Ivan Cankar

SLUGE
drama u pet inova

Cilj glume, od vajkada i sada, bio je i

jeste: da bude, tako rei, ogledalo
prirode; da pokae vrlini njeno roeno
lice, poroku njegovu roenu sliku, a
samom vremenu i biu sveta njegov
oblik i otisak.
HAMLET

L I C A:
UPNIK
UPRAVITELj KOLE
uitelji:
JERMAN, KOMAR, HVASTJA
uiteljice:
LOJZKA, GENI, MINKA
LEKAR
POTAR
PREDSEDNIK OPTINE
ANKA, njegova ki
JERMANOVA MAJKA
KALANDER, kova
KALANDEROVA ENA
PISEK, pijanica
NACE, seljak
SELJANKA
KRMAR
Seljaci, seljanke, radnici

PRVI in
U bati pred krmom predsednika optine. Desno prijatna bela kua sa malom
verandom. U pozadini zeleno obojen nizak plot, iza plota cesta. Levo u prvom planu
mala senica. Stolovi pod drveem i na verandi.
Jerman i Anka ispred senice levo.
JERMAN. Tek to sam te pozdravio, a ve uri na drugu stranu. Ovu svoju ljubav
oseam ve kao grbu, ili kao boginjavo lice, ili zakrpljen kaput. Ne usuujem ti se na
oi sa njom. Zato u radije da govorim o vremenu.
ANKA. Ba si dosadan.
JERMAN. Bojim se da e uskoro biti kraj ovim lepim danima...
ANKA. ta bi hteo?
JERMAN. ... i da iza ume ve ekaju oluje.
ANKA. Zbogom!
JERMAN. Reci da je zauvek, ne boj se nita! Ljubav ti je kao nova bluza, ili kao
arena traka na slamnatom eiru. A ja, seljak starovremski, mislio sam drukije i
sad se stidim. Zbogom!
ANKA. Zar je ljubav samo onda ljubav kad uzdie? Zamera mi to vie volim da se
smejem nego da plaem, to vie volim da se oblaim u belo nego u crno, zamera
mi to sam mlada i uskoro e mi zameriti to nisam grbava i to nisam razroka.
Dosadne su tvoje propovedi, o gospodine!
JERMAN. Ne grei! Zar me nije zaneo tvoj smeh? Zar me nisu urekle tvoje radosne
oi, mene, eljnog radosti? Smejau se i podvriskivau, iniu sve to ti bude
elela! Ali sluaj sasvim ukratko, da ti propoved ne bude dosadna.
ANKA. Ukratko!
JERMAN. Tebi pristaje leptirova igra, ali ja sam suvie nespretan za nju. I srce mi je
suvie teko i vue me zemlji. Nikad me nisi upitala zato se ne smejem, ja koji
volim tvoj smeh; nisi ni videla da sam i u bunom drutvu bio sam... Strpi se! Radije
bih te molio za prezir nego za sauee; radije bih psovao nego jadikovao. Ni
sauea ni utehe neu od tebe, samo srdanu re iz tvojih usta!
ANKA. Koju i kakvu re? Ne podnosim dosadne rei ni dosadne misli! Ako je ljubav
dosadna, neka ide zbogom! Ba je istina da si starovremski seljak! oveka proe
smeh kad te sretne. ivot, mladost, prolee, ljubav, i sve, sve je tebi kao sveana
misa i podizanje sakramenta! Ali vidi, ja ti ne prebacujem pa makar i spavao sa

cilindrom na glavi. Za tebe cilinder i ea si1ra, za mene crvena traka i aleluja. Ti se

sa mnom ne smeje, ja ne plaem s tobom. Daj mi ruku, pa lepo zbogom!
JERMAN (uhvati je za obe ruke; veselije). Zbogom, Anka!
(Cestom dolaze crema bati Minka i Geni.)
ANKA. Adio!
JERMAN. Stani! (Poljubi je u obraz.)
ANKA (okrene.se na verandi). Pa skini sa due taj dosadni cilinder, skini ga! I crnu
mantiju skini i brojanice baci iz ruku. Adio! (Ode u kuu.)
JERMAN (gleda za njom). Jo nisi ni dobio, a ve si izgubio! Vee je, jo pre no to je
bio dan! (Ide polako prema batenskim vratima.)
MINKA. Zar ni malo ne drhtite i ne nadate se, mranotuni Romeo?
JERMAN (zauen). Zato da drhtim i da se nadam? Nisam pesnik!
MINKA. Vi ne drhtite, a veeras e... tako rei ... izrei presudu slovenakom narodu?
GENI. Pametan je. I meni je lep kadril vaniji od svih tih oiglednih komedija, koje su
tek izgovor za pijanenje.
JERMAN. Ko e pisati presudu? Kakvu i kome?
MINKA. Zar ste zaboravili za izbore?
JERMAN. Ah, to. Izabrali oni same svece ili same cigane, na mom kaputu nee biti
manje zakrpa, ni na mojim onovima manje rupa.
MINKA. Ta mlakost i taj nemar kopaju narodu prevremeni grob!
JERMAN. Ne brbljajte! Narod e sebi presudu pisati sam; nee mu je pisati ni frak ni
mantija! (Ide polako prema batenskim vratima; na vratima se susretne sa Lojzkom;
Minka i Geni sednu ispod verande.)
LOJZKA (Jermanu). Zdravo! (Prui mu ruku). Zar neete priekati da saznamo ko e
nam gospodariti?
JERMAN. Dosta sam uvodnih lanaka ve danas uo. (Ode na ulicu.)
GENI. Sam bog zna zato se Ljudi upaju! Nazadnjatvo je dobro, naprednjatvo je
dobro, ali najbolji su peeni pilii!
MINKA. Ta mlakost

GENI. I taj nemar

MINKA. Ti ne bi ni prstom makla da od nas sviju jo koliko danas naprave zvonarke i
bogomoljke.
GENI. Ne bih! I zvonarke bi, mislim, bolje plaali.
MINKA. Ja sva drhtim ... Nisam ruala, a neu ni veerati ... Jo jedan sat ... ne, jo
jedva pola sata, i bie zapisano, potvreno i zapeaeno ... da li e nam se ugasiti
sunce slobode vo vjeki vjekov ili... zamisli, sino sam sanjala da sam jela rakove ...
ta li to znai?
LOJZKA. Poboljanje plate.
MINKA. Zar nemate ni srca ni pameti kad se smejete dok se zemlja ljulja pod nama?
A pria da si obrazovana, pui cigarete... svaki obrazovan ovek morao bi ovoga
asa... pogledaj Komara! Ve tri dana pije, sasvim e podivljati... od samog
oduevljenja! Ali meu nama nema mnogo takvih...
GENI. Koji bi tri dana pijanili? (Kelnerici koja dolazi sa verande.) au piva!
MINKA. Opkladio se ve u deset litara da e crna banda biti u zemaljski prah
smrvljena... tako je rekao: u zemaljski prah smrvljena... i da e zastava slobodne
misli... tako rei... a ,ta ti misli?
LOJZKA. Nita ne mislim. Moje miljenje ne bi skrenulo stvari ni za pedalj i ni na koju
stranu.
MINKA. Ta mlakost ...
GENI. I taj nemar ...
MINKA. A ja kaem... seajte se ovih rei kad doe dan i as, ja kaem da emo
slaviti najvelianstveniju pobedu... to je vera moga srca. I jo kaem... ako bi se
desilo da se spusti nad nau domovinu duga i pusta no... tada e se otkriti ko ume
da pati... tada emo videti ko e da savije ropsku glavu, a ko e je nositi uspravno,
slobodan u patnji!
LOJZKA. Samo da se ne otkrije i da ne vidimo!
GENI. Ni ja nisam za muenitvo ... neprilika ti je s njim!
(Komar doe sa ceste u batu.)
KOMAR. Pobeda!
MINKA (ustane). Brojeve!

KOMAR. Nema brojeva! Ali pobeda je sigurna, bila je ve jue, ve prekjue, ve

lane! Pola litra, Katarina! (Sedne udobno.)
MINKA. Ti ba ni malo ne sumnja?
KOMAR. Ko sumnja? Ko se usuuje da sumnja? Onaj ko sumnja, taj je izdajnik ...
tresnuu mu au o glavu... Uz put sam sreo upnika... bio je tako utuen i jadan,
kao da nosi tri tovara na leima i jedan na glavi... jo malo pa bih mu dao gro!
Kako je, gospodine Komare, kako je?" pita me on. Nama dobro i sve bolje!"
odgovaram ja. On se kiselo iskreveljio, a ja sam se tako smejao da... eto, jo i sad su
mi suze u oima!
LOJZKA. Od smeha?
KOMAR. Kumice, pokajae se ti, grdno pokajati! Misli li da nisam video kako si se
pokunjila ovu poslednju nedelju? Ko se boji vrabaca, nek ne sije proso! Gledajte je,
ak i ne pui vie, uskoro e zveckati brojanicama. Ti i Jerman ... zgodan par!
Idealizam se ne isplati, je li? Znam vas, bagro! Jerman ve zna gde je za njega
pripremljeno pozlaeno sandue! Kod predsednika opgine je postavio za se sto
bogat ruak za uitelja. Ko da mu zameri? On misli: Uzmi, uzmi lutku od krpa, ako
su samo krpe svilene!"
GENI. Zar on nije tvoj prijatelj?
KOMAR. I prijatelju treba rei istinu u lice!
GENI. Pa nema ga ovde.
KOMAR. Doi e ve! A lepog tasta je izabrao! ta misli da je predsednik iskreno
napredan? Ni po uplja boba ne bih dao za tu naprednost! Bes ga izjeda to nije
izabran takav slabi. Samo malo da mu namignu pa bi ve sutra nosio nebo u
procesiji.
(Hvastja doe sa ceste.)
KOMAR. Zdravo, crkvenjae svih crkvenjaka! Na, pij, okrepi se da lake podnosi
svoje jade. Kad popovi dobiju batine, dobije i Hvastja batine ... teko je kad ovek
ima takvu enu! ta je kriv nevini Hvastja za popovska stradanja? ak ni nokte ne
isti, da bi ostali crni vo vjeki vjekov!
HVASTJA (sedn$ mirno). Jo veeras e mo liti krunicu; sva tri dela.
KOMAR. ta si rekao?
HVASTJA. Jo veeras e moliti krunicu; sva tri dela.
KOMAR. Crkvenjae, za ove rei inie po koru!

HVASTJA. Ti e je initi za ovog'crkvenjaka; teku pokoru!

(Sa verande dolaze: predsednik optine, lekar, upravitelj kole.)
KOMAR (skoi). ta? Kako? Govorite, govorite! ta je?
PREDSEDNIK OPTINE. U naoj optini pobedili su naprednjaci s jednim glasom.
KOMAR (preneraen). S jednim glasom?
LEKAR. Pa nikad nije ni bilo drukije! Pre est godina pobedili su sa tri!
KOMAR. ta to znai: pobedili su, pobedili su? Kae se pobedili s m o! Ali gde se
nakupilo toliko bubavaba? Danju ih ovek ne vidi a iznenada izmile, vrag bi ih
znao odakle! (Hvastji.) ta si rekao?
HVASTJA. Nita; samo mi ljubazno dozvoli da se smejem.
(Predsednik optine, lekar i upravitelj kole sede na verandi; Komar stoji na
stepeniku; ispod verande sede uiteljice i Hvastja.)
UPRAVITELj KOLE. Bez straha, ne klonimo duhom! Na narod je svestan, u svom
jezgru zdrav! Imajmo poverenja u taj narod, a imajmo poverenja i u sveopti
napredak, koji je prirodna nunost i koji se ne zaustavlja nigde i nikada!
PREDSEDNIK OPTINE. Naa optina ne odluuje; crna je bila oduvek i crna e ostati;
kao da je ukleta!
KOMAR. Nee ostati! ta to znai crna e ostati? To ve napola lii na preputanje
bojoj i popovskoj volji! (Prie stolu gde sede uiteljice i pije; onda pokazuje na
Hvastju.) Kad bismo se upravljali prema ovakvim onjama
HVASTJA. Ala e initi pokoru za crkvenjaka i za onju, ala e je initi!
MINKA. Ali istina je, kamo sree da nije: na glavni greh je ta mlakost
GENI. I nemar.
LEKAR. Ja sam potpuno miran, tako miran da nnsam ni glasao. Poznajem na narod
kao to ga retko ko poznaje. Ide u crkvu i na hodoaa, popovima se klanja i daje
bir, ali sve je to samo ista navika, stari narodni obiaj; i popovi su samo zatitnici i
uvari tih obiaja i navika. Neka uklone neto staro, uvedu neto novo, pa e videti
vraga! Poznavao sam upnika koji je dirnuo u praznik poklada umalo to ga nisu
kijaama izudarali. Pitaj seljaka da li da ukinemo veru ili tromeseni sajam pa nee
oklevati s odgovorom. Svetenik mu nije naslednik apostola, ve samo nadzornik
narodnih zabava; takvoga potuje i ko da mu to zabrani?
UPRAVITELj. Nadajmo se da e ga vaspitanje na naunoj osnovi

LEKAR. Bolje: na osnovi prirodnih nauka...

UPRAVITELj... na osnovi prirodnih nauka odvratiti uskoro od tih crkvenih zabava i
njihovih nadzornika. Tom velikom cilju neka bude posveena naa delatnost!
LEKAR. Kao to sam objasnio: narod je staroga kova u svojim obiajima, ali bistar
bistriji nego to mislimo!
PREDSEDNIK OPTINE. E, bar da se pokae!
KOMAR. Pokazae se, jo pre nego to zae sunce! Hvastja, veeras e platiti opelo
i pomen.
HVASTJA. Ala e initi pokoru i za ovo opeao, ala e je initi!
KOMAR (pokae na Hvastju). Gledajte! ovek sedi meu nama Juda meu
apostolima, farisej meu carinicima. Zar je mogue da u nae vreme postoji jo
neko na svetu ko je svoju duu dobrovoljno zakaluerio? Prirodno nije, a ipak se
desilo. Sad bih samo voleo da znam da li se to desilo iz lenosti ili iz prepredenosti.
Ako je iz lenosti, neka mu se bog smiluje, a ako je iz prepredenosti, neka mu se
smiluje jo vie: jer je sam sebe prevario!
HVASTJA (ustane mirno). Prijatelju, ja nisam doao da te ispovedam, ali ni po
razreenje nisam doao k tebi.
UPRAVITELj (Komaru). Vai pogledi su zaista pametni i pravedni, ali nije potrebno da
ih uvijate u koprive.
LEKAR. Ako je misao gorka, neka bude re slatka: lek u eernoj vodi.
KOMAR. Nije doao da ispoveda, niti da se iopovedi: nego da prislukuje pred
ispovedaonicom. Nae rei, tek izgovorene, zapisane su po redu i bogzna ko e nam
jednom za njih davati razreenje.
HVASTJA (ispije i okrene se). Ja u ti ga lino milostivo dati, kad bude na kolenima
molio za njega. (Ode prema batenskim vratima.)
LOJZKA. Nije bilo potrebno da ga vrea.
KOMAR. pijunska crna dua! ta! Skupe se poteni ljudi u sveanom asu... u
srcima nada i briga... slobodna re na jeziku a meu njih se uvue ta crna senka u
svom izlizanom kaputu... ne, draga duo, moja krv je vrua... i ne stidim se... neka
sline puevi!
MINKA. Svakako ... ve prisustvo njegovog crnog kaputa u ovim sveanim
trenucima...

GENI. Ja ga volim zato to je smean.

LOJZKA. Zar ne bismo rekli jo neku o slobodi ubeenja?
KOMAR. Kakvog ubeenja? Ubeenje i taj alosni masni kaput! Ako mu ena naredi
da zataji jedno ubeenje za uinu, drugo za ruak i tree za veeru, uinie.
LOJZKA. Ko ti je rekao?
KOMAR. Lice ga izdaje!
GENI. Ali onja nije, iako je smean!
KOMAR. Ko kae da nije onja? Da nije onja? Ako taj nije onja, onda sam ja onja!
LOJZKA. onja!
KOMAR. ta, molim, gospodine upravnie.
UPRAVITELj. Gospoice, preli ste granicu pristojnih formi drutvenog ophoenja...
KOMAR (uzbuen). ohva.
LOJZKA. Vreao si ga, a on je bio sam meu nama.
KOMAR. onja!
MINKA (Lojzki). Jesi li se bratimila sa crkvenjakom?
LOJZKA. Nije mi jo ponudio; ali pre nego to petao dva puta zapeva, ti e ga moliti
za to.
UPRAVITELj. ta odugovlae? Meni je nekako sparno. Da svratimo do pote?
PREDSEDNIK OPTINE. Potar je rekao da e doi sam.
LEKAR. Ve se skoro smrkava... ali vruina je, kao u podne.
(Iz kue dolaze na verandu Anka i mlad student; idu veseli preko bate do senice.
Istodobno sa puta doe Jerman; Anka mu mahne rukom.)
KOMAR (Jermanu). Idu da deklamuju... za zabavu.
JERMAN. Za kakvu zabavu?
KOMAR. Za proslavu veeranje pobede.
(Jerman sedne utke za sto.)
(Potar se pojavi na batenskim vratima, odmahuje obema rukama; svi skoe.)

POTAR. Sve! Sve! Sve!

SVI (uzvikuju). ta?
POTAR. Crno!
Svi (sednu nemi. Kratak odmor; zatim govore svi tiim, bojaljivim, neodlunim
glasom.)
UPRAVITELj. Ako dobro razmislimo ...
PREDSEDNIK OPTINE. Ako tano razmotrimo...
KOMAR. Volja naroda... tako rei volja boja...
LEKAR. Na kraju krajeva... stvar je takva...
MINKA. I oni su... tako rei ... sinovi majke domovine...
UPRAVITELj. Neumesno bi bilo... da sudimo ... kad je narod sudio ...
PREDSEDNIK OPTINE. Narod je zdrav i poten...
KOMAR. On ve zna gde je pravda i istina...
LEKAR. Nije nas izabrao i postavio da mu ukazujemo put ... sam je naao ...
PREDSEDNIK OPTINE. Njegovo dobro ... pa i volja njegova ...
UPRAVITELj. Njega su pitali, pa je odgovorio po savesti.
KOMAR. Njegov sam sin, neu mu protivureiti...
LEKAR. Lepa re je napredak...
KOMAR. Lepa stvar je sloboda...
GENI. A najbolji su peeni pilii.
ANKA (u senici). Digao si snano zastavu slobode, gurnuo u bezdan dumanina
svoga... (Nasmeje se.) Hrapavo. Hrapavo.
KOMAR (mahne rukom prema senici). Nije potrebno.
ANKA (iz senice). Nije potrebno?
KOMAR. Ni napredak... ni dumanin... ni bezdan...
. ANKA. Ne?

KOMAR. Ali igranka ostaje.

ANKA. Hvala bogu.
Na batenskim vratima se pojavi upnik, visok, ugojen, gord. Ide sasvim polako i
dostojanstveno preko pozornice na verandu. Svi mu ure u susret, klanjaju mu se u
paliru, ute; on otpozdravlja milostivo, jedva klimne glavom; jedini Jerman stoji
mirno daleko sa strane; za kratak tren sretnu se njegove i upnikove oi.

DRUGI in
kolska biblioteka. Desno glavni ulaz; pozadi otvorena vrata koja vode u sobu
upravitelja; levo prozor, pred njim pisai sto; u sredini sobe dugaak sto i stolice;
pored zidova police sa knjigama.
KOMAR (za pisaim stolom). Ako izbriemo sve to je bezversko i sablanjivo, ostae
nam jedva Sveto pismo novoga zaveta.
UPRAVITELj (iz svoje sobe). Bezobzirno istite, pa makar ostao samo katihizis!
HVASTJA (doe polako s desna).
KOMAR (okrene se, skoi i stegne mu obe ruke). Drue Hvastja, kako si?
HVASTJA. Kako moe da bude crkvenjak, onja i kaluer!
KOMAR. Drue, ne budimo takvi! Ne merimo metrom i kantarom svaku naglu re!
Nad nama je onaj koji e jednom meriti misli i vagati srca. I ta sam, na kraju
krajeva, ravo rekao?
HVASTJA. Crkvenjak!
KOMAR. Ali pomisli da sam bio pijan! ovek govori samo da jezik razmrda i sasvim
mu je svejedno da li kae avo ili svetac. A crkvenjak i nije teka psovka; i
crkvenjaci su poteni Ljudi, vrlo asni i svet je njihov posao!
HVASTJA. onja!
KOMAR. ta?
HVASTJA. Za onju rekao sam inie pokoru.
KOMAR. ao mi je, veruj, od srca mi je ao. Ali za onju, ne zameri, mislio sam
drukije nego to obino tumae tu nelepu re. U pijanstvu sam samo tako krstio
tvoje tiho i mirno ponaanje koje sam uvek potovao.
HVASTJA. Za opelo sam rekao inie pokoru a i za pomen.
KOMAR. Ako je pokora potrebna i ako si ti tako nemilosrdan sudija, molim te za
razreenje, a ti mi, a ti mi nametni pravednu pokoru i snosiu je.
HVASTJA. Rekao sam da e moliti na kolenima.
KOMAR. ta nareuje? Ni bog to ne bi naredio!
HVASTJA. Rekao sam da e moliti na kolenima.

KOMAR. Re si rekao, u srcu je nisi oseao. Naredi da obrijem samo jedan obraz, da
idem bos u nedeLju na misu, da priijem vidLjiv znak na kaput, naredi bilo ta ...
HVASTJA. Na kolenima, rekao sam.
KOMAR. Nisi razmislio ta je muka ast! Kako bih ti vie pogledao u lice, kako bih
proao pored ogledala, kako bih ikad jo otvorio usta u drutvu a da me ne izda
jezik?
HVASTJA. Rekao sam.
KOMAR (klekne na jedno koleno). Evo ti tvoje pravo!
HVASTJA (pokae). Jo i na drugo!
KOMAR (klekne i na drugo koleno). Ako bog ne bude blae sudio, teko nama!
(Ustane.)
HVASTJA (mirno kao uvek). Postariji sam, oenjen, troje dece imam; ali, vidi, kleao
nisam pred ovekom.
'
KOMAR (utke se okrene i ode do pisaeg stola).
UPRAVITEAo (vikne iz sobe). Je li Jerman ve doao?
HVASTJA. Teko da e doi.
UPRAVITELj (doe na pozornicu). Zdravo, dragi gospodine Hvastja! Biblioteku
pregledamo; ovek ne bi ni pomislio koliko se uvuklo u nju korova i kukolja sam
bog zna odakle!
KOMAR (koji je seo za sto). Bavolje i Jermanovo seme!
UPRAVITELj. Lutali smo, svi smo mi lutali, dragi Komare! Karakter naeg milog
slovenakog naroda i sviju njegovih pojedinanih delova takav je da mu je potrebno
iskustvo, gorko i pregorko...
KOMAR. ibe, ibe!
UPRAVITELj ... ukratko, pristojno je i pametno da zaboravimo na prole dane, da
mislimo na njih samo toliko koliko nam je potrebno za pouku i opomenu. Jer nema
knjige dragocenije od knjige vlastite duevne patnje. Idite, dragi Hvastja, idite i
zovite mi Jermana. Vi ste ovek trezvenog uma, ista srca i mudre rei. Vas e
posluati.
Hvastja (pokloni se i ode).

KOMAR. Zato da ga nagovaramo? Ako se mrti, neka se mrti! Zar da ga na kraju

jo na kolenima molimo da ne igra na Veliki petak?
UPRAVITELj. Setite se, dragi Komare, kako je otac pozdravio bludnoga sina.
KOMAR. Ali nije iao po njega.
UPRAVITELj. Dragi Komare, vi ste bili uvek tvrdi i nemilosrdni u svom ubeenju.
Meutim, hrianinu dolikuje da se moli za brata koji u zabludi luta. (Uzme u ruku
zapisnik i pregleda ga.) Bojim se da biblioteka nee biti velika. (Prie polici, Komar
za njim.) Preerna ste ostavili.
KOMAR. Neka ostane u ime boga. Posle smrti su ga obratili.
UPRAVITELj. Gregori...
KOMAR. I taj se posle smrti obratio... na udesan nain.
UPRAVITELj. Akerc...
KOMAR. Na lomau... (Baca nekoliko knjiga na pod.) Gde e jednom stenjui goreti
njegova dua!
UPRAVITELj. Bog je milostiv. Tavar ...
KOMAR. Nisam itao te stvari, ali oigledno je da avo ne pie molitvenike. (Baci
knjige na pod.)
UPRAVITELj. Zar ih niste itali? A ko je doneo te knjige?
KOMAR. Ko?
UPRAVITELj (sa ljubaznim osmehom). Ko je bio onaj to je viknuo iveo Tavar! i
tako se strano spotakao da su mu se knjige ispod mike otkotrljale niz stepenice.
KOMAR. Ko je to bio? A ko je bio onaj koji je predlagao da se sabrani literarni biseri
mnogozaslunog prvoborca ...
UPRAVITELj. Ne budimo uspomene na zablude i grehe, izbrisane pokorom! A ovde
je neto od Cankara.
KOMAR. Napolje s tim! (Baci knjige na pod i odgurne ih nogama.) Taj nije ni liberal,
nego... avo bi ga znao ta!
UPRAVITELj. Molimo se za njega! (Uzme sa po
lice knjigu.) Ha! ta!.

UPRAVITELj. Toma Kempijski: Hristovim tragom. (Zgledaju se zaueno.) Dragi

Komare, ovu knjigu niste vi doneli.
KOMAR. Ni vi je niste doneli gospodine upravitelju.
UPRAVITELj. Stavite na sto Tomu Kempijskog. Ma ko da ga je doneo u ovaj greni raj
razuman je bio i daleko je video.
KOMAR (prostre svoju veliku maramu po podu i stavlja knjige na nju.) Kuda emo s
grehom?
UPRAVITELj. U moju sobu. Pod klupu ga bacite i pokrijte ga ponjavom da se ne bi ko
spotakao o njega.
(Komar sa zaveljajem u sobu; upravitelj gleda za njim.)
UPRAVITELj. Brata bi izdao, protiv oca bi svedoio i majke bi se odrekao.
KOMAR (vrati se iz sobe). Greh je savladan.
UPRAVITELj (okree se po sobi). Careva slika ... dobro ... ali niega bojeg nema...
potreban bi bio hrianski znak...
KOMAR. Bio je, ini mi se... tamo ispod careve slike je bio, ini mi se...
UPRAVITELj. ta, ini mi se? Dabome da je bio. Ali ovek bludi u mraku...

KOMAR. Luta u zabludama...

Upravitelj (ode u svoju sobu).
KOMAR (gleda za njim). Brata bi izdao, protiv oca bi svedoio i majke bi se odrekao.
UPRAVITELj (vrati se sa raspeem). Ekser je jo tu, malo je zarao... (Prie zidu.) Pa i
rupica jo stoji... (Privrsti raspee prstom na zid.) Koliko godina ima otkako smo u
svojoj gluposti i oholosti ...
KOMAR (odmahne rukom). Zato b tome!
UPRAVITELj. Naroito vi, dragi Komare, galamili ste kao pravi antihrist ...
KOMAR. A zatim ste nam platili gospodsku veeru.
UPRAVITELj (odmahne rukom). Zato o tome!
Lojzka i Geni (zdesna obadve vrlo vesele).
GENI. Meni je pravo, pokajmo se! Kupila sam brojanice.

LOJZKA. A ko je zatucan, na lomau s njim!

UPRAVITELj. Ne ini mi se potpuno prikladno da se u ozbiLjnim vremeNima, na
ozbiljnom mestu i s ozbiljnim stvarima alite.
LOJZKA. Kunem vam se da se ne alim... Pa javno su nam pretili venim postom i
drugim pokorama ako se ne ... vaspitamo.
GENI. Blago meni! Kupila sam brojanice. Treba najpre da se ovek spolja vaspita, sve
ostalo e nam se dodati.
UPRAVITELj (ljubazno). Gospoice, vesele i nepromiljene su vae rei, ali ipak ima
duboke iStine u njima. Potrebno je da spoljnim znacima, reju i delom ovek ne daje
sablanjiv primer; a u srce gleda bog sam.
LOJZKA. Kako biste tu mudrost jednostavnije rekli?
UPRAVITELj. Ne zaboravite, gospoice, da nije uljudno izvrtati rei svog blinjeg, a
da je nepristojno izvrtati rei svog pretpostavljenog. Osim toga, upamtite: poto se
preterana vrlina pretvara u porok, ne bih hteo da se moja blagonaklonost pretvori u
grenu popustljivost.
LOJZKA. Zahvalna sam vam za tu korisnu pouku.
GENI. I upravljaj se po njoj da te bog spase venoga posta i ispatanja u brdima.
KOMAR (koji je dosada okrenut od drugih utei sedeo za pisaim stolom). ini mi se
da bi bilo obazrivo i pametno da merimo svoje rei, dok meu nama sede ljudi koji
nisu s nama srcem nego uima.
LOJZKA. Drue, kako to misli?.
KOMAR. Kao to sam rekao.
LOJZKA (veselo). Zakon i proroci! Jezik te izdaje da si klekao pred crkvenjakom.
KOMAR (skoi ljut i uplaen). Ko klekao? Pred kim klekao?
GENI (sa osmehom). I ruku poljubio.
KOMAR. Lae! Ruku nisam poljubio... (Osvesti se.) Pa da sam klekao i pred samog
carinika i poljubio mu ruku ko bi mogao da prebaci poniznost hrianinu?
GENI (kao ranije). Nemoj da crveni! I ja ve imam brojanice.
UPRAVITELj (Lojzki). ao mi je to moram da vas upozorim na staro i sveto naelo:
ne unosite politiku u kolu a naroito ne u obliku koji je pristojnom oveku i
vaspitau omladine jedva i u krmi dozvoljen.

Lojzka (utke se pokloni).

KOMAR (napola propovednikim tonom). Ko nije sa narodom, taj je protiv naroda.
Kako da vodi omladinu onaj koji sam ide krivim putevima? Narod bi se sam sebe
odrekao kad bi poveravao svoju omladinu izrodima da je napoje duhom koji nije duh
naroda. To bi bilo ... tako rei... kulturno samoubistvo...
LOJZKA. Dobro si nauio; i ja sam tako itala.
GENI (Lojzki). Zato se gura, duo, u plebejsku Atinu?
KOMAR. I Hvastja, ini mi se... ni njemu ovek ne bi sagledao u srce, pa kad bi stavio
i devetoro naoara.
UPRAVITELj. Njegove rei su umerene i uvek je u crno obuen.
KOMAR. To sam upravo i mislio! Bog sam zna da li je njegov crni kaput stvarno crn...
Ko se tiho unja i samotno prede... kud li e se dounjati i ta li e ispresti?
(Hvastja zdesna.)
UPRAVITELj. Dragi Hvastja...
KOMAR. ta je rekao?
HVASTJA. Rekao je da e doi.
KOMAR. Da e doi?
HVASTJA. Da e doi, rekao je, zato da vidi ko e najhrabrije da se postavi na glavu.
KOMAR. ta?
HVASTJA. Jer je danas, rekao je, takve vrste gimnastika vrlo rairena po lepoj naoj
domovini.
UPRAVITELj. Kakvu li je misao ogrnuo tom pokladnom maskom? Je li poruga ili je
pohvala?
GENI (sa osmehom). To je crna zavist. Kad sam ne ume da se postavi na glavu,
prebacuje drugima.
KOMAR (stavi prst na usta). Zar ne ujete korake? Zar ih ne poznajete?
(Svi uute i ustanu, Komar prie vratima i uhvati za kvaku; vrlo kratka pauza; Komar
otvori vrata irom i duboko se pokloni.)
upnik. Hvaljen Isus!

SVI. Na veke hvaljen!

UPRAVITELj. Gospodine upnie, pozdravlja vas od srca na uiteljski kolegijum.
Pozdravlja predstavnika crkve, one crkve kojoj je tako rei po prirodi i u prvom redu
povereno vaspitanje nae omladine...
UPNIK. Mda...
UPRAVITELj. Jer od pamtiveka vai i neopoznj va je istina da je samo u slonoj
saradnji crkve i kole lepa budunost naega naroda i oveanstva uopte ... da e
tako rei iznad crkve i kole zasijati nova zora...
UPNIK. Mda... (Prie stolu u pratnji upravitelja).
UPRAVITELj. Deavalo se zaista, ali gde je ovek koji nikad nije bludio, u
zabludama lutao? bilo je zaista alosnih i aljenja vrednih nesporazuma i u naoj
optini.
UPNIK. Mda... (Sedne.) Doao sam da vas pozovem na veeru.
KOMAR. Gospodine upnie
UPNIK (pogleda ga letimice). Na veeru. Nije potrebno da na javnim savetovanjima
pretresamo neprijatne dogaaje. Ono to je bilo, bilo je nezgodno i glupo, ali bilo je.
Okruni kolski savet ima vanijih poslova; ne pristoji se da vri jo i moju slubu i
da pokajnicima daje oprotaj. A ni na uiteljskoj konferenciji nee itati majske
molitve...
KOMAR. Gospodine upnie
UPNIK. Neete itati majske molitve. Zato mislim da razgovaramo lice u lice bez
prebacivanja i bez zamerki. Bilo ih je nekoliko meu vama koji su do ... (zamuri i
kucne prstima o sto) do poslednjeg asa sablanjavali itavu parohiju, naroito
omladinu, poverenu njihovoj zatiti.
KOMAR. Gospodine upnie
UPNIK. Pijanili su od krme do krme, esto do zore. (Komar se u neprilici klanja,
ostali ga gledaju.) Na javnim mestima su drali bezbone govore; u crkvi se nisu
pojavljivali, na ispovest nisu dolazili niti na svetu priest, i bili su u drutvu
nevaljalih ena, lo primer i sablazan vernim parohijanima.
KOMAR. Ja
(Vrata se tiho otvore i pojavi se Minka; u crno obuena i kose unazad glatko
zaeljane.)

MINKA (govori tiho i slatko). Hvaljen Isus! Oprostite, veleasni gospodine upnie,
'ovo zakanjenje; bila sam na svetoj ispovesti.
UPNIK (jedva otpozdravi). Zatim, meu vama je bilo i takvih osoba enskog pola
koje su svojim tatim ponaanjem nanosile sramotu polu i pozivu svome.
MINKA. Gospodine upnie (Ostali je pogledaju.) .

UPNIK. Tako je bilo. Da e odsada biti sve drukije, svedoe mi vaa lica i vae
rei. Od srca me raduje to ste sami od .sebe to uvideli, to nisu bile potrebne suze i
jadi. Jer tamo gde uti zadrta pamet, treba da progovori gorko iskustvo.
UPRAVITELj. Na uiteljski kolegijum svestan je svojih dunosti prema bogu i narodu.
UPNIK. Mora biti svestan. I, poto verujem da saznanje nije samo na jeziku, ve
da je i srca obuzelo, ini mi se da nisu potrebne mnoge daLje pouke. Hteo bih jo da
kaem: uitelju, ostani za svojim plotom, za onim koji su ti postavili crkva i narod. To
znai, neka se ne bavi takvim stvarima koje nisu njegov posao i za koje ga narod ne
plaa. Ako bi gospodar naredio sluzi da mu ovre penicu, a on bi je zapalio umesto
ovrio zar ne bi gospodar pozvao pandure da okuju zlobnog slugu? Takav sluga je
uitelj koji treba veri i bogu da privodi omladinu, a on je sablanjuje. A sad vas
pitam, (upravitelj, Komar i Minka se nagnu napred i gledaju plaljivo) ko je meu
vama taj to skupnja nevaljalce, pijanice i razvratnike u bezbono drutvo i gradi
gnezdo bezverstvu i antihristu?
UPRAVITELj (plaljivo). Gospodine upnie
KOMAR (ustane). Jermanovo seme ... meu njima sam ga video, sam sam ga video
meu pijanicama i razvratnicima. Poznajem ga ... javno je vikao takve rei kakve
ovek ni u samoi ne bi itao...
UPNIK (pogleda pravo Komara, onda oko sebe). Mda... ne vidim ga meu vama.
UPRAVITELj (sav uplaen). Nisam znao, gospodine upnie, ni rei o toj alosnoj
stvari... i molim...
HVASTJA (koji je bio ustao). Rekao je da e doi. (Prie prozoru.)
KOMAR (za Hvastjom pogleda kroz prozor). Pod prozorom stoji! I s kim stoji? S
Kalanderom, s kovaem... s onim to je svoju enu zakljuao u talu, jer je htela na
hodoae!
MINKA. alosno je da se lan uiteljskog kolegijuma... tako rei... bratimi s
pijanicama... tako rei...
GENI. Stvarno ... ta mlakost i nemar ...

UPNIK. Ne sudite greniku dok ga niste sasluali.

JERMAN (zdesna). Zdravo da ste!
UPNIK (ustane i prui mu ruku). Zdravo!
UPRAVITELj (alosno). ta ste nam uinili, dragi Jermane?
JERMAN (zauen). ta sam vam uinio?
UPRAVITELj. Kako, dragi Jermane, da niste pomislili na svoju ast i na svoje dobro!
UPNIK. Mda... ne prilazi greniku prebacivanjem i pretnjom, nego bratskom reju!
Gospodine Jermane, svi smo duboko uvreeni zbog vas i vaeg delanja...
JERMAN. Kaite mi, kog avola hoete od mene!
UPNIK... i zbog vaeg delanja, rekoh. Poznato vam je da su se vremena u naoj
domovini okrenula na lepu stranu i da je narod jasno kazao ta hoe od svojih voa
i uitelja ...
JERMAN. Oho ... jedna svetiljica ve gori, upadite i drugu! (Sedne.)
KOMAR. Pomisli ko govori s tobom!
JERMAN. ta? I ti, Rodomonte? Ja u da se obrijem i da obujem sandale!
UPNIK (sedne)... i uitelja, rekoh. Mnogo ih ima koji misle da treba iz tih razloga i u
toj prilici zatajiti tako zvano ubeenje, ili ga bar malo prikriti. A ima mnogo i onih koji
su tako uinili.
JERMAN. Rado bih ve jednom uo nareenje.
UPNIK. A ja vam kaem da se zapovest naroda ni malo ne brine za to ubeenje, ili
kako vi ve nazivate svoja intimna gledita. Veran sluga vri svoj posao kao to mu
je naredio gospodar: ako mu kae da ide u polje nee ii u umu.
JERMAN (ustane). ao mi je to vas ne razumem. Ko je sazvao i postavio ovaj sveti
tribunal?
UPNIK (ustane). Bilo bi mi vrlo prijatno i milo da ne padne senka meu nas. Jer ta
bi senkarodila mnogo neprilika i potekoa; a krst nikad nije lak, ni kad ga ovek
sam uprti.
JERMAN (ozbiljno). Sad razumem. (Sedne.)
UPRAVITEL). Pa znao sam: lutao je kao to smo svi lutali, ali i on e progledati.
GENI. Jer razvitak je prirodna nunost.

(Lojzka ustane, ide polako prema prozoru i gleda Jermana.)

UPNIK (sedne; vrlo blago). Odavno ve, od onoga dana kad ste doli u lepu nau
parohiju, ja sam vas cenio; jer ste ovek koji slua potenu i iskrenu re i ne izvre je
i ne zavija u svom duhu jo pre nego to je bila izreena. Boli me to vas vidim na
putu kojim narod ne moe za vama. Kad bi, recimo, pijanica, tamo na ulici, kad bi,
recimo, vikao i mahao: takvo i takvo je moje ubeenje, ko je moga soja neka ide za
mnom... ta bi uinio pametan ovek? Okrenuo bi se i poao svojim putem.
Gospodine, a ako bih se ja tako runo ponaao, i ako biste se vi tako runo ponaali
ta bi rekao narod? Rekao bi: nisi dostojan da bude moj uitelj i voa, meu
pijanice idi i razvratnike, propovedaj onima meu koje spada!
JERMAN. Jo uvek ne znam na ta ciljate ovom dugom besedom.
UPNIK. Kazali su mi da skupljate sumnjive ljude u drutvo koje nazivate
prosvetnim.
JERMAN. Potene ljude.
UPNIK. Jo gore ako su poteni. Jer ko sablazni jednog od ovih malih
JERMAN. itao sam. (Ustane.) Tako smo, dakle, svrili. Zahvalan sam vam,
gospodine upnie, na blagim reima i mudrim poukama; takoe vam ni maao ne
zameram to se spotiete o stvari koje vam ne stoje na putu; ionako znamo da na
svetu ima ljudi koji trae kamen u pustinji da bi se spotakli o ega.
UPNIK (ustane; ozbiljno i oporo). uli ste da sam govorio sa svom onom blagou
koja se pristoji hrianinu; ali hrianinu se pristoji i strogost u borbi za veru i
vernike.
JERMAN. Razumeo sam jo pre nego to ste rekli i jo pre no to ste me pozvali pred
ovaj tribunal. Zato da se kolebamo i obilazimo oko kue, kad svi znamo gde su
vrata? Beseda je bila dugaka, a zapovest kratka: postavi se na glavu, kao to
zahtevaju prilike i vreme. Ali ja radije ostajem na svojim potenim nogama.
UPRAVITELj. Gospodine Jermane, ast uitelskog poziva zahteva
JERMAN (okrene se). Poznajem tu molitvicu. ast uiteLja zahteva da danas bude
beo a sutra crn, kao to nareuje gospodar. Dalje, zahteva jo da ima glavu na
lastiu zato da moe prema potrebi da se klanja na sve etiri strane, a zahteva i to
da koleno ne bude od kosti ve od testa, kako bi mogao da klekne nasred ulice u
blato kad doe prilika i nareenje. A na kraju jo trai da uitelj dri zakljuana usta,
a klju od brave da bude obeen na kolskim vratima. Znam ja dobro tu molitvicu.
KOMAR. Je li pravedno da sudije mole umesto da sude?

MINKA. Sam je sebi sudio.

GENI. Nemoj u brda, drue, sada u zimu!
UPNIK. Mda... Rekli su mi, gospodine, da ste primerno ueni i da je velika vaa
budunost; rekli su mi i to da ste primerno blagi i da se brinete o svojoj majci, koja
je stara i nemona...
JERMAN (skoi). Ne spominjite nju, sveticu, tim oskrnavljenim jezikom!
(Lojzka mu prie.)
UPRAVITELj (plaljivo). Upozoravam vas da ne preete granicu najprimitivnijeg
oblika drutvenog ophoenja...
UPNIK. Mda... Nadam se da ete o svemu razmisliti, od poetka do kraja... (Uzl*e
eir i okrene se upravitelju.) Gospodine upravitelju, o svima ostalim stvarima ...
(okrene se ostalima i lako se pokloni) razgovaraemo na veeri. (Ode, upravitelj za
njim; Komar otvori vrata.)
JERMAN. I prozor otvori... (ide ka prozoru) irom... (otvori) da se izvetri... (prie
Komaru koji je uzeo eir) stoj, samo re. Zna li da se bavim istorijom slovenakog
naroda?
KOMAR (pogleda ga zaueno). Ne zameri...
GENI. U brdima nee pisati.
JERMAN. Strpi se... nee zadocniti na veernje... Sada prouavam istoriju
protivreformacije. Tada su u naim krajevima pobili polovinu potenih ljudi, a druga
polovina je pobegla. Ono to je ostalo, bilo je smrdljiva rulja. I mi smo unuci svojih
dedova.
(Okrene se prema vratima; Komar se za korak povukao; Geni i Lojzka stavljaju eire
idui ka vratima.)

TREI IN
Jermanova soba. Nametena skromno. Pozadi ulaz, levo zavesa pred majinom
sobom; desno prozor, pod njim veliki sto, pun knjiga i hartija; pored stola police sa
knjigama; levo napred sto i stolice, pozadi veliki divan sa stoiem za pusnje.
Jerman stoji kod zavese levo, Kalander sedi na stolici pored pisaeg stola, ruke na
kolenima.
JERMAN (razgrne zavesu). Majko, donesite nam aja i neto za jelo! (Prie pisaem
stolu, sedne, pregleda zapisnik i broji s olovkom u ruci.) Na kraju krajeva, dragi
Kalandere, ostajemo sami.
KALANDER. Tako je to, gospodine! U naim krajevima ima malo ljudi, pa i njima je
teko da to budu; za nas je bog najpre babu stvorio a dedu iz njenog rebra.
JERMAN. Koliko ih se pritajilo?
KALANDER. Gotovo svi. Jedan kae da je prestar, da ga se ne tiu vie takve stvari,
da misli na smrt... lane jo nije mislio na smrt. Drugi kae da emo ve i bez njega
svriti, da on ima i suvie posla... a sedi u krmi do ponoi. Najgori su oni koji kau
da su u svom srcu takvi i takvi, ali da svau i prepirku ne vole. Malo manje sam
zamerio onima koji su mi naprosto zalupili vrata pred nosom... nema u njima lai i
licemerstva; jasno su rekli: baba sam, ta e!... estoka smrzavica posvuda...
Klimaju glavom, sleu ramenima, mirkaju: Eh, muka je... i Eh, porodicu imam..."
Eh, voleo bih u miru da ivim... ao oveku, ne bi ih ak ni grdio.
JERMAN. Sve je u redu i korisno kako jeste. Potrebna je bila ova poplava da se
pokae koja je kua vrsto zidana.
KALANDER. Odnelo ih je sve redom a i moja se, gospodine, vrlo rasklimala. Bog mi
je nametnuo zlu enu, a ena mi je nametnula post. U nedslju ekam i sedim, sedim
i ekam, podne zvoni, nje niotkuda, ni nje ni ruka. A onda se vrati, a ja je pitam
ta je izmislila, babuskera jedna? Gde si propoved sluao, tamo i ruaj! I rekao
sam: dua je izgubljena pa to jo i nedeljom da postim. Zar ne bi bilo bolje da na
ovome svetu imam zainjen kaamak a na onom nebeski raj?
JERMAN. Kalandere, Kalandere, avo te kua!
KALANDER. Kad mi je sinula ta misao, zamolio sam za oprotaj sve bubavabe koje
se guraju tamo gde je zagrejano. Malo je trebalo pa da se odreknem svoje pameti za
iniju kaamaka, i sad kako da zameram drugima koji se odriu te svoje pameti za
mastan but? Po mome miljenju, stvar stoji ovako: ovek je pre svega na svetu zato
da ivi. Onaj kaamak bi mi vrlo prijao; koliko je svetu bolje to sam ga proerdao?

JERMAN. Tako je. Ispriao si kratko i jasno ono to drugi pokrivaju arenim platom
uenih rei. itavu nauku su napravili od tog plata duboku i opirnu nauku, koja
je nama, prostim ljudima, teko razumljiva. Ti kae kratko: pameti se odrekao zbog
masnog buta a takav uenjak ti razlae svoju prljavu stvar od jutra do mraka, do
neba ti nagomila rei koje je nakupio iz devet renika, a najzad ti se zavrti u glavi te
klekne pred njega i moli mu se, ne zato to ga potuje, ve zato to si umoran. O,
ve su debele knjige napisali o tom tvom kaamaku i pokazalo se zaista: da za
nepotenje ima devedeset i devet razloga, a za potenje jedva jedan ...
Majka (donese aja, hleba i hladnog mesa i stavi na sto, levo; Jerman ustane i prie
joj; majka se utke okrene i ode).
JERMAN (pozove Kalandera rukom). Sedi, prijatelju, da se zagrejemo.
KALANDER (prie stolu levo, obojica sednu). ini mi se da ovu uinu nisu dale
ljubazne ruke.
JERMAN (zamiljen, polako). Pojeemo jo mnogu gorku uinu; jo mnoge noi
teko emo spavati; jo mnogo puta emo zastati na putu i rei: zato ovuda, zato
je potrebno? ... (Veselije.) Sami smo poruili ovu uinu, progutajmo je!
KALANDER (pije). Ne bojim se, gospodine, i nikad se nisam bojao. A to sam rekao i
sad tvrdim: bez potrebe se ne bih gurao meu razbojnike; hvala bogu ako ih lako
zaobiem! Cela parohija je pijana, kao od italijanskog vina. ta e pijanici re!
Propovedaj mu jedan sat i vie sluae jedan sat i vie, popreko e gledati, a na
kraju e zgrabiti kolac i udariti. Pijanstvo je u zemlji, reju ga nee savladati,
gospodine; strpi se dok vino ne izvetri!
JERMAN. A ja ti kaem: ako sami razbojnici dou na taj zbor, i meu njih u doi i
kazau im tano ono to odgrvara razbojnicima. To nije tvrdoglavost, niti
hvalisavost. Ali, tako su me na zemlju pritisli, tako su me ismevali, tako su pljuvali
na me, da moram stati pred njih i kazati im da nisam ni oboren na zemlju, ni
popljuvan... (Mirnije.) Zar ne misli da je sve ovo pijanstvo samo spoljno, da im se
prilepilo tako rei samo na kaput, jedva jo i na jezik? Da su pod kaputom ljudi, na
sliku i priliku boju stvoreni? I da e sluati oveka, pa ako i ne pou za njim? Zar ne
misli da bi na kraju krajeva takva iva re, pred svima njima i na javnom mestu,
vie vredela nego pojedinaan razgovor i vie nego pisana knjiga? To mislim i tome
se nadam.
KALANDER. Gospodine, ja ih poznajem.
JERMAN. Ni ja nisam stranac meu ljudima.
KALANDER. Ja ih poznajem, gospodine, naroito ene. Zato bih ti rekao da obue
stari kaput kad izie pred njih. Zar nisu bacali kamenje za tobom usred bela dana!

JERMAN. To su bile pijanice.

KALANDER. Cela parohija je pijana, kao od italijanskog vina.
Seljanka (kucne otro, otvori vrata irom).
JERMAN (ustane). ta bi htela?
ENA. ta bi htela? Jesi li ti taj antihrist to nam decu zavodi da kradu i pale i
gadosti ine? Jesi li ti taj?
JERMAN. Majko
ENA. Nisam tvoja majka, boe sauvaj. To ti kaem i to sam dola da ti kaem: daj
ti avolu svoju decu ako ih ima, a moja ti vie nee izai pred oi, pa makar i
pandure po njih poslao. Misli li da sam ih othranila za lopove i palikue? Vie volim
da ih ubijem jo danas, ovoga asa, nego da ih predam antihristu! I ti e jo u
poslednjem asu boga zvati, ali onda te nee uti! Stidi se! (Pljune pred njega,
zalupi vrata i ode.)
KALANDER. Rekao sam cela parohija je pijana, naroito ene.
JERMAN. Sluao sam ve dosta takvih gostiju; samo udno mi izgleda to to su im
rei sasvim jednake kao da govore jednim ustima.
KALANDER (ustane). Ovako ili onako naredi, gospodine, kako god hoe; trojica
emo biti tamo.
Lojzka (kucne na vrata i otvori).
JERMAN (prie brzo Lojzki). Zdravo! Jesi li? (Okrene se Kalanderu.) Osam dana od
nedelje.
KALANDER. Trojica emo biti tamo. Zdravo, gospodine. (Ode.)
JERMAN. Jesi li donela? ta si donela?
LOJZKA. Priekaj da odahnem. (Obesi dugaak al preko stolice kod pisaeg stola.)
Molila sam te da me ne alje; mene da ne alje; ne tamo!
JERMAN. ta moe da mi donese nego alost ili radost? I na jedno i na drugo sam
spreman, na alost u prvom redu.
LOJZKA (sedne levo). Nemam pisma. ini mi se da nisam dola tamo u pravi as.
Neraspoloena je bila, pa je govorila rei koje su dolazile sa jezika a ne iz srca.
JERMAN (stoji pred njom). Sve mi ispriaj, sve njene rei, ni jednu ne zataji, ni jednu
ne izvrni; znau koja je dola sa jezika, a koja iz srca. (Sedne i uhvati je za ruku.)

LOJZKA (ustane). Ne mogu! (Kratka pauza.) Kad kaem da ne mogu da ti ispriam

zar ne zna ta bih morala da ti ispriam?
JERMAN (pusti njenu ruku). Znao sam pre no to sam te molio da ide. Iako bolesnik
zna da je smrtno bolestan, ipak zove lekara da mu ovaj presudu jo i glasno kae. To
je ona skrivena, kukavika, niska nada! (Prie joj opet blie.) Ali ipak, molim te,
ipak mi kai... zna, samo onako, iz radoznalosti... ovek voli da otkrije svoju ranu i
da je gleda... pa ga obuzme gaenje i bol je manji... nita se ne boj, neu plakati, jo
nikad nisam... (sedne pozadi na divan i pokrije lice rukama) ... govori!
LOJZKA (sedne na stolicu napred, licem okrenuta od njega). Vesela je bila...
JERMAN. Vesela?
LOJZKA. Ne... govorila je veselim glasom, kao to uvek govori ... I rekla je da nee
doi ...
JERMAN. Kako je to rekla, kojim reima?
LOJZKA. Da ne zna ta e tamo u bati, rekla je, i da ti samo ostane u svom
drutvu, rekla je, meu pijanicama i kavgadijama ...
JERMAN (ne mie se). Dalje!
LOJZKA. Da bi ti vratila pisma, rekla je, ali da ih nije uvala, jer takva pisma nikad ne
uva.
JERMAN. Je li se nasmejala kad je to rekla?
LOJZKA. Nasmejala se. I na kraju je rekla da je ubudue ostavi na miru.
JERMAN. ta? Ubudue ostavi? (Ustane.) Ako je kazala: ubudue ostavi, onda je
sve kao to treba. Vidi, Lojzka, ne oseam ni malo da je moje srce neto izgubilo,
moda nije nita ni imalo to bi moglo da izgubi. Pa ni zabolelo ga nije... nema bola;
ono to se desilo moralo se desiti... ali sad nije smelo da se desi, sada ne! ... Ostala
bi lepa uspomena, vesela uspomena kao na momako aikovanje... a sada nee
ostati nita drugo nego na mom kaputu jo jedan ispljuvak pored drugih... (Lojzka
sedi naslonjena na sto i gleda ga.) A ipak je bilo... pomisli, nita nisam imao i nita
nisam izgubio, a ipak mi je na srcu tako da bih plakao.
LOJZKA (tiho). I meni... i meni je ve bilo tako na srcu.
JERMAN (prie joj i uhvati je za ruku). Slabi sam, vidi, dete, plaljivo sanjalo... a
hteo bih da se prikazujem kao junak... Nikome ne bih pokazao svoje plaljivo lice...
ali tvoje oi su tako jasne... ne stidim se pred njima ... kao da sam stao pred

ogledalo ... (Za vreme razgovora polako se smrklo.) Tebi kaem da sam alostan i
maloduan, i da se... (tie) da se bojim patnji ...
KOMAR (pod prozorom pijanim glasom). Golube i golubice, bog vas blagoslovio!
(Jerman poe brzim korakom prema prozoru; tada se otvore vrata i na pragu se
pojavi Komar.)
KOMAR. Pogodile su moje oi! (Isprui ruke kao za blagoslov.) Volite se kao to vas ja
volim.
JERMAN. Skloni se, pijanice!
KOMAR. Bez uvrede, e pa lepo, zbogom! (Posrne na vratima pa uini korak nazad.)
ta bi rekao drug Hvastja? Pokoru e initi za tu pijanicu, teku pokoru! (Ode.)
LOJZKA. inilo mi se da je iao za mnom.
JERMAN (prie pisaem stolu i upali svetilgku). Misli da je krpa i eprtlja, a on je
mudrac, uverio se da vernom sluzi gospodar ne zamera grehe... mogao bi u crkvi da
peVa mangupske pesme.
LOJZKA (prie stolici i ogrne al). Ne zameri to ti nisam donela radostnj
JERMAN. Donela si mi utehu. Hvala ti! (Isprati je do vrata.) ini mi se da si mi sto
koraka blia nego ranije... da ti tek sada itam iz due... volim te, zato to smo tako
sami... sami meu ivim ljudima...
LOJZKA. I tebi hvala za tu re.
JERMAN. Laku no.
LOJZKA. Laku no. (Ode.)
JERMAN (prie pisaem stolu i otvori fioku; uzme sliku u ruku, govori vrlo tiho i
polako). Gde si sada?... Jedva te jo vidim, gotovo te ne bih vie poznao... Da si mi
poslala bar jedan pozdrav ... ista misao bi pola s tobom ... (Na vratima kucaju.)
...ista misao s tobom... (Zamiljen spusti sliku na sto.)
UPNIK (otvori vrata.) Dobro vee. (/erman se trgne i ustane.) Ni apostol nije
ekao da bezbonici dolaze njemu.
JERMAN. A kad je on doao njima, ljubazno su ga primili. (Uzme svetiljku i odnese
je na sto levo.) Sedite!
(upnik ide polako prema stolu, majka doe zdesna, prie i poljubi mu ruku; zatim
raspremi sto i odnese oljice i tanjire u sobu desno; upnik sedne, majka se vrati sa
belim aravom i zastre sto, zatim ode; Jerman sedne preko puta upnika.)

UPNIK. udno vam se ini to dolazim u ovakvim vremenima i u ovakvim prilikama

kao to su sadanje.
JERMAN. Zaista, udno mi se ini.
UPNIK. Zato to ste mislili, i jo mislite da imate posla sa goniocima koji ele da vas
pogube ve na ovom svetu.
JERMAN. Tako mislim.
UPNIK. Zato sam se uputio da govorim s vama kako nisam govorio jo ni sa kim.
MAJKA (donese aja i peciva i stavi na sto). Malo je, ali primite od odanoga srca. .
(upnik se zahvali lakim poklonom, majka ode.)
UPNIK. Ne podseam vas rado na to ta sam rekao i kako sam naredio; ali glavno
je bilo ne zamerite, re je samo alegorija neka sluga bude sluga i posluan
gospodaru.
JERMAN. Primio sam to nareenje kao to prilii.
UPNIK. Alegorija o sluzi lepa je, ali nerazumljiva naglim i temperamentnim ljudima
koji uju re, a ne shvataju misli.
JERMAN. Re je jasna; okrenite je kako bilo, uvek je jednaka.
UPNIK. Re je kao ime oveka; prazan glas; moe da bude ime sveca, moe ime
nevernika. Ona je kao zlatnik naen na ulici; pametnom bogatstvo, rasipniku
iskuenje i greh.
JERMAN. Zaista vam kaem da se nisam bavio takvom mudrou. ,
UPNIK. Kad ste uli re sluga iz mojih usta, ugledali ste u svojim uvreenim
mislima crn kaput, brojanice, procesije i fratre. uli ste nareenje koje nisam
izrekao. Alegorija neka bude izvedena do kraja; kad je sluga zavrio svoj posao,
neka ide u krmu, ili kud bilo, gospodar ga ne vidi; jedino neka pazi, da mu u
pijanstvu ito ne satre i talu ne zapali.
JERMAN. Ako je istina to sluam, vie bih voleo da nije istina.
UPNIK. Proglasili su me krvolokom i okrutnikom, koji gazi to mu je na putu i ne
obazire se na pla onih ko ji pate. esto nemam ta da dam prosjaku koji me sretne
na ulici. Toliko ih ima koji jedu moj hleb da ga sebi krto reem. A priao sam vam to
zato da vam ispriam jo i daLje: nikome, ko jede moj hleb, ne gledam na usta da li
se prekrstio pre no to je zagrizao; ne pitam ga za grehe, ne teram ga u crkvu. Ali

jedno je iotrebno, i to je zapovest: da pokae na mene kad ga pitaju ko mu je

gospodar.
JERMAN. Oigledno je dakle: slui, pa e biti nahranjen i napojen i postelja e ti biti
prostrta.
UPNIK. Ima mnogo gospodara koji ne misle kao ja. Tamo negde u brdima na
Goliavi, ini mi se tamo je upnik koji za vreme blagoslova gleda ispod
sakramenta da li je uitelj klekao; i vratanca tabernakula 1 su mu ogledalo da vidi da
li se na vreme prekrstio.
JERMAN. Uinili ste mi ast to ste doli u ovu moju siromanu sobu. Ali voleo bih da
znam, emu te prie.
UPNIK. Vi niste slini onima koji su popadali na kolena kad se zemLja zaljuljala;
ovek ste i poteni ste, voleo bih da vam prijateljski pruim ruku; i toplije bih stegao
vau nego ljigave ruke onih koji mi se ulaguju. Zato sam vam objasnio kako malo je
potrebno da... da preete taj plitki jarak izmeu nas.
JERMAN. Nita drugo, dakle, nego sakriti i zatajiti to malo razuma to ovek ima u
glavi i to malo hrabrosti u srcu?
UPNIK. Ubeenje, nazori, miljenja, vera i koliko jo ima tih rei ne pitam vas za
njih. Jer ima jedna re koja je iva i svima razumljiva: vlast. iva je od vajkada, od
svih rei prva i poslednja. Pokori se, ne odupri se, to je glavna zapovest; sve drugo
je privesak i ukras. Onome ko se upravlja po ovoj zapovesti, gresi e biti oproteni;
ko je prekri, bie mu smrt dosuena. Doao sam da vam to kaem pre no to se
ispuni presuda koju sami traite. Moja dua e biti ista.
JERMAN. Zahvalan sam vam od srca. Niste li rekli da sam ovek i da sam poten?
Stvarno, za slugu nisam roen. Moda bih voleo da budem napojen i nahranjen,
moda bih voLeo da se mirno odmaraM pod gospodarevim krovom, ali moje koleno
je tako stvoreno da se ne savija rado; ne slua, ak ni kad mu sam naredim. Nije bilo
potrebno da doete da mi javite, i sam sam znao kakva mi presuda predstoji. Za
muenika nemam volje, za junaka nemam dara; ali neka bude to mora da se desi
oupajge jastreba, u goluba se ipak nee pretvoriti; i neka se eva devet puta
zakune, lajati nee nikada. Zaista sam vam od srca zahvalan. (Ustane.) Pokazali
ste mi ta je moj posao od slugu napraviti ljude; pa ako samo jednome oslobodim
ruke i pamet, bie dovoljna nagrada.
UPNIK. Sami ste sudili! (Spusti oljicu na sto da bi ustao; u tom trenutku se
otvaraju vrata.)
PISEK (stupi u sobu trapavo i nespregno). Zdravo! iveli! Ja sam sa vama! Evo ruke!
(Isprui ruku prema Jermanu i zatetura.) A gde li su te proklete crne muve? Zar ih se
1

Tabernakul u katolikoj crkva ormari, sprempte va olgaru za posveenu hostiju. Prev.

plaimo, a? Jesmo li onje, a? Vi ste ovek, ast oveku! (Skine eir.)...

Gospodine ja znate, veeras mi je ponestalo za veeru svakome se desi

JERMAN (posegnu za dep). Evo vam pa idite, umorni ste.

PISEK. Svakome se desi (Ugleda upnika, pokrije jednom rukom oni, eirom
pokamse na njega.) He, he? ... Crn kaputi, crn oveuljak! Da li da mu ispriam
neto? Da li da mu ispriam nego, ovom debelom? (Rairi ruke.) Phi!
JERMAN (uhvati ga za ruku). Laku no. (Otvori vrata.)
PISEK (na vratima). Bez uvrede... svakome se desi... (Ode.)
JERMAN (vraa se prema upniku). Na ijoj njivi nema kukolja?
UPNIK. Mda... (Ustane.) Reili ste da sluge obraate u ljude; put je teak i ide u
krug, nikad ga neete premeriti do kraja... niko jo nije.
JERMAN. Pa ako ga i ne premerim do kraja iao sam kuda je vodio moj pravedni
put.
UPNIK. Kad vam noge posustanu i kad budete sedeli na poslednjem kamenu pored
puta, setite se da mi je bilo teko na rastanku.
JERMAN. Seau se.
UPNIK. I da sam vam na kraju rekao: ima jo jedna no do jutra.
JERMAN. Neka bude kao to je sueno.
UPNIK. Neka bude! (Poklonili su se lako, upnik odlazi polako, Jerman stoji mirno.)
JERMAN. Kao to je sueno! (Poe polako prema stolu.)
MAJKA (zdesna, zastane na pragu; tihim glasom). Franc!
JERMAN. ta nareujete, majko?
MAJKA (prie mu). Vidi Franc, dete moje: nije vie daleko ... do svetog Boia, mislim
... kada e zvona da me prate na poslednji put... smiluj se mom srcu, i svojoj dui se
smiluj... Gledaj, na kolenima kleim pred tobom (klekne s mukom) ne odbacuj
boga!
JERMAN (sagne se da bi je digao). Majko!

ETVRTI IN
Krma. Levo ulaz sa ulice, sa svake strane prozor; pozadi otvorena iroka vrata u
zasebnu sobu; desno mala vrata u krmarevu sobu za stanovanje; stolovi i stolice,
pored zidova klupe; u desnom uglu veliki kredenac.
Kalander i dva radnika sede za stolom desno. Jerman dolazi rleva; ogrnut je
kaputom; lice ozbiljno, skoro tuno.
JERMAN (vikne u prolazu prema vratima pozadi). Vode mi donesite! (Obesi eir i
kaput o klin pored desnih vrata.) Kako je?
KALANDER. Ravo vreme se sprema, gospodine! Tri ene su na putu pljunule za
mnom; rav znak.
RADNIK. Iza crkve se skupile; klepetanje je bilo kao na Veliki petak.
KRMAR (donese vode). Da vam kaem, gospodine, i nemojte da zamerite; poto
sam ve obeao, neu da prekrim re... Ali ubudue odravajte sastanke radije na
drugom mestu... Ja, znate, ne volim kavgu... krmar sam ... krmar za sve potene
ljude... Nikoga ne jurim sa praga... ako doete dobro doli! Ali neprilike ne volim.,.
tako je, gospodine, ne zamerite! (Odlazi.)
JERMAN (naspe vodu, pa izlije na pod). Kad je tako ... donesite mi radije vina!
(Krmar uzme sa kredenca bocu, ode.)
DRUGI RADNIK. Ve su ga pritisli, jadnika.
JERMAN. Ne znam, je li to omorina
KALANDER. Lep jesenji dan je, kao retko kada.
JERMAN. Ili sam ja ravo spavao, pa mi je glava teka jo od jutros. (Krmar
donese vino, spusti ga utke na sto i ode.) Ako ostanemo sami, sastanak e biti
kratak. Priznajmo jedan drugome mir-no i iskreno da su bedna vremena u kojima
ivimo, i jo bedniji krajevi u kojima smo osueni da ivimo. A na kraju priznajmo jo
i to da neemo preokrenuti ni vremena ni krajeve grad nee bajanjem ukloniti
niti kamen u plodnu oranicu pretvoriti... Video sam ih uz put; ili su na veernje, da
slave Hrista, Mariju i sve svece, a bilo je toliko blata u njihovim oima da bi im se
ovek izdaleka uklonio. Sveti Franja je ivotinje uio ljubavi, ali meu ljudima ne bi
uspeo!
KALANDER. Gospodine, ne propovedaj im takve propovedi! Kai razbojniku da je
razbojnik, pa e te lupiti kocem po glavi i rei: nisam razbojnik!

(Na pragu u pozadini pojavi se predsednik opti-ne, ogrnut kaputom, sa eirom na

glavi, ruke mu na leima; stoji na pragu i smeje se tiho.)
JERMAN. Dobar dan, gospodine predsednie!
PREDSEDNIK OPTINE (sa osmehom, polako). Velika bratija! (Okrene se i ode.)
KALANDER. Nije trebalo, gospodine, da ga po-zdravlja... ubre ugojeno, jo je lane
zastro pro-zor za vreme trlovske procesije.
JERMAN. Jezik me prevario... pa i taj jezik je postojaniji nego njihovo srce i pamet.
RADNIK. Izgleda da neemo biti sami!
(Zdesna dolaze polako tri seljanke sa molitveni-cima u rukama; sedaju tiho u ugao.)
KALANDER. Pomozbog, susetke! (Seljanke ute.) Ako ste neme, bar niste gluve da
ujete propoved, a?
RADNIK. Kao tri crna oblaka... natmurile se tamo i ute.
(Lojzka doe brzo sleva; Jerman ustane.)
JERMAN. Odakle ti? Ovo mesto nije za tebe.
LOJZKA (prie mu; oboje stoje na sredini pozornice). Idi odavde! Oblai kaput i idi!
Ostavi sve kako jeste... da urade ili ne urade ... neka govore ta hoe! ... Idi!
JERMAN. ta? Jesi li pamet izgubila uz put?
LOJZKA. ula sam ih... stojali su pred crkvom, pijani su ve ...
JERMAN. ta su rekli? Voleo bih da ujem... kai mi... kakav je glas naroda, tog
vernog naroda.
LOJZKA. Ne oklevaj! ... Reci da si bolestan ... a i stvarno si bolestan, iz oiju ti viri
bolest...
JERMAN. ta su rekli?
LOJZKA. Da e te premestiti, rekao je jedan; drugi je rekao da e to uiniti bez
potpisa; u devetu parohiju, rekao je trei i smejao se.
JERMAN. Lepo su to kazali. (Sedne za sto ndpred.) Vidi, nije bilo potrebno da doe
da bi mi javila tu lanjsku novost. ak i onu lepu alegoriju o premetanju ve sam
uo, ini mi se... Jutros mi se zavrtelo u glavi, i noge su mi bile tako teke kao da
sam doao s hodoaa sa svetih Viarija. To je rav znak za oveka koji nije roen
za junaki poziv, a mora da ga vri, jer se svet tako okrenuo...

LOJZKA. to stoji, to eka na njih? Sam kae da si bolestan! (Sedne na ivicu

stolice, spremna da ustane.)
JERMAN. Zato sam doao i zato ekam na njih, tebi mogu da kaem jer si nae krvi
zato ekam... jer su rekli da e me premestiti u devetu parohiju... (Lojzka ustane.)
Ne ... ne misli drukije nego to ja mislim. (Ustane.) Nije kukaviluk, nije strah od
patnje ta je patnja? To je samo umor... i toliko gaenje da lei u mom srcu kao
crna bara. Voleo bih da svrim odjednom ... i zamisli: slian junaku koji je, kao to
kau letopisci, darovao krv i ivot za svoje ubeenje!
(Nesvesno su se uhvatili za ruke; idu polako levo.)
LOJZKA. Ruka ti drhti.
JERMAN. Pogledaj na prozor!
KALANDER. Odvratne njuke!... Hej, ko tamo zija, neka ue; ue propoved kakvu
nikad nije uo!
JERMAN. Ne gledaj tako ozbiljno... i ako te je obuzela zla misao, oteraj je. Veeras,
kad budemo zdravi i sami, oboje emo se smejati.
(U sobu ue seoski momak, sedne za sto u pozadini, razbakari se i kucne tapom
po stolu. Krmar doe; on i kelnerica zatim odlaze i dolaze.)
LOJZKA. Kae da emo se smejati, a nisi se ni nasmeio.
JERMAN. Idi tvoje lice ne spada meu ova lica!
LOJZKA: Pitala bih te...
JERMAN. Pitaj!
LOJZKA. Je li smeno moliti se za oveka?
JERMAN. To je kao blaga misao... stie kud je poslana... (Pruajui ruke jedno
drugome, Lojzka odlazi. Jerman se okrene da se vrati drutvu.)
(Pozadi na pragu pojavi se Komar, bez eira, s rukama u depovima od pantalona;
stoji nemarno i smei se.)
KOMAR (kad Jerman prolazi). Dakle, stvarno si spremio?
JERMAN (okrenu se blizu stola). ta spremio?
KOMAR (s osmehom). Ej, zaveljaj, zaveljaj spremio! Sto ezdeset i tri ve
imamo.

JERMAN. ta?
KOMAR. Sto ezdeset i tri potpisa ... Ja sam rekao da treba da priekamo ali ta
e? Narod trai svoje pravo, nee da eka na njega... tako ti je to! ... Sutra, kladim
se, bie ih trista i vie!
JERMAN. ega?
KOMAR. Potpisa... zacelo ne zlatnika!
JERMAN. A ko ih skuplja?
KOMAR. Kazali su da ih skupljam ja pa skupljam! Narod je uzbuen, vrlo uzbuen
ko bi se protivio? Meni je, da ti pravo kaem, od srca ao... alim te, stvarno! Ne
bi bio prijatan put sada u zimu tamo negde u brda, recimo ... na Goliavu ...
JERMAN. Na Goliavu? Tamo gde upnik ispod sakramenta gleda? (Prie blie
Komaru.)
KOMAR. Zar ve zna? Zbilja si ve spremio zaveljaj, jadnie! Ko ode na Goliavu,
nikad se vie ne vraa, bar dosad se nije vratio. Zaborave na nj, pa to ti je! Trietiri
godine pie molbe, a na kraju mu dosadi ... Poslednji je umro jo preklane, pa su tek
ove godine primetili tu nesreu... Kad bih ti mogao pomoi ali ta mogu ja? Narod
zapoveda, mi smo samo, tako rei, izvrioci vieg nareenja... A na kraju krajeva
ispitaj svoju savest, da li nisi svojim ivotom i radom u punoj meri zasluio
JERMAN. ta? Tako si lepo ve nauio? Oduvek si bio bistra glava! Ali tedi suze i
propovedi, ta roba mi ne treba, nje mi je ve pun sanduk. Zbogom! (Okrene se.)
KOMAR (smejui se). Zbogom? Mi emo, drue, rei... mi emo rei zbogom!
KALANDER (prema Komaru). A to ne ue u sobu? Stoji tamo i gleda kao pandur!
(Komar se okrene i ode.)
(Nakupilo se ve dosta sveta, ena i mukaraca; Pisek zdesna, pravo prema
Jermanovom stolu.)
PISEK (pijan). Pisek je ve tu, gospodine. Na narodnom poslu, zar ne?... Ala emo
pokazati mantijaima, a? A koliko ih ima? I gde su? (Okrene se prema ljudima.)
Danas je strani sud...
SEOSKI MOMAK. ta e ti pokazati? Kome e ti pokazati?
KALANDER (Piseku). Ne vii, muvo pijana. ,
PISEK (okrene se). Pijan? Ko je pijan?

RADNIK. Pijan si kao svinja, gubi se od ovoga stola!

PISEK (ustukne za dobar korak unazad i skine eir). O, gospodo slavna, ne
zamerite! (Pokloni se i govori izvetaeno.) Oprostite to sam bio tako slobodan da
sam se tako rei ... usudio ... ( Ojsrene se narodu.) Da mi niko od vas ne smeta ovoj
slavnoj gospodi! Gospoda vole da budu sama za sebe! Mi smo golje i prosjacI,
smrdimo na ubre! (Okrene se Jermanovom stolu i stavi eir na glavu.) 6 ti gladnice
gladna! (Jermanu.) Pa ko si ti? Mi te hranimo, gladnice, a ti nas popreko gleda i jo
spae izaziva? A ta nam je potrebna kavga? Ja ti velim: nemoj suvie da duva,
opei e se, pa teko go bi... (Okrene se i poe meu narod.) Takva gladnnca, a? Pa
taj da nas ui, ta? (Govori dalje; esto se uje njegov glas gospoda", gladnica",
sirotinja", ta?... Soba se ve gotovo napunila.)
KALANDEROVKA (sleva; govori vrlo brzo i tanj kim glasom). Je li ovde? Ve je tu! Ve
sedi msu bezbonicima i antihristima, upropauje svoju duu, sramoti sebe, svoju
enu i svoju decu...
KALANDER. Znao sam da nee zadocniti! Pomoz bog, stara! Na, pij!
KALANDEROVKA. Sam pij, bezbonie! Zar jo nisi dovoljno pametan i star, i zar te
nije nimalo stid da se skita sa ljudima kojih se kloni snaki hrianin i koji su se vere
i boga odrekli, i kojima e u poslednjem asu sam crni avo svetliti?
KALANDER. Takva je, vidite! Ali to jo nije nita, kod kue su pridike jo gore!
KALANDEROVKA. Zar uopte ne pomilja, ti ouhu i nepravedni staraoe svoje
dece, zar uopgo ne pomilja da bog nee udariti samo tebe ko jc si zasluio,
kamo sree da nisi! nego da e udariti i na kuu, a da ni mene nee potedeti,
koja se molim za tebe, svake nedelje, ubre nitavno, avo e te odneti? Smej se
samo, ali doi e as kad se nee smejati, i dozivae boga i mene e znati, pa te
neemo pogledati ni bog ni ja! Pa ako to istuku, neka te istuku, ja te neu prati ni
prenijati, ak ni vrata neu otvoriti kad te dovuku... (Okrene se i ode u pozadinu.)
KALANDER. Ah, tako stoji stvar? Da e me istui? Vidi, ta je izmislila!
SELJAK (vikne). Jednu pridiku smo ve uli, sad jo i ovu!
KALANDER. Gospodine, samo ukratko im ispriaj, i nemoj da psuje... vrebaju ravu
re kao gs kost!
DRUGI SELJAK. Ko bi hteo da govori, neka zine!
NACE (postariji seljak, sa ubarom na glavi, o korpom pod mikom; na licu mu se
vidi da je luckast; stajao je pozadi levo, sad prie malo blie).Zar e biti propovedi u
ovoj kui? Boja re je sveta u crkvi, ali i na putu i na senjaku. I ja bih vam, dragi
hriani, ispriao kako emo stajati u dolini Jozafat.

SELJAK. Sad jo nisi na redu, Nace!

SELJANKA. Samo neka govori Nace! Bolje e on ispriati nego ua!
NACE. Dragi hriani... kad budemo stajali u dolini Jozafat
KALANDER. Kuti, eprtljo!
JERMAN (ustane). Prijatelji!
NEKOLIKO GLASOVA. Kakvi prijatelji? Ko ti je prijatelj?
JERMAN (govori u poetku mirno i polako). Prijatelji, na vaim licima se vidi i vae
rei svedoe da ste doli da gledate i sluate pokladnu alu. A doli ste i sa drugom
milju, koju, poteni kao to jeste, ne krijete iza lea: da sluate alu do kraja, a
zatim da aljivdiju ispljuvanog izbacite na ulicu. Dobro je to ste dobre volje u ovim
alosnim vremenima, kad skupoa davi i porezi steu
GLAS. Zar misli da smo budale?
JERMAN. A ipak vas nisam zvao niti da govorimo o alosti niti da ale zbijamo.
Nismo se sastali u ovoj krmi da boga svrgavamo, ni da se bunimo protiv cara.
Ponizna i miroljubiva je naa namera i mislim da bi je trebalo ostvariti u prijateljstvu.
Kao to ste uili, od boga je sve to je na svetu
ENSKI GLAS. ta mu je potrebno da uzima boga u usta?
JERMAN. Sve je od njega, samo glupost nije. to god uinimo protiv gluposti,
uinjeno je po volji njegovoj, jer on je sveznajui i on je pamet poslao na svet. To
sam vam kazao zato to ste me krstili sataninim apostolom jo pre no to sam usta
otvorio.
ENSKI GLAS. Sam se krstio.
JERMAN. Mnogo ih ima meu vama koji su znanja eljni njih pozivamo u. svoje
drutvo; pogledae i uvidee da katihizis nije poetak i kraj sve uenosti, da je
vreme da se srue ograde koje su oveku podigli duhovni i svetovni tutori. A mnogo
ih ima i u naoj zemlji, mnogo i suvie, kojima ne bi pomoglo ni kad bi im bog poslao
sva etiri v&lika i svih dvanaest malih proroka.
SELzAK. Zar nas nije proglasio budalama?
JERMAN. Takvu no neemo ni mi rasvetliti; neka sama u sebi gnjije! O, ne bi bio
teak ovaj rat protiv gluposti due su edne, same bi prilazile izvoru! Ali glupost
nije samo tupava, ve je i bogata. Zato su je roaci zakljuali u sobu i rekli: Nemoj
izlaziti na ulicu da ne proerda svoju neumrlu duu; iza pei ostani i gledaj, pa e
uivati veno blaenstvo!" Sirota glupost sedi iza pei i gladuje, a njeni verni

uvari lumpuju i goje se za njene sjajne zlatnike. Zato treba da razgolitimo te

uvare i pokaemo ih narodu; gledaj, to je tvoj pastir!
GLAS. Na koga je ciljao?
DRUGI GLAS. Na upnika je ciljao!
TREBI GLAS. Ostavi samo upnika na miru!
KOMAR (na vratima u pozadini). Zaveljaj je spreman! Ovim reima sto puta si
potpisao protiv sebe!
JERMAN. Ovaj to se javio meu njima je, meu nedostojnim uvarima koji slue
gluposti i liu joj ruke da bi jeli njen beli hleb... O, nije on sam hiljade ih ima i
sedam puta sedamdeset hiljada koji su toliko ponizili svoju pamet da primaju
milostinju od gluposti! Svoje saznanje, boji dar, prodali su za dobar ruak, a
stareinstvo za anaK soiva!
ANKA (se na vratima popela na stolicu iza Komara i naslonila se na njegovo rame).
Daj da vndim toga proroka... zdravo, proroe?
JERMAN (tie). Ja kaem ... rekao sam vam...
KOMAR. ta te zbunilo, proroe?
JERMAN. Vidite, ovek danas ni svom najblism nije veran, ni bratu, ni prijatelju; ak
ni samom sebi nije veran ni svome ubeenju, ni svojoj prirodi... a kamoli da bude
veran onom narodu koji, kao dete, veruje sve to vidi i to uje? Razmislite, tek je
pola godine prolo, samo od setve do etve, pa su ljudi, bezbroj njih, odbadili svoju
pamet i svoju savest kao tetno breme na tom putu do hleba. Oni koji su i samoga
boga ismejavali, klee pred njegovim. nedostojnim slugama; ranije psovka, sada
molitva; a re je uplja sada kao i onda, jer je njihovo srce prazno. To se dogodilo od
setve do etve. A ako se vreme veeras promeni, psovae oni koji su se jo jutros
molili. Nova istina je bacila senku na svet, iskusan ovek mi je objasnio: slui da
bude napojen i nahranjen i ne pitaj ko ti je gospodar i ta ti nareuje! A sluge koje
su se dobrovoljno prodale, vatrenije su od samog gospodara. Gospodar se prekrsti,
sluga moli krunicu; gospodar ita oena, sluga ini molepstvije. Glupost nema
odanijih uvara; dan i no stoje pred njenim vratima da spolja ni re ne dopre do nje
i da joj ne pokoleba verno srce...
KALANDEROVKA. Veru napada!
KALANDER. Nuti, babo!
ENE. Veru napada! Veru napada! (Galama.)
JERMAN (zauen). Nisam govorio o veri ...

RADNIK. Dali su im znak! (Pokae na vrata u pozadini.) Tamo su im dali znak!

JERMAN. Prijatelji
GLASOVI. Nuti! Prestani, uo! (enski glasovi.) Antihriste!
ENSKI GLAS (u trenutnoj tiini, tako da se jasno uje). Majka mu umire, a on boga
huli!
(Do kraja sve se odvija u galami i vrlo brzo. tako da jedna re prestie drugu.)
GLASOVI. Prestani, uo!
NACE. Hriani, dragi moji, ne tako
JERMAN (stajao je trenutak zaprepaen). ta ste vi to rekli? ta ste cronali da biste
me do dna ranili? Sluge! Za sluge roeni, za sluge vaspitani, stvoreni za sluenje!
Gospodar se menja a bi ostaje, i ostae veito, zato to su lea povijena, na bi
navikla i bia eljna!
GLAS (od prozora). Jeste, li vi ljudi, to to sluate?
GLASOVI (izmeani). Gladnice! Ti da nas grdi? Na ulicu! Udrite!
JERMAN (stane jednom nogom na stolicu, drugom na sto). Sluge! Meu vas Hristos
ne bi doao s reju, doao bi sa biem! Ludak je onaj koji je hteo da vam otkljua tu
pamet devet puta zakljuanu
GLASOVI. Dosta! Ko je sluga? (enski glasovi.) Jeste li ljudi ili niste? Hoete li da ga
mi izgrebemo?
(Mukarci ustanu; ae zazveckaju; sto u pozadini se prevrne.)
RADNIK. Kamenje! Zatvorite prozore!
KALANDER. Gospodine, prestani!
GLASOVI. Ko je sluga? Udrite!
JERMAN. Sluge, osueni da budete sluge
GLASOVI. Ko?
(ae zvee, lete prema Jermanu; iznenada se uhvati za glavu i padne sa stolice.)
NACE. Ne greite duu, hriani, ne greite duu! Ne krvi! (Seljaci ga odgurnu u
stranu i guraju se prema Jermanovom stolu.)

GLASOVI (u pozadini). Ubijte ga!

RADNIK. Ranjen!
UPNIK (stoji visok i irok na vratima u pozadini). Vade in pace!
KALANDER (uhvatio je Jermana ispod pazuha i gurnuo ga kroz vrata desno; stane
pred vrata i uhvati stolicu). Ja sam Kalander, kova; kome ta jo nije jasno? (Ljudi
se povuku.)

PETI IN
Jermanova soba. Vee; na levom stolu svea, na pisaem stolu lampa. Lojzka stoji
pored stola levo i sipa aj; Geni sedi za pisaim stolom; Jerman dolazi sleva.
GENI. Praina je na ovim hartijama.
JERMAN. Praina e i ostati. ta treba jo dalje da se pie? Tu se zavrila istorija
slovenakog naroda.
GENI (ita)... to je ostalo bila je smrdljiva rulja. I mi smo unuci svojih dedova."
JERMAN. Ruka je napisala istinu jo pre no to je srce osetilo svu njenu alost. Rulja
je tana i ne zadocnjava nikad; samo to sam otvorio usta da je uvredim ve se
osvetila.
GENI (ustane). Kada polazi na golgotu?
JERMAN. Jo veeras, mislim.
LOJZKA. Kuda e veeras?
JERMAN. Ne bih voleo da odugovlaim. ta u Jo ovde. Zar da sedim i ekam i
razmiljam pred ogledalom o svom jadu? Kad ve treba na put, tap u ruku i
zbogom bez suza. Ionako e taj put biti kratak i ne suvie teak. Plaio sam se
dok je taj as bio jo daleko, a sad se skoro radujem to je blizu.
LOJZKA. Veeras na Goliavu?
JERMAN. Kuda?
GENI. Nee u raj! Pod no se sprema na put, a hta kuda! Veeras ne bi stigao
daleko.
JERMAN. A ko je rekao na Goliavu?
LOJZKA. Pij i rasani se... ve dugo nisi spavao.
GENI. Ni ja ne bih mirno spavala kad bi ms : Boi gonili u smetove. (Sedne i pije.)
lago meni to radim taj sveti posao, jer bih inae asiala po svetu. Sea li se
kako smo pisali zadagak o svetosti i uzvienosti uiteljskog poziva? Ja sam bila
pohvaljena, jer sam najbolje lagala... ni rei o brdima i branima, ni o zakrpljenim
bluzama, ni o iskrivljenim petama, ni o barenom kromiiru, in o dugakim jezicima, ni
o prostaku nadzorniku... o, koristan je bio taj zadatak, sad mu se vidi snrha: ko nije
rano nau1to da lae, teko e postati pravi laljivac. Meni se smuilo.

LOJZKA. Smuilo ti se, jer ima dom. Nama so to ne bi smelo desiti. Blago tebi ui
s pod topao krov ako ti se uini da je put teak i prsmo ravo. Mi emo ii do
kraja... a kad se umorimo, ak i uzdisanje e nam biti zabranjeno.
JERMAN. Dozvoljena je smrt.
LOJZKA. Nagla smrt. ta e gospodar sa boleljivim slugom?
JERMAN. Sve su mudro udesili: nagla smrt jo naroita milost boja. Koliko ima jo
do Boia?
LOJZKA. Tri dana do Badnjeg veera.
JERMAN. Ve? Vreme je veran sluga, ne trebp ga zvati. Uvek je ovek spreman, a
kad doe as, opdc Jo suvie rano.
GENI. Kad bude pravio dugove za taj put, japi se i meni.
JERMAN. Hvala lepo. Ali na ovom putu neu troiti.
LEKAR (sleva; Jerman mu prie). Ja sam sprio, drugo neka svri upnik i bog. ta da
kae nauka gde je priroda sudila?
JERMAN. Dakle, zaista, ba zaista, ve trsba na put?
LEKAR. Kako mislite ... na put?
JERMAN. Ne znam, gospodine doktore, kada u vam vratiti sve dobrote. Mislim
nikad.
LEKAR. Nisam ih beleio, te dobrote. Prui mu ruku.) Ko bi se svaao s bogom?
Sudio je, pa je presueno. Uteha vam ne treba, navikli ste na jade.
GENI. Zaista navikao ak bi i nazebao kad bi ga oterali sa pljuska pod krov.
LEKAR. Ali nije bilo dobro... nije bilo dobro ... ravo ste postupili.
JERMAN (uhvati ga za ruku). Objasnite... kako sam postupio ... kako je trebalo da
postupim ... (Lojzki.) Sipaj mu aja... Objasnite! U mom srcu jenaime takva misao
zla misao ... gospodine ... nagle smrti vredna ... Voleo bih da je ujem iz vaih
usta. (Ponudi lekaru aja.)
LEKAR. Bolesni ste... ak i ta oljica vam je suvie teka... Ovaj obini i prljavi ivot
vam je pritisnuo duu, teko vas je ranio... ne umete da ivite, ne umete! ovek je
ovek, pre svega hleba i vina, sve drugo je senka. Ono ubeenje, i tako dalje, sve je
to samo ogrta kakav ogrta, najvie kiobran! I jo neto, ja sam lekar, znate,
pa i za zdravlje je korisno, naroito za varenje, da ovek ponekad, tako, otprilike

svake tri godine, malo nromeni, bolje rei obnovi svoje ubeenje kao to se krv
obnavlja.
JERMAN. Ne, te mudrosti ... nisam bio eljan. Ali ovo mi objasnite, usrdno vas molim:
da, recimo, nisam postupio tako kao to sam postupio ... je li?
LEKAR. Da ste drukije postupili ...
JERMAN. Moete li da mi se zakunete, moete li da mi date pismenu potvrdu da bih
spasao svojoj majci samo jedan dan ta? samo jedan as, samo jedan trenutak
ivota?
LOJZKA (ustane). Ni rei... ne odgovarajte!
LEKAR. ta da kaem. Ako o toj stvari razmislimo...
JERMAN. Samo jedan as? Samo jedan trenutak?
LEKAR. Moguno.
JERMAN. Hvala vam! (Isprati lekara do vrata i vrati se.)
JERMAN (ogrne kaput). Po upnika idem, Lojzka, ostani da je uva!
GENI (ustane). Ispratiu te do upnoga dvora.
JERMAN. Sa mnom na ulicu, sa bezbonikom, pa jo u mraku?
GENI. Na hrianski put. (Jerman i Geni odu.)
LOJZKA (prie pisaem stolu, uzme u ruku hartiju; tiho). Draga moja, pozdravljam
te od srca ... To si ti, pozdrav iz patnji! Tek to se suza osuila...
(Hvastja iz pozadine, sa zaveljajem u ruci.)
LOJZKA (sedi). Odakle ti ... na ovom alosnom mestu.
HVASTJA (prie blie levo i spusti zaveljaj na stolicu). Pomislio sam da putniku vie
znai ljubazna re nego zlatnik, pa sam doao.
LOJZKA. Da tei: ne zameri, duo, to smo te ubili.
HVASTJA. Ljudi koji imaju enu i troje dece ne ubijaju nikoga.
LOJZKA (ustane). Zar postoji srce pod ovim crnim ogrtaem?
HVASTJA (sedne levo). Postojalo je, mislim. Srce i dua i ubeenje i ostalo za
mlade ljude. Neka se omladina zabavlja! Ja sam star i oenjen i imam troje dece.
Ubeenje je kao kajmak gde e ga nai kad mleka nema?

LOJZKA. Zato je bolje da se ovek odrekne kajmaka ... zbog mleka.

HVASTJA. Zaista. Najpre mu se ini sramno, docnije nezgodno, a najzad prirodno.
Kad je ovek oenjen i ima troje dece, tada uvia da je svaka re, pa bila ne znam
kako lepa i gospodska, samo metafora za glavnu re: hleb.
LOJZKA. Gorko je to jevanelje dobrovoljnog ropstva ... Zato iveti?
HVASTJA. Zar pita drvo u samoi zato raste? Raste, naraste, istruli... sam bog zna
zato ga je tamo postavio.
(Jerman i upnik iz pozadine; upnik ide utei preko sobe i ode levo.)
JERMAN. Suvie si rano stigao, ako si doao da kropi.
HVASTJA. Doao sam da ti pruim ruku. Put e biti gorak, treinu bih preao umesto
tebe... samo treinu, jer sam star i iznemogao.
JERMAN. Od srca ti hvala za tu dobronamernu treinu... ali put je jedan i nedeljiv,
kao bog i kao smrt.
HVASTJA. Pomislio sam da e biti na tom putu umoran, gladan i edan, zato sam ti
doneo ponude, skromne ponude, kao to ve mogu da budu ponude iz ruku oveka
koji je osnjen i ima troje dece.
JERMAN. Zahvalan sam ti za ponude, zahvalan i za ljubaznu misao; ali na ovom
putu, iako e biti gorak, nee mi biti potrebno nn sauee ni ponude. Oprosti mi to
sam te vreao kao to su te vreali drugi, tebe i tvoj crpi ogrta. Ali bio sam jo
mlad, pitao sam ljude za veru i cenio ih po jeziku... sad znam da dobrom vinu ne
treba imena. (Stegne mu ruku.)
HVASTJA. A ponude
JERMAN. Stvarno, prijatelju, nisu mi potrebne.
HVASTJA. A o ponudama bih rekao da ovek nikad uvee ne zna da li e ujutru biti
gladan. Bog ti je poslao zlu misao, iz oiju ti gleda; i bog e ti je uzeti u pravi as.
(Pou prema pozadini, Hvastja ode.)
JERMAN. Sad, Lojzka, daj mi jo i ti ruku, obe ruke mi daj.
LOJZKA. Ne urim se, ne bih vie volela da ostanem sama; plaim se ove noi.
JERMAN. Zakljuaj se u sobu, seti se mene pri veernjoj molitvi, pa e se nae misli
sresti na pola puta.

LOJZKA. Ja verujem da due razgovaraju i da se misli pozdravljaju. Sino, neto pre

ponoi, ula sam te. Zajecao si.
JERMAN. I ti si ogrnula kaput i otvorila vrata.
LOJZKA. Da poem tebi. Zatim sam se setila da je blizu pono.
JERMAN. Tada sam, alostan, seo da ti napiem dugaak i gorak oprotaj. Ali tek to
sam te ljubazno pozdravio, odjednom mi je srce postalo lako i veselo. Tako me je
izleila ista pomisao na tebe.
LOJZKA. Jedino iz samoe si me zvao; ali kada govori sa mnom, tvoje se misli kriju.
Kao kakvo blago zakljuava svoju patnju... otkljuaj je vernim oima.
JERMAN. Toliko je daleko iza mene da je jedva i sam prepoznajem. Kao da mi je teret
pao s lea; ne oseam je vie. Nekad sam bio mlad; kad je to bilo? Pre hiljadu
godina, ini mi se. Nekad sam imao majku; nekad sam imao prijatelje; i draganu
sam imao. Nekad je bio ivot preda mnom kao carski drum na suncu. Kad je sve
to prolo? Bog sam zna. Kao da je vetar perce sa dlana odneo bilo je, nema ga
vie. A ni seanja nema vie, ni patnje nema vie; srce je tako pusto i sanjivo da mu
se ak i ne uzdie. Sanjivo je... zar nije slatko to umorno dremanje, kad ovek samo
oi sklopi pa ve vidi eljene snove? Voleo bih da ih ve vidim ... daj ruku!
LOJZKA. Oprata se kao zanavek.
JERMAN. ovek nikad ne zna kad e ga savladati poslednji san... Otpozdravi mi kad
bude ula moj pozdrav!
LOJZKA. Veeras neu ugasiti svetlost; ekau tvoj pozdrav.
JERMAN (stegne joj obe ruke). Idi... neka su bog i srea s tobom!
KALANDER (zakuca i ue u sobu). Ne zameri, gospodine, ali danju bi blenuli u
oveka.
JERMAN. ta ima da kae?
KALANDER. Dve stvari. Onoga sam pronaao to te je ranio. ta emo s njim?
JERMAN. Ba je dobro uinio Hvastja to je doneo ponude. Na, daj mu pleku i
kolae; neka ne zameri to nije dobro pogodio.
KALANDER. To je jedno. A drugo: o praznicima, mislim, da sazovemo zbor.
JERMAN. ta?
KALANDER. Zbor. Proli put nas je bilo troje, sad e nas biti sedam antihrista.

JERMAN. Ja neu vie da uestvujem. Ne bih voleo rav oprotaj. Vidi, spreman sam
za put...daj mi ruku! (Pogleda njegovu ruku.) Kao dve moje! Ta ruka e da kuje
svet... Ne, ja neu vie uestvovati na zborovima. Vi to imate u srcu mladost a u
pesnici mo, vi nastavite! Na vaa plea oslonie se ivot, moja su posustala... star
sam i sanjiv...
KALANDER. Ako ti bude potreban prijatelj, gospodine, ne zaboravi na mene.
JERMAN. Isprati je! Idite! (Pred vratima.) Jo jednom mi daj ruku, Lojzka... stani da ti
pogledam u oi ... za ovaj alosni rastanak ... Idi, i neka ti je srean put! (Lojzka i
Kalander odu.)
JERMAN (ide polako do pisaeg stola i ugasi lampu). Vie bih voleo da me je ugasila
bura dok sam jo goreo ... alosno je zaspati sam u sebi... ugasiti se u praznini, kao
svetlost bez ulja...
(upnik sleva; obojica govore vrlo tiho.)
JERMAN. Hvala. I oprostite to sam vas vreao.
UPNIK. Znate li jo Oena?
JERMAN. Jo bih znao da ga molim.
UPNIK. Molite se veeras.
JERMAN. Vi poznajete takve stvari, sudite ih po bojoj pravdi koja je nepogreiva:
ako sam oveku za trenutak skratio ivot da li je to bio greh?
UPNIK. Bio je greh.
JERMAN. Bilo za trenutak, biLo za hiljadu godina
UPNIK. Bio je greh.
JERMAN. I da je taj ovek bio mom srcu iznad svega drag... da je to bila, recimo,
moja majka...
UPNIK. Kleknite veeras i molite se ... Bog je kao putnik: eljan je ljubazne rei i
vratie je.
JERMAN. I na kraju, gospodine, jo to mi kaite: ako bih sada kleknuo i molio se
UPNIK. Bilo bi vam oproteno.
JERMAN. I taj trenutak bi bio vraen? Moda ak devetostruko?
UPNIK. Bog je milostiv.

JERMAN. A ako bi jezik govorio prazne rei, a u srcu ne bi bilo molitve, ni kajanja
UPNIK. Ne bi vam bilo oproteno.
JERMAN. Bog je strog i pravedan; jezika nee srce trai. (Obojica u pozadini.)
UPNIK. Blagoslov za put! I ako bi vam srcu bilo lake, mogu vam rei: (govori
polako) ono to ste vi uinili, uinio bih i ja, nedostojni sluga boji! (upnik ode.)
JERMAN. I strogi bog je milostiv, kao to je pravedan. (Ide levo; svea svetli iza
zavese.)
JERMAN (u sobi levo). Majko! Samo jedanput jo pogledajte na me, majko! Samo
jednu re jo kaite, samo jednom se nasmeite! (Stanka.) Pred vama kleim,
gledajte, majko; ruke sam sklopio, gledajte, majko! Samo jednu re, samo jedan
pozdrav! (Stanka.) Majko! Uinio sam kako je srce naredilo; lai me niste uili;
moje srce je od vaega srca; a iz srca je misao i re. Majko! Ako naredite da se
molim, moliu se; ako naredite da postim, postiu; ali ne nareujte da ovo srce
kamenom zamenim... (Stanka.) Majko, vaa ruka je u mojoj, ali hladna je i ne mie
se. Milostivi ste bili kad sam greio; sada niste milostivi kad mi je teko radi tueg
greha... Majko, vaa usta gledam o, ne rei, i sam osmeh bi me blagoslovio... o,
majko, vie nego pre eleo bih blagoslova i ljubavi ... bolestan sam i nemoan,
majine rei eljan... o majko, ne mogu na put dok me ne blagoslovite... (Stanka.)
Usta su mirna, oko uti... Ustani, putnie, bez blagoslova!
JERMAN (sleva; uzme sveu, odnese je do pisaeg stola, pogleda na zid gde visi
raspee). Tamo si? Nikad te jo nisam video ... pozdravljam te, Nazareanine, sada
te poznajem, tebe i tvoje srce! ... (Otvori fioku i uzme revolver.) Kome da kaem
zbogom? Ko bi otpozdravio ako bih ga pozdravio?
MAJIN GLAS (iz sobe). Franc!
LOJZKIN GLAS (spolja). Franc!
(Lojzka iz pozadine, ogrnuta kaputom.)
JERMAN. ula si! Duo, devojko, eno! Poimo da nas blagoslovi! (Ode s njom levo.)
KRAJ