Dragan NIkolić - Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije
_________________________________________________
Ritam Sabedorije
Darko Nikoli
2014
1
www.RitamSabedorije.com
_________________________________________________
Prolog
No je poela da se sama najavljuje sumrakom
koji se nadvio nad Mrtvim planinama. Negde u
njihovom sredinjem delu, kako u odnosu na pravac
prostiranja planinskog venca od juga ka severu, tako i
po visini na koju su dospeli, konjanici su pravili
predah. Poslednji odmor njih pedesetoro pred jo malo
uspona, dok ne nau neko ravnije mesto za noenje.
Predah je prijao. Em ga je bilo retko, em je
teren bio naporan. Istraivanja im je, ionako, bilo i
suvie
u
tom
danu,
najvie
zbog
sporosti
napredovanja po sivim stenama, kojih je bilo svuda.
Od manjeg kamenja, do ogromnih gromada, sve je po
boji delovalo kao davno sprena zemlja. Jedino je
malobrojno drvee gustih kronji, desno od staze koju
je video samo njihov vodi, odudaralo od te slike.
Mrtvilo okruenja kojim su se kretali bio bi im
jedini utisak iz ovog dela putovanja da se niz planinu
nije slivala Crna reka. Nisu ili uz nju, mapa je tako
nalagala, ali im nije bila ni daleko. Korhoi im ree da
je nazvana po boji koju je imala u svom gornjem toku,
a nekako udno je postajala prozirnija kako se
primicala podnoju. To podnoje je ostalo daleko iza
njih. Tri dana jahanja, maltene cela. Sitnica naspram
vie od mesec dana na konjima, koliko je i prolo kada
su sa samog istonog ruba Novog sveta krenuli u
neobinu potragu, idui daleko od obale na kojoj su se
iskrcali. A potraga ka srcu novootkrivenog kontinenta
je bila vredna truda, udelo se za zlatnim gradom,
davno zatrpanim, davno zaboravljenim. Tako je bar
glasila legenda. Njihovo je bilo da utvrde ima li istine u
njoj.
Mina je gledala ljude oko sebe. Pre nekoliko
meseci, kada su se otisnuli na puinu, videlo se u
svakome od njih da eli da postane slavan poput voe
2
_________________________________________________
puta, istraivaa Valtazara Riola. Od dolaska u Mrtve
planine, sve je poelo da se menja. Kako je vreme u
penjanju odmicalo a teren bivao sve naporniji za
osvajanje, izrazi lica su im se menjali od veselih ka
sumornijim. Neretko bi potpuna tiina odmenila orne
osmehe sa poetka puta, a neverica da e nai ono to
trae je narastala. Ipak, ti sjajni borci, krenuvi na
daleki put sluajui odluke vladara svojih esto
zavaenih a sada krhkim prijateljstvom povezanih
kraljevstava, nisu gunali. Bili su odabrani, sa pravom.
Najbolji meu najboljima, iz pet potpuno razliitih
kraljevstava, jahali su zajedno. I to da istrae
neispitani zapad kontinenta za koji nisu ni znali da
postoji do pre pet godina. Samo, toj neobinoj povorci
od pedesetak naoruanih ljudi postalo je na tom
mranom usponu malo muka od prie o slavi i zlatu. Ni
od jednog ni od drugog nije bilo ni traga, ni glasa.
Nita ivo nisu nali. A trebalo bi da ve jesu, uveliko.
Ba tu, u Mrtvim planinama.
Tiinu unutar manje grupe ljudi u kojoj je bila
Mina, a koja se odmarala jedui pod nadvijenim
kamenom nalik kljunu, prekinu glas. Rei izgovori
jedini ovek koji More bez kraja nije preao sa njima,
ve je roen i odrastao ba u Novom svetu.
Ne razumem, ree vodi Korhoi odjednom,
dok je zamiljeno gledao desetak konjanika, odvojenih
od ostalih, kako stoje udaljeni, kao da preostale etiri
petine te neobine ekspedicije i ne postoje.
Minu je to pitanje zbunilo. Kao kraljevu erku,
malo ta ju je zbunjivalo, jer je vrhunsko obrazovanje
dobila od najboljeg sholara koji je ikada kroio na
Sever.
ta ne razume, crni prijatelju?, upita momka
koji im je bio vodi. Ve trei dan uveliko jedini vodi,
jer ostali nisu ni pomiljali da od podnoja Mrtvih
planina krenu uzbrdo.
3
_________________________________________________
Ne razumem. Znam da se ne volite mnogo vi
iz razliitih kraljevstava vaeg sveta, ali.. to oni uvek
stoje po strani. Pet kraljeva vas alje, da?
Da. Zapravo, tri kralja, odgovori mu Mina, pa
oseti neto hladniji nalet veernjeg povetarca, te
namesti bolje severnjako krzno na svojim ramenima.
Pet ili tri? Ja nekad nita ne razumem ta od
vas ujem, iako te rei znam, konstatova ne ba
savrenim izborom tek nauenih rei visoki mladi,
ija je koa bila daleko tamnija od stena po kojima su
se kretali.
Pet je kraljevstava u naem... Starom svetu.
Ali, nema svako kraljevstvo kralja, ree Mina, pa
vrhom noa otkinu pare osuene govedine, a zubima
koricu pogae koja je bila u zavijutku.
Imate kraljevstva, nemate kraljeve? Kako vi
uopte doli do nas!?, pitao se vie za sebe momak
od dvadesetak leta, kome su oi delovale kao da su
bele im bi mrak postajao jai.
Ama, Korhoi, svako nae kraljevstvo ima
vladara. Samo, u jednom je to kraljica. U tri su na
vlasti kraljevi. A ovi peti..., ree Mina, pa pogleda iste
one ljude sa platovima koje je i njen sagovornik
prethodno gledao kada je poeo da zapitkuje.
ta je sa njima? Oni nemaju ni kralja, ni
kraljicu?, upita ponovo znatieljni vodi.
Mina uzdahnu. Nije joj nikada bilo lako da
govori o Ri. Bar su itelji etiri preostala kraljevstva
tako zvali prostranstva znana vekovima kao
Kraljevstvo Pagror. Ali, od kada je poslednji kralj, Vrol
Pagror, u svojoj ludoj elji da vlada celim Starim
svetom pokrenuo Veliki rat, nijedno od etiri
napadnuta kraljevstava vie nije Vrolovu teritoriju
zvalo njenim pravim imenom.
Prozvali smo ih Ra, izgovori Mina izmeu
dva zalogaja, nekako mirno, kao da posle prethodnog
4
_________________________________________________
nije osetila setu zbog svega to je doivela u Velikom
ratu.
Ra? Ne znam tu re, ree crni vodi devojci
duge crne kose, snane u rukama, vrlo lepe u licu, a
vete sa mlatom, orujem od kog se nije odvajala.
Ra je... Vidi im boju barjaka? Nema vie
dovoljno svetlosti, ali vidi? E, i one trake to imaju
oko miica? I boju platova?
Vidim, da. Moje pleme to zove roas. To je kad
je neto... Pojedeno. To je boja kad gvoe ostari,
ree mladi crni ovek. Devojka koja mu je, sa svojom
21 godinom, mogla biti vrnjakinja, odmah nastavi.
E, to! To mi zovemo ra. Njihovo kraljevstvo
isto tako zovemo. I njih same zovemo tako.
Ali, roas je loa pojava. Ona jede. Zato ljude
zovete loom rei, a jaete zajedno sa njima?,
nastavie se pitanja.
Mina je opet uzdahnula. Pogledala je titove
koji su je okruivali, krupne ljude Severa koje je njen
otac, kralj, lino odabrao iz svoje garde da joj budu
pratnja u misiji kakve ranije nikada nije bilo.
Vidi, Korhoi, mi smo ih nekako... uvek tako
zvali. Malo zbog boje koju su odabrali za svoju, malo
zbog njihove naravi. Voleli su uvek sve to je tue.
Nezasiti. Razmetljivi. Prebogati. Hodaju uzdignutog
nosa. Zato su i rat poeli, nastavi Mina, pa na tren
pogleda sledei zalogaj.
Rat? Neki davno?
Ne, crni moj prijatelju. Ne tako davno,
uopte, ree Mina Grunveld, pa zagrize meso iznova,
a prstom pree kroz drvenu iniju u kojoj je bilo
usoljenog sira, te uze poslednje parence.
Kroz misli su joj prolazili dani stari tek neto
vie od pet godina. Dani u kojima je ostala bez mlaeg
brata, koga ubi ba ruka kralja Re. Tog Vrola
Pagrora, surovog vladara koji otpoe Veliki rat, vie
nema. Nema ni Kraljevstva Pagrora. Potinjeno,
5
_________________________________________________
postalo je, prosto, Ra. Seanja na mrtvog brata,
meutim, nikada nisu izbledela.
Bio je dete, ree Korhoiju odjednom, potpuno
zamiljena.
Ko?, upita je on.
Moj brat, izgovori, pa zauta. Gledala je
vojnike Re, uvene Platove, kraljevu gardu. Gardu
kralja koga vie nema. Kraljevstva koga vie nema.
Pobeeno od strane ostala etiri, koja iz ponora poraza
nekako udesno krenue u slavne jurie i zbacie
Pagrore sa vlasti Re.
Korhoi nije nita pitao o bratu. Shvatila je u
njegovom pogledu da je uvideo da je to bolna tema,
im su u tako kratkom razmaku servirane rei brat,
rat i pomalo suzno oko.
Vidi, Korhoi, stvar je prosta. Tano, nismo ba
mi ostali, koji nismo iz Re, u nekim dobrim odnosima.
Uvek tu ima pograninih razmirica, manjih ili veih
sukoba, netrpeljivosti, rivalstva... Ali... Oni su hteli sve
da nas porobe. Umalo su i uspeli. Ubili su mog brata,
kraljevog sina. Ja sam ti iz Kraljevstva ume. Sa
Severa, kako nas zovu svi ostali. Ubili su i sina jednog
drugog kralja, malog princa Obala. Hm. Obale, kako to
da ti objasnim... To su ti oni tamo, oni to imaju one
prake, stoje sa starim Karsom Trozupcem. Mornari,
pomorci... zovi ih kako hoe, samo na obalama i ive.
Ra ih je skoro unitila. Ra je i skoro celo Visoko
kraljevstvo porobila, da je i sama kraljica je morala da
bei. A kraljice Visokog ne bee. Nikada nisu, do
Velikog rata. O Jugu i da ti ne priam. Stradali su,
moda i najvie. Mada, oni nikada nee kukati, iako su
i za njih tako ponosne i snane, to bili dani kuknjave,
rekla je gotovo u dahu Mina.
Priseala se poetka Velikog rata, kada je prvi
put videla kako novi katapulti Re sa vie od est
stotina stopa udaljenosti prave rupe u zidinama za
svoje savreno oklopljene i savreno brutalne vojnike.
6
_________________________________________________
Seala se i pria o spaljenim selima. I ubijenim
seljacima. I hiljadama onih koji su beali. Deci koja su
ostajala bez igde iega i igde ikoga. Sila Pagrora bila
je velika. Naroito kada su joj uz rame koraali
prepredeni Istonjaci. Moan savez, iako se ti
ostrvljani nikada ranije nisu usudili da podignu oruje
na neko od Pet kraljevstava. Zlato je uinilo svoje.
Ako su vas sve pobedili, kako su izgubili?,
nastavi znatieljni vodi, koji o Starom svetu nije znao
mnogo toga. Od spoznaje da on postoji i prvih
kontakata uspostavljenih sa Doljacima, kako su ih
zvali u Novom svetu, poeo je da ui doljaki jezik,
da bi mogao da sazna sve. A znatieljan je bio taman
toliko, da neprestano zapitkuje.
Da, stvarno. Ako su vas pobedili, kako su
izgubili?, ponovi Korhoi.
Mina je odutala. Setila se svog roaka,
slavnog Isaka Daladura, kog je volela ne zato to je i
on neobino voleo mlat, ve zato to je u tim strani
danima rata pokazao pravu duu Severa. Hrabru,
neustraivu duu Kraljevstva ume. udni veseljak,
gospodar jednog od najjunijih gradova Severa, bio je
dovoljno lukav da na pravi nain i u pravom trenutku
podigne ustanak. Prikljuili su mu se razbijeni delovi
vojske. Narod. Svi.
Bila su etiri heroja. Samo su se pojavili,
gotovo niotkud. Eto, nema ni pet godina, a kao da je
bilo pre stotinu, seala se Mina svih pria koje su
stizale do nje, tada 16-godinje, o uvenoj Velikoj
etvorci koja je reila Veliki rat.
Heroji? ta je to?
Junaci. Jedan je bio na, Isak...
A jedan je bio na, ubaci se odjednom u priu
stari Kars Trozubac, iji topli osmeh ulepa tu
hladnjikavu no.
Gospodaru Kars! Priajte mi, ree Korhoi i
ustade da ustupi mesto najiskusnijem lanu
7
_________________________________________________
ekspedicije. Najstarijem, ako se ne raunaju sholari
koji su bili u pratnji Valtazara Riola ne bi li zapisivali i
savetovali, kako su to uenjaci uvek i inili kao
najueniji ljudi Starog sveta.
Sedi, mome, sedi. Prija mi da protegnem
noge. Mi sa Obala i nismo navikli da jaemo ba
ovoliko, ree uz osmeh Kars, pa osloni drku svog
trozupca pokraj izme, sebe osloni na to oruje, te
dodade: ta te zanima?
Taj rat. Kako ste pobedili, ako ste ga izgubili?
Mina je osmotrila starog lana line garde kralja
Obala. Kars je delovao skladno, smireno, ali uvek
spremno. Miice uopte nisu dozvoljavale da se utvrdi
koliko je star, ak ni to to se kosa povukla malo sa
ela. Kratka brada i brkovi inili su njegovo lice
ozbiljnim, a rei mudrim.
U svakom ratu neko umisli da je pobedio. Ali,
ratovi ne donose pobednike, samo poraene. Pre ili
kasnije to svi shvate, ree Kars, pa otpi iz svoje
uture medovinu. Prija..., poruie njegove oi.
Korhoi je ubrzo saznao i za to kako je Isak
poveo Sever u ustanak, ba kada i mladi
prestolonaslednik Obala, Nil Arilion, svoj narod.
Na Nil ti je bio dete, kao Mina tada. Ali, narod
ga je oduvek voleo. Sluao, kao i njegovog dobrog
oca, pripovedao je Kars, a Mina osetila u njegovom
glasu zato su uvek govorili da je Kars ne najodaniji
uvar kralja Obala, ve njegov najvei prijatelj.
Da, Nil bi mi sad ovde dobro doao. Vedrog
duha, razmrdao bi ovu umalu kolonu. A dodatni ma
koji itekako zna ta radi, uvek dobro doe u
neispitanim teritorijama, dodade Kars, pa uzdahnu i
ree sebi u bradu:
Nil i Vili... Kakav je to samo juri bio pred
zidinama Pagrora.
Brzo se trgnuo, pa nastavio da odgovara na
znatielju koja nije naputala Korhoija ni jednog trena.
8
_________________________________________________
Kada je mladi vodi uo i za Vilija Turloka,
pomalo nestvarnog junaka Juga koji je poveo svoj
vojniki ustrojen narod da bi se Ri uzvratio udarac, a
zatim uo i za Tinu Pasilis koja je Visoko, kraljevstvo
kojem vladaju ene, podigla na ustanak, pribliilo se
vreme za pokret.
Nauie sve, polako mladi prijatelju, ree
Kars te viknu: Idemo dalje.
Valtazar Riol je bio voa puta. Mina ga nije ba
mnogo cenila, valjda jer ga je u poslednje vreme
odavala pohlepa za zlatom, a ne kao nekada ranije,
istraivaki duh. Ali, pravi voa vojnika koje su vladari
poslali da u zajednikoj ekspediciji pronau zlatni
grad, bio je upravo Kars.
Gospodar Kars tako lepo pria, ree Korhoi
dok se spremao da uzjae.
Nije on gospodar, Korhoi. On je samo uvar.
Straar. Kraljev uvar, ree Mina, pa se nakloni. Ne
Karsu sa Obala, koji odmae, ve konjaniku irokih
ramena, a duge crne kose, koji projaha pokraj nje
zajedno sa sedmoricom sopstvenih uvara. Bio je to
prvi kontakt dva deteta kraljeva, tako visoko u Mrtvim
planinama. Korhoi opet iskoristi trenutak tiine da
upita neto.
Shvatio sam. Ovi sad, ovi sa zelenim
barjacima, to su sa vaeg Juga?
Jeste. A kao to sam ja dete kralja Severa,
Bibi je dete kralja Juga, ree mu Mina, pa cimnu
bradom u pravcu snanog mladia koji je prolazio pred
njima sa svojom pratnjom. Ona se skokom pope na
svog konja, drei mlat kako je oduvek i volela da ga
dri za lanac, sa kog je sa jedne strane visila drvena
drka, a sa druge elina kugla naikana bodljama.
Jak je. Pravi sin kralja, ree Korhoi.
Svi su na Jugu jaki, ree tiho, kroz osmeh
Mina, vie kao ensko nego kao neko sa Severa, gde
9
_________________________________________________
Junjaci nisu bili ba omiljeni, iako cenjeni zbog svoje
danonone posveenosti jaanju tela i borbama.
Do njih je, onako jo uvek nepomine, u mestu,
dojahala i Morska straa. Vojnici Obala, ljudi iskusnog
Karsa Trozupca. Njegova pratnja, koja se nije odvajala
od svog voe. Voe, bar u ovoj ekspediciji. Prile su
brzo i nekako jo bre prole Strele. Najbolje ratnice
Visokog kraljevstva, koje je kraljica lino probrala iz
svoje garde ne bi li se uverila ima li istine u onome to
je Valtazar Riol tvrdio.
A Valtazaru se verovalo. Kako i ne bi, kada je,
po okonanju Velikog rata, kao nagradu za to to je
malo pripomogao pobednicima u ruenju sopstvenog
kralja, dobio novac i brodove za put preko Mora bez
kraja. Niko se nikada nije usudio da dva i po meseca
plovi njime samo u jednom pravcu, ak ni ljudi Obala.
On jeste, otuda mu i sva slava za otkrivanje Novog
sveta. Kako li je znao da je taj novi kontinent tamo,
niko na starom nije bio siguran. Mina je naula da je
na Poslednjem ostrvu, istraujui neto, video kako
ptica odlazi dalje na zapad. To to se oduvek verovalo
da na zapadu nema nieg posle Poslednjeg ostrva, on
je iskoristio da postane najvee ime meu svim
istraivaima. I najpoznatiji stanovnik Starog sveta. I
Novog, bar je prieljkivao.
Valtazar je putovao na najsveanije ukraenom
konju, kakav je i sam umeo da bude obuen u
poslednje vreme. Oko njega su bili sholari, esto sa
nametenim pregatama kapuljaama koje su ih i
razlikovale od ostalog sveta, a koje su kao poseban
odevni predmet imale tek toliko materijala za
prekrivanje glave te za sputanje sa ramena, ukoso,
do sredine grudi, odnosno sredine lea. Stari sholari
su ih retko skidali sa temena, ovi dodljeni Riolu su bili
ba takvi, ali su bili i potpuno opremljeni: sa sobom su
nosili brojne torbe sa napicima, biljem i papirima, kao
10
_________________________________________________
i kaveze sa golubovima. Sholar bez goluba ne bi bio to
to jeste.
Nikako da shvatim to ste poveli i njih, ree
odjednom Korhoi i pogledom pokaza Mini ka
Platovima Re.
erka kralja Severa uzdahnu. A onda gotovo
apatom priznade.
Zna, nisu svi u toj Ri loi. Kraljeva garda je
na kraju i presudila svom kralju, kada je potpuno
pomahnitao.
Korhoi je utke poterao svog konja uzbrdo.
Jahao je pokraj Mine, pa se okrenuo i pogledom
zatraio nastavak prie.
Nisu svi Platovi ustali na Vrola Pagrora,
naravno. Kako bi, kada su mu verni. Ali dobar deo,
kada se Veliki rat pribliio kraju, jeste. Oni to su mu
tako surovom ostali surovo odani, proli su kako su
kako su proli. Neki su ubijeni, neki su pobegli.
Skrivaju se, kao i delovi razbijene im vojske. Ali, kako
dani prolaze, sve ih je manje, priala je Mina, zanevi
se, a ne odgovorivi na pitanje.
Ali, zato su poli?, prekide je Korhoi.
Ra nije unitena. Samo vie nema svog
vladara. Kraljica je prognana, njeni sinovi takoe u
zatoenitvu. Platovi koji su presudili kralju, sa
izaslanicima ostala etiri kraljevstva, brinu o poretku.
Sada su nekako... i oni nai, izgovori Mina Grunveld
tu poslednju re sa uenjem. Niko, odavno, ljude iz
Re nije zvao naima.
Kolona se polako formirala. Na njenom elu
jahao je Kars Trozubac i njegovi ljudi sa Obala. Iza su
bile Strele, vitke devojke Visokog kraljevstva, koje su
uz dugake lukove imale jo jedno neobino oruje,
sokolove. Mina je sa snanim titovima, sa kojima je i
pola iz dvora Severnog kraljevstva, bila u sredini. Tik
iza nje jahao je mladi princ Juga kogu su za tili as
pristigli.
11
_________________________________________________
Mina, ree joj joj Bibi Zant, koji se izdvoji
malo od svoje sedmolane garde znane irom Starog
sveta kao Zubi.
Bibi, odgovori ona, klimnuvi glavom momku
koji je po godinama bio slian njoj, ali graom toliko
skladan da je na tren zaboravila koliko je pogleda
tokom uspona upuivala Sanatoru Doviku, jednom od
svojih titova.
ta misli, Mina, ima li ikakve nade?, upita je.
Uvek ima nade. Bog nam je nju i dao da bismo
se imali za ta drati ako smo nad ponorom, odgovori
mu mirnim glasom dok je, jaui, gledala ispred sebe.
Pobogu, Mina, kakav ponor, ovde samo postoji
uzbrdo, ree erki kralja Severa pa se naglas
nasmeja, kako je to sin kralja Juga voleo da radi. Bibi
se, meutim, brzo umiri.
Mislio sam..., nastavi, ali ga ona prekide.
Najpre pogledom, a onda i reima.
Znam ta si mislio. Ali, ako je Valtazar bio u
pravu da Novi svet postoji, i to bez ikakvog dokaza,
zato mu ne bismo dali jo malo anse da pokae valja
li mu ta iscepana mapa?, izgovori Mina, pa pogleda
iza sebe ka slavnom istraivau, oko kog su jahali
sholari Severa, Juga, Visokog i Obala. Jedino iz Re
nije bilo nikog osim Platova. A oni su jahali tiho, iza
ostalih. Kao da su odbaeni, iako to nisu bili. Ponosni
na svoju ast, svesni da ih i sopstveni narod osuuje
zbog ubistva kralja Pagrora, a kamoli neprijatelji ija
su kraljevstva svojevremeno hteli da pokore.
Bibi frknu, ne elei da previe razgovara o
Valtazaru. Nije mu bio drag, ba kao i Mini, primeti
ona. Zato erka kralja Severa i promeni temu.
I, prine Juga... Kau da si skoro nepobediv na
onim vaim turnirima?
Bie prilike, Boe zdravlja, pa da me vidi na
delu, nasmeja se Bibi Zant, pomalo ponosno, a
pomalo zavodniki, kako je i voleo da ivi.
12
_________________________________________________
Mina mu nije dozvolila da se razmee pred
njom.
Da, ula sam za te tvoje vetine. Dodue, ula
sam samo za poslednja dva velika turnira u vaem
prestonom gradu. Kau mi da si oba puta na kraju
zavrio na leima, ree pa se nasmeja, izazvavi i
neprimetni smeak svojih titova. Ona naroito
primeti onaj na licu mladog Sanatora Dovika. Te usne
su joj ba znaile u poslednje vreme.
Ne bih ja to nazvao porazima. Niko nikada i
nije uspeo da pobedi Vilija Turloka. A ja, eto, nisam
hteo. Pa, najbolji mi je drug, gde na njega da stvarno
potegnem oruje, ko bi onda mamio uzdahe
severnjakih devojaka, ree Bibi o slavnom mladom
junaku Juga, pa izazva smeh svoje garde, a umiri lica
Severnjaka. Naroito Mine, koja kraj Velikog rata
pamti i po neem neobino lepom. Sobiku u kome je
imala dovoljno vremena da nasamo bude ba sa
Vilijem.
Stoj!, viknu odjednom jedan od pripadnika
Morske strae sa vrha povorke. Tajac odmeni do tada
tiho komeanje konjanika. Kolona se zaustavi u trenu.
Sokolovi sami poletoe sa ruku Strela u
sumrak, ali se uskoro na nebu samo zaue krici. I
nova tiina.
Pero je padalo sporo. Niko nije video vazdunu
bitku, ali tri odabrana sokola moraju biti jaa i od
najjaeg orla, pomisli Mina. No, samo je jedno pero
padalo. Ba sporo. Gledajui pravo pred sebe, ka
uzdignutim vrhovima Mrtvih planina, lanovima
ekspedicije ve zalo sunce nije pomagalo da bolje
osmotre taj jedini dokaz kratke bitke. Sekundi ekanja
da konano padne potrajali su kao venost.
Pruena Miralina ruka uhvati krvavo pero i ona
ciknu, a ene-ratnice se odmah razmaknue oko nje i
ka nebu usmerie vrhove smrtonosnih strela. Maevi
se isukae, a koplja, helebarde i mlatovi osetie na
13
_________________________________________________
sebi vrsto stegnute ake. Oni u koloni zadueni za
golubove, najueniji meu njima, sholari koje su
poslali dvorovi, privie belim pticama uz noge poruku
Napadnuti smo, spremni da perima dopiu koju re,
bude li bilo vremena. Pustili bi ih i bez dopisivanja, da
je stvar hitna a bitna, pa ih bre bolje povadie iz
kaveza. Za svaki sluaj. Za taj sluaj.
udni
krici
zaparae
nebo
odjednom.
Nepregledno jato slepih mieva izlete iz jedne pilje i
napravi oblak dovoljno velik da se nadvije nad skoro
celom kolonom. Preletee ljude i njihove konje, a svi
pognue glave, pa i Mina, prekrivi kosu slobodnom
rukom. Klepetanje sitnih krila kao da im se svima
odvijalo u glavama. Bilo ih je tako mnogo, a tako
bunih...
Kada ogromni crni oblak konano proe,
opasnost koja se na tren osetila u vazduhu promeni se
u tihe osmehe i poneku alu.
Tjah. Slepi mievi. Pretvorili smo se u obine
mieve od ovog kamenja i jezive tiine, progovori
Kars, sada ve sa ela kolone gledajui unazad ka
ljudima.
im se okrenu da nastavi penjanje, huk
nekakvog dugog koplja zapara vazduh i njegov vrh
proe mu spreda kroz vrat.
Zaaaaaaaaaaiiiiiiiillllll!, zaurla skianje iz
stotina, hiljada grla, a iza svakog veeg kamena, iz
otvora koje nisu ni primetili, iz svega nepominog pred
njima - na kolonu se stuti sila kakvu nikada nisu
videli, niti o njoj ikada uli. Korhoi je poeo da se
trese. Pokuao je da neto izgovori, ali te rei niko iz
Starog sveta nije razumeo.
Ogromni ljudi, ako bi se ta stvorenja od sedam
stopa mogla ljudima nazvati po svom izgledu, sa
seivima najrazliitije vrste, od maeva drevnih, sablji
bronzanih do kopalja dugih, sjurie se sa svih strana
14
_________________________________________________
na ratnike koji su ceo ivot iveli za bitku po kojoj e
ih pamtiti. Ovo je bila ba ta bitka.
Slepi mievi se pojavie ponovo niotkud,
vrativi se ka mestu odakle su izleteli iz stena, ali
ovoga puta napadajui i one koje krila nemaju. Najpre
bele golubove, jo uvek u rukama sholara. A onda i
same uenjake, zarivajui svoje zube u njihove
vratove, oi, ruke koje su pokuavale da iz kaveza
oslobode ptice makar bez poruka.
Pokolj na nebu i taj staraki nije bio nita
naspram onog koji se je tek poinjao.
U zaklon, ka reci!, vikao je Bibi, vitlajui
maem kao u transu dok je gledao kako ka elu
ljudske kolone nadire lavina neljudi. Njihovo oruje
nije bilo ni izbliza toliko snano kao silina pokreta,
veliina miica i spretnost kojom su se stutili u
punom trku.
Ali, reka nije bila blizu. Iako bi im pruila
kakvu-takvu odstupnicu, bar titei ih sa jednog boka
to bi ostavljalo samo borbu na drugom i frontalni
udar koji je dolazio iz pravca udaljenog vrha planine,
reka se inila dalekom za one iji je pokolj ve postala
sudbina.
Prvi udar su osetili hrabri ljudi Obala.
Kars se, sav u krvi, mrtav koprcao u sedlu
uznemirenog konja koji je njitao pod njim. Morska
straa, ne stigavi ni da uzdahne zbog smrti slavnog
komandata iz Velikog rata iji neupotrebljeni trozubac
pade na crno kamenje, munjevito zgrabi prake.
Nekoliko brzih okreta iznad glave i putanje jednog
kraka omoguie da otri piljci izlete i poput rafala
pokose prve redove napadaa.
Pokose. Tako je bar trebalo da bude. Tako je
uvek kada polete siuna seiva vojske Obala. Ali, sve
to se desilo sa tim udnim, snanim ovekolikim
biima bio je poneki krik, neujan u buci koju su
stvarale stotine njih, ogromnih. Nezaustavljivih.
15
_________________________________________________
Pogoeni ak nisu ni pali. Nisu ak ni ustuknuli kada
su ih doekali isukani maevi.
Uz bok pomorcima izjahae ljudi ume, Minini
severnjaci ogromnih topuza i jo snanijih elinih
maeva, kakve Novi svet nije video do susreta sa
doljacima iz Starog. Strele, iza njih, sa svojih belih a
uznemirenih lepotana, u trenu iz lukova odapee hice
u nepreglednu masu. Napee strune iznova i iznova,
ali histerini urlici pred njima nisu se smanjivali. Niti
su pogoeni padali. Sa strelama u udovima, ak i u
ponekoj glavi, juriali su sumanuto. Iz njihovih rana
slivala se gusta, krv gotovo zelene boje koja je na
meseini imala drugaiji odsjaj od Karsove. Ali, rane ih
nisu zaustavljale. Naprotiv. Ti snani, visoki stvorovi
sivkaste koe na kojoj dlaka nije bilo ve samo sirovih
miica, uz iskeene zube i silinu kojom su nadirali niz
padinu delovali su sve vie zastraujue kako se
distanca smanjivala.
U stranu, sklanjaj se u stranu!, zaurlae
odjednom glasovi iza prve linije fronta koja je ekala
susret sa neprijateljem. A zastraujui neprijatelj je
bio svega nekoliko desetina stopa blizu. I sve blie i
blie. Ti iznenadni glasovi ljudi nadjaae ak i topot
njihovih konja. Platovi Re.
Ponosni. Reeni da ih pamte kao odane Dobru,
a ne kao one koji gaze svoju re. Na konjima
protutnjae u susret velikoj sili, visoko podignutih
maeva. Platovi su se vijorili za njima dok su jahali u
slavu. U smrt.
Ako bi kog od napadaa i proboli, ako bi kome
ruku koja dri ma odsekli, ogromni stvor bi i dalje
vritao, a iskeeni zubi kao u ivotinja bi pokazivali da
bol moda i osea, ne i slabost. Tek kada bi neko telo
palo obezglavljeno, vie se nije mrdalo.
Secite im glave, secite im... bilo je poslednje
to su ljudi Re izgovorili podno vrhova Mrtvih planina.
Meu njima vie nije bilo ivih.
16
_________________________________________________
Slepi mievi su se posvetili novom udaru sa
lea. Okomie se na Valtazara, koji je pokuavao da
se rukama spase okreui svog konja ka reci, kao to
je radilo i sve vie ratnika, traei bilo kakav bolji
poloaj od frontalnog sudara sa zastraujuom, sve
brojnijom silom. Deo ljudi i sve Strele poee da prave
odstupnicu pokuavajui da rasteraju crni oblak sa
krvavim zubima, a Mina, povlaei se okruena vernim
titovima, primeti neto posve neoekivano. Ba kada
je mlatom zgromila imia, ogromni ratnik koji joj se
pribliavao sa boka uhvati se za oi, zaurla jo jae i
ostade na tren zgren, skoro kao ukopan. Stade i ona,
pokuavajui da razume ta se deava, ali napada se
za tili as pribra. Odmah ju je spazio, bacio koplje ka
njoj, ali njen brzi refleks na konju, kome se hitro
pribila uz grivu, spase je od otrice, te ona odmah
nastavi sa galopom ka reci. Bila je sve blie. Ali, njenih
je bilo sve manje.
Ni treina nije preivela prvi udar. Bar je to
mogla da nasluti po desetak njih koji su jo uvek bili
na konjima, meu njima i Bibi, koji je maeve slao ba
tamo gde treba. Reka je postala saveznik, ali
nedovoljan. ume uz nju nije bilo kao u dalekom
podnoju, pa su krvavi napadi iz vazduha nastavljeni,
a ogromni napadai opet bili blizu. Krenuti niz reku
samo bi odlagalo smrt, pomisli i pogleda kako njeni
severnjaci polako padaju, jedan po jedan. Oni koji su
sili sa konja da bi bili okretniji u borbi nisu prolazili
mnogo bolje. Crni kamen natapala je krv dve boje. A
kamen je bivao sve crveniji i crveniji kako su trenuci
prolazili. Pogled u stranu, dok joj je konj poskakivao
po nakvaenom kamenju koji je nekada moda bio i
lepa obala, bi dovoljan da vidi i kako sa svog konja
pada maem probodeni tit Sanator Dovik. Njen tit.
Odmah do njega, hrabri ratnik Juga je svoj ma zario
u trbuh napadaa sa ijih usana se zau grozan urlik.
17
_________________________________________________
Taj stvor, u isti mah, Junjaku odrubi glavu jednim
potezom ogromne miice koja je drala veliki ma.
Tren kasnije, okreui se u mestu, vitlajui
mlatom ka dvojici koja su joj se pribliavala, konj se
pod Minom prope pogoen kopljem u prsa. Pad
unazad, u pliak, bio je straniji nego to je oekivala.
Udarac glavom u crni kamen odmah joj raskrvari
teme. Lice joj nakvasi mlaka voda i vrela krv. Oi su
joj se sklapale dok joj se svest mutila, svesna da je to
njen kraj. Mlat je sve slabije stezala, a Crna reka poe
da je, nemonu, vue sporo sa mesta krvoprolia u
kome se glasovi ljudi vie nisu uli. Samo krici
Zaaaaaiiiiilllll!.
I jedan mnogo udniji.
Saaaaah-beeee-dooooooriiiiiiaaaaaa!!!
18
_________________________________________________
Sabedorija
Krma podno junih zidina Zlatnog dola bila je
jedino mesto u gradu u kome se u tim sitnim nonim
satima mogla primetiti bilo kakva ivost. Obino pono
nije doba dana u kome drutveni ivot zamre u
gradovima pet kraljevstava Starog sveta, ali kako se
iekivao prvi dan prolea, a u njega je po drevnim
obiajima valjalo ui ranim ustajanjem i odlaskom u
prirodu, malobrojni gosti jedini su bili budni.
Gradska straa je sebi odavno priutila luksuz
da drema na zidinama pokraj kapije, dok spavanja ni
izbliza nije bilo iza vrata nad kojima je bio urezan
natpis Urtova gostionica. U njoj se jo uvek sluilo,
gosti su nazdravljali sudarima punih krigli. Aul koji se
tu toio bio je meu boljim pivima u Ri, pa je
pripitost odavno zavladala meu budnima, no oni nisu
jedini koristili okrilje noi za uivanje.
U tali pokraj krme njegove ruke pele su se uz
njen struk. Gledajui ga odozgo, dok je leao na gomili
slame, prestala je da se pita kakva ju je to luda srea
zadesila da naoiti stranac, tako slatkoreiv a tako
zgodan, ba u gostionicu njenog oca svrati i ba nju
odabere, tako obinu. Inela smesti svoje butine blie
njegovim. Raskopana koulja otkri unutranje strane
njenih napupelih grudi koje su gorele od elje da
dodirnu njegove. udei za spajanjem dva tela o kome
je toliko matala, prenu se ba kada i on: vrata iza
njihovih lea se otvorie uz tresak, a stari Urt, sa
dvojicom grdosija, takoe sa toljagama u rukama,
dreknu:
Inela! Ubiu i tebe i njega!
Momak se brzo izvue, a kako mu je konj bio
daleko, tik pokraj vrata, shvati da je beg bez borbe
nemogu. Dodatni problem je predstavljala injenica
da mu je ma u koricama, a one privezane o sedlo,
19
_________________________________________________
koje je sve vie ostajalo iza trojke koja mu se
pribliavala. Pogled u stranu, ka oslonjenim vilama, bi
dovoljan da pomisli Nisu trozubac, ali posluie.
Hitar pokret omogui mu da ih zgrabi pre nego
to mu je Urt dovoljno priao da ga opaui debelim
drvetom, te se momak izvi u stranu, po nogama od
pozadi udari besnog krmara, potom i po glavi, tek
toliko da se Urtu pomuti svest. Zbunjeni tandem
irokih plea se pogleda, pa se zatra na njega, ali i
njih zadesi iznenadni pokret suparnika. On se i sam
zalete ka njima, zabode vile u pod i odbaci se u vis,
preletavi ba izmeu njihovih glava. Dve uzdignute
toljage samo je velika koliina aula u krvi spreila da
zavre na susednim elima, a dok su se okretali za
strancem - po potiljcima ih udari najpre jedan, a
potom drugi kraj drke.
Trojica na podu, bez svesti, devojka koja se
tresla od straha i konji koji su na tren zanjitali dok je
kratka borba trajala. Shvatio je da je vreme za
rastanak, te prie Ineli, uze joj dlan u svoj i celiva ga,
apnuvi:
Reci ocu da sam te primorao. Razumee.
Ostavivi zbunjenu devojku da se pita ta sve
ovo bi i kako mu je uopte ime, odjaha tren kasnije na
svom Vihoru, pravo u no. Topot konja za tili as
proe kroz kapiju koju budne oi odavno nisu uvale,
a potom preko mosta pravo na jug, ne toliko daleko
koliko mu se inilo da e no potrajati kada je video ko
je otvorio vrata tale.
A no je jo trajala kada ga je brzi konj doveo
pred zidine neobinog grada u koji je poao.
Jo nije zora... Nije trebalo ovoliko da urimo,
drue, pomilova po grivi Vihora, svestan da je stigao
pred jedine kapije u pet kraljevstava koje se nikada ne
otvaraju pre nego to sunce izae na istoku. Stara
mudrost kojom ga je Mirdos Drveni uio da se nou
Zlo pomami na tom mestu je toliko verno
20
_________________________________________________
primenjivana da nikome i nikada kapije nisu otvarane
nou jer je dan za Dobro, a no za Dobro nije.
Shvativi da ima jo nekoliko sati samoe pred
sobom, priveza vernog druga za oblinje drvo pa svoj
mali zaveljaj stavi pod glavu, te prilee, dok ne svane
prvi proleni dan. Buenje uopte nije bilo onako
kakvim se nadao.
Hladan dodir elika na levom obrazu bio je
pravi ok. Otvorio je prvo jedno oko, spazivi traku
boje re oko zgloba izme pred njim, a onda otvori i
drugo. Pogled mu se dizao, preko savreno iskovane
otrice maa do gvozdene rukavice koja ga je drala,
potom srebrnkastog odsjaja verinjae, sve do
barbute kojom je bio prekriven najvei deo lica.
Pre nego to me ubije, reci mi bar zato se
selim kod svog brata. Mislim... isto da znam ta da
mu kaem kada ga sretnem u plavim dubinama?,
upita odozdo, oekujui odgovor Ovo ti je zbog Inele
i pokret maa.
C-c-c, ree neoekivano meki glas, a onda
ruka skinu lem kakav se ne via esto. Njena duga
kosa ute boje i osmeh koji nije video skoro pet
godina behu dovoljni da mu padne kamen sa srca.
Tina! Pa ti nisi normalna, morskih talasa mi!,
uzviknu.
Stari, Nile, stari. Ranije si bio oprezniji,
ree Tina Pasilis, pruajui mu ruku da ustane.
Zagrljaj im bee dug. Iskren, prijateljski. Ba
kao kada su se, davno, poslednji put videli na
rastanku podno bedema Niti.
Kada sam video boje re oko lanka...
Od malog trika srce ti silo u pete? Ume ti i
bolje, prijatelju, ree i dodade mu ma. Kao u stara
vremena, ko izgubi donosi vino?, upita ga moda
najpoznatija devojka Visokog kraljevstva, a on,
nasmejan ba kao i ona, prihvati dvoboj iako jo uvek
pospan, ali i radostan.
21
_________________________________________________
Tek to su se vrhovi oruja dodirnuli za poetak
megdana, teke, stare kapije pokraj njih poee da se
otvaraju.
Tani kao i uvek. Ba kada se sunce raa,
ree Nil Arilion i pogleda osmoricu mladih sholara koji
dve kapije otvorie irom.
Konje su uveli primeujui tajac oko sebe. A on
je nastao im su mladii koji e se uenjacima tek
nazvati - shvatili ko im je to doao u goste.
U susret im prie starac veoma duge brade, sa
rukama na leima pre nego to ih rairi pred njima.
Gosti dragi. Vi ba poranili. Uite, uite. U
gostoprimnici je sve spremno za vas, ree im, a oni
posluae starog Daruniusa, kao to su ga svi u gradukoli sholara ve decenijama i sluali, to upravniku i
prilii.
U gostoprimnici, prostranoj odaji namenjoj
posetiocima, bilo je prilino ivahno za to doba dana,
ali i gosti koji su stigli nisu bili bilo ko. Em mlada, vitka
a slavna devojka, em princ prestolonaslednik Obala.
Prinee im prvo po au mlake vode, stari ritual svih
sholara od kog se ne odustaje vekovima kada se o zori
radi. Potom ih posluie ovsenom kaom, uz malo
voa, kao to je to i red meu uenjacima. Razgovor
koji isprva bee sav srdaan prekinu topot konja na
samom ulasku u veliko dvorite. Sa prozora spazie
srednjovenog, u krzno odevenog oveka koji sie sa
konja im ga za uzde prihvatie dva siuna sholara,
verovatno tek u prvoj od pet godina uenja koliko ih
eka.
Siavi, konjanik najpre unu, pa se protegnu,
a onda poe da se sporim pokretima u mestu okree i
posmatra
unutranjost
jedinog
grada
u
pet
kraljevstava ije su zidine inile savreni krug oko
dvorita.
Neka ga. Neka osmotri. Nije nam dolazio
davno. Ba davno, ree Darunius.
22
_________________________________________________
Nil uvide da njegov stari prijatelj u oima ima
vie sete nego to je to ikada mogao ranije da primeti.
Znao je i zato, samo nije znao da e ponovni susret
sa dvoritem u kome je proveo deo rane mladosti biti
toliko dirljiv.
Svaki put mu oi zasuze. Naravno, nemojte
mu to rei u lice. Znate kakav ume da bude Isak kada
ga dirnete u ono to voli, ree upravnik grada-kole.
Isak Daladur je gledao po vratima, prozorima,
balkonima, sve dok ne spazi Tinin pokret rukom. To
mahanje ga ba obradova.
Mala, ako mi niste sauvali ni malo onog
dobrog vina sa juga, teko vama, prodra se iz
dvorita Isak pre nego to se u trenu uspentra uz
desetak stepenika do gostoprimnice. Put je, ionako,
vrlo dobro znao.
asni gospodaru June Strae, ast nam je
videti vas ponovo, ree mu vremeni upravnik.
Aha. Tako nisi priao, Daruniuse, kada ste me
izbacivali odavde. Otac me umalo nije ubio od batina
kada me je video pred vratima koji dan kasnije, ree
isprva ozbiljnim glasom ovek sa Severa, a onda skinu
krzno sa svojih plea i zagrli na kratko prvog u odboru
za doek. Kada se okrenuo mlaima, osmeh mu se
razvue kako je to samo on, veseljak, umeo.
Nile! Tina! Kao da su decenije prole! Kako
vreme promie ti si sve vie isti otac, sto mu buradi
aula! Vidi nje! Dobro, tebi ne bih smeo da kaem da si
kao otac, matori kova bi me onim svojim maljem
smanjio jo vie! Ala izraste ti..., ree Isak, privivi ih
oboje na grudi.
Gospodaru Daladure, da se posluite, prie
im mladi sholar gostoprimniar.
Dela, dela. Nisam nita okusio od... Malopre.
Samo, nemoj mi te tople vode i ovsene kae. Ima li
kakvog vina, sa juga recimo, da nazdravimo ovom
susretu pre nego to..., i tu mu glas stade.
23
_________________________________________________
Da. Ozbiljan razgovor nas eka. Vremena su
ozbiljna, izgovori Darunius okupljenima, a ba tada
novi konj ujaha pokraj nekoliko sholara koji su izlazili
na proleni uranak. Mladi neto due ute kose koji
ga je jahao, u tankom oklopu koji je prekrivao tek
gornji deo njegovih miiavih grudi, bio je upravo onaj
koga su ekali. No, umesto uobiajenog tihog
pozdrava, sa prozora, a i iz kolone sa kojom se
mimoiao na kapiji, zaori se desetine glasova Vili!
Vili! Vili!.
Mir! Mir, deco, da ne bi bilo asova i danas!,
povika Vukor Zemljani, iji je red sholara irom
kraljevstava poznat po savrenoj vezi oveka i prirode.
Ali, ake, ne mlae od 13, a ne starije od 20 godina,
nije bilo lako umiriti. Po drugi put su neki od njih mogli
da vide snanog Vilija Turloka, nepobedivog borca na
turnirima, mladog gospodara Bedema i jednog od
etvoro junaka Velikog rata.
Prvo Obale i Visoko. Onda Sever. Sada i Jug.
Svi smo tu. Pa, da ponemo, ree Darunius koji izae
potom pred Vilija, to uinie i ostali gosti.
Tina! Dobro je da ti je otac kova, trebae mu
silni maevi da te odbrane od prosaca, ree snani
Vili preslatkoj, ali devojci iz Visokog kraljevstva
slavnoj po ratnim vetinama koje su zadivile i mnoge
uspene vojskovoe. Potom se uveni ratnik Juga
okrenu ka Daladuru.
Gospodaru Isae! Kakva je radost videti vas
opet. Nemojte mi samo rei da ste ve nazdravili bez
mene?, izgovori Vili Turlok, nasmejan i dok je zagrljaj
sa severnjakom trajao. A zagrljaji Severa i Juga nisu
bila ba esta pojava u Pet kraljevstava.
Nile! Prijatelju stari, ne zameri to tebe
poslednjeg pozdravljam. Tina mi ne bi oprostila, a Isak
bi me mlatom pozdravio po leima da sam ga
preskoio, ree Vili prestolonasledniku Kraljevstva
obala, koji na tren bi vrlo, vrlo srean to su etiri
24
_________________________________________________
junaka Velikog rata iznova na istom mestu. Koji
momenat kasnije priseti se da je povod njihovog
okupljanja daleko ozbiljniji: sve jae glasine da je
ekspedicija u Novom svetu pobijena. I to sa namerom.
ijom i kakvom, niko nije znao, ali je tek tih
nagaanja bilo na pretek.
Sastanak koji je poeo nedugo nakon pozdrava
i zdravice, koja na Isakovo insistiranje nipoto nije
smela da bude izostavljena, promenio je gostima
ivote za svagda. I onima u Sabedoriji.
U sali upravnikovoj, za velikim okruglim stolom
sedela je sa jedne Daruniusove strane slavna etvorka
iz Velikog rata, svi iz razliitih kraljevstava, a sa druge
pet naelnika pet redova sholara. Tik pokraj Vukora
Zemljanog, bio je tu njegov vrnjak, vremeni Karnis
koji je upravljanje Drvenima preuzeo nedugo nakon
to je Isak bio izbaen, te, redom, neto nii i u
stomaku pozamani Duk Metalni, visoki Zarlo Vodeni i
pomalo udni, gotovo neprimetni Cint Vatreni, jedini
uz Duka ija brada nije uopte bila duga, za razliku od
prodornih oiju koje su upijale sve to se oko njega
zbiva. Uostalom, Vatreni su oduvek i bili poznati kao
red otvorenih oiju, koji iz okoline koja ih okruuje
saznaju mnogo vie nego oni kojima pogled slui samo
da paze da se ne sapletu ili ne bi li uoili lepu enu.
Nil i Vili su taman poeli da gotovo naglas
preispituju da li je bilo najmudrije slati malobrojnu
ekspediciju tako duboko u neistraene teritorije Novog
sveta, i ba kada se sloie da tamonja
novootkrivena kraljevstva zapravo i ne bi pustila veu
vojsku Starog sveta, prekide ih glas najstarijeg meu
prisutnima.
Prijatelji, ne bismo vas okupljali nakon svih
ovih godina da se nismo sloili da je vreme koje je
pred nama moda opasnije i od onog uoi Velikog
rata. Pokolj koji..., poe Darunius priu, ali ga Nil, ne
ba utivo, prekide.
25
_________________________________________________
Pokolj? To su glasine, nemojte da ih smatramo
ozbiljnim dok se sve ne razjasni. Ja i dalje ne verujem
da je Kars mrtav. To je nemogue. On nikada ne bi
dozvolio da netrag..., ree princ prestolonaslednik
kraljevstva Obala, ali ga Isak uhvati iznad ake i
pogledom mu pokaza da sedne.
Nile, potpuno razumemo tvoj stav. Ali, on
moda uopte vie nije bitan u naih pet kraljevstava.
Neki od nas se ovde slau da je pokolj o kome se pria
samo neosnovana glasina, jer se nikada nije desilo da
druina od pedesetak probranih ratnika iz svih naih
kraljevstava, sa pet sholara i vie od dvadeset
golubova - propadne u zemlju, a da se od njih ne uje
ni glas. Dva meseca tiine su, ipak, dva meseca...,
ree Karnis Drveni.
Mislim da su nas sholari ovde okupili zbog
neeg drugog. ta je bilo sa ekspedicijom saznaemo
pre ili kasnije. Ali, ono to se sprema, ili, bolje reeno,
ono to je ve poelo, daleko je vei problem, ree
Vili, a onda pokaza prstom na mapu Starog sveta,
koja je bila iscrtana na velikom okruglom stolu, i
dodade:
Prijatelji moji dragi... Tina, Isae, Nile...
Sprema se novi rat. Rat u kome u ja isukati oruje na
vas, ako se neko udo ne dogodi, izgovori Vili, a Tina
i Nil ga pogledae razrogaenih oiju, uz otvorene
usne koje su oslikavale nevericu. Isak je samo klimao
glavom, znajui i sam koji deo prie sledi. Snani i na
turnirima Juga nepobedivi Vili Turlok se odmah tome i
posveti:
Rat... da. Veliki poput Velikog. Moj kralj je
poslao golubove u sve gradove Juga. Niko ne uspeva
da ga ubedi da moda nije izgubio sina u Novom
svetu, reen je da kazni zaverenike..., izgovori Vili,
kada ga Tina prekide:
Kakve sad zaverenike, Turloe!?.
Odgovor je okirao i nju, a naroito Nila:
26
_________________________________________________
Vojska Juga se die. Iz svih gradova. I to ne
samo obina armija, a iz svakog od gnezda od po
3.500 ljudi svakako kree. Idu ak i deca iz legla.
Hiljade njih se sprema i polazi... na Obale.
Vili!? Na Obale?! Ali, kakve Obale imaju veze
sa svime ovime, pa ekspedicija je bila zajednika!?,
upita preneraeni Nil, ustavi od stola ponovo, ali ga
Isak iznova povue da sedne. Turlok saeka, uzdahnu,
stegnu zastraujuu pesnicu od nervoze, pa nastavi
mirnijim tonom:
Od kada je Boar izgubio Bibija... bar je moj
kralj ubeen da je Buronovog mlaeg brata tama
pojela, niko ne uspeva da mu skrene misli sa zavere
koju je uvrteo sebi u glavu. Znate i sami koliko je
muka trebalo proi da se stare razmirice ostave po
strani. Mnogo bre su se ta netrpljeva oseanja
nanovo rasplasmala, ree Vili, zastade, pa gotovo uz
krgut zuba nastavi: Obale su, smatra moj vladar,
sve osmislile. I to ne bi li, kao najblie Novom svetu,
njime i zavladale. Bojim se da je rat neizbean,
prijatelji. Jer, dok mi ovde sedimo, ak je i vojska mog
grada kree u pohod, u kome e se zdruiti sa
kraljevom armijom, iz Krika. A kralj eka i mene. Pod
zidinama gradova Obala, ree Vili i, tokom tajca koji
je trajao i dalje, sede, gledajui Nila u oi. Nila,
prijatelja, na ije je kraljevstvo trebalo da poe.
Prijatelji, ovo to mladi Turlok kae dovoljno je
da svi udarimo akom o glavu, ali bojim se da su moje
vesti jo gore, progovori tada Isak i ustade, pa
nastavi:
Pre dva dana stigao mi je golub od kralja.
Zapravo, od kraljice Lee. Rarg je potpuno siao sa
uma od kada je izgubio Minu u Novom svetu. Bar je
ubeen da je ona izgubljena zauvek. A znate i sami sa
kakvom je silinom krenuo u Veliki rat kada mu je Vrol
pogubio mladog Brila... siroto dete, nebesa neka mu
se smiluju, ni dvanaestu nije doekao... Ovo je,
27
_________________________________________________
meutim, jo vei udarac bio za njega. Lea mi je
javila, da skratim, ovo, ree Isak i proita pisamce u
kome je stajalo: Roae dragi, prijatelju porodice
nae i odani podanie kraljevstva Rarga Grunvelda.
Rat se sprema, kraljevu decu treba svetiti. alji vojsku
u Svratite, skup je potom u Sablasti, izgovori
Daladur.
Ne razumem? Sablast? Sever kree na...
Ru?, upita potpuno okirana Tina, ne shvatajui to
bi iko osvajao kraljevstvo koje je ve bilo pokoreno u
Velikom ratu.
Od sada u ja priati, a vi ete me sluati,
deco draga, ree Darunius i iznese i situaciju i plan
koji su u Sabedoriji pripremili za slavnu etvorku.
Da, Tina, u rat ne kree samo Jug, ve i uma.
Sever, kako ga ovih godina sve ee zovete. Ali... ne
kree Rarg Grunveld samo na Ru. Kree - i na Obale.
Ne pitaj me nita, Nile, sve to su nam sholari koji
slue u gradovima Severa javili je da e jedan deo
vojske najpre krenuti na primorske gradove Re, jer je
stari Rarg ubeen da iza svega stoje prevratnici koji bi
da vrate Pagrore na vlast. Uz to, ubeen je, u svom
besu, da im saveznici nisu samo Istonjaci, ve i
Obale. Dvor grmi od njegove srdbe, uveren je da ba
kraljevstvo tvog oca, Nile, zbog najvee flote koju
ima, ima i najvee pretenzije na Novi svet. Zato smo
se okupili. Jer, u isto vreme, i Jug se podigao na
oruje. Dva izgubljena kraljevska deteta... dovoljna za
novi rat. Vei od svih dosadanjih. Zbog toga smo vas
i zvali. Spreite to, ree Darunius.
Mi? Kako mi moemo da spreimo to? Pa, ja
sam samo erka kovaa, Nil bi moda mogao da...
samo, na Obale kreu dve vojske, ta on moe da...,
pitala se Tina, koja nije ni slutila o kakvom je sastanku
re kada je dobila poruku Vanije nego pre pet
godina. Hitno doi. Skup je prvog dana prolea.
etvorka e ponovo biti na okupu. Darunius.
28
_________________________________________________
Progovori tada Karnis Drveni, iz roda
sholarskog koji na prijateljstvu insistira.
Plan je da vas etvoro krenete na tri strane.
Neko da zaustavi Jug, neko da smiri Sever, a neko da
pohita u Novi svet i sazna ta se, nebesa mu, uopte
dogodilo. Nile, ti se ne odvaja od ogrlice svog
ubijenog brata u Velikom ratu, zar ne?, ree Karnis i
pogleda ka ruci princa Obala na kome je bila ogrlica
devetogodinjeg Modesta Ariliona kog nekadanji kralj
Re ubi.
Poi na Jug i njome garantuj kralju Zantu da
Obale nemaju nita sa nestankom ekspedicije. Kraljotac e razumeti sina kralja. Verujemo to bar... Tina
e ti praviti drutvo, kao garant Visokog kraljevstva za
istinitost tvrdnje. Isae, poi svome kralju i vidi da mu
se razum vrati, koga e posluati ako ne tebe... A ti
Vili oduvek si eleo avanture kakvih nikada nije bilo,
zar ne? Novi svet te eka. Donesi nam Istinu. Pre nego
to bude kasno, ree naelnik roda Drvenog.
Ustadoe potom tri mlada lana uvene
etvorke i progovorie svi u glas.
Ako zakoraim na dvor Juga, kralj Zant e me
pogubiti bez da me saslua. Pa, u rat je krenuo, ja u
mu samo biti trofej ijom e se glavom diiti pod
zidinama moje Morske zvezde?!, izgovori Nil.
Da idem u Novi svet? A kralj me poziva u rat?
Da ostavim svoj grad, svoj Jug, a u rat sam pozvan?!
Kraljeva osveta nad mojim ljudima bie jeziva,
zagrme snani Vili istovremeno kad i Nil Arilion,
prestolonaslednik Obala.
Ne bojim se ni itave armije pred sobom, ali
plan je..., pokua da se u razgovor umea Tina,
shvativi vrlo brzo da su dva snana muka glasa jaa
od njenog, ma koliko da se upinjala da stavi do znanja
da mora biti da postoji i drugo reenje.
Buka je potrajala skoro itav minut. Dok
Darunius ne podie svoju ruku. Mladi su se stiali,
29
_________________________________________________
nedugo zatim seli, poput Isaka koji se nije ni micao sa
svoje stolice, ve se, nalaken na ivicu stola, i sam
pitao ta je, zapravo, najbolje reenje.
U svih pet kraljevstava vi ste oduvek oduvek
bili slobodni ljudi, oni koji donose odluke. Odluke
donose i kraljevske porodice, i gospodari gradova i
stareine sela. I danas ete vi doneti odluku, niko to
nee niti moe da promeni. U svih pet kraljevstava
sholari su tu samo da - savetuju. A poslednju nedelju
zime ovi stari sholari pred vama, deco naa draga,
skoro da oka nisu sklopili smiljajui najbolji plan da
se ludilo zaustavi. Ako verujete ovim sedim glavama...
dobro, nisu jo uvek ba sve sede, ali ako nama
verujete - jedino to nam moe doneti mir koji polako
ustupa pred gnevom dva kralja, je ono to smo izneli
pred vas. Ako ne elite, slobodno to recite. Znajte
samo da Sabedorija, njeno hiljadugodinje znanje o
oveku i prirodi koje je utkano i u nas koji smo ovde
pred vama, smatra da je plan koji smo izneli jedini za
koji mislimo da e uspeti, izgovori stari upravnik.
Ali, zar nije bolje da Vili ode svome kralju, pre
e njega posluati nego mene?, upita Nil, iskreno.
Ima kralj Zant i savetnike kojima vie veruje
od Vilija Turloka, savetnike koji su ga u isto ovo to mi
govorimo ubeivali, pa nisu uspeli da ga odvrate od
rata, odgovori Darunius.
Zato ne krenemo onda svi ka Jugu, ako ve
tako stoje stvari? Kralj e pre sasluati etvorku, ree
Tina.
A ko e zaustaviti Sever, edo drago?,
izgovori upravnik grada-kole.
Da se ipak podelimo u parove?, predloi Isak,
dodavi: Ko e stii do Novog sveta i nazad za tako
kratko vreme? Pa, to je vie od pet meseci putovanja
tamo-amo, sto mu buradi aula! Do tada e hiljade
izginuti!, dovri svoju misao severnjak.
30
_________________________________________________
Izginue i stotine hiljada ako se Istina ne
sazna. Neko mora da krene po nju, ma kolike da su
opasnosti Novog sveta. Od Vilija boljeg borca sa
opasnostima nema, tu ete se sloiti, odgovori
Darunius, a graja ponovo zavlada u prostoriji.
itav sat od poetka razgovora proe, a strasti
su se nekakako smirivale. Naelnici rodova
sholarskih iznosili su svoje tvrdnje u prilog planu, a
kada se Isak sa njim na kraju sloi, to kao da bi
prekretnica.
Ako e ikoga posluati, Grunveld e to uiniti
zbog svega onoga to smo zajedno uradili u Velikom
ratu. Ja pristajem, izgovori tada Daladur.
Vili nedugo zatim obori pogled i ree Moj kralj
e mi oprostiti, znam. Samo da ne stignem prekasno.
Nil i Tina se pogledae, svesni da im ozbiljnost
situacije i izneti argumenti ne ostavljaju vie mnogo
prostora za raspravu. Nju nisu ni eleli, samo su
tragali za drugim, dobrim renjima. A njih uopte nije
bilo na vidiku, osim ponuenog. Koje, sloie se, nije
bilo dobro, ali je bilo jedino koje je imalo kakvog,
takvog smisla.
Dogovorie se u glas da nee odustati, ma ta
im se na dvoru Juga desilo.
Neka me bogovi mora uvaju bolje nego mog
brata. Neka me i rtvuju, samo da mir ne ustukne
pred ratom, sloi se sa planom Nil, a Tina ga dodirnu
po dlanu, klimnuvi glavom kao znak saglasnosti. I
odanosti prijateljstvu. I snanom, ali i krhkom, tek
zaetom prijateljstvu njihovih kraljevstava koje je
naglo poelo da se uruava.
etvorka dogovor potvrdi isukanim orujem na
stolu i reima Isaka Daladura:
Da mudrost pobedi, a mir vlada!.
Da mir vlada!, odgovorie Tina, Nil i Vili.
31
_________________________________________________
Darunius odahnu. Potom nazdravi aom vina,
a onda njegov zaista visoki kolega Zarlo dodade neto
posve iznenaujue za goste:
Neete ii sami. Ptice e nam biti od velike
vanosti, jer e brzina vesti biti vanija od oruja.
Daemo vam najbolje mlade sholare. Tu su, ispred,
ve znaju zato su odabrani od svojih naelnika,
dodade Zarlo Vodeni, iji uenjaci u taj red behu ve
vekovima birani ako bi se posle etiri godine
zajednikih asova pokazalo da im je snalaljivost
zaista najvea vrlina.
Neka uu, izgovori glasno Darunius i pred
slavnom, a i dalje zateenom etvorkom, pojavi se pet
mladia.
Isprva su koraali sa pogledom ka kamenom
podu. Lica im nisu bila vidljiva, a ni kosa, jer su uli sa
pregatama preko glava. Jedan po jedan su se
zaustavili vrlo polako, a onda dlanovima obuhvatili
bone ivice sholarskih kapuljaa i spustili ih iza vrata.
Tada ih njihovi uitelji predstavie gostima.
Bobi... bie Drveni za godinu dana, kada
obuku okona, ree Karnis poevi da hvali ljudske
osobine i ocene iz Psihe ovekove i Jezika stranih tog
17-godinjeg neobino krupnog deaka, naroito za
obino mravi sholarski red.
Bie on Bobi Debeli, a ne Drveni, ree Isak
sebi u bradu, nasmejavi se momku koji ga je
podseao na sopstvene mlade dane, bar po stomaku.
Tad... za sada samo toliko od imena, dok ne
privede kraju obuku, predstavi Zarlo Vodeni svog
aka, koji je doavi iz skromne severnjake porodice
toliko briljirao u Zvezdama i poznavanju istorije da je
zadivio ak i sholara koji ga je odabrao za kolu, a u
nju se jedino tako i moglo doi na preporuku nekog
koji ju je ve uspeno zavrio.
Nejt. Metalni. Znam, deluje vam siuno to
mome od 15 leta, ali on je ve sada Metalni, bradom
32
_________________________________________________
svojom, ak i ovako kratkom, belom, garantujem,
izgovori sholar Duk, zgranuvi potom etvorku
podacima o koliini znanja koje je deki upio za
kratko vreme, ali i injenici da ima sposobnost da ne
spava po nekoliko dana i noi, sve ne bi li bdio nad
knjigama raznih mudrosti.
Alek. Bie Zemljani, ako ve i nije. Godinu je
due meu ivima od Nejta, ali, drvea mi moga, ovo
dete iz Igle je udo koje nam stie jednom u stotinu
leta. On ne poznaje prirodu kao mi iz naeg reda, on
je jedno sa njom. Sve u njoj ume da ita, i ta je bilo i
ta e biti. Da moram da krenem ja sa vama, ovako
mator, ipak bih i njega poveo, bi garancija Vukora
Zemljanog za tog mladia.
Fengor, progovori konano Cint Vatreni kada
ue njegov najbolji ak. Fengor. Najmudrije i
najudnije dete koje nam je ulo u kolu u
poslednjih... pa, koliko ve, Daruniuse? Znanje Tajni
uma dri u malom prstu. Iz lica, dranja, gesta ita
mane i vrline, predvia pokrete i odluke. U Brojevima
je bio slab isprva, ali njegovo poznavanje Supstanci...
Videete, mladi gospodari, njega imati uz sebe
olakae vam mnoge muke.
Izvinjavam se, asni uitelji, to vas prekidam,
ali... vaih ogranaka je pet, a nas je etvoro? Moda
sam i ja bio isprva slab iz Brojeva, ali..., ree Vili.
Sa Isakom e krenuti dvojica. Vojska Severa
kree na dve strane, svaka pomo e mu biti
dobrodola kada poe svom kralju. Ostali ete dobiti
po jednog saputnika, a sada ih... izaberite. Oni za plan
ve znaju, a znaju i gde ko od vas treba da krene,
izgovori Darunius, a pre ostalih za re se javi Tina.
Mudri su to momci, pokazaste nam. Neka oni
odlue sa kim e i kuda, jer ste im plan ve izneli.
Mladi sholari se pogledae, a onda poee da
prilaze. Uz Tinu i Nila stadoe jedno sa prirodom
Alek i mala sveznalica Nejt. Pokraj Isaka prioe
33
_________________________________________________
tajnastveni Fengor i mudri Tad. Poslednji ostade
Bobi, koji pomalo nespretno stade uz Vilija kome ne bi
ba svejedno kada vide da uz njegovo savreno muko
telo, stvoreno za bitke, staje debeljko.
Krenuete posle ruka, ree Darunius.
Vreme je na najmanji saveznik.
I nakon to se konjanici oko podneva pred
drevnom kapijom razioe, natovareni tek sa po
jednim dodatnim konjem koji je nosio osnovne
namirnice i ptice, udni tajac zavlada gradom sholara,
ije kamene zidine u savreni krug stvorie pre vie od
hiljadu godina vete ruke graditelja iz svih
kraljevstava Starog sveta.
Neka ih Dobro prati, ree sebi pred poinak
stari Darunius, sumirajui nimalo obian dan. Otvori
potom ormar, uze bocu svog omiljenog vina, otpi
gutljaj i tren kasnije, uz vrisak i razrogaene oi, pade
na kolena, guei se dok mu je iznenadna smrt stezala
grlo. Koji sekund potom, pade na pod svoje sobe
mrtav, nikada ne saznavi ta je i kome zgreio, niti
ko e ga, otrovanog, naslediti na mestu upravnika
Sabedorije, grada-kole sholara.
34
_________________________________________________
Mutavi
Okolina Stubova nije poznata kao predeo u koji
se rado kree na proleni uranak. Ne zato to je pored
jednog od gradova Re, koji pritom nije ba daleko od
oboda Junog kraljevstva, ve zbog ne ba
gostoljubivog tla: na nekim mestima peskovitog, a na
nekim obraslog vrlo gustom umom u kojoj je oduvek
bilo i svega i svaega. U jednoj takvoj, na brdacu
nedaleko od puta kojim se ba retko prolazi jer su
oblinja sela prilino opustela tokom Velikog rata,
nalazila se krma Mutavog.
Nije imao ime, ili ga bar niko od seljaka nije
znao. On sam nije znao da ga saopti, budui da im je
odmah postalo jasno da je nepismen. Malobrojno
lokalno stanovnitvo bi odlazilo do njega tek ponekad,
i to predvee, posle radova. Svratili bi na kratko kod
tog udnog oveka sa povezom na licu, koji je u njihov
kraj stigao sam, na konju, jednog posleratnog dana i
bez da je ikoga pitao poeo da obnavlja krmu
gazde koji umro kada je uo da su mu oba sina
ubijena u sudaru sa vojskom Juga. Nikoga stari
krmar nije imao od rodbine, osim nekog brata kog
decenijama nije video zbog svae. Seljani su se stoga
saglasili da morati biti da je doljak taj daleki a najblii
rod stigao da nastavi gde je sa gostima stao njegov
pokojni brat.
Sami seljaci su mu dolazili kako kada. Ne preko
dana zbog obaveza, a u sumrak tek na bocu solidnog
vina ili ne ba sjajnog aula. Dok je sunce grejalo, niti
njih, niti putnika-namernika gotovo i da nije bilo. Pa
opet, tog jutra je zvuk kopita prenuo one u krmi.
Mutavi osmotri kako vidno umorni konjanik, koji ne
bee prebacio etrdesetu, gleda kako mladi ispred
vrata cepa drva, pa izgovara:
35
_________________________________________________
Srean rad, ree on siavi, a potom priveza
konja pred krmom. Ima li se ta pojesti u vaoj
gostionici?
Krma je ovo, neznane. Ali, hrane bi moda
moglo da se nae ako se kod tebe nae koji
srebrnjak, ree Itan bar desetak godina starijem
oveku.
Nai e se, ako nudite bilo ta od mesa, nisam
ga okusio danima, ree gost, pa skide svoj ogrta,
proe pokraj prve osobe koju je spazio, a koja odloi
sekire, ostavi drva da budu iscepana kasnije, te za
njim ue u krmu.
Unutra su bila jo trojica. Konjanik prvo osmotri
dva gosta u uglu, koja su kusala nekakvu orbu, a
potom ukrsti, na kratko, pogled sa gazdom, ne
starijim od pedeset leta. Doljak ga odmeri, primeti da
savijen neto radi pokraj buria, te prizva Dobro i
zamoli ga za au bilo ega to bi preporuio. Odgovor
nije dobio od njega.
Mutav je. Moe da te uje, ali ti ne moe
njega. Ja u te usluiti, sa mnom e se ionako lake
sporazumeti. Moe hladnog aula malo, da se osvei,
neznane?, ree Itan.
Uh, drage volje. Samo, nema razloga da se ne
znamo, a ve se raspriasmo. Ruzrok sam, a ti?
Itan mi je ime. Ovde sam odrastao, u
oblinjem selu. Sad pomaem Mutavom. Odakle ti
doe u na kraj?
Gost ree Sa severa, pa dodade Sa severa
naeg kraljevstva, ne brini, ne iz ume. Posle toga
zastade, ne bi li bio usluen.
Ona trojica ga nisu ni primeivala, spazi, a on
osmotri veliku prostoriju u iju se sredinu smestio.
Kada vide da je i pored obnavljanja prilino trona, a
drutvo u njoj nezainteresovano za njega, odveza
opasa i ma poloi na sto. Pokraj njegove ruke
odmah se nae i puna krigla, te je ispi skoro do kraja.
36
_________________________________________________
Nije neki, ali prija. Za srebrnjak bih mogao da
dobijem i kakvo jelo, kae?
Gazda e uskoro da pristavi meso, ako ne
uri..., ree Itan, a Ruzrok ga prekide.
Ne urim ja nigde, drue. Dosta mi je puta,
vala.
Itan ode do gazde, ree mu neto, te se vrati i
sede za isti sto, leima okrenut drugim gostima.
Ne smeta ti drutvo dok ekamo hranu?
Naprotiv, odgovori doljak, tresnuvi sa levog
rukava prainu koju je pokupio jaui.
Otkud ti ovde? Trai nekog?, upita ga
vrnjak.
Nikog naroito. Treba li da traim nekog? Ili da
se pazim nekog? ta bi ti posavetovao doljaka?
Sve zavisi koliko bi doljak da se zadri. Ako
ga ne jure...
Misli da bi mene neko jurio?
Mnoge jure ovih godina, ree Itan.
Ovde bi se malo ko mogao sakriti, nasmeja se
Ruzrok gledajui prastaru krmu.
Mogue, odgovori njegov sagovornik, bez
pojanjenja tog stava.
A kada bih hteo da se sakrijem, recimo od
nekoga kome sam neto duan, gde bi mi ti savetovao
da odem u ovom kraju?
Zavisi kome si duan, ree Itan.
Recimo da bih voleo da se sakrijem kod nekog
ko je na. To ti je dovoljan odgovor.
Itan ga odmeri, pa tiho izgovori: Vidim, ma ti
nije naivnog kova, sudei po drci. Ratnik si. Ili si bar
bio. A na si. Reci mi, jure li te patrole?
Zvui kao da tebe jure, nije se lako dao
Ruzrok uvui u priu o tome kojoj strani pripada.
Mene ne jure. Ali bih rado da odem odavde.
Svaki dan je isti uz Mutavog. Od jutra do sumraka
37
_________________________________________________
priprema za goste, a uvee gosti. I tako ve
godinama.
A gde bi ti da ide? Ratovi se spremaju, istina
ne kod nas, ali doi e i to vreme. Valjda, ree
Ruzrok.
Kako to misli valjda?
Nai smo, zar ne?, upita gost.
A iji bismo bili, ree uz osmeh Itan i spusti
obe ake na sto, elei da dodirne izvrsno izvajanu
drku koja je ipak bila daleko za taj pokret.
Neznanac primeti sjaj u njegovim oima, pa
ree:
Opasna su ovo vremena. Nikada ne zna ta te
eka na putu. Razbojnika koliko hoe, patrole su se
proredile, da, ali samo zato to su mnoge i pohvatale
za ovih pet godina. Pa opet, gde god da krene, nije
bezbedno.
Ali, ti i dalje putuje. Odakle? Ili, kuda, ako
nije tajna?, upita Itan, skoro deakim izrazom lica
pokazujui da je eljan bilo ega drugaijeg od rada u
usamljenoj krmi.
Da, nai smo... A ja, eto, traim jo naih,
odgovori Ruzrok.
Nama su neki gosti, ne ba nedavno, rekli da
naih jo ima po umama. Kriju se. ekaju... ree
Itan.
Ako. Neka ekaju. Doi e ponovo vreme
Pagrora, ree gost, a Itan rairi oi i posla time jasnu
poruku da zna da se prezime kralja koga vie nema ne
bi smelo tek tako spominjati od kada to etiri
kraljevstva zabranie kao pobednici Velikog rata.
Uh... dokle vie da utimo, Itane?, vrati se
apatu gost, pa dodade Dosta mi je vie da utim.
Neu valjda Rom zvati sopstvenu zemlju?
Takva su vremena dola. Mene je bar rat
mimoiao, odavde su ljudi ginuli borei se na drugim
mestima, ali se ja nekako sauvah. A ti? Kako si ti
38
_________________________________________________
proao?, upita Itan, a odgovor koji je uo bio je neto
nalik onome to je prieljkivao.
Od kada se rat zavrio, a moja eta bi
razbijena od severnjaka u borbi za zidine Zubi, punu
godinu sam lutao, gledajui da me ne nau. Nazad
nisam imao kud, u roenom gradu su me znali, neka
ulizica bi zarad kesice zlata sigurno uprla prstom u
mene i rekla Evo ga ovaj, stajao je uz Pagrora i vodio
etu. A kako svedoka, za koju kovanicu, lako moe
nai, odmetnuh se. Prijatelje mi sledee zime pobi
jedna zdruena patrola koja je pretraivala umarke u
naem kraju i... od tada lutam. Malo tamo, malo
onamo. Pria se da naih jo uvek ima, po brdima,
planinama, movarama, zabaenim kuama. Pria se o
prevratu, udim i sam za tim, ali... nai se dobro
skrivaju i od svojih. Predah mi je potreban, pa da
vidim kud u i ta u. Imate li kakvu sobu, nisam bio u
dobrom krevetu jo od onih dana kada su mi Zubi bili
dom?
Itan ga pogleda i okrenu se ka drugim gostima:
Zubi, kae? Haone, ovo je izgleda neki tvoj.
Ruzrok
se
iznenadi
udnim
prekidom
razgovora, a onda preko Itanovog ramena usmeri
pogled ka kaikama koje se vratie u orbu, ali se
odatle vie nisu micale.
Oba gosta ustadoe i on primeti prvo
neverovatno veliku stopu jednog od njih, a onda jo
impresivnija ramena tog istinskog grmalja, dok je
neto stariji ovek, sa oiljkom ispod oka, prilazio
neto bre. I, ba on ree:
Odakle si ti, prijatelju?
U Zubima roen, tamo i odrastao. Ti?,
odgovori Ruzrok.
Ja sam iz Donjeg Luka, ali sam se pod
zidinama Zubi borio, sve dok se sve nije raspalo. Jesi li
bio u etama koje su branile jarak ili u onima koje su
pravile dve zasede u dolini?
39
_________________________________________________
U... jarku, najpre. Potom sam probao da
naem spas u gradu, kod roaka, ali sam shvatio da
e me svakako nai, poe da pria Ruzrok, a Haon
posle uvoda u odgovor na tren pogleda gazdu, koji
odloi burence da bi bolje namestio svoj crni povez
koji mu je prikrivao oko i proe bono pokraj stola.
Dok je Ruzrok zavravao priu o svom begu
kroz tajne prolaze u gradskim zidinama, a Itan sa
gostima paljivo sluao ispovest, gost odjednom oseti
dlan preko usta i otar pokret noa po grlu. Izmeu
rei hvala nebesima i njegovog odlaska ba tamo,
prolo je svega nekoliko sekundi roptanja.
pijun. Trei ve, za manje od dva meseca,
progovori Mutavi, drei krvavi no. ta bi, Haone?
Kako si ovog prepoznao?
Budala. Nikakav jarak nije postojao, bi
odgovor nasmejanog oveka koji se kezio mrtvacu.
Gazda krme dodirnu mrtvo telo, zagledan u
ake.
Ruke mu uopte nisu grube. Odrastao je tamo
gde zemlje nema. Iz Visokog je, dakle. ene ga
poslale da nas trai, nasmeja se Mutavi, a onda i svi
ostali. Ali, glasni smeh etvorice se naglo prekide kada
je gazda krme naglo zautao, a onda se razdrao.
Nije uopte smeno!, dreknu i lupi akom o
sto, ba pokraj glave mrtvog oveka. Trei za dva
meseca! I svaki iz razliitog kraljevstva. Znaju
prokletnici ta spremamo, jo prokletiji da su. Ili bar
slute. E, pa, daemo im razloge za slutnju, ree
Mutavi.
Larde, gde e konkretnije? Ovih dana e
Sabedorija biti u panici ako sve ide po planu, nai
neprijatelji kreu jedni na druge u rat, moda bi
trebalo da saekamo jo malo, da se taj rat razbukti,
pa da onda..., progovori ovek koga bi dinom mogli
nazvati, da dinovi postoje.
40
_________________________________________________
Spensere, kada budem hteo da ujem tvoje
miljenje, itekako e toga biti svestan. Nosi ovog
ljigavca u umarak i ne laprdaj vie. Vremena moda
nisu idealna, ali pet godina ekanja je bilo i previe.
Kraljevstva kreu u ratove, a mi neemo stajati po
strani. Ne, vala. Vie neemo. Dolazi opet nae vreme,
ljudi. Slavno vreme, a ne vreme ulizica, pokunjenih
glava, straha ta e im biti sa decom. U bezdan sa
kukavicama, zbog koji je sve i propalo!, ree Lard, a
onda pogleda svoje ljude:
Kraljica Birila e uskoro biti slobodna, i sholar
Rolt sa njom, da... samo da istonjaci ne uprskaju
stvar kao kod Niti. Glave u im odsei desi li im se
ita, glave! Itane, poalji svima poruku, a oni neka
ire ostalima: u zakazani dan skup e biti kod kapije
Strune. Glavne. Neka se polako sele ka jugu. Vreme je
da ovaj rat koji poinje uinimo jo lepim. Nema vie
ekanja, odgovori Lard Hurdok, a Itan klimnu
glavom.
Haon prilino brzo opra krv sa stola, izae
potom da pripremi konje sa Itanom, a Mutavi ponovo
postade to to se ve nekoliko godina pretvarao da
jeste. Bio je prilino dobar glumac za nekadanjeg
vou Platova, najodanijeg oveka kralja Vrola
Pagrora. Ili, ipak, kraljice Birile. Za razliku od njega,
koji je i pored opasnosti bio sve zadovoljniji kako teku
pripreme za ono to eka itavo Kraljevstvo Pagrora,
koje Ru nikada nee zvati kao stranci ve po svom
kralju koga vie nema, Spenser se, kao i nekoliko puta
u poslednje vreme, bavio dezertom.
Ne svojim, naalost, kao da sebi ree
ogroman ovek, koji odnese mrtvo telo u umu, a
onda ga ostavi na mestu gde je trava bila utabana i
pomalo crna. Mutavi Lard Hurdok ga je gledao
izaavi na zadnja vrata i briui ruke o kecelju.
Grdosija se izmaknu pre nego to je zviznuo ba
41
_________________________________________________
onako kako ih je Haon sve nauio da je jedino
delotvorno.
Jedan vei grm se pomeri, a malo iza zau se i
lanac koji pomera rastinje po zemlji. Iz buna veeg
od pola visine oveka promoli se glava make. Ne ba
obine, iako je po pitomom izgledu lica bila identina.
Veliina, meutim, uopte nije bila ista. Daleko vee
glave od obinih maaka, skoro kao u belih tigrova
Severa, moda i vea, ivotinja rairi oi, a onda,
primetivi ostavljenu hranu, zakorai kroz bun hitro.
Ocelut, i to pravi, za tili as pree tih dvadesetak
stopa ljudskih. Skokovi divlje make, dugake skoro
kao konj, ne ba i toliko visoke, njeno pitomo lice kao
u domae ivotinje odmah pretvorie u istinsku zver,
to je i bila. Besnog pogleda i stranih kandi baci se
na nepominu rtvu. Zubima u trenu raskomada telo
pred sobom, ne marei uote za stezanje oko vrata na
kome je bio veliki lanac kojim je bila privezana.
Samo ti ruaj. Haon e tebe opet jahati u
boju. Vrlo brzo. Vrlo brzo, makice, ree Spenser,
smekajui se.
Grmalj zatim obrisa ogromnom rukom nos dok
ga je ocelut gledao krvavih zuba, zanesen krupnim
zalogajima mesa. Obavivi posao u umarku, snani
ovek se pridrui Mutavom, te odoe nazad u krmu. A
tamo su ve pristigli novi gosti, ostalima vrlo dobro
znani iz Velikog rata u kome su nosili barjake boje re.
42
_________________________________________________
Isak
Kia je uveliko padala ve drugi dan, ali
trolanoj druini to nije smetalo da nastavi tamo gde
je krenula. Nakon rastanka sa Vilijem i bucmastim
Bobijem koji zajedniko putovanje prekinue posle
odmora u Krstu i uputie se na zapad, preicom kroz
umu tiine, Isak sa svoja dva nova a mlada
saputnika poe dalje na sever. Nekoliko dana jahanja
bilo je ve iza njih, a kratki, vrlo paljivi odmori u
Zlatnom dolu i Tarabi, bez da su otkrivali svoje
identitete u gradovima Re, proli su bez problema.
Ako se izuzme injenica da je Isaka ponekad ignulo
koleno, a Bobi imao prilino muka da se navikne na
konja kog su mu dali. Taj isti Bobi je svoje muenje
poneo na drugu stranu, ka Novom svetu i to u pratnji
Vilija, a Isak, heroj Severa, svoje muke sa stasitim
Tadom koji je trebalo da postane jedan od
snalaljivih Vodenih sholara i Fengorom, buduim
Vatrenim, iji je red svima ostalima delovao mistinije
od drugih, valjda zbog vie promatranja i delanja nego
govorenja.
Kada je u krzno odevenog starijeg jahaa gr
na licu u jednom trenutku odao da bol ba i ne
jenjava, oglasi se jedan njegov mladi saputnik. Onaj
govorljiviji.
Gospodaru Isae, kostobolja jenjava ako
smanjite jedenje mesa, a sir uzimate samo dok je vrlo
mlad, uz tucano same lana, ree mu Tad, jaui
poslednjom deonicom puta do June strae, grada
kojim je Daladur upravljao.
Da smanjim sa mesom? Nebesa! ta vas to
ovih godina ue tamo? Matori naelnici su poludeli,
vidim ja. Jesi li ti poao da mi broji zalogaje, mali, ili
da alje golubove kada stignemo do naeg kralja?,
odgovori srdito Isak.
43
_________________________________________________
Nema on vie kralja, gospodaru, ree Fengor
koji je, takoe sa pregatom preko glave, jahao sa
druge strane voe puta, pa dodade: Znate i sami,
prva zakletva u Sabedoriji je odricanje od svega
zemaljskog, i porekla, i imovine, i prezimena. I kralja.
Vidi ti njega! Vi sa Juga bi uvek da odvojite
sever od svog kralja, ak i kad ste pilii. Znam ja sve
to vrlo dobro, Fengore, dao sam i ja tu re, ali dok se
ne poloi i druga, Zakletva sholara, ta prva je samo...
smernica. Znak pokraj puta.
ivot i jeste itanje znakova pokraj puta. Na
pravi nain, nije se dao Tad.
O, nebesa, sa kime me to spojiste! Gradom
upravljam, bitke sam velike vojevao, kralja jednog
sruio, a sada deurlija treba da mi govore kako da
ruam i ta da itam! More, vas dvojica vie priate
nego moja ena, ja kada vam kaem. Nju bar moram
da sluam, ali vas..., ree stari lisac, pa nastavi utke
da jae, shvativi da mu nije ba do nadmudrivanja po
kii, dok se oluja sprema.
Nevreme je stizalo sa severa, kako to obino i
biva u tim krajevima. Sve dobro, a i sve loe, tamo je
bilo nekako snanije. Gospodar June strae namesti
kapuljau malo bolje, te bocnu petama vernog konja,
ne bi li se malo izdvojio od saputnika.
Gospodar Isak je moda veliki ratnik, odani
sluga svog kralja, ali koleno ga zbog toga nee manje
boleti kako dani prolaze. Naroito ne po ovakvom
vremenu, ree Tad.
Nije nae da o tome brinemo. Ima on ko e o
tome da vodi rauna, ree pomalo neoekivano
Fengor, ali sasvim oekivano kratko.
Tebi kao da nije milo to smo one okrugle
zidine zamenili ovim putovanjem?, upita ga drugi glas
iz Sabedorije.
Samo ne volim kiu. Ona je vie za vas,
Vodene, odgovori Vatreni, kada su ve stigli Isaka.
44
_________________________________________________
Kia vam smeta? ekajte tek da vidite ta vas
eka kada krenemo u planine, ree im on.
Ja, vala, znam ta nas eka. Nisam siguran da
je Fengor tako neto iskusio, nasmeja se Tad, koji je
i bio rodom iz severnih krajeva.
To to sam odrastao u Ratarskom trgu ne
znai da nisam video nevreme. Vetrovi koji umeju da
duvaju u blizini jezera i vas severnjake bi prodrmali
dovoljno da se zapitate ta ovo bi?. I to u istom danu
u kome biste se zbog vreline vazduha oseali kao da
ste na ranju, nije se dao njegov mladi sagovornik.
I vruina ti smeta. Progovorio si vie od dve
reenice... Pitam se jesi li ti Vatreni uopte ili nisi?,
ne dovri smeh stari lisac, a odjednom taj razgovor
konjanika prekide topot drugih etvoronoaca.
Reku koju su pratili, a koja je ih je ba vodila
do June strae, na njenom najpliem gazu pregazie
na svojim konjima dvadesetorica. Dve zastave boje
re, sa ribljom glavom nacrtanom na njima, bile su
sasvim dovoljan znak pokraj puta kome oni pripadaju.
Kada im se kolona dovoljno priblii, zau se
glas iz nje.
Stojte, u ime Viktora Surdona, gospodara
Zveketa i uvara asti kraljevstva kojem je odan,
zagrme jedan od njih.
Znam iji ste, samo slepac ne bi video vae
barjake i taj svetlucavi oklop u koji vas je Viktor
ogrnuo. Isak Daladur vam se obraa, gospodar June
strae, odani suanj gospodara celog umskog
kraljevstva. Severa, kako ga vi to zovete. Kojim
dobrom vi sa ove strane reke?, upita ih Isak sa svog
konja koji je frknuo kada je primetio da ih ona
dvedesetina polako okruuje, bez oruja u rukama,
ako se izuzme nekoliko kopalja.
Gospodar Surdon nas je poslao po vas.
Po mene? Pa on stvarno nije... ekaj,
prijatelju, da skratimo mi sve ovo. Idem svom gradu,
45
_________________________________________________
vani poslovi me ekaju, pozdravi svog gospodara,
reci da emo priati u miru kada se sretnemo, ali to
svakako nee biti ovih dana, ree Isak.
Bojim se, gospodaru Isae, da e vae
obaveze morati da priekaju. Nareenje nam je vrlo
jasno. Ne vraamo se bez vas.
Pa vi se nemojte vraati u grad, grohotom se
nasmeja Daladur.
Nije nam do razgovora, ve do nareenja. A
ono je jasno. Poite sa nama, pa sa naim
gospodarom vidite kada ete i kako dalje, odbrusi
konjanik koji je sputao ruku sa uzda na balak maa.
Vi to ozbiljno? Mante nas, ne zapoinjite
kavgu, znate kakav sam kada na Ru moram da diem
oruje, ree Isak sve ozbiljnijeg lica.
Nae kraljevstvo se ne zove tako, niti e se
ikada zvati. A vi, gospodaru Isae, ako mislite da e
nas ta deca oko vas i va mlat sve razoruati, a vi
probajte. Mudri budite, krenite sa nama i nita vam se
nee desiti.
Dok ne doemo do vaeg gospodara, dodade
Fengor.
Tiina, ree Isak, smiljajui kako da se
izvue iz ove posve neoekivane situacije. Ali, nita
mu ne pade na pamet kada je jo jednom prebrojao
odnos snaga.
Uradite li neto glupo, dugo ete se kajati. U
mom gradu je skoro dvostruko vie vojske nego u
gradu iz kog ste izjahali, proba da zapreti Daladur, ali
ga vojnik smehom razorua.
Jeste, gospodaru Isae, u neke obine dane.
Ali, vojska ti ode, a ti osta ovde sa nama, ree i
nasmejae se i ostali iz njegove pratnje.
Nemam ja vremena za vas. Idemo dalje,
momci, okrenu malo u stranu svog konja Isak, a
onda zau iza sebe:
46
_________________________________________________
Straa, na oruje, povika zapovednik iz
oblinjeg grada Re, a maevi njemu potinjenih se za
tili as isukae. Odavde kreemo svi zajedno, i to
odmah. Naeg gospodara zanima zato je vaa vojska
i to cela krenula iz June strae, a na taj odgovor nee
dugo ekati, dodade najistureniji konjanik, pa i sam
isuka ma i pokaza njime jednoj polovini ete da ode
iza trojke, a drugoj da iz pliaka u kome je bila
presretne joj put.
Beg je, oigledno, bio nemogu. Ba kao to bi
to bila i neravnopravna borba.
Tad pogleda Isaka koji bi u nedomici, a onda
Fengora. On, meutim, nije toliko razmiljao kao dva
saputnika. Budui Vatreni sholar zavue hitro ruku u
svoju torbu, izvadi neto nalik zguvanom papiru,
prinese to ustima i promrmlja nerazgovetne rei u taj
sveanj lia i nekakvog praha. Tren kasnije baci ga
meu tri konja koja su pola iz Sabedorije, a ba tu
odmah poe da se die gust tamno-plavi dim, sve jae
i sve ire. Konji se uznemirie, i oni koji su nosili
trojku i svi oni oko njih, a kada se iznenadna
plaviasta magla naglo rasprostre, Fengor viknu
Sada!.
Dok su zbunjeni vojnici iz Zveketa pokuavali
da umire ivotinje pod sobom, Isak sa dvojicom
mladih sholara obode konje i trojka krenu u galop ka
severu, nad ijim nebom su sevale tihe munje, jer je
nevreme bivalo sve blie i blie. Jedan isukani ma
pred gospodarom June strae odlete daleko u reku
kada ga njegov mlat pogodi po sredini. Potera se
odmah dade u jurnjavu za beguncima, koji su stekli
svega desetak sekundi prednosti, moda koju vie.
Isakov verni konj nije bio spreman za duge
trke, godine su uinile svoje i njegov konjanik je to
dobro znao. Ipak, isprva je prednjaio ispred onih koji
su nosili sholare, ne mnogo, ba kao to nisu mnogo
zaostajali ni vojnici koji su za njima pojurili. Obalu
47
_________________________________________________
reke su brzo napustili, pokuavi da spas nau u prvim
obrnocima koji su im bili sa desne strane. Konji su
davali sve od sebe da ispune oekivanja, a Tad je
reio da im pomogne ba kada u daljini ugledae
munjom obasjanu visoku kulu grada u koji se uputie.
Usred punog galopa, mladi uenjak viknu:
Vidimo se u Junoj strai, ne okreite se!, i
zaustavi svog konja, ne bi li licem susreo poteru. Isak
i Fengor, potpuno zbunjeni, i dalje jaui ka mestu
spasa gledali su preko svojih ramena ta to pokuava,
a onda im je odgovor stigao sa neba.
Sekund
nakon
to
je
mladi
sholar
zaustavljanjem i okretom iznenadio i saputnike i one
koji su ih jurili, uspravio se i podigao ruke ka nebu.
Ba kada ih je naglo spustio, uprevii ih rairenih
prstiju ka eti konjanika - zagrme prvi put, i to tako
strano i tako iznenadno, da vojska stade u trenu.
Konji pod njom su poeli da poskakuju, a ake vie
nisu tako vrsto drale maeve, jer su neke od njih
poele da se tresu od oka. arobnjaka nije bilo ve
vekovima, njihove mistine radnje odavno su bile
zabranjene i iezle, ali oni naprasno u to vie nisu
verovali.
Tad iskoristi taj momenat, okrenu konja na
stari smer, pa nastavi za Isakom i Fengorom, a tek
kad se pribrala, potera krenu za njima, sada sa malo
veim zaostatkom nego pre. I malo manjom
odlunou na licima. Meutim, na boljim konjima,
vrlo brzo su stizali svoja tri cilja i da se pred njima
odjednom ne pojavi stotinak konjanika od kojih su
neki nosili bele zastave Severa, na kojima je bio
nacrtan mlat, svoj cilj bi ostvarili. Ovako, ne elei
sukob sa pet puta veim neprijateljem koji je krenuo
da brani svog gospodara koji je bio u begu, potera se
okrenu i nesta bre nego to se pojavila.
ekali smo te, oe. A znali kakvi su dani doli i
da u Zveketu nee sedeti mirno. Osmatrai su videli
48
_________________________________________________
nekakav dim i im su nam javili, znali smo da je
vreme da pohitamo u susret, ree ne ba visoki jaha
skladnih crta lica, u ijoj ruci je bio dugi ma.
Kardiljo! Nebesa, ne znam da li sam bio
sreniji kada sa te video prvi put u ivotu ili sada!,
odgovori Isak, zadihan skoro koliko i njegov konj.
Kapije se nedugo zatim otvorie pred njima, a
povorka ujaha do pred sam dvor. Nekoliko sati
kasnije, kada se mrak ve sputao, a veera bila
posluena i najveim delom pojedena, Isak ree svima
da izau iz dvorane. To se nije odnosilo na njegovu
tiho nasmejanu enu Raminu, ni na njihova oba sina,
Kardilja i pet godina starijeg, Varlonda koji prvog dana
prolea proslavi 30 proivljenih leta, a ni na dvojicu
mladih sholara.
E, sad da vas ujem. Sit mogu sve da
razumem. Kakve su ono bile arolije? Znate li da bi
glave mogle da vam odlete zbog toga?, ree stari
Daladur bez imalo uobiajenog veselja u svom glasu.
Tad odgovori prvi.
arolija? Gospodaru, samo sam brojao.
Brojao si... ta? Znam i ja da brojim, derane,
pa ne znam kako e to da mi pomogne da zaustavim
20 vojnika. Jo e me ludim napraviti!
Kada smo ugledali vau kulu, gospodaru, znao
sam da nam je ostalo jo oko dve lige do nje. To je
skoro 15 hiljada stopa. Zvuk leti malo bre od hiljadu
stopa u sekundi i samo sam brojao tih 14, 15 sekundi
od svetla do praska grmljavine koja se ve desila,
odgovori Tad.
Sto mu buradi aula!, grohotom se nasmeja
Isak. Mene u Sabedoriji nisu nauili ni da razlikujem
dobro od loeg vina, a kamoli da brojim od munje do
grmljavine. O, kakvog li mladog drutva, vidi li ti sa
kime ja putujem, Ramina?.
Deaci su zaista retke ptice, vidi se, odgovori
njegova ena blagog lica i jo lepeg osmeha.
49
_________________________________________________
Ramina, mani me tih vaih ptica, nisi u
Visokom ve tri decenije, ovde su jedine ptice one
koje peemo. Nego, Fengore... cenim da e i ti imati
neko logino objanjenje za onaj trik sa dimom?
Ne, progovori mladi sholar i zauta. Tajac
zavlada ionako praznom dvoranom.
Ne? Pa, ta je ono bilo, govori?
Inovacija, ostade zagonetan momak.
Nemoj ti meni inovacija. uje li ta te pitam,
odgovori, zapreti Isak.
Na asovima Supstanci su nas uili nekim...
trikovima, kako vi to kaete, gospodaru Isae.
Mene, vala, nisu uili tome, ako emo
iskreno, ree Tad, ne zlonamerno, ve pomalo setno.
Tad, zaboravlja da od jeseni imamo posebne
obuke. Mi, Vatreni, ipak radimo neke druge stvari od
vas Vodenih, zar ne?
Da, da... poznato mi je sve to. Nemam snage
vie za objanjenja, a cenim da bih se cerekao do
duboko u no kada bih ga uo pojanjenje za tu
maglu. Ali... rei e mi ve koliko sutra, sada je
vreme za odmor, ree Isak i posla mladie u njihove
odaje.
Oe, zanimljive sholare dade ti Sabedorija. Da
zamenimo njima ovog naeg starca, naali se
Kardiljo.
Brate, ne priaj svata. Poril nas je sve
odgajao, izgovori Varlond, mislei na sholara koji je
napustio odaju sa ostalima, ne bi li pripremio
potreptine za nastavak puta trojke.
Valjda sam i ja neto na tome radila, nasmeja
im se majka, ba kada i Isak.
Gospodar grada se, meutim, brzo uozbilji.
Varlonde, verno dete moje. Odraste ti, a jo se
ne oeni. Ako e da pria o odgajanju, poradi, sto
mu buradi aula, na tome da ti nekoga odgaja, nemoj
da jo jedan rat proe, a da ne doekam unuke.
50
_________________________________________________
Misli li da e stvarno biti novog rata, oe?,
upita ga on.
Ne znam ni sam ta vie da mislim. Moda je
dolo vreme da ga spreimo, a ne da se u njemu
proslavljamo, kao u prolom. Jesi li spreman da opet
bude posilni, Varlonde?.
Kako to misli, oe?
Koliko proe godina od kada si poslednji put
video Bena?
Ariliona?
Ne, nego ono pae to laje kod tala po celu
no. Da Ariliona, kralja Obala.
Uh... Deset godina skoro. Tako nekako. Kada
je iao na gusare poslednji put. to pita?
Jedini si iz ovih krajeva koji bi se pomorcem,
pravim, mogao nazvati. Pohitaj u Morsku zvezdu, neu
da aljem golubove, ve sina, da prenese vanu
poruku.
Koju?, upita Varlond, iekujui odgovor ba
kao i brat i njihova majka.
Da izdri. ta god da se desi, da ne uzvraa.
Kai mu da ga prijatelj njegov ratni to moli. Valjda
nee imati na ta da uzvraa, ako nas nebesa
pogledaju a mi stignemo na vreme.
Poi u koliko u zoru, oe, ree stariji od
sinova Daladurovih.
Isak se potom okrenu Kardilju i njemu dade
zadatak:
Spremaj se i ti za put. Opasni dani dolaze.
Kreni odmah u Blizance, ko god da bude vodio nau
vojsku tamo, reci da Isak Daladur zahteva da se ne
kree dalje dok ne doe novo nareenje od kralja. Bar
se nadam da u izvui to novo nareenje od njega
kada za 12 dana stignemo gore. Samo da ne bude
prekasno, izgovori gospodar June Strae, poljubi
sina u elo, isto uini i drugome i ode sa enom iz
sale.
51
_________________________________________________
Ramina je i pre ulaska u sobu shvatila da nije
mudro pokuavati da ga razgovorom odvrati od misli o
onome to sledi. Smestila se pored njega u krevet i,
dok je leao na leima, stavila svoju ruku preko
njegovih grudi, gledajui ga sa strane. Nije joj
odgovorio reima, ve dlanom kojim je, bez da ju je
pogledao, proao kroz kosu. Potom je poljubi i opet
uspravi svoj pogled ka tavanici.
Poslednja no u dobrom krevetu pre nego to
sretnem Rarga. Nebesa, neka i tu no doekam u
udobnoj postelji, pomisli pre nego to prieka da ga
san obuze.
52
_________________________________________________
Birila
To jutro na Poslednjem ostrvu delovalo je
gotovo istovetno mnogim prethodnim. Straa, njih
desetorica, bila je oko Visoke kule razmetena i pre
doruka, a posle njega red da uvaju prognanu
kraljicu doao je na Sirga i Maneu. Od osmoro uvara,
koji su na smenu brinuli da Birila ne naputa odaje u
koje je zatoena, njih dvoje su imali poseban motiv.
Svako svoj. No, za razliku od krupnog ratnika Juga,
kome je cela porodica pobijena kada je Ra umalo
zavladala kraljevstvom kome je pripadao, vitka ratnica
iz Visokog imala je drugaije planove od prekog
pogleda, tako uobiajenog za one koji su na Birilu
pazili.
Sirg, hoe li prvo da motri na sprat ili e da
bude uz nju, ree Manea nakon to je otvorila vrata
odaje u kojoj samo to se probudila prognana kraljica.
to je manje gledam, meni bolje. A i za nju bi
bilo bolje da me to manje gleda. Ako mene pita, celu
smenu ne bih zakoraio tamo gde to stvorenje ovako
nasmejano die. Jer, ne bi dugo prolo a ne bi ni
disala, odgovori od ranog jutra besni ratnik Juga, ne
sputajui ruku sa balaka maa koji mu je bio u
koricama.
Birila se iznova osmehnu, a onda osmotri
ratnicu Visokog kraljevstva koja ne uzvrati taj pogled,
ve ree uvaru do sebe:
Dakle, danas je moja. Ba lepo od tebe, Sirg.
Da ivimo u istom gradu vraala bih ti ovaj dug
svakog dana kada se vratimo. Prilino bolno, ree
Manea, a snani ovek frknu, i izae, zatvarajui vrata
za sobom.
Manea je najpre dreknula na Birilu. Onako, da
Sirg koji je poeo da hoda hodnicima oko kraljiine
odaje uje da i sa njom nema ale. Tren kasnije bila je
u zagrljaju. Dugom. Strasnom.
53
_________________________________________________
Bez ikakvih rei, Birila je dvostruko mlau
devojku, kojoj je sa svojih 48 leta mogla i majka da
bude, a od koje su skoro sva tri njena sina bila starija,
obgrlila najpre dlanovima. Ba na ivicama lica, kako bi
doekala njene usne koje kao da su vekovima ekale
ponovni susret sa kraljiinim. Poljubac je bio od onih
divljih, bez zadrke, a i cela njihova veza bila je burna,
im je Manea stigla meu uvare i otpoela sa tim
napornim smenama.
A smene su ve drugu godinu bile razliite od
onih po zavretku Velikog rata. Isprva je po deset
odabranih boraca etiri pobednika kraljevstva brinulo
da prognana kraljica i sholar Rolt sa dvora Pagrora
ostanu do kraja svojih ivota na najdaljem ostrvu na
koje je noga ljudi Starog sveta stupila do otkrivanja
Novog, a onda se neto promenilo. Saglasivi se da
opasnosti po mir gotovo da vie i nema posle kraha
Re i uzimanja u zatoenitvo po jednog muog deteta
svih gospodara pokorenih gradova, etvoro vladara je
donelo odluku da se straa reformie. Na poseban
nain podelom na obine vojnike i one sa posebnim
zadatkom. uvare.
Po novoj podeli, sada ve dve godine staroj,
svakog meseca jedno kraljevstvo bi slalo trideset
svojih vojnika da motre na okolinu Visoke kule i paze
da se ne desi nikakav kontakt izmeu zatoenika i
ribarstvu posveenog stanovnitva koje je nastanjivalo
dvestotinak kua. Iako je tri nedelje plovidbe na zapad
bilo potrebno da se od prestonice Obala, Morske
zvezde, doe do Poslednjeg ostrva, a na njega su
brodovi dolazili ba retko, niko u etiri kraljevstva koja
su dobila Veliki rat nije hteo nita da preputa sluaju.
Otuda i zabrana bilo kakvih vianja i razgovora
zatoenika sa stanovnitvom, o emu je najpre brinuo
spoljni obru, sastavljen od pomalo obinih straara.
Zavretak te njihove jednomesene smene,
koja se svodila na osmoasovno motrenje na okolinu
54
_________________________________________________
kule svakoga dana, oznaavalo bi i poslednju posetu
tih vojnika Poslednjem ostrvu u njihovim ivotima.
uvari su, meutim, birani na po godinu dana.
Ta osmorka, a po dva lana je slalo svako od
kraljevstva-pobednika, nisu bili obini borci. Svakoga
od njih birao bi njegov dvor, jer je zadatak bio
poseban: trebalo je etiri sata dnevno provesti pazei
na Birilu, etiri na sholara Rolta, do sutranje smene.
I, svakog dana, rotacija. Najpre u tandemu sa
sunarodnikom. Naredna dva dana sa uvarima iz
drugog kraljevstva. Pa iz treeg. Pa onda i onog
etvrtog, sve dok se rotacija ne okona, a nedelja
proe. I svaki dan, naizgled, isti. Ovaj, meutim, nije
bio takav. Obe su to znale. I jedva doekale.
Gledajui sklopljene oi mlade ratnice koju je
ljubila, Birila u njoj prepozna strast koju je i nju samu
proslavila. Nisu je uzalud, kao mladu, a i u dane
najvee slave Re, zvali najlepom enom koja je
ikada hodala kroz Pet kraljevstava, no njeno najvee
oruje bila je zavodljiva priroda, koja nije prezala ni od
kakvih lukavstava ne bi li pomogla planovima svoga
mua. Ili svojim. Kralja Vrola, ubijenog od sopstvene
strae, Platova, nije bilo meu ivima ve pet godina,
no Birilin nain postojanja nije se menjao. Zlo u njoj
kao da je sve vie narastalo elei povratak na silom
oteti presto, a strast koja u njoj nikada nije spavala
samo se razbuktala dolaskom Manee na Poslednje
ostrvo.
Kraljica joj proe dlanom kroz gustu, esto u
dug rep svezanu kosu. Namerno putenu tog dana.
Drugim dlanom odmah pronae put kroz njenu tananu
odeu i obgrli vrh grudi koje su jedva doekale taj
dodir. Ples usana preuzeo bi tada glavnu re da mlada
ratnica nije osetila kako onog dlana nema vie u
njenoj kosi, ve joj se penje uz golu unutranju stranu
butine, sve do prepona. Odjednom, tu se naoe i
prsti druge ruke, te se ona izvi preko velikog okruglog
55
_________________________________________________
stola i pusti da je usne koje su jednom ljubile kralja
istrauju iznova ba tamo gde je bila najvrelija.
Trzaj devojke kada je osetila kako se cela gri
oko jezika u sebi bi dovoljan da se Birila pridigne,
nagne preko nje zadihane, i novim, znatno tiim i
sporijim poljupcem, umiri. Koliko je to bilo mogue.
Ne elim da ovo ikada prestane, ree
drhtavim glasom Manea.
I nee, draga moja. Nee nikada, u odgovor,
pre novog obeanja: Koliko za dve noi ovo emo
ponoviti na brodu. Ako i dalje eli da sa mnom
pobegne iz ovog ludila, zauvek.
Oh... elim li? elim vie od svega, rekoe
napuene usne savreno graene ratnice, koje
potraie vrat kraljice, tren pre nego to se ona
izmaknu.
Polako, mila moja. Imaemo sve vreme sveta
za nas, ali sada moramo neto drugo. Jesi li priala sa
Jonom i Noridorom?
Severnjaci ko severnjaci, krti na reima. Ali
ne i delima. Da, videla sam se nasamo sa njima posle
doruka. Rekli su mi da je sve spremno, odgovori
Manea, pa dodade: Samo... meni je jasno koja elja
mene vue, ali kako si njih nagovorila da pristanu?
Obeala sam im deo svog blaga kada stignemo
nazad na kopno.
Pristali su tek tako? Nisu li prvog dana ovde
rekli da e te zajedno ispuniti otricama bude li ikada
progovorila u njihovom prisustvu, jo uvek besni to
im je celo selo spaljeno u ratu?
Priali su oni tota. Ali su me ispunili neim
drugim. Neemo sada o tome, rekla sam ti ve jednom
da sam morala da im se dam, obojici, ne bih li videla
mogu li da ih prevedem na svoju stranu. Sa tobom
elim sve, ali su mi bili potrebni i oni, zna i sama,
ree kraljica.
56
_________________________________________________
Znam, vrlo dobro znam... Ali ta pomisao, da
su te imali, da te je iko drugi imao...
Mila devojko, ne troimo rei na ono to je
moralo da se desi. Misli da sam uivala putajui te
ivotinje da se naslauju mojim telom, i to
istovremeno? Ne. Ali sam znala zato to radim, ree
nekadanja kraljica Re, pa zastade. Onda izgovori:
Kada smo prvi put ostale nasamo, priznala
sam ti da bih volela da mogu da zagrlim nekog kao to
si ti i da plaem danima zbog svega. I sada bih. Samo
to ne bih da plaemo, nego da uivamo. Beskrajno,
gotovo apatom ree Birila i Maneinu donju usnu
obrgli sa svoje dve.
Mlada ratnica Visokog oseti kako joj itavo telo
i dalje bridi, u trenu zaboravi i Jonu i Noridora, i plan
bekstva i sve drugo to postoji, potpuno se prepustivi
novom talasu strasti. Birila potom pusti mladim
rukama da odu niz kraljiin struk, pa niz noge, do
haljine, a onda i ispod nje. Stezanje vrhova golih
butina bilo je ba ono to je Manea ekala, te priblii
sebi telo ene koja je nekada bila kraljica, a sada je
bila njena.
Ples usana se nastavi, ba kao i ples nestanih
prstiju uvarke, a nakon to su joj istom merom
uzvratili i Birilini, dva tela se izvie u uzdasima koje su
morale da prigue kako su samo one znale koliko je
teko. Sirg je, uostalom, bio tu negde, u blizini.
Nastavak tog dana je protekao daleko mirnije,
bar kada se o zbivanjima u kraljiinoj odaji tie. Misli
su bile prilino burnije. Manei od uzbuenja, Birili od
iekivanja.
Naredni dan doneo je novi raspored uvara, a
no koja je usledila donela je ono to se toliko tajno
planiralo.
Kada je poslednja smena okonana, a uvari
otili na odmor kod onih koji su tog dana bili slobodni
od obaveza da paze na kraljicu i Rolta, okrepljena eta
57
_________________________________________________
obine strae se, kada je no pala, rasporedila u krug
oko Visoke kule. Ba kao i obino. Jedina razlika bilo je
teturanje ratnice iz Visokog kraljevstva koja se oko
ponoi pojavila pred vojnicima.
Aah... Ko vam je zapovednik noas?, upita
Manea, drei se za stomak.
Manea? ta je sa tobom? Ja sam, odgovori
Lanas, jedan od straara, i sam iz Visokog kraljevstva,
kao i itava tridesetolana eta, ija je treina brinula
o zatoenicima te noi.
Izgleda da sam se otrovala neim. Vodite me
do sholara, umreu od ovog grenja stomaka, ree
kroz zube Manea.
Ali... nareenje vladara je da nou niko...,
odgovori Lanas, a njen glas ga prekide.
Odluke uvara su vanije od odluka strae,
Lanase. A ako me ne odvede do sholara, zaaliu
prvo ja, a onda, veruj mi, i ti. Boli me! Pee! Vodite
me brzo gore, zakuka ratnica Visokog steui se za
stomak, pa straa odlui da je trojica tako zgrenu
odvedu u kulu do sholara, kog probudie bez da su mu
kucali na vrata.
Manea se, meutim, srui na pod im je ula u
Roltove odaje, onesveena od bolova. Suvonjav
visoki ovek bez ijedne dlake na glavi, uvuenih crta
lica i prilino mranog izgleda, ustade hitro iz svog
kreveta, priavi devojci oko koje se odmah po padu
nadvilo troje straara od kojih je jedan drao upaljenu
baklju. Tren kasnije sholar izvadi dugaak no i
probode kroz lea jednog od njih, a dok su se druga
dvojica latila za svoje maeve Manea ih odozdo
probode sa svoja dva kratka. Obojicu u istom trenu.
To su trojica. Sada je red na severnjake,
rekoe pogledi preivelih pre nego to uzee kljueve
i, nakon to Rolt Vatreni uze svoju sholarsku pregatu i
neto ispod kreveta, sprat nie otkljuae Birilina
vrata.
58
_________________________________________________
Dole, podno Visoke kule, bitka je trajala manje
od vremena potrebnog da se zatoenici i Manea spuste
niz stepenice.
Ogromni Jona i spretni, takoe snani Noridor
su strau, koja prvi put od progonstva kraljice i
sholara iz Pagrora nije bila ratrkana u krugu ve
okupljena, pobili u treptaju oka. Od sedmorice, dvojica
su pala sa strelama u svojim grkljanima. Dok su se
ostali okretali ka bunju odakle su hici poleteli, isukani
maevi sasekoe najpre Lanasa i njegovog zamenika,
a uz dodatnu pomo noeva, okrilja noi i iznenaenja,
i trojica preostalih vojnika padoe pred naletom
severnjakih grdosija. Nijedan rog se nije oglasio. Ba
kao to je sve i bilo isplanirano.
Tren kasnije svo petoro je bilo na okupu,
izmeu mrtvih tela strae.
A sad, brzo. Koliko vas noge nose, ree
Manea, i povede malu povorku kroz no, koja bi bila
od onih u kojima se nita ne vidi da nebo nije bilo
taman onoliko vedro koliko su prieljkivali.
Na obali ih je ekao amac. etvorica veslaa
nisu ni re progovarala, samo su prionula na posao
bre no ikada kada su se svi ukrcali. Broda nije bilo
nigde na vidiku. Posve oekivano, jer bi bio ugledan i
sa samog Poslednjeg ostrva ranije tokom dana, ili od
strane straarskih brodia koji su kruili oko tog
parenceta kopna pazei da se odnekud ne pojave
uljezi. Ipak, sat vremena veslanja dovede ih do
drugog amca, u koji uskoie, pa jo brim ritmom
odoe ka puini Mora bez kraja. Prvi amac ih je
pratio, sve sporije i sporije zbog umora veslaa, a
posle vie od sat vremena te zaverenike plovidbe,
ukaza im se na horizontu brod. Iao je ka njima po
meseini, a im se ukrcae na njega, poe radost i
veselje na palubi.
59
_________________________________________________
Kraljice! Lard alje pozdrave, a primi i nae iz
Rutoija, ree debeli mornar oko kog se ostali
razmakoe.
Lofuse, stari vue sa Istoka! Dobro je videti te
opet, nakon svih ovih godina, ree Birila i zagrli ga.
Mornari im prioe, razdragani, nosei poneko
bure aula, a dok je pozdravljanje trajalo, a graja
postajala sve vea usred puine, u stomacima Jone i
Noridora odjednom se naoe noevi.
Njihovi urlici i zakrvavljeni pogledi dok su im
ubice parale utrobu izazvae tajac na palubi. Manea se
pribi uz Birilu, koja joj apnu:
Rekoh ti, mila. Samo su mi posluili za moj
cilj.
Tren kasnije, ratnici koja se, privijena uz Birilu,
od iznenadnog dogaaja tresla kao da je devojurak,
kraljica usnama dodirnu njene. A vrhom noa zapara
njen trbuh, dok su je, tako nasmejanu i konano
slobodnu, razrogaene oi Manee gledale i pitale se
Zar i ja?.
60
_________________________________________________
Nil
Rastanak sa petorkom koja je pola na sever
obavljen je bez mnogo rei. Svima je bilo jasno koliko
je ozbiljan put na koji se kree, pa su nekadanji
junaci Velikog rata prizvali Dobro jedni drugima i
krenuli svako na svoju stranu. Jedini dogovor bio je
aljiv - da se, kao nekada, vide kod najveeg bureta
vina. Istina, Isak je opet insistirao da ipak bude kod
najveeg bureta aula, ali je to izazvalo samo smeh, ne
i promenu plana.
Nil i Tina, u pratnji prirodi sklonog Aleka i
siunog a naukama potpuno posveenog Nejta,
dvojice mladih sholara koji su brinuli i o petom konju prilino natovarenom za svoju veliinu, po savetu iz
Sabedorije krenuli su preicom na jug. Brzo su
skrenuli sa druma koji je na istok vodio ka Robu,
elei da izbegnu i taj, ali i jo jedan grad Juga,
Grotlo. Cilj im je bilo, koliko je to teren dozvoljavao,
dranje prave linije do prestonice kralja Zanta,
njegovog ogromnog grada, Krika. Kretanje je stoga
moralo biti usporenije nego to bi to inae bio sluaj,
ali odluka da se izbegnu izgraeni putevi, a pre svega
predeli u kojima se vojska die i kree na zapad, u rat
sa Obalama, bila je vie nego razumna. Naroito jer je
jedan od putnika bio princ Obala, lino.
Bar su su nas oni sivi oblaci mimoili, ree
Nil, pogledavi na svom zglobu obavijenu, zlatom i
sitnim biserima ukraenu ogrlicu brata. Brata kog je,
iako je bio tek dete, kralj Pagror pogubio pre neto
vie od pet godina ba po jednom tmurnom,
najtmurnijem danu u ivotima porodice Arilion,
vladarskoj kui Obala.
Samo da nas oluje koje se spremaju
mimoiu, dodade Tina, a onda se osvrnu ka paru
mladih uenjaka koji ih je pratio na svojim konjima.
61
_________________________________________________
Snalazite li se vas dvojica? Nisam esto viala sholare
koji jau, upita ih uz osmeh.
Sve je u redu. Jedino mi se ini da bi Nejt rado
da dri uzde jednim dlanom, a drugim da prelistava
stare spise, ree Alek, popravivi raspoloenje cele
etvorke, osim najmlaeg lana koji bi, da je u prilici,
stvarno itao i dok jae.
Selo pokraj kog su proli ne zalazei u njega
delovalo im je sablasno pusto, ak i za no, jer su
oekivali da e videti makar kakav odsjaj ognjita.
Ipak, bili su predaleko da bi se zagledali u to ta
seljaci rade u sitne sate, a i imali su posla sa kraljem
Juga, ne sa obinim svetom. Taj svet se, radovao ili ne
novom ratu, sigurno bavio nekim drugim, vanijim
stvarima u poslednje dane mira.
Nil se, jaui utke pokraj Tine, zagleda u nju,
zamiljenu. Nikada je nije video tako lepo po meseini,
niti tako mirnu, u sedlu pokraj sopstvenog. Delovala je
sa tom utom dugom kosom kao nekakvo nestvarno,
vitko bie koje nije sa tog sveta, mada je koplje u
njenom dlanu prilino jasno govorilo da se sa
ovozemaljskim problemima itekako dobro snalazi.
Uostalom, po svojim vetinama i herojstvima u
Velikom ratu bila je i poznata. Skoro isto kao i po
lukavom podizanju ustanka u gotovo porobljenom
Visokom, ime je najavljen krah Pagrora. Tina se ba
tada okrenu i osmehnu mu se, pitomije nego to je u
tom trenu pomislio da e biti sluaj. Nije da mu nije
prijalo. Naprotiv.
Ne svia mi se ova tiina, ree odjednom
Alek, sputajui pregatu sa glave na lea.
Svata. No ko no. Samo to smo na
otvorenom. Uukani smo bili u onim okruglim
zidinama, pa smo se odvikli od ivota po mraku, utei
ga godinu dana mlai i znatno siuniji Nejt, a onda se
ipak zagleda u Aleka koji se izdignu na sedlu, kao da
neto oslukuje.
62
_________________________________________________
Moda je vreme da odmorimo, ree Tina.
Mrak je ve pokrio sva kraljevstva. A i konjima nije
lako uz samo jedan predah tokom dana.
Nil se sloi sa tim, ali mu Alekovo ponaanje bi
sumnjivo.
Sve u redu, mladi prijatelju?, upita ga Arilion.
Gospodaru Nile, mislim da bismo..., poe
sholar.
Nemoj to gospodaru, nisu nae godine ba
toliko razliite, iako dolazim sa dvora. Nil je sasvim
dovoljno, odgovori Arilion, prestolonaslednik Obala.
Razumem. Nile... mislim da bismo mogli da
idemo jo malo dalje. Nije ovo mesto za predah, ree
Alek.
Zato?, upita Tina, navikla na kamenom
satkan i okruen put kakvim su upravo poeli da se
kreu, a kakvi skoro da jedini i postoje u njenom,
Visokom kraljevstvu.
Previe je tiho za jednu no, zau odgovor
mladog konjanika pokraj sebe.
Alek, ako se plai da spava pod otvorenim
nebom, trebalo je to da nam kae u Sabedoriji,
ispade Nejt hrabriji od starijeg kolege.
Ovo nema veze sa otvorenim nebom. Ima
veze sa predelom u kom smo. Proplanak pred nama je
bolji. Ove stene sa obe nae strane idealne su za
zase..., ree Alek, ali ne zavri re jer se oko
etvorke koja je bila na pet konja odjednom stvori
dvadesetak ljudi. Skoro svi sa nategnutim lukovima,
ali i sa ponekim isukanim maem.
Tajac je trajao nekoliko sekundi. Nil ih iskoristi
da osmotri one koji su zasedu napravili.
Osam previe skladno graenih ljudi da bi bili
seljaci. Sedam oklopa kakve je imala stara Ra.
Tobolci za strele takoe odatle. Dranje maeva kao
kod ratnika, ne kao u seljaka. Svi u savrenoj
formaciji, pomisli i pokua da shvati zato mu se sve
63
_________________________________________________
vie ini da se ne radi o obinim razbojnicima, iako su
delovali prilino umorno.
A sad siite. Odmah!, zagrme u tiini glas
sredovenog oveka, iji je ogroman ma skoro
bljetao u mraku. Toliko, da se jasno videlo da na
dlanu kojim ga nije drao nedostaje mali prst, a da mu
jedno oko svetluca, kao da je celo bilo od stakla.
A ko to trai od nas?, upita Tina, steui
koplje koje je okrenula sa bodljom ka zemlji.
Naa imena vam nisu od velike koristi. Ali, ono
to nosite, moglo bi da bude od koristi nama. I, ko god
da si, devojko, to koplje ti nee mnogo pomoi. Dvoje
vas je, a nas je vie od trideset.
etvoro nas je, a vas je 18, dobaci Nejt, koji
je ve prebrojao ljude koji su ih potpuno okruili.
Pa, ova beba zna da pria, nasmeja se
grohotom neko iz kruga koji je inio uspeno izvedenu
zasedu, a smeh prihvatie i ostali.
Nil je i taj trenutak koristio da planira naredni
potez. Brzo sebi priznade da bi borba bila verovatno
izgubljena, iako je Tina najbolji ratnik uz kog se borio,
a da je poeleo da ga poljubi. Gubici ovog iznenadnog
neprijatelja bili bi prilini, ali cena koju bi putnici
platili, skoro sigurno smrt oba sholara, a verovatno i
njegova i Tinina, nije bila ono to je bio spreman da
plati. Zadatak koji su morali da obave bio je vaniji od
junaenja u tom trenutku.
Ako vam treba na tovar, voljni smo da vam
ga ustupimo. U zamenu za slobodan prolazak dalje,
ree mladi Arilion.
Mome, vae putovanje se ovde zavrava.
Siite sa konja, oni vam vie nee trebati, odgovori
ovek koji je oigledno bio voa te druine, a kome
su, kada se pribliio, jasno videli oiljak oko oka kog
vie nije bilo. Ako se ne rauna staklo koje ga je na
neki udan nain prilino dobro odmenilo.
64
_________________________________________________
Nil pogleda Tinu, podie na trenutak obrve, a
onda uzdahnu, sputajui pogled. Koji tren kasnije svi
su se spustili sa svojih konja.
Razbojnici, o kojima nisu znali nita sem da
nisu bili zainteresovani samo za tovar, ali i da nisu od
onih koji su spremni da ubiju i plemie iz istog hira,
razoruae ih i povedoe samo njima vidljivom
stazom. Prvo kroz stenje, a onda i kroz umu koja im
se ukazala. Nisu bili svezani, a i teko da bi daleko
dogurali peke po gotovo apsolutnom mraku koje su
stvarale guste kronje. utke su se kretali u sredini
kolone, okrueni isukanim maevima, a praeni
napadaima koji su jahali njihove konje. Nedugo
zatim, stigoe do podnoja brdaca. Ba tu voa neto
ree dvojici najbliih pratilaca, oni prioe bunu koji
je bio na poetku strmine, pomerie ga i pred njima se
ukaza ulaz u peinu.
Divno. Zatvorenici. Nisam to bila vie od pet
godina, ree ne previe tiho Tina, to izgleda niko od
onih koji su napravili zasedu nije primetio, osim onog
koji je vodio itavu kolonu.
A ti si bila zatoena... kada i gde, devojko? I,
kako ti je ime?, upita je on.
Devojka se okrenu ka Nilu. Njegov pogled joj
jasno ukaza da o napadaima ne znaju nita, a da ni
oni ne bi trebalo da znaju nita o njihom putovanju.
Zato izgovori samo: Tina.
Ui unutra sa ostalima. Tina, bilo je sve to je
ula pre nego to se grm iza njih vrati na mesto, a
onda zatoenici ugledae pred sobom veliku prostoriju
na ijim je zidovima bilo upaljeno bar desetak krupnih
baklji.
Smestili su ih uza zid i povezali im ruke iza
lea. Potom su jednim dugakim kanapom sve njihove
zglobove dodatno povezali, obezbedivi se da nova lica
u peini nikuda nee moi da mrdnu bez da se kreu
svo etvoro. Ostavivi ih da sede, otmiari odoe u
65
_________________________________________________
sredinu, gde su, smeteni na zemlji, na niskom stolu
poeli da veeraju. inili su to bez mnogo rei, ne
primeujui vie zarobljenike, za razliku od ostatka
bande koja ih je sve vreme zagledala. Konje vie nisu
videli, niti su ih uli, ali su itekako mogli da uju
glasove onih koji su im prilazili i posmatrali ih izbliza.
Ova mi deluje sasvim zdravo. Mogao bih nju
da..., ree jedan, ali mu Tina odgovori bez da je
zavrio reenicu:
Probaj bilo ta i ostae i bez tog probala.
Ha-ha-ha-ha... Tino, ovo je neka od tvog roda,
im se zove slino, a i pria o odsecanju, ree taj
siuni ovek, a od stola ustade jedan daleko krupniji,
kome je sa usana jo klizila mast.
Bio je prilino snaan, vie pleat nego visok, a
nakon to nadlanicom obrisa usta ree joj:
Mogla bi da ostane bez tog jezika. ene
previe priaju. A poslednjoj sam ga odsekao ima vie
od pet godina. Predugo..., ree Tino.
Tako se ne razgovara sa jednom damom,
izgovori Alek, ali ga snani tresak iste one nadlanice
obori na pod, tano pred Nilove noge. Mladi Arilion i
Tina, koja je bila na drugom kraju etvorke, pokuae
da se pridignu i uzvrate, ni sami ne isplaniravi kako bi
to tano moglo da se izvede. Doekae ih, meutim,
donji svodovi stopala koji ih, o ramena, gurnue
unazad ka zidu. Smeh se prolomi tom udnom,
prostranom a sasvim solidno osvetljenom salom.
Smejali su se glasno svi osim jedne devojke koja je
bila naspram njih, sa druge strane stola, takoe sa
rukama na leima, uza zid.
Nil ju je posmatrao ve neko vreme. Imala je
nekakve udne are oko oiju, crne kao da je
ugljenom sebi iscrtala taj deo lica. Kosa, jo tamnija
od tih crta oko oiju, srednje duine, ila joj je prilino
u irinu, a zavravala se malo ispod visine ramena.
Doekala ih je tihim osmehom kad su uvedeni. A i sve
66
_________________________________________________
vreme ih je na udan nain gledala sa druge strane
peine, kao da im je pogledom upuivala poruku Sve
je u redu.
Ko je ona?, upita Nil oveka koji ga je gurnuo
nogom nazad.
Ona? Pre neki dan smo je uhv.., poe da glasi
nespretni odgovor, ali ga voa grupe, uavi konano i
sam u peinu, okona.
Ovde ja postavljam pitanja i niko drugi. Ko si
ti mome i, ta ete vas etvoro mimo puteva, usred
noi?
Naa imena vam nisu od velike koristi,
pokua Nil da bude duhovit, ali dobi takvu amarinu
da umalo pade poput Aleka.
Izgleda da ne shvata neke stvari... Nile
Arilione, iznenadi etvorku ta reenica voe bande.
Novi tajac. Kratki.
Pronali su pismo iz Sabedorije, apnu Nejt
Aleku, mada su i Nil i Tina to mogli da uju poto mali
sholar nije bio ba vet apta. A i ko bi bio, kada ga
ezdesetak oiju gleda, netremice.
Slavni Nil Arilion. I... Tina. Pasilis, zar ne? ta
bi, maca pojela jezik, a?, ree voa, izazvavi smeh
sebi odanih ljudi.
Venrie, daj ih meni, zatrai Tino od voe,
neto starijeg od sebe. Ovaj ga najpre prekorno
pogleda zbog izgovaranja imena, ali mu se onda u
oima vide da je smatra bezbednim da pria ta mu je
volja, jer sve dri pod kontrolom.
Ne, Tino. Tvoji noevi i ostala seiva morae
da se igraju sa nekim drugim rtvama. Ove emo da
odvedemo Mutavom. Ipak su to retke zverke, nisu za
tvoja klanja. Strpi se, nai emo ti nekog usput,
odgovori Venrik.
Tino se iznervira, okrenu i utnu sa poda prazni
tanjir, koji umalo pogodi u glavu sada ve
zaboravljenu devojku koja je uala prekoputa.
67
_________________________________________________
Polako. I ona e nam trebati. Vea, ustaj odatle
i daj orbu naim gostima. Bie im to poslednja do
kraja dugog putovanja na koje kreu, ree Venrik.
Devojka poe da poslua, jedan od razbojnika
joj odveza ruke i ona prie vatri, nad kojom je visio
sada ve skoro skroz prazan lonac. Bio je ogroman, pa
ga je i tako praznog teko nosila. Zbog velikog dna u
njemu je ipak bila po koja kaika za svakog od novih
zatvorenika.
Ne mora da mi kae ko si i gde si poao. Vas
sam i ekala, iznenadi Nila dajui mu kaiku orbe, a
onda se pomeri do Aleka.
Ti si.. Zemljani, zar ne?, ree mu, a kad je
kaiku stavila u usta Nejta, osmehnu mu se i ree
ast mi je da te konano vidim. Seti me se u
molitvama. Zbunjenost je narastala meu etvorkom,
a kada je kaiku prinela Tininim ustima samo
proapta: Pozdravi oca kada ga vidi.
Ko mu alje pozdrave?, upita ki omiljenog
kovaa Visokog kraljevstva, nadaleko uvenog, ali
uglavnom borcima i ratnicama, a ne ba toliko da bi
ga i kakve udne ene, u crno odevene i obojenih
delova lica oko oiju, tako srdano pozdravljale.
Vea e biti dovoljno. Vea iz Vrline.
Vrline? Ne ive li tamo samo... mudraci?,
upita Alek, elei jo orbe koja, nekim udom, uopte
nije bila bezukusna, za razliku od grupe domaina koja
je bila sita, pa je poela da se zabavlja vadei sadraje
torbi koje su doneli sa petog konja.
Zemljani, znanja kojima te ue su o prirodi. O
oveku e, meutim, uiti sam. Celog ivota. Da,
mudraci jedini tamo ive. U ostatku sveta ive
predrasude, odgovori crna devojka.
Predrasude? Kakve?, upita Nejt nakon to je
uzeo drugi zalogaj.
Jedna od njih je da su mudraci samo
mukarci, bi odgovor.
68
_________________________________________________
Ko si ti? I ko su uopte oni?, zapita tiho Tina
pogledavi grupu koja je nazdravljala njihovom malom
zalihom vina.
Moje je bilo da vas naem. Ovo je bio jedini
nain. A oni su vojnici Re. Spremaju prevrat. To vam
je dovoljno. Uskoro ete se razdvojiti, a ja sam tu
samo na... proputovanju.
Nita ne razumem, ko e se razdvojiti?, ree
Nejt i dodade: I ta ti znai to o proputovanju? Trai
nekog?
Aha. Traim svog.
Svog... koga? ta?, upita Nil.
Svako u ivotu trai nekog svog, Nile Arilione.
Neki su ih i pronali, ali to ne prepoznaju. Ili nee sebi
da priznaju. A neki jo tragaju. Vae traganje e biti
posve razliito posle ovog dana. Odmorite se, napori
tek poinju za vas etvoro, ree Vea.
Ti spada u... prozorljive?, upita ponovo mali
Nejt.
A ti spada u mudre. I priljive, iako jo male,
nasmeja se udna devojka, a onda je jedan od
otmiara gurnu, viknuvi na nju.
No je protekla iznenaujue tiho. Straari su,
po dvojica u smeni, brinuli da etvorka nigde ne
mrdne, a zatvorenici se, uz zabranu razgovora, pre ili
kasnije uspavae, nemirnih misli. Jutro je stiglo bre
nego to su eleli.
Posle svega nekoliko sati sna, nareen je
polazak. Svezanih ruku, a sa Arilionove je odavno bila
otrgnuta vredna ogrlica, smestie ih po dvoje na
konja. Nila i Nejta na jednog, Tinu i ispred nje Aleka
na drugog. Pre polaska, vezali su im oko vrata udne
ome jer je u svakoj od njih stajao privezan mali
bode, okrenut ka grkljanu. Svaki od dva otmiara koji
su jahali iza zatvorenika drao je po dva kraja debelih
uadi. Bilo kakav pokuaj bega bio bi ne samo bolan,
ve tragian. Neto lagodnije jahala je, svezana, na
69
_________________________________________________
istom konju sa svojim uvarom Vea, koja se brecnu na
straara kada je hteo da maem zamahne ka vrani
koja ju je stalno pratila od izlaska iz peine.
Tiho je proao itav dan, po sve veoj egi, uz
odmore u umarcima, kroz koje su se uglavnom i
kretali. Drugi isto tako, a trei je protekao vie u
odmoru nego pokretu, jer je izvidnica javila da se vea
grupa vojnika Juga uputila iz drepevog vriska na
zapad, ka Obalama. Hrane za zatoenike bilo je tek
koliko da ostanu uspravni u sedlu itavog dana, ne i
dovoljno da bi bilo ko od njih rekao taman za ovaj
obrok. Nita se nije menjalo ni sve dok narednog
jutra nisu stigli pred jedno selo. Odatle im se deo
otmiara brzo vratio, sa ulovom od nekoliko kokoaka
i desetak jaja iz lakog plena zvanog neije dvorite.
Novo sklanjanje u umu, paljenje vatre koja je bila
dovoljna tek da se na nabijenim tapovima ivina
ispee, bio je jedini predah jer se putovanje nastavilo
vrlo brzo.
Vea, da ne bee ovih kokoaka, pojeli bismo
tvoju vranu, ree jedan od odmetnika.
I tvoju nogu, mrava ti neto ta ptiurina. Tino
bi nam te iseckao fino, kao najbolju unku, ree
drugi, pa se grohotom nasmeja i skoro zagrcnu.
Dani su se smenjivali vrlo sporo. Komunikacija
gotovo da nije postojala meu dve grupe zarobljenika
jer su im konji bili udaljeni, pa je Nilu ostalo samo da
aska sa Nejtom, koji se nije bunio, kad ve nije
mogao da ita.
ta misli, mali moj drue... gde li nas to
vode?
Kod Larda Hurdoka, odgovori odmah budui
sholar.
Larda?! Ali on je nestao jo u Velikom ra...,
ree skoro naglas Nil, pa zastade na tren. A onda
dodade: Da. Nisam o tome uopte razmiljao. Ko bi o
njemu uopte i mislio ovih dana. Otac mi je priao o
70
_________________________________________________
njegovoj surovosti, mada su do naeg osvajanja dvora
Pagrora i on i deo Platova koji nisu digli ruku na
kralja ve bili nestali.
U istoriji naeg sveta ve je bilo sedam
nestanaka pa slavnih pojavljivanja, ree Nejt, koji je
verovatno iitao celu Istoriju kraljevstava ve u prvoj
godini od dolaska u Sabedoriju.
Lard se nee slavno pojaviti, to ti garantujem
ogrlicom moga brata. Koja je... ko zna kod kog od
ovih... A i ko bi stao uz njega? Ova banda? I ta bi on
mogao da uradi sa njom? Nijedan grad Re, ne samo
zbog zatoene dece gospodara, nee krenuti u prevrat
bez kralja. A kralja nema ve pet godina. Niti e ga
biti, izgovori Nil, a mladi sholar dodade:
Ali ima kraljice. I tri princa.
I svi su zatoeni, odbrusi Nil.
Ne bih na to raunala, odgovori odjednom
Vea, projahavi pokraj njih dok ju je straar drao
pred sobom na sedlu.
Nila jo jednom zbuni i njena pojava i njene
rei, jer nije postojala nikakva ansa da je ula tihi
razgovor sa Nejtom. Nedugo zatim svi su galopom
preli preko, u tom trenutku pustog, druma koji spaja
drepev vrisak i Grotlo.
Sledeeg jutra, ponovo veoma tmurnog zbog
kie koja samo to nije poela da pada, Vea ih je
posluila delovima tvrde pogae i tiho rekla: Podne.
Bljesak. Tada kreete. uvajte se oceluta kada se
ponovo budete spojili. Bilo je to poslednje to su od
nje uli.
Kakav sad ocelut? Njih nema ve jako dugo,
apnu Nejt Nilu kada se udna devojka odmaknu.
Mladi prijatelju, nije jo sve upisano u knjige iz
kojih vas ue. U Velikom ratu primeena su bar tri, ali
ni ti oceluti nisu bili od velike pomoi Ri kada se na
nju sruie etiri vojske ostalih kraljeva, odgovori mu
svezani princ.
71
_________________________________________________
Oko podneva su stali da se konji odmore po
drugi put, a deo bande da pronae kakvu hranu.
Devojci u crnom njeni straari naredie da pripremi
vatru podno kotlia. Ona saeka da joj odveu ruke,
posle ega joj se vrana spusti na rame. Tada oba bia
pogledae etvorku koja je bila podeljena na dva para,
a iji pratioci pustie uad korienu samo tokom
jahanja.
Vea je u jednom trenu zavukla ruku u dep
duge suknje i ubacila neto meu granje. Kada se
vatra rasplamsala, povukla se na svoje mesto, tik
podno nogu straara koji je uvao konje i bio zaduen
za nju. Svezana etvorka naspram kotlia ju je
netremice pratila pogledima, svesna njenih rei o
podnevu. Odjednom, ona sagnu pogled i prekri oi
rukama. I oni uinie isto kada ih je razrogaenim
oima, kroz na trenutak rairene prste, naterala da
urade isto.
Ba tada, sa mesta koje je trebalo da postane
tek jedno malo naputeno zgarite nakon ruka,
bljesnu neto tako snano i tako dugo, da se svi iz
Venrikove tridesetolane bande uhvatie za oi,
zaslepljeni svetlou.
Nil brzo skide omu sa svog vrata, uze sa nje
seivo koje je bilo deo nekakvog manjeg noa, a onda
ga zabode u nogu straara koji je stajao iza njega i
Nejta. Vrisak je bio snaan, ali jo snaniji je bio
udarac glavom u straarev stomak. Ma mu ispade iz
ruku, Nejt uze balak a mladi Arilion u dva, tri hitra
poteza rukama pokraj otrice prereza kanap kojim je
bio svezan. Straari oko njih se skoro pribrae, a Nil,
videvi da nema vremena da oslobaa druge, uze ma
i probode kroz lea sebi najblieg, koji je brzo spoznao
da ima i gorih stvari od otrice u stopalu. Princ Obala
potom, jo u polu-unju, doeka maem udar seice
koja mu je dolazila odozgo, a onda brzim pokretom
zada kobni udarac iznad struka, te i drugog posla na
72
_________________________________________________
onaj svet. Tren kasnije, videvi da su Tina i Alek
onesposobili svog straara, te da pokuavaju da
prereu kanape kojima su im ruke bile zavezane, Nil
se pope na konja, potrai pogledom Veu, ali nje
uopte nije bilo u tom meteu. Ba kao ni njene verne
crne saputnice sa krilima.
Snani Tino u tom trenutku uhvati malog Nejta
za vrat, odie ga od zemlje i zagrme na Ariliona:
Silazi sa konja ili e od malog ostati samo
jedna mrtva glava!
Bei, Nile, viknu stegnuta grla Nejt, a princ
Obala ugleda da su straari savladali i preostale
lanove druine, iako je Tina uspela da se, na tren
osloboena, ak dvojice rei njihovim sopstvenim
maevima koje im je zarila u stomake. Alek je ponovo
proao najgore jer je, udaren pljotimice maem,
krvavog lica i umrljane pregate bio na zemlji.
Odluku je doneo bre nego ikada u ivotu.
Znaju ko smo. Vredan smo im plen. Nee im nauditi,
a ja u se vratiti po njih, ree sebi i obode konja, pa
pobee kroz umu dok je Venrik vikao na trojicu sebi
najbliih: Za njim, za njim!.
Nil je znao kog etvoronoca bira za beg. Vihor,
na kraju krajeva, nije bio bilo koji konj, a kada su taj
jaha i njegov prijatelj zajedno, onda breg tandema u
Pet kraljevstava gotovo da nema. Gonii su vrlo brzo
to uvideli, pa su posle kratke, a skroz bezuspene
potere, odustali i uputili se ka ostatku grupe. Mladi
Arilion se, videvi to, zaustavi, pa pogleda poloaj
sunca.
Nismo dalje od dana jahanja do drepevog
vriska, verni drue moj. Neemo ovoliko juriti, ali
neemo ni odmarati do tamo. Vreme je sada
presudno, ree skoro naglas, pomilova konja i upita
se da li e uopte pronai jedinog prijatelja kog ima
u tom gradu Juga, slavnom po ergeli kakve nigde
nema, i to u kraljevstvu koje kree da uniti njegovo.
73
_________________________________________________
Vili
Od kada su na drumu ostala samo njih dvojica,
Vili je konano poeo da vie panje obraa na svog
mladog saputnika. Bobi nije bio klasian primer za
izgled sholara, koji su zbog silnih znanja o hrani
paljivo birali kada jedu i ta jedu. Zato su mahom bili
vitkog stasa, a ee od toga mravi. Ovaj sholar,
meutim, bio je suta suprotnost. Iako je tek navrio
17 leta, delovao je kao nasmejani dak koji se njie na
konju, najveem od onih koji su krenuli uvodnog
prolenog dana iz Sabedorije. Manjem konju od tog bi,
verovatno, njegov smeh preseo ve prvog dana
jahanja.
Drugog, od kada su se u Krstu rastali sa
Isakom i njegovim tandemom mladih pratilaca koji su
se uputili dalje na sever, Vili je primetio da sholar sa
kojim se uputio u najveu luku kraljevstva Obala ima
potekoa.
ulja?, upita ga slavni borac Juga.
Ne... Mislim, gospodaru Vili, samo mi se ini
da konj nije...
Nema potrebe da se pravda, Bobi. Nikome ko
je krupnije grae nije svejedno kada zajae. Naroito
kada mora dugo da dri noge tako iroko, ree
Turlok, gospodar Bedema koji je postao njima najblii
grad Juga, da im je kojim sluajem bilo mogue leteti
kao golubovima koje je Bobi nosio u malom kavezu.
Na te rei, mladi sholar povue uzde, potom
zastenja malo podiui levu nogu, te je prebaci uz
drugu. Nastavio je da putuje sedei sa strane, ali
drei se sada sa obe ake za uzde. Za svaki sluaj.
E, tako. Sad moemo da jaemo do sutra,
rekao je nasmejani debeljko, koji izgleda za
neraspoloenje nije uo.
74
_________________________________________________
Originalno, nema ta, nasmeja se glasno Vili,
dodavi sebi u bradu ... samo, ne eka nas jahanje
do sutra. Mnogo vie dana je do Igle.
Trei ruak koji su podelili samo njih dvojica bio
je poslednji koji je obavljen po kii. Nebo se ba posle
tog skromog obroka razvedrilo, ne i Bobi kada je
shvatio da usoljene govedine vie nema.
Trebalo je da nam potraje do Vrela, prijatelju,
nasmeja se, ne vie glasno, Vili, shvativi da re
zalihe dobija prilino drugaije znaenje kada se
putuje sa buduim lanom reda Drvenih.
Vee pod otvorenim nebom bilo je ve neto na
ta se Bobi uveliko navikao, o emu je svedoilo sve
raniji ulazak u san. I sve glasnije hrkanje, to se
Turloku nije uopte svialo. Probao je zvidukom.
Probao i drugim zvucima. Samo jednom je probao
laktom, ali se Bobi toliko prepao od tog buenja, da je
slavni ratnik Juga shvatio da to uopte nije dobra
ideja. Ba kao to nije dobra ideja ostavljati ga samog.
etvrtog dana od rastanka se upravo to desilo.
Reen da ulovi bilo ta mesnato za naredni ruak, a
prilika za to je bila idealna jer su stigli do oboda ume
tiine, Vili je otiao u lov, ostavivi Bobija da priuva
dva konja. Zadatak prilino lak, ak i za nekog
nespretnog poput njega, pomisli Turlok.
Sa dva zeca, na koje je potroio tek tri hica
strelama, Vili se posle nepuna dva sata vratio na
mesto na kome je ostavio mladog sholara. Samo,
njega tamo nije bilo.
Boe, zato si me sa njim spojio? On ne ume
nita sam, osim da pojede celu trpezu... ta ja radim
sa njim uopte? I, gde je on nestao uopte?!, upita se
Vili, a onda pogleda tragove konja. Vodili su u istu
umu u kojoj je i on relativno kratko bio, samo
drugim, neto severnijim puteljkom kog su kopita
napravila.
75
_________________________________________________
Pola sata praenja tragova dovedoe ga do
krupnog stabla, i ba kod njega zauo je glasove.
Priavi drvetu, priljubi se uz njega, a onda sagnut, da
ga bun prikrije, ugleda prilian problem.
Njegov saputnik je bio svezan. Potpuno
preplaen, oznojen i razrogaenih oiju. Pokraj njega
se cerekao neki tako siuan ovek, da bi ga Bobi
sigurno pojeo, ukoliko bi propustio dva obroka u nizu.
No, pored tog razbojnika, a odea i ponaanje su ga
jasno odavali, bila su tu jo etvorica. Znatno mlaih,
ali i znatno opremljenijih od onog sredovenog koji je
Bobiju pretio bockanjem noem. Imala je i ta etvorka
posla, jer je vezivala ruke nekoj neobinoj devojci,
koja je bila skroz u beloj, dugoj haljini, a ija se crna
kosa sputala do sredine lea. Borila se, koliko je to
mogue krhkom enskom telu kada je za ruke i oko
struka dri est snanih mukih ruku, a onda joj onaj
etvrti pokua da stavi povez preko usta, ali ga ona
ugrize. Vili nije video ugriz, jer mu je devojka bila
okrenuta leima, ali je iz vriska razbojnika to saznao.
Kuko! Platie za ovo i to odmah. Stalinzi,
bacite je dole, sada e da vidi na koga..., bilo je
poslednje to je oigledni voa male bande izgovorio
brai koja su devojku drala, kada pred njih istupi Vili.
Ko je prvi pusti, ostae iv, izgovori
nepobedivi uesnik turnira Juga, kraljevstva u kome je
nepobedivost bila samo san dok Vili Turlok nije
prohodao.
Vidi ti njega... Pa, nisi nam rekla da ima
uvara. Drite ga!, povika ujedeni ovek, drei se i
dalje za bolno mesto podno prsta.
Vili je tada prvi put video nekakvu korist od
Bobija. Dok je jedan od brae-razbojnika uhvatio
devojku za nadlatkice i poeo da je ispred sebe nosi
to dalje od mesta neizbene borbe, dvojica drugih
isukae maeve pa, sa onim najmanjim, krenue ka
Turloku. Taj najmanji se brzo naao licem u zemlji, jer
76
_________________________________________________
ga je Bobi sapleo, a onda onako svezan reio da mu
sedne na zadnjicu, izazvai vrisak stenjenog, a smeh
Vilija koji se potpuno oraspoloio od iznenadne scene.
Tren kasnije morao je da atmosferi doda i malo
tonova. Svog uvenog maa.
Ba njime je odbio seivo sa desne strane, i to
takvom silinom da je ruka napadaa odletela iznad
njegove glave, a on se zateturao. Drugi, koji je kratko
zastao da vidi ta e se desiti sa tim uvodnim
zamahom, samo je osetio udarac pesnice, koja ga,
dok je drala ma, iz okreta udari posred nosa. Bez da
se mnogo pomerao iz mesta na kome je saekao
razbojnike, Vili je onog prvog uhvatio za kosu, te
njegovu glavu upoznao sa onom drugom, koja se
nalazila meu akama natopljenim krvlju. Krupni
momak koji je odnosio devojku vide tada ta se desilo
brai, isue no i stavi joj ga pod grlo, a voa, koji se
libio da krene na Vilija, ree:
Umalo da se proslavi. A sada baci lepo taj
ma, da ovo lepo lice devojino ne bi bilo unakaeno.
Vili osmotri situaciju. O dvojici koju je uspeo da
savlada za tili as vie nije morao da vodi rauna, ni o
onom na kome je Bobi sedeo, ali su mu preostala
dvojica bila predaleko da bi ita pokuao orujem.
Petnaestak stopa je, ipak, previe za bilo ta, dok je
no pod grlom devojke. Ona, preplaena, tresla se u
naruju grdosije, oborivi glavu da joj kosa prekrije
prednji deo tela sve do struka.
Ve u sledeem momentu bila je slobodna.
Na Bobijevo zaprepaenje, kome se ba svidelo da
bude od neke konkretne koristi ak i dok sedi, a nita
manje i na Vilijevo, odnekud doletee ne ba male
kamenice koje pogodie dva potiljka. Trea je,
meutim, promaila cilj i da nije bilo brze reakcije
Turloka, zakaila bi i njegovo rame.
Tanai! Tri, povika nekoliko dejih glasova, ali
devojka se nije pomakla. Okrenuvi se ka dubljoj umi
77
_________________________________________________
da vidi svoje spasioce, vrati glavu ka Viliju i Bobiju,
sklanjajui kosu sa lica. Krupne, oi udesne lepote,
ulepae taj dan putnicima ka Obalama, a njena koa,
blago tamnija od one koja se obino sree u pet
kraljevstava, otkri im da je istonjakinja.
Vili se zagleda u mladu devojku, od koje je Bobi
verovatno bio stariji, mada bi njena lepota zasenila i
mnoge dvorske dame Starog sveta.
Dok su se razbojnici polako hvatali za voruge
na potiljcima, a oni iza Vilija ni to nisu uspevali od
bolova zbog sudara glavama, iz ume tiine izaoe
udni branioci devojke udne lepote. Svi su bili mlai
od nje.
Neki sa prakama nalik onima koje koriste
Obale, neki sa strelama Visokog, a neki od njih a
isukanim maem koji bi se pre noem mogao nazvati,
da nije bilo toliko siune veliine onih koji su to drali
u ruci. Desetoro dece, ne starije od 15 godina,
bojaljivo prie Viliju, ija je impresivna figura bila
dovoljno zastraujua da im svaki korak bude sporiji
od prethodnog.
Bobi, ustani sa oveka, uguie ga, ree uz
smeh Turlok, to olabavi napetu atmosferu kod mladih
koji su izali iza drvea. Sholar ga poslua, uzevi
odavno no iz ruku napadaa koji ga je svezao, a onda
ga pogura ka ostalima, kojima je Vili ve uzeo sva
oruja.
Beite odavde, da vam glave ne bi letele.
Konje emo pustiti za vama posle sat vremena, a sada
tutanj, povie Vili visoko podignutog maa, a petorica
potpuno razbijenih razbojnika oteturae se kako su
znali i umeli, bez da su se okretali mnogo.
Tiina zavlada prostorom na kome su bila dva
putnika i mladi koji su shvatili da su, ipak, svi na istoj
strani. Jedan od njih istupi.
Ja sam Keni. Ko ste vas dvojica?
78
_________________________________________________
Bobijevo ime ste uli. A odea vam jasno
govori da je sholar. Mada, priznajem, ni ja nisam
video do pre neki dan sholara tolikog stomaka. A ja
sam Vili. Vili Turlok, odgovori jedini odrasli ovek na
tom iznenadnom skupu.
Neverica zavlada meu decom.
Onaj... Onaj Vili Turlok?, upita drugi, neto
krupniji deak od Kenija.
Ne poznajem druge Vilije Turloke, bi uvod u
odgovor. Nego... nemojte da vas plae imena. U neko
lepo moe i otrov da se upakuje. I u neko strano neki
lek.
Gospodaru Vili, sada ve govorite kao sholar.
A lepo sam ja rekao da ete vi od Bobija imati ta da
nauite, samo se vi drite mene, nasmeja se mlai
saputnik, to prihvati i njegov stariji, a i deca.
Napetost je naprasno nestala, mada ne posve i
opta zbunjenost celom situacijom.
Dobro, sada kada je sve postalo mirnije, pre
nego to mi bilo ta drugo kaete, recite mi otkuda
vi u umi tiine? I otkud vam to oruje?, upita
gospodar Bedema novo drutvo.
Mi tu ivimo, Ovo je naa uma, zagrajae
odgovori, a Vili se pomalo zbuni. Devojka koju je
spasao tada istupi pred njih, a on primeti da joj je na
ramenu, pokraj poseenog dela haljine, usled pada
razbojnika koji je drao no kada ga je kamen pogodio
u teme, ostao blagi krvavi trag.
Da, mi ivimo ovde. Imamo samo jedni druge.
Roditelje nam je odneo Veliki rat. I... tu smo se
okupili. Vremenom, ree devojka ije lice osta mirno i
pored rane koja je bivala sve vidljivija.
Poseena si... treba to poviti neime. Bobi,
izgovori Vili, ali pre nego to je njemu sve omiljeniji
bucko uopte reagovao, Keni ree: Nema potrebe.
Amarili e to. Nije nita strano. elite li da jedete sa
nama, gospodaru Vili?
79
_________________________________________________
O, da! elimo!, odgovori umesto Turloka
mladi sholar, pa svi opet prasnue u smeh.
Nekoliko stotina koraka dalje, dublje u umi,
stigoe do mesta na kome se odjednom, sa drvea, a
mahom iz bunja, pojavi nekoliko desetina dece.
Svi ste... siroii?, upita zapanjeni Vili.
Da. Tu smo ve neko vreme. Godinu, dve, tri,
kako ko, ree Keni, a onda zviznu. Pored zbunjenih
maliana, mahom odevenih vrlo skromno, pojavi se tu
i grupa neto starijih deaka, a sa njima i jedan
devojurak, ne stariji od deset godina.
Amarili, Tanai ima posekotinu, ree Keni, a
dok je Vili posmatrao devojicu koja je, utke,
prilazila, pred decu istupi momak koji bi morao da je
Kenijev vrnjak.
Ja sam on. U ovom delu ume je moja re
glavna. A ko ste vas dvojica i ta ete ovde?, upita.
one, ovo su Vili..., ree Keni, ali ga voa te
posve neobine grupe maliana prekide podignutom
rukom i saeka odgovor od Turloka. Kada ga je uo,
lice mu se na tren zbuni, potom malo uplai, a onda
namrti.
Tvoji sa juga su mi porodicu pobili, ree on.
Moji ljudi nisu ubijali porodice, ree Vili.
Ako je tako, zato sam onda sam sahranio i
oca, i majku, i njenu brau i njihove ene?
Odakle si ti one, gde se to desilo?, upita
Turlok.
Iz okoline Gornjeg luka.
ta bi ratnici Juga radili toliko severno, ak i u
Velikom ratu? Moji ljudi svakako tamo nisu ili, a ne
znam ni za druge iz mog kraljevstva koji bi se ak
tamo borili.
Mi smo bili u poljima tog dana. Pokolj koji se
desio u selu nije ostavio preivele, a ja sam lino iz
ujakovog tela izvadio ma Juga.
80
_________________________________________________
Ratnici juga ne ostavljaju maeve za sobom.
Osim ako ne lee uz njih, prijatelju, odgovori Turlok.
Nismo mi nikakvi prijatelji, ree voa deje
druine.
one, mislim da sada nije vreme da o tome
priamo, njih dvojica su me spasili. Prvo je Bobi priao
kada sam vritala, a potom..., ree Tanai, a onda je
devojurak uhvati konano za ruku i blago je povue
na dole.
Tajac koji je nastao bio je samo uvod u neto
posve udno. Sagnuvi se pred devojicom, Tanai joj
okrenu lea, skloni kosu sa ramena na kome je bila
rana, i pusti moda najmanjeg lana tog neobinog
skupa da tu spusti svoj dlan. Posle jednog uzdaha
zbog dodira prstia i rane, Tanai na tren sklopi oi, a
onda se osmehnu. Devojurak isto zamure, neto
izgovori vrlo tiho, te se odmaknu, a Vili i Bobi ostae
nemi. Rane vie nije bilo.
arolija! Gospodaru Vili, ovo je..., ree
zapanjeni sholar, ali ga on prekide.
Nije nikakav arolija. To je Amarili. Iz Grabea
je. Isceljuje nekom molitvom koju ju je nauila baka.
Izgleda da ne mrzi sve sa Juga, primeti Vili.
Njena baka, nebesa neka joj daju mir, mi nije
nita naao uinila.
Ima re gospodara Bedema da nije ni niko od
njegovih ljudi, izgovori Turlok i, pruajui onu svoju
snanu ruku, dodade: im budem u prilici, saznau
ta se desilo u tvom selu. Ima moju re da u, ako je
bilo ko sa Juga u tome uestvovao, od kralja Zanta
traiti da lino presudim ubicama.
on se zagleda u snanu aku pred njim. U
oima mu se videla neverica, koja je ipak poputala
pod eljom svih prisutnih da odgovori svojim dlanom.
Nedugo zatim je to i uinio.
Radim ovo samo zbog toga to ste spasili
Tanai, ree nevoljno, mada je bilo jasno da je ipak
81
_________________________________________________
poverovao Vilijevom glasu koji je bio protkan
istinskom namerom.
Ruak koji je usledio bio je sveaniji zbog
zeeva koje je priloio Turlok, mada gozba i nije bila
toliko velika koliko se Bobi nadao. Gladnih usta je,
jednostavno, bilo previe, pa se uglavnom sve svodilo
na rane prolene salate, jemeni i raani hleb koji je
odnekud donet i pritom nije bio mnogo sve, kao i
neto krupnijeg mesa od ulovljene zeetine.
Razgovori su bili buni, puni smeha i iskreni.
Vilija je Bobi poeo da oduevljava trikovima koje je
deci izvodio sa kameniima, a iako su mu neki od njih
moda bili i vrnjaci, oduevljeno su gledali sholara
koji ih je zabavljao.
Ko me pobedi u Kamenoj kuli, ali samo iz
jednog pokuaja, moe da bira poklon iz moje torbe,
ree u jednom trenutku debeljko, pa sede rairenih
nogu i porea kamenie. Najdalje od sebe je stavio
samo jedan. U redu ispod njega tri, pa u sledeem
redu pet. U sebi najbliem redu poreao ih je sedam,
jedan pokraj drugog.
Kako se to igra?, upita Amarili, kojoj su Vili i
njegov saputnik tek tada po prvi put uli glas, jer su je
u guvi pomalo izgubili, priajui sa mnogim drugima.
Sa lea joj je prila Tanai, zagrlila je, a onda
rekla: Da pustimo momke, m? Evo, Keni hoe prvi. Mi
emo samo da gledamo. Za poetak. to se igre tie,
vano je samo da ne odnese poslednji kamen, jer
kome on ostane taj je izgubio.
to onda Keni ne odnese odmah sve sem
jednog kamena?, upita Amarili.
Zato to u jednom potezu mogu da nosim
samo iz jednog reda. Koliko god hou. ak i ceo red,
ako mi se prohte, ree momak kog su prvog upoznala
dva saputnika. On se onda zagleda i rei da iz reda u
kome je bilo pet kamenia skloni etiri.
82
_________________________________________________
Hm... 1-3-1-7, promrlja Bobi u svoju bradu
sagledavi novu situaciju sa kameniima, te skloni
njih etiri iz sebi najblieg reda. Ti si na potezu,
Keni.
Deak rei da skloni sve preostale kamike iz
reda iz kog je Bobi skonio etiri, a mladi sholar se
potom nasmeja.
1-3-1, dakle... Da vidimo ta e sad, izgovori
debeljko, pa skloni dva kamenia iz reda u kome su
od poetka igre bila tri.
Pogledavi preostale kamike, a ostao je po
jedan u tri reda, Keni se zamisli.
Ovaj u. Ne, ovaj... Uh! Koji god da uzmem, ti
e jedan, a meni e ostati poslednji!
Rekoh ti da sam nepobediv u ovome,
nasmeja se Bobi, a onda pogleda Vilija koji ga, nita
manje raspoloen, potapa po ramenu. To je bio laki
deo posla. Tei je bio pomoi mladom sholaru da
ustane nakon to je dobio i preostalih 11 partija.
No se ve sputala nad umom tiine, a
vreme za polazak je odavno prolo.
Morali bismo da krenemo. Dug put nas eka,
tek smo na njegovoj polovini, a vremena ba i
nemamo, ree Turlok.
Ali... No e. Nou se ne putuje. Ostanite uz
nas, pa ranom zorom krenite gde vam je volja,
izgovori on, po prvi put prijateljskim tonom od kada
su ga sreli.
Gospodaru Vili, on je u pravu. No e nas
uhvatiti, a neemo ni sat odmai od ovog mesta. Ovde
je bar toplo, vatra..., ree Bobi stavljajui pregatu
preko glave da bi dodao na vanosti svojih poslednjih
rei, a gospodar Bedema se osmehnu i sloi.
Slaem se, mladi prijatelju. Sat vremena
jahanja nam nee mnogo vremena utedeti. Onda
emo za Iglu krenuti u zoru.
83
_________________________________________________
U
Iglu?,
upita
Tim,
15-godinjak
iz
drepevog vriska, koji je uz Vilija proveo dobar deo
dana, priajui svom novom prijatelju iz zajednikog
im Juga o tome kako su mu oca i oba brata ubili
vojnici Re jo pre nego to je Veliki rat zvanino
poeo.
Da, Time... Idemo na brod. Pa u Novi svet,
ree Turlok.
Tajac meu decom nije se desio ni jednom od
kada su se svi okupili, ali tog trenutka tiina je
zasenila sve drugo.
Novi svet?, upita Amarili.
Da. uli ste za njega?
Naravno da smo uli. To to smo deca, i to
smo u umi, ne znai da ne znamo nita. Samo... Je l
istina da tamo postoji narod u kome su samo oni koji
su bez roditelja?, upita on.
Bobi rei da mu odgovori, kao najnaitaniji na
tom pospanom skupu u kome je svako naprasno
postao budniji nego to je mislio da e biti sluaj u
sumrak:
Malo je ta poznato o njima. Ljudi iz kronji,
tako nekako je Valtazar pisao o njima. ive u nekim
udnim kuama, na stotinu stopa od zemlje, skoro u
kronjama. Rekao je da u tu umu odlaze svi koji
ostanu sami u ratu... Ne znam da li su siroii, moda
su to odrasli ljudi. Riol nije pisao detaljno o njima. Bar
ne u onome to je stiglo do Sabedorije, ree mladi
sholar.
Vili, povedi i nas, ree Amarili.
O, devojice draga... Bojim se da na put nije
ni najmanje dobar kao ta tvoja elja. Mnoge opasnosti
nas ekaju, poe Turlok svoju priu, ali ga Bobi
prekinu.
Gospodaru Vili... Ali, ta uma je mnogo blie
obali Novog sveta nego tamo, dublje u kopnu, gde
84
_________________________________________________
smo se mi uputili. Sigurno je da bi se na brodu moglo
nai koje mesto...
Bobi, vreme je da se uozbiljimo. Stanje je sve
jezivije, novi rat...
Novi rat?, upita nekoliko klinaca, rairivi oi
kao da im je neko pred njima ba tada ubio najmilije.
Vili shvati da ovi maliani ne znaju ta se zbiva,
niti ta se sprema, niti ta je uzrok svemu tome. Ba
kao to ni on nije znao uzrok, ali je bio reen da
sazna. I zbog molbe Sabedorije. I zbog toga to mu do
ovakvog rata nije bilo. A i zbog Mine.
Gospodaru Turloe, moe li bar neko od nas
starijih da krene sa vama?, upita Tanai, a onda
nesvesno trepnu kapcima na nain na koji bi vete
dame sa dvorova umele u sekundi da zavedu. Ona je
to uradila posve prirodno, bez ikakvih loih namera,
to Turloku bi jasno.
Vili se zagleda u nju. Pa u Amarili. Pa u Kenija,
ona, Tima...
Deco, ne mogu da vas povedem. Razumite.
Mnogo vas je, razumem zato elite iz ove ume, ali...
Ne mogu. Nisam dvorska dama da brinem o vama, a
ne bih mogao da podnesem da se nekome od vas tako
malih bilo ta desi. Hajde da prenoimo sada, jutro je
pametnije od veeri, pa emo tada na tenane. Vai?,
upita ih Vili.
Sloivi se sa njim, ustadoe i poee da
razmetaju postelje koje su odavno napravili od prua
i lia. Neki se popee u minijaturne kuice u niskim
kronjama, a gostima dodelie onov ator, jedini koji
su imali. I jedini iz kog se te noi ulo hrkanje, dok je
Vili pokuavao da smisli kako da mugne sa Bobijem,
a da ne probudi i ne povredi decu koja su imala tako
istu elju da budu sa sebi slinima, na bezbednom.
85
_________________________________________________
Buron
Krik je vekovima uspevao da odoli svim
nevoljama i kao jedan od retkih gradova koji nikada
nisu pali u neprijateljske ruke ponosno se uzdizao na
jedinom brdacu u tom delu kraljevstva Juga.
Trostruke zidine, meutim, nisu bile krcate straarima.
Bilo ih je kao da je u pitanju obian dan, iako to
uopte nije bio sluaj. Osim uobiajenih, nije bilo
dodatnih oiju da paze sa irokih spoljanjih bedema,
koji su titili najvei deo stanovnika prestonice. Nije
dodatnih bilo ni na visokim sredinjim, koji su narod
razdvajali od plemstva. A nije ih u veem delu bilo ni
na zidinama unutranjeg utvrenja koje je, u dva
nivoa, od svega loeg uvalo kraljevsku porodicu. I
kule-osmatranice su tog dana bile prilino puste, jer
je straa koja je motrila na bezbednost kralja imala
druga nareenja od Boara Zanta: trebalo je
organizovati ratni pohod. Ba zato, iz grada se
spremala povorka kakvu Jug odavno nije video na
jednom mestu.
U samom dvorcu, sa balkona svoje velike
odaje, mladi Buron je posmatrao ivost u svakom od
segemenata koje su inili ogromno utvrenje.
Prine, stigao je Lurit, ree jedan od krupnih
momaka iz Buronovog obezbeenja, prenuvi 22godinjeg prestolonaslednika u trenucima promiljanja
o onome to se zbiva. I o onome to sledi.
Neka ue. Ostavite nas same, ree Buron, pa
rukom pomeri svoj ogrta u stranu, okrenu se i
zakorai ka sredini odaje. Pred njim se uskoro naao
stariji, proelavi ovek, koji se pokloni do zemlje.
Preskoimo formalnosti, Lurite. Kakve su
vesti?, upita princ.
Gospodaru Burone, nisu onakve kakvim se va
otac nada, odgovori ovek kog je princ poznavao jo
od detinjstva.
86
_________________________________________________
Od tebe ih svakako nee uti, stari moj.
Sluam te, ree mladi Zant, pa sede u svoju visoku
drvenu stolicu, nalik prestolu u kome je u glavnoj
odaji sedeo kralj, kada je kraljevao.
Moji dounici u Obalama kau da je su one
izgleda svesne opasnosti koja im se sprema. Vojska im
se polako, gotovo neprimetno ali ipak okuplja. Stari
Arilion se izgleda sprema za glavni udar, ree Lurit.
Nisam ni sumnjao. Kao to mi znamo ta se
tamo zbiva, ne udi me da mu odavde neko javlja ta
radimo. Ali, voleo bih da mi aka dopadne ta ptiica
koja je propevala...
Prine, to moe biti i neki seljak. Ne radimo mi
nita skriveno, hiljade vojnika je pred gradom, jo vie
njih stie sa svih strana. Ovakav manevar se ne moe
sakriti i da hoemo, izgovori Lurit, jedan od retkih u
koje Buron imao mnogo poverenja.
Nije ovo nikakav manevar. Ovo je sila. Sila
koja kree u pohod. I nee stati dok jedno od ova dva
kraljevstva ne nestane, ree princ Juga, pa uzdahnu.
U vaem glasu kao da ima neke sete, ako
smem da primetim?, upita Lurit.
Sete? Ne volim ja Obale, stari prijatelju. Ali ih i
ne mrzim. ivot bi bio mnogo bolji da ratovi ne
postoje. Ali, u neke se mora ii. Zar da pognemo glave
kada ubiju kraljevog sina?, ree Buron.
Razumem vas. Zbog vesti koje donosim tri
sam konja promenio da bih stigao do vas. Ali... U
Obalama niko, pa ni na dvoru, ne spominje nikakvu
dobit od pokolja u Novom svetu. tavie, svi moji
ljudi, a verujte mi, prine, traio sam da mi se ne
javljaju dok triput ne provere glasine, tvrde da su
Arilioni..., ree Lurit, pa zastade.
Govori, podie glas i obrvu budui kralj Juga.
Svi moji ljudi tvrde da su Arilioni potpuno
zateeni vestima iz Novog sveta.
87
_________________________________________________
Glume, veto, kao to su oduvek umeli da
sakriju svoje namere. Zar misle da e nas svojom
tiinom zavarati? Da e moj otac nastaviti da ide u lov,
mirno, iako mu je jedan od sinova ubijen? Gluposti.
Oekivati drugaije ponaanje je isto kao kada bi
oekivali da neko odmah pone javno da slavi uspeno
sproveden podli plan. Ne, prijatelju moj, oni su samo
reili da saekaju da se bura stia, pa da zagospodare
novim prostranstvima. Sami. Moj otac je tu u pravu,
potpuno, ree Buron.
Ako je tako, gospodaru, onda vam moje rei i
nisu bile potrebne, kaza Lurit.
Izaimo na balkon, da ti pokaem kakav gnev
e osetiti Obale zbog toga to su uradile, pozva ga
princ.
Samo to su zakoraili na veliku terasu, sa koje
se pruao pogled ka severnoj kapiji i hiljadama
uurbanih ljudi iza i ispred nje, Buron ree tiho:
Iz ovih odaja glas moe da se uje i u
susednim, ma koliko da smo tihi. A ovde, uz gradsku
vrevu, jedva emo uti jedan drugoga. Zato ovde
mogu da ti kaem: od tebe sam uo ba ono ega sam
se pribojavao. Sve to si mi rekao o Obalama, u dubini
svog srca sam i predoseao. Sve vreme, uzdahnu
Buron, pa dodade: Nikada neu prealiti Bibija.
Nikada. Niti u stati, dokle me noge nose, makar iao
na kraj sveta, dok ne naem njegovog ubicu. Samo...
nisam uopte siguran da su Obale to organizovale.
Tajac na terasi na trenutak je bio potpun.
Podno tih zidina, koje su se nadvijale nad mali trg na
kome su se ljudi opremali, uzjahivali konje i pripremali
svoja oruja, vreva je bila sve glasnija. Buron nastavi,
govorei vie za sebe:
Bibi je mogao sam i sa petoricom da se bori.
Iako mlad, mogao je. Mene bi jednom rukom mogao
da pobedi, u takvog je ratnika izrastao. A onih
njegovih sedam Zubi... Otac ih je lino probrao iz nae
88
_________________________________________________
garde, ostavivi samo dvojicu Bibijevih, a poslavi ak
petoricu svojih. Oni bi mogli sa desetinama da se
nose. I ba zato me me sve to buni, sve... Zato ni
jedan jedini golub nije poleteo? Zato se niko od njih
jo uvek ne javlja? Nemogue je da su svi nestali bez
traga, to prosto nije mogue!
Gospodaru, iste rei su izgovorene i u Morskoj
zvezdi. Kralj Arilion je besan, izgubio je sholara uz kog
je odrastao, izgubio je najboljeg prijatelja Trozupca...
Ako ih je izgubio, Lurite... Ako ih je izgubio.
Sve me to zbunjuje. Jako. Uz majku sam nauio da ne
verujem slepo onome to drugi kau. Niti da mi je
dovoljno ono to vidim svojim oima. Nauio sam da
radim i jedno i drugo, da, ali da mi tree bude
najvanije: ono ta srce kae. A ono kae da je ovaj
rat..., zastade tu Buron.
Da je ovaj rat...?, nastavi njegov najbolji
dounik.
Pogrean.
U tom trenutku zau se Rog vladara, jer se
poslednja kapija pred dvorom otvori zbog ulaska
konjanika. Sedmoro ih je okruivalo osmog, u sredini.
Podno dvojice tihih sagovornika jedna duga kosa se
umiri, kao kada vetar iznenadno stane. Sa gotovo
divljeg konja iz sredine, kog pridrae dvojica mladia,
sie devojka grae kao u najboljih ratnica Visokog.
Evo Larnale. Poi sada, moram sa sestrom da
dogovorim neke detalje. Hvala ti na svemu, stari
prijatelju, ree Buron Luritu koji se nakloni glavom i
izae iz odaje.
U nju je, nedugo zatim, sa svojim lemom u
ruci, ula devojka koju je princ doekao rairenih
ruku.
Brate, ree ona i zagrli ga. Spreman da vodi
kraljevstvo dok se ne vratimo u slavi?
Larnala, uopte nisam siguran da je mudro da
i ti ide, ree joj godinu dana mlai brat.
89
_________________________________________________
Da ene vode Jug, iao bi i ti. Ne zbog mene.
Zbog Bibija i onih krvoloka to ga svirepo ubie.
Da... Slaem se. Ali, neko mora da ostane u
Kriku. Otac je odredio mene, a ja bih odredio i tebe.
Ne moe sam da upravlja praznim gradom?
Ha! alila bih se na tu temu do sutra, da nas sutra ne
eka polazak. Vreme je da krv plati za krv, izgovori
ona, reena da razgovor na tu temu ne traje previe,
jer je ionako sve jasno.
Sestro, uvek si bila najratobornija od nas
etvoro. I tu ti ravne nema. Otac ima razlog da bude
ponosan na tebe, kao i svi mi. Samo se pitam, moraju
li i ene u rat?, upita je gledajui preko njenog
ramena ka vratima. Kod njih se, njegovim Zubima,
pridruie i sestrina sedmorica uvara.
Ne moraju. Ali ele. Brata su nam ubili,
Burone. Brata. I da sam dete, pola bih.
I ja bih. Da otac nije odluio kako je odluio.
Neko mora i da ostane uz majku. A i da
vlada.
Praznim
gradovima,
kako
neko
ree
malopre...
Bie puni kada se vratimo. I ljudi i raskoi.
Obale e pamtiti po ruevinama, a nas po slavnim
juriima. Pesme e nam spevati, Burone, nazdravljae
se najboljim vinima Juga kada se vratimo. Raduj se.
Bibi bi bio ponosan na ono to radimo sada za njega,
ree Larnala, pa nasu sebi malo vina, otpi i sede u
bratovljevu stolicu.
I, ta misli, Burone Zante... Koliko e dana
proi pre nego to se u slavi vratimo? Mesec, dva,
pet?
Nisam razmiljao o tome. Morska zvezda je
samo jednom pala u svojoj istoriji...
Pae po drugi put. Poslednji, dobaci Larnala.
90
_________________________________________________
Da. Nema sumnje. Samo se pitam, da li e
prvi put pasti zbog napadaa. Jedini put je ruena
zbog izdaje, i to pre vie od tri veka.
Ti to sumnja u oca? Mene? Nas?, otvori
sestra oi, irom, kao da je ula potpuno neoekivanu
vest.
Ne, Larnala. Naravno da ne sumnjam. Samo
zamiljam nemenovni pokolj pod tim udnim
zidinama... Hiljade e izginuti dok se neko ne uspentra
na neki od onih krakova. Obeaj mi da nee biti u
prvim redovima?, skrenu Buron temu ka vojnoj
taktici.
Ne mogu nita da ti obeam osim da u ih sa
vrhova tih zidina bacati dole kao to su oni naeg
brata.
Larnala, mi i ne znamo kako su ga ubili...
Ali, znamo ko je. Zar ne, brate?, podie obrvu
najstarije dete kralja Juga i, steui balak svog maa,
ustade. A onda dodade:
Ne znam ni emu svi ovi razgovori, Burone.
Priali smo toliko puta u noi punog meseca, kada je
prvi put dola vest da vesti od njih nema. Rekla sam ti
tada da su pomorci to sigurno uradili. Otac je, uverena
sam, dobro proverio to. Inae ne bi podigao ovoliku
silu.
Otac eli krv, zbog palog deteta. A najlake je
okriviti one koji su najblii tragediji i poi na njih. Ali,
ta ako je to neko namerno tako udesio, da ba to
pomislimo? Samo zamisli da je tako kako kaem, ma
koliko ti neverovatno zvualo. ta bi onda rekla o
ovom ratu?, upita je otvoreno Buron. I, Larnala se
prvi put u tom razgovoru zaista zamisli. Nije dugo
prolo, a ona progovori:
Do sada smo samo priali uradili su
severnjaci, uradila je Ra, ovi su ili oni su. Nikada mi
nisi rekao neto tako... Ti stvarno misli da je neka
zavera posredi? Dobro, i da je tako, a nije tako, ta
91
_________________________________________________
kau oni tvoji udaci to se sa njima domunava
skoro svaki dan?
Larnala, nisu udaci, nego... ljudi od
poverenja. Koji imaju veze u svakom gradu pet
kraljevstava.
Dobro, ne zanima me zove li ih pijunima ili
drugovima, ta kau?, upita sestra.
Kau da su na dvor Obala jednako zbunjeni
kao i mi.
Mi nismo zbunjeni. Mi smo reeni, nije se dala
Larnala.
Zbunjeni smo, sestro... Zbunjeni. I otac, isto.
Samo je na Jugu oduvek bilo najlake latiti se za ma i
presuditi onome u koga sumnja nego sesti i
razmisliti.
Pa, koliko da razmiljamo? Je l godinu dana
dovoljno za ubijeno kraljevo dete? Ili ti je tek dve
dosta za mrtvog brata?, rasrdi se sestra.
Zna i sama da sam sa Bibijem proveo vie
vremena nego svi vi ostali zajedno. Ne govori tako,
ree i na neki udan nain potpuno pripitomi sestru
svojom iskrenou. Po prvi put od silaska sa konja nije
delovala ratoborno. tavie, sede ponovo, zamiljena,
kako to samo sestre umeju.
Bibi... Brati moj... Ne znam ta da kaem,
sem da mi nedostaje. Jako. Volim te, Burone, biu ti
verni podanik kao to sam i naem ocu, ali Bibi je bio
za kralja vie nego bilo ko od nas, Boarove dece. Bio
je bolji borac i od oca, i od mene, i od svoje sedmorice
uvara. O, Zubi, prokleti da ste, zar da..., ree
Larnala, ali je Rog vladara prekide na tren. Otac
stie.
Ne, on e sa majkom doi tek predvee. Ovo
je Baladar, izgovori Buron i bi u pravu.
Najmlaem lanu kraljevske porodice njih dvoje
nisu izali daleko u susret. Saekali su ga u predvorju,
gde se broj lanova Zuba uvea sa 14 na 21 kada je
92
_________________________________________________
uao Baladar, ne skidajui sa lea veliki luk od
tisovine.
Burone... Larnala... Samo sam svratio da
vidim treba li jo ta pred polazak? Moje leglo je
potpuno spremno, svih hiljadu i po njih koji su na
kraju obuke bie na elu kolone, otac mi je dozvolio,
ree im momak od 19 leta, svega godinu mlai od
Bibija koji je ostalim sagovornicima bio pred oima
dok su gledali Baladara, fiziki veoma slinog.
Ne, sve je u redu, Baladare, ja sam se
pobrinula za ostale oeve naredbe. Buron, ionako, ima
poslova na dvoru. Ti i ja emo ujutru izjahati zajedno.
Isprva u pozadi brinuti o komori, a kada doe dan
koji ekamo, moja jedinica e ti biti desno krilo, ree
sestra.
Bie mi ast da sa tobom krenem u osvetu,
ree mladi ratnik, koga Buron osmotri od glave do
pete.
Za razliku od vrnjaka, Baladar je bio prilino
snanih ruku. Nije imao nikakvu potedu tokom
petogodinje obuke, obavezne za sve 13-godinjake
Juga. Na svoje insistiranje je, odmah posle boravka u
leglu koje je ivelo i vebalo ba u okolini Krika,
pridruen prestonikom gnezdu. Nije video mnogo
sveta, ali je za manje od pola godine u kraljevoj vojsci
stekao dovoljno naklonosti stareina, da su ga vratili u
leglo kako bi i sam bio jedan od zapovednika
novajlijama.
Krila, Larnala? Luk na leima, ak i u
sopstvenom dvoru, Baladare? Ja kao da sam u drutvu
ena iz Visokog, ree Buron i nasmeja se glasno, pa
potapa po pleima mlaeg brata.
Nije mi do smeha Burone, ree mladi. Luk
nosim jer se od njega ne odvajam ni tokom obuke. A i,
to vie vebam, sve sam bolji. Rekord mi je oko 900
stopa.
93
_________________________________________________
U tvoju snagu nisam sumnjala, brate. A
preciznost, slui li te, ili si i dalje onakav kao kada sam
te ja obuavala gleda levo, pogodi torbu sholara
Ulona desno?, nasmeja se i Larnala.
Buron primeti da se najmlai lan porodice udi
dobrom raspoloenju, pa mu pojasni:
Baladare, nismo mi nita tuniji od tebe. Samo
pokuavamo da se malo opustimo pre nego to sve
ovo pone. Hoe malo vina, pomae kada su nervi
zapeti kao ta tvoja struna na leima?
Vino? Moe, ree mladi, uzdravajui se od
dueg odgovora jer su mu usta bila suva posle
jahanja.
Hajdemo u moju odaju, malopre sam otvorio
jedno, ree princ prestolonaslednik, pa poe uz
stepenice zajedno sa sestrom i bratom, a iza i ispred
njih, ratrikani, uz stepenice se popee Zubi.
Momci, opustite se, progovori mladi Baladar.
Ovde ne moe ni ptica da sleti a da je neko od strae
ne primeti. Ili neko od onih hiljada u gradu i ispred
njega. Odmorite malo, ekaju nas naporni dani.
Posluae ga, te samo etvorica ostadoe ispred vrata.
Nedugo zatim, u Buronovoj odaji, u kojoj se
Larnala ovoga puta smestila u jednu od manje
impresivnih stolica pokraj otvorenih vrata balkona,
Baladar upita princa koji je nasipao vino u drugu od tri
ae:
Brate... Moram neto da te pitam. Ne srdi se,
ako zvui uvredljivo, ali... Moji ljudi mi kau da si ti
protiv ovog rata. Ima li istine u tome?.
Tiinu je prekinuo samo zvuk pune ae koja se
sputala na sto. Tek koji momenat kasnije zau se
odgovor.
Recimo da sam malo taktiniji od naeg oca.
Prosto, sagledao bih jo malo celu situaciju, najlake
je potegnuti oruje...
94
_________________________________________________
Bibija su nam ubili, Burone!, prekide ga
Baladar.
Nisam rekao da neu osvetu, ve da je treba
paljivo isplanirati.
Ma, ta paljivo?! Da li je neko paljivo pitao
naeg brata eli li da umre sada, ili odmah?
Baladare, sve to kaem je da oruje treba da
nastupi na kraju, a ne da ga poteemo..., izgovori
Buron, a onda irom rairi oi kada je video da mu
mlai brat posee za jednom strelom.
Baladare, ta.., ne stie da zavri pitanje, a
luk se okrenu ka Larnali i zategnuta struna se opusti.
Buron se brzo okrenu, iz sestrine ruke ispade
aa koju je prvu napunio, a vino se prosu po podu.
Na Larnalu pade zmija tigrastih ara, probodena stopu
iza jezive glave. I takva, smrtno ranjena, otrim
zubima zagreba list devojke koja vrisnu. Ona odmah
skoi u stranu, i svojim noem zada kobni udarac
odjednom nepominom biu koje joj se sa vrha vrata
sputalo ka vratu kada ga Baladar spazi.
Krait! Tigrasti Krait, uzviknu Buron.
Otkad oni idu ovoliko visoko, brate? Otkad se
oni kreu danju?, upita Larnala, pa oseti da joj
klecaju kolena te se uhvati za naslon stolice pre nego
to unu.
Zubi! Straa! Brzo po Ulona! Neka se zatvore
kapije dvora i srednje kapije grada. Skaka!, povika
Buron.
Skaka? Ovde?, ree Baladar, pa isuka jo
jednu strelu i istra na terasu, viui Ne vidim nikoga,
Burone! Kako izgleda? Ko je on?
Buron pritra sestri, a oko njega su odmah bili i
verni Zubi, kojih nije bilo ba kada su morali biti tu.
Ne brini, Larnala. Ulon e to da sredi, samo je
ogrebotina, proba da utei princ sestru.
Heh... Ne vidim te, Burone. Samo neka
magla... I glava... boli, ree ona.
95
_________________________________________________
Otrov ve deluje, pomisli prestolonaslednik,
ali ga ruka starca pomeri u stranu pre nego to je ita
izgovorio. Ulon Metalni je ve bio tu, a u sledeem
trenu je, zavukavi ruku u svoju torbu, odmah privio
neto na ogrebani list i naredio strai da je usprave u
stolici.
Sada je tako uspravljenu ponesite u njenu
odaju. Brzo!, ree sholar dvora Juga, pa skidajui
pregatu nervozo sa glave poe za njima, a Buronu i
Baladaru ree: Vas dvojica ostanite ovde. Sada joj ne
moete vi pomoi, samo Bog milostivi i ove travke
koje mi je dao.
Najmlai
Boarov
sin
poele
da
bude
neposluniji nego ikada, ali ga brat uze za nadlanicu i
ree Ostani. Sada mi treba miran, dok otac ne doe
veeras. uje li me?, prodrma ga Buron.
ujem... Skaka.. Pobegao nam je, brate,
ree Baladar.
Skaka moe da izgleda kao starica ili dete, jer
i starica i dete mogu da budu skakai. Nita mi tu
nismo mogli da uradimo to nismo, ree princ.
Ali, on mora da je tu. Tu negde, blizu dvora.
Uili su nas da ne moe biti vie od hiljadu stopa od
ivotinje kojom upravlja...
Straa e uiniti svoje, ako se ikako oda.
Sumnjam da e se to desiti, jer na Zanta ne kreu
naivni, samo oni koji vrlo dobro znaju ta rade.
I zato e platiti, brate. I za Bibija, i za Larn...,
ree Baladar, a prestolonaslednik ga prekide.
Za Larnalu nee niko morati nita da plati.
Ulon e to srediti. Veruj mi. uje li me? Otvori oi,
ovo je rat, ovakvih scena, i jo gorih, nagledae se od
jutra do mraka, iz dana u dan. Razume li me?.
Baladar isprva nije odgovarao. Samo je zurio u
starijeg brata i tek kada su glasovi straara koji su
nosili njihovu sestru utihnuli dalje u hodniku, upita:
Rat, kae? Jesi li i dalje protiv njega, brate?
96
_________________________________________________
Isak
Tad i Fengor su ve bili pokraj konja u
dvoritu unutranjeg bedema June strae kada im se
Isak pridruio, opratajui se od Ramine na
stepenicama.
Neka vas Dobro uva. I reci momcima da
odmah poalju pticu kada stignete, da znam da ste u
redu, ree mu supruga, koju on poljubi, a onda
uzjaha, uze od mladog titonoe lem i mlat, te bez
mnogo rei izjaha kroz kapiju.
U pratnji desetak vojnika krenuli su put June
kule, u koju su doli kada ih je ve druga no sustigla.
udni su mi ovi vai gradovi bez gospodara,
ree Fengor sjahavi po tmini.
Sve tri Kule imaju gospodara, ali je gospodar
Vort Gul obino u Zapadnoj, podseti ga Tad o
poretku na Velikom jezeru, bar kada se o tri grada
Severa radi.
Znam, ali svejedno, grad nije grad ako
gospodar nije u njemu. Kad make nema, onda
mievi..., odgovori mu mladi sholar, ali ih Isak
prekide.
Hajdemo unutra, ne volim da se mnogo
druim sa prolenim kiama. Naroito ne nou, ree
im Daladur.
Gradska straa ih doeka srdano, uz naklone i
uobiajeni protokol, a onda ih jedan od njih iznenadi:
Gospodar Gul je tu, odmah emo ga obavestiti
da ste stigli.
Vort je tu? Sjajno. Znai, bie dobre klope!,
nasmeja se Isak, pa iznenadi i on straara, potapavi
ga snano po ramenima.
U predvorju June kule, najmanjem od tri
grada Severa kojima je Gul upravljao na obodu
Velikog jezera, doeka ih sredoveni, raskono
97
_________________________________________________
obueni ovek. Pomalo pogrbljen, vie pod teretom
bogatog ogrtaa, proelavi domain ree radosno:
Isae! Nismo na kraj sveta, ali tebe stvarno
viam ree od Junjaka, rairi Vort ruke.
Prijatelju, da su vremena lepa, mogli bismo u
lov. Kao u davna vremena, kad sam uio od tvog oca
neke trikove, odgovori Daladur.
Nebesa neka mu se smiluju. Imalo se ta od
njega uiti. Nego... Ko su ti ovi momci? Od kad ti to
putuje u drutvu sholara, i to sa dvojicom? Mislio sam
da ti je Sabedorija mrska kao i Ra, nasmeja se
gospodar Kula.
Duga pria, Vorte. Ali, voljan sam da ti je
ispriam ako ima kakvog peenog vepra, odgovori
Isak, radostan to je naiao na Gula kog nije ni
oekivao da e sresti.
Gospodaru Isae, zbog kolena, uzmite
samo..., ree mu Tad, ali ga Daladur prekide.
Mome, rekoh ti jue da u lan i mladi sir jesti
tek kada ne budem vie mogao sam da ustanem iz
kreveta. Do tada me pusti vie sa tim novotarijama
koje vas ue. uj, laneno seme naspram vepra. Ha!,
izgovori Isak, pa poe za Vortom.
U velikoj gostoprimnici se ubrzo nae
raznoraznih akonija, a posude su se prilino brzo
praznile, naroito ispred gospodara June strae.
Smeh koji se gotovo neprestano uo odmeni
odjednom Vortovo pitanje:
Ne ree mi ti, to ti sin ne putuje sa tobom,
nego ispred tebe? Varlond je doao jo ranije tokom
dana, uzeo novog konja i otiao dalje bez mnogo
pojanjenja? Samo je rekao da uri.
Strana vremena se spremaju. Ima u Hladnoj
zori neka posla, koja je odlagao zbog zime, pa je
otiao dok ne pone sve ovo to je neminovno,
odgovori Daladur uz poslednji zalogaj.
98
_________________________________________________
U Hladnoj zori? ta e on kod Sione? Od kada
je mua izgubila od divljih zveri kao da vie nije sva
svoja. Ne znam ni to je dvor Visokog jo dri za
sposobnu enu, upita Gul.
Ne ide kod nje... Svratie da je poseti kako i
red nalae, ipak ona gospodari tim gradom, ali ima on
neka druga posla, u samoj Hladnoj zori. Nego... ta ti
misli o svemu ovome?, skrenu bre-bolje Isak temu,
ne elei da otkriva prave namere sa kojima je
Varlond krenuo na zapad.
ta mislim o emu? O ratu? Kada kralj poziva,
Vortovo je samo da klimne glavom. Nema ta tu da se
misli, Isae. Pa, Rargu su i drugo dete ubili zlotvori,
ponor neka ih sve proguta!
U ponor sa njima, da... Strane su to stvari,
Vorte. Nezamislive. Ne mogu ni da pomislim kako bih
reagovao da se mojim... Nego, Gule, da bar malo
skrenemo misli sa toga. Kreemo ranom zorom dalje,
u prestoni grad. Mogu li da raunam na tvoju podrku?
Trebae mi bar nekoliko vojnika, tek koliko za pratnju.
Maltene sve svoje sam iz June strae poveo sa
sobom, ostali su odavno otili sa barjacima na kraljev
poziv... Morao bih bar nekog od njih da vratim dole.
Naravno, Isae. Put ka Severu je bezbedan,
ako se to ikada moe rei zbog zveri, slobodno poalji
sve svoje ljude nazad. I meni je veina uveliko otila
na mesto okupljanja, ali odmenie te tvoje nekoliko
mojih. ta je to, do Kande samo, ne brini, ree Vort.
ta je to... Kako da ne, pomisli Isak, srean
to e eni vratiti bar neke uvare uoi tmurnih dana
koji su delovali kao neminovni.
Mladi sholari su utke pratili priu dvojice
gospodara gradova umskog kraljevstva. A onda se,
kada i Isak, pridigoe sa stolica, siti i zahvalni na
gostoprimstvu.
Vreme je za poinak, ree Daladur. Ne trudi
se da ustaje rano, prijatelju, mi emo sa prvim
99
_________________________________________________
zracima sunca ve biti u sedlima. Ako sunca uopte
bude od ovih oblaka.
Bilo ga je, ipak, u zoru, ali zubatog. Sa Severa
prava zima odlazi znatno kasnije u odnosu ostala etiri
kraljevstva, pa je neretko da i u prolene dane sneg i
dalje pokriva lige i lige prostranstava.
U pratnji dvostruko manjoj od one koju su imali
kada su poli iz June strae, uputi se trolana
druina, zajedno sa petoricom vojnika, na drugi deo
svog puta. Prolazak kroz Severnu kulu, samo zbog
nunog zadravanja, bio je tek noenja radi, a prvi
naredni zalazak sunca doekali su ve podno brda po
kojima je kraljevstvo bilo poznato. Uz nepregledne
ume, gotovo veni sneg i divlje zveri, svakako.
Upravo zbog krvolonih ivotinja, a Severom
su, i pre pojave ljudi, vladali zimski vukovi, sneni
lavovi, beli tigrovi, medvedi i orlovi, dobar deo
drumova nije bio nalik ostalim kraljevstvima. Oni
opasni delovi puteva kroz planinski venac uz koje je
bila naikana gusta uma, imali su posebnu zatitu.
Ograde.
Kameni drum je, kao i svuda na Severu, bio
irok od 15 do 20 stopa, a upravo je dodatnim
kamenjem bio oivien. Na mestima gde je uma bila
tik uz stazu, iz tog kamenja virila je ograda, koja se
uzdizala do desetak stopa u vis. Drveni stubovi su je
drali na po jednoj duini konja, a spajani su redovima
debelih metalnih ica, koje su sluile da zveri ne prou
iznenadno na put kojim se kreu ljudi. Bar je tako bilo
leti, nakon popravki ograda. Zimi je, meutim, to
zbog velikih nanosa snega, to zbog gladi jezivih
stvorenja, ograda na mnogim mestima poputala.
Prolena etnja naim kraljevstvom. Milina.
Ako eli da ti srce bije ludo sve vreme tokom puta,
ree glasno Isak, dok mu se brk smeio.
Onda pogleda Fengora koji je prvi put video
severnjake ograde na drumu, pa se nasmeja glasnije.
100
_________________________________________________
ta bi, mome? Nije svejedno? Ha!
Ima zveri i na Jugu, gospodaru Isae. Samo
osmatram predele, straha u meni odavno nema.
Fengore, ako meni koji sam na Severu
odrastao ni dan danas nije svejedno da tik posle zime
proem drumovima, onda znam kako je tebi, veruj
mi, dobaci Tad.
Fengor nije delovao kao da mu je ta tema
zanimljiva, primeti Daladur. Mada, njemu je retko koja
tema bila dovoljan poziv da se stvarno raspria.
Iskoristivi trenutak kada je Tad poeo da sa
vojnicima razgovara o asovima kroz koje je prolazio u
Sabedoriji sa lakoom, Isak pogledom pozva Fengora
da mu se priblii. A onda neprimetno ubrza kas kako
bi sa njim porazgovarao bez da to pratnja i drugi
mladi sholar uju.
Reci mi, mome... Zna li zato sam izbaen iz
Sabedorije?
Gospodaru Isae, mislim da to nije tema koja
je trebalo da me interesuje. Ne, ne znam. Nisam se
raspitivao. Mada, govorilo se po koli da ste jedan od
retkih koji su izbaeni. Detalje mi ba i nisu otkrivali,
odgovori Fengor.
Uhvatili su me da pokuavam da izvedem neku
aroliju. Nala ova stara luda neke stare spise, u
zabranjenom delu stare biblioteke i... Eto.
Fengor oduta, iako se u njegovom udnom
pogledu paljivom posmatrau moglo proitati to bi
se to mene ticalo?. Isak se, meutim, nije na tome
zaustavio.
Sluaj me, mome. Video sam ta si uradio
kada smo bili opkoljeni. Ono to si izveo nije bilo nita
to se ui na predavanjima iz Supstanci, zar ne?
Gospodaru... Moda su u vae vreme uili
sholare neke druge stvari. Niste, uz svo uvaavanje,
napredovali u kolovanju kao ja, do poslednje, pete
godine. A ja sam posle etvrte odabran za Vatrene.
101
_________________________________________________
Znate vrlo dobro da su u naem redu Supstance jedan
od vanijih predmeta koji se izuavaju u petoj..., ree
Fengor, ali ga Daladur prekine.
Mani me takvih pojanjenja. Nisam od jue,
Fengore. A i proao sam kroz Sabedoriju... Koliko,
toliko. Kakve god da su supstance, ta god da se mea
jedno sa drugim, nije potrebno da se toj smesi bilo ta
apue da bi delovala, izgovori Daladur, pa zauta, ne
skidajui pogled sa sagovornikovog lica.
Mladi Sholar rairi svoje oi, esto skupljene
kao da kilji. Ali, osta nem. Za razliku od Isaka.
ta god da si tamo uradio, nemoj da sam te
vie ikada video da pokuava bilo ta slino. Jo uvek
nisi sholar, Fengore, a samo oni imaju tu privilegiju da
im glava ne leti zbog arolija. Dodue... meni je ta,
sudbina sholara koji su uhvaeni da to rade, jo gora
od smrti, ree Isak.
Mislite na veno progonstvo? Ne brinite,
gospodaru. Mene takva sudbina ne eka.
Sudbina? O emu vi to?, dojaha Tad blie.
Priamo o slubi na Severu. Hladni su vam ovi
krajevi, gledau da sluim nekog gospodara junije, u
maniru iskusnih Vatrenih izvue se sa lakoom Fengor
pred mladim kolegom, pa uuta, kao to je to esto i
inio. Zatim priljubi pregatu uz svoje ui, a namesti je
i do obrva, jer je hladnoa zaista inila svoje.
Prva dva dana puta po drumu koji je dobrim
delom bio oivien ogradom prola su prilino mirno i
prilino tiho. Najmlaim lanovima te male povorke
isprva je bilo udno da spavaju na stazi, ali je mnogo
udnije bilo ono to im se desilo treeg jutra.
Samo to su krenuli, sa desne strane primetie
oborenu ogradu. To je moglo da znai i sve i nita.
Tad brzo sjaha sa konja, pa izbliza pogleda ice.
Nisu pokidane. Sneg ih je oborio tokom zime.
Mogli bismo da podignemo ova dva stuba i uglavimo ih
na njihova mesta?
102
_________________________________________________
To bi bilo pametno. Samo, bez previe buke
dok radimo. Nije mudro prizvati one velike zube i to
kroz ovako otvorena vrata, ree Isak, pa i sam sjaha
ne bi li se prihvatio posla.
Gospodaru, ne morate vi, rekoe vojnici,
bezuspeno pokuavajui da oveka koji vlada Junom
straom odvrate od hvatanja promrzlog drvenog
stuba. Za manje od pola sata oba su bila na svojim
mestima, a onda Isak protrlja dlanom o dlan i ree:
E, sad bismo mogli i da dorukujemo.
Samo to su izvadili meso i hleb koji se jo
uvek inio sveim, zau se rika. A onda tajac. Mladi
sholari se, nesvesno, pribie jedan uz drugog. Isak
osmotri njihova, pa lica vojnika koji isukae to
maeve, to koplja. Samo jedan je imao luk i strele. U
ruci oseti kako nesvesno stee mlat, a onda odahnu.
Kroz ogradu vide snenog lava koji im se pribliavao,
pa zastao, daleko od membrane koja je delila gladnog
i plen.
Nee taj ni pokuati da prie ogradi. Previe
su oni lenji da se time bave, nasmeja se Isak, ali
njegov smeh, dok je gledao kroz ogradu, prekinu nova
rika. Dolazila je sa severa.
Okreui se u levo, ka nastavku druma kojim
su se kretali, Daladur pomisli Samo da je sa spoljne
strane one druge ice. Nije bio u pravu.
Tri snena lava sputala su se ka njima.
Drumom. Oivieni ogradom, ili su pravo ka osmorki
koja je nemo posmatrala taj prizor. Zveri su se kretale
sporo, sa pogledima u koje kao da su sve rtve
odjednom stale. A rtve su od oruja imale tek dva
koplja, strelca, maeve vojnika i Daladurov slavni
mlat.
Mirno. Deaci, iza nas, uz konje. Strela ide
prva. Levo. Koplje u istu metu, a drugo desno. Maeve
spremite. I udarajte samo u glavu, napravi Isak
taktiku u etiri sekunde.
103
_________________________________________________
I bi kao to je rekao. Sholare je izgubio iz vida
im su uzeli uzda uznemirenih konja. Bez dugog
oruja, stajao je tik iza petorice vojnika, steui sve
vie drku mlata koji se njihao pokraj njegovog
kolena. Potom ga prebaci u levu ruku, a drugom
akom izvadi jedan od dva noa koja je uvek drao
privezana uz desnu butinu.
Napad je poeo strelom. Ranjeni lav je zaurlao,
pogoen malo iznad oiju, ali se, teturajui, razjarenih
eljusti, i dalje kretao kao i preostala dva. Koplje ga
je, meutim, pogodilo iza prednje noge, proavi kroz
grivu, a zarvi se u bonu ivicu lea. To ga je nateralo
da se nekontrolisano kree, ali i ubrza ka vojniku koji
ga je pogodio strelom, a koji umesto nove isuka ma.
Isak pogleda dva preostala lava koja su poela da riu,
ali je srednji nekako naprasno odustao od daljeg
napredovanja.
udno... Kada su u oporu, zveri uvek u
oporu i napadaju, pomisli Isak, a onda zau njitanje
konja, te krajikom oka vide iza sebe da ih Tad
umiruje, drei ih za uzda. Fengor je, meutim, stajao
kao kakav kip. Samo malo udnije. Malo vie udnije.
Kapci su mu trepereli brzinom leptirovih krila, pogled
je bio izgubljen ka visinama. Daladur nije stigao ni da
dovri misao koju je poeo sa A!? Mali je skak..., a
trgnu ga vrisak.
Jauk vojnika na koga je skoio nepovreeni
zimski lav bio je zastrauju. Utihnuo je im se eljusti
sklopie oko njegovog vrata, to je bila cena koju je
platio za promaaj kopljem. Cena koju je zver platila
za drski, samostalni napad bila su dva maa tik iza
njene lobanje, a onda i udarac Isakovog noa ispod
potiljka. Ta probadanja stigoe previe kasno za
nesrenika. Onaj strelom pogoeni lav je, bez skoka,
ranjen i gotovo na kraju snaga, obigravao oko dva
isukana maa, a onda ga iznenadno po kimi udari
snana, bodljama naikana kugla Daladurovog mlata.
104
_________________________________________________
Urlik je bio poetak njegovog kraja, jer ga maevi
opkolie sa svih strana, ne promaujui.
Lav koji je bio u sredini poetnog poretka samo
je gledao. Iako najkrupniji, kretao je korak, pa stajao.
A onda se okrenuo i bez ikakvog beanja u pravom
smislu te rei, otiao uzbrdo drumom. Nedugo zatim
nestao je sa vidika sedmolane druine.
Isak, zadihan posle kratke, ali burne borbe,
osmotri njene krvave tragove.
Ima ih i previe, pomisli gledajui mrtvog
vojnika, a potom i sholare koji su se tresli. Fengor za
nijansu manje od Tada.
Odvadite poneki kamen koji pridrava ogradu.
Bar pet stopa neka bude razmak, da ostane vrsta.
Nemamo vremena za sahrane, samo emo ga
prekriti, ree Daladur, a svi preiveli ga posluae,
dok je gledao Fengora i jedva ekao novi trenutak da
sa njim popria nasamo.
Ostatak tog, ali i narednog dana, proao je
uglavnom u tiini i sporom napredovanju, kako ih lav
koji je bio pred njima ne bi uhvatio nespremne. Posle
drugog, iznova sablasnog noenja pod sve snenijim
delovima druma, probudi ih topot konja.
Evo naih, ree sa olakanjem jedan od
vojnika koji je bio na strai.
To nai se odnosilo na desetak konjanika koji
su im stizali u susret, a kada su im prili, jedan od njih
progovori.
Gospodaru Isae, kralj nas alje po vas.
Kralj?, pomisli Daladur, zbunjen jer se nije ni
najavio starom prijatelju Rargu Grunveldu, koji je
vladao
celim
umskim
kraljevstvom,
ostalima
poznatom kao Sever.
Lepo od njega, bi sve to Isak progovori, pa
se posle penjanja na konja uputi ka Kandi do koje je
ostalo tek neto vie od dana jahanja. Ve prvog
naioe na mrtvog belog lava na putu, tako blizu
105
_________________________________________________
ograde koja se tu zavravala, jer i ume vie nije bilo
u tom kraju.
Jue nam je izaao u susret, sam. Divlja zver,
prava. Krenula na nas deset, pojasni jedan od vojnika
iz nove pratnje kako je skonala ivotinja koja se
neobjanjivo nije meala u prethodnu borbu u kojoj je
mogla da se poteno nasiti.
Jahanje
se
nastavilo
bez
bespotrebnih
zadravanja, a onda se, ba po planu, pred putnicima
ukazae obrisi Kande.
Prestoni grad Severa nalazio se na uu dve
reke, koje putnici nisu mogli da vide jer su stizali sa
juga. Prvo ugledae slavne visoke drvene ograde koje
su vekovima odolevale i zimi, i zverima, i napadaima.
Kada su proli kroz veliku kapiju, pred njima se ukaza
ledom jo pokriveni jarak koji je okruivao Kandu, a
iza njega kamenom opasani grad sa brojnim
straarskim kulama.
Kralj vas eka, gospodaru Isae, ree im
jedan od titova, kraljevih uvara, koji im izjaha u
susret.
Rule, ti li si to?, upita Daladur oveka koji mu
se obratio.
Odgovor je stigao kada je skinuo lem.
Rul Dovik, tit kralja uma. Glavom i
bradom, ree ovek kome nije bilo vie od 30 leta, a
koji je imao i krupnu glavu, a i nita sitniju bradu. I
prilino sumorno lice.
Sanator je njegov mlai brat. Nestao je u
Novom svetu u ekspediciji, u Isak kako Tad
pojanjava Fengoru ko ih je od 30 titova, koliko ih
uvek ima uz kralja Severa, doekao.
Isak primeti na Rulovom licu da je, za razliku
od njihovog poslednjeg susreta, potpuno nestala
njegova nekadanja vedrina. Razumeo je zato,
razumeo je i zato mu nije do razgovora, ba kao to
je to Tadovim objanjenjem shvatio i Fengor.
106
_________________________________________________
Skoro pun sat jahanja od kada su proli kroz
kameni bedem bilo je potrebno da se doe do dvora
Grunvelda, sa kog su bile skinute sve bele zastave i
postavljene crne.
Crni dani, crne zastave, uzdahnu Isak,
brbljajui sebi u bradu.
Doeka nije bilo na ulasku, ako se ne raunaju
titovi koji, poput Rula, nita nisu progovarali. Njihov
posao i nije da priaju. Moj e biti da priam najbolje u
ivotu, ree sebi u bradu Daladur, pa proe kroz
velika drvena vrata iarana ornamentima i ugleda na
kraju dvorane kralja kako sedi na svom prestolu.
Njegove porodice nije bilo u blizini, to ga vrlo
iznenadi, jer je u kraljici Lei, svojoj daljoj roaki,
oekivao veliku, makar jedinu podrku svojim
nastojanjima. Bilo je tu samo nekoliko tmurnih lica,
mahom lanova kraljevog vea i jedan novi, a po
godinama vrlo stari sholar.
Sagnite glave kada mu priemo i ne diite ih
dok vam on to ne kae. I, ni re, naredi Isak
sholarima. Posluali su ga, hodajui korak iza njega,
koji je bio u sredini.
Kralju uma, odani sluga tvoj Daladur iz June
Strae, tebi je na usluzi i ponizno moli da ga udostoji
ove posete, bi prvo to je Rarg uo od gostiju.
Znam ko si, Isae. Digni glavu, pa reci ta e
u ovom tunom domu a ne uz svoju vojsku, koju
poslah ka istoku?
Isaku se nije svideo ton, iako je itekako
oekivao da njegov prijatelj nije raspoloen. U ovom
glasu, meutim, osetio je veu dozu ljutine nego to je
mislio da e biti sluaj.
Voleo bih da porazgovaramo o tome nasamo,
ree gospodar June Strae.
emu tajanstvenost? Od koga ja da se
skrivam, i to u sopstvenom dvoru? Nikada meu nama
nikakvih tajni nije bilo, Isae. Ili ih to sada ima?,
107
_________________________________________________
upita Grunveld, koji je od Daladura bio pet godina
mlai, ali je delovao starije zbog usahlog, i dalje vrlo
krupnog lica koje je prekrivala kratka, gusta brada.
Nikakavih tajni pred svojim kraljem nemam,
ree Isak, posmatrajui Rarga, a govorei sebi
Ovakvog ga ne znam. Ni kada je Brila izgubio u
Velikom ratu, nije bio ovakav. Neto se desilo to ne
znam.
Nema nikakvih tajni? Zaista? Onda moe da
mi kae ta to pokuava?, ree kralj, izazivajui
pomalo i jezu svojim tonom, a naroito poslednjim
reima.
Kralju moj, moja jedina namera sa kojom sam
doputovao ovde, i izgubio jednog saputnika zbog zveri
usput, je da pitam neto svog gospodara o onome to
sledi.
Ha! Da pita? ta je to ostalo nejasno,
Daladure, kada su mi i drugo dete ubili?
Nikada mi, koji nismo izgubili decu, neemo
moi da razumemo tvoj bol, kralju. Nebesa neka im se
smiluju, i Brilu i Mini. Doao sam da pitam neto
drugo. Odoe li u kraljev zaborav moji saveti u
Velikom ratu?, upita neto hrabrijim tonom Daladur.
Tvoji saveti su spasili ivote mnogih, Isae, a
mnogima iz Re presudili. ume ti to nikada nee
zaboraviti. Samo... putovao si toliko da bi me pitao o
onome to je bilo pre pet godina? Da ujem, ta te to
dovodi ovde, stvarno? I, nisi mi odgovorio, zato nisi
sa svojom vojskom?
Neu okoliati. Doao sam da molim. Za mir.
Za mir!?, prodera se Rarg Grunveld i usta sa
svog prestola. Za kakav mir, Daladure!? Sa onima
koji su mi erku, moje prvoroeno dete ubili? Zbog
toga si doao ovde, da me moli za... mir!?, ree kralj
i prie blie trojki koja je doputovala iz Sabedorije, pa
pogleda malo u stranu, ka titovima, ekajui
pojanjenje od gostiju.
108
_________________________________________________
Doao sam da molim i za mudrost. Ona uvek
ustukne pred nemirom, ako se nemir nastani u srcu.
Doao sam da je probudim, jer znam da je u mom
kralju oduvek bila.
Drskiji si no inae, Daladure. Jo me pravi i
ludim! A morao bi da pazi na ono to pria. Naroito
sada..., okrenu se naglo Rarg Grunveld ka gostima i
dreknu: Naroito sada - kada si uz one koji su mi
Minu ubili!, besnim pogledom i stranim glasom kralj
dovri reenicu.
Isak se prenerazi zbog tih rei, pokua da kae
neto, ali ga Rarg prekide, drekom.
Varlonda su ti stigli Gulovi vojnici. Nosio je
tvoju poruku Obalama! Obalama!? Pismo koje mi je
Vort poslao pticom sve pojanjava. Ali, ti i dalje
nastavlja da glumi odanost, i to bez ikakvog stida!
Trebalo bi da ti presudim sam ovim maem!, dreknu
kralj i isue oruje, ba kao i svi titovi koji su bili
leima uz zidove dvorane.
Isak pogleda levo i desno, te kleknu, a za njim i
Tad i Fengor. Daladur brzo izgovori:
Poslao sam sina da Arilionu kae samo jedno.
Da se brani, kao to se svako muko brani u ratu, ali
da ti, kralju moj, ne odgovara na to sopstvenim
napadima. Dok ne saznamo istinu.
Mi?! Koji mi, Isae? Sa krvolocima uruje, sa
decoubicama? Sebe si stavio iznad kraljeve volje!? Ti!
Pa... da nije onoga iz Velikog rata, srce bih ti sada
iupao golim rukama... izdajnie!, viknu besni
Grunveld, pa zastade. A onda dreknu, odlazei ka
prestolu:
U okove! U okove sa njima, svima!, izgovori
kralj, smesti se zatim u tron i dodade: Umree
Isae, ali ne od moje ruke. Neu da ih priljam krvlju
onoga kome krv kraljeva nije sveta, i to samo zbog
Lee i onih godina u kojima si me jo i sluio. Pustiu
109
_________________________________________________
da zveri to urade, ree Rarg, ne marei za povike
sholara i Daladura dok su ih titovi vodili van dvorane.
Ve sledeeg trena, u okovima, bili su na
konjima. Rul Dovik bio je na elu male kolone i sve to
je rekao stalo je u jednu re, nakon to je Tad upitao
gde ih vode.
Sablast.
Tad nije verovao svojim uima. Isak je bio na
konju, oborenog pogleda, znajui vrlo dobro ta sledi.
Fengor je ponovo rairio svoje oi, pitajui sholara do
sebe: Zar je mogue?. Odgovorio mu je glasno, da
uje i Daladur i malobrojna pratnja.
Da, Fengore, Sablast. Tamo emo umreti. Kao
i hiljade njih u gradu-tamnici.
Rul se umea, uz kiseli smeak kada je povorka
kretala.
Tanije, mome, umire se ispred Sablasti. Ba
gde zveri uvaju najbolju umu koju treba sei za
kraljevstvo. A tamo se umire svakog dana. Zato e
vam put do tamo biti jedina preostala radost u ivotu,
ree Rul Dovik, uzdahnu, pa dovri: Milostivo od
naeg kralja... Milostivo, za izdajnike. Zbog brata bih
vam odmah presudio, da se pitam. A ne pitam se, bar
ne ovoga puta. Presudio bih vam ovim maem, kao
to sam mnogima. Ovako e to umesto mene uiniti
neka eljust iz uma podno zidina Sablasti.
110
_________________________________________________
Nil
U mislima su mu jo uvek bili Tina, Alek i Nejt.
Na Vihoru vie nije jurio kao sumanut, ve mnogo
pristojnijim galopom, ali mu mladi sholari i devojka uz
koju je vojevao na zavretku Velikog rata nisu izbijali
iz glave. Sigurno su dobro. Moraju biti dobro dok ih
ne oslobodim, mislio je dok se bliio umarku u kome
je eleo da odmori konja pre poslednje deonice puta
do drepevog vriska.
Nil je vrlo dobro znao u kakvu opasnu avanturu
se uputa, ali injenica da se sprema za ulazak u grad
kraljevstva koje se sprema da uniti njegovo bila je
jedino reenje u tom trenutku. Samo da je Gotral
tamo. On nam je jedina nada, prijatelju, pomilova
konja po grivi pa ga priveza za nisku granu starog
drveta i rei da protegne noge. Jo kada bih na kakvu
hranu naiao, ovaj dan bi i liio na neto, pomisli. No,
sve na ta je naiao blizu mesta na kome je sjahao bili
su udni, milozvuni tonovi. Neko je svirao lautu,
usred ume.
Mladi Arilion rei da une. Brzo preavi od
grma do narednog drveta, poe da se pribliava izvoru
melodije, tiho. Muzika je sve vie prijala, kao to je
sve vie bila i iznenaujua. Kod treeg drveta kod
kog je doao, doeka ga iznenaenje. Samo to je
prislonio lice uz stablo, povijen, a na tridesetak stopa
od sebe video kako mladi sedi na panju i svira, na
bonoj strani vrata oseti otricu maa.
Zar opet..., pomisli Nil, svestan da ovoga
puta zasigurno nee ugledati nasmejano Tinino lice
kada se okrene. I nije.
Pred njim je, u punoj ratnoj opremi, stajala
visoka, snana devojka. Imala je pomalo zaueno,
lepo, ali vrlo reeno lice. irokih ramena, sa zelenom
trakom Juga oko obe miice, maem je pratila njegovo
pridizanje.
111
_________________________________________________
Ne znam ko si, ali nikakvo zlo ti ne elim,
ree prestolonaslednik Obala.
Ne znam ni ja ko si, ali nikakvo zlo mi i ne
preti dok me ma slui, ree mu ona, nasmejavi se
na tren.
Samo sam u prolazu kroz umu. Konj mi je
umoran, tek koliko da predahne pa idem dalje,
izgovori Nil, a onda oseti da mu se ma sve vie
pribija uz kou dok ga je neobino snana devojka
odmeravala pogledom. Celog.
Mislim da tu la ne bi ni neko dete shvatilo
ozbiljno. Ko god da si, upravo e da sazna kako
pijuni zavravaju na Jugu, ree mu ona, gledajui ga
od glave do pete, iznova.
Iskoristio je trenutak njenog sputenog pogleda
da se hitro odmakne od maa, sagne, uhvati je iza
pete i povue tu nogu snano ka sebi. Ona pade na
lea, ali dok je Nil izvlaio svoj ma iz korica, a brz je
bio ba onoliko koliko bi Kars od njega to uvek traio
dok su vebali, i njegova protivnica ve je bila na
nogama.
Brza si, nema ta. Ali, kaem ti opet, ne elim
ti nikakvo zlo, ree Nil, koji se ve polako kreteo u
desnu stranu, inei sa suparnicom par koji je lagano
iao po obodu samo njima znanog kruga.
Rekla sam ti, strane, dok me ma slui,
nikakvo zlo mi i ne moe naneti. Uveri se i sam,
izgovori ona, pa zamahnu toliko snano sa obe ruke
da je Nila samo snaga njegove desnice sauvala od
pogibije, jer bi obinog borca tako silovit udar seiva
gotovo prepolovio.
U sledeem trenu, samo to su se maevi
susreli prvi put, muzika prestade, a Nil zau glas koji
mora da je pripadao svirau.
Martina! ta se deava, gde si?!
Ne brini, Trife, tu sam. Samo nekom strancu
stavljam do znanja kako treba da se ponaa sa
112
_________________________________________________
erkom gospodara drepevog vriska, odgovori ona,
a onda naizgled zamahnu opet, pa zaustavi ma, te se
obrnu oko sebe i na kraju te rotacije proe otricom
tamo gde je bio Nilov vrat. Bio.
Za nekog ko je sa Karsom vebao toliko
godina, udarac iz okreta bio je hiljadu puta viena
rutina. im je spazio pokret ruke koji je zaustavio
ma, te Martino okretanje glave u stranu, shvatio je
ta sledi. Uveliko je bio u unju kada je ma proleteo
iznad njegove glave, koju on odmah probaci pokraj
njenog struka, a obgrlivi rukama devojku obori je na
tlo. Ma joj je ispao, a njegov se brzo naao pod
njenom bradom.
Niko me nikada nije pobedio... Bar ne tako
brzo. Reci mi ko si, strane, da bar znam ime
poslednjeg oveka kog sam videla pre nego to odem
Bogu?, upita ga ona.
Zovem se... Ari. I, ne elim ti nikakvo zlo. Ako
to budem morao jo neki put da ponovim, tebi stvarno
onda ne vredi priati, ree on, nasmeja se i prui joj
levu ruku.
Gledala ga je odozdo, vie zbunjena nego
uplaena. Zapravo, straha u toj snanoj devojci nije
bilo uopte, ili ga je veto skrivala. Pruila mu je ruku,
a onda tako brzo uvrnula, da Nil nije ni stigao da
odreaguje. Njena noga ga klepi podno ake kojom je
drao ma, te on odlete u stranu, daleko od njenog.
Ve sledeeg trena, sa obe noge ga je udarila u
stomak, skoila iz leeeg poloaja na svoja stopala i
bacila se po svoj ma. Dok ga je uzimala, on se, drei
podno rebara, seti jednog od etiri pravila koje ga je
Kars stalno terao da ponovi: Brzina je vanija od
oruja. Da, Karse... samo, lake je sa orujem,
pomisli dok se bacao u stranu, napravivi kolut
unpared te uze svoj ma. Ples je opet mogao da pone
po krugu koji su samo oni videli.
113
_________________________________________________
Martina! Jesi li dobro? Reci mi ta se deava,
u Nil kako je svira doziva, ali spazi pokraj njenog
oruja da Trif nekako gleda iznad njih, a ne pravo u
dva borca koja su se spremala da nastave svoju bitku.
Ne znam ko si, Ari, ali priznau ti, previe si
lep da bih te ubila odmah. Pustiu te jo malo, da se
nagledam tog lica. Ne nadaj se da e dugo potrajati,
ree Martina, pa viknu Sve je pod kontrolom i
zamahnu velikim maem. Udarac nije bio snaan kao
prvi, niti je Arilion morao da izvede neto posebno da
bi ga izbegao, ali njegova etiri naredna pokuaja da
neto uradi svojim orujem bila su neuspena. Svaki
put bi naleteo na brzu odbranu, koja je odmah
prelazila u napad.
Veta si. teta to e ponovo biti na leima.
Ne nadaj se da e dugo na to morati da eka,
izgovori Nil, a onda pree u potpunu ofanzivu.
Pokuavao je da izbije ma iz ruku devojke, koja je
ipak bila snanija nego to je to mogao da pretpostavi,
ak i posle onog uvodnog, razornog udara koji je jedva
zaustavio. Nije imao nameru da je povredi, ali ni da je
pusti da se razmahne, jer je delovala sve opasnije
kako je vreme odmicalo. A onda je izveo neto ime je
i Karsa svojevremeno uspeo da razorua. Istina, samo
jednom, jer je prilikom sledeeg pokuaja da tako
iznenadi slavnog Trozupca dobio jedan od najbolnijih
udaraca balakom u svom ivotu.
Taman kada je posle etvrtog pokuaja
olabavio zglob i pustio da mu ma ne stoji vie
uspravno kao do tada, shvatio je da je mamac uspeo.
Delovao je iscrpljeno, malo vie nego to je to uistinu
bio sluaj, to ona iskoristi da zamahne snano, sa
obe ruke, ne bi li mu pokretom seiva odozgo ma
oborila na travu. No, ba tada, Nil svojim slobodnim
dlanom odozdo uhvati otricu svog maa, kleknu, te
kada je zaustavio udarac, brzo se okrenu u unju i
petom udari po njenoj, na koju je prenela celu teinu.
114
_________________________________________________
Martina polete, te pade u stranu, a on se baci na nju.
Odmah ju je okrenuo licem ka zemlji, a ma, drei ga
opet sa dve ruke, podvukao pod njen vrat.
Mislim da je vreme da zavrimo sa ovim, ree
razoruanoj suparnici, na kojoj je bio celom svojom
teinom.
Kada sam rekla da si lep, nisam te pozvala u
sebe, izgovori ona, pa poe da se batrga, ali
bezuspeno. Kolena su mu bila izvan njenih, a stopala
je ve podvukao sa unutranjih strana njenih listova.
Drao ju je potpuno bespomonu.
Sluaj... Martina. Evo mog predloga. Pustim te
da ustane, a ti ne pokua da me ubije, ve me
saslua, ree joj on.
Trenutak tiine kao da je potrajao. I kao da je
osetio kako se telo pod njim polako izvija. Gotovo
neprimetno, ali na onaj enski, ne ratniki nain. Tek
nakon to je taj pokret zadnjicom sporo, vrlo sporo
privela kraju, onda je progovorila.
Pristajem.
Izvukavi otricu polako ispod vrata, dok joj je
drugim dlanom drao kratku crnu kosu, Arilion se hitro
baci u stranu i uze njen veliki me. Bitka je i zvanino
bila gotova.
Kada se pridigla, stresla dlanovima lie sa
sebe, upita ga pogledom ta eli od nje.
Krenuo sam u grad tvog gospodara oca.
Nikakvo zlo ne elim ni tebi, ni njemu, ni svirau...
To mi je brat.
Brat? Zato ti nije pomogao?
Zato to je slep. A sad mi... Ari, reci ta eli
od mene, pa da zavrimo sa ovime.
elim samo da to pre stignem do drepevog
vriska. To je sve.
ta e u gradu mog oca? Nisi sa Juga, rat
poinje, svi su na nogama. Kako da znam da nisi
pijun?
115
_________________________________________________
Morae da mi veruje na re. I na ova dva
maa u mojim dlanovima. Imam neka posla u gradu
dok rat ne pone, a ne bih da ekam da se on zavri
pa da tek onda to obavim, ree Nil i, potpuno
iznenadno, baci joj njen ma.
Mogao bih sa tobom ovako do sutra. tavie,
prijalo bi mi, jer mislim da nikada nisam sreo neku...
takvu enu. Ali, stvarno urim, ree joj.
Devojku, ne enu, odbrusi ona glasom u
kome se videlo da joj je krivo to je naila na boljeg
od sebe. Ali, vrlo brzo njen pogled se od oborenog
uspravi ka njemu. I ponovo ga osmotri celog. A onda
mu ree:
Dobro. Recimo da nikome neu rei da si mi
pravio probleme. Ali, samo ako...
Ja ti pravio probleme? Vi, devojke, stvarno
umete da pogreno tumaite stvari. Pa, ko je ovde
koga...
Martina! Jesi li dobro, reci mi bilo ta!, stizao
je Trif, sasvim polako, ispitujui dugim tapom teren
ispred sebe, dok je pod mikom nosio lautu sa est
ica.
Sve je u redu, brate. Imam novog...
poznanika. Ari se zove.
Ari?, ree Trif, priavi potpuno, a onda, posle
Nilovog Da napravi jo nekoliko koraka i dotaknu lice
zbunjenog mladia. Opipa mu bradu, obraze, kosu... a
onda ponosno prui ruku.
Trif Virol, sin lorda Norberta, gospodara
drepevog vriska.
Ari... Ari Nilon, odgovori mu prestolonaslednik
Obala, kome nije padalo na pamet da se na Jugu
predstavlja pravim imenom i prezimenom. Bar dok ne
stigne do kralja.
Trife, Ari eli do grada. Verujem da nee
imati nita protiv da nam pravi drutvo do tamo, ree
116
_________________________________________________
nekako naprasno srdana Martina, koja vrati ma u
korice.
Neu, samo... uo sam borbu. To ste se vas
dvoje, ili...?
Nisam znala ko je. Ispostavilo se da je... da
nije neprijatelj. Opreza nikada dosta u ova ratna
vremena, ree Martina.
Predratna, dobaci Nil, pa vrati i on svoj ma
za pojas, te prihvati Trifa pod ruku.
Idem po konja samo. Jesu li i vai u blizini?,
upita Nil, a kada je dobio potvrdan odgovor od
devojke koja mu je pre neki minut umalo glavu
odsekla, ode po Vihora i pridrui im se. Bez mnogo
rei, pomogli su oboje da se Trif uspenje na svog
etvoronoca, a Arilion tada primeti neto dui pogled
na sebi. Iznenadila ga je ta njena znatielja, ali je on
nju jo vie: namignuo joj je iznenada i otiao ka
Vihoru, ostavivi je zateenu, sa donjom usnom i dalje
odmaknutom od gornje.
Pun sat jahanja do prvih vojnika Juga na koje
su naili protekli su u razgovoru o Severu. Nil se
predstavio upravo kao Severnjak kada ga je Trif pitao
odakle je i ta trai toliko juno, a onda je sa njim
poeo priu o svemu i svaemu, gledajui konstantno
kako Martina konstantno ne skida pogled sa njega.
I tako. Moj brat Lork e naslediti oca, iako sam
ja prvi doao na svet, ree Trif zavravajui priu o
ljubavi prema muzici, sebi i porodici.
Pet minuta si stariji od njega, deset od mene.
Nije to neka razlika, Trife, nasmeja se Martina.
I nije. Ne bunim se ja. Gradom kao to je na i
treba da upravlja neko ko moe sam na konja, a
ne..., i tu zastade, ne elei da izgovori slepac od
roenja, iako je ostalim sagovornicima bilo jasno ta
je preutao.
Prvi vojnici koje su sreli bili su prilino mladi,
primeti Nil. I svi do jednog oborie glave, visoko
117
_________________________________________________
podignutih kratkih maeva, kakvi se obino i daju
leglima, kako na Jugu zovu grupe momaka koji su na
vojnoj obuci.
Moje leglo. Ba moje, od hiljadu deaka. A od
njih toliko ne znam da li bih stotinu mogla da nazovem
pravim borcima, iako ve koliko za dan i oni kreu na
zapad, ree Martina.
Kada se mora..., kratko dobaci Nil, uz
olakanje to ima najbolju moguu pratnju do
drepevog vriska.
Ari, a taj stolar kojeg trai u gradu... Taj...
Gotral, mora da je neki dobar im si toliki put prevalio
zbog njega? Ako nije, imamo mi u zamku dva sjajna,
pa ako ti zatreba..., ree Trif, ali ga Arilion prekide.
Imamo i mi na Severu dobre. Veruj mi. Ovome
je moj otac ostao duan kesu zlatnika dok su radili
neto u Visokom kraljevstvu, nekakve kaveze za one
ogromne ptice. Otac mi vie nije iv, na samrti mi je
rekao da vratim dva duga koja nije stigao da vrati on
sam, ree Nil.
Pa, ba si odabrao ove ratne dane da to
uradi?, upita ga Trif sa svog konja.
Krenuo sam ja pre vie od dvadeset dana,
kada od rata nije bilo ni traga ni glasa. Molim se
nebesima da ga ni ne bude, ree Nil ovu poslednju
reenicu najiskrenije to je mogao, iako se obino
molio bogovima mora, kao to to i rade stanovnici
Obala.
Rata e biti, presee njihov razgovor Martina.
I treba da ga bude. Ako neko ubije kraljevog sina,
treba da zna kolika je cena za to.
Slaem se, slaem... Vi na Jugu nikada niste ni
razmiljali drugaije.
To neto na na raun, Severnjae?, upita ga
ona podiui obrve, vrlo sumnjiavog pogleda.
Nita runo. Samo kaem, kod vas se odmah
zna koja je cena za zlo koje vam se nanese.
118
_________________________________________________
Tako je, ree malo drnije Trif, ba kada ih je
straa na gradskim kapijama doekala pozdravima, te
ih propusti na kamenom poploane ulice.
Zna li kuda e, Ari?, upita ga Martina.
Mislim da treba da naem onaj va gradski trg
sa izvorom, pa odatle levo. Hvala to ste me dopratili,
odavde u ve moi sam, odgovori.
Ako ti neto zatreba, dok si u gradu, slobodno
me potrai u dvorcu. Lepo je razgovarati sa tobom,
ree Trif iskreno.
Hou, Trife. Ako zatreba, hou. Ostajte mi
dobro, oboje, ree Nil, a onda se zagleda u Martinu,
klimnu joj glavom i otvorenog dlana joj se nakloni u
sedlu, a potom potera Vihora bre i ode kasom
najveom gradskom ulicom.
Iako velelepan, drepev vrisak je i dalje bio
grad sa najveom ergelom u svih pet kraljevstava. A
ona, iako izvan gradskih zidina, i to sa severne strane
zbog ega je Nil nije najbolje video jer su stigli sa
istone, mirise je irila svuda.
Ne bih nikada mogao da ivim u ovolikom
smradu... Izvini, Vihore, ree u sebi Arilion pa potrai
trg, a onda posle nekoliko minuta lutanja stie do
stolara kog je traio.
Ispred vrata nije bilo nikog. U radionici samo
stari majstor i dva mlada pomonika. Kada je ugledao
gosta, sedi, dugokosi stolar im ree Dosta je bilo za
danas, pokaza im da su slobodni da izau, a onda
saeka malo, pa potra ka vratima, koliko su ga noge
nosile.
Gotrale!, viknu Nil, radosno irei ruke.
Svih mi bogova plavih dubuna, da li je
mogue? Mali Aril... Otkud ti ovde? Ui, ne stoj, i
zatvaraj ta vrata, odgovori stari majstor.
Nilu je svaki trenutak bio dragocen. U svega
nekoliko minuta pojasni i otkud tu, i gde mora da
krene i kakva mu pomo treba.
119
_________________________________________________
Nema ovde vie nikog sa Obala, Nile. Onih
nekoliko trgovaca konjima otili su na prvi pomen
mogueg rata. Odveli su sa sobom i sve svoje ljude,
ima skoro nedelju dana, ree mu Gotral.
Bogovi neka mi se smiluju... Nema nikog? Ni
Klarisa? Ni onog debelog Murola, koji je sa
dvadesetoricom uvek putovao?, upita Nil, ali je sve
to je dobio od odgovora i na naredna pominjanja
imena bilo odmahivanje glavom i sleganje ramenima.
Ne znam ta da ti kaem, Nile. Svi su otili.
Samo su ove moje stare kosti ostale, a nije mi do
nove selidbe. Ovde sam proveo vie od deceniju, u
miru i radu, bogove u uskoro videti u dubinama.
Bolje da im krenem iz svoje radionice, nego sa puta
naikanim vojskama. Sve to mogu da ti ponudim je
dobra veera, krevet i iskren savet ne pokuavaj da
ih trai. Previe si malobrojan, ree mu Gotral, pa se
nasmeja nakon poslednje rei, ba kao i Nil.
Moram da ih naem. Ne mogu da ih pustim da
tek tako ko zna gde zavre. Veeru u prihvatiti, ali
idem odmah dalje.
Kapije se uskoro zatvaraju, sa nonom
gradskom straom nee moi tako lako da se
razjasni kao to si to uradio kada si ujahao sa
gospodarevom decom. Prenoi, zna kako kau
sholari, dan je za Dobro, izgovori stari majstor, a Nil
dovri:
... a no za Dobro nije.
Prihvativi Gotralov predlog posle kraeg
razmiljanja, Nil je pomogao u spremanju veere, a
onda se, uz prilino dobro vino, kakvo na Jugu jedino i
uspeva, raspria sa starim oevim prijateljem. Vreme
za poinak je brzo dolo, a on tada isprati majstora do
vrata. Kada je Goral otiao u kuu koja je bila odmah
pokraj radionice, princ se popeo uz stepenice,
smestivi se u jedinu sobu na kraju kratkog hodnika.
120
_________________________________________________
Pono jo nije bila prola, a mladom Arilionu
san nikako nije dolazio u posetu. Razmiljao je i o Tini,
i o Aleku i o malom Nejtu. I o Vei, koja ga je potpuno
zbunila svojom pojavom. I o Martini, na neki udan
nain. Odjednom, kvaka gotovo neprimeno zakripa, a
on se odmah lati maa kog je drao pokraj sebe. U
hodniku, za razliku od sobe u kojoj je bio, ostala je da
gori tanana dugaka svea, te posle otvaranja vrata
jasno spazi ensku figuru. Taman kada je hteo da
ustane, zau sada ve poznat glas.
Ari, Ari... Mnogo toga e morati da mi
pojasni, izgovori ona, a onda se, sa maem koji joj
je jo uvek bio u koricama, baci pravo na njega.
Oekivao je borbu, ali ga je ovoga puta ona iznenadila.
Poljupcem.
Igru je prihvatio odmah. Martina nije neko sa
kim se lako moe raspravljati, shvatio je. A nekada i
nema smisla, pomisli im je ruku zavukla do njegovih
prepona.
Mogla bih da te ubijem zbog lai, ree mu pre
nego to mu je zubima povukla donju usnu, a onda ga
skoro divlje poljubila.
Mh... Lai?, upita, dok je skliznuo rukama niz
njena lea, pravo do onog dela kojim se promekoljila
po njegovom meunoju kada je na travi leao preko
nje.
Nikakav ti Severnjak nisi. Severnjak bez
komadia krzna na sebi ne postoji, odgovori mu, a
onda podie svoju suknju jednom, a spusti njegove
pantalone drugom rukom, te se nabode. Do kraja.
Pitao bi je Nil jo tota o tome kako ga je
raskrinkala, ali imao je druge planove. Bar u taj mah.
Najpre ju je pustio da pomisli da vodi celu priu. Onda
joj je dlanovima pocepao tananu bluzu i glavu
zagnjurio u krupne grudi pre nego to se usnama
popeo uz njen vrat. im joj je prstima proao po koi
lea, okrenu je na stranu, pa se smesti potom iznad
121
_________________________________________________
nje. Volela je divlje, to joj je i dao. Sve do onog
trenutka kada je poela da se gri, sa njegovim
dlanom preko usana, nije ni pomiljao da stane. A
zastao je kada se cela izvijala pod njim. Oko njega,
duboko zarivenog.
A ti?, upita ga njen razuzdani pogled kada je
poelela obostrani svretak te vrele june noi.
Pssst, odgovori joj prstom kojim je poklopio
njene usne. Dobie i vie od onoga to sada eli, ali
samo pod jednim uslovom.
Tvoja sam, odgovori mu tiho, pretvorivi se iz
ratnice u ednu devojku, koja je zaista mislila to to je
rekla.
Prijatelje su mi oteli razbojnici. Iz Obala sam,
ne mogu vie da ti kaem, ali pijun nisam. Moram u
ranu zoru da krenem po njih, nisu daleko mogli da
odmaknu u svom obilasku tvog grada. Pustie me,
bez da zove straare?, upita je.
Na trenutak je razmiljala. Odgovor je dala
steui ga butinama, a privlaei ga sa oba dlana.
Pravo u sebe. Ponovo. Ionako je bio vie nego
spreman za to.
Ne ide ti nikuda. Ove noi, ree mu, i nastavi
gde je stala, ba kao i on.
Jutro su doekali vreli, poput lude noi kroz
koju su proli. Neto oko dva ili tri sata sna nije bilo
dovoljno da se strasti primire. Naroito njene. Usnama
ga je probudila, ali poljupce nije osetio na svojim. U
njenim ustima se pridigao, a kada se pridigao ceo, ona
je ve uveliko bila zadovoljna porcijom koju je vredno
zasluila.
Tebi ne vredi govoriti, vidim ja, ree joj
nasmejan.
Ti si stvarno mislio ono to si noas pitao... za
prijatelje?, upita ga briui usne.
Da, ree joj odseno, oblaei se dok je ona i
dalje leala.
122
_________________________________________________
Uh. Razbojnici, kae... Koliko njih? Koliko je
tvojih prijatelja?
Troje, od toga dva mlada sholara. Njih je bilo
bar dvadesetak.
Na vojsku ne raunaj. Otac bi me moda
pustio da ludujem jo malo u ove ratne dane, ali
majka svakako ne bi.
Majka? ta je sa njom?
Norbert je ozbiljan ovek, koji ne mari mnogo
za mene, zna kakva sam. Ali, mari za svog kralja. I,
ne bi se igrao igre pomaem nekome iz Obala dok
vojsku die u rat. A Zolda... Zolda je iz Pagrora. To ti
je valjda dovoljno? I dalje je odana svom zaviaju,
mada... to pet godina ve mora da se skriva, iako i
vrapci na grani znaju. Ako sazna bilo ko od njih da
pomaem nekome iz Obala, tebi e leteti glava, a
meni... ko zna ta bi bilo meni, ree Martina, traei
svoju odeu.
Bar mi pomozi da izaem iz grada bez
problema?, upita je Arilion.
Pa da te onda nikada vie ne vidim?, ree mu
uz osmeh dok je vezivala kai, ali se vrlo brzo uozbilji.
Nil nije znao ta da joj kae. Zato joj je rekao
istinu.
Ako oboje doekamo ivi kraj rata, videe me
opet. Ima re Ari... Arijevu.
Njoj, na neki udan nain, to bi dovoljno. Ali,
nije se zaustavila samo na praenju do ispred gradskih
zidina, ve mu na izlasku ree:
Tvoja sam pratnja do zalaska sunca. Onda si
moja, do zore. Tek onda rastanak.
Nil je pristao na igru devojke koja mu je na
neobian nain postala draga. Draa od mnogih sa
kojima je provodio no, a potom ih nikada vie nije
viao. No, no koja se bliila, bila je vrlo posebna. Za
oboje.
123
_________________________________________________
Posle kratkog jutarnjeg rastanka da bi Martina
izgovorila opravdanje kod roditelja zato je nee biti
neko vreme tokom dana, krenuli su u potragu.
Odmakli su vie od dvadeset liga po umi koja je juno
od zidina okruivala grad, a Nil je odjednom zastao. I
obradovao se, ba kada se sumrak nazirao nad
istokom.
iva je!, uze u ruku komad srebrnkaste
tkanine, pa pogleda dalje ka istoku, sa kog se mrak
ve bliio.
iva? Ko?, upita ga Martina, potpuno
zbunjena.
Tina... Moja poznanica, odgovori joj, bez
razmiljanja, gledajui ka proplanku koji je bio pred
njima.
Poznanica? Kao ja...?, bilo je sledee pitanje
erke gospodara drepevog vriska, ozbiljnije nego
mnoga pre toga.
Nil se okrenu i shvati u kakvoj je situaciji.
Ne razume, Martina... Nju znam godinama,
nikada je nisam ni dotakao. Poznanica, kaem ti.
Hteo je da joj pojasni jo neto, mada mu ni
ovo prvo nije verovala, ali onda mu ona pokaza rukom
neto preko njegovih ramena.
Odsjaj. Gore, na proplanku, ree mu, pa ga
povue u stranu dok su konje za sobom vodili ka malo
guem delu ume. Bila je u pravu. Na vrhu majunog
brda pred njima bilo je nekoliko senki. Onda se
ukazae jo neke. I jo neke. Bar etrdesetak njih. Bili
su prilino daleko, ali su se obrisi ljudskih kontura vrlo
jasno nazirali.
To su oni!, htede da povie Nil, ali ga Martina
ponovo prekide.
Ima ih vie od tri desetine. Jesi li siguran da
eli ovo?
Pratiu ih. Ti nemoj dalje.
124
_________________________________________________
Pa da propustim novi ples maevima? Ha!,
ree ona gotovo mukim stilom, ne elei da ga puta
samog. Ni tada, ni bilo kada vie.
Odluili su da konje priveu, a da se tiho
prikradu grupi koja im je na trenutak izmakla sa
vidika, ali ne toliko da bi se uznemirili to su je
privremeno izgubili. Kada su im prili dovoljno blizu,
Arilionu bi jasno da je naao ba one koje je traio.
Ima ih i vie od tri desetine, ree joj,
uzdahnuvi.
Nije ni nas malo, odgovori mu ona, pa stavi
ruke na usne i ispusti zvuk nalik onom kojim se sove
oglaavaju. Za tili as do njih tihim koracima stie eta
od dvadesetak golobradih mladia, sa kratkim
maevima.
Moje leglo. Najbolji meu njima. Ve bi u neko
gnezdo mogli da se svrstaju. Ovo e im posluiti kao
zavrna veba.
Nil je jo jednom ostao bez rei, a Martina mu
se nasmeja, zadovoljna to je njen plan uspeo.
Novi plan je bio jednostavan. Najstariji u grupi
napadaa, njih dvoje, krenue frontalno. Kada se
neprijatelj uznemiri, sa lea e osetiti udar polovine
ete. Sa obe strane, tek kada bitka otpone, udarie
po petorica najsnanijih iz Martininog legla.
Tako i bi. Samo, kada su istrali pred malu
logorsku vatru, prvo to su uli posle sopstvenih
uzvika nije bio ljudski glas. Bila je to rika starog
oceluta.
Boe! Pa ova zver i dalje postoji?!, ree
Martina, te podie ma sa obe ruke i krenu ka
ogromnoj divljoj maki koja je lancem bila privezana
za drvo. No, ba kada je bila na svega desetak koraka
od nje, na lea oceluta skoi ovek bez jedne ake. U
drugoj je drao udnu helebardu, koja je na obe
strane imala po seivo nalik najfinijim sekirama.
125
_________________________________________________
Sad e Set da nahrani svoju macu. Prii,
sisata, kezio joj se dok je patrljkom ispod lakta
pridravao metalnu ogrlicu razjarenog oceluta.
Nil je za to vreme ve iskoristio dva mala noa
koje su mu mladi, budui vojnici Juga dali pre napada.
Protravi pored dvojice u glave pogoenih odmetnika,
dok je sa isukanim maem doekivao prvog uspravnog
neprijatelja, nedaleko iza njega vide Tinu, kako
svezana pokuava se oslobodi. Bezuspeno, jer panika
nije vladala meu dvadeset puta brojnijom silom od
Nila i Martine. Meutim, kada je prevratnike sa lea
zaskoila desetina iz legla, a u tom prvom naletu
kratki maevi odmah posekoe estoricu, rasulo se
uvue u logor.
Venrik, sa svojim sjajnim maem, posee
jednog mladia kao od ale, drugog rukom odgurnu
pravo ka snanom Tinu koji mu svoja dva bodea
odmah zabode u oi, naslaujui se, sadistiki, tim
prizorom.
Taj vrisak je bio samo uvod u glavni deo bitke.
Kada su se ukljuili i svi preostali Martinini vojnici iz
legla, borba se rasplamsala, prsa u prsa, pa je Arilion
mogao da odahne to ni jedna jedina strela nije stigla
da bude odapeta, a bilo ih je u logoru odmetnika na
pretek. Martina je as beala od eljusti oceluta, as
sa strane pokuavala da nae put pokraj dvostrane
helebarde do jahaa. Tina je, uveliko osloboena,
sekla kanape kojima su Alek i Nejt bili vezani, a Nil je
morao da se bori sa dvojicom. Prebrz za njih, jednim
potezom je reio prvi duel, odbivi u stranu sablju koja
mu je krenula u susret, a potom produivi pokret
rukom pravo ka vratu. Sagnuvi se, pusti da ma koji
je hteo njega da probode proe kroz ve mrtvog
odmetnika, a onda i drugog ubode.
Na tren je pomislio da bitka ide u sjajnom
smeru, a onda osmotri. Od dvadesetak mladih vojnika
juga, samo su etvorica jo bila na nogama. Tina se
126
_________________________________________________
borila sa dvojicom, ali imala je dva maa u rukama, pa
se na neki udan nain uopte nije brinuo za nju, dok
je Alek sa Nejtom uzimao uzda konja i traio put iz
guve.
Pametni momci, pomisli prestolonaslednik
Obala, a onda vazduh zapara jeziv vrisak. Okrenuo se,
a ocelutova eljust sklapala se oko Martinine noge. Vrh
helebarde, na ije su obe strane iznad seiva bili otri
iljci, probode erku gospodara drepevog vriska
ispod oklopa, u visini donjih rebara, dok se divlja
maka bavila lomljenjem butne kosti svojim jezivim
zubima.
Nil se zalete, odgurnu jednog razbojnika,
drugog u prolazu udari maem po zadnjoj strani vrata
ba kada se spremao da zada kobni udarac jednom
mladom vojniku Juga, a onda se iznenadi. Iz mraka,
odnekud, dolete jedna bela strela, poput munje. Pa
druga. Obe pogodie Seta, koji ispusti dvostranu
helebardu. Naredne etiri pogodie oceluta u glavu, a
Nil prie zveri i zabi joj sa dve ruke ma u vrat.
Bele strele! Bele strele!, povuka neko od onih
koji su se na prevrat spremali, pa nasta panino
povlaenje ka brojnim konjima koji vie nisu imali
svoje jahae. U trenu kao da sve presta. Osim jauka
ranjenih, i zadihanosti preivelih. Nil pogleda na
brzinu: Tina je grlila Nejta, Alek im je prilazio sa dva
konja, a dva preostala mlada vojnika Juga pritravala
su mestu na kome je bio Arilion.
Ari..., ree Martina, leei krvava u travi.
Martina... Polako. Tu su dva sholara. Ne
govori. Bie dobro, izgovori Nil, pa dreknu Nejt!
Alek! Brzo!. A onda oseti kako ga njen dlan povlai za
nogavicu.
Gotovo je, Ari... Ne trudi se. Reci mi samo...
Je l ona preivela?
Ona?, upita smueno Nil.
Devojka ute kose. Ta... tvoja.
127
_________________________________________________
Nije ona moja, Martina, ree joj, prelazei
dlanom po njenom obrazu.
Ne? Ah... Onda... Onda mogu pred Boga
radosna.
Ne ide ti nigde, Martina. Martina! Martinaaa!,
poe da vie Nil. Beskorisno.
Nije vie iva, gospodaru, ree mali Nejt.
Dva mlada vojnika kleknue, zabie maeve u
zemlju, oslonie oba dlana na balake, a na njih svoje
glave. Molitva je obavljena u tiini. I ponekoj suzi.
Jednoj, vidljivoj, u Nilovom oku.
Nile, znali smo da e nas nai, ree mu Tina,
zagrlivi ga preko ramena. Samo, gde su vam ostali?
Koji ostali?, upita jedan od mladih vojnika
Juga.
Ko je poslao one strele?, upita Alek.
Mi nemamo strele, ree drugi lan Martininog
legla.
Bele strele, izgovori Nejt, a svi ga pogledae.
Bele strele, da, ponovi, a onda dodade:
Poslednji put su viene pre... tri i po veka. Kada se
kralj..., izgovori mladi sholar, a drug iz Sabedorije ga
prekide.
Nije vano koji kralj, Nejt. Bele strele su opet
tu.
Kakve bele strele, hoe li neko da mi
objasni?, upita Tina.
uvari Dobra. Niko im ne zna lica, odgovori
Nejt, pomalo nasmejan, iako jo uvek potpuno okiran
onim to je preiveo. Tajanstveni. Bili i ostali. Ali...
Nekako mi je drago to su opet tu. Tu negde, dodade.
I, kao da je govorio u ime svih koji su bitku preiveli.
128
_________________________________________________
Tanai
Podne je dolo bre nego to je mislila da e
biti sluaj. A opet, od graje za raspravu orne deurlije
i nije moglo biti drugaije.
on je u pravu, otili su, bez da su se ikome
javili. Toliko o tome koliko su im iskrene namere sa
nama bile, ree jedan visoki deki, reen da se ne
povinuje zahtevima nekolicine da se krene put zapada,
u Iglu, gde su se Vili Turlok i njemu dodeljeni sholar
Bobi uputili kriom, pod okriljem noi.
A mi emo ovde da ostanemo veno?
iveemo u umi, zauvek?, upita Tim, kome je Vili
prirastao srcu, ne samo zbog injenice to je poput
slavnog junaka bio sa Juga, niti samo zbog toga to ga
je Turlok dugo i paljivo sluao o tome kako je timario
konje u drepevom vrisku.
Ako smo iveli ovde ve nekoliko godina i nita
nam nije falilo, to bismo to menjali zbog dvojice
laova?, ree neko iz gomile, a graja se ponovo zau
u srcu ume tiine.
Gledala ih je, nesrena zbog podele. Gledala,
svesna da im je cilj isti: da ive u miru, bezbrino i
posve bezbedno. Bili su mali da bi shvatili da im
podele nee nita dobro doneti. Ni tada, ni u ivotu.
Konano je reila da progovori. Ula je u centar kruga
koji se stvorio i okretala se sporo, gledajui ih sve u
oi, dok se maliani, jedan po jedan, nisu utiali, svi
do poslednjeg.
Vie od dve treine vas je da se ostane. Glas
veine treba sluati. Takva su pravila u vaih pet
kraljevstava oduvek bila, neka takva i ostanu. Samo,
ja sam sa Istoka. Tamo, pored nekih surovih, vae
pravila i mudrosti i pravila hrabrosti. Srce mi kae da
treba da krenem za njima. Razum mi kae da deca
treba da ostanu. Ako neko od starijih eli sa mnom,
neka ue u krug. Ako neko ne eli, neka zna da u se
129
_________________________________________________
radovati to potuje zakone svojih predaka, ree
Tanai i zauta.
Prva joj je prila Amarili.
Duo moja... mala si da bi ila bilo gde sama,
ree joj devojka u beloj haljini, te trepnu svojim
udesnim oima, a onda je poljubi u teme.
Neu biti sama. Imau tebe. A i, ako se tebi
neko desi, trebau ti ja, ree Amarili.
Sreice, kae se ako se tebi neto desi,
nasmeja se Tanai.
Neko ili neto. U ivotu se deava i jedno i
drugo, ree tiho Amarili, pa je zagrli oko struka.
Tanai je posmatrala ostale. Iako je bilo hrabrih
deaka u toj druini, pomisao da e putovati sa dve
devojke, od kojih je jedna imala svega deset, a druga
e tek kroz koji dan biti za sedam leta starija, nije bila
ohrabrujua. ak i za pojedine deake koji su isprva
bili za odlazak.
Ipak, prie im jo neko. Najpre Tim, govorei
glasno:
Odrastao sam uz prie o Turloku. Ne bi nas
napustio da nije imao jak razlog. Hou da mi u lice
kae koji je to razlog, i neu stati dok ga ne naem,
makar ga pratio do Novog sveta.
Tom petnaestogodinjaku u krugu se brzo
pridrui njegov omiljeni vrnjak, verni drug sa Obala,
Keni iz Tihe kule.
Ne ide ti vie nigde bez mene, drue, ree
Timu, zagrli ga i saini etvorku u centru kruga. Niko
vie nije napravio korak ka njima, sve dok voa
umske druine maliana koji ostae bez ikoga u
Velikom ratu, ne prie i sam.
Ovo to radite nije normalno. Vas etvoro,
sami, idete do Igle? Bez mene, vala, neete, iznenadi
sve on, a graja koja se podie bi glasnija od svih
prethodnih.
130
_________________________________________________
Tanai ih je gledala redom. Deaci sa severa su
pljuvali ka sredini kruga, proklinjui dan kada su
uopte izabrali da ih neko poput ona, iz Re,
predvodi. Junjaci, koji su uglavnom bili mlai, nisu se
usuivali da krenu Timovim stopama, a devojice i
deaci iz Visokog kraljevstva bili su neodluni. Jedna
od njih je poelela da zakorai, uz rei da mora biti
da e sve biti u redu, pa kroz rodni kraj e se koraati
na putu do Obala, ali su je ostali brzo povukli nazad,
nezadovoljni bilo kakvom pomisli da naputaju
bezbednost ume tiine.
Petoro dakle?, upita Tanai, pre nego to na
ramena jednog debeljka svoje ruke osloni jedan od
najnestanijih klinaca iz ume, a onda ga preskoi.
Neete vi nigde bez mene, ree majuni
Kolbi, koji broj nekadanjih itelja Re uvea na dva,
im je uskoio u centar kruga.
Ali, posle tog deaia od 14 leta, vie niko nije
priao. estorka je ostala na istoj brojnosti iako je
pogledom pozivala svoje najvernije prijatelje. A
prijatelje je strah okovao. Strah od neizvesnosti koje
takav put donosi. A i zbog neverice da je uspeh
mogu, kada su ih ve glavni junaci puta u Novi svet
ostavili bez rei tokom noi.
Tanai pomazi po kosi jedino devoje koje je
stajalo uz nju, a onda upita:
one, krenula bih odmah. Da nam ne
odmaknu daleko, izgovori, svesna itekako da je
praenje dvojice konjanika gotovo nemogue za
estoro tako mladih peaka.
Pakovanje i opratanje je trajalo nepunih pola
sata. Zaveljaje su prebacili preko ramena, svi osim
Amarili koja je svoj nosila oko ruke, podno lakta.
Siuna druina uputila se na sam zapadni rub ume
tiine, gde je poslednji put razmenila poglede sa
onima koji su je ispratili. A odatle se protezalo bar 20
131
_________________________________________________
liga do prvih obronaka Visokog kraljevstva. Dvadeset
liga nemira.
Ve vekovima bila je to niija zemlja, jer je ni
Oko ume, najseverniji grad Juga, ni Vrelo, najblii
grad kraljevstva u kome su vladale ene, nisu
kontolisali u kontinuitetu. Polja niske trave sluila su i
jednom i drugom gradu razliitih kraljevstava da tu
napasaju svoja stada: svako se drao svoje polovine
Polja, kako su te predele nazivali, a da jasna granica
nije bila omeena. Poneko brdace, malo vie
umaraka i nekoliko proplanaka sa gustom, gotovo
zalutalom etinarskom umom, bili su sve to se
izdvajalo prilikom pogleda na zapad koji se pruao
daleko, ba daleko.
Sada emo putevima mojih predaka, ree Tim
odjednom, a kada ga Keni upita o emu on to pria,
pojasni:
Moji su, nekada davno, iveli u Obalama, iako
Junjaci. Posao ih je odveo tamo. Kada su deda i
njegova tri sina reili da se vrate u rodni drepev
vrisak, ba su se negde ovuda sputali. Ovim
putevima, izgovori Tim.
Kakvim putevima? Ovde nema nikakvog
druma?, upita nestani Kolbi.
Nema. Sve je zeleno. Dok zima ne svrati u
ovoje krajeve. Ali, smatraj ih mojim, nasmeja se Tim.
Tvojim? Time, zaboravlja da se Jug ba u
ovim Poljima zavrava, opomenu ga on, koji je i
dalje pokuavao da bude voa druine, kao u umi.
Vrlo brzo je shvatio da je novo, odabrano drutvo,
ipak polo za Tanai, a ne za njim, te se prikloni tom
poretku, istina nevoljno.
Tanai je, tek pola leta starija od ona, a za jo
jedno vie od Tima i Kenija, koji se neobino radovao
to se vraa kui, jer je poreklom iz najsevernijeg
grada Obala, imala jednostavan plan: pratiti tragove.
I, u tome od Tima, zaista, nije mogla imati boljeg
132
_________________________________________________
pomagaa. Dva konjanika jesu otila iz dejeg
skrovita pod okriljem noi, ali su zbog Bobijeve teine
ostavljali prilino jasan putokaz kuda su se uputili:
pravom linijom, pravo u Vrelo.
No se brzo spustila, a deca nisu daleko
odmakla od ume tiine. I sam prolazak kroz nju, iako
su im ti putevi bili daleko poznatiji, prilino je
potrajao, pa reie da jedini odmor bude upravo onaj
za noenje. on i Kolbi se pobrinue za vatru, jer je
vee postajalo prilino hladno.
Prolee se tek budi, ree Tanai, pa prigrli
Amarili uz sebe.
Ja u prvi da uvam strau, ree odvano
on, jedan od dvojice, uz Kenija, koji je imao no.
Kakva straa, one. Lezi i odmori, ovde ligama
unaokolo nema nikoga. Pastiri izvode stada tek kada
skroz otopli, ree mu Tim.
Prevario se. Iako ga je nesueni voa druine
posluao, buenje pred cik zore nije bilo neto emu
su se nadali. Za tili as, skoro svi su bili epani
snanim rukama.
ta mi to imamo ovde?, upita bradati ovek,
drei dva naprasno probuena maliana svojim
snanim rukama.
Pusti me! Ma, pusti me, ti..., ree Tim, ali ga
jedna uka od pozadi vrlo brzo utia.
Majunu druinu, to po brojnosti, to po
godinama, okruila je dvostruko vea i skoro trostruko
starija grupa ljudi. Jutarnji sunevi zraci pomogoe
iznenaenoj deci da shvate ko ih dri: zeleni barjaci
Juga i trake vezane oko ela, a nekima oko miica,
dali su odgovor u ije ruke su upali. Tanai, koju uz
Amarili vojnici nisu dirali, istupi pred njih.
Nikakvo zlo vam ne uinismo. Od kad to
hrabra vojska Juga dira decu?, upita ona smelo.
Jedan od vojnika, koji je stajao ispred svog
konja, urui uzda onom do sebe, pa joj prie. Zagleda
133
_________________________________________________
se u lice kakvo se ne via esto, to zbog udesne
boje koe, to zbog lepote.
Ti si sa Istoka? ta e ovde? I, ta ete svi vi
ovde? pijuni, a?, upita drsko i uhvati je za predeo
iznad zgloba ake. on i Kolbi pokuae da se otmu iz
stiska koji ih je drao, naravno besupeno, pa njihova
namera da pomognu Tanai osta samo namera. Vikali
su, drali se, kao i ostali, ali ih vojska vrlo brzo stia
drmusanjem i pretnjama serviranim uz besne poglede.
Devojka je gledala vojnika pravo u oi. Nije
nita izgovorila, samo ga je gledala. Tim je za to
vreme priao kako nisu nikakvi pijuni, kako su
siroii, kako su reili da se presele u Visoko
kraljevstvo i pomau u odgoju ptica, to je svakako
bila la, ali vojnik nije mario za te rei. Gledao je u oi
neobine lepote i, skoro paralisan, nesvesno popustio
stisak.
Odjednom, jedan drugi vojnik Juga dreknu:
Tiina!, a stisak ruke koji oseti Tanai posta
snaniji nego to je isprva bio.
Dva noa iz Obala imate, nastavi ovek koji je
bio oigledni predvodnik tek jedinice, Matori Arilion
ne samo da ubija decu kraljeva, ve alje i decu u
pijune, a?
Tanai ga je gledala mirnije od ostalih maliana.
Vie i nije bila dete, njeno telo je bilo dokaz za to, a i
lepota koja prevazilazi deja matarenja. Jedino ona
odgovori:
Krenuli smo kao to je Tim rekao, u Vrelo.
Dugo smo iveli u umi tiine, hranili smo se slabo, ili
ni toliko. Moramo na neko drugo mesto, ree ona
oveku koji joj je po godinama otac mogao biti.
Bezuspeno.
Veite ih sve, dvojica neka ih otprate do naeg
logora, ostali na konje, ova izvidnica nee izneveriti
naeg kralja, izgovori okrenut ka svojim vojnicima, ali
ga oni ne posluae. Skoro svi su poeli brzo da
134
_________________________________________________
izvlae maeve, gledajui iza njega. Kada se on
okrete, vide petnaestak figura u sivo odevenih,
mahom sa napetim lukovima, neki od njih i sa dugim
kopljima koja su bila spremna da polete.
Voa izvidnice Juga isuka svoj dugi ma i
osmehnu se, proavi rukom kroz svoj brk:
O, pa koga mi to imamo ovde? ene? ta ete
vi ak ovde? Nemate posla tu, zar ne? Ovo su
zarobljenici kralja Zanta, pa ako vam je do ivota stalo
bar malo, vratiete se odakle ste i doli, ree im.
Niko mu nije odgovarao. Tanai osmotri lica
desetak devojaka i dvostruko manje mukaraca koji
su stajali u polukrugu, pojavivi se neprimetno, kao da
su izronili iz trave. Umesto rei, lukovi su poeli sve
vie da se zateu. Rastojanje je bilo dovoljno da i
neveti strelci ne promae, a kamoli neko iz Visokog
kraljevstva, gde se deca od malih nogu sa strelama
drue. Istonjakinja potom pogleda Junjake. Stopala
im nisu mirovala, menjali su u mestu poloaj svojih
nogu, neki od njih prebacujui ma iz jedne u drugu
ruku. Oni drugi, sa sopstvenim lukovima, odavno
pripremie po jednu strelu iz svojih dugakih tobolaca.
Nemojte da se krv lije zbog dece, ree ona
glasno i svu panju usmeri na sebe. Mi smo svoje
roditelje, svi odreda, izgubili zbog jednog ludila.
Tueg. Nemojte da neka od vae dece ostanu veno
tuna zbog neije dananje ludosti, dodade, i prie
blie vojniku koji joj je pustio aku kako bi se latio
svog luka i strele.
Stala je leima okrenuta njemu, zbunivi ga,
ba kao i sve ostale. Rairila je ruke pokraj svog tela,
kao da ga titi. Pogledali su je i ratnici zelenih barjaka,
i oni pod sivim. Osetila je na sebi i poglede zbunjenih
deaka.
Tanai pogleda u nebo, uzdahnu, a onda ponovo
rei napustie njene neobino lepe usne.
135
_________________________________________________
Mi samo elimo da proemo, u miru. Ne mora
niko da strada zbog toga.
Tiina je i dalje vladala kod ratnica i ratnika
Visokog. utali su i vojnici Juga. I deca. A onda je
jedna od devojaka duge, ba duge ute kose uvijene u
kiku, polako spustila svoju strelu ka travi. Uinio je to
posle nje i vojnik iza Tanai. Pa jo jedan. Polako, i svi
ostali koji su lukove drali vrsto u akama. Maevi su
odolevali neto due. Ne predugo.
Tanai je opet prva progovorila.
uli smo ta se sprema. Ako je rat neminovan,
ne morate vi da izazovete novi. Vaa kraljevstva ive
u miru, neka tako i ostane, izgovori, a onda se
okrenu voi june patrole. utao je. Ali je i on,
poslednji, vratio ma u korice.
Hvala to ste pokazali da Jug nije samo sila.
ivot i ne zavisi samo od snage, ve od ponaanja.
Pamtiemo vas po mudrosti, ree i, potpuno
iznenadno, zagrli ga, oslanjajui mu na tren svoj obraz
na grudi.
Amarili pritra pa zagrli nju, a onda to uinie i
etvorica deaka.
Glavni ovek izvidnice kralja Zanta se potom
odmaknu, te mahnu glavu tamo-amo, ni sam ne
verujui koliko je malo nedostajalo do borbe. Ni sam
ne znajui kako je tako lako, a tako bez mnogo
dvoumljenja, od nje odustao. Rei neobine devojke
uinile su da mu se oi zacakle, ba kada je
spomenula decu koja bi mogla da ostanu bez svojih
oeva.
Idite, bi jedino to je rekao, pre nego to je
mala druina napravila dvadesetak koraka i pridruila
se onima iz Visokog.
Rastanak je obavljen bez ikakvih rei, ako se
izuzme Kolbijevo uporno dobacivanje sada ve
odmaklim vojnicima Juga, sve dok ga Amarili ne utia,
onako mala i nestvarna.
136
_________________________________________________
Tek kada su se dve grupe skroz razdvojile,
devojka koja je prva spustila strelu, podie Tanai na
svog konja i ree joj.
Ja sam Marisa. Bobi nas alje po vas.
Bobi?, povikae deca u glas.
Odgovor nisu dobili odmah. Ba kao to se u
Visokom rei ne troe previe esto, ni izvidnica im
nije otkrivala svoje pojavljivanje sve dok se, nekoliko
liga zapadno nije pridruila jo jednoj druini. A u njoj,
pored nekoliko ratnica, bili su i Vili i mladi sholar koji
mu je bio pratnja.
Bobi!, povikae maliani i, siavi sa konja,
zatrae se pravo u naruje bucmastog momka. Tanai
je sila sporije, poput onih njenih treptaja od kojih
zastaje dah. Pogledala je nasmejanog Vilija koji je
prvo gledao u deurliju, a onda sreo njen pogled.
Trajao je neto due nego to su oboje to mislili da e
biti sluaj, a prekinuo ih je glasni povik Bobija:
Polako, polako, oboriete me!, iznova
izgovoreno u smehu.
Dok je mladi sholar maliane posluivao
plodovima koje je odabrao u poljima, a za koje nisu
imali ni predstavu da su jestivi, a naroito da su toliko
slatki, Tanai prie Viliju i upita:
Moralo je ovako?
Preutao je odgovor, ali ga na tren oboreni
pogled odade da nije ba radosno planirao neprimetni
rastanak.
Ruak je vrlo brzo serviran po polegloj travi, a
deca su se uglavnom tiskala oko Bobija koji se nije
libio da kae koju re hvale i o sebi samom.
Znao sam ja da ete vi da krenete za nama.
Ama, znao sam! Kada smo sreli izvidnicu Visokog...
dobro, Vili je morao prvo da onim svojim velikim
maem razorua trojicu pre nego to su uopte hteli
da nas sasluaju da nam ne pada na pamet da
poloimo oruje... mislim, on da poloi, ree Bobi uz
137
_________________________________________________
smeh, pa nastavi: Zamolio sam ih da produe u
pravcu ume tiine. Imao sam oseaj... ne, znao sam
da e neko od vas krenuti za nama.
Bilo bi mi drae da nisi bio u pravu, ako emo
iskreno, ree Turlok, koji odmah dodade da to nema
nikakve veze sa decom, ve sa ozbiljnou cilja ka
kome su se njih dvojica uputili.
Gospodaru Vili, mi emo ostati u ovim
predelima, moemo da vam damo tri konja za
maliane, ali ne i pratnju, ree mlada ratnica iz
Visokog, druga po inu, ako je suditi po poslunosti
ostalih iz te izvidnice.
Ih, ne treba nama pratnja kada je Vili tu,
ponosno ree Tim, uz Turloka jedini stanovnik Juga na
tom mestu na kome je meso zamirisalo vrlo brzo po
paljenju vatre.
Rastali su se odmah posle ruka, a sada ve
osmolana grupa uputi se na konjima pravo ka Vrelu,
gradu u kome je, i kada rata nema na pomolu, skoro
uvek bar deset hiljada ratnica.
Vrelo. Tri dana jahanja, poslednja dva po vrlo
uskim stazama i nimalo bezopasnim planinskim
prevojima, trebalo je druini da se domogne tog
grada-kasarne, u kome su se devojice Visokog
kraljevstva obuavale za borbe. Za razliku od Juga, na
kome je boravak u leglu trajao pet godina,
reorganizacija koju je uvela Silvija Kasiopi, uz
doputenje kraljice, ve deceniju je za pravilo imalo:
godinu dana za sve, a dve samo za one najbolje.
Tanai je osmatrala iroki drum kojim su se peli
ka gradu, a koji je sa juga vodio iz Krila sokola. Od
kada su izali na njega i odmah sreli prvu predstrau,
brojno stanje kolone se konstantno uveavalo. Prve
dve devojke su im dodeljene kao pratnja. Ostale su
bile mahom vieg ranga, a pridruivale su im se kako
bi zajedno sa slavnim Turlokom ujahale u neobini
grad. I sama pomisao da jau uz jednog od najboljih
138
_________________________________________________
boraca koje je Pet kraljevstava ikada videlo, bila je
dovoljna za pomalo smene povike podreenima poput
Ostanite na poloajima, lino u ih ispratiti do Silvije.
Neveti
izlivi
reenosti
zbog
ozbiljnih
vremena, u koje su bili protkani i neprimetni enski
uzdasi i, otrom oku, vie nego primetni pogledi na
savreno muko telo utokosog jahaa, izazivali su tihi
osmeh Tanai. Istonjakinja je moda bila mlada po
godinama, ne i neveta kada je u pitanju staro ensko
zanimanje znano Ma, vidi ti nju, molim te!.
Pred sivim, ne previe visokim kapijama Vrela,
kolonu od 15-ak jahaa i jahaica doekale su devojke
su, za razliku od drugih, bile bez oruja. Za one koji su
prvi put ulazili u grad za obuku ratnica, poput
maliana, to je bilo pomalo neobino. Za one
iskusnije, injenica da su na nadlanicama imale
poveze na kojima su stajali sokolovi bilo je vie nego
jasno da se radi o devojkama sa ijih ruku je svakog
asa mogao da poleti smrtonosni par krila od kog
skoro da nema leka.
Kas konja je usporio im su kopita dotakla
kamene ulice koje su se, ve od kapija, irile u pet
pravaca. Onaj sredinji vodio je izmeu dva ogromna
poligona. Sa leve strane Tanai je osmatrala borbu
kopljima. Deci je bio zanimljiviji desni, na kome su se
mete razliitih udaljenosti gaale iz trka, unja ili
stojeeg poloaja. Vili je jahao u sredini, gledajui vie
reakcije maliana koji su mu za nepuna etiri dana
poznanstva polako ali sigurno prirastali srcu, mada je
to moglo samo da se primeti u njegovom pogledu ili
krajiku usana koje su se ponekad smeile. Naroito
kada bi se Bobi pljesnuo po elu i sam zauen kako
strela, posle tolikog leta, moe da proe kroz alku koja
visi na lancu.
Ovde nema deaka... uopte?, upita vidno
razoarani on, koji je od voe deje druine u umi
139
_________________________________________________
tiine dospeo do saznanja da se oko hrabrih momia
ipak ne vrti itav svet.
Ima. Samo su oni u drugim paviljonima. Rade
odvojeno i obuka im je neto dua. Ali, najvei broj
njih je u Mrestilitu. To je grad samo za obuku
deaka, odgovori jedna od starijih ena iz pratnje.
Gospo Joala, a to..., htede da upita Tim, ali
ga ona prekide.
Nisam ja gospa, deae. Zapovednica prve
strae sam. Joala je sasvim dovoljno. Za tebe, ree
mu uz blagi osmeh.
Joala... a to ovde niko ne veba borbu
maevima? Mislim, ta ako strela promai, ili koplje ne
pogodi svoj cilj?, nastavi Tim, uz Vilija i pratnju
najvetiji jaha kolone.
Veba se. I to prilino. Samo, ne u ovom delu
grada. Videe, kada za to doe vreme, odgovori mu
ona, a onda pogleda Vilija, nakloni mu se glavom i
nastavi da jae utke.
Tanai je u dranju te ene, sigurno za deset
godina starije od Turloka, primetila otmenost kakvu
ratnice obino nemaju. Zato je valjda i jedna od
zapovednica, pomisli, pa primeti kako sve vie vebi
prestaje, a sve vei amor narasta dok su se devojke
na obuci okretale ka konjanicima. Naroito zbog
jednog meu njima. Upravnice su pokuavale da vrate
red, relativno brzo su to i uspevale, ali pogledi nisu
prestajali. Sasvim jasno i zato. Vili, ipak, nije neko ko
se u tom delu Starog sveta via svaki dan.
Prolazak pored nekoliko tala, a onda skretanje
i pokraj dugih redova baraka, bili su poslednja deonica
tog puta. Uskoro im se ukaza malo utvenje. Skromno
po veliini, impozantno po broju ratnica i ratnika na
zidinama, ali i po velikim, sivim zastavama Visokog
koje su se vijorile na vetru.
Tanai je sjahala sa konja kada i ostali,
zadravi malo vie pogled na licima tog odbora za
140
_________________________________________________
doek. U njima nije bilo ni najmanje opinjenosti
Vilijevom pojavom, niti zbog neobinosti druine koja
ga je pratila. Ozbiljnost je vladala u vazduhu. Ne i
napetost.
Kakav neobian mir, pomisli, a onda pomilova
konja sa kog je sila, te obgrli Amarili preko ramena i
ue za ostalima u predvorje.
Ve tu ih je saekala starija ena, koja je
zasigurno prebacila 40 leta, ali ija skromna lepota i
blagonaklono lice zaseni svaku drugu pomisao.
Naroito kada je rairila ruke pokraj sebe i blago se
naklonila uz rei:
Gospodaru Turloe, ast mi je ugostiti te...
prijatelju.
Vili se i sam nakloni, odmah za njim to, prilino
neveto, uinie i deca, a Bobi se umalo preturi jer se
previe nagnuo napred. Brzo ispruena noga ga spasi
vee bruke, ali izazva smeh svih u predvorju.
Silivija, dozvoli mi da ti predstavim mog
saputnika. Sholar Bobi... jednog dana Drveni, ako se
ne saplete na tom putu, ree uz smeak Turlok,
uklopivi se u sve oputeniju atmosferu dok je Bobi,
malo rumen u licu, nametao svoju pregatu.
Silivija ubrzo upozna i deurliju koja su gledala
as u nju, as u strau, as u beliaste zidove na
kojima su bili crtei nekakvih bitaka. Mahom sa
enama u pobednikim pokretima. Tanai joj se
poslednja predstavi, uhvativi se za bone ivice svoje
haljine i nakloni se, poput dvorske dame.
Ti si... sa Istoka? Lepi maniri za nekog
odande. Ne zameri na iskrenosti, ree joj Silvija
Kasiopi.
Imala sam roditelje koji su sluili velikog
gospodara, odgovori Tanai.
Imala?, bi sledee pitanje.
Oni nemaju roditelje, izgubili su ih u Velikom
ratu. iveli su u umi tiine, pa su krenuli sa nama u
141
_________________________________________________
Novi svet da..., poe Bobi brzo da pria, a Vili ga
potapa po ramenu i ree:
Polako, polako, mladi prijatelju. O svemu tome
emo na tenane. Silvija... Mi emo samo da
predahnemo, ako doputa. Morali bismo brzo da
krenemo dalje, put do Igle nas eka. A i mi njega,
nestrpljivo.
Ostanite moji gosti koliko god vam to srce
poeli. Ruak e uskoro biti serviran, neka se mladi
gosti smeste, a ti Vili, poi sa mnom. Imam utisak da
nas eka dug razgovor. amci za Iglu e vam biti na
raspolaganju kad god poelite da krenete, izgovori
Silvija, te pokretom ruke pokaza delu strae da
povedu maliane u njihove odaje. Odmah potom je
Turloka pozvala da prie velikim prozorima, te sede za
jedan od tri velika okrugla stola, ne elei da
naputanjem predvorja gubi bilo koji trenutak da
sazna novosti iz ostalog dela Starog sveta.
Tanai se ubrzo nala u maloj, ali svetlom
potpuno ispunjenoj sobi na spratu. Veliki krevet je bio
dovoljan i za dvoje odraslih, kamoli za nju i Amarili,
koja se valjala po miriljavoj posteljini kao da se igra
sa najlepim igrakama. Istonjakinja se nasmeja
glasno, uivajui u bezbrinosti tog trenutka. Potom se
vrata otvorie, a jedna od straarki im unese staklenu
iniju punu voa.
Nar! Tanai, vidi, nar! Pravi, kao kod... nas,
ree Amarili, u ijim se oima odmah pojavi seta zbog
Grabea, neobinog grada Juga u kome je odrastala.
Uivale su obe u sladunjavim plodovima i
umazanim prstima, a nedugo zatim Amarili se prui po
krevetu, prepustivi se samo njoj znanim razlozima za
osmehe. I ponekoj molitvi, od kojih kao da se nikada
nije razdvajala.
Tanai se protegnu, pa prie terasici sa koje se
pruao pogled ka centru Vrela i stotinama, hiljadama
pokreta koji su se nazirali na poligonima, sada ve
142
_________________________________________________
previe dalekim da bi se razaznavala lica buduih
ratnica. Zakoraila je da jo bolje osmotri, a im proe
kroz ve otvorena vrata - zau glasove. Ispod sebe.
Pogled je prebacila preko kamene ograde, a na
velikom balkonu podno nje sporim koracima kretali su
se Vili i Silvija, koje spazi sa lea. Tanai se povue od
ivice, da je ne bi primetili, prepustivi se svojoj
znatielji. Oslukivala je, a rei je mogla da razazna
prilino
dobro
zbog
male
udaljenosti
dvoje
sagovornika.
... nee stii, Vili. Dva i po meseca do tamo,
moda ak i tri, zbog onih udnih morskih struja, za
povratak. Do tada e verovatno sve ve biti kasno,
ree Silvija.
Moram da pokuam. Dao sam re da hou. Zar
da zbog neznanja sve to znamo nestane? Ili bar deo
sveta koji poznajemo?
Razumem te. I sama bih uinila isto, ali ne
mislim da je to najbolje reenje.
Nego? Da ratujem protiv ljudi sa kojima sam
stare probleme zakopao, ostavio iz sebe i zajedno sa
njima vojevao u Velikom ratu? Da unitim njihovo
kraljevstvo, ili ono moje? Odan sam kralju, biu veno
uz Zanta, ali neu krvoprolie krvoprolia radi. Mora
da postoji nain. A jedini je da se sazna istina.
Nisam rekla da ne treba ii u Novi svet zarad
istine. Samo mislim da put koji si odabrao nije
najbri.
Ne razumem te, Silvija. Dobro, nisam razumeo
ni kada si u borbama kod Varke izvela strelce sa
bojita pre same bitke, ali je to na kraju i donelo
pobedu... Samo, sada tek nita ne razumem, o emu
ti to?, upita Vili.
Da moe da bira, da li bi pre putovao dva i
po meseca do tamo ili... dva dana?, izgovori Silvija, a
Tanai gotovo presta da die ne bi li ula odgovor.
143
_________________________________________________
Tajac koji je usledio toliko je zanimao
Istonjakinju, da je napravila neujni korak ka ogradi
ne bi li saznala o emu se radi.
Dva dana? Sivlija Kasiopi, prestani da se ali
sa mnom, ovo su previe ozbiljna vre..., izgovori
Turlok, ali ga ena pred njim prekinu izgovorivi samo
jednu re.
Teratorn.
Nova tiina. Tanai primeti kako joj srce lupa
sve bre. Sve to je o Teratornima znala je da su
najvee ptice koje je ljudsko oko ikada videlo. Ali i
da su krvolonije od mnogih drugih stvorenja. Znala je
da ih u Visokom kraljevstvu uvaju u ogromnim
kavezima, kako ne bi harale nebom. I zemljom. Niko,
meutim, nije znao ima li uopte tih neobinih
stvorenja i dalje meu ivima. Niko ih godinama nije
video. Njene pomeane misli prekinuo Vilijev glas.
O emu to pria, Silvija? Ko uopte moe da
jae... kako se uopte kae kada sedne na pticu? I
to... teratorna!?
Ima ko moe, Vili. Ima ko moe. Dva su
preostala, ako ne raunamo prologodinju radost
itavog kraljevstva zbog etiri mladunca koja su se
izlegla, ree Silvija, pa zauta.
Svejedno, ne razumem ta hoe da... Misli
da preletimo More bez kraja!?, upita Turlok, koliko
iznenaen, toliko i uzbuen zbog neoekivane
mogunosti koja se stvorila.
Ako kraljica dozvoli. Da se ja pitam, odmah
bih vas pustila. Tebe, da budem precizna. Ne i
maliane. Nije taj svet za njih. Nije ni za nas, Vili, dok
ga ne upoznamo sasvim. Saekaj jo nedelju dana i
Valerija e stii ovde. Razgovaraemo tada sa njom.
Novi tajac zavlada. Tanai se vrati korak
unazad, pribivi se leima uz vrata, pokuavajui da
shvati kuda sve ovo vodi. Let preko Mora bez kraja?
144
_________________________________________________
Ostanak u Visokom? Previe pitanja, a tako malo
odgovora.
To bi moglo da bude nedelju izgubljenih dana,
ree odjednom gospodar Bedema. Ako kraljica
Vindain odlui da ne dozvoli, bie to sedam izgubljenih
dana, Silvija...
Moda je ozbiljnost situacije natera da
promeni taj njen stav saekajmo da vidimo ta e
biti. A esto ima taj stav u poslednje vreme. Rekla
sam joj nedavno da treba izai u susret vojsci Juga, sa
svom silom kojom Visoko raspolae. Ne borbe radi.
Ve da bi se spreio rat sa Obalama dok se sve oko
nestale ekspedicije ne sazna. Poruila mi je da
saekamo da vidimo ta e biti. Moda je ubedimo.
Moda..., odgovori Vili, pre nego to su
sagovornici napustili veliki balkon.
Tanai osta uz vrata. Udahnula je, ne znajui ni
sama ta da misli o novoj situaciji. Pomisao da bi
mogla da za nekoliko dana bude u Novom svetu budila
je podjednako snane emocije kao i pomisao da nita
od dalekog puta za nju i njene drugare nee biti. U
sobu se vratila sa pogledom koji je lutao. Amarili to
nije primetila, jer je sklopljenih oiju mrmljala tiho rei
molitve koju ju je uila baka. Progovorila je tek kada
je straa stigla da ih pozove na ruak.
Morala je da proe i veera da bi doekala da
Vili okupi maliane i saopti im svoju odluku. Tanai se
nadala da e ona biti ba drugaija od rei koje je tada
ula.
U zoru kreem za Iglu. Sam. Pridruiete mi se
tamo uskoro, za oko nedelju dana. Bobi e ostati sa
vama, eka ga jedan vaan razgovor ovde. Tek kada
ga obavi, krenuete rekom za mnom. Ako me ne
naete u Igli, a biu u Mantovom dvorcu, to znai da
je neki od brodova isplovio u Novi svet, a da sam ja na
njemu. Prvim narednim ete krenuti vi. Tamo emo se
ponovo nai, ree im Turlok, a deja graja koja se
145
_________________________________________________
podie podseti Tanai na onu prilikom rastanka u umi
tiine. Samo, ovoga puta nije mogla da ue u centar
kruga i rei sve svojom odlukom. Ovoga puta je znala
da je ni treptaj njenih udesnih oiju nee pomoi da
izbegne neminovno. Rastanak sa Vilijem.
146
_________________________________________________
Isak
Ma koliko surovo bilo kretati se severnjakim
drumovima u rano prolee, put do Sablasti zaista je
Isaku, Tadu i Fengoru bio kao to je to i nagovestio
tit koji ih vodio, Rul Dovik: jedino lepo to e im se
ikada vie desiti. Negde daleko na jugu, zeleni predeli
su bujali posle tamo kratkotrajne zime, ali se i za ovo
opasno putovanje po naredbi kralja moglo rei je
dobro. Bar naspram onoga to ih je u gradu-tamnici
ekalo.
Vojske vie nije bilo ispred bedema kada su
stigli. Od nje su ostali samo brojni tragovi kampova
koji su bili na petstotinak koraka od zidina. Siuna
zgarita otkrivala su veliku brojnost armije koja se
privremeno okupila pa krenula na istok, odatle na Ru,
a poneko slomljeno koplje da su vojnici Severa prilino
radno proveli vreme ekajui naredni polazak. Vebe
nikad dosta u Kraljevstvu ume, naroito pred bitke.
Nekoliko komada razbacanog vea i znatno vie
smrada od jarka koji je sluio za nude bili su
nagovetaj daleko jezivijih dana koji su bili
neminovnost.
Sablast. Hiljade panjeva poseenih stabala u
samoj blizini grada-tamnice bili su nita naspram
guste ume koja se pruala svuda okolo, u nedogled.
Humki nije bilo nigde, jer se mrtvi tamo nikada nisu
sahranjivali. Za mrtve su se uvek brinule njihove
ubice. Zveri. A njih je bilo, oduvek, koliko i panjeva.
Ako ne i vie. Samo su svoj plen vrebale sa bezbedne
distance, neprimetno. Dok ne ogladne.
Kolona koju su inili prola je odavno poslednju
ogradu na drumu, a onda se pred zidinama spojila sa
jednom upola manjom grupom. U njoj su etiri
straara brinula o ogromnom oveku koji je bes nosio
u svakoj pori svog lica. Jo jedan zatvorenik, kojeg
eka deset godina see ume za Kraljevstvo ume.
147
_________________________________________________
Ako poivi toliko. A retki su doekali da do kraja
odslue svoju kaznu koja je bila istovetna za sve
poslate u Sablast.
Ve na samom ulazu u grad doekalo ih je
nekoliko ljudi. Meu njima, u sredini, stajao je snani,
veoma bradati ovek, koji je preturio preko svoje
glave oko 50 zima. Isak ga osmotri, pa obrisa sneg sa
svoje brade o prednju stranu ramena. Onda se, onako
svezanih ruku, nekako spusti sa konja dok se Dovik,
sa isukanim maem, nije odvajao od njega. Sholar koji
je stajao pored bradonje neto mu apnu, te posle
odobravanja u vidu klimanja glavom, prie Fengoru i
Tadu. Daladur pogleda ka njima, preplaenim i
umornim od puta po vejavici koja oko Sablasti kao da
nikada nije ni prestajala, ma koje da je doba godine.
Tada zau glas.
Isak Daladur. Ti si taj?, upita bradati ovek.
Isak ga pogleda ispod oka, frknu kroz nos i
oduta. Na tren. Onda ipak rei da odgovori:
Mislio sam da me poznaje, ali izgleda da Brol
Vantik ima problem sa pamenjem, izgovori Isak.
Mislio sam i ja da te poznajem. Ali, izdajnike
ne poznajem, nemam ih za prijatelje. Samo za
zatvorenike, odgovori mu.
Kao nadzornika Sablasti mogu da te razumem
zato koristi te rei. Kao nekog ko mi je uz rame
vojevao u Velikom ratu, mogu sve bolje da razumem i
zato me tvoje rei bole, ree Daladur.
Tiina! Ti e meni da pria o Velikom ratu, ti
koji si svog kralja izdao! Ni re vie da nisam uo,
vodite ga!, naredi Brol Vantik, a vojnici ga posluae.
Isak vie nije video mlade sholare tog dana. Ni
narednog. Baraka u koju je bio smeten imala je samo
tri stanovnika. Dva su bili pacovi.
Za ruak je bilo kasno kada su stigli. Veera je
bila komad tvrdog hleba i neto to ni jedna domaica
ne bi nikad supom nazvala, ali se ba tako zvala u
148
_________________________________________________
Sablasti. Posluena mu je u mranoj prostoriji u koje
je svetlo ulazilo samo kada bi neko otvorio vrata. Ona
su otvarana samo kada bi mu donosili hranu.
O Sablasti je znao mnogo. Ne i da postoje
samice. Taj deo istine je upoznao na svojoj koi, im
je u jednu takvu, siunu baraku smeten. Tek treeg
dana izveden je napolje, to ga isprva obradova, a
onda uasnu, jer vie od deset minuta nije mogao da
se navikne na svetlost.
ta je, matori? Obuzela te tama? Da nije, ne
bi ni bio ovde, kezei ree mladi koji je svoju ulogu
straara igrao uivei se u nju. Zatvorenika je na tren
bocnuo podno rebara tupom stranom koplja. Cerekao
se. Sve dok ga neko ne opaui po glavi, od pozadi.
Budem li te jo jednom video da bilo kog
zatvorenika pipne a da te nije napao, zamenie sa
njim mesta, je l to jasno?, zagrme Brol, jedini koji je
uz njih dvojicu te zore stajao ispred Isakove barake.
Momi uuta i pognu glavu, a onda poslua
nove Vantikove rei. Po naredbi zapovednika Sablasti
osta po ledenom jutru desetak koraka iza njih. Isak
poe tu neoekivanu zajedniku etnju jednom od
ulica, jo uvek pustih jer su zatvorenici tek trebalo da
budu probueni. Strae je bilo na zidinama, ne i u
blizini njih dvojice, pa Brol progovori.
Mislio sam da u te sledei put videti na
nekom bojnom polju, Isae, a ne kao svog zatoenika.
U ta si se to pretvorio? U izdajnika? Pogledaj se,
gospodaru June strae... Zar verni kraljev podanik
moe da se promeni ba toliko?, ree, ali ne dobi
odgovor. Onda nastavi, sa rukama na leima, nakon
to je bolje namestio ma za svojim pojasom.
Tako mi svih buradi aula koje sam popio, da
mi je neko rekao da u doiveti ovakav susret, razbio
bih mu glavu! Progovori! Neu da priam sam sa
sobom, a nisam te video pet godina!.
149
_________________________________________________
Izgleda da emo se viati esto ovih dana.
Godina. Taman da sve nadoknadi.
Mogao bih da ti sam presudim ovde zbog te
drskosti, Daladure!.
Nee. Previe dobro te znam, Brole.
Svezanog nikada nisi hteo ni da udari, kamoli da
probode.
Prva porcija tiine trajala je desetak koraka.
Dok Vantik ponovo ne rei da otpone razgovor.
Samo mi reci, ta si hteo da postigne
izdajom? etiri decenije te znam, Isae. Neko ni ne
poivi toliko! Da ujem... ta se to promenilo u tebi?.
Isak zastanu. Pogleda nekadanjeg prijatelja
pravo u oi. Onda oi uperi u nebo, izgovarajui:
Nebesa su mi svedok da nikakvo zlo ne
poeleh Grunveldima. Ni kralju Rargu, ni njegovoj
porodici. Nebesa su mi svedok da sam oplakivao i
kada je izgubio sina u Velikom ratu, i Minu, sada,
ree Isak, pa pogleda Brola u oi iznova:
Tuga ga je slomila, a tako slomljenog bes ga
je obuzeo. A tuno je i moje saznanje: na kralj vie
ne zna ta radi... prijatelju moj, dovri svoju misao
Daladur, a kao odgovor dobi amar od kog mu glava
odlete u stranu. Slobodnom rukom obrisa taj deo lica,
gledajui ima li krvi sa usne.
Je l ovo bilo jer sam kralja proglasio gotovo
ludim?, upita.
Ne. Nego zato to si me nazvao prijateljem,
ree Brol, a onda pozva straara i naredi mu neto
dovoljno tiho da Daladur nije razumeo rei. Vantik se
odmah udaljio, a mladi viknu Hodaj!, pa ga na
prvom oku uputi ka baraci pred kojom su bila dva
straara i dva zatvorenika. Isak nije verovao onome
to je video.
Snanijeg, u leima krupnijeg zatoenika od
skoro trideset leta nije poznavao. Onog drugog itekako
150
_________________________________________________
jeste. I ba on ga je isto tako zaueno gledao dok mu
se priblivao sve sporijim koracima, i dalje u oku.
Ma, da li me to moje oi varaju? Izgleda da
ne... Ponovo se sreemo, gospodaru Daladure. A ko bi
rekao da e to biti u zajednikim okovima, ree
visoki, vitki momak u ijim oima se moglo naslutiti
zadovoljstvo, ne ba i onaj odsjaj zlobe koji su obino
nosili ostali lanovi zbaene kraljevske porodice Re.
Hurg? Hurg Pagror? Neka sam proklet!, ree
glasno Isak, ne verujui da e zaista u iste okove sa
sinom ubijenog kralja Re.
Hurga je lino dopratio iz Re na kraju Velikog
rata. Najstariji sin kralja Vrola, surovi Sardar, bio je
kao 25-godinjak odveden u Podnoje, grad-tamnicu
Junog kraljevstva. Tada 17-godinji Vorlon u pilju,
gde su svoje kazne sluili najgori zatoenici Obala.
Srednjeg sina kralja i kraljice Birile ba je Isak
dopratio do Sablasti, kada je i poslednji put video svog
nekadanjeg prijatelja koji ga oamari tog jutra.
ta bi, gospodaru Daladure? Maca pojela
jezik? Ne brinite zbog toga, ovde ima maaka koliko
elite. Samo... njih ne zanimaju samo jezici, nasmeja
se tihim pokretom krajeva usana Hurg, pa prui svoju
nogu na panj.
Uskoro je to morao da uini i Isak. Kova je
stavio i njemu uske okove oko glenjeva, a kroz onaj
levi provue lanac. U istom tom lancu, levo od
Daladura, bio je neznanac, a na kraju te trojke, takoe
svezan na isti nain, Hurg Pagror.
Isaku je poelo da biva muka. U stomaku mu
se sve prevrtalo, a to mu se nije dogaalo ni kada je
viao ostatke napada divljih zveri Severa, a ni prilikom
najstranijih prizora Velikog rata. Pomisao da e
ostatak ivota provesti u istim okovima sa sinom
kralja Re bila je vie nego muna. Bila je
poniavajua.
151
_________________________________________________
Vremena za razmiljanje na tu temu, bar u tom
trenutku, nije bilo. Sva trojica su pod pratnjom dva
straara krenula ka jednoj od udaljenijih baraka,
posmatrajui usput kako i iz ostalih izlaze zatoenici,
kojima su jutra poinja sa nogom na panju. Put do
oruarnice inili su nespretni koraci novoformirane
trojke, naroito Isakovi. Lanac od njega do
neznaneve noge nije bio dui od pet stopa, a pritom
je bilo oigledno da je Daladur jedini koji nikada ranije
nije hodao tako sputan. Pa opet, gospodar June
strae gledao je da to dostojanstvenije koraa.
Naroito jer je ve na samom poetku te etnje umalo
pao, svojom krivicom.
U baraci koja je iznad vrata imala dva natpisa,
jedan vei Oruarnica i jedan manji, ispod, gledajte
da nam vratite ono to vam damo, jer to znai da ste
ivi, saekalo ih je nekoliko ljudi, uglavnom mlaih.
Najmanji, a svakako najstariji meu njima, perom je
po listu papira upisivao crte kod imena ljudi koji su
doli. Prozivao je i lupao recke. Drugi je dodavao alat,
trei oruje. Bio je to jedini grad-tamnica u svih pet
kraljevstava koji je zatvorenicima davao oruje. Samo,
zatvorenicima nije padalo na pamet da pokuavaju
beg kada napuste zidine, jer su prostranstva oko
Sablasti bila itekako odseena od sveta, a jo vie
prepuna divljih ivotinja, najee vrlo gladnih.
Ime?, upita nii ovek, star bar koliko i
gospodar June strae.
Isak. Isak Daladur, zau se odgovor.
Oruar podie pogled, do tada zagledan u
papir, osmotri zatvorenika pred sobom, pa rairi oi.
Zdravo da si, Makse. Ja sam, da... Pii,
slobodno, ree mu Isak.
Daladur primeti kako zbunjenenom oruaru
gotovo da poe da podrhtava dlan u kome je drao
pero, a onda se zau tiha kripa njegovog vrha po
hartiji.
152
_________________________________________________
Ova sekira je vaa... tvoja, Isae. ta bira od
oruja?, upita Maks.
ta misli?, bi kratak odgovor.
Daj mu mlat..., ree oruar mladom
pomoniku.
Mlat?, odgovori deko koji je tek trebalo da
napuni 20 leta. Zar misli da e ti mlat pomoi u
divljini?, ree krezavih zuba, kezei se.
Maks ga prekornim pogledom uutka u
trenutku, shvatajui da mladi nema predstavu ko
stoji pred njim. Jedan drugi izgovori:
Prvi dan si ovde, Daladure. Zna kakva je
kazna ako oruje potegne na oveka?
Znam mome, znam..., ree Isak, svestan da
bi za takav prekraj moglo da mu bude presueno
odmah ako nasrne na straara, dok bi ga ukoliko
napadne drugog zatoenika ekalo izvoenje van
zidina Sablasti, samo u osnovnoj odei. Smrzavanje
bi, u tom sluaju, bila najvea nagrada. Lak plen
krvolonim zverima daleko verovatnija mogunost.
Izaavi pred zidine, Isak po prvi put spazi
Tada i Fengora od kojih se ba tu i rastao na dolasku
u grad-tamnicu. Izmeu njih dvojice stajao je grmalj
nalik onom kog su videli kada su stizali u Sablast,
samo malo vei. Imao je ramena kao dva mlada
sholara zajedno, iako Tad i nije bio sitnije grae, a u
akama ogromnu sekiru i jednu sjajnu helebardu.
Sholari, lancem vezani za tog grdosiju, sa maevima i
manjim sekirama u svojim rukama, delovali su
preplaeno, nekako uspevajui da to sakriju obinim
pogledima. Nije im ovo bio prvi izlazak u seu, ali deji
pogledi su ipak odavali da im uopte nije svejedno.
Naprotiv.
Svaka trojka imala je po jednog naoruanog
straara. Za razliku od zatvorenika, oni su pod tekim
krznom imali i verinjae, delujui poput prave
severnjake vojske. I, niko od njih nije imao nimalo
153
_________________________________________________
naivan pogled, stas i dranje. tavie, prema
zatvorenicima su se uglavnom odnosili vrlo hladno,
ba poput vremena koje ih je doekalo tog jutra.
Prolee je moda poelo da stie u ostale
delove Starog sveta, ali okolina Sablasti je bila
poznata ne samo po najkvalitetnijoj grai, koju je u
umi trebalo sei, ve i po jezivim hladnoama u svako
doba godine. Jedino u najtoplije dane leta moglo bi se
rei da je vreme prijatno, ali samo za one koji
provedu i ostatak godine u tom delu Severa. Otuda i
Fengorova konstantna drhtavica, koju Isak odmah
spazi kod mladog sholara sa juga.
Rastanak se primakao posle samo petnaestak
minuta
zajednikog
hoda
nekoliko
desetina
zatvorenika i njihovih straara. Svezane trojke, sa
svojom pratnjom, onda uoe u razliite delove ume.
Skoro da nisu mogli da se vide meusobno, iako
udaljenost nije bila velika, ali gustina drvea se
pobrinula za taj oseaj usamljenosti.
Zagrevanje je brzo dolo na red. Po dvojica su
sekla stablo dok je trei zatvorenik tad odmarao,
pazei, zajedno sa dodeljenim straarom, na
eventualni dolazak zveri. Kada bi se zaulo Padaaaa,
svi u tom delu ume bi zastali, osmotrili gde e deblo,
a nedugo zatim nastavljali sa radom. Isak je upravo
oborio svoje prvo stablo, zajedno sa neznancem koji je
odbio da mu se predstavi. Hurg je stajao sa strane do
tada, a onda sa ovekom pokraj sebe poeo da
sekirom otklanja sa debla grane. Prvu priliku za
predah Daladur je iskoristio da stane uz straara.
Imao je godina koliko i preostala dva lana
Isakove trojke. Najstariji zatvorenik u tom delu ume
ga tek tada paljivo odmeri pogledom, pa upita:
Ti e nas pratiti svakog dana?
Mora da si nov ovde, ree mu straar, ne
prepoznavi gospodara June strae koji je bio
natrontan krznima od glave do pete.
154
_________________________________________________
Jesam. Ali to nije odgovor na moje pitanje.
Svakog dana ete dobiti nekog drugog,
odgovori mu straar, oslonjen o ma naboden kroz
sneg u zemlju. I onda zauta, kao to je utao sve
vreme od izlaska iz Sablasti.
Prvi radni dan za Isaka poeo je radno i bez
mnogo rei, a tako je proticao. Mnogo je posla jo
ostalo do zavretka obrade treeg oborenog stabla.
Ona su se unosila u Sablast, na dalju obradu, o emu
su brinuli zatvorenici koji su ili to zasluili svojim
ponaanjem, ili mahom bili pred kraj izdravanja
kazne. Takvih je bilo ba malo.
Predah, malo posle podneva, bio je iskoriten
za obrok. Skroman, kakvi su se jedino i sluili
zatvorenicima.
Isak je prvi seo, ali njemu najblii zatoenik
nije hteo da uini isto. Seo je na deblo prekoputa,
nateravi i sebe i Daladura da, zbog daljine od oko
sedam, osam stopa, dre ispruene noge koje su bile
povezane lancem. Pored tog utljivog a udnog
oveka, seo je Hurg. Straar je bio nekoliko koraka
dalje, nakon to im je podelio zaveljaje u kojima su
bili po lepinja, dva tanka komada unke i malo starog,
slanog sira.
I, gospodaru Daladure, kako vam se ini
Gilrik?, upita sin nekadanjeg kralja Re nakon svog
prvog zalogaja. Trei zatvorenik tada spusti ruke koje
je prineo ustima.
Ko je tebi dao pravo da pria o meni? I to
izdajniku!, izgovori kroz zube Gilrik.
Vidite, gospodaru Daladure, kako se ovde sve
vremenom menja. Vojnik ume vie voli da pria sa
nekim ko je princ Pagrora, nego sa gospodarom
jednog od gradova ume, nasmeja se Hurg.
Isaku nije bilo do te ale. Ali mu je bar laknulo
to pored sebe u okovima ima severnjaka, a ne jo
nekog iz Re.
155
_________________________________________________
Gilrie... ti si iz Luke foka?, upita odjednom
Daladur.
Odgovor je bio samo zaueni pogled oveka
koji je taman nameravao da napravi svoj prvi zalogaj.
Iz Luke foka si. Taj va primorski izgovor te je
odao, gotovo da se nasmeja Isak.
Kako zna da nisam iz Vodenog iga, ili
Blizanaca?, upita Gilrik.
Oni iz Vodenog iga bi me, svi odreda, zagrlili.
Proveli smo neke... zanimljive trenutke u Velikom
ratu. Oni iz Blizanaca bi radije ubili ovog do tebe, nego
da sa njim seku drvee. Ba zbog onoga to im je Ra
uradila tokom Velikog rata. Ali, ti si izabrao da pria
sa njim, ne i sa mnom, odgovori Daladur, pa zagrize
tanji komad mesa.
Gilrik obori pogled. Delovao je kao da je na
trenutak pomislio da je izdao Sever zbog pristajanja
da uopte provede minut, a kamoli dane, sa sinom
kralja koji je zapoeo Veliki rat. Kada je progovorio,
Isaku posta jasno otkuda takvo, do tada suzdrano,
ponaanje.
Dok sam sa kraljem vojevao pod zidinama
Zlatnog dola, nije mi niko iz Re silovao i ubio enu,
nego jedan od naih... jedan od trgovaca iz
Blizanaca... etvoro dece je tog dana ostalo bez
majke. A ume su, kada sam se vratio, postale
bogatije za jedno telo bez glave i jednu glavu bez tela.
Samo zbog njih etvoro ve petu godinu sam ovde.
Jo toliko, i moja deca e konano imati oca. Ali, ako
misli, stare, da u da sa izdajnikom provodim dane
priajui, gadno si se preao. Pre u sa njim, klimnu
Gilrik glavom u stranu ka Hurgu. Sa njima, takvima,
bar zna na emu si. Sa prevrtljivicima nikada,
dovri misao i konano poe da jede.
Daladur nije hteo da insistira na detaljima. Sve
mu je bilo jasno. Razumeo je oveka pored sebe, kao i
zabludu u kojoj je iveo. I on, i Brol Vantik. I straar.
156
_________________________________________________
Izdajnik. Strana re za bilo kog na Severu. Da nije
u pitanju jedan od heroja Velikog rata, prialo bi se tih
dana o njemu kao o bivem. Pokojnom. Kao to tit
Rul Dovik ree, velikoduno bee od kralja to mu je
potedeo ivot. Nije Rarg to radio nikada sa onima za
koje je verovao da su izdajnici. Ali, nikada ranije nije
ni osuivao najvee prijatelje.
Vremena se menjaju, izgovori vie za sebe
Isak, pa dovri obrok, te ustade. Uze mlat, a straar
se odmah lati za svoj ma, skoivi na noge.
Ne brini, mome. Samo da ga osetim u ruci
malo, pre nego to se opet latim seenja, ree Isak,
pa zavitla kuglom oko sebe, oseti olakanje, te odloi
oruje.
Debla su ostavljena preko noi, jer zbog vedrog
neba novog snega nije bilo na vidiku, pa ni zaprege za
voenje poseenih stabala nisu angaovane ba
svakodnevno. U miru i tiini su se vraali ka zidinama,
kad Isak primeti da gotovo pored njega koraa Tad.
Drite li se, momci?, upita Daladur.
Tad se osmehnuo, vidno umoran. Fengor je
klimnuo glavom, ali ga ovek koji je bio maltene din
naspram mladih sholara, besnim pogledom gotovo
uutka.
Ja sam Isak. Isak Daladur. A ko si ti?, upita
snanog oveka.
Korgor, frknu, pa nastavi da koraa, prilino
besnog pogleda.
Korgor... Ti si jedan od naih, dakle, ree
Isak.
Nemam ja nita sa vama i vaima, odgovori
ogromni zatvorenik.
Odjednom, Isak u apat.
Osuen je zbog odbijanja komande u ratu.
Nije hteo da pali selo u kom su neki vojnici Pagrora, u
zasedi, ubili vei deo ete iji je bio lan, ree tiho
Hurg, iznenadivi Isaka svojom otvorenou.
157
_________________________________________________
Iznenadi potom i Isak svog novog sagovornika.
Dobar si ti ovek, Korgore. Malo je takvih,
izgovori glasno Daladur, zbunivi grdosiju, pa nastavi
da ide utke, ne gledajui vie ni njega, ni sholare.
Po prvi put od dolaska u Sablast, Isak nije
spavao sam u prostoriji. Smeten je u baraku u kojoj
su bile ba dve trojke koje su se i zbliile pri zavretku
radova. Tada je konano mogao da porazgovara sa
mladim sholarima bez da je bio svezan, prvi put od
kada su uli u dvoranu kralja Severa.
Hurg se odmah bacio na krevet, kao i snani
Korgor, Gilrik je istio blato sa svog ona, a trojka
koja se uputila iz Sabedorije okupila se na
Fengorovom krevetu.
Gospodaru Isae, dobro je videti vas. Mislili
smo da vam se neto strano desilo kada su vas
izdvojili, priznade Tad, odlaui svoju znojem
natopljenu sholarsku kapuljau, pregatu.
Imam utisak da je Fengor znao da sam
dobro, iznenadi ih Isak.
Tadu se u pogledu videlo da nije imao
predstavu na ta Daladur misli. Gospodar June strae
je u Fengorovim nepominim oima video odsustvo
negiranja. Uostalom, nikada ranije primetio pacova
koji ga gleda, koji ne njuka okolo, ve se samo pojavi
a potom, tiho kao to je doao, netragom nestane. A
takav je bio jedan od ona dva iz samice.
Isak je odluio da ne pria previe na tu temu.
Momak je bio Skaka, a to bi moglo da bude korisno,
samo ne u tom trenutku, ve u nekom povoljnijem. A
dok on ne doe, reio je da o tome uti pred Tadom,
da sluajno ne bi otkrio tajnu koja bi mogla da bude
od velike koristi. Ako se ikada, u sablasnom gradutamnici, ikakva prilika ukae.
Naredna etiri dana protekla su gotovo kao da
su bili preslikani. Samo su se straari menjali uz trojku
iji je bio lan. Nijedan od njih nije bio raspoloen za
158
_________________________________________________
vie prie od prvog, ali Isak primeti da se sa Hurgom,
posve neoekivano, moe razgovarati. Tu i tamo.
Mahom o bezazlenim, za zatvorenike uobiajenim
temama. Gilrik je i dalje bio tvrd orah. Ne i Korgor,
mada su po dolasku iz see uglavnom svi bili toliko
umorni, da previe prie nije ni bilo. Izuzeci bi bili oni
trenuci kada bi im donosili veeru, koja je u velikim
salama Sablasti sluena samo za straare, dok su
zavorenicima porcije donoene, kako ne bi nikada bili
u veim grupama od estoro.
Peti dan je promenio sve.
Zatvorenici su radili u manjim grupama, po tri
trojke, jer je u grad trebalo natovariti i dopremiti
poseena i od grana oiena stabla. Taman to su
prezalogajili po pogau i komade slanine, zaulo se
reanje.
Isakova trojka bila je izmeu dve preostale.
Pokraj one leve, u kojoj su bili mladi sholari i Korgor,
bilo je mirno. U desnoj, lica su ve bila skamenjena.
Pet belih tigrova, od kojih je jedan bio prilino mlad,
pribliavala su se bez zadrki u koracima.
U bilo kojoj bitki, pet napadaa bili bi mahom
lak plen za dvanaestoricu koja se brane. Ali, od njih
12, samo su trojica straara mogla da se slobodno
kreu. Svi ostali su morali da funkcioniu skroz
drugaije. I skroz neprirodno, kada zveri iz prirode
krenu u napad. A on je poeo jednim snanim, dugim
skokom.
Mladi na koga se obruio najvei beli tigar nije
stigao ni da reaguje maem koji je odabrao u
Maksovoj oruarnici. Snane ape udarie ga po
grudima, a eljusti se sklopie oko njegovog lica.
Urlika gotovo da nije ni bilo. Osim ivotinjskog, kada
ga preostala dva zatvorenika koja su bila svezana za
nesrenika udarie svojim kopljima u lea.
Beli tigrovi su prilino ranjivi. I to u predelu
glave, ili kada je re o trbuhu. Ubode u lea mogli su
159
_________________________________________________
da izdre vie od ostalih severnjakih ivotinja, pa
ranjena zver brzo pree sa mrtve rtve na jednu od
ivih. Pridrui joj se i druga eljust, koja se lea obori
elavog oveka, te mu pokretom vilice prekinu vrat u
trenu oka. Straar se uveliko povlaio ka trojci u kojoj
je bio Isak. Prva od tri bitke je ve bila izgubljena,
videe svi jer je nesreni starac, trei lan trojke,
uzalud mahao maem dok su mu se preostale zveri
pribliavale pre nego to poee da ga komadaju.
Odnos snaga naprasno je postao sedam prema
pet. Tanije, etiri i po, ako se rauna ranjeni tigar. I
takav, krenuo je prvi ka Isaku, Gilriku i Hurgu. Njihov
straar je, meutim, prvi potegao oruje.
Koplje je pogodilo ranjenu zver u glavu, te ona
urliknu, prope se, i poe da, razjarena, tumara. Dva
manja bela tigra, ukljuujui i najmlaeg, krenue
pravo ka Gilriku, koji maem ubode mladunca u glavu,
ali ga onaj drugi zgrabi za ruku, prerezavi je ispod
lakta snanim zubima. Jauk bi zastrauju, a Hurg
svojim kopljem ubode tigra u vrat, a onda se sagnu,
te uze Gilrikov ma i poe da njime presuuje ranjenoj
zveri. Isak je brzo obratio panju na preostale dve,
ogromne zveri, koje reie da napadnu sholare. Korgor
je rukama pomerio mladie iza sebe, vitlajui
helebardom, a pozivajui straara da kopljem gaa
prvog od tigrova koji prie blie. Daladur poele da
poe i pomogne Tadu i Fengoru, ali ve pri prvom
koraku se saplete, zaboravivi na svezane noge i lanac
vezan za nogu ranjenog zatvorenika, koji se od bolova
zbog otkinute ruke onesvestio.
Dok je straar otrao ka svom kolegi i Korgoru,
koji su pokuavali da tigrove odvrate od namere da im
priu jo neki korak, Daladur primeti da Hurg
nepomino gleda ka umi. Odande su vrebala jo dva
para zakrvavljenih oiju. Jo dve zveri koje su
namirisale krv. Zimski vukovi. Vei i snaniji od bilo
kojih drugih vukova Starog sveta.
160
_________________________________________________
Isae,
pomozi!,
viknu
odjednom
sin
nekadanjeg kralja Re, koji je sekirom udarao po
lancu pokraj glenja, elei da se oslobodi. Gospodaru
June strae um se na trenutak potpuno pogubi. Da li
da pomogne to bekstvo? Ili da ostane pokraj ranjenog
oveka, zbog kog je kretnja svedena samo na dva, tri
koraka, a broj zveri e se, kako vreme odmie, moda
i uveati? Da li da sprei srednjeg sina vladara Pagrora
u njegovoj nameri? Ili da mu se pridrui?
Odjednom, novi vrisak se prolomi tim delom
ume. Isak se okrenu, a primeti kako jedan od tigrova
lomi zubima kljunu kost i ile vrata straaru koji je
bio zaduen za njegovu trojku. Drugi se bacio na
drugog vojnika koji ga, istina, probode kroz trbuh, ali
prekasno da bi izbegao eljusti koje mu zdrobie lice.
Na tu ranjenu zver se baci svojim maem Tad,
Fengor osta kao ukopan, prevrui oima. Isakovo
oruje jedino je ostalo neukaljano krvlju zveri, ali se
sve zbivalo tako brzo, da je jedino na ta je stigao da
pomisli par vukova. No, ba oni, iako se stutie ka
Hurgu koji je kleao, odjednom se naoe u borbi.
Meusobnoj.
Fengor!, pomisli Isak na mladog sholara koji
se uselio u um jedne od ivotinja, nateravi je da
napadne drugu.
Dok je Korgor silovitim udarom otrog vrha
svoje helebarde presudio tigru koji je ubio Isakovog
straara, odjednom se zau topot konjanika. Strele
poletee i za tili as na udnom, krvavom bojnom
polju ne bee vie ivih tigrova.
Daladur prie Hurgu, prisloni mu sekiru na vrat
ba kada se oslobodio, te ree:
Ako eli jo da poivi, potvrdie samo ono
to ja kaem. Jasno?, izgovori gospodar June strae
tren nakon to je video da je patrola u kojoj je bio i
sam Brol Vantik prilazila mestu krvave borbe.
161
_________________________________________________
Ona je okonana uz velike gubitke. Tri straara
su stradala, tri zatvorenika takoe, a Gilrik je krvario
na smrt.
Njemu spasa nema, izgovori Brol, sjahavi sa
konja, te uze svoj ma da presudi nesreniku. Isak ga
uhvati tada za ruku, a kada na njega svoje strele i
koplja uperie vojnici, samo izgovori:
Pustite momke. Moda ga spasu.
Ranu su mu Tad i Fengor odmah previli, a
straari ga, nakon to su ga oslobodili okova, popeli na
jednog konja i hitro otpremili u Sablast. Oslobodili su i
sholare, povevi ih sa sobom. Nekolicina vojnika je
ostala sa preivelima, ukljuujui i Brola Vantika.
ta bi ovo? Pokuao da bei?, upita Hurga
dok je maem pokazivao na preseeni lanac pokraj
njegovih nogu.
Spasao mi je ivot, izgovori odjednom Isak.
Presekao je lanac da bi mogao da prie, sa lea mi je
dolazila zver, nisam je primetio. Da nije to uradio, ni
on, ni ja ne bi priali sada ovde sa tobom.
Koliko ja vidim, samo ti pria ovde sa mnom.
Da ujem, Pagrore... ta je ovo? Nemoj da ponovo
moram da pitam?
Hurg pogleda Isaka, a onda ponovo Brola.
Gospodar Daladur je rekao istinu.
Nije on nikakav gospodar, jer da jeste, ne bi
bio ovde. Presekao da bi spasao ivot? Pa, koga vas
dvojica to laete, a? Pagror da spasava Daladura?
Ha!, nasmeja se Vantik, a sa njim i ostali vojnici.
Nisam to uradio iz saaljenja. Ne bi mogao
dalje da idem sam, dvojicu mrtvaca teko je vui,
ree Hurg i ponovo razmaknu usne u osmeh. Taj
osmeh se nikome nije svideo na Severu. Isak,
meutim, nije reagovao.
Krvav je ovo dan bio. Polazite, ree im Brol,
pa zastade, pogledavi crveni trag u snegu nedaleko
od mesta na kome su sevale otrice.
162
_________________________________________________
ta je ono tamo?, upita jednog od vojnika.
On otra, pogleda uprljanu belinu, podie neto
iz snega i vrati se.
Uvo. Vuje, ree straar. Nema ljudskih
tragova okolo, samo ape. Samo vuje.
Brol se okrenu ka Isaku, pogleda potom i
Hurga, te izgovori:
Vas dvojica ete morati mnogo toga da mi
objasnite. Vodite ih pravo kod mene, naredi
vojnicima, koji im svezae ruke, te ih sprovedoe
pokraj ogromnog Korgora, jo uvek zadihanog od
borbe.
163
_________________________________________________
Tina
Poprite bitke su napustili brzo. Dva mlada
vojnika Juga vratila su se, po dogovoru, u drepev
vrisak. Njih dvojica su jedini uz etvorku koja je
krenula iz Sabedorije, ali i pobegle odmetnike,
preiveli borbu u kojoj je Martina poginula hrabro se
borei sa ocelutom i njegovim jahaem. Otili su tiho,
kao to su svoju zapovednicu tiho i smestili na konja,
ponevi je ocu. Za smrt erke gospodara jednog od
najvanijih
gradova
Juga
znae
uskoro
celo
kraljevstvo. Ne i za pravi identitet njenog saputnika,
nadala se Tina, konano jaui slobodna.
Nile, koliko si joj rekao o sebi?, upita ga kad
je svog konja pribliila njegovom Vihoru.
Ne mnogo. Ne brini. Predstavio sam se kao
Ari. Kada je shvatila da nisam Severnjak, dola je po
mene... I ponudila pomo. Bez da je obavetavala oca.
Ostalo si videla i sama.
Jedna briga manje. Ostaju jo dve.
Dve? Kakve sad dve, Tina?
Polazak Juga u rat protiv tvog kraljevstva nije
jedini problem, Nile. Naprotiv, odgovori mu, pa
pogleda iza sebe i primeti da su se mladi sholari, Nejt i
Alek, zapriali taman toliko da moe sa njim da
razgovara krajnje otvoreno.
Nemam ta da skrivam od ovih deaka, ali...
Ra se die. Prevrat se sprema, Nile. I mnogo je blie
nego to smo to mogli da sanjamo.
Prestolonaslednik Obala je pogleda zaueno,
pa neto mirnijim glasom ree:
To to nas je Venrik zarobio na poetku naeg
puta i to mali Nejt misli da nas je vodio do Larda
Hurdoka, to je jedno. Ali, za ustanak Re je potrebno
toliko, toliko toga, Tina... Mislim da preteruje.
A zato to misli?, upita ga, uzdahnuvi,
svesna da on jo uvek ne zna sve to i ona.
164
_________________________________________________
Prvo, od dvadeset gradova Re, devet
gospodara je gledalo kako im posle Velikog rata sinove
odvode u gradove-tamnice. Nee se oni lako latiti
oruja, veruj mi. Drugo, uz koga da stanu? Uz mrtvog
kralja Vrola? Izgnanu Birilu? Ili nekog od tri Pagrorova
sina, koji su zatoenici? I ko da im ini vojsku?
Razbijena armija, pretvorena u sitne bande razbojnika
kojih ko zna koliko je i da li ih je ostalo posle ovih pet
godina? Kaem ti... taj prevrat je neverovatniji nego
to si se uplaila da jeste, ree joj Arilion.
A ta ako ti kaem da je kraljica Birila
osloboena?
Nil zaustavi svog konja. Pogled nije skidao sa
lepih Tininih usana, ali ne zbog naina na kojih je
obino gledao lica devojaka, ve zabezeknut onime to
je uo.
Birila je slobodna?!, upita je, dovoljno glasno
da mladi sholari iza njih prekinu svoj razgovor, ba
kada im se pribliie na konjima.
Tina se osvrnu, vide podjednako zbunjene
Aleka i Nejta, a onda izgovori.
To nije sve.
etvorka je jahala vrlo sporo, sluajui ta je
Pasilisova ula no pre nego to su ih princ Obala i
Martina oslobodili.
Nile, kada si uspeo da utekne sa Veom... Da,
stvarno, ta je sa tom udnom devojkom?
Nisam je video od tog trenutka. Priaj, bio je
nestrpljiv Nil.
Nije prolo ni pola dana jahanja a Venrikova
grupa koja nas je zarobila sastala se sa jednom neto
manjom. Otuda i onaj ocelut u celoj prii. Set ih
predvodio... video si ga na divljoj maki. Bili su tu jo
neki Platovi. Nekadanji Platovi Re, da budem
precizna. Odmetnici Larda Hurdoka. Ka njemu su nas
vodili. Prvo smo sreli samo nekog... Dilana, je l tako
bee momci?, upita Tina, a kada joj mladi sholari
165
_________________________________________________
klimanjem glavama potvrdie da je dobro upamtila
ime, nastavi:
Dilan je bio prethodnica Setove grupe. On je
sa nekolicinom stigao nama u susret, pa smo krenuli
ka proplanku na kome si nas danas i pronaao. Prole
noi, kada su svi zaspali osim dva straara, ula sam
razgovor Venrika i Dilana. Momak, naih je godina
otprilike, je odrastao uz tog Seta, bio mu je maltene
kao sin u Platovima. A Set je tamo bio najodaniji
Lardov pomonik, to svi znamo. Znamo i da je, kada
su se Platovi podigli na svog kralja na kraju Velikog
rata, Set, maltene sam, probao da ga zatiti. Ali, sve
to je uspeo je da ostane bogalj, jer mu je aka
odseena. I takav, umakao je zajedno sa Lardom
Hurdokom i nekoliko njemu odanih gardista. E, ba on
je trebalo da nas preuzme na onom proplanku i
odvede nas dalje. I bilo bi tako, da se niste umeali, a
hvala Bogu da jeste, nastavila je Tina.
I Nil i sholari su je sluali paljivo, upijajui
svaku re. Pasilisova se tada posvetila vanijim
detaljima.
Ne znam sve, jedva sam i ono malo rei
razabrala iz njihovog razgovora, pravei se da
spavam, ali jedno je bilo vie nego jasno. Birilino
oslobaanje je ve izvedeno. Bar je bilo tano
zakazano za neki dan koji je ve proao. Nisu imali
potvrdu, ali su obojica bili sreni zbog toga. Ne znam
im dalje planove, samo znam da je Dilan rekao
Venriku jo sinovi kralja da koraaju slobodno, i
prevrat moe da pone. Pagror e opet ustati i imati
svog vladara. Tako nekako.
Morskih mu talasa, ako je Birila ve na slobodi,
onda je pitanje asa kada e da probaju da oslobode
Sardara, Hurga i Vorlona!, uzviknu Nil.
Tina je uzdahnula. Htela je da kae neto, ali se
ba tada oglasi mali Nejt.
166
_________________________________________________
Moda bi bilo mudrije da, ako ve idemo ka
Jugu, umesto pravo kod kralja Zanta, odemo u
Podnoje?.
Podnoje? Nejt, nisi ti sav svoj, ree mu Alek,
pa dodade: ta emo mi u gradu-tamnici Juga?!
Tamo nije zatoen samo najstariji sin kralja
Re... Pored Sardara, koji je prestolonaslednik a to
nikako ne treba zaboraviti, tamo su i sinovi gospodara
Zveketa, Tarabe, Strune i Varke. Moramo da
upozorimo Valira, ree najmanji lan etvorke, vrlo
dobro upoznat sa svim znaajnijim porodicama Pet
kraljevstava, njihovom burnom prolou, ali i
sadanjou.
Tina se zamisli na tren. Shvatala je ta
najmlai sholar koji se uputio iz Sabedorije pokuavao
da kae, ali joj je pomisao na to bila isuvie muna.
Ne zbog odstupanja od naizgled jednostavnog plana,
niti zbog opasnosti koje bi mogle da ih zadese u
surovom rudarskom gradu za zatvorenike, u kome ih
pored kopanja eka i daleko tei zadatak. Borbe.
Nejte, mudra ti je ta misao, ali to bi Valir
Tanadar posluao bilo koga od nas? Odan je svom
kralju, verovatno bi nas zadrao kao svoje zatvorenike
dok mu Zant ne javi ta da radi sa nama. ak i da mu
naloi da nas sprovedu u Krik, kod kralja, to bi samo
bili izgubljeni dani, zar ne?, upita Tina.
Nil je razmiljao. Nije se uputao u taj deo
razgovora, ak ni kada je Alek rekao da je sam put do
Podnoja prilino opasan, zbog otrovnih zmija kojih je
taj predeo Juga prepun.
Tina nikako nije htela da skrenu ka gradutamnici, znajui koliko bi skupo mogao da kota
minut, a ne dani izgubljenog vremena. Ali, Nil je tada
iznenadi.
Nejt je u pravu. Uzalud nama put u Krik, kod
kralja Juga, ako se Ra digne. Oslobode li u Podnoju
Sardara, a svi znate da je za vreme Velikog rata bio
167
_________________________________________________
suroviji i od svog oca, crno se pie svima nama. Jug e
tada biti jo uvereniji da je moj otac zajedno sa Rom
izazvao nestanak ekspedicije ne bi li se obogatili, a i
Sever e imati isti argument. A novi Veliki rat nam
nikako ne treba. Mislim da treba da posluamo Nejta,
ree Arilion.
Tina ga je gledala paljivo. Iako su se znali
neto vie od pet godina, oduvek ga je smatrala
posebnim. Nije mu to nikada priznala reima, ali
delima i naklonou koju je imala za njegova dobra
promiljanja prilino je lako sklanjala iz svojih misli
sve ono drugo to je o njemu ula. A, zapravo, ula je
ono to nisu znali mnogi u Obalama: esto bi se svoje
prinevske odede zamenio obinim, poput one u kojoj
je putovao sada na jug Juga, a onda tragao za
devojkom svojih snova. I bio sa skoro svakom ne bi li
proverio da li je ta.
Brzo joj te misli pobegoe, kao i obino, im bi
sebi rekla To je zato to jo uvek nije naao Pravu,
mlad je, a onda se ukljui u razgovor.
Nile, samo te molim da razmisli o onome to
sam rekla. Niti znamo ta nas u Podnoju eka, niti
imamo vremena za bacanje. Kralj Zant je moda ve
pokrenuo armiju ka Obalama, svaki dan nam je
dragocen. Tvom narodu naroito, upozori ga Tina.
Mladi Arilion je, meutim, ve bio doneo
odluku. Ne tvrdoglavo, ve posle promiljanja. Tini je
to pojasnio spremnou da rtvuje dane, itekako
svestan opasnosti po Obale, samo da se ne desi neto
jo gore.
Nema gore stvari od rata. Osim ako Sardar ne
povede jo jedan, vei, izgovori Nil pre nego to su
okrenuli konje blago u levo, i kroz umarak potraili
najblii put ka Podnoju.
Nejt je tada pustio prvu pticu. Poruka za
Sabedoriju bila je kratka i jasna. Izgleda da je Birila
168
_________________________________________________
slobodna. Sprema se oslobaanje sinova. Skreemo u
Podnoje, da upozorimo. Odatle u Krik.
Put do grada-tamnice Juga isprva je delovao
idilino: proplanci ve ozeleneli, umarci puni novog,
svetlozelenog lia, veto izbegavanje seljaka i odmori
za koje su se i Nil i ona pobrinuli da proteknu uz
prilino dobru hranu, zbog pozamanog ulova. Ali,
treeg dana, im su kopita dodirnula prve naznaka
peanih predela, Tina postade svesna da nikada nije
ovoliko juno bila od svog doma.
udan je ovaj Jug, zar ne? Toliko lepote na
ponekim mestima, a toliko pustoi, skoro u
komiluku, ree vie za sebe.
Nil joj nije odgovarao. Zamiljen, jahao je malo
ispred nje, pa se Alek ukljui u priu.
ta tek ja da kaem... Odrastao uz morsku
penu, pet godina gledao zidine Sabedorije... Nisam ni
mogao da slutim da ovog peska ima ba ovoliko,
koliko se pogled prua.
Srea, pa je tek rano prolee, ree tiho Nejt,
koji ubrza malo svog konja ne bi li priao Nilu i neto
ga upitao.
Tina je gledala mlade sholare. Paljivo. Iako su
proiveli svata od kada su napustili grad-kolu u
kome su bili odabrani kao najbolji predstavnici svojih
sholarskih redova, i dalje su bili deaci. Ali, kao da su
naglo odrasli posle zarobljavanja, dve preivljene
borbe, susreta sa ocelutom i mistinim Belim strelama.
Alek vie nije delovao uplaeno. to je priroda bivala
surovija, sve se bolje u njoj snalazio, ba kao to su u
Sabedoriji i nagovestili da e briljirati kao najbolji ak
Zemljanih. Nejt, iako tek 15-godinjak, delovao je sve
zrelije. I imao sve mudrija zapaanja. Ali, grad u koji
su se uputili nije donosio mnogo toga dobrog onima
koji znaju, nego onima koji umeju.
Drugog dana kasa po pesku, sreom uz
dovoljne zalihe vode u meinama i paljivo sauvanu
169
_________________________________________________
hranu koju nije bilo mogue nai bez svraanja u neko
od retkih malih naseobina Junjaka, Tina po prvi put
spazi Alekovu odlunost.
Stanite!, viknu oko podneva mladi sholar, i
zaustavi malu kolonu. Zmije. Pustite mene.
Alek je siao sa konja i priao leglu u kome je
bilo najmanje desetak mladih, vijugavih, utih zmija.
Nisu se previe kretale, ali ih je u senci gotovo
neprimetnog izdignua peska bilo dovoljno da se
primete sa konja. Bar otrom pogledu, kakav je imao
mladi sholar iz reda Zemljanih.
Priavi im polako, Alek je izvadio kratki ma
koji mu je bio za pojasom, a onda ispred sebe
povukao liniju, napravivi brazdu po pesku. Odmakao
se dva, tri koraka unazad, ba kada se Tina upitala
emu sve to. Nije li bilo lake da smo konje okrenuli u
stranu i zaobili ih?, ree sebi, a onda primeti da
momak iz Sabedorije vadi svoju meinu sa vodom.
Odloio ju je na kratko pokraj sebe, izvukao
duguljastu tkaninu iz torbe i poloio u je u siuni
jarak koji je napravio. Podvivi je sa strane, napravio
je malo korito, u koje je potom nasuo vodu. Ne
previe, ali bar treinu meine. Potom se odmaknu
iznova i kroz zube zasikta. Tek tada se, ne okreui
lea mladim zmijama, vrati skroz unazad do konja kog
je rukom za uzde pridravao Nejt.
Alek, ta radi to?, upita ga Nil, a on samo
odgovori Pssst i nastavi da netremice gleda ka leglu.
Nije dugo prolo, a prva ukasta zmija napravi
vijugave pokrete ka smeoj tkanini, prie joj,
gledajui etvorku sve vreme, a onda hitro spusti
glavu ka malenom jezercetu koji Alek napravi, te se
okrenu i udalji malo. Potom su prile jo dve. Pa jo
dve. Na kraju su sve zmije bar na tren pokvasile svoje
male eljusti, bez da se jezik mogao primetiti kao kod
maaka ili pasa koji piju. Tina je ostala zateena.
Naroito kada je spazila da vode vie nema.
170
_________________________________________________
Kako?!, upita tiho Aleka koji je bio na konju
pokraj nje.
ak i obine zmije piju vodu. Naroito su je
eljne ove pustinjske, ute. Samo, ni ute to ne rade
jezikom, premali je. Nekako... uvuku tenost hitrim
pokretom donje vilice, kao kada bismo se mi spremili
da zvidimo, a onda naglo uvukli vazduh kroz taj
otvor. Ali, nisam ovo uradio zbog njih. Ve zbog nje,
pokaza Alek bradom u stranu, i dodade naglas Niko
da se nije pomerio. Dok ne kaem.
Tina je pomerila pogled u stranu, pokraj legla
utih. Daleko vea zmija od tih malih, koje su jedva
dve stope bile duge, a tanke kao njena dva prsta,
prilazila je prilino sporo. Ali, bez zastajkivanja. Tinin
konj poe da podie kopito, ona ga brzo umiri
glaenjem grive, ali je Alek pogleda, te prestade.
Velika zmija je siktala, zvukom nalik onom koji je
izveo mladi sholar koji trenutak pre toga, a onda je
prila leglu. Svom leglu.
Zmije, ako i govore, ine to jezikom koji ljudi
ne razumeju. Njihovi razgovori uglavnom su itanje
pokreta i reagovanje instiktom. Pa opet, Pasilisova kao
da je mogla da na tren primeti kako zmija, iako su
siktale i male, istina vrlo tiho, gleda as jednu, as
drugu, as treu. Kao da ih je sluala. A sve to trajalo
je manje od sekunde. Potom je krenula ka njima.
Zastala je ba kod mesta na kom je iz meine
bilo poslueno osveenje. Prola je vrhom svoje
njuke po tkanini, liznuvi tu i tamo, gde je ostala
poneka kapljica. Alek, ba tada, zasikta ponovo. I,
dobi isti odgovor sa vlanih eljusti. Koji tren kasnije,
velika zmija se udalji tamo odakle je dola. Male su,
kao i pre toga, ostale u hladu legla.
Sad moemo dalje. Samo, sa druge strane
emo, ree odjednom Alek, a svi u grupi osetie neko
udno olakanje.
171
_________________________________________________
Konjima su proli bar desetak stopa od legla,
suprotno od strane na koju je otila velika zmija. Tek
kada su se udaljili, uz konstantno osvrtanje da vide
preti li im kakva opasnost, Tina je progovorila.
Nisam se ovako stresla jo od kada su nas
Venrik i njegovi opkolili one noi. ta je bilo ovo,
Alek?!
ute. I njihova majka. Od otrova jedne
odrasle ute umire se u roku od petnaestak minuta.
Krv pone da se zgruava, a otrov deluje i na nervni
sistem. Nema leka. Ni za nju, ni za tigrastog kraita.
Bar tako kau..., ostade pomalo zagonetan Alek.
Nema leka, potvrdi Nejt, koji iako je iz
sholarskog reda Metalnih, ija je glavna odlika
svestranost, svakako nije imao znanja o prirodi kao
Zemljani, ija je to bila ua specijalnost. Mada, sa
Nejtom se nita nije moglo sa sigurnou znati, jer je
oduvek prevazilazio sva i svaija oekivanja.
Sreom po etvorku, slinih uzbuenja nije bilo
u narednom danu, posle kog su ve u daljini mogli da
vide obrise planina podno kojih se nalazio gradtamnica Juga.
Na nekoliko liga od nje, straa iz Podnoja, njih
petorica na konjima, saeka ih drei oruje kao da e
borba odmah poeti. Tina potera konja ka njima, po
ranijem dogovoru ostavljajui Nila i sholare tik iza
sebe.
Tina Pasilis vam govori. U ime Visokog
kraljevstva stiem, sa malom pratnjom. Imam poruku
za Valira Tanadara, ree ne toliko krupnim, koliko
miiavim vojnicima.
Odgovora nije bilo. Straari su samo razmenili
poglede.
Moemo stajati ceo dan na pesku, ako vam je
po volji, ali ete me na kraju ipak odvesti Valiru,
dodade.
172
_________________________________________________
Ti moe da poe. Oni e te ekati tu,
odgovori jedan straar.
Dola sam sa pratnjom, vratiu se sa
pratnjom. Nemam vremena za rasprave, stvar je
hitna, sprema se veliko bekstvo iz Podnoja i ako nas
odmah ne otpratite do Valira, krivica e biti samo
vaa, ree Tina, a onda zau odgovor kome se uopte
nije nadala.
Ko je tebi javio za bekstvo?, upita drugi
vojnik, te natee strunu svog luka i usmeri strelu
pravo ka Tini, iako je do tada ciljao Nila.
Pasilisova oseti da joj srce bre lupa. Nije li se
ve neto desilo?!, pomisli u sebi, ali se pribra brzo.
Poruku koju nosim predau samo zapovedniku
grada. Bilo da me odvedete do njega, bilo da odemo
tamo sami, ree i na iznenaenje svih okrenu svoje
koplje ka zemlji, te poe na konju pravo kroz vojnike.
ula je tihi kas po pesku za sobom. Nil i sholari
poeli su da je prate, a kada je prola straare zastala
je i rekla im:
Poimo svi zajedno, prijatelji sa Juga. Stvar je
vana i za vas.
utke su se pogledali meusobno, a onda
odloili oruje i okrenuli konje. Jahalo se u tiini, sve
dok nedaleko odatle nisu ugledali jo jednu petorku
vojnika.
Izgleda da smo zakasnili, pomisli Tina,
shvatajui da nije u pitanju klasina straa, ve u
petorke organizovana potera.
Ni traga ni glasa od begunca. Njih etvoro idu
do Valira, preuzmite ih, mi emo pogledati istono,
ree jedan od vojnika koji ih je pratio onima koje su
sreli. Ovi novi, uz salutiranje tipino za Jug, udarcem
pesnicom po grudima, posluae.
Nova pratnja ih je skoro itav dan, tek uz
poneku re, dopratila do zidina Podnoja. Ne toliko
173
_________________________________________________
impresivnih koliko se to moglo oekivati od gradatamnice.
Na Prljen je bar triput utvreniji od ovoga,
pomisli Tina, priseajui se svoje jedine posete
udnom uzvienju Visokog kraljevstva u kome su
najtei zatvorenici bili u daleko vrim i veim
zidinama od onih koje je ugledala.
Prolazak kroz, za grad, uzanu i to drvenu kapiju
bio je u pratnji novih straara, daleko snanijih i bolje
opremljenijih. Svi su utke prihvatali komandu
otpratite ih do Valira. Re komandanta bilo koje
jedinice na Jugu se i dalje potovala svuda gde bi se
pronosila.
Veliki prazan prostor sa obe strane iroke ulice
koja je vodila do manjeg utvrenja u centru grada bio
je ispunjen udnim predmetima. Uzdignuta debla,
poreana burad, mree od debelih konopaca... Liilo je
to pomalo na poligone za vebu. Samo, na ovima su
bili vidljivi tragovi krvi.
Znala je da se ni u jednom od gradova-tamnica
Pet kraljevstava osuenici ne ubijaju. Bar ne masovno.
Kazni je svuda bilo, esto i brutalnih, ali samo za
najtee prekraje. Ovde je bilo previe detalja koji su
govorili da se ne radi o pogubljenjima. Previe krvi na
razliitim mestima. A opet, savreni mir je vladao. Ili
su to, ipak, tiina i besprekorna urednost predmeta na
poligonima odavali da se nikakva pobuna nije desila.
Jeza je, meutim, bila prisutna kod svih koji su inili
etvorku, primeti Pasilisova.
Vojnie... Kada
su poslednji
put bile
organizovane borbe?, upita ona prvog do sebe iz
poslednje pratnje.
Jue, bio je kratak odgovor vojnika snanih
ruku, ne ba visoke grae, bar koliko se to na konju
moglo primetiti. Tinu nije obeshrabrilo to to je nije ni
pogledao.
I, kakav je bio bilans?, upita ga.
174
_________________________________________________
On je pogledao prvog do sebe. Tek kada je
video kratko klimanje glavom, odgovori:
Jug je jue dobio 14 novih zapovednika. A
ostao je bez etvorice kandidata.
Staro pravilo Juga, da se mladi vojnici koji bi da
posle obuke ostanu u leglu kao instruktori ili
zapovednici moraju dokazati u borbi, primenjivano je
upravo u Podnoju. Svakog godinjeg doba odabrani
bi bili dovoeni da se bore ba tu. I to protiv
zatvorenika. A zatoenici, vezani okovima i lancima
oko struka u parove, borili bi se protiv dvojice. Snage
su bile izjednaene, za razliku od uloga.
Ukoliko bi maem ubio zatvorenika, koji je
mogao da bira bilo koje oruje za koje mu je dovoljno
korienje jedne ruke, mladi bi obavio ono za ta je
doao. Kandidat bi tako postajao instruktor legla, ma
kako se ta borba dvojice protiv dvojice okonala po
drugog vojnika. Jedino pravilo koje je vailo za
kandidate je da borbu naputaju kada nekome
presude. Jedino pravilo za zatvorenike je bilo: ko
preivi, vraa se rudarskom poslu. Bilo je i nagrade za
zatoene bar godinu dana ne bi morali ponovo u
takvu borbu, ako ne ele. Pa opet, retki su doekivali
kraj desetogodinjih robija. Rad u peinama, dubokim
rudarskim jamama, bio je toliko iscrpljuju, da je smrt
na otvorenom, od ruke vojnika, za neke bila olakanje.
Tina je poslednji put, preko ramena, pogledala
poligone. Nedugo zatim na ulaznim vratima malog
utvrenja pred njih izae ovek vrlo slinih lica
njenom
nekadanjem
poznaniku.
Ipak,
Valira
Tanadara tada je prvi put videla, te ga oslovi i kako
dolikuje.
Zapovednie
Podnoja,
Tina
Pasilis
te
pozdravlja i prenosi dobre elje Visokog kraljevstva.
Vane novosti imam za tebe, iako me je put vodio na
drugu stranu. Imam li tvoju dozvolu da sa svojom
175
_________________________________________________
pratnjom ove veeri budem tvoj gost, iako ne nosim
dobre vesti?, upita ga, te sae glavu.
Ime Tine Pasilis kao da je odzvonilo prostorom
pred malim utvrenjem oko kog su bile brojne barake
iz kojih se nita nije ulo. uo se zato glas domaina.
ast je imati takvog gosta, ma kakve da su
vesti. Drago mi je da te konano sreem, erko
kovaa. Budi moj gost, i ti, i tvoja pratnja, ree ovek
koji je, kako ih je Nejt uputio tokom putovanja,
prevalio 42. leto ivota, a koji je poslednjih desetak
upravljao Podnojem.
Konje su ostavili ispred, deo strae se za njih
pobrinuo, a onda Pasilisova pogleda kako Nil odvezuje
pojas sa maem, prisetivi se da se na dvorove Juga,
ak i u gradu-tamnici, sa orujem nikada ne ulazi kada
ste gost. Isto uini i ona, predade i luk i strele, i koplje
i svoj ma jednom vojniku, a onda primeti da svoje
male maeve uruie i mladi sholari.
Valir naredi da ih poslue ve kod vrata, to oni
oberuke prihvatie. Prohladno vino i komadii
usoljene govedine prijali su posle tolikog jahanja vie
nego to su i sami mislili da e biti sluaj. Nije prolo
dugo, a ve su na drugom spratu sedeli u manjoj sali
u kojoj su pored domaina bila i dva snana straara,
kao i jedan prilino mladi sholar, koji ih je udostojio
samo pozdrava, ne i neke suvine rei.
Ljubaznost mu nije omiljena. Vatreni, ako se
ne varam, pomisli Tina, a onda saeka da se i Valir
smesti u svoju stolicu, pa otpoe priu.
Tanadar je prilino mirno ispratio govor
Pasilisove o tome da je krenula do kralja Boara Zanta
da mu prenese zabrinutost Visokog kraljevstva zbog
pohoda Juga na Obale. Ta la je bila ne toliko dobro
upakovana, koliko smislena, pa je Tina odmah prela
na detalje koji su govorili o skretanju ka Podnoju.
Grupa razbojnika koja nas je uhvatila govorila
je tokom noi o prevratu. Ustanku Re. I nekim
176
_________________________________________________
dogaajima koji su se, u vezi sa tim, ve desili. I
nekim koji bi trebalo da se tek dese. U Podnoju,
ree ona, ekajui reakciju koja se nije desila. Umesto
uenja, doekalo ju je neoekivano pitanje.
Neto se u toj prii ne poklapa, progovori
odjednom sholar Jart, te prie stolu nakon to je od
poetka razgovora, sa rukama na leima, stajao iza
gospodara Podnoja.
Prvo... odakle god da se iz Visokog kraljevstva
uputite u nau prestonicu, ona vam je svakako blia
od Podnoja. Zato ovo niste rekli naem kralju, ve
ste Krik zaobili? I, otkad to Visoko kraljevstvo alje
dva sholara, i to jo uvek nesvrenog kolovanja, na
put takve vanosti? Kraljica Valerija Vindain poznata je
po daleko mudrijim odlukama, ree Jart, a Valir ga
pogleda i klimnu glavom, a onda pogleda straare, kao
da im neprimetno daje do znanja da budu spremni da
reaguju.
Tina se se spremala da odgovor koji nema
smilja dok govori, ne elei nikako da otkriva Nilov
identitet i pravu misiju na koju su se uputili. Umesto
nje, odjednom odgovori upravo mladi Arilion.
Dopustite meni da, kao nekog kog je kraljica
lino odabrala da budem u Tininoj pratnji, pojasnim
razlog
naeg
skretanja,
izgovori
princ
prestolonaslednik Obala, a na tren zauena Pasilisova
klimnu glavom u znak odobravanja, prihvativi igru da
je Nil njen sunarodnik.
U vreme kada je donela odluku da Tinu poalje
vaem kralju, naa kraljica je reila da joj odredi i
pratnju. Problem je bio to je Tina u to vreme bila u
poseti Sabedoriji, te sam ja poslat da joj budem
pratnja do kralja Juga, a onda i nazad. Sholari su, a
znate kakvi oni umeju da budu na bilo koji pomen
rata, bili vie nego zainteresovani da prue pomo.
Poslali su ova dva momka sa nama, kao najbolje
predstavnike Drvenih i Metalnih. Da jedan od njih
177
_________________________________________________
svojom svestranou bude uz nas, a drugi svojim
znanjem o prirodi jer... priznaete, priroda Juga ume
da bude prilino surova za nas koji u njemu nismo
odrastali. Da nije bilo napada razbojnika im smo
proli Grotlo, ili bismo pravo ka vaem kralju u Krik.
Ovako, uz dva izgubljena konja, reili smo da svratimo
u drepev vrisak, pa da na sveim ivotinjima
krenemo junije. Tina je, meutim, zbog ozbiljnosti
informacija koje ima za vas, promenila plan i... otuda
mi prvo ovde, kako bismo spreili strane stvari, ree
Nil gotovo u dahu.
Ta la je bila servirana daleko bolje nego to je
Tina mislila da e biti sluaj. Na Jugu se ene nisu ba
toliko cenile, ak ni slavne poput Pasilisove, koliko
glasovi zrelih mukaraca. Sholar Jart klimnu glavom,
Valir ree samo Razumem. Nastavi, Tina, i saeka da
od nje uje ono najvanije.
Srce koje je lupalo brzo skoro kao kada ju je
prva straa Juga na koju su naili preutno obavestila
o nekakvom bekstvu, sada se umirilo. Daleko
smirenijim glasom mogla je da kae:
Razbojnici su spominjali da je kraljica Birila
osloboena. A da su njeni sinovi sledei na redu,
izgovori Tina, a onda primeti ok na licima i
zapovednika grada-tamnice, i sholara iza njega, i
straara koji su ruke drali na maevima koji su i dalje
bili u koricama.
Ne znamo da li je ita od toga tano, ali smo
od vaih vojnika uli da se bekstvo desilo. Da li je to...
Sardar u pitanju?, upita Tina, plaei se odgovora koji
e uti.
On je, meutim, bio daleko povoljniji.
Sardar da pobegne? Uozbiljimo se, Tina, pa uz
njega i onog njegovog pajtaa uvek su po etiri
straara. Ne, pobegla su dvojica... naih. Junjaci.
Iskoristili su panju svih u gradu tokom jueranjih
borbi da se iskradu. Potraga je u toku, nee oni
178
_________________________________________________
daleko. Stii e ih nae oruje. Ako ih ve nisu stigle
zmije, nasmeja se na tren Valir, a onda se uozbilji jer
se istog asa priseti rei koje mu je Tina upravo rekla.
Birila na slobodi? To moramo odmah javiti kralju.
Jarte, alji goluba, im izaemo odavde. A strau
emo udvostruiti. I na zidinama, i uz zatoenike. I to
koliko ve ove veeri, ree zapovednik Podnoja, a
onda skloni sa lica dugu kosu koja mu je prekrivala po
pola obraza, pljesnu rukama i u prostoriju uoe
dvojica vojnika.
Smene
od
noas
traju
duplo
krae.
Udvostruite strae, hou da svi budu svei, stalno.
Ispred baraka postavite po jednog vojnika kod svakih
vrata. Zapovednici strae da se sastaju na svaka etiri
sata, kod primopredaje smena. Polazite, ree im
Valir, a vojnici udarie pesnicama po predelu oko srca
i pooe da izau.
Tini je laknulo, bar na tren. I zbog Nilove
umenosti. I zbog smirivanja na tren napete situacije
sa pronicljivim sholarom Podnoja, i zbog brze reakcije
Valira Tanadara. Taj spokoj je trajao isuvie kratko.
Straa! Zatvorenici bee! Straaa... aaargh!,
zau se vrisak dok se no nadvijala nad gradomtamnicom Juga. I strepnja.
Svi u prostoriji poskoie na noge. Valir brzo
izgovori: Ostajete ovde, ni makac dok se ne vratim!,
a onda ode sa sholarom hitrim koracima.
Sa drugog sprata na kom su bili, Tina pogleda
kroz prozor pravo ka malom dvoritu ispred, pa ka
niskom bedemu od kog su bili na vioj poziciji. Sumrak
se ve uveliko odvijao, nasleivalo ga je pravo vee
Juga, sa mnogo zvezda na vedrom nebu, ali je ivost
koja joj se odvijala pred oima bila neto to je
najmanje elela.
Uz Nila pokraj sebe, a mlade sholare koji se
opredelie za susedni prozor dok su iza njih bili
straari koji su zastali i sami pratili ta se deava, Tina
179
_________________________________________________
primeti borbu maevima na putu koji je vodio od
kapije, kroz poligone. Bila je kratka, jer je ovek sa
platom proburazio stomak jednog vojnika, a drugom
preao seivom po grlu. Ka njemu i njegovom
saputniku stutilo se bar dvadesetak vojnika, i dalje
prilino udaljenih.
Nee stii daleko, izgovori Nil. Ako su lanac
nekako i presekli, te se lake kreu, saekae ih straa
kod kapije. A i ona je, sreom, zatvorena.
Tina se sloila, mada joj se pokreti neznanca sa
platom uopte nisu sviali. Delovao je samouvereno,
pomalo i brutalno, nabivi ma kroz grlo ve mrtvog
vojnika kog ubi raniji prolaz seiva kroz trbuh. U tom
potezu, dok se razdaljina od stotinak stopa smanjivala
izmeu straara i begunaca, Tina prepozna brutalnost
koju odavno nije videla.
Sardar!, pomisli u sebi kada vide da zatoenik
vadi ma iz vrata vojnika koji je svoju drugu smrt
doekao dok je bio na kolenima.
Mislim da je ovo kraj, ree Nil, pokazavi
prstom ka bedemu koji se prostirao oko kapije, a na
kome se pojavi bar dvadeset silueta iji pokreti jasno
ukazae da vade strele iz svojih tobolaca.
Od kapije do dvojice zatvorenika bilo je bar
stotinak stopa. Skoro toliko i do straara koji su im se
pribliavali. U klopci, sa praznim poligonima pokraj
sebe, na kojima bi bili tek neto tee mete za strele
jer je nebo bilo vedro, zatoenici nisu imali nikakve
anse. Smrt koja ih je ekala u gradu sa skoro hiljadu
zatvorenika i neto vie vojnika, bila je neminovna.
Ba te noi.
Ne svia mi se ovo, ree odjednom Tina, ne
znajui ni sama odakle se javlja taj oseaj, kada je sve
pred njima ukazivalo da je kraj potere za dvojicom
hrabrih, ne ba i mudrih zatvorenika, blizu. Odjednom,
mala kia strela polete sa bedema.
180
_________________________________________________
Neeee!, povika Valir koji je bio pred
unutranjim zidinama, pratei i sam ta se pred njim,
u ulici koja je pravo vodila do kapije, deava. To Ne!
zau i etvorka sa prozora, shvatajui da zapovednik
grada-tamnice ne eli smrt princa Re. Ne takvu smrt.
Ne tako laku.
To Ne! prekasno stie za dvadesetak vojnika
koji su jurili begunce. Strele ih pokosie.
Tinin ok bio je nita naspram Nilovog. Nejt i
Alek se zbili jedan uz drugog, ne verujui ta se
deava.
Ono na zidinama nije straa!, povika
Pasilisova, i okrenu se vojnicima koji su ostavljeni uz
njih: Sardar bei! Znam ta vam je rekao zapovednik,
ali znam da e vam oprostiti ako mene posluate:
izvedite nas odmah pred njega! Odmah!, povika na
vojnike, a oni se, iako vei i snaniji od Nila,
iznenadie. Odlunost Pasilisove ih je zatekla. I
posluae, bez pogovora, reivi da idu iza etvorke
koja se stutila niz stepenice.
Tina je trala koliko je noge nose. Bar u tome
je, po stepenicama, bila vetija od Nila. Zadihani
stigoe do kapije malog utvrenja, pred koje su trkom
dolazili vojnici iz baraka koje su prilino udaljene
mestu bekstva. Nije ih ni etrdesetak dolo do Valira,
koji je vikao, organizujui potere, gledajui ka kapiji.
Otvorenoj.
Valire, ree mu Tina.
Nije joj odgovorio, gledajui pravo.
Valire!, ponovi ona, na ta se gospodar
grada-tamnice
konano
osvrnu.
Hoemo
da
pomognemo. Stavi u svaku jedinicu po jedno od nas
etvoro. Sada je svaki ma vaan.
Tanadar ju je gledao, prilino sumnjiavim
oima. Razumljivo, u svakoga je bilo mudro sumnjati
u tim trenucima. Pasilisova je to razumela. Zato je
brzo i izgovorila jo neto.
181
_________________________________________________
Tako mi svega to sam u Velikom ratu uradila
za svoj i tvoj narod, elim Sardara u okovima. Sada,
vie nego pre pet godina. Mora mi verovati, tako ti
brata koji mi je na rukama izdahnuo, izvue poslednji
adut slavna ratnica Visokog.
Valirovi ljudi su uzjahivali konje, sa svih strana
su dolazili vojnici, dajui se u poteru a da nisu ni
pripasali oruje kako treba. Zapovednik grada-tamnice
Juga je i dalje netremice gledao u Tinine oi. Videla je
u njegovim istu onu iskru elje koju je Varul imao
kada je u jednom od poslednjih velikih juria Velikog
rata pao, ba dok mu je Tina sa svojom jedinicom bila
uz bok.
Koliko ljudi ima? Dodeli nas razliitim
jedinicama ako mi ne veruje, samo ne oklevaj!,
viknu Tina.
Ljudi...? Glavni konjanici su mi ve u poteri,
trae jueranje begunce. Dvesta pedeset konja mi je
van grada, ratrkanih. Ostali su mi strelci i kopljanici,
kao i garda. Moda jo 200 konjanika je tu. Tina...,
ree Valir, pa zastade na tren. Progutao je pljuvaku,
a onda dovri misao.
Ako ima neto sa ovim, ni krv mog brata koju
si primila na svoje ruke nee te spasiti. Poi. I ne
vraaj mi se bez Sardara, ree i viknu: Dajte im
oruja i njihove konje. Brzo! Brzo! Svi za beguncima!
Svi!.
Pasilisova sa olakanjem primi tu vest. Stegnu
pesnicu i, koliko je to umela, odradi isto to i vojnici
Juga kada primaju zapovest.
Neu te izneveriti. Varula moda nisam uspela
da spasem u Velikom ratu. Tvoju ast i poverenje
hou. Ima re Tine Pasilis, izgovori, pa u jednom
skoku uzjaha konja, ba kao i Nil. Sholarima su
pomogla dva mlada vojnika, a onda se pridruie
ostalim konjanicima koji izjurie kroz kapiju.
182
_________________________________________________
Ispred nje ih je doekala kia strela.
Odstupnica koju su prevratnici organizovali bila je vie
nego dobro sinhronizovana sa begom. Konja je bilo
vie desetina, sa svakog od njih lukovi su bili zatezani,
a putani velikom brzinom. U daljini, videle su se etiri
grupe koje su u razliitim pravcima naputale
Podnoje u punom galopu. No bi ih sakrila da je bila
tmurnija, ali je vedro nebo samo sve jo vie
mistifikovalo.
Razdvojili su se u etiri pravca!, povika Nil
ono to je Tina ve bila opazila. Samo... kuda krenuti?
U kojoj od etiri grupe je bio Sardar? Kako se probiti
kroz polukrug strelaca na konjima, osim frontalnog
juria na njih, juria u kome e mnogi izginuti pre
nego to se uopte i dodirnu maevi?
Nejt odjednom progovori dok su se i oni i neki
vojnici povlaili ka bezbednosti iza kapije, a prvi ratnici
Juga ve uveliko ginuli pred njom zbog strela.
Nisu nigde pobegli. Sve je ovo varka, izgovori
mladi sholar i, sputajui kapuljau na vrh svojih lea,
ugleda zbunjene poglede ostatka etvorke.
Nejte?! ta pria to?, upita Nil, kada je svog
konja konano uterao podno unutranjih strana zidina,
dok su hrabri vojnici Juga u juriu prolazili pokraj njih,
galopirajui ka prevratnicima.
Grupa koja je krenula levo ka Kriku sigurno
nije ona u kojoj je Sardar. On mora iv da bude, da bi
se prevrat izveo, zar ne? Zato ka kralju Juga svakako
ne ide. Nije ni u one dve koje su se uputile ka severu.
Preveliko je to prostranstvo, a ba tu je najvie
ratrkanih konjanika Podnoja, koji trae druge
begunce. Logika kae da su krenuli desno, na Istok,
ka Ri. Ali, na asovima strategije uili smo da...,
ree Nejt, a Alek ga dopuni:
... da Ra nikada ne radi neto to se
oekuje.
183
_________________________________________________
Tina je pogleda Nila. Bila je zbunjena koliko i
on, a eljna da se i sama da u poteru. Rei mlade
sveznalice bile su, meutim, prilino mudre. Kao i
obino kada bi Nejt progovorio.
Gde misli da su, Nejte?, upita ga Pasilisova.
Van zidina, svakako. Moda tik uz njih. ekaju
da vei deo strae krene za etiri grupe, pa da se
neprimetno iskradu. Samo, nee oni ii drumom ka
Struni. Niti e ona vea grupa konjanika ii pravo do
tog grada, ve e, vremenom, krenuti i ona na sever,
da zavara trag i olaka put pravim beguncima. Mislim
da e svakako ii istono, verovatno ka Struni. Samo,
neprimetno, izgovori Nejt u meteu koji je kod kapije
bivao sve vei, zbog sve brojnijih vojnika Juga koji su
pristizali to na konjima, to trei.
Tina se okrenu Arilionu i brzo donese odluku:
Nile, idemo napolje. Okreni konja odmah
desno, uz zidine. Ako nikog ne primetimo, vraamo se
do kapije, pa emo ka Kriku. Tamo bi se najmanje
oekivalo da e Sardar krenuti. A to je, izgleda, i
najverovatnije, ako Nejt nije u pravu, ree Tina, pa
im joj Nil klimnu glavom i obode Vihora, krenu za
njim.
Pred kapijom je shvatila da su joj Valirovi
straari vratili i ma i koplje i luk, ali ne i tobolac sa
strelama.
Samo mi jo to falilo, pomisli, nadajui se da
joj strele nee trebati. Prevarila se.
Nisu ni tri minuta galopirali istono, uz sablasno
puste zidine Podnoja, a dok se iza njih odvijala
poslednja bitka prevratnika sa strelama i nadirue sile
Juga, koja je napuala grad-tamnicu, pokraj njene
kose prolete neto.
Strele, glave dole! Eno ih tamo, meu
drveem!, viknu Nil i isue ma, te sa Vihorom za tili
as odmae Tini i sholarima, uputivi se pravo ka
184
_________________________________________________
mestu na kome Pasilisova spazi bar est, sedam
silueta.
Nil maem posee prvog koji je izaao pred
njega, to i nije bio teak zadatak jer nije mudro kao
peak izlaziti pred konjanika u galopu, a onda Tina
primeti da ostali u toj grupi poinju da uzjahuju svoje
konje. Arilion se ve maevao sa jednim od njih kada
Tina svojim kopljem pogodi u grudi prevratnika koji je
probao da sa boka prie princu Obala.
Tina, levo!, povika Alek, a Pasilisova
instiktivno sae glavu, te na mestu gde joj je bio vrat
oseti da, iznad temena, prolee strela.
Ona odmah okrenu konja u levo i nekoliko
trenutaka kasnije svojim maem probode strelca koji
nije stigao da ispali sledei hitac. Odjednom se pred
njom stvorie dva konjanika, sa isukanim sabljama,
kakve su nekada na turnirima nosili stari Platovi,
smatrajui i to dovoljnim za maeve rivala. Ples elika
mogao je da pone.
Ako je ita volela, to je da se snalazi u tekim
situacijama. Istovremena borba sa dvojicom nije joj
bila strana, mada se nikada nije borila sa dva Plata u
isti mah. A Platovi nisu bili tek tako birani u gardu
kralja Re. Iako su ovi bili u poznim godinama,
oigledno odani nekadanjem kralju Vrolu Pagroru,
borili su se vetije nego to je Tina bila u stanju da sa
lakoom izdrava. Primetila je da Nil odjednom silazi
sa konja, ali nije stigla da detaljnije razmatra razloge
za to, jer su je sa dve strane seiva pretila sve vie i
sve jae.
U njenu borbu odjednom se umeae Nejt i
Alek, vie viui i vitlajui maevima, nego to su
predstavljali istinsku opasnost po iskusne borce Re.
Ipak, iznenadie ih, sasvim dovoljno da panja jednom
od njih popusti. Tina ga posee po nadlaktici, te se
odmah posveti drugom, na koga je jurnuo Alek. Plat
odbi ma mladog sholara sa lakoom, krenu da ga
185
_________________________________________________
sabljom probode, ali je Pasilisova svojom otricom bila
bra. Vrh maa zabila je u grudi vojnika Re, ne
primetivi ba potpuno koliko se Alek trese od susreta
sa smru, jer je pogledom potraila Nila. A on, siavi
sa Vihora, uveliko je bio u borbi. Jedan na jedan. Sa
ovekom oko ijeg vrata je bio privezan plat. I koji je
imao onaj isti surovi pogled, serviran uz tihi smeak,
koji nije videla pet godina.
186
_________________________________________________
Ben
Pogled sa drugog istonog kraka najveeg
grada u Pet kraljevstava nije nagoveavao nita loe.
Naprotiv. Morska zvezda je, kao i svih prolenih zora,
kupana sa dve strane, istovremeno. Neobine zidine,
rasporeene u osam dugakih, picastih krakova, sa
zapadne strane kvasilo je More bez kraja, a sa istoka
su se kupale u prvim zracima Sunca. Ben je stajao
pokraj svoja dva preostala Trozupca, gledajui kako se
jutro budi u njegovom kraljevstvu. Razmiljao je,
meutim, o daleko sumornijim temama.
Nil se jo nije javio?, upita svoja dva verna
uvara.
Nije, gospodaru, odgovori mlai lan garde
kralja Obala, kome se on odmah obrati.
Polsi, hou da mi sin bude u prestonici pre
nego to sve ovo pone. Ne zanima me gde je, hou
da bude tu. Ako treba... koristi i ivotinje, ree Ben
Arilion okrenuvi se ka Trozupcima.
Mlai je klimnuo glavom i otiao. Stariji je,
drei trozubac u svojoj levoj ruci, priao vladaru.
Kralju moj, Nila emo nai, ali jo neke stvari
moramo obaviti, a vremena je sve manje.
Znam, Virte. Vrlo dobro znam. Da li su
kapetani pristigli?
Jo uvek ne svi. Ako ne raunamo one koje ste
poslali da idu pravo u Veliku trnicu, jo oko etvrtinu
ekamo, odgovori Virt, po godinama gotovo identian
kralju i njegovih 42.
Ben se zagleda u obronke planina koji su
razdvajali njegovo i Visoko kraljevstvo.
Ima li kakvih vesti od njih?, upita, klimnuvi
bradom u pravcu planinskog venca.
Kraljica Vindain se jo nije oglaavala. Bar ne
posle onog pisma koje je pticom stiglo pre dva dana,
odgovori Trozubac.
187
_________________________________________________
Previe tiine, prijatelju stari. Previe... Vojska
nam je spremna, samo se nadam da neu morati da je
uveavam, ree vie za sebe Ben Arilion.
Gospodaru, mislim da narod vrlo dobro zna ta
bi moglo da usledi. Osea se u vazduhu, a i slepi uju
da naa vojska koraa ka Morskoj zvezdi. Na va
poziv, odazvae se, uz nju, i svi drugi koji treba da se
odazovu, ree Virt.
Mislio sam da je Veliki rat poslednji koji u
voditi kao kralj, Virte. Zar opet da piem ... u vojsku
se poziva svako muko od 14 do 44 godine? Nisam
mislio da u morati da diem oruje na one koje sam,
konano, posle svih razmirica i sukoba, mogao da
ponem da zovem prijateljima, ponovo izgovori vie
za sebe kralj Obala.
Njegov verni straar oduta najpre.
Ako neko na vas podigne svoje oruje, kako
ga onda prijateljem moete zvati?, ree Virt
Trozubac.
Da bar postoji razlog, pa da ovo novo
prijateljstvo ruimo u krvi. Ovako emo biti krvavi i mi
i Jug, a da povod nije nita drugo nego loa procena,
izgovori Ben Arilion, pa okrenu pogled ka Virtu.
Poimo dole, ree kralj, a im su krenuli da
se sputaju niz kamene stepenice, gde ih doeka
Morska straa, nastavi da se obraa lanu svoje
garde: Poalji nekog da javi mojim erkama, kada
ustanu, da neu dorukovati sa njima. Videu ih
kasnije. A ti mi se pridui u maloj sali, za pola sata
poinjemo.
Trozubac klimnu glavom i odvoji se na
poslednjem nivou. Kretao se pokraj malih straarskih
otvora u zidinama od kojih su mnogi napadai
vekovima bili odbijani kada bi krenuli na glavni grad
Obala. Ben ga isprati pogledom, pa proe rukom kroz
sada ve prosedu kosu koja mu se sputala do
ramena. Jednim pokretom ruke je uveza, a onda se sa
188
_________________________________________________
trojicom straara spusti niz tri preostala nivoa, te
napusti krak. Kada je proao i kroz kapiju
unutranjeg, gotovo krunog bedema, razdvojenog od
osam krakova koji su i inili Morsku zvezdu morskom
zvezdom, zakoraio je na plonik.
Pogled pred njim bio je manje impresivan nego
onaj preko zidina, ali mu je bio drai.
Moj grad. Moj narod, ree sebi, te uzdahnu.
Sporo se kretao pokraj baraka namenjenih
Morskoj strai. Vojska je oduvek ivela tik uz
unutranje zidine, ali ne i daleko od ostatka sveta. Tek
to je zamakao iza poslednje zgrade, u kojoj je bila
komanda flote, osmehnuo se. Pred njim se prui
pogled ka pijaci, na kojoj nije kupovao nita ve
godinama.
Prodavci su poinjali da iznose svoju robu na
stolove tog ne ba malog trga, nesvesni pritom da im
ka ulovu ili onome to e preprodavati koraa kralj.
Uurbanost, tako obina za sve jutarnje sate svih
pijaca na svetu, kao da je te zore imala neku posebnu
vanost za vladara Obala. Moda poslednje mirne zore
Morske zvezde, njegove prestonice.
Ribaru, koliko je orada danas?, upita
iznenadni posetilac pijace.
Za srebrnjak moe..., ree pa tek tada
podie pogled prodavac, a odmah zaneme pred
prizorom.
Kralj se samo osmehnu i nastavi:
Za srebrnjak mogu tota, znam. Samo ne
znam koliko mogu da dobijem orade, ree kralj.
Uzmite, vae velianstvo. Ako je za vas,
uzmite slobodno! ast bi mi bila da se riba iz moje
mree nae na vaoj trpezi, odgovori ribar.
Lako je nahraniti kralja. Ali, ko e sirotinju?,
iznenadi kupac prodavca, te zavue ruku u dep i
izvadi zlatnik.
189
_________________________________________________
Da li je ovo dovoljno za dve korpe?, upita
ponovo.
Zlatnik? Za zlatnik moete dobiti i..., poe da
odgovara stari prodavac, od kralja stariji bar za deset
leta.
Ne treba mi vie. Uzmi te dve korpe i podeli
onoj deci tamo, mahnu kralj glavom u stranu, ka
deurliji koja je delovala prilino odrpano, a koja je
ekala da neko od prodavaca pozove i ponudi makar
kakav posao, ne bi li zaradili za obrok tog dana.
Da im... dam?, upita prodavac, pa sam
dodade: Razumem. Hou. Vredni su to maliani. Ali,
posla nema za njih ba uvek, bar ne onoliko esto kao
to bi oni to hteli.
Ben Arilion oduta. Znao je da i u najbolja
vremena postoje oni bez posla. I bez obroka. A ovo
nisu bila najbolja vremena, iako je mnogo toga poelo
da se podie i poravlja po zavretku Velikog rata. Pet
godina je, meutim, malo da bi umalo razrueno
kraljevstvo ponovo blistalo u punom sjaju. Otkrie
Novog sveta donelo je dodatnu ivost svima u
Obalama, ali siromaih je uvek bilo. Svuda, ne samo u
predelima kojima je kraljevao.
Kada je krenuo dalje, primetio je da itav
ostatak pijace stoji, kao u paliru, pognutih glava.
Videvi ko je reio da proeta najmanjom od pet
pijaca koje je Morska zvezda imala, prodavci su, kako
su i koliko to umeli, odavali poast kralju kog retko ko
nije voleo.
Proao je blago osmehnutih usana. Ne previe.
Drugaije bi bilo izvetaeno, lano. A nije hteo da
lae svoj narod. Ni tada, ni inae. Moda su ga ba
zbog toga najvie voleli, mada im nije bilo svejedno
kada je poeo sa reformama. Prve je uveo im je
doao na vlast, pre 22 godine. Samo to je zaustavio
pobunu protiv starog kralja, jedinog preostalog
Linveja, taj isti narod ga je izabrao za novog vladara
190
_________________________________________________
jer je stari, i pored svih napora i konanog poraza
neprijatelja, poginuo u buni. Iako mlad, odmah je
prionuo na posao, podiui pre svega trgovake
sposobnosti Obala, pa tek onda borbene. Od svih
novina, jedino su mrki pogledi pratili onu njegovu da
se svi 14-godinjaci alju na obaveznu vojniku obuku,
to je do tada bilo reavano slobodnom voljom
oblasnih gospodara. Neki su vojsku plaali, neki je
nisu ni imali ve su neobuene seljake i primorce vodili
u borbe, a tek poneko je imao sistem poput onog koji
je on potom uveo u celom kraljevstvu.
Vojnie, koliko je tebi godina?, upita
odjednom jednog od trojice lanova Morske strae koji
su ga pratili i po izlasku sa pijace.
Dvadeset, moj gospodaru, odgovori on, drei
koplje u jednoj ruci, dok je drugom dodirivao balak
maa.
Koliko si proveo u Vojnikom rtu?
Godinu obuke, potom jo dve svojevoljno,
ree mladi, ne skreui pogled ka kralju, dok je
koraao pokraj njega pazei na svog vladara.
I, ta te je navelo da ostane tamo toliko?
Tek tada ga straar pogleda, sa nekom udnom
iskrom u oima.
Otac i stariji brat su mi poginuli u Velikom
ratu, gospodaru. Otac nije bio obuen, ali vas je voleo.
Kao i cela porodica, odgovori vojnik iskreno.
A brat? ta je bilo sa njim?
Poginuo sa ocem, kada se Krst zauzimao. Od
strela su obojica pali.
Ben Arilion pogleda vojnika koji je utke
nastavio da prati ta se deava pred malom povorkom
koja se bliila Drugoj palati.
asno slui, mome. Sluaj zapovednika, dok i
sam ne zaslui to mesto. I neka Zlo nikada ne bude
jae od Dobra u tebi. Tako e ti otac i brat u plavim
dubinama biti najradosniji, ree odjednom vojniku, a
191
_________________________________________________
onda se pope uz iroko stepenite i ue u predvorje,
gde ga je preuzela druga straa, meu njom i Polsi.
Gospodaru, ree mladi Trozubac, sagnute
glave.
Reci, Polsi?
Poslate su ptice u sve nae gradove. dok mi
priamo, jo dvanaest uhoda kree ne bi li nalo vaeg
sina.
Dobro. Jesu li ostali stigli?
Uglavnom jesu. ekaju vas u dvorani,
odgovori Trozubac.
Ulazak u Malu salu, iako ona uopte nije bila
malih dimenzija, kralj obavi nakon to je na tren
svratio do prozora, uzeo au vode, pa produio sa
njom prolazei kroz irom otvorena vrata.
U sali su ve bili neki gospodari gradova Obala,
nekoliko vojnih zapovednika, kao i prispeli kapetani.
Sedite, naredi im Arilion, pa im se pridrui za
stolom.
Iza kralja odmah stade njegov sholar Mirdos
Drveni, jedan od najstarijih uenjaka, ali i dalje vrlo
ivahan. Polsiju se pridruio i Virt, a kada su oba
preostala Trozupca stala uz svog kralja, sastanak
ratnog vea, u neto krnjem sastavu od mogueg,
mogao je da pone.
Prijatelji, znate razlog zbog kog sam vas
okupio. Biemo kratki i jasni, jer nas mnogo toga
eka, ree Ben, pa okrenu glavu levo, te desno,
pitajui Ko jo nije tu?
Vlastela poe da se prebrojava, komandanti
neto neprimetnije.
Vidim i sam. Samo Lojda Trelesta nema od
onih koji bi trebalo da su tu. Verujem da e nam se
uskoro pridruiti. Treba da znate da Huan Haton nee
doi iz Tihe Kule. Rekao sam mu da, za sada, nema
potrebe da potee toliki put, ali da bude spreman da
sa severa morem poalje ljude, ako zatreba. Mant
192
_________________________________________________
Salas nee danas stii iz Igle, mora da sprovede sve
to sam od njega traio vezano za brodove. Naravno,
ostali iz naih junih gradova dolaze sutra ili dan
kasnije. Ima nas dovoljno, zato poujte, ree kralj i
ustade, etajui oko dugakog stola, sa rukama na
leima.
Nae uhode kau da je Jug ustao. Ceo. Nisu to
radili ni u Velikom ratu, sve dok im Pagror nije
polovinu gradova pokorio. Ali, glasine o tome da je
Zant umislio da sam ja kriv za smrt njegovog deteta,
izgleda da su tane. Ma koliko nemale osnova,
izgovori Ben, pa ruku osloni na rame Viba Lantoroa,
gospodara Velike trnice.
Vibe, iako se ini da vojska Juga kree pravo
ka prestonici, tvoj grad im je najblii. Hou da tvoja
vojska ostane u njemu, a tamo e joj se pridruiti i
treina flote naih junih gradova. Ne smemo da
dozvolimo nikakva iznenaenja.
Razumem, gospodaru, ree 50-godinjak, kog
je Arilion neobino voleo jo od dana kada se
odmetnuo od gusara i pomogao mu da srui ustanike
koji su se digli na prethodnog kralja Obala. Slinu
sudbinu imao je i Norb Vazuli, sada gospodar Lanine
ispostave, koji bi ba bio dobrodoao na ovakvom
sastanku, ali ga je kralj Obala uputio u Veliku trnicu.
Vladar potom nastavi da se obraa svom sagovorniku,
prieljkujui vesti iz Visokog kraljevstva. Vib Lantoro
je mogao da ima pre svih, jer je erku nedavno udao
za sina tamonje kraljice.
Reci mi samo, ima li kakvih rei od tvoje
erke? Sve to bi nam sada dolo iz Visokog u
mnogome bi nam pojasnilo na ta moe da se rauna,
a na ta ne, upita kralj Viba.
Sanja je sa Vortom, gospodaru. Sa muem ivi
u dvoru kraljice Vindain, kako i dolikuje tamonjem
princu. Od svadbe nije prolo ni pola godine, kralju
193
_________________________________________________
moj. Nisam od nje uo ni re vie od mesec dana,
naalost, ree Lantoro.
Dobro, Vibe, dobro. Samo, treba nam bolje od
toga. Poalji pticu, pitaj je kako je. Neka ne bude
direktnih pitanja o namerama Visokog, samo
nagovesti da si svestan... tekih dana koji su pred
naim kraljevstvom. Svaka informacija odande nam je
bitna, dodade Ben.
Vib je klimnuo glavom, a Arilion nastavio da ide
oko stola.
Ima li ko kakvu novost da podeli sa svojim
kraljem, a da je vredna spominjanja u ovom trenutku?
Ili da ja nastavim, imate od mene jo neto da
ujete, ree vladar Obala.
Pomalo iznenaujue, prvi progovori njegov
sholar.
Tuna vest stigla je iz Sabedorije. Srce starog
Daruniusa prestalo je da kuca prvog dana prolea,
izgovori Mirdos Drveni, pa u znak potovanja spusti
pregatu iza potiljka.
Mnogi za stolom pognue glave. Neki od njih
promrmljae kratke rei molitve, a kralj pomeri glavu
levo, desno. Nije bio ni najmanje srean zbog te vesti.
Mudar starac nas je napustio. Veliki gubitak.
Ba veliki. Zna li se ko e ga naslediti, Mirdose?
Ne jo uvek, gospodaru. Ume taj izbor u
Sabedoriji da... potraje, odgovori sholar iz reda
Drvenih.
Samo da nam tebe ne uzmu, nasmeja se na
trenutak Ben Arilion, osveivi bar na kratko tihu,
gotovo umalu atmosferu u Maloj sali.
Nije to sve, gospodaru. Moji prijatelji iz
Sabedorije na pitanja o detaljima mi odgovorie
golubom ve noas. Ali, guenje Daruniusa, verovatno
zbog godina, manje je u ovom trenutku vano od
drugog dela pisma. U njemu pie - da je minulih dana
Nil vien u koli. Moji prijatelji nisu znali razloge, osim
194
_________________________________________________
da se zadrao kratko, dok je Darunius jo bio iv,
dodade Mirdos.
Nil?! ta e on u Sabedoriji, morskih mu
talasa! Virte, jeste li poslali ljude tamo?, ree kralj, a
kada dobi odrean odgovor od Trozupca, naredi da se
to odmah uradi.
eta neka krene! Neu pojedince za takav
zadatak, vie ne znamo ta moemo da oekujemo
kada se sie niz planine Visokog. Neka prou kroz
umu tiine. Niko da ne ide zemljom Juga, da ne
pone kavga radi nas, dodade Arilion, a onda povisi
ton.
To vai za svakog od vas i sve vae ljude.
Neu da prvi ponemo bilo ta! Neu da se krv lije
zbog nekog naeg nepromiljenog poteza. Ako je
ikako mogue, zaustaviu ovaj rat, ali to mi nee biti
mogue ako bilo kod od vaih ljudi uradi neto na
svoju ruku. Jasno?
Jasno!, odgovorie uesnici sastanka.
Dobro. Ima li jo ko ta da doda, ili da preem
na stvar?
Tajac je potrajao tek toliko da Ben pomisli da
moe da nastavi sa priom, a onda se vrata otvorie i
kroz njih ue krupni Lojd Trelest, gospodar Brodilita,
najveeg grada u svih Pet kraljevstava od onih u
kojima su se naveliko pravila plovila.
Kralju moj, ree rikasti ovek duge, u
pletenicu uvezane brade, poklonivi se, a onda ne
saeka dozvolu da se obrati, ve sam nastavi, mimo
svih protokola:
Birila je pobegla, izgovori 62-godinji Trelest,
pomalo zadihan od penjanja uz ulazne stepenice.
Tiina u Maloj sali poprimi odlike buke. Niko
nita nije izgovarao, ini se minutima. Iako se radilo
samo o sekundama, svima je u uima bubnjilo Birila.
Birila?! Kraljica Re je na slobodi!? Kako?,
upita glasno Ben Arilion i zakorai ka Trelestu.
195
_________________________________________________
Krupni ovek, za dve decenije stariji od kralja,
nije stizao do daha. A i nije znao odakle da pone,
vide Ben.
Govori! uje li ta te pitam, Lojde! , zagrme
vladar Obala.
Sino smo krenuli ovamo. Mirno more, skoro
bez talasa. Samo nam se odjednom pridruila mala
barka. Sa Poslednjeg ostrva. Straa je pobijena, Birila
je utekla sa dvoje uvara, izgovori Trelest.
Tiina ponovo ispuni prostoriju. Dok kralj ne
sede za svoje mesto, nasloni obe ruke na sto i ree:
Zna li se ko su ti uvari, Lojde?
Iz Visokog su, kralju, odgovori rii, krupni
gospodar Brodilita. Tako su nam bar rekli.
Iz Visokog?!, upita se kralj, a ostali za stolom
poee da priaju u glas, neki su ak i ustali, poput
Viba, smatrajui da imaju da kau neto vano ba
tada.
Ben udari akom o sto.
Tiina!, dreknu i sve se umiri u trenutku.
Sedi, Lojde, pokaza kralj na stolicu pokraj
svoje koja je bila prazna, a koja je ba Trelesta
ekala.
Svi su razmenjivali poglede, to meusobno,
to prema kralju. On je utao, razmiljajui. Kratko.
Birila na slobodi. A izveli je uvari iz Visokog.
Neshvatljivo... Nemogue! Kako smo to uopte
dozvolili? Mi, oni, ostali... ? Kako!?, ree Ben. Ovo
sve komplikuje. Sve, izgovori Arilion, te opet udari
pesnicom o sto. Uzdahnuo je, ne gledajui ostale, sve
dok ne podie pogled ka najstarijem meu njima.
Mirdose, ti dobro poznaje kraljicu Vindain,
misli li da ima ita sa ovim?, upita kralj svog
sholara.
Sedi ovek, inae vrlo ivih crta lica, kao u
deteta, imao je tih trenutaka ozbiljniji pogled nego to
196
_________________________________________________
je Arilion to pamtio i u dane Velikog rata. Nije oklevao
sa odgovorom.
Mislim da mudrost kraljice Valerije ide dalje od
tako naizgled oiglednog plana. ak i da se usudila da
potrai razlog da oslobodi Birilu, a taj razlog meni nije
poznat, niti je lako dokuiv, Visoko bi to uradilo
drugaije. Ne tako oigledno, sa dva svoja uvara koja
oslobaaju Birilu i bee sa njom. Ne, mora da je neto
drugo bilo u pitanju, kralju, ree sholar.
Mrmljanje se opet pojavi meu vlastelom i
zapovednicima, uglavnom kao odobravanje. Utia se
kao i prethodni put, kada je kralj progovorio.
Da. Svakako. Bilo bi to previe oigledno.
Osim ako im namera nije bila da bude izvedeno
oigledno. Samo, ta time Visoko dobija? Ma koliko
luda bila pomisao da bi se kraljica Valerija udruila sa
Birilom... stvarno, ta bi time dobile? Visoko bi dobilo
tri neprijatelja i nepostojeeg saveznika, koji je pet
godina na kolenima. Birila... Birila bi dobila slobodu.
Ali, ta moe da ponudi zauzvrat Valeriji? Ne, ljudi,
ovde je neto drugo posredi. Saznaemo ta, bile su
poslednje rei Bena Ariliona pre nego to je poeo da
deli zadatke.
Lojde, poalji pticu u svoj grad. Hou da svi
raspoloivi brodovi krenu u potragu za Birilom. Vie od
polovine neka krene niz obale, na jug. Ako je na
slobodi, sigurno e se vratiti u kraljevstvo kojim je
nekada vladala, ali to nee raditi kopnom, previe je
opasno. Manji deo brodova neka poe na sever, hou
da najbolji ljudi idu kroz Severno more, ma koliko da
je opasno u ovako rane dane prolea. Tri broda alji u
Novi svet, ako je reila da tamo provede svoje
poslednje dane, izgovori kralj Obala, pa se okrenu
drugima.
Odbranu kraljevstva emo voditi iz dva dela.
Jug marira ka nama i krenue ili na mene lino, ili na
Veliku trnicu. Blia im je, a presekli bi tako kopnenu
197
_________________________________________________
vezu koju imamo sa naim jugom. Vibe, dobie
treinu naih armija za odbranu, a ukoliko se Zant
usudi da krene u osvajanje Igle, u ta sumnjam iako
je najprimamljiviji plen ba tamo, zgromiemo ga sa
severa i juga u jednom naletu, ree Ben, a salom se
zaori odobravanje i pozivi u rat.
Njegova podignuta ruka sve ih utia.
Rat je jedno. I dobiemo ga au i hrabrou.
Ali, neemo glupou da ga izazovemo. Upamtite, ni
jedan jedini va ovek nee potegnuti oruje prvi, niti
ete reagovati ako vojska Juga zakorai na vae
posede sve dok oruje ne potegnu na nas. Hou da
se ovaj rat ne dogodi, a ne da pobedimo u njemu.
Nekada je najvea pobeda ne boriti se. Dok to ne
izvedemo, neka pria o Birili ne prelazi vae usne bez
mog doputenja. Najmanje to nam treba je novi
razlog za paniku u narodu, ree u mirnijem tonu kralj
Arilion, pa dodade utihnulom skupu da e se posle
ruka sa svakim od njih ponaosob susresti oko linih
zaduenja koje je isplanirao.
Srce mu je jo uvek bubnjilo u uima kada su
pozvani gosti izlazili iz sale, jer je na usnama skoro
svakog od njih bilo Birila je slobodna. Slobodna!.
Kako je to moglo da nam se desi... Kako?,
pitao se, sve dok iz sale nisu izali svi osim njegovog
vernog sholara i dvojice Trozubaca.
Mirdose... pii, ree starcu, a on odmah
primaknu papir i pero, koje umoi u mastilo i pogleda
vladara Obala, uveliko smeten u stolicu.
Kraljici Vindain, mudroj vladarki kraljevstva
koje je vekovima pokazivalo i razum i prijateljstvo. Sa
tugom piem vest da je Birila slobodna. Sa nevericom,
da ju je oslobodilo dvoje uvara Visokog. Potvrdu
ovog drugog nemam, ali su rei sa Poslednjeg ostrva
bile vie nego uverljive. U srcu verujem da Visoko sa
tim inom nema nita, o emu emo, nadam se,
uskoro razgovarati i lino. Do tada, ekam odgovor, sa
198
_________________________________________________
verom da e biti ispunjen mudrou koja vas je uvek
krasila. Odgovor na moje pitanje: moe li se na vojsku
Visokog raunati kao na branu pred armijom Juga, dok
ne utvrdimo Istinu?, u dahu izdiktira Ben Arilion
sholaru, udari prstenom peat u vosak koji je Mirdos
nalio na dnu, a onda se kralj okrenu svojim uvarima.
Polsi, hou da poe odmah na Poslednje
ostrvo. Odaberi sam ljude, ispitaj ta se desilo tamo,
nemoj da se ustruava ni da bude ono to jesi.
Skaka mi je sada potrebniji tamo, da saznamo ta je
bilo sa Birilom, nego dok unutar zidina ekamo Jug.
Virte, ti e poi sa mnom, izgovori kralj Obala, te
potapa po leima sholara koji se uputi ka pticama.
Ben je sporo izlazio kroz vrata, u pratnji Virta.
Za razliku njih, hitronogi Skaka a Trozubac Polsi i
ivahni Mirdos, ubrzano su poli svojim poslovima.
Kralj na stepenicama zastade i pogleda jo jednom
grad pred sobom. Dan se uveliko razvijao, a ivost u
Morskoj zvezdi nije nagovetavala crne vesti i slutnje
koje su se nevidljivo nadvijale nad prestonicom. Misli
o tome prekinu mu glas vernog Trozupca.
Gospodaru, smem li da primetim neto?, ree
Virt.
Sluam, ree kralj, i dalje zamiljenog
pogleda.
Kada ste dolazili na vlast, pomo sa gusarskih
brodova nije bila mala. Moda bismo i njih mogli da
obavestimo o Birilinom begu...
Da raspiemo nagradu?, zamisli se Arilon. Pa
dodade: Isprva, ne deluje to kao loa ideja. Samo,
poslovati sa gusarima je najee loa rabota. A i ta
da im ponudim, Virte? Da izbegnu pravdu ako nju
dovedu ivu? Od takve pravde bie im drae bogatstvo
Re, koje e im neko ve prikupiti. Ako im blago
ponudim, narod mi nee oprostiti to zlato uzeto od
njega dajem onima koji su mnoge nae ljude poslali u
plave dubine. Ne, Virte, ovo emo reiti sami. A i
199
_________________________________________________
vanije stvari nas sada ekaju. Samo, neemo sedeti
skrtenih ruku, ree Arilion, pa po silasku niz
poslednje stepenice porui svom vernom prijatelju, a
uvaru:
Stigni Mirdosa i reci mu da poalje pticu i u
pilju. Ako je neko oslobodio Birilu, probae da
oslobodi i njenu decu. Malog Pagrora Vorlona i onog iz
Zlatnog pramena... kako mu ime bee, Dereka, neka
dri uetvorostruena straa. Neka iz Minje ode
preostala vojska u pilju, neu nikakva iznenaenja u
sopstvenom gradu-tamnici. Ne sada, ree Arilion, te
se uputi pravo ka svom dvoru, u pratnji strae koja ga
je saekala na ploniku, to je Virtu bilo dovoljno da
napusti Bena i ode u kulu sholara.
Dolazak pred dvor, kralj Obala iskoristi da
zagleda dranje mladih vojnika koji su se u palir
poreali ne bi li ga pozdravili. Nisu bili iz Morske
zvezde, video je to po pogledima koji su se pruali sa
oborenih glava. Nikada ranije nisu bili toliko blizu svog
vladara, primeti. I, ba zato, rei da im se obrati,
potpuno ih zbunivi.
Niste me nikada ranije videli? Onda podignite
glave, momci. Podignite, slobodno. Ali, ne gledajte u
meni samo svog kralja. Gledajte u meni svog oca.
Starijeg brata. Strica. Niste dovde doli da biste branili
mene, nego svoje kraljevstvo. Nae kraljevstvo. I svog
oca. I brata i strica. I majku... Imajte njih uvek u
svojim srcima. I ko god da krene na vas ovde, znajte
da korak iza vas stoje oni. Vai. Njih branite, gde god
da stojite. Njih, ne zaboravite to nikada!, viknu kralj,
a stotinak mladih vojnika zagrme Arilion! Arilion!,
podiui svoja koplja i maeve.
Ben tada pogleda ka prozoru na prvom nivou
dvora, odakle su ga gledala dva para oiju.
Ustrao je uz prve, a onda i unutranje
stepenice i na njihovom vrhu zagrlio dve devojke. Od
kada je Modesta izgubio u Velikom ratu, njegovu
200
_________________________________________________
sestru bliznakinju, sada ve 14-godinju Anju, kao da
je voleo dvostruko vie nego pre. Ba kao to je u srcu
uvek imao i etiri godina stariju Val, ve stasalu
devojku koja ga je, kako su dani odmicali, sve vie po
avanturistikom duhu podseala na njega samog.
Val. Anja. Obaveze su me spreile da budem
sa vama na doruku. Da nadoknadimo to uskoro za
rukom, moe?.
Zagrljaj je bio dovoljan odgovor, iako Val
progovori.
Oe, bojala sam se da se neto nije dogodilo,
im te nije bilo za stolom. Nikada ranije nisi propustio
doruak, ta se dogodilo danas?, upita ga devojka
lepote nalik pokojnoj majci. Primetio je tada njenu
naizgled naprasnu zrelost. Samo, oi koje su krasile
skladno lice Val bile su ljubiastije od ene koja ju je
rodila, a po koju je bio koban poroaj blizanaca.
Ozbiljna su vremena, Val. Proputeni obrok je
nita ako se propusti za ivot vaan detalj, ree joj, a
po kosi pomazi Anju.
Danas nemoj daleko od obale. Bez obzira ta ti
delfin bude govorio, nasmeja se mlaoj erki, a ona
mu odgovori istim pokretom usana, ali i pomalo
ponosno:
Umeu da vladam situacijom, oe, ne brini.
Ben je voleo svoju decu. Tako to obino biva sa
oevima, ma koliko ne umeli to da pokau ponekad.
Gubitak jednog deteta, Anjinog brata blizanca Modesta
kojeg je lino kralj Re pogubio, bio je udarac od kog
je mislio da se nikada nee oporaviti. I nije. Ali, talasi
spiraju sve, pa i stare rane, kao da u svoj glas,
primetivi koliko je poeo da ceni svaki trenutak sa
svojom decom otkako ih je ostalo samo troje.
Zna li se gde je Nil?, upita Val.
Izgleda da e nam se uskoro pridruiti. Iz
njemu znanih razloga otiao je do Sabedorije.
201
_________________________________________________
Do Sabedorije? Kad su njega pa zanimali
sholari... ast Mirdosu, ree starija ki kralja Obala.
Ben oduta. Ne zato to nije ta da joj kae,
niti zato to je neto eleo da sakrije od nje, ve zato
to je upravo Mirdosa spazio kroz prozor kako
uurbanim koracima prilazi spoljnim stepenicama, a
onda ulazi u dvor.
Poite vas dve, uskoro u vam se pridruiti,
isprati ih otac, a onda se okrenu, i vrati se nekoliko
koraka ka stepenicama. Ba tu se srete sa starim
sholarom koji je imao previe uzrujan izraz lica da bi
Arilion pomislio da se neto dobro desilo. Zadihanost
starca bila je razlog za sekund duu tiinu nego to je
vladar imao strpljenja.
Govori, Mirdose, ta se desilo?
Kralju... Tiha kula je napadnuta.
Ben isprva nije razumeo tu reenicu. Oekivao
je neto o sinu. Ili Birili. Ili vojsci Juga koja se kretala
ka njegovom kraljevstvu. Najseverniji grad Obala
nikako se nije uklapao u te tri strepnje. A i ko bi
mogao da napadne Tihu Kulu, pomisli.
O emu pria, Mirdose?, upita svog sholara,
a ovaj mu prui pismo.
O ovome.
Kralj odmota smotuljak, pogleda prvo potpis i
peat Huona Hatona, starog gospodara Tihe Kule koji
je u detinjstvu bio prijatelj Benovog oca. Tek onda
poe da ita.
Kralju moj, napadnuti smo. Povod ne znam,
jer ga ni ja ni moji ljudi izazvali nismo. Prvi nalet smo
odbili, ali se vojska sliva sa svih strana. Sever je
krenuo, proita u sebi Ben, zaprepaen.
Sever? Sever je krenuo? Mirdose, o emu
Haton to pria?!
Voleo bih da znam i sam, gospodaru. Ali, znam
onoliko koliko pie u pismu. Poslao sam prvu pticu, da
202
_________________________________________________
nam kae o brojnosti, zahtevima... Vie od ovoga to
vi znate ne znam, odgovori iskreno sholar.
Ama, kakav Sever, kakav napad?! Zato?!,
poe da se pokraj vrha stepenita kree Ben, ne
shvatajui nita. Bar u tom trenutku. A onda zastade,
podie ruku, pogleda jo jednom pismo, pa onda jo
jednom te zastade kod rei Povod ne znam.
Povod ne znam... To pie, Mirdose. Kao to mi
nismo znali najpre zato Jug kree na nas. A sada mi
je jasnije, ree Ben Arilion i dodade:
Deca. Ova dva ratna pohoda su zbog poginule
dece.
Tada zau vrisak. Anjin.
203
_________________________________________________
Vili
No se ve nadvila nad Vrelom. Vili je sedeo na
krevetu, gledajui ma, mnogima udan. Njemu
jedini kog je voleo svih ovih godina. Na aku
udaljenosti od balaka imao je jedan tanji deo, veoma
udan za maeve u Pet kraljevstava, ak i za
Istonjake. Posle tog suenog dela, otrica se vrlo brzo
nastavljala u svom svojem sjaju i veliini. Taj
neobini, uzan detalj, dug kolika je Vilijeva aka, bio
je vie puta obmotan tankom koom. U samoi sobe
odvijao je tu traku, polako. Sve dok se u metalu nisu
ukazala prva slova. Potom i sva ostala.
Ma je ovaj nepobediv kada ast njime
rukuje, bile su rei uklesane u elik, u dva reda. Setio
se oca, koji mu je i naruio ba takav ma. Setio se
prvih pokreta njime. Prve pobede na turniru. I mnogih
trijumfa u Velikom ratu. Uzdahnuo je, neprimetno, na
tren. I poeo da vraa konu traku oko rei, kada se
vrata sobe otvorie.
Gospodaru Vili, ree Bobi. Stigao sam.
Sholar je, iako ozbiljnog lica, delovao i u tom
trenutku prilino zabavno. Valjda zbog umazanog dela
usne, koju nije obrisao posle veere.
Sedi, mladi prijatelju. Sedi. Neemo dugo,
ree mu Turlok, pa se i on smesti na jednu od etiri
stolice, okrenut ka sholaru. Razgovor je tekao prilino
brzo.
Kao to sam rekao i deci, u zoru kreem za
Iglu. Sam. Tebe eka jako ozbiljan zadatak, iako,
iskreno govorei, nisam siguran da bi i iskusniji sholari
mogli da ga ispune.
Bobi se sav pretvorio u uvo. Veliko uvo,
pomisli Vili posmatrajui krupnog deaka kom se sa
lica izgubi njegova uobiajena vedrina. Potpuno se
posvetio zadatku koji je tek trebalo da sazna.
204
_________________________________________________
Nekim udom, na korak smo od uda, mome.
Samo... ti e morati da proba da ga izvede. Zna za
teratorne?,
upita
gospodar
Bedema
svog
sagovornika. On mu odgovori klimanjem glave,
otvorenih usta kada je uo poslednju re.
Visoko ih ima dva. Postoji mogunost, ne
velika ali postoji, da na teratornu odemo u Novi svet,
izgovori Vili, a Bobi osta nem. I potpuno zateen.
Plan je jednostavan, Bobi. U narednih sedam
dana Vrelo bi trebalo da poseti kraljica Vindain. Ti e,
sa Silvijom Kasiopi, probati da je ubedi da nam
dozvoli taj... let.
Na teratornu? Teratornu!? Ali... gospodaru...
Niko nikada nije leteo na tom udovitu?, upita
zbunjen, primetno i uplaen sholar.
Tako sam i ja mislio, Bobi. Ne znam ak ni da
li se kae jae na teratornu ili leti. Ali, Silvija mi
kae da su u Visokom to usavrili. Imali bismo mi...
jahaa koji bi nas odveo u Novi svet. I to za dva,
najvie tri dana.
Tri dana!? Gospodaru! Umesto vie od dva
meseca! Ma, da li to moje ui dobro u..., poe Bobi,
uzbueno, radosno da govori, ali ga Vili prekinu.
Polako, prijatelju mladi. Polako. Male su,
gotovo nikakve anse da nam se to odobri. Kraljica
nije od onih koja donosi takve odluke lako, naroito ne
u ova opasna vremena. Teratorn moe da joj bude od
velike pomoi ako rat stvarno izbije, ili se rasplamsa
toliko da i Visoko bude uvueno u njega. Zato e mi
biti potrebna tvoja mudrost. Zajedno sa Silvijinom.
Bobi je utke sluao Turloka. Hteo je neto da
kae, ali je ostao nem, ekajui svoj zadatak.
Na tebi je da, kako god zna, ubedi kraljicu
da to dozvoli. Moramo po Istinu, hitro, zna to vrlo
dobro. Nai nain da i nju ubedi u to. Uostalom,
Drveni si, ako iko zna sa ljudima, onda ste to vi, ree
nasmejani Vili, te potapa zbunjenog debeljka.
205
_________________________________________________
Razumem... Mislim, valjda razumem. Nemam
pojma kako u to da izvedem, gospodaru, ali dau sve
od sebe. Dajem re, umalo poe da zamuckuje Bobi,
a onda se prenu, pa gotovo uplaeno povika: ta
emo ako nam kraljica ne odobri?!
Ne smemo da gubimo vreme, mladi prijatelju.
Sedam dana moe mnogo da znai. Zato ja kreem
brodom u Novi svet. A ti probaj da izvede neko udo
sa kraljicom. Uspe li, alji pticu u Iglu. Meni e trebati
bar tri dana amcem do tamo, a dalje u krenuti
sedmog dana od naeg sutranjeg rastanka. Saekau
taj dan i, ako vesti od tebe ne bude bilo, poi brodom
u Novi svet. Odbije li kraljica predlog, kao to mislim
da e, kreni sa decom niz reku. A potom na neki brod
za Novi svet. Tamo emo se nai, zavri Vili.
Bobi je klimao glavom. Razumeo je koliko su
male anse da uspe, no u pogledu mu se videlo da se
nije bojao toga toliko, koliko dvomesenog puta kroz
More bez kraja bez da Turloka ima uz sebe. Pa opet,
Vilijev blagi pogled, ma koliko bio upuen od strane
jednog od najveih junaka koje je Pet kraljevstava
ikada videlo, donese odjednom neki udan mir na lice
mladog sholara.
Sve sam razumeo, gospodaru Vili. Krenuemo
amcima za sedam dana. Ako nam kraljica ne uslii
molbe, naravno. A nadam se da hoe. Mora. Mislim,
dau sve od sebe..., poe opet da brza Bobi, a Turlok
se na tren zapita kako li ba njega odabrae od svih
buduih Drvenih, a mnogo je mudrih sreo iz tog
sholarskog reda.
No je protekla mirno, ne i uz mnogo sna, no
Vili nije bio od onih koji su morali mnogo da budu van
jave da bi u zoru bio oran. Bez pozdrava, ne elei da
budi decu, napusti odaje, a na vratima ga doeka
Silvija, sa svojom straom.
Neka te nebesa uvaju, Vili, porui mu, uz
blagi naklon glave. Bila je smirena. Bar je delovala
206
_________________________________________________
tako Turloku, iako su oboje znali kolika opasnost
vreba. I njega koji odlazi, i one koji stoje na putu
velike vojske Juga.
Uz tri zaveljaja, mahom sa hranom, uao je
nedaleko od mesta rastanka u najmanji amac,
snanim rukama se potrudio da ga vesla oduguraju od
obale, a onda klimanjem glavom pozdravio enu koja
je upravlja Vrelom.
Izuzetna..., pomisli, zahvalan Silviji na svemu
to je uinila. Ili bar probala da uini svojim planom.
Prvi dan je protekao mirno, mada Vili primeti
da je reka poela sve vie da se iri. Od poetnih
penaestak stopa, sada je ve bila bar duplo vea, ne i
nemirnija. Prenoio je na obali, posle lagane veere i
etnje koja je bila kraa nego to je to obino inio.
Jutro je iskoristio da se protegne, poigra
maem kao kada se pripremao za turnire, gledajui s
vremena na vreme prate li ga kakve oi. Nikoga nije
bilo uz reku tako rano, ali jeste kasnije tokom dana.
Neki od seljana Visokog, uglavnom devojke
koje su poranile da bi oprale ve, netremice su gledale
kako snane miice momka, kome kao da se sunce
uplelo u kosu, vode amac sredinom toka. Osmehnuo
bi im se, ali je znao da bi time samo dodatno razbudio
njihove enjive poglede, pa se samo nakloni i nastavi
da upravlja amcem. Izlazak iz Visokog se bliio kraju,
a granicu je predstavljao Visoki vodopad. Do njega,
Vili je putovao mirnim, lepotom omaijanim
prostranstvima koja su pripadala kraljevstvu u kome
nije imao nikakav problem. Od Visokog vodopada
poinjalo je kraljevstvo na koje je njegovo kretalo u
rat. Obale.
amac je uputio ka peanom delu koji je video
sa desne strane. Vie stotina stopa od vodopada
zakoraio je na tlo, uveliko donevi odluku kako e ui
na teritoriju onih koji e ga uskoro neprijateljem zvati.
207
_________________________________________________
Veliki vodopad je bio prirodna lepota, ali i
prirodna prepreka za sve koji bi rekom poeleli da idu
od Vrela sve do Igle. Vekovima je ve bilo jasno da je
nemogue preiveti pad sa amcem koji bi preao
preko ivice. Upravo zato, useci koji su u tlu napravljeni
i na levoj i na desnoj obali omoguavali su putnicima
da, koraajui po suvom, vuku po uzanom vodenom
putu amac sve do same litice. Tu bi ih, bilo da idu
jednom ili drugom stranom reke, saekala mogunost
da im, na ekrk, ljudi Obala spuste na nosiljci amac
tik pokraj slapova vodopada. Putnici bi potom mirno
nastavili svoju plovidbu do Igle. Meutim, kako su
dani postajali sve napetiji, ponovo su se uz radnike na
udnoj skeli pojavili i straari Obala.
Oblinje patrole Visokog su uglavnom bile
zaduene za mirno, esto i krajnje dosadno partanje
predelima pokraj same granice. Nisu joj se previe
pribliavale, jer se niko nikada i nije popeo uz
vodopad, pa su obraale panju na one koji bi ili
peke, ili na konjima. Njima je bilo javljeno da e Vili
proi. Straarima Obala, naravno, ne.
Samo da se domognem nekog novog amca
to pre, pomisli Turlok dok se, ostavivi svoje
prevozno sredstvo u jednom od useka, kroz ipraje
probijao traei put za silazak.
Gusto rastinje nije bilo previe visoko, pa se Vili
povio i bio tih koliko je mogue ne bi li izbegao
privlaenje panje strae Obala, koja je morala biti tu
negde, blizu. I, to sputanje, dvestotinak stopa od
Vodopada, delovalo je prilino dobro. I prilino brzo.
Na kraju nizbrdice trebalo je prei desetak
koraka na istini pre umarka koji je ba tu poinjao i
potom pratio reku. Gospodar Bedema osmotri i levo i
desno, vide da bar u tom predelu nema straara
Obala, te napravi nekoliko brzih koraka i, drei dva
preostala zaveljaja, doe do prvog drvea.
208
_________________________________________________
Dobro, tei deo puta je za mnom. Jo taj
amac i... na konju sam, ree sebi uz smeak Vili, a
onda zau glas.
Stoj! Ti, ute kose!
Okrenuvi se u desnu stranu, primeti dva
visoka oveka koji, sa isukanim maevima, idu ka
njemu. Trei je naizgled ostajao iza njih, a zapravo je
kretao polako uzbrdo, kako bi spreio mogunost bega
nazad, u Visoko. Vili nije eleo sukob, a pokuao je to
i da im odmah stavi do znanja.
Prijatelji, samo se sputam. Nikakvo zlo ne
donosim sa sobom, na proputovanju sam, ree im.
Nismo mi nikakvi prijatelji, ree najstariji lan
trojke, te skloni dugu kiku sa svog ramena, a onda
viknu: Odloi sve to ima i istupi napred.
Vili nije mnogo razmiljao. Svestan da bi
poslunost u toj situaciji dovela do zarobljavanja, a on
za tako neto niti je imao vremena, niti volje, isuka
svoj ma i izgovori:
Vili Turlok stoji pred vama, gospodar Bedema.
Ili ete me pustiti da odem do gospodara Igle, jer
vanu poruku nosim, ili u morati da mu objanjavam
zato je ostao bez tri nepromiljena straara.
Ti Turlok?, poee da mu se smeju,
pribliavajui mu se sa isukanim maevima, sve blie.
Ako si ti Turlok, ja sam Daladur, ree dugokosi
momak koji mu je prilazio sa leve strane.
Vili snanom miicom podie ma ispred lica, a
onda odrui ruku u stranu. Levu isprui ispred sebe i
blago savi kolena, okreui se polako u mestu, kako bi
motrio i na treeg lana strae.
Oklevanja nije bilo ni sa druge strane. Dva
maa se ustremie posle rei Sam si ovo traio,
strane!, a Vili ih doeka vie nego spreman.
Prvi je odbio odozdo, a okretom se pobrinu da
njegov lakat leve ruke pronae nos drugog napadaa.
Problem je samo prestavljala injenica to nipoto nije
209
_________________________________________________
eleo da ubije blo koga od njih, jer je i dalje verovao u
saveznitvo sa Obalama, ali je to bilo jako teko
objasniti trojci koja uopte nije marila za njegove rei.
Borba nije dugo trajala. Previe je ova straa
bila troma za njegove pokrete, pa je u tili as
razoruao dvojicu. I treeg bi, da se usuivao da prie
blie, videvi sa kakvom lakoom mu je savladao
kolege.
Rekoh vam, u miru dolazim. Ne elim vam
nikakvo zlo, izgovori Turlok, a onda zau korak iza
sebe i hitro se izvi u stranu, okreui glavu. Ma mu
prolete ispred nosa, umalo doe do lista noge koja je
ostala u mestu. etvrtom straaru, kog do tada nije ni
primetio, pridrui se odjednom i onaj koji je oklevao.
Kada su se dvojica oborenih pridigla, shvatio je da ale
vie nema. Ni najmanje.
Boriti se samo izbegavanjem udaraca postalo je
sve tee i tee. Razoruati ih, bez povreda, gotovo
nemogue. Vreme za razmiljanje nestajalo je bre
nego to je to eleo. A onda je odjednom osetio kako
mu vrh jednog maa brzinom munje para kou
prednje strane ramena. Refleksno je, bez gledanja,
svoju otricu izbacio u stranu. Osetio je kako prolazi
kroz meso. Mekano. Utroba. Povlaenje ruke, okret
zgloba, pa pokret maa unazad, iznedri slian vrisak. I
slini prolazak kroz stomak. Dvojica su pala u trenu.
Dvojica zastala.
Ako svi sada spustimo oruje, mrtvih vie biti
nee, ree zadihanim protivnicima. Kretali su se oko
njega, ali vie ne tako sigurni u svoje mogunosti. Ne
naspram oveka iji su miii bili dvostruko vei nego
njihovi.
Sada!, viknu iznenadno jedan od njih, i
obojica poee da tre. U razliitim pravcima, to dalje
od Turloka.
Vili se zbuni tim manevrom. Ali, ubrzo ga je i
razumeo. Ishod borbe se nazirao, a spasavanje bar
210
_________________________________________________
jednog ivota bolje je od nijednog. Naravno, nije mu
padalo na pamet da krene da ih juri. To to e se o
ovome saznati, pre ili kasnije, bio mu je manji
problem. Vaniji je bio da to hitnije stigne do Igle.
Samo da to pre vidim Manta, pomisli, pa poe hitro
uz obalu koja se pruala, traei bilo kakav amac.
No je doekao na nogama. Nekoliko
prepeaenih liga i sakrivanje od jedne patrole Obala u
kojoj, sreom, nije bilo nikakvih znakova da znaju ta
je bilo pod vodopadom, bilo je sve to ga je zadesilo.
Sve dok nije ugledao kuerak pokraj reke i dvoje dece
pokraj ogradice.
Taman kada je hteo da im prie, zau glas ene
koja ih je, sa vrata, pozvala da uu. im maliani
posluae, majka podie pogled i vide kako se
nedaleko od kue podie iz buna snano muko telo.
Zatvorila je vrata za njima i hrabro pitala:
Ko si ti? ta eli?
On je podigao ruku, pa se naklonio.
U miru dolazim. Zapravo, prolazim. Traim
amac, bilo kakav. U Iglu sam krenuo. Ne elim
nikakvo zlo.
Glas mu je bio neobino miran. Moda zbog
lepote ene koju je spazio, a ija je duga, putena
kosa, prekrivala bone ivice obraza, grudi, i ila skoro
do struka.
Ne znam ko si, strane, ali jedini amac u
blizini je moj. A njega ne mogu da se odreknem, ree
i, slegnuvi ramenima, uze sekiru sa oblinjeg panja.
On izvadi svoj ma, na ta ena ustkunu, a
onda se tek potpuno zbuni kada je ma poloio pred
svoje noge.
U miru dolazim. Zaista mi treba samo amac. I
to hitno. Da li je ovo dovoljno za njega?, ree Turlok
i, zavukavi ruku u vreicu, izvadi etiri zlatnika te ih
prui ka eni.
211
_________________________________________________
Ona prie polako, pa kada ugleda neoekivano
mnogo, pogleda ga pravo u oi.
Moj amac je star, ne vredi toliko.
Meni vredi. Uzmi. Moe da nabavi i novi za
ovaj novac. A i da ti preostane, ree i uze njen dlan,
te spusti novie.
Naklonio joj se jo jednom i, shvativi da je
kupovina obavljena, poe da amac gura od obale,
dublje u vodu.
Kako se zove, strane?, upita ga njen glas,
glasniji nego do tada.
Vili. Vili Turlok, ree, te sede na drvenu
dasku, pa ne ba velikim veslom i definitivno odgurnu
plovilo ka sredini reke. Pogleda je, onako zbunjenu, na
tren i zadivljenu.
Hvala ti, ree, ne pitajui je za ime. uvaj
decu. Teka vremena dolaze.
Posle nekoliko zaveslaja vie nije mislio na te
maliane, ve na ona, mladog vou deje druine
koji se na udan nain primirio u Vrelu. I na Kenija, iz
Tihe kule. Siroe koje bi znalo sve o amcu u kome je
bio. I o brodu na koji je krenuo. I Tima se seti, svog
Junjaka, koji bi mu verovatno i tada savetovao da
ipak ide konjem, kako to i dolikuje svim malianima
odraslim u drepevom vrisku. Seti se nestanog
Kolbija, ali i Amarili, ne samo zbog toga to ga je
pomalo pekla rana na prednjoj strani ramena. I Tanai.
Ba kada je poeo da razmilja o udesnim
oima kakve nikada ranije do susreta sa njom nije
video, nekoliko upaljenih baklji na desnoj obali skrenu
mu panju. Nisu bile blizu, ali je jasno mogao da vidi
da su u pitanju ljudi u pokretu. Na konjima.
Kako je mrak ve nadvio reku, a mesec zaao
za oblake, legao je u amac i pustio da voda radi svoj
posao. Nauo je glasove, ne i razumeo o emu priaju.
uo je i konje, koji se udaljie brzo.
212
_________________________________________________
Odoe ka vodopadu, shvati po brzini kojom
su konji nestali. Tek kada je tiina ponovo zavladala,
pridie se. Nedugo zatim prie levoj obali, priveza
amac i, udaljivi se malo od njega, prilee pokraj
jednog od brojnih stabala. San mu dugo nije dolazio u
goste.
Jutro je bilo prilino sunano. Da nije bilo
abljeg kreketa, verovatno bi od umora odspavao i
due. Vremena za gubljenje, meutim, nije bilo.
Kratkotrajno pregledanje zaveljaja sa hranom,
nekoliko zalogaja i nova porcija veslanja. A ono je
potrajalo.
Mesta pokraj kojih je prolazio delovala su
miroljubivo. Deca, a i poneka devojka, bi mu se
osmehivala, odrasli bi ga utke gledali, pomalo
zaueni zato ne zastane kao to to ini veina onih
koji plove. Umor bi savladao mnoge posle celodnevnih
pokreta, a njega je muila samo malo vea ogrebotina
na ramenu. Srea, pa je privijanje travki koje mu je
spremio Bobi poelo da daje rezultate.
Pred pono je, uz samo jedno polusatno
odmaranje u mirnom delu obale, stigao do svog cilja.
Kapije Igle bivale su sve vee kako im se pribliavao.
Mnogo godina proe od kada sam ih prvi put
video. I poslednji, ree u sebi Vili, a onda zavesla
malo bre, iako umoran.
Stani, mome, uskoro mu misli prekide odbor
za doek na reci. Pred njim se ukaza dvadesetak
vojnika, u etiri vea amca. Neki od njih su imali
vojne mree Obala, koje mogu, kada su iz spretnih
ruku baene, da za tili as onesposobe protivnika. Neki
su imali lukove i strele, istina jo uvek o ramenu
okaene. Neki su bili oslonjeni na koplja, dok su drugi
drali baklje.
U miru dolazim. Vili Turlok, gospodar Bedema
vam govori. Imam poruku za Manta Salasa, vaeg
gospodara, zagrme glas po povrini vode.
213
_________________________________________________
Isprva zateeni, reni straari nisu odgovarali.
Tek kada su se skroz pribliili, jedan od starijih, bez
dlaice na svojoj glavi, progovori.
Gospodaru Vili. Dobro doli. Uldar vam nudi
pratnju do naeg gospodara... naravno, ako ste bili
zadovoljni njegovom pratnjom pod zidinama Pagrora.
Vili prepozna starog znanca. Zavrni juri u
Velikom ratu niko od preivelih nee zaboraviti dok
die. Uldar je bio neto nalik Nilovoj desnoj ruci. Vrsan
borac na moru, jo bolji motivator na kopnu. Iako
isprva niskog ranga, uo je da je zbog zasluga u
osvajanju Re uspeo da napreduje. Ne i da je kapetan
rene strae.
Uldare! Ma, da li je mogue da si to ti!,
nasmeja se Vili, te se sa svog amca, uz pruenu ruku
starog prijatelja, pope na vei.
Mislio sam da e me ela odati, ali meseine
kao za inat nema, pa sam morao da se predstavljam
glasom, nasmeja se i ovek koji je bio blii
etrdesetom nego tridesetom letu.
Turloka ovakav odbor za doek obradova. Nije
bio siguran ta moe da oekuje u praskozorje rata i
koliko e uopte tih dana biti razumevanja za dolazak
junaka Juga u Obale. Na reci je sve prolo odlino,
trebalo je to sad izvesti i sa Mantom.
Prijatelj je bio sa mojim ocem. Razumee.
Valjda, ponada se Vili, pa sede i prepusti se tihoj
nonoj plovidbi pokraj gradskih bedema.
Igla je bila drugi najvei grad Kraljevstva obala,
po zidinama svakako, ali ne i po luci. Od kada je
otkriven Novi svet, grad u kome je pre stotinu godina
pronaen nain da se uz pomo namagnetisane igle
prepoznaju strane sveta, naglo je poeo da se razvija.
Naroito se to odnosilo na pristanite, jer se broj
dolazeih i odlazeih brodova upetostruio zahvaljujui
velikom otkriu. Put ka Novom svetu mogu je bio sa
bilo koje take Obala, ali je ba iz Igle bio
214
_________________________________________________
najpovoljniji, zbog opasnih morskih struja koje su
spreavale kretanje najkraim putem, pravolinijskim
koji je sa jugozapada Starog vodio do severoistoka
Novog sveta. Iz Igle se, nekako, najbre stizalo. Zato
se toliko i razvila za ovih pet godina.
Vili je razgledao june zidine grada. Visina im je
bila impresivna, skoro kao da je gledao jedan od
krakova Morske zvezde, ali je no bila previe mrana
da bi mogao da vidi i odbrambene otvore po kojima su
ti bedemi bili nadaleko uveni.
Kada u moi da vidim gospodara Salasa,
Uldare?, upita Vili starog poznanika iz Velikog rata,
nadajui se da e odgovor sadrati to ranije jutarnje
sate, moda ve posle doruka.
Sada, ree kratko komandant rene strae,
pa dobaci neto svojim vojnicima, vezano za
pristajanje uz obalu.
Sada?!, upita se, obradovan i zbunjen, Vili
previe glasno, to je elavi komandir vrlo jasno uo.
Da, sada. Takva su nam nareenja, ukoliko
dolazi bilo ko ko bi se visokim gostom mogao nazvati,
onda nema odlaganja prijema. A ti, koliko vidim, jo
se nisi pogrbio, niti si bez grada ostao, ree uz osmeh
Uldar, pa viknu na svoje ljude. Tamo, eno onde!.
Veliki amac pristao je prilino neujno,
upravljen ba gde treba pred poslednje zaveslaje. Vili
iskorai drugi, odmah iza jednog vojnika Obala, a
pridrui mu se i komandir strae.
Ui emo na bonu kapiju, blie e nam
odande biti, ree Uldar, pa to i uinie.
Bona kapija bila je vea od mnogih glavnih
koje su imali gradovi Pet kraljevstava, a bila je vea i
od one u Turlokovom Bedemu. Pa opet, na njoj su i
dalje bili vidljivi tragovi Velikog rata, naroito u
zidinama pokraj ogromnog ulaza sa juga.
Iako je no uveliko nadvila krajnji zapad Starog
kontinenta, brojne upaljene baklje od ulica su stvorile
215
_________________________________________________
vie nego svetle staze, sasvim dovoljne za etnju i
razgledanje fasada. I ne samo njih.
Vili osmotri Uldara. Stari oiljak, ijem je
nastanku bio svedok, i dalje je dominirao levom
stranom njegovog lica, od uveta do usne. Minua je
maltene bila veliine alke koja se gaala na vebama u
Vrelu, a snana miica koju je oslonio na ruku maa
oslikavala je njegovu davnanju vrlinu, konstantnu
spremnost za akciju.
Gospodara emo odmah obavestiti. Javie ti
neko od vojnika gde da poe, ree Turloku kada ga
je doveo pred unutranu kapiju. Iza nje se ukaza
skladni zamak u kome je Salas iveo sa svojom
suprugom, poreklom sa Juga, i dvoje dece.
Saekau, odgovori Vili, pa se pozdravi sa
Uldarom, spustivi mu desnu ruku na levo rame, kako
su to inili i za vreme rata koji je izmenio istoriju
Starog sveta.
Nije prolo dugo, a jedan mladi momak sa
bakljom u ruci i kopljem u drugoj doe u dvorite.
Gospodaru Turloe, poite za mnom, ree i
nakloni mu se, a onda se okrenu i poe da se vraa
odakle je doao.
Vili ga je pratio, primetivi da vojnik ide ba
brzo, kao da mu je nareenje i bilo da hitno dovede
gosta. Po licu Manta Salasa bilo mu je jasno i zato.
Vili!, ree krupni gospodar Igle, koji rairi
ruke, a uz veliki osmeh prigrli jednog od junaka
Velikog rata. Turlok nije bio krhke grae, ba naprotiv,
ali ni Salas nije bio zanemarljive veliine. Ne samo
zbog stomaka.
Gospodar Bedema oseti na leima stisak
gospodara Igle, koji iako tek u 42. godini, po bradi i
izboranom, a od vina rumenom licu mnogima bi
mogao da deluje starije. Takav susret ba obradova
Vilija.
216
_________________________________________________
Dugo se nismo videli. Pomislio sam da bi ovaj
susret mogao da bude drugaiji zbog..., zapoe
Turlok, ali ga Mant prekide.
Svata bi moglo da se desi, prijatelju. Svata.
Ali, im si ti meni doao sam, znao sam da nisi doao
da zapone rat. Valjda nisi?, uozbilji se na tren
Salas.
Nisam, Mante. Nisam. Doao sam da ga
spreim, ako je to uopte mogue, ree Vili, te sa
svojim domainom, a u pratnji nekoliko straara, poe
u prvu odaju sa desne strane. Trpezariju, omiljeno
Salasovo mesto u sopstvenom dvoru.
Razgovor je vrlo brzo sa veselih tonova preao
u one ozbiljnije. Viliju se, meutim, sve to je isprva
uo od Manta sklonilo u stranu kada je gospodar Igle
izgovorio reenicu:
Nee moi odavde u Novi svet, Vili. Na kralj
je zabranio odlaske brodova tamo, dok se ne vidi ta
e biti sa Jugom.
Zateen tom informacijom, Turlok pokua da
upita za detalje, ali Mant sam nastavi:
Hteo sam i ja da poaljem enu i decu tamo, u
sluaju da rat stvarno pone. Ali, Danea ostaje ovde, i
Simon i Lia. Kraljeva naredba vai za sve, pa i za
gospodare gradova. Svaki brod nam je vaan, kae i...
ma koliko mi bilo teko da to prihvatim, u pravu je.
Ukoliko Zant zaista krene sa svom silom..., ree
Mant, ali ga Vili prekinu.
Ne razumem. Pa, nije li Arilionu bitno da sazna
istinu i tako dokae da nema nita sa nestankom
ekspedicije?!
Vili... Mlad si, emocije te vode bre od razuma.
Da danas krene tamo i odmah po stupanju na obalu
sazna Istinu, ma ak i da na obali sretne srenu,
ivu i zdravu itavu ekspediciju, ak i da se ne iskrca,
ve da se odmah vrati proi e pet meseci. A za pet
meseci moda nee biti jednog od naa dva
217
_________________________________________________
kraljevstva. Mislim da ti je jasno zato je odluka takva
kakva jeste, ree Mant, a onda pogleda ka velikom
vodenom asovniku po kojima su Obale bile poznate.
Ba kada je pogledao, figura deaka sa
uperenim prstom spustila se na svom tapu i pokazala
kraj tog dana, da bi, vodom voeni krug u sreditu
mehanizma, izdigao figuru na vrh.
Poinje
novi
dan.
Pono
je,
Vili.
Razgovaraemo ujutru o detaljima. Taman da mi decu
upozna, ree Mant Salas.
Viliju nije bilo do razgovora sa decom. ak mu
u tim trenucima ni deca koju je ostavio u Vrelu nisu
bila u glavi. Jedino o emu je razmiljao bilo je gde
nai brod za Novi svet?
Ako Obale ne dozvoljavaju da se isplovi,
trebae mi neki Istonjaci. Ali, sa njima Jug ve dugo
nije u dobrim odnosima. A i odakle bi krenuli, ako su
luke blokirane..., razmiljao je Vili dok ga je jedan
straar vodio ka odaji koja mu je dodeljena. Ili, da se
vratim, pa iz Re da se krene okolo? Ne, ne, to bi
potrajalo mesecima.
Misli mu nisu davale mira. ak ni kada se zora
pribliila.
Gospodaru Turloe, na gospodar vas eka,
ree mladi sluga dvora Igle tek to su jutarnji zraci
obasjali sobu kroz irom otvoreni prozor. Vili je uveliko
bio budan, jer san nije hteo da se dugo drui sa njim
te noi.
Izlazak iz sobe pomalo ga je iznenadio. Ispred
su bila dvojica straara, koji su u rukama, a ne za
pojasom, nosili maeve. Vili je tek nametao svoj za
pojasom, potom je pogledao njihova ozbiljna lica a
onda uo:
Gospodar vas poziva u dvorite. Sa dorukom
e se malo saekati, dok njegova porodica ne ustane,
ree jedan od krupnih momaka.
218
_________________________________________________
Turlok se, pomalo dremljiv, sloi sa tim, ali mu
je i dalje bilo udno to se straa eta po dvoru sa
isukanim orujem. Ni u ratno doba mnogi to nisu inili
u Pet kraljevstava.
Vodite me, ree i tako mudro sprovede u delo
svoju zamisao da, ipak, koraa iza njih.
U dvoritu je, meutim, sve bilo mirno. Mant ga
je ekao, etajui sa rukama na leama, mada je
delovao nervoznije nego sino.
Neto te mui?, upita Vili kada straari
zastadoe na poslednjem stepeniku, a on se pridrui
svom domainu na kaldrmi.
Ne... I da. Ta tvoja ideja, o Novom svetu.
Misli da je to jedini nain?
Mislim, odgovori Vili bez mnogo razmiljanja,
zadovoljan to se crv sumnje uvukao u Salasa. Samo
pristani da mi da brod. Samo pristani, pomisli u sebi
Turlok.
I, ti si speman da sve uradi samo da se
domogne Novog sveta?
Ne razumem pitanje, Mante. Da, elim da
stignem tamo...
ak i po cenu da mi ubija ljude?, podie i
glas i pogled Mant Salas, zastavi na sred plonika.
Mante...
Sve sam saznao, Vili. Ubio si ih dvojicu, kao
pse. Na spavanju! Je l tako sada radite vi sa Juga?
Koljete nas kao pilie, a?, nastavi besnim tonom
Salas, a sa svih strana na obod dvorita izae vojska
Obala. Nekoliko desetina isukanih maeva Morske
strae iz Igle ekalo je nareenje svog gospodara.
Mante, nikoga nisam ubio na spavanju, oca mi
moga, sa kojim si toliko godina proveo u miru i
prijateljstvu. Napali su me, nisu verovali da sam
Turlok...
Tiina! Rat poinje, valjda u vie verovati
svom straaru koji je ostao bez brata nego nekome sa
219
_________________________________________________
Juga koji bi da nas pokori!, zagrme Salas, pa viknu
Straa!, to bi dovoljno da sa svih strana, korak po
korak, vojnici krenu ka Viliju.
I, ba u tom trenutku, svi su zastali. I uhvatili
se za ui. Zastraujui krik zapara vazduh, a onda se
on umnoi. Odbijanje zvuka o mali bedem, o
stepenice, plonik, uinilo je da niko ne zna ni odakle
dolazi, ni koliko izvora tih krikova postoji. Sve je
postalo jasno tren kasnije.
Vili oseti blagi udar vetra po kosi. I sam
uvukavi glavu meu ramena, zaepivi ui koliko je
to bilo mogue, pogleda pokraj sebe i ostade u oku.
Ogromna ptica, kakvu nikada nije video, krilom ga je
umalo dotakla kada je sletela. Kande su joj dodirnule
kamen bar 15 stopa dalje, ali je raspon crnih krila bio
zastraujui koliko i krik prilikom sletanja.
Teratorn!, izgovori Vili.
Turlok pogleda njegov straan kljun, oi u
kojima kao da je bilo neukrotive gladi, a potom na
vratu devojku u sivoj odori Visokog, koja je drala
udno, veliko uzde. Iza nje je sedeo Bobi, nasmejan,
pa troje maliana iza njega.
Vili, brzo!, viknuo je mladi sholar, dok se i
druga ogromna ptica sputala u dvorite.
Gospodar Bedema se zatra, prihvati ispruene
ruke Bobija i snane devojke koja mu, im se smestio
iza nje, ree:
Mislila sam da u slavnog Turloka upoznati na
drugaiji nain, a ne dok bei. Avisa Vindain, Vili...
drago mi je.
Kraljiina erka?, izgovori Turlok, setivi se
stare prie da je ba Avisa insistirala na radu na
dresuri teratorna, mada nikada nije poverovao da je
tako neto mogue.
Aiiii-jooooo!, vrisnu erka kraljice Visokog, a
teratorn pod njima polete u vis, brzinom koja je i Vilija
220
_________________________________________________
zbunila. U poslednji as, dok su jo bili nad dvoritem,
pogleda zbunjenog Manta i viknu:
Tvoji su me napali! Veruj mi.
Vetar mu je mrsio kosu, a on je bio zagledan u
jednu vrlo slinu pred sobom. Avisa je utke obavljala
posao jahaa najudnijeg bia ikada vienog u Pet
kraljevstava, pa se Vili okrenu i iza Bobija vide
nasmejane ona, Kenija i Tima.
Pogled u stranu mu privue ogroman par crnih
krila.
Vidi, Vili! Lodana, erka Silvije Kasiopi jae
drugog!, ree Bobi, a Turlok osmotri i petorku iza nje.
Kodesu je odmah prepoznao. Jedna od
najodanijih kraljiinih ratnica, ena koja je vodila
Strele, bila je pribijena uz Lodanu. Iza nje je bio Kolbi,
pa mala Amarili i devojka nestvarnog osmeha, Tanai.
Naklonila mu se, trepnuvi na nain na koji se i na
zemlji ostaje bez daha, kamoli meu oblacima. Ali, iza
nje je bila jo jedna osoba.
Bobi, ko je ona crna devojka na kraju?
Vea. O, Vili, kako je ona udesna! Bez nje
nita ne bismo uradili kod kraljice!, ree Bobi, a onda
se pridra za Turloka, jer je poelo blago skretanje na
jugozapad, pravo ka Novom svetu.
221
_________________________________________________
Isak
Brol je poslednji uao u sopstvenu odaju. Bio je
neuobiajeno nervozan, video je Isak to po njegovom
dranju ruku iza lea, pogledu u pod i prilino brzim
koracima. Na tren bi osmotrio dvojicu zarobljenika koji
su stajali na razliitim stranama velikog stola, svaki sa
po dva krupna straara iza sebe. Sledeeg momenta bi
pogledao kroz prozor, a onda ponovo u pod. I tako,
sve dok nije obiao skoro itav krug, pa se konano
skrasio. Tek kada je naslonio lea na naslon svoje
velike stolice, progovori.
Sedite. Ne pada mi na pamet da vas gledam
odozdo.
Upravnik grada-tamnice umskog kraljevstva
nije obraao previe panje na oiglednu razliku
izmeu dvojice zatvorenika. To to je sa Isakom
vojevao u Velikom ratu, i to protiv Vrola Pagrora iji je
sin Hurg, takoe u okovima, bio u istoj odaji, u
njegovim oima nije odavalo razliku u koliini prezira.
Da ujem. Ko je?
Isak pogleda Hurga, koji je podjednako bio
zbunjen pitanjem. Obojica odutae.
Nemojte da bilo koje pitanje moram da
ponovim posle ovog. Da ujem. Ko je?
Daladur se zamisli na tren. U svojoj glavi proe
jo jednom kroz celu bitku sa divljim zverima, a tek
kada doe do samog kraja, seti se vojnika koji im je
priao sa krvavim vujim uvetom u ruci.
Gilrik, izgovori odjednom Isak.
Hurg ga pogleda udno, skrivajui to ve u
sledeem momentu. Klimnuo je glavom, iako ga Brol
Vantik nije ni pogledao.
Gilrik? Onaj iskasapljeni?
Da, on je, ree Isak.
Od kad ste znali da je skaka?, nastavi da
pita upravnik Sablasti.
222
_________________________________________________
Isak je razmiljao. Ne predugo, jer je tako
izmiljenu priu bilo lako voditi. Bar dok se Gilrik ne
oporavi i Brol shvati prevaru.
Mislim da ostalima nije hteo da to rado
otkriva. Bar ne ovde, dok je zatoen. Rekao je meni,
ne znam da li i drugima, ree Daladur.
Brol ga je osmatrao. Frknuo je sebi u bradu, a
onda se okrenuo Hurgu.
Sad e i ti da mi kae da nita nisi znao, je l
tako? More, kada vas..., zapoe Vantik, ali ga sin
ubijenog kralja Re prekide.
Ne. Znao sam. Sve vreme. Mesecima. Moda i
due.
Tiina zameni razgovor. A onda se Vantik
razbesne.
Za ovo bi mogao da..., zapoe Brol, ali
zastade kada se Hurg glasno nasmeja.
ta? Da budem osuen? Mogu misliti, ree
prkosno jedan od tri princa Re, smejui se Vantiku u
lice.
Crvenilom se oboji to lice upravnika Sablasti, a
ta pojava nije bila dovoljna da zaustavi Hurgov grohot
i nove rei:
Da vam otkrijem, pa da ga sklonite od mene.
Ne. Nije mi palo na pamet. teta to e umreti ba
ovog dana, a da vam niemu nije posluio, nastavi da
se cereka Hurg.
Brol udari akom o sto i zagrme.
Kunem ti se umama, zapamtie ti ba ovaj
dan! Straa!, viknu upravnik Sablasti. Vodite mi ga
se oiju. Iibajte ga. I to napolju. Tek uvee ga
uvedite u samicu. Tamo e iveti. Dokle god da je iv.
Hurgov osmeh nestade sa lica. Ali, i dalje je
imao onaj udni mir koji ga je krasio od kada ga je
Isak prvi put video u okovima.
Kada su ga izveli, Brol mahnu glavom levo,
desno, pa sede i obrati se Daladuru.
223
_________________________________________________
I... Niste mislili to nikada da prijavite?
Nisam ni razmiljao o tome. A ta i da
jesmo?, poe da igra Isak ovu igru, pravei se da je
ranjeni Gilrik zaista skaka.
Ne bi sada bio iskasapljen, ve bi posluio
mnogo bolje, ree Brol Vantik, tad uveliko daleko
mirnijeg lica, sa kog je crvenilo besa brzo nestalo, ba
kao to se brzo i pojavilo.
Posluio?, upita Daladur.
Da, Isae. Posluio. Mogao bi da pticama
osmatra. Da nam kae gde su zveri, kada se
pribliavaju. Ne bi nam ovoliko ljudi ginilo kao to
gine.
A
ti
si,
vidim,
vrlo
briljiv
prema
zatvorenicima, gledajui u sto ree Isak, vie u svoju
bradu nego naglas, ali ipak dovoljno jako da ga Brol
uje.
Sluaj, Daladure. Mogao bih zbog tog stava da
te vratim u ona etiri zida, pa da i ti ostatak svog
ivota provede nou u samici, danju u snegu.
Ali...?, nasmeja se neprimetno Isak kroz nos.
Ali..., poe Brol, pa zastade.
Daladur ga je posmatrao. U njegovom starom
prijatelju lomile su se dve linosti. Ona koju je
poznavao, koja ga je volela, i ona koja je toliko odana
kralju da bi zbog njega mogao i prijateljima da
presudi.
Mogu li ja da kaem neto pre nego to
donese takvu odluku?, prekide Isak tiinu.
Tiina mu odgovori da moe.
Brole... Dani koji su pred nama ponovo e biti
krvavi. Ako kralj kree u pohod na dve strane, a jedna
je Ra, onda e mu Hurg biti podjednako vaan kao i
pobede na bojnom polju. Ne mui ga, moe biti kralju
od koristi. A i Brol koga znam nikada nije muio
zatvorene. Pitam se, jo jednom, iv li je taj Brol, ili
preda mnom sedi neki drugi Vantik?, ree Isak.
224
_________________________________________________
Upravnik Sablasti se zagleda u sagovornikove
oi. Daladur je probao da proita bilo ta u njima, ali
nije uspevao. U njima je video samo znatielju,
priseanje i premiljanje.
Brol odjednom ustade i okrenu se ka prozoru.
Potom kroz okno viknu strai, koja je izgleda ba tada
zakoraila u dvorite, vodei Hurga.
Vodite ga pravo u samicu. ibanje se odlae.
Isak nije uo Razumem!, jer se ono na
Severu podrazumevalo kada god bi nadreeni neto
naredio. Ali je uo neto to ga je iznenadilo.
Sluaj me... stari prijatelju. Ne znam koje Zlo
se uselilo u tebe pa si se okrenuo protiv kralja. Ali, u
tvojim reima jo uvek vidim da postoji ona ljudina uz
koju sam vojevao. Ne daj joj da Zlo zavlada tobom.
Sad poi, ali nemoj nikada vie da ti se desi da
posumnja da sam se izmenio, inae ti se moja
promena uopte nee svideti, izgovori Brol, te pozva
straare da odvedu Isaka.
Stari prijatelju, ponavljao je u sebi Daladur
rei koje je uo. Bilo mu je drago to Brolu onaj amar
iz prve jutarnje etnje ulicama Sablasti ipak nije bio
drag. Razumeo je starog lisca, kralj mu je bio sve to
je imao u ivotu, a glasine o izdaji mora da su bile
snane i strane im je na njega podigao aku. Nije
mu zamerao. Ali mu je bilo krivo. Sve dok ponovo nije
uo da ga je Vantik prijateljem nazvao.
Ulazak u baraku vratio mu je neto sumorniji
izraz lica.
Tad i Fengor su utke gledali u pod. Korgor je
leao na svom krevetu, umoran od bitke sa zverima.
Mladi sholari su, ipak, privlaili vie panje od grmalja.
ta se desilo?, upita ih Isak.
Gilrik..., ree Tad.
ta sa njim?
225
_________________________________________________
Umro je, dodade Fengor, na ijem licu
Daladur prvi put od kada je upoznao tog udnog
deaka iz reda Vatrenih primeti snanu emociju.
Neka mu se nebesa smiluju, izgovori Isak, a u
sebi pomisli Dobro je, svestan da bi otkrivanje istine
o tome ko je zapravo skaka moglo da donese mnogo
vie nevolja nego ovakav ishod, koji je zbog rana i
krvarenja bio i predvidljiv.
Neka mu se smiluju, dodade Korgor, pa
ustade iz kreveta i pogleda Isaka.
ta se desilo kod Vantika?, upita ogromni
ovek.
Hteo je da od nas sazna kako se borba
odvijala, kako su stradali oni to su stradali...
Od nas, kae. A gde je Hurg?, nastavi sa
pitanjima grmalj.
udno da se ti toliko interesuje za njega,
pomisli Isak, ali izgovori samo: U samici e biti
ubudue. Pomislio je da sa Brolom moe da se egai.
Proklet da je Pagror, zarea Korgor besnog
lica, a Isak upravo u toj grimasi primeti da mu princ
Re nije bio drag.
Na trenutak mi se uinilo da si se zabrinuo za
njega, nasmeja se Daladur.
Za njega me briga koliko i za lanjski sneg,
odgovori Korgor.
Pa, ovde je lanjski sneg i dalje do kolena,
nasmeja se Fengor, za njim i Tad, a Isaku nekako bi
drago to se udni momak polako ali sigurno otvarao
prema drugima.
Otvorila su se, meutim, i vrata. U baraku ue
najpre mladi straar sa kopljem, pa zatim elavi ovek
od etrdesetak leta, sa ijeg je temena visio dugi, crni
perin. Iza njegovih okova pojavie se jo dvojica
straara.
Ovo je Samul. Od danas je ovo i njegova
baraka, ree prvi straar, te pokaza novom
226
_________________________________________________
zatvoreniku Gilrikovu slamenu postelju i potom izae
sa ostalim vojnicima.
Svi su gledali u Istonjaka koji im je doveden.
A Istonjake na Severu nisu gledali radosnim oima.
Ne posle strane koju su odabrali u Velikom ratu.
Zato si u Sablasti?, upita odmah Fengor, na
malo iznenaenje ostalih starosedelaca te barake.
Zbog krae, odgovori novajlija.
Zbog krae se ne zavrava u Sablasti, dopuni
pitanje Tad, a Isaku se osmehnu brk kada vide mlade
sholare kako nastupaju.
Da. Osim ako nije kraa na dvoru, ree
doljak sa Istoka, pa sede ne svoj krevet.
Imao je minuu u levom uvetu, a celo desno
rame prekrivala je tetovaa, koju svi spazie kada je
skidao gornji sloj odee, a on povue i donji u stranu.
I... Ko ste vas etvorica?, upita ih Samul.
Iako odgovora isprva nije bilo, Isak ustade
nedugo zatim i ree:
Isak Daladur. Gospodar June strae. Ovo je
Korgor. Levo je Fengor, pored tebe Tad.
Korgor, Fengor... Meni su mnoga vaa imena
slina. Kako ih ne pomeate?, nasmeja se doljak.
Da ti pomeam ja malo kosti?, ustade Korgor
u svoj svojoj veliini, a Isak ga povue za miicu.
Polako, prijatelju... Polako. Sigurno nije mislio
nita loe, ree Daladur.
Na Samulovom licu posta primetno iznenaenje
visinom i snagom oveka koji je ustao, ali ne i strah.
U pravu je, potvrdi Istonjak Isakove rei, a
Korgor frknu, te se okrenu i vrati se na svoj krevet.
No je protekla prilino tiho, ba kao i prvi
naredni dan. U njemu je Isak primetio promene u
trojkama, jer kada im je Hurg pridruen, nije zauzeo
svoje nekadanje mesto.
Princ Re smeten je izmeu dva mlada
sholara, a Samul je bio lancima povezan sa Korgorom
227
_________________________________________________
i Isakom. Razgovori su se isprva svodili samo na
lanove trojki. Dve koje su, uz Hurga, inili stanovnici
jedne barake, bile su zdruene sa jo est zatvorenika.
Svi su krenuli van zidina.
Ko je onaj sa deacima?, upita Samul
Daladura.
to pita, deluje ti poznato?, odgovori
pitanjem Isak.
Deluje mi previe gospodski da bi bio u
lancima, ne libi se da kae Istonjak.
Hurg je to. Hurg Pagror. Sin Vrolov, ree mu
Isak.
O! Princ! Zamiljao sam ga drugaije.
Ma nemoj. Kako si ga zamiljao?, umea se u
priu snani Korgor dok su, prolazei pokraj panjeva,
prilazili uspravnim stablima koje je trebalo sei.
Ne znam. Nekako... Manjeg. Utuenijeg.
Ponienijeg, odgovori Samul.
Manje prie, dreknu straar koji je bio sa
njima, te dodade: Poeete odavde, pokazavi im
prstom ogromno stablo.
Prilikom prvog odmora, sedei ba na tom
irokom deblu, pokraj Isakove trojke sedoe sholari i
Hurg. Ba on i progovori.
Daladure, jo mi je u glavi onaj razgovor kod
Vantika, ree princ Re.
Pa?, upita Isak, kidajui zubima komad mesa.
Kako se na kraju sve zavrilo, mogu samo da
kaem da za nekog koga su na Severu smatrali
junakom, prilino dobro sarauje sa jednim
Pagrorom, nasmeja se Hurg, te otkinu pare lepinje.
Isak poele da skoi, a onda primeti poglede
ostalih lanova te dve trojke. Odlui da reima otkloni
sa sebe sumnju da ikakva saradnja meu njima
dvojicom postoji.
228
_________________________________________________
To to je Vantik eleo da te iiba, a potom
odustao, ne bih ja nazvao saradnjom. Bilo je to
moje... ulaganje, ree Isak.
Ulaganje? U ta?, upita Hurg.
U moju budunost, nasmeja se sad Daladur,
pa posle nekoliko zalogaja dodade: Ako se tebi neto
desi, sve svoje izlive besa usmerio bi na mene. A to ne
bih da doekam.
Svi prasnue u smeh osim Hurga. Delovao je
ljutito, ali vrlo brzo primiri lice. Osmatrajui Isaka
pravo u oi, blago se osmehnu. Od smeha, ostali nisu
primetili taj pokret obraza. Isak jeste.
uva Daladuru mesto u samici. Lepo, lepo,
nasmeja se grohotom Korgor, potpuno nasevi na
Isakovu priu, a sam uivajui u poloaju u kome se
naao Hurg. On, pak, brzo promeni temu.
A ti... Istonjae. Kako ti je ime?
Samul, odgovori ovek sa perinom, pa
pognu glavu.
Taj potez se nije svideo straaru Hurgove
trojke.
Nemoj da pred njim klima glavom, je l
jasno? Nije on nikakav princ vie. Niti njegovog
kraljevstva ima vie, glasno izgovori straar.
Svi uutae, a Samul, gledajui vojnika, klimnu
glavom, sputajui bradu ka grudima. Ostala petorica
zatvorenika se zakikotae, vie u sebi nego naglas, da
ne bi razgnevili straara kome, kao mnogima na
Severu, niko od Pagrora nije bio ni najmanje drag.
Dani su nekako nastavili da prolaze prilino
istim ritmom. Umor je zatvorenike brzo uvodio u san,
a izlazak u ume prolazio je bez veih napada zveri,
ako se ne raunaju dva takva pokuaja, daleko od
njihovih grupa, koja su za posledicu imale gubitak
samo jednog straara i jednog zatvorenika.
Sedmog dana od kada je Samul uao po prvi
put u baraku, kia je padala najjae od dolaska Isaka i
229
_________________________________________________
mladih sholara u Sablast. To, meutim, nije odlagalo
odlazak u umu.
Ovoga puta pet trojki polo je juno od bedema
grada-tamnice, a ostali zatvorenici zapadno. Da nije
bilo jednog pljuvanja ka Hurgu, i to od strane
zatoenika koji svoje nezadovoljstvo prisustvom princa
Re nije skrivao, put do oboda ume bio bi uobiajan.
Straari ga odmah umirie, amar je uinio svoje, ali
je taj potez razgnevio ostale zatvorenike, kojima nije
bilo ni najmanje drago da neko dobija udarce zbog
sina kralja Vrola. Tri trojke koje su ile zajedno sa
njima bile su sastavljene uglavnom od ljudi koji su
Veliki rat izneli na svojim rukama, videlo se to po
oljicima i preziru koji su imali prema Hurgu, primeti
Isak. Ali, sea ume koja ih je ekala brzo sve umiri.
Rad je inio svoje. I kia. Lila je gotovo
neprestano, napravivi tek jedan popodnevni predah.
Ba taj trenutak svi su iskoristili da iz zaveljaja uzmu
hranu i odmore pre nastavka posla. A rad po pljusku
bio je sporiji no inae. Isaku je sekira esto klizila iz
ruku, posle svakog udarca je morao bolje da namesti
ake, pa da nastavi gde je stao. Za ono to je obino
bio potreban jedan zamah, sada ni dva nisu bila
dovoljna. Sea se otegla, a sunce je ve zalazilo u
pravcu ostalih zatvorenika koje nisu mogli da vide, a
zbog pljuska ni da uju. Vie stotine stopa udaljenosti i
snana kia inili su svoje.
No je polako poela da se nadvija nad
umskim kraljevstvom, a u delu ume u kojoj je bilo
15 zatvorenika i njihovih pet straara, praenih
trojicom konjanika koji su itav dan mirno stajali po
kii kao da ona ne pada, rad se nastavljao.
Jo malo, momci. Jo malo i gotovi smo, teio
je Korgor sholare.
Isak primeti da je Tad orniji za seu od
Fengora, kome je umni rad bio miliji od fizikog.
230
_________________________________________________
Suvonjavi skaka, ogrnut preko glave sholarskom
pregatom, imao je udniji pogled nego inae.
Sve u redu, mome?, upita ga Daladur koji
mu je bio blii.
Odgovor nije uo. Fengor je malom sekirom
kresao granu sa poloenog stabla. Onda je pogledao
Isaka i mrdnu glavom levo, desno.
Neto predosea. Ne svia mi se ovo, pomisli
gospodar June strae, a zatim oseti kako mu se noga
izmie. Lanac kojim je bio vezan za Samula cimnu mu
zglob, pa se Daladur umalo ne nae licem u blatu.
ta bi?, htede da upita Istonjaka, a onda se,
zabezeknut, zgrozi pred prizorom.
Bez ikakve najave, Samul je levom rukom
posegao za ustima straara koji im je tada okrenuo
lea, a desnom je, uveliko odbacivi sekiru, drao
ma. Vrh seiva, sav krvav, proao je kroz lea i
stomak vojnika, iji se vrisak nije uo od ake i
pljuska. Zaulo se samo sa usana Istonjaka:
Pagroooooor!
U tom trenutku Isak zau i fijuk nekoliko strela.
Dve su odmah oborile straare, ostale nisu bile toliko
precizne, ako se ne rauna pogodak u jedan stomak
zatoenika iz grupe koja im je bila najdalja.
Ra! Doli su po Hurga!, pomisli Daladur, te
odbaci sekiru i uze svoj mlat, a oruja se latie i svi
ostali. Svoj ma Pagror iskoristi da straara koji se
okretao levo, desno, gledajui odakle strele stiu,
probode. Kobni zamah. Roptanja nije bilo mnogo posle
prolaska vrha kroz vrat.
Isak poele da krene na srednjeg od tri sina
kralja Re, ali primeti da mu Samul snano povlai
nogu. Krenuo je u susret konjaniku koji se ka njima
uputio, drei visoko podignuto koplje. Nova strela
polete, a pogodi vojnika u ruku kojom je drao uzde.
Isak se okrenu i vide bar tri desetine napadaa kako
sa maevima i sabljama u juriu kreu ka njima.
231
_________________________________________________
Podii se, brzo! Brzo, brzo! Ra!, vikali su
zatvorenici jedni drugima, eljni da ivote sauvaju
asno, borei se protiv ustanika kojih je bilo trostruko
vie.
Bili su brojano nadjaani. Ne i manje srani od
napadaa.
Kada su najbri meu prevratnicima stigli do
zatoenika, isukani maevi poelee da prvi puste krv,
ali su to ipak uinila koplja. Trojica zatvorenika su
upravo njih odabrala za svoja oruje, nadajui se da
e im njihova duina pomoi u eventualnom sukobu sa
zverima, ali kako ih nisu napale eljusti, ve ljudi, tri
otrice zaparae vazduh i zarie se u grudi slabo
oklopljenih napadaa.
Isak krenu mlatom ka Samulu, koji je prilazio
oborenom konjaniku, ali ga Istonjak primeti, te se
izvi u stranu i kugla naikana bodljama promai svoj
cilj. Korgorova helebarda poe ka zatvoreniku koji je
bio izmeu njega i Isaka, ali se Samul i toga spase,
odbivi napad svojim seivom, a onda, bez gledanja,
maem proe pokraj svog struka i zari vrh u vojnika
iza sebe.
Dvojica na jednog, iskezi im se i dodade:
Odustanete li na vreme, potedeu vam ivote. I
tvoje dece, Korgore.
Grmalj je taman zamahnuo iznova, kada ga
rei zaustavie.
ta ti zna o mojoj deci?, upita ga, dok je i
Isak proputao ostatak bitke zbog ove neoekivane
situacije.
Maja je dobro. Brajan kalje, ali ima svu
neopodnu negu. Ono dvoje blizanaca napreduju ba
lepo, ree Samul, pridiui se. A onda dodade:
Pridrui nam se, i bie ve prekosutra sa
decom svojom.
Isak tad zamahnu mlatom iz sve snage, ali se
iznenadi ishodom tog pokuaja.
232
_________________________________________________
Lanac se obmota oko helebarde koja se pojavi
na pola puta do Samulove glave.
Korgore!, ciknu Isak, ali ga grmalj ne
poslua, ve mokrom rukom uhvati Samula ispod
vrata, za odeu, priblii ga skroz uz svoje lice i ree:
Lae li me, rasporiu i tebe i sve one tvoje.
Kada ga je spustio, Isak je ve uspeo da
prisabere svoje misli. Pomisao da e morati da se bori
ne samo sa vetim Istonjakom, ve i sa ogromnim
ovekom koji je odjednom promenio stranu, nije bila
sama po sebi dovoljna da odustane od te bitke za
trojicu. Ali, ishod onoga to se deavalo oko njih,
itekako jeste.
Iako su ustanici pretrpeli priline gubitke u
zaetku svog naleta, to zbog tri koplja koja su ih
doekala, to zbog veto voenih maeva koji su
nekolicinu rasporili, brojnost i odmornost su inili
svoje.
Kako su sekunde promicale, a po kii koja je
padala sve jae napadai uspevali da u tandemima
krenu na svakog pojedinca koji im se suprotstavio,
tako je broj zatvorenika na nogama opadao. Pokraj
njih su njitala dva konja, iji su jahai oboreni
strelama. ivih straara vie nije bilo jer su, planski,
bili meu prvim metama, a strela obori i onog koji je
jaui eleo da digne uzbunu.
Bitka je trajala mnogo krae nego to je Isak to
prieljkivao. I sa ishodom koji nije ni najmanje eleo.
Vezani za zglobove, zatvorenici su imali dovoljno
oteavajui okolonost da ionako tekih ruku, umornih
tela, vojuju protiv odmornijeg i brojnijeg neprijatelja.
Tad i Fengor su bili pokraj Hurga, koji se, gledajui
centar bitke, povlaio koraujui unazad. Pravo ka
Isakovoj trojci.
Gospodaru, viknu Istonjak. Bre!
Daladura to gospodaru vie nije udilo. Samul
je, sumnje vie nije bilo, bio vaan deo plana za
233
_________________________________________________
bekstvo. Videlo se to i po hladnokrvnom ubistvu
straara. I po pokliu koji je bio signal da ustanici
krenu iz svojih zaklona. I po predlogu kojim je odmah
kupio krupnog Korgora.
Prijatelju stari, osmehnu se Hurg, pa dodade:
Kakav je plan?
Samul je sklonio perin sa obraza, a onda samo
klimnuo glavom u pravcu preostalih zatvorenika koji
su, jedan po jedan, padali. Vie niko od njih nije bio
na nogama, a one koji su kleali, probijali su
maevima. Vie od petnaest ustanika je preivelo.
Niko od onih koji su im pruali otpor.
Odjednom se zauo zviduk, a iz gueg dela
ume dotrae dva momka vukui za uzda po tri
konja.
Plan? Plan je da idete kui, gospodaru, ree
Samul, dodavi:
Samo je pitanje - ta emo sa njima?
Sa njima?, zamisli se Hurg.
Oni... Idu sa nama, dodade osloboeni princ
Re, pa pogledavi Isaka nastavi:
Da. Idu sa nama. Osim ako ovek koji me je
dvaput spasao ne eli da ostane u ovom blatu,
izgovori i prui Daladuru svoju ruku.
234
_________________________________________________
Boar
Sumrak se ve nadvio nad Krikom. Ne i spokoj.
Kraljevskim koracima protutnjao je hodnicima im je
uo za napad tigrastog kraita koji je otrovao Larnalu.
U njemu vie nije bilo ni ono malog mira kog je
preostalo kada je izgubio Bibija.
Pobiu ih... Kunem ti se Korinda, pobiu ih sve
do jednog! Glave u im ja sei, na kolac u ih ja
nabijati, sve do jednog! U moru e zavriti svaki
kamen svakog njihovog grada, u moru e..., urlao je,
vie za sebe nego to je eleo da se dere pred enom,
sve dok ga ona nije prekinula.
Korinda ga je dotakla po vrstoj, uzdignutoj
nadlaktici. Pogledala ga je pomalo suznih oiju i
proaptala samo jednu re:
Dobro...
Video je tada u njoj onu istu iskrenu, elju
majke da im bude bolje, kao i pre 22 godine. Tada je
strepela da li e uspeti prevrat, hoi li njena
jednogodinja erkica Larnala doekati da razgovara
sa svojim ocem i hoe li dete iz njene utrobe doekati
da ugleda oca. Kolina Korsija vie nema. Stari vladar
Juga je svrgnut bunom koju je ba njen mu, kao lan
Zuba, poveo. Morao je. Tadanji kralj je naredio da
mu se pobije itavo obezbeenje mislei da je ono
organizovalo trovanje njegovog brata blizanca Satrisa.
I tada ga je, strepei za svog voljenog 30-godinjaka,
ispratila suznih oiju u krvavu borbu. A nova je bila na
pomolu. Neminovna. Ba kao to je neminovna
strepnja svake ene koja voli.
Boar vie nije bio mlad kao tada. Ponosni
ratnik, jedan od nekadanjih kraljevih Zuba, bio je,
meutim, borben i nakon to je i sam postao kralj.
Guste crne kose, duge, svezane u rep, i dalje snanih
ramena i uskog struka, bio je i ostao pravi borac.
Voleo je da ustrojava dravu po vojnikim principima,
235
_________________________________________________
ali i da je uva. Po svaku cenu. Sada vie nije mogao
da sauva ni svoju porodicu. Ba to ga je
uznemiravalo vie od bilo koje bitke u kojoj je bio, ili
koju je vodio.
Dobro, Korinda. Dobro..., shvatio je da od
dreke u njihovoj odaji nema neke vajde.
Pogledao je u enine oi. Odane, kakve su
oduvek i bile. Tanane, gotovo krhke grae, poela je
da se kree sporo, ka prozoru. Zagledan u njen uzani
struk, neprimetno lelujanje tela u zelenkastoj, gotovo
tirkiznoj haljini, na trenutak je zaboravio na svu bol
koju je nosio u sebi. Samo na trenutak.
Krenuu odmah, porui joj, a ona samo
okrenu glavu, pogleda ga nemo preko ramena, te
nastavi da kroz prozor gleda ka severu.
Koliko misli da e to trajati?, upita ga, bez
nove razmene pogleda.
Koliko god bude trebalo, odgovori posle
kraeg uzdaha.
Dobro, ree Korinda Zant, kraljica Juga,
skrhana i sama od tuge, a naizgled smirenija od svog
mua, za koga je rat naprasno postao ne
neminovnost, ve elja. Sve jaa elja.
Poljubio ju je sporo. Kao nekada, kada su bili
mladi. Ba kao kada je, dok je Bibija nosila u utrobi,
krenuo u prevrat posle kog ga je narod i izabrao za
svog vladara. Dugo je nije ljubio tako. Dugo i nije bio
toliko reen da istera pravdu.
Ostavivi uputstva Buronu, sa Baladarom se
naao na ulazu u dvor, na tren ak i premalom
prostoru za snane ljude koji su ga ispunili. Meu
njima se, u dvoritu, prolazei kroz Zube kojih je bilo
14, trostruko manje od dvorske strae, ka kralju i
njegovom najmlaem sinu probijao stari sholar.
Ulone, hou da me u svakom gradu kroz koji
prolazim, svakog dana, eka poruka o njenom stanju,
236
_________________________________________________
ree uenjaku, koji klimnu glavom i predade kralju
mali zaveljaj.
ta je to?, upita ga.
Odgovori na neka od pitanja Zunda Gosoma,
ree mu sholar, a onda ga kralj potapa po ramenu.
Pogledao je jo jednom ka prozoru iza kog je
bila postelja. Od kada je video umirue telo erke, vie
u njemu nije bilo dugih misli. Samo kratka i jaka elja.
Da pati svako ko ima veze sa napadom na nju. I sa
ubistvom Bibija u Novom Svetu.
Polazimo, ree mlaem sinu, a Baladar uzjaha
svog velikog belog konja, namesti tobolac bolje i uz
oca krenu na elo kolone.
Kolona je bila duga. Duu Krik nije video u
svojoj istoriji. Niti je ikada ranije itav Jug kretao u
pohod. ak ni u vreme Velikog rata, kada su gradovi
pojedinano dizali ustanke posle silovitog naleta Re
koja je skoro sve porobila kao u trenu. Nikada Juno
kraljevstvo nije stajalo tako celovito. I tako reeno.
Ovo je dan koji e Obale pamtiti, ponosno
ree Baladar.
Otac nije odgovarao na tu opasku. Boar Zant je
iza sebe ionako ostavio mnogo dana koji e mnogi
pamtiti. Sada je eleo da prestane da pamti.
Ka Larmi je krenulo na hiljade ljudi. Gotovo svi
u vojnoj opremi, sa zelenim zastavama Juga, na
kojima su bili grbovi oblasnih gospodara. Izvidnica nije
imala mnogo posla osim to je seljake i njihovu stoku
sa puta uklanjala kako bi kralj, i sila koja je isprva
krenula na severozapad, to pre stigla do svog prvog
odredita. Kolona je bila buna samo u onom
sredinjem delu, izmeu zdruenih komora koje su ile
na zaelju i kraljevskog dela, okruenog elitnim
jedinicama. Konjanici su inili sastavni deo garde,
okruivali su Zube koji se od Boara Zanta i njegovog
mlaeg sina Baladara nisu odvajali ni jednoga trena.
Peaci koji su inili spoljni obru odabrani su od
237
_________________________________________________
najboljih lanova Gnezda. Ponajvie ih je bilo iz samog
Krika, ali kako je po vie od pet hiljada vojnika krenulo
iz Kapljice, tog udnog a bogatog grada, uz kralja je
bio i sin oblasnog gospodara Halda Mikonisa, 20godinji Hink i njegova garda.
Upravo je sa njim Boar poeleo da porazgovara
druge noi odmora na putu ka Larmi.
Uzmi vina, mome. Uostalom, boljeg od vaeg
iz Kapljice i nema, ree na momenat nasmejani kralj
Juga, mada je stari Zant vrlo brzo vratio ozbiljan izraz
na lice. Onakav, kakav su mu bile i emocije.
ast je piti sa vama, kralju na.
ast je ovih dana jeftina roba, mladi
Mikonise.
Samo kod neljudi, nije se dao Hink, a onda
nazdravi kralju te otpi iz pehara gutljaj zaista
najboljeg crnog vina koje je postojalo u Pet
kraljevstava.
Reci mi, mome, kojim reima te je tvoj otac
ispratio u ovaj rat?, upita odjednom Boar.
Ovaj..., zbuni se isprva tim pitanjem Hink, pa
odgovori: Rekao je da budem verni kraljev sluga i da
se ne vraam bez asti.
Lepo te je uio stari Hald. A zato si ti poao?
Jer je to tvoja obaveza, ili...?
Hink umalo ustade u elji da se dokae pred
kraljem Juga, ali se nekako obuzda.
Kralju na, moje strele su do sada uvek
pogaale ta treba, ali ne elim da o njihovom letu
svedoe pobede sa turnira u ast vladara. elim da...
osvetim. Princa Bibija. Prinezu Larnalu.
Bie prilike, lepotane. O, bie, ree u sebi
Boar, gledajui zanosnog momka za kojim je pola
enskog dela kraljevstva ludelo, to zbog smeih lokni
i plavih oiju koje su ukraavale lepukastu glavu, to
zbog tela kakvim je moglo da se podii tek nekoliko
junaka Juga. Ba tad mu kroz misli proe Vili Turlok,
238
_________________________________________________
ali se brzo prenu kada oseti novi gutljaj sjajnog vina
Kapljice. Tiina je uskoro ispunila odaju, koja se
isprazni na njegovu podignutu aku.
Pred kapijama Larme doeka ga buka. Silan
narod izaao je da pozdravi svog kralja, neki jer je
red, mnogi jer su ga voleli. I oseali bol oca, kome su
deca padala poput koene trave.
Zant! Zant! Zant!, grmelo je i sa kamenih
zidina i potom sa kamenih ulica Larme, koja je obino
bila poznata po buci nonih provoda. Tog dana grad je
delovalo kao vojniko uporite, nikako kao mesto za
raskalane provode, to i jeste bio.
Ako je zbog iega voleo Denija Jornija, to je
zbog njegove svestranosti. Kada ga je postavio za
gospodara Larme, znao je da e od grada uspeti da
napravi bolje mesto nego to je ranije bilo. Nekada
najomiljenija lokacija u Pet kraljevstava za zabavu,
irenjem pustinje na zapad i razvojem Stotinu meta
postao je neto manje atraktivan nego ranije. Ipak,
Larma je i dalje opravdavala svoje ime, iako je ostala
pomalo divlje ureen grad u kome je bilo i ostalo
svega i svaega. Deni se nikada nije trudio da na silu
uvede promene, tavie, organizovani haos mu je
oduvek bio sasvim po volji. Kako se nije enio, a iveo
uz pravi mali harem, jedinu zabavu mimo grudi i vina
imao je u onome to je kralj najvie i cenio. U
organizaciji vojske. Bio je Hinkov uzor. I uzor mnogih,
jer u lovu strelama na divlje zveri gotovo da mu nije
bilo ravnih. Ali, jo vie ga je voleo jer je umeo da od
probisveta i obinog sveta napravi malu armiju od
koje su strahovali mnogi.
Jornijevci, vojska tako obinog imena, bila je
zastraujua peadija. Tri hiljade elitnih ratnika, sa
kopljima srednje duine, kratkim maevima Juga kao
na obuci u Leglima, te etvrtastim titovima koji su
pokrivali telo od sredine butine do vrha grudi, bili su
toliko uvebani, da je sam njihov mar umeo da bude
239
_________________________________________________
dovoljan da neprijatelj zadrhti. Njihova lojalnost bila je
savrena. Njihova hrabrost dovoljna da, ne samo zbog
zajednikog juria sa Vilijevim trupama u Velikom
ratu, veno ostanu upameni. Radovao se tom
susretu. Deni Jorni kao da nije, bar sudei po njegovoj
ozbiljnosti kada je rairenih ruku uinio naklon pred
kraljem.
ast mi je ugostiti Boara Zanta u svom
skromnom dvoru, rekao je ekajui znak da podigne
glavu i ispravi se.
Preskoimo formalnosti, Deni. Da sednemo
negde, ree mu kralj Juga, koji odmah primeti da
Jornijevaca nema na dvoru.
Gde su ti ljudi, Deni?, upita ga kada su se
smestili za veliki sto, za koji su seli jo samo Baladar i
mladi sholar koji je sluio u Larmi. Nekoliko obinih
vojnika i deo Zubi, svi leima pribijene uz zidove, inili
su ostatak ljudstva u toj prilino ureenoj prostoriji u
kojoj se isticalo i zlato i svila.
Ljudi, kralju moj? Koji ljudi?
Vojska, Deni, vojska...
Podeljena je u dva dela, trenutno izvan grada.
Na vebama.
Pametno. Kai mi, za koliko mogu da budu
spremni za pokret?, upita kralj, a onda osta zbunjen
odgovorom.
U pohod e, koliko u zoru, krenuti pet hiljada
ljudi, ukljuujui i odabrane iz dva Legla. Nadam se da
e to mom kralju biti po volji, iako... ako smem sebi
slobodu da dam, nisam siguran da su to mudri potezi.
Ili bar meni nisu jasni.
Boar je osetio kako mu obrazi rumene. Ljutnja
je poela da izbija na povrinu koe, ne zbog puke
sumnje u kraljevsku odluku, ve zbog negiranja
oiglednog: niko ne sme da stoji na putu pravedne
osvete za ubijeno dete. I za pokuaj drugog ubistva.
240
_________________________________________________
Pazi kako se obraa kralju!, pripreti
odjednom Baladar oveku koji mu je, po godinama, i
sam mogao biti otac.
etrdesetogodinjaka duge, malo masne, a
malo vie u zlato obojene kose od roenja, te rei nisu
uznemirile. Video je to Boar po njegovom gotovo
neprimetnom smeku kada je uo rei mladog princa.
Znao je Jorni ta ga eka, takvu reenicu je morao da
spremi unapred, ona se ne izgovara naprasno.
Sluaj me, Deni. Pet hiljada ljudi je... vojska.
Obina vojska. Neto pokuava da mi kae tom
brojkom i tom sumnjom?
Pokuavam da kaem svoje miljenje. Nije
moje da protivureim kralju, ali nije li nas sve taj isti
kralj uvek uio da kaemo ono to imamo? Nije li
reenica bolje rei istinu, nego je progutati pa da
pocepa vie od jedne utrobe, upravo sa kraljevskih
usana stigla svojevremeno?
To nije odgovor na moje pitanje, Jorni. Prei
na stvar. Odmah, gubio je Boar Zant strpljenje sa
gospodarom Larme.
Iskreno... Nisam za ovaj rat, kralju moj. Moje
ljude e imati, ali Jornijevci e ostati. Tu, u pozadini,
da ne budu grad i itav zapad naeg kraljevstva bez
armije ako se neko odande usudi da krene ka
prestonici. Verujem da je to mudra odluka. Ali, krenuti
na Obale, bez dokaza...
Kralj tada tresu rukom o sto. Ustao je potom
hitro, priao domainu i zgrabio ga za kosu, povukavi
mu glavu unazad. Straa se latila za maeve, ali su
Zubi, kao i uvek, bili bri. Svoja seiva ve su stavili
pod grla onih koji su pohitali da Denija zatite.
Sluaj me sad! U zoru e, sa nama, krenuti i
svi Jornijevci. Najkasnije dan posle, ako ti nisu blizu. U
moje odluke vie nikada nemoj da si posumnjao, jer
njih ne donosi tuni otac, nego tvoj kralj. Jasno?!,
zagrme Boarov glas u Denijevoj gostinskoj odaji.
241
_________________________________________________
Gospodar Larme se nasmeja, tiho. A onda uze
au vina, prinese je usnama, pa posle kratkog
gutljaja vrati ruku na sto, ba kada je osetio novo
povlaenje za kosu.
Rekoh ta sam imao da kaem. Kada tuga vodi
u rat, onda se rat tuno zavri. Ako je cena za tu
mudrost nazvati me izdajicom, neka bude tako, ree
hladnokrvno.
Boar vie nije mogao da se kontrolie. U trenu
izvadi no, zamahnu i zari ga pravo kroz Denijevu
levicu, prikovavi je za sto. Stravian vrisak zapara
prostoriju. A onda i nove rei Boara Zanta:
Ujutru e sva moja vojska iz ovog grada poi
sa mnom! A ti e u Podnoje. Vodite ga.
Zubi su svezali Denija Jornija, ije se obe ake
uskoro okrvavie jer je rana bila duboka i iroka. Nije
mnogo kukao dok su ga odvodili. Nije mnogo priao ni
sholar kome je kralj Juga naredio da poalje konjanike
po Jornijevce.
Jutro koje je svanulo u Larmi donelo je tiinu.
Vest o onome to se desilo na dvoru brzo se proirila,
a jedina novost u gradu bile su kia koja je neobino
jako padala za grad na samom obodu pustinjskih
krajeva, te silni redovi nove vojske koja je izala da se
pridrui ostaloj.
Ima li Jornijevaca?, uo je Boar svog sina
kako pita jednog od zapovedika, ije su miice bile
velike poput maljeva.
Nema, gospodaru. Moda je jo rano,
odgovorio je grmalj drei za pojasom ma koji mnogi
ne bi mogli ni da podignu.
Bitire, viknu kralj dok je prilazei sluao taj
razgovor, a snani ratik se udari po grudima i pognu
glavu.
Idi do ovih novih konjanika i reci im da po
desetina krene na sve etiri strane sveta. Hou
Jornijevce do sutra, jasno?
242
_________________________________________________
Grmalj klimnu glavom i otra, drei dlan na
balaku maa kako ga ne bi ometao u hitrini.
Boar pogleda Baladara koji je gledao u daljinu.
Vojska koja je formirala kolonu za polazak delovala je
impresivno. Po broju. Moral je uvek bio visok u
kraljevoj blizini.
ta ti misli o ovome?, upita sina.
O onom neposlunom jarcu? Ne bi on meni
stigao do Podnoja, oe. Zna se kakva moe da bude
kazna za izdaju, ne ostavi dilemu o svojoj odlunosti
Baladar.
Jeste. Samo, smrt tog nadmenog jarca unela
bi veu pometnju nego to nam sada treba. Ovako,
teta je jo i najmanja. Samo da jo Jornijevci dou...
Zar uopte sme da postoji sumnja u to, oe?
Rat je.
Ne, sine. Rat je za sad samo u naim glavama.
Ali ne u svim glavama, oigledno, odgovori Boar, pa
uzjaha svog konja i u pratnji sedam vernih Zubi krenu
napred. Vest koja ga je saekala u Larmi o Larnalinom
stanju nije mu davala mira. Stanje ne da se nije
popravljalo, ve je skoro itav dan ostajala sa one
strane svesti. Tuga je ispunjavala oevo srce. A bes ju
je odmenjivao vrlo esto.
Kia je padala sve jae kako su od Larme
skrenuli sa glavnog druma na sporedne puteljke, ne bi
li se to pre domogli Stopala. Bar 75 liga trebalo je
prei bez da su tokovi kola imali pod sobom ravninu
dovoljnu da izdri tolike tovare, pa se putovanje
oteglo. Kapi sa neba inile su svoje. Sve je ilo sporije
nego to se Boar nadao. Umesto tri do etiri dana,
putovanje se skoro udvostruilo.
Jaui skoro na samom elu kolone, kralj Juga
se priblii jezgru zapovednika iz Ratarskog trga.
Njihova brojna vojska bila je dobrim delom zaduena i
za izvidnicu, bar do ovog grada. Boar se nadao da e
Jornijevci to preuzeti do Stopala.
243
_________________________________________________
Gde je Enrik?, upita jednog od zapovedika
pokraj kog je mladi nosio steg na ijem zelenom
platnu je bio iscrtan srp, simbol grada iz kog su.
Pozvaemo ga, gospodaru. Tu je, ree visoki
konjanik, te mahnu glavom jednom od svojih
podreenih. On se uskoro vrati u drutvu konjanika
koji samo to je prevalio dvadesetu.
Enrik je bio srednji sin Lesa Rerplija, gospodara
Ratarskog trga, grada koji se najbre razvijao na Jugu
zbog savrene klime i obilja plodova koji su raali.
Grad na reci, nedaleko od jezera, bio je stecite sve
veeg broja Junjaka koji su traili posao za koji je
moglo dobro da se zaradi, mada se on uglavnom
svodio na polja, vinograde i ribolov. Les je kralju
poslao svoja dva sina. Boara je zanimalo da li se vratio
najstariji.
Gde ti je brat?, upita odmah Enrika.
Leo je jo u izvidnici, kralju na. Sa dve ete,
ree momak za koga je Boar uo da je arlatan i
enskaro, ali da boljeg plivaa maltene nema u
itavom kraljevstvu, a i da su njegove strele preciznije
od mnogih drugih.
Dve ete? Po ovom vremenu?, vie za sebe
konstatova kralj Zant, kome je dosadna kia ne samo
smetala, ve ga i sve vie nervirala zbog usporavanja
vojnog pohoda.
Nismo na drumu, gospodaru. Opreza nikada
dovoljno, odgovori Enrik.
Daleko smo mi od opasnosti, mome. Za
sada, ree mu kralj, te proe na svom konju, a za
njime i sedmorica Zubi.
Te veeri Leo je jo jednom uspeo da iznenadi
svog kralja. Prilino neprijatno.
Kakva je ono galama? Baladare! Skoi tamo i
utiaj tu larmu, naredi kralj svom sinu koji istra brzo
iz velikog atora, ali se jo bre vrati.
244
_________________________________________________
Oe... Mislim da ti se ovo ba i nee svideti.
Izai, ree mladi princ Juga, a Zubima, i svojim i
kraljevim, blagim osmehom pokaza da nikakva
opasnost ne preti.
Boar je nevoljno ustao i, namestivi ma za
pojasom, popravio odoru, a onda iskoraio. U logoru
koji je njegova vojska podigla kao svoje poslednje
konaite pre dolaska u Stopala, nastala je vreva.
Izmeu atora su prolazili izvidnici prekriveni
gustom mreom.
Ma, ta je ovo!?, prodra se kralj dok je
koraao kao neobinoj koloni sopstvenih vojnika.
Na plen, ree jedan od snanih ljudi koji
iskorai pred Zube i pokloni se.
Vilijame? ta ovo znai?!, zagrme Boar.
Guteri pozdravljaju svog kralja. Koji bi morao
da odabere bolje izvidnike, izgleda. Mi se javljamo za
taj zadatak, ree Vilijam i pokloni se.
Boaru Zantu je bilo i do nerviranja i do smeha u
isti mah. Znao je da gospodar Stopala, udni Zund
Gosom, ima moda najbolje pripremljene ljude za
borbu koja nije frontalni sukob dve armije, ali nije
verovao da ti slavni Guteri mogu da zarobe izvidnicu
Juga. I to itave dve ete.
Skinite te mree sa njih, brzo, dreknu Boar,
koji nekako uspe da savlada smeh pre nego to je on
napustio njegove usne. Bilo mu je drago zbog
neobinog doeka pred Stopalima, ali u isti mah je bio
svestan da moral vojske svakako nee porasti ako
gleda kako odabrani za izvidnicu utke hodaju
zarobljeni.
U svoj ator je, pored Vilijama, naredio da
uvedu i Lea.
ta bi to, sine gospodara Ratarskog trga?,
upita sada ve vino raspoloeni Boar. Zar da stradate
ti i tvoji ljudi, a da do neprijatelja jo nismo ni doli?
245
_________________________________________________
Kralju, kia je padala toliko jako, na tom
proplanku su se spojili nebo i zemlja, a mrak...,
pokua da istinom saopti svoje pravdanje Leo Rerpli,
kog
je
znao
kao
beskompromisnog,
gotovo
bezoseajnog podanika, vernog kraljevstvu vie od
mnogih kojima je to bio i posao.
Pusti sad to, Leo. Samo gledaj da se ne
ponovi. Jasno?, ree Boar, pa sa Vilijamom poe
razgovor o njegovom gospodaru, Zundu Gosomu.
Kada je saznao da se u Stopalima, kao i svih
prethodnih decenija, ba nita novo ne deava, osim
zagonetki koje Zund postavlja svakome ko bi da pree
preko trostrukog mosta, Boar se umiri. Umor ga je
polako stizao, pa je goste ispratio podignutom rukom
koja je oznaila kraj razgovora. Nedugo zatim, nakon
to ga posluie vodom kojom je u trenu sprao teinu
napornog dana sa svog lica, utonuo je u san. I bar tu,
bar na kratko, opet bio sa Bibijem i Larnalom.
U zoru je povorka nastavila dalje, odmah posle
kratkotrajnog obroka. Kia ne samo da nije prestajala,
ve su konji bivali sve sporiji, a naroito oni koji su
vukli tovar. Kada je prvi toak otpao, bila je to samo
najava sve veih nevolja na putu. Glib je inio svoje.
Svaki korak je postajao sve tei. Peaci su ve prilino
zaostajali.
Bre! Ne vucite se kao starci!, uo je sa konja
Boar zapovednike jedinica sastavljenih od mladia koji
samo to su napustili Legla. Kada bi videli svog kralja,
ispravili bi lea, ubrzali korak. Ali, mar je poprimao
odlike volujske vue pluga, jer su vremenske neprilike
bivale sve gore.
Hvala Bogu, pa se zidine Stopala konano
vide, pomisli gospodar Juga kada je ugledao grad u
daljini.
Zund ga je doekao pred bedemom, prilino
ispred ogromne kapije. Delovao je tog sumraka zid
vei nego obino, naroito kada bi bivao osvetljen
246
_________________________________________________
munjama, a vei no obino delovao je i stari prijatelj,
poslednji muki lan porodice Gosom.
Neobini samotnjak. Tako si ga uvek opisivao,
oe. Kako li uspeva da ivi samo sa potomcima
sestara?, upita Baladar kralja Junog kraljevstva dok
su se na konjima pribliavali oveku izboranog lica,
koje je dobrim delom prekrivala kapuljaa.
Neki ljudi se u ivotu bolje snalaze sami,
odgovori vladar sinu, pa sie i zagrli starog znanca.
Zund je bio etiri godine mlai od Boara, ali je
delovao bar 15 godina starije. Blago pogrbljen, u
trbuhu zaobljen, sa osmehom koji je zbog loih zuba
vie bio straan nego srdaan, obradovao se svom
kralju.
Poplave... Manje i nisam oekivao kada se moj
gospodar uputio ka meni, ree nasmejani Zund.
Ima li ta protiv da tu srdanost ostavimo za
neko suvlje mesto, Gosome?, upita ga Boar, kog brzo
uvedoe u gostoprimnicu i dadoe mu najbolji kaftan
koji je gospodar Stopala imao.
Nije morao dugo da eka na poetak igre. Ma
koliko situacija bila ozbiljna, a elja za osvetom jaa
od bilo koje druge koju je dugo, dugo oseao, Boar
Zant nije hteo da prekine tradiciju.
Od kada je Zund Gosom preuzeo, vrlo mlad, od
svog oca upravljanjem gradom, odmah je pokazao da
nije od obinih ljudi. Prva odluka bila mu je da se na
uu sagradi udesni most. Spajao je, u tri kraka, sve
obale, ali se na taj neobini trougao nije moglo
zakoraiti tako lako. ak ni kada ste kralj. Svakome je
odreivao drugaiju putarinu, a svako je morao
prethodno da sa njim odigra igru. Igru mudrosti.
I, tvoje pitanje za mene je...?, upita Boar,
nakon to su vrlo brzo preeljali teme vezane za ratni
pohod.
247
_________________________________________________
Za kralja, kraljevsko, ree ovek izboranog
lica, a onda uze mali gutljaj aula, pa potee jedan jo
dui iz velike krigle.
Gospodar Juga ga je paljivo gledao, a onda
uzeo u ruku zaveljaj koji je nosio za pojasom, a koji
mu je dao sholar Ulon na polasku iz Krika.
Reci mi, kralju moj... Ko siguro ide na
nebesa?
Boara zaudi to pitanje. Zund Gosom je umeo
da
postavlja
teke
zagonetke,
da
zahteva
nadmudrivanja u igri poput Kamene kule ili neke
druge, da pita pitanja na koja su samo mudraci znali
odgovore, ali ovakvo nije oekivao ni najmanje.
Vera e ti pomoi, Boare, oslovi po prvi put
gospodar Stopala svog kralja imenom.
Boar Zant je naprasno postao zbunjen.
Zaboravivi u trenu i da je vladar Juga, i zato je
uopte u tom gradu, i gde ga je povela osveta, i da
uopte nije duan da se igra ove Zundove igre, setio
se da je zaboravio neto mnogo vanije. Veru.
U hram nije odlazio mesecima. ak ni kada je
stigla vest da o Bibiju vesti vie nema. Bogu se, kao
mladi, molio svakodnevno. Od svetenika u hramu
uio je mudrosti kakve su se mogle uti samo u Vrlini,
gradu mudraca svih vera i svih nauka. Pitanje koje je
dobio od Zunda, vratilo ga je u te dane. Dane u kojima
je tragao za sutinom, a ne obezglavljeno jurio.
Ko ide na nebesa?, pokua da ponovi Boar
pitanje.
Ne. Nego, ko sigurno ide na nebesa?
Kralj Juga nije znao odgovor. Kao da se u trenu
preznojio, a onda mu prsti oko zaveljaja ponudie
mogui odgovor. Otvorio je zamotuljak, a u njemu je
naao svoje kockice iz mladosti. Obe. Na njima,
urezani simboli redova sholarskih. Drvo. Vatra. Metal.
Zemlja. Voda. A na estom mestu, na kome je svaki
deak od oca mogao da trai ta god poeli da bude
248
_________________________________________________
urezano, ma. Mnogi su za slobodno polje birali
upravo neko od oruja Juga, ali u igri estice moglo se
nai i neobinijih reenja za najjau stranu kockice.
Boarovo reenje je bio ma. No, kada pogledao u
zamotuljak u krilu, maa nije bilo ni na jednoj od dve
gornje stranice. Na jednoj kockici Zemlja, na drugoj
Vatra.
ta mi je ovo Ulon dao, uopte, iznervira se u
sebi Boar, a onda odjednom sve shvati. Nije vana
igra estice za odgovor koji trai. Vana je igra.
Deca, odgovori kralj. Deca sigurno idu na
nebesa, Zunde. Premala da bi zgreila Bogu, predobra
da bi bila bilo gde drugde posle smrti osim na
nebesima.
Kada bismo se na njih ugledali, i nas bi ekao
taj siguran put gore, a ne onaj sve izvesniji, u ponor,
dodade Gosom.
Gospodar grada je uutao, samo na kratko.
Posle nekoliko trenutaka se nasmejao, a krezavi zubi
pokazae kralju da je proao neobian test starog
prijatelja, te da moe da pree most, kao to bi to
mogao i da se nije pristao na tradiciju Stopala.
Razgovor koji je usledio potom vie je prijao
Boaru nego to se nadao. Gledao bi na tren
sagovornika, a na tren svog sina Baladara, koji je
sedeo u drutvu nekih dvorskih devojki, Vilijama
Gutera, dva Rerplija iz Ratarskog trga, Lea i Enrika.
Nedaleko od njih je lepotan Kapljice, mladi strelac
Hink, zaboravio da je sin gospodara grada pa je
prilino potegao iz vra, a onda preao na obuku
grmalja Bitira o najboljim nainima zavoenja.
Nasmejavi se neprimetno dok je sluao Zunda a
gledao prizor sa njegovog dvora, Boar na tren
zaboravi muku koja ga je nagnala. Ali ga rei starog
prijatelja vratie zadatku.
Neete moi putem koji si mi izloio, Boare.
Odavde se na sever ne moe krenuti. Sve je
249
_________________________________________________
poplavljeno, proi e najmanje nedelju dana dok se
voda ne povue sa one strane Brzovije. Nekoliko liga
je pod vodom, vidi se sa naih kula. Jedino moete ka
Velikom zbegu, nasipi oko tog dela mosta su izdrali
ove dane, vode nema po drumu, ree gospodar
Stopala.
Kralju se ta vest nije ni najmanje svidela.
Umesto da je koliko prekjue ve na pola puta za Oko
ume, gde je trebalo da im se prikljue tamonja i
vojska Vilija Turloka iz Bedema, kod kog su se
okupljale i armije ostalih gradova Juga, odjednom je
ostao odseen od skoro polovine svojih snaga.
Druga mogunost je da drumom krenete na
istok, pa da se kod Bedema svi okupite, predloi
Zund, ali dodade: Samo, taj deo druma je dobrim
delom poplavljen. Poslau izvidnicu, ako eli, za dan i
po e znati moe li se tuda.
Boar je eleo neto sasvim drugo. Da stigne to
pre do Obala. Da osete gorinu koju nosi. Da osete
bes koje su izazvale ubistvom Bibija i urovanjem sa
ostalima kojima je zlato bilo svetinja vea od bilo koje
druge.
Ne, Zunde. Nee kralj Juga nikoga ekati, ni
da se poplave povuku, ni da se izvidnice vrate. Idemo
kroz Veliki zbeg. Poalji pticu kraljici Vindain da hou
dozvolu da moje trupe u dva pravca prou njenom
teritorijom. Mi emo kroz Krila Sokola, pa na sever ka
Morskoj zvezdi, a ostali po planu, pokraj Vrela, pravo
na prestoni grad Obala. Pii, prijatelju. Rat poinje.
Taj razgovor se zavrio kao to je i planirao.
Zund je odmah poslao po sholara, ovaj odmah uputio
pismo, a veselo vee pre nastavak pohoda kralj je
priveo kraju utonuvi u miran san posle due
vremena. Valjda zbog priseanja na bezbrine dane,
na koje ga je igra navela. Ono to se nikako nije
zavrilo kako je planirao bio je dolazak pred Veliki
Zbeg, u zoru treeg dana od naputanja Stopala.
250
_________________________________________________
Pred gradom Visokog kraljevstva bio je odbor
za doek kakav nije mogao ni da pretpostavi da e
videti. Vojska. U velikom broju. Vojska Visokog. I
jedna poruka, koju donese glasnik u sivoj odori, na
sivom konju.
Kraljica je primila pismo. Svojim me je
obavestila da vojska Juga nije dobrodola na teritoriji
naeg kraljevstva, jer vidljivog povoda za novi rat
nema. Dok Valerija Vindain ne odlui suprotno, prolaz
vam nee biti dozvoljen. Tanja Tikril, Veliki zbeg.
ta ovo znai, oe?, upita Baladar dok se
vojska Juga rasporeivala levo i desno od njih, na
proplanku koji se nalazio jugoistono od prilino
irokog grada i prilino velike vojske koja je u
savrenom poretku ekala.
To znai da je i Visoko umeao u Bibijevo
ubistvo, Baladare. Inae ne bi ovako stalo da titi
Obale, odgovori Boar, pa viknu odjednom na sav
glas:
Bitire! Konjicu napred, pet formacija, etvrt
lige razmaka izmeu njih. Iza peadija, po tri
zapovednika levo i desno od nas. Leo neka vodi levu
polovinu, Baladar e komandovati desnom. Strelci iza,
Hink mi odgovara za svaki promaaj. Enrie! Sa dve
ete konjanika i polovinom Gutera desno, uz reku!
Naite plitak gaz i preite je kako znate i umete. Ii
ete okolo, a okolo e, na levu stranu, i druga polovina
Zundovih Gutera. Vilijame, ti e je voditi. Hou da
nestanu u trenu, da ne znaju ta ih je snalo, da
poslednje to budu pamtili bude juri Juga. Za Bibija!
Zanta!
Zant!, Zant!, Zant! zaori se iz desetina
hiljada grla na proplanku. Bitka je mogla da pone.
251
_________________________________________________
Nil
Za tridesetogodinjaka koji je pet punih godina
proveo u rudnicima Podnoja, Sardar je bio prilino
pokretljiv. I prilino siguran u sebe. Nil ga je gledao
pravo u oi, a u njima je video isto ono Zlo koje je pre
pet godina video u oima Sardarovog oca. Tog dana,
najtunijeg kog pamti, bio je svezan. I nije mogao da
uradi ba nita da sprei hladnokrvno ubistvo svog
malog brata. Noima potom, mnogim noima koje su
usledile potom, video je pred oima isti onaj no i isti
onaj vrat. I isti kez krvoloka, ba kao ovaj koji je sada
bio pred njim.
Starog Pagrora vie nema, ali je Zlo nastavilo
da ivi u njegovom najstarijem potomku. Videlo se to
u oima. U isukanom mau. U smehu koji je eleo krv.
Jo jedan Arilion bi da pusti krv pod rukom
Pagrora? Lepo od tebe, teta samo to u publici nema
nekog od tvojih blinjih, ree odjednom Sardar, pa
zamahnu.
Nilu se mutilo pred oima od besa i elje za
osvetom. Imao je utisak da nije izvadio oruje na
prestolonaslednika Re, ve na njegovog mrtvog oca,
koji je bez da je trepnuo ubio malog Modesta Ariliona.
Imao je samo devet godina!, zaurla u sebi
Nil, pa iz odbrane pree u napad. A onda jo jedan. I
jo jedan.
Seivo je nailazilo na snanu otricu i vete
pokrete. Sardar nije izgubio na pokretljivosti, a borbe
u Podnoju, kojima je produavao svoj ivot, sauvale
su njegovu vetinu netaknutom.
Umri!, odmeni urlik dotadanji smeh Pagrora,
koji iznenadno, iz potpune odbrane, poe da probode
Nilov stomak. Pokret je bio strahovito brz, toliko da ni
spretni princ Obala nije stigao da reaguje na vreme.
Ne bi ni pokreta, ni ivota, bilo da tren ranije Nil nije
osetio kako ga strela pogaa u rame, a on, zanesen od
252
_________________________________________________
bola i siline prodora elika kroz meso, u padu izbegnu
ma prestolonaslednika Re.
Sekund kasnije, posrnuo, gotovo kleei, drao
je aku sa svojim maem pribijenu uz probijeno rame.
Borba je bila gotova. I njegov ivot.
Aaaaaaaaa!, zau odjednom Nil neiji, gotovo
deji povik. I, podie pogled tek toliko da vidi kako
mali Nejt leti kroz vazduh, skokom kojim je uspeo da
iznenadi Sardara i, obgrlivi ga oko struka, obori ba
kada se spremao da presudi sinu kralja Obala.
Nejte!, viknu Nil, a onda iza dva tela koja su
se pred njim prevrtala, ugleda pedesetak koraka dalje
novu strelu, koja samo to nije napustila luk. Bez
razmiljanja se baci u levu stranu, pravo na
probodeno rame, ali ne dovoljno hitro i ne dovoljno
spretno. Vrh nove strele podera mu pantalone, tik
iznad kolena, napravivi dubok prorez u miiu na
svom daljem putu ka bunu. Velika ogrebotina koja je
deli sekunde ranije mogla da bude kobni hitac u grudi
bila je manji problem. injenica da mu je prilazio trei
ovek, grmalj sa topuzom, daleko vei.
Uspravivi ma u nadi da bi mogao da se
odbrani, Nil se batrgao nogama, pomerajui se
unazad. Levo od sebe video je kako Nejt baca pesak u
oi Sardaru i uspeva da se odmakne dok je princ Re
vikao vitlajui maem, a ispred sebe je video topuz
koji se die. I novu strelu sa perima boje Re, koja se
odjednom stvorila u grudima napadaa.
Nazad, brzo nazad!, uo je Tinin glas, a onda
je jo jedan huk strele zaparao vazduh. Otrica se
zarila u vrat starog, udaljenog strelca Re koji je u
dva navrata umalo ubio Nila.
Tina je bila sjajan borac. Poput mnogih iz
Visokog kraljevstva, jo bolji strelac, ak i kada je
morala da koristi tue strele. Znao je da e njen
sledei hitac nai Sardara. Ali, znao je to i sin Vrola
Pagrora. Uzjahavi konja jednim skokom, pogledao je
253
_________________________________________________
Nila koji se povlaio po praini, krvavog ramena i
bolne rane na nozi, a onda je, iskezivi se, sagnuo
glavu i crnog etvoronoca poveo u jednu, pa naglo
skrenuo u drugu stranu.
Gaaj! Tina, gaaj, bei!, vikao je iz sveg
glasa Nil. Ali, Tina nije mogla da ga poslua.
Odstupnica koju su pravila dva konjanika Re
znala je ta radi. Veterani Velikog rata, nekadanji
Platovi koji nisu okrenuli lea kralju kao ostatak
njegove garde, strelama su pokuavali da ubiju Tinu
pre nego to ona ubije oveka u ije oslobaanje su
poli. Bili su prilino dobri u tome.
Pasilisova je spas potraila iza drveta, uputivi
potom jo samo jednu strelu pre nego to su se
konjanici udaljili van dometa. Sa Alekom je pritrala
ranjenom Nilu, mladom sholaru neto govorila ustro i
glasno, a Arilion je stegnutih zuba pokuavao da se
izbori sa bolovima u ramenu. Krvavu nogu kao da je i
zaboravio.
Idem za njima, Nile!, ree Tina, ali je on
uhvati za ruku.
Stani. Ne moe sama, odgovori joj.
Idem! Sardar je..., nastavi ona, ali je njegov
glas prekide.
Ima ih sigurno jo. Vrati se u Podnoje,
organizuj poteru, nemoj sama, ree Nil, pa zgri lice
od novog naleta bola dok se pridizao.
Tina ga je na tren gledala, a onda uzjahala
konja i nestala u oblaku praine vraajui se ka kapiji
grada-tamnice Junog kraljevstva. Koji minut kasnije,
kada su mu Nejt i, mnogo vie, Alek pomogli da se
uspenje na Vihora, previvi mu rane bez da su se
usuivali da u prljavtini u kojoj su bili vade strelu,
sreli su poteru. Vie desetina konjanika Juga projurilo
je pokraj njih, u nadi da e stii Sardara. Imao je
preveliku prednost, a i dobro organizovane pomagae,
254
_________________________________________________
znao je Nil. I bilo mu je nekako drago to Tine nema
meu onima koji su jurili princa Re.
U Podnoju ga je, ve pokraj kapije, saekao
Valir Tanadar. Zadihan, mokrog ela. Meseina je
otkrivala znoj koji je izbijao dok je organizovao ljude i
slao potere.
Moramo da ga smestimo unutra, viknu Tina
prihvatavi uzde konja, a Valir pokretom ruke i otrim
izrazom lica naredi svojim vojnicima da je posluaju.
Nil je osetio kako malaksalost nadjaava bol.
Drvo koje mu je stajalo izmeu kostiju ramenog
pojasa, pravo kroz miie, uinilo je da ceo taj deo
tela utrne, a leva ruka ostane skoro nepokretna. Bol
poseene butine je osetio ponovo tek kada su ga
sputali sa konja. Glava mu se sama oborila, usmerivi
se ka podu, a dvojica snanih odnee ga u postelju, tik
pokraj gostoprimnice.
Veliki tavan koji je video ukazivao je na
prostranu prostoriju u koju je smeten. Jauci koje je
uo oko sebe, da ima mnogo ranjenika. Alek se odmah
ukljuio u pomaganje drugima. Nejt je insistirao da
dovri spasavanje koje je otpoeo skokom na Sardara.
Imao je Tininu podrku u tome. A i Nilovu, iako mu se
svest mutila zbog krvarenja.
Bol koji je osetio vetim lomom strele nije bila
nita naspram onog kada je vaena polovina koja je
ostala u ramenu. Nejt je, iako siune grae i malog
broja godina, bio savreno preciznih pokreta. Obgrlio
je polomljeno oruje tik ispod otrog vrha, a onda
izvukao drvo putanjom koje nije dodatno otetilo
ranjeno telo. Krik je, meutim, bio neminovan.
ienje rane je bio posao za Aleka. Nejt ga je
pozvao pokretom glave, a Nil primeti da je vii i
godinu dana stariji sholar ve koristio tuak da u
avanu pravi nekakvu smesu.
255
_________________________________________________
ta je to?, zau Arilion Tinin glas dok su mu
se oi ponovo sklapale, a on oseao miris destilovane
smole bora.
Skipidar, odgovori Alek, potvrdivi da je Nila i
pored rana dobro sluilo ulo mirisa.
A ovo unutra? Jeam?, dodade Pasilisova.
Da. Samo da smeam i moe da se privije na
rane, ree Alek. Uveliko Zemljani, iako zvanino jo
uvek to nije bio.
Privijanje melema na ranu na ramenu je
proteklo zauujue prijatno. Ba kao i na nozi. San je
nastupio nedugo zatim, iako je urlika ranjenih u blizini
bilo na pretek. Iscrpljenost je uinila svoje.
Prestolonaslednik Obala se probudio tek
sutradan oko podneva. Isprva je napravio pokret kao
da ni u kakvoj borbi nije bio, ali kada je pokuao to da
uradi i levom rukom, ne bi li se pridigao, osetio je
bolnu slabost.
Pokraj kreveta su ga gledala etiri oka. Samo
Tininih nije bilo tu.
Gospodaru Nile!, uzviknu Alek, a za njim sa
stolice skoi i Nejt.
Dobro Alek..., zastenja Arilion, pridiui se ka
jastuku oslonjen na desni lakat, ... jesam li ti ja rekao
za to gospodaru?, dovri Nil reenicu uz blagi
osmeh.
Mladi sholari se nasmejae. A onda iznenadno,
vrlo paljivo, prigrlie princa Obala.
Gde je Tina?, upita ih on iz kreveta, a
odgovor stie u obliku graje. Kod gospodara Podnoja,
saznade.
Sardar...?, ponada se Nil.
Potera je pobijena. Prva koja je pola, cela.
Istonjaci u zasedi..., ree Alek, oborivi pogled.
Druga koja je pola tamo naila je samo na
leeve, ne i na one koje je jurila, dodade Nejt.
256
_________________________________________________
Nil pogleda ka oslikanoj tavanici. Silni
ornamenti krasili su taj svetlom ispunjeni sobiak, kao
da je u kakvom raskonom dvoru, a ne u prostoriji do
odaje gospodara grada-tamnice.
Sreemo se mi opet, Sardare. O, sreemo
se, itekako, pomisli u sebi Nil, a onda pokua da, vrlo
sporo, pomeri rame. Iznenaujue, bol uopte nije bio
neizdriv.
Samo polako. Alekov melem utrostruuje
brzinu zarastanja tkiva, ali ovo je ba svee, ree
Nejt.
Utrostruuje?!, zbuni se Nil.
Gospoda... mislim, Nile... Da, u etvrtoj godini
Sabedorije sam doao do tog recepta. Ispostavilo se
da najbre zaceljuje ubodne rane, ali za opekotine ne
sme da se koristi, ree Alek.
ekaj... Triput bre zarasta rana? Stvarno?,
kao da nije verovao Nil.
Tako se pokazalo na vebama u koli. To rame
e nam rei istinu, nasmeja se Alek, a sa njime i
ostala dvojica u prilino maloj, ali prilino lepoj sobi.
Nedugo zatim, Tina je ula u odaju zajedno sa
Valirom Tanadarom.
Krenuete odmah, rekao je gospodar gradatamnice Juga. Sholari su bili malo zaueni tom
odlukom, ali ih je Tina umirila. Bar prvim reima:
Nil nee morati da jae, imae udobniji prevoz.
Kreemo za Krik, hitno. Rat poinje.
Posle ruka se, u pratnji dvadesetorice
konjanika uputie ka prestonici Juga. Ba ka njoj je
ve poleteo golub za jezivim vestima, i za Jug i za sva
kraljevstva koja su se protiv Re borila u Velikom
ratu. Sardar na slobodi. Istonjaci pomogli prevrat.
Potere u toku. Stiu Nil Arilion i Tina Pasilis, pokuali
da spree beg, neuspeno bile su rei upuene kralju
Zantu na ptici koja je poletela iz ruku Valirovog
sholara Jarta Vatrenog. Tanadir je taj let pratio bez
257
_________________________________________________
komentara. Znao je da posledice nee biti dobre. Ni za
kraljevstvo, ni za njega, im nije, pod pratnjom,
vladaru poslao princa Obala istog trena kada ga je prvi
put ugledao.
Od gospodara grada-tamnice su se oprostili
gotovo utke. Ariliona su smestili u koiju, u kojoj su
bili i Nejt i Alek. Tina je jahala tik uz njih. Sunce joj se
uplelo u zlatnu kosu, primeti Nil, ne skrenuvi pogled
sa njenog lica ni kada ga je pogledala, a blagim
osmehom pozdravila.
Pred njima je bilo bar pet dana puta, moda i
koji vie zbog koije koja nije mogla da prati galop
konjanika. A galopa je bilo, povremeno, izvidnice radi.
Jedna od njih se, tree veeri, dugo nije vratila.
Priekajmo ih ovde, predloi ostatku druine
Tina i to malo dalje od umarka na ijem rubu su
isprva planirali da se ulogoruju. Patrola od tri izvidnika
je sat ranije otila da izvidi jednu od retkih pravih oaza
u pustinjskom delu Juga. Sa povratkom su kasnili bar
etvrt tog vremena, iako su svi putnici ka Kriku bili
prilino svei nakon jutarnjeg bogatog obeda u
jedinom velikom selu uz drum.
Ne svia mi se ovo, ree tiho Nil,
pridravajui se za vrata koije dok je izlazio. Ta
sumnja je bila potpuno opravdana. I vrlo brzo
dokazana.
Prvi vojnik Juga je pao a da no jo nije sasvim
zagospodarila tim delom puta ka Kriku. Strela mu je
prola kroz grlo, iz kog je samo deo krika poleteo kroz
vazduh. Drugi straar se prihvatio roga, mudro se
bacivi iza tela palog prijatelja. Zvuk je odjeknuo
dolinom. Ba kao i bojni pokli neprijatelja.
Pagroooooor!, zaulo se iz vie desetina grla.
Bar dvostruko vie grla nego to je bilo onih umornih i
pospanih koji se naglo trgoe.
Nil je pokuao da skoi na noge, shvativi tek
uz bol da ga desna butina itekako pee u predelu rane,
258
_________________________________________________
koja je zarastala brzo, ne i bez muka. Oslonio se na
vrata koije i rukom se odbacio u uspravan poloaj, a
onda pogledao oko sebe. itava povorka se
uskomeala. I ne udi, neprijatelj je bio stostruko blie
nego to su mogli i da pretpostave.
Prvi redovi prevratnika, oni koji su sluili da
begom ka Kriku zavaraju trag za Sardarom, ve su
ukrstili svoje maeve sa vojnicima koje je umor od
gotovo neprestanog jahanja skoro uspavao ekajui
povratak prethodnice. Nona mora u koju su svi upali
pretvarala se u pokolj.
Iskusniji, spremniji i brojniji vojici Re probijali
su se ka koiji pokraj koje je bio Nil, a iza njega, iza
malih vrata, sauvani od borbe, dvojica mladih
sholara. Odjednom, Arilionu u naruje pade Tina.
Viknue i on i ona. Nil zbog bola, a onda jo jednog,
usled pada. Ona jer nije oekivala da e se saplesti.
Bacivi se unazad zbog koplja koje je poletelo
pravo ka njoj, zakaila je Nilovu zdravu nogu, oborivi
i njega slabog i sebe, pravo preko princa Obala. Arilion
je pogleda prvi put u ivotu tako izbliza. Imala je
bistar pogled. Blago zadihana, delovala je kao iz neke
druge prie, a ne ove krvave. Na tren je osetio kako
se priljubljuje grudima jo vie na njegove. Moralo je
tako, jer je primicala svoje ake njegovim ramenima.
Odbacila se bez rei, prigrbila svoj luk i dok je rukom
posezala za svoj tobolac dobacila mu:
Penji se na nekog konja, preslab si za borbu!
Tina je odapinjala svoje strele hitro, kao u
Velikom ratu, ali se kraj bitke prilino brzo nazirao.
Svega dva vojnika iz pratnje ostala su na nogama
kada je Nil odbio poslunost, kako i dolikuje princu
kome nareuje erka kovaa, te svojim maem krenuo
na neprijatelje. Prevratnika u naletu koji je bivao sve
straniji, ostalo je dvadesetak. Bar do onog trena kada
su, iznenada, poeli da padaju poput pokoene trave.
259
_________________________________________________
Dok su neprijatelji trali ka njima, Arilion
primeti kako oni koji su zaostajali podiu naglo brade i
uz roptanje padaju na kolena, a potom pravo licem na
tlo. Tek kod treeg je primetio strelu koja je probila
itavo telo. Kod etvrtog, kada je pao, zabijenu malu
sekiru u lea. I, ba kada je podigao ma da doeka
isukano seivo koje mu je bilo najblie, zagrme tim
krajem Zant! Zant! Zant!. ovek koji je nasrnuo na
njega, zastade. Oi mu se rairie, a usta ispunie
krvlju. I ostatak prevratnika bi pobijen u trenu oka,
bez da je i znao ko mu je presudio.
Konjanik koji je prvi izaao pred zbunjen
ostatak druine imao je zeleni barjak u ruci. Na njemu
je bila nacrtana kruna. Vojska Krika. Prestonice Juga.
Princ Buron alje pozdrave, ree Nilu i Tini
hladnog izraza lica, a zatim se za njim pojavi itava
stotina, to strelaca, to konjanika. Dvojica preivelih
Junjaka iz Podnoja pritrae im u susret, a Arilion
pogleda Tinu te odahnu, nasmejan, drei malog Nejta
za rame. Alek je ak i tada insistirao da Nilu to pre
privije jo malo skipidara i jema.
Vremena do novog polaska, iako je no tek
otpoinjala, bilo je tek toliko da se pokopaju mrtvi. Na
Jugu je to raeno ne samo da bi se spreilo okupljanje
grabljivica, mada Nil nije mnogo razumeo zato u tom
kraljevstvu sav narod veruje da e due opet biti u
svojim telima kada Bog to odredi. Tela e blistati, biti
nova i lepa, a due ostati kao i na nebesima, svetle i
vedre. Oni koji poginu slavno, prvi e i ustati. Oni koji
poginu asno, ustae kad i njihovi voljeni. Oni koji
skonaju sramno, u kukaviluku ili duhovnoj bedi,
veno e i patiti, daleko od nebesa, seao se rei
sholara uz kog je odrastao, a koji ga je uio da druga
kraljevstva ne veruju u bogove mora, kao to je na
Obalama to sluaj.
260
_________________________________________________
Da krenemo. Bog neka se smiluje na njih,
prekide tiinu krupni ovek sa barjakom, a ostali
Junjaci promrljae svoje molitve i pooe.
Nije bilo mnogo razgovora sa stotinom koja im
je inila pratnju. Arilion je isprva mislio da je to,
jednostavno, red. to bi vojnik priao sa sinom kralja.
Nije mu dugo trebalo da se seti da je on sin kralja
protiv kojeg je ceo Jug ustao.
Buron alje pozdrave... Buron... Tina, rat je
poeo. Boar je krenuo na Obale, Buron je ostao u
Kriku , ree Pasilisovoj.
Tina je odutala. U koiji, zajedno sa njim i
sholarima, vie je utala nego obino. Arilion nije
pridavao mnogo znaaja toj tiini, bliio se susret sa
lozom Zanta, koja je jednim pokretom ruke mogla da
naredi njegovu smrt. Bio je svestan toga, ali mu
neustraiva priroda nije dozvoljavala da se plai.
Strepnju je oseao, a odgonio ju je izgovorenim
reima. Tina kao da je bila odsutna.
Kada je i on uutao, pogledala ga. Video je
drugaiji pogled od onog koji mu je bio pred nosom.
Pomalo zamiljen. Na tren i zabrinut. Ne, to Tini ne
moe da se desi, pomisli, a Alek brzo zapoe razgovor
sa Nejtom, te se etvorka uz deake prie iz
Sabedorije, a tiinu vojnika iz pratnje, uputi ka
prestonom gradu Juga.
Razgovora nije bilo mnogo ni na kapiji Krika. Ni
na kapiji drugog prstena. Ni na ulasku u dvor. Tek
kada ih je Buron doekao, blago klimnuvi glavom,
poela je pria. Ne onakva kakvoj se nadao Nil.
Nazvao
bih
dobar
dan
princu
prestolonasledniku, naroito posle viednevnog puta i
naroito jer je ranjen. Ali, nisu ovo dobri dani, Arilione.
Nisu uopte. Poite za mnom, ree najstariji sin
Boara Zanta i pokaza ka stepenicama.
Na spratu, na koji se Nil pope uz napor zbog
bola u butini, u prvoj odaji na poetku hodnika
261
_________________________________________________
ugledao je prizor koji ga je potpuno zbunio. Pokraj
stolice na kojoj je sedeo stari sholar, na krevetu je
leala Larnala. Belja od snega. Modrih usana.
Mrtva?!, pomisli Nil, ali mu odgovor stie i pre
nego to je izgovorio pitanje.
Moja sestra umire. Tigrasti krait, napad
skakaa. On nam je umakao. I njen ivot e jer leka
nema, Arilione. Sad mi kai, kao nekome ko je izgubio
brata, a i sestru e, zato si uopte pomislio da e iv
izai odavde kada jednom proe kroz kapije Krika?,
izgovori Buron a onda nastade tajac.
Nil je pokuavao da sve kae. I za nevinost
Obala u nestanku ekspedicije u Novom Svetu. I za
dogovor u Sabedoriji. I za ogrlicu ubijenog brata koji
mu prevratnici uzee sa ruke jo kada ih je Venrikova
grupa zarobila. I za pogibiju Martine. I za borbu sa
Sardarom. Sve je hteo da kae u jednom dahu, ali nije
stigao do rei.
Gospodaru Burone, ja mogu da joj pomognem.
Samo morate da me pustite odmah, dah joj se ledi,
ovo je pitanje trena, a ne sata, izgovori Alek
istupajui dva koraka i skidajui pregatu sa glave.
Molim!? Ko si ti, uopte?, upita zbunjeni
prestolonasledik Juga, zaboravivi u trenu da je ita
pitao prestolonaslednika Obala.
Ja sam Nejt, a on je Alek Zemljani,
gospodaru, odgovori umesto svog godinu dana
starijeg prijatelja siuni deak, koji se potom nakloni,
pa skidajui i on sholarsku pregatu dodade:
Sabedorija nas alje. Verujte, gospodaru, od njega
nema boljeg meu Zemljanima.
Stari sholar Krika je tada priao mladiima. Bili
su mu to prvi koraci od kada je ustao sa stolice im je
svog princa video kako ulazi u odaju u kome je bila
Larnala. Ulon je gledao u siunog Nejta. Buron u
Ulona.
262
_________________________________________________
Nejt, kae..., poe Ulon da pria, a onda se
okrenu prestolonasledniku Juga: Prine, ovoga to se
nudi da lei, ne znam. Ali su mi prijatelji stari iz
Sabedorije o ovom drugom malom, o Nejtu, pisali
nekoliko puta. Iz mog je roda, a kada Duk za nekoga
kae da je najbolji Metalni koji je kroio tamo od kada
je on u Sabedoriji, a tamo je decenijama, onda mi ne
preostaje nita osim da mu poverujem. A ako taj mali
tvrdi da je ovaj do njega bolji... ta da kaem osim da
vredi probati. Sve to su moje dve ruke uradile i ova
stara pamet pokuala, bilo je samo odlaganje
neminovnog, ree Ulon.
Ma, ta neminovno!, uskoi ponovo Alek u
priu, zakorai ka krevetu, a Zubi koji su uvali
Larnalu latie se odmah za maeve. Buronov jedan
otar pogled bi dovoljan da ih spuste nazad u korice.
Alek je opipao dlan, traei puls, a onda upitao
gde je rana zmijskog ujeda. Ulon je otkrio prekriva sa
nogu princeze-ratnice Juga, a prizor je bio prilino
jeziv. Umesto svoje uobiajene boje, koa je bila
tamno zelena poput movarnog natopljenog lia. Tek
je neto svetlije koleno nagovetavalo da se radi o
ljudskoj nozi. Sve ispod njega bilo je previe tamno i
previe naduveno.
Trebae mi nekoliko biljaka koje vi na Jugu
imate. Morate da imate. Veinu imam u svojoj torbi,
ali e mi trebati jo toga. Trebae mi i dva noa. I
mnogo vode. Mlake vode, poe Alek da nabraja, a
Buron klimnu glavom Ulonu i ree sholaru i strai:
Dajte malom sve to trai.
Nila i Tinu su tada izveli napolje, odmah za
princom Juga. Sedeli su u predvorju, ak ne ni u
gostoprimnici. Tiina je dugo obavijala sagovorike. Nil
je poeleo da pita. I da odgovara u isti mah. Tinine
sklopljene usne govorile su mu da je shvatila da u
razgovoru dva princa, prestolonasledika, njena re nije
toliko bitna. Ne tada. Buron je prvi prekinuo tajac.
263
_________________________________________________
Samo mi reci, zato?
Arilion nije znao na ta se pitanje najstarijeg
Boarovog sina odnosi. Zato je ta? Nestala
ekspedicija? Neko ubio Bibija Zanta u Novom svetu,
kao i sve ostale iz Pet kraljevstava koji su bili sa njim?
Ili zato je napadnuta Larnala? Ili zato je on, princ
Obala, doao tu? Misli li Buron da je stari Arilion sve
zakuvao, a mladi doao da ispravi ono u ta nije eleo
da se mea?
Govori, Nile. Nisi dovde stigao da bi utao, zar
ne?
Naprotiv. Doao sam da mi uzme ivot,
izgovori odjednom Nil.
Tina je, u oku, konano otvorila usne. Nije
kroz njih ispustila ni glas, ba kao ni Buron kroz svoje.
Ozbiljan sam. Moj ivot je u tvojim rukama.
Radi sa njim ta eli, zaustavi ovaj rat, rekao je
Arilion, pre nego to Buron podie dlan.
Sve u ovom kraljevstvu je u rukama mog oca.
On e odluiti ta e biti sa tvojim ivotom, ree
gotovo hladno prestolonaslednik Juga, a onda ustade
i, bez da se okree ka sagovornicima, dodade: Ptica
e doneti odgovor ta e biti sa tobom.
Tina je netremice gledala u Nila, a u njegovoj
glavi je bubnjalo. Znao je da ne postoji drugi nain da,
kada ve Boara Zanta nema na dvoru, garantuje da
Obale nemaju nikakve zaverenike pretenzije na Novi
svet osim da to uini svojim ivotom. Glas Pasilisove i
njen dodir po njegovim prstima, ispruenim na stolu,
prenu ga iz tih misli.
ta uradi to!? Pogubie te, im Boar uje da si
ovde!, upita ga, ali on oduta, ba kao i kada mu ona
ree da je jedno direktno se obratiti kralju, a drugo
ekati njegovu presudu iz daleka.
U tiini je proveo i no. Sam, u sobi pred kojom
su, kao i ispred Tinine, bila dva straara. Veera koju
su im doneli nije bila oskudna, ali svakako nije bila
264
_________________________________________________
dostojna jednog prestolonaslednika, mada se njemu
nije ni jelo. A ni spavalo. Rane su nekim udom
zaceljivale prilino brzo, pa se prepusti leanju na
leima i razmiljanju o neminovnom.
Dan koji je svanuo doneo je novi susret sa
buduim kraljem Juga. etao je, prilino nervozno,
hodnikom koji je spajao sobe u kojoj su bili
neoekivani gosti. Nil tada spazi Aleka i Nejta po prvi
put od kada su ostali uz Larnalu. Dremljivih oiju,
davali su znake da i njima san nije dolazio u goste kao
to bi to voleli da je sluaj. Tine nije bilo pored njih, a
ni njena dva straara.
Polazi, ree mu Buron, pa pogledom pokaza
dvojici svojih Zuba da ga povedu napolje. Petorica su
ostala uz princa Junog kraljevstva, koji poe za Nilom
tek kada se pokrenue i mladi sholari. Ispred dvora ih
razdvojie, te mali Nejt ue sa Alekom u jednu koiju,
sa njima i straari, a Ariliona dopratie do druge.
Nos neete promoliti dok ne stignemo do
Larme. Imate sree, ptica koju smo poslali u Stopala
stigla je kasno, otac mi je ve produio ka Visokom. O
vama e saznati tek kada ga stignemo. ivot ti je
produen, bar do tada, ree Nilu, pa mu pokaza da
ue. Unutra je video Tinu, ije ruke takoe nisu bile
svezane.
Prvi deo dana je samo gledao kroz prozore. Na
tren bi primetio Tinin pogled na sebi, ali nije imao
snage da joj objanjava zato nije promiljao o tome
ima li Boara Zanta na dvoru ili nema. Ovaj zadatak je
ionako bio njegov, a njeno da garantuje za njegove
rei. Sada, kada rei nema ko da uje, njihovo
korienje je bilo uzaludno.
Nile..., progovori Tina tokom kraeg stajanja
kolone da bi se prezalogajilo, ba kada je sumrak
poinjao.
Nile, pogledaj me, ree mu jo jednom.
265
_________________________________________________
On to i uradi, a ona ga pogledom upita da li zna
da ide u gotovo izvesnu smrt.
Znam, Tina. Ali, ako e ona da zaustavi rat,
neka bude tako.
Odjednom, Pasilisova se nagnu ka njemu,
spusti dlanove na njegova kolena, pazei da ga ne
dotakne po bolnim mestima, te osloni usne na
njegove.
Nil je bio vet maevalac. Jo bolje se ljubio.
Ali, nikada mu se nije desilo da ga jedan poljubac
toliko zbuni kao taj. Ni priblino.
Tina...?, upita je dok se odmicala, pa onda
dotae donjom usnom svoju gornju usnu, kao da je i
dalje oseao njene na njima.
Moda nam je ovo poslednji put u ivotu da
smo sami. Bar dok sam ja iva, bleso jedna, nasmeja
se ona.
On nije. Jer, valjda prvi put u ivotu, nije
poljubio neku, ve neka njega. I ne bilo koja. Jedina
devojka koju je voleo bez elje da je ima, osim
povremenih pitanja u ranijoj mladostikada je matao
kako li izgleda igrati se njenim usnama. Ne i vie od
toga. I, uopte ne skoro.
Ti nisi normalna, morskih talasa mi, ree i
taman htede da se i on osmehne, kad se koija
pomeri, te mu misao zastade. I, ba kada je hteo da
je nastavi, konji su opet stali.
Ma, ta je ovo?, upita neko ko je prolazio na
konju pokraj njihovog prozora.
Deni, odgovori neko. Deni Jorni. Sprovodimo
ga u Podnoje. Kralj nareuje.
Tina i Nil se pogledae. Zbunjeni, jer nisu mogli
ni da sanjaju da je neko svezao slavnog vou slavnih
Jornijevaca.
Arilion pogleda kroz prozore i vide kako
oveka svezanih ruku pljuje jedan od vojnika iz
pratnje. Na svom visokom crnom konju dojaha Buron
266
_________________________________________________
Zant, popria neto sa straarima koji su im doli u
susret, te ree naglas Kolona neka ostane gde jeste.
Nije prolo mnogo, a zbunjeni par u koiji jo
neto iznenadi. Vrata se otvorie, i to da bi uao princ
Juga. Svojim Zubima naredi da ostanu ispred.
Ovo to u vam sada rei, ostae meu nama.
Dok ne dou neki bolji dani. Jasno?. Tiina
sagovornika je bila jasan odgovor.
Otac mi... Otac mi nije vie pri istoj svesti,
izgovori Buron, pa uzdahnu, a svoj dah zadrae i Nil i
Tina. Rei se nastavie.
Larnala je jutros, pred na polazak, otvorila
oi. Ne znam ta je onaj mali radio, ali noga joj je
mnogo svetlija, krv opet ide do stopala, osea i dodir.
Preivee.
Pasilisova htede da vrisne od zadovoljstva,
primeti Nil, ali se Tina ipak suzdrala. Buron nastavi:
Mislio sam da ga mudrost i smirenje i dalje
krase. Lagao sam sebe, iako sam video da je istina
drugaija. Ovo sa Denijem... Probo mu je ruku, lino.
U tamnicu ga alje. Jornija! oveka ija vojska... Ma,
zaboravite. Ono zbog ega sam doao je..., ree princ
prestolonaslednik Juga, pa zastade. Kada je sledei
put izgovorio rei, tajac ispuni koiju.
Putam vas. Beite gde vas noge nose. Na
zapad, uz jezero, pa ka Vrlini, odande za Visoko, tako
bih bar ja uradio. Ako vas dovedem pred oca, ovakvog
oca, ostae od vas dvoje samo dva tela i dve glave
koje nisu na svom mestu.
Tiina kao da je trajala veno. Nil je sve bre
disao, Tinu nije gledao ve oveka pored sebe. On i
progovori prvi:
Otii u sa straom da jo ispitam Jornija. Niko
vam nee stajati na putu. Imaete oko sat vremena
prednosti. Konje vam ne mogu dati, ali mogu... varku.
Ubediu ih ste sigurno krenuli na istok, ka Ri. Neka
vas Dobro uva... hrabri moji prijatelji.
267
_________________________________________________
Buron im se nakloni glavom i izae. Tina
dotaknu Nilov dlan jo jednom, a onda se u tiini
pripremie za ono to sledi.
Nisu znali kada e iz svojih koija izai Nejt i
Alek, ni koliko je ta koija udaljena od njihove, ali su
put u nepoznato znali sa druma, pravo u levu
stranu, preko umaraka koji su se nazirali dok je jo
bio dan.
To i uinie im vie nikog pokraj njihove koije
nije bilo. Tina je tiho otvorila vrata, pa posle izbaene
glave da osmotri ima li koga, vrati se unutra i ree:
Njihova koija je odmah iza nae. Vrata su
malo otkrinuta. Izali su, sigurno nas ekaju u
umarku.
Nil klimnu glavom, a onda zakorai na drum,
uveri se i sam da nikog nema, te pretra preko
kamenih ploa i, sagnuvi se kod prvog drveta, mahnu
Pasilisovoj.
Ona mu se u trenu pridrui, te poee da se
brzo kreu. Ali, nije ni minut proao, zaue buku.
Sudare elika. I jedan povik, odmah potom:
Jorniiiii!!!.
Jornijevci! Doli su po Denija!, ree apatom
Tina, pa se na tren i obradova, shvativi da im anse
rastu jer e pratnja kolone imati prea posla nego da
krene u potragu za njima.
Nil je pogleda, osta na tren zamiljen dok je
posmatrao njene lepe oi, a onda je uze za ruku i
apnu: Brzo. Koliko nas noge nose. Nejt i Alek su tu
negde.
Poli su kroz ipraje, pomerali se pokraj
stabala, trei, svesni da ih niko ne juri, niti zna da su
tu gde jesu. Dlan joj je ispustio kako bi zaobili jedno
drvo, a onda zau vrisak. Mnogo blie nego to je
mislio da e te noi uti jauke. Mnogo gori, nego to je
pomislio da e ikada uti posle smrti malog brata.
268
_________________________________________________
Tina!, viknu, videvi je kako, dok ga je
gledala irom otvorenih oiju, pada na kolena sa
bodeom zabodenim u desni deo stomaka.
Sledeeg trena Nil oseti dlan preko svojih
usana, a onda neto otro, vrelo, proe kroz njegova
lea. Uz krik koji nije mogao da napusti njegove usne,
vid poe da mu slabi dok je sputao pogled ka
sopstvenom stomaku iz kog je virio kratki ma
Jornijevaca.
269
_________________________________________________
Rorn
Sever je tog podneva bio topliji nego inae.
Uvodni trenuci dana doneli su tihi, gotovo neprimetni
povetarac sa juga, a to se u tako rano doba godine
nije deavalo esto. Ne u tim brdovitim krajevima.
Potpuno bez najave, uz zraak suneve svetlosti koji
se vrlo rano pojavio na horizontu, jutro je naprasno
postalo toplo za ljude naviknute na odeu od krzna.
Bar na kratko, prolee je bilo ba to to jeste, ak i u
Kraljevstvu ume. Severu, kako su ga drugi zvali.
Snega je, itekako, i dalje bilo pored puta koji je
vodio ka Kandi. Belina se zadrala i u ponekom
dvoritu, a i na veim krovima kua pokraj kojih je
prolazio na svom konju. A jahao je tog dana tiho,
poput vetra. Sasvim laganim kasom, da ga i verni
albino prati bez vee muke. Njegov pas mu je ostao
najverniji drug posle smrti mladog brata.
to juri za njom, Sago?, upita se u sebi Rorn
kada primeti da su se etiri bele ape ukaljale blatom
im je pas skoio u stranu za iznenadnom pojavom.
Makom. Njen prolazak kroz tarabu uzrokovao je lave
naprasno neuspenog lovca i osmeh njegovog gazde,
koji nije esto viao da Sago ne uspe u svojoj nameri.
Ali, svaki pas ponekad u ivotu natri na neuhvatljivu
maku.
Rorn Grunveld se nije esto smejao u poslednje
vreme. Takav je dugo bio i nakon to je Bril ubijen u
Velikom ratu. Seanja na te dane odjednom su mu
postala sveija nego to je to eleo.
Da je pre pet godina, tog kobnog dana
posluao oca i ostao uz mlaeg brata ma ta da se
desi, verovatno bi sa njim sada zajedno bio na
nebesima. Iako je jedini preiveo taj mali, krvavi
pokolj, oseaj krivice nije ga naputao. Sebi nije
oprostio to je pobegao poteri kralja Re, za razliku od
270
_________________________________________________
titova koji su ostali da brane siunog Grunvelda u
koiji.
Brilovu i smrt garde koja ih je uvala nije video.
Trao je tog dana, sa tog mesta, koliko ga noge nose.
Beao je u ivot. Od tada od ivota.
U poslednje vreme, od vesti da vesti o sestri u
Novom svetu vie nema, osmeh je ponovo nestao sa
njegovog lica. A ono je bilo mlado. I prilino skladno,
poput njegovog tela. Sve vie je bio nalik
nekadanjem stasu najpoznatijeg Grunvelda, njegovog
oca, kralja Rarga. Duga crna kosa vijorila se na vetru
kao da je jahao galopom, iako je kas bio daleko
sporiji. Kada mu kosa prekri vie od pola lica, on je
jednim pokretom vrata ukloni odatle, zabacivi je na
iroka ramena.
Ponovo je pogledao ispred sebe. Brdace se
prostiralo levo od njega, a na tim obroncima selo, u
koje je esto umeo da svrati. A svraao je, uvek,
nenajavljen. Tako je jedino i odlazio kod devojaka koje
su ga rado primale u postelju ili kakvo zgodno mesto.
Nisu mu zamerale to su te iznenadne posete
privremene i povremene. Biti sa princem, makar na
jednu no ili sat, na Severu je mnogim devojkama bio
san. I ne samo na Severu. Beao je u njihove
zagrljaje, meu njihove butine ili dlanove, elei da
pobegne od sebe samog. Krivica koja ga je progonila
bila je neumorna. A njega je umor od loih vesti
iscrpljivao sve vie i vie. Nije bio star, ali je teret
prolosti oseao kao da je vremeni Severnjak, a ne
neko ko je poslednje nedelje zime proslavio tek 19
godina od dolaska na svet. Stari svet. Jedini za koji je
znao do skora. Do nove tragedije koja je zadesila
njegov dom.
Majku Leu i njenu pratnju ostavio je iza sebe,
na groblju. Kraljica je tamo ostajala dugo, due od
svih ostalih. Ba nad Brilovom humkom i kamenim
maem koji je bio proboden u zemlju. A na Severu je
271
_________________________________________________
takav ma bio spomenik namenjen palim herojima u
ratu. Za sve Grunvelde malian koji nije doekao 13.
leto bio je heroj.
Mnogi se ne bi usudili da dignu oruje na nekog
kralja. Bril ga je, pre tih kobnih pet zima, dok je Veliki
rat besneo, ak i ranio po nadlaktici, ne elei da se
preda kada je garda oko njega pobijena. Kazna za
takvu neposlunost plaala se ivotom. Tako je oduvek
bilo sa onima koji se ne povinuju Pagrorima.
Rorn je uzde povukao ne bi li zastao tano
podno sela. Uzana staza vodila je ka dobro mu znanoj
tali, a ona ira, koja je kao glavna ulica vijugala
izmeu ratrkanih kua, nudila mu je odlazak i do
druge devojke koju je umeo da poseuje esto. Ne i u
poslednje vreme. U poslednje vreme poseivao je
samo oruarnicu ili dvorite iza nje, gde je do
iznemoglosti usavravao svoju vetinu sa maem. A
na Severu se retko mogao nai neko ko je umeo sa
njim u ruci da izvede sve to i Rorn.
Izrastao je u sjajnog borca. Drugaije i ne
prilii Grunveldima. Jedino to ga je od ostatka
porodice odvajalo, bar poslednjih godina, bili su dugi
sati druenja sa maem. I tiina kojoj se preputao
vie nego ikada pre.
Rorne, zau odjednom glas majke koja ga, sa
pratnjom, sustie.
Lea je jahala pravih lea, kao to je pravo
stajala koliko god da je teret ivota sa izgubljenom
decom teak. Ili koliko god je teak ivot enama koje
ive u kraljevstvu koje je u ratu. Kraljevstvo njenog
mua se na dva takva upravo podizalo.
Majko, pozdravi je, uz blago sputanje brade,
pa dodade: Mislio sam da e se due zadrati tamo.
Tamo sam ja, gde god da sam, ree vie za
sebe Lea Grunveld, pa poe da jae pokraj najstarijeg
deteta kojeg je imala. Jedinog preostalog, uz
desetogodinjeg Vurga, od etvoro koje je rodila.
272
_________________________________________________
Rorn je izbegavao priu o onome kako se osea
na tu temu. Zato utke nastavi da vodi konja irokim
drumom koji se sve vie pribliavao prestonom gradu.
titovi su ih pratili u tiini, kako to red i nalae kada
se radi o gardi.
Sholar Gort mi je rekao da si i jutros, pre
polaska sa mnom, bio iza oruarnice?, ree mu
majka.
Ratni dani. ovek mora da bude spreman,
odgovori joj kratko.
Svakako. Ali, ti deluje kao da eli da bude
spremniji od ostalih. A buduem kralju ne prilii da
bude u prvim redovima kada bitke ponu.
Ako je otac mogao da bude u prvim redovima
kada je trebalo, ko sam ja da budem drugaiji?
Svako treba da bude svoj, iznenadi ga Lea.
Sasvim dovoljno da on zaustavi konja.
ta hoe da kae time, majko?, upita je.
Kada je i ona zaustavila svog konja, koji korak
dalje, okrenula se i odgovorila:
Samo ne elim da izgubim jo jedno dete,
izgovori, te okrenu svoju i glavu konja i nastavi da
jae.
Ba pred prolazak kroz veliku kapiju prestonog
grada razgovor se nastavi novom reenicom koju nije
oekivao.
ta misli o Daladuru, Rorne?
Zbunila ga je, iznova. Isaka je voleo vie od
mnogih drugih, ne samo zbog radosnog dela
detinjstva koje je proveo u njegovoj Junoj strai, niti
zbog toga to je kao heroj Velikog rata poveo Sever u
trijumf. Ali, tih dana nije bilo mudro priati o Daladuru
u Kraljevstvu ume. ak ni u kraljevskoj porodici.
Otac kae da je izdajnik, izgovori Rorn.
Znam ta mi mu misli o njemu. Nisam te to
pitala, odgovori u dahu Lea Grunveld.
273
_________________________________________________
Zato je vano ta mislim o njemu? U Sablasti
je. Tamo je svako isti, bilo da je tvoj roak ili obian
probisvet.
Misli li da je izdao Rarga?, ree ona, ne
okreui tog puta pogled ka prestolonasledniku
Severa.
Ne mislim, odgovori joj odmah, ne pogledavi
majku. Ona brzo okrenu glavu ka njemu, ali oduta,
ba kao to i on oduta itav nastavak puta do
unutranjeg dvorita dvora.
U njemu, osmeh ponovo ozari Rornovo lice.
Neprimetno, ali ga je on osetio pod obrazima. Njegov
najmlai brat, Vurg, stajao je sa Gortom Metalnim i
priao naglas o predmetima koji se izuavaju u
Sabedoriji.
Istorija. Tajne uma. Leenje. Biljke, ivotinje,
jezici... Zvezde. Brojevi. I... Supstance. To bi bilo to,
Gorte, zar ne?
Na prvoj godini, da, ree mu stari sholar
dvora Severa, pa pomeri pregatu sa obraza kada se
okrenu ka dvoje Grunvelda koji su silazili sa konja, te
im se nakloni.
Vurg bi da te odmeni, a?, ree Rorn, pa
potapa starca koji je svoj Rargovoj deci bio i uitelj, a
onda uhvati oko struka uenika i podie ga iznad sebe.
Primetio je tada da se osmeh pojavio i na
krajiku kraljiinih usana. Retkost za te crne dane.
Neu da odmenim njega. Ali hou da znam
vie od njega, ree najmlai Grunveld, koji tek desetu
napuni.
Ma nemoj? to, stari Gort neto ne zna?,
nasmeja se Rorn skoro na sav glas, a onda primeti da
svi oko njega okreu glavu ka ulaznoj kapiji. Na konju
je prilazio jedan od najboljih titova koje je Sever
ikada imao.
Bult Pandin nije mnogo mario za topli dan.
Krzno sa sebe nikada nije skidao, a bujna, tamna,
274
_________________________________________________
kovrdava kosa uveavala je dodatno njegovu krupnu
figuru. Na visokom konju delovao je poput manje
stene, odvaljene od brda.
Sjahao je u trenu, ostavivi upola manjem
titonoi da pridri uzde, a onda se poklonio
Grunveldima i od kraljice zamolio da se obrati Rornu.
Priaj, Bulte, glasila je dozvola.
Prine... rekli ste da vas obavestim kada bude
gotovo. Moemo da poemo, izgovori kraljev tit, po
hijerarhiji drugi u kraljevskoj gardi, odmah iza
prekaljenog borca Sandifa Darnija.
Rorn Grunveld oseti pogled majke na svom licu.
Sa Bultom se moglo priati samo o orujima i uvek o
orujima. A njene rei Ne bih da izgubim jo jedno
dete i dalje su odzvanjale u sinovljevim uima.
Priekaj me ispred, odgovori najstariji sin
kralja Severa, pa sa majkom proeta prostranim
dvoritem na ijem tlu vie nije bilo snega, i to dok je
Vurg nastavio da zapitkuje Gorta o Sabedoriji.
Nee me biti na ruku. Pandin je neto sklepao
i arko eli da mi pokae, pa je red da vidim kako je
ispalo. Navaljivao je prethodnih dana da ovo moram
da vidim.
Opet on i njegove igrake, odgovori mu Lea,
te uzdahnu, a onda dodade:
Doi brzo. Uskoro e ruak. Ocu e biti lake.
Lake?, upita je.
Da. Lake e iveti uz dva deteta, od etiri,
nego samo uz jedno.
Razumeo je njenu strepnju. Ali i ljubav. Njen
mu je delovao potpuno van sebe od kada je Mina
nestala sa ekspedicijom u Novom svetu. Da je bio pri
istoj svesti, sigurno ne bi digao vojsku na dve strane,
i krenuo da se sveti Obalama i Ri za ono to su
uinile. Ako su uinile, pomisli Rorn pre nego to
poljubi majku u ruku.
275
_________________________________________________
Sa njom se rastao kod ulaznih stepenica u dvor
Grunvelda. Sa mlaim bratom kod velikog roga, koji
se oglaavao samo dvaput u poslednjih trista godina.
Uostalom, u njega se duvalo jedino kada je kraljev
grad bio u opasnosti. Veliki rat je poslednji uo zov
Roga Grunvelda, napravljenog od kljova majmuta,
divljih ogromnih zveri kakvih vekovima vie nema.
Bult Pandin ga je saekao gde mu je i kazano.
Potom je, bez mnogo rei, poveo Rorna ka umarku
koji je inio jedan od etiri parka unutar zidina
Kande. A tamo im se ukazao nestvaran prizor. Princ
Severa nikada nije video neto slino: drveno
udovite, po obliku slino kruki, izdizalo se sa
postolja. Rorn je gledao as u vojnike oko te naprave,
as u Bulta Pandina koji se smekao, as u novu ratnu
igraku. Veu nego to je bila bilo koja druga. Njegov
omiljeni tit mu je priao prethodnih dana o
katapultima, mislio je da e videti neku poboljanu
verziju, ali ovoliko drugaiju nije mogao ni da
pretpostavi.
Po dva velika drveta napred i dva pozadi,
pridravala su skoro 45 stopa visoku grdosiju koja je
zbog toga, sa strane, liila na trougao. Bono su bile
postavljene jo po dve dugake potporne daske,
takoe ukoso, pa bi se trougao video i ako bi se scena
gledala od pozadi ili spreda. Oblik je, meutim, bio
manje bitan. Iz onoga za ta je Rorn isprva pomislio
da se radi o ogromnoj kruki, virila je ka nebu
ogromna peteljka.
A peteljka je zapravo bilo ogromno deblo, nalik
jarbolu. U sredini te skalamerije, koliko je mladi
Grunveld mogao da razazna, o kraj tog debla bio je
okaen veliki drveni sanduk. Svi oni okolni drai
pridravali su upravo jarbol, neto malo pre njegovog
kraja, dok je sa tog kraja, najblie zemlji, visio
sanduk. Nita od toga to je video nije znao ta je, niti
emu slui.
276
_________________________________________________
t... ta je ovo?
Mangonel
Mangonel? Pa, tako se zvao tvoj konj, Bulte?
U njegovu ast sam ga tako i nazvao. Pod
mojim konjem padali su mnogi neprijatelji. Pod ovim
mangonelom padae mnoge zidine, izgovori Bult
Pandin pa prie velikoj napravi.
Imala je i dva ogromna toka prikaena sa
strane a odignuta od zemlje. U svakom od njih stajala
su po dva vojnika. Njima Pandin naredi da krenu da
koraaju i tako vrte tokove u kojima su bili, ba kada
naredi i desetini koja je, podeljena u dve grupe, vukla
velike konopce dalje od mangonela.
Rorn je osetio da je tog asa vie zbunjen nego
zadivljen, a zadivljen je esto bio zbog Bultovih ratnih
naprava. Posmatrao je kako 14 vojnika ine da se dve
stvari deavaju istovremeno: usred grdosije se
podizao onaj ogromni sanduk, za koji je shvatio da je
izuzetno teak im silni ljudi moraju da vuku konopce,
a istovremeno se ka tlu sputao gornji kraj peteljke.
Kada je taj jarbol skoro dotakao zemlju, Pandin i sam
prie, te ga priveza. Sve je utihnulo u trenu.
Ne razumem... ta je ovo, Bulte?
Mangonel, glasio je ponovo odgovor.
Ama, to vidim i sam! emu slui?!, upita
Rorn.
Ovome, ree Bult, te pokretom glave neto
naredi dvojici vojnika. Oni su prili sputenom vrhu
debla iji je drugi kraj bio visoko podignut u sreditu
naprave. Rorn primeti da je na, skoro do zemlje
sputenom vrhu onoga to ga je podsealo na
peteljku, zakaena najvea praka koju je ikada video.
Nju, sainjenu od kakvih koa, najverovatnije
volujskih, prostrli su pod peteljkom koja se sputala iz
centra naprave ka posmatraima. U ogromnu kou su
potom ubacili kamenu kuglu, teku koliko pola oveka.
A onda su se odmakli.
277
_________________________________________________
Bult Pandin je utke priao, saekao da vojnici
izau iz velikih tokova, a onda jednim pokretom
pokrenuo spravu. Povlaenjem ueta omoguen je
slobodan pad sanduka sa ogromnim balastom. On je
snano krenuo na dole, vukui za sobom izdignuti kraj
jarbola. A kako je to deblo bilo privreno nosaima,
poluga je uinila svoje: peteljkin sputeni i naglo
osloboeni kraj sa prakom vinuo se ka nebu. I to
silovito. Toliko brzo da je Rornu zastao dah.
im je taj nosa naglim zaustavljanjem zavrio
svoju rotaciju tano iznad naprave, iz prake je
poletela kamena kugla. I letela. I letela.
Pandin nita nije radio napamet. Bavio se
proraunima, skoro zavrio Sabedoriju kao mladi, ali
umesto u sholare, vratio se svom domu. I to ne bez
razloga. Uinio je to im je stigla vest da su mu
roditelji stradali u sukobu sa divljim plemenima kojih
je bilo na istonom obodu planina Severa.
Tada je reio da postane ratnik. Ali je svoja
znanja iz Sabedorije esto primenjivao u borbi. I u
pripremama za nju. Otuda i savreni samostreli koje je
sam konstruisao, i umske zamke, i razne druge
naprave. Nijedna nije bila poput ove.
Rorn nastavi da prati let kugle. Ila je pravo ka
severozapadnim bedemima Kande, a onda poe da
pada. Kada je spustio pogled, video je nekakav
novoizgraeni zidi, bar stotinak stopa blii od oboda
kraljeve prestonice. Ba posred tog zida udari ona
kugla, a sve se raspara u trenu. Uzvici vojnika,
radosnih zbog dalekometnog pogotka nadjaali su
buku u njegovoj glavi. Sada je bio vie zadivljen nego
zbunjen.
ta ovo bi?, upita uzbuen.
Mangonel, odgovori nasmejani Bult Pandin,
pa potapa mladog princa Severa po pleima. Jedino
se on usuivao da uradi neto tako, ali Rornu nije
smetalo. Ionako je to uinio njegov omiljeni tit, uz
278
_________________________________________________
kog je provodio dane i sa kojim je esto vebao sa
maem u ruci.
Pa... Koliko ovo udo moe da dobaci?!
Oko 1.300 stopa. Nema bedema koji ne moe
da urui, glasio je odgovor.
Ovo je velianstveno!, ree Rorn, shvativi da
pred sobom vidi napravu koja je skoro dvostruko vie
mogla da dobaci od obinog katapulta, iz kog je
kamenje izletalo uvrtanjem osovine uz pomo
konopaca, a onda naglim otputanjem. Zastade,
zadivljen, a onda upita:
ekaj, Bulte... Koliko vremena e trebati da se
ovo rastavi i, kad stigne, sastavi pred zidinama
neprijatelja?
To e biti laki deo posla, onaj tei je zavren.
Sve ima klinove i drae, 15 ljudi mogu da ga rastave
za nekoliko sati. Da ga sastave, moda malo vie.
Rornu je srce sve bre udaralo. Naprava kakvu
Stari svet ranije nije video oduevila je mladog
Grunvelda toliko da je samo stajao i gledao u
mangonel, rairenih usta. Tada odjednom zau glas
iza sebe.
Prine... ao mi je to vas prekidam,
moraemo hitno da krenemo u dvor, izgovori neko, a
Rorn se okrenu.
Na moda najlepem konju koji je jahao neko
od titova bio je Kalaberi Fis. Tek dve godine mlai od
40-godinjeg Bulta, delovao je gotovo siuno u
odnosu na grdosiju uz koju je stajao mladi Grunveld.
Kalaberi je, meutim, u titove doao ne zbog svoje
snage, ve zbog neverovatne mree dounika koju je
imao po celom Kraljevstvu ume. Prepreden,
suvonjavog lica i sa kratkom bradicom, mnogima u
gardi i oko nje nije bio drag, ali mu Rorn nije imao ta
zameriti. Svoj posao je uvek radio onako kako je kralj
Rarg to od njega i oekivao.
Hitno?, upita princ Severa.
279
_________________________________________________
Hitno, kratko odgovori Fis.
Bult frknu, pa se okrenu vojnicima i poe da im
deli nove komande, a Rorn se uputi ka dvoru. Nije
voleo re hitno. Ona je obino znaila neko zlo tih
dana.
U predvorju je ostavio svoj krzneni ogrta
pokraj titova koji su uvali ulaz, pa vrlo brzim
koracima uao u kraljevu odaju. Rarg ga je ekao
mrzovoljnog lica. Kraljica je stajala pokraj prozora,
zagledana u prostrani grad. Vurga nije bilo sa njima.
Oe, pozdravi kralja Severa njegov sin.
Odgovor koji je uo potpuno ga zatee.
Daladur je pobegao, ree odjednom Rarg
Grunveld, te udari pesnicom o sto, iji se drugi kraj
odignu od tla.
Pobegao!, zagrme nastavljajui kralj uma: I
to sa Hurgom Pagrorom! I posle e mene neko da
nazove ludim to sam ga okovao! uruje sa Obalama,
uruje sa Rom, pa sravniu ih sve, pobiu ih!, drao
se Rarg Grunveld iz sveg glasa.
Rorn je utke stajao na mestu sa kog je
pozdravio oca. Zbunjen, iznova. Daleko vie nego
pokraj mangonela. U glavi su mu se vodile dve bitke.
Jedna o Isaku, jer nije mogao da veruje u ono to je
uo. Druga o ocu, koji vie nije imao ni ono malo mira.
Sa Hurgom?!, upita Rorn.
Treba li i tebi da ponavljam? Da, sa onim
zlotvorom kog je davno trebalo da skratim za glavu!
Ali, ne, dogovor je da se deca ne diraju, nisu deca
nita kriva, nemojmo decu... A moju decu mogu da
ubijaju!, nastavi da grmi kralj Severa.
Oe, dozvoli da ja krenem za Isakom, prekine
odjednom tu buku Rorn. Rarg je uutao, a Lea se
odmah okrenula ka sinu, razrogaenih oiju.
Molim?, upita kralj svog sina.
Dozvoli mi da krenem put junih predela
podno Sablasti. Odande do Re nema druma, morae
280
_________________________________________________
kroz planine i ume da se probijaju. Verovatno idu
pravo u Gornji luk. Daj mi stotinu vojnika i presei u
im put pre nego to napuste Sever, odgovor Rorn.
Lea je htela da izgovori neto. Nije stigla.
Na ovom stolu hou da vidim njihove glave!
Sandife!, viknu Rarg, ne bi li izdao naredbu svom
najvernijem titu koji je sve vreme, sa ostatkom
garde, bio pred vratima.
Iskusni Sandif Darni ue sa rukom na balaku
maa koji je visio za pojasom. Klimnu glavu i ostavi
bradu blago povijenu, iako je nareenje primao od
oveka uz kog je stasavao od najranije mladosti. Voa
kraljeve garde je uvek primerom pokazivao ta znai
biti tit. I dranjem i ponaanjem. Ma koliko da je
srebrnih vlasi bilo na njegovoj 50-godinjoj glavi,
poslunost vladaru bila je apsolutna, a vernost
besprekorna.
Dve stotine alji sa mojim sinom. Ne, tri
stotine! Krenue odmah, pravo ka Gornjem luku. Neka
mi se ne vraaju bez Isakove i Hurgove glave!,
zagrme Rarg.
Kralju se lice zacrvene od ljutnje i elje za
osvetom zbog izgubljene dece, primeti Rorn. Delom i
zbog izdaje oveka kojeg je jednim od najvernijih
prijatelja smatrao.
Isak Daladur i Hurg Pargor e ti biti doneti, ne
dovedeni, kralju na, odgovori Sandif.
Oe, umea se Rorn u taj razgovor. Neka
poe i Bult Pandin sa nama. Njegovo poznavanje
istonih delova naeg kraljevstva vee je od bilo ijeg
meu titovima. A njegovo snalaenje u umama
bolje od gradskih izvidnica.
Neka poe i on, odmahnu kralj rukom, pa pre
nego to se okrenu supruzi koja je bez rei pratila
odlazak jo jednog svog deteta u opasnost, dodade:
Neka poe i Rul. Imae ta da kae svojim maem
Isaku i onom zlu od Pagrora.
281
_________________________________________________
Rornu te rei nisu bile mile. Od kada je Rul
Dovik, jedan od titova, izgubio mlaeg brata
Sanatora u ekspediciji u Novom svetu, njegova
zaslepljenost osvetom bila je vea od kraljeve. Pravo
je udo da Daladuru nije presudio na putu za Sablast,
prizva ponovo Isaka u svoje misli Rorn, a onda prie
majci, poljubi je i proapta:
Vratiu se. Ne brini.
Kod starog, dugakog Roga Grunvelda princ
Severa je okupio deo titova koji se spremao da krene
sa njim. Bult je bio nervozniji no inae, primeti.
Verovatno jer ne moe da u poteri koristi svoju novu
igraku, pomisli Rorn. Hladnog lica bio je Rul Dovik,
kakvo je jedino i imao od kada su stigle vesti da je
ekspedicija u Novom svetu nestala, a najverovatnije
pobijena, te da brata vie nema. Uz desetak krupnih,
u belo krzno odevenih gardista, iji su i barjaci bili
beli, sa velikim kandama iscrtanim u sredini i to uz
poneku kap krvi divljih zveri, povorka je krenula ka
izlazu iz unutranjeg dvorita. Ispred se na brzinu
okupljala preostala vojska koja je kretala na isti
zadatak.
Prine, kuda emo ii?, upita odjednom Rul
Dovik sa svog konja.
Rorn je bio zamiljen. Onda odgovori pitanjem.
Kuda bi ti iao?, ree, pa pogleda vernog
Saga, koji se od njega nije odvajao kad god bi
naputao zgradu dvora.
Ja? Gospodaru, najbolje je pravo odavde do
Svratita. Kroz umu. Ova seiva e se pobrinuti za
svake eljusti koje bi pripretile, mada nee one na
ovoliku silu. A od Svratita, junim obodom naih
brda, ili bismo najsigurnijim putem jer neemo biti ni
u umama, ni na stenama. Presekao bih im put, gde
god da su sada. ta je to, pola dana prednosti.
Plan uopte nije bio lo. Zapravo, bio je sasvim
dobar za presecanje puta beguncima koji su se,
282
_________________________________________________
sumnje nije bilo, uputili u najblii grad Re, Gornji luk.
Samo, Rorn je imao drugaiji plan.
Ne idemo mi juno. Ne odmah. Prvo emo u
Gard, izgovori prestolonasledik trona Severa.
Gard? Ali, gospodaru..., poe Rul Dovik.
Ne prekidaj me, Rule. Znam da hoe da
osveti svog brata. Hou ja i brata i sestru. Idemo do
Garda, odatle emo uz obalu Seice da se popnemo do
njenog izvora, a onda emo imati samo nizbrdo. Bar
dobar deo naeg puta. Uz to, Paz Dandir je nekadanji
tit. Sigurno je da e imati najbolji savet kako iz
njegovog grada da stignemo begunce, ti predeli nisu
ba mirni. Ali nas najbre vode do cilja, izgovori Rorn.
Dovik samo odgovori klimanjem glave, i to do
dok se kolona formirala iza njihovog laganog kasa kroz
Kandu. Narod je izlazio i posmatrao povorku, a princ
Severa je razmiljao o Pazu. Odan kralju, moda i
najbliskiji saradnik u dane rata, a naroito mira,
sigurno je da bi pomogao iskrenim savetom. Moda i
kojom stotinom vojske. Ali, ovo nije bio zadatak za
armiju. Brojnost bi ponegde u planinama Severa
usporavala poteru, a odmetnika sigurno nije bilo u
tolikom broju, bio je uveren Rorn.
Prine, slutim li ja to da emo mi sve vreme
kroz ume i planine da ih jurimo?, upita Bult.
Tako je, odgovori mladi Grunveld.
Veselo, ree krupni Bult Pandin, pa obode
svog konja i povede jo dvojicu sa sobom na elo
kolone.
Uvek je voleo izvidnice, ree vie za sebe
Rorn. Ono veselo mu se, ipak, nije mnogo svialo.
Ali, plan je doneo. Bio je opasniji od oekivanog, a i
trebalo bi da bude delotvorniji, jer je bre trebalo da
se sprovede u delo.
Dovik je eleo da o tome diskutuje, primeti
princ Severa, pa mu tu elju i uslii.
283
_________________________________________________
Da moe da izmeni moj plan, zato bi to
uradio, Rule?, iznenadi tita. Nije morao dugo da
eka na odgovor. Stigao je ve posle jednog uzdaha.
Tano je da od izvora Seice imamo mnogo
putovanja nizbrdo, ali za razliku od prvog dela tog
puta, onaj drugi, koji kroz ume vodi na juni obod
naih planina prepun je plemena. A znamo svi da je
njihova odanost gospodaru kralju... u najmanju ruku
udna, ree snani gardista.
U najmanju ruku udna. Ba najmanju,
saglasi se, bez izgovorene rei, Rorn Grunveld.
Iste rei je uo i od Paza Dandira, dan i po puta
po savrenom drumu kasnije. Unutar monih zidina
Garda, u toploj gostoprimnici u kojoj je bilo mesta za
sve tri stotine vojnika koje su krenule iz Kande,
gospodar najblieg i najodanijeg grada Grunveldima
saglasio se sa Rulom Dovikom. Rornov plan je imao
ograniene anse za lagani uspeh, ba zbog
nepredvidivosti plemena.
Prine, najbri put ponekad nije i najbolji,
izgovori nekadanji tit, dok mu je, 40-godinjem, a
bez dela ake zbog ega se i povukao iz kraljeve garde
i posvetio se voenju grada po smrti svog vremenog
oca, aul nalivala njegova supruga, Molinda.
Najbri put za ovaj aul je kroz tvoje grlo, ali ti
i dalje tvrdi da je i najbolji, ree nasmejana Molinda
Dandir. Vedra, kakva je bila i u dane Velikog rata.
Duhovita, kao to je to obino sluaj sa mukarcima
Severa. Za najveim stolom za trpezu svi se grohotom
nasmejae dok su slueni veliki komadi mesa, ali
vremena za uivanje nije bilo previe. Putovanje je
povorku oekivalo ve u ranu zoru, a pred nju je u
Rornovu sobu uao ba Paz.
Prine. Ree mi Bult da ste budni, izgovori
gospodar Garda.
284
_________________________________________________
Ui, Dandire. Re Paza je uvek dobrodola, ma
koje da je doba dana ili noi, doeka ga Rorn, koji je
kroz prozor gledao kako straa hrani njegovog Saga.
Ova re me moe kotati glave, ali mi je
poslednja ansa da je izgovorim, ree Paz.
Rorn zavri sa stavljanjem opasaa oko struka,
pa nakrivi blago svoju glavu u stranu i osmotri
sagovornika.
Sluam, bi jedino to je rekao.
Neka niko od mojih nikada ne ugleda nebesa
ako laem, ali tri decenije znam Daladura, on naeg
kralja nikada i nipoto ne bi izdao! Vojsku dajem da ga
naete, ali ivot svoj nudim da ga ne ubijete. Ako je
iko odan Grunveldima, Daladur je, izgovori u dahu
Paz.
Rornu je laknulo. Dobrim delom zato to je
oekivao neku straniju vest, a najveim, jer je i sam
bio istog stava kao nekadanji tit. Ipak, nije to hteo
naglas da prizna svom domainu.
Razumem. Imau to u vidu. Suenje e biti
kratko, ali pravedno. Zna se kazna za izdaju,
odgovori princ Severa glasno. A onda poele da prie
gospodaru Garda i apne mu: Isto mislimo. Isto.
Nije to uradio. Ostao je mirnog lica, te namesti
ma i, uz pozdrav domainu, uze sa oblinjeg stola
pehar, pa otpi malo aula.
Da ga upamtim. Ko zna kad emo opet
ovako, ree Rorn, svesno ostavivi domaina u
zabludi da njegova molba nije imala veliki uticaj na
kraljevog sina.
Potera je sa jutarnjim suncem dobila i
pojaanje u vidu jedne stotine iz Garda, ljude koje je
Paz lino odabrao. Uveana povorka se, kreui se tik
uz obalu reke, do ponoi uspela do izvora Seice, tu i
prenoila, a onda poela sputanje predelima u kojima
ruka Rarga Grunvelda nije tako vrsto vladala kao to
bi on to voleo. Mada, nije bilo ni vee potrebe.
285
_________________________________________________
Plemena koja su ivela na podrujima juno od
Sablasti, dane i noi provodila su u svojim malim
krvavim ratovima sa divljim zverima. Nisu mnogo
marili za odluke i pravila vladara Severa. Njemu su,
kada je bilo najpotrebnije, verno sluili. Uglavnom.
Drugog dana od naputanja Garda, priliku da
proveri tu vernost Rorn naprasno dobi pred selom za
koje mu rekoe da je udaljeno bar jo sat vremena
jahanja. Odjednom pred izvidnicu, koja je petstotinak
stopa bila ispred ostatka vojske, izaoe naoruani
ljudi. Najpre njih desetak, a kada je kolona prila, i to
tek na signal prethodnice da se radi o Severnjacima,
iza drvea, maltene iz ostataka snega, izae skoro isto
onliko naoruanih ljudi koliko je bilo i konjanika. Rorn
projaha napred pa glasno ree:
Ko je ovde voa? Rorn Grunveld, sin kralja
Rarga Grunvelda, vladara Kraljevstva ume, vam
govori. Neka va voa istupi napred, izgovori Rorn, a
njegov verni pas zalaja jednom, pa i on uuta.
Peadija koja je okruila sa svih strana vie od
polovine povorke polako je sputala krajeve svojih
kopalja na zemlju, a dok su neki maevi bili isukani i
dalje, iz neobine zasede izae mladi, po godinama
slian Rornu. Moda malo stariji, ali bar za glavu vii,
a u leima znatno iri, iako prineva ramena nisu
uopte bila za potcenjivanje.
Pirg sam. Sela odavde pa trideset liga na istok
i jug mene voom zovu. Tako su zvali mog oca, sada
zovu njegovog sina. A ta e sin kralja ovde?,
odgovori crnokosi momak, skoro sedam stopa visok,
koji je u ruci drao ogromnu sekiru sa dve otrice.
Oslonio je njen vrh na put, sebe na nju, pa saeka
odgovor.
U poteri smo za beguncima, izdajicama. Iz
Sablasti su krenuli ka Gornjem luku. Dvojica ih je,
kralju su njihove gl..., zastade Rorn, pa shvativi da
ne moe da izgovori to, a da potom hitno treba
286
_________________________________________________
objasniti zato je zastao, dreknu: Spustite oruja
kada vam princ Severa govori!
Mnogi ga posluae. Ne odmah ba svi, ali i to
se desi kada ih Pirg pogleda pomalo ljutito. Pauza
sasvim dobro doe Rornu da nastavi svoj govor, bez
da javno trai Isakovu glavu.
Kralju su dragoceni. Imaju pomonike, moda
i nekoliko desetina. A imaju i bar pola dana prednosti
u odnosu na poteru iz Sablasti. Ova naa treba da im
presee put.
A vi stojite na tom putu, izjaha odjednom
pokraj prestolonaslednika Bult Pandin.
Rorn to nije oekivao. Bulta jeste, ali ne i
njegove rei. Shvatao je srdbu koju je imao prema
svojeglavim plemenima Severa, ali nisu sva bila ista,
niti su sva bila kriva za smrt Pandinovih roditelja, i to
pre skoro tri decenije. Mladi Grunveld se nadao da e
ljudi koji su okruivali tu kolonu prei preko te opaske.
Nije bio u pravu.
Na put. Da ga nisi ti pravio svojim rukama,
beli vitee?, upita Pirg pomalo i nadmeno Bulta
Pandina, a Rorn primeti da voa stee sa obe ruke
svoju ogromnu sekiru i polako joj odie vrh sa tla.
Princu nije bilo do borbe. Ne takve. Ne tu. Ne sa
narodom Severa, kojim e jednog dana i sam vladati.
Zato ne dopusti Bultu da odgovori, ve dignu ruku i
time jasno naredi svojoj koloni da se vie niko ne
oglaava osim njega.
Pirg, kae... Zna li da na Starom jeziku to
znai kula? Ne? Dobro, sad zna. A znaj i da ti se
obratio kraljev tit, Bult Pandin, kome je pod jednom
kulom, jedno od plemena pobilo porodicu. A zna li
razlog? Zato to im se ta porodica, eto, nala na putu.
Misli li da je ta smrt bila vredna jednog obinog
prolaska? I to kraljevim putem. Odgovori, sin kralja te
pita, upita Rorn vou seljana. Vrlo dobro naoruanih
287
_________________________________________________
seljana, koji su imali i poneku verinjau, i poneki
samostrel, ali mnogo vie maeva, kopalja i strela.
Zagonetka koju je postavio Pirgu nije bila
teka. A reenje koje je glasilo ne svojataj kraljev
put, naroito kada njime prolazi sin kralja momak koji
je vodio to pleme shvatio je ba kao to je trebalo.
Murlonzi, Rartri, Kobeli, Krartoli i Vobeji nee
nikada stajati na putu Grunvelda. Put je va, koliko i
na, jer je ovo put kralja naeg. iveo princ Rorn!,
zagrme odjenom Pirg, te podie jednom rukom sekiru
koju mnogi ne bi mogli ni sa dve ake, a umom se
zaori iveo princ! Rorn! Rorn! Rorn!.
Situacija je naglo dobila odlike euforije, vojsci
je laknulo, a i mnogim seljanima. Konjanicima nije bilo
do borbe sa polu-divljim ivljem koji se neretko
danima i noima klao sa divljim zverima, a seljanima
sa uvebanom silom. A i isti su narod, pomislie svi,
video je Rorn to u oima mnogih. I bi mu, moda po
prvi put u ivotu, drago to ga njegov narod prihvata.
Dok je vojska prolazila kroz srce sela, a
ulogorila se pred sumrak malo izvan njega, Rorna je
Pirg primio u svojoj kui, oivienoj kamenom ogradom
koju su krasile brojne buktinje. Stara odbrana od
nonih pokuaja divljih zveri.
Za trpezom, za kojom je bilo i nekoliko
probranih titova, ali i glava porodica koje je voa
plemena pobrojao, bilo je razgovora o svemu. Pa i o
novim ratovima koji su se spremali. Seljani su se
mahom slagali sa razlozima koje im je Rorn iznosio, ali
im je on mudro, bez da garda koja je bila uz njega ita
posumnja, naroito Rul Dovik, ostavljao prostor za
razmiljanje o tome da li su povodi za ratne pohode
zaista dovoljno jaki da to bude jedino reenje.
Trebalo je saekati. Jo. Pa kad se stvarno
utvrdi ko ih je pobio, onda krenuti i sve skratiti za po
glavu. Fik, fik, fik i gotovo, ree stari Kobel, nalivajui
sebi aul.
288
_________________________________________________
Neki od stareina se sloie, neki pak drae
stranu Rarga Grunvelda, a Rornu bi milo to je
diskusija bila otvorena. Jednoumlje mu sada nije bilo
neophodno. Niti ga je voleo, generalno. Ali, nije voleo
ni pogled Rula Dovika ka bilo kome ko bi odlagao
pohode na Ru i Obale.
Mi emo u zoru dalje. Hvala na hlebu, mesu i
piu, vae gostoprimstvo Grunveldi nee zaboraviti,
ree Rorn, pa ustade.
Kada su mu svi za trpezom nazdravili, on ode u
drutvu dve mlade devojke i Bulta Pandina ka kui
koju su mu namenili. Pomiljao je na tren da pozove i
ta dva para grudi na porciju druenja pre sna, ali to je
bio samo tren. Igrati se sa au erki samih
stareina, i to stareina pomalo divljih plemena
Severa, nije bilo mudro. Bar ne tih dana. Zahvalio im
se kod ulaza, ba kao i Pandinu. Bult nije bio previe
reit u selu, ali pri odlasku na poinak opomenu dva
straara pred prinevim ulaznim vratima da budu
paljivi kao Sago, koji je kuu uvao ve neko vreme.
Rorn je skinuo teko krzno sa sebe odmah
nakon to je odloio ma, a onda je priao sveama
koje su gorele na stoiu. Pored njih je bio molitvenik.
Stari molitvenik.
udno, Isakova Ramina je imala isti ovakav.
Korice su maltene iste, pomisli, a onda oseti no pod
grlom.
Zdravo da si, prijatelju stari. Sea me se?,
zau glas svog delata.
Odutao je. Nije mogao da veruje ko mu je iza
lea.
Oca ste mi u lance stavili, iako vas je pazio,
branio i za vas krvario. To mu je plata?, nastavie se
pitanja.
Rorn je eleo da se okrene. Znao je, Bult ga je
tome uio, bar tri naina kako da izbegne smrt dok mu
je no pod grlom, a pritom ga neko dri i za kosu. Ali,
289
_________________________________________________
iako je i sam imao no za malim pojasom, a dlan mu
je bio vrlo blizu drke koja je virila u visini pupka,
princ Severa nije reagovao. Da jeste, morao bi da
ubije svog najboljeg druga. Kardilja Daladura,
Isakovog sina.
290
_________________________________________________
Ben
Anjin vrisak ga je prenuo. Protrao je odmah
jedinim hodnikom svog dvora punim patuljastih bordo
rua. Prvi put ih nije primetio od kada je pre 14 godina
naredio da ih zasade celom uzanom stazom koja je
prolazila pokraj sobe u kojoj mu je ena umrla na
poroaju. Volela ih je. Zbog nje ih je i on zavoleo. Ali,
vrisak deteta bio je previe neoekivan i previe
straan da bi mario za cvee. Pomisao da bi mogao da
izgubi Anju, kao to je nenadano izgubio njenog brata
blizanca Modesta u Velikom ratu, uasnula ga je toliko
da je na tren zaboravio da je kralj.
Oe!, viknula je sa rukom preko usta dok je
drugom pokazivala kroz prozor. Laknulo mu je to je
vidi ivu, i to pokraj njene sestre Val koja je stajala i
netremice gledala dole, ka dvoritu. Priao je i on
prozoru, ba dok je zadihani sholar Mirdos Drveni tek
pristizao u trpezariju. Ben odozgo vide unakaeno telo
na konju, kog je Morska straa, zadihanog i sa penom
oko usta, jedva nekako umirivala.
Mirdose, skloni ih od prozora, ree sholaru, a
onda pomilova Anju po kosi, pogledom saopti Val da
brine o sestri, a on se, u pratnji Virta Trozupca koji im
se pridrui, uputi nazad kroz hodnik, gledajui latice.
Bile su bordo, poput onih koje je njegova ena volela.
Poput rana koje je sa prozora video na oveku koji
vie nije imao ruke.
Bio je mrtav tek odnedavno. Krv se jo slivala
sa mesta sa kojih su mu, sekirom najverovatnije,
odseene obe ruke, tik iznad lakta. Griva konja koji je
njitao dok su skidali oveka srednjih godina dobila je
svetlucavi sjaj, natapajui se sa njegovih rana. A njih
je bilo mnogo.
Ben je gledao glavu. Nije poznavao ubijenog,
ali ga je brutalnost podsetila na jednu davnanju, iz
Velikog rata. Ne samo zbog ruku kojih nije bilo uz telo
291
_________________________________________________
mrtvog, ve i zbog druge krvave glave, dosta mlae,
gotovo deje, odseene a privezane pokojniku oko
vrata. Visila je, irom otvorenih, plavih oiju,
svedoei o uasnoj sudbini dvojice ubijenih.
Ko su oni?, upita ljude oko sebe.
Niko nije znao odgovor.
Kako su dospeli dovde? Kako su proli ovako
kroz itav grad!?, upita Ben Arilion svoje vojnike, ali
su oni utke obarali pogled ka ploniku, tek uz poneki
koji bi zagledao osakaeno telo oveka i jezivu ogrlicu
koju mu je neko okaio oko vrata.
Kralj Obala pogleda ka nebu, udahnu kroz nos,
suzbijajui narastajui bes, pa zovnu svog vernog
uvara, Virta Trozupca.
Odnesi ih dole. Mirdos neka ih pogleda, neka
sazna ta moe o njima.
Nee biti potrebe, kralju moj, zau Ben
odjednom poznati glas.
Okrenuvi se, vidi kako krupni Lojd Trelest
prilazi, gegajui se, kako je to 62-godinji gospodar
Brodilita i inio od kada se gotovo udvostruio u
struku po zavretku Velikog rata.
ta hoe da kae, Treleste?, upita ga Ben.
Ovo je moj ovek, ree Lojd, pa prie blie
riim kovrdama, skoro svetlim kao i njegova u
pletenicu uvezana brada. Zvali smo ga Neprimetni.
Bio je naa najbolja uhoda. Malog ne znam, dodade,
pa prui prste, te odseenoj glavi mladia zatvori do
tad razrogaene oi.
Uhoda? Otkud ovde? Otkud... ovakav?, upita
odjednom Virt Trozubac, preduhitrivi svog kralja,
kome potom pogledom uputi izvinjenje.
Ovo nije njegov konj, njegov je beli, od
Istonjaka ga je nabavio. Ne znam ta e ovde, ali
sam ga nedavno poslao da traga za Lardom...,
odgovori Lojd Trelest.
Pa, ta e onda ovde!?, upita Ben Arilion.
292
_________________________________________________
Otkud znam..., slee ramenima gospodar
Brodilita, dodajui: Ali, izgleda da su oni po koje je
poao blie nego to smo mislili.
im je zavrio te rei, zagledan u unakaeno
telo koje je bilo sputeno na kamenom poploano
dvorite, Trelest zau glasne povike svog kralja.
Straa! Hou da sve pretraite! Vidite ig
konja, naite mi gazdu. Naite mi ubice, tu su
negde!, grmeo je Ben Arilion, a onda se obratio Virtu.
Uzmi koliko god ti treba ljudi. Ne mogu da
budu daleko. Rane su svee, a konj nije mogao da
ujae ovakav kroz kapije. U gradu su ih ubili, u mom
gradu!, govorio je kralj Obala, besan zbog svega to
ga je snalo u tako kratkom vremenu.
Birila na slobodi. Ceo Jug koji marira ka
njegovoj prestonici. Napad Severa na Tihu kulu.
Krvavi poklon koji mu je poslat na konju. Misli su mu
se nagomilale bre od galebova koji prate brodove.
Samo, po prvi put nije znao za koju pre da se uhvati.
Pogled ka prozoru malo ga je umirio. Iza okna
nije bilo njegovih erki. Samo da budu dobro. Samo
da one budu dobro..., pomisli, pa se obrati Lojdu
Trelestu.
Poi sa mnom, ree mu, pa napravi nekoliko
koraka kako bi se odvojio od vojnika koji su delom
inili njegovu pratnju, a delom sa Virtom kretali u
potragu za ubicama.
Sever nas je napao, ree odjednom Arilion.
Oi Lojda Trelesta ivnue. Prilino. Zastao je i
otvorenih usta, a neizgovorenih rei pitao ta!?.
Tiha kula je pod opsadom. Rarg je krenuo na
nas.
Ne razumem... Kakav Rarg, kakav napad!?,
ree gospodar Brodilita.
Poput Boara, misli da smo mi organizovali
pokolj u Novom svetu...
293
_________________________________________________
Ali, nita se o njima tamo jo i ne zna, ko
uopte zna da li se pokolj i dogodio!?, udio se Lojd,
ali ga Benove rei malo smirie, jer su izdale naredbu.
Prijatelju moj, ovde se ne radi o tome ta ko
zna, ve ta ko radi. A Sever radi isto to i Jug, kree
da sveti ubijeno dete kralja. Ako je ubijeno, ree Ben,
uzdahnu, pa nastavi:
Poi e sa svojim ljudima gore. Neka brodovi
krenu odmah, iskrcae se gde ti ja budem rekao. Tiha
kula ne sme da padne. Ne sme! Ako Rarg hoe rat,
dobie ga. Ali, neka ve tamo sazna ta e ga saekati
ako se usudi da krene dalje, izgovori Arilion, a onda u
Trelestovim oima vidi staru strast. Za borbom.
O, bie mi ast da izvrim tu dunost.
Severnjaci e prvi put videti silu Brodilita na delu,
ree Lojd, koji se u mladosti mahom proslavljao u
pomorskim bitkama sa gusarima, u jednom trenutku i
sa tri broda Re, ali je oduvek vie voleo da na kopnu
bude sa svojim trupama. Njih, meutim, nikada nije
imao previe u odnosu na ostala kraljevstva, jer je
Brodlite kao centar za gradnju plovila imalo
pomorsku silu, ne i kopnenu, ali se Ben uzdao u silovit
udar sa vode i 2.500 ljudi iji bi juri mogao da
uzdrma
Severnjake.
Verovatno
brojnije.
Vrlo
verovatno brojnije, ree u sebi kralj Obala, pa
potapa starog prijatelja, te ga uputi ka izlazu, a onda
ue i, smiljajui bolju strategiju od pukog juria,
krenu uz stepenice.
Negde na njihovoj polovini zau glas mladog
vojnika, koji se esto nalazio na usluzi Mirdosu
Drvenom.
Gospodaru, ptica je stigla. Iz Visokog, ree
mladi, a Ben se zaustavi na stepeniku, jo uvek se ne
okreui. Pitanje kakav li se odgovor kraljice Valerije
Vindain krije u pismu zaustavilo mu je korake, na
trenutak i dah.
294
_________________________________________________
Silazei ka holu, Arilion spazi ranu na ruci
vojnika koji mu prui pismo.
Soko?, upita ga Ben.
Da, kralju moj... Vebali smo, nisam bio
oprezan, odgovori mu on, sputenog pogleda.
Sokoli mogu da budu divne sluge, ali su pre
toga ozbiljni gospodari, ree mu Arilion, pa ga
potapa po ramenu i tako uputi da izae, a onda otvori
pismo ba kada, sa bonih vrata, stie i Mirdos, koji je
oigledno zavrio pregled ubijenog uhode i glave
mladia koja mu je bila okaena oko vrata
Arilionu se, posle proitane poruke, osmeh
pojavi na kraju usana, pa se ne seti ni da pita za
krvave rtve.
Gospodaru... Dobre vesti?, upita njega sholar
dvora Obala.
Konano i neke takve da nam stignu, ree
Ben, pa podie pogled sa ceduljice. Valerija je sa
vojskom izala pred Jug.
Ozari se i lice Mirdosa Drvenog. Takva,
meutim, nisu bila i dva koja su tren kasnije ula u
pratnji pripadnika Morske strae. Ben Arilion im se
obradova.
U predvorje su zakoraili njegov stric Sart,
zapovednik grada za armijsku obuku, Vojnikog rta, i
Norb Vazuli, gospodar Lanine ispostave.
Mlai brat Benovog oca, Sart, iako u poznim
godinama, i dalje je koraao pravo. Izborano, elavo
lice, sa dugakim oiljkom koji se sa levog obraza
sputao i na vrat, jo uvek je delovalo opasno. Takav
je bio u svim borbama, jo od mladih dana. Takav je
bio i prema vojnicima na obuci, koji su mu dolazili na
Vojniki rt. Od kada je njegov bratanac, kao kralj
Obala, uveo obaveznu obuku, upravljao je njome
sprovodei u delo Benove zamisli bolje nego to je i
sam vladar to oekivao od starog pomorca.
295
_________________________________________________
Za razliku od njega, koji je uao u svedenoj
garderobi, Norb Vazuli se i u toj situaciji, za itave
Obale vrlo ozbiljnim danima, epurio u svojoj
raskonoj, ivim bojama ukraenoj odedi.
Jednom gusar, uvek gusar, pomisli u sebi Ben
Arilion, gledajui 48-godinjeg gospodara Lanine
ispostave. Iako godinu dana stariji od svog kralja,
delovao je znatno mlai. Ne toliko zbog esto veselog
stava, koliko zbog preplanulog tena, dobrog stasa i
raskone odee. Ona je izazivala divljenje mnogih
ena, iako kralj Obala nikada nije mogao da razume
ta e mukarcu toliko prstenja. Pa opet, kao neko ko
je upravo Benu pomogao da se ugui pobuna protiv
prethodnog vladara, dobio je ne samo pomilovanje,
ve i neobinu priliku: da po svom nahoenju, a u
skladu sa optim propisima kraljevstva Obala, uredi
najneureeniji grad. Lanina ispostava je vrlo brzo
izrasla u manji trgovinski centar, esto i uz preutnu
saglasnost Vazulija da poneki gusar na kratko, u
tajnosti, odsedne tu, ali je i dalje ostala poznata kao
grad sa najboljom zabavom u kraljevstvu, silnim
tavernama,
slobodnim
devojkama
i
brojnim
moreplovakim priama.
Gospodaru, pozdravie kralja i Sart i Norb, a
Vazuli nastavi sam: Mi stigli. Nadamo se da ne
kasnimo previe.
Benu je u mislima i dalje bilo pristiglo Valerijino
pismo. Ali mu je bilo drago i to uz sebe ima odane
ljude, a vane za dane koji predstoje.
Strie... Norbe... Dobro mi doli, pozdravi ih
Ben Arilion rairenih ruku, a onda ih u drutvu Mirdosa
Drvenog povede u svoj dvor.
Dok su se novopridoli gosti kretali hodnikom
koji vodi ka gostoprimnici, kralj Obala ih odjednom
iznenadi.
O ratu sa Jugom emo priati neto kasnije,
ima i vanijih vesti. Birila je na slobodi, zapoe
296
_________________________________________________
vladar, ali pre nego to htede da ih obavesti i o drugoj
novosti, primeti reakcije.
Sart odmah stegnu akom balak svog maa,
Norb razrogai oi i krenu da reaguje mlataranjem
rukama, njemu esto svojstvenom. Ben preduhitri
njihove rei.
Bekstvo sigurno nije izvela sama na
Poslednjem ostrvu, neko spolja je to organizovao. Ne
znamo mnogo detalja, zapoe Arilion, pa posle kratke
pauze od nekoliko koraka, drei ruke na leima
nastavi: Nekako ne verujem da se Ra die na
prevrat, ali... Opasna su ova vremena, ko e ga znati.
Nama je Lojd Trelest doneo tu vest danas. Sreo je na
moru ljude sa Poslednjeg ostrva, oni mu rekoe da su
Birilino bekstvo organizovali uvari Visokog. Ali,
kraljica Valerija mi upravo sada pie neto drugo,
ree Ben.
Dobro se setila da se oglasi..., ree vie za
sebe Sart, koji nikada nije imao mnogo razumevanja
za duga premiljanja vladarke Visokog kraljevstva.
ta nam poruuje, hoe li peat Vindaina biti
na naredbi o polasku Visokog u rat?, upita Norb, koga
je oigledno vie zanimao sukob sa Jugom, nego
bekstvo ene nekadanjeg kralja Re.
Polako, Vazuli... Sve emo redom. Da
sednemo, ree Ben Arilion, pa se u gostoprimnici
smesti na elo stola, a svoje goste postavi levo i desno
od sebe. im je posluga nasula pie i prinela tanjire sa
usoljenim morskim plodovima, kralj Obala nastavi.
Valerija mi pie da dvoje uvara koje su
pomogli Birili i onom njenom zlu od sholara, Roltu,
nisu iz Visokog kao to je Trelest uo. Tanije, devojka
jeste odande, ali mukarac je sa Severa.
Sa Severa?!, gotovo u glas povikae Sart i
Norb, svesni mrnje koju je severni deo Starog sveta
ve decenijama gajio prema Ri. Sa pravom. Velikim
pravom. Krvavim, prilino.
297
_________________________________________________
Mene, iskreno, vie zbunjuje to je uopte
neko od uvara u to umean, pa birali smo ih vrlo...
Ne znam ni sam. udna je ta zavera... ba udna. Ali,
Ra je to. Nita ne treba da nas udi. Samo, treba da
nas brine to smo se uukali, mislei da je taj
problem reen za svagda. A takav stav ima svoju
cenu, izgovori Ben Arilion, pa promeni temu. Ipak,
ima pored tih sumornih vesti i onih dobrih. Valerija je
reila da stane pred Zanta. Sa vojskom. Ne malom.
Hvala bogovima mora! Usliie nae molitve
da se ta ena konano prene, ree Sart Arilion, pa
krenu rukom po au nasutog aula.
Savez bismo mogli da obnovimo, dodade
Norb Vazuli. Ako ovim kraljiinim inom on ve nije i
obnovljen. U svakom sluaju, uvek se lake die kada
je dva na jedan, a ne jedan na jedan, ree pa se
neujno nasmeja, a Ben u njegovom veselom, ali
iskrenom pogledu prepozna onaj prizvuk gusarskih
avantura, kada je Vazuli kao mladi upravo brojanom
nadmonou bio strah i trepet Junog mora.
Nema mesta za takve raunice. Mi smo u dve
borbe. Samo... ni ta vest da vas jo nije stigla,
izgovori Ben Arilion, pa zastade. Tek koji tren kasnije
nastavi: Sever je krenuo na nas. Tiha Kula je upravo
pod opsadom, od ovog jutra.
Mirdos Drveni je nastavio da utke slua. Tajac
je kratko vladao tim delom dvora Obala, Sart Arilion
ga odmah prekide.
Morskih talasa mi, Sever nas je napao!?
Zato?!, tresnu otvorenim akama o sto i ustade.
Iz istog razloga kao to e i Jug, odgovori
njegov bratanac, kralj Obala, pa ga pokretom oiju ka
stolici pozva da se u nju vrati.
Napali su jer i oni misle da smo umeani u
nestanak ekspedicije!?, upita Norb.
Jer misle da smo umeani u ubistvo Mine
Grunveld, bi precizan Ben, a onda uze svoju au.
298
_________________________________________________
Vladar osmotri svoje sagovornike. U isti mah se
u njima razbukta strast, istinska elja za borbom, bilo
direktnom, za koju je Sart oduvek bio, drei do asti,
bilo domiljatom akcijom, kakve su oduvek i krasile
Norba Vazulija. Razgovor se vie odvijao izmeu njih
dvojice, nego to su se udostojili da uju svog kralja.
Drumom nagrnuti, svom silinom. Povedi,
vladaru, i svih 10.000 mojih regruta. Nee Severnjaci
znati ta ih je snalo kada se sila Obala stuti na njih
odjednom!, govorio je Sart. Mirdos Drveni se drao
po strani, ne meajui se ni u novi razgovor.
Vazuli je imao posve drugaije miljenje.
Brodovima
odmah
krenuti,
mnogim
brodovima. Ne moraju ak svi ni da budu puni ljudi,
trebae vojske i da ostane ovde, zbog Juga. I pre nego
to se iskrcamo, drhtae im kosti kada vide itavu
armadu. Taj prizor e ih odvratiti od daljih juria na
zidine. Taman e Haton moi da predahne sa svojim
ljudima, a mi emo se juriem od pristanita pobrinuti
da taj predah dugo, dugo potraje, predlagao je Norb
taktiku za odbranu Tihe kule.
Svaka od predloenih strategija imala je svoju
dobru i svoju lou stranu. Ben je, meutim, ve doneo
odluku. Posve drugaiju.
Polako. Brodovima emo krenuti, svakako, i
to, zahvaljujui Valerijinom potezu, sa vie ljudi nego
to bismo inae mogli sebi da priutimo. Samo,
neemo se po puini epuriti, kao paunovi po dvorima
Re. Naprotiv. Dubokim morem emo obii grad, i
napasti Severnjake sa severa, saopti kralj Obala.
Sa severa?, upita zbunjeni Norb Vazuli, ovek
koji je retko kad bio zbunjen.
Da, sa severa. Uopte neemo prii Tihoj kuli
brodovima. Od Brodilita neemo ii obalom, ve na
zapad, u dublje more. Uopte neemo prilaziti zalivu,
nego emo se dalje, na zapadu, iskrcati, obii grad i
doi im svima sa lea. A krenuemo odmah, vremena
299
_________________________________________________
vie nema ni najmanje. Norbe, povedi odmah svih
svojih hiljadu i po ljudi, neka se ne iskrcavaju ovde,
ve nek hitno produe dalje, na sever. Strie, neka
treina tvojih regruta ostane u mom gradu, sa
ostalima pohitaj ka Tihoj kuli. Pticu mi aljite na svaka
dva sata, im se iskrcate, izda Ben Arilion komande,
a sagovornici klimanjem glava pokazae da su saglasni
sa planom.
Rastanak je brzo obavljen, im su i poslednji
usoljeni plodovi mora nestali sa ovalnog tanjira, a Ben
se, poslavi Mirdosa da ispie poruku Huonu Hatonu
da izdri, pope na sprat. Tu je i ugledao kako Val
popravlja svoj kai, o koji je okaila vernog prijatelja,
ma.
Gde si ti pola?, upita je, iznenaen.
Da plovim, bi odgovor.
Gde da plovi?, nastavi sa pitanjima kralj
Obala.
Oe, nisam mala. Znam da e rat. Samo hou
da sa svojima malo osetim miris morske pene koja
udara o trup broda... Dok jo moe da se u miru
plovi.
Val, rat je ve poeo. Neu da mi naputa
dvor dok sve ne bude u najboljem redu.
Kad e ovde sve biti u redu? Nisam li od tebe
nauila da ako neto poelim, to i uradim, a ne da
ekam jer... kako ono ide... nikada nee doi savreni
trenutak, ovo je taj. Tako bee?
Jedno su ivotne lekcije, a drugo je ivot u
ratu, nastavi Ben, ali ga starija erka prekide.
Oe, 18 godina imam, vie sam bura preivela
na moru, nego to e neki za ivota. Ne mogu da
ostajem po ceo dan u svojoj sobi, ili u trpezariji, ili da
se etam samo po dvoritu, ree Val i prebaci preko
ramena torbu, a onda pritegnu kai oko svog uzanog
struka jo jednom.
300
_________________________________________________
Val..., pokua da je zaustavi kralj Obala.
Neuspeno. Val!
Nije ga sluala. Samo se okrenula na tren,
blago osmehnula i pogledom rekla Ne brini, oe.
U hodniku se mimoila sa Virtom Trozupcem.
Pogledavi as u svog vladara, as u odlazeu princezu
Obala, verni uvar Bena Ariliona osta na pola puta
izmeu njih dvoje i svojim pokretom glavom upita
kralja da li da je zaustavi.
Pusti je, odmahnu Ben rukom, pa ga pozva
da mu se pridrui u glavnoj odaji.
U tih nekoliko koraka do nje setio se svoje
mladosti. Avanturistikog duha. Nezaustavljive elje
da luta. Mesto ga nikada nije dralo. Kako li sam se
pretvorio u ovo?, kao da se pitao, razmiljajui o
svom ivotu u godinama posle Velikog rata, u kojima
nije dozvoljavao sebi nita osim obaveza. Setio se
malog Modesta. Njega je esto veselim koracima jurio
po ukotvljenim brodovima, pitajui se da li je mogue
da mu je mlai sin toliko nalik njemu, bar kada se radi
o
pentranjima,
provlaenjima,
sakrivanjima
i
istraivanjima. Samo, Modest je bio mnogo vie. Bio je
eljan pustolovina. Od kada je ubijen, Benu je bilo
samo do mira. Sopstvenog. I porodinog.
Kralju..., prenu ga Virtov glas.
Arilion shvati da su ve stigli, te da na sredini
velike odaje stoji bez rei.
Priaj mi, ree tiho Ben Arilion, pa sede u
svoju, najveu stolicu koja je bila u prostoriji, a kojoj
nije bilo ravno po detaljima na nogarama, ukraenim u
kamen pretvorenim morskim zvezdama.
Nali smo iji je konj. Matorog Virula, dri onu
veliku tavernu kod drugog jugoistonog kraka. Kae
da mu je ukraden pre nekoliko dana, ree Virt.
Morskih talasa mu... To nam ne znai mnogo,
uopte. Kradljivac bi mogao biti bilo ko. Jesi li siguran
da govori istinu?, upita kralj.
301
_________________________________________________
Mislim da govori. Sin mu je otiao za Novi
svet, on sam, sa erkom, vodi tavernu. Ima i neke
radnike, ali su to sve mladii, niko od njih nema snagu
da odsee jednim potezom sekire neiju ruku. Mislim
da stari Virul govori istinu, da.
Dobro. Nastavite potragu, ree Ben, pa se
zagleda u zastave koje su ukraavale odaju. Na svakoj
od njih, plavoj, bio je iscrtan grb lokalnog gospodara.
Poklone koje je dobio kada je krunisan i dalje je voleo
da gleda. Vie kao podsetnike, nego kao hvalospeve
sebi. Izvezena siva kula na jednom od barjaka
prikovanih za zid zadra mu pogled. Setio se Huona
Hatona. Prijatelja svog oca. Dobrog oveka, gospodara
Tihe kule, mirnog i tihog mesta na severu kraljevstva.
Prekaljeni lovac, koji je svoje dane uglavnom svodio
na lov snenih ivotinja, kako ih je sam zvao,
ponekad i na jurnjavu za gusarima koji pokuavaju da
ivotare Severnim morem, sada je bio u opasnosti.
Benu ni najmanje nije prijala pomisao na mogunost
da Hatonov grad izgubi. Ni takvog oveka. Virtovo
mirno dranje vrati ga u realnost.
Jo neto?, upita Trozupca.
Nil je... krenuo kod Boara Zanta, izgovori
Virt, a ve kod pretposlednje rei njegove reenice,
kralj Obala skoi sa svoje stolice. Ona pade unazad,
koliko se odbacio.
Kod Boara!?
Tako nam javljaju nae uhode, gospodaru.
Sabedorija ga je poslala tamo...
Kod Boara!?, ciknu Ben Arilion, vie i ne
sluavi Virta Trozupca.
U glavi mu je bubnjilo. Nije shvatao ni kako, ni
zato mu to njegov sin radi. Avanture kojima je sklon
su jedno, ova ludost neto posve drugo.
Ama, ta e moj sin kod kralja Juga, jesi li ti
svestan ta govori, Virte?, drao se Ben.
302
_________________________________________________
Gospodaru, javljam ono to nam javljaju nai
ljudi. Iz Sabedorije se uputio, sa Tinom Pasilis, da na
dvoru Juga garantuje da nemamo nita sa nestankom
ekspedicije u Novom svetu, nastavi Virt.
Ben oseti da mu je pozlio. Rukama se pridra
za sto ispred sebe. Sklopio je oi, jer mu se u glavi
zavrtelo. Pomisao da bi tako nepromiljen potez
mogao da njegovog sina kota glave, bila je jaa od
bilo kog rasuivanja. Telo m se na tren zaljuljalo.
Kralju!, pohita nekoliko koraka Virt Trozubac,
ali ga podignuta Benova ruka zaustavi.
Dobro sam. Nisam... Ali biu, ree, pa uuta.
A onda se uspravi i upita mirnijim glasom:
Zna li se gde mi je sada sin, Virte?
Verovatno u Kriku. Trebalo bi da je do sada
stigao tamo. Jedino to..., zaustavi se tu Trozubac.
Jedino to? Govori!, nestrpljivo ree kralj
Obala.
Jedino to je trebalo da uradi kada stigne
tamo je da poalje dva pisma, jedno u Sabedoriju,
jedno nama ovde. Bar da je stigao i da je dobro. A
prema naem proraunu, trebalo bi da je u Krik stigao
ve pre vie od tri dana. Samo... glasa od njega
nema, dovri Virt priu o onome to je znao. Benu
glava ponovo pade. Srce je oseao u vrhu grudi. Ritam
je bivao sve bri, sve jai. Kao to je bila sve jaa
strepnja oca da je, ponovo, ostao bez sina.
Kralj Obala se osloni rukama na sto. Pomisao
da mu je neko i drugog sina ubio bi najjaa misao koja
ga je prodrmala ba celog jo od spoznaje da je
Modesta surovo izgubio u Velikom ratu.
Ben udahnu duboko, kao to je to voleo da radi
na puini, stojei kod pramca svog broda. A onda
izdahnu i uspravi pogled. Kapci su mu se neznatno
pribliili, usne sakupile, a sto vie nisu dodirivali
isprueni dlanovi, ve stegnute pesnice.
303
_________________________________________________
Zovi ljude na oruje. Sve. Oni koji ne kreu za
Tihu kulu, kreu sa svojim kraljem, iznenadi svog
sagovornika Ben Arilion, a onda se pomae ka
prozoru, otvori ga i tako privue panju strae,
konjuara koji su prolazili dvoritem i titonoa koji su
nosili svoj teret do oruarnice. Tren kasnije viknu svim
glasom, da zagrmi ceo dvor: Straa! Neka zaurla Rog
Talasa! Neka se na oruje digne svako ko moe da ga
nosi! Rat je... Idemo na Jug!
304
_________________________________________________
Silvija
Ohail. Tako su na Starom jeziku sebe jedino i
zvali itelji kraljevstva kog svi drugi prozvae Visoko.
Ohail i znai visoko. Samo, stare rei se, u nova
vremena, zaboravie. I neki stari zaveti. Sreom, ne
ba svi.
Silvija je zamiljenog lica jahala, gledajui vie
u daljinu nego na put kojim je ila na elu kolone.
Prilino hitro se kretala za 45-godinju zapovednicu
Vrela, grada za obuku mlade vojske Visokog
kraljevstva. Njen zavet, da e dvor Vindaina veno
imati zatitu naroda koji mu i pripada, sada je trebalo
ispuniti. Iznova, ba kao u Velikom ratu.
Samo da stignemo na vreme, mislila je,
sputajui se na crnom lepotanu niz drum koji je vodio
ka Krilima sokola. Do grada u koji se zaputila bilo je
bar jo dan jahanja, a dva su bila iza nje. Pet od kada
je Vilija Turloka ispratila u amcu. Dva od kada se,
iznenadno, oprostila od deurlije koju je uveni junak
Juga doveo u Vrelo. Jer, ba pre dva dana joj se
obratila kraljica, Valerija Vindain. Nareenje je bilo
vie nego jasno: Hitno, sa polovinom vojske Vrela
kreni u Veliki zbeg. Jug ne sme proi ka Obalama. Ako
treba, orujem odbraniti pravo starih prijatelja da se
najpre sazna Istina. Orujem, ako treba, braniti i nae
pravo da kroz Ohail pustimo samo dobronamerne.
Silvija je odmah pohitala da ispuni zadatak.
Planinski venac kojim se kretala as ju je terao da
primiruje konja koji je eleo da galopira na manjim
nizbrdicama, as je morala da ga bodri, kada se peo
strminama. Staza je bila dobra, napori, meutim, ne
mali.
Drum koji povezuje gradove Visokog je davno
pravljen, ali redovno odravan. Red se znao u Ohailu,
oduvek. Malo udan red, rei e preostala etiri
kraljevstva Starog sveta, u kojima je nezamislivo da
305
_________________________________________________
se o najvanijim stvarima u dravi i kui ene pitaju.
Pa opet, ureenje Visokog unosilo je u to kraljevstvo
neobian sklad i skoro svuda prisutan mir. Mukarci
nisu bili potinjeni, kako se to sa podsmehom
konstatovalo u ostatku Starog sveta, ve svuda i uvek
ravnopravni, osim kada se donose najvanije odluke
za porodicu i kraljevstvo kojim vekovima vlada
porodica Vindain. A jedna odluka, doneta ba pre dva
dana, Silviju je poslala na put koji uopte nije
prieljkivala. Ne zbog sebe, ve zbog naroda kome je
pripadala.
Da predahnemo?, prekinu njene misli glas
mlade devojke, takoe u dugoj odori sive boje, kakvu
je ve vekovima jedino i nosila vojska Visokog
kraljevstva. Rilea je bila komandant Oiju Vrela, a Oi,
kako je to oduvek bilo u Ohailu, po pravilu su
sastavljane od najboljih vojnika. Oni su inili strae
gradova u miru, a jurine jedinice u ratu.
Mogli bismo. Staemo na proplanku, odgovori
Silvija Kasiopi, pa pogladi grivu konja pod sobom i
nastavi da gleda preko levog ramena. Uspon na
proplanak je poinjao, a njen pogled ka istoku Starog
sveta budio je seanja na najstranije ratne dane. Ne
tako davne, tek pet godina stare.
Osvrnula se i videla sivu kolonu koja se
prostirala itavu ligu iza nje. Neka nova vojska, mlada
mahom. Neki stari barjaci. Sivi, sa iscrtanim
plaviastim mlazom vode koji kulja iz zemlje. Svi su
bili iz Vrela, grada koji poiva na izvoru reke Ul. Svi su
se kretali utke, kako i dolikuje vojsci Visokog.
Kolona se pomerala skladno. U konjikom delu,
po dvoje je jahalo sredinom druma. U sredini te
povorke je bila peadija. Dve devojke, a uz ivicu
druma mukarci, mahom sa velikim, ratnim sekirama
okaenim o ramena. Za pojasom su svi imali po ma.
ene su nosile i lukove sa tobolcima. Iza, na samom
kraju, kao i u mnogim drugim vojnim kolonama,
306
_________________________________________________
kretala se komora. Skladna povorka, tiha za mnoge
druge armije. Najvie jer je dobrim delom bila
sastavljena od onih koji jo nisu ni priveli do kraja
svoju obuku, a kojima je mar poput ovog prvi u
ivotu.
Previe mladih, pomisli Silvija, pa dopuni
sebe: Kada bi samo bilo mogue da izbegnemo
sukob.
Predah koji je usledio na proplanku doneo je
jedno iznenaenje. Tiinu tog popodneva, koja je
nastala kada se kolona zaustavila odmora radi,
preknuo je topot desetak konja koji su im ili u susret.
Konjanici su nosili barjake, takoe sive, samo sa
drugim znakom. Na svakom od njih su bila izvezena
po dva razdvojena braonkasta krila.
Neko nam stie iz Krila sokola, ree Silvija, pa
se pridie, a onda primeti poznato lice u sredini klina
kog su formirali konjanici.
Sa Olinom Suali je planirala da se vidi, ali tek
kada doe u njen grad. Nije oekivala da e mlada
gospodarica Krila sokola izai njoj u susret, i to toliko
od svog dvora.
Silvija. Neka te Dobro uva, pozdravi je ena
od 29 leta, siavi sa svog konja, kog prihvatie mlade
ratnice Visokog iz pratnje Silvije Kasiopi.
Neka uva sve nas, odgovori zapovednica
Vrela, pa prie i zagrli iznenadnog posetioca.
Razgovor se nastavio u etnji, kako je Olina
poelela. Zapovednica Vrela posla Rileu da se pobrine
za ostatak posetilaca, ukljuujui i Olininog vremenog
sholara, kome ni pregata nije sakrivala borama
iscrtano skoro celo lice.
Otkud ti ovde?, upita je Silvija, gledajui
pravo u zelene oi ene koja samo to nije navrila tri
decenije ivota, a koja je na momente delovala kao
devojurak po svom pitomom izrazu lica.
Posluala sam svog mua, bi odgovor.
307
_________________________________________________
Tvoj Cin nikako da naui da vie nije na
Istoku, ree uz osmeh Silvija, ne elei da uvredi
Olinu, ve da se u tmurnom danu naali na venu
temu meovitih brakova u Ohailu, naroito kada su
mukarci enili devojke iz Visokog kraljevstva, pa je
trebalo da se priviknu na to da vie nisu glavni.
Dobar je on. Ba dobar. A i mudre rei ga i
dalje slue, ree Olina, to ne izazva uenje Silvije
Kasiopi. Upoznala je tog njenog Istonjaka pre koju
godinu. Bio je posve drugaiji od onih koji su vojevali
uz Ru u Velikom ratu. Smiren, mudar, do uiju
zaljubljen u lepu enu koja vlada ogromnim gradom.
Neki drugi Istonjaci bi gledali da se okoriste
injenicom da je Olina Suali rano ostala bez oba
roditelja, ali Cin je bio suta suprotnost. Od kada su u
snu ubijeni Jorala i Foand Suali, Olinini roditelji, a
ubice nikada nisu pronaene iako se taj dogaaj zbio
ba pred Veliki rat, njihova erka je i pored tragedije
mudro vodila grad koji je vekovima bio najvee
uzgajivalite ptica. Odatle su golubovi pismonoe
prodavani gradovima irom Starog sveta, a narod
vaio za najodaniji kraljevskoj porodici Vindain. Olina
nije dozvolila da ita poremeti taj poredak. Njen niski,
neobini suprug je davao pun doprinos tom
nastojanju.
I, ta te je posavetovao ovaj put?
Da porazgovaramo daleko od mog dvora,
ree Olina Suali.
Zar se na svom dvoru osea..., htede da
izgovori i re nesigurno Silvija Kasiopi, pa se brzo
seti tragedije koja se upravo tamo desila. Novi ratovi
bili su na pomolu, to pitanje bilo je vie nego suvino,
pa se sama ispravi. Oprosti. Htela sam da pitam, ima
li nekih posebnih razloga da ovih dana bude sigurnija
negde drugde a ne tamo?
Ne. Ne brini, Silvija. Sve je kao i inae. Ali,
vremena u kojima smo prosto zahtevaju oprez. Dola
308
_________________________________________________
sam jer elim da zna neto, ree pa izvadi iz svoje
haljine list papira i prui ga zapovednici Vrela.
Silvija je itala paljivo. Deo poruke, koju je
oigledno pisao neko od uhoda, posebno joj privue
panju.
... toga radi, dunost mi je upozoriti da i na
naem dvoru, iako su mi imena jo uvek nepoznata,
ima onih koji se raduju prevratu Re. I rade na
njemu.
Te rei su unele dodatnu strepnju u Silvijine
misli. Izdaja nije neto po emu je Visoko kraljevstvo
bilo poznato, naroito ne u ozbiljnim vremenima. Ali,
previe se udnih dogaaja desilo u kratkom vremenu
da bi se takva informacija zanemarila.
Mislila sam da e to to Jug kree na Obale
obeleiti ove dane. Ali, prevrat Re..., izgovori vie za
sebe Silvija, sumnjajui da je tako neto izvodljivo.
Rei koje je potom ula, ostavile su je bez
daha.
Birila je pobegla. Javljaju mi i da je Hurg na
slobodi, ree Olina.
Silvija se sledi, iako je taj proleni dan bio
prilino prijatan za etnju.
Molim?, upitae njene odjednom otvorene
usne, iako se sa njih glas nije uo.
Kratka etnja zavrena je uz malo preostalih
detalja koje je Olina Suali znala. Ne previe.
Eto. To je sve to je dolo do mene. Neko od
naih je pomogao Birili...
Sada ovo pismo koje si mi pokazala ima sve
veeg smisla, ree Silvija, zamiljeno, a onda
dodade: Misli li da Valerija sumnja u neto ili nekog
na svom dvoru?
Ne znam nita o tome. Ali, dunost nam je...,
poe Olina, a onda ih iznenadno prekinu glas Rilee.
Silvija! Soko!
309
_________________________________________________
Ptica koja je jedino u Ohailu koriena da
prenosi poruke bila je ve na ruci jednog od glasnika.
Povez koji je soko imao oko glave i ukrasi iznad kandi
jasno su ukazivali da stie od Vindaina. Nova Valerijina
poruka.
Silvija Kasiopi uze cedulju, peat od voska
prelomi svojim prstima, pa proita rei svoje kraljice.
Kreite se dvostruko bre. Stvari su ozbiljnije
nego to smo mislili. Vojska Juga, takoe. Neka vas
Dobro uva. Valerija Vindain.
Pokret!, viknu zapovednica Vrela. Pokret, svi
na konje, peaci neka udvostrue brzinu koraka! Nema
predaha do Krila sokola!
Tako je i bilo. Povorka se kretala bre nego do
tog kratkotrajnog odmora, a vidno iscrpljena, u cik
zore stigla je pred bedeme grada kojim je vladala
Olina.
Neemo ulaziti. Izvori pred zidinama posluie
nam za predah, a kada se meine napune i ovi mladi
odmore koji sat, idemo dalje, ree Silvija mladoj eni
koja klimnu glavom i izgovori: Idem po moje.
Velike, visoke kapije grada koji se prostirao
irom doline koja je presecala planinski venac Visokog
na dva dela, otvorile su se nedugo zatim. Deset hiljada
oiju iz Vrela gledalo je, odmarajui na uzbrdicama i
pokraj druma, kako u savrenom poretku, u etama
od po 200 ljudi, izlazi vojska Krila sokola.
Prelepo, pomisli Silvija, zadivljena Olininom
odlunou da se u delo sprovede potpuna disciplina
armije, ba za ovakve dane.
Prve su izale Oi Krila sokola. Straa koja je
imala i konje, ali i peadiju, sa dugim helebardama
ija su se seiva sijala na jutarnjem suncu, rasporedila
se u polukrug. Iza nje, u kolonoma po etvoro, ete
obine vojske izlazile su utke. Silvija je gledala silne
strelce, mahom ene. I snane mukarce, koji su uz
310
_________________________________________________
ratne sekire, jedno od omiljenih oruja kada Ohail
kree u rat, imali za pojasom i noeve.
Olina izjaha kroz svoju vojsku na novom konju.
Ukraen srebrnkastim prekrivaem, koji je bio skoro
do zemlje, imao je i pokrov za glavu u bojama
Visokog. Gotovo da je bljetao u zoru.
Pametna devojka, ree sebi Silvija Kasiopi,
gledajui najlake uoljivu figuru. Ba ona joj se
priblii.
Skoro 3.000 vodim. etvrtinu sam ostavila u
gradu, ree Olina Suali, a onda sa Silvijom poe u
obilazak.
Zapovednica Vrela bila je vie nego zadovoljna
onim to je videla. Nije bilo mnogo mladih u vojsci
koja je izala kroz kapije Krila sokola, a iako je njene
iz Vrela bilo skoro dvostruko vie, oseaj je odjednom
bio daleko bolji. Na kapijama se tiskao narod, mnogi
od njih pratei svoje voljene, iako je vojske bilo i iz
okolnih mesta. Delovali su dostojanstveno, prilino
mirno, kao to su prilino mirno svoj odlazak dalje
ekali Olinini ljudi.
Polazak je obavljen kada je odmor onih koji su
doli iz Vrela okonan. Zalihe vode su dopunjene, a
doruak obavljen gotovo usput. Uz samo dva predaha,
vie zbog konja nego zbog ljudi, iza ponoi stiglo se
strmim drumom do odredita.
Veliki zbeg. Nekada mesto jezivog skonavanja
hiljada ljudi iz Visokog posle zime i gladi kakva se
vekovima potom nije ponovila. U podnoju planinskog
venca, ne samo kao uspomena na tadanje kolone
ljudi, nikao je grad. Prostran, ali ne visokih zidina. A
njegovom zaleu prilazila je velika kolona vojske.
U susret im izae pedesetak konjanika, svi u
sjajnim oklopima, ispod kojih su virile duge verinjae.
Glave su titile barbute, koje nisu odavale celinu lica,
jer se metalni deo sa ela sputao do kraja nosa.
311
_________________________________________________
Gospodarica Velikog zbega Tanja Tikril nas
alje. Neka istupi Silvija Kasiopi, obrati se muki glas
sa jednog konja.
Silvija izjaha napred u susret, uz Olinu sa leve,
a vernu Rileu sa desne strane.
Konjanik koji im se obrati skide barbutu sa
svoje glave, a duga uta kosa skliznu niz njegove
obraze na meseini.
Horid Tikril vam se obraa. Moja majka me
alje da vas uvedem na dvor. Poimo odmah,
izgovori dvadesetogodinjak ije usne zautae posle
toga.
Silvija ga osmotri tako ponosnog to izvrava
nareenje ene koju nije previe cenila. Nalik majci,
ije je zadivljujue upravljanje od Velikog zbega
stvorilo gotovo najimuniji grad Ohaila, i Horid je bio
pun sebe u svakom svom pokretu. Silvija je znala da
je vernost Tanje Tikril izuzetna kada ona ima neku
korist od toga, ne ba i bespogovorna u drugim
situacijama. Sreom, ovo su bili dani kada se odanost
kraljici najlake dokazivala ba u Velikom zbegu, jer
se njenim zidinama pribliavala vojska Juga.
Znamo mi put. Porui joj da imamo mnogo
posla i izvan zidina. Prenoi emo, ali ne ba uskoro.
Neka poalje stolare, neka dou i drvodelje, neka ih
poalje sve koje ima, zapovedikim glasom ree
zapovednica Vrela.
Mladi pred njom se zbuni. Nije oekivao
nikakvo protivljenje, naroito ne iza ponoi i naroito
ne od gostiju koje je umor stizao. Ali, nije imao kud.
Dobro..., bi sve to ree Horid, pomalo
posramljeno, a pomalo besno to ni u tako bezazlenoj
situaciji nije bio glavni kakvog su ga spremali da bude.
Silvija, pozva je Olina, pa nastavi: Nisu ovo
dani, a ni noi, da pokazujemo ta mislimo o Tanjinim
pretenzijama. Sad smo svi u ovome. Jug nam je pred
zidinama.
312
_________________________________________________
Nemam ja nita protiv nje ili njenog mua sa
Juga. Neka spletkare ona i Hort o svom veem ueu
u vlasti kako ele, ali e o tome ta vojska radi
odluivati ova moja glava, a ne glave Tikrila. Dok
Valerija ne odlui drugaije, ree Silvija Kasiopi pa
izdade naredbe Rilei.
Daske nam trebaju. Mnogo dasaka. Neka ene
i devojke odmore, ova je no za muke ruke, bi
naredba koju je njena verna pomonica itekako
razumela.
Za tili as, nedugo posle odlaska odbora za
doek, sa zadnje kapije grada poee da izlaze ljudi.
Mahom pospani, ali uurbani. I stari i mladi, i majstori
i njihovi egrti. Nekoliko stotina ih se okupilo za manje
od sat vremena, a no se polako razvijala nad itavim
tim krajem. Samo su hiljade baklji osvetljavale rub
umarka u kome su se uli brojni glasovi i udarci
sekirama. Silviji i Olini odjednom prie par, sjahavi sa
svojih konja koje pridrae mlade titonoe iz Krila
sokola.
O, lepog li iznenaenja. Sorisa, drago mi je da
vidim tebe, pozdravi Silvija Kasiopi najstarije dete
Tanje Tikril. I tvog mua, naravno. Dobro neka je sa
tobom uvek, oslovi Darga, krupnog oveka odraslog
na Severu, koji je iz Luke foka stigao ne bi li po
zavretku rata oenio sada ve 28-godinju erku
vladarke Velikog zbega.
Silvija ih je ve dugo ba volela. Sorisu zbog
odanosti dvoru Vindaina, a njenog mua zbog
otvorenosti i iskrenosti. Bili su suta suprotnost Tanji
Tikril.
Nismo hteli da sve radite sami. Mada, moja
majka o tome nita ne zna, nasmejano otpozdravi
Sorisa, pa glavom pokaza svojim ljudima: Pridruite
se stolarima. Stiemo i nas dvoje uskoro.
313
_________________________________________________
Silvija je sa osmehom ispratila i kratak
razgovor sa njom i Dargom, i njihov odlazak da
pripremaju drva za ono to sledi.
A sledila je zora. Prilino svea, iako bez kie
na tom mestu i pored silnih groznih oblaka koji su se
nadvijali istono odatle. Nevreme koje je zahvatilo
oblinje krajeve jo nije stiglo do Velikog zbega. Ali,
oluja Juga koja se spremala jeste.
Pripreme su bile gotove ba kada se Silvija,
koja samo to je odremala tri ili etiri sata, rasani u
svom atoru. im je uzjahala i krenula oko zidina do
glavne kapije, pridrui joj se itava svita koja je
odande izjahala. Predvodio ju je Tanjin mu, Hort, ije
poreklo sa Juga mnogima u tim trenucima nije bilo ba
milo.
Silvija, pozdravi je on bez dodatnih rei, pa
nastavi: Oekivali smo te na dvoru noas. Ne znam
emu ta tvoja svojeglavost, mogla si da se odmori u
krevetu, ne na zemlji, pa da u miru ovog dana
uradimo ta si zamislila. Ako je vredno tolikog truda,
ree Hort Tikril ne ba prijatnim glasom, potcenjujui i
tada, ba kao i ranije, nastojanja zapovednice Vrela.
Zdravo da si, Horte, odgovori mu ona. O
tome da li je sve ovo od noas bilo potrebno procenie
dan koji je pred nama. A da li e biti miran, nisam
tako sigurna, ree pa cimnu glavom u pravcu iza
Hortovih lea.
A tamo, na brdacu koje je nekoliko liga bilo
udaljeno, videli su se barjaci. Svega nekoliko, u
rukama desetak vojnika. Zeleni barjaci Juga.
Hortovo lice umalo posta iste boje. Uopte nije
oekivao da je Boar Zant ve stigao do grada kojim je
upravljao sa svojom enom.
Vreva koja je tad poela da se odvija ba uz
same zidine Velikog zbega nije se mnogo sviala
Silviji. Zato naredi tiinu, a od Horta zatrai dve stvari.
Da se sa svojom svitom i skoro celom konjicom
314
_________________________________________________
povue unutar bedema, te da joj na raspolaganje stavi
etiri komandira vojske koja je poela da izlazi kroz
dve odvojene a zlatom nedavno optoene kapije
grada.
Nije prolo mnogo, a borci Visokog formirirali
su svoje redove prilino daleko od zidina, ba kao to
im je zapovednica Vrela naredila. Ubrzo joj se pridrui
i etvoro Oiju iz Velikog zbega, pravo iz izvidnice.
Budite kratki i budite precizni, ree im, a
jedan od njih izgovori Haland sam, te posle tog
kratkog predstavljanja isue svoj ma sporo i na
zemlji povue crtu.
Ako smo ova linija mi, onda su ovo oni, poe
da iscrtava nove linije i pojanjava.
Ima ih bar 15.000 koliko smo mogli da vidimo.
Dakle, po brojnosti za etvrtinu su jai. Znajui Jug,
konjica e ii u pet ili est ealona. Koliko god,
formirae linije za najmanje dva talasa napada. Tik iza
konjice, u sredini, kralj, izgovori Haland, pa nacrta
petougaonik, elei da tako predstavi krunu Boara
Zanta. Bez da ga iko prekida, nastavi:
Ljudi koje tamo imam javljaju mi da je i mladi
Baladar Zant krenuo u ovaj pohod. Otac e mu
poveriti jedno krilo peadije. Drugo e voditi Leo. Leo
Rerpli, najstariji sin Lesa, gospodara Ratarskog trga.
Znate ga sa turnira, mlad je bio na koncu Velikog rata,
ali je stasao u beskompromisnog vou, nastavi da
pria izvidnik Visokog, iscrtavajui iza linija kojima je
predstavio konjicu neke nove, za peadiju. Onda
zastade, pa opet docrta slino.
Strelaca imaju bar tri hiljade. Moda ak i vie.
Zapovednik vojske Krika, onaj snani Bitir, bie
zaduen za jednu polovinu. Drugu e voditi Hink.
Lepukasti sin Halda Mikonisa, gospodara Kapljice.
Straan lovac, sa lukom vrlo vet. Mada... oni njihovi
dugi lukovi Juga... oni su mnogo opasniji od njegove
315
_________________________________________________
preciznosti. A dugih lukova je skoro dve treine meu
strelcima.
amor koji je nastao oko Silvije zbog tolikog
broja dugih lukova prekinu Rilea.
ta je sa Jornijevcima iz Larme? ta je sa
Guterima Zunda Gosoma iz Stopala?
Izvidnik Ohaila podie ramena pa ih spusti.
Jornijevaca... nema.
Kako nema?, upita Silvija, potpuno zbunjena
odsustvom elitne vojske Juga.
Nema. Nikog od njih tri hiljade nismo videli.
Moji ljudi mi kau da je dolo do neke svae u Larmi,
detalje ne znam. Ali, znam da Jornijevci nisu doli sa
ovom kolonom. Guteri su, meutim, tu. I, priznau,
malo nas je iznenadilo to je ih skoro hiljadu, ali...
znate Zunda, taj stari ocelut ne sedi skrtenih apa u
svojim Stopalima ni kada su mirni dani.
Silviji se neobino svidelo to na bojnom polju
nee videti Jornijevce. Njihova besprekorna formacija,
uvebanost i suluda hrabrost, mnoge mlade vojnike
Visokog bi uzdrmali i samim pogledom na tu armiju.
Ali, hiljadu Gutera, spretnih, za borbu vinih a
naroito mimo prostranog bojnog polja, nije oekivala.
Hiljadu Gutera? Ako ih je stvarno toliko, Zant
e ih podeliti u dve grupe, ti momci ne ratuju kao
gomila, ve kao grupe za iznenaenja. Ko je jo od
Boarovih zapovednika tamo?, upita izvidnika.
Leov brat, mladi Enrik Rerpli, srednji sin
gospodara Ratarskog trga. Mladi, dobrog oka za
strele, jo boljeg za ene. Kau da nema boljeg plivaa
od njega u itavom kraljevstvu, nastavi Haland, pa
izazva smeh Rilee koja dobaci Ba e mu plivanje sad
dobro doi.
Nasmejae se i ostali, prekinuvi tako ozbiljnost
razgovora. Ali, samo na tren, jer Haland nastavi:
316
_________________________________________________
Tu je jo i Vilijam, on vodi Gutere. Ostatak
vojske Juga je odseen od ovih trupa, poplave im nisu
dale da se spoje gore, mnogo severnije od nas.
Silvija sve saslua, pa vrlo brzo izdade
naredbe.
Uskoro e ve neko iz grada odneti poruku
Zantu da ovuda, niti kroz Ohail nee proi. Kraljica je
to ve uveliko naredila. A vi..., pogleda zapovednike
oko sebe i nastavi:
Ostavite po hiljadu ljudi bono iza grada, da
spreimo kakva iznenaenja. Ovaj deo konjice koji je
sa nama hou da mi nestane sa oiju. Neka tamo
budu, skroz izvan ovog polja. Ako Guteri neto
spremaju iz ume ili preko reke, da i mi njih neim
neoekivanim poastimo. Ostali, znate ta vam je
initi, ree Silvija, pa uzjaha konja i ode pred vojsku
Visokog koja je formirala svoje duge redove skoro pola
lige ispred zidina Velikog zbega.
Nepunih deset hiljada je stajalo pred njom, jer
im se pridruie i svi koji su oruje poneli iz grada
pred kojim su bili. Ostatak je poao iza, kako bi uvao
reku sa jedne strane, a umarke sa druge.
Neki mladi se pitaju zato nismo lepo iza
bedema, makar i onako niskih, a ne ovoliko daleko od
njih, da ni zatitu sa kula nemamo, konstatova sa
svog konja Olina posle obilaska trupa.
Zato to bi nas vojska Juga onda, tako
nepomine, zaobila i nastavila kroz nae kraljevstvo.
A nae nije da sada samo branimo svoje gradove, ve
branimo staro prijateljstvo i pravo da se sazna Istina,
bi odgovor.
Nije prolo mnogo, a na brdacu na kome su
isprva bili pa nestali zeleni barjaci, pojavie se
konjanici. Pa peadija. Pa sve vie i vie ljudi.
Jug je stigao, ree sebi i uzdahnu Silvija,
nadajui se da bitke nee biti. Ni tada, ni posle.
317
_________________________________________________
Iz desne kapije Velikog zbega u tom trenutku
izjaha sivi konjanik.
Glasnik, poee da komentariu vojnici
Ohaila, ekajui nestrpljivo odgovor Boara Zanta.
Stigao je i pre nego to se mladi u sivoj odori vratio
skroz do mesta odakle je poao. Sa brdaca je
zagrmelo Zant! Zant! Zant!, a vojska Juga poela je
da se rasporeuje levo i desno, iza konjanika meu
kojima je, zasigurno, stajao i sam kralj Juga.
I nije dugo trajao, pomisli Silvija na mir, pa
od mladog titonoe uze svoje dugo koplje i podie ga
visoko iznad glave. Tajac nastupi pred zidinama
Velikog zbega.
Vojsko Ohaila! Sila koja je preda nama za nas
ne mari. Njima nije sveta istina, koja je i nama
neznana. Njih vodi bes. A u tom besu pregazie vaa
polja, zapalie vae kue i vae gradove. Oni nas vie
ne smatraju ljudima. Smatraju nas preprekom koju
treba pregaziti kopitama na putu ka Obalama, ree
Silvija, pa poe da jae ispred armije, nastavljajui da
govori: Vojsko! Naa kraljica od nas ima samo jedan
zadatak. Samo jedan! Da niko... ba niko ko nije
dobronameran ne proe mimo nas. Zato, ako ko poloi
oruje pred vama, potedite ga. Za ostale..., izgovori,
pa zastade kratko. A onda zagrme:
Za ostale nema milosti. Ohail!, viknu Silvija
jaui sve bre pred vojskom, a ona joj odgovori istim
pokliem.
Ohail! Ohail!, odjekivalo je iz hiljada grla pred
zidinama Velikog zbega, i to kada je vojska Juga,
tano kao to je Haland iscrtao, sa konjicom napred, a
strelcima pozadi, poela da se sputa niz obronke
brdaca. Bitka je poinjala, ba kada i novi dan.
Silvija je bacila pogled na zidine iza sebe.
Strelci su se ve bili rasporedili svuda po niskim
bedemima i sedam kula. Dreli su lukove uz svoj bok,
ali lica vie nisu mogla da im se vide zbog udaljenosti.
318
_________________________________________________
Projahala je kroz prve redove peadije Visokog,
jedine koja je i bila oko nje, i stala po sredini. Tada se
obrati Olini:
Povuci se unutra. Sad e kia.
Kia?, ree mlada gospodarica Krila sokola,
bacivi pogled ka sivkastom nebu, na kome kinih
oblaka jo uvek nije bilo nad samim Velikim zbegom.
Bre, odgovori Silvija, a Olina je poslua i
obode konja ba kada je nebo postalo crno.
Hiljade strela letelo je ka vojsci Visokog. Iako
je do sudara dve armije, nadirue i one koja se
branila, ostalo neto vie od 1.000 stopa, dugi lukovi
Juga radili su svoj posao. Napravljeni od tisovine, sa
strunama ne samo od upredenih konjskih dlaka, ve i
od svile, koristili su svoju najveu prednost. Domet. A
on je bio dvostruko vei od uobiajenih lukova,
napravljenih od javorovog drveta, a esto i sa
strunama od ivotinjskih creva. Nebo se, ba zbog
dugih lukova, zacrnelo. Oblak smrti dostigao je svoju
najveu taku, a onda u sporom luku poeo da pada.
Sada!, povika Silvija, jedina koja je uz etiri
zapovednika i Rileu pred zidinama Velikog zbega bila
na konju. im je izgovorila to, pred njenim lepotanom,
i pred svim etama, svoje iznenaenje neprijatelju
poele su da prireuju stotine mukih aka. Hvatale su
male ruke u travi i podizale daske spojene u velike
ploe. Svaka od njih bila je dugaka bar trideset
stopa, a iroka upola manje. Na bonim ivicama drugi
vojnici odmah su podmetali uzane daske, pravei tako
drae za ono to su postali ogromni, ukoso
postavljeni titovi. itava vojska Ohaila sakrila se iza
stotina takvih, pribivi se uz daske koje su im bile
jedina zatita od crnog oblaka koji je bio sve blie. I
blie.
Sve jedinice Visokog, rasporeene u male ete
od po etrdesetak ljudi, a razmaknute po tridesetak
319
_________________________________________________
stopa, zakrilie se neobinim ploama. Strele su
udarile ba po njima.
Tupkanje metalnih vrhova po daskama, njihovo
zarivanje, bilo je kao grmljavina. Hiljade strela je palo
gotovo u trenu, a tek desetak nalo je svoj put do
nezatienog dela tela, najee stopala i ake. Poneki
vrisak prekinuo je tiinu.
Prerani posao za sholare, pomisli na ranjene
Silvija, pa se na konju pomeri pokraj svog velikog tita
i osmotri bojno polje pred sobom.
Vojska Juga koja je marirala iza svoje konjice
zastala je istog trena. Zbunjeni ljudi zelenih barjaka i
znamenja gledali su u velike drvene titove koji su
odbili prvi napad sa lakoom. Silvija tada skroz izjaha
pokraj svoje zatite, pomisli uz kratki osmeh Dobro
doli u Ohail, a onda se prodra:
Ulja! Smola! Hitro!
Najmlai lanovi vojske Visokog tada istrae
ispod svojih ploa, nosei kofe i neupaljene baklje.
Tkanine koje su bile povezane za vrhove tih tapova,
mladii i devojke umakali su to u ulja, to u smolu. A
onda, gotovo u istom trenu, prelazili preko hiljada
zabijenih strela, gledajui da ne umau previe same
titove od dasaka. Iz dugih lukova Juga, koji ostae na
hiljadu stopa udaljenosti, poletele su nove strele. I to
neposredno pred strahoviti juri konjice Juga.
Dobar plan Boare. Dobar, pomisli Silvija,
shvatajui da e strele pasti po vojsci Visokog
neposredno pred udar konjice. Ali, imala je i ona plan.
Baklje, brzo! Baklje!, vikali su za Silvijom
zapovednici eta, a mladii i devojke sa upaljenim
buktinjama protrae pokraj velikih drvenih titova
palei zabijene strele u jednom trenu. Ve u sledeem
bili su iza ploa, koje su polako ali sve vie plametele.
Sad treba izdrati, ree Silvija, pa sa konjem
koji je pod njom njitao opet stade u zaklon. Dim se
320
_________________________________________________
polako dizao sa svakog ogromnog drvenog tita, a
topot konjice uo se sve jae i jae. I sve blie.
Odjednom, novi udar strela dolete na odbranu
koja je stajala udaljena od grada. I opet taj udar bi
zaustavljen kao i prvi. Kada se vie kuckanje
dalekometnih hitaca nije ulo, a sve strele drugog
talasa pale, Silvija podie svoje koplje iznad glave i
viknu re od koje zaigra srce svakom vojniku Visokog.
Ohaaaaiiiiil!
Ba tada, konjica Juga je sa isukanim
maevima i kopljima stigla do prvih linija odbrane.
Nemogavi da izvede gaenje velikih titova, jer su
plamteli, konjanici napravie klinove kako bi proli
kroz tridesetak stopa iroke prolaze izmeu ukoso
dranih ploa. I, ba kad su prvi konji proli, ak i pre
nego to su ratnici na njima mogli da vide vojsku koja
se skrivala iza drvene zatite, zau se jo jedno
Silvijino: Ohaaaiiiiil!
Lanci se odjednom zategnue izmeu svake
ete, a desetine snanih ruku podie ih taman toliko
da se prvi konji o njih sapletu.
Stotine ih je palo u istom trenu, a ostali
etvoronoci, uplaeni i time ali i vatrom, ustkunue.
Njitei, odmakoe se nazad i u stranu, ne sluajui
naredbe onih koji su ih jahali.
Ti konji i njihovi jahai su i najgore proli. Jer,
na tree Silvijino Ohaaaaiiiil! plamtei titovi su se
po prvi put pokrenuli od svog podizanja.
I to u suprotnom pravcu.
Na mnoge konje koji su poskakivali u mestu,
iza onih koji su bili sapleteni, padoe drvene ploe, sa
uarenim strelama koje su gorele natopljene smolom i
uljem. Njitanje je bilo uasano. I vritanje onih na
koje se sruie velike ratne sekire Visokog. Od prvog
reda konjice Juga skoro da nita nije ostalo. Gotovo u
trenu.
U sledeem je ve poinjao drugi nalet.
321
_________________________________________________
Povlaenje, brzo!, prodra se Silvija, a njenu
komandu prenee i svi zapovednici eta. I, odjednom,
armija u sivom okrenu lea konjici koja se pribliavala
u punom trku, pa poe da bei ka Velikom zbegu.
I, ba kada je razdaljina postala svega dve do
tri stotine stopa, a toliko je i branioce delilo od
bedema, novi tamni oblak razdvoji nebo i vojske.
Samo, taj oblak je poleteo sa zidina.
Vojska Ohaila nastavi da tri jo malo, a onda
se po komandi zaustavi, okrenu i formira polukrug:
mukarci
su
stali
tano
naspram
nadirueg
neprijatelja, a dva bona dela, sastavljena od ena, u
urbi su se postavljala skoro pa ukoso u odnosu na
frontalni sudar. Po konjici Juga ba tada pade vie od
dve hiljade strela.
Redovi napadaa odjekivali su njitanjem i
kricima, ali njihov veliki nalet nije zaustavljen. Konji
su, proavi izmeu zapaljenih drvenih ploa, jurili
pravo napred, i to na vojsku koja je bila goloruka.
Sekire su i dalje bile okaene o ramena, maevi su i
dalje bili u koricama.
Lak plen, mora da je bila misao konjanika
Juga u tom trenu. Ali, ba pred njihov susret sa
vojskom Visokog, ljudi u sivom odjednom podigoe
koplja i helebarde koji su ih tu, na tlu, ekali.
Po prvi put je hrabra armija Ohaila pred Velikim
zbegom osetila svu silinu udara konjice Juga. Vrhovi
otrica se zarie, to u jahae, to u konje, a zbijene
hiljade ratnika u sivim odorama uz prve i to priline
rtve zaustavie trk neprijatelja. Ne i njegovo
nastojanje da se kroz krv probije dalje.
Maevi i sekire udarale su po konjanicima,
seiva su odozgo pokuavala i uspevala da uzvrate.
Krv je liptala sa raseenih lica i odseenih udova, a na
zaustavljenu konjicu, sa bonih strana, uz enske
povike sjurie se devojke sa isukanim otricama. Bitka
kao da je tek tada i poela.
322
_________________________________________________
Silvija je sa svog konja gledala as u ono to
joj se odvija pred oima, as u daljinu, gde je iza
strelama pokoenih napadaa i njihovih konja, u
laganom trku dolazila peadija Juga. Pogledom u
desno primeti kako gotovo bezoseajni Leo Rerpli sa
svog konja predvodi peake koji su ili za njim. Skroz
levo uoi mladog Baladara Zanta, koji je vitlao svojim
maem. Videvi princa Juga, uzdahnu, a onda se desi
neto potpuno neoekivano. Novi zvuk. Glasniji od
sudara metala. Glasniji od urlika i krika. Jedno dugo,
tako zaboravljeno, a tako glasno:
Huuuuuuuuuuu!
Sem onih koji su bili u sredini krvave borbe, u
kojoj su pod modrim nebom sevala seiva, a krv
liptala po zelenim i sivim odorama, svi ostali su stali.
Novi urlik se prolomi tom poljanom pred zidinama
Visokog zbega.
Haaaaaaaaaaa!
Tada su ve svi zastali, osim nekoliko desetina
duela koji su se nastavljali do neije smrti. Silvijin konj
kao da je poskoio kad i njeno srce, i to im je
okrenula pogled skroz u desno.
Gotovo niotkud, mimo svih oekivanja, sa te
strane bojnog polja, pravo ka sreditu bitke kretalo se
vie od 3.000 ljudi. U savrenom poretku. Trei. A
kao da su lebdeli, kao jedan.
Tri hiljade ratnika, sa kopljima srednje duine u
rukama, a kratkim maevima za pojasom. Tri
neoekivane hiljade, sa etvrtastim titovima koji su,
kao u slavnim priama iz Velikog rata, pokrivali telo od
sredine butine do vrha grudi.
Jornijevci!, shvati Silvija, do tada vie nego
zadovoljna kako se bitka odvijala, ali u tom trenutku
potpuno okirana.
Ono to je sledee ula, gledajui kako svei,
uveni vojnici Denija Jornija mariraju ak i dok se ini
da tre, okiralo joj je kao nikada nita pre toga.
323
_________________________________________________
Podigavi svoja koplja visoko iznad glava kada
su bili na petstotinak stopa od mesta sukoba,
Jornijevci iznenadno poee da ire svoju kolonu i
skreu ka peadiji Juga, viknuvi svi kao jedan:
Oooooooooo... hail!
324
_________________________________________________
Sabedorija
Duk Metalni je tog jutra, posle zajednikog
obroka u velikoj trpezariji, proetao dvoritem
Sabedorije. Bio je zagledan malo u mladu travu koja
se promaljala tu i tamo po poplonim stazama, a malo
ka osunanom nebu. Na njemu je bilo samo nekoliko, i
to vrlo belih oblaaka, poput njegove kratke,
kovrdave sede kose. Za jednog 50-godinjaka velikog
trbuha kretao se prilino brzo.
Kuda tako uri?, upita ga sa konja drugi
naelnik grada-kole, Cint Vatreni.
Da odmenim neke koji bi da jau, umesto da
rade svoj posao, promrlja gotovo besno Duk. Ali, Duk
je retko kada bio mrzovoljan, jo ree besan, pa je
njegov sagovornik vrlo lako shvatio da je to samo
jedno od dobornamernih gunanja naelnika Metalnih.
Obaveze zovu. Do drugog mraka se vraam,
odgovori konjanik, a Duk frknu u stilu znam, poele
mu srean put i da ga Dobro prati, ali je to uinio kada
je ve okrenuo pogled i nastavio da prolazi pokraj
tala.
U ogromnom dvoritu koje je inilo savreni
krug, pedesetogodinji sholar se zaustavi askom
pokraj ulaza u spavaonice, ree mladom nastojniku da
dvojicu koji su izbegli doruak zbog uspavanosti eka
dodatna nastava i posle veere, pa produi dalje.
Proavi pokraj Treeg bunara i kapele koja je bila
jedna od izdvojenih zgrada u dvoritu, pope se uz
nekoliko stepenika ka uinioci.
Unutra su ve bili mladii sa prve godine.
Njegovih tridesetak novih Metalnih. Buduih Metalnih.
I pored toga to ih je vrlo brzo sve popamtio od
jesenjeg poetka ove Godine predavanja, gotovo pa
jubilarne 890. od kada u Sabedoriji postoji pet
razliitih redova, trudio se da im ne stavlja do znanja
da je ponosan na ono to su ve pokazali. Pred njima
325
_________________________________________________
je bilo jo etiri i po godine uenja, a i svakodnevnih
obaveza.
Mir, deco, ree kada ue u okruglu salu u
kojoj su njegovi aci sedeli u dva reda u krug
poreanih stolica. Proavi u sredinu, ba kada su se
svi skrasili, ue za svoju katedru, sede da upie
uvodne podatke o asu u Dnevnik Metalnih, pa okrenu
peani sat.
Ba tada se uspravio, onako krupan, okreui
se polako unutar stola koji ga je okruivao, kakve su i
sve katedre u Sabedoriji.
Brojevi. Ovih pola sata e vam posluiti da o
njima nauite... neto neobino.
Tada primeti podignutu ruku mladog Lurije.
Reci, dugajlijo.
Brojevi ne mogu da budu neobini. Oni su
jednostavni i slue jednostavnim stvarima. A i
jednostavna im je upotreba. Takva i treba da bude, jer
treba da pojednostave oveku ivot.
Ostali mladi sholari tiho su po stoiima ispred
sebe udarali donjim delom ake po drvetu, dajui do
znanja da se slau sa govornikom, kako se to u
Sabedoriji jedino i radilo, bez ikakve buke i glasnih
komentara.
Hm. Ko te to nauio?
Tako kae uitelj Pilor, odgovori mladi.
Vie veruje tom matorom Vatrenom nego
svom naelniku?!, zbuni se i sam Duk, pa htede da
izae iz katedre, ali se previe ukoso pokrenu te mu
stomak zakai deo stola. Smeh prisutnih bio je
neminovan.
Hajdemo ovako. Kai ti meni, kako e, jednog
dana kada bude sluio na nekom dvoru, a nastavi li
da slua Cinta, Pilora i njihov red vie nego svoj
sopstveni, sluie kao Lurija Vatreni... Kai ti meni,
kako e na tvom dvoru najlake da objasni nekoj
326
_________________________________________________
sedmogodinjoj erki vladara kako se mnoi sa
devet?
Pa... To je lako. Dau joj najpre da naui
tablicu, odgovori dugokosi i dugonogi mravko.
Hm. Po tebi, u ivotu sve treba da se naui
napamet. Jesi li bar ti nauio, Metalni si ili Vatreni?,
izgovori Duk, pa sad on pridobi smeh ostalih aka. A
onda nastavi da govori.
Vidi, Lurija... Kada si se javio za re, dao si
ve pola odgovora na pitanje koliko je devet puta
est.
Deak nastavi da uti, jer mu nita i nije bilo
jasno od onoga to je upravo uo.
Upamti sad ovo: kada ui maliane da mnoe
sa devet, naui ih da to rade uz pomo prstiju, ree
Duk Metalni.
Kako sa prstima, pa... njih je samo deset,
kako da prikaem... na primer, 81?!, udio se ak.
Evo ovako, ree Duk, i pojasni:
Kada treba da mnoe sa devet, deci slobodno
recite da zaborave tablicu i neka samo isprue svih
deset prstiju. Skroz levo im je prvi prst, tako ih naui,
dakle mali prst leve ake im je prvi, a skroz desno je
deseti. Da, tako dok gleda svoje prste, mali prst
desne ake je poslednji, deseti. I, tu poinje udesni
deo brojeva: Kada treba da pomnoe sa devet neki
broj, neka prst koji nosi taj broj - saviju, gledajui s
leva. Dakle, ako mnoe sa est, neka saviju palac
desne ruke, jer je on esti kada krene da broji prste
od levog malog prsta, zar ne? A rezultat se
jednostavno ita: Broj ispruenih prstiju do savijenog
je rezultat u desetinama, a desno je rezultat u
jedinicama.
Svi aci tada, kao po komandi, ispruie svoje
dlanove i zagledae se u njih, elei da provere
teoriju. I Lurija odbroja skoro naglas, gledajui mali
prst leve ruke, pa domali, pa srednji, pa kaiprst, pa
327
_________________________________________________
palac, a onda, doavi do estog prsta u tom brojanju,
savi palac desne ruke. I, kao i svima, levo mu osta pet
ispruenih prstiju a desno etiri.
54! Stvarno je 54!, uzviknu sa oduevljenjem
dugajlija.
Svi aci, neki pre, neki koji tren kasnije, poee
da udaraju akom o sto od uzbuenja zbog trika koji
su nauili. Neki su to radili, a da nisu ni ispravili palac.
Ostatak asa su proveli proveravajui teoriju.
Duk ih je ispitivao velikom brzinom, kreui se po
unutranjem krugu.
Devet puta osam!
Mladi pred njim je savio osmi prst, srednji na
desnoj aci, a onda, prebrojavi sedam prstiju levo i
dva desno od savijenog, oduevljeno izgovarao Sed...
Sedamdeset dva!.
as je vrlo brzo bio gotov, a nasmejane
Metalne ispratio je smehom kroz svoj nos, da ne
primete koliko mu je bilo drago to su nauili da i
brojevi itekako mogu biti neobini.
Na red je doao prvi odmor, a tih dvadesetak
minuta Duk rei da provede u odlasku do podzemne,
ogromne biblioteke Sabedorije. Sledio je as iz Tajni
uma, na kome bi Cinta Vatrenog morao da odmeni,
kad je ve poslom odjahao.
Tajne uma... Uvek sam voleo ta predavanja,
nasmeja se sada ve primetno Duk Metalni. Samo, taj
osmeh nije imao ko da vidi, jer su njegovi mladi aci
ve jurnuli napolje, a on se kretao polako. Do novog
asa ostalo je sasvim dovoljno vremena.
Prolaskom izmeu manjih baraka, u kojima se,
kako kojoj, uvala raznorazna oprema, orue, a u
nekima i odgajale retke biljke, Duk se nae pred
pragom ija se sredina prilino izlizala. Iako od tvrdog
kamena, prag posle kog su sledile stepenice ka
podzemnoj biblioteci, toliko puta je osetio stopala na
sebi, da je pravo udo da je samo u dva navrata
328
_________________________________________________
menjan
tokom
skoro
hiljadugodinje
istorije
Sabedorije.
Odmah pokraj vrata, u malom predvorju ne
veem od dvanaest puta devet stopa, za svojim malim
stolom sedeo je starac koji je, iako budan, delovao
kao da spava.
Ulivine... Dobro neka te uva, pozdravi
nastojnika biblioteke ef ogranka Metalnih.
O, Duk... To si ti. Nisam oekivao nikoga sada,
pa se trgoh. Neto se zaitao. Ve proao prvi as?,
upita starac koji se bliio skoro stotom letu, bar po
izgledu, a svoju godinu roenja nije hteo da otkriva
klincima koji su nastojnici sholarskih redova.
Proao, Ulivine. Proao. ta je pola sata sa
ovom novom deurlijom? Proleti kao tren, odgovori
Duk.
Proleti i ivot kao tren, mladiu..., ree Ulivin,
pa uzdahnu. A onda dodade. Ve proe vie od pola
meseca kako stavismo Daruniusa pod zemlju, a meni
kao da je tek nedavno po prvi put kroio u
Sabedoriju.
Uzdahnu i Duk Metalni. Starog Daruniusa je
voleo vie od bilo kog drugog. Podseanje na taj
gubitak uopte nije oekivao tog lepog prolenog
jutra. A i do izbora novog velikog sholara, upravnika
kole, ostalo je jo dosta vremena. Miljenja
nekadanjih uenika tek su poela da pristiu, ptice su
doletale svakog dana, ali nekako sporo.
Dolo mu je vreme. Nije bio ba mlad, poe
vie da tei sebe Duk, a onda primeti Ulivina kako
podie obrvu i gotovo stegnu izborane usne, ne slaui
se sa priom o mladosti i starosti.
Da... Nego, treba mi neto od stare literature.
Da se posluim sam, uskoro u na as?, prekide na
tren neprijatnu scenu nastojnik reda Metalnih.
329
_________________________________________________
Ulivin se pridie polako, oslanjajui se delom na
svoj tap, delom na stolicu. Tek kada se uspravi,
odgovori.
Uzmi. Upii samo. Odoh do trpezarije po neko
voe, pa do svoje sobe. Papire sam ostavio tamo,
ree stari bibliotekar, veto koristei rei koje e
odmeniti zaboravio.
Ako, ako... Samo ti polako. Ionako ti niko nee
svraati do popodeva, ree uz blagi osmeh Duk, ali ne
saeka dugo na nove rei.
Svraati? Ne. Osim ako se jo neko od uitelja
ne seti usred asova da mu, za asove, trebaju i neke
knjige, ree bibliotekar pomalo aljivim glasom.
Stari Ulivin polako prebaci nogu preko praga,
okrenu se, osmehnu svom nekadanjem aku, pa
zakorai dalje ka dvoritu, a Duk, nasmejanih usana,
mahnu glavom levo-desno, pa se spusti niz stepenice.
Hiljadugodinje znanje Sabedorije bilo je
pohranjeno u katakombama koje su osvetljavale
paljivo postavljene lampe. Palio ih je stari bibliotekar
svakog jutra, a gasio posle veere. Uz svaku su stajale
po dve kofe vode, a metalnim vratima sobe su bile
odvajane jedne od druge kako se ne bi ponovili neki
od ranih, velikih poara kakve Sabedorija ne pamti ve
vekovima. Ulivin je znao gde je maltene svaka knjiga,
pa se mladi sholari skoro nikada nisu ni trudili da sami
tragaju za tivom koje im treba, iako je to oduvek bilo
dozvoljeno, ali su uitelji i naelnici redova esto birali
knjige koje im trebaju, upoznavajui se skoro svaki
put i sa nekom novom, za koju nisu znali ni da postoji.
Proavi kroz sedmu kapiju, a treu od kada je
iz velikog hodnika skrenuo levo, zatvorivi vrata koja
su redovno bila podmazivana pa su njihova pomeranja
gotovo bila neujna, Duk se obre u prostoriji u kojoj je
bilo stotine knjiga za predavanja iz Tajni uma.
330
_________________________________________________
Huh... Kako ono bee? Stare knjige, to je
valjda ovde dole, pomisli, unu i, uz stenjanje zbog
stomaka, pogleda bone ivice ukorienih rukopisa.
Redom, reale su se knjige koje mu za
predstojei as uopte nisu trebale. Zapisi o narodu
junom, Obiaji plemena uma, Rat i ene Obala.
Duk je na tren izvadio tu knjigu, priseajui se jedne
deake ljubavi, ali je na starim stranicama naao
samo zapise starih sholara o osam vrsta enskih
reakcija zabeleenih u ratnim strahotama koje su
davno, ba davno, zadesile Obale. Bez crtea, bez ieg
njemu zanimljivog, jo manje potrebnog.
I, ba kada na polici iznad ugleda etiri
stanja, malu knjigu koju je i traio, zau glas, ne tako
blizu, i ne tako razgovetan.
Kad li se pre vratio, pomisli Duk, ali onda
shvati da je u pitanju razgovor, pa se pridie,
sklanjajui sa glave pregatu koja je sama pala na
teme prilikom unja. Tren kasnije, uspravljen, presta
da die. I to zbog prvih rei koje je razabrao.
Prevrat mora da uspe.
apat sagovornika od njih je inio potpune
neznance. Svaki apat lii jedan na drugi, u ponor sa
njima!, pomisli Duk, pa se pritaji, pokuavajui da
razazna ko pria i zato to pria. Reenice, meutim,
nije uspeo da razume u celosti.
... doneo sam ti ovo, po dogovoru. Toliko od
mene.
Za sada...
Ne, toliko od mene.
Tajac.
To si rekao i posle otrova u vinu matorog.
Idemo. Nagrada stie kada izbor proe, odgovori glas
koji je i govorio isprva o prevratu.
Duk poele da istri. Ali, srce mu je lupalo, jer
su mu misli bile isprepletane.
331
_________________________________________________
Kakav sad prevrat?! Ra? Ne, nemogue...
Ono pismo o Birili, bez potvrde... Prevrat!? Ko bi ga
vodio, pa utamnieni su... I, kakve veze mi imamo sa
tim!? I kakav sad otrov? Kakva uopte nagrada?
Izbor... Izbor Daruniusovog naslednika? Darunius je
otrovan! Otrovan!?!, pitao se, konstatovao, udio u
stanju zapanjenosti, a u uima mu je bubnjalo.
Misli su mu se gomilale, ali odgovora nije bilo.
Nije znao koliko je tano vremena prolo, ali ne
zadugo od kada su glasovi utihnuli, iskorai reen da
vidi tajanstvene sagovornike. Otvori vrata, ali u sobi
ka kojoj prui pogled nije bilo nikog. Ubrzanim
korakom otvori sledea, ali pre nego to zakorai kroz
njih vrati se korak nazad i spazi vrata i levo i desno.
Kuda sad!?, zbuni se, pa pojuri putem kojim
je i sam doao, najkraim do stepenita. A kada se
uspentra, sav zadihan primeti da Ulivin tek prilazi
izmeu baraka. Duk se osvrnu, sjuri se niz stepenice
pa pogleda ka vratima koje je ostavio otvorena.
Otkrinu leva, ali ni tamo, ni desno ne primeti nikog.
Kada se popeo do starog bibliotekara, njegove
podigute obrve pojasnie mu da Ulivin nema pojma
emu jedna takva jurnjava jednog takvog mladia od
50 leta.
Da li si video nekog da izlazi odavde, sada,
kada si dolazio?
Video sam samo jednog kako juri... uz i niz
stepenice, bi odgovor.
Uhhh!, iznervira se po prvi put posle mnogo,
mnogo vremena bucmasti naelnik reda Metalnih, pa
kada sabra misli dodade: Upii mi ovo. Idem da
zatvorim vrata.
Spustivi se ponovo niz stepeniice, to je i
uinio. Samo, vrlo polako, osmatrajui iznova svaku
prostoriju u kojoj je bio. A u svakoj je bio sam.
U uionicu je uao rumenog, gotovo okruglog
lica, zadihan od pentranja i sputanja u biblioteci. Pred
332
_________________________________________________
njim su bili momci kojima je ovo bila poslednja godina
kole pre zavrne, u kojoj je svaki smer imao samo
sebi svojstvene predmete.
Dakle... Vodeni. etvrta godina, ree Duk
naglas, pa proe izmeu uenika i primeti da je
katedra u njihovoj sali nekako manja od njegove. Ne
elei da oprobava svoju i irinu uskog prolaza ka
sredinjem delu okruglog stola u kome ga je ekala
stolica, odlui da stoji.
Dnevnik u popuniti kada vreme istekne, ree
Duk Metalni, pa okrenu peani sat na stolu, a onda
nastavi. Menjau danas i sutra Cinta, odsutan je. Ali,
to ne znai da ete imati neki popust.
Razmiljajui bez prestanka o tajanstvenom
susretu u biblioteci, otvori knjigu, liznu kaiprst, te
okrenu bar desetak stranica odjednom. A onda jo
nekoliko njih, dok ne nae ono to je reio da tada
dri kao as.
Knjiga koju drim u ruci stara je oko etiri
veka, a u njoj je pouna pria iz etiri vrlo vana dela.
Svaki od njih govori o tome kakav je ovek u
zavisnosti ta misli o sebi, a ta pritom misli o ljudima
koji ga okruuju.
Mladi sholari su paljivo sluali, a on se okrenu
ka stolu, uze pero, umoi ga u mastilo i iscrta na
papiru veliki krst. etiri novonastala polja popuni istim
reima Ja i, ispod toga, Svet.
Papir je potom pokazao svim buduim
sholarima koji su ga, sedei u krug, posmatrali.
Priekavi da ga posluaju da na svojim
papirima urade isto, poe da im objanjava.
Zdravo se ponaa ovek koji i o sebi i o svetu
ima zdravo miljenje. Ne mora ono da bude idealno,
ali mora da bude zdravo. Zaokruite i ja i svet u
prvom polju, ree im Duk. I, oni ga posluae.
U drugom polju zaokruite svet ali precrtajte
ja. To su ljudi koji misle Svet valja, ja ne. Oni ne
333
_________________________________________________
misle nita dobro o sebi, uvek vide u sebi krivca za
ono to se deava. Neretko, takvi dignu ruku na sebe.
Ako ne urade to, ive ivotom punim tuge, sputani da
budu ono za ta su stvoreni.
Mladi sholari su ga paljivo sluali. Nauivi
polovinu lekcije, da oni koji pozitivno gledaju na sebe i
svet ive zdravim ivotom, a oni koji sebe ne vole, a
smatraju svet normalnim, prilino pate i skloni su
dizanju ruke na sebe, nastavie da prate as.
U ovom treem polju, precrtajte obe rei. To
su ljudi koji smatraju da ne valjaju ni oni, ni svet.
Najee to vodi u ludilo. Odsustvo ljubavi oko njih, za
njih, u njima... Da, vodi u ludilo. Njima je pomo
preko potrebna, mada... esto doe kasno, nastavi
Duk, pa umoi mastilo i posveti se poslednjem polju.
U njemu sa nekoliko snanih poteza precrta
svet, i to toliko snano da skoro pocepa papir, pa
posle novog natapanja vrha pera zaokrui Ja
nekoliko puta. Pa jo jednom.
Postoje i ljudi koji misle ja valjam, svet ne.
Oni su opasni. Jako opasni. Njima um obitava u
ljubomori, vide u drugima ono to ne postoji, vole
sebe, a mrze sve oko sebe. Skloni su zaverama,
spletkama... ubistvima, poe najvaniji deo asa Duk
ali ga prekinu velika buka u dvoritu.
Kako je dreka podseala na ono to se nikada
nije ulo u Sabedoriji, borbu na ivot i smrt, koja je u
njoj izriito bila zabranjena ak i u vreme ratnih
zbivanja, nastojnik reda Metalnih priblii se prozoru.
Kada se zau krik, ka prozorima poletee i aci kojima
je predavao.
U dvoritu je, na iscrpljenom konju koji je
skakao kao da je neukroen, odignuta od sedla stajala
prilino niska figura, sa platom koji je imao
kapuljau. Duk nije mogao da vidi ko je, jer je samo
deli profila mogao da uoi. Pogled dalje, ka velikim
kapijama Sabedorije, potpuno ga zgrozi. Desetak
334
_________________________________________________
konjanika okretalo se u mestu i sa isukanim sabljama
kakve obino imaju Istonjaci, uz dva duga maa koji
su u ratnim i ne samo ratnim danima nosili vitezovi
Re, borili su se napadaima.
Duk nije mogao da prepozna nikog. Niti da
shvati ta se deava. Ni ko su ljudi koji su skoro
ujahali u Sabedoriju, ni ko su oni koji su na njih
nagrnuli spolja.
Brzo, u sobe!, povika deci. Odmah! Spustite
ipke na vratima, svi!
Naenik reda Metalnih tada protra hodnikom,
gledajui kroz skoro svaki prozor pokraj kog se kretao,
bivajui pritom sve vie zadihan kako se borba
odvijala. Niska osoba se osvrtala na konju, kao da je
traila utoite, ali Duk to lice nije mogao da razazna
usled sopstvenog trka. U hodniku susrete dva mlaa
uitelja, kojima dreknu da uenike smeste u sobe, a
onda se niz tree stepenice spusti ka dvoritu.
Prvi pogled uputio je ka kapiji. Konjanici u tom
irokom prolazu vie nisu imali teak posao, po dvojica
su mogla da se posvete svojim napadaima, koji su
vie bili izvan zidina nego to su uspeli da prodru u
hodnik. Meu njima vide jedan zeleni barjak. Kada je i
on pao, uo se i poslednji krik.
Duk potra, videvi kako sa suprotnog kraja
dvorita to ini i Vukor, vremeni naelnik reda
Zemljanih. Ali, elei da stigne do estorice preivelih
boraca koji su, kako koji, pripasavali svoje oruje ili
vrhovima probadali ranjene napadae pred velikim
hodnikom kapije, prekide ga poziv sa konja na kog je
potpuno zaboravio.
Debeli!
Stresao se. Glas isprva nije prepoznao. Poziv
itekako jeste.
Nemogue... nemogue!, govorio je sebi Duk
okreui se ka konju. A onda ciknu.
Vorlon!
335
_________________________________________________
Kez koji je tada video uznemiri ga kao nijedan
drugi ranije.
Vorlon Pagror mu se smejao sa svog konja, lica
uprskanog krvlju. Najmlai sin ubijenog kralja Re,
moda i lui od svog oca, uopte nije trebalo da bude
tu. Ali, taj 22-godinjak je bio pred njim. I kezio mu
se.
Zar... Zar ti nisi... Utamnien!?
Bio, debeli... Bio. Ali, rekoh ti te veeri kada si
me ispraao da u ti doi u posetu. A Pagrori dre
svoju re. Uvek. Sada naredi da se kapije zatvore,
ree vitka, niska figura, silazei sa konja i sputajui
potom kapuljau.
Duk se zagleda u zlobne oi. U tanke usne.
Kosa, neto dua nego kada ga je pre pet godina
ispratio u grad-tamnicu, bila je, poput jednog obraza,
umrljana krvlju. Ne njegovom. Pagrori kao da su voleli
da se kupaju u tuoj.
Kapiju? O emu ti to, Vorlone Pagror!,
zagrme neko Duku iza lea, a on okrenu glavu i
primeti Vukorovog vrnjaka, starog Karnisa, naelnika
Drvenih.
Kapije se zatvaraju kada no padne, a nije jo
ni podne, iznenadi mladog, 22-godinjeg princa Re
Vukor, sa druge strane.
Tako je ve vekovima, dodade Karnis Drveni.
I tako e ostati, zau se glas visokog Zarla
Vodenog, koji se pridrui trojici kolega, naelnika
redova sholarskih.
Pojaanje je dobio i Vorlon. Ratnici koji su ga
odbranili od potere Juga, a morala je biti potera,
primeti Duk po boji barjaka koji je pao u lokvu krvi,
pribliie se princu Re. Sva estorica, trkom.
Moda nisam bio dovoljno jasan. Zatvarajte
kapiju!, dreknu Vorlon Pagror, pa isue ma. Otrice
podigoe i ostali sa njim.
336
_________________________________________________
Sholari se pogledae. Karnis Drveni, iji se red
ve vekovima proslavio po prijateljstvu, progovori:
Tebi, prine Pagror, koliko vidimo, treba
zatita. Mi je u Sabedoriji ne nudimo, ali gosti od nas
ve hiljadu godina dobijaju gostoprimstvo. To e
dobiti i ti. I, razmisli i sam o ovome: zatvorimo li
kapiju, oni koji te jure, razvalie je, jer e znati da je
zatvorena tokom dana samo da bi te uvala. Vas
sedmorica ih tada sigurno neete zadrati. Pa, ako ste
ve potovali desetvekovni red Sabedorije da u njoj
nema borbi, a svoja krvava posla ste obavili ispred
naih zidina i u prolazu kod kapije, draemo se i mi
naeg reda da niko ko je na gost ne sme da potegne
oruje. To znai ni na drugog gosta. Ko god da vas
trai, a kroi u Sabedoriju, nee vam nauditi. Ima re
onih koji brinu o pravilima Sabedorije, ree Karnis,
gotovo u dahu.
Dok se Vorlon premiljao, shvatajui da su rei
naelnika Drvenih dobronamerne, ali ne elei tek tako
da ostane bez zatite monih, u krug napravljenih
zidina, Duk progovori.
Zna i sam da je Karnis u pravu, Vorlone.
Stigne li sila za tobom, nikakva kapija je nee
zaustaviti. Osim ako mi tu silu ne zaustavimo,
pozivajui se na pravila Sabedorije. A ivot se sastoji
od toga kako se drimo njegovih pravila. Naa se jo
uvek potuju. Junjaci ih se naroito dre. A mi emo
se pobrinuti da tako i ostane, ko god da doe ovde za
tobom.
Vi ete mi garantovati bezbednost, ako
potujem pravila Sabedorije?, upita Vorlon sputajui
vrh maa ka zemlji.
Potovae ih?, upita Duk.
Vorlon se zamisli, pa podie ma, a tren kasnije
ga uvue u korice.
Potovau. Ali, znate i sami ono to u vam
rei. Sve ima svoju cenu. Ona koju ete platiti je da i
337
_________________________________________________
vi potujete pravila, izgovori, pa naredi svojim
ljudima da pripau isukane maeve i sablje.
Re Pagrora je uvek bila vrsta. Ne sumnjam
da je takva i sada, ree Duk pa nastavi: Na pravila
Sabedorije si pristao, javno i pred svima. Onda u te
podsetiti na jedno od njih: svaki gost je dobrodoao
na jedan dan. Najkasnije u zoru - mora da krene
dalje.
Tajac je zavladao dvoritem Sabedorije. Duk je
osmatrao mladog sagovornika kome se tanke usne
zgrie. Ali, re nije hteo da pogazi. Re nije gazio ni
njegov otac, Vrol Pagror, naroito kada se njima sluio
da izrie presude.
U zoru emo poi, ree Vorlon.
U zoru ete poi, ponovi Duk.
Ili ranije, dodade Vorlon, pa povienim tonom
ree: Hou da poaljete ptice. Odmah. Po jednu u
Tarabu i Zlatni do. Treba mi pratnja. Odmah.
Duk pogleda ostale naelnike redova sholara.
Karnis Drveni je bio zamiljen. Vukor Zemljani, iji je
red najvie brinuo o kolovanju onih koji su najbolja
veza oveka i prirode, nije se oglaavao, iako je on
najee brinuo o pticama i porukama. Zarlo Vodeni,
visok koliko i najvii ratnik sa Istoka koji je stajao uz
Vorlona, opravda tada snalaljivost koja je i krasila
njegov red.
Pravila Sabedorije, lan 49. Poruke line
prirode iz Sabedorije se pticom mogu slati samo uz
saglasnost Upravnika. A mi, Vorlone, Upravnika
nemamo. Stari Darunius je umro nedavno. Tu elju ne
moemo da ti ispunimo.
Hou da poaljete ptice!, zagrme Vorlon, ali
ga Duk prekide u dranju.
Re si dao. A re Pagrora niko nikada nije
ukaljao, zar ne Vorlone? Pravila su jasna. Ti si pristao
na njih, mi jedino za njih i znamo. Nego... Poalji
dvojicu svojih ljudi, po jednog u Zlatni do i u Tarabu.
338
_________________________________________________
Neka oni prenesu tvoju poruku, ree Duk Metalni, pa
se okrenu, poe ka gostoprimnici i, bez da se osvrnuo
ka mladom sagovorniku u kome je bes iznova
narastao, dodade: Poite, gosti. Da se posluite.
Koji korak kasnije, spazivi stotinak mladih lica
kako kroz prozore gledaju u dvorite, ree glasno, da
ga budui sholari uju:
Momci! Brzo dole! Ka kapiji! Ponesite torbe,
pomozite ako ima preivelih!, izgovori, a Vukoru
dodade: Neka mrtve pokopaju u naem groblju.
Vorlon tada naredi dvojici vojnika koji su bili sa
njim da se vrate u sedla i pohitaju po pomo, a dok su
oni prolazili sporim kasom izmeu leeva u hodniku
kapije, dreknu:
Debeli!
Duk. Duk Metalni, Vorlone.
Znam ti ime. Prevari li me, prvo u tvoj vrat
prerezati, pa tek onda izgubiti svoj ivot. Sve ima
svoju cenu.
Mi, Metalni, smo... svestrani. Dri svoju re, a
ja u se potruditi da, potovanjem gostoprimstva, vie
nikada ne pomisli na to. Ma koliko svestran morao da
budem, odgovori Duk, pa ue u gostoprimnicu.
Sa Vorlonom vie nije priao tog dana. Kada je
no poela da pada, morao je.
Ba posle veere, kada su mladi sholari sputali
veliku dasku u okove sa unutranje strane kapije koju
su upravo zatvorili, zauo se rog. Pa jo jednom. Jug
uvek tako poziva na predaju.
Doli su!, viknu sa svog stola preneraeni
Vorlon, izvadivi svoj ma, kao i etvorica njegovih
prijatelja.
Doli su, shvati Duk, pa izae iz trpezarije,
pope se uz stepenice i posle hodanja koje mu se
uinilo kao venost, pridrui se na malom balkonu
Vukoru koji je ve bio tamo. Pred njima, u suton,
skoro dve stotine konjanika. Jedan istupi.
339
_________________________________________________
Sholari! Znamo da se kod vas krije zlo Re,
Vorlon Pagror! Otvarajte kapije, pravda ne sme da
eka!, viknu grdosija pokraj kog je jahao mladi sa
zelenim barjakom na kome su bile iscrtane zidine.
Duku i Vukoru pridruie se na balkonu visoki
Zarlo i stari Karnis. Iza njih je stajao begunac, sa
svojom malobrojnom pratnjom i isukanim maem.
Naelnik Metalnih pogleda tada ostale sholare, a kada
od njih dobi preutno odobrenje da se obrati,
progovori.
Vojsko Juga, asni borci Bedema! Kapije
Sabedorije otvaraju se sa prvim zracima sunca.
Hiljadu godina je tako, tako e biti i ove noi, ree
Duk Metalni.
Posle
nekoliko
trenutaka
tiine,
vojnik
odgovori:
Seda glavo! Znamo da je unutra. Dvojicu
njegovih smo uhvatili, probali su da potrae pomo,
dreknu, pa pokaza na dva kopljanika koja mu se
pridruie, a na ijim je vrhovima dugih otrica bila
nabodena po glava. Otvarajte!
Duk uopte nije oklevao da odgovori.
Kapije Sabedorije bie otvorene u zoru. Neka
je Dobro sa vama ove noi, ree, okrenu se i ue
unutra, a pogledom porui Vorlonu Mi svoju re
drimo. Pravila Sabedorije vae za sve.
U oima surovog mladia, o kome je znao da je
brutalniji od oca, primeti strepnju. I ne udi, pomo
mu nee stii.
Razgovora nije bilo. Duk je otiao u svoju
odaju, a mladi sholari su Vorlona Pagrora i njegovu
pratnju otpratili u njihove sobe. Sa prozora, naelnik
Metalnih gledao je pred odlazak u krevet kako se
konjanici rasporeuju oko zidina.
Ujutru e sve ovo biti gotovo, pomisli Duk. I,
nije se prevario. Mada, nije mogao ni da nasluti kakvo
e jutro osvanuti.
340
_________________________________________________
Nije ga probudio ni zvuk petla, ni zvono na
spratu. Probudio ga je Vorlon, neposredno pred zoru.
Ustaj, debeli, rekao je princ Re drei no u
ruci. Znam da imate neke tajne prolaze. Povedi me.
Prolaze?, ree Duk, oslanjajui se na laktove,
jo uvek leei u krevetu.
Ne egai se sa mnom, nego ustaj!, ree mu
noni posetilac, a Duk se ogrnu, prebaci preko sebe
pregatu, kapuljau ostavi da visi pozadi, pa odgovori:
Prialo se, kada sam bio mali, da tako neto
stvarno postoji u podzemnoj biblioteci. Ali, za ovoliko
decenija mojih svakodnevnih odlazaka tamo nisam
video ni jedan. Ubij me, Vorlone, sada ili kasnije, ali
dole ni ti ni ja neemo pronai nikakav tajni prolaz.
Polazi!, ree mu princ Re, pa pomeri duu
kosu sa obraza, smesti je iza uveta i uze sveu sa
Dukovog stola.
Ni u hodnik jo nisu zakoraili, a Duk primeti da
nebo postaje svetlije.
Zora e uskoro, Vorlone, ree mu.
A kapija e ostati zatvorena, jasno?
Mislim da to..., poe Duk da odgovara, a onda
se zaue krici. Mnogo njih. Glasnih.
Obojica pohitae na hodnik, a u njemu samo do
prvog prozora koji je gledao ka predelu ispred zidina
Sabedorije. Tamo, razruene, u krug poreane i
gotovo pospane vojnike Juga, bar petostruko vea
armija napala je sa lea.
Vitezovi u punoj opremi, vitlajui maevima,
nosei nove titove, vee nego u vreme kralja Vrola, u
trenu su dobijali bitku na svim njenim obodima. Silina
udara, servirana uz iznenaenje i mnogostruku
brojnost, uini od bojnog polja klanicu. Junjaci, ma
koliko silni bili u borbama jedan na jedan, nisu imali
anse. Ne tako iznenaeni. Ne tako uspavani. Ne tako
razrueni oko zidina grada-kole. Ispred njih se, ba
341
_________________________________________________
kada se Vorlonove krvolone oi zacaklie, sve umiri,
gotovo u trenu.
Kapije Sabedorije otvorile su se prvim zracima
sunca. Vorlon je prvi projahao kroz njih, pa zastao i
vratio konja nekoliko koraka.
Odrao si re, debeli, i potovao pravila
Sabedorije. Odrao sam i ja. Videemo se mi jo. Ima
moju re.
Duk mu nije odgovarao. Samo je, sa ostalim
naelnicima sholarskih redova, utke pratio izlazak
mladog princa Re. im je sa konjem napustio zidine
Sabedorije, pa podigao ma ba kao i svi pred njim, iz
vie od osam stotina grla zagrme:
Paaaaagrooooor!
Duk vie od pet godina nije uo tu re, tako
izgovorenu. Ali, ni tada, u Velikom ratu, nije ga podila
tolika jeza kao tog jutra.
Zamure na tren, pitajui se da li je mogao
nekako da to jutro uini drugaijim. Da sam samo
pustio vojnike sino... ali, re..., pomisli, pa se seti
rei koje ve vekovima opisuju kraljevstvo Pagrora, a
koje se tamo esto istiu: Sve ima svoju cenu.
Suza mu se pojavi u oku gledajui poklane
Junjake pred zidinama Sabedorije, ali ga prenu glas
mladog sholara, koji dotra preko dvorita.
Ptica je stigla iz Strune.
Glas za izbor, pretpostavljam. Bilat Vatreni je
konano odluio koga podrava, ree Vukor Zemljani,
koji je stajao uz Duka.
Ne... Od Bilata jeste, ali..., ree mladi pa
prui cedulju.
Duk je odmota i zaneme posle nje.
Birila je na slobodi. Uplovila je u Strunu.
Vojska Re se okuplja pred zidinama. Brodovi
Istonjaka pristiu. Prevrat poinje.
342
_________________________________________________
Mina
U glavi joj se sve mutilo. ula je huk vode, ali
nita i nikoga nije videla. Kada je stegla kapke, pa ih
opet otvorila, iznad sebe primeti no prepunu sitnih
zvezda. Prola ju je neka udna jeza, ali i tako slaba,
oseala je da se kree. Iako se nije mrdala.
Pokuala je da podigne glavu. Uzalud. Snage
kao da nije bilo, osim one sakupljene u bolu u potiljku.
Kapci su se sami sklopili. A slike su poele da se
reaju. Koplje u vratu Karsa Trozupca. Veliki
ovekoliki stvorovi. Slepi mievi. Pokolj. Urlici. Zail.
Pad sa konja. Sabedorija... Misli su joj se reale bre
nego to je mogla da ih sagleda, zvuci i jezivi prizori,
jedni za drugim, ophrvili su je kao pahulje u dugim
zimama njenog Kraljevstva ume. Samo, ovo su bile
krvave pahulje, i to u ne tako hladnoj noi.
Svest je poela da gubi vrlo brzo poto je ula
apat Tiho... i uborenje vode. Kada je sledei put
otvorila oi, bilo je to jer se kupala u sunevim
zracima, i dalje leei na leima. Osetila je muninu,
jaku. Ali, snage da se pomeri nije bilo dovoljno da bi
svoju nameru sprovela u delo. Odjednom joj stomak i
grudi prekri tanana grana sa irokim liem, koje joj
se nadvi i nad licem. I ponovo taj apat: Pssst.
Pokrenula je vrat u stranu, ali od lia nije
mogla nita da vidi. Htela je da ga skloni dlanom, a na
svom oseti blagi stisak neijeg tueg i nove rei Ne
sada. Nije bezbedno. Na neki udan nain i uplaena i
umirena, opustila je aku, a prsti joj, okrenuti na dole,
skliznue preko nekakve ivice i dotakoe vodu. Plovila
je. Samo nije znala kud. I nije znala s kime.
Vrtoglavica se pojaavala, pa joj se bez borbe
prepusti. Zatvorila je oi, sunce joj je jako smetalo,
ak i kroz male rupe meu liem. San je obuze u
trenu.
343
_________________________________________________
Kada se sledei put trgla, bilo je to zbog buke.
Rei nije razumela, iako su bile razgovetne. Samo je
okrenula glavu u desno i videla kako crni naoruani
ljudi u laganim oklopima kreu ka vodi sa svoje obale.
iroko drvo na kome je plutala kretalo se sve dalje od
njih. Neko ga je vukao na drugu stranu. Pokuala je
odmah da se pridigne na laktove, a bol u potiljku oinu
je kao udarac. Slabijoj nego to je ikada u ivotu bila,
zavrtelo joj se sve pred oima, i to ba kada je
nekakve siune ruke prihvatie. Dva dlana za jednu
nadlakticu, dva za drugu. Kapke je podigla dok su je,
usred sve glasnije buke, pridizali. Levo od nje stajala
je, do pasa u vodi, neobina devojka sa dugom kikom.
Imala je lice odrasle ene, vrlo krupnih i vrlo lepih
oiju, ali niskog rasta. Desno od nje niski, gotovo
bucmasti ovek, ije su dve duge kike, jo uvek
nenatopljene, skoro plutale po vodi. Govorio joj je
neto to niti je razumela, niti je shvatala zato su i
njemu oi pune i upozorenja i smirenja.
Prvi korak nainila je u pliaku. Drugi,
teturajui se, na kamenitoj obali. Dva mala bia koja
su joj pomagala da se kree i dalje su neto
nerazumljivo govorila, a kada je, oamuena, pokuala
da se okrene ne bi li videla od koga to bee, zavrte joj
se u glavi i pade na kolena. Tren kasnije, bez svesti,
njeno lice padalo je ka kamenju.
Mir. Apsolutna tiina. Bol u potiljku nije
jenjavao, ali sada nije leala na tvrdom. Osetila je
prostirku pod sobom. Videla krov nad sobom. Bilo je
toplo. Udobno, posle toliko vremena. Okrenula je
glavu u stranu i spazila prozore, ba malo, okruglo.
Sumrak se sputao, neki tihi, udno umirujui.
Okrenuvi vrat u drugu stranu iznenadi se. Dva para
oiju, istih onih koje su je doekale kada je zakoraila
u pliak, sada su je gledale dosta spokojnije. Osmesi
su servirani uz iznenaujue rei mlade ene, kojoj je
krevet bio skoro do struka.
344
_________________________________________________
Ne brini, Mina. Bezbedno.
ovek do nje, gotovo istog, skoro patuljastog
rasta, prui joj ruku u kojoj je bio bronzani pehar.
Voda, ree joj on.
Bila je vrlo edna, kao da je znao. Pridigla se
na lakat, drugom rukom uzela ukraenu au i osetila
olakanje kada su joj ispucale usne nakvasile prve
kapi. Posle nekoliko gutljaja, pruila je pehar nazad,
stegla svoje kapke zbog bola koji je i dalje oseala, a
onda se pridigla. Koliko je mogla. elela je da sedi, ali
snage u njoj gotovo da nije bilo. Kao da ju je neko
isisao. Pa opet, i takva, primeti da su njeni domaini
ba niski ljudi.
Ko ste... Ko ste vi?, upita ih, skroz zbunjena,
ne znajui onako iscrpljena ni gde je, ni s kim je.
Unlo, ree on.
Meala, odgovori ona, dodajui: Bezbedno.
Ne brini.
Zbunjena, nije shvatala ko su i kako su je
razumeli. Misli su joj se na tren razbistrile, a u njima
se priseti prispea svog broda u Novi svet. Tada je
shvatila da samo u Vonlopu, kraljevstvu na obali koje
je najblie Starom svetu, tek poneko, tek poneto zna
od jezika kojim se sluila. Ali, u neistraenim
prostranstvima u koja se ekspedicija uputila, to
svakako nije bio sluaj.
Kako znate moj jezik?, upita, ne razumejui
ni sama kako bi bilo kakav odgovor mogao da deluje
smisleno.
Malo sam im pomogao dok si spavala. Oni ue
jezike brzinom munje, zau poznat glas iza svojih
domaina, a onda ba tamo, na vratima, ugleda crno,
nasmejano lice.
Korhoi!, ree Mina Grunveld oduevljeno. A
zatim joj se seanja poreae kako su i nastajala.
Priseti se i bitke u Mrtvim planinama, i udnih,
345
_________________________________________________
ogromnih stvorova koji su napravili pokolj, i slepih
mieva, i svog pada sa konja.
Ali...? Gde smo sada? Koji je ovo deo vaeg
sveta?
Jug. Bar vi Doljaci za svata kaete Jug. Ali,
juno jesmo od mesta na kom smo se upoznali,
odgovori Korhoi, pa prie i sede pokraj Mininih nogu.
erka kralja Severa prebirala je po mislima ono
to je znala o Starom svetu. Iskrcala se, kao i svi
Doljaci, na samom severoistoku. U Vonlopu. Odatle je
ekspedicija krenula gotovo pravo na zapad.
Ako smo juno od Vonlopa, jesmo li na onom
drugom poluostrvu? I ta emo tamo?, upita svog
vodia, seajui se mape sa kojom ju je upoznao i
koju je sam iscrtao slavni istraiva Valtazar Riol.
Ne, nismo tamo. Zamisli put od Vonlopa do
Mrtvih planina. Da, put od istoka na zapad. Na polovini
tog puta kada bi otila juno, dola bi ovde, ree
Korhoi.
Mini je bilo jasno gde bi mogla da bude na mapi
Novog sveta, ali joj nije bilo jasno ta e ba tu, i kako
je tu stigla. Iz njenog pogleda, crni mladi shvati
pitanje.
Osam dana je prolo od... bitke, ree Korhoi,
pa promrlja neto na svom jeziku, jeziku Bembi, crnog
naroda.
Osam?!, gotovo skoi Mina sa kreveta, ali joj
se zavrte u glavi, koju pridra rukom.
Polako, rekoe gotovo u glas Unlo i Meala,
koji se pridigoe sa svojih izrezbarenih tronoaca, na
koje se brzo vratie kada su videli da je princeza
Severa koliko-toliko u redu.
Izgubila si svest. Nisi znala za sebe. A ja sam
morao da te dovedem na bezbedno. Nisam hteo ovde,
ali... Nije moglo drugaije, zapoe svoju priu Korhoi.
Mina je rukom zatraila vodu, otpila jo malo,
pa zadrala pehar, sluajui crnog vodia.
346
_________________________________________________
Pala si u vodu. Ja sam ve bio u njoj. Video
sam kako konj skae, ti ide dole, na kamen. Crna
reka te je povukla, a ja sam... Kako kaete... Pliti?
Plivati je re. Dok traje, kae se plivam,
pliva. Ti si - plivao, odgovori Mina.
Da. Plivao. Ja sam plivao. Nosio te. Uz drvo
smo posle bili, a posle uz drugo. Na drugo sam te
podigao. Brod, za tebe, ree Korhoi.
Mina se nasmejala, ali nije htela da prekida
priu ispravljajui je reima poput amac za tebe ili
mali splav.
Mi ili Crnom rekom. Dugo. Nema Ikos. Ja sam
hteo Ikos. One imaju konje. Nema Ikos. A nema ni
Mine, spava, priao je Korhoi, a njegova sagovornica
utke sklapala sliku koju nije videla, a koju je
proivela.
Korhoi ju je podigao na deblo i, verovatno i
sam na njemu, plovio sve irom rekom u nadi da e
naii na pomo. ena-konjanica, o kojima je ula
dosta toga od Valtazara Riola i sholara sa njim, ni
ovoga puta nije bilo, shvatila je, iako su im na mapi u
Vonlopu pokazivali da bi trebalo da njih, Ikos, sretnu i
pre i posle zemlje crnih ljudi. Jedino nije shvatala
zato Korhoi nije zatraio pomo od svojih. Crna reka
je pre svog skretanja na jug prolazila upravo kroz
zemlje koje su naseljavali ljudi poput mladog vodia
koji je bio pred njom. Odgovor je saznala uskoro.
Korhoi je, bez mnogo potekoa sa reima,
objasnio da od tri crna naroda, Fandri, kojima on
pripada, ive skroz na jugu, gde se Crna reka uliva u
More bez kraja. A da bi doao do svojih, ili do
miroljubivih Hasara, morao je da proe kroz teritoriju
najsevernijeg crnog naroda, ratobornih i netrpeljivih
Jola, kojima skoro niko nije po volji, a naroito drugi
njihove boje koe.
Mogao sam da biram, ili probati peke, da te
nosim kroz zapadne teritorije Jola, ili da rekom
347
_________________________________________________
proemo dalje na istok, pa da nas ona, kada skrene
na jug, dovede do mojih. To sam odabrao, ree
Korhoi.
Ali, Jole su nas spazile, shvati Mina buku koja
ju je prenula dok je bila na deblu.
Da!, viknu Meala, pa shvati da je previe
glasno to rekla, te se nasmeja i slegnu ramenima.
Nasmejala se i Mina. A onda se uozbilji pa
upita:
ekaj, Korhoi... Osam dana? Kako sam iva?!
Ja dao da pije. Polu-spava, ali pije. Kaa od
plodova, isto. Ja morao da presvuem, pet puta. Prao
u vodi. Moja koulja te pokrivala, nastavi vodi.
Mini nije bilo prijatno. Ne zato to ju je, bez
svesti, neobini crni momak hranio i presvlaio kada bi
se mimo svoje volje uneredila na drvetu kojim su
plovili, ve zato to nikada nije bila ni izbliza u slinoj
situaciji. Tajac koji je nastao njenom tiinom, ona i
prekide.
Koliko sam u ovoj... Kolibi?, ree Mina,
osvrnuvi se oko sebe i videvi prilino skladno i
prilino bogato ureenu prostoriju.
Nekoliko sati. Pola dana, malo vie, bi
odgovor.
Njih dvoje su za pola dana nauili moj jezik?!,
zbuni se erka Rarga Grunvelda.
Mi uimo brzo. Priamo sporo, uimo brzo,
ree Unlo, pa se i on osmehnu.
Niski ue rei najbre od svih. Ja sam im
govorio rei koje sam nauio, oni su ponavljali i...
eto, dodade Korhoi.
Niski. Bili su ba toliki, Mini do ispod pazuha,
kada bi se uspravila, primeti. Zvala bi ih patuljcima,
da je sama birala naziv, ali Niski joj se nekako svidelo.
Ja sam Mina. Mina Grunveld, prui ruku Meali.
Meala Rurli, prui svoj mali dlan Niska.
348
_________________________________________________
Unlo Rurli, sin Olov, unuk kralja Barla Rurlija,
ustade ponosno sa svog tronoca Niski.
Kraljev unuk?, iznenadi se Mina. Meala je...
tvoja..., htede da kae ena, a odgovor je iznenadi.
Sestra. Unuk kralja Barla Rurlija, ree Meala.
Unuka, nasmeja se Mina. Unuk je muko,
unuka ensko.
Unuka sam kralja Barla Rurlija, ree
zadovoljno Meala, pa se okrenu i dodade: Jede.
Mora.
Tako je i bilo. Iscrpljenost je bila vie nego
primetna, a da nije bilo Korhoijeve portvovanosti,
verovatno ni posebnog obroka koji je samo zbog nje
zgotovljen.
Uneli su ga Niski koje je tada prvi put videla.
Na Unlova dva udara dlanom o dlan, trojica uoe,
nosei razne akonije na okruglim tacnama. Imali su
ljatee oklope na grudima i butinama i nisu uopte
izgledali kao posluga.
Straa, apnu joj Korhoi, a ona se tad priseti
da je ipak gost plemia, ma koliko ovi plemii bili
drugaiji od svih koje je pre toga u ivotu srela.
Uz veeru koja je bila neobino ukusna, iako je
osim zeetine preovladavalo mnogo salata u malim
inijama, Mina saznade mnogo toga o patuljastom
narodu Starog sveta. ive u planinama, prilino
raskono, jer su prilino vredni i rudarstvu vini. Od
peina su stvorili nepregledno kraljevstvo, koje je ve
dugo bilo netaknuto.
Niko vas ne napada? udno... Mnogo naroda
ovde ima. Te Vonlop, te Ljudi iz kronji, te Ikos, te
Bembe..., vie za sebe ree Mina.
Mi mirni. Radimo, ree Unlo i nastavi:
Kupujemo i prodajemo. Svi dobri sa nama... Maian
nije.
ta je Maian?, upita princeza Severa Starog
sveta. Odgovor joj je dao Korhoi.
349
_________________________________________________
Iza Mrtvih planina je Maian. To je... Na roas.
Naa... Ra, ree mladi crne koe, pa uzdahnu.
Nedugo zatim nastavi.
Oni bogati. Veliki. Otimaju, ratuju. Nikog ne
vole, samo sebe.
Oni su... oni to su nas napali?, postavi Mina
pitanje od ijeg odgovora je strepela. Ali, odgovor ju
je iznenadio.
Ne. Mi ne videli Maian. Oni daleko. Iza Mrtvih
planina. Maian - isto ljudi. Nas ne napali ljudi, ree
Korhoi.
Pa, ko su bili oni... stvorovi?, upita Mina
irom otvorenih oiju.
Ne znamo, rekoe i Niski i Korhoi.
Mina je bila zateena. Ako patuljci nisu znali, a
sa svim narodima Novog sveta sarauju zbog zlata i
trgovine, ko bi znao? Ako ni vodi nije znao, ko e?
Kako ne znate? Gde jo ive oni...?, ne stie
da ponovi re stvorovi, a usledi odgovor:
Ne znamo, rekoe Unlo i Meala.
Nema takvih. Nije bilo takvih, ree Korhoi.
Mini se sve smealo u glavi opet. Zato rei da
ide redom.
Hajdemo ovako... Ako ne raunamo Niske, ko
jo nije... od ljudi?
Niski i ljudi. To ivi ovde. Nema drugih. Bembe
ljudi, crni ljudi. Vonlop oni su isto ljudi. Maian
ljudi. Ikos ljudi, poe Korhoi, ali ne stie da zavri
sa nabrajanjem.
Ikos ene, ispravi ga Meala, pa se opet
osmehnu svojim krupnim, lepim oima.
Dakle, samo su Niski... drugaiji?, upita Mina.
Da, rekoe svi u glas.
I, tako je uvek bilo?
Da, ree samo Korhoi, pa se zamisli. Ne,
izgovori poriui samog sebe.
350
_________________________________________________
Da ili ne?, upita Mina Grunveld, ne
razumejui.
U Mrtvim planinama bili Valgori, ree Korhoi.
Davno. Nema Valgora vie, ree Unlo.
Davno nema, dodade Meala.
A Valgori su... Bili visoki, snani, nalik
najjaim ljudima?, pomisli Mina da je nala odgovor
na misteriju.
Ne!, viknue svo troje njenih sagovornika u
glas.
Ne?, upita iznova zbunjena Mina.
Ne. Valgori... Drugaija deca, ree Korhoi, pa
kada shvati da nije najbolje objasnio, poe da sa dvoje
Rurlija razgovara jezikom koje Mina nije razumela.
Rei koje je potom ula, itekako jeste.
Davno. Hiljadu godina davno. Ne, manje od
toga davno. Ljudi ostavljali decu u Mrtvim planinama.
Da umru.
Molim?!, upita Mina, ne razumejui zato bi
bilo ko ostavljao decu da umru.
Ako su bogalji, da, nastavi Korhoi. Zato se
planine i zovu tako. Bila to mala deca. Nema aku ide tamo. Rodi se grbav - vode ga tamo. Ne moe da
tri. Isto. Ima tri prsta kad se rodi u Mrtve planine.
Drugaija deca... Ne zdrava, izgovori na kraju dve
kljune rei mladi crni vodi.
Ne zdrava!, graknue u glas Meala i Unlo
Rurli.
Mina je polako poela da shvata: u Novom
svetu, u davna vremena, ljudi su se odricali bogalja,
jo dok su deca. Nisu ih ubijali, samo su ih ostavljali u
Mrtvim planinama. Jedino nije shvatala kakve veze
imaju ta sitna, bolesna, nerazvijena i davno mrtva
deca sa ogromnim stvorovima koji su napali
ekspediciju u kojoj je bila.
Dob-ro... Shvatam. Ostavljali su nezdravu
decu da umru. Samo... Ko su Valgori?
351
_________________________________________________
Pa, oni!, ree Unlo.
Ta deca?
Da!, viknue brat i sestra Rurli.
Korhoi tada nastavi.
Neka od njih su preivela. U planinama. Da,
kao Niski. U peinama. U mraku. Odrasli tu. Raali se
tu. Kotili. Drugaiji. Besni. Valgori, ree Korhoi
mrskim tonom, pa htede da pljune na pod, ali shvati
da je ipak u tuoj kui.
ta je sa Valgorima?, upita Mina.
Nema Valgori. Davno nema, ree Unlo.
Nema. Bilo mnogo, sada nema, dodade
njegova sestra, unuka kralja Niskih.
Mnogo?, upita Mina na najzanimljivijem asu
istorije na kome je ikada bila.
Vrlo mnogo. Hiljadu. Pa hiljadu hiljada. Rat
hteli. Rat izgubili, ree Korhoi.
Mina je u nekoliko narednih minuta saznala i za
vievekovnu mrnju Valgora prema ljudskom rodu,
donekle razumljivu, i za brutalnost te neobine,
gotovo nove rase, i za njihove karakteristike. Bili su
neto nii od ljudi, moda malo vii od Niskih, mahom
tanane, esto izdeformisane grae, ilavi i sa seivima
vrlo veti. U Ratu do istrebljenja, od kog je prolo vie
od pet vekova, ujedinjeni ljudi su ih skoro skroz
unitili u dve velike bitke. Ono malo preivelih povuklo
se nazad u peine Mrtvih planina, a od tada ih niko
nije video.
Kau ima jo, ali to vino govori iz ljudi.
Putnici. Pevai. Niko ne video Valgore stvarno. Jedan
vek. Dva. Vie.
Vie, vie, rekoe u glas Niski.
Mini je postalo sve jasno o Valgorima, ali nita
o stvorima koji su ih napali.
Ono sigurno nisu bili Valgori, ree vie za
sebe, a Korhoi je dopuni.
352
_________________________________________________
Ne. Sigurno. Valgori mali. Nema Valgori. Ovo
drugo neto.
ta?, upita se Mina.
Ne znam, slegnu ramenima Korhoi.
Ne znam, slegnu ramenima i Unlo.
Ne znam... Znam ko zna, ree Meala, u koju
se tri para razrogaenih oiju odmah uperi.
Idemo kod deda. Kralj zna. Stari znaju.
Stari znaju, potvrdi njen brat.
Koji sad stari?, upita Mina, jedva pohvatavi
ko gde i kako ivi, a i kako se ivelo nekad u Novom
svetu.
Stari. Mudri stari. Daju savete kralju. Najstariji
Niski, pojasni Korhoi da se radi o nekakvom Veu
staraca Niskih, te upita neto nerazumljivim reima
svoje domaine.
Moe, moe. Samo jede i moe, odgovori
odjednom Unlo, a Mina shvati da o njoj i njenom
stanju govore pred put.
Ima konj za tebe. Unlo da konj, on i ja pored,
ree Korhoi saputnici kojoj je spasao ivot.
Put, pomisli Mina. Novi put. I to u srce
kraljevstva Niskih. Da se sazna Istina.
Idemo odmah, ree i poele da skoi na noge,
ali se zatetura, uvidevi da u njoj gotovo i da nema
snage. Konj je, sreom, bio izdrljiv. Takvi jedino i
postoje kod Niskih, iako je Mina na njemu jahala
gotovo dodirujui petama tlo.
Pogled unazad, ka Crnoj reci, nije joj mnogo
toga otkrio. Kretala se u koloni, nad kojom se nadvio
mrak. Baklje u rukama straara, kojih je bilo vie od
dve desetine, pratile su povorku u kojoj su samo ona i
Meala jahale. Dvaput je umalo pala od slabosti.
Nekakav udni sir, nalik kozjem kog je tek ponekad
jela na svom dvoru, vraao joj je snagu. I prelepe
male lepinje. Kasnije i jedna velika voka, po ukusu
slina krukama, po obliku jabukama.
353
_________________________________________________
Zoru nisu doekali na otvorenom. Kreui se na
istok, u susret tek neto svetlijem nebu od ostalog,
uli su u gotovo neprimetni prolaz. Peina koja joj se
ukazala pred oima bila je najneobiniji prizor koji je
ikada videla. Dvorana je bila ogromna, kao kakvo
polje za turnire, a sa svodova su visile podignute
snane metalne ograde. Iza njih - kupole u kojima su
stajala po trojica straara. Svi se uspravie i
podignutim malim maevima pozdravie povorku, a
osvetljena dvorana bljetala je od stotina baklji koje
su bile prikaene na zidove.
Od nekoliko hodnika koji im se ukazae, njeni
neobini vodii odabrae skroz levi, a u njemu je
primetila da su zidovi i sami svetlucavi.
Ovo je neko... drago kamenje?, upita
Korhoija.
Nije, osmehnu se on, ostavivi je bez
kompletnog odgovora.
Skretanje u naredni desni, pa dva leva hodnika,
dovela su putnike do mesta na kome su zastali. A Mini
je zastao dah.
Pred njom se, kao u nekakvoj dolini, prostirao
grad. Kue su bile nalik ljudskim, dvorita bez rastinja,
a nekoliko desetina uzanih cevki odlazile su sa
pojedinih krovova pravo do udaljenog svoda peine.
Dim-planina, ree joj Korhoi.
Dim?
Dimnjaci im idu do vrha. Inae niko ne bi bio
iv od dima kada se loi. Ne loi se u kuama. U
posebnim penicama, kue samo za to. Za lepinje,
meso, ne u kui. Planina se dimi zato. Ali, vetar
oduva, ne vidi se iz daleko, pojasni joj njen crni vodi
taj neobini prizor.
Ovo im je... prestonica?, upita Mina Grunveld.
Jedna od, bi odgovor.
irokim stepenitem spustili su se u neobinu
dolinu, na ijim ulicama gotovo da nije bilo sveta.
354
_________________________________________________
Mahom straari. No je i njima, shvati Mina da i u
peinama dani imaju dva dela.
Svi ive ovde, dole?, nastavi sa pitanjima
erka kralja Severa.
Ne. Na drugoj strani planine ima gradovi.
Napolju. Tamo, ka moru. Ovde rudnici. Posao, pojasni
Korhoi, pa prui ruku Mini koja se na konju zateturala
od slabosti.
Uzela je jo jedan zalogaj prijatno slatke voke.
Snaga joj se obnavljala prilino brzo, ali prilino je i
bila iscrpljena pre toga. Sreom po nju, sa jahanjem
se brzo stalo. Nedaleko od kraja kamenog stepenita,
pokazae joj da e ui u veliku kuu. Dvor, pomisli.
Bar je tako delovalo u odnosu na ostale kolibice.
Smestili su je u sobu koja je imala prilino
visoke stolice za Niske. Svesna da nije prva od ljudi
koja je stigla tu, udobno se smesti u toj gostoprimnici,
pravljenoj po meri obinog sveta. Onaj neobini, Niski,
videla je tek kada je zora odmakla.
Kralj ju je ugostio kada se rasanio i najeo, ali
ne i obavio uobiajena posla.
Unlo rekao ta bilo tebi. Sad ete razgovarati,
ree joj njen mali spasilac, doavi ovoga puta bez
sestre do nje.
Mealu je spazila u susednoj prostoriji. Sedela je
za okruglim stolom, ba kao i nekoliko Niskih. Svi
mukarci su imali kike i brade, ena je bilo manje, ali
su i one sedele za stolom.
Mina. Ja Barlo. Kralj Barlo.
Mina se iznenadi. Kralj Niskih nije mogao vie
od sat vremena biti budan, manje od toga je proveo
sa svojim unukom, ali ve je znao da je pozdravi.
Mina Grunveld pogleda Korhoija koji je drao
pognutu glavu, pa i ona to isto uini, odgovarajui.
Ja sam Mina. Mina Grunveld.
Mina Grunveld sedi, ree joj jedan od Niskih,
stariji od Unloa, pa ustade i odmaknu joj praznu
355
_________________________________________________
stolicu od stola. Drugi ovek patuljastog rasta isto
uini za Korhoija.
U prostoriji dostojnoj kraljeva, jer je zlata bilo i
po zidovima, i na stolicama, a i na Barlovoj ogrlici,
njen domain poe da joj govori. Problem je bio u
tome to ona ni jednu jedinu re nije razumela.
Korhoi je iznenadi ustavi, naklonivi se jo
jednom, pa sede.
Tada poe da joj prevodi.
Kralj Barlo te pozdravlja, poe crni vodi da
prepriava, a Mina klimnu glavom posle te prve
reenice, da i vladar Niskih shvati da je razumela
pozdrav.
Kae da mu je unuk vie puta donosio loe
vesti spolja, ali da ga prvi put ne razume. Hoe da mu
ti ispria svojim reima. Ali, govorie po dve, tri rei,
da bi ih ja preveo. Ne cele reenice, nego po dve, tri
rei.
Mina isprva nije razumela zato je kralju bilo
dozvoljeno da se raspria, a od nje se trailo da secka
svoje misli, ali je vrlo brzo, bre nego to je mislila da
je mogue, dobila odgovor.
Gotovo sat vremena trajala je njena pria.
Obino bi mogla da je ispria za etvrt tog vremena,
jer govor o pustolovini, od Valtazara Riola do pokolja u
Mrtvim planinama, nije morao biti predugaak, ali je
seckanje reenica i stalni, kratki prevod, od prie
napravio dugo predavanje.
Niko je nije prekidao od njenih sagovornika.
Nije ula ni jedno jedino pitanje. Sve dok nije zavrila
priu sledeim reima:
Ti stvorovi, sve su ubili. Korhoi me spasio.
Crnom rekom. On je Fandra. Morali smo vodom,
okolo. Osam dana kasnije, evo nas ovde.
Re umesto kralja, kome je bilo vie od 80 leta,
a koji je delovao skoro upola mlae, uze njegov
356
_________________________________________________
bucmasti sin Ol, Unlov otac. Priao je na svom jeziku,
Korhoi je prevodio pitanja:
Koliko bili visoki ubice?, ree crni vodi svojoj
vrnjakinji.
Mina upita da li moe da ustane, a kada joj Ol
klimnu glavom, uradi to i pokaza rukom visinu iznad
svoje glave.
Skoro sedam stopa. Ljudskih, ree Mina.
Ol upita Korhoija neto nerazumljivim reima, a
ovaj prevede i drugo pitanje:
Ramena? Lice? Ruke?
Mina shvati da treba da opie napadae, pa to
uini dlanovima i reima, kojima opisa i snagu i
runou krvolonih lica koja su pobila ekspediciju
Starog sveta.
Mrmljanje svih za stolom bi prilino glasno za
tu do tada tihu grupu. Prestalo je kada Ol postavi
svoje poslednje pitanje, koje Korhoi prevede:
Kako umrli? Napadai, kako umrli?
Samo sa odseenom glavom. Moda i
drugaije. Ne seam se... moda je Korhoi video neto
drugo, bi iskrena Mina, a njen prevodilac odmahnu
glavom, jer je znao i manje od nje, bacivi se u reku i
pre kraja bitke.
Kralj se tada oglasi, a Korhoi prevede pitanje:
Neto rekli u napadu?
Da. Ne znam da li sam dobro ula, bitka je bila
krvava. Ali, kao da su rekli Sabedorija...
Rekli su, potvrdi Korhoi, koji je za grad-kolu
sholara saznao tokom ekspedicije.
Mrmljanje se ponovi, preraste gotovo u
razgovor, a kralj ga opet prekine.
Jo rekli neto?, prevede Korhoi pitanje kralja
Barla.
Zail, rekoe u isti glas Mina i Korhoi. Drali su
se zaiiiil, dodade ona.
357
_________________________________________________
Tajac koji je zavladao trajao je kratko. Jedan
od najstarijih slualaca za stolom neto ree Korhoiju,
on klimnu glavom i apnu Mini: Izaimo.
Izaimo!?, zaprepasti se ona. Kako da
izaemo, pomisli, pa nita nam nisu rekli!?. Umesto
tih pitanja, ona postavi Korhoiju samo jedno:
Odmah?
Da, ree Korhoi, klimnu kralju Barlu glavom i
poe ka vratima.
U gostoprimnici su utke sedeli vrlo kratko.
Vrata se nedugo zatim otvorie i Meala ih pozva da se
vrate. Mina je tada doivela neto nestvarno.
Mina Grunveld, erka Rarga Grunvelda, kralja
poput mene, kraljevstva veeg od mog. Dobro budi,
zdrava!, pozdravi je kralj Barlo reima koje je
njegova zaprepaena goa potpuno razumela.
Do... dobro budi i ti, kralju Barlo, odgovori
ona pomalo drhtavim glasom, te sagnu glavu.
Mi razumeli. Sada priamo. Sedi, Mina
Grunveld.
Tajac je ispunio prostoriju. Svi su se okrenuli
ka kralju. Barlo se naslonio akama o njemu idealni, a
Mini preniski sto. Onda vladar Niskih izgovori:
Zail sholar. On va.
Mini srce poe jako da lupa. Nikada nije ula za
sholara tog imena. A i kako bi bilo ko iz Starog sveta
bio toliko duboko u Novom, upita se. I ko su oni
nadljudi? to su vikali ime sholara? I emu
krvoprolie? I kakav sholar u Mrtvim planinama?
Mnogo pitanja, za nju slabu.
Zail sholar. Bio ovde. Godina sto, pre. I vie.
Dve, ree kralj Barlo.
Dve sto, vie, vie, rekoe etvorica staraca
koji su mu sedeli najblie za okruglim stolom.
On kae dobar sam. Lae. Kae dobar, a
nije. Hteo zlato. Hteo vojsku. Hteo osvetu. Ubio.
358
_________________________________________________
Pobegao. ivotinje ga sluale, nastavi Barlo, a Mina je
sve vie upijala te rei i sve manje razumela.
Zail... Lo. Lo ovek. Zao. Pobegao. Hoe da
vas ubije sve. Ljut. Bes. ovek bes. arobnjak. Va.
Sholar Zail, dovri svoje rei Barlo, a jedan od
staraca pokraj njega, od mudraca Niskih, dopuni
gotovo savrenim reenicama, u kojima kao da nije
bilo greaka.
Niko nije bio ovde tako zao. Hiljadu godina,
nije bio tako zao kod nas. On hteo mo. Hteo sve.
Proterali ste ga. Kae, niste dali magiju. Ali, nema
smrt za sholar. Samo proteranost. Sabedorija
proterala. Vena proteranost, to je kazna za sholar,
da? On amcem doao. More ostavio iza sebe. Vas
ostavio iza sebe. Bes je doneo. I magiju. ivotinje ga
sluale. Ubio. Strau, i brata kralja pre kralja pre oca
kralja Barla. Jer.. Nije mu dao zlato i mo. Ubio. Ko
nije sa njim, ubije. Otiao dalje. Pobegao. Sve probao,
svuda ubio. On proteran, niko nee njegovu osvetu. Mi
mislili on umro.
Pa, umro je, prekide ga Mina. Mora da je
umro, dvesta godina ljudi ne ive.
Zail iv. On ne sholar. On vie od sholara. On
besan. Zail zlo, ree starac i dodade: Valgori ivi.
Sada veliki. On ih je podigao.
Mini se vrtelo u glavi. Ne vie od slabosti, ve
od prie koju je ula. Nije mogla da veruje u nju, ali
nije mogla ni da govori vie. Samo je sluala. A
poslednje rei koje je ula za tim stolom izgovori kralj
Barlo:
Zail kree, Mina Grunveld. Zail iv. Zail kree.
On rekao davno da kree kad sakupi vojska. A Valgori
su njegova vojska. Valgori veliki. Novi. Valgori
nepobedivi. Zail zlo. Mina Grunveld... Zail zlo kree.
Na svet e da strada. I to samo jer je na njegovom
putu. Putu koji se zavrava kada strada ceo va.
359
_________________________________________________
U tom trenu, kada Barlo Rurli zavri svoje rei,
kroz otvorena vrata, iz gostoprimnice, u prostoriju
ulete slepi mi. Mini je zastao dah. Ostali su gledali
otvorenih oiju, jer oni nikada nisu leteli gde ima
baklji.
Slepi mi!, izgovori u sebi Mina, a dah joj
zastade. Nije ga bilo ni kada iz daljine, ne tako daleke
koliko bi volela da je sluaj, zagrme iz hiljada grla:
Sabedoooooriiiiiiaaaaaah!
360
_________________________________________________
Nastavie se.
361
_________________________________________________
Ritam Sabedorije
Autor: Darko Nikoli, 2014.

Ilustracije likova na sajtu: Duan Blagojevi
Sva prava zadrana
362

Dragan NIkolić - Ritam Sabedorije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dragan NIkolić - Ritam Sabedorije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije

Darko Nikoli Ritam Sabedorije