1.

UVOD U ELEKTRONIKU
1. Tei S., Vasiljevi D., Osnovi elektronike, Graevinska knjiga, 2000,
2. Marjanovi S., Elektronika I komponente i kola, Akademska misao, 2004.
3. Popovi M., Osnovi elektronike, ETF, 2006.
Zbirka:
1. uri, Osnovi elektronike zbirka reenih problema, Mrlje, 2005.

Pregled razvoja elektronike

Prva saznanja o elektrinim pojavama potiu iz perioda pre nove ere.
Tales iz Mileta (VI vek pre n. e.) otkrio je da ilibar koji je protrljan vunenon
tkaninom moe da privlai lake predmete
Oko 1600. god. engleski lekar Dilbert konstruisao je instrument za ispitivanje
elektrinih pojava kod tela naelektrisanih trenjem
1663. Oto Gerike je konstruisao prvi elektrostatiki generator na principu trenja.
1746. Lajdenska boca prototip elektrinog kondenzatora.
Oko 1750. godine ameriki fiziar Bendamin Frenklin uveo je pozitivno (+) i
negativno (-) naelektrisanje, ispitivao munje i konstruisao elektrostatike
generatore.
1785. arl Kulon preko torzione vage dokazao Kulonov zakon
F12 k

Q1 Q2
.
r122

1800. Alesandro Volta je na osnovu zapaanja profesora anatomije Galvanija

razvio prvi trajnu bateriju - Voltin stub.
1819. fiziar Ersted je otkrio da se prilikom proticanja struje kroz provodnik
formira magnetno polje oko provodnika.
matematiar Amper utvrdio je postojanje privlanih i odbojnih sila izmeu
provodnika kroz koje tee struja povezao elektrino i magnetno polje,
definisao elektrinu struju kao I

Q
.
t

1827. Georg Om postavio uveni zakon I

U
.
R

1820.-1830. Majkl Faradej konstruisao prvi elektromotor i transformator.

Faradejev zakon elektromagnetne indukcije e

.
t

1841. Dulov zakon o transformaciji elektrine u toplotnu energiju W RI 2t .

1845. Kirhofovi zakoni I k 0 i Ek RI k 0
k

 Maksvel 1864. godine postavlja teoriju jednistvenog elektromagnetnog polja.

Predvideo postojanje elektromagnetnih talasa
Tomas Alva Edison 1880. patent elektrine svetiljke (22 patenta elektine
sijalice pre njega). Prvi je Hemfri Dejvi 1800. god. proizveo svetlost
proputanjem elektrine struje kroz platinu (visoka taka topljenja). Zatim se
koristilo ugljeno vlakno, pa ugljeno vlakno presvueno metalom, pa tungsten
(volfram) od 1910. do danas. Umesto vakuumirane unutranjosti koristi se
inertni gas pod malim pritiskom, nema sagorevanja i ai u sijalici.
1884. Edisonov fenomen (efekat) prva termoelektronska emisija u pokuaju da
se elinimie zacrnjivanje balona sijalice.
1888. godine Hajnrih Herc eksperimentalno dokazao elektromagnetne talase
Nikola Tesla niz patenata u oblasti proizvodnje, prenosa i primene elektrine
struje (Teslini generatori, transformatori i indukcioni motor).
Markoni napravio beini telegraf, a ruski fiziar Aleksandar Popov radio 1895.
1897. godine napravljena prva elektronska (katodna) cev. Rentgensko zracenja.
1904 Fleming iz Edisonove kompanije prva vakuumska cev sa
termoelektronskom emisijom - lampa.
1906. prva vakuumska-radio cev (lampa). Razvoj radiotehnike i
telekomunikacija.
do polovine XX veka razvoj elektronskih cevi za razliite elektronske ureaje.
1944-1947 prvi cevni raunar ENIAC sa oko 17.000 cevi.
1947. u Belovim laboratorijama je razvijen poluprovodniki tranzistor kao
zamena za elektronske cevi (poluprovodnika trioda).
o minijaturizacija elektronskih komponenti i sklopova
o proizvodnja sloenih elektronskih kola
1959. Dek Kilbi je za Texas Instruments razvio prvo integrisano kolo.
1971. godine razvijen je prvi mikroprocesor Intel 4004
Poetkom 90-tih godina XX veka gustina integracije oko 2.000.000 tranzistora u
jednom kolu.
danas vie milijardi tranzistora u jednom ipu (xx-core procesori i high-end
grafike kartice)
Visok stepen integracije omoguava razvoj programabilnih komponenti,
raunarskih sistema, smanjenje dimenzija i cena ureaja uz poveanje
pouzdanosti.
Osnovne elektrotehnike komponente
Izvori vremenski konstantne elektromotorne sile baterije ili akumulatori.
o idealna i realna baterija
Izvor vremenski konstantne struje izvor jednosmerne struje
o idealni i realni

 Otpornik
o linearna karakteristika (Omov zakon) , R U / I
o nema memoriju, ne akumulie energiju
o termika disipacija (Dulov zakon), P RI 2 U 2 / R
Kondenzator kapacitivni element
o nelinearna karakterisitka i (t ) C

dU
dt

o ima memoriju, akumulie elektrostatiku energiju

o male dimenzije velika primena
Kalem-induktivni element
o nelinearna karakterisitka u(t ) L

di
dt

o ima memoriju, akumulie magnetnu energiju

o velike dimenzije mala primena (zamena ekvivalentnim kolima
iratorima).
Osnovni zakoni teorije elektrinih kola

I i II Kirhofov zakon
Omov zakon
Dulov zakon
Pregled osnovnih metoda reavanja kola: etod potencijala vorova; metod
konturnih struja; teorema kompenzacije; Tevenenova teorema,
Primeri reavanja jednostavnih kola vremenski konstantne struje
Vremenski konstantne i vremenski promenljive struje
Kondenzator u kolu jednosmerne struje
o punjenje i pranjenje kondenzatora, vremenska konstanta
o RC kolo integrator
o CR kolo diferencijator
Kalem u kolu jednosmerne struje dualnost
o analogija sa kondenzatorom
Vremenski promenljive struje
o prostoperiodine veliine: oznaavanje, amplituda, faza, frekvencija,
efektivna vrednost.
o pojam i definicija fazora
o fazorski raun
o pojam impedanse