ivotni vek im traje 120 godina, a raaju i sa

65
http://www.srbijadanas.com/clanak/zivotni-vek-im-traje-120-godina-radaju-i-sa-65-godina-12-11-2014
190 260 95 .
1000 ! 100 ,
, 20,9465 % 2 35 %,
, 3
, , 2 2,5
,, "
1000
60 ,
.
Vladimir lalic Facebook

Orginal clanak:

Strunjaci geokancerologije dokazali su da potpuno odsustvo raka se javlja samo kod naroda
Hunza.
Hunzi su stari narodi, smeteni na samoj granici Pakistana i Indije, poznati su po tome to njihov
ivotni vek traje 110-120 godina, pa je njihovo mesto stanovanja poznatiji kao "oaza
mladosti". Skoro nikada nisu bolesni, a zahvaljujui genima uvek izgledaju mladoliko.
Oni su pravi primer da nain ivota, priblian idealnom, zaista postoji. Hunzi se kupaju u
ledenoj vodi, ak i na temperaturi od 15 stepeni ispod nule, a i sa 65 godina raaju decu.
Jedan kineski magazin je 1984. godine opisao vrlo interesantan dogaaj. Jedan od Hunza, po
imenu Said Adbul Mobuda, zbunio je sve radnike emigracione slube na londonskom aerodromu
Hitrou, kada je pokazao svoj paso. On je bio roen 1832. godine i imao je 160 godina. Smatrao
se tienikom u zemlji Hunza, a pamtio je dogaaje jo iz 1850. godine.
Leti jedu sirovo voe i povre, a tokom zime konzumiraju suve kajsije, proklijale itarice i ovji
sir. Postoji period kada Hunzi nita ne jedu, a on je poznat kao "gladno prolee". Naziv je
dobio po tome to je voe tada jo uvek nezrelo, i tada piju iskljuivo sok od suve kajsije. Perod
traje od 2 do 4 meseca, a u njihovoj istoriji se strogo potuje kao vrlo uzdignut kult.

Proteine unose u najmanjim koliinama, a dnevno unesu u proseku 1 933 kalorija, od kojih je
50 g proteina, 36 g masti i 365 g ugljenih hidrata.
Iz iskustva mnogih stranaca pridolica, koji su se preselili u dolinu reke Hunze, zakljuili su da je
glavni faktor dugovenog ivota zdrava ishrana.

Foto: Youtube Printscreen/aristotel piperka

kotski lekar Mek Herison je, po povratku u Englesku, izveo eksperiment na velikom broju
ivotinja. Jedna grupa se hranila normalnom hranom londonske radnike porodice, koja je
podrazumevala beli hleb, haringe, rafinisani eer, konzervisanu hranu i kuvano povre. Kao
rezultat takve ishrane, kod ivotinja su se pojavile razliite ljudske bolesti. Druga grupa ivotinja
se hranila hranom Hunza i ostala je savreno zdrava.
Knjiga "Hunza ljudi koji ne znaju za bolest", autora R. Birer, istie osnovne
karakteristike njihove ishrane, tvrdei da su one kljune za zdrav ivot:
- vegetarijanski vid ishrane; velika koliina sirovih namirnica; u ishrani dominiraju voe i
povre; prirodni proizvodi; bez ikakve umetnute hemije; namirnice koje se spremaju tako to se
uvaju svi njeni bioloki vredni materijali; alkohol i slatkii su na spisku namirnica koje retko
kad unose; potuju redovan period gladovanja.

Foto: Youtube Printscreen/aristotel piperka

Na meunarodnom kongresu o kancerogenim oboljenjima u Parizu, obeleenog u avgustu 1977.
godine, strunjaci su objavili kako "po podacima geokancerologije (nauka za istraivanje raka
u razliitim regionima sveta), potpuno odsustvo raka javlja se samo kod naroda Hunza".
Za njih je proi 100 do 200 kilometara dnevno, isto to i za nas proetati oko kue. Hunzima
pentranje uz strmu planinu je as posla, a silaze veseli i energini.
Njihove konstantno nasmejane face i dobro raspoloenje takoe doprinose njhovom boljem
mentalnom i fizikom zdravlju.
Proitajte i: Nije dobar samo za picu: Znate li sve dobrobiti origana?