Marko Kraljevic i Musa Kesečija

ŠTA?

Istorijsko-ekološka komedija.

KADA?

Nekada davno, jako davno, možda i nikada.

ZA KOGA?

Za decu, a pomalo i za odrasle.

KO?

1. Pripovedač (snimak.)

2. Guslar

3. Marko

4. Šarac

5. Vila Ravijojla

6. Glasnik

7. Vlaja. Gaja. Raja. Jugovići.

8. Car Lazar

9. Čobanica

10. Starac Foča

11. Srđa Zlopogleđa

12, 13, 14... itd. igrači, svirači, vašardžije itd...

(Neki glumci mogu da igraju i više uloga.)

KAKO?

Sa puno gegova, muzike, pesme i smeha.

KOLIKO?

Sedam slika i pet međuslika

PROLOG

(Snimak pripovedača.)
PRIPOVEDAČ: Priča koju ću Vam sada ispričati desila se nekada davno. Jako davno. Toliko je prošlo
vremena od tada, da se i ne sećam da li se baš sve tako desilo, ili su ljudi kao i u svakoj priči nešto
oduzeli, nešto dodali. Okrenuli, prekrojili. Elem, nekada davno, jako davno, u jednom carstvu živeše
jedan, junak nad junacima. I taj junak sanjaše čudan san...

(Svetlo se lagano pali. U levom portalu na tronošcu sedi guslar i peva.)

I MEĐUSLIKA

GUSLAR: Bože mili čuda velikogaaa

kaki junak beše Kraljeviću Markooo

kaki nema nadaleko širooom.

(Dok guslar peva u pozadini stoji Marko i animira reči pesme.)

Kosu gladi a brčine sučeee

konja Šarca i buzdovan vučeee.

Britkom sabljom kada jednom maneee

beže Turci na sve četri straneee.

Kada vino pije iz potajeee

pola pije pola Šarcu dajeee...

Ali kada crna noćca padeee

onda ljubi robinjice mladeee.

(Pritrči Marko i zapuši mu usta.)

MARKO: Ćuti! Oćeš da te čuje Vila Ravijojla, pa da me prebije ko vola u kupusu...

GUSLAR: Tako u pesmi stoji: A kad crna noćca padeeee...

(Marko ga udari topuzom po glavi i ovaj padne u nesvest.)

MARKO: Šarac!

(Šarac dotrči. Ovaj mu klimne glavom i izvuku guslara sa scene.

Song - koreografija.)

MARKO:

Da, ja sam Marko

pravi muškarac

po belom svetu

nosi me Šarac

Zli momci kažu

da mi je mana
što se ne odvajam

od buzdovana

Dok je čist vazduh

i zdrava hrana

pobednik biću

svakoga dana

I SLIKA

(Ulazi Glasnik na rolšuama.)

GLASNIK: HEJ, JUNACI, DELIJE NEZNANE,

KAŽ'TE MENI GDE JA MOGU NAĆI,

MARKA KRALjEVIĆA, JUNAČINU STARU,

OD LAZARA CARA DA MU KNjIGU PREDAM?

MARKO: Šefe, ovaj tebe traži.

ŠARAC: Čuo sam, konju jedan...

Ja sam Kraljević Marko. Junak nad junacima.

GLASNIK : EVO KNjIGE, KRALjEVIĆU MARKO,

KNjIGU ŠALjE SRPSKI CAR LAZARE,

DOZIVLjE TE U NjEGOVE DVORE

IMA NEŠTO BESJEDITI S TOBOM.

MARKO: Što me traži, što me iska

kakva će to biti stiska?

GLASNIK: ZALUD MENE PITAŠ

KRALjEVIĆU MARKO!

JA ODGOVOR NE ZNAM,

AL TI ZATO POHITAJ,

PA LAZARA PITAJ!

MARKO: Do Kruševca grada... Putovanje je milina.

A ti sedi. Odmori se. Da pijemo rujnoga vina.

GLASNIK : JA SESTI NE MOGU, JER HITATI MORAM

MORAM STIĆI NAZAD...

Čekaj. Ne slaže se...

JA SESTI NE MOGU, MORAM HITATI. Šta sad sa "pitati"?

JA SESTI NE MOGU, MORAM HITATI.

JER ĆE GLAVA DA MI LETI.

A ne smem ni da pijem, zabranio mi vidar.

MARKO: Ja kad pijem, pola pijem pola Šarcu dajem.

I zato se uvek kajem...

A sada otvorite svo četvoro OĆI

ja na dalek put moram poći.

ŠARAC: Šefe, kaže se OČI, a ne OĆI...

MARKO: OĆI-POĆI. Pesnička sloboda, konju jedan.

A sada pohitajmo

na puta daleka

Neće Laza da nas čeka.

(Pođe da uzjaše Šarca.)

ŠARAC: A, šefe, ne mogu da te nosim...

MARKO: Zašto?

ŠARAC: Povredio sam kopito onomad na trkama, jedva galopiram. Vidi...

(Počne da se gega.)

MARKO: Ti nisi konj. Ti si obična raga. Ajde, polazi...

(Odu.)

II MEĐUSLIKA

(Guslar sa zavijenom glavom.)

GUSLAR: BOŽE MILI ČUDA VELIKOGA

KO TO IDE PO GORI ZELENOJ

DA L SU VILE ILI TURCI JANIČARI

NIT SU VILE NITI TURCI JANIČARI

VEĆ TO IDE KRALjEVIĆU MARKO, JUNAČINA STARI...

MARKO: Ko je ovoga opet pustio ovamo?

(Ali guslar ne prekida.)

GUSLAR: ČARNE OČI SVE GLEDASTE

ČARNE UŠI SVE SLUŠASTE

ČARNE NOSI SVE MIRISASTE

ČARNA USTA SVE ZBORASTEeeeee...

(Marko ga topuzom opali po glavi i ovaj ponovo padne.)

MARKO: Šarac!

(Zvizne. Šarac se pojavi. On mu klimne glavom da ga nose.)

ŠARAC: E neću. Ja ovde grbačim ko konj. Šarac - nosi ovamo, Šarac - nosi onamo. E, neću više.

MARKO: Ako ti dam kocku šećera... Onda hoćeš?

ŠARAC: Prvo mi daj.

(Marko mu baca kocku šećera, ovaj je uhvati i stavi usta, promeni raspoloženje i pritrči da pomogne.
Odnesu Guslara.)

II SLIKA

PRIPOVEDAČ: I tako... Kraljević Marko i njegov verni drug Šarac, krenuše u Kruševac grad, kod
slavnoga cara Lazara.

(Marko i Šarac idu i zagledaju ko to i odakle priča.

U susret im ide nepoznati konjanik.)

MARKO: Hej ti tamo, delijo neznana. Ko si i odakle si?

VLAJA: Ja sam Vlaja Jugović, sin staroga Jug Bogdana.

MARKO: Aaa, znam ti si jedan od tri bliznaka Jugovića. Pa odakle ideš, Vlajo Jugoviću?

VLAJA: Bejah na ženidbi Maksima Crnojevića

TAMO BIŠE HILjADU SVATOVA

MAKSIM UZE SVOJU VERNU LjUBU

PAK JE ODNE U ODAJE SVOJE

DA MU KUVA I PORODA RAĐA

A LjUBA MU KAO GORSKA VILA

OČI SU JOJ DVA KAMEN STUDENCA

ZUBI BELI KO BISERI MORSKI

USTA SLAĐA OD NAJSLAĐEG MEDA.

MARKO: Iii, bre, ti ga sad pretera. Ja sam Kraljević Marko. Ovo je moj verni konj Šarac. Mi, znaš,
idemo na neki tajni dogovor kod cara Lazara. Baš smo se lepo zapričali, al ja sad moram da idem...

VLAJA: Sretna ti put, junačino Marko.

MARKO: I tebi, Vlajo Jugoviću.

(Pozdrave se i pođu.)
ŠARAC: Šefe... Kakav je to tajni sastanak ako svakome koga sretneš kažeš gde ideš?

MARKO: Pa šta sam mu reko... Ništa. Lepo me čovek pitao. Ja mu lepo odgovorio. Nisam mu reko
zašto idemo kad ni mi ne znamo. Evo ga on ponovo. Sad ću da mu kažem da mi ne idemo na tajni
sastanak kod cara Lazara. (Ovaj taman stiže do njih.) Ehej, ja sam ti reko da mi... A u stvari...

GAJA: Meni kažeš, neznana delijo?

MARKO: Kako – neznani? Pa malopre smo se upoznali. Vlajo... Ja sam Marko, sećaš se?

GAJA: Tu se greška učinila tebi. Ja sam Gaja Jugović. Vlajin brat blizanac.

MARKO: Gaja? Blizanac? Aaa... A gde si ti bio, Gajo?

GAJA: Bejah na ženidbi Maksima Crnojevića:

TAMO BIŠE HILjADU SVATOVA

MAKSIM UZE SVOJU VERNU LjUBU

PAK JE ODNE U ODAJE SVOJE

DA MU KUVA I PORODA RAĐA

A LjUBA MU KAO GORSKA VILA

OČI SU JOJ DVA KAMEN STUDENCA

ZUBI BELI KO BISERI MORSKI

USTA SLAĐA OD NAJSLAĐEG MEDA.

MARKO: Dobro, dobro... Znam. Nego znaš, malopre sam tvom bratu Vlaji reko da mi idemo na tajni
sastanak sa car Lazarom. A mi u stvari ne idemo tamo. Pa bih te molio kad ga vidiš da mu kažeš da mi
ne idemo na tajni sastanak sa car Lazarom.

GAJA: Hoću, neznani delijo.

MARKO: Opet on - neznani. Pa upoznali smo se. Aaa, to je bio on... A on nisi ti... Ti si ti... A on je on, a
ja sam... Kraljević Marko. Ovo je Šarac ti si... Vla... Gaja Jugović. Sad smo se svi lepo upoznali. I mi sad
žurimo na tajni sastanak kod car Lazara. Zdravo.

GAJA: Zdravo. (Ode.)

ŠARAC: Šefe, i ovom si reko...

MARKO: Šta sam mu reko. Ajde mukni. Konju.

ŠARAC: Ja njištim, a ne mučem. A njemu si reko...

MARKO: Dosta, neću da te slušam. Neću ni najmanji njištić da čujem. (Nailazi treći brat - isti glumac.)
Evo ga opet ovaj. Je li bre, šta je tebe briga gde mi idemo... Šta se ti stalno raspituješ?

RAJA: Meni kažeš, delijo neznana?

MARKO: Opet me ne poznaješ? E sad ću da ga lemam... Daj mi moj buzdovan šestoperac. Pa će da

vidi on...

ŠARAC: Polako, šefe. On je treći brat blizanac - Raja Jugović. Gaja, Vlaja i Raja Jugovići. On je Raja...
RAJA: Da, ja sam Raja Jugović, a ko ste vi?

MARKO: Znam i ti si bio "na ženidbi Maksima Crnojevića

TAMO BIŠE HILjADU SVATOVA

MAKSIM UZE SVOJU VERNU LjUBU

PAK JE ODNE U ODAJE SVOJE

DA MU KUVA I PORODA RAĐA

A LjUBA MU KAO GORSKA VILA

OČI SU JOJ DVA KAMEN STUDENCA

ZUBI BELI KO BISERI MORSKI

USTA SLAĐA OD NAJSLAĐEG MEDA..."

Eto vidiš da znam

RAJA: Grdno grešiš neznana delijo, ja ne bejah

NA ŽENIDBI MAKSIMA CRNOJEVIĆA

TAMO BIŠE HILjADU SVATOVA

MAKSIM UZE SVOJU VERNU LjUBU

PAK JE ODNE U ODAJE SVOJE

DA MU KUVA I PORODA RAĐA

MARKO: A gde si ti bio, života ti? (Ljut.)

RAJA: Ja bejah u Kruševcu gradu na tajnome sastanku kod presvetloga cara Lazara.

MARKO: Ma nemoj? Stvarno? A šta si besedio sa presvetlim carem Lazarevim?

RAJA: Ne mogu ti reći, neznana delijo.

MARKO: Meni možeš slobodno. Ja sam Kraljević Marko. Kaži...

RAJA: Ja se zakleh caru na ćutanje. Budi mi zdravo i veseo putovao, Kraljeviću Marko.

(Ode.)

ŠARAC: Šta ti je karakter-čovek.

(Marko ga zvizne buzdovanom u glavu.)

III MEĐUSLIKA

(Guslar vezanih ruku i nogu, povez preko usta utrčava na scenu. Rekao bi nešto, ali ne može. Izguraju
ga igrači.

Song. Koreografija.)

IGRAČI:
Baš je hrabar ovaj Marko,

sija kao sunce jarko

Njemu Vila klopu sprema

jači je od Supermena

Nevaljalce samo mlati

dobar glas ga svugde prati

Bolji je od Supermena

car mu važan poso sprema

III SLIKA

(Car Lazar sedi na prestolu. Kad igrači završe, stoje okolo kao podanici. Ulaze Marko i Šarac.)

CAR LAZAR: Ooo, Marko! Junače nad junacima, sokole i delijo... Snago i uzdanice moja... (Grli ga i
zdrave se. Pođe i Šarac da se pozdravi, ali ga car proigra.) Šta će ovaj konj ovde?

ŠARAC: Ja sam Šarac. Sećate se...

CAR LAZAR: Konja u štalu. Brzo. Nisam ja Neron da dovodim konja na presto. Je l tako, Mare moj?

(Marko i ne stigne da ogovori, a već neko od podanika priđe i odvede Šarca. Lazar da znak rukama da
i ostali podanici izađu. Kad ostanu sami.)

MARKO: Zvao si me, svetla kruno.

CAR LAZAR: Jesam, kraljeviću... Stvar je hitna i neodložna. Ovo ću ti reći samo jednom...

MARKO: Slušam, care.

CAR LAZAR: Slušaj i pamti. U velikoj smo nevolji.

MARKO: Turci?

CAR LAZAR: Ne svi. Za sada samo jedan. Truje nam reke, uništava šume, zagađuje vazduh.

MARKO: Ko?

(Napravi dramsku pauzu. Okrene se oko sebe da neko ne čuje.)

CAR LAZAR: Musa Kesedžija!

MARKO: Musa Kesedžija?

CAR LAZAR: Zašto misliš da ga zovu Kesedžija? Baca one plastične kese sa đubretom gde stigne. To
priroda ne može da reciklira... Jesi li video na šta nam liči carstvo... Ako nastavi ovako za koju godinu
od carstva napraviće deponiju.

MARKO: Jao, care, ja strašno žurim. Čeka me Vila Ravijojla na ručku, ako zakasnim ima lom da
napravi.

CAR LAZAR: Marko... Ti si nam poslednja nada, uteha i spas. Lako ćemo mi sa Turcima, pustićemo ih
jedno pola veka da se baškare ovde, pa ćemo da ih najurimo. Ali zatrovanu vodu, vazduh i šume ne
možemo da najurimo. To je naše. To je ovde. To smo mi.
MARKO: Pa eto, ja bi sredio tog Musu... Ali nisam poneo svoj buzdovan dvanaestoperac.

CAR LAZAR: A šta ti je to?

MARKO: Ovaj je šestoperac. On je upola slabiji.

CAR LAZAR: Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka!

MARKO: U pravu si ti, presvetli care. Ali ja nemam vremena.

CAR LAZAR: Marko! Pozivao sam mnoge junake i junačine iz moje carevine... I svi oni behu kukavice.
Ti si Marko... Junak nad junacima.

MARKO: Jesam, care. Ali sad mi nešto nije dobro... Vidar mi je naredio sedam dana da ne izlazim iz
kreveta.

CAR LAZAR: (Obraća se publici.) Deco, hajde, zamolite ga i vi da nam pomogne.

MARKO: Nemoj, care, decu u ovo da mešaš. Šta znaju deca ko je Musa Kesedžija...

CAR LAZAR: Deco, zamolite ga!!

(Deca počnu da ga mole. On se femka. Neću. Ne mogu. I na kraju pristane.)

CAR LAZAR: Slušaj me sad dobro, Kraljeviću Marko. Ovo ću ti reći samo jednom. Niko od nas tačno ne
zna gde se Musa krije. Ali... Iza sedam mora, iza sedam gora... Živi starac Foča od stotinu ljeta. On zna
sve. Jedino ti on može pomoći da otkriješ Musino skrovište. Pronađi starca, pronaći ćeš i Musu. A
sada - zaigrajmo i zapevajmo!!!

(MUZIKA, KOREOGRAFIJA.)

MARKO:

Svi smo tu u tvome snu

sad je čas, slušaj glas

Musu sredi, jer ne vredi

da se čeka dva-tri veka

Uništiće vazduh, vodu,

zagadiće svu prirodu.

Neću vina, daj ga Šarcu

ja ću sportski da doskočim strancu

Meni treba zdrava hrana, jaka

da na megdan pozovem junaka

IV MEĐUSLIKA

PRIPOVEDAČ: I tako... Marko Kraljević pođe na megdan kako bi spasio prirodnu okolinu od najvećeg
zagađivača u carevini. Muse Kesedžije.

IV SLIKA
(Na livadi sedi Šarac - loše maskiran u Marka - čupka travu. Pored njega stoji Marko -loše maskiran u
Šarca.)

ŠARAC: ... Neću, kad ti kažem da neću...

MARKO: Molim te.

ŠARAC: Ama ljudski ti kažem NE-ĆU. Ne pričam konjski. NEĆU. Šarac ti je dobar samo kad treba da
vuče, tegli i nosi. Tamo na dvoru, ni jednu reč nisi reko da me ne odvedu u štalu. Rujno vino si sam
pio. Gde je ono: pola pije pola Šarcu daje...

MARKO: Ako ti dam kocku šećera?

ŠARAC: Neću ni ovolicnu kockicu više od tebe da uzmem. I na šta si me napravio. Ima svi konji da mi
se smeju. Vidi na šta ličim...

MARKO: Na mene. Ti si sad ja. A ja sam ti. Maskirali smo se. Zamenili smo mesta. Razumeš...

ŠARAC: Oćeš ti sad mene da nosiš?

MARKO: Neću, ali...

ŠARAC: Znao sam. Mogu ja da nosim još sto brkova. A ti dvesta repova ... I dalje ćeš ti da budeš čovek,
a ja konj. A kakav si ti to čovek, kad si dozvolio da ti najboljeg prijatelja vode u štalu, dok se ti veseliš i
piješ rujno vino?

MARKO: Vidi šta sam napravio. (Ugurava bicikl.)

ŠARAC: Šta je to?

MARKO: Gvozdeni konj.

ŠARAC: Buuuuu. (Zaplače se.)

MARKO: Šta je sad?

ŠARAC: Sad si našo i prijatelja od gvožđa. Buuu. Neka. Pravićeš ti mene od blata. Drumovi će poželeti
Šarca, ali Šarca više biti neće.

(Pođe. Potišteno.)

MARKO: Šarac... Stani. Ti si meni i dalje najbolji prijatelj. A ovo je samo... Sokoćalo. Mašina.

(Marko ga vraća. Ovaj malo utešen, ali i dalje naduren.)

ŠARAC: I kakav mi je to konj? Nema ni rep. Gde su mu kopita...

MARKO: Ne treba mu. Ovo nije pravi konj. Ovo je prevozno sredstvo za mene i tebe. Da vidiš kako
radi...

(Marko se popne na bicikl. Proba, pa padne. Šarac se zasmeje.)

ŠARAC: ... Hahah, zbacio te...

(Marko proba ponovo. Šarac navija.)

ŠARAC: ... Zategni uzde. Ne daj se. Obodi ga.

(Marko sad već ovladao vožnjom. Napravi jedan krug oko Šarca. Pozove ga da skoči na ram. Ovaj
uskoči. Još jedan zajednički krug i odlaze. Iza scene lupnjava.)

V SLIKA

(SONG.

Čobanica sa pesmom - počinje iz off-a, a potom na sceni. Nosi jednu ovcu pod miškom, čupa joj runo
u pramenovima kao belu radu, u stilu voli-ne voli.)

ČOBANICA:

Oj junače - voli me

što te nema - ne voli me

gde si do sad - voli me

srce gori - ne voli me

voli - ne voli

voli - ne voli...

(Na biciklu dolaze Marko i Šarac. Bežeći ispred njih, i dalje vezan, protrčava preko scene - Guslar.
Videvši čobanicu, Marko zaokrene bicikl i padnu pravo pred nju. Ovce ih gledaju belo. Marko skoči.
"Utetrebio" čobanicu.)

MARKO:

Čobanice-curice

Evo mene kod tebe

Voli - ne voli

voli - ne voli.

ŠARAC: Idemo, šefe, nije ona žena za tebe, treba je prijaviti društvu za zaštitu životinja, vidi kako
čerupa te jadne ovčice...

(Ali zalud je Marku govoriti.)

MARKO: Čobanice, mlada devojčice...

ČOBANICA: Ijuu. Kako ždrebac ljudski zbori... (Obraća se Šarcu.) Hej brkati junače... Makni der ovo
kljuse od mene. Inače ću ga ovim prutom po gubici.

MARKO: Zašto njemu kažeš... (Shvati.) ... Aaaa. Polupani lončići, šerpe i poklopčići. Jer... Ja sam brkati
junak. A on je kljuse. Ovaj ... Šarac. Moj prijatelj. (Otkriva masku.)

ČOBANICA: Pazi, stvarno. Čudna li pobratima. Zašto tako maskirani šegu sa mnom izbijate...

MARKO: Idemo po tajnom zadatku Cara Lazara da...

ŠARAC: Marko... Pazi šta pričaš.

MARKO: Šta sam sad reko?

ČOBANICA: Ti si Kraljević Marko...

MARKO: Ja... Glavom i brkovima.

ČOBANICA: Junak nad junacima, delija nad delijama...

MARKO: Tako kažu.

ČOBANICA: Onaj što ore Turcima drumove...

MARKO: Tek po neki uzorem. U dokolici.

ČOBANICA: Onaj što tera Turke na buljuke...

MARKO: Manje-više.

ČOBANICA: Ma ajde, ne laži...

MARKO: Ne lažem, mame mi mile. Ja sam.

ČOBANICA: Lažeš.

MARKO: Šarac, kaži joj da ne lažem. Kaži joj...

ŠARAC: Laže.

ČOBANICA: Eto vidiš.

MARKO: Šarac, ne laži. Šarac... Pazi šta si reko...

ČOBANICA: I imaš konja Šarca.

MARKO: Jeste. Evo ga. Vidi ga kaki je šaren. Evo mu ga i rep. Sad ga je sakrio, inače ima i rep.

ŠARAC: E baš nemam.

MARKO: Ima. Ima.

ČOBANICA: Jao, stvarno si ti Kraljević Marko

(Sad i ona utetrebi u njega.)

MARKO: Jesam, kad ti kažem.

ČOBANICA: Što ja padam na popularne junake. Marko, hoćeš da mi daš jedan...

MARKO: ... Poljubac.

ČOBANICA: ... Autogram.

(Ona vadi iz torbaka pero i papir, on joj se potpisuje. Gledaju se.)

ŠARAC: Šefe... Moramo da idemo. Zakasnićemo na megdan. Ljudi će da nas čekaju. Marko eheej.
Marko... Idemo. Znaš li koji je dan danas...

(Vuče ga. Maše mu ispred očiju. Ali ovaj ne vidi ništa. Njih dvoje "utetrebili" i ne trepću.)

ČOBANICA: ... Marko.

MARKO: ... Molim.

ČOBANICA: ... Kaži mi nešto lepo.

MARKO: ... Ne mogu da se setim.

ČOBANICA: ... Evo ti knjiga, pa mi pročitaj.

MARKO: ... Hoću.

(Otvara knjigu i čita zanesen.)

MARKO:

Oj devojko, pitoma ružice,

kad si rasla na šta si gledala?

Nisi rasla na bor gledajući

ni na jelu tanku ponositu.

... Sad ti.

(Dodaje joj knjigu, ali ona je odgura - zna napamet.)

ČOBANICA:

Oj junače, moja zvezdo sjajna

nisam rasla na bor gledajući

nit' na jelu tanku ponositu

Već sam mlada prema sebi rasla.

MARKO:

Ej čobanice, sitna ljubičice

naspram čega si ti tako malena?

ČOBANICA:

Maleno je zrno biserovo

al se nosi na gospodskom vratu

malena je ptica prepelica

al umori konja i junaka.

(Iznenada zagrmi i udari grom iz vedra neba)

ŠARAC: Znao sam.

VILA: (Off.) Šta to radiš, Marko Kraljeviću...

(Marko pobegne iza Šarca i njega gura napred.)

ČOBANICA: Šta je to... Ko to govori?

VILA: (Off.) Ja sam Vila Ravijojla. Zakonita ljuba tog bestidnika.

MARKO: Ravijojla, ljubavi moja. Nisam ja ništa. To je Šarac... Vidiš, maskirali smo se, pa se tebi učinilo.
VILA: (Off.) Ako ja budem dole doletela... Slomiću ti čarobni štapić o glavu. Pazi šta radiš...

(Čobanica shvatila u čemu je štos. I polako se iskrade sa scene.)

MARKO: Nisam ništa, Ravijojla. Samo sam ispitivao slučaj čerupanja nezaštićenih ovčica. Šarca mi.

ŠARAC: Nemoj da se kuneš u mene kad lažeš.

MARKO: Ćuti bre, konju.

(Iza scene blesne svetlo i muzički efekat.)

ŠARAC: Šta je to... Šta bi...

VILA: (Off.) Pretvorila sam čobanicu u ovcu. Da sad nju neko malo čerupa... A ti se Marko pazi da ne
postaneš ovan.

(Efekat vetra. Vila odletela. Ulazi ovca sa maramom. Ide prema Marku.)

ČOBANICA: Beeee

MARKO: Prrrrr, ovco. Beži tamo. Prrrr. Ajde bre, Šarac, hoćeš da zakasnimo na megdan...

(Odu.)

V MEĐUSLIKA

PRIPOVEDAČ: ... I tako dva drugara, dobra stara... Kraljević Marko i njegov verni drug Šarac, nastaviše
put preko sedam gora... Aaaaaaaa!!!

(Marko i Šarac guraju bicikl. I gledaju odakle ovaj govori.)

MARKO: E ni ovoga više ne mogu da trpim...

(Izvadi kuburu i opali u vis.

Pripovedač krikne i čuje se efekat pada.

Marko uvali kuburu Šarcu u ruke i pobegne. Zbunjen Šarac počinje da peva i stepuje...)

ŠARAC :

Slavni Šarac je pred vama

konj bez straha i bez mana.

Nisam kao rage neke,

lep sam, mlad sam, imam fleke.

Moj me Marko dobro pazi,

vinom poji, peške gazi.

Najčešće me vodi, zna se,

gde se zdrava trava pase.

VI SLIKA

(Marko i Šarac idu i nose slomljeni bicikl.)

ŠARAC: Šefe, ja sam se umorio. Da odmorimo malo?

MARKO: Koja je ovo gora po redu koju prelazimo...

ŠARAC: Ja mislim šesta.

MARKO: Šesta ili sedma. (Zažmuri i broji u sebi.) ... Jedan. Dva. Tri.

ŠARAC: Beži, Marko, evo je opet ona ovca.

(Pobegnu i sakriju se. Preko scene prođe ovca sa maramom na glavi.)

ČOBANICA: Beeeeee...

(Kad ovca ode oni izlaze iz zaklona.)

MARKO: Nikako da se otarasimo ove ovce. Prati nas već... Četvrto brdo.

ŠARAC: Čobanicu smo sreli na trećem. A ako nas ona prati još četiri, onda je ovo... ??... Šefe, kolko je
3+4?

MARKO: Šest.

ŠARAC: Jesi siguran?

MARKO: Izbroj na prste. Konju...

ŠARAC: Ja nemam prste, imam kopita. Izbroj ti.

MARKO: (Broji na prstima.) 3+4 = 7... Ovo je sedma gora. Starac Foča mora da je tu negde.

(Ulazi starac Foča i vrti hula-hop obruč.

Kad ga Marko spazi, priskoči mu u pomoć i počne da se bori sa obručem. Udara ga, gazi. Proverava da
li je "mrtav".)

FOČO: Šta uradi to, jadan ne bio?

MARKO: Dobro je, starče, spasio sam te. Ova zver te više neće napadati.

FOČO: Polomio si ga.

MARKO: I polomio, i ubio. Mrtva je. Ne mrda.

FOČO: Magarče jedan, to nije nikakva zver. To mene leči od išijasa.

MARKO: Ovo tebe nije napalo?

FOČO: Ne.

MARKO: I nisi se borio za goli život?

FOČO: Ne.

MARKO: Auuuu. (Priđe, gleda, okreće obruč.) Ako, bolje je ovako. Možda bi ono ipak tebe savladalo...

FOČO: Ko si ti, tupavko?

MARKO: Greška. Nisam ja "tupavko"... Nego Marko. Kraljević Marko. Idem po naređenju car Lazara
da...
ŠARAC: Marko... Ne izleći se.

MARKO: Šta je tebe briga, ko sam ja i gde idem?

FOČO: Ja sam starac Foča od stotinu ljeta...

MARKO: Ti si starac Foča?... Ja sam Kraljević Marko.

FOČO: Ja možda jesam star... Ali me oči još dobro služe. A koliko ja vidim, ti si običan konj. Onaj tamo
je Marko.

MARKO: Ama nije... Ja sam Marko. A ono je...

FOČO: Ćuti, konju. Gurni nos u zobnicu i pusti sa junakom da prozborim koju. Hej, delijo znana i
nadaleko čuvena...

ŠARAC: Meni kažete? (Okreće se da proveri.)

FOČO: Tebi, junače... Priđi der. Reci, kakva te nevolja ovamo dovela...

MARKO: (Priđe i šapne Šarcu.) Pusti ga. Izlapeo starac. Idi i pitaj ga gde se Musa krije.

ŠARAC: (Okuraži se i počne da glumi Marka.) Pa, eto, starino... Dođoh da te pripitam... Gde ja mogu
naći Musu Kesedžiju, da ga na megdan pozovem.

FOČO: Ti si onda junak veći od čuvenja. Kad ćeš Musu na megdan da zoveš...

MARKO: Jeste... Jeste. Crnog Arapina je samo jednom ... Tako ga je lako udario, sa crnom ga zemljom
sastavio.

FOČO: Mak' se, konju, travu pasi. Um caruje, snaga klade valja. Jesi li i u glavi ko u mišicama?

MARKO: Jeste. Sigurno. A gde je Musa?

FOČO: Mak' se, konju... Marko delijo... Da l si znanje prelio? Zagonetke odgonetni, sa Musom se
sretni.

- IDE PLANINOM, OGRNUO SE SLANINOM ? ... Šta je to?

(Šarac ga gleda belo. Marko stao starcu iza leđa i rukama pokazuje Šarcu u pravcu neba.)

ŠARAC: Gore?... Nebo?... Sunce?... Oblak?... OBLAK!

(Marko potvrdno klima glavom.)

FOČO: - NIT ŠUŠNU, NIT BUŠNU, A U KUĆU DOĐE?... Šta je to?

(Ponovo Marko rukama asocira Šarca. Ovaj teško pogađa.)

ŠARAC: Žmuriš?... Ne vidiš ništa?... Okolo?... (Itd.) ... Mrak?... NOĆ!

FOČO: - JEDAN BIK RIKNU, SVE SELO SIKNU ?... Šta je to?

(I ponovi isto.)

ŠARAC: Vučeš nešto?... Ljuljaš se?... (Itd.) ... ZVONO!

FOČO: Ja ti rekoh što imah. A ti odgonetke zbroj i pođi u boj!

(Uzme svoj obruč i ode.)

ŠARAC: A gde je Musa?... Ode, a ne reče nam gde je Musa.

MARKO: Reko nam je.

ŠARAC: Kada?... Ja nisam čuo?... Gde je?

MARKO: Treba odgonetke da sastavimo i znaćemo... OBLAK-NOĆ-ZVONO.

ŠARAC: Ništa ja ne razumem.

MARKO: Oblak?... Oblak?... (Gleda u nebo.) ... Vetar tera oblake prema jugu... Do NOĆI... Kad čujemo
ZVONA... To je...

ŠARAC: Daleko je do noći. Kakva zvona?

MARKO: (Okrene se i spazi ovcu.) Šarac, beži!

(I pobegne.)

ŠARAC: Što da bežim... Ništa ne razumem.

(Ulazi ovca sa maramom. BEEEE. Šarac je vidi. Shvati.)

ŠARAC: Prrrr. Išššš. Čibe bre. (I pobegne i on.)

VII SLIKA

(Vašar. A na vašaru: Mađioničar, žongleri, vračare, trbušne plesačice, prodavači, rvači. I sve ono što
na vašaru može i ne može biti. Čuju se zvona. Kroz masu se probijaju Marko i Šarac.)

ŠARAC: Šefe, vidi šta sam kupio...

MARKO: Šta ti je to?

ŠARAC: Nove potkove. Jedva sam našo moj broj.

MARKO: Nismo pošli na pazar. Musu tražimo... Konju.

ŠARAC: Ovde su svi musavi. Kako ćemo pravog da nađemo kad ne znamo ni kako izgleda...

MARKO: Po mirisu, Šarac. Po mirisu.

ŠARAC: E pa onda traži sam. Ja sam konj, a ne pas tragač.

(Marko ponovo pođe u masu. A Šarac ostane da proba nove potkove. Nailazi Musa.)

MUSA: Tu si, Kraljeviću? Glasnici mi rekoše da mene tražiš.

ŠARAC: Što, je l i ti prodaješ potkove... E pa zakasnio si. Evo kupio sam jedne.

MUSA: Hoćeš sa mnom megdan da deliš...

ŠARAC: Pomešali ste me sa nekim, junače.

MUSA: Po brcima te poznadoh, Marko Kraljeviću.

ŠARAC: A vi ste mislili... Tu je Marko, sad ću ja da ga pozovem. (Pođe, ali ga Musa udari.) Šta se
biješ?... Eno ti ga Marko, pa se sa njim pesniči. Mene niko ne plaća da se bijem.

(Kad pođe, šutne ga.

U drugom portalu. Sedi Marko, a trbušna plesačica igra oko njega. On pao u sevdah. Nailazi Ravijojla.)

RAVIJOJLA: Markooooo!!!

(Muzika prestaje. Masa se povuče u kraj scene. Svi gledaju u njih.)

MARKO: Ravijojla?

RAVIJOJLA: Tri sam gore preletela, tri sam polja pregazila, dok te nisam spazila. A sad kad sam te
spazila... Odmah bi te unakazila.

MARKO: Ravijojla... Nije ono što ti misliš da jeste. Ja sam ovde po zadatku.

RAVIJOJLA: A šta ti je zadatak?... Da ti bule igraju?

MARKO: Musu tražim, megdan da delimo.

RAVIJOJLA: A što se tako nacrni, crn ti obraz?

(Pritrčava Šarac.)

ŠARAC: Šefe, našo sam Musu. U stvari, našo je on mene.

RAVIJOJLA: A vidi ovoga... Šta ti izigravaš, konju nepotkovani?

(Prilazi Musa.)

MUSA: Ja sam Musa Kraljeviću. Hoćeš sa mnom da ukrstiš snagu?

RAVIJOJLA: Neće on ni sa kim da se bije dok ga ja prvo ne propustim kroz šake. Mak' se tamo (Gurne
Musu.)

ŠARAC: Šefe, on me bio!

MARKO: Ćuti, Ravijojla, ovo su muške stvari. Ekologija je u pitanju. On je najveći zagađivač u carevini.

(Priđe Musi.)

Što mi konja udari, more Musa?

(Musa bez reči udari i Marka.

On se vrati do Šarca.)

MARKO: Auuu, što ima tešku ruku...

ŠARAC: Ima tešku i nogu. Mene je dva puta tako.

MARKO: Dva puta. Auuuu... (Priđe ponovo.) ... Ču li što te ja pitam?... Što mi konja udari dva puta,
more Musa?

(Musa ga ponovo udari.

Marko se okrene Šarcu i Ravijojli.)

MARKO: Ne čuje me. Izgleda da je gluv.

(Pa se tek onda zaljulja da padne, ali ostane na nogama.)

Šta se, bre, biješ odma... Ako si gluv, nisi ćorav. Za Šarca bi i mogo da ti progledam kroz prste. Ali za
zagađenja i da hoću ne mogu...

(Namigne Šarcu. Sa znakom "sad krećem u akciju".)

Jao, Musa... Vidi ptica.

(Pokaže prstom. Musa pogleda gore. Marko ga nagazi na nogu. Musa počne da skakuće.)

Svaka blesa gleda u nebesa!... Hahahahaa

(Musa ga udari pesnicom po oku.

Marko se drži za oko. A onda uhvati Musu za nos, uhvati i Musa njega. Počnu jedan drugome da
zavrću noseve. Kad se puste... Priđe Šarac i nešto šapne Marku, ovaj potvrdno klimne glavom.)

Vidi, Muso, ptica!

(Pokazuje u vis, ali Musa zna za jadac i gleda u noge, za to vreme Šarac klekne iza Muse, Marko ga
gurne i ovaj padne preko Šarca. Svi se smeju.)

Svako kuče gleda u papuče.

MUSA: Kraljeviću... Ovo znači megdan!

MARKO: Megdan, Kesedžijo!

(Muzički efekat. Marko i Musa odlaze u suprotne portale, Musa ima svog sekundanta, a Marka
pripremaju Šarac i Ravijojla. Ljudi iz mase, nameštaju konopce kao za ring. U ring prvo ulazi Guslar, ali
obučen kao rok-zvezda, sa tamnim naočarima. Peva i repuje.)

MARKO: Šarac ko beše ovaj?

ŠARAC: Onaj guslar... Ne peva više EP. Sad prešo na REP.

GUSLAR:

Juriš napred, Kraljeviću Marko

ti si nama junak nad junakom

tebe znade u publici svako

po brcima i topuzu lakom.

Juriš napred, Kraljeviću Marko.

Udri Musu, ti si naša nada

tebe voli okupljena raja

ovde zbrata i stara i mlada. O jeee...!(Priđe Musa i udari ga buzdovanom u glavu, ovaj padne i odnesu
ga.)

SRĐA: Dragi gledaoci, prisustvujete najvećem megdanu od postanka sveta do danas. Sa moje leve
strane je veliki junak... Marko Kraljević. A sa desne još veći junak... Nepobedivi Musa Kesedžija. Sudija
u ringu biću ja... Srđa Zlopogleđa.(Trbušna plesačica pokazuje broj runde.U ring ulaze Musa i Marko.
Gong. Prva runda.)
MARKO: Ko tebe kamenom ti nega buzdovanom

MUSA: Živ mi Todor da se čini govor

MARKO: Ispeci pa reci

MUSA: Ne laje kuče sela radi nego sebe radi

(U prvoj rundi Musa pobeđuje ali se ni Marko ne da.

U pauzi između rundi kao u boksu, svako je u svom uglu, sekundanti ih brišu peškirima, prskaju
vodom.

U celoj toj gužvi pojavljuje se Ovca sa maramom, i muva se oko ringa.)

MUSA: Da završim sa ovim lajavim Markom, spremite mi ovu ovcu na ražnju.

ŠARAC: Neeeee!... To je moja... Ovaj naša ovca... U stvari...

(Uzme ovcu u ruke. Priđe, povuče Ravijojlu u stranu i nešto joj šapuće. Moli je. Ravijojla ga gleda. Pa
pristane. Šarac joj preda ovcu i ona sa ovcom izađe. Svi gledaju šta će da se desi. SVETLOSNO-ZVUČNI
efekat.

Ravijojla se vraća. A za njom ide "čobanica" koja se sada pretvorila u prekrasnu kobilu. Šarac, očaran
utetrebi u nju. Pa i ona u njega. Romansu prekida udarac o gong. Plesačica pokazuje drugu rundu. I
borba ponovo počinje.

Druga runda.)

MARKO: Čeg se mudar stidi, tim se lud ponosi.

MUSA: Trla baba lan da joj prođe dan.

MARKO: Ne treba kvocati nego jaja nositi.

MUSA: Prvo skoči pa kaži Hop.

MARKO: Ko čeka i dočeka.

(Marko uz veliki napor pobeđuje.)

SRĐA: Ovo je bilo neviđeno. Rajo moja, da li je to moguće... Videćemo ovo još jednom usporeno.

(Vraća se mizanscen zadnjih nekoliko udaraca usporeno. Kad završi - publika u transu. Marko
pobednički maše publici. Ravijojla ga grli. Zagrljeni su i Šarac i "čobanica-kobila". Musini sekundanti
pokušavaju da ovoga osveste.)

MARKO: Slušaj me, Musa... Kao prvo... Filtere na dimnjake i prečišćivače vode na fabriku da staviš.

MUSA: Hoću!

MARKO: Kao drugo... Sve kese i đubre u carstvu da sakupiš i baciš u kontejnere.

MUSA: Hoću!

MARKO: I ako mi se još ko požali na tebe po pitanju gore pomenutog... Lemaću te po tri puta na dan.
Je l jasno!

MUSA: Jasno!
MARKO: Tako će proći i svaki onaj ko bude pravio takva i slična zagađivanja. Pazite, ja motrim!

(SONG. KOREOGRAFIJA.)

SVI:

Sredili smo gadnog Musu

kao vola u kupusu

neće više on da brlja

ni prirodu da nam prlja.

Nigde nema takvog tića

kao Marka Kraljevića

naš je Marko pravi dasa

junačina svetskog glasa

kad poraste dete svako

znaće ko je junak Marko

KRAJ!