene pogled ili
doive neki kontakt koji zapali oseanje ljubavi. Jedino
razumno objanjenje ovog fenomena je da je pogled,
koji su izmenili, ili poljubac, dotakao srce onog drugog i
izazvao plimu uzbuenja i topline u celom telu. Ovo
oseanje (nazovimo ga ljubav) kao i svako drugo,
nagoni nas na akciju. Budi elju da budemo to blii
voljenoj
24
osobi. Fiziki dodir poveava uzbuenje, ali i omoguuje
izvesno pranjenje napetosti izazvane eljom. Naravno,
najvee pranjenje se deava u seksualnom kontaktu,
ali zagrljaj ili poljubac takoe mogu osloboditi viak
napetosti.
Veliko zadovoljstvo ne dolazi uvek iz seksualnog
zagrljaja dvoje ljubavnika. Mnogi parovi krenu sa
intenzivnim oseanjem ljubavi, a zavre razoaranjem i
frustracijom. Veini osoba je lake da se uzbudi nego
da to uzbuenje pretvori u prijatnost i zadovoljstvo,
koje su rezultat potpunog pranjenja tog uzbuenja.
Mnogi imaju podsvesni tabu na seksualni kontakt sa
voljenom osobom. Ovaj tabu potie iz detinjstva,
Edipalnog perioda. On deluje tako da razdvaja jedinstvo
osobe, razdvajajui oseanje ljubavi u srcu od oseanja
seksualne elje u genitalnom aparatu. Iako to
razdvajanje nikad nije potpuno, ono ipak blokira

ispunjenje (ostvarenje) ljubavi. Treba da prepoznamo

razliku izmeu ljubavnog uzbuenja i ostvarenja
ljubavi. Mnogi nesrenici, meutim, nikada nisu doiveli
ekstazu zaljubljivanja, koja nastaje kada se srce jedne
osobe, iznenada i potpuno, otvori za drugu. Srca tih
ljudi su zatvorena i druga osoba ne moe da dopre do
njih. Ali ni jedno srce nije potpuno zatvoreno za ljubav.
Kao kod Uspavane lepotice, moe da bude zarobljeno,
na izgled, neprobojnim bedemom od trnja, ali neki
princ ili princeza mogu da probiju zid i probude
uspavano srce. Kada se to desi, kao da se desilo udo.
Kako jedna osoba moe kod druge izazvati tako
snanu reakciju? Buenjem iz podsvesti zaboravljenog
oseanja zadovoljstva i uzbuenja. Zaljubljenost moe
da bude raj ako je ljubav prihvaena ili pakao, ako je
odbaena. Ubeen sam da smo svi upoznali raj i da
smo ga izgubili. Zaljubljivanje se dogaa kada mislimo
da smo ponovo pronali raj. Taj raj, u kome su sve
nae potrebe bile zadovoljene, u kome se nismo morali
muiti ili naprezati, bila je majina utroba. Za mnoge,
ovo rajsko stanje se nastavlja kratko vreme posle
roenja, kada nas majka, kao majka zemlja, neguje i
titi. Svaka beba je, do izvesnog stepena, doivela
uzbuenje kontakta punog ljubavi sa majkom i njenim
telom. Svaka beba voli svoju majku svirn srcem i
reaguje sreno i zadovoljno kada je majka neno
dodiruje. To stanje blaenstva se, pre ili kasnije, razori
ali u srcima ostaje enja za njim.
25
Deca imaju dva objekta ljubavi: majku i oca. U
ljubavi svakog od njih upoznaju sreu koja je mogua
kada se voli i kada si voljen. Meutim, srea najranijeg
i kasnijeg detinjstva ne traje zauvek. Deci, koju roditelji
zlostavljaju i zanemaruju, to nije retko u dananjem
drutvu, blaenstvo i srea ranog detinjstva grubo se

razara. Pa ipak, iako se stvarnost ljubavi izgubi ili

uniti, san ostaje, jer bi bez njega ivot bio tmuran i
prazan. Upravo ta sauvana nada o raju daje smisao
naim ivotima. Ako se pojavi neko, ko je po neem
bitnom slian onome iju ljubav smo izgubili u
detinjstvu, kao da se dogaa udo; izgleda kao da san
postaje stvarnost. U veini sluajeva, ovaj balon prsne.
Ono to je izgledalo kao stvarnost pretvorilo se u iliziju.
emu ova okrutna prevara? ta ne valja?
Jedan od problema, s kojima se suoavamo u
svakoj raspravi o ljubavi, jeste da ta re opisuje dva
razliita oseanja. Jedno je enja za bliskou koja
proizlazi iz potrebe. Drugo je elja, udnja za bliskou
koja proizlazi iz punog srca. Oseanje ljubavi u prvom
sluaju, iako iskreno, je nedoraslo i deije. Ono ima
kvalitet nude, oaja, oaja jer mu je cilj da vee drugu
osobu. Kada se veza uspostavi, zavisna osoba ne moe
da se odvoji ("odvee"). Ta nemogunost odvajanja
takoe se manifestuje i u seksualnom odnosu, tako da
u odnosu ima malo zadovoljenja. Suprotno tome, ljubav
koja potie iz punoos celog bia je zrela. Ona ne
sputava, ne vezuje voljenu osobu, ve je ostavlja
slobodnom.
Nije neobino to smo zbunjeni u pogledu ljubavi.
To je zbog moralnih zabrana i pravila koje smo, kao
deca, usvojili o tome kako se vole roditelji ili blinji. U
terapiji, pacijent moe da izjavi: "Volim svoju majku",
ak i ako postoje dokazi da ga je majka zanemarivala i
zlostavljala. Nakon dueg analitikog, terapeutskog
rada, obino izae na videlo da je pacijent ljut zbog
zapostavljenosti i da gaji oseanje mrnje prema majci.
Ljutnja i mrnja bile su potisnute zbog oseanja krivice.
Pa ipak, prepoznavanje i prihvatanje oseanja mrnje
prema majci ne potire sve oseanje ljubavi. Neto
ljubavi se zadralo u srcu, jer majka je ta koja je

podarila ivot i bila prvobitan izvor dobrog oseanja.

Sigurno moe da se pretpostavi da intenzitet ili
punoa ljubavi mora da se odrazi na kvalitet sranog
miia, naroito ako verujemo
26
Slika 3 - Reakcija ljutnje na osujeenje impulsa ka
ljubavi

izrazima kao: toplog srca, hladnog srca, mekog srca i

tvrdog srca. Srce je mii, kao i svaki drugi: njegova
savitljivost ili krutost zavise od stanja relaksacije.
Istovremeno, miino tkivo s godinama gubi
elastinost, tj. prolazi kroz proces ukruivanja. Elastian
mii moda nije tako jak kao vei, krui mii u smislu
sposobnosti za rad - tj. podizanja tereta, ali funkcionie
bolje, jer je pokretljiviji i ima veu sposobnost
kontrakcije, tako da su mu reakcije bre i potpune.
Nikada se ne moe rei da beba reaguje mlako, s pola
srca. Mlado, elastino srce, sposobno za vea
uzbuenja, doivljava jae oseanje ljubavi od starijeg
srca, koje je postalo hladno i kruto.
Kako to srce postaje hladno i kruto? Odgovor na
ovo pitanje lei u bliskoj vezi izmeu ljubavi i mrnje.
Mrnja moe da se opie kao ljubav koja se ohladila.
Proces nije brz; da bi se ljubav zamrzla, treba mnogo

uzastopnih razoarenja.
Za razumevanje ovog procesa, treba da ponemo s
impulsom koji je u srcu ivota - pruanje ruku posezanje za ljubavlju. Ako taj gest naie na negativan
odziv, reakcija je ljutnja. U ljutnji, krv preplavljuje
muskulaturu, kao to u ljubavi preplavljuje kou. Ova
dinamika je prikazana na slici 3.
Ako se izraavanjem ljutnje, ponovo uspostavi
stanje pozitivnog, ugodnog kontakta, uzbuenje se
prazni iz miinog sistema. Miii se vraaju u stanje
relaksacije i elastinosti koje dozvoljava da impuls
27
ljubavi ponovo stigne do povrine tela. Meutim, ako
izraavanje ljutnje izazove negativnu reakciju druge
osobe, tada nemamo drugog izbora do da se povuemo
iz kontakta i odnosa. Neprijateljska, negativna reakcija
na ljutnju je negiranje prava jedne osobe da se bori za
zadovoljenje svojih potreba.
Ovo ne znai da moramo da popustimo svaki put
kad se neko naljuti; ali ako je odnos iskren i pun
ljubavi, ne moemo objektu svoje ljubavi uskratiti
pravo na ljutnju. Na alost, roditelji esto uskrauju to
pravo svojoj deci jer njihovu ljutnju tumae kao
suprotstavljanje i izazov svom autoritetu. Kada se u
odnos pun ljubavi umeaju mo i autoritet, to je izdaja
takvog odnosa. Dete ne moe da izae iz te veze jer je
zavisno. Ostaje u njoj, ali njegova ljubav se na kraju
pretvara u mrnju, tj. impuls posezanja ka ljubavi
(otvaranja) zamrzne se kao potok zimi. U vezi s ovim,
treba da imamo na umu da su angaovani isti miii i
kada pruamo ruke s ljubavlju i kada udaramo i
napadamo, s tim to je prvi pokret mek i nean a drugi
krut i eksplozivan. Potiskivanje impulsa za napad
(udarac) u ljutnji, blokira oba pokreta i osoba ostaje u
zgrenom i, prema tome, zamrznutom stanju.

Nesposobnost da se pokae ljutnja dri miie u

stanju tenzije i kontrakcije. S vremenom oni postaju
kruti i tvrdi. Ljubavi moda jo
Slika 4. Blokada ljubavi. Impuls za ljubav, koji dolazi iz
srca, blokiran je napetom i ukruenom povrinskom
muskulaturom koja spreava da impuls prodre na
povrinu.

28
uvek ima u srcu, ali impuls da posegnemo za njom ili
da je damo, ne moe da se probije kroz vrstu,
zategnutu miinu barijeru tako da povrina ostaje
hladna. (Ovo stanje moe da se prepozna u izreci:
"hladne ruke, toplo srce"). Kada bi barijera bila potpuno
neprobojna, umrli bi, jer nemogue je iveti bez imalo
ljubavi. ak su i najokrutniji Nacisti imali neke pozitivne
kontakte s drugim Nacistima i donekle su voleli Hitlera.
Ali, sem ovog veoma ogranienog izraavanja ljubavi,
bili su puni mrnje. Dinamika, koja je u pozadini
mrnje, prikazana je na slici 4.
ovek nije svestan te dinamike, niti je svestan da
je mrnja koju osea povezana sa izneverenom
ljubavlju koju je nekad oseao. Takoe, on ne shvata

da je deli te ljubavi, pa ma koliko ona izbledela, jo

uvek iv u njegovom srcu. Mrnja moe da se ukloni i
ljubav oivi ako se mobilie ljutnja koja je zarobljena u
napetim telesnim miiima. Tenzija u miiima ruku i
gornjem delu tela obuzdava ljutnju koja bi se ispoljila
udaranjem i amaranjem. Tenzija u miiima vilice
obuzdava ljutnju koja bi se ispoljila ujedanjem,
impulsom kojim mnoga deca reaguju na roditeljske
prevare. Ljutnja moe da bude i u nogama - to je
ljutnja koja se mogla ispoljiti utiranjem kada bi
roditelji grubo i bolno drali donji deo bebinog tela za
vreme previjanja, pranja ili privikavanja na nou.
Slika 5. Pretvaranje mrnje u sadizam

29

Potrebno je objasniti jo jedan aspekt ovog

problema. Na slici 5, pokazano je da impuls ka ljubavi
moe da bude dovoljno jak da probije napet, tvrd
miini sistem, ali se negde, tokom tog procesa,
prekine i izbije na povrinu kao sadizam.8 Sadizam je
pozleivanje druge osobe ne zbog besa, ve kao izraz
ljubavi. Mnogi, koji su preiveli nacistika zverstva,
opisali su Vilijamu Rajhu (William Reich) izraz lica
svojih muitelja kao neto to moe da se nazove samo
preklinjanjem za ljubavlju i razumevanjem. Kao da su ti

muitelji i sami muenici koji pokuavaju da se

oslobode svojih muka muei druge. Ovakav izraz je
mnogim rtvama bio bolniji ak i od same torture kojoj
su bili podvrgavani.
Ova analiza razliitih lica ljubavi omoguie nam da
razumemo sledei sluaj, koji ilustruje stresove i
konflikte kakvi mogu da se pojave u braku koji je, po
svim spoljnim manifestacijama, stabilan i siguran.
Don (John) pedesetogodisnjak, je doao na
razgovor jer je bio u stanju emocionalne rastrojenosti.
Tokom proteklih trideset godina, njegov seksualni
odnos sa suprugom stalno se pogoravao. Iako su
spavali u istom krevetu, imali su odnos najvie jednom
meseno. Don je radio mnogo i teko, postao uspean
biznismen, finansijski nezavisan u vreme dolaska na
terapiju. Supruga i on su imali krug prijatelja i, do
odreenog nivoa, bili dragi jedno drugom. Rekao mi je
da bi bio sasvim zadovoljan sa ovim brakom, takvim
kakav jeste, iako mu je, to je priznao, takav ivot
dosadan da se sudbina nije umeala u liku mlae ene,
s kojom odrava vezu i koja je izmenila njegov ivot.
Izjavio je da ga ve i samo njeno prisustvo uzbuuje.
Uiva da s njom razgovara telefonom i raduje se
svakom njihovom susretu. Obino mu je teko da
uestvuje ak i u beznaajnim razgovorima sa
poznanicima i na drutvenim skupovima, ali kad je s
njom moe satima da razgovara o svemu i svaemu.
Da li je zaljubljen u nju? Ne zna, ali misli da jeste.
Veruje da i ona njega voli. Naravno, seksualna elja mu
je veoma jaka kad je s njom, jaa nego to je ikad bila
sa suprugom.
Doao je kod mene jer se oseao rastrzanim. eleo
bi da ostavi suprugu i da se oeni s tom drugom
enom, ali tvrdi da voli i svoju suprugu i da se plai da
je povredi. Naveo je i druge razloge koji ga

30
spreavaju da neto uini: prijatelji bi se okrenuli protiv
njega, a poto njegova prijateljica ima dvoje male dece
morao bi da se u ovim godinama brine o novoj porodici;
takoe, pitao se da li e ova veza da traje. Da li e
njegova elja za njom ostati i kada ostari? Da li e moi
da je zadovolji?
Sumnjao sam da su ti razlozi dovoljno jaki da
spree Dona da preduzme neto u vezi ene koju eli.
Na narednim seansama, ispostavilo se da se Don uvek
pomalo plaio svoje supruge i da je ona dominirala u
njihovoj vezi. Jedan od faktora koji je doprineo
pogoranju njihovih odnosa bila je i sklonost njegove
supruge da ga omalovaava pred drugim ljudima.
Njegova majka je takoe bila dominantna figura u
njegovom detinjstvu i priznao mi je da se plaio majke.
Ne bi mogao da povredi te ene, izjavio je i oseao bi
se krivim ako bi im naneo bol. Takoe mi je priznao da
se u nekim situacijama njegova ena ponaa veoma
superiorno, za razliku od njegove ljubavnice. Pa ipak,
ne moe da se odlui; ne moe ni da se odrekne svoje
nove ljubavi.
Koju od ove dve ene on voli, ili da li uistinu voli
obe? Ni malo nisam sumnjao da je ljubav to to osea u
ovoj novoj vezi. Srce bi mu kucalo bre pri pomisli ili
pogledu na enu koja je probudila njegovu seksualnu
strast. Ako je ljubav elja da se bude blizu druge osobe,
onda je to to. Supruga kod njega nije izazivala takvu
reakciju, pa ipak sasvim je verovatno da je u srcu gajio
neka oseanjaza nju. Meutim, sumnjao sam da ako
ikada izjavljuje ljubav svojoj eni te rei zvue
uverljivo, ali kad ljubavnici kae "Volim te", siguran
sam da te rei odraavaju istinu i trepere dubokim
oseanjima. Kako onda da objasnimo injenicu da on ne
lae kad tvrdi da voli svoju suprugu? Ako elimo da

razumemo uzroke bolesti srca, treba da shvatimo

kompleksne emocije u ljudskom srcu.
Psihijatri koriste izraz AMBIVALENTAN da opiu
osobu koja istovremeno doivljava dva suprotna
oseanja. Don je bio ambivalentan u odnosu na svoju
suprugu. eleo je da je ostavi a istovremeno je eleo i
da ostane s njom. Efekat takve ambivalentnosti jeste
da je akcija paralizovana. Nemogue je kretati se ako
vas istovremeno vuku u suprotnom smeru. Ako
ambivalentnost traje, nastaje veoma snaan
emocionalan stres koji je opasan za ljudsko srce.
31
Kako je mogue uhvatiti se u klopku odnosa
ljubav-mrnja? Kada se ljubavna veza pokvari, kao to
se ponekad deava, zdrava reakcija je prekinuti je i
otii. Meutim, ova reakcija se blokira ako nadvlada
oseaj krivice. Don je oseao krivicu zbog naputanja
svoje supruge radi druge ene. Ideja da bi je mogao
povrediti bila je veoma snana i dominantna i bila je u
konfliktu sa njegovom predstavom o tome ta treba
uraditi. Bilo mu je lake da odbaci ldeju o tome da bi
mogao da posegne za ljubavlju druge ene pre nego da
prihvati ideju da je ljut na svoju suprugu zato to ga
poniava, gleda s visine i pokazuje tek minimalan
interes za seks s njim. Potiskivanjem svoje ljutnje, utro
je put ka pretvaranju ljubavi u mrnju. Ali, isto kao to
nije mogao da prihvati da je ljut na enu, jo manje je
mogao da prihvati da je mrzi i time se samo pojaala
njegova krivica. Generalno, krivica proizilazi iz
potiskivanja oseanja koja superego smatra
pogrenima. Krivica je u pozadini svih ambivalentnih
stavova i spreava razreenje konflikta.
Psihijatri se neprestano, kod svakog pacijenta,
bave oseanjem krivice. Svako stanje napetosti u telu
povezano je s nekim oseajem krivice. Kad ne bi bilo

krivice svi bi oseali da smo vredni ljubavi bez obzira na

injenicu to nam ponaanje nije uvek prihvatljivo.
Mogli bismo da kaemo: "Ja sam to to sam i prihvatam
sebe". Krivica je naa procena da s nama neto ne
valja, da nismo vredni ljubavi sem ako je ne zasluimo
dobrim delima. To to smo ljuti na one koji su nas
povredili i to mrzimo one koji su izdali nau ljubav ne
ini nas loima. Poto su takve reakcije bioloki
prirodne, treba ih smatrati moralno ispravnima. Pa
ipak, deci koja zavise od roditelja, lako je isprati mozak
i nauiti ih da misle drugaije. Ako dete osea da nije
voljeno, smatra da je neto pogreilo, jer je umu malog
deteta nepojmljivo da njegova majka i otac, koji su mu
dali ivot, ne vole to to su mu dali. Kada dete sumnja
u sebe, roditeljima nije teko da ga ubede da nije dobro
ako gaji negativna oseanja ili ljutnju prema njima. Ako
dobrotom zarauje ljubav, dete e da uradi sve to je u
njegovoj moi da bude dobro, ukljuujui i potiskivanje
"loih" oseanja. Na taj nain, krivica e ga ubaciti u
doivotni sistem u kome se poriu i ne priznaju
negativna ili neprijateljska oseanja prema onima koje
treba da volimo. Podsvesno zadravanje takvih
oseanja
32

Slika 6: funkcionalno razdvajanje tela, izolovanje srca

proizvodi stanje hronine tenzije u miiima, naroito u
gornjem delu lea.
Jo jedna dimenzija oseanja krivice, koju ilustruje
Donov sluaj, jeste njena veza sa seksualnou. Don
se oseao krivim zbog seksualnog odnosa sa mladom
enom. Odgajan u uverenju da je
33

preljuba greh, nije mogao potpuno prihvatiti da je

seksualnost izraz ljubavi. Pa ipak, seksualno uzbuenje
je u stanju da obuzme celo telo pa ak i do take gde
dotie srce. Kada se to dogodi, dodir dva tela na bilo
kojem delu ima erotski kvalitet, iako je naboj najjai u
erogenim zonama. to vie delova i povrine tela
uestvuje u otputanju uzbuenja, to se zadovoljstvo i
zadovoljenje u klimaksu poveavaju. Kada uestvuje
celo telo, doivljava se potpun orgazam koji obuzima
srce. Takav orgazam je blizu ekstaze.
Na alost, takva reakcija je retka. Za veinu
mukaraca, seksualni klimaks je ogranien na
ejakulaciju. Za veinu ena, klimaks se i ne dogodi.
Kada se i dogodi, ogranien je na klitoris. Orgazmi i
klimaksi variraju, i slobodno se mogu okarakterisati kao
da su s punim srcem, s pola srca ili s veoma malo srca.
No ovaj opis reakcija pojedinaca u seksu moe da se
primeni i na druge aktivnosti. U dananjem poslovnom
svetu, glava je vanija od srca. Ne ukljuujemo se svim
srcem u posao koji nam u veini sluajeva i nije
omiljen. Kakve veze ima srce sa zaraivanjem para?
Dok je posao bio intenzivna fizika aktivnost, vei deo
naeg bia mu je bio predan. Emocioanlno ukljuivanje
u poslovne poteze je siguran put ka gubitku. U stvari,
mi smo izolovali tri glavna segmenta svog tela i svoje
linosti. Glava i genitalije nemaju nita sa srcem ili
jedno s drugim. Glava je za pravljenje para, genitalije
za provod, a srce - jadno srce - izgubilo je svoju vezu
sa svetom jer je odvojeno od glave i genitalija. Tenzija
u voljnom miinom sistemu je pod kontrolom ega, koji
esto ponitava elju srca i stvara sukob izmeu glave i
srca. U strahu od odbacivanja, ovek prestaje da prua
ruke za dodir, za zagrljaj, usne za poljubac, usta za
sisanje (kao to dete ini) oi za gledanje. Ovi pokreti
su ogranieni ili inhibirani tenzijom u ramenom pojasu,

vratu i vilici.
Tenzija, napetost u ramenima, kao to smo videli,
potie iz potiskivanja impulsa da udarimo u ljutnji ili
besu. Stisnuta usta, sastavljene usne znak su
nepoverenja ili neodobravanja naklonosti, kruta vilica
ukazuje na reenost da se ne prepustimo enji za
ljubavlju, bliskou i kontaktom zbog straha od
razoaranja ili odbacivanja.
34
Slian fenomen se zbiva u donjoj polovini tela,
izazvan prstenom napetosti, tenzije, oko karlice. Ova
tenzija se razvija rano u ivotu iz doivljaja stida,
straha i krivice zbog seksualnih oseanja i njihovog
izraavanja. O ovome emo detaljnije govoriti u
narednom poglavlju. Na ovoj taki je dovoljno rei da
dete naui da moe biti jako povreeno ako se preda
svojim seksualnim eljama i impulsima. Dete ne moe
zaustaviti javljanje seksualnog uzbuenja jer se to
odvija na nivou ispod svesne kontrole. Ipak ono moe
da sprei da mu se bie (self) istopi na plamenu strasti,
to je zapravo pravo predavanje ljubavi. Ovo se postie
stezanjem miia u donjem delu lea i karlici ime je
spreen protok uzbuenja nanie u stomak i genitalije.
Kada se to dogodi, seks nema veze sa srcem, ba kao
to ni srce nema veze sa umom.
Jediastvo tela odrava se na dubokom, biolokom
nivou; gore opisan rascep deluje na nae svesno bie
(self) i razara na oseaj da smo celi i u jednom
komadu, oseaj integriteta i celovitosti. U takvoj
situaciji, svesnost bia je ograniena na glavu,
boravite ega. "Ja", koje je smeteno u mozgu, jo
uvek ima srce i genitalije ali se ne identifikuje s njima,
jer kada se ivi u glavi, telo se smatra instrumentom
"ja" ili ega. Kod takve podele poslova, seksualna
aktivnost postaje in namenjen demonstriranju muke

ili enske moi i ne doivljava se kao izraz ljubavi.

Ovo funkcionalno razdvajanje jedinstva tela,
prikazano na slici 6, razdvaja svesnost glave i njene
funkcije od oseanja u srcu i seksualne aktivnosti u
genitalijama. Razdvajanje ova tri aspekta linosti,
postie se stezanjem prolaza koji ih spajaju: vrata, koji
spaja glavu i grudni ko; i struka, koji spaja grudni ko
i karlicu. Proizvod ove podele je izolacija srca. Srce je
zatvoreno u kavez grudnog koa, stavljeno pod zatitnu
kontrolu. Niko ne moe dopreti do njega i, prema tome,
niko ga ne moe povrediti. Poto srce, tako odseeno
od sveta moe da uvene, ovakvo stanje stvari moe da
ima ozbiljne posledice za zdravlje srca.
Pulsiranje srca i arterija je jedna od sila koje slue
da na nesvesnom nivou ujedine telo. Ovu funkciju na
svesnom nivou preuzima disanje, koje je takoe
pulsirajua aktivnost. Pokreti disanja prave talase koji
prolaze telom s kraja na kraj. Inhalacija, udisanje,
poinje
35
u donjem abdomenu i nastavlja se prema gore, ka
glavi, dok ekshalacija ili izdisaj ide obrnutim smerom.
Kad ovi talasi nisu prepreeni prstenovima tenzije,
napetosti u telu, moemo sami sebe osetiti od glave do
pete. Iako je dijafragma glavni respiratorni mii, mi
zapravo diemo celim telom. Pod normalnim
okolnostima, takvo disanje je duboko, puno i lako.
Meutim, miina tenzija kao ona opisana gore,
ograniie disanje na jedan ili dva telesna segmenta.
Mnogo ljudi, na primer, die s veoma malo ukljuivanja
grudnog koa ili abdomena. Takvo disanje je relativno
plitko. Neki diu grudima: njihovi abdomeni su vrsti i
ravni, s veoma malo respiratornih pokreta za vreme
udisaja ili izdisaja. Drugi diu sa dijafragmom i
stomakom dok su grudi krute i nepokretne. Ovi modeli

disanja se pojaavaju u stresu i esto izazivaju oseaj

uznemirenosti. Kasnije emo videti da takvo disanje
moe da ima opasne posledice za srce.
36

GLAVA 2
SEKS I SRCE
Nesporno je da seksualna aktivnost moe da ima
snaan uticaj na srce. Veina odraslih osoba je iskusila
ubrzano kucanje srca u trenutku klimaksa. Masters i
Donson1 zabeleili su brzinu od 130 otkucaja u minuti.
Neko moe da misli da je ovakvo brzo kucanje srca
rezultat naporne fizike aktivnosti tokom koitusa, ali
nema nieg tekog ili napornog u voenju ljubavi. Poto
to obino nije konfliktna situacija, ne bi trebalo da bude
ni stresa. Prema tome, ubrzano kucanje srca se javlja
zbog visokog stepena uzbuenja koje se razvija upravo
pre i u trenutku orgazma. Poto svako veliko
emocionalno uzbuenje poveava brzinu otkucaja srca,
ova reakcija je savreno normalna. Ako se brzina
otkucaja srca ne poveava u klimaksu, to ukazuje da je
stepen uzbuenja kod pranjenja napona bio nizak i
ogranien na genitalije. Naravno, ako osoba ne doivi
klimaks u seksualnom odnosu, srce nee reagovati na
gornji nain.
Istraivanja sugeriu da nesposobnost da se doivi
klimaks ili iskusi emocionalno zadovoljstvo u seksu,
mogu imati tetno dejstvo na srce. Jednom studijom je
uporeivan seksualni ivot sto ena, dobi od etrdeset
do ezdeset godina, koje su bile leene od akutnog
infarkta miokarda, sa kontrolnom grupom od 100 ena
iste starosti koje su leene od drugih bolesti. Seksualna
frigidnost i nezadovoljstvo je otkriveno kod 65
procenata koronarnih pacijenata, i kod 25 procenata
ostalih. Ove brojke su statistiki znaajne i pokazuju
37
da odsustvo seksualnog zadovoljstva treba uzeti u obzir

kao faktor rizika za oboljenja srca kod ena.

Abramov prihvata definiciju frigidnosti kao
"deliminu ili potpunu nesposobnost da se doivi
orgazam".2 Odreuje ene kao frigidne ako: (1) nikad
ne uivaju u seksualnom odnosu, (2) uivaju u koitusu
ali ne mogu da doive orgazam, zbog ega su
razoarane i emocionalno nezadovoljene; ili (3)
doivljavale su orgazam ranije, ali u poslednje vreme
niti imaju seksualne odnose, niti doivljavaju orgazam
zbog impotencije ili bolesti supruga.
Ako postoji direktna povezanost izmeu seksa i
srca kod ena, vai li isto i za mukarce? Opte
gledano, problem je razliit: uestalost akutnog infarkta
miokarda je vea kod mukaraca, dok je nesposobnost
doivljavanja klimaksa relativno retka. Pa ipak, i kod
mukaraca postoji seksualna disfunkcija. esto se javlja
u formi impotencije, tj. nemogunosti da se postigne ili
odri erekcija tokom odnosa. Isto kao to frigidnost
smanjuje seksualno zadovoljstvo ena, tako i
impotencija ograniava zadovoljstvo u seksu kod
mukaraca. Prema tome, slobodno moemo da
postavimo pitanje da li impotencija ima neke veze sa
oboljenjem srca.
Varer i Burelj (Wahrer i Burchell) su prouavali
seksualnu disfunkciju mukaraca i ispitali 131
mukarca, dobi izmeu trideset jedne i osamdeset est
godina, koji su svi bili leeni od sranog udara. Dve
treine ispitanika je imalo znaajne seksualne probleme
nekoliko nedelja ili meseci pre nego to su doiveli
srani udar. Autori su objavili da je 64 odsto ispitanika
bilo impotentno, 28 odsto doivelo je znaajan pad (50
procenata) uestalosti seksualnih odnosa, a osam odsto
je imalo prevremenu ejakulaciju.3 Impotencija je
procenjivana na osnovu vie nedelja ili meseci
neuspenih pokuaja, a ne posle samo jednog ili dva

neuspeha. Prevremena ejakulacija je utvrena na

osnovu pacijentove izjave da je doiveo klimaks isuvie
brzo da bi on sam ili njegova partnerka bili zadovoljeni.
Iako nema tekuih podataka o sluajevima seksualne
disfunkcionalnosti mukaraca, autori svoje podatke
smatraju viim od proseka.
Ako postoji veza izmeu seksualne
disfunkcionalnosti i oboljenja krvnih sudova srca, na ta
ukazuje ovo istraivanje, da li je ta veza direktna i
uzrona? Neosporno je da seksualna disfunkcional38
nost smanjuje samopotovanje mukaraca i da ga
dovodi u stres. Jedna ena je ispriala da se njen
suprug "estoko razljuti, psuje, eta po sobi, udara
pesnicama po nametaju, pocrveni u licu a jednom ili
dva puta je razbio vazu zbog svog seksualnog
neuspeha".4 Takav izliv besa veoma lako podie krvni
pritisak. Ipak, mnogi mukarci e se jednostavno
povui u sebe i kriviti sami sebe zbog neuspeha.
Izlau li ti mukarci sebe istom stepenu rizika?
Odgovor je potvrdan, jer, kao to emo videti,
celovitost i kompletnost pranjenja naboja je ono to
obezbeuje zdravlje srcu.
Moda bi ovo razmatranje bilo jasnije kad bismo
koristili emocionalno zadovoljenje, a ne sposobnost
ejakuliranja, kao kriterijum za zdravu seksualnu
rekaciju mukaraca. Ali, svi mukarci koji doivljavaju
klimaks i ejakuliraju, nisu emocionalno zadovoljeni.
Uprkos ejakulaciji, mukarac moe da se osea
seksualno frustriranim, ba kao i ena. Mukarci koji
ejakuliraju neposredno pre ili odmah posle penetracije
esto se oseaju nezadovoljeno. Neki drugi, ak i kad
mogu neko vreme odrati erekciju, nalaze da do
ejakulacije dolazi bez mnogo oseanja. Malo je
verovatno da se sa takvim reakcijama oseaju

emocionalno zadovoljeni.
Ali ak ni emocionalno zadovoljenje nije idealan
kriterijum za zdrav seks. Mnoge ene izjavljuju da
oseaju toplinu i zadovoljstvo kada ih mukarac samo
dri u zagrljaju. Seks je njihov put prema kontaktu i
bliskosti, ispunjenju potreba zaostalih iz ranog
detinjstva. Takvim enama, seksualni akt je manje
vaan od oseaja sigurnosti koji prua seksualna
intimnost. Mukarci takoe koriste seks i za druge
svrhe sem za izraavanje ljubavi. Mnogima, seks prua
narcisoidno zadovoljstvo kroz potvrivanje njihove
mukosti, bez obzira na kvalitet seksualnog klimaksa.
Danas to vai i za mnoge ene, koje na seksualni
kontakt gledaju kao na potvrdu svoje seksualne
privlanosti.
Pa ipak, kada se seks koristi za ego svrhe, srce
ostaje hladno i iskljueno. Pod ovakvim okolnostima,
koitus nije voenje ljubavi ve manifestacija raznih
pomeanih oseanja prema suprotnom polu, ukljuujui
i odreeni stepen sadizma i prezira. Pa ipak, u gotovo
svakom seksualnom inu postoji izvestan stepen
ljubavi. Genitalije ne bi bile pod naponom niti nabrekle
da krv ne dotie iz srca - organa
39
ljubavi - u seksualne organe. U veini sluajeva,
naravno, uee srca je nesvesno. Ono funkcionie kao
pumpa - mehaniki. U takvom stanju, seksualni in nije
dovoljno iskren. Seksualno uzbuenje je prigueno, a
klimaks je, ako ga i bude, mlak.
U prethodnom poglavlju videli smo da, kod mnogo
ljudi, glava, srce i genitalije ne funkcioniu zajedno.
Mada ova rascepljenost negativno utie na svaki vid
ponaanja, najkritinija je u seksualnom inu. Kada se
uspean i sposoban poslovan ovek, koji je na zabavi
vie popio, ponaa kao mali deak ostali mogu da se

nasmee i da to protumae kao njegovu potrebu za

oputanjem. Meutim, kada je isti mukarac
impotentan sa svojom suprugom, koja ga tiranie kao
to je i njegova majka inila, a seksualno ga uzbuuje
mlada ena, tada je situacija ozbiljna. Obeanje ljubavi
kao prirodni faktor njegovog braka, ustupilo je mesto
frustraciji i gorini, koje mogu dovesti do ozbiljne
bolesti. Mnogo je i ena u slinom poloaju. Iako na ego
nivou funkcioniu kao efikasni profesionalci ili
rukovodioci koji uspeno rukovode podreenima, u
krevetu su im potrebni uteha i podsticaj jer nisu u
stanju da postignu prirodan klimaks. Na alost, u tako
poremeenim branim odnosima, deca pate ak i vie
nego odrasli i na kraju mogu da pretrpe isti rascep i
meusobno odvajanje glave, srca i genitalija.
Da bi odrasla osoba bila zadovoljna, njeno
celokupno bie - glava, srce i genitalije - mora da ue u
odnos koji je za nju vaan. Zadovoljstvo, ispunjenje
kakvo donosi takva celovitost najsnanije se doivljava
u onoj vrsti orgazma kojoj se predaje. Ovaj koncept
orgastikog ispunjenja, zadovoljenja predloio je
Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich) 1924.5 Rajh je primetio
da su njegovi pacijenti, koji su doiveli takav totalan
refleks, reakciju orgazma, bili izleeni od svojih
neurotskih simptoma. Analogno, pacijenti koji nisu
ostvarili potencijal za kompletno predavanje u seksu,
ostali su neurotini. Rajh je takoe otkrio da je ovaj
potencijal karakteristian za zdrave pojedince u optoj
populaciji. U vreme kada je formulisao svoj koncept,
Rajh je bio istaknut lan grupe psihoanalitiara kod
Frojda u Beu. Meutim, korienje totalnog orgazma
kao kriterijuma za emocionalno i mentalno zdravlje,
nije prihvaeno od strane ostalih psiho-analitiara u
njegovo doba. Kako bi takav kriterijum mogao da bude
40

od znaaja, pitali su se, kad oni imaju veoma mnogo

neurotinih pacijenata koji se ne ale na svoj seksualni
ivot i redovno dostiu orgazam. Rajhu je postalo jasno
kako on i njegove kolege doivljaj orgazma definiu
razliitim terminima.
Psihoanalitiari, svako oslobaanje napetosti kod
ena, pa ma kako minimalno bilo, i svaku ejakulaciju,
bez obzira koliko malo emocija je ukljueno,
proglaavaju orgazmom. Veina i danas o orgazmu
govori na isti nain, a mnogi seksolozi podravaju ovo
stanovite, ali izjednaiti doivljavanje orgazma sa
olakavanjem napetosti znai povrediti, obezvrediti
izvesno duboko oseanje da je orgazam neto izuzetno.
Rajh je imao na umu vrstu reakcije koja proima celo
telo talasima ugodnih konvulzija, ritmikih pokreta. Na
vrhuncu orgazma, ego je obuzet i preplavljen poplavom
senzacija. Iz takve reakcije proistie dubok oseaj
zadovoljstva, zadovoljenja i ispunjenosti. Nou, ovek
zaspi odmah posle klimaksa, a ujutro se probudi
oseajui se podmlaen i pun ivota.
Za vreme totalnog orgastikog refleksa, reakcije,
svest o sebi se gubi u stapanju s objektom ljubavi.
Tako ljubav dostie svoj konaan cilj, jedinstvo
suprotnosti. U mnogim sluajevima, prisutno je
oseanje jedinstva sa celim pulsirajuim svemirom, to
potkrepljuje Rajhovu ideju da se u orgazmu ovek
identifikuje sa kosmikim procesima. Jedna ena je
rekla da se u tim trenucima osea kao kap vode u
okeanu, a jedan mukarac je opisao svoju senzaciju
kao boravak meu zvezdama.
Jedan od mojih pacijenata je opisao slian doivljaj
koji je doiveo kada mu je devojka saoptila da eli da
raskinu vezu. uvi to, moj pacijent se rasplakao i
izjavio da je voli. Na to se ona razneila pa su vodili

ljubav. Na vrhuncu, disanje mu se ubrzalo i produbilo a

karlica pomerala u skladu sa disanjem i ritmom
ejakuliranja. Talasi ugodnog oslobaanja napetosti
prolazili su mu telom. Pri tom se oseao ujedinjen i sa
svojom devojkom i sa celim svetom. Kada je orgazam
minuo, iskusio je dubok mir i zadovoljstvo. Srce mu je
bilo tako otvoreno da mu se inilo kao da moe osetiti
kucanje drugih srca. Ovaj doivljaj je bio toliko pun i
snaan da je poeleo da ga ponovi. U vreme kada mi je
ovo ispriao, to se nije dogodilo ponovo iako je ostao sa
istom devojkom.
41
Ova pria je udesna po opisu efekata koje potpun
orgazam ima na srce. Pacijent mi je ispriao da je voleo
svoju devojku i pre ovog dogaaja, ali je ljubav
sakrivao zbog straha da je ne izgubi. Njegova odbrana
od pozleivanja bila je da ne prepusti svoje telo i duu
ljubavi. Neobino je da je pretnja gubitkom slomila
njegovu odbranu i oslobodila plimu enje i bola. Kada
se ve dogodilo najgore, nije imao vie ta da izgubi i
potpuno se predao svojoj ljubavi. Ovo nije nita
neobino. Ljudi veoma esto osete dubinu svoje ljubavi
tek kad izgube voljenu osobu. Kada se raspadne
neurotska struktura, srce se otvara za ljubav. Kod
seksualnog predavanja srce je ispunjeno ljubavlju i
otvoreno za ivot
Za ovog pacijenta kao i za mnoge druge koji su
imali slino iskustvo, ovakvo seksualno ispunjenje
nadmauje orgazam. To je ono o emu sanjamo u
mladosti - ekstaza i ispunjenje ljubavi. Poraavajua je
ivotna injenica da je takvo iskustvo veoma retko. Jo
tragimje je da ima ljudi koji ga nikada ne doive. Naa
srca vape za ljubavlju, ali fizika predaja je previe
zastraujua. Ne usuujemo se da se predamo
boanskoj ludosti ljubavi jer nam je ego i suvie

nesiguran da bi se odrekao kontrole. Ova kontrola,

zapravo naa odbrana od pozleivanja, postie se
stezanjem miia, a naroito grudnih miia oko srca.
Takvo "oklopljavanje", kako ga je Rajh nazvao, esto
nas odvaja od sveta i smanjuje intenzitet naih
transakcija.
Izjednaili smo srce s ljubavlju i rekli da je ono
dom Erosa. elja za erotskim kontaktom tee sa krvlju,
nosiocem Erosa. Kao to smo istakli, erogene zone tela
se odlikuju obilnim napajanjem krvlju. Kada dve takve
zone dou u dodir, poljupcem ili seksualnim zagrljajem,
dolazi do snanog erotskog naboja ija funkcija je da
povea uzbuenje, a ne da ga isprazni. Pranjenje
uzbuenja je funkcija kretanja. U seksualnom inu
kretanje ima dve faze.
Prva faza obuhvata period od penetracije do
poetka klimaksa. Tokom te prve faze, genitalije su u
stanju uzbuenja, tj. nabrekle od krvi, ali nisu jo
prekomerao uzbuene ili spremne za pranjenje
naboja. Partneri stvaraju meusobno uzbuenje
trenjem penisa o male usne vagine, mukarac gurajui
penis napred a ena idui mu u susret i obuhvatajui
ga. Kada se razdvajaju, ali ne potpuno, male
42
usne, poput usana to i jesu, usisavaju penis u sebe. U
ovoj fazi pokreti su jo voljni i kontrolisani a disanje je
duboko i pravilno. Uzbuenje raste u karlici i u
genitalijama sve do trenutka kada se vie ne moe
obuzdati. U ovoj taki, poinje druga faza koja vodi ka
orgazmu: u trenutku pranjenja dolazi do dubokog
oslobaanja, koje esto prati uzdah ili vrisak, dok
snaan talas izdisanja vazduha proima telo. Sa ovim
talasom, karlica se spontano pomera napred, i orgazam
je na pomolu. Karlica se moe nevoljno pomeriti vie
puta, ponekad bre, ponekad sporije, u ritmu disanja.

Kod mukaraca, ejakulacija se dogaa u tom momentu

i deo je oslobaanja naboja - pranjenja. Kod starijih
mukaraca, kod kojih je prekinuta proizvodnja sperme,
ejakulacija je ograniena na neto semene tenosti, ali
je konvulzivni orgastiki refleks tela istovetan.
Seksualno zadovoljstvo ne potie samo iz voljnih,
nego i iz nevoljnih pokreta pa da bi se omoguilo
nastajanje i odvijanje tih pokreta, neophodno je odrei
se kontrole. Poto nije voljna, ejakulacija donosi
mukarcu izvesno olakanje dok ena moe doiveti
slian klimaks preko nehotinih kontrakcija malih
usmina. No bez obzira koliko su ovi pokreti vani, oni
predstavljaju tek ogranienu reakciju jer su svedeni na
genitalije. Kada se karlica kree spontano, bez kontrole
volje, oseanje prijatnosti i zadovoljstva je dublje; kad
uestvuje celo telo, orgazam je potpun. Meutim,
ukoliko se ovi spontani pokreti inhibiraju, ograniena je
punoa, kompletnost pranjenja. Ta inhibicija se
dogaa na nesvesnom nivou.
Analiza telesne konstrukcije pokazuje da se glavni
telesni miii, oni koji ostvaruju pokrete i odravaju
uspravan poloaj tela, nalaze du zadnje strane tela i
produuju na ekstremitete. Do pokreta dolazi kada se
naboj kree du zadnje strane tela bilo navie prema
glavi i rukama, bilo nanie prema karlici i nogama.
Pruanje ruku za hranom ili zagrljajem nastaje kada
ovaj miini naboj tee navie du zadnje strane tela.
Isturanje karlice u seksualnom inu nastaje kad naboj
tee nanie, niz lea. Ovaj naboj ili protok uzbuenja,
nazvao sam agresijom (ljutinom). Suprotno tome,
protok uzbuenja iz srca, koji sam nazvao enjom,
doivljava se kao talas koji se kree du prednje strane
tela.
43
Slika 7. Protok uzbuenja i oseanja u telu.

Proticanje uzbuenja du zadnje strane tela = ljutina.

(motoriki nagon da se prui ruka, udari, priblii ili
udalji)
Proticanje uzbuenja du prednje strane tela = enja
(elja za kontaktom, dodirom)
Proticanje uzbuenja du prednje strane tela moe
da se doivi kao oseanje enje izraeno otvaranjem
usana, kao kad beba posee za majinim grudima. Ovo
oseanje se pojaava istovremenim pruanjem ruku.
Proticanje uzbuenja nanie lii na senzaciju
"sputanja" stomaka u liftu koji naglo pode dole ili na
ono to deca doivljavaju ljuljajui se. Ova senzacija je
prisutna u seksu, kada se uzbuenje sputa nanie u
genitalije, i osea se razlivanje topline u stomaku.
Obino se proticanje uzbuenja navie du zadnje
strane tela doivljava kao talas ljutnje. Ako je dovoljno
jak, stii e do oiju i zuba. Na toj taki, zubi e se

iskeziti a oi uariti od ljutnje. U meuvremenu, tok

uzbuenja na dole je sila koja potiskuje karlicu napred.
Uzbuenje struji oko zadnjice, du karlinog dna i u
genitalije.6
Obe ove komponente igraju ulogu u seksualnoj
aktivnosti. Oseamo elju za bliskou i erotskim
kontaktom i nagon za posedovanjem, za
sjedinjavanjem s partnerom. elja za erotskim
kontaktom je
44
nena. Nagon za sjedinjavanjem je jak. Nenost
pojaava uzbuenje a agresivan nagon tei da ga
isprazni. Nema nieg sadistikog u tom nagonu za
pranjenjem. Bez njega ne bi bilo ni zadovoljenja. Pa
ipak, bez Erosa, nene komponente, ne bi bilo mnogo
uzbuenja za pranjenje a seksualna aktivnost bi bila
liena istinskog zadovoljstva.
Kod rascepljene linosti, nenost je povezana sa
detetom u nama, a agresivan poriv sa odraslim egora.
Takva osoba moe da doivi bilo nenost bilo ljutnju, ali
nikako oboje istovremeno. Kada su deije osobine
dominantne u linosti, osoba moe da bude nena,
osetljiva pa ak i senzualna, ali ne pokazuje ni malo ili
pokazuje vrlo malo namere ili energije da doivi
pranjenje i zadovoljenje. U seksu je klimaks, ako do
njega doe, prijatan ali ne i strastan. esto ga prati i
tuga jer je njime zavrena eljena blizina i kontakt.
Takvim ljudima, kontakt je vaniji od oslobaanja
napetosti. U nekim sluajevima, voenje ljubavi dugo
traje jednostavno zato da bi se odrao kontakt, a
klimaks, koji se ne moe smatrati pravim orgazmom, je
suzdran. Takva dva partnera mogu da se vole, ali
njihov odnos je detinjast, nezreo.
S druge strane, kada su osobine odraslog
dominantne u linosti i ponaanju, nagon, elja da se

partner poseduje i da se naboj isprazni tako su jake da

za nenost ima vrlo malo vremena i prostora. Seks
postaje radnja sa veoma malo oseanja i bez pravog
zadovoljstva.
Nenost je funkcija mekoe, elastinosti. Kruta,
narcisoidna linost koja funkcionie sprovodenjem svoje
volje fiziki je nesposobna da oseti bilo kakvu pravu
nenost. Poto je tako kruta, svako seksualno
uzbuenje koje oseti protie kroz njeno telo do
genitalija i stvara jaku napetost koje ona eli da se to
pre oslobodi. Mukarcima, ejakulacija slui u tu svrhu i,
prema tome, slui jednako dobro kao i svako drugo
oslobaanje iz stanja napetosti ili bola. Poto nema
stvarnog zadovoljstva i zadovoljenja koje seks moe da
prui, oseanja mukarca prema partnerki su hladna.
Osnovni problem je strah mukarca od predavanja eni.
Ovaj strah je nesvestan, ali se jasno ogleda u krutosti
tela koja blokira prirodne konvulzivne pokrete
orgazma.
Strah od predavanja eni je najvie izraen kod
"mao" mukaraca koji svoju mukost identifikuju sa
potencijom. Rajh je primetio da su
45
"teki poremeaji genitalnosti... bili naroito izraeni
kod mukaraca koji su se najglasnije hvalisali svojim
seksualnim pobedama i "koliko puta mogu za redom".
Nema sumnje da su imali jaku i dugotrajnu erekciju, ali
ejakulaciju je pratilo veoma malo ili nimalo
zadovoljstva; ili ak suprotno - gaenje i neugodne
senzacije.7
Neki muskarci imaju mazohistian stav, koji esto
negativno deluje na njihove seksualne i orgastike
reakcije. Ovi mukarci doivljavaju svoju seksualnu
ulogu kao pomo roditeljima da doive klimaks. Jedan

mukarac je izjavio "Ja uivam kad ena svri". Njegov

sopstveni klimaks je relativno neuzbudljiv i slab. Bez
obzira kakvo uzbuenje osea u poetku, ono se gubi
zbog potrebe da se to pranjenje obuzda kako bi "bio
tu" za enu.
Strah mukarca od predavanja eni vue koren iz
ranih odnosa mukarca s majkom. Preputanje elji za
enom ini ga ranjivim na odbijanje i odbacivanje, kao
dete je bio tako ranjiv. Njegova odbrana se temelji na
obuzdavanju takvih oseanja i na odravanju
odreenog oseaja sigurnosti, odricanjem i krutou.
Moe da dozvoli buenje jakih genitalnih senzacija
samo ako su one odvojene od srca. Seks bez ljubavi mu
daje oseaj moi koji mu omoguuje da porekne svoj
strah od ena, ali seks bez ljubavi nije ni istinski
prijatan niti zadovoljavajui.
enski seksualni problemi su na vie naina
suprotni mukima, ali imaju istovetno dejstvo na enski
orgastiki potencijal. enina orgastika reakcija, kada
je potpuna i kompletna, po konvulzivnim pokretima je
ista kao i kod mukarca. Ne razlikuje se ni po totalnom
pranjenju uzbuenja, oseanju zadovoljstva,
zadovoljenja i ispunjenja. Ovakva vrsta reakcije zavisi
od njene sposobnosti za potpunim predavanjem svojoj
ljubavi prema mukarcu, ali to je teko, moda i
nemogue, ako gaji potisnuta oseanja ljutnje prema
mukarcima, od kojih veina potie iz njenog odnosa sa
ocem. Marie Robinson je pokazala da je prihvatanje i
izraavanje tih potisnutih oseanja ljutnje omoguilo
mnogim "frigidnim" enama da doive klimaks u
seksualnom inu.8
46
Jedna od mojih pacijentkinja se uvek pokoravala
muevljevim seksualnim eljama, bez obzira na
sopstvena oseanja. Kada se ovaj problem tokom

terapije otkrio, ohrabrio sam je i podstakao da izrazi

svoja sopstvena oseanja. Kada je sledei put dola,
rekla mi je, "Prvi put sam muu rekla "ne". Sutradan
me je iznenadila sopstvena jaka seksualna elja. Vodili
smo ljubav i doivela sam orgazam."
Mukarci retko doivljavaju ljubavni in kao
potinjavanje. Umesto toga, mukarac se odupre
predavanju svojom moi ili kontrolisanjem situacije, i
jedno i drugo slue kao odbrana od ranjivosti i nemoi.
Poriui ova oseanja, oni poriu svoj strah od
odbacivanja. Naravno, ne mogu dugo da se tite
igranjem igara moi jer takve igre kvare njihove odnose
i zavravaju se ba samim gubitkom ljubavi kojeg se i
plae. Kada do toga doe, izbijaju na povrinu njihova
bespomonost, ranjivost i bol, i ispostavi se da je mo,
koju su smatrali da imaju, samo iluzija.
U konanoj analizi, predaja u ljubavi nije predaja
drugoj osobi, ve predaja svom biu (self) svom srcu i
svojoj elji za ljubavlju. Ovo ukljuuje sva oseanja
jedne osobe. Kad se ego odrekne svoje hegemonije,
odrie se kontrole nad telom i njegovim oseanjima.
Ego mora da prihvati strah od odbacivanja, bol zbog
gubitka, ljutnju zbog izdaje. Takoe mora da prihvati
da je bie (self) bespomono u svim vanim aspektima
ivota: raanju, ljubavi, bolesti, smrti. Ali naa
bespomonost u tim aspektima ne ostavlja nas
nespremne. Priroda je snabdela ljudska bia
spremnou i sposobnou da reaguju i odgovore na
uvrede i traume. Naa tela imaju mo da se izlee, kao
to je ima i na duh. Moemo da plaemo kada smo
povreeni, da se naljutimo kada nas izdaju, da se
borimo ili pobegnemo kad nam prete. Ove reakcije
odravaju, uvaju na integritet tako da se moemo
uspeno nositi sa ivotnim zbivanjima. Jedino kada su
blokirane, postajemo hendikepirani. Ove blokade

nastaju u detinjstvu i izazivaju ih ba oni ljudi od kojih

traimo zatitu i pomo tokom kritinih godina svoje
zavisnosti. Na kraju, prinueni smo da prihvatimo to
osakaenje da bi preiveli. Kao to smo videli u 1.
poglavlju, ono poprima oblik hronine miine tenzije u
grudnom kou i karlici koja smanjuje mobilnost i
oseajnost tela.
47
Takva tenzija, kad je zarobljena u karlici, ini da
mukarci prebrzo "svre", a ene presporo, i blokira
ono neno stapanje do kog dolazi kad je orgazam
istovremen. Tenzija i zgrenosti miia u donjem delu
tela je uglavnom ono to blokira spontane pokrete
karlice u orgazmu. Ova tenzija nam je dobro poznata iz
estih i uobiajenih pritubi na bol i neprijatnost u
donjem delu tela. Poto se karlica pomera na dva
zgloba u kuku, napetost butnih miia, posebno
kvadriceps femorisa, takoe deluje na ograniavanje
pokretljivosti karlice. Sve ove tenzije su naroito
zaslune za smanjenje seksualnog oseanja, ali one
nuno ne smanjuju uzbuenje u genitalijama, to je
samo mali deo seksualne osetljivosti i reakcije oveka.
Kao rezultat toga, seksualni akt postaje in oslobaanja
od napetosti a ne izraz ljubavi.
Za razliku od tenzije u grudima, tenzija karlice nije
direktno vezana za strah od odbacivanja ve za traume
vezane uz rana seksualna oseanja deteta. Ta oseanja
se razvijaju izmeu tri i est godina kada dete
doivljava jako seksualno uzbuenje u odnosu na
roditelja suprotnog pola. Ovo uzbuenje je totalna
telesna reakcija (drugim reima, pravo seksualno
oseanje) uz veoma malo genitalnog uzbuenja i bez
teita na genitalnoj aktivnosti. Tipino, godine od tri
do est, poznate kao Edipalni period, su doba konflikta
sa roditeljem suprotnog pola, koji je esto ljubomoran

ako drugi roditelj posveuje posebnu panju detetu.

Ovo se dosta esto deava, poto roditelji koriste decu
u borbi za preimustvo jednog nad drugim i za
zadovoljenje sopstvenih narcistikih potreba. Prema
tome, mnogo oeva je oduevljeno kad im se njihove
male kerke dive i pokazuju seksualnu
zainteresovanost. To ini da se oseaju muki i
kompenzuje seksualno nezadovoljstvo supruge. Oevo
uzbuenje ima esto seksualnu notu, koju devojica
osea i koja slui da pojaava naboj meu njima. Majke
se esto slino ponaaju sa svojim malim sinovima.
Iako fraza "Deak za tebe, devojica za mene", zvui
ljupko, praksa pokazuje da ona ni izdaleka nije tako
nevina. Zapravo, kao to su to mnogi moji pacijenti
shvatili, roditelji, esto nesvesno, zavode svoju decu i
pozivaju ih na emocionalne i fizike intimnosti u kojima
su seksualna oseanja tek ovla zamaskirana. Takoe
treba
48
da priznamo da otvorena seksualna aktivnost, jedne ili
druge vrste, nije retka izmeu roditelja i dece.
Sada emo detaljnije ispitati ta se deava kada
majka postavi sina u teku ulogu svog omiljenog ili
najbliskijeg deteta. Ne iznenauje to deak na majinu
panju odgovara pojaanom eljom i oseanjima, to
ga otuuje od oca ija ljubav i podrka su mu potrebne.
Njegov nezreli ego veruje da je vredniji i moniji od
oca: Zato bi ga inae majka vie volela i stavljala na
prvo mesto? Ovakav stav ljuti deakovog oca koji se
okree protiv sina smatrajui ga odgovornim za
situaciju. Majka ne sme da zatiti dete od oevog
neprijateljstva jer bi to jo vie probudilo konflikt. Sem
toga, ona ima sopstveno oseanje krivice (obino
podsvesno) zbog svog ponaanja prema deaku.
Suoen s ovakvom situacijom, deak eli da mu otac

umre dok se istovremeno plai da bi ga otac mogao

ubiti. Frojd je ovakvu situaciju opisao kao Edipalnu jer
podsea na legendu o Edipu koji je neznajui ubio
sopstvenog oca i oenio se svojom majkom.9 Za dete je
situacija suvie strana da bi se s njom suoilo i ono,
zbog samoodbrane, moe da iskljui i presee svoja
seksualna oseanja prema majci da bi izbeglo svako
sukobljavahje s ocem.
Poto takav potez smanjuje orgastiki potenijal
deaka on rezultira psiholokom kastracijom. Iskljuiti
oseanja nije isto to i odbaciti neku misao iz uma, jer
oseanja su perceptori telesnih zbivanja. Da bi se
iskljuila oseanja, telo treba da bude delimino
imobilisano. Totalna imobilisanost je smrt. Kako je ve
naglaeno, tenzija u donjem delu tela, butinama i
karlici slui za redukciju seksualnih oseanja.
Situacija je identina za male devojice koje se
seksualno veu za svoje oeve, bez obzira da li se ta
seksualnost ispolji i ostvari ili ne. Trougao koji se
razvije izmeu kerke, njenog oca i majke je
podjednako nabijen napetou. Majka i kerka su
suparnice i svaka podsvesno eli da ona druga nestane.
Ali devojica, uprkos svom povlaenom poloaju, ne
moe da rauna na oevu podrku jer bi to pojaalo
majinu ljubomoru. Otac je, za to vreme, imobilisan
oseanjem krivice zbog seksualnog interesa za kerku.
Da bi se zatitila, devojica mora da iskljui svoja
seksualna oseanja prema ocu, to postie odreenim
stepenom imobilisanosti a najvie
49
prstenom tenzije oko struka. Ovaj prsten, koji prekida
vezu izmeu dve polovine tela, tipina je enska
reakcija na problem, za razliku od opte krutosti koja
karakterie muku reakciju.
Razreavanje Edipovog konflikta iskljuivanjem

seksualnih oseanja prema roditelju suprotnog pola, za

dete neizostavno znai put ka rascepu linosti kroz
postavljanje svesnog tabua na seksualno predavanje
osobi koju on ili ona najvie voli. Kao odraslom, teko
mu je da voli svog seksualnog partnera svim srcem jer
se takva ljubav identifikuje sa "tabu" (zabranjenim)
roditeljem. Mnogi starovremski brakovi pretrpeli su
krizu kada bi mukarac otkrio da je impotentan sa
sopstvenom suprugom, a potpuno sposoban da vodi
ljubav sa ljubavnicom ili prostitutkom. Neki mukarci iz
tog vremena, razreili su problem tako to su i oni i
supruge imali ljubavnice, odnosno ljubavnike, ali
naravno diskretno. Danas ima manje takvih problema
jer je dvostruki moral diskreditovan, ali tabu jo uvek
funkcionie na dubljem nivou. Muevi mogu da vode
ljubav sa svojim suprugama, ali taj in je esto bez
strasti a samim tim i bez mnogo ljubavi. Ljubav koju
neko osea prema eni dobija kvalitet obaveze. S
vremenom ak i ova seksualna rutina gubi svako
uzbuenje i gasi elju tako da mukarci postaju
impotentni sa svojim suprugama.
U 1. poglavlju, opisali smo sluaj Dona, oenjenog
mukarca s odraslom decom, koji se zaljubio u mladu
enu i otkrio da je ono to je smatrao impotencijom
zbog godina nestalo kada su se pojavile strast i elja
prema novoj partnerki. Takoe smo primetili kako Don
tvrdi da jo uvek voli svoju enu, ali da na nju gleda
kao na svoju majku. Ne treba ni rei da se ljubav ne
vodi sa svojom majkom. Za Dona je to bila bolna i
tragina situacija jer je on eleo da i prema eni osea
isto oduevljenje i elju. Don je bio rtva incest tabua
jer je svoj Edipalni konflikt razreio iskljuivanjem
seksualnih oseanja prema majci.
Kod ena se problem javlja u drugaijem obliku
iako je ishod isti. One su i dalje vezane za oeve kao

"tatine male devojice" i nisu u stanju da se potpuno

predaju drugom mukarcu. Iako ena seksualno
prihvata svog supruga, ona prema njemu ne osea
nikakvu strast. Njena reagovanja se, u odnosu sa
suprugom, svode na dve uloge: Ona je ili armantna,
zavodljiva mala devojica, ili majka. To
50
su uloge koje je igrala i sa svojim ocem, verovatno u
odreenoj meri uspeno. Ono to ena ne shvata jeste
da, ponaajui se kao dete ili majka svom suprugu,
spreava ovoga da je vidi kao seksualnu enu. Uopte
ne treba da nas udi to u brakovima ima toliko malo
zadovoljstva i to se toliko mnogo brakova raspada.
Uopteno govorei, slobodno se moe utvrditi da se
ene vie identifikuju s oseanjima ljubavi a mukarci
sa seksualnim oseanjima. U tom smislu, za ene
ljubav ne mora nuno da znai seks, dok za mukarce
seks ne mora nuno da znai ljubav. Kad se ena
seksualno predaje mukarcu, ona to obino smatra
inom ljubavi, ali njen partner odbija da na to tako
gleda samo da bi izbegao obavezu koju ljubav
podrazumeva. Ne plai se on same obaveze ve
mogunosti da bude uhvaen u zamku seksualno
neispunjujueg i nezadovoljavajueg odnosa, kakav je
imao sa majkom. Ukoliko bi izabrao ljubav postao bi
mamin mali deak, a seks mu daje slobodu da juri
druge ene. Situacija je za ene suprotna. ena je
odavno postala "tatina mala devojica", i time se
odrekla nezavisnosti kakvu moe da prui seksualna
identifikacija.
Ova razlika izmeu muko-enskih reakcija donekle
se smanjila posle feministikog pokreta. Pa ipak, jo
uvek postoji. Jo od Eve, na enu se gleda kao na
iskuenje i krivca za propast mukarca. Ako je
zavedena, to je njena greka. Mnoge majke su svoje

keri nazivale prostakuama, droljama, skitnicama

samo zbog toga to su odgovarale i reagovale na oevu
panju i interesovanje. Ako devojica od pet godina
sedi ocu u krilu i on doivi erekciju, to je iskljuivo
njena greka. Biva tako grubo odgurnuta kao da je
uinila neto uasno. Kao rezultat iskustva, poput ovog
doivljenog u detinjstvu, mnoge ene jo uvek imaju
oseaj dubokog ponienja u vezi sa svojim seksualnim
oseanjima. Suprotno tome, mali deak je retko
poniavan zbog svojih seksualnih interesovanja prema
majci. Majka ga moe eventualno nazvati zloestim ili
pokvarenim deakom zato to ima takva oseanja, ali
se i ponosi i divi njegovoj potencijalnoj muevnosti.
Deak moe da oseti potencijalnu pretnju od kastracije
od oca, ali ak i sama injenica da ga otac smatra
rivalom pojaava njegovo zanimanje za svoje genitalije
i identifikovanje sa njima. Prema tome, njegov najjai
strah, kada poraste, jeste da ne izgubi
51
erekcioni potencijal, "mo", to u njemu budi oseaj
stida. ene nikada ne pate od ovakvog straha ili
strepnje jer su gotovo uvek u stanju da uestvuju u
seksualnom inu. One se zapravo plae da ako prebrzo
pristanu ili ako su previe agresivne u seksu, da e biti
proglaene "lakim" enama. U prolosti je vanbrana
trudnoa bila sramotna za enu, a za mukarca dokaz
mukosti.
Mnogo toga se promenilo odbacivanjem dvostrukog
morala, otkriem kontraceptivne pilule, bezopasnim
abortusom i prihvatanjem ena u svet mukaraca. Pa
ipak, borbom za veu nezavisnost, produbio se rascep u
linosti moderne ene. Delujui vie iz svog ega, nego
iz svog srca, ena je postala krua, usmerenija na
postizanje uspeha i podlonija oboljenju srca. Ako ona
sada razdvaja ljubav od seksa to samo znai da jo jae

negira dete u sebi, da je njeno srce izolovanije, a da je

seksualno zadovoljstvo i ispunjenje dalje nego ikad.
Sledei sluaj ilustruje neke od problema modernih
ena.
Poslovna ena, rukovodilac, stara oko 60 godina,
koju emo da nazovemo Irena, dola je na terapiju
zbog depresivne reakcije koja je usledila posle gubitka
rukovodeeg, vrhunskog poloaja u jednoj velikoj
korporaciji. Trebala joj je pomo, i to je znala, ne samo
zbog depresije, ve i zbog prisustva nekoliko visoko
rizinih faktora za oboljenje krvnih sudova srca. Bila je
gojazna, strastveni pua s veoma visokim nivoom
holesterola u krvi.
Ovi problemi su se odrazili na Irenino telo. Poto su
joj plua bila zaguena, disanje joj je bilo veoma
oteano. Stajala je kao da je u uspravnom poloaju
dre uzdignuta ramena a me noge. Abdomen i karlica
su joj bili oputeni i mlitavi. Trudila se da stomak dri
uvuen, ah sve ta je uradila bilo je da stegne struk i
tako razdvoji toraks i karlicu. Noge su joj bile tanke, a
imala je probleme sa stopalima tako da su joj hodanje i
stajanje bili bolni.
Irena je bila svesna da ima samodestruktivne
(samounitavajue) tendencije. Znala je da je puenje
tetno, nekoliko puta je pokuavala da prestane uz
pomo hipnoze, ali su prekidi bili kratki. Lekar je
insistirao da smravi ali ona nije bila u stanju da izdri
ni jednu dijetu. Na jednoj seansi je priznala: "Sino
sam izala i kupila kolae i sladoled. Sve sam to sama
pojela iako znam da ne bi trebalo". Jadna
52
Irena. Stvarno je bila gladna zadovoljstva. I fiziki i
emocionalno bila je u loem stanju.
Terapeutski pristup promeni ponaanja jeste da se
pomogne pacijentu da shvati dinamiku svoje unutranje

borbe i da izrazi oseanja vezana za tu borbu. Irena je

bila tuna (svoj ivot je smatrala promaenim) i oajna.
Razvela se pre mnogo godina i sama podigla dete.
Njena prva potreba bila je da oseti tugu i da plae. U
naporima da opstane u modernom poslovnom svetu
ravnopravno sa mukarcima, potisnula je veinu svojih
oseanja. To joj nije bilo suvie teko. Pomogao sam joj
da die a zatim je naveo da utira krevet i da govori
"Zato", to je dovelo do suza. Iznenadila se koliko se
bolje osea posle plakanja. Takoe sam je ohrabrio da i
kod kue utira krevet i nauio je kako da lei niice i
udara ispruenim nogama. utiranje i udaranje je
protestovanje, a Irena je imala da protestuje protiv
mnogo toga.10
Irena je bila jedinica i to veoma lepa: prirodno, bila
je oeva ljubimica, ali je on umro kad joj je bilo pet
godina. Majka joj je govorila da treba da bude vojnik,
kao to je otac bio, to je za devojicu znailo da treba
da bude hrabra i da obuzdava svoju tugu. Tokom jedne
seanse je primetila: "Uvek sam znala da je patnja u
meni. Stezalo me je u grlu, ali nisam to povezivala sa
svojim srcem." Dok je to govorila, leala je na kauu.
Predloio sam joj da isprui ruke i kae "Tatice, tatice".
Uinila je to i briznula u grevit pla. "Sve ove godine
drala sam u sebi ovu tugu. Nisam znala gde u s
njom", rekla mi je kasnije.
Ovi rani dogaaji su oblikovali tok Ireninog ivota i
odredili njenu sudbinu. Iako je gubitak oca tokom
Edipalnog perioda vaan faktor, drugi faktori su takoe
imali znaajnu ulogu. Jedan od najsnanijih faktora bilo
je oseanje krivice koje je imala zbog seksualne elje
prema ocu. Njegovu smrt je smatrala kaznom zbog tih
zabranjenih oseanja. Takoe se plaila majke,
ljubomorne suparnice, od koje je, posle smrti oca, vie
nije imao ko da zatiti. Efekti tih ranih godina mogli su

da se primete u njenom odraslom telu i ponaanju. Ne

samo da se Irena jo uvek trudila da bude hrabar
vojnik, kao to je njena majka zahtevala, ve se
potpuno odvojila od svoje seksualnosti i borila da
stekne samopotovanje kroz rad i
53
uspeh. Smatrala je da mora da se dri vrsto samo
naporom volje. Popustiti, rasplakati se, znailo bi suoiti
se sa dubokim oajem zbog gubitka oca koji nije mogla
da podnese.
Irena se dva puta udavala i jo dva puta je bila
duboko zaljubljena. Na alost, nije bila udata za
mukarce koje je volela, niti joj je i jedan od mukaraca
koje je volela ponudio brak. Njen ivotni scenario bio je
odreen dogaajima iz detinjstva. U svojoj podsvesti,
Irena je mukarce koje je volela izjednaila sa ocem,
koji je bio tabu. Poto je tabu funkcionisao tamo gde je
postojala duboka ljubav, udavala se za mukarce koji u
njoj nisu budili jaku strast. Njen poriv za samostalnou
bio je vaan deo njene borbe, jer je njime negirala i
suprotstavljala se dubljoj elji da se neko o njoj brine.
Plaila se da ako dozvoli sebi da bude zavisna i ako se
potpuno preda mukarcu, da e biti odbaena, kao to
je i otac odbacio. Kao rezultat toga, udala se za
mukarca od koga ne mora da zavisi i o kome je ona
trebalo da brine. Njen prvi suprug nije bio u stanju da
zadri stalan posao, a ispostavilo se da je drugi bio
psihotian (manino-depresivan) i da mora da se lei.
Udajom za njih, uspela je da sauva svoju nezavisnost,
ili pseudonezavisnost. Pa ipak, dozvoljavajui im da je
koriste, oseala se zarobljenom i deprimiranom.
Zbog naina na koji se odravala i drala, Irena
nije mogla da se prepusti ljubavi ili seksu. Kao i mnogo
drugih ena, davala se seksualno ali na pokoran i
pasivan nain. Samo bi veoma retko iskusila klimaks za

vreme seksualnog ina. Bez orgazma nije imala nita

od olakanja koje seks moe da prui.
Kad je Irena tokom terapije shvatila da je
mukarac s kojim je tada bila u vezi iskoriava, njena
ljutina se pojaala. Udarala je krevet teniskim reketom
da isprazni, ventilie ljutnju zbog njegove izdaje. U isto
vreme, poela je da osea ljutnju prema svim
mukarcima, onima koji su je iskoristili i ostavili. Ilo je
dotle da se naljutila i na oca zato to je umro onda
kada joj je trebao.
Tenzija u Ireninim leiraa i oko ramena bila je
jasan znak koliine ljutnje koju je zadravala u sebi.
Bukvalno je imala isturena lea. Ali svest o postojanju
te ljutnje i elja da se ona izrazi, mnogo su joj
pomogle. Davanje oduka, ventilisanje, ljutnje,
smanjilo je njen
54
oseaj krivice i omoguilo joj da se potpunije preda
svojoj seksualnosti.
Irena je imala sree to je uspela da izvue na
povrinu svoju ljutnju pre nego to se ozbiljnije
razbolela. Jedan od mojih pacijenata, koga emo
nazvati Pol, nije bio te sree. Pol je prvi put doao kod
mene zbog saveta u vezi sa impotencijom, sedam
godina posle razvoda i devet godina posle prvog
sranog udara. U vreme kada je pretrpeo prvi srani
udar, Pol je bio tipina osoba tipa "A": prodoran,
agresivan, prezaposlen. Suvie je jeo, puio, imao visok
holesterol, krvni pritisak u porastu. Sve vreme je radio
na dva posla i dospeo u stanje totalne iscrpljenosti.
Sudbina je htela da doivi srani udar upravo onda
kada je bio spreman da prestane s takvim ivotom,
ubeen da je konano uspeo. Meutim, stres na poslu
je bio mali u poreenju s njegovim porodinim ivotom.
Pol je svoju suprugu opisao kao dominantnu enu

koja je uvek sprovodila svoju volju. Tokom godina,

njihova ljubav se postojano gasila a veza slabila, a seks
postao sporadian i relativno formalan "posao" bez
ikakvog uzbuenja. U vreme kad je doiveo srani
udar, retko su vodili ljubav. Ipak, Pol je bio veran
svojoj eni. Jo vie iznenauje to nikada nije
masturbirao. Ovo je objasni ovako: "Otac me smrtno
zaplaio od toga". ak i kad je vodio ljubav sa svojom
suprugom, Pol nikad ne bi ejakulirao pre nego to ena
doivi orgazam. "Morao sam dugo vremena da se
suzdravam", rekao je, "Usavrio sam se u
suzdravanju". Tek pred kraj braka vie nije mogao da
odri erekciju.
Suzdravanje je bilo nuno za Pola, jer je znao da
je eksplozivan. Ovo je nauio neposredno poto se
oenio. Jedne veeri, nedugo poto se vratio iz rata,
Polova tata, Nemica, ga je optuila da je ubio njene
roake. Pol je izgubio glavu, napao tatu i poeo da je
davi i tek tada shvatio ta radi. Posle tog dogaaja,
zarekao se da vie nikad nee izgubiti kontrolu - i nije.
Uprkos ranogim svaama sa suprugom, nikad nije
eksplodirao.
Odnose sa roditeljima, Pol je opisao ovako: "Bio
sam blizak s majkom i ona me razmazila. Mlaa sestra
je bila oeva ljubimica. Otac i ja nikad nismo bili
prijatelji i nikad nismo razgovarali. Ako bi mu se
suprotstavio, on bi me amarao i to sve do moje
esnaeste
55
godine kada sam ga pobedio u boksu. Posle toga me
vie nikada nije ni taknuo. Naravno, kada sam bio mali,
redovno bi me kanjavao tako to bi me rukom ili
kaiem tukao po stranjici. Govorio je da pokuava da
od mene napravi mukarca." Na neki nain, Polov otac
je uspeo. Pol se bavio svim takmiarskim sportovima i

iao u lov i na pecanje. Tokom ivota, dokazao je da

moe da bude jak i ilav. Ali imao je i drugu stranu koju
je nauio da potiskuje - meku, nenu stranu vezanu za
oseanje ranjivosti.
Kad sam ga pitao kada je poslednji put plakao, Pol
se setio dogaaja od pre dvadeset godina. Bio je
rezervni milicioner u gradu u kome je iveo. Jednog
dana su ga pozvali na mesto saobraajne nesree u
kojoj je dvoje male dece bilo teko povreeno. Pogled
na njihove muke izazvao je suze u njegovim oima.
Takoe se setio da je plakao kada je uo da mu je
majka umrla. Tada je bio na kampovanju i otiao je u
umu da bi se sam isplakao. Bio je nesreno dete, i
nesrea male dece ga je rastuivala i kada je odrastao.
Polova borba se odvijala izmeu dve strane
njegove linosti: jake, muevne spoljanjosti i meke,
deije, tune unutranjosti. Kad biste ga pogledali
izgledao je samopouzdano i oputeno. Meutim, kada bi
nestao lakonski smeak, lice bi poprimilo mraan izraz
tuge a u oima sam mu video ubilaki bes. to se
njegovog tela tie, bio je dobro graen i miiav ali
imao je stomak koji je eleo da skine. Jastuii sala na
karlici upuivali su na feministiki aspekt njegove
linosti. Karlica mu je bila vrsta i uvuena. Gornja
polovina njegovog tela je izgledala jaka; donja polovina
slaba. Rascep izmeu gornje i donje polovine tela se
obino nalazi kod mukaraca koji smatraju da treba da
su "mao". Ali ta sama potreba za isticanjem mukog
"imida" proistie iz unutarajeg oseanja
neadekvatnosti. Prava muevnost lei u identifikovanju
osobe sa njenim seksualnim oseanjima, a ne u njenim
seksualnim produkcijama.
Polovu muevnost je potkopao njegov otac, ije je
ponaanje prema Polu dovelo do Polove psiholoke
kastracije. To je znaenje feministike crte u

konfiguraciji Polove karlice. Ipak, ozbiljnija trauma je

zbog izdaje majke. Ne mogu se znati svi razlozi zbog
kojih se majka nije zauzela za njega i zatitila ga od
oca, ali jedan od njih bi mogao da bude oseaj krivice
zbog sopstvenog zavodnikog i pro56
vokativnog odnosa prema Polu. Pol sam nije bio
svestan da je njegova bliskost s majkom uzrok oeve
ljubomore i besa i da ga majka koristi protiv oca. Iako
je Pol oseao estoku ljutnju prema ocu zbog
poniavajuih batina koje je dobijao, gajio je jo jai
gnev prema majci. Ubilaki napad na tatu moe da se
razume samo kao projekcija dugo suzdravane ljutnje
prema majci zbog njenih provokacija i izdaje. Ali Pol
nikada nije mogao majci direktno pokazati svoju ljutnju
jer se oseao krivim zbog seksualnog zanimanja za nju.
Krivica je takoe uinila da on negira svoju mrnju. Pa
ipak, na nekom dubokom nivou, on je i dalje voleo
svoju majku. Tako je i Pol, kao Don, iji sluaj smo
opisali u 1. poglavlju, upao u zamku ambivalencije
ljubav-mrnja.
S vremenom, sva ambivalentna oseanja prema
majci preneo je na svoju suprugu, koja je bila
dominantna kao i njegova majka i kojoj je bio
seksualno potinjen. Koliko je tek morao da mrzi svoju
enu! No on je obuzdavao i negirao svoju ljutnju, kao i
tugu i bol zbog gubitka ljubavi. Na kraju, krivica ga je
dovela do impotencije. Konano, upravo su pucanje
srca koje je oseao i ljutina koju je potiskivao bile
odgovorne za njegov srani udar.
U ovom poglavlju smo naglasili znaaj zdrave
seksualnosti za prevenciju sranog udara. To
funkcionie tako to zdrava seksualnost odrava grudni
ko mekim i tako omoguuje da se napetost, koja se
sakuplja u grudima tokom teke, kompetitivne borbe za

ivot i egzistenciju, prirodno isprazni. Orgazam je kao

ponovno raanje, ili, bukvalnije, podmladivanje. Ne
samo da su miii omekani i relaksirani, ve se ta
mekoa proiruje duboko na telesna tkiva, ukljuujui i
arterije.
Potpun orgazam, onaj koji ostavlja telo potpuno
zadovoljenim i ispunjenim, mirnim i spokojnim, je
konvulzivno kretanje tela pri kojem se karlica nevoljno
pomera u ritmu disanja. Isti konvulzivni pokreti nastaju
kada osoba grevito plae i jeca. Svaki jecaj je
pulsacija ili talas koji se razliva telom i pomera karlicu
unapred kada talas doe do karlinog dna. Jecaj je
vokalni oduak nadgraen na talas izdisanja vazduha.
Izmeu dva jecaja su kratki talasi udisanja vazduha
tokom kojih se karlica vraa unazad. Kod grevitog
plaa, pokreti karlice su nevoljni, kao i u orgazmu. Ova
slinost izmeu te
57
dve reakcije delimino objanjava zato mnoge ene
briznu u pla u trenutku orgazma. Njihov pla je izraz
manifestacije pronaenog raja a odraava tugu zbog
izgubljenog raja. Orgastike konvulzije otvaraju put
takvom dubokom plau, koji ima iste pokrete tela. Na
isti nain, ako osoba moe da se prepusti dubokom
plau i dozvoli talasima tuge da se razliju njenim telom,
ona e takoe moi da se preda konvulzivnim
pokretima orgazma.
Na alost, takva predaja veini ljudi nije laka.
Zato je to tako, pokuaemo da odgovorimo u
sledeem poglavlju gde emo da ispitamo proces
odrastanja u modernom drutvu.
58

GLAVA 3
U SRCU SMO JO UVEK DECA
Dete je samo srce

Nemaka poslovica

Kao to drvosea iz godova na panju ita historiju

drveta, tako se i historija oveka moe proitati iz
njegovog tela, iako ljudski organizam raste i razvija se
u fazama a ne po godinama. Za razliku od godova na
panju, ove faze nisu otro razgraniene, ali ih ipak
prepoznajemo jer svaka ima svoj poseban kvalitet:
beba je bespomona, dete radoznalo itd. Ove faze su
kao slojevi od kojih svaki ostaje iv i aktivan i kod
odraslog oveka i pridodaje svoj specifian kvalitet
celini.
Kvaliteti koje svaki sloj pridodaje ivotu mogu se
sumirati na sledei nain:
Beba
od 0 do 2 godine ljubav i
zadovoljstvo
Dete
od 3 do 6 godina razigranost i
zabava
Deak ili
od 7 do 12
avantura i izazov
devojica
godina
Mladi ili devojka od 13 do 19
romantika i
uitak
godina
Odrasli
od 20 pa nadalje odgovornost,
ostvarenje
59
Razvoj o kome mi govorimo je razvoj i irenje
svesti. Svaki sloj predstavlja novu, razliitu svesnost
sebe i sveta. Meutim, svest nije odvojena ili izolovana
jedinica linosti. To je funkcija kompletnog organizma,
aspekt ivog tela. Ona se razvija u odnosu na rast tela

fiziki, emocionalno i psiholoki. Zavisi od iskustva;

prudubljuje se kroz sticanje vetina; potvruje se kroz
rad i aktivnost. Izjednaavanje slojeva razvoja sa
kvalitetima svesnosti ne znai da svaka nova dimenzija
samog sebe (selfa) biva potpuno formirana u
odreenom periodu ivota. Razigranost, u stvari,
poinje u detinjstvu ali dostie svoj puni razvoj tek
poto je ta faza prola - kada je dete postalo deak ili
devojica. Ali, kvalitet razigranosti ne prestaje sa ranim
detinjstvom. U onom stepenu u kome na rast nije
sputan i poremeen, mi tokom ivota zadravamo
sposobnost igranja, iako razigranost nije dominantno
obeleje naih zrelih godina. Ovo vai za ostale
pomenute kvalitete. Avantura nas privlai celog ivota,
ali ako smo kao odrasle osobe prihvatili odgovornost za
porodicu, rukovoenje, kreativan rad i preduzimljivost,
tada je naa elja za avanturom podreena zrelijim
ulogama koje smo preuzeli.
Ali, ponimo od poetka. Bebu karakterie jaka
elja za bliskou, posebno sa majkom. Beba eli da je
dre, maze, da je dobrodola i da je prihvaena. Ova
elja je izraz ljubavi bebe prema majci. Fizika bliskost
izmeu bebe i majke je najjaa za vreme dojenja, koje
zadovoljava bioloke potrebe i bebe i majke. Kada je
potreba za bliskou i hranom zadovoljena, beba ima
oseanje blaenstva. Svako oseanje ljubavi kod
odraslog proizlazi iz tog sloja njegove linosti. U osnovi
svih oseanja ljubavi je elja za intimnom bliskou
(kakva se doivljava tokom dojenja, ljubljenja,
genitalnog dodira itd.). Ako je ovek u kontaktu sa
bebom kakva je on nekada bio, a koja je jo uvek deo
njega, on je u kontaktu sa svojim srcem. Ovo
objanjava zato bebe tako lako dopru do srca odraslih.
Ako je ovek donekle ili potpuno izgubio kontakt sa
periodom kada je bio beba, odnosno sa svojim srcem,

on ne moe da doivi punou ljubavi. Oseanje

potpunosti ljubavi je onoliko slabije koliko je kontakt sa
srcem slabiji. Kontakt sa srcem, odnosno sa bebom u
sebi, moe se lako izgubiti ako je bebi uskraena
potrebna bliskost i toplina. Kako se to dogaa,
videemo kasnije.
60
Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i nov kvalitet
ivotu. Potreba za stalnom bliskou ustupa mesto
potrebi za ispitivanjem sveta: kroz istraivanje ljudi,
stvari, prostora i vremena dete stvara sliku o svetu, o
realnosti. Tokom te faze dete takoe istrauje svoje
sopstveno bie u odnosu na svet i razvija svesnu sliku o
sebi. Ego se razvija u periodu detinjstva, a postaje
potpuno strukturisan u dobi od est do sedam godina.
Do tog vremena realnost se ne opaa kao fiksna i
konana a detetova imaginacija je slobodna. Poto dete
nije optereeno strukturisanim smislom realnosti, ono
se slobodno igra zamiljajui da je neko drugi - tata,
mama ili ak beba. kako nije svesno nikakvih ozbiljnih
posledica svoje igre, dete joj se predaje nevino i celim
srcem. Dete, koje je bilo zadovoljno kao beba i koje se
sad moe slobodno igrati bez uplitanja odraslih, osea
radost. Meutim, ako nevinost deteta narue uplitanja i
brige odraslih, ova radost se brzo pretvara u tugu.
Dete daje ljubav i posee za ljubavlju u svetu koji
je vei od onog koji je imala beba. Dok je bebin svet
bio ogranien na ljude koji su bili neposredno odgovorai
za njeno blagostanje, dete, uz porodicu, ve ima
prijatelje koje iskreno voli. Znamo da se deca igraju
tate i mame, lekara i pacijenta i drugih igara u kojima
istrauju svoja tela. Poto je seksualnost jedna od
ivotnih realnosti, ona se takoe mora istraiti u igri da
bi bila ukljuena u detetovo razumevanje sveta. Deca
veoma uivaju u ovoj seksualnoj igri, ali, mada je ona

potpuno bezazlena, to je jedan tip igre koju odrasli

esto osuuju i zabranjuju. Projektujui sopstvena
oseanja na decu, odrasli u deje umove uvode
pojmove stida i krivice i tako unitavaju radost koju
seksualna igra daje deci. im dete postane svesno
sopstvene seksualnosti, neizbeno se zainteresuje za
seksualnost odraslih oko njega. I mala devojica prema
svom ocu i mali deak prema majci oseaju seksu-alno
uzbuenje. Ali sve ovo je jo uvek nevino jer je
primarno u slubi upoznavanja sveta. elja deaka da
oeni svoju majku ili devojice da se uda za oca
imaginarne su, "kobajagi" aktivnosti. Roditelji koji
to uzmu za ozbiljno, bilo prihvatanjem bilo
neodobravanjem, zapravo vreaju svoju decu. Za decu,
roditelji su uvek predmeti ljubavi, a to ne iskljuuje
seksualna oseanja.
61
Moe se rei da se detinjstvo zavrava kada ovek
stekne koherentnu sliku o svom linom svetu i sebi
samom. Poto je dostigao taj stepen, ovek (dete)
poinje da istrauje iri svet van svoje kue i kruga
drugova u igri. kola postaje drugi centar aktivnosti,
mesto na kome se ui o realnom, objektivnom svetu za
razliku od uglavnom subjektivnog sveta malog deteta.
Igre koje mladi ljudi igraju tokom tih godina su realne,
a njihove posledice znaajne; igre im omoguavaju da
provere sami sebe u odnosu prema drugima, a u isto
vreme ih ue da sarauju i uestvuju u grupnim
aktivnostima. Kako se vetine razvijaju, tako nastaje
hijerarhija. Jedan deak moe biti najbolji trka, drugi
najbolji koarka, itd. Devojice prolaze kroz slian
proces rangiranja. Ovi mladi ljudi nisu vie nevini, ali
poto jo nisu optereeni teretom odgovomosti,
slobodni su da uivaju u uzbuenjima i izazovima
predadolescencije. Prijateljstva su takoe dublja, a

ljubav uloena u njih je objektivnija.

Adolescencija, mladost, poinje sa seksualnom
zrelou na biolokom nivou. Vatra koja je tako dugo
tinjala, rasplamsava se zaslepljujuim plamenom.
Nakratko je gorela za vreme Edipalnog perioda, ali to je
gorelo samo iverje; sada gore prave cepanice. Strast
moe biti snana, ali poto jo nije postignuta
emocionalna zrelost, mladi idealizuju predmet ljubavi.
Potpuno ih je obuzelo uzbuenje romantine ljubavi.
Romantika mladosti kombinuje se sa eljom bebe za
bliskou, deijom razigranou i avanturizmom deaka
i devojica. Nedostaje samo oseaj odgovornosti za
ozbiljne posledice ljubavi. Kada mogue posledice imaju
ozbiljnu realnost i ovek preuzima odgovornost za njh,
znai da je dostignut stupanj odraslog.
Zdrava odrasla osoba je integritet svih razvojnih
stupnjeva: beba u srcu, dete u svojim matanjima,
deai sa avanturistikim duhom, mladi sa
romantinim tenjama. Odrasla osoba je takoe svesna
posledica svog ponaanja i preuzima odgovornost za
njih. Meutim, ako izgubi kontakt sa ranijim,
prethodnim slojevima svoje linosti, bie sterilna,
uskogruda i rigidna osoba koja odgovornost smatra
nametnutom obavezom i za koju odgovornost nije
prirodna elja.
Samo osobe koje su bile zadovoljne u svakoj od
ranijih faza ili stupnjeva svog razvoja u doba odraslog
ulaze sa integrisanom linou. Ako neka od ranijih faza
nije bila ispunjena ili ostvarena,
62
dolazi do fiksiranja odreenog dela linosti dok njen
preostali deo, osiromaen, prelazi u sledeu fazu.
Linost se rascepljuje: iako na jednom nivou osoba
moe funkcionisati kao odrasla, na drugom se ponaa
kao beba ili dete. Imao sam prilike da se susretnem sa

najdramitinijim vidom te rascepljenosti kad je moju

pomo potraio etrdesetogodinjak zato to je jo
uvek sisao palac. Taj ovek je bio na odgovornom
poloaju, oenjen, otac odrasle dece, ali bi u stresnim
situacijama stavljao palac u usta i drugom rukom
sakrivao taj gest od ostalih ljudi. Jo jedan, prilino
ekstreman sluaj je mlada ena, u kasnim dvadesetim
godinama, koja je imala probleme u braku. Dobro se
oblaila, izgledala kao zrela, inteligentna osoba, ali
kada je skinula deo odee, izgledala je kao 11-godinja
devojica. Telo joj je bilo tako "krljavo" da uopte nije
bilo iznenaujue to ima probleme u braku.
Linost ima dvojni aspekt: psiholoki i fiziki. Kod
zdrave osobe ta dva asekta su usklaena. Ako nisu, to
oznaava odreene poremeaje u razvoju linosti. Kada
je intelektualni razvoj iznad nivoa emocionalne zrelosti,
osoba e da izgleda i da se ponaa veoma ueno, ali
bez oseanja koja bi potkrepila takvo dranje. Obrnuto
se vrlo teko nalazi, tj. emocionalno zrela osoba bez
osnovnih saznanja i zdravog razuma, zbog toga to se
emocionalna zrelost razvija tek kada se shvate ivot i
realnost.
ta se deava kad se bebi uskrate ljubav, pomo i
nega koji su joj potrebni? Evo opisa jednog sluaja:
Dim je mukarac od 53 godine, koji je na terapiju
doao zbog problema sa mlaom enom. Rekao mi je
da mnogo voli tu enu i da mu ona uzvraa ljubav.
Meutim, ona odbija seksualni kontakt s njim. Vodili su
ljubav na poetku veze, ali tokom protekle dve godine
nisu bili intimni. Dim ne razume zato je to tako, tim
pre to ona tvrdi da ga voli i da joj je lepo s njim.
Dimu takoe smeta to se obavezao da joj pomae u
karijeri, to je ispalo prilino skupo, iako to Dim moe
finansijski podneti.
Nije teko pogoditi razloge seksualne

nezainteresovanosti Dimove prijateljice. Pomae joj i

izdrava je ovek znatno stariji od nje. Iako ima mnogo
ena kojima ne bi smetale implikacije takvog
seksualnog odnosa, ova mlada ena nije mogla prei
preko incestnog
63
znaenja istog. Za nju, Dim je predstavljao oinsku
figuru, ali on nije mogao videti problem u tom svetlu.
Da bih mogao pomoi Dimu, morao sam da ga
upoznam. Najbolji nain je bio preko prouavanja
njegovog tela. Poeo sam od lica, tradicionalno
najizraajnijeg dela tela. Dimov uobiajeni facijalni
izraz bio je aneoski smeak. To je uistinu bio osmeh
deteta a ne grimasa lane naklonosti. Meutim, kad bi
Dim skinuo taj osmeh s lica i opustio ga, ono bi
poprimilo izraz duboke tuge, gotovo oajanja. Dim je
veoma retko dozvoljavao da se taj izraz pojavi. U
stvari, ak nije ni priznao da je to njegov sopstveni
izraz. Kada se video u ogledalu sa tim tunim izrazom
na licu, rekao je: "Ja sam srean ovek. Svi moji
prijatelji misle da sam vesela osoba". Istina je da je
Dim uvek stvari posmatrao sa vedre strane. Ovaj
kvalitet se odravao i u njegovom glasu koji je bio
neto vii od normalnog mukog glasa.
Dim je uvao svoj duh i telo na visini. Ramena su
mu bila podignuta, a grudni ko ravan i u stanju
prekomerne naduvanosti. Izgled grudnog koa upuivao
je da pati od emfizema, stanja pri kojem je disanje
oteano i bolno jer je prevelika naduvanost plua
izazvala pucanje i oteenje plunog tkiva. Emfizem se
uglavnom povezuje sa prekomernim puenjem ali Dim
nije puio niti je imao bilo koje simptome emfizema.
Rekao mi je da je kao dete imao astmu, ali da kao
odrasli nije imao ni jedan astmatini napad. Meutim,
disanje mu je bilo veoma plitko, gotovo bez ikakvog

pomeranja grudnog koa.

Donji deo Dimovog tela izgledao je slab i donekle
nerazvijen. Karlica mu je bila uzana, a oko genitalnih
organa bilo je nakupljeno masno tkivo kao kod malih
deaka. Noge i stopala izgledali su preslabi da ga nose.
Sve ovo je ukazivalo na duboku nesigurnost njegove
linosti, koju je kompenzovao uzdignutim dranjem uz
pomo iste volje. Ramena mu nisu bila uzdignuta, a
glas visok tek pukim sluajem. Kod njega bi oputanje,
sputanje tona glasa, sputanje ramena, izduvavanje
grudnog koa oslobodilo nepodnoljiv stepen tuge.
Dimov sluaj je posebno znaajan zato to je bio
predebeo, imao visok nivo holesterola u krvi, koji se
nije sputao ispod 300 mg,
64
uprkos lekovima i dijetalnom nainu prehrane. Uz ove
faktore rizika kao i uz naduvana plua, Dim se mogao
smatrati kandidatom za srani udar. Meutm, on nije
bio tipina osoba tipa "A" uprkos injenici da je naporno
radio i bio uspean u svom poslu. Ponaao se u maniru
"lako emo" i "oladi", barem na povrini, i izgledalo je
da ne podlee urbi niti tenji ka dostignuima. Ipak je
rekao da je eleo da bude bogat zbog stvari koje se
mogu kupiti novcem. Tek e kasnije, tokom terapije,
otkriti da ne moe da kupi ljubav svoje prijateljice iako
mu novac daje lano oseanje sigurnosti.
Odakle potie Dimova nesigurnost? ta je u
osnovi tuge koju negira? Odgovor na oba pitanja lei u
njegovom telu, naroito u njegovim prenaduvanim
prsima, to je povezano sa astmom koju je preboleo.
Rekao mi je da je prvi napad astme imao sa 6 meseci,
iako se toga ne sea niti zna ta ga je moglo izazvati.
Sugerisao sam da je uzrok astme mogla biti trauma
koju je doiveo u toj dobi i da pita svog oca o
dogaajima iz tog perioda. Ja sam pretpostavio da je

majka dojila Dima 6 meseci a onda prestala, to je on

doiveo kao nepodnoljiv gubitak majke. Zatim sam
pretpostavio da je Dim, poto je do iznemoglosti
plakao bez ikakvog rezultata, udahnuo vazduh i zadrao
dah da zaustavi pla i preivi.
Dim se zapanjio kada je od oca uo da ga je
majka dojila 6 meseci zatim prestala jer je pala u
depresiju. Dimov otac se nije mogao setiti Dimove
reakcije na odbijanje od sise niti je bio svestan bilo
kakve veze izmeu odbijanja od sise i poetka astme.
Bebe razliito reaguju na odbijanje od sise. Neke se
estoko bune a neke same prestaju da siu jer im se
vie svia boica, zato to im sisanje vie nije ni
uzbudljivo niti ih zadovoljava. Meutim, za Dima je
prestanak dojenja bio kraj sveta. Nije neobino to je
dojenje toliko znaajno za bebe. U tom sluaju, gubitak
dojke je katastrofa na koju dete reaguje vriskom i
plaem. Pokuaj da se povrati ova vitalna veza traje
sve dok se dete ne iscrpi i prestane s plaem jer vie
nema energije. U ovoj taki torakalni miii su tako
zgreni da je grudni ko blokiran u naduvanom stanju.
Kao astmatino dete, Dim nije uestvovao u
atletskim sportovima, ime moe da se objasni
nerazvijenost njegovih nogu. Meutim, po mom
miljenju, emocionalni faktori su imali vaniju ulogu.
65
Dim je opisao svoju majku kao boleljivu i sklonu
depresijama i dodao je da je kao dete oseao da mora
da se brine za nju. Poto ona nije mogla da mu
obezbedi podrku i negu koja mu je bila potrebna, bio
je prisiljen da se odrava snagom sopstvene volje a to
se nastavilo i u odraslom dobu. Poputanje bi znailo
izazivanje oseaja naputenosti koji je, ini se, tako
junaki prevaziao u detinjstvu. Da li bi preiveo da
ponovo doivi nepodnoljivu tugu koju je osetio kada je

kao dete odbijen od sise? Dim nikada nije sebi

postavio to pitanje, ali njegovo telo je jasno pokazivalo
kako osea da ne moe sebi dozvoliti takav rizik. Ali,
odravanje voljom i obuzdavanje tuge ine drugi rizik,
naime, mogunost ozbiljnog sranog udara. Dve godine
kasnije, Dim je stvarno doiveo srani udar posle smrti
sestre s kojom je bio vrlo blizak.
Da li postoji veza izmeu astme i oboljenja srca?
Vredi istraiti ovu vezu tim pre to su poremeaji
disanja uobiajeni za srane bolesnike. Svojevremeno
sam radio terapiju sa starijim 40-godinjakom koji je
patio od jake astme. Shvatao je vanost emocionalnih
faktora za svoju bolest i nadao se da bi terapija mogla
da popravi njegovo stanje. ini se da su mu vebe
disanja tokom terapije dosta pomogle. Meutim,
terapija je prekinuta na mesec dana zbog godinjeg
odmora, ali on nije doao na zakazanu seansu. Njegova
ena me je nazvala i rekla da je doiveo fatalan srani
udar.
Sudbina se umeala u Dimov ivot, kao to to ini,
nabolje ili nagore, sa ivotima svih nas. Petnaest
godina pre nego to je doao k meni, Dim je pretrpeo
jo jedan veliki gubitak - smrt supruge koju je voleo
dvadeset godina. To ga je potpuno porazilo. Doiveo je
takvu agoniju za koju je mislio da je nee moi
preiveti. Danima je sedeo sam u svojoj sobi, plaui
bez prestanka. Misao da treba da ivi zbog svoja dva
mala deteta odrala bi ga u ivotu, kada bi oseao da
vie ne moe da podnese bol. Tada se, polako, bol
smanjio i on vratio u normalan ivot. Nakon nekoliko
godina ponovo se oenio, ali ta supruga je patila od
jake depresije tako da se posle dve godine razveo.
Kada je doao na terapiju, kao to smo videli, bio je u
jo jednoj nezadovoljavajuoj vezi.
Jo jedan od mojih pacijenata, Marta, ena stara

40 godina, patila je od depresije.1 Njeno telo je, kao i

Dimovo, otkrivalo neke
66
od uzroka depresije. Gornji deo tela je izgledao kao da
ga dri voljni napor; ramena su joj bila uzdignuta, a
grudi visoke i naduvane. Pri tom su joj abdomen i
karlica bili zategnuti i uvueni. Noge su joj bile krute i
tanke, a miii nogu tako zgreni da su joj noge
izgledale kao tapovi. Izgleda da je u nogama bilo vrlo
malo oseanja i da su sluile samo kao mehaniki
oslonac. Ovaj nedostatak oslonca, koji upuuje na
duboko oseanje nesigurnosti, moe da se objasni time
to je Marta, kao i Dim, doivela traumu u ranom
detinjstvu. Ova trauma bila je prekid nenog donosa s
majkom, koji se, kao to emo videti, prvi put dogodio
kad je Marta imala samo dva meseca. Rezultat tog
prekida bio je potkopavanje Martinog oseaja da e
majka biti tu kad joj treba. Ova nesigurnost se prenela
ak i na majku zemlju, izazivajui oseanje da nee biti
ni zemlje po kojoj moe da hoda. Nije ni udo to su
Martine noge bile nerazvijene. Marta je morala da se
dri pomou ramena jer nije mogla da oseti tlo pod
nogama. Marta mi je ispriala ovo:
Do dobi od dva meseca, mama ili baka bi me
drale i ljuljale dok ne bi zaspala. Tada je, jednog dana,
moja mama zakljuila da sam dovoljno velika i da to
maenje treba da prestane. Kada sam plakala,
ostavljala bi me samu i putala da plaem do besvesti.
Baka se ljutila ali je mama nije putala da ue u moju
sobu i da me podigne. Konano, prestala sam da
plaem i mama je rekla baki: "Vidi!" Otvorile su vrata i
videle da sam sva poplavila. Povraala sam i gotovo se
uguila zato to mi je hrana upala u dunik.

Marta se seala slinih uasnih situacija iz svog

detinjstva - pria koje je njena majka priala s
ponosom.
Kada je pla toliko ozbiljan da preti guenjem ili
astmom, nije udno da ga dete potiskuje, zajedno sa
eljom da posegne za ljubavlju. Stezanje grla blokira
impuls za plakanjem; povlaenje ramena blokira impuls
za pruanjem ruku. Uporednim stezanjem grudnog
koa, efikasno se spreava da svaki oseaj bola i tuge
dopre do svesti. I kod Marte i kod Dima, nepogreivo
se moglo videti da su upravo to i uradili, ali dok je
Marta bila u jakoj depresiji, Dim nije. Dim se bolje
drao i brinuo za sebe jer, uprkos uzdignutim
67
ramenima, Marta nije mogla i svoj duh drati na visini,
moda zato to je njena majka bila okrutna a Dimova
samo nedostupna. Krutost grudnog koa, koju sam
opisao gore, stvara ono to je Rajh nazvao
"oklopljavanje". Kao to je funkcija grudnog oklopa,
koji su stari vitezovi nosili, bila da zatiti irce od strele
ili maa, tako je i funkcija ovog "oklopljavanja" zatita
od opasnosti da srce probode strelica ljubavi. Probiti tu
odbranu, znailo bi osloboditi dugo potiskivano
oseanje patnje i bola. Dobro oklopljena osoba se
podsvesno plai da bi se opet mogla nai u istoj situaciji
u kakvoj je bila kao dete - nesposobna da die zbog
bola i patnje. Dete - a kasnije odrasli - osea paniku
zbog nemogunosti da dobije dovoljno vazduha. Ispod
te panike je strah od smrti zbog guenja.
To je kriza koju dete preivljava zbog gubitka
majke. Obino dete preivi gubitak, ali nita se ne
razrei. Iako kriza moe proi, strah od odbacivanja,
koji prati oseanje panike i bol zbog neispunjene
enje, ostaju u podsvesnom - u mnogim sluajevima
vrlo blizu povrine. Potiskivanje ovih oseanja moe da

inspirie oseaj sigurnosti, ali ako se probudi enja za

ljubavlju, aktivirae se potisnuta oseanja odbacivanja i
panike. Nije ni udo to se takva osoba plai da
potpuno otvori svoje srce i da posegne za ljubavlju.

68

Slika 8. Bioenergetski stolac

Ako je plakanje primarni mehanizam oslobaanja i

olakanja boli zbog slomljenog srca, onda je
obuzdavanje plaa primarna odbrana. Podsvesna
inhibicija plaa se uglavnom postie zadravanjem
vazduha-daha. Vano je da se osoba, koja je na
terapiju dola zbog depresivnosti ili anksioznosti,
navede da bolje die. Sve dok takva osoba plitko die,
bilo kakav razgovor o njenim problemima ostaje na
isto intelektualnom nivou i ne dotie dublja oseanja.
Jedan od naina da se osobi pomogne da dublje die
jeste pomou bioenergetskog stolca. Kada osoba legne
preko stolca, (slika 8) protezanje unazad otvara grudi i
stimulie respiratomi proces.
Sledei sluaj ilustmje korienje stolca za
produbljenje disanja a time i izazivanje oseanja
vezanih za gubitak ljubavi. Mlada ena, Rut, koja je na

terapiju dola zbog depresije i anksioznosti, leala je na

stolcu uz uputstvo da die lako i slobodno. Disala je
tako nekoliko minuta i odjednom povikala dahui, "Ne
mogu disati, ne mogu disati". Govorei to, ustala je sa
stolca, sruila se na pod i briznula u grevit pla.
Dogodilo se ovo: dublje disanje je probudilo njenu
enju, dotaklo njenu tugu i uklonilo branu za njene
suze. Meutim, kada je pokuala da blokira ovu
poplavu oseanja guei svoje jecaje, takoe je
blokirala i vazduh to je izazvalo paniku. Na sreu,
poplava suza je bila prejaka da bi joj se mogla
odupreti, tako da se slomila i grevito isplakala. To je
oslobodilo boli i omoguilo joj da dublje i punije die.
Pria, koju je Rut kasnije ispriala, otkrila je mnogo
toga. Bila je prvoroena od dvojajanih bliznakinja i
jaa od svoje sestre bliznakinje. Majka je dojila obe
devojice, to joj je bilo dosta naporno, jer su obe
devojice htele da siu u isto vreme. Rut je bila
agresivnija, to je ljutilo njenu majku koja je smatrala
udovitem. Uz to, devojice su stalno bile rivalke u
borbi za majinu, a kasnije za oevu ljubav. Rut je bila
odbaena i u jednom i u dmgom odnosu, a to je nju
duboko povredilo.
Videli smo da prva faza ili sloj ivota, period bebe,
za mnoge ljude nije period ispunjenja, ve period
uskraivanja. Mnogi su u tom periodu doiveli gubitak
ljubavi koji je imao razarajue dejstvo na linost.
Meutim, u veini sluajeva, iskustva iz perioda bebe
nee spreiti dete da sa svom svojom nevinou i s
punim srcem posegne
69
za ljubavlju, koja mu je oajniki potrebna. Za vreme
Edipalnog perioda, potraie je od roditelja suprotnog
pola.
Tokom druge faze razvoja, ranog detinjstva, dete

postaje izrazito svesno svoje seksualnosti, delimino

zahvaljujui privremenom porastu proizvodnje
seksualnih hormona tokom tog perioda. Ali dete koje se
sa seksualnim oseanjima otvara prema roditelju
suprotnog pola trai nenost i ljubav, a ne erotski
kontakt. U toj radnji, kao i u toliko mnogo drugih, dete
se igra sa svojom polnou.
Razumevanje suptilne dinamike odnosa izmeu
dece i roditelja tokom Edipalnog perioda kljuno je za
shvatanje problema koji se javljaju u odraslom dobu.
Istakao sam potrebu deteta za ljubavlju, ali njegova
potreba za uvaavanjem, priznavanjem tek je neto
malo manje znaajna. Izmeu tri i est godina, dete
stie svesnu sliku o samom sebi. Do navrenih est
godina dete stie identitet koji, uz male promene,
zadrava tokom celog ivota. Ovaj proces je vezan uz
rast i razvoj ega, koji je, u veini sutinskih aspekata,
oformljen u ovom ivotnom dobu. Identitet osobe je
usko vezan sa njenom seksualnom prirodom. Dete je
jako svesno da je on (ili ona) deak ili devojica i
potpuno mu je jasno da e njegov pol uticati na
njegovu ulogu ili poloaj u ivotu. Ovo je obrazac
normalnog razvoja, ali on zavisi od toga da li roditelji
vide, uvaavaju i prihvataju svoje dete kao seksualnu,
polno definisanu osobu. Kada je tako, identitet deteta
se vrsto ukorenjuje u njegovu seksualnost. Kod
odrasle osobe, identitet je zasnovan na tome ta osoba
jeste a ne na tome ta ona radi.
Na alost, ovo znaajno uvaavanje deteta koa
seksualne osobe, osobe odreenog pola, nedostaje u
veoma mnogo porodica. I suvie esto, deake ili
devojice poniavaju i kanjavaju zbog bilo kakve
otvorene manifestacije ili izraavanja seksualnih
oseanja. Istovremeno, prikriveno se navode da pokau
neka od svojih seksualnih oseanja zbog kojih e

kasnije biti poniavani. Edipalni problem ne bi postojao

da roditelji ne koriste svoju decu za zadovoljenje svojih
potreba i igranje igara. Neki roditelji, traei potvrdu
svoje seksualnosti od dece, izazivajui seksualno
uzbuenje kod njih, nadoknauju sopstven nedostatak
oseanja; drugi trae bliskost i intimnost zbog svoje
sopstvene unutranje usamljenosti. Mnogi roditelji ele
70
da njihova deca ispune njihove snove, da budu uspena
tamo gde to oni nisu bili, ili da prosto potkrepe njihovu
predstavu o sebi kao o dobrim i valjanim roditeljima.
Svim ovim manevrima, podriva se i rui detetova
nezavisnost i individualnost.
Da bi koristio dete na ovakav nain, roditelj treba
da mu usadi oseanje krivice. Roditelji mogu da svojoj
deci usade oseanje krivice na mnogo raznih naina, ali
svi ti naini se na kraju svode na krivicu zbog
seksualnosti. Razlog tome je taj to se seksualnost
povezuje sa slobodom i nezavisnou. Potkopaj
nezavisnost, potkopao si seksualnost, i obrnuto. Veoma
malo pojedinaca u naem drutvu nema nikakav oseaj
krivice u vezi sa svojom seksualnou, uprkos tome to
je ta krivica u veini sluajeva podsvesna i manifestuje
se samo kroz nesposobnost da se osoba potpuno preda
seksualnim oseanjima.
Roditelji takoe oseaju krivicu zbog seksualnosti,
iako taj oseaj negiraju i racionaliu ga kao moralnost i
potenje. Ali moralnost zasnovana na krivici nije prava
moralnost. Nisu svi "vrli i poteni" ljudi uvek ili pravim
i uzanim bezgrenim putem vrlina pa zato sada svoju
krivicu ublauju projektujui je na sopstvenu decu. Na
stav roditelja prema dejoj seksualnosti mogu da utiu i
druga oseanja. Zavist i ljubomora ine da se roditelj
pobuni protiv dejeg nevinog uivanja u svojoj
seksualnosti. Taj stav moe da se izrazi ovako: "Ja

nisam smeo da uivam u svojoj seksualnosti pa ni ti ne

moe da ima ono to ja nisam imao". Bili bi slepi da
kao istraivai ljudske prirode ne vidimo prikriveno, a
ponekad i otvoreno, neprijateljstvo izmeu nekih
roditelja i njihove dece. Najee se razlozi tog
neprijateljstva mogu nai u oseanjima roditelja prema
svojoj sopstvenoj seksualnosti - oseanjima koja su im
davno ugradili njihovi roditelji.
Kako ova iskustva iz detinjstva utiu na osobu koja
raste i koja iz svog doma ide u svet? Analitiki rad s
pacijentima moe dati odgovor na ovo pitanje. Analiza
porekla pacijentovog straha od ljubavi i bliskosti,
otvorenosti i iskrenosti, uvek vodi nazad do doivljaja iz
detinjstva. Tu je potrebna terapija, jer veoma malo
pacijenata pamti te rane doivljaje. U stvari, veina
ljudi se izuzetno slabo sea svojih najranijih godina
ivota iako bi ti rani doivljaji, poto su bili
najintenzivnije doivljeni, trebalo da budu najjasnije
upameni.
71
Frojdu, kao i ostalim psihoanalitiarima u njegovo
vreme, ta amnezija u odnosu na doivljaje iz ranog
detinjstva je bila dobro poznata. Da je do gubitka
pamenja dolo zbog fiziolokih razloga, mi se nikada
vie ne bismo mogli setiti prpteklih dogaaja. Pa ipak,
psiho-analizom i radom na i sa telom, mnogi znaajni
dogaaji iz detinjstva vraaju se u svest.
U psihogenoj amneziji, kako je nazvao Artur P.
Nojs (Arthur P. Noyes) "otsustvo memorije je aktivan,
odbrambeni proces; pacijent odbija da se seti... Svest
se titi od neprijatnih ili neprikladnih seanja."2 Ovakav
gubitak memorije predstavlja nesvesno negiranje
realnosti. Ovaj zakljuak potvruje i to to mnogi
pacijenti tvrde da su imali sreno detinjstvo sve dok se
tokom analize ne otkrije da su im roditelji bili

nezainteresovani, neosetljivi a ponekad i okrutni. Ovi

pacijenti su blokirali svoja rana seanja zato to su bila
previe bolna i previe zastraujua da bi ih mogli
prihvatiti. Ali kada se detinjstvo izgubi u odrasloj svesti,
izgubljena je i deja ljubav otvorenog srca i nevinost
deaka ili devojice. Zapravo, niti su faze ni seanja
izgubljeni; oni su samo izdvojeni i zaaureni.
Konfuzija identiteta, kada se seksualnost osobe ne
prihvata niti potuje, vidi se iz sledeeg sluaja. Deni,
izuzetno pametna ena tridesetih godina, i sama
psihoterapeut, obratila mi se za pomo jer je otkrila da
joj je vrlo teko komunicirati s drugim ljudima. Bila je
ubeena da oni nisu otvoreni i direktno u komunikaciji s
njom. S druge strane, ni ona nije bila otvorena i
direktna prema njima, jer se plaila da bi svako
isticanje same sebe, svako ispoljavanje oseanja,
provociralo napad. Za samoodbranu je usvojila
negativan stav - Ja ih niti elim niti trebam - to nije
bilo istina, ali je sluilo kao zatita od odbacivanja ili
poniavanja kojih se plaila. Bila je rastrgnuta izmeu
svoje enje za uvaavanjem i prihvatanjem i negiranja
tih oseanja, to je ponekad izludivalo. Njen bol je bio
toliko snaan da je znala satima sama da plae. Kada je
plakala tokom grupnog terapeutskog rada, bilo je bolno
gledati, jer joj se niko nije mogao pribliiti.
Ko je Deni? Ona to nije znala jer je bila veoma
zbunjena. Pa ipak, njeno telo je otkrilo izvor njene
konfuzije. Imala je malu glavu i lice a veliko, dobro
razvijeno telo. Lice joj je bilo iskrivljeno u izrazu
72
bola, tuge i gorine. To nije bilo privlano lice. Nasuprot
tome, telo joj je bilo veoma privlano: krupno, dobro
izvajano i enstveno. Noge su joj bile jake i izgledale
dovoljno vrste da je nose. Finansijski i psiholoki je
bila nezavisna osoba, ali ne i emocionalno. Zone

napetosti, posebno oko ramena i grudnog koa, te

karlice, mogle su se jasno videti na njenom telu.
Disharmonija izmeu Denine glave i tela moe da
se objasni ovako: Glava i lice predstavljali su njen ego,
deo tela koji pokazuje svetu. Mala glava i izmuen
izgled lica ukazuju da je njen ego veoma povreen i
teko oteen. Punoa, vitalnost i snaga drugih delova
tela ukazuju na to da je u ranom detinjstvu imala dobru
negu. Oteenje ega i razaranje svesti o samoj sebi se
moralo dogoditi kasnije, verovatno tokom razvoja ega u
Edipalnom periodu.
Deni je bila jedina devojica od sedmoro dece.
Nije teko zamisliti da je bila u centru sedam pari
mukih oiju. Njen interes za samu sebe kao enu
mogao je da doprinese da se ona osea cenjenom i
eljenom. Na alost, to se nije dogodilo. Ispriala mi je
jednu zgodu koja me je okirala. Rekla mi je kako bi je
braa ponekad okruila i mokrila po njoj. Bila je
ubeena da njena majka zna za to, ali nikada se nije
potrudila da sinove u tome sprei ili da ih kazni. Otac
uglavnom nije bio kod kue i nije joj bio ni od kakve
pomoi. Opisala ga je kao pasivnu osobu, ali je rekla da
je oseala kako otac prema njoj gaji topla oseanja.
Ova topla oseanja i to to je otac prihvatao kao
seksualnu osobu omoguili su joj da stekne pozitivna
seksualna oseanja. Meutim, oev seksualni interes za
nju izazvao je majinu ljubomoru. Na nesreu po Deni,
otac je nije zatitio od majine ljubomore.
S druge strane, Deni se uasno plaila majke.
Nikad ni sa im nije mogla zadovoljiti svoju majku, koja
je stalno kritikovala i esto amarala. Tokom razgovora
o majci, Deni je shvatila da je majka bila pomalo luda.
Opisala mi je jedan skoriji dogaaj, kada su se ona,
majka i jedan od brae s porodicom kolima vozili po
vajcarskoj. Majka je naterala brata da zaustavi kola,

posle toga je sama sela za volan i vozila po alpskim

serpentinama takvom brzinom da je Deni bila ubeena
da e se survati. Pa ipak, majka je smatrala da je Deni
luda, to joj je mnogo puta i rekla.
73
Ne iznenauje to je i sama Deni mislila da je
luda. Na neki nain je i bila, jer je bila konfuzna prema
sopstvenoj realnosti i realnosti oko sebe. Nemogue je
da veoma malo dete vidi i prepozna ludost svoje majke,
sem ako majka nije hospitalizovana ili ako se ostali
lanovi porodice s tim slau. Mlado bie preuzima na
sebe krivicu za majino ponaanje, jer majka je temelj i
realnost njegovpg postojanja, a dovoditi u sumnju ovu
realnost zvui sumanuto. Kao dete, Deni je takoe
osetila da svojom enstvenou uzbuuje brau, pa
ipak oni su se prema njoj odnosili neprijateljski i s
prezirom. Ovakvo ponaanje moe se objasniti samo
pretpostavkom da su oni pokazivali ono to su slutili da
njihova majka osea prema devojici. Istovremeno, na
Deni su iskaljivali ljutnju koju su oseali prema majci,
koje su se i sami plaili. Deni je bila rtveni jarac.
Ova majka nije bila u stanju da prihvati Deninu
seksualnost jer nije mogla da prihvati ni svoju
sopstvenu. Ako majka svoju seksualnost smatra
odvratnom ili prljavom, onda i kerku vidi u tom svetlu.
Veina majki oseanja o sebi nesvesno projektuje na
svoje kerke.
Tokom terapije, Deni je ispoljila takvu ljutnju
prema majci da se i sama zapanjila otkriem. Ponovo i
ponovo bi vikala: "Mrzim te", sa estinom koja je
otkrivala ubilaki bes. Ovako intenzivno oseanje,
ukoliko se ne shvati i prihvati, moe da izludi oveka.
Prihvatiti takvo oseanje znai izraziti ga, a ne
ispoljavati prema drugima, jer ono pripada prolosti.
Pravo mesto za izraavanje takvih oseanja je

terapijska situacija. Izraavajui mrnju prema majci u

terapiji, Deni je shvatila da je majka mrzela nju na
seksualnom nivou, iako je bila u stanju da je voli i
prihvati kada je bila aseksualna beba. Kako se Denina
seksualna priroda razvijala i ona poela da reaguje na
interes brae, majka je poela da je smatra loom.
Rascep kod majke stvorio je rascep kod deteta.
Deni je bila seksualna osoba, ali samo od ramena
nanie. Rekla mi je da voli mukarce i uiva u seksu, ali
da joj je vrlo teko da ostvari trajnu vezu. Bila je
ozbiljno rascepljena izmeu svojih seksualnih elja,
straha da otvori srce i negativnog miljenja. Kada se,
tokom terapije, ova slika iskristalisala, Deni se
preporodila - prvi put je osetila toplinu razumevanja,
uvaavanja i prihvatanja same sebe. Prokomentarisala
je to ovako: "Verujem da bih mogla biti lepa.
74
Oseam kako mi je lice meke i manje napeto", i
dodala: "Volela bih da imam svog oveka". Izleiti,
premostiti rascep u pacijentovoj linosti glavni je
zadatak terapije.
Videli smo da, kao posledica gore opisanog
Edipalnog iskustva, detinjstvo ostaje zarobljeno, tj. do
izvesnog stepena uklonjeno iz svesti. Drugim reima,
osoba gubi kontakt sa detetom koje je bila.
Istovremeno, njeno srce obujmi zatitni oklop koji
zatvara srce u kavez (slika 9). Srce vie nije slobodno
da reaguje na spoljni svet. Rast i razvoj e da se
nastave kroz naredne tri faze, ali je osoba otuena od
svojih najdubljih i najranijih oseanja.
Rezultat toga je rascep jediratva linosti. Umesto
integrisane osobe koja voli, koja je vesela, radoznala,
romantina i odgovorna, stvorena su dva suprotna
centra bivstvovanja - svako sa sopstvenim nainom
ivljenja i ponaanja.

Ovaj koncept je prikazan na slici 10. Jedan centar

se nalazi oko srca i emocija vezanih za srce: ljubav,
razigranost, nevinost, radost. Ovaj centar je duboko u
svakoj osobi. Drugi centar, kojim dominira ego, je na
povrini - tamo gde dolazi do kontakata sa okolinom.
Oseanja vezana za taj centar su elja za priznanjem i
statusom, borba za presti i uspeh, potreba za
samoaktualizacijom. Kod zdrave osobe, oseajna srca i
impulsi ega nisu u konfliktu. Borba za uspeh je zrelo
produavanje deijeg zadovoljstva u igri, potreba za
samo-aktualizacijom vezana je za radost koju dete
doivljava u kretanju, pokretima tela i kreativnoj
aktivnosti. Integrisana linost je prikazana na slici 11.
Kod rascepljene linosti, posezanje za ljubavlju ima
infantilan kvalitet koji se vidi u tenji da se dobije
panja, maenje, zatita - elja da neko drugi brine o
nama. Ovakvo posezanje dolazi iz praznine, ne iz
punoe. Meutim, kad osoba posegne iz svog drugog ili
ego centra, deluje kao super-nezavisna, super
agresivna i na izgled potpuno kontrolisana. Ovo je
samo fasada koju je postavilo eljno i ranjivo dete kako
bi se sakrilo iza nje.
Negiranje ne eliminie ranjivost; negiranjem se
ranjivost samo prebacuje sa povrine u centar, iz ega u
srce koje postaje podlono infarktu. Klensi Sigal
(Clancy) holivudski pisac, je opisao koliko mnogo
uspenh ljudije sebe dovelo u predinfarktno stanje
negirajui
75
Slika 9. Iskustva i doivljaji detinjstva zarobljeni unutar
linosti. Impuls posezanja za ljubavlju sputan je
oklopom i moe tek veoma oprezno dopreti do
povrine.

Slika 10. Rascep jedinstva na ego-centar i srce

(beba/dete) centar. Svi impuls za
posezanjem/otvaranjem potiu iz srca. Kada postoji
rascep, ako je jako oseanje ljubavi, komponenta
odraslog (ega) je slaba. Kada je jak ego, oseanje
ljubavi je slabo.

76
Slika 11. Jedinstvena linost. Slobodna i puna
komunikacija izmeu svih vidova linosti.

svoju ranjivost. Otkrio je, da se, kada je i sam preiveo

infarkt, naao u grupi ljudi koju vezuje isti nedostatak i
zajednika potreba za neim to je izgubljeno. "Infarkt
bi mogao postati prvi korak u vraanju smisla za igru,
iji gubitak je prvenstveno idoveo do infarkta", napisao
je, "Kada sam dozvolio da izbledi livada mog detinjstva,
zaboravio na svoje srce, postao jak i realan, mislim da
sam zakoraio na put koji me je doveo u intenzivnu
negu."3
77

GLAVA 4
GUBITAK LJUBAVI I GUBITAK NADE: "NE MOGU
DA IVIM BEZ TEBE"
U prvom poglavlju prouili smo pozitivne efekte
koje ljubav ima na srce. Ljubav ini da srce kuca bre i
jae i alje vie krvi na povrinu tela, to ini oi
sjajnima i puni erogene zone. U ljubavi, osoba posee
za kontaktom i bliskou u oekivanju zadovoljstva.
Ako nita ne poremeti kontakt sa predmetom ljubavi,
ovaj impuls je potpun i slobodan, osoba je laka srca i
razdragana. Kada je kontakt uspostavljen, zavlada
zadovoljstvo, spokojstvo i mir. Uzbuenje se povlai,
srce smiruje, a osoba je preplavljena oseanjem
blagostanja. Ali, ta se deava kada nagon za
uspostavljanjem kontakta naie na prepreku, odbijanje,
kada voljene osobe nema ili kada smo je izgubili?
Umesto zadovoljstva, osea se bol; umesto ispunjenja,
praznina; umesto mira i spokoja, koji se jave posle
pranjenja uzbuenja, tu su napetost i uznemirenost.
Mnogi od nas su, kad-tad, doiveli bol zbog gubitka
ljubavi. Mlada ena, ija majka je umirala, stavila je
ruku na srce i rekla: "Ovo tako boli. Oseam da e mi
srce pui". Ovaj bol je stvarna fizika senzacija,
smetena u predelu srca. ta izaziva bol?
Kada neko doivi gubitak ljubavi, krv koja je bila
usmerena ka povrini tela u oekivanju bliskosti (ak i
sama pomisao na susret ili bliskost sa voljenom osobom
ponekad usmerava krv ka povrini tela) iznenada se
povlai nazad, u samo srce. Srce je sada preplavljeno s
78
vie krvi no to moe normalno izbaciti. Pritisak raste, a
srce kao da e pui. Istovremeno, grudni miii se
steu. Zapravo, celo telo prelazi u stanje kontrakcije -

reakcija na gubitak ljubavi. Ovo stanje je suprotno

stanju ekspanzije koje ljubav izaziva.
U veini sluajeva, osoba stvarno pukne - brizne u
jak pla a ponekad pone i da vriti. Ovakva reakcija je
esta kad voljena osoba umire. Ridanje i pla su toliko
snani da izgleda kako je osobi koja plae srce stvarno
puklo. Ono to puca je rigidnost koja se pojavila sa
spoznajom gubitka. Taj proces pucanja najbolje se vidi
kada se dete rasplae zbog razoarenja ili boli.
Detetova prva reakcija na bol je ukruivanje. Odrastao
ovek moe da ostane u tom stanju, ali dete ne.
Nekoliko trenutaka posle oka, deija vilica zadrhti i
odmah posle toga dete brizne u pla. Plakanje je kod
dece konvulzivna reakcija koja obuhvata celo telo i
izaziva glasne jauke ili jecaje pri izbacivanju vazduha iz
plua.
Pla je najbazinija forma olakanja koju, uz
ostale, organizam poseduje da bi se oslobodio napetosti
izazvane bolom. Bebin pla je i poziv u pomo,
dozivanje majke i, prema tome, reakcija na gubitak
ljubavi. Jecanje ili neprekidno plakanje su jedinstvene
reakcije ljudskih bia. Ostali sisari plau u monotonu.
Prolivanje suza je takoe svojstveno samo ljudima. Ove
jedinstvene reakcije upuuju nato da ljudi doivljavaju
intenzivniju tugu i ljubav u odnosu na ostale sisare,
delom zbog toga to ljudski mozak bolje percipira
suptilna oseanja i senzacije, ali najvie zbog toga to
je ljudsko telo ekscitabilnije (bre reaguje i na
najmanje podsticaje i drai spolja i iznutra). Poveana
ekscitabilnost ljudskog bia najbolje se vidi u njegovoj
seksualnosti. Dok su seksualne reakcije veine ostalih
sisara ograniene na reproduktivne cikluse, seksualne
reakcije odraslih ljudi nisu povezane sa njihovom
reproduktivnom funkcijom. esta seksualna elja stvara
potrebu za bliskou i intimnou iz koje se razvija

jedinstveno oseanje ljubavi a, kad se ljubav izgubi,

tuge.
Da bismo mogli da se nosimo sa gubitkom, priroda
nas je, sreom, snabdela snanim mehanizmom
oslobaanja - glasnim plaem i jecanjem. Iako su suze,
koje teku niz lice, takoe izraz tuge, one ne donose
takvo olakanje telu kakvo prua jecanje. Potok suza
oslobaa napetost iz oiju, to se i vidi, jer su oi posle
dobrog plaa,
79
meke i sjajnije. Ali rigidnost tela, naroito oklop u
grudima koji je stvorio bol zbog gubitka ljubavi, samo
jecanje moe da smeka.
Kod beba, napetost zbog doivljenog bola ili ozlede
je akutna i brzo se oslobaa. Meutim, kod veine
odraslih osoba, ta napetost je hronina i teko se
plakanjem oslobaa i poputa. Ovo posebno vai za
mukarce jer ima i onih kojima je prosto nezamislivo i
nemogue da zaplau. Potrebno je mnogo terapijskog
rada da odreeni pacijent omeka do take kada moe
da emocionalno reaguje na gubitak ljubavi. Dek je bio
na terapiji nekoliko godina pre nego to je uspeo da
zaplae. To se dogodilo posle svae u kojoj mu je
devojka rekla da ne eli da ivi s njim. Dek je svoju
reakciju opisao ovako:
Osetio sam kako mi srce puca. Nita nisam rekao.
Otiao sam i te noi duboko plakao. Grudi su me bolele
nedelju dana. Oseao sam - to je to, gotovo je. Isto
tako sam se oseao i kad sam prekinuo sa svojom
prvom devojkom. Nedelju dana sam to nosio u sebi, ali
sam takoe imao i snaan oseaj da elim da s nekim
podelim svoj ivot i svoju ljubav. Ponovo smo se videli
krajem nedelje i ona je opet odbila da ivi sa mnom.
Bol mi se vratio. Grudi su me bolele cele nedelje. Bilo je

strano. Oseao sam se tako umorno. Rekao sam joj:

"Ja to naprosto ne mogu da podnesem i poeo da
plaem. Mislim da sam plakao jae i dublje no ikada
ranije. Ridao sam, ridao i ridao a ona je tu sedela.
Mislim da je njeno prisustvo tokom mog plakanja bilo
vano. Dok sam plakao, oseao sam kao da mi srce
puca. Stvarno me je bolelo u srcu. Boga mi! Kada sam
prestao da plaem, osetio sam kako su mi grudi
proiene. Nisu me vie bolele. Oseao sam se
slobodniji sa Helen.
Ranije, uvek sam oseao kako mi je bol, patnja
nametnuta. Sada sam je osetio kao sopstveno cepanje
srca. Priznavi to, mogao sam da ispraznim svoj bol.
Znate, uvek sam se trudio da budem "mao", ali sada
vidim koliko sam, zbog tog slomljenog srca, te patnje u
meni, ranjiv i osetljiv na odbacivanje. Ranjava me
seksualno odbijanje.
Bol zbog poseenog prsta strogo je ogranien na
mesto povrede. Ali, emotivan bol, za razliku od fizikog,
ukljuuje celo telo. Ljudi
80
pominju teinu u prsima, tekoe sa disanjem, greve
kao i naroit bol u samom srcu. Meutim, gubitak
ljubavi svako doivljava sa razliitim intenzitetom.
Mnogi ljudi su razvili toliko snanu odbranu od
emocionalnih ozleda i bolova da su, posle prekida
ljubavne veze, hladni, depresivni ili bez ikakvog
oseanja. Ali, takve osobe ne doivljavaju ni radost
ljubavi.
Cepanje srca, koje je stvorilo Dekovu ranjivost
zbog odbacivanja, ima koren u iskustvima iz ranog
detinjstva. Nakon druge krize sa svojom devojkom,
Dek je to sam povezao sa prekidom dojenja, gubitkom
fizikog kontakta s majkom.

Izuzetno teko mi je pao gubitak fizikih kontakata

sa Helen - dodira, zagrljaja, uzbuenja erotskog
zbliavanja. Oseanje tog gubitka je fizika memorija seanje na gubitak celokupnog fizikog kontakta sa
majkom, dodira koji hrani, daje ivot, udobnost, koji
me ispunjava. To je oseanje hladnoe i praznine. to
sam dublje plakao, poeo sam da gubim vazduh i tada
sam bio u stanju da osetim paniku koju je ovaj oseaj
gubitka u meni probudio.
Kada do gubitka ljubavi doe u detinjstvu, osoba
ostaje sa trajnim, podsvesnim oseanjem panike. Isto
kao to se bol slomljenog srca potisne, tako se potisne i
oseaj panike koji moe da dopre do svesti tek kada
osoba pokua da die duboko i oseti da nema dovoljno
vazduha. Ova reakcija se javlja kada se osoba nae u
situaciji koja je opasna po ivot. ovek nastoji da se
spasi na sve mogue naine, ali ako ga savlada panika,
pokuaji su haotini i, zbog toga, jalovi. Kada iznenada
izbije poar, svi ljudi tre prema najbliem izlazu i tu,
na kraju, zaglave jer niko ne moe napolje. esto
postoje i drugi izlazi, ali panika spreava racionalno
miljenje i donoenje odluka. Svi znamo da je jasno
razmiljanje imperativno u opasnim situacijama, ali za
takvo razmiljanje mozgu treba adekvatna koliina
kiseonika. Ako se zadri dah, to se i ini u strahu,
priliv kiseonika u mozak je neadekvatan a jasno
miljenje nemogue.
Svi strahovi utiu na disanje. Instinktivna reakcija
na strah je: zadran dah, uzdignuta ramena i iroko
otvorene oi. Ova reakcija, poznata u psihologiji kao
reakcija iznenaenja, najbolje se vidi kod
81
bebe koja se uplaila od jakog zvuka ili iznenadnog

gubitka podloge na kojoj se nalazi. Razliite ljude

panika hvata u razliitim situacijama. to je osoba
sigurnija, disanje je relativno slobodnije i oputenije a
mogunost panienja manja. Unutranji oseaj
sigurnosti zavisi od stepena u kojem je osoba bila
prihvaena i voljena u detinjstvu. Ako osoba u
detinjstvu nije bila prihvaena nema ovaj unutranji
oseaj sigurnosti.
Vano je postaviti pitanje zato gubitak ljubavi u
detinjstvu uliva oseaj nesigurnosti tokom celog ivota
uprkos injenici da je mogue ostvariti ljubavnu vezu sa
suprugom ili partnerkom. Nesigurnost je strukturisana
u ljudskom telu na podsvesnom nivou. To je odgovor.
Iako osoba moe biti naelno svesna svoje
nesigurnosti, ona tu nesigurnost ne povezuje sa svojim
stisnutim grlom ili naduvanim pluima niti je svesna da
se uglavnom oslanja na svoj rameni pojas a ne na noge
i stopala - prirodan oslonac.
Noge i stopala su nai funkcionalni koreni koji nas
vezuju za zemlju, bez obzira da li stojimo ili se
kreemo. Zbog toga je lako videti kako osoba, iji
oslonac je u ramenima, nema oseaj sigurnosti. Njezine
noge mogu delovati jako i vrsto, ali ako su krute i
ukoene, senzacije u njima i iz njih su redukovane, tj.
nedovoljne da u svesti proizvedu utisak nosaa,
potpore. Ova rigidnost je odbrana od straha od
propadanja. Taj strah se prvi put javlja kad dete oseti
da gubi podlogu - oslonac. Kad odraste, jo uvek
podsvesno veruje da, ako padne, ne samo da nee biti
nikoga da ga podigne ve da e se i sama zemlja
otvoriti pod njim.
Za dete, majka je u stvari zemlja - tle. Ako ona
detetu ne daje dovoljno podrke, ono e zakljuiti da ne
moe da se osloni ni na koga do sebe samog te se zato
mora odravati sopstvenim svesnim trudom. S

vremenom, taj trud i napor pree u podsvest. Sve dok

se dete, i kasnije, odrasli, dri uspravno napinjanjem
ramena i stezanjem - ukruivanjem nogu, oseae se
nesigurno u ivotu.
Svaki gubitak ljubavi ili sigurnosti, svaka opasna ili
zastraujua situacija pojaavaju ovu podsvesnu
nesigurnost i mogu da izazovu oseanje panike. Mnogo
ena pati od agorafobije, straha od otvorenog prostora.
Agora je grka re za trg a sutina tog straha je
podsvesna panika zbog mogunosti razdvajanja od
majke u guvi
82
koja vlada na trgu. Kada se, kod odrasle ene, zbog
izlaska iz kue, pojavi ova fobija ona je povezana sa
podsvesnim strahom od separacije ili odbijanja.
Agorafobija se teko lei jer oboleli nisu svesni da uzrok
njihovog straha lei u ranom iskustvu koje su imali sa
svojim majkama.
Migrena je jo jedan simptom koji moe da se
povee sa gubitkom ljubavi i strahom od odbacivanja.
Imao sam pacijentkinju koja je na terapiju dola
iskljuivo zbog jakih migrena od kojih bi neki napadi bili
toliko jaki da bi je potpuno paralisali. Meri je bila
privlana, mlada ena od oko 25 godina, pametna,
ivahna, uvek nasmejana, sem za vreme napada
migrene kada bi joj bolovi potpuno izobliili lice. Kada
sam je naveo da gorko plae, glavobolja bi oslabila, a
ako bi se isplakala na vreme mogla je i da sprei
napad. Izgleda da se tokom plaa neto napetosti
oslobodilo iz tela, posebno oko oiju i glave. Vritanje je
bilo jo efikasnije za smanjenje bola. Pa ipak, uprkos
svoj patnji i bolovima, Meri dugo nije bila u stanju da se
slomi i zajeca. U strukturi njene linosti bila je potreba
da se kontrolie, da bude vedra i vesela i uspena u
svemu. Meutim, poto je njena kontrolisanost bila

bazirana na negiranju, Meri nije bila u stanju da se nosi

sa svojim oseanjima, posebno seksualnim, kada bi se
pojavila, te je tako stalno bila u konfliktu. esto bi je,
upravo pre sastanka s mladiem, tako zabolela glava da
je morala da otkae sastanak ali uprkos tome
glavobolja ne bi prestala. Konstantno je uzimala lekove
protiv migrene koji nisu uvek pomagali. Tokom terapije
je shvatila konflikte u svojoj linosti koji su stvarali
napetost - pravi uzrok njenih glavobolja.
Meri je iz Irske katolike obitelji u kojoj se o seksu
i pitanjima seksa nije govorilo, a sam seks je smatran
grenim. Meri je bila veoma vezana za oca, iju smrt je
u dobi od svojih 10 godina, doivela kao velik ok.
Meutim, nije se slomila i zaplakala. Otac je umro u
bolnici i majka, s namerom da potedi kerku, nije
odmah saoptila Meri istinu. Meri se za ovo odlaganje
istine o oevoj smrti uhvatila kao za slamku kako bi
mogla da odbaci i negira injenicu da je otac
nepovratno napustio. Zamiljala je kako je tata na nebu
i kako je stalno gleda i verovala je da e joj se on
nekako vratiti ako bude dobra devojka (znai
aseksualna). Kad je odrasla, Meri vie nije verovala
83
u njegov povratak, ali joj je tokom terapije postalo
jasno da na podsvesnom nivou nije potpuno prihvatila
injenicu da je on umro. Problem je bila njena
nesposobnost da emocionalno reaguje. Zato?
Meri je u ocu videla zatitnika od majke, koju je
smatrala neprijateljem i suparnicom u borbi za oevu
ljubav. Gubitak oca je doveo u nepodnoljivo stanje
ranjivosti i bespomonosti. Da kompenzuje to stanje,
zamiljala bi oca na nebu, kako bi i dalje mogla misliti o
njemu kao o svom zatitniku. U stvarnosti, patnja zbog
gubitka oca bila je prevelika da bi je mogla podneti i,
prema tome, priznati gubitak. Sama je, posle izvesnog

vremena u terapiji, izjavila: "Nisam to mogla podneti.

Umrla bi ako bi sebi priznala da je mrtav". Da li bi Meri
umrla ili ne je apstraktno pitanje; ona naprosto nije bila
u stanju da se bori s tako intenzivnim oseanjem.
Negiranjem gubitka oca, bol je prenet u glavu.
Mehanizam ovog transfera (prenosa) lei u Merinom
nastojanju da negira i kontrolie sopstvenu
seksualnost. U svojoj podsvesti, Meri je krivicu za
gubitak oca pripisala svojim seksualnim oseanjima
prema njemu. Nije bila dobra devojica i to je njena
kazna; da nije bila seksualna, mogla je jo uvek imati
oca i, samim tim, izbei neizmeran bol izazvan
njegovom smru. Kontrola seksualnih oseanja
ostvarena je skretanjem protoka krvi od genitalija
prema glavi to je dovelo do prekomernog priliva krvi u
glavu i pulsiranja u modanim arterijama. Znai, svaki
put kada bi se pojavila seksualna oseanja, umesto u
genitalije, krv bi jurnula u glavu i izazvala jak bol. U
prilog ovom stanovitu o psihopatologiji migrene govori
i injenica da su Merine migrene postale znatno ree i
slabije posle terapijskog rada na oseanju seksualne
krivice i negiranju gubitka oca.1 Ali, jedini nain da Meri
prihvati gubitak oca je da bol i patnju koju on izaziva
isprazni dubokim oplakivanjem njegove smrti - plaem,
ridanjem i jecanjem.
Nemogue je dovoljno naglasiti vanost plaa za
oslobadanje od bola slomljenog srca i oputanje
napetosti. Gubitak voljene osobe mora da se otplae i
oali ako osoba, posle takvog gubitka, eli da se vrati u
normalan ivot. Od Frojda naovamo, psiholozi znaju da
je osoba koja nije prealila i oplakala vaan gubitak na
sigurnom putu u depresiju ili melanholiju.2 Sve
depresivne reakcije imaju koren u gubitku ljubavi koji
nije valjano oplakan i prealjen, jer se depresija
84

tada razvija iz iluzije da se izgubljena ljubav moe

vratiti "dobrim" ponaanjem.3
Negiranje smrti voljenog roditelja nije uobiajeno,
jer to u detetov ivot unosi elemenat nerealnosti koji
ometa njegove odnose i veze s drugim ljudima. Ovo se
dogaa kada je vezanost za tog roditelja toliko snana
da je nemogue prihvatiti gubitak. S druge strane,
gubitak ljubavi se vrlo esto negira. Retko ko e
priznati da nije bio voljen u detinjstvu. ak i pacijenti u
terapiji nerado prihvataju tu mogunost. Obino, tek
poto ponovo preive patnje cepanja srca, mogu da
prihvate saznanje kako su jedan ili oba roditelja bili
grubi i zli prema njima. Ako opisuju situacije u kojima
su roditelji bili neosetljivi ili neprijateljski, krivicu za
roditeljsko ponaanje preuzimaju na sebe ili ga
pripisuju, i tako opravdavaju, patnjama i problemima
samih roditelja. esto se deava da je dete kojeg vie
zlostavljaju manje spremno ili sposobno da uoi kako je
zlostavljanje ekspresija mrnje. Prihvatiti injenicu da
te roditelj mrzi znai dovesti u sumnju prirodan poredak
stvari. Pa ipak, stvarnost, gledana oima odraslog i
zrelog oveka, pokazuje koliko su roditelji ambivalentni
u odnosu na svoju decu. S jedne strane, ele im sve
najbolje; s druge pak, njihovi zahtevi ih iritiraju.
Takoe, zavide svom detetu jer im se ini kako ono ima
vie nego to su oni imali u detinjstvu.
Ova ambivalentnost jasno se vidi iz uslovljenosti
roditeljske ljubavi uspesima i ostvarenjima njihovog
deteta. U naoj kulturi, gde je uspeh postao
najznaajnija "vrlina", roditelji uspehe svog deteta
doivljavaju kao obeleje sopstvene superiornosti.
Roditeljska ega su i preesto upletena u status i
postupke deteta u koli i van nje. Ali, ljubav uslovljena
postupcima i delima uopte nije ljubav. Prava ljubav
okruuje osobu toplinom i nenou zato to je osoba

to to jeste a ne zbog onoga to ona ini. "Mama e te

voleti ako pojede supu" nije izjava ljubavi ve
odbacivanja. Isto vai i za reenice kao to su: "Vidi
kako si se isprljao. Niko te takvog ne voli". Dete se raa
kao mala ivotinja, a ako je majina ljubav uslovljena
njegovim rano steenim higijenskim i drugim kulturnim
navikama i besprekornim manirima, sutinska priroda
deteta je odbaena. Sva deca treba da se adaptiraju na
socijalizovan ivot ali za to nisu potrebne pretnje i
85
kazne. Isto kao to deca spontano i prirodno naue da
govore, tako e, s vremenom, da naue i da se
adekvatno ponaaju u razliitim situacijama. Istina,
deca nisu uvek tiha i mirna a to iritira one roditelje koji
nisu u stanju da podnesu vitalnost i ivahnost svoje
dece.
Psiholozi su svesni da su dananja deca izloena
ogromnom pritisku jer se od njih zahveva da brzo
odrastu. Ova injenica se pripisuje kompetitivnoj
(takmiarskoj) prirodi nae kulture, ali i elji umornih i
napregnutih roditelja da se to pre oslobode pritiska i
naporne obaveze da svoje vreme i energiju posveuju
zadovoljenju potreba dece. Koliko majki danas stvarno
uiva u dojenju bebe? Koliko oeva ima vremena,
strpljenja i energije da uspava dete? Prvi put srce puca
kada dete - beba oseti da su njene potrebe i elje
sekundarne i da, bez obzira koliko plae, nee dobiti
panju i brigu koja mu je potrebna.
Deca brzo naue da e, ako su emocionalno na
raspolaganju svojim roditeljima, i sama dobiti porciju
pohvala i nenosti. "Morala sam da budem mama svojoj
majci" izjava je koja se esto uje na terapiji. Deca su
osetljiva na patnje svojih roditelja i ine sve da ih
ublae. Jedan pacijent je izjavio: "Nisam mogao da
plaem jer nisam smeo da opteretim majku svojom

tugom. Imala je i previe svojih briga da bi mogla da

podnese i moje". Dete potiskuje svoju enju i nastoji
da bude osoba koja e da usrei roditelje. U poetku, to
znai biti dobar i posluan - ponaanje koje i kola
potkrepljuje. Zadovoljavanje roditelja prelazi u dobar
uspeh u koli i konano uspenu karijeru. Posveenost
zadovoljavanju tuih oekivanja bazirana je iskljuivo
na nadi i ubeenju da e se tako stei ljubav i prevazii
rano doivljen bol slomljenog srca.
Dakako, ovakvo ponaanje ne pomae odraslom
nita vie no to je pomoglo detetu. Naravno, odrasla
osoba nije svesna da svojim postupcima trai ljubav,
jer je odavno potisnula svoju enju za njom. Ipak, ova
enja se povremeno javlja, zajedno sa oseanjem
kako je ovek zarobljen u beznadenom poloaju. Oba
oseanja, enja i beznadenost, prete da ugroze
odbranu od patnje slomljenog srca i tako oslobode
bujicu tuge ija snaga bi nas mogla uguiti. Ali, impuls
da se probije brana i nae ljubav, bez obzira koliko
bolno to bilo,
86
sigurno e se pojaviti a s njim i panika zbog mogunosti
ponovnog odbacivanja. (Povezanost sranog udara s
izbijanjem panike je predmet narednog poglavlja).
Ambivalentnost roditelja prema deci ne manifestuje
se samo u njihovom mlakom ponanju i nedovoljnoj
brizi za decu. Neki roditelji pokazuju direktno
neprijateljstvo prema svojoj deci. Takva mrnja deluje
na decu drugaije od roditeljskog narcizma koji je
opisan gore. Jedna je stvar biti u panici zbog mogueg
odbacivanja, a sasvim druga prestraviti se od
roditeljske mrnje. Zlostavljanje dece, dobro poznat
fenomen dananjice, moe da obuhvati fiziko
zlostavljanje, koje see ak i do ugroavanja ivota
deteta, ili da bude u formi psiholokog rata. Seam se

ruka u porodici kada je majka zabranila sinu da okusi

njegovo omiljeno jelo sve dok ne pojede sve povre iz
tanjira. Deak, koji je iz nekog razloga imao averziju
prema povru, se trudio da poslua majku ali nije u
tome uspevao. Bilo mi ga je ao i zauzeo sam se za
njega. Jo i sada pamtim pogled pun mrnje koji mi je
deakova majka uputila zbog mog, na izgled,
neopravdanog uplitanja. To dete je kasnije imalo
ozbiljne emotivne probleme.
Drugom prilikom, u prisustvu majke, radio sam sa
devojkom koja je imala ozbiljne tekoe. Dok je
devojka govorila, sluajno sam pogledao majku i video
kako kerku posmatra s mrnjom. Naravno, majka je
tokom naeg narednog razgovora, negirala bilo kakva
negativna oseanja prema kerki. Oigledno, majka nije
bila svesna svojih sakrivenih oseanja ali, siguran sam
da ih je kerka mnogo puta videla i prestravila se.
Uas je vrsta straha koji se razlikuje od panike.
Kada grabljivica napadne krdo stoke, ono prelazi u
stampedo-divlji trk do spasa. Ali, ako grabljivica uhvati
svoj plen, ivotinja je obino toliko uasnuta da nije u
stanju da preduzme nikakav nameran pokuaj da se
oslobodi. Uas paralie i otupljuje sva ula ivotinje i
tako smanjuje bol samrtne agonije.
Deca, koja su u uasnom strahu od roditelja, gube
sposobnost da se odupru i mogu samo da se
bespomono pokore situaciji. Ona prestanu da oseaju
bilo ta, jer svi spontani pokreti prema i od roditelja
zamiru. Takvo dete moe postati robovski privreno
87
omraenom roditelju, ali privrenost izvire iz straha a
ne iz ljubavi. Uas deluje na telo drugaije od panike.
Pod uticajem panike telo je rigidno, plua naduvena,
ponaanje tipa "A" - agresivno; kod uasa, telo je
mlitavo, plua izduvana a osoba uglavnom pasivna.

Ovde upozoravam itaoca da ne klasifikuje ljude u

tipove, jer je veoma malo ljudi koji su u ivotu iskusili
samo uas ili samo paniku. Jednom se dete uspanii
ako plaem ne moe da dozove majku; drugi put ga
obuzme uas ako njegov otac brutalno reaguje na pla.
Roditelji su retko dosledni, ponaanje im varira u
zavisnosti od raspoloenja. ak i roditelj koji najvie
mrzi svoje dete, tu i tamo pokae neko pozitivno
oseanje.
Emotivna veza, ljubav, izmeu roditelja i deteta
retko kada potpuno puca. Moe doi do veih ili manjih
prekida razliitog trajanja. Dete pati zbog svakog
prekida, ali intenzitet te patnje varira od deteta do
deteta u istoj porodici i od porodice do porodice. Slino
tome, dete nije uvek izloeno istoj, fiksnoj koliini
roditeljskog neprijateljstva. Neprijateljstvo se obino
rasplamsa od prilike do prilike. Meutim, u odreenim
sluajevima dete moe biti svesno postojanog
neprijateljstva koje se retko povlai.
Poto veina ljudi ne pamti dugo patnju i bol
doivljen u detinjstvu, retki su oni koji su u stanju da
tano opiu svoje detinjstvo. U veini sluajeva,
pacijenti negiraju ili ulepavaju negativne aspekte svog
detinjstva ali su ti doivljaji ostali strukturisani u
njihovim telima. Naduven, oklopljen grudni ko je
odbrana od sadanje panike i prolog cepanja srca.
Stepen rigidnosti otkriva snagu rane traume. Izduvan ili
uvuen, oputen grudni ko otkriva efekte uasa na
srce - razorni udar protiv kojeg nema odbrane. U
takvim sluajevima, u telu nema ni malo rigidnosti.
U 3. poglavlju smo videli da gubitak ljubavi cepa
jedinstvo linosti i da se stvaraju dva centra - ego
centar i emotivni (srce) centar. Srce je odseeno od
svesne slike o samom sebi. Ego je oslabljen ovim
rascepom, ali je jo uvek dovoljno jak da sauva

koherentnu sliku o sebi uprkos unutranjim konfliktima.

Takva osoba je vrsto odluila da izbegne eventualno
pucanje srca tako to ljubav "zarauje" uslunou,
marljivim radom, priznatim delima ili je lovi na mamac
moi i uspeha. Opta rigidnost tela ima funkciju da
88
stvori vetako jediastvo linosti. izoidne linosti, koje
su potpuno razbijene, nemaju integritet linosti. Kod
njih je slomljen duh a ne srce pa su, za razliku od
rigidnih osoba, manje sklone oboljenjima srca. Njihova
srca jesu otvorena za ljubav ali ljubav kakvu oni trae
je infantilna i nezrela. Istovremeno, izoidne osobe su
manje orijentisane ka postizavanju uspeha.
Slike 12a i 12b ilustruju razliite dinamike gornjih
struktura linosti. Slika 12a predstavlja rigidnu
strukturu (narcisoidnu linost) koja je produkt
podsvesne panike. Kako se vidi na slici, ego centar
Slika 12a. Rigidna ili narcistika linost

Slika 12b. Oralna ili izoidna linost

89
(osenana povrina) dominira a srce (emotivni centar)
je odseeno. Puna linija koja okruuje oba centra
pokazuje da su granice linosti jasno definisane i
uvane. Relativno jak naboj koji postoji na povrini tela
obezbeuje dobar i stabilan kontakt sa spoljnim
svetom. S druge strane, kontakt sa srcem i njegovim
oseanjima je redukovan.
Slika 12b predstavlja oralnu ili izoidnu strukturu
linosti koja je produkt podsvesnog uasa. Ovde je
situacija obrnuta - naime, slab ego s jakim emocijama
iz srca. Osenan centar oznaava dominaciju srca. Zbog
smanjenog naboja na povrini tela, ego granica
izoidne strukture je slaba i nebranjena pa je, zbog
toga, osoba preosetljiva, lako ranjiva i pre e se povui
nego braniti od uvreda ili trauma.
Toni je pokazivao neke osobine obe opisane
strukture, s tim to je podsvesna panika bila jaa. alio
se na depresiju i odsustvo emocija - nita neobino u
dananje vreme. Izjavio je kako mu ivot ne nudi
nikakva uzbuenja i priznao kako je u stanju da po ceo
dan lei i gleda TV. Gotovo sve pokrete ili radnje izvodi
uz odreen voljni napor, jer je sopstveno telo
imobilizovano do te mere da skoro nikakav spontani

pokret, emocija ili akcija ne moe da se pojavi. Bio je

dobro graen i miiav ali, zbog izuzetno velikog
stepena napetosti u voljnim miiima, telo mu je bilo
ukrueno. Kako su mu ramena bila uzdignuta i kruta,
bilo mu je teko da prui ruke iznad glave. Grudni ko
mu je bio prekomerno naduvan i, prema tome, disanje
ogranieno. Naravno, nije mogao da zaplae, iako je,
kada bi se opustio imao tuan i nesrean izraz lica.
Toni je bio jedinac. Detinjstva se, tako rei, nije ni
seao. Tekom mukom se prisetio onih nekoliko prilika
kada su mu roditelji pokazali da ga vole. Otac je radio,
a majka svakog dana igrala karte s prijateljicama i
nikad ga niko ne bi saekao po povratku iz kole. Otac
bi ga ponekad poveo na neku utakmicu, ali bi ga i
istukao svaki put kada bi bio neposluan ili nestaan.
Toni se nije mogao setiti svih detalja tog fizikog
kanjavanja, ali pamti kako bi se sakrivao ispod kreveta
i stavljao knjigu u pantalone da udarci manje bole.
esto je pominjao veliinu oevih ruku, kao da eli da
kae da ih se plaio, ali priajui o tome ne bi pokazao
ni strah ni bilo koje drugo oseanje. Bio je usamljeno
dete, gotovo bez prijatelja i drugova. Kao adoles90
cent, krao je od oca novac da izvede drutvo i tako se
bar malo oslobodi svoje uasne samoe.
Tonijevo telo je pokazivalo obeleja njegovog
odnosa s roditeljima. Na oevo neprijateljstvo, Toni je
reagovao tako to se ukrutio, kao da eli rei: "Nee
me slomiti. Neu da plaem pa ma kako jako me
udario." I nije plakao kada bi ga otac tukao. Na majinu
indiferentnost i uzdrljivost reagovao je stezanjem srca,
kao da govori: "Ne treba mi. Niko mi ne treba. Nije mi
stalo da me iko voli." Ipak, Tonijevo srce nije bilo tvrdo.
U stvari, imao je vrlo rneko srce i bio izuzetno osetljiv
na bol i patnje svoje dece i svojih prijatelja, upravo

zato to je i sam mnogo propatio. Tvrdoa je bila samo

na povrini, oklop kojim se titio od hladnog i
neprijateljskog spoljnog sveta i patnje iznutra. Ali, uas
koji je doiveo zbog oca paralisao ga je i otupeo
njegova ula te mu je zbog toga bilo jo tee da se
otvori i posegne za ljubavlju.
Kada je Toni radio vebe dubokog disanja, nije se
slomio kao ostali pacijenti. Niti ga je uhvatila panika,
niti je osetio intenzivniji bol. Istina, bilo mu je
neprijatno i ramena su ga toliko bolela da je morao da
skrati vebu. Zbog toga, niti se disanje znaajno
produbilo, niti su se pojavile ikakve emocije. Jasno je
da se Toni plaio da se opusti. Sreom, bio je svestan
svog prekomerno krutog dranja, naroito kad su se
pojavili grevi u miiima. Prepoznao je ovo kao oblik
svog otpora. Jedan deo njega bio je odluan u nameri
da istraje i da se ne slomi u terapiji, isto kao to nije
popustio i slomio se kada ga je otac tukao. Ovo
saznanje mu je pomoglo da nastavi s terapijom, iako je
napredak bio veoma spor. Pomoi Toniju da naui da
plae bio je dug proces, ali jedina druga alternativa bila
je da ivi kao mrtvac, bez ikakvih emocija. Takav ivot
je nepodnoljiv; Toni je to znao i vie puta glasno
rekao: "Voleo bih da sam mrtav".
Rigidnost i napetost grudnog koa svrstale su
Tonija meu kandidate za infarkt. Kada bi ogroman
fiziki stres, kojem je zbog tenzije u telesnim miiima
bio izloen, bio jedini faktor koji izaziva infarkt,
Tonijeve anse da preivi bile bi zanemarujue.
Sreom, Toni je naao nain da smanji taj stres i to ga
je do sada spaavalo. Nije se suvie naprezao; kako je i
sam priznao, u stanju je da ceo dan provede u krevetu.
Podsvesna beznadenost sputavala ga je da se potrudi i
91
stekne ljubav. Iako je bio indiferentan prema uspehu,

polo mu je za rukom da razvije vrlo uspean posao,

zhvaljujui natprosenoj inteligenciji i pronicljivosti kao
i sposobnosti da pusti druge da rade za njega.
Nesposoban da osea i da deluje, Toni se posvetio
razmiljanju. iveo je u svojoj glavi, bavei se
misaonim i logikim problemima. Na sreu, bio je
dovoljno inteligentan da vidi kako je potrebno da se
promeni i kako je ta promena mogua samo ako
aktivira svoje telo. Radei na telu, to je deo
bioenergetske terapije, u tome je i uspeo.
Posle vie godina u terapiji, Toni je sanjao kratak,
neobian san. "Sanjao sam da u u roku od nedelju
dana da umrem od raka", ispriao je, "Hladno sam
rasporedio svoju imovinu naslednicima". Nedelju dana
posle tog sna, Toni se zaljubio. Veza izmeu ove dve
stvari mi je potpuno jasna. Toni je nekoliko puta
poeleo da umre, ali tu ideju nikad nije prihvatio. On je
bio borac kojem nije bila potrebna ni ljubav, niti bilo ko.
Bio je ubeen da e i da moe preiveti i iveti samo
ako negira svoja oseanja ali je, kroz ovaj san, shvatio
da ga negiranje oseanja vodi u smrt. iveti znai
voleti. Negirati elju za ljubavlju znai iveti kao mrtvac
a to neizostavno zavrava kobnom boleu. Toni je
shvatio i priznao sebi da e umreti ako se ne otvori za
ljubav.
Da li je Toni izuzetak u tome to preivljavanje
izjednauje sa negiranjem ljubavi, negiranjem brige i
nenosti koju daje i koja mu je potrebna? Njegov sluaj
jeste ekstreman, ali strah od ljubavi je veoma rairen
uprkos injenici da retko ko negira vanost ljubavi.
Poto je strah od ljubavi osnova i ishodite
predispozicija za srana oboljenja, detaljnije emo se
njime pozabaviti u sledeem poglavlju.
92

GIAVA 5
STRAH OD LJUBAVI
Opisao sam rascep linosti na dete i odraslog, na
oseanja srca i porjve ega. Ovaj rascep je
karakteristian za rigidnu osobu koja se primarno
identifikuje sa svojim egom i odraslom osobom u kakvu
se razvila. Videli smo da je rigidnost odbrana od bola
ranog pucanja srca i mogunosti da se to ponovo desi
povezan s ovim je i podsvestan strah od odbacivanja
koji, s vremenom, prerasta u strah od same ljubavi.
Ako ne volimo, ne rizikujemo gubitak ljubavi i ne
moemo biti odbaeni. Ali, uhvaeni smo u zamku
sopstvenih odbrana koje, ve samim svojim
postojanjem, ubedljivo dokazuju da su nai najvei
strahovi opravdani.
Odbrana rigidne linosti ugraena je u njenu egostrukturu. Odbaciti je znai regresirati (vratiti se) sa
odraslog na dete i izgubiti samopotovanje koje je s
mukom steeno. Jedna pacijentkinja je jezgrovito
opisala ovu dilemu. To je 32-godinja, razvedena ena
koja je ve dve godine u nezadovoljavajuoj vezi s
mukarcem za kojeg tvrdi da nije ozbiljno
zainteresovan za nju. Taj mukarac je jednog dana,
prema njenoj prii, izjavio da je spreman za ozbiljnu
vezu. "Prestala sam da se alim i osetila prema njemu
neto kao ljubav kada mi je rekao da eli vie, da eli
da budemo blii", priala je. "Uplaila sam se i poela
da jecam. Ako se opustim i prihvatim to,
93
biu povreena. Ako me ostavi, biu sama i izgubljena.
Ako me ne ostavi, stopiu se s njim i izgubiti svoj
identitet. Biu niko i nita".
Kako to da je pomislila da e postati niko i nita

ako se preda Ijubavi? Pesme pevaju kako nas ljubav

oplemenjuje a ne osiroma-uje. Ova oigledna
kontradikcija moe da se razume samo ako shvatimo
da je zaljubljenost pozitivno i uzbudljivo stanje, ali da
mogunost zaljubljivanja plai ljude zato to ukljuuje
gubitak i predaju ego kontrole. Poto slika ove ene o
sebi u velikoj meri zavisi od njenog ega, ona bi se
uistinu oseala kao niko i nita kada bi odbacila tu
poziciju. S druge strane, da je njena slika o
sebizasnovana na oseanjima tela, odbacivanje ego
kontrole bi obogatilo njen postojei self i istinski bi sebe
doivela kao nekog - vanu osobu. Osobe koje su
presekle i iskljuile telesna oseanja da bi se odbranile
od bola slomljenog srca, sopstveni identitet zasnivaju
na sposobnosti kontrole oseanja. Ova kontrola im daje
oseaj moi, kao zamenu za istinsku sliku o sebi. Mo
stvara iluziju da si neko. To je, to emo videti u ovom
poglavlju, orude Ijudi koji se plae da vole.
Ideja da ljubav povlai za sobom stapanje dve
osobe, vai samo za simbiotski odnos izmedu majke i
deteta. Kako dete raste i postaje sve nezavisnije, taj
odnos se menja. Nezavisnost znai da je dete osoba sa
svim pravima koja joj pripadaju. Iako se potpuna
nezavis-nost ne stie d_o zrelosti, detetov oseaj
posebnosti (da je neko) poinje da se razvija dosta
rano i prilino je oformljen do dobi od 6 godina. Proces
razvoja ovog oseaja zavisi od nege, podrke i ljubavi
roditelja. Nedostatak ili gubitak ljubavi hendikepira ili
ak blokira dete. U takvoj situaciji, proces nije
normalan i dete ostaje emocion-alno fiksirano na ranom
nivou, bez obzira to nastavlja da raste, razvija se i
konano dostigne seksualnu zrelost. Na dubokom
nivou, to jest u srcu, takva osoba je i dalje dete koje se
nije potpuno odvojilo od majke i, prema tome, nije
kompletno sposobno za samostalan ivot. Na povrini

deluje zrelo i nezavisno, ali te crte nisu usadene u

integritet njegovog bia i nemaju podlogu u sigurnosti
koju daje ljubav. Naputanje te pozicije krije opasnost
povratka u emocionalno stanje ranog detinjstva, to je
uistinu zastraujua perspektiva za nekoga ko je
odrastao sa oseanjem bespomonosti, zavisnosti i bez
vrste slike o samom sebi.
94
Poto takvoj osobi treba ljubavi, a ona se plai da
se otvori za ljubav, s partnerima ulazi u takve
aranmane gde jedno iskoriava drugo. Moda oni u
takvom aranmanu i oseaju meusobnu naklonost, ali
primarna svrha takvog odnosa je da maskira strah od
predaje, otvaranja. Ovakvi aranmani nisu na svesnom
nivou; to su kopije odnosa kakve je osoba imala s
majkom ili ocern. Sve dok aranman funkcionie, strah
od odbacivanja je ublaen ali takav odnos ne prua
duboko zadovoljstvo, jer ne moe da zameni ljubav.
Dovoljno je samo zagrepsti po povrini veine veza
da bi ispod povrine otkrili takve aranmane. Najee
je to postavljeno ovako: Ako si ti tu kad meni treba ja
u biti tu kad to tebi treba. Jedan pacijent je priajui o
svom braku jezgrovito objasnio tu ideju: "Ja sam
izigravao oca maloj devojici u njoj, a ona majku
malom deaku u meni. Ovakav aranman na izgled
funkcionie, ali ovaj pacijent se zapravo neizmerno
ljutio na svoju majku, za koju je uvek bio "njen mali
deko", i tu ljutnju je preneo na svoju suprugu. Sve dok
mu brak nije popucao po svim avovima nije shvatio da
je i opstao samo zbog postojeeg aranmana. Smetalo
mu je to ga malim deakom smatra, i tako se prema
njemu ponaa, ena koja je i sama emocionalno
nezrela. Pa ipak, nije mogao da ostavi svoju enu jer
mu je saznanje da je on njoj potreban davalo odreen
oseaj sigurnosti. Generalno govorei, ljudi ureuju

svoje odnose na opisan nain zbog straha od

odbacivanja. Ovaj problem moe da se razrei samo
konfrontiranjem podsvesne panike.
Pol, etrdesetogodinji lekar je na jednoj
terapijskoj seansi spoznao: "Oseam napetost u
grudnom kou", izjavio je. "neto bi da izae odande".
Iznenada je shvatio da je to oseanje u grudima tuga.
"Plaim se svoje tuge", priznao je, "Oseam koliko sam
usamljen, Ne usuujem se da otvorim svoje srce." Kako
je tuga postajala sve snanija, uzviknuo je: "Kako
moe to da mi radi? Lomi mi srce!" Pol je govorio u
sadanjem vremenu jer je ponovo proivljavao raniji
doivljaj pucanja srca. Kada smo razgovarali o
oseanjima koja ima u grudnom kou, rekao mi je:
"Tamo nema nita, nikakvih oseanja. Ne oseam ni
svoje srce." Moje tumaenje je bilo da on ne osea
ljubav u svom srcu. Da dopre do ljubavi, koju je u
ranom detinjstvu blokirao kako bi se zatitio, Pol mora
da se vrati u rano detinjstvo.
95
Leao je na kauu i meko napuio usne, kao dete koje
hoe da sie. Kada je to uradio, osetio je enju za
majkom, koju je potiskivao, i poeo da plae: "elim
te", apnuo je, a zatim dodao: "Plaim se".
Polovo detinjstvo lii na ostala koja sam ve
opisao. Posle oeve smrti, Pol je ostao muka glava u
kui. Majka ga je seksualno zavodila, nagovetavajui
spremnost na intimnosti, ali kada bi on pokazao da ga
to uzbuuje majka bi ga ponizila i "dovela u red".
Ovakav odnos je bio perverzan, jer je svoje elje i
potrebe Pol neizostavno podredivao majinim. Krivica
zbog seksualnih oseanja i strah od mogueg
odbacivanja uticali su na Polovu odluku da bude dobar
deko.
Na terapiji, Pol je uspeo da prihvati i prizna svoju

tugu i da analizira svoj odnos sa majkom. "Prvi put

oseam ono to sam oseao kao mali", izjavio je,
"Jadno dete" Pobesneu zbog toga." Tada je oslobodio
deo svoje ljutnje, lupajui po krevetu.
Ova epizoda iz Polove terapije je tek jedna od
mnogih koje su mu omoguile da stekne uvid u svoju
linost. Pre dolaska na terapiju, nije bio svestan da je
osoba koja ne moe da voli i da bude voljena, jer je
imao mnogo veza sa enama prema kojima je oseao
naklonost. Meutim, ove veze su bile kopija njegovog
odnosa s majkom, za koju je jo uvek bio vezan. Vodio
je rauna o tim enama, bio je "tu" za njih, a zauzvrat
one su bile "tu" za njega u seksu. Ovi odnosi su bili
zasnovani na potrebi, a ne na strasti ili dubokim
oseanjima. Polu su partnerke bile potrebne zbog
seksa, a on njima zbog podrke i panje. Neki ljudi ovu
vrstu meuzavisnosti koriste kao osnovu za brak, ali Pol
je traio neto dublje i bogatije - ljubav. Zbog toga se
nikada nije oenio. Ma koliko da se trudio, nije mogao
da nae ljubav jer u sutini ni sam nije bio otvoren za
nju.
Pol je sebe video kao mukarca koji moe da brine
o eni. To mu je prualo oseaj moi i superiornosti kao
kompenzaciju za unutarnje oseanje "jadnog deteta".
Kao "jadno dete", oseao je beznadenost i nemo zbog
majinog zavoenja i njenih pretnji. Meutim,
mehanizmi kompenzacije menjaju samo izgled
realnosti; na seksualnom nivou, Pol je jo uvek bio
malo dete koje je majka psiholoki kastrirala. Ova
kastracija se jasno videla po tome to nije bio u stanju
da ene zavede svojom muevnou i seksualnou.
Osvajao ih je
96
svojom panjom, spremnou da im ugaa.
Kompenzatorna uloga koju je igrao posluila je svojoj

svrsi: sa smanjivanjem straha od poniavanja i

odbacivanja poveavao se njegov erekcioni potencijal.
Na alost, orgazmiki potencijal je time smanjen.
Takvi aranmani bazirani su na onome za to
partneri veruju da im treba. eni, na primer, moe da
bude potrebno da joj se dive zbog privlanog izgleda,
pameti, koketne seksualnosti - upravo onoga emu su
se divili kada je bila devojica. Ali, te osobine se cene
kod devojica a ne kod odraslih ena. Pa ipak, mnogim
mukarcima se kod ena dopadaju ba ti kvaliteti - ne
samo da se to dopada malim deacima u njima ve i
zadovoljava njihovu potrebu da se oseaju muevno i
superiorno. Ovakva podudarnost interesa moe da
deluje kao idealna kombinacija, ali u praksi nikada ne
funkcionie jer ne zadovoljava istinske potrebe nijednog
partnera. Mukarca moe da uzbudi ena koja igra
ulogu male zavodnice, ali zbog njene emotivne
nezrelosti, posebno na seksualnom nivou, on e na
kraju biti nezadovoljen. Njemu e da smeta njena
zavisnost a njoj njegova superiornost, naroito kad
otkrije koliko mu je potrebna njena uteha i podrka.
Najzad, ako u njemu ui mali deak, kako to dete
moe da vodi rauna o njoj. Pre ili kasnije, ono to.je
izgledalo kao idealna veza, raspae se uz meusobna
optuivanja i neprijateljstvo.
Oseaj da smo partneru potrebni doprinosi da se
oseamo mono i sigumije, ali ta sigurnost je prividna
jer su mo i ljubav suprotne i antagonistike vrednosti.
Mo nikada ne donosi ljubav, posebno mo bazirana na
novcu ili erotskoj privlanosti. Mo samo jaa predstavu
o samom sebi i ini nas ego-svesnijima; ljubav zahteva
povlaenje ega i jaa nae telesno ja. Ne moemo imati
vlast nad partnerom i tvrditi da ga volimo. Po istom
principu, ne moemo tvrditi da smo zaljubljeni i pri
tome imati potpunu kontrolu nad sobom. Samokontrola

je vaan elemenat samo u odnosima gde je mo vaan

faktor. Na alost, roditelji esto koriste mo - u obliku
kazne - u odnosima sa svojom decom.
Kad se radi o kazni, nije vano da li se primenjuje
na kriminalca ili dete; u oba sluaja radi se o
sprovoenju moi. Iako kazna moe da se opravda kao
vaspitno sredstvo, njena stvarna svrha je da se drugoj
osobi pokae ko je glavni gazda. Kaznom se
podjednako lako
97
uspostavlja disciplina i izaziva otpor i pobuna.
Kanjavanje dece je veoma sporno. Prvo, deca nemaju
zlih namera; drugo, deca u roditeljima vide zatitnike a
ne kaznitelje. Malo dete in fizikog kanjavanja
doivljava kao izdaju svoje ljubavi i poverenja. Pa zar
moe drugaije? Naravno, kae mu se da je to za
njegovo dobro. Moda, na kraju, dete i poveruje u to.
Ako poveruje, izdalo je samo sebe jer se okrenulo
protiv sopstvenih oseanja. Dreseri pasa izbegavaju
kanjavanje tokom dresure jer znaju da ima i boljih
naina da se postigne cilj. Poto psi ele i spremni su da
ugode vlasniku, nagraivanje dobrog ponaanja je
mnogo efikasnije. Svaki dreser zna da je za dresuru
potrebno strpljenje - neto ega mnogi roditelji imaju
jako malo za svoju decu.
Poto deca nemaju nikakvu stvarnu mo nad
svojim roditeljima, moraju da se pokore kada se mo
koristi protiv njih. Meutim, pokornost je samo na
povrini. Unutra se razvija vrsto jezgro otpora.
Najee, dete ne plae kad dobije batine. Videli smo
da je mukarcima, koje su oevi tukli kada su bili mali,
izuzetno teko da zaplau pa ma koliko bili povreeni.
Kada se o tome razgovara na terapiji, oni to
objanjavaju kao oblik odbrane. "neu da mu priutim
zadovoljstvo da vidi da me je slomio", priaju kao da im

oevi sede u istoj prostoriji. Ova odbrana se u telu

strukturira kao rigidnost, a verbalno generalizuje
ovako: "Niko mi nita ne moe", to postaje njihov
moto.
Reakcija na zlostavljanje, koje pretrpe kao deca, je
to da neke odrasle osobe sva svoja oseanja zadravaju
ispod povrine. Mlada ena, ije lice je bilo potpuno
bezizraajno, ovo je objasnila ovako: "Majka me je
uvek posmatrala i prouavala moje lice. Kao da je
perverzno uivala u tome to uvek zna ta oseam.
Morala sam da krijem oseanja od nje." Sakrivanje i
nepokazivanje oseanja moe nekom dati oseaj moi u
odnosima s drugim ljudima, ali time se istovremeno
smanjuje oseaj meusobnog poverenja. Po ovom
principu, samokontrola, kvalitet koji se visoko vrednuje,
zapravo predstavlja strah od ljubavi.
Veina veza izmeu ena i mukaraca poinje s
odreenom koliinom meusobne ljubavi, a veinu
upropaste borbe moi koje ponu kad odnos postane
blii. Kae se da meusobno upoznavanje
98
raa prezir. Kad par prestane da se zabavlja i pone da
ivi zajedno, slabosti i greke i jednog i drugog izau na
videlo, a jedno ili oboje ih koriste da zauzmu superiornu
poziciju. Ali, kritika provocira odbranu iz koje nastaje
povratan kritian stav. Kada do ovoga doe, prvobitno
uzbuenje i oduevljenje, koje je spojilo par, slabi, ali
oni verovatno i dalje ostaju zajedno iz konvencionalnih
razloga. Meutim, tako postavljen odnos vodi u mrnju.
Zarobljeni su u situaciji, koja u mnogo emu podsea
na njihova detinjstva. Mogu izai iz te veze, muiti se s
njom ili se rezignirano pomiriti sa gubitkom nade u
ljubav i radost. Ali, rezignacija moe da ih odvede u
bolest (rak, na pr.), a muka i borba esto zavrava
sranim udarom. Pa ipak, ni prekid veze nije reenje jer

nova veza esto ne bude nita bolja od stare. Izlaz iz

ove zamke par moe nai samo ako se suoi i pozabavi
sa svojim strahom od ljubavi.
Na najdubljem nivou, strah od ljubavi je isto to i
strah od suprotnog pola. Svi mukarci podsvesno
identifikuju ene sa svojim majkama, a sve ene
mukarce sa svojim oevima. Ova identifikacija je
prirodna. Kada bi nai partneri suprotnog pola bili
susretljivi, jaki, voleli nas i dozvoljavali da mi njih
volimo, ne bi bilo tekoa u braku. Na alost, retko je
tako. Veina ljudi svoj odnos sa roditeljem suprotnog
pola pamti kao konfliktan. Imali su doivljaj da se sa
njima manipulie i oekivali su izdaju i uvrede. Modus
vivendi preivljavanja je postao aranman u kojem je
mogue relativno sigurno iveti, pod uslovom da se
negiraju negativne strane meusobnih odnosa i
potiskuje veina sopsrvenih negativnih oseanja. Ali,
potiskivanje je samo gurnulo ta oseanja dublje - ispod
nivoa svesti: ona su i dalje aktivna i prisutna, ali na
suptilan i zaobilazan nain.
Piter je, kao i Toni u prethodnom poglavlju, doao
na terapiju zbog depresije. Nije nalazio zadovoljstvo ni
u svom poslu ni u porodinom ivotu a neprestano je
bio u konfliktu sa suprugom. Supruga mu je prebacivala
da se zatvorio u sebe i da izbegava seks. Priznao je da
ga supruga ne uzbuuje i da ne reaguje na njene
erotske pozive i izazove. Takoe se poalio da ga
supruga ne prihvata i da mu stvara oseaj krivice zato
to nije zainteresovan za seks. Piter je video i njene
mane: bila je predebela, aljkava domaica i nije vodila
mnogo rauna o sebi. Piter je bio nesrean u braku ali
je odbio moj predlog o
99
razvodu jer, kako je sam rekao, on voli svoju enu i
ponekad se dobro slau. Sem toga, nije hteo da bude

sam. Shvatio je da je suvie povuen u sebe i da bi mu

bilo teko da uspostavi i odri trajniju vezu sa bilo
kojom drugom enom. Povuenost mu je smetala i u
poslovnim odnosima. Piter je priznao da se osea
ulovljen u zamku to je samo produbilo njegovu
depresiju. Izvui ga iz te zamke nije bio lak posao;
trebaio je pronai, shvatiti i osloboditi sve sile koje od
detinjstva sputavaju njegovu linost.
Piter je najmlai od trojice brae. Kada mu je bilo
pet godina roditelji su se razveli i deaci su ostali s
majkom. Iako se povremeno vidao s ocem, nisu bili
bliski. Majka je neprestano ogovarala i optuivala oca
to je deaka otuilo od njega. Braa su bila dosta
starija tako da nije bio emocionalno vezan za njih. Ali,
braa su esto bila s ocem za kojeg su bila emocionalno
vezana i posle razvoda. Piteru je preostala
prezaposlena, uvek odsutna majka. Opisao je majku
kao tunu, donekle depresivnu enu koja je stalno bila
umorna i koja mu je malo toga mogla dati. Sem toga,
majku je i ljutilo kada bi on neto traio. Pa ipak, Piteru
je bilo ao majke i trudio se da joj ugodi - to bi uinio i
svaki drugi deak na njegovom mestu. To mu nije
uspevalo i ostao mu je oseaj da se od njega zahteva
neto to ne moe da da.
Piterova zatvorenost se jasno videla i na njegovom
telu, koje je bilo preterano napeto: vilica stegnuta, oi
suene, a najizrazitiji dokaz je bio prenaduvan grudni
ko koji je izgledao kao da je prepun najdublje tuge.
Sreom, tokom vebe disanja, Piter se brzo slomio i
zajecao. Osetio je svu traginost sopstvenog, ali i
majinog ivota. Plakanjem se oslobodio dela tuge i bilo
mu je lake, ali to nije razreilo njegove konflikte. U
napetom, gornjem delu lea, Piter je nosio zarobljeno
ogromno neprijateljstvo prema enama. Oseao je kako
ga njihova tuga i bespomonost optereuje i kako ga

preziru zato to nije takav kakav bi trebalo da bude.

Ohrabrio sam ga da lupa po krevetu u sobi za terapiju i
time izrazi svoju ljutnju prema supruzi i majci. "Pusti
me na miru", vritao bi, "nisam tvoj rob i ne mogu da
zadovoljim tvje prohteve, ljut sam na tebe, mogao bi
da te ubijem". to je vie pokazivao svoju ljutnju, to se
bolje oseao. Ovo mu je omoguilo da oseti da moe da
bude slobodan, da bude mukarac, i
100
da ne mora da bude "pastuv" svojoj eni. Vodie ljubav
onda kada i on to bude eleo.
Seksualna nezainteresovanost za suprugu je
verovatno bio Piterov nain da joj uskrati ljubav.
Ovakvo ponaanje lii na ponaanje deteta koje odbija
da jede iz inata prema majci. Prkos i inat su indirektni
naini da se izrazi ljutnja, onda kada je direktno
izraavanje zabranjeno. Piter bi ponekad, leei pored
ene, imao erekciju, ali kada bi ona to osetila i uzbudila
se, erekcija bi prola. Meutim, saznanje o prkosnoj
prirodi tog ina nije ga eliminisalo. Inat moe da
prestane samo ako se izrazi potisnuta ljutnja.
Podstakao sam ga da se suprotstavi eni i on bi to
ponekad uradio. udno, kad god bi se posvaali,
seksualna potencija bi mu porasla i njihova veza se
popravila. Meutim, oseao se krivim zbog svoje
sebinosti i ljutnje. Ova krivica ima seksualno poreklo.
Piter pamti da bi majka, po povratku s posla, legla
na kau u dnevnoj sobi i rairila noge tako da joj se
vide gaice i stidne dlaice. Ako bi bio u sobi i proao
pored nje, oi bi mu same skrenule na to mesto. Ali,
kada bi ona uhvatila njegov pogled, pogledala bi ga
tako gadno i odbojno da bi se istog asa povukao u
sebe. Ova razmena pogleda se esto ponavljala jer nije
bio u stanju da se suzdri od gledanja zabranjenog
prizora. Stideo se samog sebe, posebno kada je razvio

sadistike i pornografske fantazije na osnovu svog

voajerskog doivljaja. Zbog tih fantazija se oseao
prljavim, a one su samo potvrdile opravdanost
majinog prezirnog i gadljivog pogleda. Ipak, nije bio u
stanju da se ljuti na nju jer je zavisio od nje, alio je
majku i smatrao da je sam kriv za sve. Upao je u
zamku i zatvorio se u sebe da sakrije svoju sramotu.
Nemoan da se osveti majci zato to ga uzbuuje a
zatim odbacuje, osveivao se svojoj supruzi uskraujui
joj seksualni uitak.
Ova terapijska analiza je pomogla Piteru da
oslobodi svoju ljutnju, koju je intenzivno ispoljavao u
terapijskoj situaciji a sve otvorenije kod kue. Supruga
je pozitivno reagovala na njegovo leenje i odluila da
se i sama podvrgne terapiji i rei neke svoje probleme;
ranije je za svoje nezadovoljstvo krivila iskljuivo
njega. to se vie otvarao, to je njihov odnos bivao
bolji. Situacija na poslu se takoe drastino popravila.
101
Po mom miljenju, veina mukaraca se plai ena.
Oni obino nisu svesni svog straha, kao to nisu svesni
ni svog neprijateljstva prema enama. Mogu tvrditi
kako uivaju u seksu ali, ako imaju nesvesna,
negativna oseanja prema enama, nisu u stanju da se
potpuno predaju seksualnom doivljaju pa im je i
zadovoljstvo ogranieno.
Mnogi mukarci se uputaju u borbe moi sa
svojim partnerkama. Po njima, ene su pune zahteva,
ele da budu glavne i da komanduju, a upustiti se u
ljubavnu vezu s njima znai izgubiti linu slobodu. Takvi
mukarci vanbrane izlete smatraju dokazom i
potvrdom svoje slobode. U nekim sluajevima, ovakav
stav moe da bude opravdan, ali ak i tada to je odraz
oseanja deteta koje je svoju majku doivelo kao
diktatora. Poto je seanje na ovo iskustvo iz detinjstva

potisnuto, ljutnja koja se osea prema majci projektuje

se na supruge. Sve to se deava na podsvesnom nivou i
zato je tako teko razreiti brane konflikte.
Korisno je istai da ena ne moe da upravlja i
dominira nad pravim mukarcem. Zar oni nisu
ravnopravni? Ako je tako, kako to da on nije u stanju
da joj se suprotstavi? Nesposobnost mukarca da se
suprotstavi eni ukazuje na to da on tu enu (ili sve)
doivljava kao majinsku figuru. Ako se ali da ga ena
kastrira, sigurno se moe pretpostaviti da ga je majka
ve kastrirala. ena moe da kastrira dete, ali ne moe
kastrirati pravog mukarca.
Kod takvih sluajeva, korisno je prouiti detinjstvo
mukarca da bi se videlo zato je i kako on izgubio
svoju mukost. Neizbeno e se pokazati da njegov
strah od ena proistie iz patnje koju je doivio kada
mu je majka slomila srce. Cilj terapije je pomoi
mukarcu da se oslobodi fiksacija koje ga dre u
prolosti kako bi potpunije mogao da ivi u sadanjosti.
Neki mukarci se odnose prema enama sa
otvorenom grubou i sadizmom. Umesto da obuzdaju
svoja negativna i agresivna oseanja oni ih ispoljavaju
svojim ponaanjem. Obino, pobesne zbog neke sitnice.
Takav izliv besa moe da deluje kao izraz ljutnje, ali
ljutnja i bes se bitno razlikuju. Ispoljavanje ljutnje je
konstruktivna akcija koja ima za cilj da popravi odnose.
Naprotiv, bes je destruktivan; njegov cilj je da se
uspostavi kontrola nad drugom osobom.
102
Koren besa je u frustraciji, a ne u povreenim
oseanjima, i esto ga izaziva osporavanje ili negiranje
moi to objanjava zato se bes uglavnom iskaljuje na
inferiornijim osobama.1
Veoma je malo mukaraca koji mogu da se
suprotstave eni na direktan, samopouzdan nain.

Mukarci koji to mogu, sposobni su da u odnosu sa

enom osete duboku ljubav i sigurnost a to se vidi u
seksualnom kontaktu - niti se suzdravaju niti imaju
prevremenu ejakulaciju.
S druge strane, pasivni mukarci su skloni
prevremenoj ejakulaciji. Napetost u telu, proistekla iz
nude da se potisnu negativna oseanja, smanjuje
sposobnost prihvatanja i podnoenja rastueg
uzbuenja. Mukarac nije u stanju da se prepusti
seksualnom uzbuenju, kao to nije u stanju ni da se
prepusti ljutnji koju gaji prema majci i prema svim
ostalim enama. Da li je prevremena ejakulacija
sredstvo kojim se takav mukarac sveti enama tako
to im uskrauje zadovoljstvo? Moda, ali i njegovo
zadovoljstvo je srazmerno manje. Tanije objanjenje
za ovaj fenomen jeste da je prevremena ejakulacija
manifestacija straha - straha od suprotstavljanja eni u
asu kada uzbuenje raste.
Agresivan mukarac, meutim, odlaui ejakulaciju
odrava erekciju to mu daje oseaj moi. Ovo je
podsvesni manevar u kojem se ukruen ud doivljava
kao oruje kojim se potinjava i kanjava ena.
Odlaganje orgazma se vidi i kao nain da se izbegne
predavanje. Meutim, ovakvim postupkom mukarac
smanjuje sopstveno i partnerkino zadovoljstvo i
uivanje.
Mnogo mukaraca namerno odlae ejakulaciju da
omogui eni da doivi klimaks. Ovo obino postiu
tako to odvrate misli od seksa i tako smanje
uzbuenje. Neto takvo retko zadovoljava bilo kog
partnera. U takvoj situaciji ena obino treba da se
trudi da doivi klimaks jer je opti nivo uzbuenja mali.
Mukarac, sa svoje strane, malo dobija iz takvog seksa
iako, esto pogreno, misli kako je zadovoljio svoju
partnerku. Podsvesno, ovaj mukarac na enu gleda

kao na udovite koje e ga unititi ako ga ne zadovolji.

Zadravanje ejakulacije je kao zadravanje oseanja.
To unosi ogroman stres u vezu i kod mukarca stvara
predispozicije za srane bolesti. Gornje se takoe
odnosi i na koitus interuptus jer mukarac mora stalno
103
drati svoje uzbuenje na uzdi kako bi mogao
kontrolisati svoje reakcije.
Voleti enu znai uivati u njoj. Ovo vai i kad se
kae obrnuto. Uivati u eni, znai voleti je. Ali, ni
jedan mukarac ne moe da uiva u eni ako je se
plai, ako osea potrebu da njome vlada ili da bude
iznad nje, ali ako prema njoj osea neprijateljstvo ili
ljutnju. Ako se mukarac plai ene, bie njen sluga;
ako je agresivan ili sadistian, zahtevae da ona slui
njemu. Ali ljubav nije akt samortvovanja. Niti je to
neto to neko daje. Umesto toga, ljubav dolazi iz
onoga ta ovek jeste: osoba koja voli i koja je voljena.
ene se, kao i mukarci, plae ljubavi. Kao deci,
srce im se slamalo na isti nain kao i deacima,
podjednako su bile ukljuene i koriene u igrama moi
koje roditelji igraju, vukui dete na jednu ili drugu
stranu da poslui njihovim potrebama. Najee, otac
namami devojicu u savez protiv majke i tako ona
postane suparnik majci koja je jaa. Zbog takve
situacije, devojica trai zatitu od oca. Ako je on
zatiti, ulovila se u zamku zavisnog odnosa i postala
"tatina mala devojica". Ako otac ne zatiti kerku zato
to se plai supruge i osea krivicu zbog svog
zavodnikog ponaanja, kerka e se oseati izdanom,
okrenuti majci i postati "mamina mala devojica".
Kad odrastu, tatine devojice zavode mukarce i
osetljive su na njihove potrebe - isti odnos kakav su
imale sa oevima. Njihova uloga je, kakvom je one
vide, da "budu tu" za mukarca. Mamine devojice

uzimaju suprotnu ulogu. Poto su ih oevi izdali, prema

mukarcima oseaju ljutnju i neprijateljstvo. Meutim,
ove uloge se mogu menjati i menjaju se. ena, koja
igra ulogu osetljive i nene kerke u odnosu sa
mukarcem koji deluje snano i oinski, moe postati
cinina, zlobna i sitniava kad taj mukarac pokae
svoju deaku prirodu. Takva ena je sposobna da bude
i veoma portvovana, ako je potrebno, ali samo ako se
osea superiornom. Jadan mali, moda misli, treba mu
mamica. Po istom pravilu, otra, agresivna ena moe
da se ponaa kao mala devojica kada joj treba ljubav i
nenost.
Seli je bila privlana etrdesetogodinjakinja kada
je, po nagovoru prijatelja, dola kod mene. Isprobala je
bezbroj raznih terapija u potrazi za neim to nije
mogla da imenuje. Seli je imala uspean posao i
nekoliko mukaraca koji su bili ozbiljno zainteresovani
za
104
nju. Mogla je da se uda za mnogo mukaraca koje ona
nije elela. Mukarci koje je elela nisu bili
zainteresovani za brak s njom.
Ko god bi upoznao Seli na poslu ili u drutvu, ne bi
ni pomislio da ona ima ikakve probleme. Bila je
ivahna, delovala sreno i lako sklapala poznanstva.
No, paljivom posmatrau ne bi promaklo da je njeno
ponaanje zapravo fasada. Kada se nije smejala i
veselila lice joj je bilo iskrivljeno a oi prazne, bez
ikakvih oseanja. Odavala je utisak izgubljene osobe,
sa fasadom ija svrha je da od sveta i od same sebe
sakrije neizmernu tugu. Telo je odavalo dubok rascep
linosti. Imala je vrlo uzan struk koji je delio njeno telo
na dve razliite polovine. Donji deo je bio pun i dobro
izvajan, ali s malo naboja tako da je izgledao pasivno.
Disanje nije dopiralo do stomaka. Gornja polovina je

bila uzana i mala, s dobro razvijenim grudima. Vrat,

prilino tanak i dug, stvarao je sliku da joj glava ne lei
vrsto na ramenima. Oigledno, glava nije bila u vezi sa
srcem, a ni srce sa genitalijama.
Seline veze s mukarcima bile su donekle
neobine. Podavala im se seksualno i obasipala ih
poklonima zbog ega su je oni iskoriavali. Pa ipak,
nije se zbog toga ljutila jer je to od njih i oekivala. Da
li je takvo ponaanje ljubav ili neki oblik
samortvovanja? Odgovor emo nai ako prouimo
Selin odnos sa ocem za kojeg je bila jako vezana.
Tvrdila je da bi za njega uinila sve. Oboavala ga je.
On je u ratu bio teko ranjen, ali se potpuno oporavio i
postao vrlo uspean pravnik. Otac je bio sjaj njenog a
ona njegovog oka. Meutim, kada je odrasla, oi su joj
izgubile sjaj. ta se stvarno dogodilo meu njima?
Seli je imala starijeg brata, koji je bio vezan za
majku, ali ne toliko koliko ona za oca. S majkom nije
bila bliska. Majku je doivljavala kao nezrelu i zavisnu i
oseala se gotovo u svemu superiornom u odnosu na
nju. Tokom analize je nekoliko puta naglasila da majka
nije bila tu kada joj je trebala. Video sam da je Selino
lice napeto, disanje plitko, glas priguen -to je sve
ukazivalo na to da je Seli bila liena majine nege
tokom prve dve godine ivota. Leanje na kauu i
posezanje rukama izazivalo je kod Seli neka vrlo bolna
oseanja. Rekla bi mi: "Nema svrhe. Nikada to neu
dobiti". To" se odnosilo na ljubav. Tada bi tiho
zaplakala. Duboko unutra, Seli je bila oajna.
105
to je terapija vie napredovala, to je njen oaj bivao
sve snaniji. Vie puta je viknula, "Ne elim da ivim".
Fasada se raspala. Ma koliko bolan, taj korak je bio
neophodan u Selinoj borbi za ponovno sticanje
sopstvenog identiteta.

Seli je tvrdila da je otac voleo, to objanjava

njenu vezanost za njega. Ali, da je oev interes za nju
bio nesebian, ona bi imala pozitivnu sliku o sebi. Na
alost, njegova ljubav je bila seksualno obojena. Kada
smo radili na tom aspektu njenog ivota, potvrdila mi je
da je bila svesna oevih seksualnih elja. Uprkos tome
to ga je neizmerno volela, trudila se da nikada ne
bude sama s njim u kui. Otac je vie puta pokuao da
je poljubi u usta, a jednom i da je namami u krevet to
je nju veoma uplailo. Otac se jako ljutio kada je poela
da izlazi sa mladiima i govorio bi joj da su devojke,
koje su slobodne s mukarcima, kurve.
Kako bi Seli i mogla da prihvati sopstvenu
seksualnost koju je, istovremeno, oev interes
podsticao a njegov puritanizam osudivao? Rezultat toga
bio je da nije mogla da se identifikuje sa donjim delom
svog tela. Bila je opsesivno ista i mnogo je puta
izjavila da je donji deo njenog tela prljav. Pa ipak, Seli
je bila veoma seksi i privlaila je mukarce. Linije
donjeg dela njenog tela nagovetavale su njenu
potencijalnu senzualnost, a kruto, pasivno i
bezoseajno dranje strah od predaje. Iako je Seli
imala mnogo mukaraca, nikada nije doivela orgazam.
Kada smo razgovarali o njenom seksualnom ivotu,
rekla mi je: "Ja sam devica-kurva".
Da li je Seli volela mukarce? Da i ne. Veze koje je
imala s mukarcima bile su odraz njenog odnosa s
ocem. On je bio tu da joj prui neku vrstu nege, a ona
je bila tu za njega u izvesnom erotskom smislu. Ali ona
nije bila tu za sopstvenu seksualnost. To je bio tabu,
ijim krenjem i prihvatanjem sopstvene seksualnosti bi
postala prava drolja, a ne kurva koja je jo uvek
nevina. Volela je mukarce jer su oni za nju izvor ivota
i uzbuenja, a mrzela ih je jer su je, kao i otac,
iskoriavali, vredali i poniavali. A poto je dozvolila da

je iskoriavaju, na ta ih je ak i sama navodila, prvo

kao dete a kasnije kao ena, mrzela je samu sebe.
Seli nije bila rigidan tip. Grudni ko joj je bio
relativno mek, telo fleksibilno. Ne samo to joj je srce
bilo slomljeno ve joj je i linost
106
bila unitena do te mere da gotovo i nije imala niti sliku
o sebi, niti oseaj da ima pravo da zahteva i da trai
ono to eli. Psihijatrijski, bila je granina linost.2 Slika
koju je imala o sebi bila je jako krhka i mogla se
svakog asa raspasti. Takoe, moe se rei da joj je
srce bilo otvoreno i zato nije bila sklona bolestima
koronarne arterije kao rigidni, oklopljeni tipovi. Nije se
ni trudila da zadobije ljubav jer nije ni verovala da bi je
neko mogao voleti zbog nje same. Meutim, odreene
veze s mukarcima bile su joj potrebne jer bi se u
suprotnom oseala potpuno sama.
Poto je Seli imala otvoreno srce, opravdano je rei
da je u tom srcu bilo neke ljubavi za mukarce s kojima
je bila u vezi. Ali ovo oseanje je bilo ogranieno na
srce i nije se irilo na telo. Da je volela mukarce i
telom, tako kako ih je volela srcem, uivala bi u seksu i
doivela neki stepen orgazmikog zadovoljstva.
Problem rigidne linosti je da otvori svoje srce za
ljubav. Selin problem je bio da stekne sliku o sebi - svoj
identitet. Da bi se to postiglo, trebalo je uraditi dve
stvari: prvo, otvoriti, osloboditi Seli za enju to bi joj
pomoglo da plaem odagna svoju tugu i drugo, pomoi
joj da oseti i ispolji ljutnju zbog oeve izdaje. Ova
ljutnja se javlja i prema mukarcima koji je, kao
odraslu enu, iskoriavaju. injenica da oni to rade s
njenom dozvolom, ne menja tu podsvesnu ljutnju.
Izraavajui ljutnju, Seli je poela da vraa svoju
seksualnost i da donji deo tela napaja ivotom. Dubbko
disanje i odgovarajue vebe potpomogle su i pospeile

ovaj proces. Tek kada seksualnost postane stvarnost

njenog bia, moi e iskreno rei da voli mukarce.
ene koje vole mukarce ne oseaju se ni
inferiorno ni superiorno u odnosu na njih, niti prema
njima gaje odbojnost ili neprijateljstvo. Takve ene su
rasle i odrasle sa pozitivnim iskustvima vezanim za
suprotni pol. Poev od oeva, brae i ostali muki roaci
su se prema njima odnosili s potovanjem i ljubavlju, a
roditelji ih nisu koristili kao pione. Ovakav stav prema
detetu, enskom ili mukom, mogu je samo kada se u
kui ne vode borbe moi, kada ljubav i potovanje
preovladuju u odnosima izmeu svih lanova porodice i
kada je atmosfera proeta zadovoljstvom i dobrim
raspoloenjem. Jednostavno reeno, zdrava deca su
produkt roditelja koji vole. Ali, nije dovoljno samo da
roditelji vole svoju decu; vanije
107
je da se uzajamno vole jer tada i u seksu doivljavaju
meusobno ispunjenje. Devojke koje odrastu s
roditeljima koji vode zdrav, potpun i ispunjavajui
seksualni ivot postaju ene koje doivljavaju orgazam
s mukarcem koga vole.
Jedna od nesrenih posledica feministikog pokreta
je tendencija da ene svu krivicu zbog svog
nezadovoljstva i oseaja inferiornosti svaljuju na
mukarce. Ova optuba mukog pola nema nikakve
osnove. U ovoj knjizi smo videli da mukarci nisu nita
vie nego ene zadovoljni i zadovoljeni ni u seksu ni u
ljubavi. Sa stanovita sklonosti ka sranim bolestima i
prevremenoj smrtnosti, mukarci su slabiji pol. Ne
moe se porei da su jai u politici, biznisu, karijeri, to
ukljuuje sticanje dobara i upotreba moi. Svoju snagu
i mo esto koriste protiv ena. Ali, bitno je naglasiti da
posedovanje i upotreba moi ne doprinose blagostanju
oveka; zbog toga niko ne voli vie, ne ivi due i nema

vie radosti u ivotu. U svakom meuljudskom odnosu,

upotreba moi podjednako teti i onome ko je koristi i
onome protiv koga se upotrebljava. Videli smo da je
mo destruktivna za ljubav.
Problem meu polovima je jednakost po
potovanju a ne po moi. To znai da se prema enama
treba odnositi sa istim potovanjem kao i prema
mukarcima. Ista plata za isti posao je enino prirodno,
lino pravo. Na alost, fraza isti posao zavarava.
Slaemo se sa idejom da ena-rukovodilac treba da
primi istu platu kao i mukarac na tom poloaju, ali ta
je sa enom koja upravlja obdanitem? Da li je njen
posao manje vaan? Zar ona ne treba da bude plaena
isto kao i bilo ko drugi ko snosi veliku odgovornost? A
ena koja je ostala kod kue da gaji decu - da li je njen
posao inferioran? Ako vrednost merimo iskljuivo
novcem, uvodimo mo u sve interpersonalne odnose.
Kada bi ena jurila za moi u istoj meri kao i
mukarac, obolela bi od istih bolesti koje mukarcima
skrauju ivot. Sreom, ona je donekle zatiena od te
opasnosti zahvaljujui svojoj prirodnoj funkciji raanju dece. Do sada je, u istoriji ljudske vrste, kod
ena materinski nagon uvek bio jai od elje za moi.
Ali, ispunjenje ene se ne sastoji samo u tome da raa
decu, ve da ih voli. I ovde je priroda enama dala
prednost u odnosu na mukarce, jer ena,
108
dojenjem, neposrednije i direktnije ispoljava svoju
ljubav prema detetu. Isto kao to je rak dojke rei kod
ena koje doje, veruje se da su one i manje izloene
bolestima srca.
iroko govorei, ene se manje nego mukarci
plae ljubavi. Za razliku od mukaraca, manje ih je
strah da pokau emocije, da budu nene, manje su
zaokupljene svojim imidom; lake zaplau, delom i

zato to nisu, kao deaci, vaspitavane da budu jake i

vrste. Zabrana na emotivni slom i pla imala je smisla
kada su mukarci bili lovci i ratnici ija je primarna
uloga bila da zatite pleme. Ali, rigidnost pri
doivljavanju i suoavanju sa gubitkom nije isto to i
hrabrost u opasnoj situaciji. Zadravanje suza i guenje
jecaja kada voljena osoba umire nije in hrabrosti ve
autodestrukcije. (samounitenja).
Po prirodi i vaspitanju mukarci su uvek bili fiziki
jai pol. Ali fizika snaga ne znai nuno i otpornost ili
rigidnost. Nenost je dobit za mukarca, isto kao i za
enu, iako je njemu moda tee da do nje doe. Pa
ipak, mukarac koji nije u stanju da ukloni odbrane,
koje je postavio da se zatiti od pozleivanja, nee
nikada voleti. Uostalom, upravo ovaj nedostatak ljubavi
uzrokuje bolesti srca. Ovo emo detaljnije obraditi u
drugom delu knjige.
109

DRUGI DEO
SLOMLJENO SRCE I BOLESTI SRCA
U prethodnim poglavljima bavili smo se prirodom
ljubavi i prouili smo njenu direktnu vezu sa srcem.
Videli smo da u naoj kulturi mnogo ljudi pretrpi
gubitak ljubavi u detinjstvu i nastavlja ivot sa
slomljenim srcem. U cilju preivljavanja, potiskuju bol,
podiu odbrambene zidove i navlae oklope - drugim
reima, ukruuju i steu miie grudnog koa a to
sputava i ograniava disanje, pokrete i oseanja i
stvara neprekidan stres za srce i telo. Prisustvo ovog
stresa je, po mom miljenju, upravo ono to kod
ogromne veine ljudi stvara predispozicije za bolesti
srca.
U drugom delu ove knjige prouiemo vezu izmeu
cepanja srca i bolesti srca. Posebnu panju posvetiemo
sranom udaru i pokuati da otkrijemo zato se on desi
ba tada kada se desi. Za psihologe i psihoterapeute
koji se bave prouavanjem ivota odreene osobe,
teka bolest nije tek sluajnost ve neto to je duboko
povezano sa ivotnim stilom pojedinca. Ispitaemo
neke od sila koje oblikuju taj ivotni stil i predloiti
naine kako s njima izai na kraj sa ciljem da ostvarimo
ivot relativno osloboen jakog stresa. Videemo da je
sutina u sledeem: Samo osoba koja se ne plai da
voli moe u razumnoj meri da bude sigurna da e joj
srce ostati zdravo.
111

GLAVA 6
LJUBAV, STRES I SRCE
Danas veina ljudi prihvata ideju da prekomeran
stres vodi u bolest. Meutim, ovako uoptena ideja
malo doprinosi razumevanju specifinih bolesti, kao to
je na primer oboljenje koronarne arterije. Kako to da
stres kod jedne osobe udara na srce, kod druge izaziva
artritis a kod tree rak? Drugim reima, kakva je
priroda stresa koji negativno deluje na srce i koja vrsta
ljudi je naroito sklona sranim bolestima kada se izloi
takvom stresu? Mejer Fridman i Samjuel Rozenman
(Meyer Friedman, Samuel Rosenman) su se usmerili na
drugi deo ovog problema kada su zapoeli svoje
pionirsko istraivanje uzroka bolesti koronarne arterije.
Ovo istraivanje je, prema autorima, imalo za cilj da
odgovori na dva pitanja: "Prvo, da li misli ili oseanja
jedne osobe mogu uticati na razvoj bolesti koronarne
arterije? Drugo, ako postoji takva uzajamna
povezanost, kako ona deluje?"1
Prvi korak, koji su ovi kardiolozi preduzeli, bio je da
proue svoje kardioloke pacijente i utvrde da li se i po
emu oni razlikuju od ostalih ljudi. "Posmatrajui svoje
pacijente na ovaj, nov nain kao osobe, koje sem
bolesnog srca imaju i druge organe i svoje linosti",
Fridman je zabeleio, "postalo mi je jasno da se nije
samo srce pokvarilo. Neto u nainu kako se ti ljudi
oseaju, misle i deluju takoe je alarmantno
poremeeno."2 Primetili su da gotovo svi
113
koronarni pacijenti imaju sline izraze lica, geste i
govor. Kao karakteristino naveli su sledee: stegnuta
vilica i miii eljusti uz napregnuto dranje tela; brzo
lupkanje prstima ili drmusanje kolena; stezanje pesnica

i za vreme najobinijeg razgovora; kripanje zubima;

brzi pokreti, brz govor i nestrpljenje zbog sporosti
drugih; grimasa, nalik reanju koja delimino otkriva
zube u uglovima ustiju.
Reakcije ovih ljudi na dogaaje iz svakodnevnog
ivota takoe su bile sline: naglaena ambicioznost,
takmiarski duh sa izrazitom eljom za pobedom,
razdraljivosti zbog razlika u miljenju drugih osoba,
kruti stavovi koji se zagrieno brane; nerviranje zbog
zastoja u saobraaju ili ekanja u redu; kompulzivna
potreba da se stvari urade i okonaju - razlog to brzo
jedu i hodaju; netolerisanje neaktivnosti.
Fridmen i Rozenman su podelili ispitanike u dve
kategorije: Tipu "A" pripadaju sve osobe koje pokazuju
neke ili sve opisane osobine, a Tipu "B" ostali. Osoba
Tipa "A" definisana je kao izuzetno napeta, u
neprestanoj urbi, neprijateljski raspoloena, ega nije
svesna, a trajni nedostatak samopotovanja
kompenzuje sticanjem dobara i uspeha. Fridman i
Rozenman su ovu klasifikaciju primenili na 5.500
zdravih mukaraca - tj. na one mukarce koji nisu
nikada bolovali od srca i pratili su ivot tih mukaraca
tokom osam i po godina. Na kraju istraivanja su
konstatovali da osobe Tipa "A" imaju sedam puta vee
izglede da obole od koronarnih bolesti nego osobe Tipa
"B". Osobe Tipa "A" takoe vie pue, vii im je nivo
holesterola u krvi a anse da doive srani udar su im
tri puta vee. Rezultati ovog istraivanja su vie nego
dovoljno ubedljivi da raspre svaku sumnju u
postojanje direktne veze izmeu stavova, ponaanja i
bolesti srca. Studije drugih istraivaa su dale sline
rezultate. Tada je Fridman otiao korak dalje. Zakljuio
je da bi eventualna modifikacija ponaanja tipa "A"
mogla da utie na izloenost i osetljivost osobe na
mogu srani udar. Drugim reima, kada bi se

ponaanje izmenilo, srce ne bi bilo ugroeno. Takav

ishod bi bio definitivan dokaz za tvrdnju da je samo
ponaanje Tipa "A" uzronik bolesti koronarne arterije.
Ovo drugo istraivanje, koje je trajalo tri godine,
obuhvatilo je brojne pacijente s oboljenjem koronarne
arterije koji su preiveli infarkt miokarda. Prema vrsti
postbolnikog tretmana,
114
ispitanici su podeljeni u tri grupe: 1. grupa - pojaana
kardioloka kontrola uz konsultacijc sa kardiologom, 2.
grupa - pored kardioloke kontrole i konsultacija,
oformljene su male grupe u kojima se radilo na
problemima ponaanja tipa "A". 3. grupa - redovna
kardioloka kontrola.
Podaci o recidivitetu (vraanju ili pogoranju
bolesti) obraivani su godinje. Pronaeno je da je
"razlika u stopi recidiviteta izmeu 1. i 2. grupe u prvoj
godini bila 48 odsto, u drugoj 62 odsto a u treoj ak
372 odsto".3 Krajem tree godine, razlika je dostigla
vrednost van ikakve statistike sumnje. Fridman je ovaj
rezultat objasnio injenicom da su ispitanici 2. grupe 30
odsto redukovali svoje ponaanje Tipa A.
Znai, odgovor na prvo od dva pitanja koje su
Fridman i Rozenman postavili, je pozitivan: oseanja i
misli pojedinca utiu na razvoj sranih bolesti.
Ovo istraivanje je obuhvatilo samo muku
populaciju jer su, u vreme kad se ono sprovodilo,
srana oboljenja bila mnogo vie zastupljenija kod
mukaraca. Novija istraivanja, meutim, ukazuju na
porast sranih bolesti kod ena, naroito u poslednjoj
dekadi.4 Ponaanje tipa "A" je i za ene postalo ivotna
zbilja.
Odgovor na drugo pitanje Fridmana i Rozenmana,
o mehanizmu odnosa izmeu subjektivnog stanja
linosti i razvoja srane bolesti, bilo je tee nai.

Njihova istraivanja su pokazala da osobe tipa "A"

imaju tekoa sa metabolizmom masti u krvi, bez
obzira da li su zdrave ili su ve imale neku sranu
bolest. Takoe, osobe tipa "A" imaju vii nivo
norepinifrena, "borbenog hormona", u krvi. Uz to,
izluuju vie ACTH (adrenokortikotropni hormon)
hormona, koji stimulie proizvodnju ortizonskih stres
hormona u nadbubrenoj lezdi i manje hormona rasta
koje proizvodi hipofiza; na eer reaguju prekomernim
luenjem insulina. (Ovo je u skladu sa konstatovanom
injenicom da je dijabetis, koji se razvije u zrelom
dobu, faktor rizika za oboljenje koronarne arterije.)
Eksperimenti sa pacovima ukazuju i na moguu ulogu
neprijateljstva. Kada se, elektrinom stimulacijom
odreenog dela hipotalamusa, emocionalno stanje
ivotinje iz miroljubivog pretvori u divlje neprijatelje,
ivotinja reaguje na gotovo isti nain kao i osoba tipa
"A": nivo holesterola u
115
krvi poraste, proizvodnja norepinifrena se povea a
krvni pritisak skoi.
I mnoga druga istraivanja ukazuju da bi
neprijateljstvo moglo biti odluujui faktor u razvoju
sranih bolesti. Dombroski i saradnici5 su ponovnom
analizom podataka dobijenih iz strukturisanih intervjua
koji su voeni sa kardiolokim pacijentima na kojima je
uraena angiografija (rendgensko snimanje krvnih
sudova u koje je ubrizgan kontrast) pronali da su
"visok stepen latentnog neprijateljstva i 'unutarnje
ljutnje'" - drugim reima potisnute ljutnje - "u visokoj
korelaciji sa stepenom teine koronarne
arterioskleroze". Sprovedeno je istraivanje6 na 255
lekara koji su, tokom studiranja u medicinskoj koli,
popunjavali MMPI. * Ovi lekari su praeni tokom 25
*

Minesota multifazni upitnik linosti je psiholoki upitnik

godina. Utvreno je da su kandidati, koji su na skali

neprijateljstva postigli natprosean rezultat, pet do est
puta ee nego ostali imali infarkt i umirali zbog raznih
uzroka za vreme perioda praenja. Ali ako prihvatimo
injenicu da su neprijateljstvo i potisnuta ljutnja moda
primarni uzronici oboljenja koronarne arterije, jo
uvek nam ostaje da objasnimo zato to deluje na srce,
koje nije organ direktno ukljuen u emocije
neprijateljstva i ljutnje. ak i ako ove emocije stvaraju
viak norepinifrena, zato je, kod nekih osoba, upravo
srce ovim pogoeno?
Da bi odgovorili na ovo pitanje, treba da znamo da
norepinifren deluje tako to u opasnoj ili kriznoj situaciji
mobilie sve telesne organe, ukljuujui i srce, da se
suoe sa krizom ili opasnou. Ako osoba u kriznoj
situaciji adekvatno odreaguje, hormon je ispunio svoju
svrhu i nema nikakvih tetnih efekata na bilo koji deo
tela. Ali, obuzdavana ljutnja sve vreme osobu dri u
kriznoj situaciji koju nikakva koliina norepinifrena ne
moe da ublai. Srce je neprestano stimulisano a
nesposobno da deluje.
Ali, veina ljudi u naoj kulturi, obuzdava odreeni
stepen ljutnje. Na kojoj taki to postaje opasno za
ivot? Odgovor na ovo pitanje trai drugaiji pristup
problemu bolesti srca, jer sva dosadanja istraivanja,
uprkos svojoj neospornoj vrednosti, ostavila su
116
isuvie praznina da bi se ovaj poremeaj mogao
potpuno razumeti. Napokon, niti sve osobe tipa "A"
obole od poremeaja koronarne arterije, niti sve osobe
tipa "B" izbegnu tu bolest. Prema studiji Vestern grupe
iz koje su Fridman i Rozenman izvukli svoje podatke,
samo 10 odsto osoba dijagnostikovanih kao tip "A" je
doivelo infarkt miokarda tokom perioda od 8,5 godina,
za utvrivanje niza osobina linosti. (prim.prev.)

koliko je istraivanje trajalo. Sigurno je da bi, s

vremenom, vie njih dobilo infarkt, ali, ako je vreme
faktor, onda treba da znamo i kako ono deluje.
Zato se infarkt desi ba tada kad se desi? Uz
odreene predispozicije, kao to su ponaanje Tipa "A",
puenje i visok krvni pritisak, treba da uzmemo u obzir
i neposredne povode. Drugim reima, koji neposredan
stres u ivotu osobe je najverovatniji "okida" stresa?
Kakva je veza izmeu neposrednih uzronika i
predispozicija? Primeeno je da gubitak posla esto
neposredno prethodi infarktu. Smrt voljene osobe moe
takoe izazvati smrtonosan infarkt, ak i kod osoba
koje ranije nisu bolovale od sranih bolesti. Poto je
srce ukljueno u ljubav, ali nije direktno ukljueno u
neprijateljstvo i ljutnju, razumno je pretpostaviti da su
poremeaji i problemi u ljubavi osnova za bolesti srca.
U tom sluaju, izravna kriza u ljubavnom ivotu bi
mogla da bude neposredan povod za infarkt. Ubeen
sam da teite prouavanja celokupnog problema
oboljenja srca treba prebaciti na kritinu ulogu koju
ljubav, ili odsustvo ljubavi, ima za zdravlje srca.
Fridman je i sam doao do zakljuka da je
nedostatak ljubavi odgovoran za ponaanje tipa "A".
"Sada verujemo", pisao je, "da je jedan od
najznaajnijih faktora koji podupiru nesigurnost osobe
tipa "A" to to ta osoba kao beba ili u ranom detinjstvu
nije dobila BEZUSLOVNU LJUBAV, simpatije i podrku
od jednog ili oba roditelja". U takvoj situaciji, osoba tipa
"A" nema drugog izbora do jednog jedinog: da se
upusti u "neprekidnu borbu", neprestan napor da
postigne ili dobije to vie za sve manje i manje
vremena".8
Dems Lin (James Lynch) je takoe sugerisao da
nedostatak ljubavi moe izazvati bolest srca.9 U svojoj
knjizi "The Broken Heart" (Slomljeno srce) Lin navodi

statistike podatke koji jasno pokazuju da srani udar

ree doive oenjeni nego udovci, razvedeni ili samci.
"Neoenjeni svih godina, oba pola i svih rasa u
Sjedinjenim Dra117
vama", pisao je, "imaju veu stopu smrtnosti, ponekad
ak i pet puta, od osoba u braku." Iako se ova
konstatacija odnosi na sve uzroke smrti, posebno je
tana za umiranje od kardiovaskularnih bolesti. Lin se
poziva na istraivanja koja pokazuju znaajan porast
smrtnosti u roku od est meseci posle smrti voljene
osobe.10 Analizom pojedinanih sluajeva je utvreno
da je u 75 odsto sluajeva uzrok smrti oboljenje
koroname arterije. To je injenica koja dokumentuje
razarajui efekat gubitka ljubavi za srce. Neretko, ok
zbog takvog gubitka zavrava naprasnom smru, esto
usled snanog infarkta ili pretkomorne fibrilacije.
Fenomen naprasne smrti emo prouiti u sledeem
poglavlju.
Lina je na prouavanje "medicinskih posledica
samoe" motivisalo to to su on sam i drugi naunici
primetili da u laboratorijskim uslovima ljudski dodir
pozitivno deluje na srce ivotinje. Takoe je opaeno da
ljudski dodir pozitivno deluje i na pacijente koji se lee
u koronarnim jedinicama. Pokazalo se da se psi uzbude
i da srce pone da im kuca bre kada ovek ue u
laboratoriju. S druge strane, maenje smiruje ivotinju i
brzina otkucaja njenog srca pada.11 Ljudski dodir
takoe utie na protok krvi u koronarnim arterijama.
Demonstrirano je da kod nekih pasa ljudski dodir ima
istu snagu kao naporna fizika veba. Takoe se
pokazalo da merenje pulsa, naoko rutinski ljudski dodir,
snano utie na kardioloke pacijente. Lin je zabeleio
da "Kod nekih pacijenata... prosto merenje pulsa
ublaava i zaustavlja akutnu aritmiju."12 U prilog ovome

govore i podaci da krvni pritisak osobe koja miluje psa

pada za vreme milovanja.
Neizbean zakljuak koji proizilazi iz ovih
istraivanja jeste da ljudskom biu treba neka vrsta
nenog, emotivnog dodira. Mnogi ljudi to trae u braku,
ali ne nau svi. Zbog sopstvenog straha od ljubavi,
brani drugovi esto jedan drugog tretiraju kao
suparnike i uputaju se u borbe moi. Prema tome,
vidimo da iako oenjeni ne podleu bolestima srca u
tolikoj meri kao neoenjeni, ni oni nisu potedeni svojih
sranih udara.
Kako je Lin primetio, "Ima... dovoljno raspoloivih
dokaza na osnovu kojih moe da se predvidi veza
izmeu branog nesklada i razvoja bolesti koronarne
arterije i prerane smrti." On se poziva na istraivanje dr
J.A. Medalnea u kojem je 10.000 Izraelaca (mukarci)
118
kod kojih nisu pronaeni nikakvi simptomi sranih
bolesti, praeno tokom perioda od 5 godina. Ispitanici
koji su kasnije doiveli infarkt, bili su nezadovoljni i
imali vie problema u braku od ostalih. Pa ipak, sva
istraivanja ove vrste nam govore da brani nesklad
jeste faktor rizika ali ne i odluujui faktor. Ni u ovom
istraivanju nisu svi mukarci u loim brakovima
doiveli infarkt. Shodno tome, opravdano je
pretpostaviti da se neki mukarci bolje od drugih nose
sa stresom loeg branog ivota.
Istraivanje koje je kardiolog dr Stjuart Volf
(Stewart WoIf),13 sproveo na stanovnicima grada
Roseta u Pensilvaniji 1960. godine pokazalo je da
nestabilne emocionalne veze stvaraju stres koji moe
da ugrozi srce. Roseto je gradi od oko 1.630
stanovnika, uglavnom Italijana, na oko 90 km od
Njujorka. Volfa je ovaj gradi privukao prvenstveno
zato to je broj sranih udara u njemu bio dve treine

manji od broja u okolnim mestima, iako su nain

ishrane i visina holesterola u krvi bili priblino isti. ta
je to to titi ove ljude od sranih bolesti? Najznaajnija
razlika bila je, kako je Volf konstatovao, u kvalitetu
porodinog ivota u Rosetu. Porodica je bila sredite
svakodnevnog ivota, a stanovnici su jo uvek iveli u
skladu sa socijalnim obiajima i tradicijom starog kraja.
Ova usredsreenost na ouvanje integriteta porodice
pogoduje stilu ivota u kojem se konflikti i brane
nesuglasice mogu lako reiti ili izbei.
Na alost, dvadeset godina posle ovog istraivanja,
gradi je doiveo drastine promene. Razvila se
industrija, izgraene su nove kue i Roseto je doiveo
nezapamen procvat. To je izvrilo velik uticaj na nain
ivota njegovih stanovnika - dom je prestao da bude
sredite ivota i pretvorio se u bazu iz koje se ujutro
odlazi a uvee vraa. Nije prolo mnogo vremena a
zdravstvena statistika je pokazala da se Roseto, po
broju infarkta i sranih bolesti, izjednaio sa okolnim
gradovima.
Porodina stabilnost, koja je svojevremeno krasila
Roseto, danas je prilino retka i ne moe da se stvori
po elji ili po zapovesti. Jedna od komponenata
modernog ivota, s kojom mnogi od nas ive, je stres
loeg braka ili stvaran ili pretei raskid veze. Da bi bili u
stanju da se eflkasno nosimo s tim stresom vano je da
shvatimo njegovu prirodu. Na osnovu gore navedenih
studija, izgleda da srce mogu da
119
ugroze dva razliita tipa stresa. Jedan proizilazi iz
stresne situacije u iroj okolini - najee na radnom
mestu i vezuje se uz ponaanje tipa "A". Drugi proistie
iz situacije kod kue i vezuje se za brane probleme i
nedostatak ili gubitak ljubavi. No, nisu li ove situacije
povezane? Konstatovali smo da je ponaanje tipa "A"

motivisano potrebom za veim samopotvrivanjem.

Ova potreba vue koren iz nedostatka bezuslovne
ljubavi u detinjstvu. Naravno, ak i kada odrastemo
potrebna nam je bezuslovna ljubav. Deluje neverovatno
da bi osobe koje poseduju bogatstvo takve ljubavi
mogle podlei stresu jednako lako kao osobe koje
nemaju tu ljubav. Prihvativi centralnu ulogu ljubavi u
naem ivotu, teta je to Fridman i Rozenman nisu, uz
manifestno ponaanje, podjednako temeljno ispitali i
ljubavni ivot svojih ispitanika.
Iako brani nesklad esto vodi do neprijateljstva,
to nije uvek tako. Alternativa je dobra brana svaa.
Odreeni konflikti se mogu mirno razmotriti i razreiti,
ali oni koji dublje zadiru u sferu moi i samopotovanja,
to i predstavlja problem veine brakova, ne mogu.
ena, na primer, moe da osea kako je mu
iskoriava, ignorie njena oseanja ili je poniava.
Mukarac pak moe da se oseti optereen zavisnou
supruge, time to ga ona omalovaava svojim
primedbama ili seksualno izbegava. Ovakva
nezadovoljstva, ako se ne ispolje, vode u
neprijateljstvo. Ali, ispoljavanje negativnih oseanja
obino provocira ljutnju, to je dobro i korisno ako su
suprunici spremni na svau - borbu miljenja. Nisu svi.
Mnogo parova, iz straha da ne poremete odnose, ne
ispoljava svoju ljutnju. Jedan suprug je izjavio: "Ne
smem da pokaem da sam ljut jer se moja supruga
osea previe ugroenom." Neke ene kau da se
njihovi muevi povlae kada se one naljute. Drugima je
teko ak i osetiti ljutnju jer je ta emocija jo u
detinjstvu toliko duboko potisnuta da im sada, kao
odraslima, i nije dostupna. Ako su se pak njihovi
roditelji, kao moji, stalno svaali, oni se trude da
izbegnu rasprave i konfrontacije jer one samo stvaraju
nepotrebne neprijatnosti a nita nuno ne razree. Moji

roditelji nikada nisu iskalili svoju ljutnju jedno na

drugom, zbog ega su stalno bili neprijateljski
nastrojeni. Rezultat toga bio je da sam se ja, kroz
terapiju, morao veoma potruditi da doprem do svoje
ljutnje.
120
Da li je ispoljavanje ljutnje stresno samo po sebi?
Mnogi veruju da su sve emocije stresne i da je najbolji
nain da se izbegne stres ostati hladan, ravnoduan i
pustiti da neprijatna situacija procuri kao voda izmeu
prstiju. Ali, obuzdavanje reakcije zahteva odreen
napor jer reakcija je prirodan poriv. Ljudsko bie je
senzitivan organizam ije reakcije na okolinu oseanja
motiviu a miljenje usmerava. U veini sluajeva,
miljenje i razum, koji deluju preko ega, kontroliu
ponaanje, ali veoma intenzivne emocije mogu da
nadjaaju kontrolu ega i izazovu reakcije koje bi inae
bile obuzdane. Na primer, efov postupak moe toliko
da naljuti radnika da e radnik ispoljiti svoju ljutnju bez
obzira to time moda ugroava svoj poloaj. U takvim
sluajevima, obuzdavanje ljutnje zahteva ogroman
napor volje to je izuzetno stresno za telo.
Oseanja moemo redukovati samo ako se
umrtvimo ili stvorimo debelu kou. Ovim se ne
smanjuje samo pritisak okoline ve i naa sposobnost
da reagujemo ili posegnemo za neim. Naravno,
posledica toga je neosetljivost i na pozitivne i na
negativne uticaje, na ijubav, kao i na mrnju. Moda se
stie utlsak da nas ovaj zatitni manevar titi od
uobiajenih ivotnih stresova; u stvari, istina je
suprotna. Oklopljavanje nas napree, troimo se i
samim tim postajemo jo neotporniji na stres.
Da bi shvatili ovaj paradoks, razmislite o sledeem:
ovek koji na leima nosi pedeset kilograma brana ili
uglja treba da zategne odgovarajue miie kako bi

izdrao taj teret. Ova tenzija se vidi u podignutim

ramenima i napetoj muskulaturi i moe da se snimi
elektromiografom, aparatom za snimanje miine
tenzije. Za odravanje ravnotee, miina tenzija treba
da se izjednai sa pritiskom od 50 kg, koji proizvodi
teret. Ali, stres (napor) nije u teini samog tereta ve u
tenziji telesnih miia.
Mnogi ljudi se ale na emocionalni teret i njihova
tela pokazuju tenziju slinu onoj koju stvara fiziki
teret. Ramena su im uzdignuta, lea povijena a miii
jako zategnuti - ponekad do bola. Pored fizikog,
emocionalni teret je snaan stresogeni faktor i u mnogo
emu jednako deluje. Na alost, esto je lake
osloboditi se fizikog nego emotivnog tereta. Stres koji
izaziva emocionalni teret obino due traje i tetniji je
za organizam.
121
Telo je uglavnom sposobno da se dobro nosi sa
odreenom koliinom stresa. Moemo, bez tekoa,
nositi odreen teret, podneti odreeno emocionalno
optereenje i svesno obuzdati odreene impulse.
Meutim, kada je optereenje neprekidno a
obuzdavanje reakcija hronino, stres postaje tetan.
Jo vea teta se nanosi kada izgbimo svest o teretu
koji nosimo ili o ogranienjima koja smo sami sebi
nametnuli. Do gubitka te svesti dolazi kada prestanemo
da oseamo tenziju u telu.
Ne tvrdim da je svesno obuzdavanje ponaanja
neprirodno ili tetno. Naprotiv! esto svesno
kontroliemo ili modifikujemo svoje postupke kako
bismo ih prilagodili postojeoj situaciji. Efikasno i
adekvatno reagovanje u datoj situaciji je funkcija
samosvesti i samokontrole. Pre nego to steknemo
sposobnost upravljanja svojim postupcima treba da
budemo svesni oseanja koja motiviu odreene

reakcije i moramo imati sposobnost da izrazimo ta

oseanja. Prema tome, ovek moe potpuno da vlada
sobom tek ako je svestan samog sebe i sposoban da
izrazi svoja oseanja. Relativno zdravi ljudi su vrlo
samosvesni i imaju dobru samokontrolu. Neurotiarima
nesvesna kontrola ponaanja smanjuje sposobnost
vladanja sobom. Podsvesna kontrola ponaanja se
najbolje vidi kada osoba nije u stanju da kae "ne", da
zamoli za pomo, da plae kada je povreena ili se
razljuti ako je neko vrea. Hronina miina tenzija ili
rigidnost takoe su simptomi podsvesne kontrole.
Glavni mehanizam podsvesne kontrole emocija je
rigidnost, koja se ostvaruje stezanjem, napinjanjem
voljnih miia tako da se blokiraju putevi za
ispoljavanje impulsa. Impuls za pla blokira se
stezanjem lica; impuls za napad i udarac stezanjem
ramena i lea. Kada ova stegnutost postane hronina,
blokirani impuls nije u stanju da dopre ni do povrine
tela, ni do svesti. Svest o sebi je ograniena.
Stezanjem i ukruivanjem telo se umrtvljuje i na kraju
pretvara u "bezoseajan balvan", a svi dobro znamo da
krut, odseen balvan ili ukoen mrtvac nemaju
oseanja. Ako u telu nema spontanihpokreta nema ta
ni da se oseti. Emocije su nevoljne telesne radnje. One
nam se dese. Mi ne teimo da se zaljubimo u nekoga,
prosto se zaljubimo. Neto nas dirne do suza ili razljuti
"do daske". Emocije i oseaji nisu funkcije ega, koji
upravlja voljnim radnjama -postupcima koji pot122
padaju pod kontrolu volje. Emocije su impulsi koji
proistiu iz jezgra naeg bia a ono je vezano sa samim
srcem. Videemo da se rigidnost moe proiriti duboko
u telo i zahvatiti glatke, autonomne miie. Ta duboka
rigidnost moe se nai u glatkim miiima probavnih
organa, bronhijama i arterijama. Kada se ukrute

periferni krvni sudovi razvija se hipertenzija (povien

krvni pritisak) koja stvara velik napor sranom miiu i
ubraja se u faktore rizika za bolesti koronarne arterije.
Kada se razvije rigidnost velikih krvnih sudova, praena
formiranjem ateromnih ploica (masno tkivo na
arterijskom zidu) koje suuju ove vitalne opskrbne
puteve, rizik od fatalnog sranog udara je veoma velik.
Ako elimo razumeti ulogu koju emocije igraju u
nastanku stresa, treba da ispitamo jo jedan
mehanizam podsvesne kontrole oseanja. To je
NEGIRANJE. Negiranje ne umrtvljuje telo ve blokira
percepciju impulsa. Tipian primer za ovo je osoba koja
tokom rasprave padne u vatru, pone da preti i vie, a
kada je neko upita da li se i zato ljuti, besno porie da
je uopte ljuta.14 Negiranje funkcionie tako to su
perceptivne funkcije glave i ega odvojene od funkcije
jezgra (srca) - nastanka impulsa. U stvari, oba
mehanizma, negiranje i rigidnost, u odreenom,
razliitom stepenu postoje kod veine ljudi.
Negiranje je odgovorno za injenicu to mnogo
onih koji potiskuju svoja oseanja takoe imaju
tendenciju abreagovanja.** Ranije smo uoili da se
nezadovoljstvo gomila ako se ljutnja potiskuje. Ako se i
nezadovoljstvo negira, podsvesna ljutnja tinja kao
uspavan vulkan koji na svoje postojanje podsea
povremenim izbacivanjem oblaka pare - u obliku
razdraljivosti ili zajedljivih opaski - koji se provuku
kroz naprsline u kori. Ali, trajna frustriranost je u stanju
da unutranju vatru razjari do eksplozije i to je uzrok
provale iracionalnih i preteranih reakcija. Iskaljivanje
besa ne donosi olakanje zato to se, zbog potpuno
proizvoijne i bezrazlone reakcije stvara krivica koja
opet ispoetka raspiruje plamen neprijateljstva.
Suvie burne, preterane reakcije na beznaajne
povode (prim. prev)
**

Neko se moe zapitati kakve veze bes ima sa

srcem, ili po istom principu, zato je obuzdavanje
ljutnje tako tetno za srce. Odgovor
123
je da je ljutnja konstruktivna reakcija koja ukljuuje
odreen stepen ljubavi i naklonosti dok bes, naprotiv,
sadri elemenat mrnje. Kada ispoljavamo svoju ljutnju
preutno dajemo do znanja drugome da nam je stalo
do njega, da elimo popraviti na odnos i ponovo ga
dovesti do take u kojoj se oseaju i izraavaju ljubav i
prijateljstvo. Ljudi koji nam ne znae mnogo nas i ne
ljute jer, ako ponu da nas vreaju svojim postupcima,
moemo se jednostavno okrenuti i otii.
Jedan od mojih pacijenata je opisao ovaj pozitivan
aspekt ljutnje. Oenio se da ne bi bio sam a ona se
udala da preboli propalu ljubav. Oigledno, u braku im
ba nisu cvetale rue a moj pacijent je patio od
depresije. Beg iz svoje nesrene situacije potraio je u
radu. Koliina ljutnje koju je drao u sebi i obuzdavao
je, bila je ogromna, ali nikada nije ispoljio ni njen
najmanji deli. Oseao je krivicu a samopotovanje mu
je bilo toliko slabo da je bio ubeen kako nema prava
traiti tuu ljubav. Trebalo je vie od godinu dana
terapijskog rada da njegova ljutnja izae na povrinu.
Tenzija telesnih miia takoe je bila ogromna, jednaka
koliini potisnute ljutnje. Najpre je trebalo osloboditi
nagomilanu tenziju i stvoriti preduslovza uspostavljanje
kontakta sa oseanjima. Istovremeno, paljivom
primenom psihoterapije pomoglo se pacijentu da se
oslobodi oseanja krivice tako to je postepeno shvatio
njegovu prirodu i poreklo - odnos majke prema njemu
u ranom detinjstvu. Njegova majka se razvela od oca
zato to on nije ispunio njena oekivanja. Tako je moj
pacijent postao majin "kuni momak".
Kada je ljutnja tog pacijenta prvi put izbila na

povrinu, osetio je elju da demolira moju ordinaciju.

Pustio sam ga da utira krevet (to je zapravo 10 cm
debeo presvuen suner) i da ga iz stojeg poloaja
udara pesnicama. Bio je to dobar nain da isprazni
makar deo svoje ljutnje. Nekoliko meseci akama je
napadao krevet a onda je jednog dana doao i rekao mi
kako se naljutio na svoju suprugu. Ona se prethodnog
dana kasno vratila kui i odmah sela ispred televizora.
Na to joj je on ljutito saoptio da ako vie voli televizor
nego njegovo drutvo, on e otii. Ne znam kako se
svaa dalje odvijala, ali znam da su te noi, posle dugo
vremena, ponovo vodili ljubav i to, prema njegovim
reima, veoma uspeno.
124
Tokom godina od mnogih pacijenata sam uo slinu
priu -otvorena, ista svaa uz neprikriveno izraavanje
meusobne ljutnje esto zavrava pomirenjem u
krevetu. S druge strane, kada meu partnerima vlada
prikrivena, neizraena ljutnja, gotovo je nemogue
ostvariti uspean seksualni kontakt. Ljutnja otvara srce
jer u sutini govori: "Meni je stalo". Neprijateljstvo,
pak, zatvara srce i ono se prema drugom hladi.
Hiperaktivna osoba je mnogostruko slina linosti
tipa "A". Na svaku konfliktnu situaciju ili zamerku
reaguje kao na pretnju sopstvenoj sigurnosti i
samopotovanju. Fridmanov tretman ovog problema
ponaanja sastojao se u tome da navede pacijenta da
postane svestan svog napetogstanja, hiperaktivnosti i
opsednutosti uspehom. Fridman je tano uoio da
ovakva opsesivnost podriva kreativnost i toliko ometa
produktivnost da na kraju nema nikakvih rezultata a
samopotovanje je isto ili slabije. Onoliko koliko
hiperaktivna osoba prihvati Fridmanov nain leenja,
toliko e se i opustiti i biti manje opsednuta poslom to
e srce osloboditi proporcionalne koliine stresa. Ipak,

ovaj pristup ima svoje nedostatke. Ne samo to ne

uzima u obzir hroninu miinu tenziju, od koje
hiperaktivne osobe pate, ve ne dotie ni samu sr
problema.
Sr problema je ljubav a mesto dom. Stresovi
radnog mesta mogu biti snani, ali s njima je mogue
izai na kraj ako je osoba u sigurnoj i stabilnoj
ljubavnoj vezi. Ono to se deava kod kue stvara stres
koji je najopasniji za srce.
Ovo znam iz sopstvenog iskustva. ena me je
esto optuivala kako se neprijateljski odnosim prema
njoj a ja sam to isto toliko esto poricao. Tvrdio sam da
je volim, i stvarno je volim, ali me ljutilo njeno opiranje
da mi pokae svoju bezuslovnu ljubav. U prilikama
kada bih je povredio nekom primedbom, koju bi odmah
zatim povukao uz "nisam tako mislio", ona se povlaila
u sebe a znala je i da mi zapreti razvodom. Takva
pretnja bi me uplaila i tek tada bih postao svestan
kako se negde duboko plaim odbacivanja. Vrealo me
je njeno odbacivanje i povlaenje koje je samo
pojaavalo moje neprijateljstvo prema njoj. Ali kako
sam mogao da se ljutim na nju zato to eli da me
ostavi ako je moje ponaanje vrea i ini nesrenom.
Ipak, toliko koliko su nju vreale moje zamerke i
primedbe i mene je
125
vrealo njeno kritiko ponaanje. Oseao sam se
ponienim kada bi me kritikovala i isticala moje
trenutke slabosti i nepanje. Doivljavao sam to kao
ponaanje sopstvene majke, koja me je s jedne strane
cenila ali mi je zato s druge strane jasno dala do znanja
da nisam dorastao njenim oekivanjima. Kada sam ovo
rekao svojoj supruzi, odgovorila mi je da se ja prema
njoj ponaam kao da mi je ona mama.
Sada vidim da je moj problem bio u tome to

nisam bio svestan niti sam oseao svoje neprijateljstvo.

Kada bi me drugi optuili da sam takav, estoko bih se
branio ime bi samo pojaao to neprijateljstvo. Ali,
kako sam mogao biti neprijateljski nastrojen prema
osobi koju sam voleo i iju ljubav sam eleo, kada bih
priznavanjem svog neprijateljstva upropastio
mogunost da dobijem eljenu ljubav ega sam se
najvie i plaio. Sreom, nije me uhvatila panika niti se
nisam ukrutio u samoodbrani. Umesto toga pokuao
sam da osetim i doivim svoja oseanja. Kada sam
prepoznao duboku tugu, zaplakao sam. Nikada nisam
iskusio onakvu bezuslovnu ljubav kakvu sam oajniki
eleo i mogao sam da osetim koliko sam zbog toga bio
ljut. Takoe sam shvatio da ne elim iveti u
ambivalentnom stanju. Ako ne mogu imati ljubav kakvu
elim, otii u sa svojim bolom. Neu ivot u klopci.
Moram biti slobodan.
Biti slobodan je za mene znailo biti iskren prema
sebi. Nisam vie mogao igrati igru "ti mene vrea a ja
ti vraam istom merom". Odluio sam da vie ne
dozvolim eni da me ponizi iz bilo kog razloga. Imam
svoje slabosti, ba kao i ona svoje. Kada me kritikuje,
pretvara se u moju majku i to me odmah razljuti, bez
obzira da li je kritika opravdana ili ne. Najee i jeste
opravdana, ali to nije opravdanje da se iznosi na nain
zbog kojeg se oseam kao malo dete. Jedne veeri,
tokom jedne od naih svaa, toliko sam se razljutio da
sam joj rekao kako u je udariti ako me samo jo
jednom ponizi. Moja ljutnja je bila toliko jaka da nisam
mario ta e biti s naim brakom. Jaka ljutnja ne
poznaje strah. Naa veza se zbog ovog ispada nije
prekinula. S iznenaenjem sam otkrio da je reakcija
moje ene na ovaj ispad ljutnje pozitivna. Ja sam
doiveo intenzivno oseanje slobode. Lakoa koju sam
oseao jasno je ilustrovala koliki teret i stres su mi bila

moja negativna oseanja.

126
Verujem da svi elimo slobodu, bezuslovnu ljubav i
predavanje ljubavi i seksu punim srcem. S iskustvima iz
detinjstva to nije lako postii. Ja sam potisnuo svoju
ljutnju prema majci zbog nekih okrutnih stvari koje mi
je uinila. Pamtim jedan dogaaj iz svoje tree godine.
Mama me je grubo oblaila i ja sam je udario pesnicom.
Tada se ona okrenula prema meni, prekorno me je
pogledala i rekla: "Kako sme da udari svoju majku!"
Zbog toga sam se tako uasno oseao da posle toga
nikada vie nisam podigao ruku ni na nju niti na bilo
kog drugog, sem u samoodbrani. Njene rei su
sadravale optubu da je najvei zloin udariti onog
koga voli. Znam da sam se pokorio i potisnuo svoj
bunt. Ali, ta drugo bi malo dete i moglo da uradi? S
vremenom, kako sam i dalje potiskivao svoju ljutnju,
osetio sam kako se razvija jaka tenzija u gornjem delu
lea i oko ramena. Na kraju sam postao tipian
kandidat za srani udar - rigidna, oklopljena individua,
blago pognute glave, zaobljenih lea, limitiranog
disanja. Ali, ovo stanje sam izmenio radom na sebi koji
u kratko opisati.
Dozvoljavam sebi tvrdnju da sam proao dovoljno
psihoterapije da bih mogao da budem svestan tenzije u
svom telu i strahova povezanih s njom. Moj najvei
strah bio je strah od odbacivanja ako ne ispunim
oekivanja svojih roditelja. U tom strahu bio je prisutan
i elemenat panike koji sam nastojao da izbegnem. Zbog
toga mi je i dranje bilo toliko kruto i napeto. Takoe
sam bio svestan i svoje duboke tuge zbog preranog
gubitka majinih grudi. Ova tuga je prisutna u mojim
najranijim uspomenama. ak i kada bi mi ta tuga dola
do svesti nisam mogao da zaplaem. Za mene, plakati
je znailo slomiti se i biti bespomoan - stanje od kojeg

sam se estoko branio. Otpor je bio u formi krutih lea i

krutog vrata. Intenzivno sam radio na svom telu da ga
dovoljno omekam kako bi se suze mogle lake probiti.
Radio sam posebne vebe uzemljenja da ojaam noge i
da se na njima oseam sigurno. Oslobodio sam deo
napetosti iz gornjeg dela leda istovremenim udaranjem
akama po krevetu i verbalnim iskazivanjem ljutnje.
(Ove vebe u opisati u 10. poglavlju) eleo bih da
istaknem kako je u veini sluajeva neophodno da se
radi i na telu i na umu da bi se ostvarile promene koje
obezbeduju zdravo srce.
127

GLAVA 7
SRANI UDAR
U ovom poglavlju razmotriemo dogaaje koji
neposredno prethode sranom udaru kako bismo
utvrdili emocionalno stanje rtve. Znamo da stres,
vezan uz ponaanje Tipa "A", stvara predispozicije za
bolesti srca i infarkt miokarda. Ovaj stres je rezultat
potiskivanja neprijateljstva, enje, tuge i straha oseanja koja su vezana sa doivljajem cepanja srca u
detinjstvu. Ona se manifestuju hroninom miinom
tenzijom koja izaziva naduvena plua, tendenciju
zadravanja daha, plitko disanje i optu rigidnost. Stres
takoe utie na poveanu proizvodnju hormona
nadbubrene lezde, poremeaj metabolizma masnih
kiselina i smanjenu proizvodnju prostaciklina. Sada
emo detaljnije razmotriti ove biohemijske promene.
Kada se osoba suoi sa stresnom ili opasnom
situacijom normalno je da telo mobilie energiju kako bi
se suprotstavilo stresu ili uklonilo opasnost. Mnogo
sistema deluje zajedno da podstakne ovu mobilizaciju.
Mozak ima dva glavna regulatorna sistema za kontrolu
telesnih reakcija: voljni i autonomni nervni sistem. Prvi
se uglavnom bavi aktivnou popreno-prugastih ili
voljnih miia koja uglavnom potpada pod kontrolu
volje. Drugi, autonomni sistem, regulie aktivnost
unutranjih organa, lezda sa unutranjim luenjem i
glatkih miia iji rad se uglavnom odvija van svesne
kontrole. Autonomni nervni sistem ima dva suprotna
dela - parasimpatiki i simpatiki.
128
Parasimpatiki koordinie reakcije organizma na ugodne
stimuluse i deluje tako to iri i oputa telo. Kada je
stimulacija bolna ili opasna, aktivira se simpatiki

nervni sistem koji stee telo i mobilie telesne odbrane.

Primer aktivnosti ova dva sistema vidi se iz njihovog
delovanja na rad srca: parasimpatiki smanjuje brzinu
otkucaja srca a simpatiki je poveava. Ovo potonje
takoe pomae srcu da vie krvi poalje u miie koji se
aktiviraju zbog pretee opasnosti.
Pored ove nervne regulacije, razne lezde lue
hormone koji imaju aktivnu ulogu u mobilizaciji telesnih
odbrana. Najvanije su nadbubrene lezde koje lue
hormone koji se zovu kateholamini. Dva od tih
hormona, adrenalin i norepinifren pojaavaju sranu
aktivnost, podiu krvni pritisak i steu periferne krvne
sudove tako da vie kiseonika i hranjivih sastojaka
odlazi u mozak, srce i druge miine organe. Svi znamo
kakvu snagu adrenalin daje osobi koja je pod snanim
stresom. Kateholamini takoe utiu na metabolizam
masti, telesni rezervoar energije, jer pospeuju
proizvodnju slobodnih masnih kiselina koje jetra zatim
pretvara u trigliceride. Ali, aktivnost ovih hormona je
ukljuena i u bolesti srca. Stvoreni lipo-proteini se
mogu nataloiti na zidove arterija i oformiti aterome
(zadebljanja) koji suuju arteriju i smanjuju ili blokiraju
protok krvi. Tako nastalo suenje koronarnih arterija je
jedan od faktora odgovornih za infarkt miokarda. Drugi
faktor je koronarni spazam koji, kada zahvati
sklerotinu arteriju, potpuno preseca protok krvi do
sranog miia.
Ova jednostavna analiza pokree jedno vano
pitanje. Zato se mehanizam, koji je priroda stvorila da
pomogne organizmu u suprotstavljanju i odbrani
pretnjama za sopstveni integritet, pretvara u uzrok
bolesti? Zato to teta nastaje onda kada je organizam
spreman i mobilisan za akciju ali je ne preduzima jer je
sleen od straha. Kada organizam borbom ili begom
reaguje na pretnju, pojaana fizika aktivnost utroi

viak energije stvoren metabolizmom masti. Ali, u

stresnim ili opasnim situacijama u kojima ni borba ni
beg nisu mogui viak lipoproteina se deponuje na
arterijske zidove.
Dve situacije jasno ilustruju ono to se dogaa
kada je osoba uhvaena u zamku i nesposobna da na
stres efikasno reaguje. Utvreno je da nivo holesterola
u krvi obraunskih slubenika naglo raste
129
usled pojaanog stresa izazvanog pribliavanjem roka 15. april -za predaju godinjeg bilansa. Oni ne mogu ni
da se bore ni da pobegnu ve su prinueni da sede na
svojim radnim mestima dok ne okonaju posao. Slian
rast nivoa holesterola uoen je i kod studenata
medicine za vreme ispitnih rokdva. Studenti su takoe
privremeno zarobljeni u situaciji koja ih tera da
podnose stres. I za slubenike i za studente stepen
doivljenog stresa zavisi od individualnog stanja svakog
od njih. Oputenije e stres pogoditi manje, a
zaplaenije vie.
Jo jedan sistem je relevantan za nae istraivanje.
To je sistem koji regulie proizvodnju sastojaka za
kontrolu viskoziteta krvi. To su tromboksan (TxA2) i
prostaciklin (PG12), oba derivati arahnoidne kiseline
koja se nalazi u zidovima krvnih sudova i u krvnoj
plazmi. Delovanje ovih sastojaka je antagonistiko;
tromboksan izaziva zgruavanje krvnih ploica i
stezanje krvnih sudova; prostaciklin inhibira
zgruavanje krvi i iri krvne sudove. Pod normalnim
uslovima krv slobodno struji arterijama. Da bi se
olakao protok krvi, prostaciklin oblae unutranje
zidove krvnih sudova, koji su glatki i klizavi, tako da za
njih nita ne zapinje niti se lepi. Ali, kada je oteen
arterijski zid, tromboksan, koji se proizvodi iz
oteenog tkiva, istog asa kada se zid arterije stegne

izaziva vezivanje krvnih ploica u vrst ugruak. Ovo

zaustavlja ili smanjuje krvarenje i predstavlja jedan od
najvanijih telesnih odbrambenih mehanizama.
Kateholamin, "borbeni hormon" stimulie proizvodnju
tromboksana. Ali, ako u telu nastane viak
tromboksana stvaraju se ugruci i na neoteenim
arterijskim zidovima. Viak tromboksana znai manjak
prostaciklina.
Poljski naunik, R. Griglievski (Gryglievski),1
doprineo je potpunijem razumevanju ovog
kompleksnog mehanizma dokazavi da se prostaciklin
proizvodi u pluima. Kod onih ispitanika kojima je
farmakoloki izazivao pojaano disanje nivo
prostaciklina u krvnim sudovima je porastao. Drugi
naunici su potvrdili njegovo otkrie. U svetlu veze
izmeu disanja i proizvodnje prostaciklina, J. Santorski2
je naveo ovakav sled dogadaja: STRES
OGRANIENO DISANJE-----MANJAK PROSTACIKLINA.
SKLEROZA. (Ne daje se kiseonik sluajno kao prva
pomo rtvi infarkta
130
miokarda. Da je ta rtva tokom ivota uzimala dovoljno
kiseonika mogla je da izbegne infarkt.)
Viegodinje, neprekidno dejstvo svih ovih faktora
oteuje koronarne arterije i izaziva odreen stepen
arterioskleroze. To je stanje u kojem su arterije krute a
njihov lumen (funkcionalna irina) suen toliko da je
protok krvi do sranog miia smanjen. Ako je ovo
stanje u bilo kojoj arteriji ozbiljno, bolesna osoba kod
svakog fizikog napora osea bol u predelu srca na
primer prilikom penjanja uz stepenice. Ovaj bol, koji se
zove angina, siguran je simptom oboljenja koronarne
arterije, ali osoba moe dugo bolovati od angine a da
ne doivi infarkt. S druge strane, neko moe dobiti
infarkt a da nikada ne oseti anginalni bol.

Do infarkta dolazi kada se jedna od koronarnih

arterija potpuno zatvori i tako uskrati neophodan
kiseonik odreenom delu sranog miia. Bez kiseonika,
vlakna tog miia odumiru u procesu koji se naziva
infarkt miokarda. Ako je infarkt jak, srce moe pretrpeti
ok ili nastaje fibrilacija komore a potom smrt. Ako
ovek preivi srani udar, srce se donekle oporavlja.
Mrtve miine elije zameni fibrozno tkivo a na tom
mestu ostane oiljak. Srce sa oiljkom je oteeno srce,
ali obim oteenja zavisi od lokacije i jaine infarkta.
Nakon oporavka od sranog udara, veina ljudi moe
voditi relativno normalan ivot a kod mnogih se infarkt
nee ponoviti. Meutim, ako se pritisak i stres,
kulminacija koja ih je i dovela do infarkta, ne smanje
postoji velika verovatnoa da e se desiti i drugi, pa i
trei udar sa fatalnim ishodom.
Iako je za srani udar dovoljno zatvaranje samo
jedne koronarne arterije, obino ni ostale nisu zdrave.
Kardiolozi koriste angiografju (rendgensko snimanje
krvnih sudova u koje je ubrizgan kontrast) za
utvrivanje obima suenja koronarnih arterija. Ako se
bolest razvila do take u kojoj ometa funkcionisanje
arterija preporuuje se ugradnja bajpasa (bypass),
operacija kojom se oteena arterija zamenjuje
zdravom venom. Na taj nain normalizuje se protok
krvi do sranog miia ali, ako okolnosti koje su dovele
do ugroavanja zdravlja srca i dalje postoje, i nove
"arterije" e s vremenom oboleti.
Obino se pretpostavlja da do sranog udara dolazi
onda kada je srce izloeno jakom naporu. Poznata nam
je injenica da starije
131
ljude ponekad pogodi infarkt kada zimi ispred svojih
kua iste sneg. Teniseri, maratonci i drugi sportisti
takoe ponekad doive infarkt na sportskom terenu.

Klasian je primer Dejmsa Fiksa (James Fix) autora

nekoliko popularnih knjiga o sportu, koji je umro trei.
Naknadno je otkriveno da je imao oteenje koronarne
arterije. Oigledno, suvie se naprezao i srce to nije
podnelo. Ali, ni ienje snega niti tranje nisu opasni
sami po sebi. Stariji ljudi, kao i ja, esto iste sneg bez
ikakvih tetnih posledica, isto kao to mnogi igraju
tenis i tre a da im to ni malo ne smeta. Opasno je
forsiranje i naprezanje zato to ih uvek prati odreeno
zadravanje daha.
Spontano pobueni postupci obino se izvode bez
ikakvog napora. Kada je pokret rezultat oseanja koje
ga je inspirisalo on je skladan i jedinstven: svi delovi
tela slobodno su koordinisani u akciji a kiseonika nikada
ne nedostaje. Na pr. ne treba da uloimo nikakav napor
da bismo potrali u susret osobi koja nam je draga a
koju dugo nismo videli. Meutim, nae akcije su
najee usmerene prema nekom cilju i esto je
potreban odreen napor volje da bi se do tog cilja i
stiglo. Forsiranje ili naprezanje zatee miie, a to
ometa respiraciju. Kada nam je izuzetno stalo do nekog
cilja, napor i pritisak kojem se izlaemo da bi ga postigli
moe biti toliko jak da uopte ne zaustavlja dah. S
druge strane, ako se koncentriemo na disanje moemo
znaajno ublaiti napor bilo koje aktivnosti. Na primer,
tokom ienja snega od sutinske je vanosti
zaustaviti dah u redovnim vremenskim razmacima.
Pokuaj da se prevazie oseaj uznemirenosti ili
zamora znai izazivanje neprilika.
Dejms Fiks je mogao spasiti svoj ivot da je
napustio tranje onda kada je osetio prve smetnje. Ali,
odustati znailo bi priznati neuspeh to mu je oigledno
bilo neprihvatljivo. Kada se neuspeh izjednauje sa
gubitkom samopotovanja i, na osnovu toga, gubitkom
prava na neiju ljubav, to moe biti dovoljno jako da

izazove oseanja bespomonosti i beznadenosti i

zavri slomom.
U naoj kulturi je mnogim mukarcima potreba za
dokazivanjem svoje mukosti snaan podsticaj. Biti slab
ili bespomoan ukljuuje velik gubitak samopotovanja.
Ali, odrati predstavu sopstvene moi, snage i
kompetencije znai uloiti ogromnu koliinu energije u
odravanju izuzetno tetnog dranja tela. Isturene
grudi, uvuen
132
stomak, ispravljena ramena, stegnuta vilica i kruta lea
moda i daju mukarcu "mao" izgled ali mu
istovremeno ograniavaju disanje i ine ga neosetljivim
na fiziki i emocionalni stres kojem sam sebe izlae.
Ipak, ovo su izuzeci. Veina sranih udara se ne
deava tokom napornog fizikog rada. U jednom
istraivanju, koje je obuhvatilo 1.347 sluajeva infarkta
miokarda, je utvrdeno da se samo dva odsto od
ukupnog broja dogodilo tokom fizikog naprezanja.3
Pitanje povezanosti fizikog naprezanja i bolesti srca se
najee postavlja tokom postinfarktne rehabilitacije,
kada se pacijenti raspituju o svojoj sposobnosti za
voenje seksualnog ivota. Ovi pacijenti se redovno
plae da e im seksualni napor preopteretiti srce i
izazvati novi udar. Ali, ove brige ne mue samo
mukarce koji su preiveli infarkt. Iako brojne ale o
"slatkoj smrti" sugeriu kako je srani udar za vreme
seksualnog ina idealan nain za odlazak s ovog sveta,
veoma malo ljudi umire tokom seksa. Japanci su
prouili 30.000 smrtnih sluajeva i pronali da se svega
35 dogodio za vreme seksualnog akta. Od tih 35, 28
mukaraca je umrlo vodei ljubav sa enom koja im
nije bila supruga. Podrazumeva se da ovde ubica nije
seks ve krivica. Jedan medicinski istraitelj je
konstatovao da u takvim okolnostima smrt nastupa u

nepoznatoj sredini, posle obilnog jela i konzumacije

vee koliine alkohola. Ako je dotini mukarac stariji,
jedva da je u stanju da uini bilo ta, a upravo ga napor
i trud koji ulae da izbegne neuspeh izlau ogromnom
emocionalnom i fizikom stresu.
Neko moe istovremeno "preterati" na vie strana.
Kada se to dogodi, stresovi esto prevazilaze ono to je
srce u stanju da podnese. Ovaj opis sluaja ilustruje
takvu kombinaciju stresova. Lekar, koga emo nazvati
Artur, ovako je opisao dogaaje koji su prethodili
njegovom infarktu:
Moj otac je u 38. godini umro od akutnog infarkta.
Ja sam, u 37. godini, na sam Boi, doiveo infarkt
miokarda. Nije mi promakla ironija ovog "poklona" niti
injenica da sam krenuo oevim stopama, mada godinu
dana ranije.
133
U vreme infarkta raziao sam se sa damom s
kojom sam se povremeno viao i vratio eni s kojom
sam jedno vreme bio u burnoj i nestabilnoj vezi. Moda
se moje ljubavne i seksualne veze mogu najbolje
opisati kao nezrele i nestabilne. Nisam mogao da se
"smirim", "preuzmem obaveze", branog ivota. Moja
seksualna aktivnost, sa mnogobrojnim partnerkama, je
bila donekle opsesivna. Pa ipak, uvek sam se vraao
relativno nezadovoljavajuoj i emocionalno burnoj vezi
sa ovom odreenom enom. U vreme infarkta, niti pre
toga, nikada nisam primetio ni osetio niti jedan
kardiovaskularni simptom (tj. ni anginu, niti aritmiju
itd.). Povremeno sam na poslu, u stanici hitne pomoi,
merio svoj krvni pritisak. Nekoliko meseci pre infarkta
dijastolni (donji) pritisak mi je ponekad bio visok (110).
Kao internista sa medicinskim obrazovanjem mogu
konstatovati da su moji jedini faktori rizika (barem oni

koje priznaje naa mehanicistika ortodoksnost) bili:

porodina historija, puenje i relativno "sedei" nain
ivota. U vreme udara imao sam serumski holesterol
250.
Sam infarkt miokarda pogodio me je posle serije
nonih deurstava u stanici za hitne sluajeve (od
19,00 do 07,00 h). Doao sam kui na sam Boi ujutro
i probudio se u jedan posle podne sa neobinim bolom
u grudima. Imao sam oseaj kao da su mi grudi
rastegnute jakim "oprugama" koje vuku i trzaju na sve
strane. Bilo je neprijatno, ali zapravo me nije bolelo.
Seam se da sam se pitao nije li to moda infarkt.
Nisam ni primetio kako se bol iri niz obe ruke, da se
obilno znojim i da imam slabu muninu. Bilo mi je neto
gore kada sam stegnuo pektoralne miie. Mislei da mi
je zlo zbog miine napetosti, pokuao sam da
masturbiram ali to mi je samo pojaalo bol i nisam
mogao postii orgazam. Ustao sam, okupao se i oseao
se neto bolje iako "isceeno". Mislio sam da imam
virozu i izaao sam, kako sam i planirao, na veeru sa
enom s kojom sam se viao i njenom porodicom. Kui
sam se vratio rano. Prvi dan posle Boia, u sedam
ujutro, otiao sam na posao, iako sam izgledao i oseao
se grozno. Upravo pre povratka kui palo mi je na
pamet da uradim svoj elektrokardiogram. Pogledao sam
ga i rekao: "Jebi ga." Imao sam akutan infarkt
miokarda.
134
Usledilo je burno leenje. Ugraen mi je bajpas na
pet krvnih sudova; pritisak mi je posle operacije naglo
spao i - razumljivo - bio sam potpuno zbunjen."
Ovo je samo jo jedan sluaj mukarca koji je
preterao ustrajavi na dokazivanju svoje mukosti i
negiranju sopstvenog tela. Slian scenario vidi se i u

narednom opisu infarkta i smrti tridesetestogodinjeg

mukarca. Srani udar se dogodio kada je Dozef bio
na Floridi, na letovanju sa suprugom. Ovo mu je bio
prvi odmor posle osam meseci neprekidnog,
iscrpljujueg i veoma odgovornog posla. Dozef je u
svojoj oblasti bio vrlo sposoban, ali injenica da je puio
tri kutije cigareta dnevno govorila je o stresu pod kojim
se nalazio. Uz to, bio je gojazan i nije se mnogo bavio
nekim fizikim aktivnostima. Na dan kada je doiveo
infarkt dugo je igrao golf. Iste veeri je izaao sa
enom na veeru u jedan ekskluzivan restoran i obilno
veerao. ena je kasnije rekla da je preskoio desert,
koji inae uvek pojede, i da se posle jela alio da se ne
osea dobro. Kui su se vratili posle ponoi i vodili
ljubav. ena je ispriala da je imao slabu ejakulaciju i
da mu je na kraju telo omlohavilo. Neposredno posle
odnosa ponovo se poaliio da mu nije dobro. Kada je
ena predloila da pozove lekara, odbio je rekavi da e
munina proi. Ubrzo zatim rekao je da mu je u glavi
udno i pobledeo je. Supruga je izjavila da je izgledao
kao drogiran. Ozbiljno se zabrinula kada joj je mu
saoptio da misli kako ima napad anksioznosti i tek
tada je pozvala hitnu pomo ali umro je pre nego to je
pomo stigla.
Oigledno Dozef je bio kandidat za srani udar. Da
je stvarno bio toliko briljantan koliko je njegova
supruga tvrdila, to je i sam mogao znati. Iz njegovog
ponaanja jasno se videlo da ide preko svojih granica i
prkosi svojoj ranjivosti ili, kako emo videti u sledeem
poglavlju, izaziva sudbinu. Mnogi mukarci poistoveuju
puenje sa mukou. Prema tome, prekinuti puenje
se na podsvesnom nivou verovatno poistoveuje sa
priznavanjem neuspeha. Dozef je bio odluan da uspe
po svaku cenu. Morao je dokazati da je najbolji u golfu,
u jelu, u seksu. Naprezao se do same ivice, i preko nje,

da potvrdi i odri svoj imid. Moda se za vreme

seksualnog odnosa naao licem u lice sa svojom
impotencijom i uspaniio.
135
Veina mukaraca plai se neuspeha u seksu jer je
on vezan za gubitak ljubavi. Donedavno ovaj strah nije
toliko muio ene, ali situacija se menja sa sve veim
ueem ena u nemilosrdnom poslovnom svetu, gde
se ljudi procenjuju na osnovu novca i uspeha. Mnoge
ene poprime ponaanje tipa "A" i tako izgrade
predispozicije za srane bolesti. Za poslednje dve
dekade, bolesti koronarne arterije i infarkt miokarda
drastino su porasli u easkoj populaciji. Promene u
stilu ivota utiu i na seksualne funkcije. U jednom
novijem istraivanju seksualnih disfunkcija ena, koje
je uraeno na Masters i Donson institutu, 218
zaposlenih i nezaposlenih ena odgovaralo je na pitanja
o svom seksualnom ivotu. Analiza prikupljenih
podataka pokazala je da ene koje su se posvetile
karijeri, i na to troe najvei deo energije i vremena,
pomo zbog inhibiranih seksualnih elja trae dva puta
ee nego nezaposlene ene ili ene koje rade na
manje odgovornim radnim mestima, tj. ne jure
karijeru.4 ene od karijere se ee ale i na
vaginizmus. ** Znai da mukarce i ene tenja i trka za
uspehom izlau ogromnom pritisku i istovremeno ih
spreavaju i uskrauju im mogunost da se tog pritiska
oslobode kroz zadovoljstvo i ispunjenje ljubavi.
ezdesetjednogodinja ena, rukovodilac, koju emo
zvati Lusi, imala je ba te probleme ali se, sreom,
povukla iz posla pre nego to joj se stanje pogoralo do
take u kojoj bi srana bolest bila neizbena. Lusi je
dola na terapiju posle smenjivanja sa visoke funkcije
Jak spazam miia oko donjeg dela vagine koji izaziva
bol i izuzetno oteava polni odnos (prim. prev.)
**

koju je zauzimala u jednoj velikoj korporaciji. Krivicu za

gubitak poloaja pripisivala je ljubomori
pretpostavljenih, iako je zvanino obrazloenje za ovaj
kadrovski postupak biio da joj nedostaje sposobnost
procene. Bez obzira na razloge, nije bilo teko primetiti
da je napeta i potresena. Bila je gojazna i stidela se
svog izgleda a sama je primetila da joj je holesterol
izuzetno visok - ak 300. Primetio sam da stee vilicu,
indikacija da joj je trebalo mnogo truda i napora da
stigne do ovog poloaja. Grudni ko joj je bio naduvan
a disanje loe. Jaka volja, koja joj je omoguila da se
poslovno izdigne, nije postojala i u njenom privatnom
ivotu: puila je oko dve kutije
136
cigareta dnevno, iako je isprobala masu naina za
prekid puenja. Jednostavno reeno, njen problem se
sastojao u tome da dokae svoju kompetentnost i
superiornost - tipian narcisoidni poremeaj linosti.
Verujem da je Lusi izbegla srani udar samo zato
to je prihvatila prevremenu penziju posle pada na
hijerarhijskoj lestvici. Na taj nain se oslobodila stresa
otre poslovne borbe. Kasnija depresija ju je dovela na
terapiju gde je shvatila da karijera nije ono to joj prija
ve da je ljubavna veza sa mukarcem ono to istinski
eli. Takoe je prestala da pui. Na ovaj nain, Lusi je
pretvorila neuspeh u slobodu. Da nije, i dalje bi se
borila da odri svoj status i bila neprekidno izloena
stresu i pritisku.
U svojoj knjizi "The Healing Heart" (Srce koje
zarasta) Norman Cousins (Kuzins) odaje priznanje
Arnoldu Hatnivsu (Hutshneves), autoru knjige "The
Will to Live" (Volja za ivotom) za ideju da su "ljudi koji
oseaju kako su sputani obavezama kojih bi se
najradije oslobodili kandidati za naglu i kobnu bolest".5
Kuzins je sam doiveo srani udar i to kod kue po

povratku sa "grozniavog puta na Istonu obalu upravo

pre Boia".6 Trebalo je da za nekoliko dana ode na jo
jedan slubeni put na jugoistok i pomislio je da bi to
moglo biti vie nego to je u stanju da podnese. Pa
ipak, nije mogao otkazati ovu obavezu. Sledeeg dana
je dobio infarkt.
"Ba posle ruka", sea se Kuzins, "pogodio me je
talas munine i slabosti. Poeo sam da dahem. Nisam
osetio nikakav jak, steui bol kakav se obino
povezuje sa sranim udarom, ali pritisak u grudima i
tekoe u disanju potvrdile su da mi srce otkazuje".
Supruga ga je prikljuila na bocu sa kiseonikom i tako
je saekao hitnu pomo. Od te take nadalje, Kuzins se
na svaki mogui nain trudio da izbegne paniku jer je
bio ubeen da je panika pravi ubica. "The Healing
Heart" je knjiga u kojoj opisuje svoj oporavak od
dijagnostikovanog "masivnog" razaranja sranog miia
i akutne srane insuflcijencije i predstavlja zanimljiv
prikaz moi koju psiholoki i emocionalni faktori imaju
za razvoj bolesti.
Ali, da li ovi faktori mogu i izazvati bolest? Kuzins
nije bio tipina osoba tipa "A" -verovao je da smeh
moe da ublai stres, nije ni pio niti puio, imao je
nizak krvni pritisak i normalnu telesnu teinu,
137
intenzivno se bavio sportom - neto slabije u poslednje
vreme zbog slubenih putovanja. Dva meseca pre
infarkta ostao je na hladnoi bez daha, osetio pritisak u
grlu i teinu u desnoj nozi a u ispljuvku je bilo tragova
krvi. Meutim, na EKG-u se nije pokazala nikakva
nepravilnost a i simptomi su se povukli. Ipak, neto nije
bilo u redu. Na alost, veina lekara ne moe uoiti
bolestan proces sve dok on ne dovede do strukturalne
patologije. Niko nije kontrolisao da li Kuzins die dobro
ili loe, da li mu je i koliko telo rigidno, koliko su mu

grudi naduvene a vilica stegnuta. Ako elimo shvatiti

bolest, naroito hroninu bolest, treba da koristimo
holistian pristup i pogled na osobu, kao i na njene
organe.
Ideja da neeljene obaveze mogu izazvati bolest je
verodostojna ali nepotpuna. Ako situacija budi oseanja
panike i bespomonosti to je sigurno opasno, naroito
ako ta oseanja prou neopaena. Napor koji se ulae u
blokiranje ispoljavanja ovih oseanja predstavlja stres
za srce. Ali, prava i istinska klopka za srce je stanje bez
ljubavi. Kuzins je tvrdio da voli svoju enu i decu ali da
nije siguran da li im to daje do znanja i da li oni oseaju
njegovu ljubav. Ne znamo intimne detalje iz Kuzinsovog
privatnog ivota, a kardiolozi se obino njima ne bave
tokom leenja pacijenta. Statistiki podaci takoe ne
pomau, jer statistiari ne postavljaju prava pitanja.
Meutim, takvi detalji se nalaze u psihoterapeutskim
opisima sluaja i pruaju nam podatke koji potvruju
prethodno navedene koncepte.
Priu koja sledi ispriao je internista koji je posle
oporavka od infarkta doao da se posavetuje sa mnom.
Ralf je imao blizu ezdeset godina i nalazio se u
drugom, nezadovoljavajuem braku. Iz prvog braka je
imao ker a iz drugog dva sina. Nevolje u drugom
braku poele su rano, kada, kako je Ralf ispriao:
Otkrio sam da moja druga supruga ne podnosi
moju ker. Prema njoj se ponaala kao osvetoljubiva i
zla vetica. Tada bi bila kao dete. Bila su to teka
vremena. Pokuavao sam da pomognem eni, ali nije
ilo. Za mene, ivot je bio pakao.
Otprilike dve godine pre sranog udara napustio
sam enu. Ali, nisam mogao podneti muku drugog
razvoda, koji bi ukljuio i moja dva sina, pa sam joj se
vratio.

138

Oko godinu dana pre infarkta, postao sam oajan.

Sa suprugom sam bio impotentan pa sam odluio da
pokuam s drugim enama, "pustim se u promet" i
prepustim seksu kad god i s kim god to poelim. Otkrio
sam da s drugim enama nisam impotentan ali ove
seksualne avanture me nisu zadovoljavale. To nije
imalo nikakve veze s mojim ivotom.
Tada sam se zaljubio u mladu enu, moju novu
medicinsku sestru. Jedne veeri sam se kasno vratio
kui, posle sastanka s njom, i zatekao ljutu suprugu.
Uprkos njenom besu, rekao sam joj za svoju novu
vezu, ali nisam istrajao. Ubedila me je i navela da se
odreknem Meri, za to nisam bio spreman, tako da smo
nastavili da se tajno sastajemo.
Na sam dan udara, pre povratka kui, svratio sam
s Meri na pie. Te noi ena mi je prila i vodili smo
ljubav. To sam ba odradio. Iako sam imao erekciju i
ejakulaciju, posle se nisam oseao ni oputeno niti lako.
Nisam mogao zaspati i oseao sam kako me stee tik
ispod rebara. Otiao sam u toalet mislei da e stezanje
prestati ako ispraznim creva. Kao da se bol povukao, ali
kada sam stigao do kuhinje povratio se. Bio je to
uporan bol i izgledalo je kao da jaa. Trajao je oko
deset minuta ali nije bio nepodnoljiv. Pa ipak, palo mi
je na pamet da bi to mogao biti infarkt. ena je ustala i
zamolio sam je da me odveze u bolnicu. Na putu do
bolnice nekoliko puta sam nekontrolisano povratio.
U sobi za hitne sluajeve prikljuili su me na EKG i,
iznenadujue, sav bol je nestao. Razoarao sam se jer
sam postavio pogrenu dijagnozu. Ali tada se bol vratio
i dali su mi morfijum. Zaspao sam i u snu doiveo
srani zastoj. Lekari su uspeli da ponovo pokrenu srce
ali onda je nastupila fibrilacija komore i lekari su se
namuili da ponovo stabilizuju ritam rada srca. Budei

se i posmatrajui nepravilnosti na monitoni otkrio sam

svoj smisao za crni humor. Stvarno mi je bilo svejedno
da li u iveti ili umreti. Nisam oseao nikakvu paniku.
Bilo mi je neprijatno kada sam mislio da sam pogreio u
dijagnozi i osetio sam olakanje jer se pokazalo da sam
ipak bio u pravu. Doiveo sam infarkt posteriornog zida.
Pitao sam se da li mogu dovoljno dugo iveti da
preivim ovaj brak? Oseao sam da je noanji seks sa
suprugom, prvi
139
od kada sam se odrekao Meri, moja konana izdaja
samog sebe.
Ovom infarktu je prethodio jo jedan tragian
dogaaj. Sa svojim saradnicima uao sam u projekat
izgradnje klinike. Neposredno pre infarkta ispostavilo se
da je projekat prava finansijska katastrofa. Morao sam
se odrei svog sna i raspustiti ljude. Oseao sam se
poraeno. Oseao sam da me ena ima potpuno u aci.
Iz ovog opisa, koji jasno ilustruje mone sile koje
izazivaju srani udar, moemo mnogo nauiti. Poslednja
reenica pokazuje do koje mere se Ralf oseao
zarobljen svojim brakom. Ali, biti zarobljen nije
odluujui faktor za izazivanje sranog udara. Ljudi se
godinama nalaze u klopkama loeg braka i drugih
nesrenih situacija a da im se nita dramatino ne desi.
Po mom miljenju, okida je propast iznenadnog
pokuaja bega iz takve situacije. Neuspeh ovog
pokuaja ostavlja osobu sa oseanjem beznadenosti.
Neko moe tolerisati svoju mukotrpnu situaciju sve dok
u srcu postoji i mrvica nade. Jedna izreka kae da dok
ima nade, ima ivota.* Ovo implicira da je srani zastoj
isto to i gubitak nade. Ralfov infarkt bio je kao
pogrebno zvono i sigurno je bio povezan sa gubitkom
*

U originalu: Dok ima nade, srce kuca (prim. prev.)

nade, a Ralf je uistinu doiveo srani zastoj.

Kako se ljubav i nada zajedno uklapaju u nae
razumevanje srca? Nije li nada po svojoj sutini
zapravo nada u ljubav, nada u sadrajnu i prijatnu vezu
sa ivotom, sa svetom oko nas, sa nekom ili sa nekim
posebnim osobama iz tog sveta? Doivotna robija nije
smrtna kazna ako osuenik ostvari sadrajnu vezu sa
ostalim osuenicima i sa tim specifinim svetom. Ali,
veina zatvorenika osuenih na doivotnu robiju nada
se pomilovanju. Na ovaj aspekt problema emo se
vratiti u sledeem poglavlju. Ovde nas prvenstveno
interesuje uloga koju strah i panika igraju u povlaenju
okidaa za srani udar. Zato Ralf nije mogao da se
oslobodi svog braka? ta ga je spreavalo? (ta ga je
uplailo?) Kasnije sam uo da se ipak razveo. Treba da
shvatimo da se stvarna klopka nalazi u nama, da je
srce zarobljeno vrstim
140
kavezom i da udi da se oslobodi i posegne za ljubavlju.
Ali, beg iz ovog kaveza bi probudio bol cepanja srca i
strah od odbacivanja to bi moglo izazvati paniku i
obuzdati i u korenu uguiti ovaj impuls. Uguiti impuls
posezanja za ljubavlju i slobodom u sutini znai
stegnuti srce to moe prouzroiti spazam jedne od
koronarnih arterija.
Po mom miljenju, spazam je klju za razumevanje
sranog udara. Bolest koronarne arterije u formi
ateromnih ploica i zadebljanja arterijskog zida jeste
predispozicija za infarkt ali je retko sama po sebi
odgovorna za totalnu okluziju (potpuno zaepljenje).
Dve injenice idu u prilog ovom stanovitu. Ljudi
godinama boluju od oboljenja koronarne arterije i ne
doive infarkt, a mnogo njih doivi infarkt a da nikada
ranije nisu imali nikakav poremeaj koronarne arterije.
Prema tome, moramo se zapitati ta to izaziva spazam.

Spazam, sem koronarne arterije, pogaa i druga

miina tkiva. Kada spazam pogodi velike poprenoprugaste miie to se zove gr. Svi smo doiveli gr
nonih miia kada smo napravili neki nagao, brz ili
neprirodan pokret. Spazam ne zahvata potpuno
oputene ili veoma zategnute miie. U prvom sluaju
svi pokreti su slobodni, a u drugom ne moe doi ni do
kakvog neprirodnog pokreta. Neprirodan ili neuobiajen
pokret nastaje kada zategnuti mii poinje da se
oputa, tj. slobodno pokree. Trenutan gubitak kontrole
izaziva reakciju straha u zategnutom miiu i on prelazi
u spazam. Sreom, ovakve spazme ili grevi nisu
opasni i nestaju posle oputanja. Situacija je mnogo
ozbiljnija kada se to deava u koronarnoj arteriji.
rtva sranog udara je retko svesna ovog
redosleda dogaaja. Moda i shvata da se nalazi u
klopci, ali esto ne osea sveobuhvatnu paniku
izazvanu tenjom da se izvue iz klopke. To je ista
onakva panika kakvu je ovek osetio u detinjstvu kao
reakciju na cepanje srca pa, isto kao tada, i sada na
pretnju koju ta oseanja predstavljaju reaguje
zadravanjem daha i imobilisanjem tela na najdubljem
nivou - samom srcu.
Kuzinsov srani udar ilustruje ovakav sled
dogaaja. Po njegovom seanju, infarkt se dogodio dan
poto je shvatio da ne eli da ide na jo jedan naporan
slubeni put, uprkos injenici to je do puta
141
preostalo jo nekoliko dana. Izgledalo je kao da elja da
se oslobodi svojih obaveza i da se odmori i nije bila
naroito izraena, jer nije ni prosedovao niti ispoljio
ljutnju zbog utiska da je uhvaen u zamku. ak i kada
se udar dogodio nije se uspaniio niti vrisnuo od bola.
Umesto toga, prihvatio je situaciju na svoj tipino
dobroudan nain. Ali, ova staloenost je bila samo na

povrini; unutra, u njegovoni srcu, neto se lomilo.

Dord Engl (George Engle) psihijatar i internista,
detaljno je opisao dogaaje koji su prethodili njegovom
infarktu. On je doiveo infarkt jedan dan uoi godinjice
smrti svog brata blizanca, Frenka, koji je sa 49 godina
umro od sranog udara. Englov opis baca svetlo na
ulogu podsvesne krivice i neprijateljstva u izazivanju
infarkta miokarda.
Otac brae blizanaca umro je od sranog udara dva
dana pre svog pedesetdevetog roendana. Umro je kod
kue, a tada 15-godinji Dord je ostao sa, kako je to
sam nazvao "prenaglaenim oseanjem nerealnosti" i
ubeenjem da ni on, kao ni otac, nee doiveti 59.
roendan.
Kao deca, Frenk i Dord su bili toliko slini da su
ih i roditelji teko razlikovali. Njihov odnos je, prema
Dordovim reima, bio "blizak, intenzivan ali uz snano
rivalstvo". Deaci su ili u istu kolu i odabrali istu
profesiju. Frenk je postao profesor medicine i patologije
na Univerzitetu Djuk (Duke) a Dord profesor medicine
i psihijatrije na Roesterskom univerzitetu.
Frenkova smrt, u dobi od 49 godina, bila je
potpuno neoekivana. Par sati poto je uo da mu je
brat umro, Dord je osetio bol u grudima. Nedelju
dana kasnije, na lekarskim pretragama otkrivena je
srana bolest. U to vreme imao je snove u kojima mu
nije bilo jasno ko je umro - brat ili on sam. Dord je
imao jak oseaj da ni sam nee jo dugo iveti posle
Frenkove smrti. Ali, kako su meseci prolazili, Dord se
poeo nadati da e, ako ne doivi infarkt 10. jula, na
godinjicu Frenkove smrti, biti poteen. 9. jula je
doiveo infarkt.
Na dan infarkta, Dord je imao zakazan sastanak
sa osobom koju je snano identifikovao sa svojim
pokojnim bratom. Nije se radovao tom susretu i

retrospektivno je shvatio kako se cele nedelje neim

bavio samo da ne bi razmiljao o tome. Sastanak je bio
zakazan
142
za 9. juli uvee. Nikada se nije odrao. U 15,30 Dord
je doiveo infarkt.
"Na infarkt sam reagovao sa velikim olakanjem",
napisao je, "oseao sam se smireno i spokojno. Ne
samo to sam izbegao neprijatan susret, ve vie ne
moram ni da iekujem srani udar."
Ovakva reakcija moda deluje udno, ali esto se
javlja, kako smo ve primetili, kod rtava sranog
udara. Oigledno, anksioznost koju je Dord, zbog
mogueg infarkta, imao bila je za njega stresnija od
infarkta samog. Verovatno je ova podsvesna strepnja
odigrala odreenu ulogu u nastanku predispozicija za
srani udar, ali Dordova anksioznost je imala i druge
korene. Oni su izbili na videlo kada je Dord,
oporavljajui se od infarkta, sluao radio dramu
"Hamlet".
Odjednom mi je sinulo kako sam sada ovu dramu
shvatio na nov nain. Hamletov stric nije ubio svog
brata. To je bila samo Hamletova fantazija. Zapanjio
sam se to nikada ranije nisam uvideo ovu "injenicu" i
bio sam oduevljen sa svojim otkriem. Naravno, brzo
sam shvatio svoju greku i lako prepoznao njene
implikacije. Nisam ja odgovoran za Frenkovu smrt.
Dord je otiao iz bolnice, nekoliko meseci se
oporavljao kod kue i zatim "punom parom" prionuo na
posao.
italac se moda pita zato se Dord oseao
odgovornim za bratovu smrt kada nije bilo nikakvih
racionalnih podloga za takvu misao. Meutim, onaj ko

je upuen u psihoanalitike teorije, shvatie da

Dordov oseaj odgovornosti proistie iz podsvesne
elje za Frenkovom smru. I sam Dord je priznao da
je rivalstvo meu braom bilo veoma jako. Sea se
kako je jednom, u nastupu besa, jurio brata sa
mesarskim noem koji mu je kuvarica silom oduzela.
Kao mladii, dogovorili su se da nikada meusobno ne
otimaju devojke. Nesumnjivo, ovo rivalstvo potie iz
ranog detinjstva, iz tenje da svaki ima majku samo i
potpuno za sebe. Kod ivotinja je ovakvo rivalstvo, ako
nema dovoljno hrane, stvar opstanka. Kod ljudi,
najee je re o rivalstvu na seksualnom planu.
Kao i Normanu Kuzinsu i Dordu Englu je bilo
teko da se nosi sa svojim negativnim oseanjima pa ih
je potiskivao. Onda kada
143
negativna oseanja dopru do svesti i tee da se ispolje
javlja se anksioznost. To se Dordu dogodilo nedelju
dana pre godinjice Frenkove smrti, sanjao je
anksiozan san koji je opisao kao "agoniju krivice i
gubitak zbog Frenkove smrti i olakanje zbog
sopstvenog preivljavanja". Drugi san, koji je sanjao na
petogodinjicu sopstvenog infarkta, bacio ga je u teku
depresiju koju je pripisao konfliktu izmeu elje da se
ponovo ujedini sa svojim bratom i njihovog rivalstva.
Jo dve epizode tokom narednih godina potvrduju da se
Dord, na podsvesnom nivou, jo uvek borio sam sa
sobom: seanje da Frenk zapravo nije umro i iznenadan
napad umora u minut tano na sedmogodinjicu
Dordovog infarkta.
Strah da nee preiveti pedeset osmu godinu,
starost u kojoj mu je otac umro, Dord naziva svojim
"Nemezis kompleksom". Ovi strahovi se takoe
nazivaju i "reakcije godinjice". Olin je posebno
prouavao reakcije godinjice i definie ih kao

"psiholoke reakcije koje se javljaju odreenog,

posebnog dana zbog seanja na stresne dogaaje iz
prolosti kojima je sueno da se ponove u budunosti...
fizike bolesti, kao na pr. srani udar; emocionalne
bolesti, na pr. depresija; poremeaji ponaanja, na pr.
zavisnosti."7 Olin citira sopstvene sluajeve i dogaaje
iz ivota javnih linbsti. Ovde je posebno relevantan
sluaj Elvisa Prislija. Prisli je takoe bio blizanac koji je
nadiveo svog brata i to ga je proganjalo. Uz to, Olin
pie, "Elvis je bio vrlo blizak sa majkom. Kada mu je
majka umrla - 14. avgusta 1958. u 42. godini Elvis je
izjavio: 'Moj ivot je zavren'. Devetnaest godina
kasnije, 06. avgusta 1977., Elvis je umro u 42. godini.8
Za Dorda je godina Nemezis bila njegova 58.
godina, starost u kojoj je umro otac. Tokom te godine
sve vie je razmiljao o svom ocu shvativi koliko se s
njim identifikovao. Na fotografiji koju je tada snimila
njegova supruga, Dord je zauzeo pozu toliko nalik
oevoj da je izgledao kao njegov brat blizanac.
Sudbinski dan je bio 12. decembar, dan oeve smrti,
koji pada dva dana pre oevog i dva dana posle
Dordovog roenja. U septembru je Dord poeo da
osea neke zloslutne simptome - progresivnu slabost,
umor, gubitak daha tokom naprezanja i povremeno
brzo lupanje srca. Nije na njih obraao panju sve dok
ga njegov lekar, primetivi izuzetno bledilo, nije odmah
poslao u bolnicu. Pokazalo se da su to bili simptomi
144
anemije izazvane velikim gubitkom krvi zbog krvarenja
hemoroida. Gubitak krvi je ozbiljno ugrozio njegov
ivot. Primio je transfuziju dve doze crvenih krvnih
zrnaca i oporavak je trajao oko dve nedelje. "Ali, da li
je to bilo samo moje negiranje bolesti?" pitao se
Dord, "Ili sam moda pasivno prihvatio bolest kao
svoju zasluenu sudbinu, isto kao to sam pre osam

godina pasivno prihvatio svoj infarkt?"9

Nas ovaj sluaj interesuje zbog uloge koju kritine
godinjice imaju za ubrzan razvoj bolesti. Engl pie: "U
ovoj psihodinamikoj situaciji, kalendarsko vreme
postaje spoljni stimulus uvek spreman da ponovo
pokrene borbu na ivot i smrt."10 Kod njega, borba se
vodila izmeu ljubavi i mrnje, prvo sa bratom
blizancem, a zatim sa ocem za majinu ljubav. Ali moe
li se deak drznuti da bude vei mukarac od
sopstvenog oca? Odneti pobedu nad ocem znai osvojiti
majku, zloin koji je van bilo kakve dozvoljene granice.
Rastemo, razvijamo se i po nekim standardima
emo prevazii svoje oeve, ali dete u nama,
zaboravljeno dete identifikovano sa srcem, ostaje isto.
Rascep izmeu odrasli-ego i dete-srce aspekata nae
linosti, fiksira naa najdublja oseanja na nivo
estogodinjaka, na kraj Edipalne faze. Na tom nivou
deak nije u stanju da prevazie svog oca niti da ga
nadivi i tako dokae svoju superiornost. Jer, biti bolji
mukarac od oca znai posedovati majku. U nekim
sluajevima ova mogunost je toliko uasavajua da na
izgled ne ostavlja nijednu drugu alternativu do smrti.
Kompleks Nemezis je ei kod mukaraca nego
kod ena i obino se vezuje uz odnose sa ocem.
Sreom, ne zavrava uvek smru iako moe prouzroiti
bolest. U Dordovom sluaju, podsvesno
neprijateljstvo prema bratu i ocu, koje je pretilo da
izae napolje ("Drago mi je to si umro. Sada je sva
slava moja."), izazvalo je reakciju panike koja je
zavrila spazmom koronarne arterije. Po mom
miljenju, svaki srani udar se mora interpretirati kao
reakcija panike na podsvesnom nivou.
Gore opisana reakcija panike prethodi ili se dogaa
simultano sa sranim udarom. Jednom kada izbije,
panika se bar privremeno stiava. Zapanjujue je koliko

malo pacijenata se uspanii kada uju da su pretrpeli

infarkt. U stvari, mnogi osete olakanje. Sada je borba
zavrena.
145
Klju za spreavanje infarkta lei u spreavanju
panike. Norman Kuzias je potpuno svestan opasnosti
koju panika predstavlja za srce, naroito poto osoba
preivi koronarnu bolest. Panika pojaava potencijalni
zdravstveni problem", pisao je, Panika moe izazvati
stezanje krvnih sudova, poremetiti normalan srani
ritam i ak izazvati infarkt miokarda."11 Osobu moemo
donekle osloboditi panike ako je uteimo, razuverimo i
uinimo da se osea manje usamljena. Ali ta raditi sa
uspanienom osobom koja uopte nije svesna svoje
panike? Prvo pitanje je kako je to uopte mogue?
Videli smo da rascep izmeu tela i uma omoguuje da
se oseanje pojavi na fiziolokom a da se ne percepira
na svesnom nivou. Tako, neko moe podii ramena,
uvui dah, irom otvoriti oi - drugim reima, pokazati
sve znakove straha, a da nije svestan da se uplaio.
Ako je strah dubok i hronian iri se i na unutranje
organe i tkiva. Glatki miii bronhija i arterija postaju
spazmini, koronarne arterije krute i postavljena je
pozornica za infarkt usled akutne reakcije straha ili
panike.
Ako uspemo da osobu uinimo svesnom svog
straha ili panike, smanjie se verovatnoa sranog
udara. Ljudi koji na svesnom nivou doivljavaju paniku
pate emocionalno, a ne fiziki jer, prema optem
pravilu, emocionalna bolest prethodi fizikoj. Ovu
tvrdnju potvruje obilje klinikih dokaza. Svi psihijatri
rade sa pacijentima koji pate od anksioznosti, esto
veoma izraene. Ni u jednom sluaju nije registrovano
da je ta anksioznost prouzroila srani udar.
Svojevremeno sam leio pacijenta kojem je intenzivna

anksioznost ozbiljno ometala normalno funkcionisanje i

navodila ga na razmiljanja o samoubistvu. Bio je
svestan da je ta anksioznost na neki nain povezana sa
ubilakim besom koji je oseao prema ocu, prema meni
kao zameni za oca, a povremeno i prema drugim
autoritativnim figurama. Ova anksioznost je proistekla
iz straha da bi njegov bes mogao neoekivano izbiti sa
traginim posledicama. Poto je bio svestan svog besa,
nije bio kandidat za srani udar.
Za rad s ovim problemom neophodno je bes
pretvoriti u ljutnju, emociju koja se moe integrisati u
linost i racionalno obraditi. Ali, pacijent mora najpre
isprazniti i iskaliti svoj bes na krevetu ili nekom
146
drugom pogodnom predmetu. Moe udarati krevet do
mile volje bez oseaja krivice da nekoga pozleduje.
Kada se oslobodi pritiska besa, moe otpoeti
identifikaciju sa ljutnjom i njeno adekvatno ispoljavanje
u situacijama koje to zahtevaju.
Terapija je usmerena na samokontrolu uprkos
injenici to pacijenta esto ohrabrujemo da se prepusti
svojim oseanjima. Ovo nije kontradiktorno, jer
samokontrola implicira sposobnost odbacivanja kontrole
u odgovarajuim situacijama. Na pr., gubitak kontrole
nije dozvoljen u ljutnji, sem u zatienoj i kontrolisanoj
situaciji. S druge strane, ne treba da se plaimo
odbacivanja kontrole u seksu, kada izraavamo svoja
ljubavna oseanja. Za razvoj zdrave samokontrole
neophodan je potpun kontakt sa emocijama.
Potiskivanje oseanja slabi istinsku samokontrolu zbog
rascepa jedinstva linosti. Negiranje straha izlae nas
ba onom ega se plaimo. Ako sebi uskratimo
preivljavanje patnje slomljenog srca i poreknemo strah
od samoe, sami sebe inimo ranjivim i osetljivima na
napad koji nam moe bukvalno slomiti srce. 147

GLAVA 8
NAPRASNA SMRT
Procenjeno je da u Sjedinjenim Amerikim
Dravama svake godine 450.000 ljudi ili 25 odsto od
ukupnog broja smrtnih sluajeva, umre naprasnom
smru.1 Prema De Silvi i Lounu (Lown), koji su
prouavali ovaj fenomen, "tipinu rtvu, za koju se
obino smatra da je potpuno zdrava, smrt naglo snae
dok se bavi svojim uobiajenim aktivnostima".2 De
Silva i Loun definiu ovakvu smrt kao onu "koja nastupi
trenutno ili u roku od est sati posle pojave akutnih
simptoma ili indikacija".3 Najee se pretpostavlja da
je uzrok smrti srani udar, ali se autopsijom esto ne
otkrije ni infarkt miokarda niti svea koronarna
tromboza jedne od koronarnih arterija. Meutim, rtva
naprasne smrti lii na koronarne pacijente po
zastupljenosti faktora rizika kao to su: ponaanje tipa
"A", hipertenzija, puenje, visok nivo holesterola i
miina rigidnost praena naduvanim grudnim koem.
Danas je opte prihvaeno da je proces fibrilacije
komore "terminalni mehanizam"4 naprasne smrti u
skoro svim sluajevima. Fibrilacija komore je
"nepravilna elektrina depolarizacija koja izaziva
haotinu i neefikasnu mehaniku aktivnost srca uz
prekid protoka krvi".5 Poto srce kuca brzo i nepravilno,
nije u stanju da pumpa krv. Smrt nastupa u roku od
nekoliko minuta ako se ne primeni kardiopulmonarna
animacija i defibrilacija.
148
Ovde emo pokuati da odgovorimo na pitanje ta
se to desi da srce, koje normalno kuca, pree u kobnu
aritmiju ili abnormalni ritam. Za poetak, treba znati da
srce ne otkucava tako ujednaeno kao sat. Svi znamo

da se brzina otkucaja poveava ili smanjuje u zavisnosti

od potreba tela za krvlju. Prema tome, kada se osoba
bavi napornim fizikim radom, brzina otkucaja moe
skoiti sa normalnih 70 u mirovanju na ak 130. Kada
smo oputeni ili mirujemo brzina otkucaja pada. Ali,
fizika aktivnost nije jedina situacija u kojoj raste
brzina otkucaja srca. I ljubav i strah ubrzavaju rad
srca. Ovde se ne radi o aritmiji ve o normalnim
promenama sranog ritma, koje nisu patoloke.
Povremeno preskakanje ponekog otkucaja je
normalan oblik aritmije, koji smo verovatno svi doiveli
jer i sasvim normalno srce ponekad preskoi. Pa ipak,
ovo preskakanje nije sluajno. Treperenje srca
obeleava anksioznost na isti nain kao i "leptirii" u
stomaku. Ako se preskoi samo jedan otkucaj,
anksioznost je verovatno toliko slaba da i ne dopire do
svesti. S druge strane, kada srce zatreperi nemogue je
ne osetiti anksioznost.
Pod normalnim okolnostima, otkucaj srca je talas
kontrakcije koji se pravilno iri kroz srani mii.
Prethodi mu odreen elektrini fenomen koji pokree
kontrakciju pojedinanih miinih elija.
Elektrokardiogram hvata elektrine komponente tog
talasa i registruje eventualne poremeaje njegovog
toka. Ali, govoriti o elektrinoj nestabilnosti kao uzroku
naprasne smrti znai razmiljati o srcu u isto
mehanikim terminima. Ni ovek niti srce nisu elektrini
sistem, iako postoji elektrini aspekt funkcionisanja
tela.
Moja teza je da nestabilna osoba ima nestabilno
srce. Otvoreno srce, puno ljubavi pripada isto takvoj
osobi; hladno i zatvoreno srce je u ravnodunoj osobi.
Nestabilnost bilo koje vrste je indikacija poremeaja
kompletne linosti.
Rad defibrilatora demonstrira emocionalni pokreta

fibrilacije srca, paniku. Defibrilator je aparat kojim se

srcu daje elektrook. Kao jaka pljuska koja histerinu,
uspanienu osobu privodi svesti, elektrook trenutno
prekida svaku kardijalnu aktivnost i posle toga se u
veini sluajeva ponovo uspostavlja normalni ritam
rada srca. U
149
retkim sluajevima potrebna su dva ili vie okova za
uspostavljanje normalnog ritma.
Direktna veza izmeu panike i naprasne smrti
prisutna je u mnogim sluajevima. Poznato je da osobe
zateene poarom ili nekom drugom prirodnom
katastrofom hvata panika i da umiru od sranog udara.
Moda je uzrok tome prethodna nestabilnost srca, ali
takve osobe su verovatno emocionalno nestabilnije od
onih koje zadre hladnokrvnost i preive udes.
Panika predstavlja borbu sa oseajem da smo
zarobljeni u situaciji koja je opasna za ivot. Ako
organizam odustane od borbe i prihvati takvu situaciju,
panika se povlai. Eksperimentalni dokazi, dobijeni iz
laboratorijskih eksperimenata sa ivotinjama, znaajno
podupiru ovu tvrdnju. De Silva i Loun su opisali jedno
istraivanje u kojem su psi bili podvrguti
elektrookovima koje nisu mogli da izbegnu. Iako je
prethodno utvreno da svi psi imaju savreno zdravo
srce, osetljivost na fibrilaciju komore je porasla za 40
odsto. Porasla je i brzina otkucaja srca, krvni pritisak i
nivo "borbenog hormona" u krvi. Sve ove fizioloke
promene ukazuju na pojaanu aktivnost simpatikog
nervnog sistema, dela autonomnog nervnog sistema
koji priprema ivotinju za borbu ili beg. Kod onih pasa
ije srce je ve bilo oteeno ranijom blokadom
koronarnih arterija uslovljavanje okovima izaziva
fibrilaciju komore. Naunici su otkrili da se gornji efekti
mogu ponititi metodama koje blokiraju aktivnost

simpatikog nervnog sistema. Lekovi, kao to su

propranolol i tolamolol, koji su inhibitori simpatikih
reakcija zatitili su pse sa akutnim zaepljenjem
koronarne arterije od fibrilacije komore. Presecanje
simpatikog nerva ima slino dejstvo za srce. I
morfijum, koji ublaava bol, dosta efikasno titi od
fibrilacije komore ivotinje koje se u svesnom stanju
izlau jakom stresu. Delovanje svih ovih postupaka
sastoji se u ublaavanju ili spreavanju reakcije straha.6
Sluaj 14-godinje devojice koja se onesvestila
kada ju je usred noi probudio udarac groma
dramatino ilustruje ulogu straha u izazivanju fibrilacije
komore. Posle ovog prvog dogaaja, devojica bi
padala u nesvest i dobijala fibrilaciju komore svaki put
kada bi je probudila zvonjava budilnika, buka izazvana
padom nekog veeg predmeta ili bilo koji drugi glasan
zvuk. Ove epizode su bile kratke
150
i prestajale same od sebe. Detaljnim pregledima nije
utvrdena nikakva abnormalnost srca.7 Pretpostavilo se
da je za ove napade odgovorna elektrina nestabilnost
srca. Na alost, nije uraena dubinska psiholoka
analiza za utvrivanje emocionalnog stanja ove
devojice. Da li je ona bila uplaena osoba? Da li je
imala none more? Da li je u detinjstvu doivela neku
emocionalnu traumu?
Loun opisuje jedan neobian sluaj straha
impliciranog u naprasnoj smrti
tridesetdevetogodinjaka sa strukturalno normalnim
srcem. Fibrilacija komore se dogodila tokom
ranojutarnjeg sna na klinici koja se bavila
poremeajima snova i spavanja. ovek je doao na
kliniku alei se kako su mu snovi, koje obino sanja u
to vreme, puni nasilja. U asu smrti, na EKG-u, na koji
je bio rutinski prikljuen, zabeleene su velike

nepravilnosti u radu srca tokom REM (ili dubokog sna).

U "The Healing Heart" Norman Kuzins paniku
naziva "konanim neprijateljem"9 naroito onu paniku
koja obuzme pacijente kada uju da boluju od ozbiljne
bolesti. On kae (a ja se slaem) "da je u leenju tekih
bolesti najvanije osloboditi pacijente panike i zlih
slutnji".10 Iznenadna navala kateholamina (epinifren)
do koje dolazi u panici moe naglo prouzroiti itavu
lepezu negativnih reakcija koje ne iskljuuju kardijalnu
destabilizaciju i stezanje krvnih sudova.11 Sve to
ublaava ili odstranjuje paniku - ljudski kontakt,
podrka, uteha - pomae. Kuzinsovo specijalno
protusredstvo je smeh, koji je njemu samom pomogao
u linom ivotu i u radu sa pacijentima. Kao i pla, i
smeh pospeuje respiraciju koja telu i srcu obezbeuje
neophodan kiseonik.
Kuzins opisuje sluaj koji slikovito prikazuje
destruktivno dejstvo panike na rad srca. Sluaj se
odnosi na jednog mladia kojem je, u sklopu redovnog
lekarskog pregleda, napravljen elektro-kardiogram. Na
njegovo potpuno iznenaenje, kardiogram je otkrio
znakove ranijeg sranog udara. Mladi, koji je smatrao
da ima odlino zdravlje, je izjavio kako ne zna nita o
tome. Pa ipak, te noi prvi put su mu se pojavili bolovi
u grudima i uspaniio se. Sledea tri dana liila su na
moru. Izgubio je osam kilograma i progonile su ga misli
o smrti. Test optereenja je pokazao kardijalnu slabost,
a
151
angiogram leziju jedne od koronarnih arterija.
Preporuena mu je ugradnja bajpasa.
Kuzins opisuje kako je pomogao tom mladiu da
prevazie svoju paniku tako to ga je smirio i uverio da
e mu srce dobro raditi ako vrati veru u sebe i svoje
srce veba. Na testu optereenja koji je uraden posle

terapijskog razgovora nisu otkrivene nikakve kardijalne

ili respiratorne tekoe. Posle est meseci urednog i
zdravog ivota, uz pridravanje lekarskih uputstava,
ponovo je uraen angiogram. Na tom angiogramu nije
bilo ni traga nekoj leziji. Mladiu nije nikada ugraen
bajpas.
Ovaj sluaj je zanimljiv, ne samo kao primer
samozaceljujue sposobnosti srca jednom kada se
emocionalni stresovi smanje ili eliminiu, ve i kao
ilustracija injenice da panika koja se ispolji ne ubija.
Ovaj mladi jeste puna tri dana iveo u stanju
neprekidne panike a nije dobio fibrilaciju komore.
Svestan doivljaj panike je moda negativno delovao na
celo telo, ali srce je ostalo poteeno. Kroz celu knjigu
istiem da potiskivanje oseanja izaziva somatske
bolesti.
I sam sam se susreoo sa sluajem naglog sranog
zastoja u kojem je potiskivanje oseanja bilo evidentno.
rtva je bio moj bivi pacijent, Bendamin, a uzronik,
kako sam kasnije saznao od supruge, neeljeno
penzionisanje. Uz odlazak u penziju vezuje se vie
sranih udara nego uz bilo koju drugu ivotnu situaciju.
Bendamin je pre 30 godina bio kod mene na terapiji,
ali smo svih tih godina odravali vezu. Nikako ga ne bih
mogao opisati kao osobu tipa "A". Nije se borio za
presti, nije bio agresivan, nije se svim silama trudio da
to vie stekne, niti je radio pod vremenskom stiskom.
Nije mu nedostajalo ni samopotovanje. Naprotiv,
oseao se snano i superiorno zahvaljujui svojoj irini,
osetljivosti za ljude i obrazovanju. Bio je samouk ali je
stekao iroko i temeljito obrazovanje. Ipak, znam da
ispod te fasade nije bilo samopouzdanja i da je
naginjao ka pasivnosti. Naprasno je umro u
esdesetestoj godini, neposredno pre odlaska u
penziju sa radnog mesta poslovoe u mehaniarskoj

radionici.
To se dogodilo ovako: Jednog jutra prijatelj ga je
kolima povezao na posao. U kolima, Bendamin se
prosto presamitio. Prijatelj ga je
152
vratio kui, pozvao hitnu pomo i otiao po njegovu
suprugu. Kada je supruga stigla, zatekla je supruga
opruenog na travnjaku ispred kue i osoblje prve
pomoi kako mu daje reanimaciju. Uzalud su se trudili.
Autopsijom je utvreno da je uzrok smrti bila fibrilacija
komore usled progresivne koronarne arterioskleroze.
Bendamin se nikada nije alio na anginu niti na
bol u grudima niti je ikada imao ikakav srani
poremeaj. Puio je i vodio "sedei" ivot, ali nije bio
gojazan. Dobro sam ga poznavao i znao da u sebi nosi
mnogo potisnute ljutnje. Iako je, zbog svega ovoga, bio
sklon sranim bolestima to ipak ne objanjava njegovu
naprasnu smrt. ta se to Bendaminu dogodilo i
izazvalo ovaj tragian dogaaj? Njegova supruga mi je
dala neke informacije o Bendaminovom emocionalnom
stanju pre smrti: "Upravo dan uoi smrti rekla sam mu
da ode u upravu i kae im kako e od 1. januara u
penziju. Neko vreme priao je o tome da e u penziju,
ali je isto tako govorio kako e raditi sve dok ne umre.
Tako je i bilo. Bio je ambivalentan u vezi penzije."
Penzija je za Bendamina podrazumevala
preseljenje u drugi, jeftiniji grad. ena i on su ve
uplatili novu kuu. "Dve ili tri nedelje pre smrti",
ispriala mi je udovica, "bio je kod naih prijatelja koji
su znali da planiramo preseljenje. Ponovili su mi
njegove rei 'Ali ja nikada neu iveti u toj kui.
Umreu.' Umro je pre nego to smo uplatili poslednju
ratu za kuu."
Poslednjih nekoliko godina ivota Bendamin se
intenzivno okrenuo ka religiji. Zbog preseljenja u drugi

grad morao bi prekinuti vrlo vrste veze sa lokalnim

svetenikom kome je ak i pomagao prilikom crkvenih
obreda. U to vreme su se pogorali njegovi odnosi sa
suprugom a njihov seksualni ivot praktino sveo na
nulu.
Da je Bendamin imao veu sigurnost u braku,
penzija sigurno ne bi izgledala tako strana. Ali, on se
plaio svoje ene, kao to se, u izvesnom stepenu,
plaio svih ena. Kada je bio mali, majka ga je vezala
uz sebe na nain koji mu je onemoguio potpunu
identifikaciju sa ocem. Majka je obuzdavala deakovu
agresivnost, a potkrepljivala senzibilitet i osetljivost.
Zbog takve bliskosti s majkom, seksualni interes prema
njoj je bio tabu. Uz majku ga nije vezivala ljubav; ak i
u trenutku smrti majka je imala vlast nad njim i plaio
se nje. Nije se oseao vezanim ni za suprugu. Njegove
prave veze bile
153
su van kue - sa kolegama na poslu, drugovima koji su
delili njegovu ljubav prema muzici, sa crkvom.
Perspektiva da se mora toga odrei i ostati vezan uz
enu bila je vie nego to bi mogao podneti. Znao je da
nije u stanju da se svega toga odrekne, a opet nije
mogao rei ne. Nesposoban da se bori ili pobegne, upao
je u zamku. Verujem da ga je ubila panika podstaknuta
ovim oseanjem.
Jo jednu ilustraciju traume penzionisanja nalazimo
u Karlovom sluaju. Karl je imao 61 godinu, bio je
sportski pisac, strastan teniser u dobroj fizikoj
kondiciji. Meutim, kada je napunio 60 godina
penzionisan je po sili zakona. Ovu odluku je
dostojanstveno prihvatio, ali bio je ljut i ozlojeen na
svoje poslodavce. Ova oseanja nije ispoljio ali su se
ona reflektovala u njegovim snovima. Nekoliko meseci
posle odlaska u penziju, ponavljao mu se san u kojem

je nekom trebao. Drugi snovi su bili puni enje i

duboke tuge. Jednog jutra se onesvestio i hitno je
prebaen u bolnicu gde mu je ivot spaen hitnom
intervencijom uz pomo defibrilatora.
Pria Pola Vilijama "Medveda" Brajanta (Paul
William "Bear" Bryant) "trenera sa najvie pobeda" u
univerzitetskoj ragbi ligi nema tako srean zavretak.
Ubrzo posle odlaska u penziju, umro je iznenada i
neoekivano od masivnog sranog udara. Svi su govorili
da je umro zato to mu je srce prepuklo. Ragbi je bio
njegov ivot i njegova ljubav i napustivi ga, presekao
je svoje najvitalnije veze.
Kada je uzrok smrti fibrilacija komore, smrt, sa
punim opravdanjem, moemo opisati kao reakciju na
paniku. Meutim, srani zastoj se moe pojaviti i bez
fibrilacije komore verovatno zato to ima ljudi koji smrt
prihvataju hladnokrvno. Engl podsea na smrtni sluaj
objavljen u asopisu "Life" (ivot) u kojem nije bilo ni
jednog nagovetaja panike. ovek, o kome se u lanku
govori, imao je preko 70 godina. Nezavisan i neoenjen
izvrio je sve pripreme za svoju sahranu, ukljuujui
ak i nadgledanje ureenja terena na kojem e mu biti
grob. Svima koji su ga poznavali delovao je vedro i ilo.
Nedelju dana posle lekarskog pregleda, koji je pokazao
da je u dobrom zdravstvenom stanju, okupio je svoju
porodicu i, uprkos njihovim protestima, raspodelio im je
svu svoju imovinu, govorei: "Meni vie nita ne treba".
Engl kae: "Kada je poslednja stvar dodeljena, ovek se
sruio mrtav naoigled zapanjene rodbine."12
154
Kada smrt prirodno doe na kraju punog ivota,
osoba mirno usni san iz kojeg se nikada ne probudi.
Takva smrt je uobiajena u ivotinjskom carstvu, ali
relativno retka meu civilizovanim ljudima, jer se oni
esto bore izmeu elje za smru i volje za ivotom. S

druge strane, primitivni narodi su spremniji da sami

sebi dozvole umiranje bez borbe ili konflikta, posebno u
sluaju takozvane "vudu" smrti. Ovaj fenomen je
prouavalo nekoliko istraivaa.13 Vudu smrt postoji
meu domorocima u Junoj Americi, Africi, Australiji,
Novom Zelandu, na Haitima i na Pacifikim otocima.
Jedan istraiva je ispriao: "Video sam kada je jedna
starica bacila kletvu na jednog mukarca. Rekla mu je:
'Umree pre nego to sunce zae.' I stvarno je umro.
Nikakav uzrok smrti nije pronaen autopsijom."14
Veruje se da su domoroca, na kojeg je baena
kletva, zaposeli zli dusi i pleme ga zato odbacuje. Sve
veze sa zajednicom, ukljuujui i lanove porodice, se
naglo i definitivno prekidaju. Bez ovih vitalnih veza on
nije bie, nema duu, ne postoji, nema prava da ivi.
On moe odabrati ivot umesto smrti, ali u sutini i
nema izbora. Bez vitalnih veza je nemogue dalje
iveti. Bez ljubavi, srce staje.
Kao civilizovani ljudi smatramo da nismo podloni
takvim sujeverjima. Ali ona su tu, samo to se javljaju
u drugaijem obliku. U ovoj knjizi smo videli da je
Dord Engl nosio prokletstvo oeve smrti a Bendamin
budue penzije. J. J. Matis pominje sluaj jednog
pedesetogodinjaka koji je naprasno umro usred
akutnog astmatikog napada, jedan sat poto je stavio
na kunju majino upozorenje da se uva "kobnih
posledica" ako uradi neto protiv njene elje.15
Deca su naroito osetljiva na kletve onih koje
smatraju monima. Ako majka malom detetu kae:
"Nikada te niko nee voleti. Grozan si", ono e joj
najverovatnije poverovati. Kada odraste i kada ego i
racionalni um preuzmu kontrolu nad ponaanjem
shvatie da, uprkos majinoj pretnji, zasluuje ljubav,
ali e se u dnu srca uvek pitati nije li ona ipak u pravu.
Pored toga, poto tako "prokleti" ljudi smatraju da

ljubav moraju zasluiti sopstvenim trudom uvek e se

oseati pomalo izolovani i na distanci od drugih.
Za dete nema nieg stranijeg od oseanja da je
izgubljeno i samo na svetu. To oseanje moe sa
godinama da izbledi ali nikada
155
potpuno ne nestaje. Nijedna ivotinja ne doivljava
samou na takav nain jer se osea delom ireg
prirodnog poretka. ovekov strah proistie iz njegove
samosvesti i injenice da je od svih ivih bia ba on
najbespomonije i najzavisnije novorodene. Opstanak
ljudske vrste zavisi od produenog perioda majinske
ljubavi i nege. U sledeem poglavlju videemo da je
gubitak ljubavi toliko moan i straan da onaj koji to
doivi poeli da umre.
156

GLAVA 9
VOLJA ZA IVOTOM I ELJA ZA SMRU
Autodestruktivno ponaanje je jedan od fenomena
koji je najtee shvatiti. Ovo ponaanje je meu
ivotinjama veoma retko a meu ljudima vrlo
uobiajeno. Ljudi koji pue, drogiraju se, ili preterano
jedu znaju na nekom nivou da je njihovo ponaanje
tetno. Poznavao sam osobu koja je za svaku cigaretu
govorila da je to ekser vie zabijen u mrtvaki koveg
ali nije se odrekla svoje navike i na kraju je umrla od
raka. Ne moe se porei da je ovaj ovek eleo da
umre, ali to nije cela pria. U svim autodestruktivnim
osobama na delu je, mada podsvesno, potisnuta
ljutnja. Suicid (samoubistvo) je najbolji primer. Veina
psihologa smatra da nagon za oduzimanjem sopstvenog
ivota izvire iz elje da se ubije neko drugi: roditelj,
brani partner, biva ljubav. Zbog oseaja krivice ta
elja se potiskuje a ubilaki nagon okree prema
samom sebi.
Poto su potisnuta ljutnja i neprijateljstvo
karakteristike ponaanja tipa "A", nije iznenaujue to
osobe tipa "A" pokazuju izraene autodestruktivne
tendencije. Fridman pominje dva uspena rukovodioca
koji su "zaboravili" da prijave porez i to ih je kotalo
karijere.1 Da li su ti na izgled zdravi i normalni ljudi
eleli da ih vlasti uhvate u prekraju? Da li ovek tipa
"A" koji pretrpi srani udar eli biti bolestan?
Iznenauje to izvestan broj ljudi priznaje da ima takav
stav. Fridman je otkrio da je vie od polovine onih
mukaraca
157
obuhvaenih njegovim istraivanjem koji su dobili
infarkt ne samo oekivalo srani udar ve i udelo za

njim. "Vraki je ugodno leati ovde, bez ikakvih briga i

odgovornosti a zgodne sestre brinu o tebi", rekao je
jedan, dok je drugi izjavio: "Sada se slobodno mogu
povui iz posla i konano poeti da ivim kao ljudsko
bie. Znate ta? eleo sam da mi se ovo dogodi i nije
me bilo briga da li u preiveti ili ne."
Izvesnim ljudima moda izgleda da im je infarkt
jedini nain da pobegnu od stresova, napora i pritisaka
svakodnevne egzistencije. Tek posle infarkta oni u svoj
ivot uvode one promene koje su mogle da spree
udar. Da li ovi ljudi imaju potrebu da pate, moda
proisteklu iz dubokog oseanja krivice, koja ih spreava
da slobodno raspolau svojim ivotom sve dok ne plate
svoju cenu. Nema sumnje da autodestruktivne
tendencije toliko snano deluju na linost da se osoba i
bukvalno osea zarobljenom i nemonom da utie na
svoj ivot. Poto su snage koje motiviu takvo
ponaanje unutranje i uglavnom podsvesne na njih ne
moemo uticati svesnom voljom. Volja je nemona sve
dok osoba ne shvati i ne objasni poreklo tih sila.
Psihijatri znaju da bolest pacijentu esto donosi
sekundarnu nagradu ili dobit. Bolesnik obino dobija
panju i brigu kakvu nikada ranije nije imao. O njemu
se vodi briga kao o detetu bez ikakvih odgovornosti.
Izvesne bolesti se smatraju podsvesnom emocionalnom
regresijom, pokuajem da se dobije ljubav koja nije
dobijena u detinjstvu. Ipak, u tom sluaju bolesnik ne
dobija bezuslovnu ljubav jer ga neguju zato to je
bolestan, a onaj ko ga neguje neizbeno je
nezadovoljan zbog tereta koji mu bolesnik, kao zdravoj
osobi, predstavlja. (Ovo se ne odnosi na lekare i
medicinsko osoblje koji taj teret prihvataju po
profesionalnoj, lino izabranoj dunosti, ve na lanove
porodice koji se i sami bore za svoju nezavisnost.) Ako
je bolest cena za takvu panju, onda je ta cena

nesrazmerno visoka. Uz to, srani udar je pretnja za

ivot bez garancije preivljavanja tako da se ne radi
samo o pitanju elje za boleu ve i o elji za smru.
Ima ljudi koji esto izraavaju elju da umru, a
neki ak i rade na tome. Osobe sa suicidalnim
tendencijama svesno ele da umru a kao razlog navode
mukotrpnost i beznadenost svog ivota. Misli ili
fantazije o samoubistvu su odraz oseanja "Ne mogu
vie to da
158
podnesem". Ali, samoubistvo ima jo jedno znaenje.
Normalno je da osoba pokua izmeniti situaciju koju
vie ne moe da podnese. Suicidalni tip, pak, veruje
kako je promena nemogua zato to on eli promeniti
ponaanje drugih prema sebi. eli bezuslovnu ljubav i
prihvatanje koje u detinjstvu nije dobio od roditelja, a
osea da je to ono to mu treba. Kada to ne dobije,
osea se uskraen i pun besa. Taj bes jo vie raspiruje
oseanje da drugi, u odnosu na njega, imaju odreena
oekivanja koja on ne moe da ispuni. U isto vreme,
obuzima ga jak oseaj krivice zbog ljutnje koju osea.
Poto se osea nevoljeno i nedorastao situaciji, ljutnju
usmerava prema samom sebi. Unitavajui sebe nastoji
povrediti i druge jer je ubeen da e oni patiti, to se
ponekad i deava.
etrdesetogodinja razvedena ena sa dvoje dece
bila je u vezi sa mukarcem koji je tvrdio da se ne
moe s njom oeniti sve dok mu je majka iva.
Verovala mu je, iako su je svi prijatelji ubeivali kako
mu je to samo izgovor. Veza je trajala godinama i
majka je napokon umrla. Ali, kada je ena poela da
insistira na braku, on je ostavio. Nakon toga je dva
puta pokuala da izvri samoubistvo kako bi kod njega
izazvala krivicu i vratila ga. To nije uspelo i u treem
pokuaju se stvarno ubila.

Ovakvo, viestruko pojaano samodestruktivno

ponaanje oigledno izvire iz poricanja ljutnje.
Potisnuta ljutnja je kao no uperen u srce. Ali ta to
zadrava ljutnju potisnutom? Drugim reima, ta je u
osnovi autodestruktivnog ponaanja? Ako odgovorimo
da je to strah, odmah se moramo upitati: strah od ega
i od koga? Osoba koja potiskuje ljutnju nije svesna da
to radi iz straha. U veini sluajeva i sam strah je
podjednako potisnut i osoba nema jasna seanja na
rane doivljaje u kojima je bila i ljuta i uplaena preciznije, uplaena da bi zbog ljutnje mogla biti
kanjena. Sve dok ne bude u stanju da oivi i ponovo
preivi neka od tih oseanja neemo biti u stanju da
potpuno razumemo ta je to to je tera na
autodestruktivno ponaanje. Ovaj proces je obino deo
psihoterapijske analize iji je primarni cilj da pomogne
osobi da takvo ponaanje shvati i izmeni.
Frojd je odavno primetio da su otpor i transfer
prisutni u svakoj analitikoj terapiji. Otpor se odnosi na
pacijentovu nesvesnu blokadu terapeutovih napora da
mu pomogne da dopre do svojih ranih
159
iskustava, uprkos injenici to pacijent zna da njegov
oporavak zavisi od uvida koje e dobiti sagledavanjem i
uspostavljanjem veza sa svojom prolou. Poto je
pacijent u podreenom poloaju i treba mu pomo,
terapeuta vidi kao zamenu za svog roditelja i na njega
prenosi ili projektuje konfliktna oseanja koja gaji
prema pravom roditelju. Dok oekuje da se terapeut,
kao dobar roditelj, pobrine za njega, istovremeno ga
doivljava kao loeg roditelja koji e iskoristiti njegove
potrebe i slabosti u svoju korist. Pacijent obino prikriva
svoje nepoverenje i negativna oseanja prema
terapeutu jer se plai da e se terapeut naljutiti na
njega i uskratiti mu pomo ako ispolji ta oseanja. Kako

ovo ometa terapijski postupak zadravanje negativnih

misli je takoe oblik otpora.
Zbog transfera, tj. prenosa negativnih oseanja na
terapeuta, pacijent i u terapijskom odnosu stvara onu
situaciju koja kod njega izaziva neurozu. Ovaj proces
prua ansu terapeutu ili psihoanalitiaru da shvati
kako je neuroza nastala u originalnoj, prvobitnoj
situaciji. Teoretski, analiza transfera bi trebala
osloboditi pacijenta fiksacije na tu ranu situaciju. To
retko uspeva zbog pacijentovog nesvesnog otpora da
otkrije sve svoje misli i oseanja pa je tako vrlo teko
uraditi kompletnu analizu transfera. Pacijent je uhvaen
u svoj transfer a terapeut u svoj kontratransfer (drugim
reima, svoju elju da pomogne). Prema tome, terapija
ili psihoanaliza esto doive neuspeh, a pacijent i dalje
ponavlja svoje neurotine postupke, uprkos njihovoj
evidentnoj autodestruktivnoj prirodi. Poto je nebrojeno
mnogo puta bio svedok takvom ponaanju, Frojd ga je
nazvao repeticija kompulzije -prinude da se isti
traumatian i muan scenario celog ivota ponavlja.
Suoen sa fenomenima otpora, transfera i
repeticije kompulzije, Frojd je uveo koncept instinkta
smrti, nazvanog Tanatos, kao polaznu taku za
objanjenje autodestruktivnog ponaanja. Kao
protivteu destruktivnom dejstvu instinkta smrti Frojd
uvodi koncept instinkta ivota, nazvanog Eros. Frojd je
razvio teoriju da kod zdrave osobe Eros usmerava
instinkt smrti dalje od selfa i napolje, u svet, kao ljutnju
ili agresiju. Meutim, ako instinkt ivota nije dovoljno
jak pa instinkt smrti dominira u linosti, ljutnja se
usmerava na unutra,
160
prema selfu (samom sebi) i nastaje stanje koje je Frojd
opisao kao mazohizam.
Mnogi terapeuti su prihvatili ove koncepte, ali ja

nikako ne mogu da prihvatim ideju instinkta smrti. Za

mene je re instinkt uvek asocirana sa ivotom.
Naravno, ne moemo porei da izvesni ljudi sami sebe
teraju u smrt. U njihovom sluaju izgleda da sile ivota
nisu dovoljno jake da spree autodestruktivnost, ali to
ne znai da je njihovo ponaanje prirodno ili
instinktivno. Potrebno je dublje zaviriti u linost i
detaljnije istraiti doivljaje iz ranog detinjstva da bi se
shvatio razvoj ovih autodestruktivnih sila.
"Ako diem, umreu", govorio je jedan od mojih
pacijenata. Disanje pouzdano nije autodestruktivno.
Naprotiv, zadravanje daha je protiv ivota. Kako onda
pacijent moe povezivati disanje sa umiranjem?
U odgovoru na ovo pitanje nalazi se klju za
razumevanje otpora i, prema tome, autodestruktivnih
tendencija. to dublje i potpunije osoba die to u njoj
ima vie ivota. Tamo gde ima vie ivota ima i vie
oseanja. Ali, kada su oseanja toliko bolna da su
nepodnoljiva, osoba e uiniti sve mogue da ne doe
u kontakt s njima, branie se od njih i poricati njihovo
postojanje i plitko disati samo da ih ne bi osetila.
Vraam se pacjentkinji iji sluaj sam opisao ranije.
Majka je nju kao bebu, putala da plae toliko dugo dok
nije povratila i gotovo se uguila. Ovo iskustvo je
ostavilo neizbrisiv uinak na mlad organizam: oajniki
eleti ljubav znai rizikovati bolnu smrt. Jedan
traumatski doivljaj ne mora da uvek ozbiljno ugrozi
dete ali, u ovom, kao i u mnogim drugim sluajevima,
moe da predstavlja obrazac odnosa roditelj-dete.
Zapanjujui deo ove prie je to to je za ceo dogaaj
moja pacijentkinja ula od svoje majke, koja joj ga je
prepriala s ponosom. Majka nije popustila detetu. Ceo
dogaaj je doivela kao igru moi u kojoj je ona
pobedila. Dete je, meutim, izgubilo - ne u igri moi,
jer je nemogue zamisliti da bi dvomesena beba mogla

imati ikakav pojam moi, ve poverenje u majku. Mada

je izgledalo kako se, posle te epizode, majka i erka
dobro slau, njihov odnos vie nije bio srcem uz srce.
Rezultat toga bila je depresija od koje je moja
pacijentkinja patila vei deo svog odraslog
161
ivota. Morala je samu sebe gurati i terati da izvrava
svoje dnevne obaveze jer da je prestala da se na to
primorava, kako mi je sama rekla, samo bi legla i vie
nikada ne bi ustala. U ovom oseanju se ogleda borba
za opstanak uprkos nepodnoljivog bola zbog gubitka
ljubavi. Poto ivot bez ljubavi ne znai nita,
preivljavanje zahteva ogroman napor volje da se
prevazie elja za predajom, odustajanjem i
preputanjem smrti.
Veina ljudi koji su pretrpeli gubitak ljubavi
suprotstavlja se toj elji za smru neodustajanjem,
ustrajanjem u borbi da zadobiju ljubav svojim
uspesima, uslunou, trudom da ispune tua
oekivanja. Oni moraju uspeti; oni hoe uspeti. Vilice
su im stegnute u nepopustljivu grimasu odlunosti da
ne doive neuspeh, jer neuspeh znai smrt. Umesto
preputanja elji za smru oni mobiliu svesnu volju za
ivotom, kojom objavljuju: "Neu se slomiti, nastaviu
da idem dalje a ti mi nee trebati" Koriena za
potiskivanje oseanja, volja je izvor otpora u terapiji i
glavna prepreka na putu do ozdravljenja.
Koliko je esta elja za smru? Mnogo mojih
pacijenata je izrazilo takvu elju, a ja sam nauio da je
uzimam ozbiljno kada je jedan od njih izvrio
samoubistvo. Ne mislim da je svaki pacijent koji
izgovori tu elju potencijalni samoubica, ali svaki put
kada to ujem, intenzivno sam svestan dubine i koliine
bola koji se krije u linosti. Takoe znam da osoba ne
eli da umre, da eli da ivi. Dve elje, jedna za

ivotom a druga za smru, mogu koegzistirati jer

dolaze iz razliitih slojeva linosti. Za procenu
mogunosti samoubistva neophodno je odmeriti snagu
svakog od ova dva oseanja.
Ne verujem da bih znao koliko je rasprostranjena
elja za smru da je i sam nisam osetio. Pre nekoliko
godina, kada sam lagano i polako plivao u bazenu, dok
mi je glava bila pod vodom pala mi je na um misao da
ne elim ponovo podii glavu iznad vode. Podizanje
glave trai da uinim napor a ja sam se umorio od
naprezanja. Kako je samo lepo leati ovde i ne raditi
nita. Bilo bi to kao vratiti se u majinu utrobu. Znao
sam da u umreti ako ne podignem glavu i udahnem
vazduh. Ova misao me nije naroito zaplaila ali osetio
sam da elim da ivim. Podigao sam glavu, udahnuo i
nastavio da plivam, ali sam, zahvaljujui ovom
doivljaju, postao svestan koliko mi je sopstveni ivot
zapravo borba.
162
Radei sa svojim pacijentima, video sam da je za
sve njih ivot borba, za neke veoma nemilosrdna sa
jako malo mesta za pravo zadovoljstvo i uivanje. No
oni nisu jedini. Skoro za sve nas ivot ima ovo obeleje.
Koliko mnogo nas se neizmerno duboko umorilo od te
beskrajne ivotne borbe. Pa ipak, ako elimo da
povratimo oseanje ivotne radosti, moramo odustati
od borbe. Kad odrastemo, rat je zavren. Izgubili smo i
od roditelja vie ne moemo dobiti bezuslovnu ljubav
koju smo, kao deca, trebali i tako je oajniki eleli.
Rasipamo energiju u neprekidnoj borbi za tu ljubav.
Prihvatanje gubitka je bolno i znai priznavanje
neuspeha, protiv ega se ego bori, ali nas to
prihvatanje oslobaa uplitanja prolosti u sadanji
ivot. Samo ako prihvatimo prolost moemo slobodno
krenuti prema uspenoj i srenijoj budunosti.2 Svojim

pacijentima, kao dokaz ove tvrdnje, navodim da su dve

nacije koje su izgubile Drugi svetski rat sada
najrazvijenije i najuspenije nacije na zemlji.
Na dubokom, podsvesnom nivou pacijent se plai
da e zbog predaje ili povlaenja svoje volje umreti.
Poto je zahvaljujui svojoj volji preiveo, "otputanje"
volje i predaja oseanjima bi moglo zavriti smru.
Naravno, takav ishod je teko mogu jer veina
pacijenata eli da ivi. Kada se osoba navede da oseti
svoju elju za ivotom, autodestruktivno ponaanje
slabi ili prestaje.
Terapija je usmerena na to da pomogne osobi da
uspostavi direktnu vezu sa svojom ivotnom snagom
tako da moe da je koristi za sopstveno ispunjenje i
zadovoljstvo. Ali, da bi uspostavili tu vezu moramo
duboko kopati ispod prva dva sloja pacijentove linosti,
naime, ispod volje za ivotom i elje za smru. Ovo
raslojavanje prikazano je na slici 13. elja za ivotom
izvlai svoju energiju iz ivotne snage tako to energiju
za zadovoljstvo i ispunjenje pretae u energiju za
opstanak.
Prvi korak je uiniti pacijenta svesnim konflikta
izmeu svoje volje za ivotom i elje za smru. Ova
svesnost se ponekad moe stei uz pomo
bioenergetskih vebi. U jednoj od tih vebi, pacijent lei
preko bioenergetskog stolca i die najdublje to moe.
Daje mu se instrukcija da ne udahne na kraju
ekspiracije (izdisaja). Iz pacijentovog reagovanja na
ovu situaciju dobija se odreen uvid u njegovu linost.
Ako mora da udahne odmah posle relativno kratkog
izdisaja,
163
Slika 13. Volja za ivotom i elja za smru

a. Re 'core' (jezgro) je izvedena iz latinskog korena

'cor", to znai srce. Francuski se srce kae 'coeur" a
panski 'corazon' to reflektuje ovu istovetnost. Srce je
jezgro ivota. Onaj ko osea svoje srce ima snanu
elju za ivotom.
b. elja za smru je sloj koji sadri bol, tugu i oaj
zbog gubitka ljubavi. To je sloj slomijenog srca.
c. Volja za ivotom je egova tehnika preivljavanja.
Zasnovana na odbranama podignutim protiv bola, tuge
i oaja ona blokira tenju srca da posegne za ljubavlju.
to dokazuje prisustvo panike. Mnogo pacijenata doivi
tu paniku koju objanjavaju reima: "Treba mi vazduh",
ili "Imam utisak da u umreti ako ne udahnem". Ali,
nemogue je umreti usled namernog prekida disanja.
Kada potreba za vazduhom postane akutna, telo
preuzima kontrolu i udie vazduh bez obzira na bilo
kakav svesni napor da se disanje obuzda.
Znamo da svako moe da zadri dah odreeno
vreme, a neki ak i veoma dugo. Svako ko se bavio
ronjenjem bez boce za kiseonik zna da pod vodom
moe ostati nekoliko minuta. Verujem da je rekord,
kada osoba mirno lei ispod vode, deset minuta.
Naravno, vebanje zadravanja vazduha nije svrha
nae vebe. Ronioci zadravaju dah u sebi posle

dubokog udisaja a u gornjoj vebi dah treba da se

zadri napolju posle dubokog izdisaja. Poto telo
normalno ima u pluima i krvi zalihu kiseonika za dva
do tri minuta, panika koju pacijent
164
osea nije rezultat nedostatka vazduha ili kiseonika ve
nesposobnosti da slobodno die usled hronine tenzije
grudnog koa. Panika je povezana sa oseanjem
nesigurnosti i strahom od odbacivanja koji prizivaju
avet smrti.
Izvesne osobe pak, tokom te vebe zadravaju
dah, na izgled, veoma dugo. U njihovom se sluaju
stie utisak da je podsvesna elja za smru veoma
jaka, ak do take prihvatanja umiranja, jer je disanje
izraz elje za ivotom. Kada se ovom vebom imobilie
volja za ivotom, elja za smru postaje evidentnija.
Volja za ivotom najbolje se razume kada je izraena
negativnom reenicom: "Neu da umrem". Sve dok je
volja za ivotom aktivna, disanje osobe je relativno
pravilno mada plitko; volja odrava disanje na nivou na
kojem se ne dopire do dubokih oseanja kao to je
oaj. Navoenjem osobe na dublje disanje, posebno pri
izdisaju, preskae se odbrambena funkcija volje i
omoguuje osobi da prie blie svom oseanju oaja i
elji za smru. Ovo objanjava oseaj panike u prvoj
grupi, kod onih koji se plae da slobodno ispuste
vazduh. I oni ele da umru i to ih strano plai pa se
tome suprotstavljaju jakom voljom za ivotom. Kod
druge grupe, volja za ivotom je slabija.
Postoji i srednja grupa ljudi ija volja nije jako
angaovana zato to je elja za smru slaba ili je nema.
Ova grupa moe duboko izdahnuti vazduh i spreavati
udisaj dovoljno dugo da to izazove snano uvlaenje
vazduha nalik gutanju. Ovakav udisaj je spontana
potvrda ivota koja je u svakom pogledu identina sa

prvim vriskom i udisajem novorodeneta. Intenzitet

usisavanja vazduha u telo je mera snage elje za
ivotom. Kod gutanja vazduha grlo se iroko otvara da
uzme to vie vazduha a to je isto kao potpuno
otvaranje za ivot. Posle takvog udisaja osoba die
dublje i punije a esto tiho i duboko zajei. Ova vrsta
plakanja je izraz olakanja - olakanja jer vie nije
potrebno da se opire ivotu zbog straha od smrti ili
straha od emocija.
elja za ivotom je psiholoka strana biolokog
instinkta za samoodranjem. Ona je u jezgru linosti i
ogleda se u svim vitalnim telesnim funkcijama: kucanju
srca, peristaltici probavnih organa, ekspanziji i
kontrakciji respiracije, plus bezbroj ostalih aktivnosti
razliitih organa, tkiva i elija. Od svih tih funkcija,
disanje se najbolje
165
vidi i zato moe da poslui kao indikacija snage ivotnih
sila. Dubina disanja reflektuje snagu elje za ivotom.
Da li se talas uzdisaja iri i sputa do abdomena i
dopire do karlinog dna? Da li disanje ukljuuje celo
telo ili je ogranieno samo na jedan segment, grudi ili
dijafragmu? Plitko, ogranieno i usiljeno disanje je
suprotno dubokom. Ne pitamo se koliko vazduha neko
moe da unese ako se potrudi ve koliko vazduha unosi
bez napora. Poto je UDISANJE proces usisavanja
vazduha, merimo i snagu usisnog impulsa. Bilo koji
doivljaj iz detinjstva koji je oslabio snagu tog impulsa
takoe je smanjio snagu elje za ivotom. Svaka veba,
kao ova opisana gore, koja mobilie i jaa taj impuls
pojaae energiju i elju za ivotom. Ako moe da se
izazove pla, on e ublaiti stres za srce i snano
stimulisati disanje smanjenjem miine tenzije i
rigidnosti koje ometaju osnovne vitalne aktivnosti tela.
Ljudi koje karakterie jaka volja za ivotom opstaju

i preivljavaju, a takvih "boraca" je veoma mnogo u

naoj kulturi. Telo im obeleavaju stegnuta vilica i
opta rigidnost. Uprkos oiglednoj sposobnosti
preivljavanja, ostali su na nivou bola i oaja zbog
prvobitnog gubitka ljubavi, koji je prvenstveno i doveo
do elje za smru. Ovu elju neprestano potkrepljuje
odsustvo ispunjenja (ljubavi) koje ide ruku pod ruku sa
preokupacijom i angaovanjem na opstanku. Poto
takve osobe ive na ivici opasnosti, mada nesvesno,
spremne su za borbu ili beg, ali ne rade ni jedno ni
drugo. Rigidnost im omoguuje da se dre i da preive,
ali ne mogu nai ispunjenje i zadovoljstvo. Zbog
ogromnog stresa za telo, odravanje u uspravnom
poloaju ne moe da traje beskonano a to preti
samom opstanku. Pre ili kasnije iscrpu se i poele da se
predaju i odustanu. Na toj taki mogu da se uspanie
(drugim reima, osete elju za smru) i doive srani
udar.
Da bi izbegla ovakav ishod, osoba se mora odrei
svoje volje i slobodno prepustiti svom bolu, oaju i elji
za smru kako bi mogla oplakati gubitak ljubavi i
prealiti godine provedene u borbi za opstanak. Ovo
odricanje joj dozvoljava da uspostavi kontakt sa svojim
ivotnim silama u njihovom samom jezgru: impulsom
za disanjem i eljom za ivotom. Ljubav je srce ivota,
a srce je izvor
166
ljubavi. Svako mora prodreti do samog jezgra svog bia
da nae ljubav koja je smisao i ispunjenje ivota.
Dobar primer za ovaj proces vidi se iz prikaza
jedne od terapijskih seansi u okviru edukativne
radionice iz bioenergetske analize. Jedan od uesnika
radionice, mladi kliniki psiholog, je za vreme pauze za
ruak odluio da isproba bioenergetski stolac. Dok je on
leao preko stolca, sluajno sam proao i primetio

samrtni izraz na njegovom licu. To sam mu i rekao pa

se posle ruka dobrovoljno javio da radi sa mnom.
Stojei pred grupom, izjavio je: "Iznenadilo me je to
to si video na mom licu. U poslednje vreme sam
preokupiran smru. Moja supruga je pre tri meseca
izvrila samoubistvo." Ali, izraz lica mu je bio hronian.
Povrh toga, stegnuta vilica je otkrivala snanu volju za
ivotom koja pod kontrolom dri elju za smru.
Predloio sam mu da uradi napred opisanu vebu i
on je pristao. Obino pacijent tek posle nekoliko
pokuaja skupi hrabrost da se uzdri od uzimanja
vazduha dovoljno dugo da udisaj izazove snaan uzdah.
To se desilo i sa ovim pacijentom. A onda mu se grlo
otvorilo i uzdah se probio. Duboko je zajecao. "elim da
ivim, elim da ivim", bile su rei koje je uporno
ponavljao.
Nakon vebe, pitao sam ga da li je ikada bio blizu
smrti. Odgovorio mi je: "Da. Zamalo nisam umro kada
sam bio beba. U stvari lekari nisu ni oekivali da u
preiveti. Odbijao sam hranu i rapidno gubio na teini."
Pitao sam ga ta mu se to tada dogodilo. "Majka me je
odbila od sise", rekao mi je. Njegova uvuena vilica
odraavala je reenost da vie nikad ne posegne za
majinim grudima jer je osujeenje tog ina i suvie
bolno. Istovremeno, ukazivala je i na njegovu odluku
da preivi i bez ljubavi koju je eleo. Ne otvarajui se i
ne poseui ni za im moe izbei bol zbog odbacivanja.
Ali, ivot na razini preivljavanja stalno ga je drao u
borbi izmeu ivota i smrti, to se i ogledalo na
njegovom licu.
Predloio sam mu da se pokua osloboditi tog bola
iz prolosti koji pothranjuje njegovu elju za smru tako
to e sada posegnuti za majkom i time prizvati bol one
rane traume. Poto vie nije dete, u stanju je i bolje je
za njega da prihvati taj bol nego da se bori protiv

njega. Legao je na kau, napuio usne, pruio ruke i

pozvao majku. Za to vreme, ja sam ravnomerno
pritiskivao njegove stegnute viline
167
miie. Tada je tako bolno zajecao, jecajima koji su
dopirali iz samog srca, da je svako od nas u toj sobi
mogao osetiti agoniju bebe (koja jo uvek ivi u
odraslom) zbog gubitka svog sveta, zbog gubitka
majinih grudi koje su mu bile sva radost i ispunjenje.
Psiholoki, beba nije elela da umre, ali je bol usled
gubitka bio toliko jak da joj se grlo stegnulo do take u
kojoj je uzimanje hrane postalo gotovo nemogue.
Kada se veba zavrila, pacijent je izjavio da se
osea mnogo slobodnije nego ranije. Znao je za priu o
svojoj bolesti, ali je nikada nije povezao sa gubitkom
majinih grudi. Ubeen sam da ni njegova majka ni
lekari nisu uoili ovu povezanost. Kao rezultat toga,
beba se nala u izuzetno beznadenom i bespomonom
poloaju, koji ak ni pla nije mogao popraviti. Pla
kojem se pacijent sada prepustio, udruen sa
razumevanjem gubitka koji je iskusio, sprao mu je sa
lica izraz smrti i bola.
Nisu svi sluajevi tako dramatini kao ovaj. Mnogo
ih je u kojima pacijentu nije lako da pree preko volje
za ivotom i doivi elju za smru. esto ujemo rei:
"elim da umrem", ali strah od smrti je isuvie jak da bi
dozvolio konfrontiranje sa tom eljom. Sa nekim
pacijentima treba dugo raditi dok ne steknu hrabrost da
doive taj strah. Moemo ubediti i smiriti pacijenta
uveravajui ga da nee umreti zbog ove konfrontacije.
Najzad, preiveli su stvarno iskustvo onda kada su bili
mladi i bespomoni a sada imaju jo i pomo i podrku
terapeuta.
Kada neko umire, na njegovu smrt se moe gledati
kao na ispoljavanje bioloke elje za smru. Na

psiholokom nivou, taj ovek moda jo uvek ima volju

za ivotom, to proizlazi iz ega i racionalnog uma, ali to
nije nuno i elja samog tela. Prema tome, kada osoba
umre prirodnom smru, moemo rei da je ivela
onoliko dugo koliko je to i elela. Volja za ivotom je
efikasna toliko dugo koliko traje napajanje energijom iz
ivotnih sila organizma. Kada ove sile popuste, zbog
iscrpljenosti ili stresa, volja za ivotom slabi.
Nekoliko istraivanja je pokazalo da stariji ljudi
dobiju rak posle gubitka voljene osobe. Opravdano se
pretpostavlja da stres usled gubitka izaziva bolest.
Meutim, mnogi istraivai su primetili da je ovaj
kasniji gubitak "repriza" sline traume iz detinjstva,
naime,
169
gubitka majine ili oeve ljubavi. Kasniji gubitak
oivljava bol ranijeg i pojaava elju za smru. U
velikom broju sluajeva ta elja je svesna jer se u
poodmakloj starosti gubi nada da e se pronai nova
ljubav. Bez ljubavi ili nade u ljubav ne moe se ak ni
preiveti.
Ovo poglavlje smo poeli razmatranjem
autodestruktivnog ponaanja kardiolokih pacijenata.
Najei oblik je ponaanje osobe tipa "A" koju neto
tera da stie i postie uspehe kako bi dokazala da je
vredna ljubavi. Ovaj nagon i napor su oajniki. Jedan
pacijent je to ovako opisao: ivot je velika borba. Ako
odustanem od borbe, odustao sam od ivota. Ne znam
kako da ivim za sebe. Okupiran sam podizanjem
porodice, spremanjem dece za udaju ili enidbu,
radom, itd. itav moj ivot svodi se na napor da
opravdam svoje postojanje jer me nije trebalo ni biti.
Moja majka nije elela drugo dete, a ako ga ve mora
imati, neka to bude devojica. Kada sam se ja rodio,
rekla je: "Nosite ga. On nije moj." Nemogue je saznati

zato mu je majka ispriala ovu priu koja ga je strano

opteretila.
Norman Kuzias je takoe napisao knjigu "The
Anatomy of an Illness" (Anatomija jedne bolesti) u
kojoj opisuje prvu ozbiljnu bolest od koje se razboleo.
Radi se o kolagenskom oboljenju koje se iznenada
pojavilo i umalo tragino zavrilo. Svoje izleenje
Kuzins pripisuje ogromnim koliinama smeha i vitamina
"C". Iz opisa dogaaja koji su se zbili neposredno pre
izbijanja bolesti vidi se da je bio izuzetno premoren
usled stresa. Ali, nije prihvatao svoju iscrpljenost jer je
njegova volja zahtevala da nastavi s radom. Bolest se
javila kada osoba tera samu sebe preko granica
izdrljivosti. Na alost, osoba nije uvek svesna svojih
granica, ili ih ne prepoznaje, sve dok ih ne pree.
Opasnost ne lei u samom stanju iscrpljenosti ve u
verovanju, svesnom ili podsvesnom, da je prepustiti se
umoru znak slabosti, da je neprihvatljivo izgovoriti: "Ne
mogu".
Istina je sasvim suprotna. Preputanje umoru
dozvoljava osobi da se oporavi, da obnovi svoju
energiju i povrati duh. Preputanje tuzi, otvara i
oslobaa bol cepanja srca. Taj bol boravi u telu: u
stegnutoj vilici, stisnutom grlu, rigidnim grudima,
uvuenom stomaku osobe koja potiskuje svoju enju
za ljubavlju i volju za ivotom.
169
Blokiravi enju za ljubavlju, osoba vie ne osea
bol. Zavisno od stepena te blokade, sve to osoba
osea su duboka frustriranost i beznadenost koje
pothranjuju elju za smru. S druge strane, posezanje
za ljubavlju oivljava bol. U smrti nema bola i to je ono
to se mnogim ljudima smrt ini privlanom. Ni u ivotu
nema bola ako je osoba potpuno iva, jer tada su
oseanja slobodna i nesputana. Bol je u buenju,

vraanju u ivot, u prilivu energije i oseanja u

stegnute i umrtvljene delove tela.
Strah od tog bola objanjava zato se srani udar
obino deava kada ranjiva osoba oseti enju za
ljubavlju i nalazi se na ivici da uini pozitivan korak i
izae iz zamke u kojoj nema ljubavi. Bolno je shvatiti
kako je ivot bio prazan i bez ispunjenja i kako takav
moe i da ostane. Ali, ako ta spoznaja dovede do plaa
a ne do daljeg potiskivanja oseanja, bol odmah slabi i
kao da ga suze odnose sa sobom.
Provociranje i buenje bola ima jo jednu svrhu, a
to je podsticanje potisnute ljutnje tako da se ona moe
usmeriti napolje. Poto je, u gotovo svim sluajevima,
potisnuta ljutnja povezana sa traumatskim doivljajima
iz ranog detinjstva, ne moe se iskaliti na jednom od
roditelja kasnije u ivotu. Ako se potiskuje, moe se
pojaviti kao bes usled neke manje frustracije. Na alost,
takvi izlivi besa, kao to smo ve videli, ne oslobaaju
ljutnju koja tada predstavlja opasnost za srce.
Iskaljivanje ljutnje na roenoj deci, to je esta praksa,
je izigravanje (acting out) i ne donosi pravo olakanje.
Umesto toga, ljutnju treba ispoljiti u adekvatnoj okolini,
tamo gde to nikoga nee pozlediti. Tokom terapije,
pacijenti svoju potisnutu i suzdranu ljutnju mogu
isprazniti lupanjem i udaranjem kreveta u terapijskom
prostoru ili kod kue. Ova veba smanjuje napetost u
leima i ramenim miiima, oslobaa grudni ko i
omoguuje osobi da dublje i punije die. Usmeravanje
ljutnje napolje slabi autodestruktivno ponaanje koje
je, konano, i rezultat ljutnje usmerene prema samom
sebi.
Sugerisao sam da je elja za smru povezana sa
tekim bolestima kao to su rak i srani udar. Zato,
onda, jedna osoba umire od raka a druga podlegne
kobnom infarktu? Rak podrazumeva sporu smrt i

izaziva ga postepeno slabljenje elje za ivotom.

Neobino je to to
170
je volja za ivotom prilino jaka kod ljudi obolelih od
raka sve do samog kraja. Dok telo umire, ego i dalje
zahteva svoju volju za ivotom, zahtev, koji sa
progresivnim razvojem bolesti, postaje potpuno
besmislen. Zapravo, pacijent oboleo od raka ne
odustaje od ove neurotike borbe sve dok je smrt ne
okona. Ali, ne vai li isto i za rtve sranog udara? Da i
ne. rtva sranog udara je svesnija svoje borbe i elje
da od nje odustane. Ako se voljnom radnjom ne moe
osloboditi, uradie neto destruktivno da se iupa iz
zamke, ba kao ona dva rukovodioca, koje je pomenuo
Fridman, koji su upropastili svoje karijere zbog utaje
poreza. Pa ipak, bolje je izgubiti visok poloaj nego
ivot. U izvesnim sluajevima, sam srani napad je
nain da se ovek oslobodi nepodnoljivog pritiska. Ali,
ne moe se tvrditi da je osoba sama sebi zadala udar;
moda ga je isprovocirala i prizvala, pa ako i jeste, to je
uradila nevoljno.
rtva sranog udara se nalazi u konfliktu - eli da
izae, ali se plai da to uradi. Ako hoe da izae, mora
se otvoriti a otvaranje budi bol pucanja srca i strah od
odbacivanja. Smrt, ako se desi tokom napada, nije
rezultat emocionalne rezignacije ve straha.
Simbolino, srani udar je kao panina reakcija koja
nastane kada impuls za prodiranje, posezanje,
otvaranje postane dovoljno jak da ugrozi relativnu
sigurnost "statusa quo". Ni panika niti impuls nisu
svesni. Kada bi bili, problem bi bio prebaen na svesni
nivo i tu bi se mogao obraditi. Smrt usled sranog
udara takoe predstavlja gubitak nade, jer srce je
organ nade isto toliko koliko i organ ljubavi. Gubitak
nade, uzrok panike, je sveobuhvatno, akutno oseanje

koje se sutinski razlikuje od emocionalne rezignacije

osoba obolelih od raka, iju nadu polako izjeda elja za
smru.3
Kada se ove stvari obrazloe i kada se o njima
razgovara na terapiji, strahom se moe upravljati. A
poto je taj strah udruen sa samoom, on intenzivno
slabi kada je tu druga osoba koja slua paljivo i sa
simpatijom. Mnogim pacijentima je odnos sa
terapeutom ivotna potpora. Suoavanje sa sopstvenim
konfliktima je uvek bolno i zastraujue iskustvo ali
viestruko se isplati zato to uva one ivotne
potencijale koji nisu zahvaeni eljom za smru.
Sledei sluaj je zanimljiv jer je pacijent imao sve
simptome sranog udara, a zapravo nije doiveo
infarkt. Verujem da je Moris
171
izbegao infarkt zato to je ostao u vezi sa svojim
oseanjima. To se desilo kada su pozitivna oseanja
ljubavi pokuala da se probiju kroz njegove oklopljene
grudi. Moris je bio kliniki patolog, star 53 godine, koji
je ve vie godina dolazio na bioenergetsku terapiju.
Borba da otvori svoje srce bila je glavni predmet
terapije. Trei put se oenio pre oko deset godina, i taj
brak je uglavnom bio vrlo buran. Periodi nenih
oseanja i topline smenjivali su se sa periodima
distanciranja, hladnoe, povreenih oseaja i izlivima
ljutnje. Bila je to komplikovana veza koja se ipak
polako popravljala jer je svako od njih radio na svojim
linim problemima. Sa svoje strane, Moris je predano
radio na tome da postane samostalnija autonomnija
osoba koja nee da zavisi od ene, da se vie
identifikuje sa svojom seksualnou i postane sigurniji u
nju i da postane osoba koju je lake voleti. Problemi
koje je imao sa Barbarom, svojom suprugom,
odgovarali su istim onim problemima koje je imao sa

svojom majkom. Preuzeo je ulogu "pomagaa" i uvek je

bio "tu" za nju ali bi postao ogoren kada, za uzvrat,
nje nije bilo tu za njega.
Ovaj dogaaj, kako ga je Moris opisao, omoguuje
nam da shvatimo oseanja i konflikte koji su ukljueni u
pokuaj da se probije tenzija koja zatvara oseanja
srca. Poeo je s Morisovim buenjem iz sna uz "uasan
oseaj u grlu i esofagusu". U snu je video oveka ije
grudi su bile rasparane dubokim i dugim posekotinama.
Sea se "Preplavila me je tuga zbog ovog stravinog
prizora. Bio sam siguran da e ovek umreti, pa ipak
imao sam neko divno oseanje u vezi s njim. Ali,
probudio sam se sa bolom u grlu." Ovaj san je lako
protumaiti. ovek u snu bio je sam Moris, ije grudi i
grlo su bili otvoreni i izazivali odreena divna oseanja,
ali i bol i strah od umiranja. Kada se potpuno probudio,
bol je liio na probadanje u stomaku i pogorao se kada
je pokuao da sedne. Uplaio se i posumnjao na srani
udar. Oblio ga je hladan i lepljiv znoj i mislio je kako
moda umire. Tada je probudio Barbaru i rekao joj je:
"ini mi se da sam ozbiljno bolestan." Ona je reila da
pozove hitnu pomo, sa ime se i Moris saglasio, jer se
oseao slabo, znojavo i na ivici onesveivanja.
Meutim, vie ga nije bolelo ni u grudima niti u grlu.
Ideja da moda umire je ostala i Moris se pripremio da
prihvati tu mogunost. Jedan od lanova ekipe za prvu
pomo bio je suprug
172
Morisove bive asistentkinje, Deni. Moris ga je pitao za
enu i tek roenu bebu i uo je da su svi dobro. Moris
je kasnije ispriao: "Razmiljajui o Deni, srce mi je
preplavila ljubav prema njoj. Rekao sam, 'Kai joj da je
volim'. To mi se inilo jako vanim."
Kada je Moris dopremljen u bolnicu, odmah su ga
prikljuili na monitor, snimili EKG i dali mu infuziju.

Smirio ga je njihov efikasan postupak i impresionirala

brzina akcije. EKG je pokazao da je srce normalno ali je
ipak odveden u intenzivnu negu gde je prenoio
prikljuen na monitor. Sutradan, kada se oseao bolje i
shvatio da mu je srce u redu, razgovarao je sa
suprugom o njihovoj emocionalnoj situaciji i njegovim
"stvarnim" problemima sa srcem.
Evo ta je ispriao:
U kolima hitne pomoi, na putu do bolnice bilo mi
je jako vano da kaem, "Kai Deni da je volim".
Osetio sam svoje srce; ja je stvarno volim. U sobi za
hitne sluajeve, kada sam se osvrnuo unaokolo,
pomislio sam, Koga ovde mogu voleti? Ono ta se
deavalo bilo je to da mi ena poslednje etiri nedelje
nije dozvoljavala da je volim. Bila je besna na mene,
ljubomorna jer je mislila da me je otela neka druga
ena. Povukao sam se, drei svoju distancu i ne
oseajui svoju seksualnost. Kako su dani prolazili
oseao sam da u meni neto umire. Dok sam
razgovarao sa enom u bolnici, oseao sam kako bi za
nju mogao umreti. To oseanje je zapravo znailo da bi
umro za svoju majku da je usreim ili vratim sebi.
Seam se da me je, kao deaka, zaokupljala ideja da
rtvujem neto od svog ivota kako bi moji roditelji
mogli da ive stotinama godina. To je bio odraz mog
straha da u ih izgubiti, jer sam duboko u sebi oseao
kako u bez njih umreti. Kada sam bio u svai sa
enom, seam se da sam jedne noi plakao u krevetu
progonjen istom milju - "Umreu bez tebe" - i
oseanjem boli u grlu. Oajniki sam eleo nekoga
pozvati - Majku - ali sam imao uasno saznanje da ona
nee doi, nee uti, da moj glas i moja oseanja nisu
dobrodola. Bilo je to strano oseanje samoe, bola,
oaja - odbaenosti, iako se reima ne moe valjano

opisati sav uas oseaja da bih mogao da umrem.

Tokom tog perioda, jedne noi sam zaspao i doiveo
dve uasne senzacije
173
koje kao da su trajale celu no. Jedna je bila da e mi
grlo i esofagus otkazati i da u umreti, a druga da e
me neko ubiti ako se ne pritajim i sakrijem. Sada to
razumem kao potrebu da sakrijem svoja oseanja ili
potrebe jer e me, u protivnom, neko ubiti. Nekako
sam se prkajio. Tako sam se oseao kada sam doiveo
bes svoje ene i njenu ludost kada me optuila da sam
naao drugu enu. Nju je uhvatila panika koja se
prenela na mene i navela me da shvatim kako je i moja
majka bila u donekle slinom stanju. Shvatio sam
koliko se oajniki trudim da joj pomognem, da
pomognem svojoj majci ali sam isto tako osetio kako
sam sam BESPOMOAN. Oseanje sopsrvene
bespomonosti donekle me je oslobodilo da zaplaem
zbog samog sebe i da osetim svoju samou. Sada sam
osetio i priznao samom sebi koliko sam vei deo svog
ivota bio nesrean, neto ega me je bilo stid da se
setim, kao da nemam prava da budem nesrean.
Izgleda da nisam mogao nita uraditi upravo u vezi s
tom nesreom - jer to je bila nesrea moje majke.
Nekako sam je preuzeo na sebe i oseao je kao svoju.
Identifikacija deteta sa oseanjima majke izvire iz
njihovog simbiotskog odnosa. To nije psiholoki
fenomen. Tokom devet meseci rasta u majinoj utrobi,
dete je u tako bliskom kontaktu sa majkom da osea i
reaguje na svaki talas oseanja koji proima majku.
ak i po roenju, bebino telo je tako prilagoeno
majinom da vibrira u harmoniji s njenim. Ako je majka
tuna i nesrena i dete e biti tuno i nesreno. Ako je
uzbuena i ivahna i dete e se isto tako oseati. Njena

oseanja odreuju kunu atmosferu i raspoloenje. Ako

je ona nesrena, njena nesrea e baciti senku i
pokvariti raspoloenje svih ukuana. Odrasli mogu izai
i potraiti zadovoljstvo i ugodnu atmosferu na drugom
mestu ali dete je zarobljeno. Ono se ne moe oseati
dobro ako se njegova majka ne osea dobro, tako da je
prinueno da uradi sve to je u njegovoj moi da
povrati majci dobro raspoloenje. Neizbeno, nee
uspeti i postae jedno nesreno, sumorno dete. Nesrea
njegove majke je sada postala njegova. Ovu vrstu
nesree dete ne moe odagnati suzama i plaem. Kako
moe i sme da svoju jadnu, nesrenu majku optereti sa
svojom tugom kada ona ima tako mnogo svoje
sopstvene. Intuitivno, dete zna da majka ne moe
zadovoljiti njegove potrebe.
174
Moris je prepoznao ovu dilemu. Rekao mi je:
"Shvatam da sada mogu uraditi neto u vezi svoje
nesree - mogu plakati. Ova spoznaja je vezana uz
moje grlo. Zatvorio sam grlo da potisnem svoje suze i
tako sam sebe zarobio."
Morisova uloga podrke i pomagaa enama je
produetak njegove uloge iz detinjstva. Moda je to i
uticalo na njegov izbor zanimanja. Biti "tu", biti na
raspolaganju majci omoguuje detetu da prevazie
strano oseanje samoe i ogorenosti koje mu
ugroava ivot. Negiranje samog sebe i preuzimanje
odgovornosti za drugo ljudsko bie postaje nain
opstanka.
Videli smo iz gornjeg da dete vrlo lako ulazi u
takve odnose sa majkom iz kojih je vrlo teko izai i
odvojiti se od majke. Kada odraste, moda se nae
vezan u nezadovoljavajuem odnosu zbog oseanja da
je njegova uloga u tome da usrei svog partnera kako
bi i sam mogao biti zadovoljan. Ali, ovo objanjenje je

samo pola cele prie. Kavez u koji je srce zatvoreno ne

zatvara se potpuno sve do kraja Edipalnog perioda.
Deak koji je "tu" za majku obino se nalazi u situaciji
koja je seksualno obojena. Moris je bio svestan da ga je
majka seksualno zavodila i da je njeno ponaanje
odgovorno za ono to je sam nazvao svojom
seksualnom "ludou". Rekao je:
Majka se igrala sa mnom, dirala me je, mamila,
zadirkivala, muila, nudila se a onda povlaila. Mogao
sam da osetim kako me izluuje svojim zavoenjem i
provociranjem. Sada shvatam da je velika koliina mog
seksualnog uzbuenja vezana uz razmiljanja,
nagovetaje, igre a ne uz sam seksualni akt.
Na Morisa to je uticalo tako to je, kao i svako
drugo dete koje se nalo u istojj ili slinoj situaciji,
razvio oseaj krivice u odnosu na svoju seksualnost.
Moemo se pitati kako to da je on, a ne majka, oseao
krivicu kada je on bio taj koji je bio pozleen. Tek
nekoliko roditelja dozvoljava sebi da oseti krivicu zbog
svog zavodnikog ponaanja prema deci. U njihovim
oima to je bezazleno uzbuenje koje mogu kontrolisati
tako da ono ne dovede do incesta. Na alost, dete ne
moe kontrolisati svoje uzbuenje. Stimulacija postaje
prejaka za dete to je utoliko tee jer dete, za razliku
od odraslog, nema naina da se oslobodi napetosti.
Jedan deo njega oajniki eli
175
seksualni kontakt sa roditeljem dok je drugi deo
uplaen te mogunosti i zna da to nije u redu. Poto to
nije u redu, neko mora preuzeti krivicu. Roditelju nije ni
malo teko da na dete prebaci odgovomost zbog
seksualnog "petljanja" s njim. Projektujui krivicu na
dete, roditelj porie svoju krivicu i odgovornost. Dete

nema drugog izbora. do da prihvati krivicu koja razara

njegovu nevinost i zatvara vrata detinjstva.
Ve smo videli posledice takvog iskustva. Kod
odraslih, seks se odvojio od ljubavi. Osoba moe nai
seksualno zadovoljstvo sa sluajnim partnerom, ali
teko joj je da se potpuno uzbudi sa nekim do koga joj
je stvarno stalo i koga iskreno voli. Kao dete predobro
je nauila da su intenzivna oseanja prema objektu
ljubavi tabu.
Ali, odvajanje seksa od ljubavi dovodi srce u
opasnosti, jer ono ne moe da ispuni i ostvari svoje
najdublje enje. Reenje je postati osoba koja voli i
koju vole, osoba ije srce je otvoreno za sva oseanja.
Da bi se to postiglo, treba iveti po principima koji su
usmereni na ouvanje integriteta linosti. O nekima od
tih principa emo govoriti u sledeem poglavlju.
176

GLAVA 10
ZDRAVO SRCE - OSOBA KOJA VOLI
Srce ima razloge koje raziim nee nikada upoznati.
Pascal
Danas se sve vie prihvata shvatanje da je
oboljenje srca povezano sa stavovima i nainom
ponaanja odreene osobe. Shodno tome, osobe koje
brinu o svom zdravlju trude se ne samo da smanje
stresove modernog ivota ve i da ojaaju svoje telo
kako bi ono moglo da podnese te stresove. Za mnoge,
fizika kondicija je reenje za sve. Paze na ishranu,
redovno vebaju, prestaju s puenjem, idu redovno na
lekarske kontrole, a neki se bave meditacijom ili drugim
tehnikama oputanja. Iako su sve ove aktivnosti
preporuljive one ipak ne dotiu onu najglavniju stvar
koja vodi ka oboljenju srca a koju smo prouili u ovoj
knjizi, a to je nedostatak ljubavi. Moja teza je da osoba
ije srce je otvoreno za ljubav nee oboleti od
poremeaja koronarne arterije. Ta osoba nee biti
rigidna, disae punim telom i nita je nee terati da
postie uspehe ili besomuno radi kao osoba tipa "A".
Ako je ova tvrdnja valjana, oni meu nama koje zanima
i brine zdravlje srca treba da usmere svoj interes na
nain kako da ta ista srca otvore za ljubav.
Problem, sa kojim se veina nas susree, jeste da
su odbrane koje smo podigli da zatitimo srce postale
njegov zatvor i sada ih vie
177
nismo ni svesni. Mnogo osoba nije ak ni svesno
napetosti u grudima ili nesposobnosti da otvore svoja
srca. Veliki broj ljudi veruje da bi bili potpuno sposobni
da nekog vole kada bi neko voleo njih. Oni brkaju

enju za ljubavlju sa samim voljenjem. Oseaju ljubav

u svom srcu ali ne mogu doi do nje zato to su od srca
odseeni barijerama koje su sami podigli da bi ga
spasili.
Nije dovoljno doneti odluku da emo postati osoba
koja e biti vie voljena i vie voleti. Nita vie ne
moemo da se prisilimo da volimo nego to se moemo
prisiliti da budemo sreni po sopstvenoj volji. Po samoj
svojoj prirodi oseanja proizlaze iz dubine naeg
organizma i mada ih moemo oslabiti ili potisnuti, ne
moemo ih sami stvoriti. Iako je istina da se odreena
oseanja mogu izazvati matanjem ili glumom, ona nisu
prava i iskrena sve dok ne izviru iz potisnutog,
"sakrivenog" rezervoara emocija. Deava se da neko
probije barijere koje spreavaju izlaz ljubavi tako da
ona dopre do povrine, ali taj prodor, iako veoma
znaajan, ne menja linost jer barijere nisu poznate,
shvaene i uklonjene. Na primer, mnogo ljudi je
doivelo sveobuhvatnu radost zaljubljivanja. Ipak, ta
ljubav je uglavnom detinjasta ili romantina i brzo
propada kada se suoi sa stvarnou, a osoba je i dalje
zatvorena za ljubav kao to je i bila.
Da bismo otvorili srce tako da ono prui smisao
linosti i ivot telu, moramo prvo utvrditi zato i kako
se ono zatvorilo i koje ga to sile i strahovi dre
zatvorenim. Bez ovog saznanja terapeut ne moe
skinuti oklop niti ukloniti barijere ni sebi niti svojim
pacijentima. Prvi korak je istraiti i analizirati prolost
osobe, naroito doivljaje iz detinjstva. Istovremeno,
nuno je otkriti i shvatiti fiziki proces koji "oklopljava",
blokira, osobu. Telo se ne sme pomatrati na mehaniki
nain, ve kao iva slika line historije odreene osobe.
Videli smo da je svaka hronina napetost tela znak
izvesnog ranog konflikta koji je osobu ispunio
nerazreenim strahom. Ove strahove treba proraditi i

eliminisati ako elimo sauvati srce otvoreno za ivot. U

tu svrhu, ovek se mora osloboditi miine tenzije i
dozvoliti potisnutim oseanjima da dopru do svesti. Oba
ova procesa se i u terapiji, kao i u ivotu, odvijaju
paralelno.
Naredna "sliica" sa jedne od terapijskih seaasi
prikazuje ovu uzajamnu vezu. Dok je pacijentkinja,
ena tridesetih godina koju
178
emo zvati Barbara, leala na krevetu predloio sam joj
da prui ruke i kae to bi elela. Rekla je: "elim da
osetim ljubav u srcu". Kasnije mi je ispriala da je
mislila na svog supruga i sestre. Izgovorena elja je
izazvala tugu, ali ne i suze. Stegnuta, stroga vilica i
napeto telo nisu joj dozvolili da se smeka do suza.
Kada smo razgovarali o njenoj nesposobnosti da plae,
primetila je "Imam isti problem kada sam s muem u
krevetu i seksualna elja poinje da me topi. Tada se
ukrutim, preseem oseanja i postanem neprijateljski
raspoloena." Objasnila je: "Ako dozvolim da se moja
oseanja vide, mislim da e drugi uivati u njima i
perverzno se naslaivati mojom bespomonou... Ako
izgubi kontrolu, gurnue te u pozadinu i pregaziti", a ja
sam u sebi dodao, "I poniziti".
Barbara se jo ranije alila kako, kao dete, nikada
nije mogla biti sama niti imati svoje tajne i privatnost.
Snano je oseala kako je majka neprestano pazi i
vreba i kako je otac vrlo svestan njene seksualnosti.
Kada je odrasla, Barbara se i dalje ponaala tako kao
da e je svako izraavanje oseanja izloiti
poniavanju. Naravno, znala je da se to nee dogoditi,
ali njen svestan um nije bio u stanju da prevazie
strah, strukturisan u hroninoj telesnoj napetosti.
Ranije smo naglasili da je oseanje percepcija
onoga to se deava u telu. U Barbarinom sluaju,

potiskivanje oseanja je signalizovalo strah od isticanja

i poniavanja. Ako bi zaplakala neizbeno bi se oseala
ponienom, jer je ponienje bilo oseanje koje je elela
da potisne. Ali ako nikada ne zaplae, uvek e se plaiti
ispoljavanja emocija i poniavanja. Da li je ovo stanje
zamka? Ne, ako Barbara moe da sakupi hrabrosti i kao
odrasla osoba ispita svoju realnost. Ponienje koje bi
mogla doiveti ako se prepusti plau bilo bi trenutno.
Brzo bi ga zamenilo oseanje olakanja, uz spoznaju da
e oni koji su joj bliski njene suze prihvatiti sa
simpatijom i razumevanjem.
Barbara je elela to olakanje i zato joj nije bilo
teko pomoi da ga i dobije. Ponovo sam je zamolio da
isprui ruke i da sada zamoli mene za pomo. Uprkos
jakoj potrebi, bilo joj je teko da taj gest uini sa
oseajem. Kada je izgovorila: "Molim te, pomozi mi",
pritisnuo sam joj vilicu sa obe strane i taj pritisak je
izazvao njeno oputanje. Za manje od minut Barbara je
poela jecati. Kada je
179
prestala, rekla je kako je to dobro kada si u stanju da
se opusti. Znala je da to ne bi mogla bez moje
intervencije.
U tome nije usamljena. Mnoge ljude paralie
konflikt "elim" -"Neu" i potrebna im je pomo
terapeuta da teite prebace sa potiskivanja na
izraavanje oseanja. Mala deca su izuzetak. Kada je
beba uplaena, pozledena ili frustrirana, vilica pone da
joj drhti i to odmah vodi u grevit pla. Taj pla je
ujedno i pla pobune i konvulzivno pranjenje tenzije.
Kako beba raste, tako ui i druge naine za
pranjenje tenzije. Jedan je ljutnja zbog ozlede ili
uvrede. Na primer, dete koje uplai nenadan pokret
moe udariti osobu koja ga je uplaila. Ljutnja ispoljena
fizikim napadom oslobaa napetost. Dete takoe naui

da se odlaskom iz stresne situacije oslobodi napetosti.

Kada jo vie odraste, moe se posluiti smehom.
Beba nema ni jedan od ovih izbora i pla je za nju
jedini nain kojim se oslobaa napetosti. I odraslima je
plakanje jedini nain da se oslobode tenzije proistekle iz
gubitka ljubavi. Proces tugovanja nee efikasno ublaiti
bol zbog gubitka ako u njemu nema dubokog plaa i
jecanja. Neko se moe i razljutiti zbog smrti voljene
osobe, kao na primer primitivna plemena, ali njihova
ljutnja je uvek praena jadikovkama, vriskom i plaem.
Jedan pacijent mi je ispriao da je, posle smrti svoje
supruge, nedelju dana plakao svake noi. Bol zbog
gubitka bio je toliko snaan da nije verovao da e ga
preiveti. Ali pla bi ga umorio i uspavao, a san mu je
davao energiju da nastavi sa ivotom.
Dok ljutnja oslobaa energije iz stranje strane
tela, pla to ini sa prednje. Svaki jecaj je kao otkucaj
(puls) koji poinje duboko u abdomenu (plakanje iz
stomaka) i die se navie kroz grudi i grlo da bi zavrio
zvukom. Za emitovanje zvuka je potreban izdisaj;
plakanje je nemogue ako se dah zadrava. Blokiranje
zvuka tenzijom u grlu i vilici takoe inhibira plakanje.
Ali, ako se prevaziu ove prepreke, u grudima se
oseamo lake a disanje je posle dobrog plaa lake.
Smeh je, po sposobnosti oslobaanja napetosti,
slian plau. Videli smo da Norman Kuzins zagovara
upotrebu smeha kao protivsredstvo panici i pomo pri
leenju. Teko da se mogu porei pozitivne vrednosti
smeha; on podie duh. Fizioloki, smeh i pla se ne
180
razlikuju mnogo; oba su konvulzivne reakcije u kojima
se koristi glas i mobilie disanje. Oslobaanje napetosti
je rezultat konvulzivnog pokreta u telu, ali, dok smeh
zavrava "ozarenim" izrazom lica, pla oputa i
"izduuje" lice. Dobar smeh iz stomaka i dobar pla iz

stomaka nisu psiholoki istovetni. Smejati se kada si

tuan ne oslobaa te tuge, iako je privremeno moe
ublaiti. Samo dubok pla nas moe osloboditi tuge.
Mnogo pacijenata se smeje, koristei smeh za
blokiranje ili poricanje svoje tuge. Ponekad, pacijent
poinje da se spontano smeje dok lei preko
bioenergetskog stolca, ali taj smeh je neadekvatan, jer
u celoj situaciji nita nije ni smeno niti zabavno. Ali,
ako ohrabrimo osobu da nastavi sa smehom, esto se
dogaa da se smeh iznenada pretvori u pla. Situacija
moe biti i obrnuta. Seam se jedne prilike kada se to
meni dogodilo. Moja supruga je radila na napetosti u
mojim ramenima dok sam sedeo na poslu. Stajala je
iza mene i akama pritiskala zategnute miie izmeu
mog vrata i ramena. To me je toliko bolelo da sam
poeo da plaem. Onda je bol iznenada nestao i ja sam
poeo da se smejem. Kada su se miii opustili,
napetost je izala iz njih, a s njom i bol. Smejao sam se
sa olakanjem i dobro raspoloen.
Izvesnim ljudima je veoma teko da zaplau i ak
se ponose svojom sposobnou to "sve podnose" a da
se ne slome. Postoji vreme i mesto kada se ovakav stav
moe smatrati znakom hrabrosti. Savladati se i ne
popustiti pred neprijateljem je preporuljivo, ali preneti
ovakav stav u svakodnevni ivot je glupo i opasno.
Moemo se zapitati da li to neko hoe da dokae kako
je sazdan od kamena. Ali u tom sluaju, kao i u
mnogim drugima, pravi razlozi lee ispod povrine, u
nesvesnom. Ne plakati je bio nain opstanka u
detinjstvu. Ako ne plae, dete svom grubom i
agresivnom roditelju uskrauje zadovoljstvo saznanja
da je pokorio svoje dete. Pretvarajui se u kamen, dete
moe uiniti da roditelj osea nemo. Niko nije dovoljno
moan i snaan da po svojoj volji savija kamen. Povrh
toga, mnogi mukarci se stide da plau. Ako i zaplau,

lice prekriju rukama. Na svesnom nivou smatraju da

plakati nije muki. Ali, to to im je teko da zaplau
vodi poreklo iz njihove nesvesne rigidnosti, koja blokira
duboko disanje i predstavlja potisnute konflikte.
181
Ranije sam pomenuo sopstvenu tekou da
zaplaem. Godinama sam bio svestan da su mi grudi
napete i da tu lei sakrivena panika. Znao sam da se
plaim odbacivanja. Terapija i vebe koje sam proao
znatno su mi ublaile paniku i strah, ali znao sam da
sam jo uvek kandidat za srani udar. U stvari, sanjao
sam da u dobiti infarkt i umreti. Iako nije bilo
definisano kada u dobiti infarkt, iz sna se nije moglo
zakljuiti da e to biti u bliskoj budunosti. Pa ipak,
plaio sam se te mogunosti. Jednostavno sam rekao:
"Sve je u redu ukoliko umirem sa dostojanstvom".
Sledee noi sanjao sam da sam savetnik dejeg cara.
Smatrao je da sam ga izdao i naredio da me pogube.
Odveden sam do panja na kojem e mi odsei glavu.
Video sam delata kako stoji sa svojom sekirom pored
panja, ali nisam oseao nikakav strah, jer sam bio
siguran da e car uvideti svoju greku i osloboditi me u
poslednjem trenu. Sekunde su otkucavale, pribliavalo
se vreme egzekucije, a nikakvo pomilovanje nije
stizalo. U poslednjem momentu pogledao sam dole i
video da su lanci kojima su mi noge vezane lani i da
jednostavno mogu otii odavde. Tada sam se probudio.
Jasnoa i ivost sna bile su indikacija da je on za mene
znaajan. Razmiljajui o snu, postao mi je jasan
njegov smisao. Deji car je bilo moje srce; uvaeni
savetnik moja glava. Moja glava je izdala moje srce
preuzimajui vlast i diktirajui ponaanja sa
obrazloenjem da je car, moje srce, infantilan. San je
slikovito pokazao tipian konflikt izmeu ega i srca
odraslog. Ako spaavam srce, gubim glavu - jedna je

od poruka mog sna. Druga poruka je da mom ivotu

zapravo nita ne preti ako sagledam realnost svoje
situacije. Bio sam slobodan. Jednostavno, morao sam
samo priznati hegemoniju srcu. Ja sam stvorio konflikt
i, prema tome, mogao sam ga i razreiti uviajui da
funkcija savetnika nije donoenje odluka. To je carev
prerogativ. Funkcija savetnika je da informie cara i da
mu pomogne da sprovodi svoje odluke. Odnos glavasrce bih opisao ovako: Srce vam kae ta da radite, a
glava odabire najbolji nain da to uradite.
Moj pristup problemu, koji razmatram u ovoj knjizi
- nesposobnost otvaranja srca za ljubav - je psiholoki i
fizioloki. Na psiholokom nivou, potrebno je da osoba
razume prirodu problema i to dublje pronikne u
njegove uzroke. To zahteva paljivu psi182
hoterapiju koja e omoguiti pacijentu da uspostavi
kontakt sa svojim doivljajima i iskustvima iz
detinjstva. Ali, ja ne verujem da je samo
psihoterapijska analiza dovoljna i potpuno delotvorna.
Problem je strukturisan u telu u formi hronine miine
tenzije, kao to sam ve mnogo puta naglasio u ovoj
knjizi. Opisao sam prednji oklop grudnog koa koji
blokira enju i leni oklop koji spreava ispoljavanje
ljutnje. Za zdravo funkcionisanje osobe neophodno je u
to veem stepenu ukloniti i ublaiti ove napetosti. Prvi
korak u terapijskom programu je uoiti te tenzije.
Slika 14a je crte napravljen na osnovu fotografije
etrdesettrogodinjeg, depresivnog pacijenta koji je dve
godine pre toga doiveo infarkt miokarda. Zakrivljenost
lea je najevidentniji detalj na crteu. Izvesne ivotinje
tako saviju i podignu lea kada su toliko razjarene da
im se ak i dlaka na leima nakostrei. Kao one, i ovaj
ovek je podigao svoja lea. Oko etiri nedelje pre
infarkta, neposredni rukovodilac ga je pozvao na

"ribanje" to je pacijent opisao kao vrlo poniavajue

iskustvo. Mada ljut i besan, nije pokazao svoja
oseanja. Tokom narednih Boinih praznika, oseao se
u isto vreme i umorno i nemirno. Takoe je imao i
nekih tekoa sa disanjem. Izgledao je toliko iznureno
da su mu savetovali da ode na odmor. Tokom
Novogodinjih praznika otputovao je na odmor sestri u
Kaliforniju i, dok je boravio tamo, verenik njegove
sestriine, star dvadeset godina, predloio mu je da
odigraju partiju stolnog tenisa. Pacijent se nije mogao
odupreti izazovu. Prvi set je izgubio sa 21-22 a onda i
drugi. Nakon treeg poraza, proetao je 15-20 minuta.
Kada je seo da se odmori, osetio je bol u grudima.
Sreom, bolnica je bila na samo pet minuta.
Kada je zakrivljenost lea izraena, ne smemo
prevideti ni naduvan, oklopljen grudni ko koji
prikazuje slomljeno srce i paniku. Zbog zakrivljenih
lea, naduvenost grudnog koa se moda ne primeuje,
posebno kada je pacijent obuen. Kada je bez odee, ta
naduvenost se jasno vidi iz preterano naglaenog
prenika toraksa. Ovaj pacijent se nikada nije enio niti
je ikada imao trajnu ili sadrajnu vezu sa nekom
enom. Kada smo priali o njegovom detinjstvu, nije
bio svestan da je pretrpeo gubitak ljubavi. Slabo se
seao svog detinjstva, ali nije smatrao da je bilo ieg
neobinog
183

Slika 14. Vidovi napetosti kod oklopljenih osoba

184
tokom njegovog rasta i vaspitavanja. Razgovor o
njegovom sranom udaru nije kod njega probudio
nikakvo oseanje tuge niti oseaj da mu se neto
strano dogodilo. Shvatio je da je bio ljut, ali ljut ne

sebe zato to nije uspean. Negirajui svaki traak tuge

zbog gubitka ijubavi, nije imao ni elju da plae. Nije
mogao da se seti kada je poslednji put plakao. ak i
kada mu je, pre nekoliko godina, umrla majka, osetio je
suze u oima ali se nije slomio i zajecao.
Slika 14B je crte prilino uobiajene telesne
konstrukcije sredovenih mukaraca. Pokazuje
uzdignuta, napeta lea, naglaen popreni presek
toraksa (od napred unazad) i prilino tipian stomai.
Osoba s takvim telom verovatno mnogo i rado jede i
ima visok holesterol. Meutim, ove fizike karakteristike
su, po mom miljenju, sekundarne u odnosu na
emocionalne faktore i respiratorne probleme ispoljene
uveanim toraksom. Jo jedan aspekt ovih crtea
zasluuje panju: oputena zadnjica. Na oba crtea
zadnjica je relativno spljotena, poloaj koji podsea na
psa uvuenog repa. Smatram da ovakvo dranje tela
oznaava gubitak seksualne "dr-nosti", jo jedan od
faktora koji se ubraja u predispozicije za sranu bolest.
Poto osoba jeste svoje telo, to telo treba da se
promeni ako hoemo pouzdanu i trajnu promenu
linosti. Sledi opis odreenih vebi koje se koriste za
postizanje te promene.
Osnovna tehnika koju ja koristim da pomognem
osobi da deblokira svoj pla jeste mobilizacija disanja i
glasa. Ima nekoliko naina kako se to moe uraditi, ali
u radu s ljudima, koji su jako otvrdnuli, pomae
bioenergetski stolac. Stolac, prikazan na slici 15, visok
je oko pedeset santimetara. ebe, uvijeno oko
papirnatog uloka privezano je za vrh stolca. Osoba
leima legne na stolac, a ruke isprui preko glave. ebe
dodiruje telo u liniji bradavica. Ovaj poloaj je preuzet
iz "protezanja" kojim se ublaava napetost posle dueg
sedenja. Da nekoliko puta poteno udahnu vazduh,
ljudi uzdignu torzo i zabace ruke preko naslona stolice.

Poto mnogo ljudi pati od jake napetosti u lenim

miiima, ovaj poloaj na stolcu je neudoban. Ipak, ako
se osoba opusti najvie to moe, stolac mu pomae pri
disanju jer rastee zategnute miie oko toraksa. Teko
je zadrati dah leei preko stolca, a rigidne osobe e
osetiti i svoju
185
rigidnost i nesposobnost da duboko diu. (Potpuniji opis
upotrebe stolca moe se nai u priruniku o
bioenergetskim vebama).1
Videli smo da ljudi koji zadravaju svoja oseanja,
zadravaju i dah. Leanje preko stolca pospeuje
izdisaje i tako pogoduje "pranjenju". Ako neko isputa
vazduh dubokim abdominalnim izdisajima, potisnuta
tuga se ne moe obuzdati i spontano e provaliti
napolje. Veinom, ljudi nisu u stanju da diu toliko
duboko, ali takvu vrstu disanja moe pojaati
korienje glasa. Ako se ovek potrudi, i isputa tih
zvuk dok lei preko stolca time produbljuje izdisaj.
Nesposobnost odravanja tona vie od nekoliko sekundi
je znak respiratornih tekoa, ak kada se osoba na
njih ne ali u svakodnevnom ivotu. Obino su
respiratorne tekoe povezane sa tekoom udisanja
vazduha, a ovde se radi o problemu dubokog izdisanja.
Mnogo ljudi prestane da isputa zvuk kada on stigne do
prelomne take, tj., do take kada duboka ekspiracija
izaziva isprekidane zvukove kao "ah, ah, ah", koji se
mogu lako pretvoriti u jecanje. U velikom broju
sluajeva bronhijalna tenzija nagoni ljude na kaalj.
Ako je tenzija u grlu jaka, osoba e se poeti guiti. U
izvesnim sluajevima, oseaj tuge se ponovo proguta
kada stigne do grla. Bez obzira na oblik otpora,
podstiem pacijenta da se opusti i "isprazni" to vie
moe i da namerno proizvodi zvukove plaa. ak i uz
to, mnogim ljudima, naroito mukarcima, nije lako da

se slome i da zaplau. Ni meni to nije bilo lako. Uplaila

me je bol u srcu, ali sam shvatio koliko mi je vano da
povratim sposobnost plakanja. Viegodinji rad na
disanju omoguio mi je da plaem lako i bezbolno,
skoro kao beba, zbog ega sam jako srean.
Nakon vebe sa stolcem sledi veba u kojoj je ledni
luk obrnut. Osoba je nagnuta napred, vrhovima prstiju
dodiruje tlo, kolena su blago povijena a noge
razmaknute oko 25 santimetara i blago okrenute na
unutra. Nakon nekoliko minuta u tom poloaju, noge
poinju da vibriraju. Dok rigidnost vebu preko stolca
ini donekle stresnom, vibracije u ovoj vebi ublauju
taj stres i jo vie unapreuju proces disanja. Ovaj
poloaj je jedan od poloaja primicanja zemlji; zovemo
ga vebom uzemljavanja (vidi sliku 16). Kada, tokom
jedne od radionica, kardioloki pacijenti rade tu vebu,
svi kau da im je posle bolje i lake.
186

Stolac (izgled spreda)

Stolac sa savijenim ebetom (izgled sa strane)

Osoba na stolcu (ruke dopiru do kreveta ili stolice koje

nisu prikazane)
Slika 15. Bioenergetski stolac i veba disanja
187
Upotreba bioenergetskog stolca nije neophodna za
produbljivanje disanja. Moemo lei na pod, sa
savijenim ebetom ispod gornjeg dela lea. Mada ovaj
poloaj nije tako efikasan kao onaj opisan gore, pla se
moe izazvati upotrebom glasa onako kako je ve
opisano. ak i prilikom sedenja u stolici, korienje
glasa na opisan nain moe pomoi osobi da zaplae.
Pomae i priseanje na neki tuan dogaaj ili gubitak u
ivotu. Mnogo ljudi kae da se rasplau kada gledaju
tuan film ili sluaju tunu muziku, ali to se veinom
odnosi na suze a ne na jecaje. Mada su suze vane, i
kao izraz tuge i kao sredstvo za ienje oiju, pomou
njih nije mogue osloboditi i olakati napetost izazvanu
gubitkom ljubavi. U tu svrhu treba da plaemo
neobuzdano, iz sveg grla.
U bioenergetskoj terapiji koristimo jo jednu vebu
koja pomae ljudima da izraze protest, negodovanje
karakteristino za svakoga ko je izgubio voljenu osobu.
U mnogim primitivnim plemenima domoroci vriskom
izraavaju svoj protest i negodovanje, ali mi, kao vaspi-

Slika 16. Veba uzemljenia

188
tan i civilizovan narod, filozofski prihvatamo gubitak i
smrt, iako ovaj racionalan stav negira oseanja tela i
umrtvljuje na emocionalni ivot. Veba se sastoji od
toga da pacijent legne leima na krevet i ispruenim
nogama ritmiki udara po njemu. Ako je na krevetu
duek od sunera debeiog desetak santimetara, osoba
moe da lupa iz sve snage a da ne povredi ni sebe niti
oteti krevet. Lupajui, pacijent vie glasnim i
ravnomernim glasom re "Zato?" Ja od pacijenata
traim da tri puta viknu "zato" i da svaki uzvik traje
toliko dugo dok im ne ponestane daha, a da za sve to
vreme lupaju po krevetu, i da tek tada ponovo uzmu
vazduh. Kako veba tee od prvog ka treem "zato",
lupanje se ubrzava a glas podie. Kod mnogih ena
poslednje "zato" se pretvara u vrisak. Pla, vriska i
glasno jecanje, su deo istinskog i iskrenog procesa
alosti. Ova veba oslobaa napetost iz grudi, grla i
nogu i znaajno produbljuje dlsanje tako da je osoba
izrazito svesna njegove spontanosti. Kao i dubok pla,
izraavanje negodovanja, protesta, vriskom ili vikom
skida teret tuge i bola sa srca.
Ono to je vano u vezi sa ovim vebama jeste da
njihov efekat na disanje nije prisutan samo dok veba

traje. Poto vebe pomau osobu da prevazie svoj

strah od predaje oseanjima, one mogu izazvati
dalekosene i dugotrajne promene u ponaanju osobe.
Umesto da obuzdava svoja oseanja, pacijent naui da
ih "pusti napolje", da bude oputeniji, meki i
slobodniji. Ovo se lake i bre deava kada je pacijent u
takvoj terapiji koja mu omoguuje da u svojoj memoriji
traga za uzrocima sila koje su ga zarobile i da ih shvati.
Ali, treba naglasiti da terapija nije apsolutno sredstvo i
uslov za rast i sazrevanje. ivot nam prua mnogo
prilika da izrazimo svoja oseanja, otvoreno i direktno,
a svaki put kada to uradimo uimo kako se postaje
osoba koja je otvorenija i blia ljubavi. Ipak, vebe kao
ove mnogo pomau u procesu otvaranja srca i
izraavanja oseanja.
Bilo koji razgovor o emocijama je nekompletan ako
izostavimo problem ljutnje. Veina ljudi generalno nije
svesna suzdrane ljutnje, uprkos injenici to su
povremeno razdraljivi ili eksplodiraju od besa. Ti ljudi
nisu svesni ni ogromne tenzije u gornjem delu lea koja
prati potisnutu ljutnju. Moda su lea odreene osobe
uzdignuta, ali ona to obino ne osea. Videli smo da
ovakva potisnuta ljutnja izvire
189
iz rano doivljenog oseaja deprivacije, negiranja i
nude pokoravanja roditeljskom autoritetu. U mnogo
sluajeva, ta rana iskustva ukljuuju i fiziko
zlostavljanje u ime kanjavanja. Ljutnja, kao reakcija
na ovo zlostavljanje, toliko je jaka da se nalazi na
samoj ivici ubilakog gneva, kojem se veina ljudi
nerado predaje iz straha da ne izgube kontrolu i nekoga
ozbiljno ne povrede. Ali, kada se takva oseanja zadre
u sebi, osoba ih okree protiv same sebe i postaje
autodestruktivna. Potisnuta, obuzdana ljutnja takoe
veoma oteava osobi da kae ta eli ili da izusti neki

nerazuman zahtev. Plai se da e, ako budu odbijeni,

eksplodirati od besa.
I tako, osoba nosi svoju ljutnju u obliku hronine
miine tenzije, kao majmuna na leima. Ako eli da
lako i razumno razrei stresnu situaciju mora isprazniti
svoju ljutnju. Logian nain je da sa svom estinom
napadne krevet, govorei to god poeli. Mada ova
veba prua katarzu (potpuno oslobaanje ili
oputanje) njena primarna funkcija je da oslobodi ruke i
ramena kako bi se s njima moglo slobodno i neno
posegnuti za ljubavlju. Godinama obuzdavana ljutnja
ne moe da se oslobodi jednom vebom. Sve dok
"majmun" sedi na leima, osoba e biti ljuta individua.
Za potpuno oslobaanje neophodne su dve stvari: Prvo,
osoba mora osetiti svoju ljutnju i identifikovati se s
njom; drugo, treba uporno, i kod kue, utirati i udarati
krevet sve dok se ne oslobodi napetosti iz lea i
ramena. (Vidi u "The Way to Vibrant Health", uputstva
za tu vebu).
Ja sam stekao naviku da svakog jutra, posle
umivanja a pre doruka, nekoliko minuta leim preko
stolca i pustim da mi se telo istegne a disanje produbi.
Leim u raznim poloajima, menjajui oslonac poev od
gornjeg prema donjem delu lea. Ovi poloaji su mi
neudobni bez obzira na to to godinama radim na i sa
stolcem. Ne mogu ni da budu udobni, sve dok ima i
malo tenzije u leima ili ramenom pojasu. Mnogim
ljudima je bilo koji od ovih poloaja izrazito i trenutno
bolan zbog tenzije u lenim miiima. Neki se plae da
e im lea pui, to se sigurno nee dogoditi, ali nikoga
ne treba zadravati u bolnom poloaju ako ga on suvie
zastrauje. Ipak, bol nije negativan znak jer on
predstavlja konflikt izmeu elje za oputanjem i straha
od toga. Bol se uvek moe ublaiti uzdisanjem
790

ili stenjanjem, ime se oslobaa izvesna koliina

napetosti jer se disanje produbljuje.
Nakon vebe na stolcu, izvodim vebu uzemljenja,
koju sam ve opisao. Posle vibriranja nogu, oseam da
u celom telu imam vie energije i ivota. Tada radim
vebu udaranja ili neku drugu vebu koja ukljuuje
moje ruke i ramena. I, povremeno, preputamse plau
kada shvatim koliko sam bio rigidan i koliko mi je ivot
bio borba. Sve dok mogu plakati, znam da mi je telo
meko a srce otvoreno. Ova navika mi je pomogla da
doem do take u kojoj sam u stanju da ispraznim
nagomilanu ljutnju i prestanem da budem ljut i ogoren
ovek.
Iznenaujui rezultat jeste i to da mi je ljutnja
uvek na raspolaganju. Mogu da je osetim kako raste
kada verujem da me je neko "zavrnuo". Mogu je izraziti
oima tako da ljudi vide da sam ljut, a da ih ne moram
napadati. Stekavi pristup svojoj ljutnji, poeo sam da
se oseam kao kompletna linost - neko, a poto se
prema meni ee tako i ophode, imam manje potreba
da se ljutim. Takoe se i manje plaim jer vie nisam ni
toliko ranjiv niti popustljiv jer su mi i srce i um
otvoreniji.
Ako govorimo o zdravom srcu, treba da shvatimo
da ono postoji samo u zdravoj osobi. Ako elimo da
izleimo slomljeno srce, treba jasno naglasiti i objasniti
ulogu koju ljubav ima u ivotu. Posluiu se jednom
analogijom. Opisao sam srce kao sredite toka sa
icama koje predstavljaju impulse ljubavi iz srca. Ovi
impulsi, kao i ice toka, podupiru okvir ili granice
osobe. Isto kao to ni toak ne funkcionie bez okvira,
tako ni osoba ne moe funkcionisati bez granica koje
omeuju self. (bie, JA)
Kada radim sa pacijentom i pomaem mu da otvori
svoje srce, ne savetujem mu da se odrekne svih svojih

odbrana. To bi ga svelo na nivo odojeta, koje moda

jeste samo srce, ali je zavisno i bespomono. Zbog toga
je toliko vano pomoi osobi da oseti svoju ljutnju i da
se identifikuje s njom. Ako ovek zna kako da uzvrati
udarac ne mora da se zakljua u tvravu da bi se
zatitio, niti da ostane u mukotrpnoj i bolnoj situaciji.
U 3. poglavlju govorio sam o fazama u rastu i
razvoju i opisao kako dolazi do rascepa linosti na dva
sredita, srce i ego.
191
Ponoviemo ove faze (vidi slike 9 i 10) prema kvalitetu
ljubavi koji svaka od njih predstavlja.
Ljubav = elja za bliskou i dodirom
a. Infantilna ljubav
treba toplinu, negu, podrku i zatitu; za uzvrat, nudi
vezu sa budunou van samog sebe; obnavljanje i
ponovno radanje.
b. Ljubav deteta
treba podrku, zatitu, pohvalu i prihvatanje; za uzvrat,
deli radost igre.
c. Ljubav deaka ili devojice
treba podrku, pohvalu, prihvatanje i usmeravanje; za
uzvrat, deli uzbuenje avanture i nudi duboko
prijateljstvo.
d. Mladalaka ljubav
treba usmeravanje i slobodu; za uzvrat, nudi uzbuenje
i dra romantike i seksa.
e. Odrasla ljubav
treba druga s kojim e podeliti ivot; za uzvrat, daje
naklonost, potovanje i podrku.
Ovo je slobodan prikaz razvoja ljubavi tokom rasta
i sazrevanja. Kada je, u detinjstvu, taj razvoj osujeen
dogaajima koji cepaju srce, impuls za ljubavlju je
sputan i probija se oprezno, ispitujui i sa pola srca.

Stepen sputanosti zavisi od teine tih dogaaja i

vremena u kojem su se dogodili. Kao posledicu, impuls
za ljubavlju nosi u sebi neispunjene potrebe iz ranijih
faza. Rei "Volim te", mogu znaiti: (a) Treba mi tvoja
nega", (b) Treba mi tvoja podrka", (c) Treba mi tvoja
pohvala i prihvatanje", (d) "elim seks sa tobom" ili (e)
"elim podeliti ivot s tobom". Za neke ljude, ljubav
ima snaan infantilan karakter; za druge je izrazito
romantina. Ako su rane karakteristike jake, zrele su
slabije. Tako, kada pacijent govori o svojoj ljubavi
prema branom drugu ili partneru, trudim se da
otkrijem iz kojeg sloja linosti on govori. Izjavu ljubavi
vrednujem prema stepenu zrelosti odreene osobe.
Radei terapiju sa osobom koja ima bilo kakav
emocionalni problem nije dovoljno usmeriti panju
samo na srce. Ako se koncen192
triemo na kompletnu osobu, imajui na umu da je
ljubav sredite problema, moemo joj pomoi da otvori
svoje srce i nae ispunjenje u ljubavi koju trai. Jedan
od mojih pacijenata, ovek srednjih godina, koga sam
nazvao Majkl, imao je sa enama niz razoaravajuih i
frustrirajuih veza uprkos injenici to mu je glavni cilj
u ivotu bio da nae ljubav. Majkl je bio jak, vitalan i
lep mukarac koji se dopadao mnogim enama. Majkl je
spremno i toplo odgovarao na njihov interes i "poruke",
jer je znao da je ivot bez ene prazan. Pa ipak, brak
mu je propao, a i tri druge due veze su neslavno
zavrile. Traio je idealnu enu, onu koja e zadovoljiti
sve njegove nezadovoljene potrebe. Ali, svaki put kada
bi osvojio i dobio ljubav neke ene, jedino ta je video
bilo je da ona ne odgovara njegovim idealima. S druge
strane, ako mu se izvesna ena ne bi potpuno predala,
nije bio u stanju da se "odlepi" od nje i doivljavao bi
odreena, veoma bolna oseanja. Nije li moda ba ta

najzad ona prava? To to je nije mogao imati za sebe

podstaklo je ista tabu oseanja koja je imao prema
majci.
Ova analiza, iako valjana, nije bila faktor koji je
doprineo Majklovoj promeni. Znao je za svoj stav
prema majci ali nije znao da ga je taj stav fiksirao na
nivo deaka. Objasnio sam Majklu da njegov problem
nije nai ljubav, ve postati mukarac. S vremenom,
shvatio je kako sam sebe u odnosima sa enama
izdaje, isto onako kako je majka njega izdala
pretvarajui ga u svog "malog mukarca". Ova spoznaja
je izazvala ljutnju prema majci i prema svim ostalim
enama i jako oseanje da mu nita od njih ne treba.
Osloboen potreba i zahteva konano je mogao da voli
kao mukarac - punim srcem.
Potrebno je mnogo terapijskog rada da bi se stiglo
do te take. Posle doivljaja cepanja srca u detinjstvu,
osoba se razvija uz mnogo lomova i zaokreta. Odrasli
su retko direktni i otvoreni; ee su indirektni i na
oprezu, pokorni i zlovoljni. Sve ovo treba da se proradi.
Jedna od vebi koje ja koristim sastoji se u tome da
pomognem osobi da kae "ne". Dok lei na krevetu, sa
ispruenim nogama, pacijentu se daje uputstvo da
nogama udara to jae moe i da pri tom govori "ne"
to due i to glasnije. Korienje i izgovaranje rei
"ne" na ovaj nain, ima snaan efekat na disanje a
pomae i oslobaanju oseanja. Ako osoba nije
blokirana ili inhibirana svojom
193
samosveu, "ne" je glasno i jasno. Ali, nije uvek tako.
Veini ljudi je teko da budu agresivni ili nasilni ako
prethodno nisu izazvani. Kao deci, nije im bilo
dozvoljeno da ostvare svoja prava i sada im je to, i kao
odraslima, veoma teko. Ova veba je nain da se ovaj
problem konfrontira i da se, uz vebu, naui kako da se

prevazie. "Ne" se moe rei i stojei, bilo terapeutu

bilo grupi, kao oblik asertivne vebe.
Sposobnost da se kae "ne" je obeleje sigurne
osobe. Nesigurna osoba odigra svoje "ne" tako to ne
uradi ono ta je zamoljena a kasnije se pravda da je
zaboravila. Ova zaboravljivost moe biti stvarna, ali i
simptom neprijateljstva. Isto se odnosi na osobu koja
pokorno kae "da". Iako se moda trudi da sakrije svoje
negodovanje i zlovolju, one e se pokazati na mnogo
sitnih naina koje e druga osoba osetiti. S druge
strane, "ne" izgovoreno otvoreno i direktno je znak
poverenja u drugu osobu.
Opte govorei, iskreno "ne" se mnogo lake
prihvata. Drugoj osobi moda nije drago to je
odbijena, ali on ili ona cene potovanje i poverenje koje
takvo "ne" izraava. Iskreno "da" ili "volim te" od iste
osobe ostavlja jo jai utisak. I suvie esto se rei
"volim te" koriste da bi se izbegao konflikt ili
zamaskiralo neprijateljstvo. Mnoge ljude, ne ljubav ve
strah od odbacivanja dre u vezi. U tom kontekstu,
izjava "volim te" ne znai ono to kae.
To to smo ovde rekli o otvorenom i direktnom
izricanju "ne" odnosi se na svaki odnos koji ukljuuje
poverenje. ovek, koji svom efu ne moe rei "ne" nije
osoba kojoj veruju i koju potuju jer je njegova
pokornost zasnovana na strahu. Povrh toga, negiranje
samog sebe (selfa) koje je inherentno pokornom stavu
minira kreativne i inventivne sposobnosti osobe. "Da" ljuti su moda veti u izvravanju nareenja, ali su
izgubljeni kada moraju da sami smisle i donesu odluku.
U svakoj vezi se ne postavlja problem naina
zajednikog ivota ve mogunosti da svako kae ono
to misli i eli. Svima je poznato da nedostatak
komunikacije stvara probleme u odnosima. Ali, kao to
sami ne govorimo i ne izraavamo svoja instinska

oseanja, tako i ne ujemo ta drugi govore. ujemo

rei, ali ih esto uzimamo lino, kao napad na nas, a ne
kao iznoenje tuih oseanja. Zatvorivi svoj
194
um, zatvorili smo i svoje srce. U tom sluaju, situacija
se pogorava do konflikta koji moe da se razrei samo
silom. Da bi se odrala veza druga osoba moe da
popusti nama ili mi njoj. Ponaajui se na taj nain,
dakako, ponavljamo obrazac iz detinjstva kada je
majino ili oevo "ne" uvek bila poslednja re.
Oigledno, otvoren um, otvoreno srce i spremnost
za sluanje neophodni su osobi koja voli, uz linost koja
integrie glavu i srce sa seksualnou (vidi sliku 11,
poglavlje 11). U 1. poglavlju smo videli da je, kod
mnogo ljudi, bliska veza izmeu ovih delova linosti
prekinuta pa je miljenje odvojeno od oseanja, a
seksualnost od ljubavi. Ovaj prekid razara integritet
linosti, tako da neije ponaanje na poslu nema veze
sa ponaanjem kod kue. "Voli blinjeg svoga" je
zapovest koja moda ima smisla na nedeljnoj misi, ali
je na radnom mestu u ponedeljak ujutro potpuno
nevana. Slino tome, kada je neiji ivot "podeljen po
fiokama", avantura sa sekretaricom ili poslovnom
partnerkom ni na koji nain nije u suprotnosti sa
ljubavlju za enu koja se javno deklarie. Ali, biti
razliita osoba u razliitim situacijama znai da linost
ni u jednoj od njih nije kompletna. Moda se ljubav
osea, ali to oseanje je parcijalno i nesavreno.
ta znai biti celovita osoba koja voli? Generalno, u
stvarima ljubavi, glava ne moe komandovati srcu. Niko
ne moe da odlui koga e da voli a jo manje da se
zaljubi. Ima mnogo sluajeva u kojima glava ne bi
izabrala isti objekt ljubavi kao srce, ali ko da slua
glavu kada je ljubav u pitanju? Hladnokrvno
rezonovanje nikada ne "prolazi" u plamenu strasti. Da li

to znai da emo pogreiti ako sledimo elje srca? Ne

verujem. Istina je da, kada smo obuzeti plamenom
ljubavi, imamo tendenciju da idealizujemo voljenu
osobu, ali ima neto jedinstveno u injenici da nas on ili
ona moe uzbuditi i poneti do takvih visina. Na alost,
kada se ponovo spustimo na zemlju, eka nas jedna
druga stvarnost - problemi, nedostaci i sve ostale
ljudske slabosti. Da li to znai da je ljubav slepa? Ne
nuno.
U 3. poglavlju smo videli da se linost, zbog ranog
gubitka ljubavi, razdvaja na dva odvojena sredita, srce
i ego. U cilju odbrane, ego zatvara srce u zatitni kavez
i kritiki i ciniki ispituje svakog ko bi mu se mogao
pribliiti. Sve to vreme, srce trai nekog koga bi
195
volelo, nekog ko bi ga oslobodio. Kada nae tu osobu,
zbacie svog tamniara i pobei iz zatvora. Poto srce
ima nepogreivo oko uvek e nai pravu osobu ali nee
uvek ostati na slobodi. Kada medeni mesec zavri, kada
je par prinuen da se suoi sa realnou, ego preuzima
kontrolu i ponovo uspostavlja stanje zatitnog nadzora.
To to erotska ljubav ne moe da zadri svoj
poetni intenzitet ne umanjuje njeno znaenje za
ljudski iviot. Iako vatra koja se rasplamsala meu
ljubavnicima ne gori istim arom kada je par dugo
zajedno ona ne zamire. U sreditu jo uvek snano
plamti, a njeni odsjaji se vide u oima ljubavnika tokom
njihovog zajednikog ivota. Ne smemo zaboraviti da se
ta vatra ponovo rasplamsava u trenucima ekstaze
seksualnog sjedinjavanja. Ne, nije priroda erotske
ljubavi kriva za neuspeh ljubavne veze, ve rascep
linosti. Ideja da e nas ljubav osloboditi je iluzija, ije
korene nalazimo u deijem ubeenju da bi ivot bio raj
kada bi nas majka bezuslovno volela. U stvari, ona
retka deca koja jesu predmet majine bezuslovne

ljubavi uistinu uivaju u ljudskom ekvivalentu rajskog

blaenstva. Mnogi od nas ude za takvom ljubavlju ali
je nikada ne dobiju. ak i tada, udnja koju smo kao
deca oseali opstaje u naim srcima i pothranjuje nam
ubeenje da e nas ljubav osloboditi. To to ljubav to
povremeno i ini govori samo u prilog njenoj moi. Ali,
moemo da budemo slobodni, istinski slobodni, samo
kada ljubav preplavi nae celo bie - kada, zapravo,
postanemo osoba koja voli.
Takva osoba moemo postati ako premostimo i
zatvorimo rascep izmeu ega i srca. To ne znai da se
ego mora odrei svog poloaja arbitra realnosti ili da se
glava mora odrei svoje prevlasti u hijerarhiji linosti,
ve da glava i srce moraju zajedno raditi na
unapreenju zdravlja i sree osobe. Moramo shvatiti i
priznati da su mo i ljubav suprotne tenje i vrednosti.
Mo stvara nejednakost; njena upotreba zahteva
suspendovanje oseanja. Ljubav se, naprotiv, zasniva
na priznavanju jednakosti. ak i odnos izmeu majke i
deteta mora ukljuiti saznanje da je i dete linost, ba
kao i majka. Bez toga, dete e razviti narcisoidnu
karakternu strukturu i nee biti u stanju da na druge
gleda kao na osobe ravnopravne sebi.
Ljudi esto prljaju svoje intimne, odrasle veze,
zanemarujui i obezvreujui poverenje koje je
neophodno za procvat ljubavi. Na796
jei dokaz ovoga je novac. Mnogo ljudi koristi novac
da bi kontrolisali ili dominirali nad drugima, dajui ili
uskraujui ga da bi silom proveli svoje zahteve. Mnogi
veruju da se novcem moe kupiti ljubav. Ljubav, pak,
nikada ne dolazi s novcem; naprotiv, novac esto stoji
na putu ljubavi.
Posedovanje novca ili moi ne spreava nuno
osobu da voli u pravnom smislu te rei. Ne ini to ni

uspeh ili slava. Meutim, ako tenja ka tim ciljevima

dominira u linosti, ego je odvojen od srca a osoba
nesposobna da voli celim biem. Nagon za vlau, moi,
ili slavom zahteva kanalisanje neprocenjive koliine
energije ka tim ciljevima. Ali, kanalisanje energije
ukruuje telo a kruto telo ljubav teko otapa.
Osetljivost osobe tipa "A" na srana oboljenja direktno
je povezana sa rigidnou vezanom za nagon za
uspehom. Ona je takoe povezana i sa panikom,
neprijateljstvom i slomljenim srcem. Moemo se
koncentrisati na jedan ili drugi aspekt problema, ali
posledice za telo su uglavnom iste.
Iz ovoga ne proizlazi da osoba koja je orijentisana
na zadovoljstvo ne moe biti bogata, uspena ili slavna.
Zadovoljstvo je ugraeno u kreativnost,2 ono je njen
priroen, sastavni deo, a osoba koja voli je izuzetno
kreativna jednostavno zato to je njeno srce prisutno u
svemu ta ini. Ona moe stei mo, slavu i uspeh ali te
vrednosti ne dominiraju njome niti im ona rtvuje svoj
integritet.
Odreene ego vrednosti - potovanje,
dostojaastvo, potenje, pravednost - su u harmoniji sa
vrednostima srca i pomau bolju integraciju linosti.
Potovanje je nuno u svakoj ljubavnoj vezi izmeu dve
zrele odrasle osobe. Ako neko nema samopotovanja,
ljubav je infantilna i nedozrela, i vie je izraz potrebe za
podrkom i negom nego elje da se s nekim podele
dobra i prijatna oseanja. Ako se partner ne potuje,
veza se degradira do stepena formalnosti. Samo osoba
za koju je potovanje vano moe biti osoba koja voli.
To ne znai da se takva osoba nikada nee naljutiti na
svog sadruga. U 1. poglavlju smo videli da su
ambivalentna oseanja prilino zastupljena u ljubavnoj
vezi. Ali, ambivalentnost uvek rezultira, gubitkom
potovanja jedne osobe za drugu i to, na kraju, pokvari

i oslabi vezu. Samopotovanje i potovanje drugih

zahteva da se suoimo sa situacijom i ispoljimo svoju
ljutnju tako da se veza ponovo vrati na vrsto tle.
197
Dostojanstvo, spoljni izraz samopouzdanja, je jo
jedna vrednost koja obogauje ljubav. Ono puni osobu
jakim nabojem, a to je vrlo privlano. Poto
dostojanstvena osoba ima uspravno, ponosno dranje,
mnogi brkaju dostojanstvo sa rigidnou, a to nije isto.
Rigidna osoba se uspravno dri zbog straha da se ne
slomi i popusti. Dostojanstvena osoba se ne plai da e
se slomiti - nije ni kruta niti blokirana i u stanju je da
plae. Njeno ponaanje je vredno naeg potovanja i
obeava da emo i mi biti tretirani sa potovanjem.
Poto predstavlja stanje unutranjeg integritcta,
potenje ili ast je jo jedna crta koja karakterie osobu
koja voli. Osoba, ije su srce i glava razdvojeni, govori
iz obe ove pozicije. Svaka izjava ljubavi koju daje
minirana je nepoverenjem i sumnjom koje zrai. Takva
osoba nije potena ni prema samoj sebi. Naprotiv,
svoje negativne stavove prikriva ili opravdava bacajui
krivnju na druge. Ali, svaka la koju izgovori jo vie
produbljuje rascep linosti, jer srce zna istinu. Svaka
la obezvreuje i njene veze sa drugim ljudima, jer ne
moe istovremeno imati otvoreno srce i lagati.
Na alost, malo nas je izbeglo traume detinjstva
koje su nas prinudile da izolujemo svoja srca i da se
zatitimo od ljubavi. Pa ipak, svi eznemo za ljubavlju
iako nismo u stanju da potpuno otvorimo svoja srca sve
dok se ne oseamo sigurno. Tu sigurnost neemo nai u
ljubavi koju oseamo prema drugom ve samo u ljubavi
koju oseamo prema sebi. Ovo samoljublje nije
narcizam, kao to sam istakao u svojoj prethodnoj
knjizi,3 niti je to sebinost. Kada se oseanje ljubavi,
posezanja i otvaranja, iri celim telom to doivljavamo

kao samoljublje, kao da sami sebe volimo, jer nam ono

priinjava zadovoljstvo. Kada to oseanje dotakne
drugu osobu, upoznajemo radost ljubavi prema
drugom, ili "predmetne ljubavi", kako to zovu psiholozi.
Ali te dve stvari su zapravo jedna jer, kako Erih From
kae: "Mi smo sami 'objekt' svojih oseanja i stavova;
stavovi prema drugima i prema nama samima su
daleko od kontradiktornosti, oni su u osnovi
konjunktivni." Prema tome, From istie: "Oseaj ljubavi
prema samom sebi nai e se kod svih onih koji su
sposobni da vole druge."4 Ali, sebe moemo voleti samo
ako su potovanje, dostojanstvo i potenje vrednosti
prema kojima ivimo.
198
Spajanje glave i srca je tek pola posla na putu
kojim idemo da bi postali osoba koja voli. Druga
polovina je spajanje srca sa seksualnim organima tako
da se seksualna aktivnost oseti u srcu. U stvarnosti,
srce i genitalije su povezani preko krvi; inae se ne
bismo mogli seksualno uzbuditi. Ali, poto ne oseamo
protok krvi, nismo svesno svesni te veze. Umesto toga,
doivljaj povezanosti zavisi od dubine disanja. Ako ne
moemo povezati ljubav sa seksom, disanje nam je
ogranieno na gornji deo tela i zadravamo dah.
Osnovni preduslov za preputanje seksualnosti je
potpuno isputanje vazduha. Tek kada disanje prodre
duboko do karlice i stigne do karlinog dna osetiemo
vezu izmeu grudnog koa i karlice. U tom sluaju,
seksualno uzbuenje, kada se pojavi, nije ogranieno
samo na genitalije ve obuhvata i senzaciju topline i
mekog irenja u karlici. Kada seksualna oseanja nisu
ograniena na genitalije, ona se proteu na celo telo pa
tako i na celo srce. Mnogi ljudi veruju da seksualno
uzbuenje slabi kada se osobe bolje poznaju, ali ja
mislim da se to odnosi samo na uzbuenje predigre.

Krajnje zadovoljstvo, ili orgastiko zadovoljenje,

poveava se sa bliskou zato to se osoba potpunije
predaje ukoliko je ljubav sigurnija.
Moje teite na ljubavi i seksualnosti moe navesti
neke itaoce da se zapitaju nisam li zanemario
spiritualne aspekte ljubavi. ta je sa ljubavlju prema
Bogu? Nije li to ljubav prema Bogu ako nalazim
zadovoljstvo u onome ta je On stvorio? Moe li se
ljubav prema Bogu odvojiti od ljubavi prema onome ta
je Bog stvorio?
U celoj knjizi naglaavam vanost integrisanog
bia. Govoriti o spiritualnosti kao o neemu to je
odvojeno od drugih ljudskih funkcija znai razdvojiti
jedinstvo linosti. Po mom miljenju, spiritualnost je
suprotna strana seksualnosti; obe izviru iz srca.
Gledajui gore, doseemo do nebesa; gledajui dole,
stiemo na zemlju. Ali, uz drvee koje nam ometa vidik
na pogled na gore ne moe biti jai od naeg dodira sa
zemljom. Da li moemo istinski biti spiritualni ako
nismo seksualni? Ne verujem u to.
Ako su veliki mistici i uitelji religije u pravu, Bog
boravi u srcu. Ako potpuno ukljuimo srce u bilo koju
aktivnost, to postaje izraz spiritualnosti, izraz naeg
duha. Gledamo u tom svetlu, seksualnost je, onda kada
je direktna manifestacija ljubavi, bogom dana i boan199
stvena. Po istom pravilu, jedinstvo sa Bogom ili
stapanje sa kosmikom sveu mogu imati seksualna
oseanja. Kada se ena zaredi i svoj ivot posveti
religioznim ciljevima, ona postaje Hristova nevesta.
Svia mi se da mislim da smo, kada su nam srca
potpuno otvorena, spiritualni u naoj seksualnosti i
seksualni u naoj spiritualnosti.
Poeo sam ovu knjigu razmatranjem prirode
ljubavi, za koju sam izjavio da je u srcu ivota. Kako

rastemo i razvijamo se, naa ljubav se menja, obuhvata

sve vie i vie sveta i sazreva sa prihvatanjem vee
odgovomosti za one koje volimo. Osoba koja voli, voli
ivot, sve to je ivo i sve u emu ima ivota. Upravo ta
ljubav hrani razvoj ivota: ljudskog, ivotinjskog,
biljnog. Odgovornost ne znai teret ili obaveze. Ona
znai ponaanje s ljubavlju, ali nikada obavezu ili
dunost. Dunost i ljubav su nespojive, jer ljubav je
reakcija slobodnog oveka ija dunost je, pre svega,
da bude osoba koja voli.
200

BELEKE
1. POGLAVLJE
1. Kicup 'tih, citirao u Edit B. Pnaper, The Inward
Odyssey" (London: George Allen and Unwin Ltd., 1965)
141
2. Kaivala Upaniad, citirano u naper, op. cit., 130
3. George A. Maloney, "Prayer of the Heart" (Notre
Dame, Ind.; Ave Maria Press, 1983) 25
4. Brother David Steindl-Rast, "Gratefulness: The
Heart of Prayer" (New York: Paulist Press, 1984) 31
5. Chandaya Upanishad, 8.3.3.
6. Alexandar Lowen, "The Language of the Body" (New
York: Macmillan Publishing Company, 1971) 89
7. Vidi Alexandar Lowen, "Pleasure: A. Creative
Approach to Life (New York, Penguin Books, 1975.)
"Zadovoljstvo: kreativni pristup ivotu", prevod: Divna
Peri Todorovi, Beograd, "Bata", 1991.
8. Ovo shvatanje sadizma je prezentovano na manjem
seminaru koji je drao dr Vilhelm Rajh, moj uitelj. Ne
verujem da je to ikada objavljeno.
2. POGLAVLJE
1. Masters, William H., i Johnson, Virginia E., 'The
Human Sexual Response" (Boston: Little, Brown & Co.)
2. L. A Abramov, "Sexual Life and Sexual Frigidity
Among Women Developing Acute Myocardial
Infarction", publikacija Psychosomatic Medicine 38,
(December 1976) 418-24.
201
3. A. J. Wahrer and R.C. Burchel, "Male Sexual
Disfunction Associate with Coronary Heart Disease,
"Archives of Sexual Behaviout 9 (1980) 69
4. Ibid,70
5. Vilhelm Rajh, Funkcija Orgazma...

6. Lowen, 'The Language of the Body", 81.

7. Reich, op. cit., 79
8. Marie Robinson, 'The Power of Sexual Surrender"
(Garden City, New York, Dubleday & Company, 1959.)
9. Za potpun prikaz Edipalnog problema, njegovog
kulturnog porekla i uticaja na seksualnost i linost, vidi
Alexandar Lowen, "Fear of Life" (New York Macmillan
Publishing Company, 1980.0
10. Alexandar Lowen i R.L. Hiewen, 'The Way to Vibrant
Health", (New York: Harper & Row)
3. POGLAVLJE
1. Ovaj sluaj je potpuno opisan u Alexandar Lowen,
"Depression and the Body" (New York: Penguin Books,
1972), 166-82.
2. Arthur P. Moyes, "Modern Clinical Psychiatry"
(Philadelphia: W.V. Saunders & Company, 1934), 90.
3. Clancy Sigal, "Beware the Forgotten Child in the
Marathon Male", International Herald Tribune, June
10,1986.
4. POGLAVLJE
1. Alexandar Lowen, "A Case of Migraine, Bioenergetic
Analysis, A. Clinical Journar, 1:117-24
2. Sigmund Freud, Mourning and Melancholia, in
Collected papers London: Hogarth Press, 1953), 4:15270.
3. Lowen: Depression and the Body, 129-38.
5. POGLAVLJE
1. Za potpunije razmatranje razlike izmeu besa i
ljutnje vidi Alexandar Lowen: "Narcissism: Denial of the
True Self' (New York: Macmillan Publishing Company,
1983), 93-94.
2. Za kompletnu analizu ove linosti, vidi ibid.

202

6. POGLAVLJE
1. Meyer Friedman and Diane Ulmer, Treating Type A
Behaviout and your Heart" (New York: Alfred Knopf,
1984), 4.
2. Ibid.,5
3. Ibid., 144
4. Stephen Sinatra, neobjavljeni podaci, zasnovani na
desetgodinjem prouavanju pacijenata sa oboljenjem
koronarne arterije primljenih u Manestersku bolnicu.
5. I. M. Dombroski et al. Objavio R.B. Williams u
Integrative Psychiatry 2, no 4: 133.
6. J. C. Barefoal et al Psychosomatic Medicine 45
(1983):13.
7. Friedman and Ulmer, op. cit., 45
8. Ibid.,31
9. James Lynch, "The Broken Heart" (New York: Basic
Books, 1977).
10. Ova statistika je aurirana.
11. Lynch, op. cit., 165
12. Ibid., 140
13. Stewart Wolf and Helen Goodell, "Behavioral
Science in Clinical Medicine (Springfield III: 1926), 79.
14. Mehanizam negiranja obraen je u Lowen,
Narcissism, 56-59.
7. POGLAVLJE
1. R. Gryglewski, "Prostacycline and Sclerosis"
(Wroclaw: Polish Academy of Science, 1981.)
2. J. Santorski in iid., 9
3. A. M. Masters and H.L. Jaffee, "Factors in the Onset
of Coronary Occlusion and Coronary lnsufficiency:
Effort, Occupation,Trauma and Emotion", JAMA 148
(1952): 794.
4. C. Avery-Clara, "Sexual Dystunction and Disorder

Patterns of Working and Nonworking Wives", Journal of

Mental Therapy 12 (1986): 2.
5. Norman Cousins, 'The Healing Heart" (New York:
W.W. Nortton & Company, 1983), 36.
6. Ibid.,35
203
7. Barney M. Olin, "Psychobiology and Treatment of
Anniversary Reactions, "Psychosomatics 26 (1986):
505.
8. Ibid.,506.
9. George L. Engel, "Death and Reunion:The Loss of a
Twin", Dartmouth Alumni Magazine, June 1981.
10. Ibid.
11. Cousins, op. cit., 134.
8. POGLAVLJE
1. R. A. De Silva and B. Lown, "Ventricular Premature
Beats, Stress and Sudden Death", Psychosomatics 19
(1978): 694.
2. Ibid.,651.
3. Ibid.
4. Ibid.,650
5. Ibid.
6. Ibid.,652
7. A. H. Wellens, A. Venneulen and D. Duren,
"Ventricular Fibrilation Occuring on Arousal from Sleep
by Auditory Stimulation", Circulation 46 (1972): 661
8. De Silva and Lown, op. cit., 658
9. Cousins, The Healing Heart, 202
10. Ibid.,207.
11. Ibid.
12. G. L. Engel, "Sudden and Rapid Death During
Psychological Stress", Annual of Internal Medicine 74
(1971): 777.
13. M. L. Yawkes, "Emotions as the Cause of Rapid and

Sudden Death", Archieves of Neurology and

Psychoanalysis 19 (1936): 875-79. W. B. Cannon,
"Voodoo Death", Psychosomatic Medicine (1957): 18290.
14. Cannon, op. cit., 186
15. J. L. Mathis, "A Sophisticated Version of Voodoo
Death, Report of a Case", Psychosomatic Medicine 26
(1964): 104-7.
9. POGLAVLJE
1. Friedman and Ulmer, op. cit., 141.
2. See Lowen, "Fear of Life", 66-69, za potpunije
razmatranje ovog predmeta.
204
3. Alexander Lowen, "Some Thoughts About Cancer",
Bioenergetic Analysis 3, No. 1 (1987): 1-28.
10. POGLAVLJE
1. Alexander Lowen and Leslie Lowen, "The Way to
Vibrant Health: A Manual of Bioenergetis Exercise (New
York: Harper & Row, 1977).
2. Lowen, Pleasure, 322
3. Lowen, Narcissism, 324.
4. Erich Fromm, The Art of Loving (New York: Harper &
Row, 1956), 59
205