asopis studenata zapadne slavistike Filozofskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu

LI S TY

II broj
02.04.2010.
casopislisty@gmail.com
1.

S ADRAJ

SADRAJ .......................................................................................................................................... 2
UVODNIK.......................................................................................................................................... 3
RUBRIKE .......................................................................................................................................... 4
KNJIEVNOST.................................................................................................................................................................... 4
Jra Cimrman - najznaajniji (ne)postojei eh .................................................................................................... 4
alopojke Jana Kochanowskog ................................................................................................................................ 4
Tam Tam Plus knjiga iz serijala slovakoga Gorana Milia ........................................................................... 5
KULTURA .......................................................................................................................................................................... 6
Zchytka ..................................................................................................................................................................... 6
Festivali jazza u Poljskoj............................................................................................................................................ 6
Slovaki filmovi na estom Zg Doxu ......................................................................................................................... 7
GRADOVI ........................................................................................................................................................................... 8
esk Krumlov ........................................................................................................................................................... 8
Cieszyn ........................................................................................................................................................................ 8
Bansk tiavnica........................................................................................................................................................ 9
HRANA I OBIAJI ............................................................................................................................................................. 10
Recepti....................................................................................................................................................................... 10
O Uskrsu ................................................................................................................................................................... 10
NA NAKI - PROZA ..........................................................................................................................12
KAREL APEK O LIDECH - MELANCHOLIA .................................................................................................................... 12
JAROSLAV HAEK - DEKAMERON - PRVOD CIZINC VE VBSKM MST NEUBURGU ................................................ 14
IVAN LANDSMANN - PESTR VRSTVY - ULOMAK ............................................................................................................... 20
OLGA TOKARCZUK - PODR LUDZI KSIGI - ULOMAK ..................................................................................................... 31
ZOFIA NAKOWSKA - MAY ZAJC ................................................................................................................................... 35
JLIUS SATINSK - JEDEN ZA VETKCH - VETCI ZA NIKOHO! ......................................................................................... 40
RED POEZIJE.................................................................................................................................. 42
JACEK KOWALSKI ............................................................................................................................................................ 42
DRAGUTIN TADIJANOVI................................................................................................................................................. 46
S NAKOG - PROZA ........................................................................................................................ 47
JULIJANA MATANOVI - ZATO SAM VAM LAGALA - SAN .................................................................................................. 47
MIRO GAVRAN - U ZAGRLJAJU RIJEKE ............................................................................................................................. 53
MIROSLAV MIANOVI - TRAJEKT................................................................................................................................... 59

2.

U VODNIK
Dragi itatelji,
u ovom vam broju donosimo stare rubrike s novim preporukama za itanje, novim zanimljivim
destinacijama i jelima eke, slovake i poljske kuhinje, kojima moete osvjeiti svoj standardni
gastronomski repetoar.
Donosimo i mnotvo prijevoda kolegica i kolega s naeg odsjeka, a nastavlja se i vrijedna suradnja sa
studentima kroatistike iz zapadnoslavenskih zemalja, koje ovom prilikom pozdravljamo i najljepe im
zahvaljujemo.
Veliko hvala upuujemo i profesorima i lektorima Odsjeka za zapadnu slavistiku Filozofskog fakulteta u
Zagrebu na iznimnom doprinosu u stvaranju novog broja, kao i kolegici Jasmini Jovan, koja je nacrtala
naslovnu sliku za ovaj broj.
Do sljedeeg, nadajmo se jo boljeg izdanja, elimo vam sretan Uskrs!
Uredniki pozdrav,
Marina Ivandi, Hrvoje Sarkoti i Darko Tomi
povratak na sadraj

3.

R UBRIKE
K NJIEVNOST
JRA CIMRMAN - NAJZNAAJNIJI (NE)POSTOJEI EH
Na svjetskoj izlobi Expo 2010 u angaju eka se planira predstaviti s najprepoznatljivim simbolima:
slavnim Karlovim mostom, toplicama i ekim Krumlovom. Pohvalit e se i izumom kontaktnih lea, kao i
rijeju robot, koju je izmislio poznati eki pisac Karel apek. Osim toga, u izbor 25 ekih bisera eki
graani su uvrstili i uvenog genija Jru Cimrmana koji je ivio za vrijeme Austro-Ugarske.
Jra Cimrman je godine 2005. izabran za najznaajnijeg eha u povijesti eke Republike, dok je 2006.
godine proglaen za najomiljeniju linost. Pitate se zato? Lista njegovih znaajnih doprinosa ne samo
ekoj kulturi i znanosti, ve i svjetskoj, iznimno je duga. Ovdje emo izloiti samo nekoliko pojedinosti iz
njegova ivota. Rodio se jedne hladne zimske noi 1856, 1864, 1868. i 1883. godine. Po profesiji je bio genij,
bio je poznat po dugom koraku (koji je iznosio 90 cm), druio se s Albertom Einsteinom, dok mu je najvei
neprijatelj bio T. A. Edison. Edison je, naime, nekoliko minuta prije Cimrmana doao u patentni ured i tako
patentirao arulju kao svoj izum, dok je arulja originalno Cimrmanova ideja (e. rovka se zapravo zvala
Jrovka). Doseg njegovih otkria nije se zaustavio samo u znanosti, Cimrman je poznat kao vrhunski
dramaturg, psiholog, pjesnik, sporta, muziar, ginekolog, pisac libreta, a osnovao je i kolu kriminalistike i
baleta. Ukoliko ste mislili da je CD izum novijeg datuma, varate se. Cimrman je bio taj koji je otkrio CD, a o
tome uostalom svjedoi i sam naziv: Cimrmanov Disk. On je umjesto polikarbonata za izradu CD-a koristio
ekoloki prihvatljiv pelinji vosak. Meutim, taj izum je ipak bio daleko ispred njegova vremena, pa je
ponovno otkriven tek 1979. i preimenovan u Compact Disc. Osim toga, Cimrman je zajedno sa Zeppelinom
konstruirao prvi cepelin. Pomogao je Eiffelu rijeiti problem konstrukcije tornja. Izumio je jogurt,
dvodijelni kupai kostim, punomasno mlijeko.
Kako to da za veinu toga niste uli? Jra Cimrman je ideja koja se rodila 1967. godine za vrijeme
radioemisije Zdenka Svrka i Jija ebaneka. Ideja o fiktivnoj zbilji zapoela je u Nealkoholiarskoj
vinariji Kod pauka, iz koje su Svrk i ebanek emitirali radioemisije. Korak dalje otili su u posljednoj
emisiji, kada su objavili da su u vinariji Kod pauka pronali spise zaboravljena ekog genija. U spisima su
otkrili i nekoliko kazalinih predstava koje je napisao sam Cimrman, ime je osnovano kazalite Jre
Cimrmana. Kazalite i dan-danas postie izniman uspjeh. U ove 43 godine sveukupno je postavljeno 15
predstava, a ukoliko ih elite pogledati, morat ete stajati u redu nekoliko sati i kupiti kartu barem mjesec
dana unaprijed. Svaka predstava zapoinje predavanjem o ivotu Jre Cimrmana, a u predstavama glume
samo mukarci, pa tako tumae i enske uloge. Autorski dvojac predstava Svrk i Smoljak (ebanek je
otiao nakon jedne sezone) i dalje na podjednako ironian i duhovit nain privlai publiku u svijet fiktivnog
lika Jre Cimrmana, a humorom parodira i ismijava povijest. To to je poelo kao igra, kao pokuaj
misitifikacije i apsurda, izraslo je u pravo osvjeenje ne samo u kazalinom svijetu, ve na cjelokupnoj
drutvenoj sceni.
JELENA MITROVI - JELENA.MITROVIC@GMAIL.COM

povratak na sadraj
ALOPOJKE JANA KOCHANOWSKOG

Jan Kochanowski (1530 1584), otac poljske knjievnosti, pjesnik i tvorac osnove za razvoj jedinstvenog
poljskog jezika, bio je stoik i isticao se svojim stoikim pogledima na svijet. Prema toj filozofskoj koli
renesansni ovjek bio je i kranin i filozof koji je morao biti obrazovan. Cilj renesansnog ovjeka bila je
srea, a najvie dobro vrlina, koja je bila jamstvom te sree. Kako bi bio sretan, ovjek tog vremena morao je
biti neovisan od vanjskih utjecaja i okolnosti, morao je vladati samim sobom i odrei se prolaznih blagodati
kao to su mladost, ljepota, vlast, bogatstvo, ast. Morao je ivjeti u skladu s prirodom koju su tada smatrali
harmoninom, a prirodu ovjeka inio je razum izvor dobra. Sretan ivot bio je dakle u skladu s prirodom
i razumom, pa je sretnim ovjekom bio mudar i razuman ovjek koji je osuivao zlo i bio ravnoduan prema
materijalnim vrijednostima. Ta ravnodunost osiguravala mu je unutarnji mir i slobodu. Kao pravi
renesansni ovjek, Kochanowski je prihvaao tu filozofiju.
U alopojkama meutim pjesnik pokazuje sasvim drugo lice. Moe se postaviti pitanje to su alopojke i
koji je bio cilj njihova nastanka? alopojke Kochanowskog ciklus su lirskih stihova u kojima je pjesnik
prikazao obiteljsko proivljavanje i najosobnije osjeaje koji su se javili nakon gubitka voljene kerkice
4.

Orszule. Pjesnik eli pohvaliti nevinost i plemenitost Orszule, prisjeati se pretrpljenog gubitka,
demonstrirati aljenje kako bi kasnije doao do moralnih zakljuaka i utjehe. Tu zadau mogle su ispuniti
jedino alopojke.
ivot Jana Kochanowskog mirno je tekao sve dok nije bio naglo naruen Orszulinom smrti. Gubitak
omiljenog djeteta utjecao je na promjenu stavova pjesnika prema steenim vrijednostima, kao i prema
cijelom svijetu. Kochanowski se dotad nije morao bojati nikakve opasnosti jer mu je vrlina garantirala
sigurnost taj renesansni stav pjesnik je i sam propagirao. Bio je uvjeren da e ga vrlina sauvati od oaja
poslije gubitka djeteta. Bol koja je preostala u srcu bila je ipak prejaka.
U alopojkama moemo pratiti kako su se promijenili pjesnikovi pogledi na svijet. alopojke nisu samo
izraz bola poslije gubitka keri, gubitka nade i potrage za utjehom, ve je istovremeno to i kriza renesansnog
ovjeka, kranina i filozofa, koji je bio uvjeren da je svijet harmonian i da je oslanjanjem na filozofiju
stoicizma mogue biti sretan. Pokazalo se da takav pogled na svijet ne titi ovjeka u potpunosti od toga to
e ga u ivotu snai, nego da osobna drama lako probija tanak oklop stoicizma - sree i dopire do same due.
Pjesnik smatra da mu mudrost vie nije potrebna jer ga ni pred im nije obranila. U ciklusu alopojke
Kochanowski izraava sumnju u djelotvornost vrline i primjeuje fatum koji unitava harmoniju vladajuu
u Svemiru. Na samom kraju, u alopojci XIX. San, Kochanowski prihvaa da su patnja i razoaranje dio
svakodnevnog ljudskog ivota te da se s tim dijelovima ivota moramo pomiriti.
I hrvatski itatelji od 2009. godine mogu uivati u alopojkama Jana Kochanowskog zahvaljujui
izvrsnom prijevodu Nede Pintari.
HRVOJE SARKOTI - HRVOJESARKOTIC @GMAIL.COM
povratak na sadraj
T A M T A M P L U S K N J I G A I Z S E R I J A L A S L O V A K O G A G O R A N A M I L I A
Posljednja knjiga uspjenog putopisnog serijala Tam Tam prologodinjeg dobitnika Zlatnog pera za
knjievnost autora Borisa Filana pod nazivom Tam Tam Plus nala je mjesto na slovakistikom odjelu
knjinice Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Boris Filan, slovaki Goran Mili, za razliku od hrvatskog kolege
doivljaje s putovanja objavljuje kroz serijal knjiga Tam Tam, koji je jedan od najprodavanijih serijala u
Slovakoj i ekoj. Kao i u prethodih pet knjiga serijala, Filan svoje doivljaje ljudi i zemalja zapisuje
nadasve ljudskim, boemskim stilom zainjenim humorom. On nije obian turist; on zalazi na najneobinija
mjesta, upoznaje jo neobinije ljude te tako pokuava doarati kulturu i ivot prvenstveno suvremenih
itelja dalekih i egzotinih zemalja June Koreje, Etiopije, Tajlanda i Japana. Jednostavan i itak jezik kojim
opisuje paprenu gastronomiju June Koreje, dojmove za vrijeme posjeta korejskom zatvoru i ostale sliice s
putovanja, ne predstavlja problem pri razumijevanju ak ni poetnicima u uenju slovakog jezika. Ova
zbirka kratkih putopisnih reportaa, u kojoj je svaki izvjetaj pria za sebe, obogaena je fotografijama koje
vizualno nadopunjuju priu te e kao takva zasigurno odueviti ne samo ljubitelje putopisa i egzotinih
zemalja, ve i ljubitelje avanture i toplih ljudskih pria.
ANA CADER - ACADER@FFZG.HR
povratak na sadraj

5.

K ULTURA
ZCHYTKA
to je uope zchytka? Odgovor i nije toliko kompliciran. Zchytka je termin u ekom jeziku, a punim
nazivom oznaava protialkoholn zchytn stanice ili PZS.
Protialkoholn zchytn stanice u parafraziranom bi prijevodu znailo postaja ili bolje pritvor
(zchytn je pridjev od glagola zachytit - zadrati) u kojem se zadravaju intoksinirane osobe dok se ne
otrijezne. Prije svega, intoksinirane alkoholom.
Dobro je poznat podatak da esi vole popiti koju aicu. Meutim, uvijek postoje oni koji pretjeraju u
tome. Upravo je zbog toga najpoznatiji eki borac protiv alkoholizma, Jaroslav Skla (1916 2007), doao
na ideju zchytke.
Jaroslav Skla elio je biti lijenik ope prakse, ali se na kraju morao zadovoljiti (samo) psihijatrijom. U
svom je poslu esto radio s ljudima pod utjecajem alkohola, a naroito s onima koji su se pokuavali
izlijeiti. Svakome se moe dogoditi da pod utjecajem alkohola padne, da ga udari auto ili neto jo gore.
Upravo je iz toga proizala ideja zchytke.
Bila bi to postaja u kojoj bi se pijane individue mogle otrijezniti, a ako bi htjele, mogle bi se i podvrgnuti
lijeenju i izbaviti se od tog vrajega poroka!
Prva takva stanica otvorena je u Pragu 1951. godine (sljedee godine bit e 60 godina od tog povijesnog
dogaaja) i bila je prva takva ustanova otvorena u svijetu. Samo tri dana nakon otvorenja, 18. svibnja 1951,
doao je i prvi pacijent. Bio je Rus, po zanimanju inenjer pomorstva.
Posebnost zchytke jest u tome to se pacijenti dou sami prijaviti. U zakonu ipak postoji posebna
odredba prema kojoj policija moe privesti intoksiniranu osobu u stanicu, ukoliko ta osoba predstavlja
prijetnju sebi i ostalima. tovie, policija ima i posebne automobile za prijevoz takvih osoba. Zovu ih taksi
za alkoholiare, a opremljeni su osnovnim potreptinama za hitne situacije, npr. metlom, kantom i
sredstvima za ienje. U Pragu postoje dva takva taksija koja rade 24 sata dnevno, a opremljena su i
invalidskim kolicima te respiratorom.
Pacijenti bi, osim to se sami prijavljuju, sami trebali snositi i trokove lijeenja. Lijeenje se odvija pod
nadzorom lijenika, ali nije pokriveno zdravstvenim osiguranjem. Cijena lijeenja meutim nije jednaka u
svim zchytkama, ve ovisi o okrugu u kojem se ona nalazi. Primjerice, jedna no u Bulovce, stanici za
trijenjenje u Pragu, iznosi 1788 ekih kruna, odnosno 503 kune. U istoj stanici jedna no moe kotati i do
3000 kruna (oko 850 kuna); u Opavi je cijena 800 kruna (oko 225 kuna). Najskuplje je u Kom, gradu u
istonoj Moravskoj, gdje no provedena u stanici stoji 12 700 ekih kruna - oko 3 570 kuna. Naravno, esto
se dogaalo da ljudi ne plate raun, to je bio i razlog zatvaranja brojnih zchytki. U sluaju neplaanja,
gradsko bi poglavarstvo platilo cijenu lijeenja, a onda bi se osobu pravno gonilo.
Metode lijeenja nisu se promijenile od Sklina vremena. On je osmislio strog i precizan reim lijeenja.
Od jutra pa sve do veeri raspored pacijenata boi je ispunjen radnim zadacima, terapijom, predavanjima ili
tjelesnim aktivnostima, koje su se najee odvijale u prirodi. Od lijekova su koristili i emetin, lijek za
poticanje povraanja. Nakon to bi ga pacijenti dobili na grupnoj terapiji, svi bi zajedno povraali u kadu, a
ispred njih bi bile ae pune alkohola neka vrsta Pavlovljevog refleksa.
Zlatno doba zchytki bio je poetak 80-ih godina. Tada ih je u ehoslovakoj bilo 63. Danas, prema
statistici iz 2005. godine, u Republici ekoj ima 16 takvih stanica. Moravsko-leski kraj ima ih pet, slijedi
ga sredinja eka pokrajina s dvije, i na kraju Prag sa samo jednom stanicom (Bulovkom). Navodno je u
razdoblju od 1951. godine do 1981. godine ondje otrijenjeno 180 000 ljudi, a u cijeloj ekoj brojka se
pribliila milijunskom broju.
Prema statistikama, na lijeenje najvie dolaze instalateri, a nakon njih autori djeje knjievnosti.
Najee je rije o sredovjenim mukarcima. ene ine 20 posto pacijenata.
povratak na sadraj

ZLATKO SMETIKO - ZSMETISKO @GMAIL. COM

F E S TI V A L I J A Z Z A U P O L J S K O J
Prije Drugog svjetskog rata jazz je u Poljskoj ivio u varavskim, krakovskim i poznanjskim restoranima i
barovima. Gershwinova glazba i skladbe iz broadwayskih mjuzikla bile su veoma popularne. Nakon rata,
meutim, nastupa era staljinizma (nazvana okresem katakumbowym) te je jazz zabranjen. Dozvoljeno je
stvaranje samo odreenih glazbenih formi, osobito onih pisanih u narodnom duhu, a propisan je i jedan
tempo za sve glazbene vrste. Unato zabranama, bijedi i siromatvu koji su tada zavladali Poljskom, Piotr
6.

Skrzynecki u svibnju 1956. godine otvara politiki cabaret Piwnica pod Baranami (Podrum pod
ovnovima) u Krakovu. U to vrijeme skupina krakovskih studenata koji nisu bili ljubitelji ruskih glazbenih
recepata osniva Klub Modziey Twrczej (Klub kreativne mladei) upravo u Piwnici. Ona time postaje
podzemno okupljalite mladih glazbenika, knjievnika, glumaca, scenarista, likovnih umjetnika te
njihovih prijatelja i vjerne publike. Piotr Skrzynecki je rekao: elimo postojati izvan svih slubenih okvira.
Neemo vie biti nazivani usamljenim makama lutalicama. Na najvei san je osloboditi se svih pravila i
ne prihvaati nova. Cilj nam je, naime, meusobno se upoznati i razumjeti. Pedeset godina kasnije Piwnica
se pretvara u legendu, a njezin stil poznat je u kolokvijalnom govoru kao underground style. U prosincu
1956. odran je prvi cabaret nastup, a vodei umjetnici koji su nastupali bili su Krzysztof Komeda i Ewa
Demarczyk.
Za vrijeme proslave 40. godinjice Piwnice pod Baranami odran je prvi Letni Festiwal Jazzowy w
Piwnicy pod Baranami (Ljetni festival jazza). Tvorac i direktor festivala Witold Wnuk, inspiriran
legendarnim Skrzyneckim, dogovara seriju svakodnevnih koncerata u Piwnici. Od tada Ljetni festival jazza
obuhvaa 31 svakodnevni koncert u Piwnici i krakovskoj filharmoniji, kazalitima, klubovima, radiju
Krakw i na drugim lokacijama. Tijekom posljednjih sedam godina na festivalu sudjeluje sve vie uglednih
poljskih (Adam Makowicz, Tomasz Stako, Urszula Dudziak, Micha Urbaniak, Zbigniew Namysowski, Jan
"Ptaszyn" Wrblewski, Leszek Mozder), ali i meunarodnih glazbenika (Lee Konitz, Brandford Marsalis,
Joe Lovano, Maria Schneider, Eddie Henderson, The Rosenberg Trio, Rashied Ali, John Abercrombie). Na
festivalu svake godine nastupa dvjestotinjak poljskih i stranih glazbenika, posjeuje ga oko 200 000
ljubitelja jazza, a od 2001. godine festival dodjeljuje nagradu Jazzowy Baranek.
Prvi festival jazza odran je 1956. godine u Sopotu. Obrazovani pisac i estoki antikomunist, Leopold
Tyrmand, pomogao je pri osnutku raznih jazz klubova te se njemu pripisuje osnivanje Festivala Jazz
Jamboree u Varavi. Festival traje od 1958. godine, otkada je orijentiran na dominaciju klasine struje
modernog jazza. Ostali festivali jazza odravaju se u Kaliszu (Meunarodni festival jazz-klavirista), Poznau
(Era jazza), Krakwu (Krakovske jazz zadunice), Zamou, Wrocawu, Szeczinu itd. U Poljskoj postoji
etrdesetak razliitih festivala jazza koji u prosjeku traju tri dana. Godinje to iznosi 120 dana, to znai da
otprilike svaka tri dana u godini Poljaci imaju priliku uivati na jazz festivalima.
TENA STRAHINEC - OTHER.LAND@HOTMAIL.COM

povratak na sadraj
SLOVAKI FILMOVI NA ESTOM ZG DOXU

Ovogodinji, esti po redu meunarodni festival dokumentarnog filma ZagrebDox, koji se od 28. veljae
do 7. oujka odrao u Movieplexu u Centru Kaptol, svojim je gledateljima ponudio vie od 150 filmova. Uz
filmove u meunarodnoj i regionalnoj konkurenciji koji su se natjecali za nagrade festivala, Veliki i Mali
peat, u posebnim festivalskim programima premijerno su prikazani dokumentarci iz Hrvatske i regije.
Meu njima, u programu Happy Dox, bila su i dva slovaka filma.
Festival je otvorio film Osadn redatelja Marka kopa, koji je prole godine osvojio nagradu za najbolji
dokumentarni film na 44. Meunarodnom filmskom festivalu u Karlovym Varyma te nagradu publike na
festivalu One World u Bratislavi. Humoristini dokumentarni film o selu na istonoj granici Europske unije,
u kojem ivi svega dvjestotinjak ljudi, govori o putovanju naelnika mjesta Osadn, pravoslavnog sveenika
i rusinskog aktivista u Bruxelles, kamo odlaze lobirati za svoje mjesto. Ovaj film, s mnogo duhovitih scena,
na osebujan nain prikazuje selo izgubljeno na kraju svijeta, selo gdje je u proteklih pet godina sveenik
pokopao pedesetoro ljudi a krstio samo dvoje djece. Meutim, uza svu svoju svjeinu i smijeh koji ponekad
izaziva, film gotovo neprekidno paljivijega gledatelja tjera da ita izmeu redaka.
Drugi slovaki film prikazan na festivalu, film je mladoga redatelja Mire Rema. Njegov film Arsy-Versy,
zanimljiv je prikaz ivota majke i njezinog sina uboa, fanatinog zaljubljenika u prirodu i predanoga
prouavatelja imia, koji je pobjegao iz svijeta ljudi, smatrajui svijet iz kojega se izdvojio pokvarenim i
okrenutim materijalizmu, prepunim licemjerja i banalnosti. Njegova majka, koja mu je uvijek bila potpora
kako u ivotu tako i u njegovim istraivanjima, danas se boji za njegovu budunost i pita se to e biti s njim
kad ona vie ne bude uz njega. Film je dobio nagradu Wallflower Press za najbolji studentski dokumentarac
na Festivalu dokumentarnog filma u Sheffieldu, posebnu nagradu irija na Festivalu kratkog filma u
Uppsali te mnoge druge.
Na kraju dodajmo da, ako je suditi prema vienome na ovogodinjem ZagrebDoxu, bez sumnje
moemo tvrditi da slovaka dokumentaristika ima zaista sjajnu budunost pred sobom.
povratak na sadraj

MAJA NOVKOVI - NOVKOVIC .M@GMAIL .COM

7.

G RADOVI
ESK KRUMLOV
esk Krumlov je gradi u Junoekoj regiji, udaljen otprilike 25 kilometara od eskch Budjovica.
Njegovo ime potjee od njemakog naziva Krumme Aue (kriva livada), koji najbolje opisuje neobian
poloaj ovog gradia meu meandrima rijeke Vltave. Gradi se prvi puta spominje u 13. stoljeu, a svoje
slavno doba doivljava za vrijeme dinastije Romberk. U 17. stoljeu gradi prelazi u vlasnitvo dinastije
Eggenberk, a u 18. stoljeu pripada dinastiji Schwarzenberk, u ijem vlasnitvu ostaje do 1940. U drugoj
polovici 20. stoljea esk Krumlov razvija se i iri grade se nova stambena naselja, razvijaju se nove
industrijske grane, a velika se pozornost posveuje i obnovi spomenikih objekata.
Dvorac esk Krumlov prostire se na povrini od deset hektara i druga je najvea povijesna graevina
tog tipa u ekoj (nakon Praskog hrada). Unutar dvorca moete razgledati jedinstveno barokno kazalite i
monumentalne dvorske vrtove s labirintima od ivice i fontanama. Kod jednog od ulaza u dvorac iznenadit
e vas jama s medvjedima. Iako nisu uvijek raspoloeni za fotografiranje, moete u oblinjem sanduiu
ostaviti donaciju kako biste ih odrali, kako kae jedan vodi, debelima i sretnima. Srednjovjekovni centar
grada koji okruuje meandre Vltave (ili pak oni okruuju njega, nikad niste potpuno sigurni) 1963. godine
proglaen je spomenikom kulture, a 1992. zapisan na UNESCO-ovu listu svjetske batine. Centar obiluje
slikovitim duaniima u kojima, uz nezaobilazne triarije made in China, moete kupiti i tradicionalne
drvene igrake, pleteninu te zanimljive knjige i razglednice.
Ljubitelji kulture mogu birati iz iroke ponude raznovrsnih programa. Jedan od najzanimljivijih svakako
je Meunarodni glazbeni festival koji se odrava u srpnju i kolovozu. Posebnost ovog festivala je velika
raznolikost anrova koji se kreu od klasine glazbe (opera, simfonijskih i komornih koncerata) preko jazza,
folklora i world musica pa sve do rocka. Zanimljiv je i festival jazza simpatinog imena Jazzk Krumlov, koji
se odrava svake godine u rujnu. Ekofilm je meunarodni filmski festival s tematikom okolia te prirodne i
kulturne batine, a odrava se svake jeseni. Turistima su privlane i ivopisne sveanosti: prvomajska
sveanost arobni Krumlov, renesansna Sveanost petolisne rue i Svetovaclavske sveanosti koje obiluju
kulturnim i gastronomskim doivljajima. Za aktivnije je tu planinarenje, skijanje ili pak rafting.
Nakon to ste se dobro umorili eui gradom, planinarei ili pak uivajui u kulturnoj ponudi, vrijeme je
za okrepu. esk Krumlov nudi mnogo zanimljivih restorana za svaiji ukus. Ima tu i pizzerija i restorana s
vegetarijanskom hranom, no ipak bi najbolje bilo da probate eku kuhinju i lokalne specijalitete. U ponudi
su ciganski gula, pivovarski gula, junoeka juha kulajda i juha od enjaka (esneka) servirana u
izdubljenom kruhu. Za one koji ne mogu bez deserta tu su palainke, livanci (male debele masne palainke)
i buhtle kojih se ne bi posramila ni vaa baka. Dakako da je uz dobru hranu neizostavno i dobro pie.
Probajte zlatni nektar ovdanje pivovare, pivo Eggenberg, ili se pak poastite Budweiser Budvarom. Ni
ljubitelji vina nee ostati uskraeni za uitke: u ponudi su vina iz eke i Moravske, kao i neka strana. A
kako bi vam hrana i pie jo vie pasali (chutnaly) pobrinut e se topla atmosfera u restoranima u
srednjovjekovnom stilu - kameni zidovi, masivni drveni stolovi i pucketanje vatre u kaminu.
Ako vas dakle privlai fascinantna arhitektura i magina priroda, a nisu vam mrski ni dobra hrana i pie,
uputite se u esk Krumlov. Doekat e vas rairenih ruku.
povratak na sadraj

ROMANA HAJEK - RHAJEK@FFZG.HR

CIESZYN
Grad Cieszyn smjeten je na jugozapadnoj strani poljsko-eke granice. Prema legendi, osnovan je davne
810. godine. Tri sina poljskog kralja Leszka III, Leszek, Cieszek i Bolek, ponovno su se susreli nakon mnogo
godina na podruju dananjeg Cieszyna. Zbog velike radosti koja ih je obuzela, nazvali su to mjesto Cieszyn
(cieszy si: veseliti se, radovati se). U stvarnosti je Cieszyn osnovan u 10. st. kao tvrava koja je imala
obrambenu funkciju june granice Poljske. Grad je predstavljao ilu kucavicu leskog podruja.
Budui da se smjestio na podruju koje je bilo vaan migracijski i trgovaki put, predstavljao je mjesto
spajanja raznih naroda, kultura i vjeroispovijesti. Osim Poljaka, ovdje su ivjeli Nijemci, esi, idovi, a na
prijelomu 19. i 20. st. i Maari. Cieszyn danas broji 40 000 stanovnika. Taj nekad jedinstven gradi
podijeljen je na eki i poljski dio. Veliki udio stanovnitva ine anglikanci, stoga se turist moe zauditi
kada na poljskoj strani upozna Poljaka anglikanske, a na ekoj eha katolike vjeroispovijesti. Takva
podjela rezultat je prirodne granice koju ini rijeka Ole. Ona izvire na leskim Beskidima i ulijeva se u
rijeku Odru, formirajui dalje prirodnu granicu Poljske i Njemake.
8.

Ljubiteljima kulture preporua se obilazak kapelice Sv. Mikoaja iz 11. st., ostatka dvorca dinastije Piast,
gotike crkve Sv. Marije Magdalene, starog trga Rynek s vijenicom Ratusz iz 19. st. te protestantske crkve
Koci Jezusowy s baroknim tornjem. Sadanji trg nastao je krajem 15. st. Do danas je ouvan tipian
prostorni razmjetaj renesansnog razdoblja sa irokim dekoriranim trijemovima, polukrunim i poprenim
svodovima i kamenitim portalima. Unutar tih starinskih zgrada nalaze se male suvenirnice i duani s
izraeno niskim stropom, u kojima vlada ugodna malogradska atmosfera i pitom austro-ugarski ugoaj.
Centrom mjesta dominira fontana sa skulpturom sv. Florijana, koji je ujedno i njegov zatitnik. Razlog tome
su brojni poari, koji su u vie navrata unitili vei dio starih drvenih kua.
U Cieszynu se svim ljubiteljima dobre hrane preporua najfiniji murzin. Ova vrsta hljepia jede se na
Badnjak, a u sebi sadri suenu unku ili bijelu kobasicu. Kao eer na kraju dolazi poslastica iz austrijske
kuhinje, a rije je o trudli s jabukama (ponekad sa sirom ili makom) koja se servira topla ili hladna, sa
lagom, sladoledom ili jednostavno posuta eerom u prahu.
Cieszyn je poznat po svojoj ljetnoj koli za uenje poljskog kao stranog jezika. Velik broj polonista iz svih
krajeva svijeta i brojni posjetitelji poljskog podrijetla provode polovicu srpnja i kolovoza uei poljski jezik,
kulturu, knjievnost, kazalite, tradicionalnu kuhinju i sl. Vaan dogaaj ljetne kole je jezini turnir
Sprawdzian z polskiego, iji pobjednik dobiva titulu prvak-stranac poljskog jezika. Taj turnir podsjea na
masovni diktat, kojem pristupaju ne samo polaznici ljetne kole u Cieszynu, ve i iz drugih ljetnih kola po
cijeloj Poljskoj.
IVANA MAGUC - ISMAGUC@FFZG.HR

povratak na sadraj
BANSK TIAVNICA

U junom dijelu sredinje Slovake, izmeu strmih tiavnikih vrhova, nalazi se najstariji rudarski grad u
Slovakoj Bansk tiavnica. Ovaj nekadanji slobodni kraljevski grad nalazio se na bogatim rudnicima
srebra. Prema nalogu Marije Terezije, ovdje je osnovana Rudarska akademija, prva kola tehnikog
karaktera u svijetu, a prvo predavanje odrano je 1764. godine. U gradu se nalazi oko 360 kulturnopovijesnih spomenika te je stoga uvrten na popis svjetske batine UNESCO. Meu najpoznatijima su Stari i
Novi zamak, Klopaka, Kalvaria, crkva Sv. Katarine i gradska vijenica.
Trg svetog Trojstva u srcu grada okruuju gradska vijenica i crkva Sv. Katarine, a njegovo sredite krasi
spomenik sa skulpturama sedam svetaca, zatitnika grada i rudara. Klopaka je graevina renesansnobaroknog stila, koja od 1681. svojim zvukom podsjea rudare na poetak radnog vremena, rudarske
sastanke, festivale, a slui i kao upozorenje od poara. Stari zamak ini kompleks koji je nekoliko puta kroz
povijest nadograivan i utvrivan. Jedna od najveih promjena dogodila se 1540, kada je pred prijetnjom
turske vojske trobrodna crkva Sv. Marije preureena pojaanim zidovima i zidnim pregradama. Tako je
postala prava vojna utvrda, a od crkve je ostala samo kapelica na mjestu starog oltara, dok je cijeli kompleks
dodatno opasan debelim zidinama. Na ulazu u grad sagraena je renesansna utvrda koja je dobila ime Novi
zamak; prvotna joj je namjena bila sprijeiti iznenadne navale Turaka, no kasnije je koritena kao
promatranica. Kalvariju ini kompleks sakralnih graevina rasporeenih na oblinjem breuljku u obliku
kapelica s reljefima postaja krinog puta, koji zavrava crkvom na vrhu Scharfenberg. Neke od poznatih
graevina su i obiteljske kue Zwittingera, Joergesa, Fritza, Hella, Kremryovskog, emberovskog,
Mikovnija i Belhzvyovskog. Na Pischlovoj kui stoji natpis koji naznauje da je u njoj ivjela Sladkovieva
slavna Marina.
Jedan od simbola grada je guter, koji je prema legendi ukazao na nalazite zlata i srebra. Bansk
tiavnica poznata je i po sedam uda, meu kojima je da svake godine na Sv. Petra i Pavla pada snijeg, kao i
mistinim kazaljkama na satu gradske vijenice. Tijekom godine odravaju se mnoge sveanosti, izlobe i
festivali. Neki od poznatijih su Salamandrov dni, Festival kumtu, remesla a zbavy, Budenie Sitnianskych
rytierov, Jazznica te tiavnick achov festival, tijekom kojeg se igra ivi ah.
Tijekom posjeta Banskoj tiavnici svakako ne zaboravite posjetiti neke od rudnika otvorenih za javnost,
uivati u pogledu na grad s jednog od vrhova te otii na aj u neku od poznatih ajana.
ANA CADER - ACADER@FFZG.HR

povratak na sadraj

9.

H RANA

I OBIAJI

RECEPTI
U ovom broju predstavit emo vam tri (manje-vie) uskrnja recepta: poljsko predjelo, eko glavno jelo i
slovaki desert. Recepti su za 4 osobe:
Jaja faszerowane
Sastojci: 2 krike starog bijelog kruha, pola alice mlijeka, 5 jaja, fino sjeckani perin, fino sjeckani
vlasac, sol, papar, malo krunih mrvica, malo maslaca
Kruh namoite u mlijeku da omeka. 4 jaja skuhajte na tvrdo i pustite da se potpuno ohlade. Hladna jaja
(jo u ljusci) stavite na mekanu podlogu od nekoliko krpa i otrim, tekim noem prereite ih po duljini,
zajedno s ljuskom. Pazite da se ne poreete. ajnom liicom izvadite jaje iz ljuske, pazei da ih ne razbijete.
Uklonite krhotine ljuske. Iscijedite viak tekuine iz kruha te ga zajedno s kuhanim jajima usitnite noem.
Dodajte perin, vlasac, jedno svjee jaje, sol i papar. Dobro izmijeajte i smjesom punite ljuske od jaja.
Njeno utisnite smjesu u ljusku, donju stranu umoite u krune mrvice i pritisnite licom. Na vruem (ali ne
prevruem) maslacu pohajte jaja dok krune mrvice ne dobiju zlatnu boju. Posluite uz svjeu salatu.
Velikonon ndivka
Sastojci: 200 g dimljene slanine, 400 g svinjetine (ili 200 g svinjetine i 200 g drugog mesa), 500 g starog
kruha, 8 jaja, 2 dl mlijeka, svjea kopriva (moe se zamijeniti perinom i vlascem), sol, papar
Skuhajte svinjetinu, sauvajte par lica vode u kojoj se kuhala i nareite svinjetinu i slaninu na kockice.
Uklonite koru kruha i nareite ga na vee kockice, stavite u zdjelu i prelijte vodom u kojoj se kuhalo meso.
Dodajte meso, sol, papar i sjeckanu koprivu. U mlijeku razmutite jaja, prelijte preko smjese i malo
promijeajte. Smjesa ne bi trebala biti rijetka, ali niti suha. Posudu za peenje namastite i u nju istresite
smjesu. Pecite u penici na temperaturi 200 C dok ne pozlati. Posluite s kiselim krastavcima.
Laskonky
Sastojci: 5 bjelanjaka, 1 umanjak, 150 g eera u prahu, 1 vanilin eer, 100 g mljevenih oraha, 100 g
maslaca
Od 3 bjelanjka istucite snijeg. Dodajte treinu eera u prahu i vanilin eer i tucite na pari dok ne
dobijete gusti snijeg. Sklonite s vatre i umijeajte polovicu mljevenih oraha. Na namaeni pleh stavite
kuglice snijega, od kojih ete mokrom licom napraviti ovalne krike veliine nekih 6x4 cm i debljine oko 1
cm. Ugrijte penicu na 115 C i pecite 30 min. Za to vrijeme maslac istucite sa umanjkom, vanilin eerom i
ostatkom eera u prahu. U to dodajte drugu polovicu oraha. Od preostalih bjelanjaka istucite snijeg i na
pari dobro umijeajte u tueni maslac dok ne dobijete gustu kremu. Krike izvadite iz penice, noem ih
uklonite s pleha i kad se ohlade, svaku namaite kremom i pokrijte drugom krikom. Laskonky moete
ukrasiti crtajui po njima rastopljenom okoladom.
DARKO TOMI - DARKO.TOMSIC@SEZNAM .CZ

povratak na sadraj
O USKRSU

Kako se slave uskrsni blagdani u ekoj i Slovakoj? Ovo pitanje se svake godine ponavlja na satovima
jezinih vjebi i svake godine nitko ne zna odgovor. Pa evo, da ga na jednom mjestu zabiljeimo za budue
narataje.
Veliki tjedan u ovim je zemljama aren. Ponedjeljak je modar, utorak ut, srijeda crna, a etvrtak zelen.
to se tie zelenila u imenu etvrtka, predaja kae da je to zato to se na taj dan jedu zelena jela, osobito
pinat. Druga verzija tvrdi da je to zbog omake u prijevodu s njemakog, pa je tako Greindonnerstag
(plani etvrtak) postao Grndonnerstag (zeleni etvrtak).
Na Veliki petak preporuuje se ustati vrlo rano ujutro i umiti se studenom vodom iz potoka; tako ete se
napuniti snagom tek probuene prirode i ouvati se od bolesti za sljedeu godinu. Za djevojke nee biti
zgorega ako se umiju na bunaru, bit ete lijepe i dobro ete se udati. Zabranjeno je bilo diranje zemlje, jer u
njoj lei tijelo Spasitelja, a i prati rublje, jer se vjerovalo da se umjesto u vodu umae u Kristovu krv. Ono to
toga dana moete je pokuati pronai neko od skrivenih blaga, jer se zemlja otvara da ih otkrije. (Ali to je
sigurno poznato svim mojim marljivim kolegama koji su proitali Erbenovu Kiticu i baladu Poklad:)
10.

Velika subota je dan posjeta Kristovu grobu za sve praktine vjernike, a oni koji to nisu, ovaj e dan
iskoristiti da zavre pripreme za blagdan. to se tie ukraavanja pisanica (krslice), koriste se
najraznolikije tehnike; naprimjer, u okolici iline ukraavaju ih icom, kojom oblikuju motive s narodnih
nonji. Od jela su traeni unka i jaja te prilozi hren i cikla. Kako si ljudi nisu mogli priutiti peeno janje,
uobiajilo se ono od slatkog tijesta. Tradicionalni uskrsni kola je mazanec odnosno paska.
Najpoznatiji uskrsni obiaj je definitivno ibanje na Uskrsni ponedjeljak. Za ibe se koristi vrbovo ili
brezovo prue, a dobriine e uplesti i granicu bodljikave smreke. Sa ibama se ide po kuama u kojima
ima enskog ivlja i iiba ih se kako bi se na njih prenijela ivotnost mladoga bilja. Na to djevojke, iz
zahvalnosti za iskazanu im pozornost i brigu, momcima daruju pisanice. Prema obiaju, trebalo bi prvo ii
iibati ljepu djevojku tako da, ako vas toga dana nitko nije doao podariti s malo batina, za vas je to uvreda
i sramota. Momci se ale da djevojke tog dana namjerno oblae hlae pa se oni moraju muiti zavrtanjem
nogavica, jer preko odjee magija ne djeluje. I nagrade su danas malo drugaije pa ete, osim jajima, biti
poaeni estokim alkoholom i uinom. Moda je to razlog to obiaj nije izgubio na popularnosti. Obiaj
se zove mrskaka, lehaka odnosno korbovanie, a ibe su pomlzky aluzija na pomlaujui uinak. U
Slovakoj, gdje je narod vri i otporniji, tog se dana polijevaju vodom, a ako mjesni obiaj doputa,
djevojke i ene mogu cijele zavriti u oblinjem potoku (to je oblievaka). Sve ene koje su prole ibanje, a
ako imaju sree, i kupanje, mogu se nadati zdravlju i ljepoti tijekom itave naredne godine.
Svima elim blagoslovljen Uskrs, uz ve tradicionalno zeleno pivo koje na Zeleni etvrtak toi Starobrno!
MARIJA OZRETI - MOZRETIC@GMAIL.COM

povratak na sadraj

11.

NA NAKI

- PROZA

K AREL APEK O

LIDECH

- M ELANCHOLIA

Karel apek u ekoj kulturi nije zapamen iskljuivo kao autor romana i drama, ve i kao prvorazredni
novinar. Njegova publicistika djelatnost uvelike je utjecala na knjievno stvaralatvo, a ujedno je bitno
utjecala na razvoj novinarstva u ekoj.
Tekst Melankolija primjer je novinskog anra koji je apek stvorio i prvi upotrijebio; to je sloupek iliti
krai feljton o aktualnoj i zanimljivoj temi. apek je sloupky objavljivao u poznatim Lidovim novinama, a
posthumno su izlazile zbirke njegovih feljtona i lanaka. Ovaj tekst objavljen je 1940. u zbirci O lidech.
Karakteristini ne samo za ovaj tekst, ve i za cijelu zbirku i anr, su ironija i poopavanje. Kod prijevoda
treba dakle veliku panju posvetiti pronalaenju odgovarajuih sredstava da ostane sauvan originalni ton
izvornika.
Melancholia

Melankolija

Jet ped chvl jsi mluvil s lidmi, ertoval,

zajmal se bhv o vechno, tesil se nevm z eho;
nyn se dv do zem, rd by ses modlil, ale nev
za a ke komu, zvadl, unaven a lhostejn, a je ti
divno, e jsi se ped chvl nm vzruoval, je ti jet
divnji, e ztra m vstt a nco dlat, a hlavn m
njak seven hrdlo, na zdech njak bemeno a
hrozn tk oi, e tv pohledy padaj k zemi jako z
olova.
Co se ti stalo? Nic, nic vlastn. Jen pr malikost,
nco se mi vzpilo v cest, ale nestoj to za e,
nco jsem neekal, nco se mne trochu dotklo, cosi
mne maliko zarazilo, nic, nic dohromady;
kdybych to vecko seti, nedalo by to ani jednu
podnou pinu k smutku. Nic to nen; ale vte, je
toho trochu mnoho, toho veho, toho veho .
Ostatn nestoj to za to; ale vte, je strano t.
Vsadil bych se, e toho dne, kdy krl alomoun
napsal krdo vech melancholik, kdy napsal
Marnost nad marnost, a vechno je marnost e
toho dne se mu vlastn nic nestalo; nezhroutila se
jeho e, nezemela jeho nejdra ena, nepoctil
doteku smrti ve svm nemocnm tle, nic, nic
vnho. Opravdu nic se nestalo krli alomounovi;
jen snad nalezl hloupost a lest v och sv nejdra
eny, lhostejnost u ptele, podlost u lokaje; nco se
mu vysmeklo z ruky, teba nedleitho, nco se mu
nezdailo, nco zklamalo; ukzaly se mu vci ve
svtle jen trochu oklivjm ne jindy, lid jen
maliko protivnj ne jindy, ivot jen maliko t
ne jindy. Dohromady nic; ale krl alomoun se
toho dne zhroutil pod thou tohoto nic, a hroze se,
unaven k smrti zapsal do knihy marnost veho.
Nebo, hlete, je mono bt hrdinou proti velkm
rnm osudu. Smrt, zkzu, ztroskotn je mono
nst, jak se k, se vztyenou hlavou; je konen
mono zpasit a zahynout. Ale nen mono bt
hrdinou proti pchnut pendlkem. Prkrt je
mono to pchnut opravdu nepozorovat; a pak je
mono se nkolikrt tvit, jako bychom toho

Jo prolog trena razgovarao si, alio se, zanimao

se za tko zna to i veselio se ne znam ni ja emu;
sada gleda u pod, elio bi se moliti, ali ne zna ni
zato ni kome. Pokisao, umoran, ravnoduan. udi
se to si se prije tek nekoliko trenutaka zbog neega
uzrujavao, a jo se vie udi to sutra mora ustati i
neto raditi. I ono najbitnije: grlo ti je nekako
stisnuto, na leima nekakav teret, oi ti se sklapaju
pa ti pogled teak poput olova pada na pod.
to ti se dogodilo? Nita, nita posebno. Samo
nekoliko sitnica, neto mi je preprijeilo put, ali nije
vrijedno spomena; neto to nisam oekivao, a tek
me okrznulo, malo me smelo. Nita, sve skupa nije
to nita; ako bih sve to zbrojio, ne bi bilo ni za jedan
valjani razlog za tugu. Nije to nita, ali znate... toga,
svega toga, ima malo previe. Ni ne isplati se
uostalom, ali znate... strano je ivjeti.
Kladio bih se da onog dana kad je kralj Salomon
napisao geslo svih melankolika, kad je napisao
Ispraznost nad ispraznou, sve je ispraznost, da
mu se onog dana nije dogodilo zapravo nita. Nije se
slomilo njegovo carstvo, nije umrla njegova najdraa
ena, nije osjetio dodir smrti u svom bolesnom
tijelu; nita, nita ozbiljno. Zaista se nita nije
dogodilo kralju Salomonu; moda je tek naiao na
glupost i la u oima najdrae ene, na ravnodunost
prijatelja ili podlost lakaja. Neto mu je izmaklo iz
ruku, moda neto nevano, neto mu nije uspjelo ili
ga je razoaralo. Stvari su mu se pokazale u svjetlu
tek neto runijem nego inae, ljudi tek neto
odvratniji nego inae, a ivot tek neto tei nego
inae. Sve skupa, nije bilo nita, ali kralj Salomon
tog se dana slomio pod teinom tog nita te,
uasavajui se toga, nasmrt umoran, zapisao u
knjigu ispraznost svega.
Gledajte, naime; mogue je biti junak samo u
velikim sudbonosnim trenucima. Smrt, propast i
ivotne brodolome mogue je podnijeti, kako se to
obino govori, uzdignute glave; mogue je,
naposljetku, boriti se i poginuti. No nemogue je biti

12.

nepozorovali; ale po destm nebo patnctm

pchnut vs pejde vechno hrdinstv. lovk je
bezmocnm proti malm bolestem. Me bt jaksi
pyn, e si zlomil nohu, ale neme bt pyn, e si
nalomil nehet. Me s jakousi hrdost snst smrt sv
eny, ale neme hrd nst to, e mu hloup
ukivdila. M njakou katastrofln tchu v tom, e
se mu sesul dm, ale nem tchy proti tomu, e
jeho dm je beznadjn okliv.
Melancholie, nejt bolest ivota, je utrpen z
malch pin. Je nejt proto, e nepipout
hrdinstv;
nen
hrdinnch
melancholik.
Melancholie je v kadm ppad slabost, nebo spe
bezbrannost vi malm bolestem.

Skoro bych ekl, e nen modernch tragdi.

Vezmte Ibsena; jeho modern dramata (a na
Straidla) jsou vlastn melancholick komedie;
tragika jejich hrdin je v tom, e jsou jakmsi
politovnhodnm a fatlnm zpsobem blamovni a
v jde tedy zesmnni. Antick hrdina se rozttil
o bosk d, co je tragick; modern hrdina se
roztt o lidsk d, co je trochu smn, ale
hlavn melancholick. Shakespearv hrdina vdycky
zeme; to ho zachrauje ped nedobrovolnm
blamovnm. Modern hrdina obyejn ije dl; to je
smn a melancholick. Kdyby se Othelo nezapchl,
nbr byl podmnn odsouzen a strnul jako
pensionovan generl, byl by modernm hrdinou; to
jest, melancholickm polohrdinou. Proto kad, kdo
chce napsati opravdickou tragdii, mus svj kus
zakoniti nramnm masakrem. To nen proto, e by
smrt byla zvlt tragick a vzneen, nbr proto, e
si pak u hrdina neme nim na svm hrdinstv
ukodit.
Peti bolest, to je melancholick. A je-li u teba
modernho hrdinstv, tedy nemus to bt hrdinsk
smrt, ale hrdinstv optimismu. Avak tak daleko
jet modern drama nen.

junak pred ubodima pribadaom. Moete nekoliko

puta ni ne primijetiti ubode, nekoliko puta nakon
toga moete se ponaati kao da ih niste primijetili,
no nakon desetog ili petnaestog uboda, proe vas
ikakvo junatvo. ovjek je nemoan protiv malih
boli. Moe biti nekako ponosan ako je slomio nogu,
ali ne moe biti ponosan ako je slomio nokat. Moe
nekako hrabro podnijeti smrt svoje ene, ali ne moe
ponosno podnijeti to mu je glupo skrivila. Postoji
nekakva grozna utjeha ako mu se srui kua, ali
nema utjehe ako je kua beznadno runa.
Melankolija, najtea ivotna bol, patnja je zbog
sitnica. Najtea je jer ne doputa junatvo; ne
postoje hrabri melankolici. Melankolija je u svakom
sluaju slabost ili, bolje reeno, nemogunost obrane
protiv malih boli.

Gotovo pa bih rekao da ne postoje moderne

tragedije. Uzmite, naprimjer, Ibsena: njegove
moderne drame (osim Sablasti) zapravo su
melankoline komedije. Tragika njihovih junaka lei
u tome da ih se na neki fatalan i vrijedan aljenja
nain izvrgne ruglu, pa onda zapravo i ismije.
Antiki je junak ruio boanski poredak, to je
tragino. Moderni junak rui ljudski poredak, to je
pomalo smijeno, ali uglavnom melankolino.
Shakespearov junak uvijek umre i to ga zatiti od
prisilnog izvrgavanja ruglu. Moderni junak obino
ivi dalje, a to je smijeno i melankolino. Da se
Othelo nije probo, nego da je bio uvjetno osuen i
ostario kao umirovljeni general, bio bi moderni
junak, odnosno melankolini polujunak. Zato svatko
tko eli napisati istinsku tragediju mora svoj komad
zavriti poveim pokoljem. Ne zato to je smrt
posebno tragina i uzviena, nego da junak vie
nikako ne moe baciti sjenu na svoje junatvo.
Preivjeti bol je melankolino. Ako pak postoji
neto poput modernog junatva, onda ono ne mora
biti junaka smrt, ve junatvo optimizma. Moderna
drama, meutim, nije zasad dola toliko daleko.

povratak na sadraj

PREVELA: SLAVICA HRAK

SLHRSAK @FFZG.HR

13.

J AROSLAV H AEK - D EKAMERON - P RVOD

CIZINC VE VBSKM MST

N EUBURGU
Poznati eki knjievnik i novinar Jaroslav Haek rodio se 1883. godine u Pragu, gdje je 1923. godine i
umro od posljedica tekog opijanja, ne navrivi etrdeseti roendan. Autor Doivljaja dobrog vojnika
vejka deklarirao se kao anarhist i bio je politiki aktivan, a vjerojatno je najpoznatiji po svom boemskom
ivotu.
Njegova humoreska Turistiki vodi u vapskom gradu Neuburgu objavljena je u zbirci pria i
humoreski pod naslovom Dekameron humoru a satiry 1968. godine. U ovoj humoreski moemo
primijetiti karakteristian Haekov stil obiljeen duhovitou i ironijom. U zanimljivom i lako itljivom
Haekovom tekstu najtei prevoditeljski zadatak bilo je snalaenje s prijevodom germanizama Haekova
doba.
Na kraju je potrebno istakuti da se rije vapski odnosi na jednu od njemakih pokrajina Schwaben, a
ne upotrebljava se kao pogrdan naziv za Njemaku i Nijemce, est u hrvatskom jeziku.
Prvod cizinc ve vbskm mst Neuburgu

Turistiki vodi u vapskom gradu Neuburgu

TAKTO SI CENIL prvod cizinc ve vbskm

Ovako je gospodin Jogelli Klopter, turistiki vodi
mst Neuburgu nad Dunajem pan Jogelli Klopter u vapskom gradu Neuburgu nad Dunavom, cijenio
svj prvod, spojen s vkladem: tyi marky a co svoje voenje zajedno s tumaenjem: etiri marke,
sn a vypije."
i to pojedem i popijem.
Posledn tato podmnka vzbudila ve mn
Taj posljednji uvjet izazvao je kod mene
nepjemn pocit. Pan Jogelli Klopter ml toti negativan osjeaj. Gospodin Jogelli Klopter je naime
abnormln bicho i pro bavorsk pedstavy lidskch imao abnormalan trbuh ak i za bavarske predodbe
tloutk.
ljudskih proporcija. A uobiajena bavarska
A obyejn bavorsk pedstava nejde pod predodba se ne sputa ispod devedeset kilograma
devadest kilogram lidsk vhy.
ive vage.
Pro turistu se vdy vyplc, aby smlouval s
Turistu se uvijek isplati da se dogovori s vodiem.
prvodm. Smlouval jsem tedy zcela neomalen. Dogovarao sam se dakle sasvim nepristojno. Vi ste,
Vy jste tum jedlk," pravil jsem, kdybyste byl ini mi se, prodrljivac, rekao sam, kad biste bili
hubenj..."
mraviji...
Pan Jogelli zesmutnl. Jet bt hubenj,"
Gospodin Jogelli se rastuio. Da budem jo
vzdychl, Kriste Jei, mho nebotka otce ml jste mraviji, uzdahnuo je, Isuse Kriste, trebali ste
vidt, a co nebotk ddeek! Snd celou unku, vidjeti mog pokojnog oca, a tek pokojnog djeda!
msu knedlk a hrnec zel, jen abych tak ekl na Pojeo bi cijelu unku, posudu knedli i lonac zelja, da
zkusek,"
tako kaem, za pod zub.
Pidm vm ti marky," ekl jsem, dm vm
Dodat u vam jo tri marke, rekao sam, dat u
sedm marek za den."
vam sedam maraka za dan.
Hergot," odpovdl pan Jogelli s nmeckou
Hergot, odgovorio je gospodin Jogelli s
eleganc, pak jste pna a chote si po mst sm. njemakom elegancijom, takav ste gramzivac, pa
Ale nechote mn do cesty. Myslte, pane, e Jogelli onda hodajte po gradu sami. Ali nemojte stati meni
Klopter okrd cizince? Spokoj se s njakm litrem na put. Mislite li, gospodine, da Jogelli Klopter
piva a njakm tm zkuskem."
potkrada strance? Zadovoljan je pokojom litrom
Slyel jsem ji podruh z jeho st slovo zkusek a piva i neim za pod zub.
mrz mn pejel po zdech, pak jsem si ale
Ve sam po drugi puta uo iz njegovih usta rijei
vzpomnl, e turista m pokud mon na cest dlat za pod zub i leima su mi proli trnci, ali onda sam
si nejmen mnostv neptel, zejmna tak se sjetio da turist na putovanju mora stvoriti to je
korpulentnch, proto jsme si plcli, dostal tyi manje
mogue
neprijatelja,
posebno
tako
marky a dole v hostinci zaplatil za mne dbnek korpulentnih. Zbog toga smo potapali jedan
piva. Je to zvyk vech prvodch v bavorskch drugog, dobio je etiri marke i dolje u gostionici mi
mstech. Mal drky udruj ptelstv a pak z vs je platio vr piva. To je obiaj svih vodia u
ten mal drek dvacetkrte za den vytah.
bavarskim gradovima. Mali darovi odravaju
Do Neuburgu zavt mlo turist. Mon, e je prijateljstvo, a zatim taj mali dar izvlai iz vas
tm vinen pan Jogelli Klopter, ale turisti vbec mlo dvadeset puta na dan.
chod do vobenlandu".
Neuburg posjeuje malo turista. Moda je za to
Sama krajina kol Neuburgu pli nevb. Kad kriv i gospodin Jogelli Klopter, ali turisti uope u
msteko, kad vesnice ve vbsku m tent rz. A malom broju dolaze u vabenland.
14.

kde tu a tam byla njak zcenina starho hradu,

restaurovali ji a udlali z n pivovar. V tom ohledu
jsou Bavorci velmi podnikav. Tak napklad v
Genderkingen,
Mertingen,
Drzlenkingen,
Bersheimingen, Irgelsheimingen a v jinch -ingen a ingen. Tak jednotvrn jmna jako vbsk noviny.
Spoleensk ivot ve vech tch -ingen zle v
neptelstv mezi jednotlivmi -ingen a v krutch
hospodskch rvakch v kad z tch -ingen. Kol
Neuburgu to bv nejhor. Pan Jogelli Klopter vyrostl za tchto krutch krajinskch podmnek...
Neuburg sm jest starobyl msto, co se me
ci o kadm bavorskm mst. Kdybych psal
cestopis, napsal bych, e m dv brny, ale takhle
jenom podotkm, e jsem jeden den veer jednou
branou piel a druh den odpoledne druhou vyel.
Na tom poslednm m vinu pan Jogelli Klopter...
Neuburg m tak hradn zdi udrovan v
mizernm stavu. vdov kdysi ped staletmi ty zdi
rozbili a od t doby nechali je Neuburan v tme
stavu. D se to vysvtliti t tm, e vol
konzervativnho poslance.
Jako kad podn bavorsk msto m Neuburg
tak radnici ve staronmeckm slohu. Tato radnice
m vysok schody. To je ve, co mn o n pan Jogelli
Klopter ekl. Dunaj tvo zde dv ramena. I na
takovou podrobnost upozornil mne pan Jogelli. A
kdy jsme li pes most, prohlsil, e je to most
devn.
Na zatku mostu stoj vojensk str s
piklhaubnou.
Pro tam stoj, nevdl pan Jogelli a ten vojk
jist tak nem o tom tuen.
Kdy jsme byli na druh stran, prohlsil pan
Jogelli, e zde most kon. A domnvte se, e krom
radnice a devnho mostu neupozornil mne ji na
nic vce. Nikoliv. Mezi radnic a koncem mostu stoj
pt pivovar a osm hostinc... Za poslednm
hostincem je brna a tou jsem vyel z tohoto msta,
kde je archv pro vby a okol a kde ije pan Jogelli
Klopter, kterho co nejveleji kadmu turistovi
doporuuji...
Kdy jsme vyli z hostince, kde jsem penocoval, a
peli most, ekl pan prvodce: Te vm uki star
hostinec U lod." Zevnjek nebyl vbn. Musme
dovnit," pravil pan Jogelli, musme zde pokat na
jednoho lovka."
Bylo to eeno tak dobromysln, e jsem
nepochyboval, e prvodce cizinc chce vypt i s
rokem to, m mne pohostil na znamen, e
smlouva nae je platna a e to ekn na jednoho
lovka" je jen zminkou dodatku na smlouvy: Co
snm a co vypiji."
Objednal jsem pivo. Pan Jogelli se napil a poal
mluviti: ekm na jednoho lumpa. Je to
schweinkerli, takov schweinbbli." ekl jet
nkolik jmen, sloench roztomile ze schwein",
napil se poznovu a pokraoval: Pane, ten chlap m
u mne vroubek. Stran vroubek. Ale a pijde, tak si

Sam kraj oko Neuburga nije previe privlaan.

Svaki gradi, svako selo u vapskoj ima to obiljeje.
A gdje je tu i tamo bila nekakva ruevina staroga
grada, restaurirali su je i od nje napravili pivovaru.
Po tom pitanju Bavarci su veoma poduzetni. Tako je
naprimjer
u
Genderkingenu,
Mertingenu,
Drzlenkingenu,
Berscheimingenu,
Irgelsheimingenu i u ostalim -ingenima. Imena
monotona kao i vapske novine. Drutveni ivot u
svim tim -ingenima ovisi o neprijateljstvu izmeu
pojedinih ingena i o okrutnim krmarskim
tunjavama u svakom od tih ingena. Oko Neuburga
je to najgore. Gospodin Jogelli Klopter je odrastao za
vrijeme takvih okrutnih regionalnih uvjeta...
Sam Neuburg je starinski grad, to se moe rei
za svaki bavarski grad. Kada bih pisao putopis,
napisao bih da ima dvoja gradska vrata, ali tako
samo naglaavam da sam prvi dan naveer uao na
jedna, a drugi dan popodne izaao na druga vrata.
Za to posljednje kriv je gospodin Jogelli Klopter...
Neuburg takoer ima gradske zidine koje su
sauvane u bijednom stanju. veani su prije
nekoliko stoljea razbili te zidine, a Neuburani su ih
otad ostavili u tom stanju. To se moe objasniti time
da biraju konzervativnog vijenika.
Kao svaki poteni bavarski grad, Neuburg ima i
vijenicu izgraenu u staronjemakom stilu. Ta
vijenica ima visoko stubite. To je sve to mi je o
njoj rekao gospodin Jogelli Klopter. Dunav ovdje
stvara dva rukavca. I na taj me detalj upozorio
gospodin Jogelli. A kad smo prelazili preko mosta,
izjavio je da je taj most drven.
Na poetku mosta stoji vojna straa sa iljastom
kacigom.
Zato tamo stoji, gospodin Jogelli nije znao, a ni
taj vojnik sigurno o tome nema pojma.
Kad smo bili na drugoj strani, gospodin Jogelli je
izjavio da most tu zavrava. I sigurno ste
pretpostavili da me osim na vijenicu i drveni most
nije ni na to drugo upozorio. Nikako. Izmeu
vijenice i kraja mosta nalazi se pet pivovara i osam
gostionica... Iza posljednje gostionice su gradska
vrata i tu sam izaao iz toga grada, tamo gdje se
nalazi arhiv za vapsku i okolicu i gdje ivi gospodin
Jogelli Klopter, kojeg svakom turistu toplo
preporuam...
Kad smo izali iz gostionice gdje sam prenoio i
preli preko mosta, gospodin vodi je rekao: Sad u
Vam pokazati staru gostionicu Kod broda.
Eksterijer nije bio privlaan. Moramo unutra,
rekao je gospodin Jogelli, moramo ovdje priekati
jednog ovjeka.
Rekao je to tako dobroudno da nisam uope
sumnjao kako turistiki vodi eli popiti s kamatom i
to ime me pogostio u znak da je na ugovor valjan i
da je to ekanje jednog ovjeka samo izgovor za
dodatak naeg ugovora: to pojedem i to popijem.
Naruio sam pivo. Gospodin Jogelli je popio i
poeo govoriti: ekam jednu nitariju. To je

15.

to povme. Ten chlap je z Drzlenkingen a j jsem z

Bersheimingen. My z Bersheimingen jsme, roh, awer
gutmtlisch', ale z Drzlenkingen jsou jenom ,roh', a
po dobrosrdenosti ani stopy. V Drzlenkingen je
vechno sakradi a schweinbbli."
Schweinkerli," poznamenal jsem, abych tak
nco ekl.
Ano, schweinkerli," pravil pan Jogelli, a
nejvtm je Johannes Bewign."
Dopil dbnek a objednal si druh. My," mluvil
rozilen, my z Bersheimingen nikdy jsme se
nesneli dobe s ulinky z Drzlenkingen. Vte, u
ns se mluv v kad vesnici jinak, ale v
Drzlenkingen mluv tak mizern, e nm, z
Bersheimingen nerozumj. Mj otec byl z
Bersheimingen pa'a', a on ten Johannes se mn vdy
sml, e nev, co je to pa'a'..., schweinbbli."
Dovolte, pane Jogelli, co jest to vlastn pa'a' ?"
,,Pa'a' je pa'a', pane, jak vm to mm lp nmecky
ct?"
(Dodnes nevm, co je to "pa'a'", a jsem tedy podle
pana Jogelliho schweinbbli.)
Ho h, vte, e ten darebk Johannes piel sem
do Neuburgu dlat mn konkurenta a e o mn
rozhlauje, e jsem opilec ? Je to pkn prvodce
cizinc, tenhle Johannes Bewign, jakmile mu njak
turista padne do rukou, opije se i s panem turistou.
Bestie! A proto pokme si na nho a j mu eknu:
,Vid, schweinbbli, es mne nezniil a e se mnou
chod lep pni turisti ne s tebou, bdn due z
Drzlenkingen.' A kdy se ho zde nedokme, bude
jist v Burgsheimov pivovae, a kdy tam ne, tak
pije zcela jist v hospod U velk dmky, a kdyby ani
tam ne, tak nkde v hospodch kolem radnice, nebo
v pivovarech u hradu, a kdyby ani tam nebyl, tak se
podvme za nm do hospody U posledn brny."
A co kdy ani tam nebude, pane Jogelli ?"
Prvodce cizinc uhodil pst do stolu: Pak
pjdeme za nm do Drzlenkingen."
Jak vidte, je to velmi pjemn pn, tenhle Jogelli
Klopter.
Neoceniteln prvodce cizinc! Znal, sebemen
podrobnost. Upozoroval. Vykldal. li jsme od
Lod zkou ulic. Za rohem zastavil se pan Jogelli
ped starou budovou. Zde loni zabili eznka z
Weidingu," pravil temn, ukazuje na budovu, jest to
Burgsheimv pivovar."
A kdo ho zabil, pane Jogelli?"
Lid z Drzlenkingen, pane. Zde se schzej,
mon, e zde bude mj konkurent Johannes
Bewign. Vstupte naped."
Kdy jsme sedli za stolem, rozhldl se pan
Jogelli znaleckm okem po nkolika obrovskch
postavch, kter se tam v rohu, v eru hdaly.
Nen mezi nimi," pravil zklaman, dva napravo,
ti bydl v Regensbursk ulici, a ti dva nalevo na
Augsbursk silnici. Takhle se budou hdat jet
hodinu, ne se do sebe daj. To nen nic zajmavho.
koda, e zde nejsou z Bedichova nmst a z Falck

schweinkerli, takav schweinbbli. Rekao je jo

nekoliko imena, draesno sloenih od schwein,
ponovno je potegnuo i nastavio dalje: Gospodine,
moram s tim tipom izravnati raune. Izravnati
strane raune. Ali popriat emo o tome kad doe.
Taj tip je iz Drzlenkingena, a ja sam iz
Bersheimingena. Mi iz Bersheimingena smo 'roh,
awer gutmtlisch', ali ovi iz Drzlenkingena su samo
'roh', a od dobrodunosti ni traga. U Drzlenkingenu
je sve sakradi i schweinbbli.
Schweinkerli, istaknuo sam kako bih i ja neto
rekao.
Da, schweinkerli, rekao je gospodin Jogelli, a
najvei je Johannes Bewign.
Ispio je vr do kraja i naruio drugi. Mi, govorio
je ljutito, mi iz Bersheimingena se nikad nismo
trpjeli s gadovima iz Drzlenkingena. Znate, kod nas
se u svakom selu drugaije govori, ali u
Drzlenkingenu govore tako jadno da nas iz
Bersheimingena ne razumiju. Moj otac je bio iz
Bersheimingena pa'a', a taj Johannes mi se uvijek
smijao, jer nije znao to je to pa'a'..., schweinbbli.
Dopustite, gospodine Jogelli, to je to zapravo
pa'a'?
Pa'a' je pa'a', gospodine. Kako da vam to bolje na
njemakom kaem?
(Dan-danas ne znam to je to pa'a' i ja sam
dakle prema miljenju gospodina Jogellija
schweinbbli.)
Ha, ha, znate da je ta propalica Johannes doao
ovdje u Neuburg praviti mi konkurenciju i da o meni
okolo pria da sam pijanac? Krasan je to turistiki
vodi, taj Johannes Bewign. im mu kakav turist
padne u ake, opije se zajedno s njim. ivotinja
jedna! I zato emo ga priekati i ja u mu rei: 'Vidi,
schweinbbli, da me nisi unitio i da su sa mnom
bolji turisti nego s tobom, bijedna duo iz
Drzlenkingena.' Ako ga ovdje ne doekamo,
sigurno e biti u Burgsheimovoj pivovari, a ako nije
ni tamo, tada sigurno pije u krmi Kod velike lule. A
ako nije ni tamo, tada je negdje u krmama oko
vijenice ili u pivovarama kod staroga grada. A ako
nije ni tamo, tada emo ga potraiti u krmi Kod
posljednjih vrata.
A to ako ni tamo ne bude, gospodine Jogelli?
Turistiki vodi je udario akom po stolu: Onda
emo ii za njim u Drzlenkingen.
Kao to vidite, to je veoma ugodan gospodin, taj
Jogelli Klopter.
Neprocjenjiv turistiki vodi! Znao je i za
najmanji detalj. Upozoravao je. Tumaio. Ili smo od
Broda uskom ulicom. Iza ugla se gospodin Jogelli
zaustavio pred starom zgradom. Ovdje su lani ubili
mesara iz Weidinga, priao je mrano pokazujui
na zgradu, to je Burgsheimova pivovara.
A tko ga je ubio, gospodine Jogelli?
Ljudi iz Drzlenkingena, gospodine. Tu se
skupljaju. Moda e tu biti i moj konkurent
Johannes Bewign. Krenite naprijed.

16.

ulice, ti se dovedou rvt, nebo z pedmst Lesheim a

z Hein."
Odplivl si. Tihle," ekl zoufale, nevd ani, co je
to n. Na ty by mli jednou pijt z Drzlenkingen..
Tomu eznkovi z Weidingu propchali kabt jak
nle. Mn by se to nestalo. koda, e zde nen
Johannes Bewign, ale najdeme ho, pane, a kdy nm
nco ekne, tak ho spodme."
Jak vidt, nechov se nikdy pan Jogelli Klopter k
cizincm odmen jako mnoz prvod cizinc,
kte pi prohldce msta odbvaj vecko
horempdem, jen aby byli u s prvodem hotovi.
Neuburg je tedy starobyl msto. M mnoho
starobylch dom a mezi hezk domy s arki a
prejzy pat i dm, kde je hostinec U velk dmky. V
tto restauraci je napsno: Pros se, aby se hned
platilo." Je to ponur mstnost, zachmuen, se
starou klenbou, kter hroz, e spadne na hosty. Za
tm elem je podepena dvma sloupy ze deva.
Njak Samson z Bersheimingen pohbil by
podtrhnutm tch sloup celou adu Drzlenkingenskch. Pan Jogelli ml takov biblick
npady.
Kdyby," ekl, pimhuuje oi, bylo jich na mne
moc, vm, co bych udlal. Udlal bych to, co
Samson."
Pan Johannes Bewign u Velk dmky nebyl. Kdy
jsme se ho nemohli dokat, li jsme dl.
Pjdeme do klternho pivovaru," upozoroval
prvodce, kltern pivovar je zajmav tm..."
Aha," myslil jsem, te nastane nudn vklad
la: ,Stavba pochz ze estnctho stolet' atd."
Jedl jste ji v Neuburgu leberwurt ?" peruil
pan Jogelli m mylenky.
Jedl vera v hostinci, kde jsem pespal."
Pak jste vlastn leberwurt nejed. Kltern pivovar je zajmav tm, e zdej ptei frantikni
vyrbj tak dobr leberwurty, e krom zzranho
obrazu svatho Heliodora, kter sem pitahuje
poutnky z celho vobenlandu, jsou to jejich
leberwurty, na kter sem poutnci pichzej a z
Horn Falce. Nkdy se v pivovae dv proces daj do
sebe a ponou se rvt, a vte, co dlaj ptei
frantikni v tom ppad ? Odepou jim
leberwurty. A je hned po rvace."
(Pokraovn rozhovoru dje se ji v klternm
pivovae.)
A pro se perou mezi sebou, pane Jogelli?"
Kvli obrazu svatho Heliodora, pane. Kad
proces chce ten obraz dv lbat, aby mohlo jt dv
pt a jst leberwurty, nebo nen nad tento zkusek."
Pan Jogelli snd toho zkusku dv libry. Byla to
vbec astn hospoda. Dovdli jsme se, e
konkurent pana Jogelliho Johannes odeel ped
plhodinou s njakm turistou kamsi do pivovaru a
hradu a e se ptal po panu Jogellim...
,,, toho bdka," pravil pateticky pan Jogelli,
tedy pece sehnal njakho lumpckho turistu. Nic
naplat, musme za obma ku hradu. Podle veho

Dok smo sjedili za stolom, promotrio je gospodin

Jogelli znalakim okom nekoliko divovskih figura
koje su se tamo u kutu u polumraku svaale.
Nije meu njima, rekao je razoarano, dvojica
zdesna stanuju u Regensburskoj ulici, a ta dvojica
slijeva na Augsburskoj cesti. Tako e se svaati jo
sat vremena prije nego se potuku. To nije nita
zanimljivo. teta je da nisu ovdje s Bedichova trga
ili iz Falcke ulice. Ti se znaju tui, ili oni iz predgraa
Lesheim i iz Heina.
Pljunuo je. Ovi ovdje, rekao je oajno, ne znaju
ni to je to no. Na njih bi jednom trebali naletjeti ti
iz Drzlenkingena...
Tom mesaru iz Weidinga su propisno izbuili
kaput. Meni se to ne bi dogodilo. teta da ovdje nije
Johannes Bewign, ali nai emo ga, gospodine, i kad
nam neto kae, mi emo ga tako srediti.
Kao to se moe vidjeti, nikada se gospodin
Jogelli Klopter ne ponaa prema strancima
suzdrano kao mnogi turistiki vodii koji pri
obilasku mjesta obavljaju sve navrat-nanos, samo
kako bi to prije bili gotovi s rutom.
Neuburg je dakle starinski grad. Ima puno
starinskih kua, a meu lijepe kue s erkerima i
valjskastim crijepovima ubraja se i kua u kojoj je
gostionica Kod velike lule. U tom restoranu je
napisano: Molimo, platite odmah. To je mrana
prostorija, tmurna, sa starim stropom koji prijeti da
e pasti na goste. Iz tog razloga je poduprt s dva
drvena stupa. Neki Samson iz Bersheimingena bi
pomicanjem tih stupova pokopao cijelu hrpu
stanovnika Drzlenkinga. Gospodinu Jogelliju na
um su padale takve biblijske ideje.
Kada bi ih, rekao je pritvarajui oi, za mene
bilo previe, znam to bih uinio. Uinio bih isto to i
Samson.
Gospodin Johannes Bewign nije bio kod Velike
lule. Kad nam ga se vie nije dalo ekati, ili smo
dalje.
Idemo do samostanske pivovare, upozorio je
vodi, samostanska pivovara je zanimljiva zbog...
Aha, mislio sam, sad ide dosadno predavanje
la: 'Gradnja datira iz 16. st.' itd.
Jeste li u Neuburgu ve jeli leberwurt?
prekinuo je gospodin Jogelli moje misli.
Jeo sam juer u gostionici gdje sam prespavao.
Onda zapravo niste jeli leberwurt. Samostanska
pivovara je zanimljiva zbog toga to ovdanji
franjevci prave tako dobre leberwurte da su osim
udotvorne slike svetog Heliodora, koji ovdje
privlai hodoasnike iz cijelog vabenlanda, tu i ti
njihovi leberwurti na koje dolaze hodoasnici ak iz
Gornje Falce. Ponekad se u pivovari dvije procesije
bace jedna na drugu i ponu se tui, a znate to rade
franjevci u tom sluaju? Ne daju im leberwurte. I
gotova je tunjava.
(Razgovor se ve nastavlja u samostanskoj
pivovari.)
A zato se tuku, gospodine Jogelli?

17.

mli oba z ns strach."

Pan Jogelli byl ke mn dvrnj a dvrnj.
Toho turistu," ekl si vezmte vy na starost."
ekl to rozhodnm hlasem, kter znamenal: Kdo
nejde se mnou, ten je proti mn." li jsme ke hradu.
Ku hradu je pilpnuto pt pivovrk. Tul se k
nmu jako kuata ke kvon. Neuburan dali si
hradem ochraovat, co jim nejdraho.
Za vlky ticetilet vnikla pod hrad tlupa vd a
po urputnm boji dobyla prvnho pivovrku.
Vtzov se tam hanebn namazali. Kdy to vidla
posdka hradu, udlala vpad, ale musela thnout
pi vpadu kolem druhho pivovrku. Posdka
neodolala a po bedlivm uvaovn, e kdy zsoby
nevypij oni, e je vypijou oldni vdt, msto na
vdy v prvnm pivovrku vrhli se na sudy v druhm
pivovae. A zvtzili. Vypili sudy. vdov zatm se
vzpamatovali a udlali tok na druh pivovar. Nali
ho obsazen, i odthli k tetmu, kde pili tak dlouho,
a se opili vc ne v prvnm. Pili bez odporu. Zatm se
vak vzpamatovala hradn posdka v druhm a
vythla na tet pivovar, aby ho ochrnila. Bylo vak
ji pozd. Nala jenom spc vdy a przdn sudy.
Rozzueni pohledem na przdn sudy povradili
vdy. A to jest to takzvan neubursk vtzstv, jak
hls npis pod sgrafitem na brn hradn.
Zaslouili si svj osud," pravil vn pod
sgrafitem pan Jogelli. vdov tenkrt vbec
nadlali mnoho kody. Ve vbsku, stoj v knihch,
bylo ped ticetiletou vlkou mnohem vce pivovar
ne dnes."
Za dnench dob je jich, jak eeno, pod hradem
jenom pt.
V dn z tch historicky pamtnch mstnost
nenael pan Jogelli konkurennho prvodce cizinc
pana Johannesa a j konkurennho turistu.
Hlavn vc je," pouoval mne pan Jogelli, kdy z
poslednho zklaman vyel, nedat si nikoho piblit
a k sob. Dbnek vzt, hodit, idli vzt, hodit,
utrhnout nohu od stolu a hodit. Tak je to
nejsprvnj."
Mm slabou nadji," ekl, kdy jsme hradn ulikou kreli ku brn, e ty darebky snad najdeme
v hospod U posledn brny. Copak si z ns dlaj
dobr den ?"
Neztrcejte nadje! My jsme je nali u Posledn
brny. Konkurenn turista dval se bojcn kolem
sebe. Pan Johannes vyzvav.
Sedli jsme si naproti nim. Ciz turista a pan
Johannes byli spolu dvrnj. Tykali si. Ty," slyel
jsem, jak hlasit rad bojcnmu turistovi pan
Johannes, ty pjde k tomu cizinci, d mu jednu a
ostatn u si spravm s Jogellim j."
A vtom ji zahml pan Jogelli: "Kad chlap z
Drzlenkingen je schweinkerli."
A z Bersheimingen schweinbbli," vykikl pan
Johannes.
Pak letl dbnek Jogelliho a souasn dbnek
Johannesv. Pak nastala mela, nebo tam sedlo

Zbog slike svetog Heliodora, gospodine. Svaka

procesija eli to prije izljubiti tu sliku kako bi mogla
ii to prije piti i jesti leberwurte, jer nema boljeg
od tog za pod zub.
Gospodin Jogelli je pojeo toga za dvije funte. Bila
je to uope sretna krma. Saznali smo da je
konkurent gospodina Jogellija, Johannes, otiao
prije pola sata s jednim turistom nekamo u pivovaru
i stari grad te da je pitao za gospodina Jogellija...
O, kakav jadnik, govorio je patetino gospodin
Jogelli, dakle, ipak si je nabavio nekog bijednog
turista. Nita se ne moe uiniti, moramo za
obojicom prema starom gradu. Po svemu bi nas se
obojica trebala bojati.
Gospodin Jogelli je prema meni bio sve
povjerljiviji i povjerljiviji.
Za tog turista ete se, rekao je, pobrinuti Vi.
Rekao je to odlunim glasom koji je znaio: Tko
nije sa mnom, taj je protiv mene. Ili smo prema
starom gradu.
Uz stari grad je zbijeno pet manjih pivovara.
Pritiu se k njemu kao pilii uz kvoku.
Neuburanima je stari grad uvao ono to im je
najdrae.
Za vrijeme Tridesetogodinjeg rata prodrla je pod
stari grad trupa veana i poslije estoke borbe
osvojila prvu pivovaru. Pobjednici su se tamo
bestidno nalokali. Kad je to vidjela posada staroga
grada, krenula je u napad, ali morala se povui kod
napada na drugu malu pivovaru. Posada nije
odoljela i poslije paljivog razmatranja zakljuila je
da, ako zalihe nee popiti oni, onda e ih popiti
vedski vojnici, pa su se umjesto na veane u prvoj
pivovari bacili na bave u drugoj pivovari. I
pobijedili su. Ispraznili su bave. veani su dotad
doli k sebi i napali drugu pivovaru. Nali su je
okupiranu pa su krenuli na treu, gdje su pili tako
dugo dok se nisu napili vie nego u prvoj. Pili su bez
ustruavanja. No dotad je u drugoj pivovari dola k
sebi posada iz staroga grada i krenula na treu
pivovaru da bi je obranila. Ipak, bilo je prekasno.
Nala je tek veane kako spavaju i prazne bave.
Razbjenjeni pogledom na prazne bave, pobili su
veane. I to je takozvana neuburka pobjeda, kako
obznanjuje natpis na vratima starog grada.
Zasluili su takvu sudbinu, ozbiljno je pod
natpisom priao gospodin Joggelli. veani tada
uope nisu uinili puno tete. U vapskoj je, kako
pie u knjigama, prije Tridesetogodinjeg rata bilo
puno vie pivovara nego danas.
U dananje vrijeme ih je, kako je ve reeno, pod
starim gradom tek pet.
Ni u jednoj od tih povijesno znamenitih
prostorija
gospodin
Jogelli
nije
naao
konkurentskog turistikog vodia, gospodina
Johannesa, a ni ja konkurentskog turista.
Glavna stvar je, pouavao me gospodin Jogelli
kad je iz posljednje razoarano izaao, da nikome
ne date da Vam se priblii. Uzeti vr, baciti; uzeti

18.

nkolik lid z pedmst Lesheim a z pedmst Hein,

kte pouili tto pleitosti, aby si navzjem rozbili
hlavy.
Za nastal vavy zmizel jsem a pede dvemi
setkal jsem se s cizm turistou.
My vs hledali po vech pivovarech a
hospodch," pravil ciz turista. Johannes kal, e si
mus vyrovnat njak vroubek s Jogellim, kter mu
dl konkurenta."
Vyli jsme branou z Neuburgu.
Je to pjemn msteko," pravil ciz turista s
nadenm, u ns ve Wrtembersku je vechno pli
fdn..."
Hle! Takov jsou Nmci a takov prvod cizinc
ve vbskm mst Neuburgu nad Dunajem...

stolicu, baciti; otkinuti nogu od stola i baciti. Tako je

to najispravnije.
Malo je nade, rekao je dok smo ulicom uz stari
grad koraali prema gradskim vratima, da emo
moda te propalice pronai u krmi Kod posljednjih
vrata. Zar opet od nas rade budale?
Ne gubite nadu! Nali smo ih kod Posljednjih
vrata. Konkurentski turist je bojaljivo gledao oko
sebe. Gospodin Johannes izazivaki.
Sjeli smo nasuprot njima. Strani turist i gospodin
Johannes bili su meusobno povjerljiviji. Govorili su
si ti. Ti, uo sam kako gospodin Johannes glasno
savjetuje bojaljivog turista, ti e otii do tog
stranca, prilijepit e mu jednu iza uha, a ostalo u
ve ja srediti s Jogellijem.
A na to je zagrmio gospodin Jogelli: Svaki tip iz
Drzlenkingena je schweinkerli.
A vi iz Bersheimingena schweinbbli, uzviknuo
je gospodin Johannes.
A zatim je poletio Jogellijev vr, a istovremeno i
Johannesov vr. Zatim je nastala guva, jer je tamo
sjedilo nekoliko ljudi iz pregraa Lesheim i iz
predgraa Hein, koji su iskoristili ovu priliku da
jedni drugima razbiju glavu.
Tijekom nastalog nereda pobjegao sam van i pred
vratima susreo stranog turista.
Mi smo vas traili po svim pivovarama i
krmama, priao je strani turist. Johannes je rekao
da mora izravnati neke raune s Jogellijem, koji mu
radi konkurenciju.
Izali smo kroz gradska vrata iz Neuburga.
To je ugodan gradi, rekao je strani turist s
oduevljenjem, kod nas u Wrtembergu sve je
prilino dosadno...
Gle! Takvi su Nijemci i takvi su turistiki vodii u
vapskom gradu Neuburgu nad Dunavom...

povratak na sadraj

PREVEO: HRVOJE SARKOTI

HRVOJESARKOTIC @ GMAIL.COM

19.

I VAN L ANDSMANN - P ESTR

VRSTVY

ULOMAK

Pestr vrstvy su autobiografski roman-prvijenac biveg rudara Ivana Landsmanna. Roman je objavljen
1999. godine i odmah je naiao na oduevljenje kritike. U prvom dijelu romana autor svojim nevjerojatnim
pripovjedakim darom opisuje rudarsku podzemnu svakodnevicu u doba socijalizma, dok je radnja drugog
dijela smjetena u Nizozemsku, gdje autor pokuava stei i na kraju dobiva status politikog azilanta. Prvi
dio romana nije zanimljiv samo zbog rudarskog miljea i marginalnih likova, ve i zbog svoje jezine strane.
Jezik romana sadri brojna obiljeja ostravskog dijalekta, poput gubljenja vokalnih duina i nebrojenih
sonih psovki. Najvei prevodilaki problem bilo je razumijevanje ostravskoga govora, vulgarizama,
rudarske terminologije i slenga te nalaenje njihovih priblinih ekvivalenata u hrvatskom jeziku i
doaravanje nerafiniranog jezika. U prijevodu su potpuno izgubljena obiljeja raznih dijalekata.
Dostali jsme do party novka, njakho Luka
z Perova. Ml strojn prmku, ale jinak stran
pako. Piel na dl, aby vydlal za rok na auto.
Hotov lenec. To, e je blb, nebylo tk poznat.
Byl pr dn po zakolen, ne byl pidlen k nam, a
o havrn neml samozejmn pru. Hned prvn
den, kdy jsme sfrali a svaili, prohlsil: Pnov,
nerad bych vs njak honil do prce, ale j jsem
tady piel proto, abych si vydlal na auto, tak si
myslm, e bychom mohli hned pracovat. To bylo
nco pro ns. , zase jeden chytr!" ozval se
Filipek. Jak posluchej, kolego, jak si tak myslm,
budeme t muset nauit slunmu chovn na dole.
Co se ekne, kdy pijde chlap na elbu?" J nevm." Jak ty nev. Dobr, tak ja ti to eknu. Zda
bh se ekne a pokud chlapa neznme, tak jako
napklad tebe, tak se slun pedstav." Ale nm
v zakolen nic takovho nekali." Jam vam teho
et moc neikali! A pamatuj si, e tu ses dostal do
nejlep osdky v OKR a e my jsme kurva slun
vychovan, odkojen od achty a nemme rdi, kdy
nkdo sprost mluvi, nebo je kurva do pie nevychovan tak jak ty! Kurva. A te se pkn postav do
haptku a slun pozdrav a pedstav se nm
menem." Novek u a nev, co si m o tom
myslet. Pak k: Dobr den, j jsem njak Ludk
z Perova a piel jsem si vyd..." Kurva! Kde m
jak den! Kde ho vidi?! Kurva, tebe kdy foter
robil, tak si asi zapomnl svlect spodaky. A
pijede domu, tak se nech pemrdat!" Ludk byl v
prdeli. A et, aby ti bylo jasn, j sem tvj pedk,
tu Ivan je tvj kombajner a v ppad zavalen i
pedk. Synci su osdka. Teraz mi ekni, co to tam
je na elb." Ludk to hlavou, protoe nev, co
elba je. Jam! Ped tebu! To je elba, ty pitko!"
Ludk se podval do elby a k: Jo bude asi njak
dln kombajn." Jo v e dln. Nejsme v JZD! Ten
kombajn nen aby sis myslel enom tak obyejny.
Ten byl teraz s Ivanem dva roky v Rusku na
Dombase, aby jim ukzal, jak se raz. Co, Ivan?"
Bez
debat,"
km.
Filipek
pokraoval:
Poslouchej! Je to nejnovj typ uren jenom na
rychlorabu a protoe je et v zbhu, tak ho
musme etit a davame jenom pt metru za ichtu,
co je ostuda. Jina bysme davali patnact." Ludk
na to: J, tak to muste urit vichni hodn

U brigadu smo dobili novajliju, nekog Ludka iz

Perova. Imao je srednju strojarsku, ali osim toga
totalni debil. Doao je u rudnik jer je htio u godinu
dana zaraditi za auto. Apsoultni idiot. Nije bilo
teko primijetiti da mu fali koja. Prije par dana je
zavrio dokolovanje i prije nego to su ga stavili
nama, naravno, o rudniku nije imao blage. Odmah
prvi dan kad smo se spustili i jeli, izjavio je:
Gospodo, ne bih vas nikako htio tjerati na rad, ali
ja sam ovamo doao da zaradim za auto, pa mislim
da bismo mogli odmah na posao. To nam se
svidjelo. A tako, opet jedan pametnjakovi! javio
se Filipek. E pa sluaj, kolega, mislim da emo te
morat nauit pristojnom ponaanju u rudniku. to
se kae kad ovjek doe na elo? Ne znam. Ti
ne zna. Dobro, ja u ti rei. Kae se iv bio, a ako
ovjeka ne poznajemo, kao na primjer tebe, onda se
lijepo predstavi. Ali nama na dokolovanju nisu
rekli nita slino. Tamo vam jo hrpu toga nisu
rekli! I zapamti da si dospio u najbolju druinu u
OKR i da nas je aht jebeno dobro odgojio i
othranio i ne volimo kada netko psuje ili je u tri
pike materine neodgojen ko ti! Jebote. A sad tu
lijepo stani u stav mirno i pristojno pozdravi i
predstavi nam se imenom. Novajlija bleji i ne zna
to da misli. I onda kae: Dobar dan, ja sam Ludk
iz Perova i doao sam zaradi... U piku
materinu! Gdje ti vidi dan! Gdje ga vidi?! Jebote,
kad te stari radio, bit e da je fulao rupu. Kad doe
doma, nek te ponovo napravi! Ludk je bio totalno
u kurcu. I jo neto, nek ti ovo bude jasno, ja sam
tvoj elmajstr, ovaj Ivan tu je kombajner, a u
sluaju uruavanja i elmajstr. Momci su brigada.
Aj sad mi ti reci, ta je to tamo na elu. Ludk
okree glavu, jer ne zna to je to elo. Tamo!
Ispred tebe! To je elo, pizdo. Ludk je pogledao u
elo i kae: To je valjda nekakav rudarski
kombajn. Pa fala bogu da je rudarski. Nismo u
kombinatu! I da zna, to nije obian kombajn. Ivan
je s njim bio dvije godine u Rusiji u Dombasu, da
im pokae kako se kopa. Jel, Ivane? Bez sumnje,
kaem. Filipek je nastavio: Sluaj! To je najnoviji
model predvien samo za brzi kop, ali se jo uvijek
razrauje, pa ga moramo tedit i radimo s njim
samo pet metara na smjenu, to je sramota. Inae
bi radili petnajst. Ludk odgovara: O, pa onda vi
20.

vydlat." N, te to je s prachama kapku hori,

kdy zabihame kombajn." A kolik tak asi vydlte?!" No, poslouchej. Kolik si to, Ivan, dobral
tento msc?!" pt se Filipek. J: Ten msc? No,
bez koruny dvacet, estnact tisc osumset." No,
vidi. A ja sem bral cosi kolem trnacti a synci
dobirali po dvanact." No tolik penz jsem nevidl
ani ve snu! Copak s tolika penzma dlte?" No, co
by sme dlali. Jednodue?!" ozval se Tonda. Ja
mam v baraku osm dcek a ty z luftu it nebudu!
Stara je furt b na protialkoholce, nebo s kapavku
v Bohumin. Jarek ten jezdi kadu zimu na Aljaku
okovat ialy a to te nco stoji. Zadarmo ti
kamarade nikdo nic neda. No a tu Petr si bere
kade jaro neplacenu dovolenu a jezdi na
kolekovych bruslach po svt. Kde si to byl Pete
letos?!" pt se Tonda. J? No, letos sem ml
namiene pes Machove jezero a iravu, do
Rakouska k Balatonu, ale jaksi sem si to patn
vypoital s penzama, tak sem se musel v polovin
cest k Brnu vratit." Ludk sedl a ral nam ty
kraviny. Bylo nm jasn, e je to blb na entou.
Ptm se ho: Kolik ti je?" Dvacet sedm," k. Jak
to si enat, n?" Nejsem enat, ale rd bych."
Filipek: A to je kurva jak problem?!" N, na m
njak holky neberou, ale mm jednu u ns
vyhldnutou, jenom je teba odstavit jejho kluka."
Jak ho kurva porvy pod pijok a je to. N?!" Petr
k: Luku, a u sis aspo zadupal?" N, jet
zatm n, ale mm to v plnu. A budu mt auto,
tak to bude pro m snadnj. To pece u se na to
holky dvaj jinak. Jet se potebuji zbavit vyrek
na zdech." Vyhrnul si koilu pes hlavu a vystavil
na ns hbet. ueli na ns sprvn sopky, vech
barev. Filipek prohlsil: Ty, Ludk! Kurva, ty bys
moh s tym tvojim hbetem robit maketu msn
krajiny." No, to je fakt," k Tonda. Nebo by t
nebyl patn npad poloit mu mezi ty sopky
kolejnice, jak su v dtsk stavebnici, a puat mezi
nima vlaek." Ludk si sthl koilu a prohlsil: N,
a taky plavat neumm." Zvedl jsem se a km: Jdu
si udlat drbu." My idem dlat te," prohlsil
Filipek. S Lukem byly pod njak problmy.
Chodil do roboty m dl pozdji, protoe
vystavoval svj hbet slunku, bu na pehrad,
nebo koupaliti. Myslel, e mu slunko vythne ty
jeho sopky. Jednou piel s npadem, e by nebylo
marn, kdyby si podil njakou plachetnici nebo
aspo loku. Jednou na odpoledn ichtu se
pihnal cel rozjaen a hned nm zvstoval
novinu. k: Pnov, je to v suchu! Objevil jsem
na pehrad star odstavenou lo." Filipek mu
k: Teraz se nevykecvej, ekne nm o tym na
dole." Sfrali jsme, posedali si na okory, vybalili
svainy a ekali, co to z Luka vyleze zase za
cypovinu. Filipek mu k: Jak povykldej nco o
tym tvojim kiniku." Ludk spustil: N, to bylo
pnov tak. Pozoroval jsem z kov jeden mileneck
pr, jak se lbou a tak dle. Vak to znte pnov,

svi sigurno puno zaraujete. Pa, sad je para mrvu

manje, otkad kad radi kombajn. A koliko
otprilike zaraujete?! Pa sluaj. Ivane, kolko si
skupio ovaj mjesec?! pita Filipek. Ja: Ovaj
mjesec? Pa, bez krune dvadeset, esnaest tisua
osamsto. Eto vidi. A ja sam skupio neto oko
etrnajst, a momci su skupili po dvanajst. Pa
toliko novaca nisam vidio ni u snu! to radite s
tolikim novcima? Pa to da radimo.
Jednostavno?! javio se Tonda. Ja doma imam
osmero klinaca, a oni ne ive od zraka! ena je
stalno il na odvikavanju od alkohola il s gonorejom
u Bohuminu. Jarek ide svake zime na Aljasku
cijepit gusjenice, a to isto neto kota. Badave ti,
prijatelju, niko nita nee dat. A Petr, ovaj ovdje,
svake godine uzima neplaeni godinji i vozi se
svijetom na roulama. Petre, di si bio ljetos?! pita
Tonda. Ja? Pa, ljetos sam planirao preko
Machinog jezera i irave do Austrije na Balaton, al
sam nekako loe rasporedio novce pa sam se morao
vratit na pol puta do Brna. Ludk je sjedio i gutao
te bedastoe. Bilo nam je jasno da je budala na
entu. Pitam ga: Koliko ima godina? Dvadeset
sedam, kae. Znai oenjen si, jelda? Nisam
oenjen, ali rado bih se enio. Filipek: A u kurac,
pa ta je to problem?! Pa, mene cure nekako
nee, ali naao sam jednu kod mene doma, samo
treba maknuti njenog deka. Jebote, pa onda mu
zavrni vratom i to je to! Petr kae: Ludku, si
dosad barem ta pojebo? Pa, zasad jo nisam, ali
planiram. Kad budem imao auto, bit e mi lake.
Ipak onda cure na to gledaju drukije. Jo se
trebam rijeiti osipa na leima. Dignuo je koulju
preko glave i okrenuo nam lea. U nas su gledali
pravi mali vulkani, svih boja. Filipek je rekao:
Ludk, ovjee! U kurac, ta tvoja lea bi mogla bit
maketa mjeseeve povrine. Da, ta je, je, kae
Tonda. Moda ne bi bilo loe stavit mu one male
tranice meu te vulkane i putat tuda vlaki.
Ludk je skinuo koulju i rekao: Da, i ne znam
plivati. Ustao sam i kaem: Idem ja obaviti
odravanje. I mi idemo na poso, ree Filipek. S
Ludkom smo stalno imali problema. Na posao je
dolazio sve kasnije i kasnije jer je na nasipu ili na
kupalitu izlagao lea suncu. Mislio je da e mu
sunce izvui te njegove vulkane. Jednom se pojavio
s idejom da bi se isplatilo nabaviti nekakvu
jedrilicu ili barem brodi. Jednom je na
popodnevnu smjenu dojurio sav razdragan i
odmah nas obavijestio o novosti. Kae: Gospodo,
dola maca na vratanca! Naao sam kod nasipa
stariji naputeni brod. Filipek mu kae: Aj sad ne
seri sad, priat e nam o tome u rudniku. Sili
smo, sjeli uz rub ela, izvadili fasung i ekali koje e
sad sranje izvaliti Ludk. Filipek mu kae: Daj
priaj nam neto o toj tvojoj krstarici. Ludk je
poeo: Pa, gospodo, bilo je to ovako. Iz grmlja sam
promatrao jedan ljubavni par, kako se ljube i tako
to. Pa znate o emu se radi, ne? Javio se Tonda:
21.

n?" Ozval se Tonda: My to znme, ale hor to je s

tebu! U ses nkdy cucal s njakou babu?" N,
krom m mmy jet n." A cycek si u drel v
ruce?!" Petr k: Jo v, e nedrel." Ludk, a
piu u si lizal?!" pt se Filipek. Kurva to je
nejvt slast a ma to svoje vhody. Posluchej! To
musi nechat babu chodit aspo trnct dni v
jednch galatkch, a se ji to piisko poadn
zapai. Tak to robim ze svoju staru. Kdy se kolem
ni zainaju slitavat muchy a posedvat po ni, tak
poznam, e je pravy as. Kupim litr vina, dcka
polu do kina a orgie mou zaat. A teraz dobe
posluchej. Stara se vyvali na gau u svleena do
saga, enom ma na sob galatky, nebo o to se u
staram sam. Nesm na to jit zas njak moc divoko,
nebo se ti moe stat tak jak raz mi, e sem chtl
stare im jak nejrychleji servat galatky a neuvdomil sem si, e mla chlupy pilepene na nich.
Porval sem a stara zajaela, jak by ju do ni igla
osa. Kurva drim galatky v ruce, umim se ji na
pitku a teraz nevim, co si mam o tym vechnym
myslet. Pitku mla holu, jak mala dvucha.
Podivam se do galatek a vidim v nich krasnu pitku
aji s peinku. Ale o to tu nejde. Teraz dobe
posluchej, nebo pide to nejdleitji." Ludk
sedl a s polootevenou hubou poslouchal
Filipkov vmysly. Zabere si do ruky skrojek
chleba nebo housku, to u zlei na tob, co ma
radi, roztahne ji krovy a prkrat polize. Potom ji
zajede skrojkem nebo housku za krovy, kde je
teprve to nejlepi. Kamarade, nejlepi francusky
syr moe it klidn do prdele! Ti dny ped tym, ne
dycky staru rozbalim, neeru, aby sem to poadn
vychutnal. Nerobim to skrz lizaky, ale skrz teho,
aby sem si raz za as pomakoval." Myslel jsem si,
e Lukovi bude z toho patn, ale nic to s nm
neudlalo. Mon, e by si s chut poslechnul jet
njakou nechutnou phodu. Ozval se Jarek: Co
mu to vechno vyklada! On to stejn nikdy nebude
potebovat. Vidi sam, e nevi ani jak pitka dycha."
Ty, Ludk!" ozval se Petr. Ty bys myslim pomrdal
aji smr na kole, co?" km: Hoi, nechte ho
dovykladat. Tak Ludk, mluv, jak to bylo dle.
Pozoroval si ty dva a co bylo dal?" No a pak vstali
a li k njak loce. On ji pevrtil a podepel njakou vtv a pak nevm, protoe dno loky bylo
obrcen ke mn." A co si, Ludk, mysli, e tam
spolu robili?!" To je tko ct, protoe jsem nic
nevidl." Ty si kvadr cypa!" ozval se Tonda. Ludk
pokraoval: No a asi tak po pl hodin odeli.
Zaujala m ta loka, tak jsem si ji el prohldnout.
Zjistil jsem, e je ve znan patnm stavu a mus
se nutn opravit, protoe nen schopn plavby. Ale
to nebude takov problm ji opravit." Filipek:
Dobe, Ludk, a co je na ni patneho?" No,
vespod m dru, po bocch pr trhlin a drky na
vesla jsou uvolnn." Kurva, to tam lei po
Nmcach!" prohlsil Petr. A jak to chce dt do
kupy?!" ptm se. Seenu si patin nad a t

Mi to znamo, al ne znam za tebe. Jesi se ve balio s

nekom enskom? Osim s mamom, ne, jo nisam.
A drao si sise?! Petr kae: Pa zna i sam da
nije. Ludk, a jesi lizao piku?! pita Filipek.
Jebote, to je najvei gut i ima svoje prednosti.
Sluaj! ena nek ti je barem etrnaest dana u istim
gaama, da joj se pizduljak poteno upari. Ja tako
radim sa svojom enom. Kad ponu muhe letjet
oko nje i sjedat na nju, onda znam da je pravo
vrijeme. Kupim litru vina, djecu poaljem u kino i
orgije mogu poet. A sad dobro sluaj. Stara se
izvali na kau ve gola do koe, ima na sebi samo
gae, jer se o tom brinem sam. Ne smije na nju i
previe divlje, jer bi ti se moglo desit isto ta i meni
kad sam joj htio na brzinu strgat gae i nisam vidio
da su joj se dlake zalijepile za njih. Povukao sam ih,
a ova je vrisnula ko da ju je u nju ubola osa. Jebote,
drim gae u ruci, gledam joj u pizdu i ne znam to
da mislim. Pizda joj je bila gola, ko maloj curici.
Pogledam u gae i vidim u njima krasnu pizdu i
malu stazicu. Al to sad nije bitno. Dobro sluaj, jer
dolazi ono najvanije. Ludk je sjedio i s
poluotvorenim
ustima
sluao
Filipekove
izmiljotine. Uzme u ruku komad kruha ili
pecivo, ovisi to vie voli, rairi joj muf i par puta
lizne. Nakon toga poe kruhom ili pecivom
dublje u muf, gdje je ono najbolje. Prijatelju, ma
najbolji francuski sir moe ravno u pizdu materinu!
Tri dana prije nego to enu razmotam nita ne
jedem, da mogu poteno uivat. Ne radim ja to da
je poliem, nego ono, da tu i tamo gutam. Mislio
sam da e Ludku biti muka od toga, ale nije mu
bilo nita. Moda bi rado posluao jo koju
neukusnu zgodu. Javio se Jarek: ta mu to sve
pria! Ionako mu to nikada nee trebat. I sam
vidi da ne zna ni kakav pica ima miris. Ej,
Ludk! javio se Petr. Ja bi rekao da bi ti prasnuo i
smrt na bicklu, jelda? Kaem: Deki, pustite ga
da dovri. Ludk, priaj, to je bilo dalje. Gledao si
to dvoje i to je bilo onda? Pa onda su ustali i
otili do nekakvog brodia. On ga je prevrnuo i
podmetnuo nekakvu granu, i dalje ne znam jer je
dno brodia bilo okrenuto prema meni. Ludk, a
ta ti misli, ta su oni tamo radili?! Teko je to
rei jer nisam nita vidio. Ti si stvarno revijski
idiot! javio se Tonda. Ludk je nastavio: I tako,
nakon oko pola sata su otili. Zainteresirao me taj
brodi pa sam ga iao pogledati. Shvatio sam da je
u poprilino loem stanju i da se mora obavezno
popraviti, jer nije sposoban za plovidbu. Ali nee to
biti tako veliki problem, popraviti ga. Filipek:
Dobro, Ludk, a ta na njemu ne valja? Pa, ispod
ima rupu, na boku par pukotina i nosai za vesla su
rasklimani. O jebote, to su jo vabe tamo
pustili! rekao je Petr. A kako to namjerava
sklepati?! pitam. Nabavit u potreban alat i jo
nekakvu boju i krenut u u popravak. Za etrnaest
dana bi sa svime skupa trebao biti gotov.
Razmiljao sam i o tome da od njega napravim
22.

njakou barvu a pustm se do opravy. Bhem

trncti dn bych ml bt se vm vudy hotov.
Taky jsem uvaoval o tom, e z toho udlm
plachetnici, co by bylo daleko lep a taky vhodnj, protoe by odpadla prce s veslovnm." Ty,
Ludk!" ozval se Tonda. Poslouchej!" No, co je?"
Do iti mi nafukej!" Ty, kurva, sem zvdavy, esi
nas te kapku povozi?" ozval se Filipek. No
samozejm, e ano." Ty a nebude nas do teho
tvojeho kiniku jaksi moc?" pt se Petr. Filipek: A
emu si mysli, e moc." No, kdyby sme se
pekotili a Ludk neumi plavat." J: No ja, on
vlastn neum plavat! To se bude muset v co jak
nejkratim ase nauit!" Jo je v podku," k
Petr, ale kde se to nau? Kdo m as se s nim
tahat kady den po pehrad nebo koupaliu?"
Vzpomnl jsem si na podnikovou saunu, kde byl
celkem dost velk bazn. km: Tonda, b k
telefonu a zjisti, jak to tam funguje." Filipek: Ty,
Ludk, my se tu s tebu sereme jak mama s tatu a co
kdy ti ktersi tu tvoju lo, nebo co to je, ukrade."
O to jsem se patin postaral! Ta je v bezpe.
Zathl jsem ji do kov a zamaskoval vtvema! Tu
nikdo nenajde." Jarek: A to bude kad den jezdit
autobusem s vercajkem sem a tam?" N, ten si
nechm schovan pod lod!" Dobe a jak to bude
dlat s tu opravu? To bude vdycky loku smkat
s tych koku ven a potom zas zpatky?" N,
vymtm si msto v kovinch a budu pracovat
tam!" km: Ale to ti moc nepomoe, protoe su
przdniny a lid je na pehrad jak nasranch,
take t bude kad vidt co tam dla." Ale
nebude! To j se zamaskuju vtvema." Filipek:
Kurva na co?! emu by se maskoval, ten moe
robit klidn aji tak! S tym jeho hbetem, jak se
postav zadem ku vod, tak nikdo nic nepozna, bo
ho ma jak chameleon. Jedin, co by se mohlo et
stat, e by si ho moh nkdo splest s jakusi vodn
bestyju nebo jetrem." Tonda se vrtil a k: Jak
to je hoi v prdeli, v saun je do konca msica
zavene. Maju dovolenu." Kurva, co vil," k
Filipek. Ludk posmutnl a ltostiv se na ns dval
a vil, e nco jet vymyslme pro jeho zchranu.
Petr: Ja si myslim, e by nebylo marne, kdyby sme
Lukovi udlali prvni njaky takovy vycvik na
suchu a potom jak se oteve sauna, tak v ni."
Kurva, jak ho chce nauit plavat na suchu," k
Filipek. Tu je dleite, aby se nauil plavat aji pod
vodu!" Tonda: Ludk, to si takov cyp, e ses
nenauil plavat? Co ty vbec umi?! Plavat neumi,
kuit, nekui, pit, nepije, dupat, nedupe. Co si
robil, jak si byl maly. Te, aby sme t tu na suchu
uili plavat." km Filipkovi, e by jsme se mli
chytit roboty, protoe jsme se zas zakecali na
Lukv et. km: Posluchej, zrobime si svoje a
potom budem Luka uit plavat." Kdy jsem vyjel
tet metr a chtl cofat s kombajnem, aby jsme
mohli zabudovat, tak jsem se zahrabal housenkama
do povy. Kluci m museli podkldat devama pod

jedrilicu, to je puno bolje i praktinije, jer nema

posla s veslanjem. Ej, Ludk, sluaj! javio se
Tonda. Molim? Opalim te golim! U kurac, ba
me zanima oe li i nas mrvu provozat? javio se
Filipek. Pa naravno da hou. Ej, a nee nas bit
puno za tu tvoju krstaricu? pita Petr. Filipek: Pa
zato misli da e nas bit puno? Pa kad bismo se
prevrnuli, a Ludk ne zna plivat. Ja: Pa da, on
zapravo ne zna plivati! To e morati u najkraem
roku nauiti! Da, u redu, kae Petr, ali gdje da
to naui? Ko ima vremena natezat se s njim po
nasipu il na kupalitu? Sjetio sam se da firma ima
saunu sa solidno velikim bazenom. Kaem: Tonda,
daj skoi do telefona i pitaj ih kako to funkcionira.
Filipek: Ej, Ludk, mi tu sad seremo s tobom ko
mama s tatom, ali ta ako ti netko ukrade taj tvoj
brod ili ta to ve je. Za to sam se prikladno
pobrinuo! Na sigurnom je. Odvukao sam ga u
grmlje i zamaskirao granama! Nitko ga nee nai.
Jarek: I ta, ti e svaki dan autobusom i tamo i
nazad i vu alat sa sobom? Ne, ostavit u ga
sakrivenog ispod broda! Dobro, a kako e ga
popravljat? Namjerava brod stalno izvlait iz tog
grmlja van i onda kasnije opet vu natrag? Ne,
napravit u si mjesto u grmlju i tamo u raditi!
Kaem: Ali to ti nee puno pomoi, jer su praznici
i ljudi je na nasipu kao govana, tako da e svatko
vidjeti to tamo radi. Ma nee! Ja u se
zamaskirati granama. Filipek: Jebote, pa zato?!
Zato da se maskira, on moe i na miru radit! S tim
njegovim leima, kad se okrene od vode nitko ga
nee vidjet, ima lea ko kameleon. Jedino bi se
moglo desit da ga neko zamijeni za nekakvo vodeno
udovite ili gutera. Tonda se vratio i kae:
Momci, zajebite stvar, sauna je zatvorena do kraja
mjeseca. Imaju godinji. U kurac, ta sad, kae
Filipek. Ludk se rastuio, alosno gledao u nas i
nadao se da emo izmisliti jo neto za njegovu
sigurnost. Petr: Ja mislim da ne bi bilo loe da
Ludku prvo napravimo nekakvu vjebu na suhom,
pa kad se otvori sauna, onda u nju. U kurac, kako
ga misli nauit plivat na suhom, kae Filipek. Pa
bitno je da naui plivat i pod vodom! Tonda:
Ludk, pa ta ti takav kreten da nisi nauio plivat?
ta ti uope zna?! Plivat ne zna, puit, ne pui,
pit, ne pije, jebat, ne jebe. ta si koji kurac radio
kad si bio mali. Da te mi sad tu na suhom uimo
plivat. Kaem Filipeku da bismo se trebali uhvatiti
posla jer se opet tu zajebavamo na Ludkov raun.
Kaem: Sluaj, ajmo napraviti svoje i onda emo
Ludka uiti plivati. Kad sam proao trei metar i
htio se kombajnom vratiti u rikverc da moemo
podgraditi, gusjenicama
su mi se zakopale
podlogu. Deki su mi morali podmetati daske pod
gusjenice da se mogu pomaknuti. Zajebavali smo se
s time nekih sat vremena, dok nisam stigao na
tvrdu podlogu. Bio sam na nekih osam metara do
ela. Ispred mene je bila rupa irine od oko pet
metara. Morali smo donijeti plijevu i popuniti je.
23.

housenkama, abych se hnul. Srali jsme se s tm asi

hodinu, ne jsem se dostal na tvrdou povu. Dostal
jsem se asi osm metr od elby. Pede mnou byla
asi ptimetrov mulda. Musely se nanosit ezanky
a muldu zahzet. Vidm Filipka, jak nese v ruce
njak star ldovk a plh se mi pes kombajn.
Potom zaal v muld mit hloubku. Myslel jsem,
e zjiuje, kolik bude jet teba nanosit deva. Pak
piel ke mn a k: Ty, Ivan posluchej, kdy se
tak diva na tu uru ped nama, tak ti to nic
neika?" umim na nho a km: k! Je to
pkn zadupane, pochybuju, e se do ichty vubec
dostanu na elbu." No prv!" k Filipek. Jak u
je to tak zadupane, tak m napadlo, e by to nebyl
patn bazen pro Luka. Napusti tu uru vodu a
je to." km: Kurva, vi, e to nen patny
napad?! Ale pochybuju, e on tam do teho svinstva
vleze!" Ale vleze! To ja u ho spracuju, nic se
neboj!" Seskoil jsem z kombajnu a li jsme k
Lukovi, kter sedl na zchranskch pytlch a
funl jak lokotka. Ptm se: Co mu je?" Ale nic,
enom sme uili tu, Luka, jak se plave," k Petr.
A ide mu to celkem dobe." km: Jak se mi,
Luku, pochlub!" Ludk vstal, poloil se bichem
na pytle a zaal plavat prsa. Filipek zaval: Kurva,
esi chce tak plavat aji ve vod, tak to daleko
nedoplave! A te plavej kraula." Ludk zaal
sebou hzet, fakt, jak ryba na suchu. Prkrt se s
nm pytle pevrtily, nebo z nich spadnul sm, ale
nevzdval se. Pot se z nho jenom inul. Filipek:
Kurva, temu ika njake plavani?! B za roh a
tam se vyfackej! To moja stara plave lepi." To
nen ono, na suchu. Kdyby to bylo ve vod, tak to je
zase nco jinho," hjil se Ludk. No, esi chce,
tak to moem zkusit aji ve vod. Ale to v, nen tak
ist jak na pehrad, ale je zase lep ne na
koupaliu, kde se kad vychi." No, to by mi
nevadilo, e je trochu vc pinav." Tak se seber a
po za nama." Cel parta jsme li ke kombajnu.
Kluci jet o niem nevdli, co to je na Luka
pichystan. Skoil jsem za kombajn, spustil lafetu
a povolil koleko postiku na doraz. Mulda se
zaala rychle plnit. Kdy byla pln, Filipek k
Lukovi: Tak co, jak se ti libi bazen?!" Ludk
mlel a bylo vidt, e se mu do t movky moc
nechce. Kurva, nad im et pemyla?! Svlikej se
do saga nebo do trenek a skakej tam. A se s tebu
na pehrad pevrti ten tvj kuner, tak tam u se
t nikdo nebude ptat, esi umi nebo neumi
plavat." Ludk se zaal pomalu svlkat. Filipek pomil ldovkem hloubku. Mulda byla asi kolem
titvrt metru hlubok. Na povrchu plavaly ern
pny a s pirovnnm s Ostravic byl Lukv bazn
jet asi tak dvakrt hor. Ludk u stl ped
baznem nah, ale nemohl pod najt odvahu, aby
do nho vstoupil. Kurva, vidm, e se ti tam jaksik
nechce," k Filipek. Esi chce osvit, tak si
ekni!" N, to by bylo myslm lep." Tak se
postav ped lafetu a Ivan na tebe pust postik. Ma

Vidim Filipeka kako nosi u ruci nekakvu staru

ipku i penje mi se preko kombajna. Poeo je
mjeriti dubinu rupe. Mislio sam da provjerava
koliko jo treba dovui drva. Doao je do mene i
kae: Ej, Ivane, sluaj, dok gleda u tu rupu ispred
nas, nita ti to ne govori? Gledam u njega i kaem:
Govori! Da je to jebena pizdarija, sumnjam da u
do kraja smjene doi do ela. Pa da! kae
Filipek. Kad je ve sve u kurcu, palo mi je na
pamet da to ne bi bio lo bazen za Ludka. Pustimo
vodu u tu rupu i to je to. Kaem: O jebote, zna
da to nije loa ideja?! Ali sumnjam da e on ui u to
sranje! Ma oe! Ja u to rijeit, nita se ti ne boj!
Skoio sam s kombajna i otili smo do Ludka, on
je sjedio na vreama od ekipe iz zatite i puhao kao
parnjaa. Pitam: to mu je? Ma nita, samo smo
uili Ludka kako se pliva, kae Petr. I ide mu
sasvim dobro. Kaem: Ajde, Ludk, pohvali mi
se! Ludk je ustao, legao trbuhom na vree i poeo
plivati prsno. Filipek je zaurlao: U piku materinu,
ako tako misli plivat i u vodi, daleko e sti! A sad
plivaj kraul. Ludk je poeo mahati iza sebe,
stvarno kao riba na suhom. Par puta su se vree s
njim prevrnule ili je s njih pao sam, ali nije se
predavao. Znoj je curio s njega. Filipek: U kurac, ti
to zove plivanjem?! Bjei iza ugla i naamaraj se!
Moja ena pliva bolje od tebe. Nije to to na
suhom. Kad bih bio u vodi, bilo bi to neto drugo,
branio se Ludk. Pa, ako hoe, moemo probat i
u vodi. Zna, voda ovdje nije ista kao na nasipu,
ali ipak, bolja je nego na kupalitu, tamo svi
piaju. Pa, nije mi bitno ako je malo vie prljava.
Onda se dii i doi za nama. Cijela brigada je ila
prema kombajnu. Momci jo nisu znali to smo
pripremili za Ludka. Skoio sam iza kombajna,
upalio lafetu i odvrnuo ventil vode na maksimum.
Rupa se poela brzo puniti. Kad je bila puna,
Filipek kae Ludku: ta kae, jel ti se svia
bazen?! Ludk je utio, vidjelo se da mu se previe
ne ide u tu piaku. A u kurac, ta se sad
premilja?! Skidaj se do gola ili u gae i skai. Kad
se na nasipu ti i tvoja kuna prevrnete, nitko te
nee pitat jel zna plivat il ne. Ludk se polako
poeo skidati. Filipek je ipkom izmjerio dubinu.
Lokva je bila duboka oko trietvrt metra. Na
povrini je plivala crna pjena i u usporedbi
s Ostravicom, Ludkov bazen je bio nekih dva puta
gori. Ludk je ve stajao gol pred bazenom, ali nije
mogao skupiti hrabrosti da u njega ue. U kurac,
vidim da ti se neto ne da, kae Filipek. Ako ti
treba osvjeenje, reci! Pa, mislim da bi to bilo
bolje. Onda stani pred lafetu, a Ivan e pustit
mlaz na tebe. Tu ti je bolje nego u sauni, a ti jo
neto izmilja. Ludk je stao pred lafetu i ja sam
na njega pustio mlaz vode. Voda iz cijevi sama po
sebi nije bila hladna, a u bazenu je bila jo toplija.
Zaustavio sam mlaz i Ludk je stao na rub bazena.
Trebali bismo ga malo nauit i skakat na glavu,
ha? kae Petr. Aj, Ludku, ajde! Pretklonio se,
24.

to tu lepi ne v saun a furt si nco vymyla."

Ludk se mi postavil ped lafetu a j jsem na nho
pustil sprku. Voda z potrub nebyla sama o sob
studen a v tom baznu byla jet teplej. Zastavil
jsem postik a Ludk se postavil na kraj baznu.
Mli bysme ho nauit aji trochu skakat po hlav,
n?" k Petr. No, tak Luku do toho!" Pedklonil
se, ruce dal ped sebe a volnm pdem se porouel
do t umpy. Voda se rozstkla a zavela se za nm
i s pnama. Kdy se vynoil, nebylo vidt nic ne
blmo o a zuby. To je docela fajn," prohlsil.
Filipek na to: A co si mysli, e by sme ti pipravili
njaku hnujuvku, nebo co?! A teraz uka, co ses
nauil na suchu! Vymluval ses, e ve vod to bude
lepi, tak sme zvdavi!" Ponoil se do tch sraek a
snail se plavat prsa. Na tom suchu mu to lo pece
jenom lp. Uplaval v t hustot asi dva metry a
ztratil se v n, jak kdy hod do baziny utr. Kdy
se vynoil a otepal, Petr k: No, Luku, to jsi
m ale zklamal. J t to um na suchu tak dluho a
ve vod si upln bezmocn!" J za to nemu! Ono
je to njak hust." A ml pravdu, protoe jak se
tam hzel a matlal, uheln dr se promchala s tou
trochou vody a bylo z toho bahno. A te zkus
kraula!" Zkouel to, ale po pr plcnut rukama se
zase ztratil. Vdycky kdy se vynoil, vypadal jak
njak nestvra. Tonda mu k: Ludk! Jak
dlouho vydri pod vodu?" J nevm! Jet jsem to
nikdy nezkouel." Tak dobe, my ti to stopnem na
hodinkach." Petr vythl z kapsy hodinky a k: A
ti eknu te, tak se potopi. Pipravit se, pozr,
te!" Ludk se ponoil, jenom mu z toho bahna uel hbet. Sopky na nm byly obalen lesklm ernm bahnem a Ludk se podobal hrochovi. U byl v
tom bahn skoro minutu a nevynooval se. Zaali
jsme mt obavy, aby se mu nco nestalo. Filipek do
nho ouchnul ldovkem. Vymrtil se z toho bahna a hluboce se nadechnul. Petr k: Jsi dobr,
vydrel si dluho, ale pod vodu ti to je hovno
platne!" Bylo u kolem pl druh a to byl n as jt
pomalu k acht. km: Luku, vylizej z te
mouvky a j t trochu osprchuju." U? Tak brzo?
Pojte se hoi taky plouchnout! To je pln
senzace." B z tama do pie, bo potebujeme jet s
kombajnem do elby!" Ludk zklaman vylezl a
postavil se mi ped lafetu. Silnm proudem vody
jsem ho ostkal. Pak jsme nahzeli deva, kter
kluci mli pipraven, do baznu a j jsem pomalu
jel na elbu. Jarek se ptal Luka: Tak co, jak se ti
to lbilo? Fajn?! To v, e to bylo prma. Ivan!
Ztra mi udl taky bazn?!?"
Jednou, kdy jsem piel na non ichtu,
obstval u seku neobvykl typ. Byl mal zavalit
postavy, na hlav ml irk a kouil doutnk.
Pohupoval se na krtkch nohch a tvil se, jako
e mu je vechno u prdele. Z seku vyel tajgr a
k: Tady ten chlap bude chodit k vm jako hlda
psu. Kdysi dlal u na acht, take nco zn. Jak
se jmenujete?" pt se ho tajgr. Chlapk si pothl ze

ruke stavio pred sebe i slobodnim padom uronio u

tu septiku jamu. Voda i pjena su se zatvorile iza
njega. Kad je izronio, vidjele su mu se samo
bjeloonice i zubi. Ovo je sasvim okej, rekao je.
Filipek na to ree: A ta si ti mislio, da emo ti
napravit neku lokvu s gnojem?! A sad pokai ta si
nauio na suhom! Izmotavao si se da e u vodi bit
bolje, sad smo svi znatieljni! Zaronio je u ta
govna i pokuavao plivati prsno. Na suhom mu je
ipak ilo bolje. U toj barutini je otplivao nekih dva
metra i nestao u njoj, kao kad baci oder u
movaru. Kad je izronio i otresao se, Petr kae: Pa,
Ludku, malo si me razoarao. Ja te toliko dugo
uim na suhom a u vodi si potpuno zakurac! Pa
to da radim! Voda je nekako gusta. I imao je
pravo, jer kako je u njoj hodao i padao, ugljena
praina se izmijeala s to malo vode i nastalo je
blato. A sad pokuaj kraul! Pokuao je, ali nakon
par zamaha rukama opet je nestao. Svaki put kad
bi izronio, izgledao je kao nekakva neman. Tonda
mu kae: Ludk! Koliko dugo moe izdrat pod
vodom? Ne znam! Nisam to jo nikada pokuao.
Pa probaj, mi emo ti topat. Petr je iz depa
izvukao sat i kae: Kad ti kaem sad, zaroni.
Priprema, pozor, sad! Ludk je zaronio, iz tog
blata su mu strala samo lea. Vulkani na njegovim
leima ve su bili omotani svjetlucavim crnim
blatom i Ludk je izgledao kao nilski konj. Bio je u
tom blatu skoro minutu i nije izranjao. Poeli smo
se bojati da mu se nije to desilo. Filipek ga je
bocnuo ipkom. Iskoio je iz blata i duboko
udahnuo. Petr kae: Dobar si, dugo si izdrao, ali
to ti pod vodom kurca vrijedi. Bilo je ve oko pola
dva i vrijeme da se polako vratimo na aht. Kaem:
Ludku, izai iz te piake, malo u te oprati.
Ve? Tako brzo? Momci, bunite se i vi! Ovo je
super. Goni se u kurac, moramo s kombajnom na
elo! Ludk je razoarano izaao i stao pred lafetu.
Polijevao sam ga jakim mlazom vode. Nakon toga
smo u bazen nanijeli drva to su ih momci
pripremili i ja sam polako iao na elo. Jarek je
pitao Ludka: Pa, reci, kako je bilo? Svidjelo ti
se? O da, bilo je super! Ivane! Hoe mi i sutra
napraviti bazen?!?

Jednom kad sam doao na nonu smjenu, na

direkciji je stajao neobian tip. Bio je malen i
nabijen, na glavi je imao iroki eir i puio je
cigaru. Premjetao se na kratkim nogama i pravio
se da mu se jebe za sve. Iz direkcije je izaao tajger
i kae: Ovaj e raditi s vama kao kontrolor trake.
Jednom je radio na ahtu, pa neto zna. Kako se
zovete? pita ga tajger. Lik je povukao iz smrdljive
25.

smradlavho doutnku a vyfoukl dym tajgrovi do

huby a k: M jmno je Dony zabijk." tajgr
te nevdl, co si m o tom myslet. No, to bude asi
njak vae pezdvka, n? Ale j se vs ptm, jak
je vae prav jmno." Dony k: Kurva! To su
njak starosti. Ptm se t ja, jak se menuje tvoja
stara?! Ty m tu nebude vyslychat, od teho su ini."
Nezd se vm, e jste trochu drz?!" Chlapk se
piblil k nmu hubou asi deset centimetr, pothl
z doutnku, postavil se na piky, foukl mu kou do
o a k: N." Pak prohlsil: Kurva, dneska na
tym svt chodi kde jaky zvdavy tramp." tajgr se
otoil a el na sek pro ichtovnici, aby si zjistil
jmno Donyho zabijka. Piel se ichtovnici a
znovu se ho pt: Jak mte slo znmky?" Dony
k: Hadej! Moe tikrt!" tajgr byl z nho
hotovy. km Donymu: Dony, ty urit nev,
kde je n revr, co? My t pokme ve svainrn,
abys nezabloudil." Tak dobe. Ja si zajdu kupit do
kantyny jakesi to bahno na dul a vy m tam
pokejte." tajgr k: Vte o tom, e se na dole
nesm konzumovat dn alkohol?!" Ty mon ne,
ale ja mou," odpovdl Dony. A kdyby sem se
vysral tu ped ty dvee, tak ti je po tym co hovno!"
Otoil se a el do kantny. tajgr mi k: S tm
chlapem to nebude jenom tak. Bu je ibl, nebo
oral. To nen mon, co nm to tu na achtu
poslaj za lidi. Za chvilku, aby se lovk bl otevt
si hubu. Jestli to tak pjde dl, tak pestoupm do
dlnickho stavu. Kdo se m furt otravovat a
rozilovat. Kad den jsem od nkoho zdupan.
Jestli ne od hav na dole, tak od Pavla nebo
oralho Klimi." km: M recht, vyser se na to
a m klid." ekali jsme na Donyho ve svainrn
a njak dlouho se neobjevoval. Pak jsme ho vidli,
jak se kolbavou chz bl k nm a z kad kapse
mu trelo hrdlo bubka. Bez povimnut peel kolem ns. Zakiel jsem: Dony!" Otoil se a k:
J sem vs, kurva, nepoznal." km: Dony, ml
by sis ty bubky kapku zamaskovat, protoe u
achty maj zchranai dozor a bubaky ti zabavi."
Mam jich v pii!" Nedupej, dej to sem, my ti ty
bubaky vemem do kabel." Dal si ct a kad jsme si
dali do kabele jednoho. Svainu si nebere?" ptm
se ho. Seru jim na jejich svainu! A si ju stri do
prdele. Mysli, e se chcu otrut?" U seku ml
Dony na sob rolk, take mu nebylo vidt jeho
tetovn na krku, kde ml neumleckm psmem
vytetovan: zde podezat. Sfrali jsme a Dony
celou cestu do revru mamral, e to vechno stoj za
hovno, e mu bylo lepi atd. V revru jsme zasedli
ke svainm a bhem jdla jsem se Donyho
vyptval na jeho ivot. S ochotou odpovdal.
Dozvdli jsme se, e ne nastoupil na achtu, tak
dlal njak as u technickch slueb Havova jako
popel, odkud ho za patnou pracovn morlku a
nevhodn chovn k nadzenm vyhodili. km:
Dony a jak se vbec menuje?! My hovno vme,
jak ti mme mluvit. tajgrovi si to neek. Pro? Je

cigare, puhnuo dim tajgeru u facu i kae: Moje

ime je Doni ubojica. tajger nije znao to da o
tom misli. To vam je valjda nekakav nadimak, ne?
Ali ja vas pitam koje je vae pravo ime. Doni
kae: U kurac! ta se brine. Reci ti meni kako se
zove tvoja ena?! Nee me ispitivat, ima tko da to
radi. Ne ini vam se da ste malo drski?! Lik mu
se unio u lice na nekih deset centimetara, potegnuo
iz cigare, stao na prste, puhnuo mu dim u oi i
rekao: Ne. I izjavio: U pizdu materinu, otkud
ispadaju svi ovi znatieljni jebivjetri. tajger se
okrenuo i otiao na direkciju po listu radnika da
sazna ime Donija ubojice. Doao je s listom i
ponovno ga pitao: Koji vam je evidencijski broj?
Doni kae: Pogaaj! Moe i triput! tajger je
bio gotov. Kaem Doniju: Doni, ti sigurno ne
zna gdje je na revir, jelda? Priekat emo te u
kantini, da ne zaluta. Dobro. Ja u oti u kantinu
uzet jo par piva za u rudnik, vi me tamo
priekajte. tajger kae: Znate da se u rudniku ne
smije konzumirati nikakav alkohol?! Ti moda
ne, ali ja mogu, odgovorio je Doni. ta to tebe
boli kurac, ako ou, mogu se i posrat tu pred
vrata! Okrenuo se i otiao u kantinu. S ovim
likom nee biti lako. Ili je lud, ili pijan. Ne vjerujem
kakve nam ljude alju na aht. Jo malo pa e se
ovjek bojati otvoriti usta. Ako e to i dalje ii
ovako, prijei u u radniku klasu. to da se tu
stalno ivciram i uzrujavam. Svaki dan me netko
jebe u guzicu. Ako ne rudari u rudniku, onda Pavel
ili pijani Klima. Kaem: Ima pravo, zajebi to i
bit e na miru. ekali smo Donija u kantini i
nekako dugo se nije pojavljivao. Onda smo ga
vidjeli kako se njiuim korakom pribliava, iz
svakog depa mu je stralo grlo od boce. Proao je
kraj nas da nas nije primijetio. Viknuo sam:
Doni! Okrenuo se i kae: U kurac, nisam vas
prepoznao. Kaem: Doni, trebao bi mrvu
zamaskirati to pivce, na ahtu e ti ga uzeti ovi iz
zatite. Ma jebe mi se za njih! Ne seri, daj to
ovamo, stavit emo ga u torbe. Posluao je i svaki
smo u torbu stavili jednu bocu. Nee uzeti
fasung? pitam ga. Nek se jebu oni i njihov usrani
fasung! Nek si ga nabiju u upak. Misli da se ou
otrovat? Na direkciji je Doni na sebi imao majicu
sa kragnom, pa mu se nisu vidjele tetovae na
vratu, gdje je imao nevjetim pismom napisano:
ovdje odrezati. Spustili smo se, a Doni je cijelim
putem mrmljao da je sve to zakurac, da mu je bilo
bolje itd. U reviru smo sjeli i otvorili fasung, a ja
sam uz jelo ispitivao Donija o njegovom ivotu.
Rado je odgovarao. Saznali smo da je prije dolaska
na aht radio kao smetlar u Havovskom
komunalcu, otkuda su ga izbacili zbog loeg radnog
morala
i
nedolinog
ophoenja
prema
nadreenima. Kaem: Doni, a kako se uope
zove?! Nemamo pojma kako da te zovemo.
tajgeru nisi rekao. Zato? Dobar je to momak, da
se s njime razgovarati. Dobar? Kurac moj dobar.
26.

to docela dobr synek a d se s nm mluvit."

Dobry? Chuja dobry. Takovym cypum nen co
vit. V kriminale sem si myslel o jednym
bachaovi to same co ty a nakonec sem si odsedl v
korekci deset dni. Takym chujum ja kamarade
nevim ani boha. Ale emu by sem vam neeknul
jak se menuju. Menuju se Josef Dolelek. Moete
mi mluvit Josef, nebo jak chcete. Na tym chuja
zle. A dejte mi synci jedno bahno, bo m sui. Ta
moja stara pia mi dneska navaila jakesiho
paliveho kurevstva. Jak blba maara. Co po n
moe chcet." Jarek vythl bubka z kabele a podal
ho Josefovi. Zubama ho otevel a my jsme umli,
jak v nm rychle zmizel, ani by pohnul ohryzkem.
Ptm se: Jak to dl?" Kamarde, to je vda, ale
pitym obyejna chujovina. Podiv. Da hlavu
dozadu a teraz musi zrobit tak, jak by se ti chtlo
zivat. A to je cela vda. Ale tak moe vypit enom
jedno, nebo maximaln dv piva. ak si odevi
jedno bahno a zkus to." Vytahl jsem z kabele
Josefoveho bubaka a dval se, o co bych ho otevel.
Vytrhl mi ho z ruky, zubama ho otevel a podal mi
ho. Zaklonil jsem hlavu a podle jeho rad to zkusil.
Nahnul jsem hlavu dozadu, otevel krk jako pi
zvn a lil si pivo do krku. Zakalal jsem se a pivo
mi vyletlo z huby i nosu. Podal jsem flaku Jarkovi
a ten dopadl jako j. Tak i Petr a Tonda. Ludk pivo
nepil, tak jako dn alkohol, tak to nezkouel.
Filipek zrovna na icht nebyl. Ml dovolenou.
km: Josef, a kolik ti je?" Mi? tyicet dva." A
m njak dcka?" Mm jedneho synka, ale to je
takov neobadan kokot. Furt se enom ui a
vyrabja z tych stavebnic jak dostane kupit v tym
merkuru jakesi lod a era. Minule, pokej, kdy to
pesn bylo. No chuj s tym. Na tym tak nezalei.
No, tak to sem piel navaleny domu a star se
synkem u chrapali. Sednul sem si v kuchyni na
stolek a ral. Na mojim oblibenym mst, kde sem
dycky sedaval, ml synek poloene jakesi ero.
Chytlo m scani, tak sem el na hajzl. Jak sem se
vratil, tak ze zvyku sem si sednul na moje msto a
ne sem si stail uvdomit, e tam m synek to ero,
tak sem mu na nho sednul. No, co vam mm dle
mluvit. Ero enom pod moju iu zapratlo a bylo
po pii. Zaal sem nadvat, kter cyp to tu dal.
Vylezla stara aji se synkem a kdy synek uvidl na
stolku msto svojeho era enom par jakisich dev a
hander, tak zaal jeet. Mluvim mu: Kurva neja
mi tu, kdo ti mluvil, aby si mi daval na mj stolek
ty tvoje prunstva. Synek pravil, e to ero ml
pichystane na zitek do koly nebo kde. Jak pry ho
nedonese, tak dostane kulu a poznmku. Pravim
mu: Mama ti napie omluvenku a ero si zrobi
nove. Stara mu napsala omluvenku, ale chuja mu
to bylo co dobe. Pines kulu aji s poznamku.
Dobe mu tak cypovi. Aspo si bude davat pite
pozor, e nem nic davat na muj stolek." Petr k:
Kdy sem byl maly, tak sem nael ped naim
barakem vlatovku. Mla zlomene kridlo, tak sem

Takvim pizdama ne treba vjerovat. U uzi sam za

jednog nadzornika mislio isto ta i ti, pa sam
odsjedio deset dana u samici. Prijatelju, nema boga
da ja takvoj pizdi vjerujem. Al ta vam ne bi reko
kako se zovem. Zovem se Josef Doleilek. Moete
me zvat Josef, ili kako oete. Isti bog. I dajte momci
neku pivu, ubi me e. Ova moja doma mi je danas
skuhala neku ljutu svinjariju. Glupa maarica. Nije
ni udo. Jarek je izvadio flau iz torbe i dao je
Josefu. On ju je zubima otvorio, a mi smo gledali
kako je u njemu nestala za tren. Pitam ga: Kako to
radi? Prijatelju, to je znanost, al zapravo
pizdarija. Vidi. Nagne glavu nazad i pravi se da ti
se zijeva. I to je to. Al tako moe popit samo jedno,
maksimalno dva piva. Aj, otvori flau i probaj.
Izvukao sam iz torbe Josefovu pivu i gledao oko
sebe kako da ju otvorim. Istrgnuo mi ju je iz ruke,
zubima otvorio i pruio. Podigao sam glavu i
pokuao to izvesti po njegovim uputama. Nagnuo
sam glavu nazad, otvorio grlo kao da zijevam i
nalio si pivo u grlo. Zakaljao sam se i pivo mi je
izletjelo iz usta i nosa. Dao sam bocu Jareku i on je
zavrio kao i ja. Isto kao Petr i Tonda. Ludk nije
pio pivo, kao ni drugi alkohol, pa nije ni pokuao.
Filipek onda nije bio u smjeni. Bio je na godinjem.
Kaem: Josef, a koliko si star? Ja? etrdeset
dve. A ima djecu? Imam malog, al je sav
zakurac. Samo ui i pravi neke brodove i avione iz
onih kutija ta ih kupi u duanu. Zadnji put, ekaj,
kad je to tono bilo. Ma ko ga jebe, nije bitno. Da,
doao sam doma razbijen, ena i sin su spavali. U
kuhinji sam sjeo za stol i jeo. Na mom omiljenom
mjestu na kojem uvijek sjedim, mali je stavio neki
svoj avion. Prisralo mi se pa sam otio na vece. Kad
sam se vratio, iz navike sam sjeo na svoje mjesto, i
prije nego ta sam vidio da je mali tamo stavio svoj
avion, sjeo sam na njega. Eto, ta da vam dalje
priam. Avion se pod mojom guzicom zdrobio i sve
je otilo u kurac. Poeo sam psovat, koju pizdu
materinu to tu radi. Pojavila se ena s malim i kad
je mali vidio na stolici umjesto aviona samo par
daica i krpa, poeo je tulit. Ne cmolji mi tu, ta si
stavljao na moju stolicu ta svoja sranja. Mali je
rekao da je taj avion imao pripremljen za sutra za
kolu il kud ve. I da e, ako ga ne donese, dobit
kolac i opomenu. Kaem mu: Mama e ti napisat
isprinicu, a ti e napravit novi. ena mu je
napisala isprinicu, ali mu kurca nije pomogla.
Doma je donio je kolac i opomenu. I nek mu je. Bar
e pazit da ubudue nita ne stavlja na moju
stolicu. Petr kae: Kad sam bio mali, naao sam
pred naom kuom lastavicu. Imala je slomljeno
krilo pa sam je uzeo i donio doma. Stari joj je na
krilo stavio nekakve daice i zavezao. Svako jutro
sam prije kole na hodniku i u svinjcu hvatao muhe
za nju. A stari popodne. Imali smo je dva mjeseca i
krilo joj je za to vrijeme zaraslo, pa je ve mogla i
letjet. Bila je posluna, za to vrijeme se na nas
navikla i putala je da je se uzme u ruku. Da. I tad
27.

ju vzal a pines domu. Fotr ji kidlo podloil

njakyma devkama a zavazal. Kad rano, ne sem
el do koly, sem na chodb a v chlvku chytal pro
u muchy. Fotr zase odpoledne. Mli sme ju asi
dva msice a kidlo se ji za tu dobu zahojilo a
mohla u aji litat. Byla krotka, protoe si na nas za
tu dobu zvykla, a klidn se dala chytit do ruky. No.
A to te raz fotra zavolala matka k obdu. Piel do
izby a pnul iu na stolek. Vlatovka nestaila ani
ppnu a bylo po n. Fotr potom byl z teho skoro
trnct dn mard a nebyla s nm dn e." Ozval
se Ludk: A copak jste s n udlali?" No, aby se z
n dal udlat izek, zas tak velk nebyla, tak ji fotr
udlal za chalup v mezi hrob aji s kem." Josef
vylovil z fraek svainu a k: Musim se podivat,
co mi to ta moja pia maarska pichystala neska
na svainu." Rozbalil ji a prohlel si jej obsah.
Krsn vonla esnekem. Aha, kapsa. Tak to je
et dobe." Kapsa, jak tomu Josef kal, bylo
pomlet maso, obalen v zelnm listu a njakm
tenkem pltku svkov. Bylo to asi njak
maarsk jdlo. Prkrt si kousl a zbalil kapsu do
kapsy. k: Po vereju m jaksi nebere. Dejte mi
rai jedno bahno." Jarek mu podal pivo a my jsme
jenom umli, jak v nm zmizelo. Viml jsem si, e
Josef je potetovan skoro po celem tle. Nkter
obrzky ml pkn, ale nkter byly ubohe. Ptal
jsem se ho: Josef, kdo ti dlal ten npis na krku?"
k: Jo jeden cigan, kdy sem bruel v Ilav, m
tak zidil. Cyp skurveny. Byl sem nafetovany a to
pako ern mi k, e umi dobe tetovat, esi nco
nechcu. Bylo mi to jedno, tak sem ho nechal.
Kurva, kdyby sem vdl, e ten chuj neumi psat,
tak by sem ho nakopal do prdele. ak vidi sam, jak
to zdupal. Kade pismeno je ine. Kurva, synci,
musim vam eknut, e v kriminale je fajn. Kdo z
vas bruel?" J!" ozval se Tonda. A kde?" Na
Borach." Kolik ma odkruceneho?" Ti roky." Jak
to se b skovat. J kamarade, kdy to spoitam,
tak bez polepovny, kteru do teho nepoitam, sem
si poctiv odkrutil estnact a pul roku ve
velijakych lochach po cele republice. Naposledy
sem bruel tverku. A dycky k temu pidu, ani
nevim jak. Kdy sem stizliv, tak to se potom
neznam a idu prez mrtvoly. Naposledy kdy m
zalochovali, tak to te bylo takove na hovno. Pili
do hospody fizli a zaali kontrolovat obanky. Ja
sem ju u sebe neml, protoe nebylo ani teba. Do
jedneho kilometra od baraku ju nemusi mt. Ja
bydlim par metru od hospody. Piel ke m taky
mlady juzek a k: kontrola obanskch prkaz!
Pedlote mi soudruhu v obansk prkaz. Jak
sem slyel slovo soudruhu, tak se ve mn zaala
vait krev. ikam nemam, nebo ho nepotrebuj. A
kde jste to slyel, e nepotebujete mt u sebe
obansk prkaz? Va povinnost je, nosit svj
doklad o totonosti stle u sebe v ppad kontroly,
jako napklad zrovna dnes. Ke stolu piel policajt,
kery m znal, a mluvi: , pan Dolelek! Kdy vas

je stara pozvala starog na ruak. Uao je u kuhinju i

spustio dupe na stolicu. Lastavica nije stigla ni
beknut, ve je bila gotova. Stari je nakon toga dva
tjedna bio sjeban i nije se moglo s njime
razgovarat. Javio se Ludk: I to ste s njom
napravili? Pa, nije bila dovoljno velika da od nje
napravimo odrezak, pa joj je stari pored mee iza
kue napravio grob s kriem. Josef je iz
kombinezona iskopao svoje jelo i rekao: Da vidim
ta mi je napravila za jest ova moja divlja
Maarica. Odmotao ga je i promatrao sadraj.
enjak je divno mirisao. Aha, punjeno. To je jo
dobro. Punjeno, kako je to zvao Josef, bilo je
mljeveno meso zamotano u list kupusa i u nekakvu
tanku niclu. Bilo je to valjda nekakvo maarsko
jelo. Par puta je zagrizao pa punjeno spremio
natrag u dep. Kae: Od juer mi nekako ne pae.
Dajte mi rae pivu. Jarek mu je dao pivo, a mi
smo samo gledali kako je u njemu nestalo.
Primijetio sam da je Josef tetoviran skoro po
cijelom tijelu. Neke slike su bile lijepe, ali neke su
bile grozne. Pitao sam ga: Josef, tko ti je radio to
na vratu? Kae: Ma to me sredio jedan cigan kad
sam gulio u Slovakoj. Pizda smrdljiva. Bio sam
pod gasom, a taj crni seronja mi kae da zna dobro
tetovirat, ako ou neto. Bilo mi je svejedno, pa
sam mu dao. Kurac, da sam znao da ta pizda ne zna
pisat, nabio bi mu nogu u guzicu. Pa vidi da je sve
sjebao. Svako slovo je drukije. Al da ga jebe,
momci, moram vam re da je u zatvoru sasvim
okej. Jel netko od vas gulio? Ja! javio se Tonda.
A gdje? U Borama. Koliko si odsjedio? Tri
godine. Ajde, pokrij se po uima. Prijatelju, kad ja
sve prebrojim, i bez popravnog koji u to ne
ubrajam, odsjedio sam potenih esnajst i pol
godina po raznim uzama u cijeloj dravi. Zadnji
put sam odsjedio etri godine. I uvijek doe do
toga, ni sam ne znam kako. Kad sam trijezan, sav
se nekako pogubim i hodam po mrtvacima. Zadnji
put kad su me hapsili bila je ista pizdarija. U birtiju
su uli panduri i poeli kontrolirat osobne. Ja svoju
nisam imao jer mi nije ni trebala. Do jednog
kilometra od kue je ne treba imat. Ja ivim par
metara od birtije. Doe mi tako jedan mladi
kuronja i kae: kontrola osobnih iskaznica! Drue,
pokaite mi vau osobnu iskaznicu. im sam uo
rije drue, pao mi je mrak na oi. Kaem nemam,
jer je ne trebam. A gdje ste uli da ne trebate sa
sobom imati osobnu iskaznicu? Vaa je obveza za
sluaj kontrole stalno uz sebe imati potvrdu o
identitetu, kao naprimjer danas. Do stola je doao
policajac koji me znao, i kae: Aaa, gospodin
Dolelek! Kad su vas pustili? Pred etrnajst dana.
A kako stojite s poslom? Radite negdje?! Jo ne.
Tad se javio ovaj drugi i kae: Gospodin tvrdi da uz
sebe nema osobnu iskaznicu, ali je zapravo i
neradnik. U kurac, to je je ipak bilo mrvu previe i
kaem: Tko je neradnik?! Ako je netko neradnik,
onda si to ti! Uhvatio me za rame i gurnuo. Odvalio
28.

pustili? Ped trnacti dnama. A jak to mate s prac?

Pracujete nkde?! Et ne. Ozval se do teho ten
juzek a mluvi: Tak on, milostpn, n e nem u sebe obansky prkaz, ale je dokonce pivnk! Kurva, to u bylo na m kapku moc a pravim: Kdo je u
tebe piivnik?! Kdo je piivnik, tak to si ty! Poval
m za rameno a smyknul se mnu. Ne mi stail
kolega zahaltovat ruku, tak sem mu ju vypalil.
Posbiral se ze zem a ten druhy m lehnul
obuchem po hlav. Zatmlo se mi v oach a ne
sem se stail zpamatovat, tak m tlaili do antona.
Ani sem nestail stare eknut ahoj. Vyfasoval sem
tyry a to enom skrz njakeho zeleneho cypa. Sedl
sem ve trojce, kera je enom pro takovu smetanku.
Za co tam nke sedli, to by ste se synci posrali."
Jak povykladej!" k mu Petr. Jak teba tam byl
jeden expert, kery robil na jatkach a dupal telata,
kozy a kdo vi, co et vechno. ikali sme mu
kozojeb. Kdy nebylo co, tak jebal do tepleho
erstveho masa. Byl to pako a uchyl. Normaln
nam vechno eknul. Nebo co bylo jeho oblibene,
tak mu dlalo dobe, kdy se baba svlekla do saga,
vlezla si na takovy ten kulaty stul, ker ml vrch ze
skla, apla si a zaala scat a srat. On leel pod
stolem a honil si ocas. A nebo te pry ml rad, kdy
si baba sedla na hajzlovu misu, roztahla kyta a
scala a srala. Chytal hovna do ruk a mazal se s nima
po hub a krku a kurevsky pry u teho val, a se
odpravil. No, jak vam mluvim. Pako neobadane. A
takovych cypu tam litalo plno." km: Ale na to,
e ma za sebu tolik teho kriminalu, vypada et
dobe." Dobe? To mozna te, jak m stara zase
vykrmila. Dycky m vykrmi a potom kdy nco
vymamlasim a zalochuju m, tak se vratim jak
troska. Jak sem se te naposledy vratil, tak sem
ml padesat dva nebo ti kilo. No a vid. Nejsem tu
ani pul roku a stara m vykrmila na sedumdesat
osm. Vali do m radlo jak do babua." Zazvonil
telefon. Volal tajgr, e ibk pojede jenom do pti
hodin a pak se bude dlat drba. km: Josef,
ned se nic dlat, mus jt k ibku a popuat
pasy. Tonda pjde s tebu a uke ti, co je teba
dlat." Vymnil jsem pr no a psy se rozjely.
Celou ichtu jely dobe. Vyjel jsem posledn metr a
rychle jsme zabudovali, protoe u jsme mli bt
dvno pod achtou. Ze ichty jsme se zakecali s Josefem a te nm ten as chybl. Pili jsme k ibku, ale Josefa nebylo nikde vidt. Pak jsme ho nali
asi deset metr na druh stran psu, jak chrpe.
Kieli jsme na nho, ale on chrpal dl. km:
Jarek, sko tam za nm a vzbu ho, nebo tu
zachrpe na druhu ichtu." Jarek se chytil drky a
skoil za ps. Zalomcoval s Josefem. Vyskoil a
nevdl, kde je. Pak vstal, stoupl si na konstrukci
psu a snail se chytit drky, aby mohl peskoit
ps! Nakonec se mu to podailo. Byl mal a jenom
tak tak doshl nohama na jedouc ps. Cupital
zavalitma nokama po pse a nemohl ho za
dnou cenu peskoit. Asi se u nemohl udret a

sam ga prije nego mi je kolega uspio zaustaviti

ruku. Dok se pokuavao podii, drugi me zviznuo
pendrekom po glavi. Pao sam u nesvijest i prije
nego sam doao k sebi, gurali su me u maricu.
Nisam eni stigo re ni bok. Zaradio sam etri i to
sve zbog nekakvog zelenog majmuna. Sjedio sam
na treoj razini, koja je samo za takvu biranu ekipu.
Usrali bi se da znate zbog ega su neki tamo
sjedili. Pa priaj! kae mu Petr. Pa, recimo, bio
je tamo jedan majstor ta je radio u klaonici i jebao
telce, koze i ko zna ta jo. Zvali smo ga kozojeb.
Kad nije imao ta, jebao je svjee toplo meso. Bio je
morbid i bolesnik. Normalno nam je sve priao. Il
ta je najvie volio, bilo mu je najbolje kad bi se
enska skinula do gola, popela se na nekakav
okrugli stakleni stol, unula i poela srat i piat.
On bi leao pod stolom i drkao. Priao je da je volio
i kad bi enska sjela na zahodsku koljku, rairila
guzove i piala i srala. On bi rukom hvatao govna i
mazao se njima po faci i vratu i divljaki urlao dok
ne bi svrio. Pa kaem vam. Bolesnik poremeeni.
A takvih kretena je tamo bilo pun kurac. Kaem:
Ali jo dobro izgleda, s obzirom na to koliko ima
iskustva sa robijom. Dobro? Moda sad, kad me
ena opet utovila. Uvijek me utovi i onda kad neto
zajebem i uhapse me, vratim se mrav ko grana.
Sad zadnji put kad sam se vratio, imao sam pedeset
dve il tri kile. I vidi. Nisam tu ni pol godine, ena
me utovila na sedamdeset osam. opa me ko
prasca. Zazvonio je telefon. Zvao je tajger, kae
da vertikalno okno vozi samo do pet sati, nakon
ega e biti odravanje. Kaem: Josef, nema
druge, mora u okno proputati traku. Tonda e ii
s tobom i pokazati e ti kako se to radi. Promijenio
sam par noeva i trake su se pokrenule. Cijelu
smjenu su dobro ile. Probio sam zadnji metar i
brzo smo podgradili, jer smo ve odavno trebali biti
ispod okna. Na poetku smjene smo se zapriali s
Josefom pa nam je sad to vrijeme nedostajalo.
Doli smo do okna, ali Josefa nigdje nije bilo. Nali
smo ga nekih deset metara dalje, s druge strane
trake, kako spava. Vikali smo mu, ali on je i dalje
spavao. Kaem: Jarek, skoi do njega i probudi ga,
jer e ostati spavati do sljedee smjene. Jarek se
uhvatio za tranice i skoio iza trake. Protresao je
Josefa. Trznuo se i nije znao gdje je. Ustao je, stao
na konstrukciju trake i pokuavao uhvatiti tranice
da preskoi traku. Na kraju je uspio. Bio je malen i
noge su mu jedva dosezale traku. Pocupkivao je
krupnim noicama po traci i nije ju nikako mogao
preskoiti. Vjerojatno se vie nije mogao drati pa
se pustio. Pao je na traku kao vrea, ljem mu je
pao s glave i zveckao na traci zajedno s lampom.
ljem se zavukao pod leajeve, kabel od lampe se
nategnuo kao struna i pukao. ljem je poletio i pao
pred Josefa na traku. Znali smo da se Josef
pribliava eljeznom mostiu koji je sluio kao
prijelaz preko trake. Josef je leao na leima, noge
je rairio kao prvorotkinja i kad je stigao do
29.

pustil se. Dopadl na ps jak ok, kapa mu spadla z

hlavy a i se svtlem drncala o konstrukci psu. Pak
mu kapa zajela pod vleky, kbl od svtla se
napnul jak struna a prasknul. Kapa se vymrtila a
dopadla ped Josefa na ps. Vidli jsme, e se Josef
bl k eleznmu mstku, kter slouil jako
pechod pes ps. Josef leel na zdech, nohy ml
rozthnut jak prvnika a kdy pijel k mstku, tak
jima do nho vrazil. Mstek byl elezn a vil
mon nco pes devadest kilo, ale i tak odletl
jako papr. Tahali jsme za blokovac lanko, kter by
mlo ps zastavit. Marn. Ps jel dl. Josef u se
blil k ibku, kde se do zsobnku sypala forot.
Kdyby tam spadl, tak je s nm men, protoe dra
zsobnku byla hlubok a i kdyby peil pd, tak by
ho ubily kvdry a forot by ho zasypala. V posledn
chvli jsem skoil k ovldacmu panelu a vytrhl
vzduchovou hadici. Po chvilce se ps zastavil.
Utkali jsme rychle k zsobnku, protoe jsme
Josefa nevidli. Dobhli jsme tam a vidme ho, jak
pomalu leze z psu a dr si hbet. Ps s Josefem
zastavil pesn tyi metry ped zsobnkem. Kapa
mu ujela i s lampou do nho. Zstal mu na prdeli
jenom akumultor. km: emu si prosm t
nevyskoil! To si chtl spadnut do zasobniku?!"
Kurva, do jakeho zasobniku?" Tonda! Ty si mu
neek, e tme do zasobniku?" Ne! Myslel sem,
e si to tu Josef vechno projde." Jebu na jakesi
matlani!" k Josef. Pod' sem!" km mu.
Podvej se tu do te ury. To je zasobnik." u do
asi patnctimetrov dry a k: Kurva synci, emu
ste mi o tym nic neekli?!" km: No podivej se,
byva zvykem, e kdy sem novy, nebo nco
neznam, tak si to prvn profaram, aby sem vdl, co
kde je." Kurva ja sem cyp, kdyby sem tam spadnul,
tak je po mn. Kurva, po tych bahnach m chytla
jakasi unava, tak sem dojed kapsu a vybulil se za
pas a chrapal. Ja sem se synci vlastn po druh
narodil! Za to se dneska oeru jak babu."

mostia, nogama je udario u njega. Mosti je bio od

eljeza i imao moda neto preko devedeset kila, ali
je svejedno odletio kao papir. Potezali smo bloksajlu, koja je trebala zaustaviti traku. Uzalud. Traka
je i dalje ila. Josef se pribliavao vertikalnom
oknu, gdje je u otresite padala ruda. Kada bi tamo
pao, bilo bi mu to zadnje, otresite je bilo duboko,
ali kad bi i preivio pad, ubili bi ga blokovi i
zatrpala bi ga ruda. U posljednji tren sam skoio do
kontrolnog panela i iupao pneumatsko crijevo.
Ubrzo se traka zaustavila. Brzo smo trali do jame,
jer Josefa nismo vidjeli. Dotrali smo do okna i
vidimo ga kako polako silazi s trake i dri se za
lea. Josef se na traci zaustavio tono etiri metra
prije otresita. Njegov ljem i lampa pali su u njega.
Na guzici mu je ostao samo akumulator. Kaem:
Reci, molim te, zato nisi skoio! Htio si pasti u
otresite?! U kurac, kakvo otresite? Tonda!
Nisi mu rekao da vadimo u otresite? Ne, mislio
sam da e se Josef sam tuda proetat. Pa koju
pizdu materinu da idem pjeke! kae Josef. Doi
ovamo! kaem mu. Gledaj u tu rupu. To je
otresite. Gleda u rupu od petnaestak metara i
kae: U kurac momci, ta mi niste rekli za ovo?!
Kaem: Sluaj, obiaj je da kad si nov ili kad ne
zna, da se prvo proee, da vidi gdje je to. U
kurac, ja sam kreten, da sam u to pao, gotovo sa
mnom. Jebiga, od onih piva me poeo hvatat umor
pa sam pojeo punjeno, zavukao se iza trake i
zaspao. Momci, pa ja sam se zapravo ponovno
rodio! U to ime u se veeras nasrat ko zvijer!
PREVEO: DARKO TOMI
DARKO .TOMSIC @SEZNAM .CZ

povratak na sadraj

30.

O LGA T OKARCZUK - P ODR

LUDZI

K SIGI -

ULOMAK

Poljska spisateljica, esejistica, pjesnikinja, scenaristica i dobitnica knjievne nagrade Nike Olga
Tokarczuk rodila se 1962. godine u Sulechwu.
Zavrila je studij psihologije na Sveuilitu u Varavi i nakon studija radila odreeno vrijeme kao
psihoterapeutkinja, ali nakon uspjeha svojih prvih djela u potpunosti se posvetila pisanju. Djeluje i kao
suorganizatorica knjievnog festivala Festiwal Opowiadania te vodi predavanja o umjetnikom pisanju na
Sveuilitu u Opolu.
Debitirala je 1979. godine pod pseudonimom Natasza Borodin u varavskom asopisu Na przeaj.
Njezinim najveim knjievnim uspjehom je svakako roman Pravijek i ostala vremena (1996), a 1998.
godine objavila je zbirku pripovijedaka Ormar i roman Dom danji, dom noni.
Ovaj prijevod je ulomak njezina debitantskog romana Podr ludzi Ksigi iz 1993. godine.
Gauche jest w tej opowieci osob przypadkow.
Gauche je u ovoj pripovijesti sluajan lik. Nita
Nic nie wskazywao na to, e wemie udzia w nije ukazivalo na to da e sudjelovati u putovanju.
podry. Nie by w planie. Historia jego ycia pena Nije bio u planu. Pria njegova ivota puna je takvih
jest takich przypadkw, ale poniewa wci nie sluajnosti, ali budui da jo uvijek nije poznato to
wiadomo, czym jest przypadek, mona z czystym je to sluajnost, mogue je iste savijesti osloboditi
sumieniem rozgrzeszy si z naduywania zasady, e se zloupotrebe naela da ako se neto dogoa,
jeeli co si zdarza, to wanie samo zdarzenie si onda je dogaaj sam sebi najbolje opravdanje.
jest dla siebie najlepszym uzasadnieniem.
Sluajnost je u Gauchevom ivotu prvi put
Zrzypadek w yciu Gauchea zadziaa po raz preuzela inicijativu kada ga je pronala jedna od
pierwszy wtedy, gdy znalaza go jedna z sistr sestara klarisa koja je prije sumraka zatvarala ulazna
klarysek zamykajca przed zmrokiem furt. Gauche vrata. Gauche je tada bio slabana i ozebla beba i bez
by wtedy sabym, zzibnitym niemowlciem i na sumnje ne bi preivio no. Leao je nepomino,
pewno nie przeyby nocy. Lea bez ruchu z szeroko iroko otvorenih oiju. Nije plakao. Moe biti da je
otwartymi oczami. Nie paka. By moe jego gos njegov glas promrzao te ranoprosinake veeri
przemarz ju na zawsze tego wczesnogrudniowego zauvijek, a moda beba uope nije imala glasa.
wieczoru, a moe niemowl wcale nie miao gosu. Sestre su to smatrale znakom i blagoslovom nikad
Siostry uznay to za znak i bogosawiestwo nigdy ne moi vikati u svijetu u kojem je ljudski glas uvijek
nie mc krzycze w wiecie, w ktrym ludzki gos jest samo glas zapomaganja u pustinji.
zawsze tylko gosem woajcego na puszczy.
Klarise su najprije uzele dijete k sebi, a kad im je
Klaryski wziy dziecko najpierw do siebie, lecz zapoelo priinjati previe brige, dale su ga eni iz
gdy zaczo im sprawia zbyt wiele kopotu, odday je sela koje se nalazilo u blizini samostana. Ta je ena
kobiecie z przyklasztornej wsi. Owa kobieta miaa ve imala svoju djecu, isto tako slabanu i jadnu.
ju swoje dzieci, rwnie sabe, rwnie marne. Zaja Pobrinula se za djeaka zbog osjeaja dunosti, jer
si chopcem z poczucia obowizku, bo nie chciaa nije htjela imati svoje prste u njegovoj smrti: rodila
przykada rki do dziea mierci: urodzia si po to, se da bi darivala ivot i brinula se o ivotu. Smrt je
eby obdarza yciem i dba o ycie. mier te jest takoer ena, ali daruje ivot bolje vrste, vjeni ivot.
kobiet, ale daje ycie w lepszym gatunku, ycie Seoska ena brinula se dakle za malog njemaka.
wieczne. Kobieta ze wsi zajmowaa si wic maym Hranila ga je, prala kad bi se uprljao. Nauila ga je
niemow. Karmia go, mya, kiedy si zabrudzi. kriati se i drugome eljeti ljubav. Kad je umrla,
Nauczya go czyni znak krzya i pragn mioci. sestre su nale Gauchea stisnutog uz njeno tijelo.
Gdy umara, siostry znalazy Gauchea skulonego Nije se bunio kad su ga odvele sa sobom. Imao je
przy jej ciele. Nie protestowa, kiedy zabieray go ze tada pet godina.
sob. Mia wtedy pi lat.
U Gauchevom ivotu vrijeme je uvijek opisivalo
W yciu Gauchea czas zawsze zatacza krgi. Od krug. Od jednog do drugog proljea, od cvjetanja
jednej wiosny do drugiej, od kwitnicia rozmarynu, rumarina, preko mnotva plavih cvjetova lavande,
poprzez zbir niebieskich kwiatw lawendy, a do pa do pada sa stabala neoekivano savrenih
spadania z drzew niespodziewanie doskonaych plodova kestena. Gauche je brzo shvatio bit takvog
owocw kasztanu. Gauche szybko zrozumia istot vremena, i tako nije poput ostalih ljudi imao potrebu
takiego czasu, tote nie mia potrzeby wyrywania si gurati se naprijed. Nalazio se u svojem vremenu kao
do przodu, jak inni ludzie. Tkwi w swoim czasie u sigurnoj ljusci, polako rastui, polako prisvajajui
niczym w bezpiecznej skorupce, powoli rosnc, njegov jedva primjetni ritam. Stvari je razumijevao
powoli przyswajajc sobie jego ledwie zauwaalny takoer polako, s kolebanjem koje bi se, istinu
rytm. Rzeczy pojmowa rwnie wolno, z wahaniem, govorei, moglo protumaiti kao teret. Iako je jako
ktre na dobr spraw mona by nazwa elio, nikad nije nauio govoriti. Otvarao je usta i
ociaoci. Chocia bardzo chcia, nigdy nie pokuavao usnama formirati nevidljive i neujne
31.

nauczy si mwi. Otwiera usta i na prb

formowa wargami niewidzialne i niesyszalne sowa,
ktre wypycha jzykiem w obojtny na te prby
wiat. Latem i wiosn pomaga w ogrdku i w
kuchni, dajc si odpdza od naczy z jedzeniem
jak przybkany pies. W pobliu klasztornej kuchni
spdza take zimy, tworzc na wygrzanym
przypiecku kasztanowe figurki ludzi i zwierzt, ktre
potem wysya w dalekie podre: poprzez podwrko
do rozmarynowego ogrdka i dalej, na skarp, z
ktrej zrzucano w d mieci. Ustawia na jej
krawdzi cae karawany psw, ludzi i ptakw, i
patrzy, jak tocz si bezradnie, popchnite zaledwie
dotkniciem jego wskazujcego palca. O zmierzchu
wraca do kuchni, gdzie milczce siostry suszyy zioa
i gotoway wieczorny posiek. Pod posaniem mia
zawsze ogromny zapas nowych kasztanw.
Siostry rozumiay, e ich may wychowanek jest
dzieckiem boym, podobnie jak ich skrywany
oblubieniec wity z Asyu. Lepiej rozumie mow
zimowego wiatru i sysze bolesny krzyk pkajcych
na wiosn w ziemi nasion, ni lizga si po
powierzchni
mdroci
liter.
Wiedziay,
e
najlepszym uzasadnieniem przebywania chopca
wrd nich s wanie okolicznoci, w jakich si u
nich znalaz. Rozumiay take, e Bg kiedy zabierze
go od nich, rzecz bosk bowiem jest dawa i
zabiera. Dlatego nie przywizyway si zbytnio do
tego niemego, cichego ycia.
Bg zabra klaryskom Gauchea, obdarowujc go
mskoci. Wtedy siostra przeoona uznaa, e
zgromadzenie spenio ju swoj powinno.
Gaucheem moe teraz zaj si sam Bg. Odday go
wic pod opiek Pana, wysyajc w wiat. Dosta
dwukolorowy kubrak, czapk i troch jedzenia na
drog. Odchodzc zabra z klasztoru tego psa,
ktry przywiza si do niego na tyle, e rozumia, co
mwi szeroko otwarte oczy chopca. Pies, podobnie
jak Gauche, sysza, ale nie umia mwi.
Historia Gauchea, jak ju powiedziano, nie jest
wtkiem znaczcym dla tej opowieci. To, co
najwaniejsze, zaczyna si w czasie, kiedy Gauche w
swojej wdrwce z psem dotar do Parya. Byo to
latem 1685 roku. Wcale tam nie szed, po prostu
wdrowa przed siebie. W tamtych czasach wszystkie
drogi prowadziy do tego miasta. Gauche dotar tylko
do paryskich przedmie, gdzie ludzie wci yli w
cieniu niedalekiego centrum. Na przedmieciach
zatrzymywali si podrni, szykujc si do wjazdu na
gwne ulice, tak samo jak sobota szykuje si do
przejcia w niedziel.
W centrum by najpotniejszy na wiecie krl i
jego dwr, byy bogate sklepy, banki, przepyszne
kocioy, muzyka i gwar. W centrum Parya by
prawdziwy rodek wiata. Zupenie przypadkiem
dosta prac w stajni pewnej obery, ktrej waciciel
umia doceni, jak ten dziwny chopiec potrafi si
obchodzi z komi. Konie, zupenie jak ty pies,
dobrze rozumiay mow spojrze chopca i

rijei, koje je jezikom gurao u, na njegove pokuaje

ravnoduan, svijet. Ljeti i u proljee pomagao je u
vrtu i u kuhinji, dajui se otjerati od posuda s
hranom poput psa lutalice. U blizini samostanske
kuhinje provodio je vrijeme i zimi, izraujui u
ugrijanom zapeku figurice ljudi i ivotinja od
kestenja, koje je potom slao na daleka putovanja:
preko dvorita do vrta s rumarinom i dalje na nasip
s kojeg je u jamu bacano smee. Postavljao je na
njegovom rubu cijelu karavanu pasa, ljudi i ptica i
gledao kako se bespomono kotrljaju pogurnuti tek
dodirom njegovog kaiprsta. U sumrak se vraao do
kuhinje gdje su utljive sestre suile ljekovite trave i
pripremale veernji obrok. Ispod leaja je uvijek
imao ogromnu zalihu novog kestenja.
Sestre su shvatile da je njihov mali tienik boje
dijete slino kao i njihov tajni ljubljeni svetac iz
Asiza. Bolje je razumijeti govor zimskog vjetra i uti
u proljee bolni krik sjemenja koje pupa pod
zemljom, nego kliziti po povrini mudrosti slova.
Znale su da su najbolje opravdanje djeakova
boravka meu njima upravo okolnosti zbog kojih se
kod njih naao. Razumjele su takoer da e im ga
Bog jednom oduzeti; boji posao je naime davati i
uzimati. Zbog toga se nisu suvie vezale za taj nijemi,
tihi ivot.
Bog je Gauchea oduzeo sestrama darujui mu
mukost. Tada je nadstojnica obznanila da je red
ispunio svoju dunost. Za Gauchea se sada moe
pobrinuti sam Bog. Dale su ga dakle u zatitu
Gospodu, poslale u svijet. Dobio je dvobojni kaputi,
kapu i malo hrane za put. Odlazei, poveo je iz
samostana utog psa koji se toliko vezao uz njega da
je razumio to govore djeakove irom otvorene oi.
Pas je slino kao i Gauchea uo, ali nije znao
govoriti.
Gaucheova pria, kako je ve reeno, nije glavna
tema ove pripovijesti. Ono to je najvanije, poinje
u asu kada je Gauche na svom putovanju s psom
stigao u Pariz. Bilo je to u ljeto 1685. godine. Tamo
uope nije iao, jednostavno je lutao ravno naprijed.
U ono vrijeme svi su putevi vodili do tog grada.
Gauche je stigao tek do parikih predgraa, gdje su
ljudi neprestano ivjeli u sjeni nedalekog centra. U
predgraima su se zaustavljali putnici, spremajui se
da se prevezu na glavne ulice, kao to se subota
sprema da prijee u nedjelju.
U centru je bio najmoniji kralj na svijetu i njegov
dvor, bogate prodavaonice, banke, prelijepe crkve,
glazba i vreva. U centru Pariza bio je istinski centar
svijeta. Sasvim sluajno, Gauche je dobio posao u
konjunici jednog svratita, iji je vlasnik znao
cijeniti kako taj udan djeak umije postupati s
konjima. Konji su isto kao i uti pas dobro razumjeli
to govori pogled djeaka, i odgovarali mu na isti
nain. Tijekom prvih dana Gauche je nauio jako
puno. Shvatio je to znai novac, i to da moe za
njega prodavati svoj rad i svoju slobodu. Shvatio je
razliku izmeu lutanja i ostajanja na mjestu.

32.

odpowiaday mu tak samo. Przez kilka pierwszych

dni Gauche nauczy si bardzo wiele. Zrozumia,
czym jest pienidz, i to, e mona sprzedawa za
pienidze swoj prac i swoj wolno. Zrozumia
rnic midzy wdrowaniem a pozostawaniem w
miejscu. Zrozumia take rnic midzy mczyzn
a kobiet, klacz a ogierem, kiedy z wysokoci
swojego legowiska przyglda si parom ludzkim i
zwierzcym. Zobaczy te, jak bardzo ludzie rni
si od sistr klarysek. I chodzio nie tylko o fryzury,
peruki i jaskrawo stroju, ale gwnie o
chaotyczno czasu, ktry ludzie nosz w sobie.
Widzc setki podrnych, syszc ich rne jzyki,
wyczuwajc ich popiech, nie mg oprze si
wraeniu, e s tak samo chwilowi jak jego
kasztanowe ludziki. e wystarczyoby zamkn im
usta, zdj z nich pstrokate odzienie, a ukazaaby si
znajoma powierzchnia kasztanowej upiny.
Gauche zazdroci wielobarwnym ludziom tylko
jednego e potrafi mwi, e uywaj sw, jakby
byy one ich wasnoci. Jemu samemu, ktrego
uomne gardo nie byo w stanie wyda adnego
dwiku, wydawao si, e w sowach ley wszelka
ludzka moc. Traktowa wic sowa bardzo powanie i
z prawdziwym szacunkiem, zupenie jakby w swej
realnoci rwne byy rzeczom. Albo nawet jeszcze
powaniej: jakby byy czym wicej ni rzeczami,
ktre okrelaj. Bo przecie sam rzecz ogranicza w
kocu jej materialno i konkretno, a sowo jest jej
czarodziejskim odbiciem, mieszkajcym w wiecie
innym ni ten, ktry Gauche zna. Jakim? Tego nie
potrafi nawet pomyle. Dla niego sowa byy
duszami rzeczy; poprzez owe dusze rzeczy
kontaktuj si z nami. Znajc sowo zna si rzecz.
Wypowiadajc sowo ma si wadz nad rzecz.
Kiedy ukada si i wie sowa z innymi sowami
tworzy si nowe ukady rzeczy, tworzy si wiat.
Kiedy si ksztatuje sowa, zabarwiajc je uczuciem,
naznaczajc barwami nastroju, przydajc im
znacze, brzmie, muzyki ksztatuje si wszystko,
co istnieje.
Najwikszym marzeniem Gauchea byo mc
powiedzie kiedy: Jestem Gauche, i w ten sposb
wydoby siebie z otchani nieokrelenia. Dlatego
stajnia, konie, jaskki czsto byy wiadkami jego
prb mwienia. Gauche otwiera usta i czeka, a
jakie sowo wyleci przez nie na wiat. Jeeli co
osign, to by to rodzaj charczcego wydechu,
dwiku blu czy samotnoci, i Gauche nie wierzy,
e moe si w nim kry klucz do wiata.
A wiat Gauchea mieci si midzy kbami
picych na stojco koni i rs w gr do
nieszczelnych desek na dachu stajni, ktrdy
wchodzio nocne, rozgwiedone niebo. Gauche
wiedzia, e jest ogromne. Pewnie opowiedziaa mu o
tym jaka siostra i na zawsze ju zaszczepia w nim
smutek. Przed zaniciem wpatrywa si w skrawek
nieba, walczc z ociaoci powiek, i widzia, e
gwiazdy nie s wcale nieruchome, e sun w jakim

Takoer je shvatio razliku izmeu mukarca i ene,

kobile i pastuha, kada je sa visine svog leaja paljivo
promatrao parove ljudi i ivotinja. Primjetio je
takoer kako se ljudi jako razlikuju od sestara
klarisa. I nije se radilo samo o frizurama, vlasuljama
i odjei arkih boja, ve o kaotinom vremenu koje
ljudi nose u sebi. Vidjevi stotine putnika, sluajui
njihove razliite jezike,
osjeajui njihovu
uurbanost, nije se mogao oteti dojmu da su isto
tako prolazni kao i njegovi ljudi od kestena. Bilo bi
dovoljno zaepiti im usta, skinuti s njih arenu
odjeu i ukazala bi se poznata povrina kestenove
ljuske.
Gauche je zavidio arenim ljudima samo jedno
to umiju govoriti, to koriste rijei kao da su
njihovo vlasnitvo. Njemu samome, kome
nesavreno grlo nije bilo u stanju proizvesti nikakav
zvuk, inilo se da u rijeima lei sva ljudska mo.
Odnosio se zato prema rijeima vrlo ozbiljno i s
istinskim potovanjem, sasvim kao da su u svojoj
realnosti jednake stvarima. ak jo ozbiljnije kao
da su neto vie od stvari koje oznauju. Jer samu
stvar ograniava njena materijalnost i konkretnost, a
rije je njen arobni odraz koji obitava u svijetu
drugaijim od onog kojeg je poznavao Gauche.
Kakvom? To nije mogao ak ni zamisliti. Za njega su
rijei bile due stvari i preko tih dua stvari
kontaktiraju s nama. Znadui rije zna se stvar.
Izriui rije stjee se vlast nad stvari. Kada se
slau i veu rijei s drugim rijeima stvaraju se
novi poretci stvari, stvara se svijet. Kada se
formiraju rijei, obogaujui ih osjeajem,
naznaujui nijansama atmosferu, pridodajui im
znaenje, zvunost, muzikalnost oblikuje se sve to
postoji.
Najvea Gaucheva matarija bila je da e jednom
moi rei: Ja sam Gauche, i na taj se nain izvui iz
bezdana neodreenosti. Zbog toga su staja, konji i
lastavice esto bili svjedoci njegovih pokuaja
govora. Gauche je otvarao usta i ekao da neka rije
izleti iz njih u svijet. Ako je neto postigao, bilo je to
isputanje hroptajueg izdaha, zvuka bola i
osamljenosti, i Gauche nije vjerovao da se u njemu
moe kriti klju svijeta.
A Gaucheov svijet smjestio se meu hrptovima
konja koji su spavali stojeki i rastao gore do
propusnih daski na krovu staje, kroz koje je ulazilo
nono nebo prepuno zvijezda. Gauche je znao da je
ogromno. Sigurno mu je o tome priala jedna od
sestara i zauvijek u njemu ukorijenila tugu. Prije
spavanja zagledavao se u komadi neba borei se s
otealim kapcima i vidio da zvijezde nisu potpuno
nepomine, da promiu u samo sebi poznatom
pravcu, da bi se sljedee veeri vratile na isto mjesto.
Svijet je iv, mislio je sanjivo Gauche, die isto tako
kao i konji, kao pas, kao on sam, a nebo je trbuh
svijeta i kree se ravnomjerno u ritmu tog polaganog
disanja. Ujutro vie nije mislio o tome. Hranio je
ivotinje, sedlao konje, spremao staju i promatrao

33.

sobie tylko znanym kierunku, eby nastpnego ljude koji su uvijek bili na putu.
wieczoru powrci na to samo miejsce. wiat jest
ywy, myla sennie Gauche, oddycha tak samo jak
PREVELA: PETRA ARGONJA
konie, jak pies, jak on sam, a niebo jest brzuchem
JUST_BANANAS 14@HOTMAIL.COM
wiata, poruszajcym si regularnie w rytm tego
powolnego oddechu. Rano ju o tym nie pamita.
Karmi zwierzta, sioda konie, sprzta stajni i
przyglda si ludziom, ktrzy znajdowali si w
nieustannej podry.
povratak na sadraj

34.

Z OFIA N AKOWSKA - M AY

ZAJC

Poznata poljska spisateljica, dramatiarka i publicistica Zofia Nakowska rodila se 1884. godine u
Varavi, gdje je i umrla 1954. godine.
Debitirala je vrlo rano, ve 1898. godine, kao pjesnikinja u tjedniku Przegld Tygodniowy. Ubrzo je
poela pisati i objavljivati prozu, koja ju je na kraju i proslavila. Prvi roman Gospoe objavila je ve 1906.
godine. Zatim slijede romani Narcisa (1910), Karakteri (1922), Ljubav Tereze Hennert (1924),
Nestrpljivi (1939) i mnogi drugi. Roman Granica (1935) smatra se jednim od najboljih poljskih romana
meuratnog razdoblja, za koji je dobila i niz dravnih knjievnih nagrada. Proslavila ju je i zbirka
pripovijedaka iz vremena Drugog svjetskog rata Medaljoni (1946), koja otro optuuje hitlerizam za zloin
protiv ovjenosti.
Godine 1956. posthumno je objavljeno proireno izdanje Izabranih pisama, a iz niza zanimljivih novela
i pripovijetki istiu se Ogledala, Veliki zec i ovdje prevedeni Mali zec.

May zajc

Mali zec

Zajc by taki may, e mieci si bez reszty w

stulonej doni. Kulka z futra najdelikatniejszego,
jakie si komukolwiek zdarzyo gaska.
Waciwie biega tylko przednimi nogami i
dopiero kiedy si dostatecznie od tylnych oddali,
kiedy leay za nim dugie i wyprostowane, wwczas
podciga je obie jednoczenie i dalej bieg przednimi. Dosy to dziwnie razem wygldao, i nie wiem,
czy byo wygodne. Najwaniejsz czci tej kulki
futrzanej, duej jak pompon na pantoflu, by eb
spory, zakoczony z przodu nosem, rozkrojonym na
trzy czci, a z tyu dwoma zimnymi uszami. Po
bokach znajdoway si adne, wypuke oczy,
odstajce jak latarki. Te oczy byy prawie zawsze
otwarte, ale czasami byy zamknite.
Legowisko mia z siana w dugiej kobiace, a
nakrywaam go w chodne noce jesienne duym,
futrzanym konierzem, imitujcym matk. Zajc
jednak nie by atwowierny i wyazi zwykle z
kobiaki, a rano znajdowalimy t kulk puchu gdzie
bd na nagiej pododze z bardzo zimnymi uszami.
Trzeba go byo bra do ka i rozgrzewa.
Zajc by taki may, e si jeszcze niczego nie ba.
Drzema ufnie na wszystkich kolanach, dawa si
przytula do wszystkich on, a pieszczoty najgortsze
przyjmowa z zupen rwnowag umysu. Jego due
oczy z boku nigdy nie zmieniay swego wyrazu, jakby
byy zrobione ze szka.
Rozpoczyna do wczenie ranne wstawanie liza
sobie nogi przednie i tylne, gadzi puchy na ciele.
Najzabawniej byo, gdy zacz sobie apkami my ten
swj duy eb, bo apki byy za krtkie i nie mogy
wszdzie dosta. Wygldao to bardzo niezgrabnie,
kiedy na przykad chcia sobie umy uszy, ktre byy
daleko i przy tym jeszcze odstaway.
Gdy zzibnity dosta si do ka, by zdaje si
bardzo zadowolony. Zamyka oczy, kad po sobie
zimne uszy i czeka, a mu si rozgrzej. A czasami
to przewraca si na bok, wyciga sztywno wszystkie
cztery nogi, jak pies, i robi si wtedy rzeczywicie
bardzo dugi.

Zec je bio tako malen da se bez problema mogao

smjestiti u stisnutu ruku. Kuglica najnjenijeg krzna
koje je ikada itko mogao pomaziti.
Zapravo je trao samo na prednjim nogama i
tek kada se stranjima dovoljno odbacio, kada su iza
njega leale duge i ispruene, tada bi obje
istovremeno podigao i dalje trao na prednjim.
Sve je to izgledalo dosta udno i ne znam je li bilo
ugodno. Najvaniji dio te krznene kuglice, velike kao
cuflek na papui, bila je nemirna glavica koja je na
prednjem dijelu zavravala nosom razdijeljenim na
tri dijela, a odostraga drhtavim uima. Sa strane su
se nalazile lijepe, ispupene oi, izboene kao
svjetiljke. Te su oi bile gotovo uvijek otvorene, tek
povremeno zaklopljene.
Leaj od sijena imao je u velikoj koari, a za
hladnih jesenskih noi pokrivala sam ga velikim
krznenim ovratnikom koji je zamjenjivao njegovu
majku. Meutim, zec nije bio naivan i obino je
izlazio iz koare te smo tu meku kuglicu esto
nalazili kako drhtavih uiju lei na golom podu.
Trebalo ga je uzimati u krevet i grijati.
Zec je bio tako malen da se jo nije niega bojao.
Drijemao je na svakom koljenu, dao se priljubiti u
svako krilo, a toplo je draganje paljivo primao.
Njegove velike oi nikada nisu mijenjale svoj izraz,
kao da su bile od stakla.
Ustajao je prilino rano lizao je prednje i
stranje ape, gladio dlake po tijelu. Najzabavnije je
bilo kad bi poeo apama umivati tu svoju veliku
glavu jer su ape bile prekratke i nije mogao svagdje
dosegnuti. Izgledalo je dosta nespretno kada bi,
primjerice, htio umiti svoje ui, koje su bile daleko i
uz to razdvojene.
Kad bi se promrzao domogao kreveta, bio je jako
sretan. Zaklopio bi oi, savinuo hladne ui i ekao da
mu se ugriju. Povremeno se premjetao na bok, kao
pas istezao sve etiri ukoene noge, i tad je izgledao
doista velik.
Kao i obino dok je spavao, uao je, pa kad mi se
prvi put ispruio na jastuku uplaila sam se da je

35.

Poniewa zwykle jak spa, to tylko zwyczajnie

przykuca, wic kiedy mi si pierwszy raz tak bardzo
na poduszce rozcign, przelkam si, e zdycha. A
on po prostu by zadowolony.
Lubiam bardzo, jak mia ciepe uszy, ale to byo
rzadko. Myl, e i on lubi.
Co do jedzenia, to przede wszystkim chtnie pi
mleko ze spodka, ale koniecznie musiao by ciepe.
Wic w nocy grzaam je dla niego w yce nad wiec.
Saaty ani siana nie chcia, o kapucie wcale nie
wiedzia, e to jest do jedzenia. Ale pasjami lubi
zwyczajn traw i kade jej dbo zaczyna je od
dou, a pniej ono powoli wjedao mu do pyszczka
a do samego koca. Przy jedzeniu zawsze mu si
rusza nos i dzieli na trzy czci. Lubi jeszcze na z
marchwi i licie burakw, czasami licie wini. Ale
nie mia ustalonego gustu. Czasami to ani patrze
nie chcia na traw, a objada ze ciany tapet,
chocia mi to bardzo niepokoio, bo bya kolorowa i
moga by trujca, a w kadym razie na pewno nie
bya poywna.
Jeeli si przy tym obupao troch tynku, to zajc
te to zjada z nadzwyczajnym apetytem.
Mam ju to do siebie, e lubi, aby moje zwierzta
miay od czasu do czasu troch ruchu, eby
przebyway na powietrzu. Wic jak si tylko zajc do
nas zupenie przyzwyczai, braam go razem z
kobiak na dwr i stawiaam na socu midzy
krzakami wrzosu. Chciaam, eby si rozerwa i
wygrza.
Zajc rozumia, o co chodzi. Jeeli kicn z
kobiaki, to zbyt daleko nie ucieka i zwykle do
atwo da si zapa.
Siedzimy sobie kiedy pod sosnami, ja i zajc. Ja
czytam, a zajc siedzi, czasem staje na tylnych
apkach, rozglda si i znw przykuca. Co mi
skusio, urywam dbo trawy i bardzo ostronie
podsuwam je zajcowi pod nos. A zajc nic, jakby nie
o niego chodzio.
No we, may powiadam we, to dobre.
A zajc hyc. Zrobi par hopkw, buchn w
krzaki - - i tylem go widziaa.
Rozbiegli si wszyscy po ogrodzie szuka. Ani
ladu. Bagatela! Pomyle tylko, ile to w ogrodzie
miejsc, gdzie si taka kulka, maa jak pompon, moe
schowa. Wszyscy pomartwieni, cay dom w smutku.
Wzio si na rzemyk Kani i Reksa, eby
wywchay, gdzie jest zajc. Ale czy im to zajc w
gowie! Udaway, e tropi, cigny nas za sob tu i
wdzie na tych rzemykach i co si okazao? zawsze
ostatecznie zacigny nas do kuchni, bo liczyy na
to, e moe im tam Weronka da ko.
Nadszed wieczr i zupenie ju zwtpilimy, eby
zajc da si znale. Cay czas nie mogam sobie
darowa gupiego mego pomysu z t trawk.
A na drugi dzie patrz, Jzef zupenie zwyczajnie
idzie gr i tylko co z okropn uwag niesie.
Wybiegam naprzeciwko i pytam: Czy Jzef ma
zajca?

uginuo. A on je jednostavno bio samo zadovoljan.

Oboavala sam kad je imao tople ui, ali to je bilo
rijetko. Mislim da je i on to volio.
A to se tie hrane, prije svega rado je pio mlijeko
iz tanjuria, ali moralo je biti toplo. Salate i sijeno
nije htio, a kupus uope nije smatrao hranom.
Strano je volio penine trave - i svaku je travku
zapoinjao jesti odozdo, a kasnije je polako njegova
njukica ila do samog kraja. Kad je jeo, uvijek mu se
nos pomicao i dijelio na tri dijela. Jo je volio zelenje
mrkve, lie cikle, povremeno lie trenje. Nije
imao stalni ukus. Ponekad nije htio ni pogledati
travu i glodao je tapete na zidovima, iako me to jako
zabrinjavalo jer su bile u boji i mogle su biti otrovne,
a u svakom sluaju, nisu bile jestive.
Ako bi se pritom odronilo malo buke, to bi
takoer pojeo s neobinim tekom.
Takva sam da volim da se moje ivotinje s
vremena na vrijeme malo kreu i borave na zraku.
Kad se zec posve navikao na nas, nosila sam ga
zajedno s koarom u vrt i stavljala na sunce meu
grmovima vrijeska. Htjela sam da se zabavi i ugrije.
Zec je shvaao o emu se radi. Kad bi iskoio iz
koare, ne bi bjeao daleko i dalo ga se lako uhvatiti.
Ponekad zec i ja sjedimo pod borovima. Ja itam,
a zec sjedi, povremeno stoji na stranjim nogama,
ogledava se i ponovno vraa u uanj. Neto me
dovelo u iskuenje da otrgnem vlat trave i vrlo
paljivo zecu gurnem pod nos. Zec ni trzaj, kao da se
nita nije dogodilo.
No uzmi, mali kaem uzmi, to je dobro.
A zec poskoi. Napravio je par skokova i mugnuo
u grmlje samo sam ga straga vidjela.
Svi su se rastrali za njim po vrtu. Ali ni traga.
Uzalud! Zamislite samo, koliko je mjesta u vrtu gdje
bi se mogla sakriti takva kuglica malena kao coflek.
Svi zabrinuti, cijela kua u alosti. Uzela sam Kani i
Reksa na povodac kako bi nanjuili gdje je zec. Ali je
li im zec na umu? Pretvarali su se da slijede trag i
vukli nas za sobom amo-tamo i to se dogodilo?
Uvijek bi nas na kraju povukli prema kuhinji, jer su
raunali na to da e im Weronka dati kost.
Pala je no i izgubili smo nadu da emo nai zeca.
Cijelo vrijeme si nisam mogla oprostiti ideju s vlati
trave.
Sutradan sam vidjela Jzefa kako ide gore i s
velikom panjom neto nosi. Potrala sam na
dvorite i zapitala: Ima li Jzef zeca?
Imao je zeca. Zec je sjedio pod nekim grmom i
vrlo se lako dao uloviti. Jzef se veselio. Svi su se
veselili. Bio je to sretan dan.
Uzimam zeca i stavljam ga u praznu koaru koju
od juer nisam mogla pogledati bez tuge, zatvaram
se s njim u sobu i kleim pokraj na podu.
Zee kaem zee, zamisli samo, ti si jo
premalen da bi si dao savjet, tko bi ti ugrijao ui.
Kad bude vei, sama u te pustiti ako bude htio.
Ali sad me nemoj zabrinjavati. Nema pojma to
sam juer proivjela zbog tebe.

36.

Mia zajca. Zajc siedzia pod jakim krzakiem i

zupenie atwo da si zapa. Nawet Jzef si cieszy.
Wszyscy si ciesz. Jest to szczliwy dzie.
Bior zajca do pustej kobiaki, na ktr od
wczoraj patrze nie mogam bez smutku, zamykam
si z nim w pokoju i klkam obok na pododze.
- Zajcu - - mwi - - zajcu, pomyl tylko,
przecie ty jeste jeszcze za may, eby sobie da
rad, przecie kto by ci ogrza uszy. Jak bdziesz
wikszy, to sama ci wypuszcz, naturalnie jeeli
bdziesz chcia. Ale teraz nie rb mi tego
zmartwienia. Nie masz pojcia, ile przeszam od
wczoraj przez ciebie.
Okazao si po tej ucieczce, e zajc kuleje, a
waciwie skacze po swojemu, ale jedn przedni
apk wci trzyma podniesion. Nie przejam si
tym na razie: po prostu stuk si troch, jak zmiata
przed nami nic wanego, przejdzie. Gdyby mu
naprawd co byo, toby przecie straci apetyt albo
dobre usposobienie. A on jest zupenie taki, jak
dawniej, zawsze jednakowo dobry, agodny i lubicy
rzeczy smaczne.
Ale kiedy raz zajc mocno zasn przy mnie, po
swojemu wycignity, pomacaam delikatnie t
apk. I okazao si, e jest spuchnita i gruba, e
ko jest zamana.
Wic zama sobie apk - - i nie tylko si nie
skary, ale pogodnie znosi taki bl. Po prostu - boli apka, wic j trzyma podniesion, nic wicej.
Ani humoru, ani apetytu nie straci, ani razu si
nawet nie zniecierpliwi.
Pniej zacz od czasu do czasu dotyka chor
apk podogi, a w kocu przebiera ni rwnie
prdko, jak drug. Ale na zawsze ju pozostaa
troch grubsza w tym miejscu, gdzie bya zamana.
Zawsze staram si odnosi jednakowo do moich
zwierzt i sprawiedliwie dzieli midzy nie moje
uczucia. Ale tu byam bezsilna: zajca kochaam
najwicej z wczesnych moich zwierzt. Taki by
yczliwy i dobry, tak wiele mia do nas zaufania. I tak
potrzebowa opieki.
Musiaam go bardzo pilnowa przed psami. Nie
wyobraa sobie niebezpieczestwa. Nic si nie ba i
na przykad wyciga ciekawie mordk do Kani,
jeeli bya w pokoju i przysza go powcha. Z Blutkiem, kotem zocistym, take w najlepszych by
stosunkach. Usypia wtulony w puchy jego futra
ufny, agodny, o jednym tylko mylcy, eby mu byo
ciepo.
Raz musiaam wyjecha na tydzie i zajca
zostawiam pod opiek Janinki. Uwaaam, e tak
bdzie najlepiej, bo to przecie wanie sama
Janinka przyniosa zajca, gdy go ludzie znaleli w
zbou podczas niwa.
Powiedziaam jej dokadnie, co ma mu dawa do
jedzenia i eby nie jad tapet, a wapno moe. I
zabroniam zanadto si z nim pieci, bo on
wprawdzie lubi by na kolanach, ale tylko dlatego,
eby spa. Uprzedziam j te, eby si wcale nie

Nakon tog bijega ispostavilo se da zec epa, skae

kao inae, ali jednu, prednju apu stalno dri
podignutu. Nisam se pretjerano brinula zbog toga:
malo se natukao dok je bjeao pred nama nita
bitno, proi e. Da je uistinu neto, izgubio bi apetit
ili dobro raspoloenje. A on je potpuno isti kao
prije, jednako dobar, blag i voli ukusne stvari.
Kada je zec vrsto zaspao pokraj mene, kao i
uvijek ispruen, oprezno sam popipala apu.
Pokazalo se da je oteena i debela, da je kost
polomljena.
Dakle, slomio je apu i ne samo da se nije alio,
nego je mirno podnosio takvu bol. Jednostavno
apa boli, pa ju je drao podignutu i nita vie. Nije
izgubio ni smisao za humor ni apetit, ak se ni u
jednom trenutku nije razdraio.
Kasnije je s vremena na vrijeme poeo doticati
pod bolesnom apom i na kraju je micao njom tako
hitro kao i drugom. Ali zauvijek je ostala malo deblja
na tom mjestu gdje je bila slomljena. Uvijek se
trudim odnositi jednako prema svojim ivotinjama i
pravedno meu njima dijeliti svoje osjeaje. Ali
ovdje sam bila bespomona: zeca sam voljela najvie
od svih mojih tadanjih ivotinja. Bio je tako srdaan
i dobar, imao je u nas povjerenja. Bila mu je
potrebna panja.
Morala sam ga dobro uvati od pasa. Nije bio
svjestan opasnosti. Nije se niega bojao i, ako bi
Kana bila u sobi i prila ga ponjuiti, znatieljno joj
je gurao njukicu. Bio je u dobrim odnosima i s
Blutkom, zlatnoutim makom. Tonuo je u san
priljubljen uz dlake njegova krzna povjerljiv,
veseo i samo je razmiljao o tome da mu bude toplo.
Jednom sam morala otputovati na tjedan dana i
zeca sam povjerila Janinki. Mislila sam da e tako
biti najbolje, jer upravo je Janinka donijela zeca kad
su ga ljudi pronali za vrijeme etve.
Tono sam joj rekla to mu mora davati jesti i da
ne jede tapete, a kre moe. I zabranila sam da ga se
previe mazi jer on, dodue, voli biti na koljenima,
ali samo zato da bi spavao. Takoer sam je upozorila
da se ne uplai kad se zec protegne, jer to samo znai
da mu je toplo. Zapovjedila sam joj da ga uva od
pasa.
Kada sam nakon tjedan dana ponovno vidjela
zeca, osjeala sam se neugodno. Za to je vrijeme
postao dva puta vei, udno se promijenio, postao je
nekako udan, gotovo odrastao, kao svi obini
ubijeni zeevi, objeeni s glavom prema dolje u
kolima za lov. ak se na rukama osjeala razlika jer
je bio tako velik. Uz to je ipak i malo podivljao jer ga
je Janinka drala u zatvorenoj koari pa se tako
odvikao od ovjekova pogleda.
eznula sam za njim i stigavi bila sam
razoarana. Ali suzdrala sam se i zecu nisam nita
pokazala. Odmah sam ga uzela u ruke i drala, iako
se malo trzao ak mu se ni ui nisu grijale i nije se
rastezao. Tek tada sam s ganuem prepoznala da je
to onaj moj dobri, veseli, voljeni zec.

37.

przelka, jak jej si zajc wycignie - - bo to bdzie

tylko znaczyo, e mu ciepo. I zapowiedziaam, eby
go pilnowaa przed psami.
Kiedy po tygodniu zobaczyam znowu zajca,
zrobio mi si nieprzyjemnie. Przez ten czas urs
dwa razy wikszy, zmieni si dziwnie, zrobi si obcy
jaki, prawie dorosy, jak te wszystkie zwyczajne,
zabite zajce, zawieszone gowami w d u wozw na
polowaniu. I nawet ju inaczej czuo si go w rkach,
taki by duy. Przy tym jednak i troch zdzicza, bo
Janinka trzymaa go w zamknitej komrce, gdzie
odwyk od widoku czowieka.
Byam stskniona, a przybywszy - - doznaam
zawodu. Ale zapanowaam nad sob i nic takiego
zajcowi nie okazaam. Zaraz go wziam na rce i
trzymaam, chocia si troch wyrywa - - a pki mu
si nie rozgrzay uszy i pki si nie wycign. Wtedy
dopiero poznaam ze wzruszeniem, e to jest ten
sam, mj, dobry, agodny, kochany zajc.
By taki dobry! Jeeli nawet czasem co zbroi, to
tylko przez roztargnienie.
Wchodzi na przykad apkami do spodka z
mlekiem, ale jak mu byo apki wyj, to ju ich, pki
pamita, na nowo nie wkada. Tylko, naturalnie, e
dosy prdko zapomina.
Jak si po jedzeniu oblizywa, to mu si wtedy nos
najbardziej rusza i co gorsza, e kada cz
osobno. I eby si nie wiem ile razy oblizywa, to
mia zawsze na brodzie, po mleku, bia kropk, bo
oblizywa si tylko do gry. Nieraz go prosiam, eby
si obliza na d, ale zupenie nie umia, po prostu
nie mia pojecia, o co chodzi. Jako mu to przecie
wybaczyam - - i ylimy zawsze w zgodzie i harmonii, jakbymy byli dla siebie stworzeni: ja dla
zajca i zajc dla mnie.
Ale przyszed ciki dla wszystkich czas, kiedy po
tylu latach trzeba byo opuci dom, zamkn
wszystko, spakowa rzeczy - - i odjecha.
Patrzyam z blem na zajca. Co bdzie z tob
tam w miecie, gdzie pewno nie bdziesz mia do
miejsca, ani jedzenia, bo kapusty nie lubisz, na z
marchwi zwidnie, a trawy nie bdzie wcale, chyba
siano, ktrego te nie lubisz.
I sama droga! W pocigach jest teraz czasami tak
duo ludzi, e trudno przewie zwyk walizk, a c
dopiero ywe zwierz.
Cay czas biam si z mylami, jak postpi.
Wreszcie zdecydowaam, e zajc sam powinien mi
w tym dopomc.
Niechaj on zdecyduje, czy lepiej, ebym go
zostawia tutaj bez opieki, czy te wzia do miasta
na niewygody...
Trzeba go puci zupenie wolno, niech sobie
pobiega i rozejrzy si, jak by mu byo na swobodzie.
A pniej: jak si da atwo zapa, to dobrze, jak
si nie da - - to znaczy, e woli samodzielne ycie,
gdzie jest troch kopotw i niebezpieczestw, ale
przynajmniej nikt mu si nie bdzie w nic wtrca.
Objaniam mu dokadnie to wszystko i

Bio je tako dobar! ak ako bi povremeno neto

napravio, to je bilo zbog rastresenosti.
Ulazio je apicama u tanjur s mlijekom, ali kad bi
ih izvukao, pamtio je da ih ne stavlja ponovno.
Samo, naravno, brzo je zaboravljao.
Kad bi se nakon jela oblizivao, nos mu se najvie
micao to je najgore, svaki dio za sebe. I kad bi se
ne znam koliko puta oblizao, uvijek je na bradi imao
bijelu toku od mlijeka, jer se oblizivao samo prema
gore. Nebrojeno puta sam ga molila da se oblizuje i
dolje, ali jednostavno nije znao, nije imao pojma o
emu se radi. Nekako sam mu to oprostila i stalno
smo ivjeli slono i skladno kao da smo bili stvoreni
jedno za drugo: ja za zeca i zec za mene.
Ali, doao je teak trenutak za sve kada je nakon
toliko godina trebalo napustiti dom, zatvoriti sve,
spakirati stvari i otputovati.
Bolno sam gledala zeca. to e biti s tobom
tamo u gradu, gdje sigurno nee imati dovoljno
mjesta, a ni hrane, jer kupus ne voli, vlat od mrkve
vene, trave uope nee biti, valjda sijeno koje
takoer ne voli?
I sami beton! U vlakovima je sada tako puno ljudi
da je teko prevesti koveg, a kamoli ivu ivotinju.
Cijelo sam vrijeme razmiljala kako postupiti. Na
kraju sam odluila da mi sam zec treba pomoi u
tome. Neka on odlui je li bolje da ga ostavim ovdje
bez nadzora ili da ga uzmem do neudobnoga grada
Treba ga pustiti posve na slobodu, neka potri i
osvrne se kako bi mu bilo na slobodi.
A poslije: ako se da lako uhvatiti, dobro, ako se ne
da, to znai da voli samostalan ivot gdje je malo
problema i nesigurnosti, ali bar mu se nitko nee ni
u to mijeati.
Sve sam mu to lijepo objasnila i poloila ga na
travu.
Bio je jako lijep jesenski dan. Lie na drveu bilo
je ili crveno poput koralja ili uto kao zlato. Nebo je
imalo tamnu, istu i duboku plavu boju. Jo uvijek je
bilo toplo, ali samo na suncu. U sjeni se osjeao
vjetar i studen. Dakle, u zadnji tren rekla sam zecu:
Uzmi u obzir da po noi nema sunca, a tebi ui
i stopala jako lako zebu.
Ali zec se uhvatio trave. ini se gotovo sa
sigurnou mogu potvrditi da ipak najvie voli
puno svjee, zelene trave. Jeo ju je kao i prije
travku po travku: najprije ju je odgrizao pri zemlji i
grickao, negdje drugdje gledao, a travka kao da je
sama polako putovala do njuke sve dok nije nestala.
Nakon nekog sam se vremena pribliila: kao i
obino, poele su ale: skoio je i bono izveo par
skokova.
Nisam ga lovila, motrila sam ga izdaleka.
Ponovno je jeo. Kasnije je stao uspravno i ogledavao
se. Gledao je svisoka na veliku, ve pomalo utu
livadu, gdje inae skakuu zeevi. Neugodno me to
dirnulo. Ali nita ekam to e biti. Malo kasnije
sam mu ponovno prila, ponovno mi bjei. Konano
se zaletio i pojurio ravno prema grmlju.

38.

posadziam go na tarasie w trawie.

By bardzo pikny dzie jesienny. Licie na
drzewach byy albo czerwone, jak korale, albo te,
jak zoto. A niebo miao bardzo ciemny, czysty i
gboki kolor niebieski. Byo jeszcze ciepo, ale tylko
na socu. W cieniu czuo si wiatr i chd. Wiec
jeszcze w ostatniej chwili powiedziaam zajcowi:
We to pod uwag, e w nocy nie ma soca, a
tobie uszy i podeszwy zibn ogromnie atwo.
Ale zajc zabra si do trawy. Zdaje si - i nawet
prawie z pewnoci mog to twierdzi e jednak
najbardziej lubi du, wie, dobrze zielon traw.
Jad j - - jak i zwykle dawniej po jednym dble:
odgryza je naprzd przy ziemi i chrupa, gdzie
indziej patrzc, a trawka jakby sama wjedaa mu
powoli do mordki, pki nie znika.
Po pewnej chwili zbliyam si: zaczy si zwyke
arty: hycn i poskaka w bok par krokw.
Nie goniam go, tylko czuwaam z dala. Znowu
jad. Pniej stan supka i rozglda si. Patrzy
sobie z gry na du, knc k, gdzie zwykle
skacz obce zajce.
Ju mnie to tkno niemile. Ale nic - - czekam, co
bdzie. Po chwili znw podchodz do niego, znw mi
ucieka. Wreszcie rozpdzi si i sadzi prosto w stron
krzakw.
No, do tych artw. Nie mam czasu na twoje
figle. Wracaj.
Ale zajc ucieka. Ucieka! Zawoaam Janki,
przybiega te panienka.
- E - powiadam - zapmy tego zajca. Ja widz, e
on nie da sobie jeszcze sam rady.
No dobrze. Zaczyna si obawa. Wszyscy biegaj
tu i tam, a zajc najprdzej. Bya chwila, e ju
miaam pod rk jego futerko. Ale si wymkn.
Jaki czas miga po tarasach, midzy biaymi pniami
czereni. Szeleciy tu i tam pod jego apkami suche,
liczne, czerwone i zote licie.
Ju teraz patrzyymy z daleka, nie gonic wicej.
Naturalnie, gdybymy bardzo chciay i upary si
koniecznie, toby go mona byo zapa. Ale czuymy
jednak, e nie wolno nam go przymusza, aby jecha
z nami do miasta, jeeli woli zosta na swobodzie.
Nie by ju taki may i powinien by sam mie troch
rozsdku. A kto wie, czy nie mia racji.
Ostatni raz widziaam go, gdy bieg obok ki.
Pewnie czu si dobrze. I wtedy, gdzie w suchych,
czerwonych jeynach znik mi z oczu. Moe spotka
pniej jakiego innego zajca. Moe mu byo
wesoo.

No, dosta je igre. Nemam vremena za tvoje

vragolije. Vraaj se. Ali zec je pobjegao. Pobjegao!
Pozvala sam Janku i gospoica je stigla.
Hej govorim uhvatimo toga zeca, vidim da
on jo uvijek ne moe sam.
Dobro. Poinje lov. Svi tre amo-tamo, a zec
najbre. U jednom sam trenutku imala njegovo
krzno pod rukom. Ali je umakao. Jedno se vrijeme
motao po terasama meu bijelim stablima treanja.
Tu i tamo je pod njegovim apama ukalo suho,
divno, crveno i zlatno lie.
Sad smo ve promatrali izdaleka, ne lovei ga
vie. Naravno, da smo ba jako eljeli i bili uporni,
moda bismo ga i uhvatili. Ali ipak smo osjeali da
ga ne smijemo prisiljavati da ide s nama u grad kad
voli biti na slobodi. Nije vie bio tako malen i trebao
je ve biti malo razuman. A tko zna, moda je bio u
pravu.
Posljednji put sam ga vidjela kako tri pokraj
livade. Sigurno se osjeao dobro. I tada mi se, negdje
u suhim, crvenim kupinama izgubio iz vida. Moda
je kasnije sreo nekog drugog zeca. Moda mu je bilo
veselo.

povratak na sadraj

39.

PREVELA: ANITA TURKALJ

ATURKALJ @FFZG.HR

J LIUS S ATINSK - J EDEN

ZA VETKCH

VETCI ZA NIKOHO !

Jlius Satinsk (Bratislava, 1941. 2002.) bio je slovaki glumac, komiar, dramatiar i pisac te autor
feljtona i knjievnosti za djecu. Zahvaljujui autorskim dramskim predstavama koje je izvodio zajedno sa
slovakim knjievnikom Milanom Lasicom, postao je prije svega poznat kao glumac. Za njegova djela
karakteristine su ironija i igra rijeima te tematika vezana uz njemu bliske uspomene na Bratislavu. Tekst
"finkovia" na prvi se pogled nije inio tekim za prevoenje, ali neki su dijelovi bili poprilino zahtjevni i
trebalo ih je prilagoditi hrvatskom jeziku, posebice zbog izraza koji su se koristili za vrijeme komunizma, a
danas se vie ne koriste. Na primjeru ovog teksta moe se vidjeti stil Satinskog (ironija, igra rijeima,
neologizmi) te esto koritenje deminutiva u slovakom jeziku, koji se u hrvatskom koriste rjee
(primjerice, igra rijeima efi - ef). Zbog toga sam se oko nekih dijelova prijevoda konzultirala s
profesoricama Sesar i agalj te profesorom Machatom i zamolila ih za savjet i miljenje.
finkovia

efii

avnat hovorov slovenina si ije svojm

Soan razgovorni slovaki jezik ivi svojim
slobodnm, nezvislm ivotom. Je odoln, bohat a slobodnim, nezavisnim ivotom. Otporan je, bogat i
flexibiln. Hordy na vetko odhodlanch, pravidlami fleksibilan. Pravopisnim pravilima do zuba
pravopisu po zuby ozbrojench pracovnkov Jazy- naoruani djelatnici Jezikoslovnog instituta, horde
kovednho stavu klad na u pasce, ok, hdu spremne na sve, postavljaju mu klopke, bacaju mu
siete, mieaj jedy, ale ich nmaha je zbyton. mree, mijeaju otrove, ali njihov je trud uzaludan.
Hovorov jazyk si ije svojm ivotom. Pivre sa Razgovorni jezik ivi svojim ivotom. Dodue,
sce oficilne vol Star sladova" ale hovorovo to pivnica se slubeno zove Stara sladara, ali
bolo a vdy bude U mamuta". Pouli ste u razgovorno je to uvijek bilo i uvijek e biti Kod
nejakho pacienta, aby povedal nahlas: V ostatnom mamuta. Jeste li ikada uli nekog pacijenta kako je
ase sa ctim lepie"? Ja nie. Pacient povie: V naglas rekao: U posljednje se vrijeme osjeam
poslednom ase sa ctim lepie..." Niektor slov sa bolje? Ja ne. Pacijent govori: U zadnje se vrijeme
stratia v kontajneri dejn: dnes u nikto nepovie osjeam bolje Neke se rijei izgube u povijesnim
mladmu ty chulign!", prestali sme sa oslovova kontejnerima: danas vie nitko ne govori mladiu
sdruh, sdruka" a vznikaj nov tuln oslo- hej huligane, prestali smo se oslovljavati s drue,
venia. Naprklad FINKO". Pretoe aj ja som drugarice i nastaju nova i zgodna oslovljavanja.
odoln, bohat a flexibiln ako moja rodn hovorov Primjerice EFIU. Zato to sam i ja otporan, bogat
re, s nadenm prijmam novotvary a pouvam ich i fleksibilan kao i moj materinji razgovorni jezik s
a do plnho vyerpania. Vypelichan Prci es!" oduevljenjem prihvaam neologizme i koristim ih
som nahradil svieim Pochvlen bu Jei Kristus!" do iznemoglosti. Ofucan Zdravo zamijenio sam
Chcel som pozdrav varrova, a tak som minule svjeim Hvaljen Isus! Htio sam promijeniti oblik
chutn mlad rdov sestru pozdravil na ulici pozdrava i tako sam nedavno na ulici pozdravio
Laudetur Jesus Christus!" Prezrela si ma od hlavy zgodnu mladu asnu sestru s Laudetur Jesus
po pty a povedala: Na Slovensku po slovensky!" Christus! Odmjerila me od glave do pete i rekla:
Moja vina, moja vina, moja prevelik vina... chba U Slovakoj na slovakom! Moj grijeh, moj grijeh,
mi kus zdravej pokory! Skem do cudzch re a moj preveliki grijehnedostaje mi malo zdrave
zabdam, e mm hovori, ako mi zobk narstol. pokore. Uskaem u strane jezike i zaboravljam da
Nevyvyova sa, lebo budem ponen.
bih trebao govoriti onako kako me mati uila. Tko se
Ale oslovenie FINKO sa mi pi. Pouvam ho uzvisuje, bit e ponien.
pri kadej prleitosti, do koa aj do voza. Pristavm
Ali oslovljavanje sa EFIU mi se svia. Koristim
sa pri starom pnovi: finko, prosm vs, neviete, ga u svakoj prilici, svetkom i petkom. Zaustavim
kadia sa ide na Nmestie Augustna Marina starijeg gospodina: efiu, molim Vas, znate li kako
Hsku?" U msiara zas: finko, dajte mi 20 deka se dolazi na Trg Augustna Marina Hske? Zatim
ditnej salmy..." Na kpalisku vravm plavkovi: kod mesara: efiu, dajte mi 20 deka dijetne
finko, nemohli by ste ma vytiahnu? Neviem salame Na kupalitu govorim spasiocu: efiu,
plva, topm sa..." finkovia s vade. Ja viem, e moete li me izvui? Ne znam plivati, utapam se
nikomu nefuj, ale to oslovenie vytvor atmosfru, efii su posvuda. Ja znam da nikome ne nareuju,
udsk teplo. Ete sa mi nestalo, aby sa niekto proti ali to oslovljavanje stvara atmosferu, ljudsku
tomu osloveniu ostro ohradil. Kadho oslovujem toplinu. Jo mi se nije dogodilo da bi mi netko zbog
FINKO, a kadho roztopm. Vnimku tvoria tog oslovljavanja uputio otre kritike. Svakog
taxikri. Taxikrov oslovujem VAGERKO, ale to je oslovim sa EFIU i svi se rastope. Iznimku ine
dlhoron dohoda, platn vo vetkch politickch jedino
taksisti.
Taksiste
oslovljavam
sa
reimoch bez vnimky.
OGORIU, ali to je dugogodinji dogovor koji
In je, ke narazm na skutonho FA. Som vrijedi u svim politikim reimima, bez iznimke.
40.

star kola". Bol som v ivote skromnm

poradcom, hovorcom a dozorcom nejednho
PAPALA. Viem presne formulova tri zsady,
ktor mus skuton F dodriava, aby mal
prirodzen autoritu:
1. nesmie si s podriadenm tyka;
2. nesmie nikomu dovoli, aby ho oslovoval
zdrobneninou finko";
3. mus budi hrzu.
So sekretrkou, ktor str hlavu do dver a v
prtomnosti proseb-nkov zvol na riaditea:
finko, zalejem kvu aj tebe?", by som vyrazil
dvere. Samozrejme, e prosebnci si zan dovoova
a pros-kaj, ako keby o nieo skutone ilo... F
mus budi hrzu! To sa tka tak kapitna lietadla,
riaditea koly, ako aj predsedu vldy. A ja povam
s nevou, e nmu fovi kabinetu vlda tyk. To
mus presta! Na stranckej pde, nepoviem, tam sa
tykanie znesie. Za komunistov si na pde rodnej
matky strany tykali kolnci s riadite-kami,
intrumentrky s prednostom kliniky, len to tak
iskrilo. Generlny tajomnk mal vraj boav plece.
Vrtnik ho pri prchode do budovy V KSS kad
rno afol po om otvorenou dlaou a oddane
zreval: Dobre vyzer, bohatvojho, generlny, len o
je pravda...!" U vtedy som sa FA zastval, psal
som o tom, ale len tak do uplka. (Vtedy sa o takch
veciach otvorene psa nedalo.) Teraz mm zasa
obavy. Vlda mu tyk! Ete to by chbalo, aby mu
zaali hovori FINKO! finkovia s in kategria.
To sme my - vetci ostatn, ktor nemme na to, aby
sme robili FOV. Ale skutonmu FOVI by sme
nemali tyka mimo strany a mal by budi hrzu. Ja
viem, ono sa to ahko nape - budi hrzu", ale o,
ke je F dobrk? To mus presta! Rzni
finkovia budia hrzu po okresoch a zabdaj, e
finkov sa nikto neboj, ani keby si hne nasadili
helmy. My - mil moji finkovia - sa meme
nadrapova, koko chceme, a ni nedosiahneme.
Vetkm sme na smiech. Ale keby na sebe trochu
zapracoval F! Keby sa mu podarilo premc to
svoje nekonen dobrctvo! Moja star mama by ho
to vedela naui. Vzbudzovala v ns tak hrzu, e
sme ju na slovo poslchali. Pamtm sa, ako raz
dedo s kamartmi hrali v jedlni karty. Prila star
mama a hodila im karty do kachie! Krvi by si sa v
tch kartroch, mil finko, nedorezal! Jeden za
vetkch - vetci za nikoho!

Drugaije je kad naiem na pravog EFA. Ja sam

stara kola. U ivotu sam bio privatni savjetnik,
glasnogovornik i nadzornik nekoliko VELIKIH
RIBA. Tono znam formulirati tri principa kojih se
pravi EF mora pridravati, kako bi imao priroeni
autoritet:
1. podreenom se ne smije obraati s ti;
2. nikome ne smije dozvoliti da mu se obrati sa
efiu;
3. mora biti strah i trepet.
Najradije bih razbio vrata tajnicom koja gurne
glavu kroz njih i u prisutnosti molitelja dovikne
ravnatelju: efiu, da i Vama skuham kavu?
Naravno, molitelji si poinju svata dozvoljavati i
moljakaju kao da se radi o neemu vanom EF
mora biti strah i trepet! To se odnosi na kapetana
zrakoplova, ravnatelja kole, ali i na predsjednika
vlade. A ja sluam s negodovanjem kako se naem
efu kabineta vlada obraa s ti. To mora prestati!
Na stranakom tlu, o tome ne govorim, tamo se
obraanje s ti moe podnijeti. Meu drugovima su
se za vrijeme komunizma s ti domari obraali
ravnateljima,
instrumentarke
predstojnicima
klinike, svi su to tako radili. Glavnoga tajnika
navodno su boljela lea. Portir ga je prilikom ulaska
u zgradu Sredinjeg odbora Komunistike partije
Slovake svako jutro otvorenim dlanom udarao po
ramenu i odano viknuo: Dobro izgleda, Boga ti
tvoga, ravnatelju, to je istina je istina! Ve sam
tad branio EFA, pisao sam o tome, ali samo za
svoju ladicu. (Tad se o takvim stvarima nije moglo
otvoreno pisati.) Sad me ponovno strah. Vlada mu se
obraa s ti! Samo bi mu jo trebalo da mu ponu
govoriti EFIU! efii su druga kategorija. To smo
mi svi ostali koji nismo dovoljno dobri da bismo
bili EFOVI. Ali s pravim EFOM ne bismo smjeli
biti izvan stranke na ti i trebao bi biti strah i trepet.
Ja znam, lako je to napisati biti strah i trepet, ali
to kad je EF dobriina? To mora prestati! Razni su
efii strah i trepet po razliitim opinama i
zaboravljaju da ih se nitko ne boji, ak ni kad bi si
odmah nataknuli ljem na glavu. Mi dragi moji
efii moemo se truditi koliko hoemo, ali
neemo nita postii. Svi nas ismijavaju. Ali kada bi
EF bar malo poradio na sebi! Kada bi uspio
nadjaati tu svoju beskrajnu dobrotu! Moja bi ga
baka to znala nauiti. Nama je predstavljala takav
strah i trepet da smo je odmah sluali. Sjeam se
kako je djed jednom s prijateljima kartao u
blagovaonici. Dola je baka i bacila im karte u pe!
Tim se kartaima, dragi efiu, krv sledila u
venama! Jedan za sve svi za nikoga!
PREVELA: NIKOLINA MLADI
NIKOLINA .MLADIC @ZG.HTNET.HR

povratak na sadraj

41.

RED POEZIJE

J ACEK K OWALSKI
Jacek Kowalski rodio se 1959. godine. Na Jagelonskom sveuilitu u Krakovu zavrio je studij
germanistike te studij bibliotekarstva i informacijskih znanosti na Pedagokom fakultetu, takoer u
Krakovu. Slobodan je umjetnik, a svoje stihove i pripovijetke dosad je objavljivao uglavnom na Internetu.
Godine 2009. u vlastitoj nakladi objavio je dvije zbirke pjesama: Gra w koci i Jesie 2012. U pripremi
je zbirka poezije Przegld pola. Pie na poljskom i njemakom jeziku. ivi i radi u Krakovu. Ovaj prijevod
prva je promocija Jaceka Kowalskog i njegove poezije izvan granica Poljske.
Pisarze

Pisci

Rozchorowa si ze zgryzoty. A pewnej nocy

umar ()
Tylko tyle? I kropka? Przymus akapitu?
Do jasnej cholery. Nie otwierajcie otchani pomidzy
wierszami.
Litery wam stygn. Tak jak czyje
ycie.

Razbolio se od briga. Sve dok jedne noi nije umro

(...)
Samo to? I toka? Prisila poglavlja?
Kvragu! Ne otvarajte ponor meu
pjesmama.
Slova vam se hlade. Isto kao i neiji
ivot.

Paranormal activity

Paranormal activity

U witu
pod nosem si umiechn
by ukra ciki sen wdrowca

U zoru
diskretno se osmjehni
kako bi se ukralo teki san putniku

U nocy dziwki
nie zasypia
by w oczach mroku
dojrze
strach

U noi- drolje
ne zaspati
kako bi se u oima mraka
ugledalo
strah

Fotografie

Fotografije

FOTOGRAFIE
dotykane z obu
stron jednoczenie

FOTOGRAFIJE
dodirivane s obiju
strana istovremeno

z czasem podbiegaj
yciem

s vremenom protre
ivotom

Rozmowa

Razgovor

Dla J.
Rozmawiamy
O tym co pi w nas wstydliwym
Niemwieniem
Wyrzucamy z siebie sowa
Ktre ci jak kamie
Uwieszony na szyi
Strzsany szybkim ruchem
Ku ziemi

Za J.
Razgovaramo
O tome to spava u nama srameljivim
Neizgovaranjem
Bacamo iz sebe rijei
Koje su teke kao kamen
Objeen o vrat
Otresen brzim pokretom
K zemlji
42.

A zapadnie w niej
Bezpowrotnie
Nasze spojrzenia
Przemierzaj mgawice
Papierosowego dymu
I spotykaj si w p drogi
Przycigane grawitacj
Samotnoci
Nie ma lepszego
Zrozumienia
Nad to czego nie powiedz
Usta

Dok ne utone u nju

Nepovratno
Nai pogledi
Putuju kroz maglu
Duhanskoga dima
I sreu se na pola puta
Privueni gravitacijom
Samoe
Nema boljeg
Razumijevanja
Od onoga to ne kau
Usta

Spod parasola opuszcza si

Pajk na dugiej nici
Pocieszny posaniec
Zakwitajcej nadziei
Drogi przyjacielu
W powrotnej drodze
Wypatruj znakw
Umierajcego smutku

Ispod kiobrana sputa se

Pauk na dugoj niti
Smijeni glasnik
Procvjetale nade
Dragi prijatelju
Na povratnom putu
Iekuj znakove
Tuge koja umire

15 sierpnia

15. kolovoza

Moje podwrko jak co dzie

Moje dvorite kao svaki dan

Aktorzy wci
Ci sami
Twarze niezmienne
Zmarszczki jakby
Ostrzejsze
Tylko oczy ciemniej
A sowa nabieraj nieznonej gbi
Wiarygodnoci
Mwimy coraz ciszej
Z coraz wikszym trudem
Plecy znw ciej
Prostowa
Pod naporem
Dnia
Witam pani
Witam pana
Co sycha
To samo ssiedzie
Ten z naprzeciwka
Odjecha wczoraj
Karawanem
Swoje przey
Znaczy wiek pikny
Nad wyraz-

Stalno glumci
Ti isti
Nepromijenjena lica
Bore kao da su
Izraenije
Samo oi postaju tamnije
A rijei poprimaju nepodnoljivu dubinu
Vjerodostojnosti
Govorimo sve tie
Sa sve veim naporom
Lea je opet tee
Ravnati
Pod pritiskom
Dana
Dobar dan gospoo
Dobar dan gospodine
Kako je
Sve po starom susjede
Onaj nasuprot
Otiao je juer
Mrtvakim kolima
Naivio se
Znai lijepe godine
Izvanredno -

Puszka piwa
Na peronie chodnika
Przed podr
Z garau jak z krypty
Sczy si
Muzyka zapachem
Dziecistwa

Limenka piva
Na peronu nogostupa
Pred putovanjem
Iz garae kao iz kripte
Lagano tee
Glazba mirisom
Djetinjstva
43.

Ta gwiazda nad dachami

Ju czeka na twoje imi
Jak rok temu
Jak za rok
Jak zawsze

Ova zvijezda nad krovovima

Ve eka tvoje ime
Kao prije godinu dana
Kao za godinu dana
Kao uvijek

6 wrzenia

6. rujna

Porozmawiaj ze mn

Porazgovaraj sa mnom

Porozmawiaj ze mn cho
Szeptem nocy
Moje sowa do ciebie
Zwiny si
W kbek
I pi niespokojnie
W cinitej doni

Porazgovaraj sa mnom barem

apatom noi
Moje rijei tebi
Savinule su se
U klupko
I nemirno spavaju
U stisnutom dlanu

Pod powiekami
Zawiat
Wci
Niedokoczony dreniem
Tego pomyka w nas
Powraca niemym blaskiem
Twoich smutnych
renic

Ispod vjea
Onaj svijet
Stalno
Nedovren drhtanjem
Tog plamika u nama
Vraa se nijemim sjajem
Tvojih tunih
Zjenica

A wit przyniesie
Tylko ciemno

A svitanje e donijeti
Samo tminu

6 wrzenia

6. rujna

Poeta odchodzi

Pjesnik odlazi

Kiedy odchodzi poeta

Zegar bije dalej
Jak gdyby nigdy nic
(moe troch wolniej
Albo tak si tylko
Zdaje)
Ptaszysko na sprynie
Ochrypo nieco
Z zamknitymi oczami
Zdziwionego idioty
Gdacze z godziny na godzin
Z coraz mniejszym zapaem
Kiedy odchodzi poeta
Gwiazdy wiec jak zawsze
Cho jakby leniwiej
Mwimy do siebie
ciszonymi gosami
Cho chwila wymagaaby
Krzyku
Z chleba ulecia zapach
A z komina wszystkie zalege
Sny
Po ktach chowaj si sowa

Kada odlazi pjesnik

Sat i dalje kuca
Kao da nije nita
(moda malo sporije
Ili se tako samo
ini)
Ptiurina na opruzi
Malko promukla
Zatvorenih oiju
Zauenog idiota
Kokodae iz sata u sat
Sa sve manjim zanosom
Kada odlazi pjesnik
Zvijezde svijetle kao i obino
Premda moda ljenije
Govorimo sebi
Utianim glasovima
Premda trenutak bi zahtijevao
Vrisak
Kruh je zamirisao
A iz dimnjaka svi proputeni
Snovi
Po kutovima se skrivaju rijei
44.

Ostatni oddech poety

Gasi wiece w jadalni
I napenia si
Dymem kadzida
Na co komu ywy poeta
Martwy-ten dopiero uyje
Ciesz si wiersze
Nie bd ju
Niczyje

Posljednji uzdisaj pjesnika

Gasi svijee u blagovaonici
I ispunjava se
Dimom tamjana
Kome treba ivi pjesnik
Mrtav takav je koristan
Vesele se stihovi
Nee vie biti
Niiji

8 wrzenia

8. rujna
PREVELE: IVA RUPI
IRUPCIC @FFZG.HR
TATJANA TOMII
MENTOR: AGNIESZKA CYGANIK

povratak na sadraj

45.

D RAGUTIN T ADIJANOVI
Rano sunce u umi

Rann slnko v lese

U zelene kronje uleti

Proljetni vjetar,
Mlad.

Do zelenej koruny stromu vlet

Jarn vietor,
Mlad.

Suneve tanke strelice

Probodoe lie
I granice
I stabla:
itava se uma zanjiha,
Zasja.

Slnen tenk pky

Prepichli lstie
A konriky
A stromy:
Cel sa les rozkval
Zaiaril.

Rosnati cvjetovi,
Bijeli,
I listovi,
I male ptice,
Pozdravie sunce
Veliko.

Rosn kvety,
Biele,
A listy,
A mal vtky,
Privtali slnko
Vek.

A sjenke granatih stabala

Narisae
Kao prsti
Raznolike
Likove
Po travi
Na kojoj se blista rosa kao suze.......

A tiene rozkonrench stromov

Narysovali
Ako prsty,
Rozmanit
Postavy
Po trve
Na ktorej sa blyt rosa ako slzy.
PREVELA: MATEA MILJEVI
MMILJEVI @FFZG.HR

povratak na sadraj

46.

S NAKOG

- PROZA

J ULIJANA M ATANOVI - Z ATO

SAM VAM LAGALA

- S AN

Prvijenac knjievne kritiarke Julijane Matanovi Zato sam vam lagala doekao je u Hrvatskoj,
zahvaljujui svojoj popularnosti, ve trinaest izdanja. Prvi put je tiskan 1997. godine. Neki misle da ova
zbirka pripovijedaka ima autobiografsku podlogu, meutim, ona prije svega naglaava usklaenost fikcije i
stvarnosti. Ovaj fiktivno autobiografski tekst razlikuje se od drugih sjeanja iz svoje mladosti iz vremena
komunizma i stvaranja nove drave po tome to ispunjava stroge knjievne kriterije, u kojima se oslikava
opi univerzalizam.
Bitna karakteristika teksta je njegov regionalni karakter. Osim brojnih regionalizama, za prevoditelje je
veoma teka spisateljiina sintaksa kojom se stilizira u ulogu priljive glavne linosti. Kroz cijelu knjigu se
slojevito isprepliu knjievne aluzije (koje ne kriju emotivni odnos autorice prema knjievnim djelima), a
esto su povezane s domaom, hrvatskom knjievnou.
San

Sen

Kako prolaze godine, ja sve ee ne mogu sa

sigurnou potvrditi to mi se u djetinjstvu odista
dogodilo, a to sam samo odsanjala u krevetu glave
uronjene duboko pod pernati jastuk, na ijoj je
linganoj jastunici bilo izvezeno prvo slovo moga
imena. Teta, koja me nikako nije mogla oduiti od te
njoj nerazumljive navike, strahovala je da u se
jedne noi jednostavno uguiti. Zbog toga je oko
ponoi, i bez navijanja sata, redovito ustajala samo
da bi stala nekoliko minuta uz mene i svojim se
oima uvjerila kako se pokriva, kojim me tri sata
ranije pokrila i za koji je tvrdila da je najkvalitetniji,
premda je bio najstariji od svih ostalih koje smo tada
imali, u ritmu moga disanja, lagano die i sputa.
Gledajui u vuneni jorgan, koji joj je po njezinoj
narudbi krajem etrdesetih na ruke izradila
nekakva, po tom poslu nadaleko poznata, gospoa iz
Vukovara, obuen u presvlaku s kockom kroz koju se
pod prirodnim svjetlom vidjela njegova fina
ruiasta nijansa, i kojim se i sama pokrivala u
svojim najljepim godinama, teta se sigurno pitala
tko to jo, osim mene, u naoj familiji spava na isti
nain. Nakon to sam, uvlaei se nou u sobe svojih
roaka kojima su me teta i tetak odvodili u goste,
postala sigurna da sam i po tome jedinstven sluaj,
zakljuila sam kako je mogue da je na taj nain
spavao nekakav smotani junak iz onih djejih pria
to sam ih proitala posudivi ih, na sestrininu
iskaznicu, u mjesnoj radnikoj knjinici. U knjinici
nae kole mogle su se u to vrijeme nabaviti samo
knjige za lektiru, a one su, tako su osim mene mislili
i moji prijatelji, bile puno dosadnije od onih koje
smo mogli pronai na hrastovim policama u onoj
velikoj prostoriji mederovake vile s kojih su DIKovi radnici i uenici UP-a knjige posuivali
besplatno.
Ponekad se uplaim da sam velik dio dogaaja za
koje sada mislim da ih pamtim iz zbilje preuzela sa
stranica meni dragih knjiga, meu kojima visoko

Jak roky ubhaj, stle astji se stv, e nemu

s jistotou ci, co se mi v dtstv skuten pihodilo a
co se mi jenom zdlo, kdy jsem spala s hlavou
hluboko zaboenou do povho polte, na jeho
povlaku bylo vyito prvn psmeno mho jmna.
Teta, kter m nemohla nijak odnauit tomuto
zvyku, pro ni zcela nepochopitelnmu, se obvala, e
se jednou v noci prost udusm. Proto vdycky
kolem plnoci i bez natahovn budku pravideln
vstvala a alespo pr minut nade mnou stla, aby
se na vlastn oi pesvdila, e se pokrvka, kterou
m ped temi hodinami pikryla a o n tvrdila, e je
to ta nejkvalitnj, akoli byla nejstar, jakou jsme
tenkrt mli, pomalu zdvh a kles v rytmu mho
dechu. Kdy se dvala na tu vlnou plnnou peinu,
kterou j koncem tyictch let na objednvku
run vyrobila jedna pan z Vukovaru, znm touto
prac iroko daleko, povleenou do kostkovan
cchy, pes ni byl na dennm svtle vidt pkn
rov odstn, a kterou se pikrvala i sama teta za
svch nejhezch let, urit se ptala, kdo z na
rodiny krom m sp jet stejnm zpsobem. Pot,
co jsem za noci nakukovala do pokoj pbuznch,
kter jsme s tetou a strcem navtvovali, a nabyla
jistoty, e jsem v tomto ohledu jedin ppad,
usoudila jsem, e je mon, e takhle, stoen do
klubka, spval chlapec z dtskch povdek, co jsem
peetla a co jsem si pjovala na prkazku sv
sestenice v mstn dlnick knihovn. V knihovn
na koly se tenkrt daly sehnat jen knihy z povinn
etby a ty byly, jak si krom m mysleli i moji
kamardi, mnohem nudnj ne ty na dubovch
policch ve velkm prostoru mederovsk vily, odkud
si dlnci a uov z prmyslov koly mohli knihy
bezplatn pjovat.
Nkdy se zaleknu, e jsem velikou st phod, o
nich si dodnes myslm, e si je skuten pamatuji,
pevzala ze strnek mn tolik drahch knih, mezi
nimi zaujmal pedn msto romn, jeho hlavn

47.

mjesto zauzima i onaj roman iji glavni junak, pri

samom kraju, priznaje da je ivot lijepa stvar, ali da
on vie voli itanje, i prihvatila ih, kako to redovito
govore osposobljeni itatelji, kao komadie svoje
autobiografije. Ili su oni stvarni, oni zaozbiljski, ije
sam posljedice davno osjetila na vlastitoj, medicinski
laboranti koje sve ee posjeujem mogu potvrditi
kako se uope ne radi o debeloj, koi toliko
nevjerojatni da mi se ovoga trenutka, kad o njima
mogu govoriti sa smjekom, doimaju nadasve
literarnima. Ipak, jo uvijek sam uvjerena kako sam
odsanjala da sestra, brat i ja, u jedno rano, nadasve
hladno oujsko jutro, stojimo uz zaleen prozor i
gledamo kako se na tata, uz pratnju ulinih sviraa,
vraa kui. Zastaje na ulaznim vratima i pogledava
esmu na ijoj slavini visi zamrznuta ledenica. I dok
mu pratnja cvili zadnje taktove sevdalinke, on iz
svog naruja isputa dvije male, vjerojatno od nas
mlade, ciganice koje svaka, jedna u lijevoj, a druga
u desnoj ruci, dre gipsane talijanske bebe obuene
u duge haljinice, pa ih svaku jo jedanput, stavljajui
ve aku na kvaku, ljubi u elo. Svirai odlaze u
jednom, a klinke, sa svojim lutkama, kakve smo
mlaa sestra i ja spominjale djedu Fabijanu, koji je u
nae ime pisao pismo pravom Djeda Mrazu, ali nam
on na njega nikada nije odgovorio, u suprotnom
smjeru ulice. Ne znam jesam li se probudila zbog
toga to sam u snu ula sestrin smijeh nakon to je
ona, jo uvijek u istoj prii, vidjela da se jedna od
njih, ona za nekoliko centimetara nia, koju je otac
prvu poljubio, pokliznula na ledenu stazu koju smo
nas troje veer prije isklizali, pa potom pala i razbila
bebinu, ali i svoju glavu. Ili se sestra stvarno smijala,
a ja stvarno, s njom i bratom, buljila kroz zaleen
prozor, svakih nekoliko minuta huui u staklo samo
da bi nam slika barem malko postala jasnijom. Za
razliku od te prie, u ije podrijetlo nisam bila
sigurna ni puno godina ranije, jednoj drugoj,
stavljanjem ruke na knjigu, mogu svoju postelju i
svoj san proglasiti mjestom njezina roenja.
Ne sjeam se tono godine u kojoj sam ga
odsanjala. Bilo je to negdje krajem ezdesetih, i bilo
je ljeto. Znam da sam se u njemu pojavila na livadi
ispred kue u kojoj sam odrastala i u istoj starosnoj
dobi u kojoj sam tada i bila. Na sebi sam imala
haljinu kakvu sam vidjela na fotografiji to ju je
jedna naa susjeda dobila iz Kanade i na kojoj se
usiljeno smijeila njezina neakinja. Djevojica
mojih godina rukama je odmakla haljinu od svoga
tijela i podigla je, uz lagano savijanje lijevog koljena,
do visine struka, da bi njena teta i tetino veliko
susjedstvo to bolje mogli vidjeti brojne volane,
saivene od kriavo ute ipke, kakve na naoj
televiziji u to vrijeme nisu imale ni prave pravcate
spikerice. Mjesecima sam, im bih legla u krevet,
zamiljala sebe odjevenu u haljinu istoga kroja,
uvijek u nekoj drugoj, ali nikada u utoj boji, kako
nedjeljom idem na pjevanu misu i to onim glavnim
ulicama, a ne uobiajenom rutom zvanom preko

hrdina na samm konci uzn, e ivot je sice krsn

vc, ale on m radji ten, a pijala jsem je, jak
bn kaj kompetentn teni, jako st svoj
biografie. Anebo jsou ty skuten, jejich dsledky
jsem u dvno poctila na vlastn ki, a medicnt
laboranti, kter stle astji navtvuji, mohou
potvrdit, e zdaleka nen hro, opravdu natolik
nepravdpodobn, e se mi ve chvli, kdy u o nich
mu hovoit s smvem, zdaj nanejv literrn.
Napklad jsem stle pesvden, e se mi zdlo, e
sestra, bratr a j jednoho asnho a velice chladnho
beznovho jitra stojme ped ojnnm oknem a
vidme, jak se n tta za doprovodu poulinch
muzikant vrac dom. Zastav se ped vchodovmi
dvemi a prohl si pumpu, kter vis z kohoutku
rampouch. A zatmco muzikanti hraj posledn takty
sevdalinky, on pout z nrue dv mal ciknky,
nejsp mlad ne my, z nich jedna v lev a druh v
prav ruce dr italskou sdrovou panenku
obleenou do dlouhch at, a pak kadou z nich
jet jednou, u s rukou na klice, polb na elo.
Muzikanti odchzej ulic jednm a dvenky se svmi
panenkami, takovmi, o jakch jsme s mlad
sestrou kaly ddekovi Fabianovi, co to nam
jmnem napsal v dopise opravdovmu Ddovi
Mrzovi, kter nm ale nikdy neodpovdl, druhm
smrem. Nevm, jestli jsem se probudila proto, e
jsem ze snu uslyela sestin smch, kdy jet v
tomt pbhu uvidla, jak se jedna z nich, ta o pr
centimetr men, co ji otec polbil jako prvn,
sklouzla na ledovce, kterou jsme my ti veer
pedtm vyklouzali, a rozbila si jak pannu, tak i
hlavu. Anebo se sestra skuten smla a j jsem s ni
a bratrem skuten civla zamrzlm oknem a pitom
jsme kadch pr minut dchali na sklo, aby nm
ten obraz byl alespo o nco jasnj. Na rozdl od
tohoto pbhu, jeho pvodem jsem si nebyla jist
ani ped mnoha lety, u jednoho dalho mu,
pokldajc ruku na knihu, s jistotou prohlsit za
msto jeho zrozen svou postel a svj sen.
Nevzpomnm si pesn, ve kterm roce se mi
zdl. Bylo to nkdy koncem edestch let a bylo
lto. Vm, e jsem se v nm objevila na louce ped
domem, ve kterm jsem vyrostla, a ve svm
tehdejm skutenm vku. Mla jsem na sob aty,
jak jsem vidla na fotografii, kterou jedna nae
sousedka dostala z Kanady a na n se keovit
usmvala jej nete. Dvenka stejn star jako j mla
lev koleno lehce pokren a rukama si pidrovala
aty ve vi pasu tak, aby jej teta i vichni tetini
soused mohli co nejlpe vidt jejich poetn volny
uit z kiklav lut krajky, takov, jak v t dob
nemly ani opravdov televizn hlasatelky. Cel
msce jsem si, jakmile jsem ulehla do postele,
pedstavovala sebe samu obleenou do at tho
stihu a pokad njak jin, jen ne lut barvy, jak
jdu na nedln zpvanou mi a to hlavn ulic, a ne
obvyklou cestou pes batu. Jt pes batu
znamenalo jt pes cibuli, rajata, hrch a zel,

48.

baa. Preko baa znailo je preko luka, paradajza,

graha i kupusa, paprike, jagoda i maka i mnogih
drugih uredno okopanih i voem i povrem
posaenih gredica, koje su stanovnici radnike
kolonije brino obraivali i kroz koje smo mi klinci s
druma gazili samo da bismo skratili put do crkve i
dobili na vremenu. Tako nam je prije mise ostajalo
nekoliko minuta za jednu partiju klikera iza
sveenikova doma, odakle nas vjernici, koji su u tom
trenutku ulazili na glavna vrata, nisu mogli vidjeti. A
u snu, u istoj takvoj kanadskoj haljini i obuvena u ni
manje ni vie nego zlatne cipelice, nala sam se na
livadi, koju sam inae vidjela sa svog prozora, u
sreditu nogometne akcije. Uspijevala sam se,
unato silnim volanima, itekako dobro nositi s
nogometnim trikovima djeaka iz komiluka, koji
nisu ni primijetili moju haljinu jer im ljeti nita
drugo osim klikera i nogometne lopte i nije moglo
pasti na pamet.
Voljela sam ujutro, uz ruski aj s limunom, kakav
i ovih godina svakodnevno pijem, prepriavati teti
svoje snove. Ona je u to vrijeme pila kavu i, samo da
ne bi gubila vrijeme, trikala. Ja bih po tome je li
ostavila pletivo ili je jo ubrzala nametanje i skidanje
oica s igala mogla zakljuiti koliko je moja pria
zanimljiva i vjeruje li ona uope u to to joj ja
izgovaram svojim reenicama, kojima su, prema
njezinu sudu, redovito nedostajale toke i zarezi.
Pretpostavljam da joj taj modno-sportski san nisam
spominjala. Znala sam da se teti nije svidjela haljina
s fotografije, ne zbog boje, jer je teta voljela utu,
nego zbog kroja za koji je ona mislila da ne odgovara
djevojici mojih godina, a i nisam eljela da me
ponovno podsjeti da sam ja jedina curica na svijetu
koja zna to je korner, jedanaesterac i faul, ali zato
jo uvijek nema pojma zato se haljina prije ivanja
mora skejtati, zato se pasica mora trikati iglama
manjeg broja i kako se vade krojevi iz njemake
Burde. Ali ja nisam vidjela nita loe u tome to
mogu, bez puno muke, i onda kad sudi na susjed
kojeg su pozivali ak i na prosuivanje seoskih
nogometnih turnira na kojima je pobjednika ekipa
nagraivana s re peenim prasetom i gajbom
hladnog piva, uhodanim trikom preuzeti loptu i,
driblajui, dovesti je do protivnikoga gola. Ipak, san
u ijem je sredinjem dijelu bila jedna takva akcija sa
zakljunim ispucavanjem u zlatnim cipelicama,
popraenim talasanjem, ini mi se, roskaste ipke, ja
sam uskoro zaboravila.
Prisjetila sam ga se tek mnogo godina kasnije.
Kao gou jedne uivo radijske emisije, na temu
odnosa jaeg i slabijeg spola, silno su me ivcirale
obje zaraene strane. Prema voditeljici noj zamisli,
mukarci su sjedili nasuprot enama i svi su se
promatrali s toliko mrnje s koliko se mi
nogometaki protivnici, zbrojimo li sve godine
provedene na mederovakoj tratini, nikada nismo
pogledali. Ja nisam, naime, imala ba nita protiv
mladog gospodina koji je, odjeven u lijepo ispleten

papriky, jahody a mk a mnoh jin hledn

okopan a ovocem a zeleninou oszen dky, kter
obyvatel dlnick kolonie peliv obdlvali a pes
kter jsme my, dti z ulice, lapaly, jen abychom si
zkrtily cestu do kostela a tm zskaly as. Ped m
nm tak zbylo jet pr minut na partii kuliek za
farovm domem, odkud na ns vc, kte tou
dobou vchzeli hlavnm vchodem, nemohli vidt. A
ve snu jsem se pesn v takovch kanadskch atech
a obuta v niem jinm ne ve zlatch stevkch
ocitla na louce, na ni jsem jinak mla vhled z okna,
ve vru fotbalov akce. Navzdory velkm volnm se
mi velice dobe dailo vypodat se s fotbalovmi
triky kluk ze sousedstv, kte si mch at ani
nevimli, nebo je v lt nic krom kuliek a
fotbalovho me ani nemohlo zaujmout.
Rno u ruskho aje s citronem, jak dodnes
kadodenn piju, jsem tet rda vypravovala svoje
sny. Ona pitom pila kvu, a aby jen tak nemarnila
as, pletla. A j jsem jenom podle toho, jestli nechala
pleten, nebo jet vc zrychlila navlkn a vyvlkn
ok z jehlic, mohla usoudit, zda je moje povdn
zajmav a jestli teta vbec v tomu, co j vyprvm
v dlouhch souvtch, ve kterch podle jejho nzoru
pravideln chybly teky a rky. Pedpokldm, e
jsem j ten mdn-sportovn sen nevyprvla. Vdla
jsem, e se tet aty na fotografii nelbily. Ne kvli
barv, protoe teta mla rda lutou, ale kvli stihu,
o kterm mnila, e se nehod pro dve mho vku,
a tak jsem nechtla, aby mi znovu pipomnla, e
jsem jedin holika na svt, kter v, co je to
rohov kop, penalta a faul, zato jet pod nem ani
tuen, pro se aty mus ped itm entlovat, pro se
manety mus plst jehlicemi men velikosti a jak se
vyndavaj stihy z nmeck Burdy. Ale j jsem
nevidla nic patnho na tom, e doku bez velk
nmahy i tehdy, kdy je rozhodm n soused,
kterho dokonce zvali, aby pskal vesnick fotbalov
turnaje, na nich je vtzn mustvo odmnno
peenm prasetem a basou studenho piva, zlehka
pevzt m a driblingem ho dovst a do
protivnkovy branky. Avak na sen, v jeho stedn
asti byla jedna takov akce se zvrenm vkopem
ve zlatch stevcch, pi kterm se vlnila myslm
rov krajka, jsem brzy zapomnla.
Vzpomnla jsem si a o mnoho let pozdji. Jako
hosta v iv vyslanm rozhlasovm poadu na tma
vztah silnjho a slabho pohlav m siln iritovaly
ob zastnn strany. Podle redaktorina myslu
sedly eny naproti mum a vzjemn se prohleli
s takovou nenvist, s jakou jsme se na sebe my,
fotbalov protivnci, kdy spotme vechny roky
strven na mederovsk louce, nikdy nepodvali. J
jsem toti nemla vbec nic proti mladmu mui,
kter sedl naproti mn v hezky upletenm svetru,
ze kterho by si moje teta, pokud by se v tom studiu
nhodou objevila, hned vzala vzor. Dokonce se mi ve
chvli, kdy jedna z astnic pronesla, e ona na
dn lacin kavalrsk fgle nesrovnateln

49.

demper s kojeg bi moja teta, da je kojim sluajem

bila u istom studiju, odmah skinula mustru, sjedio
meni preko puta. ak mi se u jednom trenutku, kad
je jedna od govornica spomenula da ona ne pada na
jeftine
kavalirske
toseve
neusporedivo
nesposobnijeg spola, uinilo kako se ja uope ne bih
bunila da me taj, s ijim sam se koljenima mogla
dodirnuti ispod uskoga stola, poslije odjavne pice
pozove na pie, upita me podnosim li dobro danima
prenisku temperaturu i teti li ona koi moga lica, pa
mi potom pomogne skinuti kaput, odmakne stolicu
od stola kako bih lake sjela, te na odlasku plati cijeli
ceh. Svaki prilog mojoj diskusiji, i onaj u kojem sam
im priznala da me ne privlae mukarci koji na
radnom mjestu izmjenjuju kuhinjske recepte i ure
kui da ih to prije isprobaju, i onaj kroz koji su se
mogle uvjeriti da, kad je knjievnost u pitanju, ne
vjerujem ni za nijansu vie enskom nego mukom
govoru, moje kolegice po spolu tumaile su kao
namjerno miniranje nae zajednike stvari. A nakon
to mi se naglo, dok je neka od sluateljica bila na
liniji, u sjeanje vratio onaj moj san i nakon to sam
ga, bez imalo razmiljanja, prepriala, analiza
odnosa naprosto se uarila. Mukim likovima, ak i
onom preko puta, za kojeg sam bila sigurna da je,
prema grai svoga tijela, mogao postati odlino
desno krilo, nije nikako bilo jasno kako su me deki
s mederovakoga druma uope primili, makar je to
bilo i prije dvadeset godina, u svoj nogometni sastav,
a ene su u mojim cipelama, kakve se mogu vidjeti
samo u bajkama i u snovima, prepoznale buduu
Pepeljugu. Nisam im, ali to mi danas nije ni ao,
uspjela ponoviti kako sam im prepriala samo jedan
obian san iz kojeg bi bilo neozbiljno donositi
ozbiljne zakljuke o temi do koje svi oni dre puno
vie od mene same. Moda sam trebala biti ponosna
to je jo jednim osvrtom na tu ivotnu situaciju u
kojoj su se spojili izrazito muki i izrazito enski
kvalifikativi u jednoj pojavnoj strukturi (vjerojatno
se pod tim terminom mislilo na mene) cijela emisija,
ije se predvieno trajanje od jednoga sata u hodu
produilo na dva i pol, zakljuena. Meutim,
osjeala sam se pomalo glupo zbog jo nekoliko sati
uzaludno izgubljenoga vremena, o kojemu sam i
inae vodila sve manje rauna, pa ak i pomalo
nesretno kad sam, hodajui prema svom stanu, koji
se u vrijeme moga izbivanja ohladio, osjetila kako
me hladnoa tipa po licu i kako me ispucane usnice
peku na vjetru. Boljele su i lagano krvarile onako kao
i onda u djetinjstvu, kad bih se mokra, poslije
nekoliko slikanja ostavljenih u snijegu protiv moje
volje, vraala kui i oblizivala ih, a u kuhinji bi me na
tednjaku ekao kupus i grah, jelo koje je moj tetak
zimi najvie volio. Premda sam voljela sve to i on,
odnos prema tom udnom spoju dviju vrsta povra,
od kojih ja nisam voljela ni jednu i koje sam s
uitkom pronalazila i gazila u kolonijinim baama,
bilo je ono jedino po emu smo se razlikovali. Iza
svake kaike morala sam, jer me kiselina neizdrivo

neschopnjho pohlav rozhodn nenalet, zdlo, e

bych nemla absolutn nic proti, kdyby m ten, s
nm jsme se pod zkm stolem mohli vzjemn
dotkat koleny, po skonen relace pozval na
skleniku a zeptal se, jestli dobe snm velmi nzk
teploty pes den a jestli to nekod m pleti. Potom
by mi pomohl svlci kabt, odsunul by idli od stolu,
abych si mohla snze sednout, a na zvr by zaplatil
celou tratu. Kad mj pspvek do diskuze, i ten,
v nm jsem piznala, e m nepitahuj mui, kte
si v prci vymuj recepty a potom pospchaj
dom, aby je co nejdv vyzkoueli, i ten, dky nmu
se mohli vichni dozvdt, e co se te literatury,
nevm enskmu hlasu ani o p vc ne
muskmu, tlumoily moje kolegyn jako zmrn
podkopvn na spolen vci. A kdy se mi,
zatmco na telefonu byla njak posluchaka, nhle
znovu vybavil onen sen a beze petky rozmlen
jsem ho pevyprvla, analza vztah se pln
rozohnila. Mum, dokonce i tomu naproti, o nm
jsem si byla jist, e by dky stavb svho tla mohl
vborn hrt prav kdlo, nebylo ani trochu jasn,
jak m vbec mohli chlapci z mederovskho hit,
akoli to bylo u ped dvaceti lety, pijmout mezi
sebe, do fotbalovho mustva, a eny zase v mch
stevcch, jak se objevuj jen v pohdkch a snech,
rozpoznaly budouc Popelku. Nepodailo se mi, a
dnes toho ani nelituju, zopakovat jim, e jsem jim
jen pevyprvla jeden obyejn sen, z nho by bylo
neuvliv vyvozovat vn zvry k tmatu, o kter
se zajmaj mnohem vc ne j sama. Mon jsem
mla bt pyn na to, e dalm komentem k t
ivotn situaci, ve kter se spojily vrazn musk i
vrazn ensk rysy do jedn hmatateln struktury
(tento termn se zjevn vztahoval ke mn), byl cel
poad, jeho dlka se z pedpokldan hodiny
prothla na dv a pl, uzaven. Ctila jsem se ale
troku hloup, u kvli tm nkolika hodinm
promarnnho asu, kter mi byl m dl tm vc
ukraden, a snad a tm neastn, kdy jsem
cestou dom, do svho bytu, ve kterm se bhem m
neptomnosti ochladilo, poctila, jak m mrz tpe
do tv a jak m rozpraskan rty pl ve vtru.
Bolely a trochu krvcely stejn jako tehdy v dtstv,
kdy jsem se mokr, nkolikrt nedobrovoln
vyvlen ve snhu, vracela dom a olizovala si je, a v
kuchyni na m na sporku ekal vaen hrch se
zelm, jdlo, kter ml strc v zim nejradji. Akoli
jsem vdycky mla rda to co on, vztah k tomuto
prazvltnmu spojen dvou druh zeleniny, z nich
jsem nemla v oblib ani jednu a kter jsem s
potenm vyhledvala a niila v zahradch dlnick
kolonie, bylo to jedin, v em jsme se liili. Po kad
lci, nebo m kysel plilo tak, e jsem to nemohla
vydret, jsem si musela svlaovat rty, kter byly s
kadm okamikem jet ervenj, jet
popraskanj, a co je nejhor, jet bolestivj.
Rozhlasov host, kte do studia veli jako
nejvt protivnci a o nich jsem nepochybovala, e

50.

pekla, vlaiti usnice, a one su svakim trenutkom

postajale sve crvenije, sve ispucanije i, to je
najvanije, sve bolnije.
Emisijski sugovornici, koji su u studio uli kao
estoki protivnici i za koje sam bila sigurna da e se
poslije izlaska iz dobro dihtovane prostorije i fiziki
obraunati, vjerojatno su u restoranu, prema kojem
su se zajedniki uputili u meni neshvatljivom
prijateljskom raspoloenju, naruili neto puno
finije, puno lake i puno blae, neto to ne nagriza
povrinu usana i od ega one ne peku tako jako i
tako dugo. Ako i nisam bila najsretnija to sam
radijsku postaju napustila kao najcitiranija osoba,
ipak sam se osjeala nekako dobro, ak i onda kad
sam u stanu samoj sebi, prekinuvi itanje knjige,
priznala da me je malo pogodilo kad je desno krilo
uhvatilo voditeljiinu bundu, a ne moj kaput i kad je
njoj, a ne meni, ponudilo svoju sigurnu figuru kao
stup za koji se voditeljica moe pridrati ako joj se
zaleeno tlo, u hodu prema otmjenoj zalogajnici
Rendez-vous, pone gubiti pod nogama. Prila sam
hladnoom zamagljenom prozoru i zloesto poeljela
da efica emisije naie na jednu dobro isklizanu
stazu, pokrivenu slojem novog snijega, na onakvu
kakva je bila u prii za koju ponovno nisam bila
sigurna je li dola iz zbilje ili samo iz jo jednog od
onih mojih brojnih upamenih snova. I da se na nju
isprui skupa sa svojim lutkom, u istoj pojavnoj
strukturi, na onaj isti nain na koji je to uinila
ciganica grlei talijansku bebu koju bi joj, da se ipak
nije radilo o snu, kupio, u to sam nekako uvjerena,
moj otac. Prepoznavi u sebi kolski primjer
ljubomore, ugrizla sam se za usnicu na onom
raspucanom dijelu i vratila romanu, koji nije bio na
popisu lektire ni u jednoj zemlji na svijetu i za koji
bih, da sam kojim sluajem postala knjievni
kritiar, znala da je zanimljiv zbog toga to je
napisan, kako su to govorili oni ije sam osvrte itala
po novinama, u dominantnom autobiografskom
trendu, koji na pojedinim mjestima svjesno brie
granicu izmeu zbilje i fikcije. Bez te profesionalne
opremljenosti bila sam spremna samo za najobinije
uivanje u prii u kojoj sam se, premda su mi se prsti
grili od hladnoe i premda je knjigu napisao
mukarac, na mnogim mjestima prepoznala. tovie,
ona je donekle davala smisao ne samo mojoj potrebi
za sve ranijim odlaskom na spavanje, nego i mojim,
sve udnijim, snovima.
U njima se, premda esto pod drugim imenom, i
dalje pojavljujem samo kao glavni, i to, da ne bi bilo
zabune, posve prosjean enski lik. Moda mi je
upravo zbog toga i bilo donekle ao to moje
sugovornice nisu razumjele da sam ja jako sretna to
one noi u djejem krevetu, zaronjena lica, nisam
sebe sanjala kao djeaka. Onog koji, u ogromnim
zlatnim cipelama i u ruiastim volanima, preskae,
u ritmu popularnog lagera, preko rastegnute gume,
ukradene iz majine kutije za ivai pribor, u kojoj je
majka, uz ostale sitnice, drala i konce kojima je

si to po odchodu z dobe odzvuen mstnosti mezi

sebou fyzicky vyd, si v restauraci, do n spolen
zamili v mn nepochopiteln ptelsk nlad,
pravdpodobn objednali nco mnohem lepho,
lahodnjho a lehho, nco, co nedrd povrch rt
a po em rty nepl, anebo ne tolik a tak dlouho.
Akoli jsem nebyla zrovna nejastnj, e jsem
rozhlasov studio opoutla jako nejcitovanj
osoba, stejn jsem se ctila dobe. Dokonce i tehdy,
kdy jsem ve svm byt peruila ten knihy a sama
sob piznala, e m trochu ranilo, kdy prav kdlo
uchvtilo modertorinu bundu, a ne mj kabt a
kdy j, a nikoli mn nabdl svou pevnou figuru jako
sloup, o kter se modertorka me opt, kdyby se j
pi pesunu do stylovho baru Rendez-vous
zledovatl zem najednou zaala ztrcet pod
nohama. Pila jsem k ojnnmu oknu a kodolib
si pla, aby modertorka poadu lpla na njakou
ledovou skluzavku dobe ukrytou pod erstv
napadlm snhem, pesn takovou, jak byla v tom
pbhu, o nm jsem si u zase nebyla jist, jestli se
skuten stal, anebo byl jenom jednm z mnoha sn,
kter jsem si zapamatovala. A aby se na ni nathla
spolen s tm svm pankem, v te hmatateln
struktue a na t zpsob, jakm se to povedlo
ciknce, kdy nesla italskou panenku, kterou by j,
kdyby pece jen nelo o sen, koupil, a o tom jsem
njak pesvdena, mj otec. Rozpoznala jsem v
sob uebnicov pklad rlivosti a kousla se do rtu,
do jeho popraskan sti, a vrtila se k romnu,
kter nepat ke koln etb ani v jedn zemi na
svt a o kterm bych, kdybych se bvala stala
literrnm kritikem, vdla, e je zajmav u tm, e
je napsn, jak kali ti, jejich lnky jsem etla v
novinch, v pevn autobiografickm stylu, kter
na nkterch mstech vdom mae hranici mezi
skutenost a fikc. Bez tto profesionln
vybavenosti jsem byla pipraven na to, e si pln
obyejn uiju pbh, ve kterm jsem se, akoli mi
zimou kehly prsty a akoli knihu napsal mu, na
moha mstech poznvala. A co vc, dvala jaksi
smysl nejen moj poteb chodit m dl astji brzy
spt, ale i mm stle podivnjm snm.
V nich se, i kdy asto pod jinm jmnem, i
nadle objevuji pouze jako hlavn, avak aby nebylo
mlky, jen zcela prmrn ensk postava. I proto
mi snad bylo ponkud lto, e moje kolegyn v rdiu
nepochopily, e jsem velice astn, e se mi t noci,
v dtsk postlce a s obliejem zaboenm do
polte, nezdlo o sob samotn jako o chlapci. O
tom, co v ohromnch zlatch botch a v rovch
volnech peske v rytmu populrnho evergreenu
pes napnutou gumu, zcizenou z mamininy krabice
na it, v n mla matka spolu s jinmi drobnostmi i
nit, ktermi v zim, kdy oekvala muv pchod
dom, etzkovm stehem vyvala monogramy na
chlapcovo lon prdlo a asto vstvala, aby se
pesvdila, jestli u zase usnul s nohama strenma
do obdlnkovho otvoru povlaku na peinu a s

51.

zimi, oekujui muevljev povratak kui, vezla hlavou zavrtanou hluboko pod pov polt.
vitiaste monograme na djeakovu posteljinu i
nerijetko ustajala kako bi provjerila je li ponovno
PREVELA: JULIE RAVINGEROV
usnuo nogu uvuenih u kvadratiasti otvor
JULIE .RAVINGER @GMAIL .COM
jorganske navlake i glavom stavljenom duboko pod
pernati jastuk.
povratak na sadraj

52.

M IRO G AVRAN - U

ZAGRLJAJU RIJEKE

Gavranov "Zagrljaj rijeke" bio je prilino jednostavan tekst za prevoenje. U svom prijevodu drala sam
se svega to nalau pravila o prevoenju, dakle, potivala sam autorov tekst u potpunosti i trudila sam se
to manje mijenjati ga. Do nekih sitnih promjena ipak je dolo, npr. u imenu lika na hrvatskom imun, a
da bi se prilagodio slovakom jeziku imon, no to su zaista sitnice. Na kraju teksta dolazimo do jedne
pjesme, koju bismo mogli nazvati i malom zamkom za prevoditelja, jer je prevoenje poezije potpuno
drugaije od prevoenja proze. No, nasreu, ni ova pjesma nije bila komplicirana, tako da prevodei je i
nisam naila na neke potekoe.
1.
Danas su u nau sobu smjestili jo jednog
pacijenta. Zove se imun. ini mi se da je prevalio
sedamdesetu godinu. Njegovo lice odaje mir,
svojevrsno dostojanstvo. Dugu i bogatu ivotnu
priu.
Premda sam iz lijenikovih rijei zakljuio da je
ozbiljno bolestan, on kao da se ne boji niega. Poslat
e ga na sve mogue pretrage, i to hitno, jo ovo
poslijepodne. ure se, veoma se ure.
Sada nas je u sobi estero. Ako bude sree, za
tjedan dana e me otpustiti na kunu njegu. Lijenik
je zadovoljan mojim oporavkom.
Hrana je grozna. Nejestiva. Smeta mi buka koja
dopire kroz prozor. Bolnice bi trebali graditi daleko
od gradske vreve. Smeta mi sunce koje prodire kroz
neuvjerljive prozirne zavjese. Tako bih volio biti
doma - u svojoj sobi, na trosjedu. Sluati umirujuu
glazbu, itati novine, igrati se s kerkom, razgovarati
sa suprugom.
2.

1.
Dnes do naej izby umiestnili ete jednho
pacienta. Vol sa imun. Zd sa mi, e m viac ako
sedemdesiat rokov. Jeho tvr prezrdza pokoj,
svojrznu vzneenos. Dlh a bohat ivotn prbeh.
Aj ke som na zklade toho, o povedal lekr,
priiel k zveru, e je vne chor, on vyzeral akoby
sa nioho nebl. Pol ho na vetky mon
vyetrenia a to srne, ete dnes popoludn.
Ponhaj sa, vemi sa ponhaj.
Teraz ns je v izbe es. Ak budem ma astie,
o tde ma prepustia do domcej starostlivosti.
Lekr je spokojn s mojm zotavovanm.
Jedlo je hrozn. Nejedl. Vyruuje ma hluk,
ktor prenik cez okno. Nemocnice by mali
stava aleko od hluku mesta. Vyruuje ma slnko,
ktor prenik cez nepresvediv priehadn zclony.
Tak by som rd bol doma vo svojej izbe, na
pohovke. Poval upokojujcu hudbu, tal noviny,
hral sa s dcrkou, rozprval sa so svojou manelkou.
2.

Stojimo u dnu bolesnikog hodnika. imun i ja.

Stojme na spodnej strane nemocninej chodby.
Puimo, razgovaramo. Dugi dimovi se izmjenjuju s imun a ja. Fajme, rozprvame sa. Dlh komny
kratkim reenicama. Od krtih informacija slaem dymu sa striedaj s krtkymi vetami. Z
mozaik njegova ivota.
mla informci skladm mozaiku jeho ivota.
Do prije dvadeset godina ivio je u Iloku, gradiu
Ete pred dvadsiatimi rokmi il v Iloku, v
na Dunavu. Imao je velik vinograd... Oenio je svoju mesteku na Dunaji. Mal vek vinicu. Oenil sa
vrnjakinju - od devetnaeste godine ivjeli su mirno i so svojou rovesnkou. Od devtnstich rokov ili
sretno.
pokojne a astne.
Nisu imali djecu - prihvatili su to kao Boju volju,
Nemali deti. Prijali to ako Boiu vu, nehadajc
ne traei krivca, ne optuujui ni nebo ni sebe.
vinnka, neobviujc ani nebo ani seba.
Svake nedjelje iao je na pecanje, na Dunav,
Kad nedeu iiel na ryby k Dunaju uvajc si
uivajui u trenucima provedenim uz rijeku. Osjeao chvle strven pri rieke. Ctil, e len tam bolo mone
je da se samo ondje tiina moe dodirnuti rukom, a dotkn sa tiny rukou, e len tam bolo dui mon
dua nai smiraj nakon napornog radnog tjedna.
njs pokoj po namhavom pracovnom tdni.
Jednoga dana njegov brat i supruga poginuli su u
Jednho da jeho brat s manelkou zahynul pri
prometnoj nesrei. Iza njih ostala su dva sina - Josip autonehode. Zostali po nich dvaja synovia Josip
je imao dvanaest godina, a Marko nepunih petnaest. mal dvadsa rokov a Marko necelch ptns.
Nije elio da neaci nakon gubitka roditelja
Nechcel, aby synovci po strate rodiov stratili aj
izgube i grad u kojem su roeni - prodao je svoju mesto, v ktorom sa narodili. Predal svoj dom
kuu i vinograd i preselio se u Zagreb.
a vinicu a presahoval sa do Zhrebu. Zmenil spsob
Promijenio je nain ivota. Otvorio je trgovinu i ivota. Otvoril si obchod a rozhodol sa zabezpei
odluio osigurati svojim neacima dobar ivot i svojim synovcom dobr ivot a najlepie vzdelanie.
najbolje kolovanje.
- S to krsni chlapci. Teraz s u zrel udia.
- Divni su to deki. Sada su ve zreli ljudi. enat, jeden m syna, druh dcru. Zoznmite sa s
53.

Oenjeni, jedan ima sina, drugi kerku. Upoznat ete

ih, kad mi dou u posjet.
- Nisu jo bili?! - otelo mi se pitanje i uenje to
ga u ova tri dana nisu posjetili ljudi kojima je
nadomjestio oca.
- Vjerojatno imaju mnogo obaveza. Josip predaje
na Strojarskom fakultetu, a Marko je ravnatelj
tvornice - pokuao ih je imun opravdati.
Potom je nastavio sa svojom ivotnom priom. U
proteklih dvadeset godina pokuavao se priviknuti
na ritam velikog grada - nedostajao mu je njegov
vinograd i pecanje na Dunavu.
Prole jeseni umrla mu je supruga. Nakon toga
vie se niemu nije znao radovati. Osjeao je da je
odivio ivot do kraja, ispunivi sve zadatke koje si je
postavio.
Uspjelo mu je i jednom i drugom neaku kupiti
udobne stanove, pomoi im da se dobro pripreme za
ivot koji je bio pred njima.
Medicinska sestra je prekinula na razgovor:
- Gospodo puai, jo samo vas dvojicu ekamo.
Vrijeme je za veeru.
- Zar ba moramo veerati? - pokuao sam se
izvui, jer je jednolian miris hrane lebdio
hodnikom.
- Morate. Pravila su pravila.
3.
Nedugo iza doruka dola mi je u posjet supruga.
Dovela je i nau kerku. Obradovao sam se njihovoj
blizini, njihovim glasovima i osmjesima. Tek u
bolnici spoznao sam koliko mi njih dvije znae,
koliko ih volim.
Supruga mi je donijela trudlu od jabuka, koju je
jutros za mene napravila. Cijela soba je zamirisala
po cimetu. Godila mi je njezina panja. Zahvalio sam
joj dugim njenim poljupcem.
Moja osmogodinja kerka popela se na moj
krevet i naslonila glavu na jastuk, kao da smo doma.
Razgovaramo, smijemo se. Vesele se to za pet
dana izlazim iz bolnice. Prenosi mi pozdrave
prijatelja koji su se proteklih dana raspitivali o
mome zdravlju.
Odjednom mi posta neugodno to sa enom
priam o izlasku iz bolnice, o povratku u
svakodnevicu, dok na susjednom krevetu lei imun
za ije dananje nalaze lijenici rekoe da su veoma
loi i da je nuna hitna operacija.
- imune, da vas upoznam. Ovo je moja supruga,
a ovo je naa kerka.
imun im uz osmijeh prui ruku. Na licu mu ne
prepoznajem zavist zbog mog skoranjeg izlaska iz
bolnice, niti zbog mojih posjetiteljica. Naprotiv, kao
da je sretan zbog moje sree.
Hou li ja dosegnuti takav mir kad budem u
njegovim godinama? Hou li ja imati snage
nadvladati strah i oaj kad se jednoga dana primakne moj kraj?

nimi, ke prdu ku mne na nvtevu.

- Ete neprili?! - Vyletela mi otzka a zaudoval
som sa, e ho za tie tri dni nenavtvili udia, ktorm
nahradil otca.
- Asi maj vea povinnost. Josip vyuuje na
Strojnckej fakulte a Marko je riaditeom tovrne
snail sa ich imun ospravedlni.
Potom pokraoval vo svojom ivotnom prbehu.
V poslednch dvadsiatich rokoch sa snail zvykn si
na rytmus vekomesta chbala mu jeho vinica
a rybrenie na Dunaji.
Minul jese mu zomrela manelka. Potom sa
u z nioho nevedel tei. Ctil, e preil ivot do
konca, splniac vetky lohy, ktor si predsavzal.
Podarilo sa mu kpi jednmu aj druhmu
synovcovi tuln byty, pomc im, aby sa pripravili
na ivot, ktor bol pred nimi.
N rozhovor preruila zdravotn sestra:
- Pni fajiari, len na vs dvoch ete akme. Je
as veere.
- Musme naozaj jes? Snail som sa vyvliec,
pretoe sa po chodbe vznala jednotvrna va
jedla.
- Muste. Pravidl s pravidl.
3.
Krtko po raajkch ma navtvila manelka.
Priviedla aj nau dcru. Poteila ma ich blzkos, ich
hlasy a smevy. V nemocnici som si sotva uvedomil,
koko pre ma znamenaj a ako ich mm rd.
Manelka mi priniesla jablkov zvin, ktor dnes
rno pre ma pripravila. Celou izbou sa rila
koricov va. Lahodila mi jej pozornos.
Poakoval som jej dlhm jemnm bozkom.
Moja osemron dcra si sadla ku mne na poste
a oprela si hlavu o vank akoby sme boli doma.
Rozprvame sa, smejeme sa. Teia sa, e o p
dn vyjdem z nemocnice. Prinesli mi pozdravy od
mojich priateov, ktor sa v minulch doch ptali na
moje zdravie.
Zrazu som sa ctil neprjemne, pretoe sa s
manelkou rozprval o odchode z nemocnice,
o nvrate do benho ivota, zatia o nealeko
mojej postele le imun, ktormu dnes lekri
povedali, e m vemi zl nlezy a e je nutn
naliehav opercia.
- imun, dovote mi, aby som vs zoznmil s
mojou manelkou a dcrou.
imun im s smevom podal ruku. Na jeho tvri
som nezbadal znaky zvisti kvli mjmu skormu
odchodu z nemocnice alebo mojim nvtevnkam.
Naopak, vyzeral tak, akoby sa teil mjmu astiu.
Spytujem sa, i budem aj ja tak pokojn, ako on,
ke budem v jeho veku. Spytujem sa, i budem siln,
aby som prekonal strach a zfalstvo, ke jednho
da prde aj mj koniec.

54.

4.

4.

Popoludn sa objavil Marko.

Rchlym krokom pristpil imunovej posteli,
podal mu ruku, sadol na okraj lka a zaal
rozhovor, ako by pred sebou mal obchodnho
partnera a nie strka, ktor ho vychoval.
Ctil som, e v jeho otzkach o imunovom zdrav
nie je naozajstn zujem o to, ako sa cti jeho strko.
Dral som pred sebou noviny, no nemohol ich ta,
lebo som nhodou bol svedkom ich rozhovoru.
Marko na chvu zmkol a potom netakticky
prehovoril:
- Lekr povedal, e pozajtra mus s na operciu.
- Bohuia, musm.
- Povedal, e to bude dos riskantn. e mek
asi dva mesiace.
- Viem.
- Keby si bol odiiel na prehliadku pred
mesiacom, ke sa objavili prv bolesti, ke som a
na to nahovral, teraz by si mal lepie ance.
- Lepie nemyslie na to, o by bolo keby bolo
zmierlivo odpovie imun.
- Vid, chcel som ti nieo navrhn.
- Povedz.
- Mono by bolo dobr, keby si pred operciou
napsal zvet.
- Zvet?! Preo? Ak zomriem, ty a Josip si vetko
rozdelte na dve asti. Vy ste moji jedin dediia.
Zkonne je vetko jasn.
- Ani a nenavtvil. On m bezpenejiu prcu
ako ja. Na neho si minul viac ako na ma. Jemu si
zaplatil aj doktorandsk tdium v zahrani.
Myslm si, e by bolo estn, keby si prepsal svoj byt
na ma.
- Mysl si, e by to bolo estn!? - zdesene
zopakoval imun, prekvapen drzm nvrhom.
- no. Ak sa rozhodne, zajtra a navtvim
s advoktom. Prinesieme nvrh zvetu. Rozmysli si
do zajtra. Nemus hne poveda svoju mienku.
Mj pohad sa stretol so imunovm. Bolo mu
neprjemn, e sa jeho synovec Marko pred mojimi
oami ukzal v pravom svetle.

Poslijepodne se pojavio Marko.

Brzim korakom priao je imunovu krevetu,
pruio mu ruku, sjeo na rub leaja i zapoeo
razgovor, kao da pred sobom ima poslovnog
partnera, a ne strica koji ga je othranio.
Osjeao sam da u njegovim pitanjima o
imunovu zdravlju nema istinske zainteresiranosti
za to kako se osjea njegov stric.
Drao sam novine pred sobom, ne mogavi ih
itati, jer sam sluajno bio svjedok njihova
razgovora.
Marko je na trenutak poutio, a potom netaktino
progovorio:
- Doktor kae da prekosutra mora na operaciju.
- Naalost, moram.
- Kae da e biti prilino riskantno. Da si zakasnio
gotovo dva mjeseca.
- Znam.
- Da si otiao na pregled prije mjesec dana kad se
javila prva bol, kad sam te nagovarao na to, sada bi
imao bolje izglede.
- Bolje je ne misliti o tome to bi bilo da je bilo pomirljivo odgovori imun.
- Vidi, htio sam ti neto predloiti.
- Reci.
- Moda bi bilo dobro da prije operacije napie
oporuku.
- Oporuku?! Zato? Ako umrem, ti i Josip sve
dijelite na dva dijela. Vi ste mi jedini nasljednici.
Zakonski je sve jasno.
- Nije te ni obiao. On ima sigurniji posao od
moga. Na njega si potroio vie nego na mene.
Njemu si platio i postdiplomski studij u inozemstvu.
Mislim da bi bilo poteno da svoj stan prepie na
mene.
- Misli da bi to bilo poteno!? - zapanjeno je
ponovio imun, iznenaen drskim prijedlogom.
- Da. Ako se odlui, sutra u ti doi u posjet s
odvjetnikom. Donijet emo prijedlog oporuke.
Razmisli do sutra. Ne mora odmah rei svoje
miljenje.
5.
Moj pogled se susreo sa imunovim. Bilo mu je
neugodno to se pred mojim oima njegov neak
Zajtra, po raajkch, sa objavil Josip. Mal tie
Marko razotkrio u pravom svjetlu.
ist npady ako jeho brat. Rozliovali sa iba tlom.
Josip bol subtlnej, prefkanej, menej priamy.
5.
Omnoho
dlhie
predstieral
ustarostenos o imunovo zdravie, predtm ako
Sutradan, nakon doruka, pojavio se Josip. Imao predloil otzku dedistva, predtm ako navrhol, e
je iste ideje kao i njegov brat. Razlikovali su se samo ete toto popoludnie privedie svojho advokta a e
po stilu.
strko podpe u pripraven testament.
Josip je bio suptilniji, lukaviji, manje izravan.
Bolo mi smutno pri pohade na imunovu
Mnogo dulje od Marka hinio je zabrinutost za sklaman tvr. Skril sa na posteli ako zranen
imunovo zdravlje, prije negoli je postavio pitanje zviera, nad ktorm kria netrpezliv zdochlinri.
nasljedstva, prije negoli je predloio da jo tog
U som nevydral.
poslijepodneva dovede svoga odvjetnika i da stric
Vyiel som na chodbu poprechdza sa a vyfaji
potpie ve pripremljenu oporuku.
cigaretu, hoci som nemal chu ani na prechdzku ani
55.

Bilo mi je tuno gledati imunovo razoarano na cigaretu.

lice. Skupio se na krevetu poput ranjene ivotinje
nad kojom krue nestrpljivi leinari.
6.
Nisam vie izdrao.
Iziao sam na hodnik proetati i popuiti cigaretu,
Je noc.
premda mi nije bilo ni do etnje, ni do puenja.
Vetci moji spolutrpitelia spia. Vetci okrem
imuna. Len jeho non lampa skromne osvetuje
6.
knihu, ktor dr v ruke. Vimol si mj pohad.
- Ak Vm to preka, zhasnem svetlo - navrhol.
No je.
- Nie, nie. Aj tak sa mi nechce spa - odpovedal
Svi moji supatnici spavaju. Svi osim imuna. som.
Samo njegova nona svjetiljka krto obasjava knjigu
Zajtra na poludnie ho operuj. Noc pred
koju dri u ruci. Primijetio je moj pogled.
operciou je ak usn. Tak bolo aj pred mojou
- Ako Vam smeta, ugasit u svjetlo - predloio je.
operciou.
- Ne, ne. I tako mi se ne spava - odgovorio sam.
- o tate?
Sutra u podne e ga operirati. No uoi operacije
- Bsne. Bsne o vode, tak sa vol kniha. Jeden
teko je usnuti. Tako je bilo i prije moje operacije.
mj kamart, rybr, pred ptnstimi rokmi zozbieral
- to itate?
v tejto knihe vetky bsne o vode, ktor poznal.
- Pjesme. Pjesme o vodi, tako se zove knjiga. Knihu vytlail vlastnm nkladom, len asi sto
Jedan moj prijatelj, ribi, prije petnaestak godina exemplrov. Nepredval ju. Cel nklad rozdal
sabrao je u ovoj knjizi sve pjesme o vodi do kojih je svojim priateom. Neodluujem sa od nej u roky.
mogao doi. Knjigu je tiskao u svojoj nakladi, u Jedna tretina bsn je venovan Dunaju, mojej rieke.
samo stotinjak primjeraka. Nije je prodavao.
Na chvu sa odmlal.
Cjelokupnu nakladu podijelio je svojim prijateljima.
- Tam som bol najastnej. Bva veda rieky je
Ne rastajem se od nje ve godinama. Treina zvltne. S riekou je vetko ahie. Neviem, i mi
pjesama posveena je Dunavu, mojoj rijeci.
rozumiete?
Zautio je na trenutak.
Prikvol som.
- Ondje sam bio najsretniji. ivjeti uz rijeku, to je
imun z knihy vytiahol fotografiu, ktor pouval
tako posebno. Uz rijeku je sve lake. Ne znam ako zloku.
shvaate li me?
- Pozrite sa!
Kimnuo sam glavom.
Vzal som fotku a priblil ju k oiam. Bolo na nej
imun je iz knjige izvukao fotografiju koja je bila vidno mal dreven domek na nbre rieky.
umetnuta kao oz-naiva stranica.
- Tu sme sa stretvali. Kad nedeu. V tomto
- Pogledajte!
domeku sme mali rybrske nradie. Dva- tri
Uzeo sam fotografiju i prinio je oima. Na njoj se kilometre proti prdu od Iloku.
vidjela malena drvena kua na rijenoj obali.
Rozprval ticho, eptom, aby nezobudil
- Tu smo se okupljali. Svake nedjelje. U toj kuici ostatnch. Rozprval akoby sme sa lili, o minulch
smo drali pribor za pecanje. Dva-tri kilometra asoch, o rokoch, v ktorch bol jeho ivot pevne
uzvodno od Iloka.
v jeho rukch.
Govorio je tiho, aptom, da ne probudi ostale.
- Dnes som astnej ako vy.
Govorio je kao da se opratamo, o vremenima
- Preo? optal som sa.
prolim, o godinama u kojima je njegov ivot bio
- Cel de som na dite. Kvli opercii. Nemusel
vrsto u njegovim rukama.
som jes nemocnin stravu.
- Danas sam sretniji od vas.
Obidvaja sme sa usmiali.
- Zato? - zapitao sam.
- Zajtra rno prichdzaj moji synovci.
- Na dijeti sam cijeli dan. Zbog operacije. Nisam Prichdzaj ma naposledy prehovra, aby som
morao jesti bolesniku hranu.
podpsal zvet, ktorm chc jeden druhho zbavi
Nasmijali smo se obojica.
dedistva. Je to pre ma aie ako sama opercia.
- Sutra ujutro dolaze moji neaci, dolaze me Pouli ste ich?
posljednji put nagovoriti da potpiem oporuku
Prikvol som
kojom jedan drugoga ele izuzeti od nasljedstva. To
- Azda s tak asy. Pravdepodobne je moja vina,
mi je munije od same operacije. uli ste ih, zar ne?
e im je tba po materilnom prednejia ako
Kimnuo sam glavom.
udskos. Nevychoval som ich dobre.
- Takva su valjda sad vremena. Ja sam vjerojatno
- Nie je to vaa vina. Niektor sa veci dej, bez
kriv to im je udnja za materijalnim iznad ljudskog. ohadu na to, e sa usilujeme, aby sa nestali. Azda to
Nisam ih dobro odgojio.
tak mus by.
- Niste vi zato krivi. Neke se stvari dogaaju, ma
Ete raz si prezrel fotografiu.
to mi inili da se ne dogode. Tako je valjda sueno.
- Nie je mi to za nim, len za Dunajom. Je mi
Bacio je jo jedan pogled na fotografiju.
to, e ho viac neuvidm, je mi to vemi to.
56.

- Ne alim ni za im osim za Dunavom. ao mi je

to ga vie neu vidjeti, tako mi je ao...
- Ne govorite na taj nain. Nakon operacije, kad
se oporavite, moemo zajedno otii onamo, na
pecanje.
Odmahnuo je rukom.
- Moji nalazi su loi. ak ni moj lijenik nije
pokazao oekivani optimizam. A i sam osjeam da je
moja pria zavrena.
Nisam znao to odgovoriti. U boji njegova glasa
nisam mogao otkriti ni strah ni tugu. Naglo je
skrenuo razgovor na mene.
- Imate lijepu obitelj. Kerka vam vie slii na
suprugu.
- To se i meni ini.
- Vidi se da vas istinski vole. A i vi njih.
- Teko bi to bilo sakriti.
- I ne treba. Kad izlazite?
- Trebao bih u srijedu. Ali zamolit u lijenika da
me pusti dan prije. U utorak mi je roendan.
- Koji?
- etrdeseti.
7.
Probudila me galama.
Deurna sestra je bila uspaniena. Lijenik je
vikao na nju, a ona je prebacivala krivnju na nonog
uvara. Doao je i predstojnik odjela. Svi su
postavljali mnotvo pitanja, ne nalazei odgovor.
imun je nestao.
Uzalud su ga traili po bolnici, po gradu.
Ormari s njegovom odjeom bio je u hodniku,
otvoren i prazan. Nije bilo tragova nasilnog obijanja.
Oko devet sati pojavio se imunov neak Marko u
pratnji svoga odvjetnika.
Kad je saznao da mu nema strica, izvikao se na
predstojnika odjela. Optuio ga je to bolje ne uvaju
pacijente uoi operacije.
- Zar ne shvaate da moe umrijeti prije nego to
mi potpie oporuku!
- Gospodine, ovo nije zatvor nego bolnica.
Uostalom, ne zanima me nikakva oporuka nego moj
pacijent - odvratio mu je predstojnik.
Uskoro je dola policija. Ispitivali su nas znamo li
kamo je imun mogao otii. Zanimalo ih je o emu je
dan uoi bijega priao s nama. Nita im nisam
otkrio. Nijednu jedinu reenicu.

- Nehovorte tak. Po opercii, ke sa zotavte, tam

meme ods spolu na ryby.
Mvol rukou.
- Moje nlezy s zl. Dokonca, ani mj lekr
neukzal oakvan optimizmus. Aj sm ctim, e sa
mj prbeh kon.
Nevedel som, o poveda. Vo farbe jeho hlasu
som nevybadal strach ani ia.
Odrazu obrtil rozhovor na ma.
- Mte pekn rodinu. Dcra sa viac podob na
manelku.
- Aj mne sa zd.
- Vidno e vs maj naozaj radi. Aj vy ich.
- Bolo by ak to skry.
- Ani netreba. Kedy odchdzate?
- Mal by som v stredu. Ale poprosm lekra, aby
ma pustil o de skr. V utorok mm narodeniny.
- Koko?
- tyridsa.
7.
Prebudil ma hluk.
Slubukonajca sestra bola v panike. Lekr na u
krial a ona obviovala nonho strnika. Priiel aj
vedci oddelenia. Vetci si kldli vea otzok, ale
nenali odpove.
imun zmizol.
Darmo ho hadali v nemocnici, aj v meste.
Skrinka s jeho odevom na chodbe bola otvoren a
przdna. Bez stopy po nsilnom vylomen.
Okolo deviatej sa objavil imunov synovec Marko
v sprievode svojho advokta.
Ke sa dozvedel, e jeho strko zmizol, nakrial
na vedceho oddelenia. Obvinil ho, e nestria
dobre pacientov pred operciou.
- Nerozumiete, e me umrie a nepodpsal mi
testament!
- Ale pane, toto nie je vzenie, toto je nemocnica.
Napokon, nezaujma ma nijak testament, len mj
pacient odpovedal vedci.
Onedlho prila aj polcia. Vyetrovali, i nevieme,
kam mohol imun ods. Zaujmalo ich, o om
hovoril s nami de pred tekom.
Neprezradil som ni. Ani jedin vetu.
8.

Desa dn potom, cestujc autobusom do

Slavnie, som tal noviny. V iernej kronike som
videl imunovu fotografiu a veda nej stl text s
Deset dana potom, vozei se autobusom u prosbou, aby vetci, ktor ho nhodou videli,
Slavoniju, itao sam novine. U Crnoj kronici sam oznmili to na najbliej policajnej stanici. Pod tm
ugledao imunovu fotografiju, uz tekst kojim se uviedli vyhlsenia jeho znepokojench synovcov.
mole svi koji su ga vidjeli da to prijave najblioj
policijskoj postaji. Ispod toga su naveli izjave
9.
njegovih zabrinutih neaka.
Krajc proti prdu popri Dunaji od Iloku
9.
podarilo sa mi njs rybrsky domek z fotografie.
8.

57.

Hodajui uzvodno od Iloka uz Dunav uspjelo mi

je pronai ribarsku kuicu s fotografije. Kuica je
bila znatno tronija nego to se doimala na
fotografiji.
Nisam znao samome sebi objasniti zato sam
sada ovdje. Ali, ta rijeka i taj ovjek uvukli su me u
svoju priu, i morao sam doi.
Nisam mogao objasniti svojoj eni zato samo tri
dana nakon putanja na kunu njegu polazim na
put, nisam joj mogao rei istinu, jer istina esto
djeluje tako neuvjerljivo. Zato sam izmislio da
polazim na slubeni put.
Vrata nisu bila zakljuana.
U skromnoj prostoriji bilo je nekoliko ribikih
tapova, stol i tri stolice.
Na stolu je bila knjiga. imunova knjiga.
Okrenuo sam prvu stranicu. Protrnuo sam kad
sam proitao posvetu. Pisalo je:
Dragi Petre, mladi moj prijatelju, znao sam da
ete me potraiti, i zato Vam darujem knjigu koju
sam neizmjerno volio. Umjesto objanjenja, umjesto
moga zbogom, pjesma s 37. stranice rei e Vam
sve.
Va imun
Okrenuo sam 37. stranicu, i u jednom dahu
iitao kratku pjesmu:
U ZAGRLJAJU RIJEKE
Ne traite me prijatelji,
Na dalekim cestama,
U skrovitim umama,
U hladnim gradovima.
Ja sam tu - posve blizu.
Uzvodno i nizvodno
Od vaeg srca.
Rijeka koju sam volio,
Sada me grli,
Dok izvor mi se
Ukazuje na uu.
Najeio sam se od stihova i poruke koja mi je tako
nedvosmisleno bila upuena.
Ponovno sam okrenuo stranicu s posvetom. Ispod
imunova potpisa bio je upisan jueranji datum.
Nedaleko od kuice, u vlanoj zemlji, pronaao
sam tragove cipela koji su vodili prema rijeci.
Doao sam do same obale, sagnuo se i dodirnuo
prstima hladnu vodu, a potom mahnuo prema uu
ne znajui pozdravljam li ja to Dunav ili imuna. Ili
oboje.

Domek bol ovea oarpanej ne ako sa zdal na

fotografii.
Nevedel som si vysvetli, preo som teraz tu. Ale
tto rieka a tento lovek ma vtiahli do svojho
prbehu a musel som prs.
Nedokzal som vysvetli svojej manelke, preo
len tri dni po prepusten z nemocnice odchdzam na
cestu, nemohol som jej poveda pravdu, ke je
pravda tak nepresvediv. Preto som si vymyslel, e
odchdzam na sluobn cestu.
Dvere neboli zamknut.
V skromnej miestnosti bolo niekoko rybrskych
prtov, stl a tri stoliky.
Na stole bola kniha.
imunova kniha.
Otoil som prv stranu. Stpol som, ke som si
pretal venovanie. Stlo tam:
Mil Petar, mj mlad priateu, vedel som, e
ma prdete vyhada a preto Vm darujem knihu,
ktor som nesmierne miloval. Namiesto vysvetlenia,
namiesto mjho zbohom, Vm vetko povie bse
na strane 37.
V imun.
Nalistoval som stranu 37 a jednm dychom
pretal krtku bse:
V OBJAT RIEKY
Nehadajte ma priatelia,
Na alekch cestch,
V skrytch lesoch,
V studench mestch.
Ja som tu celkom blzko.
Proti prdu aj po prde
Od vho srdca.
Rieka ktor som miloval,
Ma teraz objma,
Km sa mi prame
Ukazuje na st.
Najeil som sa pri veroch a posolstve, ktor mi
boli tak jednoznane adresovan.
Znovu som otoil stranu s venovanm. Pod
imunovm podpisom stl veraj dtum.
Nealeko domeka, vo vlhkej zemi, naiel som
stopy topnok vedce k rieke.
Priiel som k sammu brehu, zohol sa a prstami
sa dotkol studenej vody, potom som mvol smerom
k stiu nevediac, i pozdravujem Dunaj i imuna.
Alebo obidvoch.

KRAJ

KONIEC
PREVELE: IVANA GRGI,
ODIJANA @GMAIL.COM
SAMANTHA FARNVALD
SAMANTHA.FARNVALD @ GMAIL.COM
DIJANA OREL
IVANAGR 55@GMAIL.COM

povratak na sadraj
58.

M IROSLAV M IANOVI - T RAJEKT

PODZEMLJE

PODZEMIE

- Gdje sutra putuje? - pita me pononi gost

dovikujui iz WC-a. - Gdje sutra putuje? - ponavlja
jer ne uje odgovor.
Tiina obavija njegova pitanja, koliko god on
otvarao i zatvarao vrata, palio i gasio svjetlo.
Pozvonio je, zasjeo, raspituje se i, ini mi se,
razgovara na trenutke sam sa sobom, ali opet sve
kao da dotie i mene.
- Bacio sam pogled na rukopis koji si ostavio na
stolu upozorava me, ispriava se, ali ne znam
treba li to shvatiti kao prijekor. Kae: vidim
mijenjamo se, prilagoavamo...
Knjige su zatvorene i ne uju se none sove,
fiziologija je na djelu, rekao bih, ali trenuci su
pospanosti i spremanja za spavanje. Moda je
vrijeme za pitanja koja nemaju odgovor ili,
jednostavno, spremit emo sve ono to je ostalo na
tijelu, ugasiti svjetla i rei, kao toliko puta do sada:
laku no.
- Gdje sutra putuje? - ponavlja olakan i smiren
pononi prijatelj, ali dnevni je boravak prazan,
ugaena su svjetla i hlape u ai pivo i vino, gasi se i
die stolna svijea iji se plamen bori s propuhom,
nadolazeim nevremenom i tiinom.
- to je, kao da se pita, gdje su nestali - ali
odgovor mu ne daju nijeme slike na zidu, tvrde
stolice i stol.
Samo smo nekoliko trenutaka prije sjedili
zajedno, sve je bilo otvoreno i rasprostrto - samo se
poslui, samo se poslui - govorili su predmeti, stvari
koje smo doticali. Rijei su imale mo da pokau
kako e biti sutra ili da nam se pomognu prisjetiti
kolaa koje smo jeli nedjeljom poslijepodne, poslije
ruka, prije sumraka, kad su antene i upaljeni ekrani
bili rijetka atrakcija. Rijei su budne i skupljaju sve
to se oko njih dogaa, hrabrije su od koljki u moru
i tie od riba u akvarijima.
- Gdje sutra putuje? - pita me glasno pononi
gost. Zaudim se gdje bih putovao, uznemirim se:
znai li to da mi je neto promaklo i da je moj
sutranji dan voen nepoznatom silom unaprijed
odreen, nezavren i nesavren...
- Proli put si ozbiljno zabrijao, prijatelju - ne
zbunjuje se on kad me vidi utianog u fotelji,
skrivenog u mraku.
Vidim da u morati odgovoriti, jer rije je o
narudbi, rije je o prii, rije je o povjerenju i
oekivanju. Moram biti jasan i rei to je na stvari...
- Sutra idem u Siget - dosjeam se, jasno je da on
nije kondukter, radoznali gradski vodi ili
savjetodavac. - Sutra idem u Siget - kaem
pononom gostu, prijatelju, itatelju.
- to e u Sigetu? - pita me i ve je preda mnom

- Gdzie jutro jedziesz? pyta mnie go, ktry

zjawi si o pnocy, krzyczc z WC. Gdzie jutro
jedziesz? powtarza nie syszc odpowiedzi.
Cisza spowija jego pytania ilekro otwiera i
zamyka drzwi, zapala i gasi wiato.
Zadzwoni, usiad, dopytuje si i, wydaje mi si,
rozmawia chwilami sam ze sob, jednak wszystko to
jakby dotyczyo i mnie.
(- Rzuciem okiem na rkopis, ktry zostawie na
stole zwraca uwag, przeprasza, lecz nie wiem, czy
naley to rozumie jako zarzut. Mwi: widz
zmieniamy si, przystosowujemy...)
Ksiki s zamknite i nie sycha nocnych sw,
mona by powiedzie, e pozostaa ju tylko
fizjologia, ale chwil wada senno i przygotowania
do snu. Moe jest to czas na pytania bez odpowiedzi
lub, zwyczajnie, uporzdkujemy wszystko, co
pozostao na ciele, pogasimy wiata i jak tyle razy do
tej pory powiemy: dobranoc.
- Gdzie jutro jedziesz? powtarza lejszy i
uspokojony pnocny znajomy, lecz duy pokj jest
pusty, wiata s pogaszone i wietrzej w szklance
piwo i wino, przygasa, to znw strzela wieca, ktrej
pomie walczy z przecigiem, nadchodzc
niepogod i cisz.
(- Co jest, jakby si pyta, gdzie zniknli ale nie
daj mu odpowiedzi nieme obrazy na cianach,
twarde krzesa i st.)
Tylko kilka chwil wczeniej siedzielimy razem,
wszystko byo otwarte i rozoone tylko si
poczstuj, tylko si poczstuj mwiy przedmioty,
rzeczy, ktrych dotykalimy. Sowa miay moc
ukazania jak bdzie jutro czy przypomnienia smaku
ciastka, ktre jedlimy w niedzielne popoudnie po
obiedzie, przed zmierzchem, kiedy to anteny i
zapalone ekrany byy rzadk atrakcj. Sowa s
czujne i gromadz wszystko, co si wok nich
wydarza, odwaniejsze s od may w morzu i
cichsze od ryb w akwarium.
- Gdzie jutro jedziesz? pyta mnie gono
pnocny znajomy.
Zdziwiem
si,
gdzie
miabym
jecha,
zaniepokoiem si: czy to znaczy, e co uszo mojej
uwadze i e mj jutrzejszy dzie kierowany nieznan
si jest z gry okrelony, niedokoczony i
niedoskonay...
- Ostatnim razem na serio przesadzie,
przyjacielu nie zmiesza si zobaczywszy mnie
milczcego w fotelu, ukrytego w ciemnoci.
Widz, e bd musia odpowiedzie, bo tu chodzi
o zamwienie, chodzi o opowie, chodzi o zaufanie i
oczekiwanie. Musz wyraa si jasno i powiedzie w
czym rzecz...

59.

plan grada.
***
Jutro je i duhovi su noi izvjetrili: buenje,
ustajanje, otvaranje prozora. Stojim ispred goleme
zgrade, udovita od petnaest ili vie katova i mislim
koliko ljudi na visini od trideset, pedeset ili vie
metara spava, ulazi u kupaonicu, tuira se, kuha aj,
jede ili povlai vodu. Koliko ih vodi ljubav? (Voditi
ljubav, voditi razgovor, voditi - to voditi i koga?). Je
li zamisliv ivot od vrata do vrata, kako se u tom nizu
dogaa smrt? Glasne su make koje se javljaju nou
ili djeca koju je zatekao lo san.
Golema platforma oko betonske zgrade,
stepenice, pred potom sam u Sigetu: odluujem,
siguran sam i hou, hou opisati jutro sa suncem i
vedrim rujanskim vjetrom. Trenuci su puni napjeva,
ba kao kad sam pisao pjesme, ba kao kad sam
mislio da u svijet tek upoznati, ba kao kad sam
mislio da nikada neu ivjeti izvan kue ija vrata
otvaraju majka i otac.
Zaujem lagano brujanje, nadglasavanje, uzvike,
miris dima dopre do mene - s dna zgrade, na
izlazima iz podzemnih garaa okupljeni su potari
Novoga Zagreba na motorima i spremaju se krenuti.
Stotinu je putova do onih kojima stiu vijesti,
pozdravi, rauni, brzojavi, paketi. Potari u podnoju
izgledaju kao srednjovjekovni ratnici koji e u
oklopima krenuti u rat, neupuenom su kao bratstvo
koje se skuplja u podzemlju i rasprsnut e se u jutru,
u suncu koje se prelijeva preko nebodera, trgovina,
improviziranih trnica.
(Koga zanima takva neponovljivost, koga zanima
trenutak kad sa zvukom tvornike sirene radnici
kreu prema strojevima ili se pospana djeca sjure u
kolu na prvi sat.)
Neponovljiv je trenutak kad ena otvara vrata, ali
za nju nema nove vijesti od mukarca koji je nestao
u prostorima Andaluzije ili je emigrirao u Kanadu ili
Ameriku. Neponovljiv je trenutak kad me nepoznata
ena gotovo pomete sa stepenica, zagledanog u
podzemlje, i kae: Oprosti, nisam te vidjela.
Ali ona brzo shvaa da ne treba brinuti: rijetki su
trenuci kad sam toliko pun sretnih napjeva da mogu
nadglasati potare koji e krenuti s toliko novih
vijesti kao da ve sutra nee sve biti isto.

- Jutro jad do Sigetu przypominam sobie,

oczywistym jest, e aden z niego konduktor,
ciekawski przewodnik po miecie czy doradca.
Jutro jad do Sigetu mwi pnocnemu gociowi,
przyjacielowi, czytelnikowi.
- Co bdziesz robi w Sigecie? pyta mnie i od
razu staje mi przed oczami plan miasta.
***
Jest ranek i rozpyny si duchy nocy: budzenie,
wstawanie, otwieranie okna. Stoj przed olbrzymim
budynkiem, potworem o co najmniej pitnastu
pitrach i zastanawiam si ilu ludzi na wysokoci
trzydziestu, pidziesiciu, czy wicej metrw, pi,
wchodzi do azienki, bierze prysznic, robi herbat, je
lub spuszcza wod. Ilu z nich prowadzi miosn gr?
(prowadzi miosn gr, prowadzi rozmow,
prowadzi co prowadzi i kogo?) Czy mona
wyobrazi sobie ycie tutaj od drzwi do drzwi, jak tu
wyglda mier? Gone s koty, ktre wychodz
noc albo dzieci, ktre nawiedzi zy sen.
Olbrzymia
platforma
wok
betonowego
budynku, schody, jestem przed poczt w Sigecie:
postanawiam, jestem pewien i pragn, chc opisa
poranek z jego socem i pogodnym wrzeniowym
wiatrem. Chwile wypenione s muzyk zupenie tak,
jak wtedy gdy pisaem wiersze, kiedy mylaem, e
dopiero poznam wiat, gdy sdziem, e nigdy nie
bd y poza domem, ktrego drzwi otwieraj
matka i ojciec.
Sysz
sabe
brzczenie
silnikw,
przekrzykiwanie, wrzaski, dociera do mnie zapach
dymu z dou budynku, przy wyjazdach z
podziemnych garay zebrani s na motorach
listonosze Nowego Zagrzebia i przygotowuj si do
wyruszenia w miasto. Sto drg prowadzi do tych, do
ktrych docieraj wiadomoci, pozdrowienia,
rachunki, telegramy, paczki. Listonosze u podna
budynku wygldaj jak redniowieczni rycerze w
zbrojach
wyruszajcy
na
bitw,
dla
niewtajemniczonych s jak bractwo, ktre gromadzi
si w podziemiu a rozproszy si o poranku, w socu
przelewajcym si ponad wieowcami, sklepami,
prowizorycznymi bazarami.
(Kogo moe interesowa taka niepowtarzalno,
kogo interesuje owa chwila, kiedy wraz z dwikiem
fabrycznej syreny robotnicy ruszaj ku maszynom a
zaspane dzieci biegn do szkoy na pierwsz lekcj.)
Niepowtarzalna jest chwila, gdy ona otwiera
drzwi, a za nimi nie ma wieci od ma, ktry
przepad gdzie na obszarze Andaluzji albo
wyemigrowa
do
Kanady
czy
Ameryki.
Niepowtarzalny jest moment, kiedy nieznajoma
kobieta niemale zmiata mnie, zapatrzonego w
podziemia, ze schodw i mwi: Przepraszam, nie
widziaam ci.
Ale szybko orientuje si, e nie trzeba si
przejmowa: rzadkie s chwile, kiedy wypeniony
jestem pogodn muzyk do tego stopnia, e
mgbym przekrzycze listonoszy wyruszajcych z

60.

tylu nowymi wiadomociami, e ju jutro nie

wszystko bdzie takie samo.
PRZEOYA: AGNIESZKA CIELESTA
TAKSIST

TAKSWKARZ

Moj prijatelj, pripovjeda R. S. stanuje nedaleko

od okretita na Mihaljevcu, dakle, krene lijevom
stranom prije tramvajske postaje i preko Mlinova
uputi se u podnoje Sljemena: kua je desetak
metara odmaknuta od potoka i iza nje stere se
zelenilo... Zadihan, nerijetko vedar, uri prema kui
u svoju iznajmljenu sobu, odmah pali kompjutor i
bori se s vlastitom priom, stie je na mjestu gdje
mu se ona odupire, zavodi ga, ali on osjea da joj
mora (i moe) doskoiti. Kad nas dvojica priamo o
tome, kaemo kako je lijepo kad se pripovjeda i
pria ulove meusobno u "sretnom dosluhu".
Ne treba biti dobri duh ili aneo na ramenu moga
prijatelja pripovjedaa, jer hrapavost i nevoljkost,
koje osjea dok se ispred ekrana rastee, naginje
prvo na lijevu zatim na desnu stranu, pomau mu da
pie iz nove ravnotee - i zato bi se tu bilo tko
mijeao.
- itatelj - opominje isti onaj aneo s ramena, on
bi se rado umijeao, pobunio, ali ve e nam to doi
glavi i sad idemo dalje!
- Izbaci ovu reenicu - govorim sam sebi, ali sve
ostaje na svom mjestu.
Proieni i jasni stiu signali iz grada, kao iz
nekoga drugog ivota kojemu je R. S. mahnuo:
zdravo ili zbogom, ali vratit e mu se kad to poeli.
Pria se iri polako i sigurno sama, skupljajui u
sebe i ono to nije bilo u namisli njezina
pripovjedaa, slino kao to novokupljeni usisiva
prikuplja sve ono to se ve inilo izgubljeno i
zaboravljeno. Povue sve u svoje drijelo, ali
pedantan korisnik provjerit e, prije nego odbaci
nepotrebno, nalazi li u njegovoj unutranjosti neto
to nije smjelo i samo je zabunom zavrilo gdje nije
trebalo. Pria tako ivi, izmeu dotjeranosti,
loginosti i ostataka-otpadaka, skliznua kojih
itatelj postaje svjestan tek kad se priblii njezinu
kraju. to se dogodilo? to je nejasno?
- Kakvu bih priu volio napisati - pita se
pripovjeda - kakvu bih priu volio napisati - misli.
Nona se ljepotica vrti oko pripovjedaeva
uzglavlja, zaigrana je, prekrasna i dodiruje ga, skriva
se, ali trenuci nadolaze: on je mlad i svijet je pred
njim... Zvuk zvona, budilice, ukloni toplinu,
promijeni scenografiju: jutro je, dan, titraju ostaci
nezavrene prie iza maske na ekranu kompjutora:
ribe plove u sveanu mimohodu. Probudi se,
panino skoi, povue miem po podlozi, jer to ako
je pria nestala, moda je ljepotica doista stvarna i
odnijela ju je sa sobom prije jutra, odnijela u zelenilo
i mrak iza kue. Koliko je glazbe u toj rije "iza" i

Mj znajomy, pisarz R.S. mieszka niedaleko ptli

na Mihaljevcu, wic, skrcasz w lew stron przed
przystankiem
tramwajowym
i
ponad
Mlinova/Mynami kierujesz si ku podnom
wzgrza Sljeme: dom oddalony jest o dziesi
metrw od potoku a za nim krzewi si ziele....
Zdyszany, nierzadko pogodny pdzi do domu, do
swojego wynajtego pokoju, natychmiast wcza
komputer i walczy z wasn opowieci, przyciska j
w miejscu, gdzie mu si opiera, wymyka si, ale on
czuje, e musi (i moe) j pochwyci. Kiedy
rozmawiamy o tym we dwch, mwimy, e dobrze
jest, gdy autor i opowie pozostaj w dobrym
kontakcie/w szczliwym zwizku.
Nie trzeba by dobrym duchem albo anioem na
ramieniu mojego znajomego, bo szorstko i
niech, ktre odczuwa, gdy przeciga si przed
ekranem, wygina najpierw w lew, potem w praw
stron, uwiadamiaj mu, e pisze z pozycji nowej
rwnowagi i dlaczego kto miaby si w to miesza.
(- Czytelnik upomina ten sam anio z ramienia,
on chtnie wmieszaby si, zbuntowa, lecz ju nam
to przychodzi do gowy i teraz idziemy dalej!
- Wyrzu to zdanie mwi sam do siebie, jednak
wszystko pozostaje na swoim miejscu.)
Czyste i jasne dwiki docieraj z miasta jak z
innego ycia, ktremu R.S. pomacha: cze, egnaj,
lecz wrci do niego, gdy tego zapragnie. Opowie
rozrasta si powoli i na pewno sama, gromadzc w
sobie take to, co nie znajdowao si w zamyle jej
autora, podobnie jak dopiero co kupiony odkurzacz
zbiera wszystko to, co wydawao si ju zgubione i
zapomniane. Wciga wszystko do swojej gardzieli,
lecz
uytkownik-pedant,
zanim
wyrzuci
niepotrzebne, sprawdzi czy znale moe w jego
wntrzu co, co nie powinno, i tylko przez pomyk,
trafio tam, gdzie skoczy nie musiao. Opowie
tak yje, midzy udoskonaleniem, logik i
pozostaociami odpadkw, niuansami, ktrych
czytelnik staje si wiadomy dopiero wtedy, gdy
przybliy si do jej koca. Co si wydarzyo? Co jest
niejasne?
- Jak opowie chciabym napisa pyta sam
siebie pisarz jak opowie chciabym napisa
myli.
Nocna pikno wiruje wok podgwka pisarza,
zaczyna si bawi, jest liczna i dotyka go, chowa si,
ale chwile nadchodz: on jest mody i wiat stoi
przed nim otworem... Dwik dzwonu, budzika,
oddala ciepo, zmienia sceneri: jest poranek, dzie,
resztki niedokoczonej opowieci migaj zza maski

61.

prostoru koji se obruava kao glazba, ba kao glazba,

voljela je rei njegova djevojka dok su gledali u
zeleno koje izmie suncu, rijetkom cvijeu i...
- emu sve jo, izmie - ponovi glasno i bol i
ljutnja obuzmu ga u cijelosti, ali on spreman i
dosjetljiv spremi priu, iskljui sve opcije na
kompjutoru, sagne se ispod stola i dobro raspoloen
priprijeti prii kao "jo emo se mi sresti".
Brzo zaboravi ljepoticu iz sna, brzo zaboravi
djevojku s kojom je gledao zelenilo i krene prema
gradu. Nita ga vie ne moe uznemiriti i zaustaviti u
pohodu na grad, rekao bih, ali kia je prekrila moj
glas kao to je mrak na ekranu kompjutora skrio
njegovu priu...
-Autobusa niotkud, ali trebalo bi stii na vrijeme misli pripovjeda R. S.
Nedugo se poslije zaustavio taksi, kojem on nije
mahnuo, zaustavio se sam od sebe: kao da ga je sam
Bog poslao, kau ljudi u nevolji. Kae to i moja
majka za puno manje stvari, jer je uvjerena da On
uvijek poalje pomo na vrijeme. (To to smo mi
nerijetko nestrpljivi, druga je pria, ali moram se
vratiti brzo taksiju, koji se iznenada zaustavio i mom
prijatelju pripovjedau koji sjedi pokraj taksista).
Nije stigao priupitati "tko, kada, gdje, kako i zato":
auto je klizio niz vlani asfalt, uz ravnomjerne
pokrete brisaa i rijetki su prolaznici nestajali u
prolazu. Veliki buket cvijea, postavljen na sredinu
zadnjeg sjedala, glazba koja se s mukom izvlaila iz
radiokazetofona -uinilo mu se da je u ploveoj
kapeli.
- Idem na Mirogoj - rekao je odmah voza ponedjeljkom ne taksiram.
- Idem na Mirogoj, ponedjeljkom ne taksiram ponovio je.
R. S. se pribrao, uperio pogled u daljinu i inilo
mu se da istodobno uje sve zvukove koji postoje u
automobilu i okolo njega: glazbu, lupanje kie po
krovu, mijenjanje brzina, pojaanu lupu brisaa,
ljuljanje cvijea na stranjem sjedalu. Ali povrh
svega bio je glas vozaa: svakog ponedjeljka odlazi
na Mirogoj i nosi rue iz vrta (najvie ih je voljela) ili
ih kupi u oblinjoj cvjearnici kad zazimi.
Nije se usudio okrenuti i pogledati golemi buket,
nije se propitivao o okolnostima vezanim za te
odlaske, na primjer, kad je njegova ena umrla i
kada, od ega, imaju li djecu. Shvatio je da ne
razlikuje rijei, reenice, da ne razumije to mu
mukarac pokraj njega govori. Imao je osjeaj kao da
je taj mirni, ravnomjerni, sigurni glas postao njegov,
uo je glas kakav je htio postii u prii koja je ostala
nezavrena u mraku kompjutora. Imao je osjeaj kao
da je potpuno potonuo i ne bi smio rei pouzdano ne
pria li on tu priu koju je zapoeo voza do njega.
Gotovo obamro, gotovo potonuo, osjeao se kao
utopljenik pri dnu vrtloga, vira, kao utopljenik koji
vie ne mora dozivati u pomo i mahati rukama,
osjeao se kao utopljenik u pjesmi T. S. Eliota, kao
spava koji se sretan preputa vodi... Iznenade ga

(filtra?) na ekranie komputera: ryby pywajce w

uroczystym pochodzie. Budzi si, podskakuje
spanikowany, jedzi myszk po pododze, bo co jeli
opowie przepada, moe owa pikno bya
naprawd rzeczywista i zabraa j ze sob przed
witem, poniosa w ziele i ciemno za domem. Ile
muzyki kryje si w tym sowie za i przestrzeni,
ktra opada jak muzyka, wanie jak muzyka, lubia
mwi jego dziewczyna dopki patrzyli w ziele
powoli znikajc socu, rzadkie kwiaty i
- Czemu nadal wszystko znika powtarza gono
a bl i gniew opanowuj go w caoci, lecz on gotowy
i byskotliwy dokacza opowie, wycza komputer,
wychyla si spod biurka i pozytywnie nastawiony
grozi palcem opowieci my to si jeszcze spotkamy.
Szybko zapomina pikno ze snu, szybko
zapomina dziewczyn, z ktr spoglda w ziele i
rusza w kierunku miasta. Powiedziabym, e ju nic
wicej nie moe zakci jego spokoju czy zatrzyma
w marszu do miasta, lecz deszcz pochon mj gos
tak, jak ciemno na ekranie komputera ukrya jego
opowie
- Znikd autobusu, ale musz by na czas myli
pisarz R.S.
Chwil pniej zatrzymaa si takswka, na ktr
nie skin rk, zatrzymaa si sama z siebie: jakby
sam Bg j posa, mwi ludzie w nieszczciu.
Mwi to take moja matka, gdy chodzi o wiele
mniejszych spraw, bo jest przewiadczona, e On
zawsze zsya pomoc na czas. (To, e nierzadko
jestemy niecierpliwi, to osobny rozdzia, ale musz
wrci do takswki, ktra si nagle zatrzymaa i do
mojego znajomego pisarza, ktry siedzi obok
takswkarza.) Nie zdy zapyta kto, kiedy, gdzie,
jak i dlaczego: samochd sun po mokrym asfalcie
przy rwnomiernym ruchu wycieraczek, a nieliczni
przechodnie znikali za szyb. Duy bukiet kwiatw
stojcy na rodku tylnego siedzenia, muzyka
wydobywajca si z trudem z radiomagnetofonu
zdao mu si, e jest w pywajcej nagrobnej
kapliczce.
- Jad na Mirogoj powiedzia od razu kierowca
w poniedziaek nie pracuj.
- Jad na Mirogoj, w poniedziaek nie pracuj
powtrzy.
R.S. skupi si, utkwi wzrok w dali i wydawao
mu si, e rwnoczenie syszy dwiki, wystpujce
w samochodzie i wok niego: muzyk, walenie
deszczu o dach, zmienianie biegw, silniejsze
uderzenia wycieraczek, koysanie si kwiatw na
tylnym siedzeniu. Ale przez to wszystko przebija si
gos kierowcy: w kady poniedziaek jedzi na
cmentarz Mirogoj i zawozi re z ogrodu
(najbardziej wanie te re robia), a zim kupuje je
w pobliskiej kwiaciarni.
Nie omieli si odwrci i spojrze na wielki
bukiet, nie dopytywa si o okolicznoci zwizane z
tymi podrami, na przykad, kiedy jego ona
umara, na co, czy mieli dzieci. Zauway, e nie

62.

vlastite suze, ali on je potpuno bezglasan sjedio i

pustio da se slijevaju niz njegovo lice i padaju mu na
ruke.
Teko je rei koliko je trajala pria o pripovjedau
i taksistu koji je svakog ponedjeljka odlazio na
groblje s golemim buketom cvijea na stranjem
sjedalu. Moj je prijatelj izaao i rekao hvala,
dovienja. Nije se pitao da li taj ovjek svakog
ponedjeljka na putu za Mirogoj trai suputnika za
priu o umrloj eni.

rozrnia sw, zda, e nie rozumie, o czym mwi

siedzcy obok niego mczyzna. Mia poczucie jakby
ten spokojny, monotonny, pewny gos sta si jego
gosem, sysza gos, ktry chcia umieci w swojej
opowieci, ktra pozostaa niedokoczona w
czeluciach komputera. Mia poczucie jakby w peni
uton i nie miaby wiarygodnie stwierdzi, czy nie
kontynuuje opowieci, ktr zacz mu opowiada
kierowca.
Prawie obumar, niemal uton, czu si jak
topielec przy dnie, sercu wiru, jak topielec nie
mogcy ju woa o pomoc i macha rkami, czu si
jak topielec z wiersza T. S. Eliota, jak picy, ktry
szczliwy ustpuje wodzie. Zaskoczyy go jego
wasne zy, lecz zupenie bezgonie siedzia i
pozwoli, by spyway mu po policzkach i kapay na
rce.
Trudno powiedzie jak dugo trwaa opowie o
pisarzu i takswkarzu, ktry w kady poniedziaek
jedzi na cmentarz z wielkim bukietem kwiatw na
tylnym siedzeniu samochodu. Mj znajomy wysiad i
powiedzia dzikuj, do widzenia. Nie zapyta si, czy
ten czowiek co poniedziaek szuka wsptowarzysza
na drodze na Mirogoj, by opowiedzie mu histori o
zmarej onie.
PRZEOYA: AGNIESZKA CIELESTA

JANKOMIR

JANKOMIR

Stojim naslonjen na ogradu nasuprot ulazu u

psihijatrijsku bolnicu Jankomir: obuen na brzinu,
neobrijan i neoprane kose, vjerojatno nije teko
pretpostaviti o emu mislim nakon dvadeset-trideset
minuta ekanja. to sam ostavio prije negoli sam
krenuo na put? Poziv je bio jednostavan i kratak,
prijatelj me nazvao, pitao to radim u iduih pola
sata, rekao sam zato pita, ustao i otiao u kuhinju.
- Koja su moja zaduenja u iduih pola sata s
obzirom na to da ekamo goste - pitao sam
naslonjen na vrata kuhinje, pribliio se eni, osjetio
njezin dah i zagledao se u plamen plinskog
tednjaka: plamen vijugav, nestalan i potmuo ispod
metala u kojem se u pari i ulju topilo meso i povre.
- O emu se radi - pitala je ena.
Kako sam samo bio zaljubljen u taj svakodnevni
dan, u njezinu nagnutost nad posudama iz kojih su
stizali razliiti mirisi. Nitko sretniji od mene da
zajedno s njom sjedim, kuam vino, spravljam jela
kojima treba dodati zain, divim se mirisu i snazi
enjaka, plaem od crvenog luka i udim se
dalekosenosti koju u ustima izaziva bosiljak... Jesu
li ti trenuci doista ono to se izgovara u reenicama,
krije li se tu zbilja koja nije ispisana u kratkim i
pouzdanim receptima? Ne znam. Rado bih ostao u
toj neutralnoj vjenosti, koja je obina, ugodno je u
trajanju od dva-tri-etiri ili pet sati zbog kojih smo
skinuli zavjese s prozora i radujemo se zelenilu,

Stoj oparty o ogrodzenie naprzeciwko wejcia do

szpitala psychiatrycznego Jankomir: ubrany w
popiechu, nieogolony i z nieumytymi wosami,
prawdopodobnie nietrudno zgadn o czym myl
po dwudziestu-trzydziestu minutach czekania. Co
zostawiem wyruszajc w drog? Wezwanie byo
proste i krtkie, znajomy do mnie zadzwoni, pyta
co bd robi przez najblisze p godziny,
powiedziaem dlaczego pytasz, wstaem i poszedem
do kuchni.
- Jakie s moje obowizki przez najblisze p
godziny, biorc pod uwag oczekiwanych przez nas
goci pytaem opierajc si o kuchenne drzwi,
podszedem do ony, poczuem jej oddech i
zapatrzyem si w ogie kuchenki gazowej: pomie
wijcy si jak serpentyna, znikajcy i przytumiony
pod metalem, w ktrym w parze i oleju gotoway si
miso i warzywa.
- O co chodzi pytaa ona.
Jake byem zakochany w tym zwykym dniu, w
jej pochyleniu nad naczyniami, z ktrych dochodziy
rozmaite aromaty. Nie ma szczliwszego ode mnie,
gdy siedz razem z ni, prbuj wino, przygotowuj
potrawy, ktre trzeba doprawi, zachwycam si
zapachem i si czosnku, pacz od czerwonej cebuli i
dziwi si dalekosinoci, ktr w ustach prowokuje
bazylia... Czy te chwile s naprawd tym, co
wypowiada si w zdaniach, czy ukrywa si tu

63.

kronjama ispod kojih se niu susjedi, lijepe

djevojke, nepravilno parkirani automobili i suludi
motociklisti. Izbrijani mladii na balkonu pue
jointe a pijanci u podnoju zgrade piju pivo
zagledani u vlastiti ivot koji tri ispred njih kao to
ispred pobjenjelog bika titra crvena marama.
Sav je taj svijet pola sata iza mene, to znai
toliko daleko da se pitam jesam li ja onaj koji je
ustao i s noem u ruci stao iza svoje ene, htio je
dodirnuti, rei joj... (to bih joj mogao rei?) Dakle,
prijatelju sam potvrdio da u za tono deset minuta
biti na parkiralitu, iza lea zgrade (ustvrdili smo
zajedno) i odvesti njega i majku do Jankomira.
- Naravno - rekla je moja ena, to je znailo da
sam slobodan - to sad, idi - rekla je i ja sam
posluno krenuo.
ekali su me na parkiralitu prijatelj i njegova
majka, to se u tim prilikama kae, mislio sam
prilazei im, svjestan svakoga svog pokreta:
mijenjanja brzina, skretanja, okreta glavom,
zabacivanja ruke oko leda sjedala.
Zaustavio sam auto i rekao: dobar dan.
Nije mi se dopao moj glas jer je zvuao slubeno,
kao da sam voza taksija ili kola hitne pomoi.
- Noga Vas jako boli - pitao sam prijateljevu
majku koja je ukoena sjedila na stranjem sjedalu.
- Boli - odgovorila je kratko, sasvim sigurno ne
kao ena koju vozim u psihijatrijsku bolnicu
Jankomir.
Dogovaram se s prijateljem oko najblieg pravca,
onda opet utimo. to je dobro ponaanje? to je
pravilno? Kako se postupa kad vozi nekoga na
psihijatriju? to je dobro? Raspitujem se kod
prijatelja o formalnostima oko uputnice, pitam za
ime lijenika (doktoricu ima, ispravlja me prijatelj i
razgovara sa mnom kao da sam ja bolesnik: bit e
sve u redu, doktorica je rekla da je najvanije stii na
vrijeme).
- Poslije je kasno - kaemo obojica uglas i
zautimo. Vidim je u retrovizoru. Postoji nekoliko
rijei koje se pojave, ali svjestan sam njihove
nepouzdanosti. Ona prekida moj napor da u rijeima
domislim to mi se dogaa, to ja sada inim, u
emu sudjelujem.
- Sine - kae ona svom sinu kao da se nekoliko
uvodnih reenica podrazumijeva - samo nemoj da
tamo idem.
Moj prijatelj pokuava odluno i obzirno objasniti
zato je neminovan odlazak u bolnicu, slui se
neodreenim rijeima, zamjenicama kojima kao da
eli ublaiti put do bolnice.
- Dobro - brzo se sloi njegova majka. - Mogu li
zapaliti cigaretu?
- Nemoj, mama, sad emo stii - kae moj
prijatelj.
Stojim naslonjen na ogradu nasuprot ulazu u
psihijatrijsku bolnicu Jankomir: obuen na brzinu,
neobrijan i neoprane kose, vjerojatno nije teko
pretpostaviti o emu mislim nakon dvadeset-trideset

rzeczywisto niezapisana w krtkich i godnych

zaufania przepisach kulinarnych? Nie wiem. Chtnie
pozostabym w tej neutralnej, wiecznoci, ktra jest
tak zwyczajna, przyjemnie jest trwa dwie, trzy,
cztery lub pi godzin, z powodu ktrych zdjlimy
zasony z okna i cieszymy si zieleni, koronami
drzew, spod ktrych wynurzaj si ssiedzi, pikne
dziewczyny,
nieprawidowo
zaparkowane
samochody i motocyklici niespena rozumu.
Ogoleni na zero kolesie pal skrty na balkonie, a
pijacy u podna budynku pij piwo zapatrzeni we
wasne ycie, biegnce przed nimi jak przed
wciekym bykiem powiewa czerwona pachta.
Cay ten wiat jest p godziny za mn, to znaczy
tak daleko, e sam siebie pytam, czy jestem tym,
ktry sprzeciwi si swojej onie i z noem w rce sta
za ni, chcia j dotkn, powiedzie jej (Co
mgbym jej powiedzie?) Wic, potwierdziem
znajomemu, e dokadnie za dziesi minut bd na
parkingu, na tyach budynku (razem tak ustalilimy)
i odwioz jego i matk do Jankomira.
- Oczywicie powiedziaa moja ona, co
znaczyo, e jestem wolny co teraz, jed dodaa i
ja posusznie wyszedem.
Znajomy i jego matka czekali na mnie na
parkingu: co si mwi przy takich okazjach,
mylaem podjedajc do nich, wiadomy kadego
swojego poruszenia: zmieniania biegw, skrcania,
obrotu gowy, zarzucenia rki na ty przedniego
siedzenia.
Zatrzymaem samochd i powiedziaem: dzie
dobry.
Nie podoba mi si mj gos, bo brzmia oficjalnie
jakbym by kierowc takswki albo karetki
pogotowia.
- Bardzo pani boli noga? pytaem matk
znajomego, ktra siedziaa nieruchomo na tylnym
siedzeniu.
- Boli odpowiedziaa krtko, zupenie nie tak
jak kobieta, ktr wiezie si do szpitala
psychiatrycznego Jankomir.
Naradzam si ze znajomym odnonie najbliszego
skrtu, potem znw milczymy. Co to jest waciwe
zachowanie? Co jest w porzdku? Jak si postpuje,
gdy odwozisz kogo do psychiatryka? Co jest dobre?
Dopytuj si znajomego o formalnoci zwizane ze
skierowaniem do szpitala, pytam o imi lekarza (ma
lekark, poprawia mnie znajomy i rozmawia ze mn
jakbym to ja by pacjentem, wszystko bdzie w
porzdku, pani doktor powiedziaa, e najwaniejsze
to zdy na czas).
- Potem jest pno mwimy obaj jednoczenie i
zapada milczenie.
Widz j w tylnym lusterku. Istnieje kilka sw,
ktre si pojawiaj, ale ja zdaj sobie spraw z ich
daremnoci. Ona przerywa mj wysiek, by wyrazi
sowami to, co si wydarza, co teraz robi, w czym
wspuczestnicz.
- Synku mwi do swojego syna jakby kilka

64.

minuta ekanja. Prijatelj i njegova majka zamakli su

iza porte i nestali u bolnikom krugu.
Jasno mi je da sve ono to vidim na drugoj strani
- etae u pidami, posjetitelje s vreicama punim
sokova, hrane, pacijente u trenirkama s neskladno
sputenim rukama, puae na klupi, djevojku koja
uzaludno pokuava preko mobitela objasniti gdje se
tono nalazi, sijedog mukarca koji prati utljivog
sina i otru enu do auta (problem je u tome da
misli o glupostima, kae mu ona i zalupi vratima
automobila) - pripada svijetu iz kojeg sam doao.
Kao to je Borges stalno tvrdio, nema bitne razlike
izmeu onih "unutra" u Jankomiru i nas koji smo na
njegovu ulazu.
Vruina koju sam osjetio samo me u to uvjerila.
to e se sad dogoditi, mislio sam kad su utihnuli
glasovi igraa s oblinjeg igralita. Hou li znati
sjesti u automobil, to radi ruka s kljuem u ruci i
kako se sputa prvo jedna noga, pa onda druga noga
i daje znak za polazak?
- Polazak - pitaju me dva snana mukarca u
bijelim kutama.
- Polazak - dovikujem bespomono ravnodunoj
eni na porti i jednoj obitelji koja uurbano prelazi
preko zebre.

wstpnych zda rozumiao si samo przez si tylko

niech tam nie jad.
Mj
znajomy
prbuje
zdecydowanie
i
wyrozumiale wyjani, dlaczego pjcie do szpitala
jest nieuniknione, posuguje si nieokrelonymi
sowami, jakby chcia zagodzi t podr.
- Dobrze szybko zgadza si jego matka. Mog
zapali papierosa?
- Nie pal, mamo, ju dojedamy mwi mj
znajomy.
Stoj oparty o ogrodzenie naprzeciwko wejcia do
szpitala psychiatrycznego Jankomir: ubrany w
popiechu, nieogolony i z nieumytymi wosami,
prawdopodobnie nietrudno zgadn o czym myl
po dwudziestu-trzydziestu minutach czekania.
Znajomy i jego matka zginli mi z oczu za drzwiami i
zniknli w szpitalnym krgu.
Jasne jest dla mnie to, e wszystko, co widz po
drugiej stronie spacerujcych w piamach,
odwiedzajcych z siatkami penymi sokw, jedzenia,
pacjentw z nienaturalnie opuszczonymi rkami,
palaczy na awce, dziewczyn, ktra bezskutecznie
prbuje wytumaczy przez komrk, gdzie
dokadnie si znajduje, siwego mczyzn
podajcego do samochodu za milczcym synem i
surow on (problem w tym, e mylisz o
gupotach, mwi ona do niego i trzaska drzwiami
samochodu) naley do wiata, z ktrego
przybyem.
Tak jak Borges niezmiennie twierdzi, nie ma
istotnej rnicy midzy tymi w rodku w
Jankomirze i nami, bdcymi przed wejciem do
niego.
Gorco, ktre poczuem, tylko mnie w tym
utwierdzio. Co si teraz stanie, mylaem, gdy
ucichy gosy graczy z pobliskiego boiska. Czy bd
potrafi usi w samochodzie, co robi rka z
kluczem w rce i jak najpierw opuszcza si pierwsza
noga, potem druga noga i daje znak do odjazdu?
- Odjazd pytaj mnie dwaj potni mczyni w
biaych kitlach.
Odjazd krzycz bezradnie obojtnej kobiecie na
portierni i jednej rodzinie, ktra spiesznie
przechodzi przez pasy.
PRZEOYA: MAGORZATA MICHALSKA

MOJSTER ZA MAFIJO

MAFIOZO

Vrijeme je zlo i nesigurno - obraa mi se

glasom poznate ansone dugogodinji poznanik na
uglu Vlake, gdje zajedno poskakujemo i ekamo
kestenjera da nam u dvjema odvojenim vreicama
da tek peene kestene.
Priznajem da sam obuzet nestvarnim prizorima i
da oni oblikuju reenice koje ujem ili reenice koje
u izgovoriti: ar u podnoju pei za peenje i
plamen koji se vijugav i opasan probija, kesteni koji

Czasy s ze i niepewne zwrci si do mnie

sowami znanej piosenki stary znajomy na rogu ulicy
Vlakiej, gdzie razem podskakujemy i czekamy na
sprzedawc kasztanw, eby nam da wieo
upieczone kasztany w dwch oddzielnych torebkach.
Przyznaj, e jestem przejty nierzeczywistymi
widokami i e one ksztatuj zdania, ktre sysz
albo zdania, ktre chc wypowiedzie: ar na
palenisku pieca i skaczcy, wzbijajcy si,

65.

mijenjaju boju, pucaju i zrae neodreenom zlatnom

bojom, ruka koja ih mijea i sprema u crnu vreu.
Nestvarne i nedodirljive ene koje prolaze, nespretni
vozai ispod podignutih hauba odakle se diu oblaci
pare, pristigli prosjaci i prodavai novina. Mislim,
svaki je trenutak i svaki pokret vrijedan pame-nja.
Vrijedan jer je ve ispisan na mom elu, ali tako
naborano lice ima moj otac kojem neu kao mnogi
drugi rei da ga volim, jer sam uvjeren da je
neizrecivost tajna ivota.
Imam osjeaj, dok se nadvirujem nad uareni
kotao s crnozlatnim kestenima, da se upravo tada
ruka siromatva sputa nad grad, u kojemu mi
diemo, hodamo i sanjamo. udim se koliko moj
poznanik moe imati lica, jer je njegov pogled postao
zavodniki, opasan, ujedno muki i enski.
- Nemoj rei da se boji - nagovara me - sve je
toliko jednostavno, tvoj je posao samo da okrene
telefonski broj i kae, trebam li tebi rei to? pitaju me dvije njegove obrve, pitomi osmijeh i
zagonetni nos.
Nije prvi put da tako stojimo na uglu, u
meuprolazu, u neem to je najbolje nazvati "nita"
i da me on nagovara da postanem sudionik jedne od
njegovih velikih akcija. Nudi mi jednostavan posao,
mogunost da se obogatim preko noi, jer on je
shvatio svu ogranienost svijeta u kojem ivimo,
uostalom, brzina kojom e on rijeiti sve probleme
vea je i uzbudljivija od pjesama koje piem.
- Polako, polako! - govorim ja - polako, prijatelju!
to bih zapoeo s tipom koji sada zajedno sa mnom
jede kestene, prebacujemo ih iz ruke u ruku, puemo
u njih, osloboamo ih njihove zapeene kore. to
sam sve proivio i koje sam ponude odbio...
Moj je poznanik bio prodava rabljenog
pokustva, stizale su preko granice u nevjerojatnim
varijantama kuhinje, spavae sobe, strojevi za pranje
rublja i posuda. Izgledao je kao besprijekorni
uvoznik, ali onda bi se sve raspalo, iskrsli bi dugovi,
neplaene
dabine
i
nenaplaeni
rauni.
Ispostavljalo se da su zamisli o brzom novcu,
bogaenju i djevojkama zavrile u gostionicama, u
krmama u predgrau... Ukratko: dugohodno, jalovo
i opasno, jer bi ljubomora lokalnih tipova zavrila
pucanjem, noem, razbijanjem auta, ili natezanjem
do jutra, samounitavanjem i poniavanjem.
- Istina, ali ovaj put je sve ili nita! Usudi li se
podii glavu iznad svojih pjesama, ovjee - lupne
me po ramenu i zagrli.
- Kako podii glavu? - pitam se. - to bih trebao
uiniti?
Ukratko: moj je poznanik, s kojim se jo vrtim
oko peenih kestena na rubu Vlake, stigao iz
Njemake s tajnovitim teretom. Opremili su ga s
nekoliko adresa, rekli mu koliko vrijedi roba koju e
prevesti, za koliko je moe prodati i koliki je njegov
dobitak.
Ali, nije teko pretpostaviti to se dogodilo. Vrata
na koja je pokucao brzo su se otvorila i zatvorila,

niebezpieczny ogie; zmieniajce kolor kasztany

strzelaj i promieniuj nieokrelon zota barw;
rka, ktra je miesza i nakada do czarnej torebki.
Nierzeczywiste i nieosigalne kobiety, ktre
przechodz, niezrczni kierowcy pod podniesionymi
maskami, skd unosz si kby pary, ebracy
przybysze i sprzedawcy gazet. Myl, e kady
moment i kady ruch jest wart zapamitania. Wart,
poniewa jest ju wypisany na moim czole, a tak
zmarszczon twarz ma mj ojciec, ktremu nie
powiem, jak wielu innych, e go kocham, poniewa
jestem przekonany, e niewyraalno jest tajemnic
ycia.
Kiedy tak patrz na rozarzony kocio z czarnozotymi kasztanami, odnosz wraenie, e wanie
wtedy rka ubstwa unosi si nad miastem, w
ktrym oddychamy, chodzimy i nimy. Dziwi si,
ile mj znajomy moe mie twarzy, poniewa jego
spojrzenie stao si uwodzicielskie, niebezpieczne,
jednoczenie mskie i kobiece.
Tylko nie mw, e si boisz namawia mnie
to jest takie proste, ty tylko wykrcisz numer i
powiesz, mam ci powiedzie co? pytaj mnie jego
dwie brwi, swojski umiech i zagadkowy nos.
To nie pierwszy raz, kiedy tak stoimy na rogu, w
przejciu, w czym, co najlepiej nazwa nic i kiedy
namawia mnie, ebym sta si uczestnikiem jednej z
jego wielkich akcji. Proponuje mi prost robot,
moliwo wzbogacenia si w cigu nocy, poniewa
on poj ca ograniczono wiata, w ktrym
yjemy, poza tym, prdko, z jak on rozwie
wszystkie problemy jest wiksza i bardziej
ekscytujca od wierszy, ktre pisz.
Powoli, powoli! mwi powoli, przyjacielu!
Co miabym robi z typem, ktry teraz razem ze
mn je pieczone kasztany, przerzucamy je z rki do
rki, dmuchamy na nie, uwalniamy z ich zapieczonej
skrki? Czeg to nie przeyem i jakich to ofert nie
odrzuciem...
Mj znajomy by handlarzem uywanymi
meblami.
Przez
granic
docieray
w
niewiarygodnych wariantach kuchnie, sypialnie,
pralki i zmywarki. Wyglda jak nienaganny
importer, ale wszystko si rozpado, zwikszay si
dugi, nieuregulowane opaty i niezapacone
rachunki. Wydawao si, e plany na szybkie
pienidze, bogacenie si i dziewczyny skoczyy si
w zajazdach, w knajpach na przedmieciu...Krtko
mwic: dugotrwale, jaowo i niebezpiecznie,
poniewa zazdro miejscowych typw koczya si
strzelanin, noem, niszczeniem auta albo
sprzeczkami
do
rana,
autodestrukcj
i
upokorzeniami.
To prawda, ale tym razem wszystko albo nic.
Omielisz si podnie gow znad swoich wierszy,
czowieku klepn mnie po ramieniu i cisn.
Jak podnie gow? pytam si Co
miabym zrobi?
Krtko mwic: mj znajomy, z ktrym si

66.

tipovi za glomaznim stolovima i s vie nego zgodnim

tajnicama ve su sve znali: gdje je spremio robu,
koliko za nju moe dobiti i koliko ga kota svaki dan
na skladitu. Znali su odakle je doao, uvidjeli ono
to je on mislio da je nevidljivo: bio je priljepak,
igra skromnih mogunosti, tip koji nije shvatio da
je on samo figura koja mora ispuniti tui plan.
Dani su prolazili, trokovi skladitenja su rasli i
postajalo je jasno da od velike igre nema nita.
Morao se vratiti odakle je poeo, biti tih i na usluzi:
rekao je dobar dan i pred ledenom maskom
mukarca, kojem je samo dva-tri tjedna prije nudio
robu i slavodobitno se okrenuo prema vratima na
ponuenu cijenu, sada je bio skroman. Nije mu bilo
pomoi, ponuda je bila nekoliko puta bila nia od
one prijanje. Znao je da mu nema uzmaka, izgubio
je dah i zrak, nije znao mora li sada rei hvala ili kao
gu-bitnik smije rei dovienja i zbogom...
- to je bilo u tajnovitoj hladnjai, kakvu si robu
nudio hladnokrvnim frajerima u odijelima?
Razoaran sa mnom okrenuo se moj poznanik na
drugu stranu ulice. Samo bi naivni pomislili da se
naljutio, jer nisam siguran da je znao to uope
prodaje i to nudi... Blefirao je i nudio, izgubio ono
to nikada i nije bilo njegovo! Ipak, htio sam saznati
to je nudio, koju je robu prodavao...
- Bio si pozvan i sad je kasno za tako teka pitanja
- odgovorio je, otiao, odepesao.
Uvjeren da nije vercao ive ljude i da su ti
poslovi bili vrijedni, potrao sam prema njemu elei
ponuditi usluge i nazvati taj zlosretni spasonosni
telefonski broj.
Ali on je nestao i zameo mu se svaki trag kao
svakom pravom "mojsteru za mafijo".

jeszcze krc koo pieczonych kasztanw na rogu

ulicy Vlakiej, wrci z Niemiec z tajemniczym
towarem. Dali mu kilka adresw, powiedzieli mu, ile
jest wart przewoony towar, za ile moe go sprzeda
i ile na tym zarobi.
Ale, nietrudno przewidzie, co si stao. Drzwi,
do ktrych zapuka szybko si otworzyy i zamkny:
faceci przy masywnych stoach i z wicej ni adnymi
sekretarkami ju wszystko wiedzieli: gdzie zoy
towar, ile mona za niego dosta i ile paci za kady
dzie w magazynie. Wiedzieli skd przyjecha,
zobaczyli to, o czym myla, e jest niewidoczne: e
jest drobnym graczem, zawsze na doczepk, typem,
ktry nie zrozumia, e jest tylko pionkiem,
wypeniajcym cudzy plan.
Dni mijay, koszty magazynowania rosy i
stawao si jasne, e z wielkiej gry nici. Musia wrci
do punktu wyjcia, siedzie cicho i by na usugach:
powiedzia dzie dobry i wobec kamiennego
wyrazu twarzy mczyzny, ktremu jeszcze przed
dwoma, trzema tygodniami oferowa towar i
zwycisko si odwrci w stron drzwi usyszawszy
oferowan cen, teraz by ulegy. Nie byo ratunku,
oferta bya kilka razy nisza od poprzedniej.
Wiedzia, e ju nie ma odwrotu, straci oddech, nie
by pewien, czy ma teraz powiedzie dzikuj, czy jak
przegrany do widzenia i egnaj
Co byo w tajemniczej chodni, jaki towar
oferowa bezwzgldnym facetom w garniturach?
Mj znajomy, rozczarowany mn, przeszed na
drug stron ulicy. Tylko naiwni pomyleliby, e si
na mnie wkurzy, bo wydaje mi si, e nawet on sam
nie wiedzia, co sprzedaje i co oferuje. Blefowa i
proponowa, straci to, co nigdy nie byo jego
wasnoci. A jednak chciaem si dowiedzie, co
oferowa, jaki towar sprzedawa...
Dostae propozycj i teraz jest za pno na tak
trudne pytania odpowiedzia i kutykajc odszed.
Przekonany, e nie szmuglowa ludzi i e ta
praca bya tego warta, pobiegem w jego stron chcc
zaoferowa przysug i zadzwoni pod ten
nieszczsny, zbawienny numer.
Ale jego ju nie byo i znikn po nim wszelki
lad jak za kadym prawdziwym mafioz.
PRZEOYA: E WA WRBLEWSKA

BICIKL

Rower

Moja je ena otkrila strast za biciklom, ali ne

znam treba li posebno raspravljati o znaenju
njezine otkrivene ljubavi: redovito odlazi na posao
biciklom i nerijetko priamo o dogaajima vezanim
za vonju. Zanimljivo mi je to sve opaa, govori mi
o opasnostima koje uvijek vrebaju i na koje mora
misliti, o vozaima koji izlaze iz pokrajnjih ulica i
usredotoeni na glavnu cestu, elei se to prije
ubaciti u kolonu, uope ne prate dolazi li im s lijeve

Moja ona odkrya w sobie fascynacj rowerem,

ale nie wiem czy trzeba oddzielnie rozprawia o
znaczeniu odkrytej przez ni namitnoci: regularnie
jedzi do pracy rowerem i nierzadko rozmawiamy o
sytuacjach zwizanych z jazd. Ciekawi mnie
wszystko, co dostrzega, opowiada mi o cigle
czyhajcych niebezpieczestwach, na ktre musi
uwaa, o kierowcach, ktrzy wyjedaj z bocznych
ulic i skoncentrowani na gwnej ulicy, chcc czym

67.

ili desne strane biciklist.

Svakim danom otkriva kako moe stii bre do
posla, ima iskustva s razliitim pravcima, poznaje
prednosti ako iz Novog Zagreba krene prema
sreditu grada ili na neko drugo odredite ovim ili
onim putom. Oboje se slaemo kako je daleko ljepe,
bolje i bre kretati se biciklom. Ne treba posebno
opisivati sve blagodati koje donose bicikl: zrak,
vonja, oputanje.
"Ali", s kojim ponekad zapoinje nedoumica,
postoji vjerojatno na poetku i na kraju prie.
Razgovori o vonji mijenjali su se i ne bi se odnosili
samo na njezinu praktinu stranu, osjeao sam da se
i moja ena mijenja, jer kao da je i svijet oko sebe
(ulicu, zgrade, prolaznike) sada vidjela iz druge
perspektive. Lijepo je da se osjeala dobro i sigurno,
da je u formi, ali otkria drugog prostora, koja su je
radovala, donosila su drugaije misli i vjerojatno e,
mislio sam, promijeniti njezin pogled na na ivot.
Ne mogu rei da nisam bio pozvan u tu priu,
dobio sam odlian staromodni trkai bicikl, odvezli
smo ga u servis, dobio je sve pohvale za dobru
ouvanost i vrstinu, jer je pripadao seriji onih stvari
koje su se nekad (solidno) radile. Majstor ga je
popravio, naplatio, lupnuo dva-tri puta po sjedalu i
rekao: sretno. Tada mi se to uinio normalan
majstorski pozdrav, ali sad kao da ima neko drugo
znaenje. Uglavnom, brzo sam odustao od odlaska
na posao biciklom, tome su pridonijeli i moji padovi
koje sam muki nastojao preutjeti i zaboraviti, ali
nita se ne moe skriti. Prie kako sam u Juriievoj
preko puta pote zaplivao, ili preletio preko
upravljaa u Vukovarskoj, sustigle su me i poele
guiti.
- Htio bih napisati priu kako je moja ena otkrila
strast za vonjom biciklom - kaem prijatelju u
pothodniku, dok odluujemo hoemo li prije polaska
na bus popiti pivo.
Nije nepoznato da ponekad, prije nego to
napie priu, ima potrebu ispriati je i to prianje
u svakodnevici pomae da razmrsi onaj vor zbog
kojeg ne moe ii dalje. Onda odluujem da to
mjesto ne mogu preskoiti, nego da bih upravo na
njemu trebao sagraditi priu.
Strast prema vonji biciklom nije se zaustavila na
odlascima na posao i vraanju s posla, otkrila je da
sve ono to u naselju i oko njega obavljamo autom,
bre, efikasnije i pouzdanije moemo obaviti
biciklom. Trnica na Utrini nedaleko od nas, pota u
Sigetu, velesajam, igralite gdje djeca igraju
nogomet na Jakuevcu - obila ih je sve.
- Zamisli - kae mi - pokraj ranirnog kolodvora u
zaleu Dugava ima hotel...
Loe vrijeme, kia ili bilo koji drugi razlog zbog
kojeg ne bi mogla proi svoju dnevnu rutu, ini mi
se, oneraspoloili bi je ili, ako nita drugo, alila bi
zbog toga.
To to je jedanaest sati naveer, kad bismo
zavrili svakodnevne kune obveze, ne bi je sprijeilo

prdzej wczy si do ruchu, w ogle nie zwaaj na

to, czy z lewej lub z prawej strony nie nadjeda
rowerzysta.
Kadego dnia odkrywa, jak szybciej moe
dotrze do pracy, ma do czynienia z rnymi
trasami, poznaje zalety tego, gdy z Nowego
Zagrzebia dostanie si do centrum miasta albo w
jakim innym kierunku t albo tamt drog. Oboje
jestemy zgodni co do tego, e o wiele przyjemniej,
lepiej i szybciej porusza si rowerem. Nie trzeba
oddzielnie opisywa wszystkich dobrodziejstw,
ktrych dostarcza rower: powietrze, jazda, relaks.
Ale, ktrym czasem zaczyna si wtpliwo,
istnieje prawdopodobnie na pocztku i kocu
opowiadania. Rozmowy o jedzie zmieniay si i nie
dotyczyy jedynie praktycznej strony, czuem, e i
moja ona si zmienia, poniewa wiat wok siebie
(ulic, budynki, przechodniw) widziaa teraz jakby
z innej perspektywy. wietnie, e czua si dobrze i
pewnie, e jest w formie, ale odkrywanie innej
przestrzeni, ktre j cieszyo, przynosio inne myli i
zapewne, mylaem, zmieni one jej spojrzenie na
nasze ycie.
Nie mog powiedzie, e nie byem zaproszony
do tego opowiadania. Dostaem wspania
staromodn kolawk, oddalimy j do naprawy,
otrzymaa wiele pochwa za dobre utrzymanie i
krzepko, poniewa naleaa do serii tych rzeczy,
ktre byy kiedy (solidnie) robione. Majster j
naprawi, wzi pienidze, uderzy dwa - trzy razy po
siodeku i powiedzia: powodzenia. Wtedy mi si to
wydao zwykym pozdrowieniem majstra, ale teraz
jakby miao inne znacznie. Krtko mwic: szybko
przestaem jedzi do pracy rowerem. Przyczyniy si
do tego moje upadki, ktre ofiarnie postanowiem
przemilcze i zapomnie o nich, ale nic si nie da
ukry. Opowieci jak to na ulicy Juriicia naprzeciw
poczty daem nura albo przeleciaem przez
kierownic w alei Vukovarskiej dosigy mnie i
zaczy mczy.
Chciabym napisa opowiadanie o tym, jak
moja ona zafascynowaa si jazd rowerem
mwi przyjacielowi w przejciu podziemnym,
podczas gdy zastanawiamy si, czy napijemy si
piwa przed przyjazdem autobusu.
Nie jest tajemnic, e czasem, zanim napiszesz
opowiadanie, masz potrzeb wypowiedzie je i to
opowiadanie w codziennoci pomoe rozwiza
wze, z powodu ktrego nie moesz i dalej. Wtedy
postanawiam, e tego miejsca nie mog przeskoczy
i e wanie na nim trzeba zbudowa opowiadanie.
Fascynacja jazd na rowerze nie ograniczaa si
do dojazdw do pracy. Odkrya, e wszystko to, co na
osiedlu i wok niego zaatwialimy samochodem,
szybciej, skuteczniej i pewniej moemy zaatwi na
rowerze. Bazar na Utrinie niedaleko od nas, poczta w
Sigecie, targi, boisko, gdzie dzieci graj w pik
non na Jakuevcu objechaa to wszystko.
Wyobra sobie mwi do mnie obok

68.

da nadoknadi izgubljenu vonju ili je ponovi, kao

dobar zavretak dana - i otputila bi se u no. Nisam
obraao u poetku preveliku panju, zanesen
uivanjem u miru i samoi. Ali udaljenosti koje je
prelazila postajale su sve vee: uzbuena bi priala o
putovanju do Lisinskog, onda pravac Jarun, koji je
vrvio od ljudi, mladih mukaraca i ena, ne bi joj bilo
teko odvesti se do Save, nasipom proi put izmeu
dva mosta i u stan stii daleko iz pola noi.
- Ne moe zamisliti koliko ljudi - rekla bi to ili
neto tome slino.
Sluao bih ostavljajui knjigu na stolu, ili
ponekad u polusnu pitao koliko je sati i gdje je bila.
Otili bismo u kuhinju i priali o nonom ivotu
grada. Poeo sam zamiljati kako izgledaju njezine
vonje, razmiljao koliko smo - ipak - razliiti, da li
bih se uope usudio voziti sam biciklom nou... Ili
prizor: ena s biciklom ispod kronje pod kojom
eka da proe pljusak.
- Ne moe zamisliti to mi sve prolazi kroz glavu
kad idem preko mosta - kae.
Poeo sam brinuti da se ne bi neto loe dogodilo!
utim jer ne bih volio biti onaj koji e joj oduzeti
radost. Ne bih volio biti kao ena iz prie D. D. koja
se bori protiv muevljeve ljubavi prema zvijezdama i
na kraju, on poputa i prestaje nou gledati zvijezde,
ali leei pokraj nje misli da mu ona ne moe
zabraniti da iza zatvorenih oiju vidi zvijezde.
- Ispada da je lake pisati prie iz perspektive
onoga kome je neto zabranjeno nego onoga koji je
tu u ulozi ene - alim se prijatelju u pothodniku ali...
Htio sam poslije toga - ali, zavriti priu, ali
nisam stigao: pivo je odavno ishlapilo, sumrak se
hvatao i krenuli smo svatko na svoju stranu. Znao
sam da u paljivo gledati oko sebe i rairiti oi kad
budemo prelazili most i rijeku izmeu dviju linija
nasipa, zato sam prije polaska autobusa otvorio
prozor i doviknuo - ali...

bocznicy na tyach Dugavy jest hotel

Wydaje mi si, e brzydka pogoda, deszcz, czy
jakikolwiek inny powd, dla ktrego nie moga
przemierzy swojej dziennej trasy, psuy jej humor
albo, co najmniej, sprawiay przykro.
To e bya jedenasta w nocy, kiedy koczylimy
codzienne domowe obowizki, nie powstrzymao jej,
eby nadrobi stracon jazd albo j powtrzy, na
dobry koniec dnia i wyruszaa w noc. Na pocztku
nie zwracaem na to zbyt wielkiej uwagi zachwycony
korzystaniem ze spokoju i samotnoci. Ale
odlegoci, ktre pokonywaa staway si coraz
wiksze i wiksze. Podekscytowana opowiadaa o
drodze do sali koncertowej Lisinskiego, stamtd do
jeziora Jarun, gdzie roio si od ludzi: modych
mczyzn i kobiet, z atwoci dojedaa do Sawy,
waem przeby drog miedzy dwoma mostami i do
mieszkania dotrze pno po pnocy.
Nie wyobraasz sobie ile ludzi mwia to lub
co podobnego.
Suchaem odkadajc ksik na st, albo
czasem w pnie pytaem, ktra godzina i gdzie
bya. Szlimy do kuchni i rozmawialimy o nocnym
yciu miasta. Zaczem wyobraa sobie jak
wygldaj jej przejadki, rozmylaem jak bardzo
jednak rnimy si, czy w ogle omielibym si
jedzi rowerem sam w nocy Albo obraz: kobieta z
rowerem pod drzewem czeka a minie deszcz.
Nie wyobraasz sobie, co mi przechodzi przez
myl, kiedy przejedam przez most mwi.
Zaczem si martwi, eby nie stao si co
zego. Milcz, poniewa nie chc by wanie tym,
ktry odbierze jej rado. Nie chciabym by jak
kobieta z opowiadania D.D., ktra walczy z mioci
ma do gwiazd i na koniec on ustpuje i przestaje w
nocy oglda gwiazdy, ale lec obok niej myli, e
nie moe mu zabroni widzie gwiazd z zamknitymi
oczami.
Okazuje si, e atwiej pisa opowiadania z
perspektywy tego, komu co
jest zabronione, ni tego, ktry jest w roli ony
skar si przyjacielowi w przejciu ale
Chciaem po tym ale zakoczy opowiadanie,
ale nie zdyem: piwo wywietrzao, zapad zmrok i
ruszylimy kady w swoj stron. Wiedziaem, e
bd uwanie rozglda si wok siebie i rozszerz
oczy, kiedy bdziemy przechodzi przez most i rzek
miedzy dwoma waami, dlatego przed odjazdem
autobusu otworzyem okno i krzyknem - ale
PRZEOYA: E WA WRBLEWSKA

FLINTA

FLINTA

Prebolio sam mjesec dana pad u samou poslije

Miesic odchorowywaem stan osamotnienia po
velike zaljubljenosti i ukljuio se u ivot koji se wielkim zakochaniu i wczyem si do ycia, ktre
odvijao na trgu, na iznenada otkrivenim mjestima, u si toczyo na targu, w niespodzianie odkrytych
malim kavanama, u predgraima, s prijateljima, s miejscach,
w
maych
kawiarenkach,
na
69.

poznanicima, sa sluajnim enama. Prebolio sam

ljubav koja je imala svoje mirise, imena, koja je
govorila drukijim jezikom, ljubav s kojom sam
osvajao Zagreb, mjesto po mjesto, ime po ime,
ljubav s kojom sam otkrio okrutnosti noi i
zavodljivosti jutarnjih buenja negdje u Dubravi,
Velikoj Gorici, u nekoj od ulica nadohvat damije, ili
u podnoju Sljemena.
Bodar i sretan kao tramvaj u tugaljivoj ansoni
izaao sam na ulicu i sreo Flintu.
- Kojeg Flintu?
- Ne zna Flintu! Kako ne zna Flintu? Onog
Flintu?
- Flintu? A Flintu!
- Da, tog Flintu!
Flinta je mukarac kojeg sretne nakon to si
preivio ljubavni brodolom i mislio da nikada vie
nee voljeti kao to si volio djevojku koju e
pamtiti cijeli ivot. Flintu sretne jer je to zapisano u
zvijezdama i samo tako e nai opravdanje za
nekoliko nevjeto napisanih ljubavnih pjesmama ili
pria...
Flinta je, inae, vlasnik crnih naoala i osmijeha
opasnijeg od onoga koji je imao Jack Nicholson prije
svoje ezdesete godine. Flinta je posjednik moda
najvee zbirke kravata: nevjerojatnih boja, oblika i
veliina, one su u potpunom nesuglasju s bilo im
to si mogao vidjeti da netko uope nosi ili zamisliti
da je nosivo. Nisam siguran da mogu objasniti u
emu je bila njihova tajna, moda zbog toga to su
bile izvan mode, zbog nezamislive prilike u kojoj bih
se odluio za njih, jer nema toga slavlja ili tako velike
tuge u kojima bi bile prikladne.
Velianstvenom gestom otvorio bi Flinta ormar i
ponudio ih, ako si bio u trapericama, u maminom
demperu, u jeftinoj majici iz Trsta, sve bi ti bilo
dostupno: iako su bile ni za koga i ni za jednu
priliku, paradoksalno, bile su upravo zbog toga
upotrebljive i lijepe za sve i za svakoga.
Sezona je jednostavnih i sjajnih stvari: muva se
gradom zaljubljen u prostor i smilja koliko rijei
moe stati u himnu o telefonima, o trgovima,
parkovima. Odjednom, nakon to si mislio da
vrijeme stoji kao magla na putu od Slavonskog
Broda do upanje, ogrnut zimskim kaputom zalazi
u knjiare, pada u vatru i rasprave o smislu svijeta i
djelovanja u njemu: sretne Flintu.
Vratio se s vrlo sloenog istraivanja u Bakuu:
trebalo je u njihovim kupkama dva tjedna snimati
bolesnike i uvjeriti medicinsku javnost u
djelotvornost izljeenja konih bolesti. Pria mi o
susretljivosti ljudi, o obiajima i veerama s
obveznim zdravicama, koje bi trajale i trajale,
ponavljale se u razliitim prigodama: prije glavnog
jela, poslije glavnog jela...
Svjetlo - mrak - svjetlo - mrak - traju dionice
njegova pripovijedanja kao to nastaju fotografije
vjeto uhvaene okom i rukom umjena fotografa.
Doznajem u nastavku kako je otkrio da nije ponio

przedmieciach, z przyjacimi, ze znajomymi, z

przypadkowymi
kobietami.
Odchorowywaem
mio, ktra miaa swoje zapachy, imiona, ktra
mwia innym jzykiem, mio, wraz z ktr
poznawaem Zagrzeb, miejsce po miejscu, nazwa po
nazwie, mio, z ktr odkryem okruciestwo nocy
i uroki rannego budzenia gdzie na Dubravie,
Wielkiej Goricy, w jednej z ulic blisko meczetu, albo
u podny wzgrza Slemen.
Rzeki i szczliwy jak tramwaj w smtnej
szansonie wyszedem na ulic i spotkaem Flint.
Jakiego Flint?
Nie znasz Flinty? Jak to nie znasz Flinty? Tego
Flinty?
Flint? A Flint!
Tak, tego Flint!
Flinta to mczyzna, ktrego spotkasz po
przeytym zawodzie miosnym i mylisz, e nigdy
wicej nie bdziesz kocha tak, jak kochae
dziewczyn, ktr bdziesz pamita cae ycie.
Spotkasz Flint, poniewa to jest zapisane w
gwiazdach i tylko w ten sposb znajdziesz
usprawiedliwienie dla kilku nieporadnie napisanych
miosnych wierszy i opowiada
Tak waciwie to Flinta jest posiadaczem
czarnych okularw i umiechu niebezpieczniejszego
ni ten, ktry mia Jack Nicholson przed
szedziesitk. Flinta jest posiadaczem chyba
najwikszej
kolekcji
krawatw
o
nieprawdopodobnych
kolorach,
ksztatach
i
rozmiarach. Krawaty zupenie nie pasuj do niczego,
co mgby sobie wyobrazi, e kto w ogle nosi, czy
pomyli, e mona nosi. Nie jestem pewien, czy
potrafi wyjani, w czym tkwia ich tajemnica, moe
w tym, e byy niemodne, moe w niewyobraalnych
okazjach, na ktre zdecydowabym si je zaoy,
poniewa nie ma ani tak wesoych, ani tak smutnych
uroczystoci, na ktre byyby stosowne.
Dostojnym gestem Flinta otwiera szaf i
proponowa, czy byby w trampkach, w maminym
swetrze, w taniej koszuli z Triestu, do kadego stroju
by wybr. Chocia nie nadaway si dla nikogo, ani
na adn okazj, paradoksalnie, byy wanie z tego
powodu uyteczne i pikne dla wszystkich i dla
kadego.
Trwa sezon na rzeczy proste i jasne: krcisz si
po miecie zafascynowany przestrzeni i dumasz ile
sw moe by w hymnie na cze telefonw, placw,
parkw. Nagle, po tym jak mylae, e czas stoi jak
mga na drodze ze Slavonskiego Brodu do upanii,
opatulony w zimowy paszcz zachodzisz do ksigarni,
padasz w wir dyskusji o sensie wiata i
funkcjonowania w nim: spotykasz Flint.
Wrci z bardzo skomplikowanych bada w
Baku: trzeba byo dwa tygodnie filmowa chorych w
kpieli i przekona rodowisko medyczne o
skutecznoci leczenia chorb skrnych. Mwi mi o
uprzejmoci ludzi, o obyczajach i kolacjach z
obowizkowymi toastami, ktre trway i trway,

70.

iz Zagreba flash, bezazlen propust koji se pretvorio u

katastrofu: trebalo je ekati mjesec-dva da stigne iz
Moskve. Odluio se na snimanje s obinom
aruljom: snimao je tako iz dana u dan, dva tjedna. I
vratio se u Zagreb: kad su razvili film, rezultat je bio
porazan. Prvi je kadar nasmijeeno Flintino lice, ali
poslije toga mrak, nema tijela bolesnika, nema
dokumentacije o uinku kupki, nema medicine,
nema istraivanja...
- U zdravlje - kae Flinta naposljetku.
Poslali smo tako u vjenost njegovo istraivanje i
put u drugi svijet.
Mnogo toga nedostaje u tom sjeanju iz prie o
Flinti: kako sam s njim sudjelovao na proslavi Nove
godine u opskurnoj krmi. Nedostaju detalji kako je
upravo tamo dobio nadimak Flinta. Ne znam to se
dogodilo s njegovim ispitima da bi otiao Ameriku.
Kako smo osvanuli na desetom katu nebodera na
Trenjevci, u magli koja je bila ispod i iznad nas.
Hou li imati priliku ispriati mu priu o mojoj
zaboravljenoj ljubavi ili u je preseliti u neku drugu
priu? U njegovoj nespretnosti vidim mogunost za
prianje, upravo su oni neuspjeli kadrovi bolesnika,
snimani pomou obine arulje, poetak dogaaja.
Kojeg dogaaja? Ljubavnog? Neobinog?
Tko zna?

powtarzay si w rozmaitych okolicznociach: przed

gwnym daniem, po gwnym daniu
wiato ciemno wiato ciemno
nakadaj si warstwy jego opowiadania, tak jak
powstaj fotografie znakomicie uchwycone okiem i
rk doskonaego fotografa.
Dowiaduj si w kocu, jak odkry, e nie zabra
z Zagrzebia lampy byskowej, niewinny bd, ktry
przeobrazi si w katastrof. Trzeba byo czeka
miesic, dwa, eby dotar z Moskwy. Zdecydowa si
na filmowanie ze zwyka arwk. Filmowa tak
dzie po dniu, dwa tygodnie. I wrci do Zagrzebia.
Kiedy wywoali film, rezultat by poraajcy.
Pierwszy kadr umiechnita twarz Flinty, ale
pniej ciemno, nie ma cia chorych, nie ma
dokumentacji o dziaaniu kpieli, nie ma medycyny,
nie ma bada.
Na zdrowie mwi Flinta na koniec.
Posalimy tym samym do diaba jego badanie i
podr do innego wiata.
Wiele brakuje w tej opowieci o Flincie: jak
byem z nim na Sylwestrze w obskurnej knajpie.
Brakuje detali, jak waciwie tam dosta przezwisko
Flinta. Nie wiem, co si stao z jego egzaminami,
eby wyjecha do Ameryki. Jak pojawilimy si na
dziesitym pitrze wieowca na Trenievce w mgle,
ktra bya pod i nad nami. Czy bd mia okazj
opowiedzie mu histori mojej zapomnianej mioci,
czy zostawi j na jakie inne opowiadanie?
W jego niezrcznoci widz moliwo mwienia,
dobrze, e nie uday si te kadry chorych,
filmowanych przy pomocy zwykej arwki, pocztek
historii. Jakiej historii? Miosnej? Niezwykej?
Kto wie?

povratak na sadraj

PRZEOYA: E WA WRBLEWSKA

71.