1

1.UVOD
1.1. RAZVOJ I ZNAAJ ELEKTROTEHNIKE
Kroz istoriju ovek je koristio razliite izvore energije: snagu ivotinja, energiju vode, vjetar,
u 19. veku pronaena je parna maina,na prelazu iz 19. u 20. vek poinje se koristiti
elektrina energija.
Prednosti zbog kojih je elektrina energija najprikladnija za primenu su:
Elektrina energija moe se u aparatima, koje nazivamo prijemnici ili potroai,
iskoristiti za obavljanje najrazliitijeg rada.
Elektrina energijadobiva se relativno lako iz elektrinih izvora, koji predstavljaju
sisteme u kojima se druge vrste energija prtevaraju u elektrinu. Npr. pretvaranje
mehanike energije turbina u elektrinim generatorima pretvar u elektrinu energiju.
U baterijama I akumulatorima koristi se hemijska energija za dobivanje elektrine
energije. Zatim proizvodnja energije u termoelektranama, nuklearnim elektranama i
solarnim elektranama.
Relativno jednostavan prenos elektrine energije.
Prva saznanja o elektrinim i magnetnim pojavama potiu iz antikog doba.
Jo je pre dva i po rnilenijuma velikim grckim filozofima bilo poznato da se obe pojave
ispoljavaju delovanjem rnehanikih sila, odbojnih ili privlanih. Ali, tek u XVIII veku fiziari
ine prve ozbiljnije pokuaje da objasne ove pojave.
Engleski naunik V. Dilbert je, u svojoj knjizi ,,O magnetu" 1600. godine, opisao sve do tada
poznate elektrine i magnetne pojave i prvi upotrebio re ,,elektrini". Ameriki naunik B.
Frenklin 1752.godine otkriva elektrinu prirodu munje i groma i pronalazi gromobran.
Francuski naunik S. Kulon 1785.godine utvruje zakon elektrostatike interakcije.
Vezu izmedu elektrinih i magnetnih pojava otkriva 1819.godine danski fiziar H. Ersted
(skretanje rnagnetne igle u blizini provodnika sa strujorn). Ve 1820.godine francuski fiziar
A. Amper otk:riva slozene kvantitativne odnose elektrinih i magnetnih pojava, predvidevi
da je magnetno polje stalnih magneta posledica kretanja naelektrisanih estica.
Osnovu modernih shvatanja elektrotehnike postavlja veliki engleski fiziar M. Faradej.On
otkriva zakon elektromagnetne indukcije (1831), uvodi pojam fizikog elektromagnetnog
polja, otkriva zakone elektrolize, dijamagnetizam i paramagnetizam.
Engleski fiziar Dz. Maksvel 1864.godine, na osnovu Faradejevih shvatanja, razrauje optu
teoriju elektromagnetskih pojava, uvodei pojam elektromagnetnih talasa i objanjavajui
njime i samu prirodu svetlosti. Maksvelova teorija je potvrena 1887.godine kada nemaki
fiziar H. Herc, eksperimentiui saoscilatornim kolima, otkriva elektromagnetne talase.

Tokom XIX veka, nizom znaajnih pronalazaka, postavljeni su temelji elektroenergetici i

telekomunikacijama. Ove oblasti elektrotehnike e u XX veku zajedno sa elektronikom biti
motorna snaga daljeg tehnikog progresa i bez njih bi ivot savremenog oveka teko bio
zamisliv. U elektroenergetici to su: generator jednosmerne struje - dinamo (1866, Simens),
elektromotor jednosmerne struje (1873, Painoti), sijalica (1879, Edison), asinhroni motor
(1887, Tesla).
U telekomunikacijamatosu: telegraf (1837, Morse), telefon (1876, Bel), principi emitovanja
radio-signala (1897-1898, Tesla). Meu najznaajnijirn na oba polja istraivanja su i
pronalasci naeg velikog pronalazaa Nikole Tesle (1856-1943 ), a na polju telekomunikacija i
pronalasci Mihajla Pupina ( 1854-1935).
O samoj sutini elektriciteta vie se saznalo tek po otkriu strukture atoma na osnovu radova
engleskog fiziara E. Radeforda 1911. i danskog fizicara N. Bora 1913. godine.

Doba elektronike nastupa poetkom XX veka.Engleski naunik Do Fleming 1904.godine

pronalazi elektronsku cev diodu, upotrebivi je za prijem radio-talasa.
Ameriki naunik L. de Forest, dodavanjem upravljake elektrode, dobija 1907.Godine
triodu.Ovaj pronalazak omoguuje brz razvoj radio-tehnike, radio-telefonije i radio-
 2

telegrafije (1915-1920. godine), televizije (1939. godine) i radara (1935. godine), kao i drugih
grana informacione elektrotehnike.
Pravu revoluciju u elektronici izaziva otkrie tranzistora 1948.godine, to je omoguilo
prelaz na minijaturizaciju i tehniku izrade integrisanih kola. Time je otvoren put
spektakularnim ostvarenjima u oblasti kosmikih istraivanja, kao to je lansiranje
telekomunikacionih satelita (,Telstar", 1962.godine), kao i u oblasti raunarske tehnike
(primena mikroprocesora).

Znaaj elektrotehnike u savremenom svetu je ogroman.Ovladavanje atomskorn energijom,

upoznavanje svemira i kosmika putovanja predstavljaju dostignua koja oznaavaju znaajne
datume u istoriji oveanstva.Meutirn, sva ova ostvarenja ne bi bila mogua bez
mnogobrojnih mernih, raunarskih i upravljakih elektronskih ureaja. Poto je oveanstvu
ve dala radio, radar i televiziju, a telegrafiji i telefoniji pruila nove mogunosti, elektronika
je prodrla u sve oblasti ljudske delatnosti, fizike i intelektualne- poev od upravljanja
mainama-alatkama, preko reavanja najsloenijih matematikih, logikih i jezikih
problema, do registrovanja modanih talasa.
Istovrerneno, elektrina energija neprekidno poveava relativno uee u primarnoj energiji,
jer se jedina moe preneti na ogromne udaljenosti i tamo upotrebiti. Ona e i dalje pokretati
rnaine u fabrikama, elektrine lokomotive, tramvaje i trolejbuse, osvetljavati trgove, ulice,
stanove i radne prostorije i koristiti na razne naine u elektrinim aparatima i ureajima u
svakom domainstvu.

Pomenimo, na kraju, da se u elektrotehnici afirmisao MKSA (metar, kilogram, sekunda,

amper) sistem kao deo internacionalnog sistema jedinica (oznaava se sa SI).

2. ELEKTROSTATIKA
Elektrostatika je deo nauke o elektricetu koja prouava nelektrisana tijela u mirovanju,
njihova uzajamna delovanja i fizike procese u okolnom prostoru.

2.1. NAELEKTRISANJE. KULONOV ZAKON.

Svojstvo ilibara i vunene tkanine da, nakon uzajarnnog trenja privlae lake delie materije,
bilo je poznato jo u antikom dobu.Tek su brojna otkria u XVII i XVIII veku omoguila brz
razvoj nauke o elektricitetu.Ogledi su pokazali da se uzajamnodejstvo naelektrisanih tela uvek
ispoljava pojavom mehanikih sila, koje mogu biti privlane i odbojne.Ovo se tumai
postojanjem dve vrste elektriciteta, pozitivnogi negativnog.Elektriki neutralna tela sade
obe vrste naelektrisanja u jednakim koliinama, pa se njihova dejstva ponitavaju.
Isto kao ilibar, vunena tkanina,kao i drugi materijali, koji se nazivaju izolatori ilidielektrici,
mogu se naelektrisati trenjem i dodirom. Ovde je bitan dodir, a trenjemse samo ostvaruje bolji
kontakt i vee naelektrisanje. Dodirom sa naelektrisanim telimamogu se, osirn dielektrika,
naelektrisati i drugi materijali koji se nazivaju provodnicii poluprovodnici.
Tela se mogu naelektrisati i bez neposrednog dodira, putem elektrostatikeindukcije.
 3

Sl. 2.1 .Elektroskop.

Elektrostaticka indukcija je pojava razdvajanja pozitivnog i

negativnogelektriciteta u nenaelektrisanom telupod uticajem
naelektrisanog tela kojese nalazi u njegovoj
blizini.Pomenutosvojstvo ilibara objanjava se tako toindukcija u
lakim deliima materijeizaziva razdvajanje (polarizaciju)
naelektrisanjasuprotnog znaka. U poznatomogledu (slika 2.1)
metalni listii elektroskopa se ire kada se naelektrisanaloptica bez
dodira unese u unutranjostmetalne ae, postavljene nakontaktnoj
ploici elektroskopa. Usledelektrostatike indukcije javlja se
razdvajanjesuprotnih vrsta elektriciteta.Ako bi kuglica dotakla dno
ae, dolobi do neutralisanja elektriciteta na kuglicii unutranjoj
strani, a preostao bielektricitet na spoljanjoj strani ae.

2.1. KULONOV ZAKON

Krajem XIX i poetkom XX veka otkriem atoma i upoznavanja svojstava elementarnih estica:
elektrona , protona i neutrona potvrenaje elektrina proroda materije. Protoni i neutroni ulaze u
sastav jezgra atoma, a elektroni krue oko jezgra inei tako ljusku atoma. Elektron i proton su
naelektrisane estice i nose najmanje negativno odnosno pozitvno naelektrisanje koje se moe nai u
prirodi, jednako po apsolutnoj vrednosti. Zbog toga se ta koliina naelektrisanja naziva elementrani
kvant naelektrisanja.

Potpun atom se ponaa u odnosu na svoju okolinu elektriki neutralno, poto se sastoji od jednakog
broja elektrona i protona. Do naelektrisanja tela dolazi kada se ova ravnotea poremeti.

Svaka koliina naelektrisanja Q , pozitivnog ili negativnog, koja se moe nai u prirodi, moe se
iskazati kao celobrojni umnoak elementarnih koliina naelektrisanja (elektriciteta):

Q = N e (2.1)
Jedinica koliine naelektrisanja data je u ast francuskog fiziara arl Kulona (S.A. Coulomb 1736-
1806) i naziva se kulon. Oznaava se sa C :

1C = 6,242 1018 e (2.2)

Dva naelektrisana tijela se privlae ako su im naelektrisanja suprotnog znaka, a odbijaju ako su im
naelektrisanja istog znaka- to znai da u stanju mirovanja deluju uzajamnom silom koja se naziva
elektrostatika sila.
Francuski fiziar arl Kulon (S.A. Coulomb 1736-1806) prouavao je elektrostatiku silu izmeu
dva naelektrisana tela u stanju mirovanja ije su dimenzije znatno manje od njihovog rastojanja. Takva
dva naelektrisana tela nazivaju se takasta ili punktualna optereenja. Mijenjajui koliine elektriciteta
oba tela, i njihovo meusobno rastojanje, Kulon je zakljuio da je intenzitet sile direktno srazmeran
proizvodu koliine elektriiteta Q1 i Q2, a obrnuto srazmeran kvadratu njihovog rastojanja. Sila deluje
du najkrae linije izmeu ta dva tela. (Sl. 2.2.)
 4

Sl. 2.2. Kulonova sila izmeu dva naelektrisana tijela.

a) suprotnog i b)istog znaka.

Intenzitet sile zavisi i od sredine u kojoj se tela nalaze. Ovako definisana sila uzajamnog
dejstva dva naelektrisana tela predstavlja Kulonov zakon i matematiki se oznaava
jednainom:

F = F = k Q1 Q2 = F (2.3)
12 21
2
r
gde su Q1 i Q2 koliine naelektrisanja takastih tela, r njihovo meusobno rastojanje.
Konstanta proporcinalnosti k je fizika veliina, zavisi od sredine i najvea je u vakumu,
10 N m2
k = 9 10 , a odreuje se iz jednaine 2.3:
C2

Fr2
k= (2.4)
Q 1 Q 2
Na osnovu ove jednaine moe se zakljuiti da jedinica konstante k :
Fr2
k= QQ k = F r 2 Q2 = N m2 C 2 (2.5)
2 1

Merenjima je utvreno da je konstanta za vazduh i vakum

k = 9 109 N m2
(2.6)
C2
Obino se konstata k pie u obliku
1
k= (2.6.a)
4
=0 r

0 - dielektrina konstanta vakuma,

r -relativnadielektrina konstanta materijala.

Na osnovu jednaina (2.5) i (2.6) za dielektrinu konstantu vakuma 0 dobijemo:

2 2
1 9 C 12 C
0= 10 = 8,85410 (2.7)
2
36 Nm N m2
 5

2.2. ELEKTRINO POLJE. ELEKTRINI POTENCIJAL

2.2.ELEKTRINO POLJE

Naelektrisano telo menja kvalitativno prostor oko sebe. To naroito fiziko stanje u okolini
naelektrisanog tela koje se vidno manifestuje pojavom sile izmeu elektrinih optereenja
(naboja) naziva se elektrino polje. Elektrino polje deluje silom na druga naelektrisana tela i
pripada onom vidu materije koja ne deluje neposredno na naa ula.
Ako elektrino polje potie od naelektrisanja u stanju mirovanja naziva se elektrostatiko
polje.
Za ispitivanje i proveru delovanja elektrinog polja jednog naelektrisanog tela koristi se
pozitivno probno takasto naelekrisano telo malih dimenzija i sa zanemarljivom koliinom
naelektrisanja Qp , koje svojim poljem ne utie na ispitivano. Kao probno naelektrisanje moe
posluiti mala kuglica od zove. Ako se takva kulica pozitivno naelektrisana donese u polje
naelektrisanog tela, na njega e delovati mehanika sila iji je intenzitet, pravac i smer
odreen u svakoj taki prostora. Ako seprobno naelektrisanje menja po koliini, pravac i smer
u jednoj taki ostaje nepromenjen, a menja se samo intenzitet srazmerno Qp , tad moemo
pisati:

F1 : F2 : F3 = Qp1 : Qp2 : Qp3 (2.8)

Za posmatranu taku ispitivanog polja , moe se napisati da je:

2 = 3
(2.9)
F F
= = E

F1

Q Q
p1 Qp 2 p3
karakteristiku take
E - vektor jaine elektrinog polja u posmatranoj taki . Predstavlja kvantitativnu
posmatranog polja i zavisi od Qp .
sile kojom polje
Vektor jaine elektrinog polja E definie se kao kolinik mehanike
dejstvuje na pozitivno probno naelektrisanje i samog tog naelektrisanja:

F (2.10)
E=
Qp

Vektor jaine elektrinog polja E ima pravac i smersile koja deluje na Qp . Npr. odredimo
jainu polja usamljenog takastog optereenja + Q u taki A (Sl. 2.2).
Intenzitet polja EA u taki A je:
QQ
=F A = 1 2 1 Q
1 p
E Q = 2 (2.11)
A Q 4 r P 4 r
p 0 r A 0 r A

Gde je rA rastojanje take od izvora polja Q. Pravac i smer elektrinog polja E dati su na Sl. 2.2.
Dimenzija vektora jaine polja je:
[ F ] [ N] njutn
[E] = [Q ] = [C ] = kulon (2.12)

U praksi se upotrebljava ekvivalentna jedinica voplt po metru, koju emo kasnije izvesti:
 6

[E] = [U ] =[V ] volt

= (2.13)
[ l ] [ m] metar
Ako polje potie od nnaelektrisanja, tada vai princip superpozicije za rezultantno polje:

E = E1 + E 2 + E 3 .... + E n (2.14)

Elektrino polje slikovito, grafiki prikazujemo pomou linija polja(linije sile, ili silnice el.

polja).Linija polja definie se kao zamiljena linija kojoj je vektor polja E u svakoj taki
tangenta (Sl. 2.5.)Linije polja su usmerene, to se na samoj liniji oznaava strelicom, pri
emu smer linije odgovara smeru vektora. Kod takastih usamljenih naboja silnice polja
izviru radijalno iz pozotivnog naboja, a uviru u negativni naboj.Takva poljanazivaju se
radijalna polja. Skup linija polja naziva se spektar polja (Sl. 2.3. a i b)

a) b)
Sl. 2.3. Radijalna polja
a)pozitivnog i b) negativnog takastog naelektrisanjaSl. 2.4 Homogeno elektrino polje

Ako se priblie dva takasta + i naboja, linije polja izviru iz +Q , a uviru u Q naboj. Ako su
tijela naelektrisana jednakom koliinom naelektrisanja istog znaka, tada se naboji meusobno
odbijaju i spektar polja je kao na Sl. 2.5.

Sl. 2.5. Spektar polja dva takasta jednaka naboja.: a) istog i b) suprotnog znaka

Linije elektrinog polja se nikad ne seku.

Najee elektrino polje nije jednako po jaini, pravcu i smeru ni u jednoj taki prostora i
naziva se nehomogeno elektrinopolje.
Elektrino polje kojeu svakoj taki ima isti intenzitet, pravac i smernaziva se homogeno
elektrino polje.Takvo polje se nalazi izmeu dve paralelne naelektrisane ploe, kao to su
ploasti kondenzatori (Sl. 2.4)

Definicija potencijala u taki

 7

2.5.POTENCIJAL ELEKTRINOG POLJA. RAZLIKA POTENCIJALA, NAPON.

Probno naelektrisanje uneto u neku taku elektrinog polja poseduje potencijalnu energiju W.
Ono e se pod dejstvom Kulonove sile, F = Qp E , kretati, pri emu se njegova potencijalna
energija smanjuje upravo za rad dobijen delovanjern sile F.
Ukoliko spoljanja sila, pri pomeranju probnog optereenja, vri rad savlaujui delovanje
sile elektrinog polja, na raun uloenog rada poveavae se potencijalna energija probnog
naelektrisanja. Ako se neka od taaka polja uzme kao referentna, onda se sve druge take
mogu energetski opisati skalarnom veliinom, nezavisnom od probnog optereenja, koja se
naziva potencijal posmatrane take u odnosu na referentnu:

V = W = A = F r = E Qp r = E r V = E r = 1 Q (2.15)
Qp Qp Qp Qp 4 r
gde je :
A = F r -mehaniki rad,
W-potencijalna energija probnog naelektrisanja raunata u odnosu na referentnu taku polja.
Jedinica potencijala je:

V = Wu = J = volt = V (2.16)
u
Qu C
Potencijal neke take elektrinog polja brojno je jednak radu koji bi izvrile elektrine sile pri
pomeranju jedininog optereenja iz te take u referentnu. Razlika potencijala izmedu dve
razliite take elektrinog polja A i B naziva se napon:

VAB = VA VB = WA _WB = A (2.17)

Qp Qp
gde je sa A oznaen rad koji izvre elektrine sile pri pomeranju tela naelektrisanja Qp iz take
Au tacku B.
Izborom druge referentne take (take nultog potencijala), potencijali svih taaka menjaju se
za isti iznos.To znai da razlika potencijala izrnedu dve take, odnosno napon, ne zavisi od
izbora referentne take.
Ova se mae lako razumeti pomou sledee analogije: ako se nivo svetskih mora povea za
jedan metar, sve visinske kote e se smanjiti za jedan metar, ali e zato sve razlike izmedu
pojedinih kota ostati nepromenjene.
Iz relacije 2.17 sledi:
VAB = VBA (2 .18)
A = Qp U AB (2.19)
Iz poslednjeg izraza i iz izraza Fu = Qu Eu , moe se odrediti jedinica jaine elektrinog
polja:
Qu Uu = Au = Fu lu = Qu Eu lu (2.20)
odakle je:
Eu = Uu =V (2.21)
lu m
S obzirom da potencijal i napon imaju istu prirodu, jedinica napona je volt (V). Napon od
jednog volta postoji izmeu dveju taaka polja pri pomeranju koliine naelektrisanja od
jednog kulona iz jedne u drugu taku, elektrine sile izvre rad od jednog dula . Ovaj rad
 8

ne zavisi od izbora i oblika putanje, ve od veliine naelektrisanja koje se pomera iz poloaja

krajnjih taaka.
Raspodela potencijala elektrinog polja moe se predstaviti na oigledan nain pomou
ekvipotencijalnih povrina. To su takve povrine u elektrinom polju ije sve take imaju isti
potencijal.

Ako sve take neke povrine imaju iste potencijale, kaemo da je to ekvipotencijalna
povrina. Razlika potencijala izmeu bilo koje dve take na istoj ekvipotencijalnoj povrini,
jednaka je nuli. Preseci ekvipotencijalnih povrina i neke proizvoljne ravni su linije koje se
nazivaju ekvipotencijalne linije. Nasl. 2.6. prikazane su ekvipotencijalne linije u istoj ravni u
kojoj se nalaze i takasto optreenje. To su koncentrini krugovi iji je centar naelektrisano
telo. Linije su odabrane tako da izmeu dve susedne linije bude uvek ista razlika potencijala.
Linije polja su normalne na ekvipotencijalne povrine, odnosno ekvipotencijalne linije.
Ekvipotencijalne povrine takastog optereenja su koncentrine sfere.

Sl. 2.6. Ekvipotencijalne linije takastog naelektrisanja.

2.3.PROVODNICI I IZOLATORI U ELEKTROSTATIKOM POLJU

U provodnicima i kada nisu naelektrisani postoji veliki broj slobodnih naelektrisanih estica.
U metalima to su sloboni elektroni , a u elektrolitima slobodna naelektrisanja mogu biti joni.
Ako se neoptereen provodnik unese u strano polje, doie do preraspodele slobodnih
elektrona i uspostavljanja novog ravnotenog stanja. Povrina provodnika prema kojoj su
usmerene linije polja bie naelektrisana negativno (viak elektrona), a udaljenija povrina
pozitivno (manjak elektrona). Ovu pojavu ve smo nazvali elektrosatika indukcija. Polje
indukovanih optereenja istrano polje se u unutranjosti provodnika ponitavaju. Linije polja
0
ulaze I izlaze kroz povrinu provodnika pod 90 , asama povrina provodnika je
ekvipotencijalna (Sl. 2.7.)
 9

Sl. 2.7.Provodnik u elektrostatikom polju.

Nelektrisanje se nalazi na povrini provodnika. Unutar provodnika (punog preseka ili upljeg),
elektrino polje jednako je nuli.
Ta pojava se koristi kod izvedbe Faradejovog kaveza od tanke metalne mree i slui za zatitu
osetljivih mernih instrumenata od spoljnjeg zraenja.

Raspodela optereenja na provodniku je povrinska i uvijek zavisi od geometrijskog oblika

povrine provodnika, a i od naina na koji je posmatrana povrina ili telo naelektrisano
(optereenjem ili indukcijom).
Npr. ako posmatramo sferu na Sl. 2.7. koja je npr. u otsustvu stranih polja optereena koliinom elektriciteta,
koja je ravnomerno rasporeena po povrini lopte. Tada je povrinska gustina naelektrisanja sfere data izrazom:

= Q = Q2 (2.22)
S 4R
to sfera ima vei poluprenik gustina naboja je manja uz istu koliinu dovedenog naboja Q.
Dakle, vidimo da je jaina polja, odnosno gustina naelektrisanja najvea na vrhu iljka u ijoj
blizini dolazi do jonizacije vazduha i isticanja elektriciteta iz iljka. Ovo svojstvo iljka da vri
naglo elektrino pranjenje naelektrisanog provodnika na kome se nalazi , kao I onih koji se
nalaze u njegovoj blizini, naziva se efekat iljka.
Nalazi primenu u otklanjanju statikog
elektriciteta sa pokretnih traka i folija od
izolacionih materijala (proizvodnja tekstila,
plastinih masa , papira, itd.), vozila i sl. Na
tom principu zasniva se i delovanje
gromobrana.

Sl. 2.8.Efekat iljka.

IZOLATORI I DIELEKTRICI

Imaju vrlo mali broj slobodnih nosilaca naelektrisanja. Imaju jako unutranje dejstvo
Kulonovih sila izmeu raznoimenih naelektrisanja i vrsto ih veu za njihove atome. Zbog
toga je kretanje (pomeranje) pozitivnih i negativnih estica iz poloaja ravnotee u stranom
elektrinom polju ogranieno na veoma mala odstojanja. Opisana pojava naziva se
polarizacija dielektrika.

.
 10

a)b)
Sl.2.9. Polarizacija dielektrika u
homogenom elektrinom polju.

Na Sl. 2.9. prikazana je

polarizacija dielektrika prema
tipu polarizacije, na osnovu ega
se dielektrici dele u dve grupe.
Dipoli se orjentiu u pravcu i
smeru vektora elektrinog polja

E , koje ima smer od negativne
prema pozitivnoj ploi kondenzatora, pa e se tako na ploi izolatora uz pozitivnu plou
kondenzatora pojaviti negativni polovi dipola, izolatora, a uz negativnu plou kondenzatora
pozitivni polovi izolatora. Dakle, pod dejstvom stranog polja, haotino rasporeeni dipoli u
izolatoru se polariu u smeru polja i u tom sluaju na jednoj strani izolatora istaknuto je
negativno, a na suprotnoj pozitvno naelektrisanje. Kaemo da je izolator elektriki
polarizovan i nije neelektrian. U unutranjosti dielektrika + i - naboji dipola se ponitavaju,
pa imamo prikaz kao na Sl. 2.9. b. Nekompenzovana naelektrisanja ostaju samo na povrini.
Polarizacina naelektrisanja uspostavljaju unutar dielektrika elektrino polje EP , koje
jesuprotnog smera u odnosu na polje E0 (Sl. 2,9. b) koji bi stvarale naelektrisane ploe u
odsusutvu dielektrika, dakle u vazduhu, odnosno vakumu. Zbog toga dolazi do smanjenja
polja:
E = E0 EP (2.23)
Smanjenje polja u dielektriku moemo prikazati i sledeim izrazom:
E
E= 0 (2.24)
r
Gde je r relativna dielektrina konstanta. Ta konstanta za vakum iznosi r = 1, a za druge
izolacine materijale r > 1.
Dielektrina konstantaizolatora utoliko je vea ukoliko je vea sposobnost polarizacije, pa
izraz:
=r0 (2.25)
predstavlja apsolutnu dielektrinu konstantu.
Relativna dielektrina konstanta r je bezdimenzionalan broj , jer predstavlja kolinik
dielektrine konstante posmatranog materijala i dielektrine konstante vakuma: r = .

0

U tabeli 2.1. date su vrednosti r za neke materijale

Tabela 2.1
r - relativna dielektrina
Vrsta izolacionog materijala konstanta
Vakum 1
Vazduh 1,00059
Staklo 2-16
Liskun 4-8
Porculan 4,5 - 6
Voda 80
Transform. Ulje 2,4
Papir u ulju 4
 11

2.4. ELEKTRINA KAPACITIVNOST I KONDENZATORI

KONDENZATORI

Naelektrisana tela utiu jedno na drugo u zavisnosti od veliine naboja, meusobnog

rastojanja i sredine u kojoj se nalaze. Od posebnog znaaja u tehnici je sistem dva bliska
provodnika ili ploe koji su optereeni istom koliinom elektriciteta suprotnog predznaka i
koji su razdvojeni vazduhom, vakumom ili nekim izolatorom, Tako da je u apsolutnom smislu
Q1 = Q2 = Q (2.26)
Ovakav sistem naziva se kondenzator. Da bi se izbegao uticaj susednih naelektrisanih tela
provodnici ili ploe koje obrazuju kondenzator, tim oblogama (ploama) kondenzatora daje se
takav oblik da se elektrinopolje uspostavlja uglavnom unutar kondenzatora (Sl. 2.4).

Izmeu naelektrisanja usamljene provodne lopte (sfere) i njenog potencijala, raunatog u

odnosu na referentnu taku u beskonanosti, postoji linearna zavisnost. Do tog zakljuka se
dolo na osnovu toga da su ekvipotencijalne povrine takastog naelektrisanja koncentrine
sfere (vidi Sl. 2.6.), a poto je i sama povrina sfere takva ekvipotencijalna povrina,
elektrino polje van sfere ima istu strukturu kao da je celokupno naelektrisanje skoncentrisano
u centru sfere , dakle kao kod takastog naelektrisanja. S obzirom da je jaina elektrinog
polja E srazmerna naelektrisanju Q ( vidi izraz 2.7.), a samim tim i Kulonova
sila F = E Qp , tad e i radW (dejstvo sile du puta) dobijen delovanjem Kulonove sile pri
pomeranju probnog optereenja iz referentne take do povrine sfere, kao i potencijal V ( vidi
izraz 2.10.), biti srazmeran naboju Q . Zavisnost izmeu naelektrisanja Q i potencijala
V je linearna i kada elektroda nema sferni oblik. Dakle,
Q = C V C U (2.27)
Koeficijent proporcionalnosti C naziva se elektrina kapacitivnost usamljenog provodnika.
Definie se kao kolinik naelektrisanja i potencijala:
C= Q (2.28)
V
Jedinica kapacitivnosti naziva se farad i obeleava se simbolom F:
Qu C
Cu = = = farad = [F ] (2.29)
V
u V
Sistem od dva provodnika razdvojena dielektrikom naziva se kondenzator.

Elektrode kondenzatora mogu biti razliitog geometrijskog oblika, prema kojima

kondenzatori mogu biti: ploasti, sferini i koaksijalni. Obzirom na vrstu dielektrika izmeu
ploa, mogu biti vazduni, papirni, keramiki, liskunski, itd. Elektrini simbol kondenzatora
su dve paralelne crte sa izvodima i simbolom za kapacitivost Ci dati su na Sl 2.10 ( a-stalne i
b- promenljive kapacitivnosti):

a) b)
Sl. 2.10. Oznake kondenzatora: Sl. 2.11. Ploasti
a)stalna i b) promenljiva kapacitivnost.kondenzatori
 12

Kapacitivnost kondenzatora definie se kolinikom:

C= Q (2.30)
U

gde je :
Q -optereenje jedne od elektroda (druga se optereti sa -Q) , a U napon izmeu elektroda.

Kapacitivnost ploastog kondenzatora (Sl. 2.11.) srazmerna je povrini ploa S, a obrnuto

srazmerna njihovom rastojanju d :

= S
C (2.31)
0

0 d
Ako se izmeu ploa nalazi dielektrik, kapacitivnost kondenzatora e se uveati onoliko
puta kolika je vrednost relativne dielktrine konstante:
S
C = r C0 = (2.32)
d

Upotrebom dielektrika postie se vea kapacitivnost kondenzatora. vrsti dielektrici

omoguavaju da se elektrode kondenzatora, seene od tankih metalnih folija, postave na
vrlo malom rastojanju, bez mogunosti direktnog dodira. Male dimenzije kondenzatora
dobivaju se kada se opisani sistem mota u rolnu.
Osim tehnikih izvedbi kondenzatora, kao kondenzatori ponaae se i svi metalni delovi
odvojeni izolacijom ako izmeu njih postoji razlika potencijala.
Iz (2.31) moe se izvesti jedinica za dielektrinu konstantu ( s obzirom da kolinik S
d
ima dimenziju duine:
u = F = farad po metru (2.33)
m
koja se ee upotrebljava od njoj ekvivalentne C 2 Nm2 .

Potencijal pozitivno ili negativno naelektrisane ploe u odnosu na referentnu taku u

beskonanosti je V+ odnosno V , pa na osnovu svojstava usamljenih provodnika
moemo uspostaviti vezu izmeu razlike potencijala obloga i optereenja kondenzatora:
Q = C(V+ V ) = C U (2.34)
Gde je U napon izmeu obloga. Iz prethodne relacije dobijemo da je kapacitivnost
kondenzatora:

C= Q (2.35)
U

Eleketrode kondenzatora mogu biti razliitog geometrijskog oblika, prema kojima

kondenzatori mogu biti: ploasti, sferini i koaksijalni. Obzirom na vrstu dielektrika izmeu
ploa, mogu biti vazduni, papirni, keramiki, liskunski, itd. Elektrini simbol kondenzatora
su dve paralelne crte sa izvodima i simbolom za kapacitivost C.
Najjednostavniji oblik kondenzatora je ploasti kondenzator, koji se sastoji od dve ravne
paralelne ploe jednakih povrina S ( Sl. 2.11) . Rastojanje izmeu ploa d je mnogo manje
od njegovih dimenzija.
 13

Sl. 2.12.Uz analizu ploastog kondenzatora

Poznato nam je da se elektrino polje uspostavlja unutar ploa, a da je u prostoru van njih
jednako nuli. Iz jednaine polja ovakvog sistema(Sl.2.12.) ploa:

Q Q
E= = (2.36)
0
4 0 R 2 S
Ako lijevu i desnu stranu ove jednaine pomnoimo sa rastojanjem izmeu ploa d,
dobijemo:
E d = Q d = C U (2.37)
0S
Proizvod jaine polja E i rastojanja d predstavlja napon izmeu obloga kondenzatora.
Jednainu 2.37, moemo napisati u obliku:
Q= S
U = C U (2.38)
0d
Odakle je kapacitivnost ploastog kondenzatora direktno srazmerna povrini ploa, a obrnuto
srazmerna njihovom rastojanju d l :
Q S
=C= (2.39)
U 0d

Dielektrina konstanta 0 govori nam da je izmeu obloga kondenzatora vakuum ili vazduh.
Ako se izmeu ploa unese dielektrik sa relativnom dielektrinom konstantom r , tada je
kapacitivnost kondenzatora:

C= S =C (2.40)
0 r d 0

Dakle kapacitivnost ploastog kondenzatora raunamo prema formuli:

C = S S (2.41)

0
r d l
Kapacitivnost kondenzatora sa dielektrikom vea je od kapacitivnosti istog kondenzatora u
vazduhu onoliko puta kolika je vrednost relativne dielektrine konstante r dielektrika, koji
se nalazi izmeu ploa kondenzatora.
Za dobijanje vee kapacitivnosti koriste se viestruki ploasti kondenzatori ( Sl. 2.13) sa n
ravnih paralelnih ploa vezanih tako da obrazuju n-1 elementarni kondenzator. Kapacitivnost
takvog sistema je:

C = S (n 1) (2.42)
0d
 14

Sl. 2.30Viestruki ploasti kondenzatori. Sl. 2.31. Prikaz rotorskog i statorskog

dela ploastog kondenzatora.

Nepokretne ploe ine stator, a pokretne rotor kondenzatora (Sl. 2.14)

U pogledu kapacitivnosti aktivni su samo oni delovi povrina ploa kondenzatora koji se
preklapaju.Kapacitet ovakvih kondenzatora uglavnom se kree izmeu 50 i 500 pF.

2.12 OPTEREIVANJE KONDENZATORA I ENERGIJA OPTEREENOG KONDENZATORA

Naelektrisavanje obloga ili elektroda kondenzatora naziva se optereivanje kondenzatora.

Kondenzator se optereuje pomou izvora elektrine energije, koji ima svojstvo da pretvara
druge vidove energije u elektrinu, pri emu izvor odrava stalnu razliku potencijala izmeu
svojih krajeva.

Ako pomou provodnika i prekidaa prikljuimo kondenzator na izvor elektrine energije,

kroz provodnike nastaje kretanje naelektrisanih estica. Pri tome se na elektrodi vezanoj na
pozitivni prikljuak izvora nagomilava pozitivna, a na drugoj ista tolika negativna koliina
elektriciteta. Izmeu elektroda kondenzatora javlja se razlika potencijala(napon) i elektrino
polje. Istovremeno se unutar kondenzatora vri polarizacija dielektrika. Optereivanje
kondenzatora se zavrava kada se razlika potencijala izmeu elektroda izjednai sa naponom
na prikljucima izvora. Tada kaemo da je nastupilo stacionarno stanje, kad nema vie
usmerenog kretanja elektriciteta, a za kondenzator se kae da je optereen (napunjen). Kod
kondenzatora postoji linearna zavisnost koliine naelektrisanja q(t) i napona na kondenzatoru
U(t).
Dakle, optereeni(napunjeni) kondenzator opisujemo na sledei nain: na elektrodama je
koliina elektriciteta Q, izmeu obloga vlada napon U, a u dielektriku se uspostavlja

elektrino polje E , tako da je :

U
Q = C U i E= d (2.43)
d

U toku optereivanja kondenzatora izvor vri rad savlaujui elektrostatike sile polja
izmeu elektroda kondenzatora. Taj rad pretvara se u potencijalnu energiju polja
polarizovanog dielektrika. Ta energija naziva se elektrostatika energija kondenzatora.
Optereen kondenzator sadri odreenu koliinu elektrostatike energije WC . Ovu energiju
moemo izraunati na sledei nain ako uzmemo da je u trenutku zatvaranja prekidaa
napon izmeu elektroda kondenzatora jednak nuli (U1 = 0 ). Kada je proces
optreivanja(punjenja ) zavren, napon izmeu obloga je U 2 = U .
U toku punjenja srednji napon na kondenzatoru je:
 15

U
1 +U2 U
U sr = = (2.44)
2 2

Znamo da je rad sila elektrinog polja jednak proizvodu naelektrisanja i napona A = Q U sr ,

pa je prema tome:

U 1
WC = Q U sr = Q = Q U (2.45)
2 2
S obzirom na to da je Q = C U , energija optereenog kondenzatora moe se izraziti i kao:

1 1 2 1 Q2
WC = Q U = C U = (2.46)
2 2 2 C

Ako elektrode(izvode) ploa kondenzatora koji je optereen izvadimo iz kola punjenja, on e

zadrati svoje parametre (Q, U , WC ), a ako ih kratko spojimo nekim provodnikom, doie
do vrlo brzog pranjenja kondenzatora. Elektroni se kreu od negativne elektrode ka
pozitivnoj. Na raun akumulirane energije proticanje naelektrisnja bie kratkotrajno
elektrode e postati neutralne, a kondenzator rastereen. Energija napunjenog kondenzatora
se pretvorila u toplotnu energiju koja zagreva provodne ice. Jedan deo elekrtostatike
energije pretvorio se u toplotnu i svetlosnu energiju -varnice koje se javljaju pri zatvaranju
prekidaa.
Kapacitet kuglastog kondenzatora.Ako je kodkuglastog kondenzatora(Sl. 3.32.)poluprenik unutranje sfere r1 ,
avanjske r2 , iji su potencijali :unutranje 1 , a vanjske 2 ,poluprenici unutranje kugle r1 , a vanjske r2 , i
ako je takav kondenzator prikljuen na istosmerni naponU , tada je razlika ptencijala na njegovim
ploama: = 1 2 . Ako u kuglastom kondezatoru posmatramo neku sferu poluprenik r , a druge
U a
r + dr , a pripadajui potencijali , a druge + d , tada je napom meu njima: dU = d . S obzirom da su
posmatrane plohe na vrlo malom rastojanja, pa moemo smatrati da je polje izmeu njih homogeno, kao kod

ploastog kondenzatora. U tom sluaju jednaina napona ravnog ploastog kondenzatora U =

Ql
, dobija
0
S
oblik:

dU = Q dr Odnosno
2
0 4r
dU =
Q

dr

4 0 r 2

Ako izraunamo integral:

r2 r2
Q dr Q 1 1
U = dU = 4 r 2 = 4 r
r 0 r 0r 2 1
1 1
Po definiciji je kapacitet kondenzatora:Sl. 3.32. Kuglasti

Q 1 U
kondemzator C = U , odnosno C = Q,
 16

1 1 1 1 r1r2
Ako izraz za napon podelimo sa Q, dobijemo: C = 4 r

r C = 4 0 r
r

0 2 1 2 1

Ako je r1 << r2 , tad prethodna relacija prelazi u:

r1r2
C = 4
0 r r 4 0 R .
2 1
Ovde je unutranja kugla pluprenika R , dok vanjsku predstavlja sav okolni prostor do u beskonanost. Taj
kapacitet se esto naziva kapacitetosamljene kugle radijusa r1 = R , pri emu treba imati na umu da ipak
postoji i draga kugla,samo je njena ploha veoma udaljena.
Na osnovu ovog izraza, te imajui uvidu da je priblino proizvod:
4 0 1

910 9 As Vm As
, zatim da je F=V , kapacitet za kuglu poluprenika 1
2
cm r = R = 1cm = 10 m je:
1

C = 4 R
1 10 10
0 As Vm 102 cm = 1012 F = pF
9
9 10 9 9

Interesantan je i kapacitet zemlje u odnosu na svemir:

6
C = 4 0 R As 6,4 10 m = 0,7 10 F =
1
700F
9 109 Vm
Dakle, kapacitet zemlje je

C = 4 0 R 700F.

2.13.SPOJEVI
KONDENZATORA

Serijski spoj kondenzatora -

Ukupni kapacitet redne veze
kondenzatora dobijemo
sabiranjem napona na C.
Prikljueni napon U na seriskoj
vezi kondenzatora jednak je zbiru
napona na pojedinim
kondenzatorima:
U = U 2 + U 2 + U3 + + U n .
Q +
Q Q Q1 Q 2 3 Qn
S obzirom da je U = , to je izraz za ukupni napon U = = + + + . Ako
C C C C C C
1 2 3 n

Q = Q1 + Q2 + Q3 + + Qn , tad iz prethodne relacije

imamao u vidu da je dobijemo:

n
1 1+ 1 1 1 1 1
= + + + =
C C C C C C = C
1 2 3 n i1 n
 1
7

Ako imamo samo dva kondenzatora u serijskoj vezi, tad je ukupni kapacitet:
1 1 1 C1C2
= + C=
C C C C+C
1 2 1 2

Paralelna veza kondenzatora- Koristei ove odnose da su naponi na svim kondenzatorima jednaki
ulaznom naponu., moemo izraunati ukupni kapacitet paralelne veze kondenzatora. Kondenzatori
dobijaju naboj koji je zavisan od kapaciteta kondenzatora , a ukupan naboj to ga je od izvora
primila kombinacija jednak a je zbiru svih naboja:

U = U1 = U2 = U3 = = Un Q = Q2 + Q2 + Q3 + + Qn
odnosno:
Q = C1U + C2U + C3U + + CnU = U (C1 + C2 + C3 + + Cn )
Q
C = U = C1 + C2 + C3 + + Cn
n

Opta jednaina za ukupni spoj paralelne veze: C = Cn

i=1

C1 C2 C3
U

Ukupan kapacitet paralelno vezanih kondenzatora je:

C = C1 + C2 + C3
Meoviti spoj je kombinovanje paralelnog i serijskog spoja kondenzatora. Pri meovitom
spoju svaki spoj (paralelni ili serijski ) zadrava svoje osobine. Svaki meoviti spoj se moe
svesti na paralelni ili serijski spoj.