Aleister Crowley - Zakon Za Sve

PREVOD KNJIGE
ZAKON JE ZA SVE
ALEISTER CROWLEY
ZAKON JE ZA SVE
Pro{ireni komentari na KNJIGU ZAKONA
Aleister Krouli
Izdato sa Uvodom Izraela Rigardija
SADR@AJ
1.
Telema u devedesetim
Uvod
LIBER LEGIS
Komentari na Liber Legis
Prvi Deo
Drugi Deo
Tre}i Deo
Dodatak
TELEMA U DEVEDESETIM
ini to ti je volja neka ti bude sav zakon
Na dan prole}ne Ravnodnevnice, 1973. godine, u toku poslepodneva, u{ao sam u
svoju sobu za spavanje i rad i zaklju~ao vrata za sobom. U ruci mi je bila mala kopija
LIBER AL VEL LEGIS-a koju mi je jedan prijatelj nabavio u Engleskoj. Kada mi je
predstavljao tu knjigu rekao mi je da je pro~itam lagano i pa`ljivo jer sam je morao
uni{titi posle prvog ~itanja.
Bila je to najsme{nija stvar koju sam ikada ~uo da je rekao, ali nekoliko dana kasnije,
dok sam krstario njenom sadrìnom, nai{ao sam na KOMENTAR, koji je zaista tvrdio
- prou~avanje ove Knjige je zabranjeno. Mudro je uni{titi ovaj primerak nakon prvog
~itanja.
[ta bi ovo moglo zna~iti? [ta bi moglo biti tako opasno u ovoj tanu{noj knjizi da se
~itaocu preporu~uje da je uni{ti Nisam imao nameru da uni{tavam bilo koju knjigu,
a naro~ito ne poklon od jednog dragog prijatelja, ali odvojio sam malo mira da bih
i{~itao knjigu bez prekida.
Ta knjiga je bila potpuna zagonetka za mene. Nisam shvatio nijednu jedinu pojedinost
o kojoj je pisala, ali ona je ipak u meni izazvala takve sna`ne slike da mi je srce divlje
zalupalo, i izbio mi je znoj. Prvo poglavlje je bilo draèsno, gotovo erotsko. Drugo
poglavlje je bilo vi{e filosofsko. No, Tre}e poglavlje je u meni pobudilo takav uàs da
sam odmah po{to sam je pro~itao zalepio sve strane zajedno i zapalio je, pretvoriv{i
knjigu u pepeo. Dok sam gledao kako se stranice lju{te u vatri sve vreme sam se
zapitkivao kakva je vrsta magike bila u toj malenoj knjizi {to me je tako zapla{ila.
Tada shvatih da problem nije bio u knjizi ve} u meni. Moje nesigurnosti i moji
strahovi su bili ono {to sam trebao spaliti a ne tekst knjige, koji me je primorao da se
suo~im sa sobom. U toku jednog sata ova knjiga je nepovratno promenila moj ìvot, i
nisam se smirio dok nisam na{ao drugi primerak.
Moj kolega, Dr. Hajat, imao je sasvim suprotnu reakciju. Njegovo prvo ~itanje je bilo
radosno i ekstati~no iskustvo.On je najzad otkrio Svetu Knjigu koja je dala logi~ki
izraz njegovim li~nim filosofskim i duhovnim aspiracijama. On je odmah uvideo ono
za ~ega bi meni trebalo nekoliko godina da spoznam, tj. da je ta knjiga bila
deklaracija nezavisnosti ljudske du{e, i da je nudila klju~ za oslobo|enje planete.
Knjiga Zakona objavljuje Novo Doba i novu formulu ìvljenja zasnovanu na Istinskoj
Volji (ili prirodi pojedinca). Nema zakona nad ~ini {to ti je volja. Spiritualna formula
robovskih religija Starog Doba je mrtva. Popularnost tzv. pokreta Novog Doba
predstavlja najo~itiji mada najneva`niji pokazatelj da milenijum ra|a potpuno nove i
slobodnije na~ine ìvota, ljubavi i oboàvanja.
Telema je religija, no uspostavljanje potpune slobode pojedinca ~ini je razli~itom od
svih ostalih religioznih sistema. Knjiga Zakona jeste na{ Sveti Spis, ali niko se ne osu|
uje da je tuma~i drugima.
Telema nije samo religija, pa ipak svake godine sve vi{e i vi{e crkava prihvata Zakon.
Telema nije jednostavno Bratski Red ili Magi~ko Dru{tvo, ali ipak i dalje smo
svedoci da mnogi najslavniji Magi~ki Redovi starine prihvataju Zakon Teleme i svoje
rituale reorganizuju u skladu sa njim.
Telema ne vr{i preobra}enje! Pa opet, broj ~lanova telemitskih organizacija {irom
sveta je enormno porastao u poslednjoj deceniji, i hiljade ljudi ponosno sebe naziva
telemitima.
Kao {to bi uveliko mnogi ljudi hteli da misle, sve to nije rezultat neke zavere ili
armije dobro disciplinovanih fanatika. (Telemiti po prirodi nisu dobri u sprovo|enju
naredbi). To je pre rezultat samog Novog Doba, Doba Krunisanog i Osvajaju}eg
Deteta. Potvrda za tu tvrdnju se ne moè na}i u broju novih telemitskih crkava ili
magi~kih organizacija. Pravi telemitski barometar ogleda se u izaziva~kim pogledima
dana{nje dece Novog eona koja precizno vide kroz glupost i licemerje propadaju}ih
autoriteta i institucija.
Na{e vreme je sada, kada je priroda u stanju da podnese vi{e genija nego ikada pre.
Ovo je vreme za mlade, ~ija buntovni~ka priroda govori u prilog ljubavi ~oveka.
Religiozni sistemi, koji su prethodili Telemi, najve}im delom su bili upereni protiv
ÔVEKA. To se najvi{e vidi po njihovoj borbi protiv nauke, koja je metod i sila koja
omogu}ava ôveku da preuzme kontrolu nad sopstvenim ìvotom. Nauka ili znanje je
neprijatelj svih robovskih religija. Njeno temeljno stanovi{te je neposlu{nost dogmi i
tradiciji. Istinska nauka o Volji jeste Telema. Ona je izraz eksperimentisanja i
revidiranja koje buntovni~ka i reakcionarna omladina dana{njice smatra svojim nasle|
em.
Mi, stariji telemiti, ovde smo da bi pomogli omladini da prozre laì ropstva, a naro~ito
one koje su ispleli akademici i profesionalci. Ni roditelji a ni vlasti ne mogu vi{e
zaustaviti Telemu, ali mladi ljudi jo{ uvek traè vo|stvo me|u "obrazovanima" i
"znalcima". Na{ savet mladima je da nikada ne veruju nikom ko ìvi kao konformista.
Nikad ne verujte nekom sa name{tenjem ili titulom. Zapravo, ako ste dovoljno hrabri
da izvodite sami svoje vlastite eksperimente, nema potrebe da verujete bilo kome.
Telema je uvek rezultat vr{enja vlastitog posla.
Ljubav je zakon, ljubav u skladu s voljom.
Lon Milo DuQuette i Cristopher S. Hyatt, Dr. Phil.
Los Angeles, Kalifornija, 1991. g. e. v.
U SPOMEN ALEISTERU CROWLEY-JU
Godine 1920., Aleister Krouli je osnovao svoj Manastir Teleme u selu êfalu, na
Siciliji. Tamo je napisao svoj komentar na Knjigu Zakona. To umnogome predstavlja
najzna~ajniji i najmo}niji dokument koji je on ikada napisao. U komentaru je prvi put
zabeleìo, donekle iscrpno, svoje osnovne stavove po pitanjima seksa i ljubavi. Nikad
pre toga on nije preduzeo ni{ta sli~no. Istina, tu i tamo su postojali neki pojedina~ni
izleti u doti~ne teme, ali neki op{irniji opis doktrine koja mu je, u neku ruku, bila
prirasla za srce, nekako je stalno izmicao, uprkos njegovoj opse`noj knjièvnoj
produkciji.
I.
U svojoj knjizi Magika bez suza (St. Paul: Llewellyn publications, 1971.), Krouli je
dao dosta va`nih, iako kratkih napomena o trojstvu seksa, droge i religije. Njegov
komentar je u stvari sistematska razrada sva tri predmeta, uz temu nasilja, koje je tek
u skorije vreme izbilo na naslovne strane u ~itavoj zemlji. Na primer, pi{u}i o seksu,
Krouli s ushi}enjem pi{e:
Mi telemiti nismo robovi ljubavi. "Ljubav u skladu s voljom" je Zakon. Mi odbijamo
da posmatramo Ljubav kao ne{to sramotno i poniàvaju}e, kao rizik za telo i du{u.
Mi ne èlimo da je prihvatimo kao predaju boànskog animalnom; za nas ona je
sredstvo pomo}u koga se ìvotinja moè pretvoriti u Krilatu Sfingu, koja }e uzneti
~oveka visoko, u Stani{te Bogova.
Na{a dana{nja stanovi{ta o seksu, koja je on neprestano napadao, iracionalna su.
Vrhovni Sud Sjedinjenih Dràva definisao je pornografiju na takav na~in da se pisanje
o seksu i seksualnom aktu moè odobriti samo ukoliko ono ne pobu|uje lascivna ili
seksualna ose}anja. Pisano delo mora biti podre|eno diktatima op{tedru{tvenog
zna~aja i umetni~kog ukusa, {to je u osnovi seksualno - negativno gledi{te. Takvo
pravno re{enje li~i na izreku da je za jednog pisca zakonski obavezno da opisuje
gurmansku hranu ili kvalitetnu kuhinju, a da pri tom ne sme da mu stimuli{e ili da
izaziva vodu na usta, odnosno da pisac moè opisivati lepotu gr~kih ostrva i ~istotu
neba i vazduha, ali jedino na taj na~in da nijednog ~itaoca ne obuzme èlja da tamo
otputuje. Ni{ta od ovoga nema nikakvog smisla. Ako bi neka èna ~itala neki modni
magazin koji opisuje nove haljine, a ne bi osetila da treba da kupi novu garderobu, u
tom slu~aju napis u magazinu sasvim o~ito ne bi uspeo da postigne efekat, i magazin
bi propao.
Mladi savremeni pisac, Mark Gercon, nedavno je napisao da je najizrazitija
karakteristika buntovni{tva mladih ljudi protiv seksualnih shvatanja odraslih
verovatno prakti~no totalno odbacivanje tradicije od strane mnogih iz njegove
generacije. On dalje nastavlja, da ljude iz te generacije karakteri{u njihova psiholo{ka
opredeljenost, potreba da budu uklju~eni, kao i svest da bit ìvota ~ine me|uljudski
odnosi. On ose}a da prihvatanje sada{njih dru{tvenih vrednosti vodi emocionalnoj
izolaciji. Stoga nije neobi~no da mnogo mladih ljudi sa takvim ogor~enjem reaguju
na dru{tvom uslovljenu seksualnu frustraciju. âk je i brak, koji dru{tvo nudi kao
odgovor na njihove probleme, na udaru kritike. Brak, kako sada izgleda, te{ko da
moè biti taj odgovor.
U pogledu slede}e teme, droge, Krouli u svom komentaru propoveda:
Zato oni (puritanski robovi) beè u alkohol i droge, kao u anesteti~ka sredstva u
hirur{koj operaciji introspekcije.
@udnju za tim stvarima uzrokuje unutra{nja muka, koju njihova upotreba otkriva
ropskim du{ama. Ako ste istinski slobodni, moète uzeti kokain isto tako jednostavno
kao i solicu. Ne postoji bolji grubi test karaktera nego {to je njegov stav prema
drogama. Ako je ~ovek jednostavan, neustra{iv, ìvahan, on je u redu; ne}e postati
rob. Ali ako se boji, on je ve} rob. Neka svi na svetu uzimaju opijum, ha{i{, i ostale
droge; oni koji su skloni njihovoj zloupotrebi bolje da su mrtvi.
Ovo moè, ali i ne mora biti valjano rasu|ivanje. Marihuana, i mo`da lizergi~na
kiselina (LSD), mogu se uzeti bez opasnosti od fizi~ke zavisnosti. Ovo rasu|ivanje
malo vredi u slu~aju heroina i morfina. înjenice su isuvi{e o~igledne u dru{tvenom
rasulu dana{njice. Sam Krouli se nekoliko godina pred kraj svog ìvota borio da se
oslobodi zavisnosti od heroina, ali bez uspeha. Heroin mu je prvobitno prepisao jedan
lekar, 1919. god., radi le~enja bronhijalne astme. Mnogo toga napisanog u
prethodnom odlomku moralo bi biti odba~eno kao beseda koja dobro zvu~i, a ne
~injenica, koju je Krouli napisao za vreme svog sopstvenog trovanja heroinom.
Uporedite jo{ jednom ovo sa nekim Gerconovim razmi{ljanjima na istu temu.
Njegovu knjigu îtav svet bdi (Njujork, Paperback Library, 1970.) trebalo bi ~itati kao
dodatak Kroulijevom komentaru.
Dana{nja reakcija na popularne psihedeli~ne droge na Zapadu ukazuje da ~ovek
ose}a kako on, dok nije po~eo da koristi te droge nije bio svestan vlastitog ìvota u
celosti. Kumulativni efekat psihedeli~ne egzaltacije jeste doìvljaj ve}e svesnosti
(drugim re~ima, ve}e otvorenosti i sklonosti za opaànjem) lepote kao sastavnog dela
ìvota. Op{ta reakcija je da uìvalac droge shvata da, uprkos luksuzu, udobnosti i
preimu}stvima moderne kulture, njeni u~esnici propu{taju veliki deo ~ari i
zadovoljstava koje bi mogli iskusiti.
Prema narko-ideologiji, unutarnji psihi~ki svet postaje senzitivniji, sli~niji ~ulima.
Pokloniku je jasno da mentalne asocijacije bivaju oslobo|ene prinuda koje im name}u
kulturni obrasci. Se}anja i ose}anja, obi~no potisnuta, bivaju oslobo|ena.
Univerzitetska generacija koristi droge kao sredstva za unapre|ivanje samo-analize,
koja je namenjena da iskoreni samouni{tavaju}e engrame {to ih je ostavilo masovno
dru{tvo.
Religija se u Kroulijevom komentaru razmatra na slede}i na~in:
Ne treba da postoje neki propisani hramovi za Nuit i Hadita, jer oni su neizmerljivi i
apsolutni. Stoga na{a religija, za narod, predstavlja Kult Sunca, koji je na{a posebna
zvezda Tela Nuite, od koga, u najstroèm nau~nom smislu, poti~e ova zemlja,
smrznuta iskra Njega, kao i ~itava na{a Svetlost i @ivot. Njegov namesnik i
predstavnik u animalnom svetu je Njegov srodni~ki simbol Falus, koji predstavlja
Ljubav i Slobodu. Ra-Hoor-Khuit, poput svih pravih Bogova, otuda ozna~ava
solarno-fali~ko boànstvo...
Svi ~inovi koji pobu|uju boànsko u ~oveku pogodni su za ritual invokacije.
Religija, po shvatanju bednog puritanca, sasvim je suprotna od svega toga. On-ono
kao da èli da ubije svoju du{u zabranjuju}i tako svaki na~in njenog izraàvanja, i
svaku praksu koja je moè nagnati da se izrazi. Do |avola sa tim Verbotenizmom!
Konkretno, neka pokrenem sve mu{karce i sve ène, zbog toga {to su oni Zvezde!
Pazite dobro na ovaj sveti stih!
Istinska Religija je, u izvesnom smislu, opijanje. Na mnogim mestima se kaè da
opijamo ono najunutarnjije, a ne najspoljnije; ja, me|utim, smatram da bi re~ "vino"
trebalo uzeti u njegovom naj{irem smislu, u zna~enju onoga {to otvara du{u. Klima,
zemlji{te i rasa menjaju uslove; svaki mu{karac ili èna moraju prona}i i izabrati
pravi oblik opijanja. Tako ha{i{ u ovom ili onom obliku izgleda da odgovara
muslimanima, idu}i sa suvom, vrelom klimom; opijum je u redu za Mongole; viski za
tvrdokorni temperament i vla`nu i hladnu klimu [kota...
Religiozna ekstaza je nu`nost za ljudsku du{u. Tamo gde se ona postiè uz pomo}
misti~nih praksi, direktno, kao {to bi i trebalo, ljudi nemaju potrebu za zamenom...
Krouli bi ovome dodao da je ~ista vodka idealna za mani~no-depresivne Ruse, za
njihove ledeno-hladne klimatske uslove, a rum pogodan za podru~je Kariba i
Polinezije.
Samo po sebi se razume da Krouli pi{e direktno za dana{nju mlade`. Ovaj komentar
mora biti suprotstavljen Gerconovoj kritici religije, onako kako se ona vr{i danas u
Americi.
Religija u ameri~kom dru{tvu, kao {to ose}a Gercon, po~ela je da bude u tolikoj meri
licemerna, da mladi ljudi smatraju da mogu dobiti vi{e ako se okrenu religijama
drugih kultura. Bog kakvog ga odrasli prikazuju ovoj generaciji nema dubine u sebi.
To je Bog koga su roditeljima podarili njihovi roditelji, pre njih, koji su stupili na
scenu sa fundamentalizmom devetnaestog veka. Me|utim Bog koji je dat roditeljima
te generacije u vreme njihovog detinjstva nije se uspeo uklopiti u ameri~ko dru{tvo
posle drugog svetskog rata. Iako veliki deo roditelja nije bio sposoban da odbaci
religiozna ube|enja svog detinjstva, na neki na~in se mogao potruditi da uskladi svoje
socijalno pona{anje sa sekularnom, potro{a~ki-presti`no usmerenom kulturom 50.-tih
i 60.-tih godina. Ova generacija je uo~ila i odbacila ambivalentnost religioznih
vrednosti odraslih, u liku njihovih roditelja.
Isto tako, u odnosu na nasilje, Krouli slikovito izraàva svoje mi{ljenje ovako:
Borite se! Borite se kao dèntlmeni, bezazleno, jer borba je najbolja igra na svetu, a
ljubav druga po redu! Ne kleve}ite svog neprijatelja, kao {to bi novine èlele da
radite; samo ga ubijte, i onda sahranite uz sve po~asti. Nemojte stalno vikati "Faul"
kao neki petorazredni bokser. Ne hvali{ite se! Ne kme~ite. Ako ste dole, ustanite i
udarite ponovo! Borbe takvog tipa stvaraju brza prijateljstva.
Da li je Krouli bio spreman da se i sam tako bori - umesto da samo propoveda borbu!
Du` drugog poglavlja ovih komentara, i samo mestimi~no u tre}em, pojavljuje se
ponovo tema, zapravo horsko ponavljanje u refrenu "Hri{}ane lavovima". On ovde
izraàva svoj krajnji prezir prema hri{}anstvu u svim njegovim vidovima, prezir koji
poti~e iz njegovog rano ispoljenog revolta prema ekstremnom fundamentalizmu
Plimutske Bra}e, vere njegovih roditelja. "Moja prva primedba Hri{}anstvu", pi{e on
ovde, "odnosi se na Isusa koji je "blag, pokoran i neàn", pacifista, ube|eni protivnik
rata, Tolstojevac, pasivni buntovnik."
Svaki put iznova, on nastoji, mada uzdràno, da napravi izuzetak spominju}i katolike
u latinskim zemljama, ose}aju}i da su oni su{tinski bili pagani po svom pogledu na
svet, da bi samo nekoliko pasusa dalje opovrgao svoje mi{ljenje. Protestanti svih
usmerenja potpadaju pod njegovu osudu bacanja lavovima. Jevreji su, tako|e,
otvoreno osu|eni, iako on u jednom odeljku tu svoju kritiku ograni~ava na Jevreje ro|
ene u Americi. O~igledno da oni nisu dovoljno borbeni da bi odgovarali njegovim
standardima. Krouli nije ìveo dovoljno dugo da bi bio svedok {a~ice Izraelaca koji se
nose sa arapskim nacijama u svom okruènju, {to broje na milione. Iako Liber Legis
blago prekoreva muslimane, Krouli jo{ zadràva svoje duboko po{tovanje prema,
nazovimo je tako, muèvnosti Arapa, njihovoj hrabrosti i okrutnosti. Mogu}e je da su
njegova homoseksualna iskustva u Sahari sna`no uticala na ovakav njegov stav prema
njima.
Isto tako, humor predstavljen na ovim stranicama ima u sebi neke veli~anstvenosti,
ako ne i razuzdanosti. Iz karaktera napomena te{ko je prosuditi da li je on nameran, ili
pak nenameran. No, njegovo slavljenje @ene - {to }e delom zadovoljiti savremeni
feministi~ki pokret, a istovremeno ga i uàsnuti - tako je ujedno i prekomerno
komi~no i re~ito, da bi ono trebalo da postane klasika engleskog jezika, koja bi se
mogla koristiti kad god je potrebno govoriti o "lep{em polu". U prvom od tekstova
ove vrste stoji:
Otuda zahtev da èna bude "~ista", skromna, ne`na, estetski lepa i visokog morala,
eteri~na i neiskusna, a ipak je u stvari poznaju kao lascivnu, bestidnu, prosta~ku,
ru`nih telesnih crta, beskrupuloznu, nepodno{ljivo surovu, i fizi~ki i mentalno.
Reklame za "{tit - haljine", parfeme, kozmetiku, preparate protiv znojenja, kao i
"tretmane za negu lepote" otkrivaju ènsku prirodu onako kako je jasnim pogledima
vide oni koji bi izgubili novac ako je lo{e procene; a oni se prezrivo opiru ~itanju tih
reklama. Njene mentalne i moralne karakteristike su one koje sre}emo kod papige i
majmuna. Njena fiziologija i patologija su nepojmljivo odvratne, one su nezdrava
baru{tina ne~istote.
Njen ~edni ìvot je ìvot bolesnog majmuna, njen seksualni ìvot ìvot pijane krma~e,
a ceo ìvot ène kao majke svodi se na nateklu vre}u i otromboljena vimena.
Nasuprot ovom stoji slede}i tekst:
Nisi ti samo @ena, zakleta cilju koji nije tvoj sopstveni; ti si sama zvezda, i u sebi ti si
cilj za sebe. Nisi ti samo majka ljudi, ili kurva njihova; robinja njihovim potrebama za
@ivotom i Ljubavi, ne u~estvuju}i u njihovoj Svetlosti i Slobodi; {tavi{e, ti si i
Majka i Kurva u ime tvog vlastitog zadovoljstva; Re~ koju kazujem Mu{karcu
kazujem jednako i tebi: îni {to ti je volja neka ti bude sav zakon!...
Postoji krik na nepoznatom jeziku. On se razleè hramom univerzuma; u jednoj
njegovoj re~i je smrt I ekstaza, I tvoj naziv ~asti, o ti, koja si sama sebi
Prvosve{tenica, Proro~ica, Carica, Boginja ~ije ime zna~i majka I kurva!
Me|utim, (a to je najva`niji zaklju~ak), svako ko je dovde gajio neke sumnje ili pak
predrasude u pogledu toga {ta je Alister Krouli zastupao u vezi ovih pitanja i samog
njegovog ìvota, morao bi tu sada na}i izvesno apsolutno razja{njenje. Ako ni zbog
~ega drugog, njegovi komentari koji izlaù njegovu ìvotnu filosofiju predstavljaju
zna~ajno obele`je Kroulijeve knjièvne i spiritualne karijere.
Mudro je imati na umu da je Krouli postao punoletan krajem pro{log veka, kada su
mnogi veoma dobri umovi, ali i mnogi diletanti, napadali ure|enje Velike Britanije.
Tamo je ono bilo predstavljeno kraljicom Viktorijom, koju su mnogi smatrali
poslednjim trezvenim bastionom hri{}anskog morala i reda.
Do tog doba jo{ uvek nije bilo psihoanaliti~ke literature koja bi otkrila kakva
vulkanska sila i vatra gori u dubinama ljudskog nesvesnog. Frojd je po~eo da pi{e,
mada uzdràno i kolebljivo, 1895., i to samo na nema~kom. Bilo je potrebno mnogo
godina da se njegove eksplozivne i razorne ideje infiltriraju u druge evropske jezike,
uklju~uju}i i engleski, i dopru do inteligencije.
Dotad je ser Ri~ard Barton ve} bio preveo Arapske No}i. Knjiga je sadràvala dosta
u~enih fusnota, kao i poduì dodatak, uglavnom o geografiji i distribuciji
homoseksualnih praksi. U prilogu je bilo nekoliko drugih smelih i originalnih ideja,
predstavljenih preko @ute Knjige i sli~nih knjièvnih poduhvata.
Me|utim, nije bilo jasnog opisa niti kona~ne formulacije op{te vere u seksualno
oslobo|enje, izuzev idealisti~kih napisa tek nekolicine njih. âk i 1904. god., kada je
Knjiga Zakona trebala da se pojavi, Evropa i Amerika su jo{ uvek bile vezane te{kim
~eli~nim lancima judeo-hri{}anskog morala. Bog nije bio mrtav - ne jo{ - uprkos
Ni~eovim maksimalnim poku{ajima da ga sahrani. Isto tako, velika ve}ina te
generacije nije napravila nikakav slo`ni korak da postoje}e moralne i dru{tvene
sisteme baci u staro gvo`|e. Istina je da je ba{ pred II. svetski rat postojao
rasprostranjen pacifisti~ki pokret, no on je bio gotovo sasvim okon~an nema~kom
invazijom Poljske i japanskim vazdu{nim napadom na Perl Harbur. Tada{nja
generacija je, me|utim, bila samo pacifisti~ka, i nije nameravala da formuli{e bilo
kakav koncept totalnog odbacivanja svog dru{tva, uklju~uju}i njegove korene i
temelje.
Tek poslednjih godina, sa pojavom sada{nje generacije - i belaca i crnaca podjednako
- potomaka Bit generacije, ti savremeni standardi su uspe{no osporeni i sada su u
opasnosti da budu odba~eni. Seksualna Revolucija i druge pravovremene i zna~ajne
knjige koje je napisao Vilhelm Rajh 30-tih i ranih 40-tih godina ovog veka o~ito su
se, dobrim delom, bavile ovim izazovom. On je zaista bio pionir u oblasti ovog
velikog socijalnog anga`mana, a i danas je uveliko ~itan.
Oldos Haksli se moè smatrati predvodnikom moderne parade, svojom malenom
knjigom Vrata Percepcije, napisanoj nakon njegovog iskustva s meskalinom. Ta
knjiga i iskustvo naduga~ko i na{iroko su pokazali svetu da su utvr|eni i
konvencionalni stavovi o op{tem na~inu ìvota proizvoljni i da bi oni mogli biti
transcendirani u ~ulno i umno pro{iruju}e iskustvo, inicirano putem odre|enih droga.
Puno drugih pisaca je, ruku na srce, pisalo o tome dosta pre pojave Hakslija i njegove
knjige. De Kvinsi, Ladlou, Bodler, i mnogi drugi su vr{ili eksperimente sa
psihedeli~nim drogama. (Vidi Dokumenti o Marihuani, ured. Dejvid Solomon;
Njujork, Signit Buks, 1966.). Ipak, nijedan od tih ljudi izgleda da nije izvr{io tako
zna~ajan uticaj na javno mnjenje kao Oldos Haksli.
Ja sam sklon da prihvatim stav da je, pre nego {to su Liri, Olport i Mecner zapo~eli
javno svoje eksperimente sa psihedeli~nim drogama, zaradiv{i time isklju~enje sa
Harvardskog univerziteta 60-tih godina, tada ve} bio za~et prividno miran, ali
neverovatno mo}an pokret, koji se pro{irio ne samo na Sjedinjene Dràve, nego i na
celu Evropu, i u su{tini na ceo svet. Mada se ne moramo slagati sa lepr{avim
sloganom "Uklju~i se, podesi, i ostavi", Liri ipak zasluùje velike pohvale za svoje
herojske napore {to je izneo nepopularne ~injenice o obrednoj upotrebi droga,
nezavisno od toga koji su bili njegovi motivi.
Izgleda da se on, vi{e nego bilo ko drugi, pribliìo stavovima Alistera Kroulija,
gotovo do identi~nosti. Ne tako davno, ja sam napravio neka pore|enja ove dvojice u
delu Valjaj taj kamen (St. Pol, Minesota, Llewellyn Publications, 1969.). Zaista, dok
sam ~itao Lirijev intervju sa jednim od urednika ~asopisa Plejboj, pre nekoliko
godina, izgledalo mi je kao da ~ujem obrise Kroulijevog govora pre pola veka. U tom
intervjuu Liri je izloìo ne samo mogu}nosti transcendentalnog iskustva upotrebom
marihuane i drugih droga, ve} tako|e i njihovu tendenciju da oslobode seksualne
nagone i ose}anja, {to je bio razlog, po mom mi{ljenju, za otpor od strane dru{tvenog
poretka.
Ne bi trebalo u ovome da se shvati kao da ja odobravam nediskriminativnu upotrebu
droga - svakako ne onih droga koje su ozna~ene kao "tvrdi" narkotici. [to se toga ti~e,
te droge sigurno nisu namenjene da bi se mladi ljudi njima igrali, kao ni stariji.
Inteligentna upoznatost sa na~inom upotrebe, svrhom i farmako-dinamikom
psihedeli~nih sredstava jo{ uvek je zadràna za one dovoljno stare da bi ih koristili
ozbiljno. Ina~e, to moè rezultirati velikim i narastaju}im brojem psihoti~nih slomova
- dovoljno te{kim u ovo vreme - koji proizlaze iz spontanih erupcija iz nesvesne
psihe, ~ije granice su nehajno otvorene neznala~kim petljanjem. Opasnosti su
dovoljno stvarne, i potreba da iste budu ocenjene, ali tako|e i potreba da se izvr{i
procena psiholo{ke stabilnosti korisnika. Sa takvim znanjem i sa odgovaraju}im (tj.
obu~enim ili profesionalnim) nadzorom, eksperimenti se mogu izvesti sa ciljem da se
odredi koliko duboku samospoznaju i percepciju je mogu}e ostvariti.
Ja ne pori~em ~injenicu da je savremena upotreba droga uzrokovala mnogo
katastrofa. Skepticima preporu~ujem da posete neku od mentalnih bolnica. Uveren
sam da mora biti na hiljade neobave{tenih korisnika koji su pali u psihi~ku katastrofu.
Oni su osu|eni da budu mnogi koji su, iz ovog ili onog razloga postali `rtve pobune.
To je cena koja na àlost mora da se plati.
Ako su marihuana i lizergi~na kiselina, sa nesre}ama koje ih prate, sredstva za
otvaranje ~itave nove generacije "kultu okultnog", kako je to jednom prilikom nazvao
Rolo Mej, onda je to odista vrlo niska cena koja se mora platiti. Razmotri}u ovde
Kroulijevo gledi{te. Ako su neki ljudi savladani, i ako umru, ili budu ubijeni, u tom
slu~aju su oni prosto gotovi za ovu inkarnaciju, i slobodni su da nastave svoju borbu
za slobodu u narednom ìvotu. Ljudski razvoj se mora sagledati ne samo sa aspekta
ovde i sada, {to je sasvim bitno, ve} isto tako i sub species eternitatis.
Nikada duh nije ro|en,
Duha vi{e nikad biti ne}e.
Nikad je bilo doba kada toga nije bilo,
Kraj i po~etak su samo sni.
Nero|en, nesmrtan i nepromenljiv
Ostaje duh zanavek;
Smrt ga nije nimalo dotakla,
Ipak, mrtav se ~ini njegov dom!
Ser Edvard Arnold
Nebeska Pesma
Vredi citirati direktno odlomak iz dela îtav svet bdi, jer mladi autor u vezi sa tim ima
da doda ne{to od najve}e va`nosti:
Marihuana nije prona|ena 1965. Ona je prastara. âk i u Americi ona je decenijama
kori{}ena u gradskim subkulturama i u ruralnim podru~jima, gde ina~e divlje raste.
Jedina stvar koja je nova jeste veli~ina otu|enja u beloj, srednjoj klasi, obrazovanoj
omladini i njihovoj otvorenosti prema blagodetima koje duvanje trave daje.
Veliki deo nedavne èstoke kritike marihuane rezultat je ne nekog novog i ta~nijeg
istraìvanja, ve} pre {irenja njene upotrebe u "konvencionalno" dru{tvo...
Nesvesni karaktera mlade kulture, ve}ina starijih smatra da je popularnost marihuane
isto tako prolazna kao i ona nekog novog plesa. "Ah, ta deca!" - jedna starija gospo|a
mi je doviknula. "Svakih nekoliko meseci neki novi ples, ili nova muzi~ka grupa. A
sada i droge. Hirovi su prolazni, ali neki od njih su opasni." Ova gospo|a je mislila da
su droge ne{to {to se upravo sada svidelo deci. Samodopadni matorci sede negde u
pozadini i ~ekaju da trava izbledi poput hula hopa.
Ono {to pla{i je ~injenica kako jadno pripadnici te starije generacije tuma~e znakove
njihove vlastite kulture. Marihuana je vi{e od jednog prolaznog hira (tj. dima
cigarete), ona je element mlade kulture koji je pustio korenje u tlu psiholo{kog otu|
enja sada{nje generacije. Biljka se ne moè iskoreniti sve dok se duboko korenje
nezadovoljstva ne prepozna. Upotreba droge se ne}e smanjiti dok god raste otu|enje u
kulturi mladih.
Pre nego {to napustimo ovu temu o drogama, usmeri}emo na{u pa`nju na neka
istraìvanja Dr. Dona Vilsona, koji je 3 godine radio kao zatvorski psiholog u Fort
Livenvortu. Kao rezultat svog iskustva, on je napisao popularnu knjigu Mojih {est
zatvorenika, ali, neka od njegovih pronicljivih zapaànja i zaklju~aka su, izgleda,
pro{la potpuno nezapaèno tokom protekle dve decenije. Na primer, on je napisao
slede}e: "Fizi~ka {teta koju nanose fenobarbitolna jedinjenja je podmuklija i ve}eg je
obima od one od strane opasnih droga o kojima se vode rasprave." [to se ti~e, pak,
zavisnosti od marihuane, on je jo{ davne 1952. napisao:
Korisnici koji pripadaju vi{oj i srednjoj klasi iz oblasti medicine, poslovodstva, prava,
tehnike, prosvete i pozori{ne umetnosti uzimaju oprezno, paze na svoje zdravlje, ne
pokazuju nijedan od simptoma zavisnosti, i gotovo nikad nisu otkriveni niti uhap{eni.
Tvrdnje koje se odnose na ove korisnike iz visoke klase zasnovane su na li~nim
posmatranjima, dok su istraìvanja koja su vr{ena masovno uveliko optere}ena
ljudima koji su na pogre{noj strani, i koji su neprilago|eni, nespretni i nepodesni za
ìvot i stres.
U prirodi stvari je da divovska kretanja u jednom smeru obi~no prate kretanja u
obrnutom smeru. U stvari, mi smo ve} o~evici po~etka onoga {to bi moglo biti
opse`na reakcija na uìvanje droga, bunt mladih, studentske demonstracije i crno
nasilje. Izgleda kao da }e ve}ina savremenih progresivnih pokreta biti odba~ena i
zamenjena najkonzervativnijim trendovima. Isto tako je prirodno da nakon ove
reakcije usledi njena suprotnost. U dogledno vreme, me|utim, posta}e o~igledno kako
je mali razvoj bio prisutan u ovim njihanjima klatna. No, to se ne moè razjasniti za
nekoliko stotina godina, barem dok novi eon zaista ne zaìvi. Mi se nalazimo tek u
uvodnoj fazi ere Akvarijusa, i po svoj prilici predstoji nam prili~no nestabilnosti pre
nego {to na povr{inu izbiju osnovne karakteristike eona.
Sve vi{e i vi{e dokaza se pojavljuje da bi se potvrdilo sveobuhvatno otu|enje izme|u
konvencionalnog dru{tva, tj. dru{tvenog poretka, i mlade generacije. [to je bolje
obrazovanje mladih, to otu|enje izgleda da zahvata {ire razmere. Drugim re~ima, ova
generacija se ne uklapa u dru{tvo kakvo nam je poznato. Njihovi ciljevi, ideali i
standardi malo li~e na one koji su op{te prihva}eni. Biti otu|en, kaè Gercon, sigurno
ne podrazumeva sedenje na ivi~njaku trotoara, bosonog, negde na ve~ernjem
striptizu, lica zaraslog u bradu, sa brojanicama oko vrata, i dòintom marihuane koja
visi iz ugla usana. Biti otu|en zna~i biti nezadovoljan onim vidom li~nog izraza i
ìvotnog iskustva kakve na{a kultura priznaje i o~ekuje. Broj potencijalno otu|enih
mladih daleko prevazilazi procene koje navode stariji, iza kojih se oni kriju od istine.
Za njih je, stoga, Krouli napisao svoje komentare. Oni su rani predstavnici
akvarijanskog doba, eona novog, okrunjenog i osvajaju}eg deteta Horusa, Boga
Novog eona. Oni su deca ljubavi, koja su, istovremeno, naprasita, ratoborna i
dvopolna. Jedan od najrasprostranjenijih modernih viceva odnosi se na razliku izme|u
dva pola koja je postala tako tanka da prepoznavanje na prvi pogled izgleda
nemogu}e. Neki mladi par dolazi kod ginekologa. Oboje imaju dugu kosu, glatku,
devoja~ku koù i lice, i nose naki}ene ko`njake i izlizane plave farmerice. Doktor, ne
èle}i da ih dovede u neugodan poloàj, pitaju}i ko je od njih devojka, umesto toga
upita: "Ko od vas dvoje ima menstrualni ciklus?" Oni, zbunjeni, odgovori{e u isti
glas: "Oh, pa mi vozimo Honde!"
Jedna od Kroulijevih ideja koju je on naj~e{}e izlagao, bila je da, kako godine budu
napredovale prema ovom novom dobu, sve vi{e i vi{e ljudi }e dolaziti u sada{nju
inkarnaciju sa biseksualnim karakteristikama. Oni }e biti dvopolni. Nisam o~ekivao
da }u sam biti svedok potvrde ove izjave, tako skoro kao {to se to desilo.
Na primer, homoseksualci koji su se ranije dobro skrivali od javnosti sada se
pojavljuju u punom svetlu. Konkretno, mislim na Los An|eles, gde grupa za oslobo|
enje homoseksualaca otvoreno istupa, no isti je slu~aj ma gde drugde. Odràno je
nekoliko masovnih demonstracija, a javni proglasi su regularno publikovani, navode}i
njihove sastanke i pozivaju}i sve da vide i uzmu u~e{}e. Provokacije od strane
policije su jo{ uvek prisutne, ali one se smanjuju, i u dogledno vreme mora}e sasvim
prestati. Vrlo je verovatno da }e se njihov broj zna~ajno pove}avati, onako kako oni,
koji su ranije bili na oprezu i u strahu, budu izlazili iz tajnosti. Sada{nji zakoni koji
tretiraju homoseksualizam mora}e da se izmene, ili da se povuku, kao {to je ve} ura|
eno u Velikoj Britaniji.
@ene homoseksualci, lezbijke, tako|e prolaze kroz sli~an preobraàj. Prakti~no cela
prednja strana jednog broja Sandi Tajmsa u Los An|elesu nedavno je bila ustupljena za
raspravu o lezbijkama, njihovim osobinama i problemima u modernom dru{tvu. Ono
{to je posebno interesantno u ovom kontekstu jeste rastu}e isticanje ~injenice da
seksualni devijant nije bolestan, ili bar ne bolesniji od prose~nog heteroseksualca u
na{em dru{tvu. Oni me|u nama, koji su zadràli nepromenjen psihoanaliti~ki stav
prema homoseksualnosti, mu{koj ili ènskoj svejedno, skloni su da homoseksualnost
pripi{u osnovnim dinami~kim faktorima i konfliktima u detinjstvu. Takvo je bilo
moje gledi{te, koje sam izrazio u delu Oko u trouglu, izdatom od "Llewellyn
Publications" 1970. mada sam ga usvojio oko 1965. Ovo stanovi{te ima danas sve
manje i manje podr{ke i smatram da je njegova promena zdrava.
"Vi ste protiv puka, o moji izabrani." Obi~an ~ovek je branilac obi~nosti. Odnedavno
je za ovu vrstu ljudi skovan nov naziv. Rodèr Prajs je napisao svoju novu knjigu ~iji
je naslov Velika
Revolucija (Njujork, "Random House", 1970.).
Autor knjige daje sliku Rulje - ljudi mase, homo normalisa, tako prezrivo nazvanih od
strane Rajha, ~ime su dobili svoj adekvatan naziv kao dinami~ka dru{tvena sila.
Budu}i da se njihov broj stalno nagomilava, i da po prvi put oni mogu uìvati u
izobilju, oni poku{avaju da jo{ vi{e nametnu svoje ideje i stavove celokupnoj
populaciji. Ukus masa vlada svetom.
Ako je to zaista slu~aj, tada }e evidentno u ovim prelaznim stadijumima Novog eona
biti izvesna pojava velikih nemira i nereda u svetu, bar u prvim godinama. Knjiga
Zakona je, kao {to je napred citirano, nepokolebljivo protiv zakona rulje. U
predstoje}im godinama bi}emo svedoci mno{tva poreme}aja, kao rezultat njihovog
lo{eg ukusa u dru{tvenoj organizaciji, religiji i politici, koji prvo postepeno raste a
zatim opada.
Sredinu pedesetih godina obeleìle su teorije i raspoloènja da je revolucija u
dru{tvenoj misli zakasnila. Me|utim, o~igledno da nije bilo nikog ko bi mogao da
dovoljno razradi parnu ma{inu da bi pokrenuo stvari. No, teoretske koncepcije su bile
prisutne. Na primer, mislim u prvom redu na jednog odli~nog psiholo{kog pisca,
kasnog Roberta Lindnera. On je napisao Recept za buntovni{tvo, delo koje je skoro
dalo svoj pe~at, iako sumnjam da je vreme sazrelo za pojavu pokreta koji bi ostavio u
nasle|e {iroku promenu modela mi{ljenja i pona{anja. Potrebno je, pak, pa`nju
preusmeriti ka tom delu, jer su tu izloèni neki spasonosni principi.
Osnovna karakteristika po njegovom razmi{ljanju jeste ta da je ~itavo zapadno
dru{tvo "neuroti~no", jer zapadnjak ìvi jedino slede}i tabue, mitove, legende, u
su{tini verovanja bez osnove. A opet, s druge strane, àli se Lindner, prose~an
psihijatar poku{ava da "podesi" svoje pacijente na miran prijem takvog razde{enog
dru{tva. Ovakav postupak je mnoge naterao da okrive psiholo{ku praksu kao "kvazireligiju". Po Lindneru, ona i jeste takva, kadgod ne nudi pojedincu ni{ta drugo nego
stalno uranjanje u koncept ~oveka mase. Ako pretpostavimo da je psiholo{ka nauka
zdrava, tada, da bi spasla ~oveka Zapada, ona mora u~initi da na{e su{tinsko
pona{anje i osnovna uverenja budu uobli~ena tako da daju rezultate koji odgovaraju
naporima {to ih ulaù informisani buntovnici. Trebalo je da pro|e nekoliko godina da
bi ovi "informisani buntovnici" izbili na povr{inu i da bi se osetio njihov uticaj.
Kao {to sam zaklju~io iz ~estih razgovora sa mojim pacijentima, pripadnicima mlade
hipi generacije, mnogi od njih su se otvorili za nove seksualne, dru{tvene i politi~ke
stavove kroz prva iskustva sa marihuanom. Koliko god ovo otkri}e odrasle ljude moè
{okirati i uàsnuti, potpuno je jasno da psihedeli~ne droge moraju zauzeti prvo mesto
kao faktori odgovorni za preokret savremenih moralnih, religioznih i dru{tvenih
standarda, tj. za prevrednovanje vrednosti. To je preludijum ka kona~nom razvitku
radikalno novog kodeksa pona{anja, i otuda radikalno novog tipa dru{tva, kako je
istaknuto u Knjizi Zakona.
Ko je mogao 1904. predvideti da }e svet po}i putem radikalnog preokreta u pravcu
haosa i katastrofe? îni se da su racionalisti bili apsolutno ube|eni da je vi{e
obrazovanja, vi{e trgovinskih odnosa, vi{e nauke, vi{e svega u redu; i da }e sve to
inicirati zlatno doba mira, sigurnosti i univerzalnog bratstva.
Recimo, u knjizi Mitsko Stole}e (Njujork, Time-Life Books, 1970.), izneto je
nekoliko tvrdnji koje su izraàvale gornje stanovi{te. Po~etkom veka, Mark Hana iz
Ohaja je izjavio: "Visoke pe}i se àre, ~ekrci pevaju svoju pesmu. Sre}a nam dolazi,
sa svim svojim bogatstvima."
Tako|e je i vele~asni Njuel Dvajt Hilis iz okoline Bruklina pisao: "Zakoni postaju
pravedniji, vladari humaniji; muzika je sve sla|a, a knjige sve mudrije."
Oni me|u nama koji su poznavali Ligu Naroda, i koji su verovali u njenog sada{njeg
nastavlja~a, Ujedinjene Nacije, u po~etku su polagali velike nade da su ovde bili
odgovori na mnoge vajkada{nje probleme i da me|u narodima vi{e ne}e biti ratova.
Narodi }e odloìti svoje oru`je i pretvoriti ga u staro gvo`|e, a lav }e leàti kraj
jagnjeta. Kako smo samo bili u zabludi! I kako nismo poznavali osnovne biolo{ke
~injenice o ljudskoj prirodi, kao {to je, recimo, pokazano u knjizi Afri~ki koreni. Ali
Knjiga Zakona i Alister Krouli su, kao niko drugi, ispravno procenili ovu situaciju. To
je ~udesno. i, ma koliko se ja ili bilo ko drugi kriti~ki odnosili prema Krouliju,
moramo se pomiriti s tim da prihvatimo okolnosti totalne revolucije koju je ta knjiga
predvidela jo{ 1904. Ova ~injenica predstavlja Kroulijevu odbranu. U isti mah, to je
kona~na garancija da }e on barem biti pa`ljivo saslu{an.
U Magici bez suza, Krouli je razmatrao svoju periodi~nu publikaciju Ekvinoks, i
motive za njeno izdavanje. Jedna od njegovih primedbi je fascinantna: "Oni (Tajne vo|
e Reda)... su se sloìli u pogledu mera koje su bile prora~unate da obezbede opstanak
Mudrosti vredne da bude sa~uvana za vreme od mo`da tri stotine ili {est stotina
godina posle, kada nova struja bude oìvela zamrlu misao ~ove~anstva."
U zadnjem poglavlju Oka u Trouglu, tuma~e}i jedan stih iz Knjige Zakona ja sam
nagovestio da je holokaust, tj. prirodna kataklizma ogromnih razmera, bila u izgledu,
da bi se onda desila negde za vreme 80-tih, kada Pluton ulazi u [korpiju. Bez obzira u
{ta se ovaj doga|aj moè pretvoriti, on bi mogao zaustaviti to~kove progresa za
prili~no veliko vreme, mo`da za toliko koliko je Krouli gore predvideo.
Negde oko 1990. godine, desi}e se velika konjunkcija planeta na nebu, {to sluti vrlo
malo dobra za svakog od nas. Neptun, Uran, Saturn, Mars, Merkur, Venera, Sunce i
Mesec }e biti u konjunkciji u znaku Jarca, negde u Januaru ili Februaru 1990. U isto
vreme, Jupiter }e biti u kvadratu sa znakom Vage. Prema astrolozima, Kinom vlada
Vaga, dok je vladar Afrike Jarac. [ta ta~no zna~i gore navedena konjunkcija ve}ina
astrologa ne}e re}i; to bi bilo preveliko izlaganje vratova za njih. No, ako postoji neka
uzajamna veza izme|u ove konjunkcije i prethodnih predskazanja, mo`da moèmo
dobiti neki neodre|en nagove{taj kakva vrsta Mra~nog Doba nas o~ekuje.
To tako|e moè posluìti kao obja{njenje {ta je Krouli mislio kada je napisao: "nova
struja...(da bi) oìvela zamrlu misao ~ove~anstva."
II.
Da bih predstavio ovu knjigu, koja je od najve}e va`nosti, u {to je mogu}e

potpunijem izdanju, uzeo sam sebi odre|ene slobode koje Krouli mo`da nije imao u
vidu prilikom njenog pisanja. Tako, uklju~io sam Stelu Otkrovenja, u prvom redu zato
{to ima toliko mnogo referenci na nju da student koji po prvi put pristupa ovoj
materiji ne bi mogao razumeti na {ta se ne{to odnosi. Svakako, trebalo bi konsultovati
ili Ekvinoks, tom I, br. 10, ili Ravnodnevnicu Bogova, gde postoji reprodukcija
pomenute Stele. Ali, to iziskuje izvesne te{ko}e, {to se moè ukloniti njenim prostim
reprodukovanjem u ovoj knjizi.
Osim toga, po{to zadnje poglavlje Knjige Zakona nalaè: "Zalepi listove s desna na
levo i s vrha prema dnu: zatim ugledaj!", sa zaklju~kom da postoji misterija skrivena
u holografskoj slici rukopisa, odlu~io sam da se povinujem tim zapovestima. Stoga
sam uvrstio Kroulijevu reprodukciju holografskih stranica u skladu sa prethodno
izloènim, preuzev{i ih iz Ekvinoksa, tom I, br. 10, pretpostaviv{i da }e to olak{ati
prou~avanje originala.
Uz to, iako je u komentarima Knjiga Zakona data u celosti, ona je razbijena na
odeljke, koji su posebno komentarisani. Re{io sam da reprodukujem celu knjigu u
obliku u kojem je bila {tampana u Ekvinoksu, I/9, pre svega ostalog. Ovo, isto tako,
moè biti korisno.
Distribuiranje Kroulijevih komentara je zanimljivo. On je sam napisao kratke
komentare, koji su objavljeni u Ekvinoksu, I/7. U svom Saètku on je reprodukovao
kratke komentare na drugo i tre}e poglavlje, pod nazivom "stari komentari", da bi
naglasio da prethode njegovim kasnijim napomenama, koje je nazvao "novi
komentari". Jedino je u prvom poglavlju izostavio stare komentare, a nove napomene
je {tampao bez predloga "novi" u naslovu. Novi studenti bi tebali da konsultuju
navedeni tom Ekvinoksa da bi pro~itali {ta je izneto u starim komentarima na prvo
poglavlje. Tako|e, da bih otklonio nepotrebno konsultovanje drugih knjiga, uzeo sam
slobodu da, po ugledu na Kroulijev primer u zadnja dva poglavlja ove knjige razdelim
stari komentar u Ekvinoksu na odgovaraju}e odeljke, daju}i im naziv "stari
komentar", posle ~ega sam dodao ono {to sam sada naslovio kao "novi komentar".
Ni{ta nisam izmenio u slovnoj strukturi teksta. To je prosto uklju~enje koje verujem
da je logi~ki nu`no. Ono je takvo da olak{ava prou~avanje ove knjige.
Predstavljaju}i Kroulijev Saètak {iroj javnosti, pomenuo bih to da se nisam usu|ivao
da menjam tekst, izuzev {to sam standardizovao ne{to malo pravopis, interpunkciju i
upotrebu velikih slova. Moram priznati da sam to i èleo. Na vi{e mesta sam smatrao
da je pretrpan, preop{iran i povremeno misteriozan. Zapravo, pre nekoliko godina
moj prvi utisak bio je da tekst sadrì ne{to malo predivne proze, puno "kitnjastih
odlomaka" i ogromnu koli~inu puke, obi~ne retorike.
Recimo, jedan tipi~an "kitnjasti odlomak" od mno{tva drugih je ovaj:
Vrhunski i apsolutni nalog, {to je zagonetka Va{e vite{ke zakletve, je taj da poloìte
svoje koplje u slavu Va{e Gospe, Kraljice Zvezda, Nuite. Va{e vite{tvo zavisi od toga
da li }ete odbiti da se borite u svakom slu~aju koji je manje vredan od toga. To je ono
{to Vas razdvaja od jednog bandita ili siledìje. Vi svoj ìvot polaète pred Njen oltar.
Zavre|ujete Njenu pa`nju spremno{}u da se borite u svako doba, na svakom mestu, sa
svakojakim oru`jem, i po bilo koju cenu. Za Nju, od Koje dolazite, Koje ste deo,
Kojoj idete, Va{ ìvot nije ni{ta ni manje ni vi{e nego jedan kontinuirani sakrament.
Vi nemate re~i koja nije njeno slavljenje, niti misli koja nije njena ljubav. Vi imate
samo jedan krik, krik neobja{njive ekstaze, intenzivnog gr~a, krik pripadanja Njoj, i
krik Smrti, upu}en Njoj. Va{ ~in nije ni{ta drugo do ~in sve{tenika koji svoje telo
daje Njoj...
[to se ti~e retorike, postoji mnogo toga, a karakteristi~ne su slede}e re~enice:

Avaj! Ja, Zver, onaj sam koji je zaurlikao tu Re~ tako silovito, i oìveo Lepotu.
Va{e ludorije, va{e opojne droge, va{ ìvot, va{i hipnoti~ki poloàji - nikakve vajde
od toga.
Donesite odluku da budete slobodni ljudi, neustra{ivi poput mene, dostojni èna ni{ta
manje slobodnim i neustra{ivim!
Jer ja, Zver, stupam na scenu; stoga neka bude kraj svom zlu pro{lih vremena,
zavaravanju i prebijanju jadnih i slabih ìvotinjica, srozanih do takvog sramnog nivoa
da sluè tom istom sramnom zadovoljstvu.
Su{tina moje Re~i je objava da je @ena Samosvojna, tj. da je u Sebi i za Sebe; i stoga
dajem ovo neodoljivo Oru`je, {to je originalni izraz Nje same i Njene volje kroz
seksualnost, Njoj, pod potpuno istovetnim uslovima kao i Mu{karcu.
Na svu sre}u, dobra proza se proteè kroz ~itavu knjigu. Nema posebne potrebe da se
naglasi neki odre|eni odeljak ili pasus. îtalac moè otvoriti knjigu na bilo kojoj strani,
i na}i }e puno izvrsnog {tiva.
Bez obzira na moje utiske po ovom pitanju, i svejedno kako ja li~no doìvljavam
Knjigu Zakona, odn. Alistera Kroulija, dopustimo da oboje govore sami za sebe.
Otuda, jedina bitnija redakcija na koju sam se ograni~io bila je ni{ta drugo nego
namera da razjasnim temu nekoliko datuma, pri ~emu sam radije koristio uobi~ajeni
metod nego {to sam se pozivao na sve protekle doga|aje {to su se desili u vreme
prijema Knjige Zakona, 1904. Neke Kroulijeve kabalisti~ke prevode gr~kog i
hebrejskog alfabeta preneo sam u dodatak, {to omogu}ava lak{e ~itanje teksta.
Sasvim slu~ajno, tekst upu}uje na dodatak. U mom primerku Saètka, ko god da ga je
od{tampao, uop{te nema dodatka. Dopustio sam sebi da upotrebim zadnju stranicu iz
Ravnodnevnice Bogova koja sadrì hebrejsku i gr~ku gematriju nekolicine va`nih
imena i re~i. Ispravio sam nekoliko prisutnih gre{aka, ponovo napisao i objavio
ispravljene re~i ovde u vidu Dodatka. Verujem da }e to posluìti svrsi.
Na kraju, moram se osvrnuti na naslov koji je Krouli izabrao za ovu knjigu: Saètak
Knjige Zakona. Imam utisak da je to prili~no nezgrapan naslov, koji ve}ini ~italaca
vrlo malo govori. U skladu s takvim mojim uverenjem, izbacio sam i zamenio frazu
preuzetu iz samog teksta, Knjiga Zakona. Po op{tem uverenju, ova mogu}nost ne
moè saop{titi puno vi{e - svakako ne to da se radi o op{irnim komentarima Zakona no, ako ni{ta drugo, ona je jednostavnija i moè zaintrigirati obi~nog ~itaoca dovoljno
da zatraì da otvori pomenutu knjigu i pogleda njen sadràj.
Kako i za{to je Knjiga Zakona napisana, sam Krouli je op{irno opisao u Hramu kralja
Solomona, serijskoj biografiji koja je izlazila u vi{e brojeva Ekvinoksa (1909. 1914.), kao i u Ravnodnevnici Bogova, koju je izdao O.T.O. 1936. u Engleskoj. U to
vreme se pojavila i Kroulijeva autobiografija, napisana tako|e u êfalu fazi (izd. Hill
and Wang, Njujork, 1970.). Neki detalji su u pojedinostima dati u ovim komentarima,
{to je od velike koristi za sve ~itaoce.
Me|utim, odre|eni problemi i pitanja ostaju jo{ uvek nere{eni. Zato se usu|ujem da
ovde upotrebim revidiranu verziju petnaestog poglavlja moje knjige Oko u trouglu, da
bih neka od tih pitanja izloìo. U tom poku{aju, nisam ravnodu{an prema ~injenici da
Krouli, da je ìv, ne bi opravdao ovakav moj potez. Isto tako, svestan sam {ta se sve
nekad moè desiti onim bezo~nim du{ama koje se upli}u u dela umova ve}ih od njih
samih. Padaju u zaborav. Recimo, oni {to su petljali sa tekstom monumentalnog dela
madam Blavacke, Tajna Doktrina, dobrim delom se nalaze na putu potpunog
zaborava, dok }e njena knjiga verovatno preìveti i potop. Moram biti spreman da se
suo~im sa ~injenicom da mnogi ljudi danas, kao i budu}e generacije, moje pisanije
mogu smatrati grubim uplitanjem, i mogu zahtevati izdanja ove knjige bez mojih
redaktorskih ili pak uvodnih komentara. Pa neka tako bude.
III.
U mesecu Avgustu 1903. godine, Alister Krouli je bio upoznat sa Rouz Keli, sestrom
jednog od njegovih vrlo bliskih prijatelja, Dèralda Kelija. On je bio slikar koji je
kasnije postao ~lan, a potom i predsednik kraljevske akademije, kada se njegovo
prijateljevanje sa Kroulijem prekinulo.
Krouli se vratio sa himalajske alpinisti~ke ekspedicije obeshrabren zbog neuspeha
poduhvata. Ne ~ase}i ni ~asa, dvoje ljudi je odlu~ilo da pobegne i da se ven~a. Bio je
to ~udan brak; oni su imali tako malo zajedni~kog. Neko vreme su proveli u
putovanjima - bili su u Evropi, Egiptu i Dalekom Istoku. Za vreme njihovog
produènog medenog meseca u [ri Lanci, 1904., Krouli je saznao da je Rouz u
drugom stanju. Svi prethodni planovi da nastave medeni mesec u Kini odmah su pali
u vodu. Nakon malo lova u velikom stilu, provedenog u Hambantota oblasti u [ri
Lanci, odlu~ili su da se vrate ku}i u Boleskin, u [kotskoj. Me|utim, na povratku sa
Istoka, palo im je na pamet da zastanu u Kairu, i tamo iznajme stan tokom Februara.
[kotska je zimi umela da bude sumorno-hladna i turobna, za razliku od Kaira gde je
bilo toplije i vedrije.
Alister Krouli sebi ne bi nikada dopustio da se njih dvoje registruju u hotelu kao
gospodin i gospo|a. To bi zvu~alo isuvi{e prozai~no. Stoga, "odlu~iv{i da izabere
persijsko ime" on je u svojim Ispovestima napisao:
Smislio sam îoa Kan (Haioa Kan), {to na hebrejskom zna~i Zver. (Kan je jedna od
bezbrojnih po~asnih titula koje su uobi~ajene u Aziji.). Pri tom nisam imao nikakvog
svesnog magi~kog cilja. (Pomenuo bih ovde da sam svoju ènu obi~no nazivao
Uarda, {to je jedna od mnogih arapskih re~i za Ruù.).
Ni za tren nisam bio zaveden svojim sopstvenim izgovorom da èlim da prou~avam
muhamedanstvo, a naro~ito misticizam fakira, dervi{a i sufija iznutra, kada sam imao
na umu da se u Egiptu predstavim kao persijski princ sa prelepom engleskom
suprugom. @eleo sam da se {epurim okolo u turbanu sa }ubom od dijamanata i
{irokim svilenim haljama, ili u odori od zlatom op{ivenog {tofa, sa talvarom
iski}enim draguljima sa strana, i sa dva divna trka~a da mi kr~e put za prtljag ulicama
Kaira...
[to se ti~e mog prou~avanja islama, uzeo sam jednog {eika da me u~i arapski i daje
prakse obrednog pranja, molitve, itd., da bih u nekom budu}em periodu mogao da se
me|u njima izja{njavam kao musliman. Stalno mi je bilo na umu da ponovim
Bartonovo putovanje u Meku pre ili kasnije. Nau~io sam napamet dosta poglavlja iz
Kurana. Nikad nisam oti{ao u Meku, to mi je izgledalo prili~no vieux jeu, ali moja
sposobnost da se sasvim zbratimim sa muhamedancima pokazala se u vi{e navrata
beskrajno korisnom.
Za vreme tog kratkog boravka u Kairu, prvih meseci 1904. godine, desio se jedan
doga|aj, za koji je Krouli tokom svojih preostalih dana provedenih na zemlji stalno
isticao da predstavlja najzna~ajniji doga|aj u celom njegovom ìvotnom veku. Sve {to
se desilo pre toga bilo je samo priprema. Sve docnije smatrao je svojom sudbinom i
postignu}em. Taj doga|aj je vladao svakom njegovom aktivno{}u, nakon po~etnog
petogodi{njeg perioda tokom kojeg se opirao ~ak i da prizna da knjiga koja mu je
tada diktirana postoji. Ali posle tog perioda, koji je kulminirao u iskustvu zvanom
Vizija i glas, u Severnoj Africi, on je po~eo da se potpuno poistove}uje sa njom, i u
dobru i u zlu. Krouli i taj spis, koji je sadrào iskaz "îni {to ti je volja", tada su
postali nerazdvojni.
Ono {to se odigralo po~etkom Aprila 1904. godine Krouli je opisao u mnogo raznih
prilika i u mnogim svojim knjigama. To je duga, sloèna pri~a, sa tananim
ra{~lanjenjima, ali moè se svesti na slede}i jednostavan izve{taj.
Upros tome {to je tvrdio da je napustio sav magi~ki rad, postoje svi dokazi o
izvesnom intenzivnom magijskom bavljenju nekoliko nedelja pre 8. Aprila. (Ovo je
opisano u jednom omanjem tekstu u neobjavljenom dnevniku, koji se sada nalazi u
posedu g-dina Dèralda Jorka, i nadam se da }e jednog dana u bliskoj budu}nosti on
biti izdat zajedno sa drugim dnevni~kim materijalima.). Kao rezultat svega toga,
njegova èna je postala uznemirena, dok na kraju svom muù nije rekla: "Oni nas
o~ekuju!" Nakon mnogo lutanja i raspravljanja, ona ga je kona~no ubedila da se
povinuje njenom "predose}aju", iako ja mislim da je to bilo daleko od lakog posti}i.
On je sedeo po danu u dnevnoj sobi njihovog kairskog apartmana. Po jedan pun sat,
svaka tri uzastopna dana, po~ev{i od 8. aprila 1904. god., jedan glas mu je diktirao
ono {to je bilo nazvano Knjiga Zakona, naj~e{}e objavljivano kao Liber Al vel Legis.
Taj spis od tri kratka poglavlja ukazuje da je bio diktiran od strane vanzemaljske
inteligencije nazvane Aivaz. Mnogo dugih godina, Krouli je nedvosmisleno tvrdio da
je Aivaz jedan od Tajnih vo|a Tre}eg Reda A\A\, inteligencija toliko vi{a od
Kroulijeve koliko je njegova bila superiornija od one jednog bu{mana. Izvesno vreme
posle toga, on je izjavio da Aivaz nije bio niko drugi do njegov Sveti An|eo ûvar, tj.
njegovo vi{e Sopstvo. Kao odgovor na to on je rekao: "Ja polaèm pravo da budem
jedini autoritet kompetentan da odlu~uje po pitanju spornih ta~aka u vezi sa Knjigom
Zakona, jer sam spoznao da je njen autor, Aivaz, niko drugi nego moj sopstveni Sveti
An|eo ûvar, îje sam Znanje i Razgovor bio postigao, tako da imam isklju~iv pristup
Njemu samom. Za svaku svoju te{ko}u uvek sam se direktno i s pa`njom obra}ao
Njemu, i od Njega dobijao odgovor; stoga je moja nagrada apsolutna i neopoziva."
Ako je Aivaz bio njegovo sopstveno vi{e Sopstvo, u tom slu~aju zaklju~ak ne moè
biti ni{ta drugo nego to da je Alister Krouli bio sam autor knjige, i da je on bio samo
spolja{nja maska za mno{tvo razli~itih hijerarhijski ure|enih li~nosti, uklju~uju}i tu i
Aivaza. Otuda, ako napravimo listu razli~itih magi~kih pseudonima koje je on
koristio u raznim stadijumima svoje magi~ke karijere, dobi}emo slede}e:
Frater Perdurabo 0 = 0 je Alister Krouli
Frater O. S. V. 6 = 5 je Alister Krouli
Frater O. M.
7 = 4 je Alister Krouli
V. V. V. V. V. 8 = 3 je Alister Krouli
To Mega Terion 9 = 2 je Alister Krouli
Li~nost poznata kao Alister Krouli bila je najniì stepenik ove hijerarhijske lestvice,
odn. spoljni oklop Boga, isto tako kao {to smo svi mi persona Zvezde. "Svaki
mu{karac i svaka èna je zvezda."
U vezi sa ovom tezom o njemu, ubacio sam ovde kopiju zaveta Probationera koju mi
je nedavno poslao jedan ~lan Reda. Iako A\A\nije bila organizovana sve do prili~no
vremena nakon epizode u Kini 1907., zavet je ipak datiran Marta 1904. s. k. (stari
kalendar). Jasno je da je izvr{ena predatizacija.
Ono {to je, ipak, zna~ajno, to je da Krouli, koji je ve} usvojio moto "Perdurabo" kao
Neofit u Zlatnoj Zori, ponovo koristi isti moto kao Probationer u A\A\. On uzima svoj
zavet u prisustvu OU MH-a, ~iji je rang u A\ A\7 = 4, {to zna~i, u prisustvu samog
sebe. (Nikada nismo dobili informaciju ko je odobravao prelazak Kroulija iz jednog
stepena u vi{i, nakon njegovog postignu}a stepena 5 = 6 u Zlatnoj Zori.). Kao {to
smo ve} pokazali, Krouli je istovremeno i Perdurabo i OU MH, i pored toga ima
nekoliko drugih magi~kih motoa. Nije sasvim isklju~eno da sam Aivaz predstavlja
najvi{i rang te hijerarhijske lestvice. Ne treba se uljuljkivati pseudonau~nim
pedanterijama u knjizi Keneta Granta Preporod Magike, koja pre`vakava tezu da je
Aivaz ime nekog akadskog ili sumerskog boànstva.
S tim u vezi, Granta bi trebalo podsetiti da je Krouli polagao pravo, re~ima, "da
budem jedini autoritet kompetentan da odlu~uje o spornim ta~kama u vezi sa
Knjigom Zakona, budu}i da sam spoznao da je njegov autor, Aivaz, niko drugi do moj
sopstveni Sveti An|eo ûvar... Stoga je moja nagrada apsolutna i neopoziva."
Krouli je, otuda, autor Knjige Zakona, isto tako kao {to je bio nadahnuti autor dela
Liber LXV i Liber VII, i dr. U Oku u Trouglu ja sam na{iroko istraìvao kako ove dve
potonje svete knjige otkrivaju dijalog izme|u sastavnih delova Kroulijeve li~nosti.
Liber Al tako|e isti~e dijalog izme|u Aivaza i pisara, Alistera Kroulija. Moja
pretpostavka je da je, su{tinski, Liber Al sli~na po svom na~inu nastanka.
Me|utim, Kroulijevo stanovi{te je sasvim druga~ije. On je voljan da prizna da je, u
jednom vi{em smislu, on bio autor dve gorepomenute svete knjige, no ni na koji
na~in i Liber Legisa. Ovaj zadnji spis mu je, kako tvrdi, diktiran tako opipljivo i tako
~ujno, kao da je taj materijal diktirao svom sekretaru.
On je, delimi~no, anticipirao neke od ovih kritika, kao i ovu vrstu rasu|ivanja. Na
primer, u Ravnodnevnici Bogova, on pi{e: "Naravno da sam ih napisao, mastilom na
papiru, u materijalnom smislu te re~i, ali to nisu MOJE re~i, osim ako se Aivaz ne
shvati kao ni{ta vi{e nego moje podsvesno sopstvo, ili neki njegov deo."
Ovom prilikom, moram da dodam, da je zaista jedna vrsta psiholo{kog tuma~enja
~injenica da se on isku{ao za vreme boravka na êfaluu. U jednoj raspravi sa
u~enikom iz Australije, Frater Progadiorom, on je zapravo identifikovao Svetog An|
ela ûvara sa nesvesnim: "U tom slu~aju, moje svesno sopstvo, koje ne poznaje Istinu
u Knjizi i koje je protivno ve}em delu etike i filosofije te Knjige, Aivaz je èstoko
potisnuti deo mene." Zatim je dodao fusnotu na gorenavedeno: "Takva teorija bi dalje
ukazivala da sam ja, {to je meni samom nepoznato, u vlasti svih vrsta natprirodnog
znanja i mo}i. Zakon o~uvanja mi{ljenja (Ser V. Hamilton), ovde biva opovrgnut."
Moè se sasvim sigurno re}i, u ~emu se celokupna sada{nja psiholo{ka teorija slaè,
da svaka osoba poseduje sve vrste znanja i mo}i kojih je u potpunosti nesvesna,
uprkos Hamiltonovom zakonu. I Frojdova i Jungova teorija su na strani takve
pretpostavke, iako bi potpuno i{~itavanje svake od njih u nama proizvelo unekoliko
razli~ite utiske.
Da se Aivaz moè, uistinu, razumeti kao otcepljen ili jo{ uvek neprepoznat segment
Kroulijeve psihi~ke strukture, moè se potkrepiti ~injenicom da je, sve do trenutka
njegove smrti, 1947., on govorio kako je nalazio neke delove knjige njemu samom
potpuno strane, pa ~ak i odbojne. Ali, ovo ne odudara mnogo od op{teg iskustva.
0soba se moè probuditi da bi onda promislila o dugom snu koji joj se ~inio stran,
~udan, odbojan i sasvim neprihvatljiv. Ovi utisci, pak, mogu ostati takvi, neizmenjeni,
do kraja njegovog preostalog ìvota. U Saètku se otvoreno tvrdi da je tre}e poglavlje
za Kroulija ostalo velikim delom misterija, ~ak i posle mnogo godina prou~avanja.
Ako pesma, odnosno bilo koje umetni~ko delo, predstavlja gejzir nesvesnog, kako je
napisao Krouli u predgovoru Bo`jem gradu, onda je Liber Legis zasigurno erupcija
sna`nih simbola i utisaka iz njegove nesvesne psihe. Nakon neuspeha ekspedicije na
Kang~endùngu, on je napisao pismo svom zetu, Dèraldu Keliju, u kome je
izjavljivao da je do gu{e zasi}en skoro svim onim {to je do tada postigao. Zbog toga
je sada ùdeo za ne~im èstokim i ìvljim u svom ìvotu, za nekim ubistvom ili
silovanjem, ili pak ne~im isto tako dramati~nim i burnim. Iako je pisano oko godinu
dana posle diktiranja Liber Legisa, nakon {to je rukopis negde bio izgubio, a samu
knjigu odbacio, to pismo pokazuje neke o{tre uvide u ono {to ga je uznemiravalo.
Ono oslikava mnoge sirove konflikte, kao i arhetipska kome{anja duboko unutar
nesvesnih nivoa njegove psihe.
Uprkos tome {to je on o~ito odbacio knjigu od sebe, u njegovim dnevnicima iz 1906.
godine moè se na}i fascinantna referenca, napisana neposredno nakon kineske
epizode, koja ukazuje da je knjiga mogla biti ve} uveliko u predvorju njegovog
svesnog uma, te otuda ne sasvim zaboravljena, kao {to je tvrdio. Pismo iz 1905.,
upu}eno Keliju, istina, ne pominje Knjigu Zakona, ali 30. Aprila 1906., nekoliko dana
posle napu{tanja [angaja, napisao je u svom dnevniku slede}e: "Pogodilo me je - u
vezi sa mojim ~itanjem Blejka - da je Aivaz, itd., "Snaga i Oganj", upravo ono {to mi
nedostaje. Moja svest je zaista prepreka i samoobmana, jer podràva opstanak nasle|a i
obrazovanja."
Ovo je najvi{e prosvetljuju}e priznanje. Kao de~ak on je bio stidljiv i boja`ljiv,
nebitno kako su se te karakteristike kod njega razvile. Njegov rani religiozni trening
sigurno je bio usmeren na razvoj jednog krutog superega, tj. svesti. Tokom njegovog
docnijeg revolta protiv hri{}anstva, stoga, mora da je ùdeo za kvalitetima i
karakternim crtama koji su dijametralno suprotni onima koje je poku{avao da strgne
sa sebe. U Knjizi Zakona ta èlja je bila ostvarena. Jednostavno re~eno, ovo
pomaljanje iz njegove nesvesne psihe predstavljalo je, izme|u ostalog, gigantsko
ispunjenje volje. Drugim re~ima, ako èlimo da citiramo Junga, ono je predstavljalo
nesvesnu kompenzacionu reakciju na krajnje hri{}ansko stanovi{te. Po{to je bilo
nesvesno, ono je bilo ta~no toliko ekstremno koliko i svesno stanovi{te, i me|u njima
se nije mogla posti}i nikakva ravnoteà, dok god bi jedna od njih modifikovala onu
drugu.
Ako je on zaista èleo "bogohuljenje, ubijanje, silovanje, revolucije, bilo {ta, lo{e ili
dobro, ali silovito", kao {to je tvrdio u tom svom zna~ajnom pismu Dèraldu Keliju,
onda sve {to mogu re}i je to, da je to i dobio. Jer, knjiga koju je napisao sadrì sve to i vi{e od toga!
I pismo Keliju a i sama knjiga izraz su dinami~nog odgovora na svu isfrustriranost i
gor~inu njegovog ìvota - s jedne strane, odgovora nasilja, prezira i srd`be, a opet, s
druge - puno uzvi{enosti i veli~anstvenosti. Knjiga vidljivo ovaplo}uje sve
protivre~nosti i unutarnje konflikte za koje je on bio sposoban, i kojim je bio rastrzan.
Iako je kategori~ki poricao da je u pisanju i stvaranju ove knjige bilo ikakvog svesnog
upliva, a to moè biti bukvalno tako na obi~nom, svakodnevnom budnom nivou, ako
se prihvati da je Aivaz bio izjedna~en sa njegovim nesvesnim sopstvom, tada je, ipak,
ta knjiga njegov, i samo njegov Zakon.
Kada raspravljamo o Knjizi Zakona, moramo imati na umu dve osnovne ~injenice.
(Izvode koji slede napisao je li~no Krouli, a izvu~eni su iz Ravnodnevnice Bogova.).
1. Nakon prosvetljenja koje je doìveo u Cejlonu, Krouli je manje - vi{e prekinuo
svaku vrstu okultne prakse.
Od momenta njegovog ven~anja sa Rouz Keli, ili ta~nije, par godina pre perioda
djane u Cejlonu, on se umorio od svojih misti~nih ambicija. "Sve ono {to je stekao,
napustio je. Spoznaje Kabale su bile odba~ene iza njega, pra}ene smehom na ra~un
njegove mladala~ke ludosti; magika, ako je i bila istinita, nije vodila nikuda."
Moramo imati na umu da se ovaj zaklju~ak odnosio na njegove koncepte o magici pre
1903. On nije imao apsolutno nikakve veze sa njegovim postignu}em tri godine
kasnije, {to je usledilo nakon invokacije Augoeidesa u Kini, niti pak sa samadijem u
1909. godini.
"Joga je postala psihologija. Za re{enjima njegovih vlastitih problema razumevanja

univerzuma tragao je u metafizici; svoj intelekt je posvetio kultu apsolutnog razuma."
Da bi se oslobodio ovakvog mu~nog stanja u kojem se na{ao, moralo je do}i do
drasti~nog iskustva koje se desilo prilikom {etnje kroz niè grani~ne oblasti Kine, i
tamo je on bedno poklekao. Posle toga bio je prisiljen da shvati da je razum per se
nesposoban da re{i velike probleme univerzuma. Ispod Bezdana, u oblasti tzv.
prakti~nog, u ovozemaljskim podru~jima nauke, trgovine i industrije, on je izvrsno i
precizno oru|e, ali to je sve.
"On se ponovo latio ~itanja Kanta, Hjuma, Spensera, Hakslija, Tindala, Modslija,
Mensela, Fihtea, [elinga, Hegela i mnogih drugih; no, {to se ti~e njegovog ìvota, nije
li on bio ~ovek? Imao je ènu; znao je du`nost prema svom rodu, i otuda i prema
svom sopstvenom drevnom plemi}kom kalemu. Bio je putnik i sportista; vrlo dobro,
ìvot. Tako, moèmo primetiti da on od Novembra 1901. nije izvodio prakse bilo koje
vrste, sve do prole}ne Ravnodnevnice 1904. godine, izuzev uzgredno jedne nedelje
leta 1903., i egzibicionog igranja magike u kraljevskoj dvorani Velike piramide u
Novembru 1903... Nalazimo ga kako se pentra po planinama, na klizanju, ribolovu,
lovu u velikom stilu, dok ispunjava du`nosti supruga; nalazimo ga kako sa antipatijom
gleda na sve vidove spiritualne misli i dela koje odlikuje nezadovoljstvo." Takvo je
bilo njegovo ìvotno stanovi{te u to vreme, ba{ uo~i po~etka diktiranja Knjige
Zakona.
2. Njegova èna Rouz ni najmanje nije bila zainteresovana za njegove intelektualne ili
duhovne te`nje.
Kako god da je ova izjava istinita, trebalo bi znati da je ono {to je bilo istina mnogo
godina kasnije moglo tako|e biti ste~eno 1904. Krouli je ose}ao potrebu da koristi sva
sredstva da bi podstakao ili razvio bilo kakvu latentnu vidovnja~ku sposobnost u
svakoj èni s kojom je ìveo zajedno. Njegovi metodi nisu bili ni{ta manje nego
liberalna upotreba alkoholnih opijanja u slavu bogova i seksualnih aktivnosti
upra`njavanih do ta~ke svesnog iscrpljivanja. Godinama kasnije, Rouz je postala
dipsomanijak, {to je za Kroulija bio prividan razlog da se razvede od nje.
"Imao je jo{ da nau~i da bi pri~a o Balaamu i njegovom vidovitom magarcu mogla
biti i bukvalno ta~na. Jer velika Poruka {to mu je do{la, do{la je kroz usta ne bilo
koje osobe sa kojekakvim tvrdnjama o nekom znanju ovog ili onog tipa, ve} kroz usta
praznoglave ène iz dru{tva."
Krouli je ponovo skrenuo sa svog puta da bi nas obavestio da je Rouz glupa.
Pretpostavljam da je on to u~inio, ne osvr}u}i se na njegove niè pobude, da bi
prikazao u {to impresivnijem svetlu njen napad duhovne percepcije u Kairu. [tavi{e,
iz Ispovesti je o~igledno da je on sve ène smatrao inferiornim, i stoga glupim. Da li
je mogu}e da ona u stvarnosti nije bila takva blesa~a kakvu nam je èleo do~arati?
âk i ako pretpostavimo tako ne{to, to ne pomaè mnogo tamo gde je Knjiga Zakona
u pitanju.
Kada je Rouz po~ela da insistira na "oni te o~ekuju", on je verovatno u prvi mah
njeno zaneseno trabunjanje pripisao jednoj vrsti ludila, koju je on povezivao sa
ènama u menstrualnom ciklusu i trudnicama. Ali kada je ona po~ela da koristi
oznake i simbole njegovim vlastitim privatnim magi~kim {ifrovanim jezikom, o
kojem teoretski nije mogla ni{ta znati, on je bio primoran da sedne i po~ne da beleì.
Prirodno, bilo je mogu}e da je Rouz letimi~no pre{la nekim od njegovih svezaka gde
je on pravio tabele i klasifikacije simbola i mitologija, koji su jednog dana trebali da
prerastu u Liber 777. Kao i ve}ina udatih èna, i ona je verovatno nau~ila da sedi i }
uti, dok ju je njen mu` koristio kao rezonatornu kutiju za njegove sopstvene
mudrolije. Moè se zamisliti kako ga je ona slu{ala dok joj je govorio na isti na~in
kao i kad je pisao njenom bratu posle zlosre}ne himalajske avanture. Krouli nikada
nije bio dobar u }utanju. U Sahari, 1909. godine, ~ak i demon Horonzon je, sukobe}i
se sa Nojburgom, rekao da Krouli suvi{e pri~a. Otuda, za vreme godina provedenih u
braku Rouz ga je morala ~uti kako govori mnogo o svojim stavovima o ìvotu, magici
i svemu ostalom.
Me|utim, ova ~injenica nije od stvarne pomo}i u razumevanju zbog ~ega je, za vreme
izleta u muzej Bulak u Kairu ona njega odvela do izlo`benog ormari}a sa brojem 666,
koji je za njega bio pun zna~enja. Ili pak, za{to je izabrala Horusa od svih mogu}ih
egipatskih bogova, kao boànstva koje predsedava doga|ajima koji }e se zbiti. Ono {to
je jo{ upadljivije je to, da je nakon okon~anja trodnevnog diktiranja, Rouz (koja o
magici nije znala ni{ta) do{la na pomisao da u nekoliko praznih mesta umetne re~i
koje Krouli nije dobro ~uo!
O~ito da je Rouz odigrala privremeno medijumsku ulogu u ovim spiritisti~kim doga|
ajima 1904. godine, dok je Krouli bio taj koji je ~uo komunikacije "direktnog glasa" i
doìveo ostale sli~ne spiritisti~ke fenomene. Mnoge od tih fenomena on je uzeo za
zlo, na {ta nas navode njegovi komentari, i kao rezultat toga dobijenu poruku je
zaturio i zagubio u narednih pet godina. Do danas dugi niz pitanja ostaje bez
odgovora.
On je, istina, vodio jedan ili dva dnevnika u po~etnim fazama ovog perioda, ali
mnoge bele{ke su bile u {iframa i ne sasvim jasne. Njegovo pam}enje kasnije nije
moglo da de{ifruje zna~enja tih beleàka, uprkos svim njegovim naporima. Upravo
tako, nekolicina nerazgovetnih beleàka koje se sastoje iz niza brojeva i slova imaju
izvesno zna~enje, na jedan ili vi{e na~ina, ako pretpostavimo da je on pri njihovom
zapisivanju znao {ta radi. Tek tokom vi{e godina te bele{ke su za njega postale
potpuno misteriozne.
Kao {to }e ~italac primetiti prilikom ~itanja zavr{nog dela drugog poglavlja Knjige
Zakona, postoji ~itav niz slova i brojeva, koji su do sada ostali potpuno nerazja{njeni.
"Da! slu{aj brojeve i re~i: 4 6 3 8 A B K 2 4 A L G M O R 3 Y X 24 89 R P S T O V A
L." A onda podrugljivo nastavlja s pitanjem: "[ta zna~i ovo, o proro~e? Ti ne zna{,
niti }e{ ikada znati. Do}i }e ~ovek koji }e te slediti: on }e to objasniti. "
Ako knjiga tvrdi da on ne poznaje zna~enje diktiranog niza slova i brojeva, u odre|
enom smislu ta misterija nije ni{ta ~udnija od toga sli~nog niza slova i brojeva koje je
sam zapisao davno u svom sopstvenom dnevniku, i koje nije mogao de{ifrovati. On je
napisao oba - i oba zapisa su za njega bila misteriozna.
Treba imati na umu da je ormari} u Bulak muzeju u Kairu, do koga ga je odvela Rouz
nakon ponovljenog i pa`ljivog unakrsnog ispitivanja kojem je bila podvrgnuta s
njegove strane, nosio broj 666. U njemu se nalazila Stela Otkrovenja, kao {to im je
kasnije postalo poznato.
Nakon diktiranja Knjige Stela Otkrovenja je igrala zapaènu ulogu u Kroulijevom
ìvotu. Ona je nosila va`nu poruku za njega. Krouli je uredio da mu se napravi kopija
originalne stele, i ona ga je pratila gde god je i{ao. Mnogi od njegovih odu{evljenijih
u~enika imali su ili sli~no ura|ene kopije, ili su pak posedovali obojenu reprodukciju
objavljenu u Ekvinoksu, uokvirenu ili uramljenu. Neki od prepeva egipatskog teksta
stele umetnuti su naknadno u tekst Knjige Zakona, kao {to je naloèno, o~ito radi
{tednje u vremenu. O svemu tome }e biti raspravljano u samom Kroulijevom
komentaru.
U celoj knjizi postoji bezbroj tragova uticaja hermeti~kog Reda Zlatne Zore. Sama
zamena Ozirisa Horusom, kao bogom eona, u osnovi se odnosi na ceremoniju
Ravnodnevnice, u toku koje jedna grupa oficira treba da zameni sve{tenike koji se
povla~e. U knjizi ima bezbroj referenci na Kabalu i Tarot, koje su sve sme{tene u
rezervoaru Kroulijeve psihe, materijali izvedeni iz Reda koji su oblikovali njegov
duhovni ìvot. (Vidi Oko u Trouglu radi potvrde ove tvrdnje.) Tako|e, ponet jednim
stihom, "Poni{teni su svi rituali, svi ogledi, sve re~i i znakovi" on je pisao MekGregor
Metersu, obave{tavaju}i ga da su Tajne Vo|e postavile njega, Kroulija, za poglavara
Reda.
Jedan od najupadljivijih aspekata Knjige Zakona jeste taj da njeno stanovi{te o
gotovo svakom moralnom pitanju stoji nasuprot dru{tveno prihva}enom stanovi{tu
dana{njice. Ono se zasigurno nalazi u direktnoj suprotnosti prema judeo-hri{}anskom
kodeksu koji danas reguli{e na{e pona{anje. Me|utim, imaju}i u vidu izuzetne
dru{tvene promene koje su izvesne danas - bu~ne promene uvedene na ulicama, u me|
unarodnim ratovima, i me|u omladinom u studentskim gradovima - kao i sa masovnim
odbacivanjem prethodno usvojenih normi pona{anja, nije preterano re}i da na
savremenoj sceni Krouli ima mno{tvo saveznika i pristalica.
Sve do diktiranja Liber Legisa, Kroulijev emocionalni momentum gonio ga je da
ospori, a onda i da odbaci temeljna moralna polazi{ta njegovih roditelja i tip
hri{}anstva koji su mu oni i njihovi predstavnici saop{tavali. Njegov ìvot je bio izraz
otvorenog bunta protiv njih. Nikada nije bilo neke tajne ili misterije u vezi toga. To je
predstavljalo samu sr` njegovog postojanja. U svemu {to je pisao i u svemu {to je
~inio to je bilo isticano stotine puta ili vi{e. Imaju}i u vidu te okolnosti, bilo bi veoma
iznena|uju}e da njegova knjiga, bilo da je diktirana od strane nadljudske inteligencije
ili pak sa~injena od samog Kroulija, nije po~ivala na istom stanovi{tu. Bilo bi to
ìvotno ~udo da je moglo da se sloì sa svim onim s ~im je Krouli bio dotad u
opoziciji. To naro~ito ~udo se, ipak, nije desilo. Knjiga sa àrom oslikava Kroulijeve
temeljne moralne, religiozne i dru{tvene stavove, nedvosmisleno i bez sumnje. Bilo
da je diktirana, ili da proizlazi iz njegove nesvesne psihe, to jeste njegova knjiga.
Onog trenutka kada je diktiranje Knjige Zakona bilo gotovo, tog sudbonosnog dana
Aprila 1904. i sam Krouli je bio gotov. Bilo je dosta toga {to je on smatrao odbojnim,
posebno u tre}em poglavlju. Rukopis knjige je sklonio u stranu, i, uz sve namere i
ciljeve, zagubio ga. Koincidencije su se nizale jedna za drugom, sve dok vi{e nije
mogao da poveruje da su to samo to - ~iste koincidencije. One su formirale niz
neobi~nih doga|aja, o~igledno me|usobno povezani nekom predodre|enom nu`no{}u,
koja ga je primoravala da se kre}e ozna~enom stazom, u pravcu prihvatanja bremena
odgovornosti na koju je u knjizi bilo ukazano. Krouli se obavezao da razvija teoriju da
je Aivaz, bio on An|eo, nadljudska inteligencija, ~lan Tre}eg Reda, ili {ta god drugo,
bio sposoban da uti~e na sled doga|aja u njegovom ìvotu sluè}i se lukavim
metodama da bi ga vra}ao nazad na stazu kojom je morao i}i. Aivaz je bio njegova
sudbina.*
Krouli, otuda, nije bio samo svetski ~ovek, vrstan ~ovek od pera, niti izvestan mistik
zna~ajnog postignu}a; no ipak, protivno njegovoj volji, ~ini se, on se preobrazio u
~oveka sa porukom za celo ~ove~anstvo.
Ova teza je velikim delom ve} razmatrana u zavr{nom poglavlju Oka u Trouglu, pa
ne èlim da je ovde prenosim u celosti. Umesto toga, èlim samo da uputim
zainteresovanog studenta na nju. Ona se samo nadovezuje na ono {to je Krouli imao
da kaè u svojim komentarima. To predstavlja jedno prozaisti~nije gledi{te onoga {to
bi se noglo nazvati magi~nijim ili romanti~nijim stavom o fenomenu "diktiranja".
Njegovi komentari sigurno izazivaju diskusiju; to treba o~ekivati i nadati se da }e do
nje do}i. Oni bi mogli, bar neke ljude, da pripreme za ekspanziju svesti koja,
kona~no, predstavlja najva`niju funkciju Zakona i njegovih komentara istog.
Jo{ jedna napomena pre kraja. Izvesni Dìlbert Hajat pre nekoliko godina napisao je
knjigu pod nazivom Talenti i geniji (Njujork, Meridian Books, 1959.). Sude}i po
izdava~evoj zahvalnici na pole|ini knjige, on je bio radio komentator koji je "osvojio
{iroku, obrazovanu publiku tokom zadnjih godina." Tu je tako|e bilo navedeno da "on
u knjizi iznosi svoja razli~ita interesovanja, svoju dovitljivost i erudiciju u
diskutovanju o temama koje obuhvataju raspon od Baha do Zen Budizma."
Hajat izlaè esej o Krouliju koji po~inje prikazom Maga Somerseta Moma, u kome je
protagonista, Oliver Hadu, osmi{ljen po uzoru na Kroulija. Iz ovog prikaza on
zaklju~uje da Krouli nije bio varalica, u {ta su mnogi bili navedeni da poveruju, ve}
proma{aj. U svom protivljenju hri{}anstvu, koje je po svojoj su{tini anti-seksualno,
Krouli je èleo da zasnuje solarno - fali~ku religiju (zgodno izabran izraz, preuzet iz
Jungove Psihologije Nesvesnog). On je pod tim podrazumevao takav tip oboàvanja
koji bi imao korena u ~ovekovim najdubljim biolo{kim i duhovnim potrebama. "Ako
ste dokazali da je Bog samo ime za seksualni nagon, ~ini mi se da niste daleko od
gledi{ta da je seksualni nagon tako|e Bog." Ovo je sr` Kroulijevog pogleda na svet,
koji je kao takav na{iroko obrazloèn u njegovim komentarima. Hajat je tvrdio da
ovaj tip religije, sasvim jasno, nije uspeo da uzme nekog ve}eg maha; odatle sledi da
je Krouli proma{io u svojim ciljevima.
Do pre nekoliko godina, ovo je moglo biti ispravno rezonovanje. Ipak, moramo imati
na umu da rana propovedanja evan|elja u prili~no dugom periodu nisu postizala neki
zapanjuju}e veliki uspeh. U stvari, mnogi u~enjaci i kriti~ari su se pitali da li su oni
stvarno imali uspeha u bilo ~emu osim najtri~avijeg uticaja na svakodnevne ìvote
ve}ine ljudi. Trebalo je da pro|u vekovi nasilja i krvoproli}a da bi se mase preobratile
u hri{}anstvo.
Krouli je mrtav tek manje od tri decenije. Ko bi mogao proceniti koliko stotina ljudi je
bilo pod njegovim uticajem, na ovaj ili onaj na~in? Telema mo`da mora da sa~eka jo{
neko vreme pre nego {to, bolje nego hri{}anstvo, pokaè svoju mo} da transformi{e
na{e dru{tvo. Pa ipak, prevrednovanje vrednosti koje je dokumentovano u ovom
uvodu ukazuje da je Krouli ostvario uspeh i iznad svojih najlu|ih snova. Ono o ~emu
je pisao pre nekoliko decenija ve} je po~elo da se ostvaruje. Generacija mladih koja je
sada aktivna predstavlja njegovu odu{evljenu publiku i njegove sledbenike. A on je
ipak mrtav skoro dvadeset pet godina!
Zaista, gledaju}i na duge staze, ne zna~i veliku razliku da li je Knjiga Zakona njemu
diktirana od strane nadljudske inteligencije po imenu Aivaz, ili je potekla iz kreativnih
dubina Alistera Kroulija. Knjiga je napisana; a on je postao glasnogovornik Zeitgeista, izraziv{i su{tinsku prirodu na{eg doba takvom ta~no{}u kako niko drugi nije
u~inio do danas. Otuda njegovi neuspesi, preterivanja i gluposti nisu ni{ta drugo do
obele`je njegove ~ove~nosti. Nije li on, po svom sopstvenom priznanju, bio Zver, ~iji
je broj 666, broj ôveka?
Izrael Rigardi
Studio City, Kalifornija
Novembar, 1970.
KOMENTARI NA KNJIGU ZAKONA
PRVI DEO
LIBER AL vel LEGIS

KOMENTAR
U prvom izdanju ova knjiga je nazvana L. L je sveto slovo u Svetoj Dvanaestostrukoj
Tabli koja obrazuje trougao, koji pak stabilizuje univerzum. Vidi Liber 418. L je slovo
Vage, Ravnoteà, "Pravda" u Tarotu. Ovaj naziv bi verovatno trebalo da bude AL,
"EL", jer je "EL" bilo izgovoreno glasom Aivaza, a nije vi|eno. AL je pravo ime
Knjige, jer ova slova i njihova brojna vrednost, 31, ~ine Glavni Klju~ za njene
Misterije.
Da bi eti~ki i filosofski komentar bili "shva}eni od strane obi~nih ljudi" u celosti,
odlu~io sam da u dodatku ovom komentaru iznesem sva razmatranja proistekla iz
{ifrovanog numeri~kog sistema, koji je, pak, izme{an zajedno sa neposrednijom
materijom koju obra|uje ova knjiga. U tom dodatku }e biti sadràno obja{njenje
karaktera ovog numeri~kog sistema, poznatog pod imenom "Kabala", kao i misterija
koje su njome nagove{tene. Razlog tome leì u neprakti~nosti njihovog saop{tavanja
u verbalnom obliku i u neophodnosti dokaza studentu da autor ove knjige poseduje
znanje koje je iznad svega {to je do sada postigao neki ~ovek.
1. Had! Manifestacija Nuit.
STARI KOMENTAR
1. Uporedi sa II, 1, kao nadopunu ovom stihu.
U Nu je Had skriven; pomo}u Had-a Nu je manifestovana.
Po{to je Nu 56 a Had 9, njihovo sjedinjenje daje 65, Adonaija, Svetog An|ela ûvara.
Vidi Sefer Sefirot i Budan Svet u Konx Om Pax-u radi vi{e detalja o 65.
Uo~i, me|utim, {ezdeset i pet stranica rukopisa Liber Legisa.
Ili, ako NU brojimo kao 56 a HAD kao 10, dobi}emo 66, {to je S (1-11).
Had, tako|e, predstavlja sredi{te klju~ne re~i Abrahadabra.
NOVI KOMENTAR
Teogonija na{eg Zakona je u potpunosti nau~na. Nuit je materija, Hadit je kretanje, u
njihovom potpunom fizi~kom smislu. Oni su Tao i Teh kineske filosofije, ili, prostije
re~eno, imenica i glagol u gramatici. Na{a centralna istina - mimo drugih filosofija jeste da ove dve beskona~nosti ne mogu postojati zasebno. Ovaj obimni predmet
mora biti prou~en u na{im drugim radovima, a naro~ito u Bera{itu, mojim vlastitim
magi~kim dnevnicima, posebno onim iz 1919., 1920. i 1921., i u Knjizi mudrosti ili
ludosti. Vidi tako|e Vojnik i grbavac. Dalje informacije koje se odnose na Nuit i Hadit
date su u samoj ovoj knjizi. No, moram ovde pomenuti da ih brat koji je spomenut u
vezi sa "ârobnjakom Amalantrahom" i sl. (Samuel bar Aivaz) identifikuje sa Anu i
Adad, vrhovnom majkom i ocem, bogovima Sumera. Uzimaju}i u obzir vezu sa
identifikacijom Aivaza, to zaista izgleda veoma upe~atljivo.
Tako|e treba uzeti u razmatranje da je Nu povezana sa Severom, dok je Had Sad, Set,
Satana, Sat (odgovara re~i "bi}e" na sanskritu), tj. Jug. On je, dakle, sunce, prostor,
koncentrisan u jednoj ta~ki, kao {to je i svaka druga zvezda. Re~ Abrahadabra poti~e
od Abraksas, Otac Sunce, ~ija brojna vrdnost je 365. Za ovu antitezu Sever - Jug vidi
Fabr Doliveovu (Fabre d,Olivet) Hermeneuti~ku interpretaciju porekla dru{tvenog
stanja kod ~oveka. Uo~ite da je "saks" tako|e i stena, ili kamen, odakle poti~e i
simbol kockastog kamena, planine Abiegnus, itd. Nu, sa svoje strane, izraàva se kroz
Naus, brod, itd. i sav taj simbolizam praznog prostora koji je blizak svemu. Postoji
tako|e pitanje poistove}ivanja Nu sa On, Noah, Oanes, Jonom, Dònom, Dijanusom,
Dijanom itd. Ali pomenute identifikacije su samo delimi~ne, samo razli~ite strane
dijamantne Istine. Stoga se sva ta pitanja mogu zanemariti, i ostati u jednostavnosti
ove Njene vlastite Knjige.
2. Razotkrivanje nebeske zajednice.
STARI KOMENTAR
2. Ova knjiga je nova objava, ili razotkrivanje svetih.
NOVI KOMENTAR
Ovo obja{njava generalnu temu te objave: daje dramatis personae, takore}i.
To je, kosmografski re~eno, koncepcija dve krajnje ideje: prostora i onoga {to zahvata
taj prostor.
Kasnije }e se, ipak, videti da se te dve ideje mogu razloìti u jednu, ideju materije;
prostor, njen "uslov" ili "oblik", tu se podrazumeva. Ovo ostavlja ideju "kretanja" za
Hadita, ~ija me|uigra sa Nuit tvori univerzum.
Vreme bi mo`da trebalo razmatrati kao poseban vid ili dimenziju prostora.
Dalje, ovaj stih bi trebalo prou~iti zajedno sa slede}im. "Nebeska zajednica" je
~ove~anstvo, a njeno "razotkrivanje" predstavlja potvrdu nezavisne boànstvenosti
svakog mu{karca i svake ène!
Osim toga, kako je Khabs (vidi stih 8) "zvezda", postoji i dalje zna~enje; ova Knjiga
treba da razotkrije Tajno Sopstvo ôveka, tj. da ga inicira.
3. Svaki mu{karac i svaka èna je zvezda.
STARI KOMENTAR
3. Ovo ne bi trebalo da se shvati u spiritualisti~kom smislu. To zna~i da se u svakoj
osobi nalazi uzvi{ena zvezdana priroda, stanje svesti koje treba da bude postignuto
propisanim metodama.
(Pored toga, to moè imati zna~enje neke stvarne veze izme|u odre|ene osobe i odre|
ene zvezde. Za{to da ne? Do sada mi to jo{ nije poznato. Vidi Liber 418.)
NOVI KOMENTAR
Ova teza je u potpunosti razmotrena u Knjizi mudrosti ili ludosti. Njeno polazno
stanovi{te jeste da je svako ljudsko bi}e jedan element kosmosa, samoodre|en i
savr{en, jednak sa svim drugim bogovima.
Iz gore navedenog Zakon "~ini {to ti je volja" sledi logi~ki. Jedna zvezda vr{i uticaj
na drugu preko svoje privla~ne sile, {to se podrazumeva, ali ti uticaji su slu~ajevi
njihovih samopredodre|enih orbita. Osim toga, postoji i misterija planeta koje se
okre}u oko zvezde ~ije su one samo delovi; no, ne bih o tome vi{e diskutovao na
ovom mestu.
ôvek predstavlja sredi{nje kraljevstvo. Veliko kraljevstvo je nebo, gde je svaka
zvezda njegova jedinka; malo kraljevstvo je molekul, sa svakim elektronom kao
jedinkom. (Odnos izme|u ovih triju kraljevstava je pravilno geometrijski, i svako je 10

puta ve}e po veli~ini od susednog kraljevstva).
Vidi Knjigu o Velikom Auku radi potvrde stanovi{ta da je svaka "zvezda" sama po
sebi sredi{te univerzuma, i da takvu "zvezdu" - jednostavnu, originalnu, apsolutnu,
moèmo dodati njenoj svemo}i, sveznanju i sveprisutnosti, a da pritom ne prestane da
bude samosvojna; da je sticanje iskustva jedan jedini na~in da to ona ostvari, i da
usled toga ona ulazi u kombinacije u kojima je njena istinska priroda za izvesno
vreme skrivena, ~ak i od nje same. Analogno tome, atom ugljenika moè pro}i kroz
milijarde protejskih faza, pojavljuju}i se u obliku krede, hloroforma, {e}era, biljnog
soka, mozga i krvi, ne prepoznaju}i svoju "samosvojnost", tj. crnu amorfnu masu,
mada se uvek vra}a na ba{ taj svoj oblik, nepromenjena svojim avanturama.
Ova teorija je jedina koja obja{njava za{to je Apsolut postao kona~an, i za{to On ne
prepoznaje Sebe tokom njegovog ciklusa inkarniranja. Teorija odre|uje "zlo" i poreklo
zla, ne odri~u}i realnost tom "zlu" niti vre|aju}i na{u svakodnevnu percepciju i
na{ zdrav razum.
Navodim ovde napomenu predmetu u izvornom obliku, onako kako sam je prvobitno
dao, sa jednim ili dva umetka:
Svi elementi su u jednom trenutku morali biti odvojeni jedni od drugih - to bi bio
slu~aj visoke temperature. Ako bi, sada, ovi atomi bili izloèni suncu dobili bismo
ogromnu, ekstremnu toplotu, i svi elementi bi ponovo bili samosvojni. Zamislite da
svaki atom svakog od elemenata poseduje pam}enje o svim svojim avanturama tokom
njegovog kombinovanja. Uz put, taj atom, osnaèn ovom memorijom ne bi bio isti
atom; pa ipak, on to jeste, budu}i da osim te memorije on niotkuda nije dobio ni{ta.
Prema tome, samim tokom vremena i pomo}u svojstva memorije, neka stvar (iako,
izvorno, jeste neograni~eno savr{enstvo) moè postati ne{to vi{e nego {to sama po
sebi predstavlja, i otuda je stvarni razvoj mogu}. Onda svako moè uo~iti razlog zbog
~ega neki element odlu~uje da prolazi kroz ovaj niz inkarnacija (Bog, kako to be{e
veli~anstvena koncepcija!) jer upravo tako, i samo tako, on moè napredovati; ali on
gubi se}anje o svojoj vlastitoj predstavi savr{enstva koju poseduje kroz sve te
inkarnacije, jer zna da }e pro}i nepromenjen.
Prema tome, postoji neograni~en broj bogova koji su individualni i me|usobno
jednaki, premda se razlikuju, a svaki od njih je savr{en i potpuno neuni{tiv. Ovo,
tako|e, predstavlja jedino obja{njenje kako bi}e moè stvoriti svet u kome postoje rat,
zlo i sl. Zlo je samo jedna pojava, jer isto kao i "dobro" ono ne moè uticati na su{tinu
samu po sebi; ono jedino umnoàva svoje kombinacije. To se u nekom smislu moè
poistovetiti sa misti~kim monizmom, ali prigovor toj teoriji je u tome da Bog mora da
stvara bi}a koja su u potpunosti njegovi sastavni delovi, tako da je njihova me|uigra
la`na. Pod pretpostavkom da postoji mno{tvo elemenata, njihova me|uigra je prirodna.
Pitanje ko je stvorio te elemente ne predstavlja nikakav prigovor ovoj teoriji elementi su, ipak, tu, dok Bog, ako ga potraìte, nije. Teizam je obscurum per
obscurius. Mu{ka zvezda je izgra|ena od centra prema van, a ènska zvezda od oboda
ka unutra{njosti. To je ono {to se misli kada se kaè da èna nema du{u. Ovo potpuno
obja{njava razliku me|u polovima.
(14. Maj 1919., 18,30.)
4. Svaki broj je beskona~an; nema razlike.
STARI KOMENTAR
4. Ograni~enost je puka maska; neograni~enost je jedina istina.
NOVI KOMENTAR
Ovo je velika i sveta misterija. Iako svaka zvezda ima svoj vlastiti broj, svaki broj je
istovremeno jednak i savr{en. Svaki mu{karac i svaka èna nisu samo deo Boga ve}
sam Vrhovni Gospod. "Centar je svuda a obod nigde." Stara definicija Boga dobija
novo zna~enje za nas. Svako od nas je Jedan Bog. Ovo moè biti shva}eno jedino od
strane inicijata; da bi se to pravilno razumelo moraju se posti}i odre|ena visoka stanja
svesti.
U~inio sam poku{aj da ovo pojednostavim u napomeni na poslednji stih. Mogu da
dodam da je u transu koji sam nazvao "Zvezdani Sun|er" (vidi napomenu na 59. stih),
to poimanje univerzuma vi|eno kao astralna vizija. Ona je po~ela kao "ni{tavilo sa
iskricama" 1916. e. v. (ere vulgaris - prim. prev.) pored jezera Paskvani u Nju
Hemp{iru, SAD, da bi se razvila u puninu u razli~itim kasnijim prilikama. Svaka
"zvezda" je povezana direktno sa svim drugim zvezdama, i u svemiru bez granica
(Ain Sof, Telo Nuite) svaka pojedina~na zvezda je jednako tako centar kao i bilo koja
druga. Svaki ~ovek instinktivno ose}a da je centar kosmosa, ali filosofi su se sprdali
sa tom njegovom pretpostavkom. Pa ipak je on bio taj koji je bio apsolutno u pravu.
Zemljoradnik nije ni{ta manje "vredan" nego kralj, niti zemlja manje vredna od
sunca. Svako jednostavno elementarno sopstvo je apsolutno, Sam Bog. Da, u ovoj
Knjizi Istina je skoro neizdr`ljivo veli~anstvena, jer ~ovek je predugo skrivao sebe od
svoje sopstvene slave: on se boji bezdana, bezvremenog Apsoluta. Ali Istina }e ga
osloboditi!
5. Pomozi mi, o ratni~ki gospode Tebe, u mojem razotkrivanju pred Decom ljudi!
STARI KOMENTAR
5. Nu, u po~etku, da bi se razotkrila traì pomo} smrtnog posrednika. Treba imati u
vidu pretpostavku da je Ankh-f-n-khonsu, ratni~ki gospod Tebe, sve{tenik Mentua, na
izvestan uzvi{eniji na~in identi~an sa Aivazom ili sa Zveri.
NOVI KOMENTAR
Ovde Nuit poziva za pomo}, jednostavno i direktno, prepoznavaju}i svaku pojedinu
funkciju svake zvezde njenog tela. Iako sve jeste Jedno, svaki deo tog Jednog ima
svoje vlastito specijalno zaduènje, a svaka zvezda svoju posebnu orbitu.
U njenom obra}anju meni kao ratni~kom gospodu Tebe, izgleda kao da je ona
shvatila odre|eni kontinuitet ili identitet mene i Ankh-f-n-khonsua, ~ija Stela
predstavlja vezu sa drevno{}u ovog otkrovenja. Vidi Ekvinoks, tom I, br. 7, str. 363 400a, gde je taj doga|aj opisan.
Razotkrivanje je proklamacija istine, prethodno obja{njene, da Telo Nuite ispunjava
beskona~an prostor, tako da je svaka zvezda u njemu celina po sebi, nezavisna i
apsolutna jedinica. Zvezde se me|usobno razlikuju kao {to se razlikuju ugljenik i
kalcijum, ali svaka je jednostavna, "besmrtna" su{tina, ili barem jedan oblik neke
jednostavnije su{tine. Svaka du{a je stoga apsolutna, dok su "dobro" i "zlo" puki
termini koji opisuju odnose izme|u propadljivih kombinacija. Tako je kinin "dobar" za
malari~nog pacijenta, ali "lo{" za uzro~nika bolesti. Toplota je "lo{a" za sladoled a
"dobra" za kafu. Nedeljiva bit stvari, tj. njihove "du{e", indiferentne su u odnosu na
sve okolnosti, ma kakve one bile, jer niko ne moè na bilo koji na~in da uti~e na njih.
6. Ti budi Hadit, moje tajno sredi{te, moje srce i moj jezik!
7. Gledaj! to je razotkriveno preko Aivaza poslanika Hoor-paar-kraata.
STARI KOMENTAR
6. Primalac ovog znanja mora da se identifikuje sa Haditom, i da tako u potpunosti
izrazi namere njenog srca njenim osobenim jezikom.
7. Aivaz - vidi Uvod. On je 78, Mezla, "uticaj" od Najvi{e Krune, kao i broj karata u
Tarotu, Roti, sveobuhvatnom To~ku.
Za Hoor-paar-kraata vidi II, 8.
Aivaz je nazvan poslanikom Hoor-paar-kraata, Boga Ti{ine; jer njegova re~ je Govor
u Ti{ini.
NOVI KOMENTAR
Aivaz je ime koje je vidovnjakinja Uarda dala inteligenciji s kojom je komunikacija
uspostavljena. Vidi napomenu uz naslov.
Hoor-paar-kraat ili Harpokrat, "Beba u plavom jajetu", nije samo Bog Ti{ine u
uobi~ajenom zna~enju. On predstavlja vi{e Sopstvo, Svetog An|ela ûvara. Postoji
veza sa simbolikom patuljaka u mitologiji. On sadrì sve u sebi, mada je
nemanifestovan. Vidi II, 8.
On je prvo slovo alfabeta, Alef, ~iji broj je jedan, a njegova karta u Tarotu je Luda,
ozna~ena nulom. Alef je pripisan elementu Vazduha (prema drevnoj klasifikaciji
stvari).
Kao "jedan", ili Alef, on predstavlja mu{ki princip, prvotni uzrok, kao i nesputani dah
ìvota, zvuk vokala "A" koji se stvara otvorenim grlom i ustima.
Kao nula on predstavlja ènski princip, plodnu majku (staro ime ove karte je Mat, {to
poti~e od italijanskog "matto", luda, ali ranije tako|e i od Maut, egipatske BoginjeMajke-Le{inara); plodnu zato {to je "plavo jaje" materica, koja je unutar
makrokosmosa Tela Nuite, i koja sadrì nero|eno dete, bespomo}no a ipak za{ti}eno i
dojeno, nasuprot krokodilima i tigrovima prikazanim na karti, isto kao {to je i
materica za{ti}ena za vreme trudno}e. On sedi na lotosu, tj. joni, koji pluta na "Nilu",
koji simboli{e te~nost materi~nog vodenjaka.
U svojoj apsolutnoj nevinosti i neznanju on je "Luda"; on je tako|e i "Spasitelj",
budu}i da je Sin koji }e gaziti po krokodilima i tigrovima i osvetiti svog Oca Ozirisa.
Tako mi njega vidimo kao "Veliku Ludu" iz keltske legende, "îstu Ludu" iz I. ~ina
Parsifala, i, uop{teno govore}i, kao ludu osobu ~ije su re~i uvek bile shvatane kao
proro~anstva.
No, da bi bio "Spasitelj", on mora da se rodi i razvije u mu{karca; tako Parsifal sti~e
Sveto Koplje, simbol muèvnosti. On obi~no nosi "ode}u sa mnogo boja" poput
Josifa "sneva~a"; on je tako|e Zeleni ôvek prole}nih svetkovina. Ali njegova "ludost"
nije nevinost ve} inspiracija vinom; on pije iz Grala koji mu nudi Sve{tenica.
Tako ga vidimo u punom naoruànju kao Bahusa Difeusa, mu{ko i ènsko u jednom,
kako nosi {tap Tirzusa i grozd gro`|a ili me{inu s vinom, dok mu tigar ska~e na bok.
Ovaj njegov oblik sugeri{e Tarot karta, gde je "Luda" predstavljen sa dugim {tapom i
vre}om zavezanom na njemu, u {arenom kaputu. Tigrovi i krokodili ga slede,
povezuju}i tako ovu sliku sa slikom Harpokrata.
Gotovo identi~ni simboli su oni koji predstavljaju tajnog boga Templara,

biseksualnog Bafometa, kao i Zevsa Arenotelusa, jednako biseksualnog, koji je OtacMajka Svega u Jednoj Osobi. (On je u ovom potpunom obliku predstavljen na Tarot
Adutu XV, "\avo"). Po{to je Zevs Bog Vazduha, to nas podse}a da je Alef slovo
Vazduha.
Kao simbol Vazduha nalazimo "Lutaju}u Ludu", ~isti razigrani da{ak povetarca, u isti
mah stvarala~ki. Na{i stari su smatrali da se oplo|ivanje le{inara vr{ilo pomo}u vetra,
te su ga zato i izabrali da simbolizuje Boginju-Majku.
On je lutaju}i vitez ili princ iz bajke, koji se ven~ava kraljevom k}i. Ova legenda
poti~e iz izvesnih obi~aja rasprostranjenih me|u egzogami~kim plemenima, {to se
moè videti u Zlatnoj Grani.
Europa, Semela i druge boginje govorile su da ih je Zevs - Vazduh, uzimao preru{en u
obli~je zveri, ptice, ili ~ega sve ne; isto tako kasnije je Marija svoje stanje pripisivala
posredni~koj ulozi duha - spiritus, dah, ili vazduh - u obli~ju goluba.
Me|utim, "mali ~ovek" u indijskom misticizmu, patuljak, luckast ali prepreden, iz
mnogih legendi raznih zemalja, tako|e predstavlja taj isti "Sveti Duh" iliti Tiho
Sopstvo ôveka, odn. njegovog Svetog An|ela ûvara.
On uglavnom predstavlja "nesvesno" kod Frojda, nepoznati, nevini, mirni duh, koji
duva "kud mu je volja, ali ne moè se re}i odkud dolazi ili kuda ide." On komanduje
sa apsolutnim autoritetom, kad se sasvim pokaè, uprkos svesnom razumu i sudu.
Aivaz je, dakle, kao {to tvrdi ovaj sedmi stih, "poslanik" tog Hoor-paar-kraata, koji je
Spasitelj Sveta u {irem smislu, ali isto tako i moje vlastito "Tiho Sopstvo" u uèm.
"Poslanik" je onaj koji obavlja slu`bu, u ovom slu~aju o~igledno slu`bu otkrivenja;
On je bio inteligentni posrednik izme|u Boga Deteta - novog eona koji se ra|a - i
mene. Ova Knjiga Zakona je Glas Njegove Majke, Njegovog Oca, i Njega samog. U
svom pojavljivanju, me|utim, On pretpostavlja aktivni oblik koji je parnjak
Harpokratu, oblik Ra-Hoor-Khuita. Skriveno Dete postaje Osvajaju}e Dete, naoruàni
Horus koji osve}uje svoga oca Ozirisa. Isto tako }e i na{e vlastito Tiho Sopstvo,
bespomo}no i glupo, skriveno u nama, izni}i, i, ako budemo umeli da ga pustimo na
svetlost, ono }e pohitati ~ilo sa svojim bojnim pokli~em, re~ju na{e Istinske Volje.
Zadatak Adepta je da postigne znanje i razgovor svog Svetog An|ela ûvara, i da
postane svestan svoje prirode i svoje svrhe, ostvaruju}i oboje.
Zbog ~ega se Aivaz tako speluje, kada je Aivaz prirodna transliteracija od
=
78? Mo`da zato {to nije bio zadovoljan identifikovanjem sa Telemom, Agape, itd.,
preko broja 93, pa je èleo da izrazi svoju prirodu pomo}u {est slova ({est kao broj
Sunca, Bogo-~oveka, i sl.) ~ija bi vrednost na gr~kom trebala biti: A=1, I=10, F=6,
A=1, S=200, S=200: ukupno 418, broj ABRAHADABRA, magijske formule za novi
eon! Treba zapaziti da su "I" i "V" slova Oca i Sina, a tako|e i Device i Bika (vidi
Liber 418), sa svake strane ~uvana po jednim slovom Vazduha, i pra}ena dvaput
slovom Vatre.
8. Khabs je u Khu, a ne Khu u Khabsu.
STARI KOMENTAR
8. Ovde po~inje tekst.
Khabs je tajno svetlo, ili L.V.X.; Khu je magi~ki entitet ~oveka.
Docnije sam saznao (Sunce u Devici, 1911.), da Khabs ozna~ava zvezdu. U kojem
slu~aju, vidi stih 3.
Doktrina koja se ovde pou~ava jeste ta da je to Svetlo unutarnji, su{tastveni ~ovek.

Intra (a ne Extra) Nobis Regnum Dei.
NOVI KOMENTAR
Mi ne treba sebe da smatramo niìm bi}ima, za koje je Svetlo odn. "Bog" van
njihovog opsega poimanja. Na{i umovi i na{a tela su velovi Svetla koje je unutar nas.
Neinicirani predstavlja "tamnu zvezdu", a Veliko Delo za njega je da svoje velove
u~ini providnim, "pro~i{}avaju}i" ih. To "pro~i{}avanje" predstavlja u stvari
"pojednostavljivanje"; kompleksnost nabora tog vela, a ne njegova ne~isto}a, ~ini veo
neprozirnim. Veliko Delo se, stoga, sastoji uglavnom u re{avanju kompleksa. Sve je
samo po sebi savr{eno, ali kada su stvari u zbrci, one postaju "zle". (Ovaj stav bi bio
bolje shva}en u svetlu "Pustinjaka sa ostrva Ezopus", q.v.). Ova doktrina je o~ito od
vrhunske va`nosti, gledano sa stanovi{ta prve "objave" Aivaza.
Ta "zvezda", ili "najintimnije svetlo" je originalna, individualna, ve~na su{tina. Khu
je magijska ode}a koju ona tka za sebe, "oblik" za njeno bi}e s onu stranu oblika,
~ijom upotrebom ona moè proìvljavati iskustva kroz samosvest, onako kao {to je
obja{njeno u napomenama na stihove 2 i 3. Ovo Khu je prvi veo, daleko suptilniji od
uma ili tela, i stvarniji, jer je njegov simboli~ki oblik uslovljen prirodom njegove
zvezde.
Za{to nam je re~eno da je Khabs u Khu, a ne Khu u Khabsu? Jesmo li onda
pretpostavljali suprotno? Mislim da smo zapravo upozoreni protiv ideje o Pleromi,
~ijeg smo plamena iskre, i u koji se vra}amo kada ostvarimo "postignu}e". To bi
zaista moralo da celo to prokletstvo odvojenog postojanja u~ini sme{nom,
besmislenom i neoprostivom budala{tinom. Ovo bi nas bacilo natrag u dilemu
manihejizma. Ideja o inkarnacijama koje "usavr{avaju" stvar, samu po sebi
savr{enom, po definiciji je imbecilna. Jedino zdravorazumsko re{enje je dato gore: da
zamislimo da Savr{en uìva iskustvo (o~iglednog) nesavr{enstva. (Postoje i dublja
re{enja ovog problema adekvatna najvi{im stepenovima inicijacije; gornje }e, ipak,
zadovoljiti prose~no inteligentnu osobu).
9. Oboàvaj stoga Khabs, i gledaj moje svetlo preliveno preko tebe!
STARI KOMENTAR
Objavljeno je da je taj Khabs svetlost Nue. On je oboàvan u centru, dok svetlost
ispunjava obod, tako da je sve svetlost.
NOVI KOMENTAR
Mi se moramo koncentrisati na to najintimnije svetlo; kao odgovor na to dolazi svetlo
beskona~nog prostora. Treba primetiti da je svetlo svemira ono {to ljudi zovu tama;
njegova priroda je potpuno neshvatljiva za na{e neinicirane umove. "Velovi",
spomenuti ranije u komentaru, su oni koji ometaju odnos izme|u Nuite i Hadita.
Mi ne smemo da oboàvamo Khu, da se zaljubimo u na{u magijsku predstavu. U~initi
to - a svi smo mi to u~inili - zna~i zaboraviti na{u istinu. Ako slavimo oblik, on
postaje neproziran za bi}e, i moè se uskoro pokazati samom sebi laàn. Khu u
svakom od nas sadrì kosmos kakav je njemu samom poznat. Za mene, ~ak i ne~iji
drugi Khabs predstavlja samo deo mog Khua. Na{ sopstveni Khabs je na{a jedina
istina.
10. Neka mojih sluìtelja bude malo i tajnih; oni }e vladati mno{tvom i znanim.
STARI KOMENTAR
10. Zakon Teleme je takav, da njeni adepti treba da budu nevidljive vo|e.
Ovo je, moè se primetiti, uvek bio slu~aj.
NOVI KOMENTAR
Priroda magijske mo}i je sasvim nesaznatljiva za obi~an svet. Prorok Jezekilj koji
opseda ciglu da bi uni{tio Jerusalim i avantura Hosee sa Gomerom, "prakti~nom"
~oveku izgledaju tako apsurdno kao i istraìvanja bilo kojeg nau~nika sve dok ga
Nedeljne novine ne zadovolje nekim verodostojnim obja{njenjem koje ne obja{njava
ni{ta. (U ovom kontekstu treba pro~itati Knjigu 4, III. deo).
"Mojih sluìtelja"; ne onih Gospoda eona. "Zakon je za sve"; ne moè biti nikakvih
tajni o tome. Stih se odnosi na posebno odabrane "sluìtelje"; mo`da one koji su,
oboàvaju}i Khabs, opazili njenu svetlost nad sobom. Takve osobe zaista ostvaruju
ven~anje Nuite i Hadita u sebi samima; u tom slu~aju oni su svesni odre|enih puteva
koji vode ka mo}i.
Tako|e postoji i misti~ni smisao u tom stihu. Mi moramo na{e umove reorganizovati
iz temelja, tako {to }emo odrediti mali broj tajnih vo|a koji }e sluìti Nuit, u cilju
disciplinovanja razli~itih segmenata svesnog mi{ljenja.
11. Lude su oni koje ljudi oboàvaju; i njihovi Bogovi i njihovi ljudi su lude.
12. Iza|ite, o deco, pod zvezde, i na|ite svoje ispunjenje u ljubavi!
STARI KOMENTAR
11. "Mno{tvo i znani", i me|u Bogovima i me|u ljudima, po{tovani su; to je ludost.
12. Klju~ za oboàvanje Nue. Ujedinjenje svesti sa beskona~nim prostorom kroz vo|
enje ljubavi, pastoralne ili paganske. No, vide infra.
NOVI KOMENTAR
Celokupna doktrina o "ljubavi" obja{njena je u Liber Alefu (Knjiga Mudrosti ili
Ludosti) i tamo bi je trebalo prou~iti. Ali zapazi u daljem tekstu kako se ovaj stih
slaè sa gornjim komentarom, kako svaka zvezda mora iza}i i osloboditi se svojih
velova, tako da moè uìvati u zajednici sa celim svetom zvezda. To je ponovo poziv
na ujedinjenje, ili "ljubav", formuli{u}i tako jedna~inu 1+(-1)=0 koja predstavlja
op{tu magijsku formulu u na{em kosmosu.
"Iza|ite" - od ~ega se krijete? "Pod zvezde", zna~i otvoreno. Tako|e, neka ljubav bude
"pod" ili "nad" Telom Nuite. Ali iznad svega, budite otvoreni! êmu taj stid? Je li
ljubav tako stra{na, da bi ljudi trebali da je prikrivaju laìma? Je li ljubav tako sveta
da je drugi ne bi smeli naturati? Ne, "pod zvezde", no}u, koje oko ako ne njihovo
moè videti? Ili pak, ako neko vidi, ne bi li va{e oboàvanje otvorilo manastirske
hodnike njegove du{e da bi odjeknuli boànskom ~istotom zbog tako draèsnog i
milostivog dela koje ste u~inili?
13. Ja sam nad vama i u vama. Moj zanos je u va{em. Moja radost je da gledam va{u
radost.
14. Gore, biserno plavetnilo je
Goli sjaj Nuit;
U zanosu ona se saginje
Da poljubi Haditove tajne vreline.
Krilata kugla i zvezdana plavet moji su,
O Ankh-af-na-khonsu!
15. Znajte sada da je izabrani sve{tenik i apostol beskrajnog svemira princ-sve{tenik
Zver; i u njegovoj èni zvanoj Skerletna @ena data je sva mo}. Oni }e moju decu
skupljati u svoj zagrljaj; oni }e u ljudska srca uneti zvezdani sjaj.
16. Jer on je uvek sunce, a ona luna. Ali za njega je krilati tajni plam, a za nju nadneta
svetlost zvezda.
17. Ali vi niste tako izabrani.
18. Blistaj na njihovim ~elima, o sjajna zmijo!
19. O azurom posuta èno, nadvij se nad njih!
20. Klju~ rituala je u tajnoj re~i koju sam mu dala.
21. Za Boga i Oboàvaoca ja sam ni{ta: oni me ne vide. Oni su kao na zemlji; ja sam
Nebo, i nema drugog Boga osim mene i mog gospoda Hadita.
22. Dakle, vi me sada znate pod mojim imenom Nuit, a on po jednom tajnom imenu
koje }u mu dati kada me kona~no spozna. A po{to sam ja Beskrajni Svemir i njegove
Bezbrojne Zvezde, ~inite i vi tako. Ne sputavajte ni{ta! Neka se me|u vama ne pravi
razlika izme|u jedne i bilo koje druge stvari; jer to zadaje bol.
23. Ali ko god uspe u tome, neka bude poglavar svega!
24. Ja sam Nuit, i moja re~ je {est i pedeset.
25. Podeli, saberi, pomnoì i shvati.
26. Tad re~e prorok i rob lepotice: Ko sam ja, i {ta }e biti znak? A ona mu tada
odgovori, svijaju}i se dole, ta blje{tava buktinja plavetnila, koja doti~e sve, koja
proìma sve; sa rukama ljupkim na zemlji crnoj, sa vitim telom za ljubav povijenim,
sa stopalima ne`nim koja ni cvetka ne zgazi{e: Ti zna{! A znak }e biti moj zanos,
svest o neprekidnosti postojanja, sveprisutnost mog tela.
27. Tad sve{tenik odgovori i re~e Kraljici Svemira, ljube}i joj ne`ne obrve, dok mu
rosa njene svetlosti obli ~itavo telo slatkastim mirisom znoja: O Nuit, neprekidnosti
Neba, neka uvek bude tako: da ljudi ne govore o tebi kao Jednoj ve} kao Nijednoj; i
neka ne govore o tebi uop{te, jer ti si neprekidna!
28. Nijedna, uzdahnu ne`na i ~arobna svetlost zvezda, i dve.
29. Jer ja sam razdvojena radi ljubavi, zbog mogu}nosti sjedinjenja.
30. Stvaranje sveta je to, da je bol razdvajanja kao ni{ta, a radost rastvaranja sve.
31. Uop{te ne brini za te budale od ljudi i njihove vapaje! Oni ose}aju malo; ono {to
postoji, uravnoteèno je krhkim radostima; ali vi ste moji izabrani.
STARI KOMENTAR
13. Ova doktrina podrazumeva neku misti~nu vezu koja se, pretpostavljam, moè
shvatiti jedino iskustvom; ova ljudska ekstaza i ta boànska ekstaza su u interakciji.
Sli~na doktrina se moè na}i u Bhagavad Giti.
14. Ovaj stih je direktan prevod prvog dela Stele. On u sebi sadrì prikriven izvestan
tajni ritual, najvi{eg reda, koji je u vezi sa prethodna dva stiha.
15. Na ovom stihu po~iva autoritet Zveri; no, on mora biti doveden u vezu sa odre|
enim docnijim stihovima, {to }u ostaviti studentima da istraùju da bi protuma~ili.
Me|utim, sklon sam da poverujem da "Zver" i "Skerletna @ena" ne ozna~avaju osobe,
ve} predstavljaju nazive slu`bi, i to Hijerofanta (Prvosve{tenika) i Prvosve{tenice ( i
), ina~e bi se te{ko mogao razumeti naredni stih.
16. U stihu II, 16 nalazimo da Had treba uzeti kao 11 (vidi II, 16, komentar). Tada
Hadit = 421, a Nuit = 466.
421-3 (Mesec) = 418. 466+200 (Sunce) = 666.
Ovo su dva velika broja kabalisti!~kog sistema, koja su mi omogu}ila da protuma~im
znakove {to su vodili tom otkrovenju.
Krilati tajni plam je Hadit; nadneta svetlost zvezda je Nuit; to su njihove prave prirode
i njihove funkcije u vrhovnom ritualu koji se odnosi na gore navedeno.
17. "Vi" se odnosi na druge oboàvatelje Nuite, koji moraju prona}i svoj vlastiti put
da bi bili izabrani.
18. Zmija je boànski i kraljevski simbol. Ona je tako|e i simbol Hadita, prizvanog
nad njima.
19. Nuit }e ih sama prekriti svojom senkom.
20. Ta re~ je mo`da Abrahadabra, sveta re~ od 11 slova.
21. Odnosi se na stvarnu sliku na steli. Nuit je koncepcija koja se nalazi beskrajno
iznad svega {to su ljudi ikada poimali o Boànskom. Stoga, ona nije samo zvezdana
boginja, nego daleko vi{i pojam, skriven tamnim velom tog neizrecivog sjaja.
To znanje mogu posti}i jedino adepti; spoljni ga ne mogu dose}i.
22. Obe}anje - jo{ uvek neispunjeno. (Ispunjeno od ulaska Sunca u Strelca, An. V).
Nalog da se uni{ti sposobnost razlikovanja izme|u iluzija.
23. Poglavar je stoga onaj koji je uni{tio taj ose}aj dualnosti.
24. Nu = 6+50=56.
25. Deljenje 6/50=0,12.
0 - obod, Nuit.
. - centar, Hadit.
1 - Jedinstvo kao rezultanta, Ra-Hoor-Khuit.
2 - Koptsko H, ~iji oblik uveliko nalikuje arapskom broju 2, Dahu @ivota, koji se
udi{e i izdi{e. Ljudska Svest. Tot.
Sabiranjem 50+6=56, Nu, a koncentrisanjem 5+6=11, Abrahadabra itd.
Mnoènjem 50x6=300, , i Ruah Elohim, sveti duh.
Uveren sam da je u ovom stihu skriveno jo{ misterija; mo`da ponovo vezanih za 418 i
666.
26. Prorok zahteva neki znak njegove misije, koji je obe}an: samadi sa beskona~nim.
Ovo obe}anje je kasnije bilo ispunjeno - vidi Hram kralja Solomona, koji izlaè ovu
materiju u pravo vreme.
27-31. Ovde se nalazi duboka filosofska dogma, u izvesnom smislu verovatno
tuma~enje i rasvetljavanje tvrdnji iz Bera{ita.
Dijada (odn. univerzum) se stvara uz malo bola sa ciljem ostvarenja blaènstva
rastapanja. Tako se patnja ìvota moè iskupiti blaènstvom smrti.
Ovo ushi}enje je, ipak, samo za izabrane sluìtelje Nu. Na spoljne se moè gledati
uglavnom onako kako su kartezijanci gledali na ìvotinje.
NOVI KOMENTAR
Sva ta pri~a o "pa}eni~kom ~ove~anstvu" jeste u su{tini baljezgarija zasnovana na
gre{ci preno{enja sopstvene psihologije na kom{iju. Zlatno pravilo je budala{tina.
Ako bi lord Alfred Daglas, na primer, ~inio drugima ono {to bi èleo da mu drugi
~ine, mnogi bi se usprotivili njegovoj akciji.
Razvitak adepta odvija se ekspanzijom - od Nuit podjednako u sve pravce. Mali
~ovek ima malo iskustva, malo sposobnosti, kako za bol tako i za zadovoljstvo.
Burùj je klada. Ja sam siguran (u najmanju ruku), u to nemam sumnje, da njegovo
kinjenje za mene predstavlja uìvanje ili neku vrstu zabave.
Ova teza o saàljenju u etici Teleme ima najve}i mogu}i zna~aj. Nu`no je da jednom
za sva vremena zaustavimo to neznala~ko me{anje u posao drugih ljudi. Svaki
pojedinac mora biti ostavljen da slobodno sledi svoj vlastiti put! Amerika je naro~ito
luda po tim pitanjima. Njen narod je o~ajni~ki zabrinut oko toga kako da prisili
Singaleze da nose bunde, Tibetance da glasaju a ceo svet da `va}e `vaka}u gumu,
ostaju}i pri tome potpuno nesvesni ~injenice da ve}ina drugih naroda, naro~ito
Francuzi i Britanci, smatraju da su "ameri~ke institucije" najniì oblik divlja{tva,
zaboravljaju}i ili ne znaju}i za okolnost da je originalni znak ameri~ke slobode - koja
je bila stvarna sloboda - sadràvao poziv da se drugi ljudi ostave totalno sami, i time
obezbe|ivao mogu}nost ekspanzije njegovih vlastitih principa do svakog ~oveka.
32. Slu{ajte mog proroka! pro|ite oglede mog znanja! traìte samo mene! Tada }e vas
radosti moje ljubavi iskupiti od svakog bola. To je tako: kunem se svodom svog tela;
svojim svetim srcem i jezikom, svim {to mogu dati i svim onim {to èlim od svih vas.
STARI KOMENTAR
32. Pravilo i svrha Reda: obe}anje Nuit njenim izabranicima.
NOVI KOMENTAR
Umesno je povinovati se Zveri, jer Njegov Zakon je ~ista sloboda, a On ne}e davati
niti jednu naredbu koja odudara od prave interpretacije te slobode. Ali, za razvoj same
te slobode nu`no je imati organizaciju; svaka organizacija, pak, mora imati visoko
centralizovanu kontrolu. To je naro~ito nu`no u vreme rata, kao {to su ~ak i tzv.
demokratske nacije nau~ile iskustvom, budu}i da nisu u~ile od Nema~ke. Ovo
sada{nje doba je prvenstveno "doba rata", sada najvi{e od svega, i na{ posao je da
zbacimo robovske bogove sa trona.
Nalog "traìte samo mene" je poja~an zavetom, i u vezi s tim je dato posebno
obe}anje. Ako tragamo za niìm idealima mi onda pravimo razlike, potvr|uju}i time
implicitno upravo tu dualnost od koje èlimo da pobegnemo. Treba zapaziti tako|e da
"mene" moè ukazivati na gr~ko MH, tj. "ne". Za re~ "samo" moè se uzeti da ima
broj 156 (na gr~kom), {to je broj tajnog imena Babalon ili Nuit. Verovatno postoje jo{
neka skrivena zna~enja u klju~noj re~i "sve".
33. Tad sve{tenik pade u duboki trans ili nesvesticu, i re~e Kraljici Neba: Napi{i nam
oglede; napi{i nam rituale; napi{i nam zakon!
STARI KOMENTAR
33. Prorok je zatim traìo instrukcije: oglede, rituale, zakon.
NOVI KOMENTAR
Zakon, u op{tem smislu te re~i, trebalo bi da zna~i formulaciju obi~aja jednog

naroda, isto kao {to euklidove teoreme predstavljaju formulaciju geometrijskih
~injenica. Ali moderno prepredenja{tvo izmislilo je ideju ve{ta~kog zakona, {to je
isto kao kada bi na silu poku{ali da kvadriramo krug. Zakonodavci poku{avaju da
prisile ljude da promene svoje obi~aje, tako da bi "biznismeni", koji ih podmi}uju da
bi sluìli njihovoj gramzivosti mogli uve}avati svoje profite.
"Zakon" na gr~kom jeste NOMOK, od NEMO, i zna~i ta~no "ne{to {to je dodeljeno
nekom, {to on upotrebljava ili poseduje." Otuda "obi~aj, navika", i tako|e "muzi~ki
ton". Doslovna istovetnost re~i NEMO i latinske re~i Nemo je sugestivna. Na
hebrejskom, "zakon" je TORA i ona je ekvivalentna izrazima "Kapija kraljevstva" i
"Knjiga mudrosti".
34. Ali ona re~e: oglede ja ne pi{em; rituali }e biti poluznani i poluskriveni; Zakon je
za sve.
STARI KOMENTAR
34. Prvi zahtev je odbijen, ili }e, mogu}e je, biti prenet nekim drugim na~inom a ne
pisanjem.
(On je kasnije tako i prenet.)
Drugi je delimi~no dopu{ten; ili pak, ako je u celosti dopu{ten, nije namenjen da
bude potpuno javan.
Tre}i zahtev je dopu{ten bezuslovno.
NOVI KOMENTAR
Ogledi se za sada obavljaju bez znanja kandidata, pomo}u tajne magi~ke mo}i Zveri.
Kandidati koje je On prihvatio za inicijaciju mogu posvedo~iti da su ovi ogledi ~esto
nezavisni od Njegove svesne brige. Oni nisu, poput tradicionalnih ogleda, formalni ili
identi~ni za sve; kandidat se nalazi u takvim okolnostima koje pruàju stvarni ispit
vladanja, prisiljavaju}i ga da otkrije svoju sopstvenu prirodu, i da postane svestan
svog sopstva, izno{enjem njegovih skrivenih pobuda na povr{inu.
Neki od tih rituala su postali dostupni; drugim re~ima, objavljene su magijske
formule. Vidi "Eleuzijske rituale", "Osnaèni entuzijazam", Magiku u teoriji i praksi
itd.
Primetite primedbu na "ne" i "sve". Tako|e, re~ "znani" sadrì koren GN, "stvoriti",
"znati"; "skriveni" ukazuje na drugu polovinu ljudske misterije.
35. To {to ti pi{e{ jeste trostruka knjiga Zakona.
36. Moj pisar Ankh-af-na-khonsu, sve{tenik prin~eva, ne}e promeniti nijednop slovo
te knjige; ali da ne bi bilo gluposti, on }e je protuma~iti mudro{}u Ra-Hoor-Khuita.
37. Tako|e mantre i basme; obeah i wanga; delo {tapa i delo ma~a; to }e on u~iti i
pou~avati.
STARI KOMENTAR
35. Definicija ove knjige.
36. Prva stroga opomena da se ne dira nijedno jedino slovo ove knjige.
Komentar mora biti napisan "mudro{}u Ra-Hoor-Khuita", tj. otvorenom, a ne
posve}eni~kom mudro{}u.
37. Potpuno novi sistem magike mora biti u~en i pou~avan, kao {to se to sada i ~ini.
NOVI KOMENTAR
Svaka zvezda je jedinstvena, i svaka orbita je zasebna; zaista je kamen temeljac mog
u~enja nemati standardne ciljeve ili puteve, biti bez ortodoksija i bez pravila. Zvezde
se ne tiskaju u krda, ne zatvaraju se u obore i ne striù, da bi se od njih dobila
ov~etina, kao {to je slu~aj sa svim tim glasa~ima! Ja, koji sam ro|en kao lav, odbijam
da budem ovan predvodnik! Ja koji ne lajem ve} ujedam, ne}u da budem ov~arski
pas. Ja koji ne nosim ov~arski {tap ve} toljagu, ne prihvatam posao pastira.
Vi ov~ice, mudrije predstavnice svoje generacije, zbrisa}ete bez traga, bleju}i, kada
do Va{ih u{iju dopre moj urlik no{en vetrom! Bile ste, zar ne, paène, hranjene i
~uvane - sve dok iz torova nije do{la re~?
Meni prili~i lavlji ìvot! Pustite me da ìvim slobodno, i da umrem u borbi!
Sada treba re}i jo{ ne{to o obeah i o wanga, tj. o delu i o re~i magike. Magika je
ume}e uzrokovanja promene u postoje}im fenomenima. Ova definicija podrazumeva
oìvljavanje mrtvih, za~aravanje stoke, prizivanje ki{e, sticanje dobara, op~injavanje
sudija, i sav ostali program. U redu; ali da li to tako|e obuhvata i svaki mogu}i ~in?
Da; tako sam i mislio. Nije mogu}e izgovoriti neku re~ ili u~initi neko delo, a pritom
ne proizvesti ta~no odre|eni i nu`ni efekat. Stoga je magika ume}e samog ìvota.
Magika je upravljanje svim onim {to kaèmo ili u~inimo, tako da se rezultat toga
sastoji u tome da promenimo onaj deo na{e okoline koji nas ne zadovoljava, sve dok
ne po~ne da nas zadovoljava. Mi ga "preoblikujemo onako kako godi na{em srcu".
Magi~ke ceremonije su, u pravom smislu re~i, ni{ta drugo do organizovani i
koncentrisani poku{aji da nametnemo na{u volju odre|enim delovima kosmosa. To su
samo pojedina~ni slu~ajevi op{teg zakona.
Ali, sve {to mi kaèmo i ~inimo, koliko god to bilo neredovno, rezultuje ne~im {to je
vi{e, daleko vi{e i od na{ih najnapornijih aktivnosti. "Pobrini se za penije, a funte }e
se ve} pobrinuti same o sebi". Tvoja svakodnevna kapanja napuni}e ve}u kofu nego
gejziri tvog magi~kog napora. "Devedesetdevetoro njih koji bezbedno le{kare u
zaklonu tora" nema nikakvu organizovanu volju; njihov karakter, izgra|en na njihovim
re~ima i delima, samo je gomila |ubreta.
Upamti tako|e, da, sve dok ne spozna{ {ta je tvoja Istinska Volja, tvoja najvrednija
energija }e biti posve}ena tvom sopstvenom uni{tenju. Upamti da svaka re~ i svako
delo svedo~i o umu, odakle sledi da tvoj um mora biti savr{eno organizovan, te da je
njegova jedina du`nost da objasni odgovaraju}e stanje u terminima volje, tako da i
govor i akcija mogu biti pravilno usmereni da bi tu volju izrazili u skladu sa
okolnostima.
Upamti da svaka re~ i delo, koji nisu nedvosmisleni izraz tvoje volje, ne idu njoj u
prilog, pri ~emu je indiferentnost gora nego suprotstavljanje. Tvoj neprijatelj je barem
zainteresovan za tebe: od njega bi mogao u~initi prijatelja, {to ne bi nikada mogao sa
neutralnim. Imaj na umu da je magika ume}e ìvota, prema tome ume}e uzrokovanja
promena u skladu sa voljom; stoga je njen zakon "ljubav pod voljom", i svaka njena
aktivnost je ~in ljubavi.
Upamti da je svaki ~in "ljubavi pod voljom" zakonit kao takav; no kada neki ~in nije
usmeren ka Nuit, koja je ovde neminovan rezultat ~itavog rada, isti predstavlja
tra}enje, i on ra|a konflikt u tebi, pa "kraljevstvo bo`je koje je u tebi" biva razoreno
gra|anskim ratom.
Za po~etnika mogu ponuditi slede}i program:
Opskrbi svoj um, koliko je mogu}e potpunije, znanjem o tome kako ga istraìti i
kontrolisati.
Treniraj svoje telo, tako da bude poslu{no tvom umu, i da ne remeti njegovu pa`nju.
Kontroli{i um da bi se sasvim posvetio otkrivanju svoje Istinske Volje.
Istraì tok te volje sve dok ne dospe{ do njenog izvora, tj. do Tihog Sopstva.
Ujedini svesnu volju sa Istinskom Voljom, a svesni ego sa Tihim Sopstvom.
Mora{ biti krajnje nemilosrdan da bi odbacio svaki atom svesti koji je neprijateljski
nastrojen ili neutralan.
Dopusti da ovaj rad do|e iznutra, ali ne obaziri se na svoju okolinu, da ne bi pravio
razliku izme|u jedne i neke druge stvari. Uzmi bilo koju stvar, ma {ta ona bila, i
prisajedini je sebi putem ljubavi.
38.
39.
40.
41.
STARI KOMENTAR
38. Uobi~ajena opomena u radu ove vrste.
Svaki ~ovek ima pravo na postignu}e; ali jednako tako je du`nost adepta da vidi da li
on valjano zasluùje svoju nagradu, kao i da testira i uve`bava svoje sposobnosti i
snagu.
39. Uporedi s Rableom. Ovo se tako|e moè prevesti i ovako: "Neka volja i akcija
budu u harmoniji."
Me|utim, Qelhma tako|e ozna~ava volju u vi{em smislu magi~kog usredi{tenja-ujednu ta~ku, i u smislu koji su koristili [openhauer i Fihte.
Isto tako, postoji najverovatnije i vrlo uzvi{ena tajna interpretacija. Moja sugestija:
Teh su{tastveno , Azot, itd.=Qe.
Word ôkmah, Tot, Logos, Druga Emanacija.
of
Partitiv, velika majka Binah.
the
êsed, o~inska mo}, odraz gornjeg "Teh".
Law Geburah, strogo ograni~enje.
is
Tifaret, vidljiva egzistencija, uravnoteèna harmonija svetova.
Qelhma Ideja koja celu ovu re~enicu obuhvata u jednoj re~i.
Odnosno:
Q Teh = Lav, "Ujedini}e{ sve ove simbole u formi Lava."
e Word = slovo Daha, Logos.
l of = d Uravnoteènje.
h the = 418, Abrahadabra.
m Law = Obe{eni ôvek, ili Spasitelj.
a is = 0 (nula, Nuit, koja je Postojanje).
Qelhma = zbir svega.
40. Qe, Pustinjak, nevidljivo, ali prosvetljuju}e. A\A\.
lh, Ljubavnik, vidljivo kao sev munje. Kolegium adepata.
ma, ôvek Zemlje,

Sru{ena Kula. Zbir ova tri klju~a daje 31= Ne i
Bog. Tako
je cela re~ Qelhma ekvivalentna Nuiti, sveobuhvatnoj.
Vidi Tarot atue radi daljeg prou~avanja ovih rangova.
Qe=14, Pentagram, vladavina duha nad ure|enom materijom. Snaga i autoritet ( i ) i
tajno 1+4=5, Hierofant V. Tako|e: b^, Lav i Ovan. Vidi: Isaija. To je "milenijumsko"
stanje.
lh=38, klju~na re~ Abrahadabra, 418, podeljena brojem svojih slova, 11. Pravda ili
Ravnoteà i Ko~ija{ ili Majstorstvo. Stanje progresa; bo`ji ratnik.
ma=41, Obrnuti Pentagram, materija dominira nad duhom. Obe{eni ôvek i Luda.
Stanje onih koji nisu adepti.
"îni po svojoj volji" ne treba tuma~iti kao povlasticu, ili ~ak kao slobodu. Ovo se
moè, recimo, uzeti u zna~enju: îni (ti, Ateh) po svojoj volji; a Ateh je 406= T,
znak krsta. Ovaj odlomak se stoga moè shvatiti kao zahtev za samo`rtvovanjem ili
uravnoteènjem.
Iznosim ovu tvrdnju samo da bih pokazao kolika je dubina misli potrebna da bi se
ovladalo ~ak i ovako jednostavnim odlomkom.
Sva zna~enja su istinita, samo ako je tuma~ prosvetljen; ali ako to nije, sva su la`na,
kao i on.
NOVI KOMENTAR
Prvi odeljak (prva re~enica 41. stiha) predstavlja op{ti iskaz ili definiciju greha,
odnosno gre{ke. Bilo koja stvar koja ograni~ava, ometa ili odvra}a volju jeste greh.
Drugim re~ima, greh je privid dijade. Greh je ne~isto}a.
Drugi deo odeljka navodi kao primer jedan poseban slu~aj. Ne sme biti svojine nad
ljudskim telom. Seksualni nagon je jedan od najdublje sme{tenih izraza volje; on se
ne sme ograni~avati, bilo negativno, spre~avanjem njegovog slobodnog
funkcionisanja, bilo pozitivno, insistiranjem na njegovom izvitoperenom
funkcionisanju.
Ima li i{ta brutalnije nego sputati prirodni rast, ili deformisati ga? Ima li i{ta
apsurdnije nego traìti da se taj sveti instinkt predstavi kao primitivan ìvotinjski ~in,
da se odvoji od duhovnog entuzijazma, bez koga je on tako umrtvljen da ~ak ne moè
biti ni zadovoljavaju}i za osobe koje su u seksualnom odnosu?
Seksualni ~in je sakrament volje. Njegovo profanisanje je veliki zlo~in. Svako
istinsko izraàvanje seksualnog ~ina je zakonito; svako suzbijanje ili iskrivljavanje
istog protivno je zakonu slobode. Upotreba zakonske ili finansijske prisile da bi se
iznudilo uzdràvanje ili pokornost, u potpunosti je uàsna, neprirodna i apsurdna.
Fizi~ka prinuda, do odre|ene ta~ke, nije tako opasno pogre{na; ona ima poreklo u
prvobitnom seksualnom konfliktu koji sre}emo kod ìvotinja, i ~esto puta moè
rezultirati pobu|enjem ljubavi u njenom najuzvi{enijem i najplemenitijem obliku.
Neki od najstrasnijih i najstabilnijih odnosa po~eli su silovanjem. Rim je zaista tako i
osnovan. Sli~no tome, ubistvo nevernog partnera u izvesnom smislu eti~ki je
oprostivo; jer mogu postojati neke zvezde ~ija priroda je ekstremno nasilna. Nakon
svega, sudar galaksija u veli~anstvenom spektaklu. No, nema ni~eg uzbudljivog u
poseti ne~ijem advokatu. Naravno, to je samo moje li~no gledi{te; ona zvezda koja je
slu~ajno advokat mogla bi stvari videti u druga~ijem svetlu! Ali ipak, priroda je
neopisivo mno{tvo raznolikosti, iako dopu{ta pojavu okrutnosti i sebi~nosti, i ne nudi
nam primere puritanizma i cepidla~enja!
Me|utim, postoji odre|eni red kretanja prilago|en zakonu; ma{ina je bolja kad radi
nego kada uni{tava, sem za nekog de~aka. Tako, ma{ina materije-kretanja je
eksplozivna ma{ina, sa pirotehni~kim efektima; ali ti efekti su samo uzgredni.
Zakoni protiv preljube zasnivaju se na ideji da je èna stoka, pa otuda voditi ljubav sa
udatom ènom zna~i li{iti muà njenih usluga. To je najotvoreniji i najgrublji izraz
ropskog poloàja. Za nas, svaka èna je zvezda. Ona stoga ima apsolutno pravo da
putuje svojom vlastitom orbitom. Nema razloga zbog ~ega ona ne bi mogla biti
idealna hausfrau ako bi to bila njena volja. Ali dru{tvo nema prava da insistira na
takvom standardu. U malim zajednicama, u primitivnim plemenima, gde èna nije bila
ni{ta drugo nego sluga za sve, i gde je sigurnost ljudi zavisila od visoke stope
nataliteta, pokazalo se da je bilo gotovo nu`no uspostaviti takve tabue. Danas je, me|
utim, èna ekonomski nezavisna, i ona takva postaje sve vi{e svake godine. Rezultat
toga je da ona zahteva pravo da ima toliko mnogo ili malo mu{karaca i dece koliko
èli ili moè imati; ona izaziva ceo svet da bi ga zainteresovala za sebe. Dajte vi{e
mo}i èni - laktovima!
Rat je za svoje ~etiri godine bio svedok procvata ove emancipacije. Primitivni narodi,
australijske trupe, na primer, izjavljuju da se ne èle èniti Engleskinjama jer one ne
vole da imaju po tuce mu{karaca nedeljno. Pa dobro, ko onda èli da se njima èni?
Rusija je ve} i formalno ukinula brak. Nema~ka i Francuska su poku{ali da "sa~uvaju
svoj obraz" na ~isto kineski na~in, i to "ven~avanjem" trudnih usedelica sa mrtvim
vojnicima!
Engleska je, zaista, preduboko za{la u hipokriziju da bi u~inila i{ta vi{e od
"zata{kavanja stvari"; ona se pretvara da obavlja "uobi~ajeni posao", iako se svaka
propovedaonica trese od vike biskupa sa o~ima nalik {i{mi{u, koji kre{te na sav glas
o groznom nemoralu svih, izuzimaju}i samo sebe i svoje horovo|e. Engleskinje iznad
trideset godina imaju pravo glasa; kada to pravo dobiju i mlade kalu|erice, zbogom
stari sistemu braka.
Amerika je od braka napravila farsu, sa porastom broja zakona o razvodu i njihovim
komplikovanjem. Mu` jedne moje prijateljice, od koga se ona razvela, tek nakon tri
godine je pokrenuo brakorazvodnu parnicu!
Ali Amerika nikad ne ~eka zakone; njen narod ide ispred njih. Emancipovana,
samohrana ameri~ka èna uvek reaguje na isti na~in kao i "momak za ènidbu".
Jednog dana ona izgubi glavu, jurne slepo u brak, i onda "slomi prst". Ubrzo }e se
umoriti od te budale od svog muà, i shvati}e koliko je imbecilno osaka}ivati se samo
da bi mogla da udovolji svojim roditeljima, da ozakoni svoju decu, ili da umiri
kom{ije.
Ona }e uzeti mu{karca kojeg èli isto tako jednostavno kao {to kupuje novine; ako joj
se pritom ne dopadne uvodna re~, ili stripovi, to je ipak samo dva potro{ena centa, i
onda moè uzeti slede}e(g).
Slepe magar~ine! Vi koji mislite da su ène prirodno ~edne! Isto~njaci to bolje znaju;
sva ograni~enja harema, javnog mnjenja, itd. zasnivaju se na ~injenici da je èna
~edna samo tamo gde nema nikog u blizini. Ona je u stanju da zgrabi dete iz kolevke,
ili pak, da izvu~e i psa iz njegove ku}ice, da bi potvrdila staru izreku: Natura abhorret
a vacuo. Jer ona je slika du{e prirode, velika majka, velika kurva.
Moramo imati dobro na umu da su velike ène u istoriji uìvale neograni~enu slobodu
ljubavi. Safo, Semiramida, Mesalina, Kleopatra, Ta î, Pasifaja, Klitemnestra, Helena
Trojanska, kao i u novije doba Jovanka Orleanka (prema [ekspirovom opisu),
Katarina II iz Rusije, kraljica Elizabeta od Engleske, @or` Sand. Nasuprot njima stoji
jedino Emili Bronte, ~ije se seksualno potiskivanje moè pripisati njenom okruènju, i
koje je, takvo, eksplodiralo u neverovatnu nasilnost njene umetnosti, kao i prave
religiozne ène mistici, Sveta Katarina, Sv. Tereza i druge; ~injenice o njihovim
seksualnim ìvotima bile su bri`ljivo zakamuflirane u interesu ropskih bogova. Me|
utim, ~ak i prema tim navodima, njihov seksualni ìvot je bio intenzivan, jer dela tih
èna su pretrpana seksualnim aktivnostima, koje su strasne i perverzne, i koje ~ak idu
do morbidnosti i istinske halucinacije.
Seks je osnovni izraz prirode neke osobe; velike prirode su seksualno sna`ne. Zdravlje
svake osobe zavisi od slobode vr{enja te funkcije. (Vidi Liber CI "de Lege Libellum",
Glava IV, u Ekvinoksu, tom 3, br. 1).
42.
STARI KOMENTAR
41-42. Uplitanje u volju druge osobe predstavlja veliki greh, jer se time potvr|uje
postojanje drugoga. Ta dualnost sadrì patnju. Mislim da je volji pripisano jo{ vi{e
zna~enje.
NOVI KOMENTAR
"(stanje) mno{tva (bude) ograni~eno i odbojno". Organizovana dràva je slobodna
asocijacija koja ima za cilj op{te blagostanje. Moja li~na volja da pre|em Atlantik,
recimo, postaje efikasnija u saradnji sa drugim ljudima, u dogovorenim uslovima. Me|
utim, prinudna asocijacija robova je sasvim druga stvar.
ôvek koji ne ~ini svoju volju nalik je ~oveku koji ima rak, {to nezavisno raste u
njemu, a kojeg se ne moè osloboditi. Ideja samopo`rtvovanosti je moralni rak u
pravom smislu te re~i.
Sli~no tome, moglo bi se re}i da ne~injenje sopstvene volje predstavlja potvrdu
mentalne ili moralne ludosti. Kada "du`nost zove na jednu stranu, a èlja na drugu", to
je dokaz da niste jedno, ve} dvoje. Dakle, niste centralizovali svoju kontrolu. Ova
dihotomija je po~etak konflikta, iz koga moè nastati efekat Dèkil - Hajd. Stivenson
naslu}uje da bi se moglo otkriti da je ~ovek "puka zajednica" vi{e pojedinaca.
Mudraci su to znali od davnina. No, ime te zajednice je Horonzon, zakon rulje, osim
ako svaki pojedinac nije apsolutno disciplinovan da sluì svom vlastitom ali i op{tem
cilju, bez kolizije.
Sigurno da je bolje isklju~iti ili uni{titi ono {to je nespojivo. "Ako te oko sabla`njava,
isteraj ga." Gre{ka u interpretiranju ove doktrine bila je u tome {to je ona shva}ena
bukvalno. Ona je protuma~ena u ovom smislu: ako tvoje oko prekr{i neki ve{ta~ki
standard prastare moralnosti, odn. etike pripadnika stada. Moglo bi se pomisliti da bi
jedan obi~an letimi~an pogled na prirodu bio dovoljan da otkrije njenu {emu
individualizma, omogu}enu redom.
43.
STARI KOMENTAR
43. No other shall say nay (niko ti ne}e re}i ne) }e zna~iti: No-other (=Nuit) }e
izgovoriti re~ no (tj. ne), sjedinjuju}i aspiranta sa sobom, pori~u}i i time uni{tavaju}i
ono {to on jeste.
NOVI KOMENTAR
Op{te zna~enje ovog stiha jeste da je mo} izraàvanja ne~ijeg prava tako velika da
ono dugo ne}e biti osporeno. îne}i tako, pojedinac se poziva na Zakon. U praksi je
potvr|eno da su ljudi koji su spremni da se bore za svoja prava po{tovani i ostavljeni
nasamo. Ropski duh traì da bude tla~en.
44.
STARI KOMENTAR
44. Preporuka za "nevezivanje". Studenti }e razumeti kako prilikom meditiranja misli
koje se vezuju za nadu u uspeh predstavljaju istu takvu prepreku kao i da se vezuju za
neku nisku materijalnu ideju. To je okov; a cilj je sloboda.
Preporu~ujem ozbiljno prou~avanje re~i "neoslabljena" (unassuaged), koja se ovde
javlja ne sasvim razumljivo.
NOVI KOMENTAR
Ovaj stih se moè najbolje protuma~iti definisanjem "~iste volje" kao istinskog izraza
bi}a, kao pravog ili priro|enog kretanja odre|ene materije. Neprirodno je stremiti bilo
kakvom cilju. Studentu se preporu~uje prou~avanje Tao Te Kinga. Tako|e i Liber
LXV, gl. II, 24. stih. Ovo postaje naro~ito va`no u vi{im stepenovima. Ne treba raditi
jogu i sl. u cilju sticanja samadija, kao {to sli~no tome rade u~enik ili du}andìja, ve}
radi sebe samog, poput umetnika.
"Neoslabljen" zna~i "neumanjen", odn. "neomamljen". Pravi student ne razmi{lja o
rezultatu svog ispitivanja.
45.
46.
47.
48.
49.
STARI KOMENTAR
45. Smisao stiha je mo`da u tome da dodavanje savr{enstva savr{enstvu rezultuje
jedinstvom i krajnjim negativitetom.
Ali, mislim da tu ima jo{ mnogo vi{e od ovoga.
46. 61=
. Ali Istinsko Ni{ta Nuite jeste 8, 80, 418. 8 je , {to izgovoreno u celini
daje 418. 418 je Abrahadabra, re~ Ra-Hoor-Khuita. 80 je , slovo Ra-Hoor-Khuita.
(Sumnjam u ovo).
47. Hajde da, ipak, dodamo jevrejsku polovinu 61.
8+80+418=506. Uporedi stihove 24 i 25.
506+61=567=27x21=
?
No, ako 506 napi{emo kabalisti~ki unatrag, dobi}emo
605, a 605+61=666.
666=6x111, a 111= =0 u Tarotu. 666=1+2+...+36, {to je zbir brojeva u magijskom
kvadratu Sunca.
666 = Broj Zveri.

Ili, ako za 8, 80, 418 uzmemo klju~eve, dobi}emo VII, XVI, VII, ~iji zbir je 30.
30+61=91=
, Amen.
Ovo moè ozna~avati jedinstvo Nuit sa Amounom, negativnim, skrivenim. Ipak, u
mom umu ona predstavlja vi{u koncepciju, koje je Amoun samo refleksija.
48. Vidi gore za 111.
"Moj prorok je luda", tj. moj prorok ima najvi{i od svih rangova, jer Luda je .
Primetio sam kasnije (1909., Sunce u Vodoliji), da stih 48 zna~i da sve i{~ezava kada
se 61+8, 80, 418 redukuju na 1. Ovo, s druge strane, moè ukazivati na neki prakti~ni
misti~ni metod anihilacije. Siguran sam (Sunce u Vagi, 1911.), da ovo nipo{to nije
savr{eno re{enje ovih ~udesnih stihova.
49. Objavljivanje novog sistema magike i inicijacije.
Asar - Isa - je Kandidat, a ne Hijerofant.
Hoor - vidi gl. III - je Inicijator.
NOVI KOMENTAR
Ovaj stih obznanjuje da stara formula magike - Oziris, Adonis, Isus, Marsias, Dionis,
Atis, itd., tj. formula umiru}eg boga - nije vi{e efikasna. Ona se zasnivala na lai~kom
verovanju da Sunce umire svakog dana i svake godine, i da je njegovo uskrsnu}e
~udo.
Formula novog eona otkriva novog boga, Horusa, krunisanog i osvajaju}eg deteta.
Svi smo mi ~lanovi tela bo`jeg, Sunca; a oko na{eg sistema nalazi se okean svemira.
Ova formula, dakle, mora po~ivati na tim ~injenicama. Na{e "zlo", "tama", "iluzija",
kako god ga nazvali, nije ni{ta drugo do fenomen slu~ajne i privremene
razdvojenosti. Ako "tapka{ u mraku", ne poku{avaj da natera{ sunce da iza|e vlastitim
`rtvovanjem, nego s poverenjem ~ekaj zoru, i uìvaj u me|uvremenu u radostima no}i.
Generalno, ovo je aluzija na ritual Ravnodnevnice iz Zlatne Zore, gde je oficir, koji
predstavlja Horusa, zauzeo mesto Hijerofanta koji je predstavljao Ozirisa prethodnih
{est meseci.
Isa je legendarni "Isus", a recept za tu kulinarsku papazjaniju moè se na}i u mojoj
knjizi pod naslovom Liber DCCCLXXXVIII.
50.
51.
STARI KOMENTAR
50. Na{ sistem inicijacije mora biti trostruk.
Za spolja{nje, ispiti rada, ispiti napora, itd.
Za unutra{nje, intelektualni ispiti.
Za izabrane u A\A\spiritualni ispiti.
Zatim, Red ne treba da ima loè, ve} lan~ani sistem.
51. Kandidat }e biti proveden kroz vlastite oglede na razli~ite na~ine.
Red treba da ~ine slobodni ljudi i plemstvo.
NOVI KOMENTAR
Prvi deo ovog stiha je povezan sa drugim samo preko re~i "stoga". On ovde stoji da bi
opisao inicijaciju, ili mo`da Inicijaciju, uop{te. Po meni palata predstavlja "svetu
ku}u" ili univerzum inicijata Novog Zakona. êtiri kapije su verovatno Svetlost,
@ivot, Ljubav, Sloboda (vidi De Lege Libellum). Lapis Lazuli je simbol Nuite, a
Jaspis Hadita. Retki mirisi su mo`da razli~iti vidovi ekstaza ili samadija. Jasmin i ruà
su hijeroglifi dva osnovna sakramenta, a znamenja smrti mogu upu}ivati na odre|ene
tajne dobro poznate egzoteri~ne {kole inicijacije ~iji ~lanovi, uz vrlo retke izuzetke,
ne znaju o ~emu se tu sve radi.
Onda se javlja pitanje da li je inicijat u stanju da ostane ~vrsto u tom mestu
egzaltacije. îni mi se da se ovo odnosi na asketski ìvot koji je op{te smatran kao
nuàn uslov za u~e{}e u ovim misterijama. Odgovor na to je da "ima na~ina i
na~ina", {to }e re}i da nema nu`nog pravila. To se slaè sa op{tim tuma~enjem
Zakona; on ima toliko pravila koliko ima i pojedinaca.
Re~ "stoga" se moè lako shvatiti. Mi treba da uìvamo u ìvotu do kraja, na apsolutno
normalan na~in, kao {to su i svi slobodni i veliki ljudi oduvek ~inili. Jedina ~ijenica
koju treba upamtiti je ta da je svako "deo tela bo`jeg", odn. zvezda u Telu Nuite.
Budu}i da je to tako, mi smo motivisani da vr{imo najpotpuniju ekspanziju na{ih
razli~itih priroda, posebno se koncentri{u}i na ona zadovoljstva koja ne samo da
predstavljaju sredstvo izraàvanja du{e, ve} joj i omogu}avaju da postigne vi{e
stepene razvoja tog izraàvanja.
în ljubavi za burùja (kako se danas naziva "hri{}anin") predstavlja primitivan
ìvotinjski gest koji srozava njegovu samohvalisavu ~ove~nost. Ta pohlepa ga
sputava; ona ga zamara, gadi mu se, iscrpljuje ga, i ~ini ga sme{nim ~ak i samom
sebi. Ona je izvor skoro svih njegovih neuroza.
Protiv ovog monstruma on je izmislio dve vrste za{tite. Prvo, on ga prikazuje kao
preru{enog princa iz bajke, odevaju}i ga u rite i sjaj romantike, sentimentalnosti i
religije. Naziva ga ljubavlju, negira njegovu snagu i istinitost, i oboàva tu njegovu
vo{tanu figuru svim vidovima ljubazne lirike i prepredenja{tva.
Drugo, on je toliko ube|en, uprkos svom tom garderoberskom teatralno{}u, u
predstavu da je to jedno pro`drljivo ~udovi{te, da luda~kom èstinom mrzi postojanje
ljudi koji se podsmevaju njegovim strahovima, i govori im da taj monstrum kojeg se
boji u stvarnosti nije crv koji bljuje vatru, ve} neobuzdani pastuv samo dobro
izdresiran za jahanje. Ljudi mu savetuju da nau~i da ja{e, umesto da bude obi~na
laprdaju}a kukavica. Znaju}i dobro kakav je bednik, te da i najdobronamernija
plemenitost tog saveta za njega predstavlja najo{triju uvredu koja se moè zamisliti,
on poziva rulju da kamenuje bezo~nika. Stoga je naro~ito zabrinut da o~uva
netaknutim to stra{ilo koje ga toliko stra{i; o~igledna potvrda da je ljubav univerzalna
strast, ~ista po sebi, i da je ona spasitelj svih onih koji veruju u Onog, zna~i rasparati
ìvu ranu njegove du{e.
Mi telemiti nismo robovi ljubavi. "Ljubav pod voljom" je Zakon. Mi ne èlimo da
ljubav smatramo sramotnom i poniàvaju}om, opasno{}u za telo i du{u. Mi odbijamo
da je prihvatimo kao predavanje boànskog ìvotinji; ona je za nas sredstvo pomo}u
koga ìvotinja moè postati krilata sfinga koja }e uzneti ~oveka visoko prema stani{tu
Bogova.
Zato mi naro~ito pazimo da ne prihvatimo stanovi{te da je predmet ljubavi prost
fiziolo{ki objekat, koji je mo`da opravdanje prirode za to. Ra|anje je sakrament
fizi~kog obreda, kojim mi sebe stvaramo prema na{em vlastitom liku, utkav{i u novu
tapiseriju od mesa romanti~nu povest vlastite du{e. Ali isto tako, ljubav je sakrament
transsupstancijacije, kojom mi pokre}emo vlastite du{e; ona je vino koje nas opija,
isto kao i hleb koji nas hrani. "Niti je za sve{tenika sazdan / onaj koji u~estvuje samo
u jednoj vrsti."
Stoga mi svim srcem negujemo one oblike lubavi u kojima uop{te ne iskrsava pitanje
stvaranja; mi koristimo stimuli{u}e efekte fizi~kog entuzijazma da bi se inspirisali
moralno i duhovno. Iskustvo nas u~i da strasti upotrebljene na taj na~in zaista sluè da
profine ili uzdignu ~itavo bi}e mu{karca ili ène. Nuit isti~e jedini uslov: "Ali uvek k
meni."
Jedan gurman nije neki monstrum pro`drljivosti, niti je poklonik Betovena
"degenerik" za razliku od "normalnog" ~oveka ~ija je jedina muzika tam - tam.
Sli~no tome, i otrovi koji su uzdrmali zdravlje burùja nisu sredstva zadovoljenja, ve}
pro~i{}enja; ta zver ~ija potajna strast traì da se on napije, i da se u mraku moè
predati svojoj sramoti, da bi nakon toga u idiotskom mumlanju lagao o svemu, jedva
da je bolji svedok ~ak i Frina. Koliko manje bi se on usudio da kritikuje one
mu{karce i ène ~ija je ma{ta tako oslobo|ena svake grubosti da je element
privla~nosti koji sluì da naelektri{e njihov magnetni namotaj nezavisan od fizi~kog
oblika? Za nas bit ljubavi je to da je ona sakrament posve}en Nuiti, kapija milosti i
put pravednosti koji vodi do Njene uzvi{ene palate, stani{te nenadma{ive ~istote ~ije
svetiljke su zvezde.
"Kako vam volja." Iz prethodnih napomena trebalo bi biti i suvi{e jasno da svaki
pojedinac ima apsolutno i neosporivo pravo da svoje seksualno vozilo koristi u skladu
sa vlastitim osobenim karakterom, i da je on odgovoran jedino za sebe samog. Ali on
ne treba da povre|uje sebe i svoje napred pomenuto pravo; dela koja ugroàvaju
jednaka prava drugih pojedinaca implicitno su samo-agresije. Lopov koji i sam biva
oplja~kan te{ko da moè na}i teoretske osnove za àljenje. Dela kao {to su silovanje,
kao i napastvovanje ili zavo|enje maloletnika, otuda mogu biti opravdano smatrana
povredom zakona slobode, i trebala bi biti spre~avana u interesu tog zakona.
Iz tog "kako vam volja" tako|e je isklju~ena indirektna mogu}nost ugroàvanja
slobode drugog, kao {to je kori{}enje njegovog neznanja ili poverenja, da bi se time
isti zarobio u okove bole{tina, bede, socijalnih neda}a, ili prisilne trudno}e, osim
kada se radi o dobro obave{tenoj i neuslovljenoj slobodnoj volji individue.
Osim toga, mora se izbegavati nano{enje drugih povreda unakaàvanjem njegove
naravi; na primer, {ibanje dece u pubertetu ili u predpubertetskom uzrastu moè
izopa~iti njihov osetljivi uro|eni seksualni karakter, i utisnuti im ìg mazohizma. Isto
tako, homoseksualne aktivnosti me|u de~acima u nekim slu~ajevima mogu ih li{iti
njihove muèvnosti, na psihi~kom ili ~ak i fizi~kom nivou.
Poku{aji zastra{ivanja adolescenata seksom, izmi{ljanjem bauka pakla, bolesti i
ludila, mogu trajno izobli~iti moralno bi}e, i izazvati hipohondriju ili druga mentalna
oboljenja, sa izopa~enjima oslabljenog i nastranog nagona.
Potiskivanje prirodnog zadovoljenja moè proizvesti skrivene i opasne poroke koji
uni{tavaju svoju `rtvu jer predstavljaju izve{ta~ene i neprirodne abnormalnosti.
Ovakva moralna obogaljenja li~e na ona koja stvaraju prosjaci, kod kojih se sputava
jedan deo njihovog tela, tako da on biva kompenzovan monstruoznom preterano{}u u
nekom drugom delu.
S druge strane, pak, mi nemamo prava da a priori uti~emo na bilo koji vid
manifestovanja seksualnog nagona. Moramo uvideti da su lezbijske sklonosti dokonih
i pohotnih èna, za ~iji je ugla|en ukus grubost prose~nog mu{karca ogavna, isto tako
neizbrisivo ispravne kao i njima sli~na zadovoljstva engleske aristokratije i
sve{tenstva, ~iji estetizam nalazi da su ène odvratne, i ~ije samoljublje zahteva da
ljubav prevazi|e ìvotinjski instinkt, pobudi intelektualnu prisnost i nadahne
duhovnost usmeravaju}i je ka cilju ~ije postignu}e ne moè biti uzrok degradiranja
porodi~nog ìvota i animalnosti bremenitosti.
Svaki pojedini ~ovek bi trebao otkriti, iskustvom svake vrste, opseg i cilj svog
sopstvenog seksualnog univerzuma. On mora nau~iti da su svi putevi podjednako
kraljevski, i da je jedino pitanje za njega: "Koji put je moj?" Svi detalji su, isto tako,
verovatno deo su{tine njegovog individualnog plana, svi jednako "ispravni" po sebi, a
njegov sopstveni izbor jednog od njih isto tako ta~an i nezavisan od èlje njegovog
suseda za nekim drugim.
On se ne sme stideti ili bojati ~injenice da je homoseksualac, ako je slu~ajno to svim
srcem; on ne sme poku{avati da kr{i svoju sopstvenu istinsku prirodu zbog mi{ljenja
okoline, srednjovekovnog morala ili religioznih predrasuda, koji bi èleli da bude
druga~iji. Ostriga ostaje zatvorena u svom oklopu uprkos svemu {to bi Darvin mogao
re}i o njenom "niskom stupnju evolucije", ili puritanci o njenom prijapskom
karakteru, ili pak idealisti o njenoj nesposobnosti za gradsku upravu.
Branitelji homoseksualnosti - Primus inter pares, Dòn Edington Simonds, rade
naporno poput Herkula u dokazivanju duhovnih, dru{tvenih, moralnih i intelektualnih
prednosti vo|enja ljubavi s prijateljem, koji u sebi spaja Apolona sa Ahilom i
Antinusom, da bi tako umakao himeri sa glavom Kirke, telom Kleopatre i karakterom
Kreside.
Za{to ga drugi ne ostave na miru? Slaèm se radi samog slaganja; moj jedini uslov je
da mi dozvolite da budem nedosledan. Ispoveda}u njihovu veroispovest toliko dugo
koliko budem mogao igrati ulogu Petra, dok god petao ne zakukuri~e triput.
Oni se sve è{}e zalaù za to da zahtevi homoseksualnosti iscele rane i strahove
~ove~anstava, gotovo celu "kohortu". Na ovom mestu mogu potvrditi da se oni, bez
sumnje, sva|aju, sa zdravom sve{}u da bi ih potvrdili, i naporom patnje da bi ih
podstakli.
Oni dokazuju, sa Ojlerovskom ta~no{}u i Hintonovskom strastveno{}u, da
heteroseksualnost ra|a bezbroj zala: ljubomore, abortuse, bolesti, ~edomorstva,
prevare, intrige, sva|e, siroma{tva, prostituciju, progonstva, dokoli~arenje, samouga|
anje, socijalne napetosti, prenaseljenost, polni antagonizam. Precizno{}u Poenkarea
oni iznose da su Isus i Pavle pogodili ravno u srce pakla kada su brak proglasili bi~em
za ka`njavanje, i nude svedo~anstvo Jovana i Timoteja da bi podràli Platonov
odgovor u prilog pederske strasti. Van sudnice {unjao se Marko Antonije, lica
prekritog togom, jedan iz legije izgubljenih du{a koje je èna iscrpla; za njim je,
tapkaju}i i{ao slepi Samson, i obezvla{}eni Adam, koji su napipavali put du` stola
pretrpanog bezbrojnim papirusnim spisima, punih àlopojki kraljeva i svetaca
unesre}enih od èna i mnogim mapama gradova i hramova, razorenih i izgaènih
stopama ljubavi, dok njihova zgari{ta jo{ tinjaju i dime se, pesmom svojom
svedo~e}i o dahu A{tarte kojim ih je ona zapalila i satrla. Razorena kraljevstva
priznavala su da je njihova propast lukavstvo Venere, osveta nad mu{ko{}u.
Kraj Pavla je sedeo Buda, sme{kaju}i se, zagrljen Anandinom rukom, a Muhamed je
nerstrpljivo kora~ao izme|u dva ratna druga, nose}i za pojasom zadenut gvozdeni
klju~, korba~ i ma~, da ograni~i ènama slobodu, njihovu ljubav, njihov ìvot, kako
ga ne bi mamili ako ga izgube.
Zver je tu, tako|e, oprezan, drè}i se po strani. On ne èli da procenjuje dokaz utvr|
ivanjem obeju strana neke prednosti. On ne}e priznati niti jedan standard pogodan za
vrednovanje Apsoluta. Za njega je i najsi}u{nija li~na }ud vrednija od sveukupne
mudrosti, celokupne filosofije, sveg privatnog profita i svekolike svetske pameti.
Seksualni obol najprostijeg seljaka overen je potpisom njegove vlastite, nezavisne
du{e, i taj novac nije ni{ta manje zakonit i kurentan nego zlatni talent njegovog
kom{ije. Nemarna mese~ina ima isto pravo da vrluda oko zemlje kao i Regulus koji
plamti u srcu Lava.
Sukob je jedini zlo~in u kosmosu.

Stoga se Zver suprotstavlja svakoj raspravi o ispravnosti bilo kog vida izraàvanja
du{e simbolima seksa. Zakon je isto tako koban u ljubavi kao i u umetnosti, ili
knjièvnosti; njegovo usvajanje gu{i originalnost, a stupanje na snagu ukida iskrenost.
Za osobu heteroseksualnog opredeljenja, u tom pogledu, bolje je da pro|e svaku
mogu}u patnju, kao rezultat ~injenja njegove Istinske Volje, indirektno proiza{ao iz
njegovog odnosa sa okruènjem, nego da uìva u zdravlju, blagostanju i sre}i, bilo
potpunim potiskivanjem seksa, bilo njegovim izopa~avanjem u slu`bi Sodome ili
Gomore.
Isto tako, za hermafrodite, homoseksualce, ili njihove ènske pandane, bolje je da
izdrè u nevoljama, trpe}i ucenjiva~e, tajne i javne, teror policijskih progona, ga|enje,
prezir i gnu{anje gomile, i samooptuìvanje sumnjanjem da je njihova osobenost
simptom degenerisane priirode, nego da nanose nesre}u svojoj du{i, osu|uju}i je na
pakao apstinencije, ili pak skrnave}i je gnusnim zagrljajima onih kojima nisu skloni.
Svaka zvezda mora izna}i svoju vlastitu orbitu. Sve je volja, a ipak je sve nu`nost.
Odstupanje od toga je krajnje nemogu}e; kao {to i poku{aj da se odstupi predstavlja
patnju.
Zver 666 Svojim autoritetom nalaè da svaki mu{karac, svaka èna i svaki pojedinac
neodre|enog pola, treba da budu apsolutno slobodni da objasne i izraze vlastito bi}e
seksualnim aktivnostima koje mogu biti bilo koje vrste, bilo one direktno ili
indirektno, racionalno ili simboli~ki, fiziolo{ki, zakonski, eti~ki ili pak religiozno
prihva}ene ili neprihva}ene, jedino pod uslovom da su sve strane koje u~estvuju u
odre|enom aktu sasvim svesne svih implikacija i odgovornosti koje otuda proizlaze, i
da su, osim toga, me|usobno iskreno prihva}ene.
Osim toga, Zver 666 savetuje da bi sva deca od ranog detinjstva trebala da se naviknu
da prisustvuju svim oblicima seksualnog ~ina, kao i ~inu ra|anja, da njihovi umovi ne
bi bili zamagljeni i otupljeni neistinom i misterijom, te da ne bi tako prouzrokovana
zabluda omela i pogre{no usmerila rast podsvesnog sistema njihovog du{evnog
simbolizma.
"Kada, gde i s kim vam je volja."
Izraz "s kim" prakti~no je pokriven komentarom "kako vam volja." Potrebno je samo
primetiti razliku, da, dok pre|a{nji izraz dopu{ta sve vidove delanja, ovaj poslednji
dozvoljava postojanje svih mogu}ih partnera. Ne bi uop{te bilo Edipovog besa, niti
nesre}e za Otela, Romea, Perikla Tirenskog, Laona i Sitona, da su se ljudi samo sloìli
da ne ~a~kaju me~ku, nego da gledaju svoja posla. U stvarnom ìvotu, i u na{e doba,
imali smo prilike da vidimo Oskara Vajlda, ser ârlsa Dilkija, Parnes, Kenon Ejtken i
bezbroj drugih, od kojih je veliki deo angaòvan na prvorazrednom radu za
~ove~anstvo, a svi, opet, odba~eni od istog, jer gomila mora da se pretvara da je
"moralna." Ova fraza poni{tava jedanaestu zapovest "Ne biti otkriven", jer dozvoljava
incest, preljubu i pederastiju, koje sada svi upra`njavaju sa poniàvaju}om
oprezno{}u, i koji neprekidno odràvaju zadovoljenje u nesta{lucima iz {kolskih
dana, ~ine}i stid, prepredenja{tvo, kukavi~luk i licemerje uslovima za uspeh u ìvotu.
Isto tako, ~injenica je da je tendencija svakog pojedinca za seksualnom nepravilno{}u
nagla{ena zaokupljeno{}u temom koja sledi njen izve{ta~en zna~aj u modernom
dru{tvu.
Treba primetiti da je ljudska u~tivost zabranila svako direktno pominjanje seksa, da bi
ishod toga bio ni{ta bolji nego da omogu}i Sigmundu Frojdu i drugima da pokaù
kako su svaka na{a misao, re~ i gest, svesno ili nesvesno, u indirektnoj vezi sa
seksom!
Ako ne}emo da pobijemo sav kom{iluk, pustimo da barut eksplodira napolju.

U umereno zdravim dru{tvima postoji samo neznatan broj slu~ajeva "perverznog
nagona". Ratne oskudice u hrani stvorile su ne~asne planove da se do|e do slatki{a, ali
i ve{ta~ke poku{aje da se ublaì bol pomo}u hemijskih zamena.
@itelji ju`nomorskih ostrva, bezbo`ni, amoralni i nagi, kao ljubavnici su umereni,
oslobo|eni histeri~nih "zlo~ina iz strasti", seksualnih opsesija i puritanske manije
gonjenja; perverzije su prakti~no nepoznate, a monogamija je uobi~ajena.
âk i civilizovane psihopate u gradovima, naterani u svaku vrstu ispada
sveprisutno{}u odn. sugestijama erotskog sadràja, kao i uticajem zalu|ene gomile
uzavrele od potisnute seksualnosti, fizi~ki nisu sasvim bespomo}ni. îm se oslobode
tog konstantnog pritiska, beè}i u neko mesto gde njegovi ìtelji smatraju
reproduktivne i respiratorne organe jednako nevinim, istog trena oni neosetno po~inju
da zaboravljaju svoje "fiksne ideje" {to su im nametnute izvikanom moralno{}u, tako
da njihove perverzije i{~ezavaju, ba{ kao {to se zavojita opruga ispravlja ako
odjednom uklonimo pritisak sa nje. Oni se vra}aju njihovim prirodnim seksualnim
naravima, koje samo u izuzetnim slu~ajevima nisu jednostavne, ~iste i ugla|ene.
[tavi{e, sam seks prestaje igrati ulogu glavnog de~aka u pantomimi ìvota. Druge
oblasti interesovanja ponovo dobijaju svoj odgovaraju}i zna~aj.
Sada bismo se mogli zapitati zbog ~ega se Knjiga zalaè da se prihvati vo|enje ljubavi
"kada" i "gde" nam je volja. Malo ljudi je, doista, bilo u ozbiljnoj brizi zbog
ograni~enja vremena i prostora. Mogli bi se setiti ljubavnika koji ìve sa upla{enim
porodicama ili u negostoljubivim iznajmljenim stanovima, kako beè po ki{nim
no}ima, gonjeni od jednog do drugog hotela opsednutog policijom.
Moè biti da ovo odobrenje nastoji da naglasi prikladnost vr{enja seksualnog ~ina bez
stida ili straha, ne ~ekaju}i da se spusti no} niti zahtevaju}i tajnovitost, ve} po
dnevnom svetlu i na javnim mestima, isto tako spokojno kao i pri nekom prirodnom
doga|aju tokom jutarnje {etnje.
Navika vr{enja seksualnog ~ina ubrzo }e zasititi ljubopitljivost, i sno{aj }e privu}i
manje pa`nje nego novi modni trendovi kalu|erskih mantija. Jer, postoje}i interes za
seksualne teme odràva se uglavnom zbog toga {to se, iako je kao takav vulgaran,
seksualni ~in bri`ljivo skriva. Nikoga ne uzbu|uje posmatranje drugih ljudi za vreme
obeda. Neka "nepristojna" knjiga jednako je tako nezanimljiva kao i debeo tom
propovedi; samo duh moè udahnuti ìvot jednoj od njih.
Osim toga, kada se ljubav prihvati do kraja, morbidna dra` njene misterije i{~ezava.
Podvoda~, kurva, parazit, svi }e oni otkriti da je njihovo zanimanje nestalo. Bolest }e
ih odvesti direktno lekaru, umesto nekom nadrilekaru, kao {to se obi~no de{ava;
oltari g-|e Grandi crvene se krvlju njene vere! Neznanje ili nemar nezrele mladeì
ne}e je vi{e terati u pakao. Uni{tena karijera, ili pak upropa{}ena du{a ne}e vi{e biti
kazna uzrokovana obiljem prilika. Pre svega, svet }e po~eti da ceni pravu prirodu
seksualnog ~ina, tj. njegovu fizi~ku bezna~ajnost kao samo jednog od mnogih delova
tela, i njegov transcendentni zna~aj kao nosioca Istinske Volje, i kao najva`nijeg me|u
omota~ima sopstva.
Dovde su na{i seksualni tabui bili dràni daleko iznad nivoa Dìlberta i Salivena.
U~inili smo ljubav slu{kinjom imovine, u smislu one koja bi platila svoju rentu tako
lako kao uz jutarnju kafu. Umotali smo je u oblande u~tivosti, tako da bi odvratila
Boga od dokolice. Pome{ali smo je zajedno sa moralno{}u, tako da izgleda kao neko
ko, s jedne strane, popreko gleda na Himalaje, a s druge, svoje pona{anje meri prema
pona{anju gomile mrava.
Tu je zakon Teleme!
(îni mi se da je ovde prikladno dodati da su se gornje eti~ke teorije odràle u praksi.

Eksperimentom se pokazuje da potpuno uklanjanje - izvedeno na najradikalniji na~in
- svih uobi~ajenih ograni~enja pona{anja, nakon kratkog perioda nemira koji se
manifestuje kroz razli~ite oblike, rezultuje totalnim povla~enjem subjekta u pozadinu;
strane koje su u~estvovale postaju prirodne, i vode ìvot koji bi se mogao
konvencionalno nazvati "strogo moralan", ~ak i ne znaju}i da tako rade).
Kao post scriptum, nave{}u dva stvarna slu~aja braka, koji predstavljaju kontrast u
odnosu na gore navedene teorije, onako kako su se i desili u Engleskoj.
Br. 1 - g-din V., pravozastupnik i farmer sa znatnim bogatstvom, Plimutski brat. U
Sautsiju, Hents., gde je bio na slu`bi, bio je poznat pod imenom "~asni advokat".
Svaki put kada bi njegova èna rodila ili pobacila dete, leàla bi u postelji nedeljama, a
~esto i mesecima, balansiraju}i izme|u ìvota i smrti, sa peritiflitisom ili peritonitisom
usled poro|ajnih muka. Ipak, ovaj ~ovek je, i pored toga {to je to znao vrlo dobro,
nastavljao u svom poslu sve dalje i dalje, bez imalo griè savesti. U vreme na{eg
poznanstva imao je osamnaestoro dece u ìvotu, a jo{ dvoje je bilo ro|eno u istom
periodu. O~ito da je njegovo stanovi{te bilo to da je on imao apsolutno pravo da
svoju ènu ostavi trudnom, a da je njen problem bio da li bi pritom ostala ìva ili bi
umrla. Svih tih godina, nije joj bilo dopu{teno da bude dobrog zdravlja ni jednom
mese~no. Taj gospodin V. bio je ~ovek najve}e ljubaznosti i dobrote, posve}en brizi
za svoju ènu i svoju porodicu, istinski bogobojazan i milostiva srca. No, nikada mu
nije padalo na pamet da odustane od kori{}enja tog prava koje je posedovao, te tako
njen ìvot svake godine izlagao opasnosti. (On je intenzivno i sa strepnjom patio zbog
zdravlja svoje ène).
Br. 2. G-din H., vrlo ve{t graver i peva~ na sahranama, ~ovek rafiniranih manira i
ne`nih ose}anja, natprose~no senzitivan, ~ak i vi{e od ljudi na daleko vi{em poloàju
u ìvotu i sa mnogo boljim obrazovanjem. Od detinjstva je neprekidno bolovao od
neizle~ivog oblika psorijaze. To ga je dràlo u stanju gotovo stalne razdra`ljivosti,
uni{tavaju}i mu san i nagone}i ga da se àli kako je "gubavac". U stvari, osip je
izbijao u tako obilnim razmerama, da mu je posteljina morala biti ~i{}ena svakog
jutra, ~etkom i |ubrovnikom! Osetio bi olak{anje jedino ako bi (pre nego {to bi
poku{ao da zaspi), utrljao u koù ulje ~etinara, {to bi ispunilo celu ku}u
nepodno{ljivim smradom. Svako bi pomislio da bi prva èlja ovako napa}enog
~oveka bila da spava sam, i da bi bilo krajnje odvratno i uznemiruju}e da spava sa
nekom drugom osobom, radi njega samog, bez obzira na nju. No, njegova èna, tako|e
invalid - ogromna, debela, masna èna (srednjih godina kad sam poznavao tu
porodicu), koja je patila od reumatoidnog artritisa, tuberkuloznih problema u rukama,
itd. - bila je njegova èna: ona je morala biti trenutno na usluzi ako bi gospodin H.
èleo da izvr{i svoju bra~nu du`nost. (U ovom slu~aju je, isto kao i u prethodnom,
gospo|a H. mogla da umre ako bi ostala trudna). Osobena karakteristika ovih
slu~ajeva je da je jedan izrazito ose}ajan i ugla|en ~ovek mogao biti tako odvratno
neosetljiv u takvoj stvari. âk se i obi~an svet ustru~ava da se predstavi u fizi~ki
odbojnom izdanju onome koga voli. Izgleda da ~in braka uni{tava svaku prirodnu
odliku, i da ima svoj sopstveni sistem pravila dijametralno suprotan i duhom i telom
onima koji se rukovode ljubavlju. Stoga se s poverenjem obra}am nepristrasnim
posmatra~ima da kaù nisu li ideali Knjige ~istiji, zdraviji, plemenitiji i istinskije
moralni nego {to su to ideali braka, kakav on u su{tini jeste.
52.
STARI KOMENTAR
52. Ali pred Nuitom ne sme biti razlika, ni intelektualnih, ni moralnih, ni li~nih.
Metafizika je tako|e intelektualni okov; kloni je se!
Ina~e, od savr{ene emancipacije Nuit ~ovek }e se vratiti natrag u Zakon Hoora. Ovo
je velika misterija, koju mogu shvatiti samo oni koji su u potpunosti dosegli Nuit i
Njenu tajnu inicijaciju.
NOVI KOMENTAR
Nije istinito re}i da smo mi zasebne zvezde, ili jedna zvezda. Svaka zvezda je
individualna, ali ipak, zakonom povezana s drugim. Ta sloboda po zakonu predstavlja
jednu od najteìh, mada zna~ajnih doktrina ove Knjige. Isto tako i ritual - na{i ìvoti mora biti za Nuit; jer Ona je Kona~nost kojoj teìmo, asimptota na{e krive. Neuspeh
u toj usredoto~enosti stvara iluziju dualnosti, koja vodi rascepu i uni{tenju.
"Strahotne", jer Ra-Hoor-Khuit je "bog rata i osvete"; vidi gl. III.
Doktrina prethodnih stihova, koja se javlja ne samo u cilju dopu{tanja slobode u
op{tem smislu re~i, ve} i njenog zastupanja u smislu koji je prora~unat da bi {okirao
i najraspusnijeg razvratnika, moè u najmanju ruku zaprepastiti i uznemiriti magi~ara,
i to samo utoliko vi{e ukoliko je on upoznat sa teorijom i praksom tog ume}a. "[ta je
ovo, u ime Adonaija?". ûjem ga kako uzvikuje: "Zar to, da se egzorcist, koji je
spreman da se posveti najelementarnijim operacijama na{eg ume}a, obavezuju}i se
da se pripremi za njih slede}i put ~istote, ne predstavlja vajkada{nju i neosporivu
tradiciju? Nije li notorna ~injenica to da je ~ednost, svojom vlastitom vrlinom, jedno
od najmo}nijih sredstava i jedan od najsu{tastvenijih uslova svih magi~kih radova?
Ovo nije pitanje tehni~ke formule, kakvo bi se moglo, umesno, modulirati u slu~aju
Ravnodnevnice Bogova. To je jedna od onih ve~nih prirodnih istina koje istrajavaju,
bez obzira na okruènje, mesto ili vreme."
Na sve ove primedbe mogu se samo osmehnuti uz najljubazniji pristanak. Jedina
zamerka koju bi im mogao dati bila bi da istaknem da bi sadràj re~i "~istota" mogao
biti pogre{no shva}en, sa nau~ne ta~ke gledi{ta, ba{ kao {to je savremena nauka
modifikovala na{u koncepciju me|usobnih odnosa zemlje i sunca, bez pomisli da se
preina~i i najmanji deli} posmatranih prirodnih pojava. Tako moèmo potvrditi da su
savremena otkri}a u psihologiji u~inila zastarelim ozirijanske koncepcije o
seksualnom procesu, koje su ~istotu obja{njavale kao fizi~ku apstinenciju; malo se
pa`nje obra}alo mentalnim i moralnim propratnim okolnostima odbijanja obavljanja
seksualnog ~ina, jo{ manje fizi~kim indikacijama. Koren ove gre{ke je u dogmi
prvobitnog greha, koja je, kao rezultat njegovog oskvrnu}a, fakti~ki bila opravdana
jer je bila nehoti~an prekr{aj, isto kao kad bi neko tvrdio da je neki mese~ar koji je
pao sa litice manje mrtav nego Empedokle ili Safo.
Doktrina Teleme razre{ava celo to pitanje u skladu sa ~injenicama koje je uo~ila
nauka, kao i karakteristikama {to ih nalaè magika. I najnevinijem laiku u alhemiji
mora biti o~igledno da ako postoji ikakva materijalna supstanca koja poseduje
magijska svojstva, tu mora biti svrstano, primus inter pares, ono sredstvo su{tinske
~ove~nosti koje predstavlja prvu materiju Velikog Dela, gde na{a vrsta ima boànsku
povlasticu stvaranja ~oveka prema vlastitom liku, tj. mu{karca i ène. O~ito da je od
manje va`nosti da li je volja za stvaranjem svesno formulisana. Lot je u svojoj
opijenosti posluìo namerama svoje dve }erke, ni{ta manje nego Jupiter, koji je
produìo no} na ~etrdeset osam sati samo da bi dao sebi vremena da stvori Herkula.
ôvek stvarno poseduje ovaj vrhovni talisman. On je njegov "skupoceni biser", u pore|
enju s njim svi drugi dragulji su obi~ne tri~arije. ôvekova prvenstvena du`nost je da
sa~uva celovitost te supstance. On ne sme dozvoliti da se njen kvalitet pogor{a, bilo
usled neuhranjenosti, bilo zbog bolesti. On je ne sme uni{titi, kao Origen i Klingzor.
Tako|e, ne sme ni da je rasipa poput Onana.
Ali, fiziologija nam poru~uje da smo prinu|eni da rasipamo tu supstancu, bez obzira
koliko bilo na{e uzdràvanje, dok god smo primorani da spavamo; dok nas priroda,
bilo iz predostro`nosti, bilo izda{nosti, obezbe|uje tako velikim obiljem te materije, da
reprodukcija ljudske rase ne bi oslabila, ~ak i kad odnos izme|u mu{karaca i èna ne
bi bio ve}i od 3 prema 1000. Problem efikasnosti, otuda, izgleda prakti~no nere{iv.
Sada nas poga|a ~injenica da nam Nuit nalaè da ispoljavamo najve}u mogu}u
slobodu u pogledu izbora metoda za kori{}enje usluga ovog na{eg prvog, najfinijeg i
najsna`nijeg talismana; razuzdanost na prvi pogled izgleda neuslovljena i najodre|
enijim i najeksplicitnijim pojmovima koje je mogu}e upotrebiti. Primedba " Ali uvek
za mene" zvu~i kao neka naknadna misao. Gotovo smo {okirani kada u slede}em
stihu otkrijemo pretnju, pa i uàs, zbog nerazumljivosti njenih pojmova.
Na{e prvo razmatranje samo nadopunjuje utisak zate~ene zga|enosti. Postaje samo po
sebi o~ito da je jedna vrsta dela zabranjena, odakle sledi kazna potpunog srozavanja
sa zakona slobode na zakon zlo~ina; a na{e zaprepa{}enje i uàs se samo pove}avaju
kada prepoznamo da ovaj pojedina~ni ~in, koji izgleda zastra{uju}e, predstavlja
prirodno vr{enje najproro~anskije funkcije prirode, naj~istije zadovoljenje
nepodno{ljivog nagona. Osvrnimo se za ~as ponovo na prethodni stih - ispitajmo
na{e pravo. Dozvoljeno nam je da se predamo ljubavi i da se zadovoljimo kako nam
je volja, kada, gde i s kim nam je volja, ali ni{ta se ne kaè o tome za{to nam je volja
da to ~inimo. Naprotiv, uprkos beskona~nom mno{tvu zakonskih na~ina, postoji
jedan i samo jedan ishod koji se smatra zakonitim, i nijedan vi{e. în ima samo jedan
regularan cilj; on mora biti izveden u ime Nuit. Dalje razmi{ljanje nas ponovo
uverava do odre|ene mere, ne direktno, na na~in pravnika, ve} indirektno,
koncentrisanjem na ~injenice prirode na kojima po~iva etika tog pitanja. Nuit je ono
odakle smo do{li, i ono ~emu se moramo vratiti. Mogu}nost da se izbegne posledica
nije ni{ta ve}a od mogu}nosti zamene uzroka. Taj talisman, koji prenosi na{ fizi~ki
identitet kroz razne vremenske periode, dobili smo od Nuit. Stoga, mi ga dugujemo
Nuiti; skrnavljenje bilo kog dela te naj~istije i najboànskije kvintesencije s na{e
strane predstavlja najve}e bogohuljenje. Ni{ta {to pripada prirodi ne sme biti
zloupotrebljeno. Na{a prva du`nost prema sebi jeste da o~uvamo prirodu koja nam je
poverena: "Kakvu korist }e imati ~ovek ako osvoji ceo svet a izgubi svoju sopstvenu
du{u?"
Priroda ~oveka je osobena. Nema dva istovetna lica, a jo{ manje dve iste li~nosti.
Neizreciva je raznolikost oblika i neizmerna {arolikost lepote, ali sve sadrì pe~at
jedinstva, jer sve proizlazi iz materice Nuit - sve se njoj i vra}a. Razumevanje ove
uzvi{enosti obele`je je boànskosti. Ako znamo to, sve je sloboda; ako ne znamo, sve
je ropstvo. Kao {to ne postoje dve istovetne osobe, isto tako, nemogu}e je da postoji
identi~nost izme|u kvintesencijalnih izraza volje bilo koja dva ~oveka; izraz svakog
~oveka, pak, na prvom mestu, shva}en kao njegovo ~isto fizi~ko preimu}stvo, jeste
njegov seksualni izraàj.
Ne moè se re}i da je isklju~en bilo kakav smisao tog izraàja, budu}i da "nema
zakona nad îni {to ti je volja". Ali ono {to moè, i {to treba da se kaè je da smisao
koji podrazumeva neznanje ili zaborav sredi{nje istine univerzuma jeste u pomirenju
sa tom neprozirno{}u do koje dovodi zbrka velova {to skrivaju su{tinu od svesti,
stvaraju}i tako iluziju koju aspirant zove tuga, a neinicirani zlo.
Seksualni ~in, ~ak i za najprostije pripadnike ~ove~anstva, ozna~ava ~inilac koji

rasteruje maglu sa sopstva u jednom ekstati~nom trenutku. Javlja se instinktivan
ose}aj da fizi~ki gr~ simbolizuje ono ~udo mise, pomo}u koga materijalni pri~esni
kola~i}, sa~injen od pasivnih elemenata, zemlje i vode, biva preobraèn u tvar koja je
deo tela bo`jeg, {to ~ini da se pametan ~ovek boji da tako uzvi{eni sakrament ne bi
stradao od profanizacije. To je ono {to ga je nagnalo u napola instinktivno, napola
intelektualno polovi~no poznavanje prirode istine, ono {to ga je nateralo da ovaj akt
ogradi tabuima. Ali malo znanja je opasna stvar, pa je njegov strah stvorio razne
prikaze, a njegova iskrivljena percepcija nametnula mu je obazrivost koja jedva zavre|
uje da se nazove osnovanom. Vidimo ga kako se bori sa sli~nim te{ko}ama na isto
tako sli~an na~in. Istorija nam predstavlja sliku lekara koji brani ~ove~anstvo od
bole{tina, s jedne strane egzorcizmima, a s druge beskorisnim travama. Tre{njev
kolac je proboden kroz srce vampira, a njegova `rtva se {titi belim lukom. Sila Boga,
ko u to moè posumnjati? Snaga ukusa i mirisa poznate su ~injenice. Tako, oni su
upore|ivali snagu sa snagom ne razmatraju}i istovremeno da li one odgovaraju jedna
drugoj, kao kad bi neko snazi ~eli~nih ma~eva parirao snagom svog oklopa.
Moderna nauka je, koriste}i ispravnu klasifikaciju, objasnila doktrinu magi~ke veze.
Mi vi{e ne me{amo razli~ite planove. Mi upravljamo fizi~kim fenomenima uz pomo}
fizi~kih sredstava, mentalnim uz pomo} mentalnih sredstava. Tragamo za istinskim
uzrocima stvari, i vi{e se ne trudimo da presecamo Gordijev ~vor vlastitog neznanja
ma~em pretpostavljenog panteona.
Fiziologija nas ostavlja bez ikakve sumnje u pogledu mo}i na{eg nasle|enog
talismana. S druge strane, moderna istraìvanja u psihologiji obelodanila su dovoljno
jasno da su seksualne posebnosti ljudi zapravo hijeroglifi, zagonetni ali opet
shvatljivi, i da oni, najpre, otkrivaju njihovo poreklo, drugo, njihov aktuelni odnos sa
okruènjem, i tre}e, njihove mogu}nosti s obzirom na promene u budu}nosti.
U ovim stihovima Knjige Zakona koji su od vrhunskog zna~aja, postaje nam jasno da
je Nuit svesna svih tih ~injenica, kao i da ih ona tretira ni{ta manje nego kao odre|enu
kombinaciju brave neke sigurnosne sobe budu}nosti. "To (ta doktrina) }e obnoviti
svet, mali svet, sestru moju." Nerazumevanje seksa, lai~ki strah, koji podse}a na
maglu{tinu, lai~ka strast poput miazme, ove stvari su u~inile da odvrate ~ove~anstvo
od njegove samorealizacije, i od inteligentne saradnje sa njegovom sudbinom vi{e
nego puno drugih stvari zajedno. Ni{tavnost i la`ljivost religije kakva ona jeste,
nemani su poba~ene iz tamne materice njene demonske misterije.
Nema ni~eg ne~istog, odn. poniàvaju}eg u manifestaciji seksualnog nagona, ma
kakva ona bila, jer, bez izuzetka, svaki takav akt predstavlja nagonski projektovanu
predstavu volje pojedinca, koji, bio on mu{karac ili èna, jeste zvezda;
Pensilvanijanac sa svom svinjom, isto kao i Duh sa Marijom; Safo sa Atisom i Apolon
sa Hijakintom isto tako savr{eno kao Dafne sa Kloe ili kao Galahad posve}en Graalu.
Jedina nu`na stvar, svesavr{eno sredstvo pro~i{}enja, osve}enja i posve}enja,
nezavisno je od fizi~kih i moralnih dejstava, koja pak zavise od nekog pojedina~nog
incidenta, i predstavlja realizaciju ljubavi kao svete tajne. Upotreba fizi~kog sredstva
kao magijske operacije, ~ija se formula sastoji u sjedinjavanju dve suprotnosti,
njihovim uzajamnim rastvaranjem i poni{tenjem, u cilju stvaranja tre}e stvari koja
nadilazi to protivstavljanje, u fazi dualnosti koja uspostavlja svest o nesavr{enstvu,
opaà se kao apsolutno negativna, njeno poimanje je istovetno sa tom dualno{}u, i
ozna~ava ispunjenje Velikog Dela.
Anacefalepsis ovih razmatranja je slede}i: 1) Dejstva koja proizvodi neki akt ljubavi,
kao {to su njeni protagonisti i osobenosti njihovog izraàvanja na svim planovima,
potpuno su bez zna~enja za magijsku vrednost tog akta. Svaki pojedinac je odgovoran
prema samom sebi, budu}i da je zvezda, da putuje svojom vlastitom orbitom,

sa~injena od svojih vlastitih elemenata, da svetli vlastitom svetlo{}u, bojom koja
odgovara njegovoj vlastitoj prirodi, da se okre}e i hrli svojim vlastitim impulsom, i da
neguje svoj vlastiti odnos sa vlastitom galaksijom na svom vlastitom mestu u
univerzumu. Njegovo postojanje je njegovo jedino i dovoljno opravdanje za njegovo
polje interesovanja i na~in vladanja. 2) Njegova jedina gre{ka jeste ako se povu~e iz
tog stanja svesti o sebi kao jedinstvenog bi}a i ujedno nu`nog za zakon prirode.
Realizovati ovu doktrinu kao prakti~no pravilo za svakog mu{karca i ènu, pomo}u
koga oni mogu savr{eno uìvati svoj seksualni ìvot i u~initi od njega ono {to on
uistinu jeste, tj. najsvetiji deo religioznog ìvota (kaèm "Najsvetiji" jer on osloba|a
~ak i fizi~ku grubost da bi uzela u~e{}e u duhovnoj svetosti) - cilj Knjige Zakona je
savr{eno jednostavan.
Kakve god bile va{e seksualne predodre|enosti, po Zakonu Teleme, vi ste slobodni da
budete zvezda, {to i jeste, i da idete svojim putem u radosti. Iako to ovde u tekstu nije
nazna~eno, na drugim mestima je nagove{teno, a to je da samo jedan simptom
predstavlja upozorenje da ste proma{ili svoju Istinsku Volju, i da to zna~i, ako moète
zamisliti, da se, slede}i svoj put, upli}ete u put neke druge zvezde. Zato se, kao op{te
pravilo, smatra da je za va{e seksualno zadovoljenje nepogodno uni{tavati,
unakaàvati ili vre|ati neku drugu zvezdu. Obostrana saglasnost u vezi sa ~inom je
uslov za to. Naravno, mora biti samo po sebi razumljivo da ta saglasnost nije uvek
otvoreno izraèna. U nekim slu~ajevima, druga osoba zavo|enje ili silovanje moè
shvatiti kao oblike oslobo|enja ili pak posve}enja. O takvim delima moè se suditi
samo po njihovim rezultatima.
Najva`niji uslov tog ~ina, govore}i ljudski, je taj da privla~nost bude spontana i
neodoljiva; skok volje da bi se stvorilo lirsko ludilo. Ovaj prvi uslov, kada se jednom
prepozna kao takav, treba podràti svim prilikama oboàvanja. U~enje i iskustvo treba
da obogate ljubavnu tehniku. Sva nauka, sva umetnost, svaka razrada }e poja~ati i
ulep{ati ispoljavanje odu{evljenja. Sva snaga i ve{tina treba da bude ba~ena
rasipni~kom kretnjom na veli~inu zanosa. Na ~eliku Va{eg {lema neka bude zlato sa
urezanim motom "Prevazi|i".
Gore navedene naznake preuzete su iz jednog kasnijeg pasusa tre}eg poglavlja ove
Knjige.
Vrhunski i apsolutni nalog, {to je zagonetka Va{e vite{ke zakletve, je taj da poloìte
svoje koplje u slavu Va{e Gospe, Kraljice Zvezda, Nuite. Va{e vite{tvo zavisi od toga
da li }ete odbiti da se borite u svakom slu~aju koji je manje vredan od toga. To je ono
{to Vas razdvaja od jednog bandita ili siledìje. Vi svoj ìvot polaète pred Njen oltar.
Zavre|ujete Njenu pa`nju spremno{}u da se borite u svako doba, na svakom mestu, sa
svakojakim oru`jem, i po bilo koju cenu. Za Nju, od Koje dolazite, Koje ste deo,
Kojoj idete, Va{ ìvot nije ni{ta ni manje ni vi{e nego jedan kontinuirani sakrament.
Vi nemate re~i koja nije njeno slavljenje, niti misli koja nije njena ljubav. Vi imate
samo jedan krik, krik neobja{njive ekstaze, intenzivnog gr~a, krik pripadanja Njoj, i
krik Smrti, upu}en Njoj. Va{ ~in nije ni{ta drugo do ~in sve{tenika koji svoje telo
daje Njoj. Sveta hostija je disk sunca, Zvezda u Njenom Telu. Va{a krv se, svakim
damarom pulsa, izliva u njen pehar. To je vino Njenog ìvota isce|eno iz gro`|a Va{eg
suncem-dozrelog vina. Od tog vina Vi ste pijani. Ono spira Va{e truplo {to je kao
komadi} Hostije, koju vi, Sve{tenik, drobite u Njen zlatni kale`. Vi, Vitez i Sve{tenik,
pripadnik Reda Hrama, sluè}i Njenu misu postajete Bog u Njoj, ljubavlju i smr}u.
Ovaj ~in ljubavi, iako u obliku s konjem poput Kaligule, sa svetinom poput Mesaline,
sa dìnom poput Heliogabalusa, sa kusim jelenom poput Nerona, sa nakazom poput
Bodlera, u de Sadovom nasla|ivanju krvlju, u Zaher-Mazohovoj ùdnji za bi~evima i
krznima, Ivet @ilberovoj nasladi rukavicama, ili pak ludovanju za bebicama poput E.
T. Rida u [ilu; bilo vole}i sebe samog preziru}i sve druge, poput Narcisa, nudiv{i sebe
bezose}ajno svakoj vrsti ljubavi poput Katarine, ili osetiv{i svoje telo tako
beznade`nim da se sva strast koncentri{e u du{i, i imaginacijom neublaène trajne
potrebe za razvratom, kao u slu~aju Obrija Berdslija, na svaki mogu}i na~in. Bah to
~ini na jedan na~in, Kits na drugi, Goja na tre}i. Zavr{etak je sve: tj. tim ~inom,
kakav god on bio, oboàvati, voleti, posedovati i kona~no biti Nuit.
înovi ljubavi ne mogu biti vi{e "smetnja posledicama" nego neki drugi ~in. Sve dok
ste u posedu talismana, Vi ga morate koristiti s vremena na vreme, bilo da to èlite ili
ne. Ako ugrozite kvalitet, ili umanjite kvantitet te kvintesencije, huli}ete na samog
sebe, i izda}ete poverenje koje Vam je dato kada ste prihvatili obavezu tog surovog
vite{kog reda zvanog muèvnost. Mo}i tog talismana su neodoljive, kao kod svake
druge prirodne sile. Svaki put kada se one koriste stvara se dete. To dete mora biti po
Va{em sopstvenom liku, simbol Va{e prirode, koja je sada transformisana. Ono je
suprotno prirodnom stanju gde ~ovek, sa svojim mogu}nostima koje mogu preobraziti
lik Zemlje, posle smrti koja ga zadesi postaje samo obi~na nepokretna le{ina. Sve {to
je on ikada bio neizbe`no mora opstati; i ako manifestacija ne bude data jednom
sistemu ~ula, zbog ~ega bi bila nekom drugom! Ideja o stvaranju ne~ega iz ni~ega, i
o uni{tenju tog ne~eg i njegovom svo|enju na ni{ta buknula je sa pojavom teorije o
flogistonu.
Postaje jasno ~ak i skepti~nom umu, u stvari pre svega jednom skeptiku, da
na{ talisman, ~ija jedna mikroskopski sitna zmijica moè za sebe izgraditi takvu
ku}icu, da na taj na~in moè vladati telima ljudi celu jednu generaciju kao
Aleksandar, ili pak njihovim umovima za vreme ~itave epohe, kao Platon, ne moè
uni{titi ili okrnjiti nikakva zamisliva sila.
U momentu kada taj talisman iza|e iz svoje tvr|ave, po~inje njegovo delovanje. Stari
jevrejski rabini su znali to, i u~ili su da je, pre nego {to je Eva podarena Adamu,
demon Lilit bila za~eta od izliva njegovih snova, tako da su hibridne rase satira,
vilenjaka i njima sli~nih po~ele da naseljavaju one tajne kutke zemlje koji se ne mogu
opaziti ~ulima normalnog ~oveka.
Siguran sam da svako davanje tog talismana nepogre{ivo stvara decu, na ovom ili
nekom drugom planu ovog na{eg kosmosa, ~ija tvar se tako razlikuje po vrsti. Tako
dobijeno dete mora deliti prirodu svog oca; njegov karakter }e, pak, biti delimi~no
determinisan okruènjem, u kojem je odnegovano do svoje manifestacije, u kome ono
ìvi i kona~no prelazi u ono {to zovemo smrt, a delimi~no najsu{tastvenijom voljom
oca, mo`da do izvesnog stepena modifikovane njegovom svesnom voljom, u vreme
njegovog osloba|anja.
Budu}i da je tako, za ~oveka postaje izuzetno va`no da on postane svestan svoje
istinske, najintimnije volje, svoje su{tinske prirode. Ovo je Veliko Delo, ~ije
postignu}e predstavlja adepstvo, pod pretpostavkom da svest shvati da ga njegova
sopstvena zavisnost od okolnosti ~ini ni{ta vi{im od jednog uzburkanog odraza
Sunca, koje je to Tiho Sopstvo, u zamu}enoj vodi. Ako takav ~ovek èli da razvije
svoje mo}i, on mora upotrebiti svoj strahovito mo}ni talisman da bi stvorio ne{to
prema svom vlastitom liku.
Iako taj talisman poseduje tako ~udotvornu snagu, on je tako|e i stra{no osetljiv. Ako
ga stavite u neodgovaraju}e okruènje, on moè proizvesti nastrane ili izopa~ene
perverzije re~i njegovog oca. Svi smo mi svesni da dobru decu ra|aju zdrave majke,
koje su istinske i ~estite pratilje svojih muèva. Deca mr`nje, razvrata, bole{ljivosti,
gotovo uvek u svom telu i umu nose obele`je zloupotrebe tog talismana. Ne samo
gresi oca, ve} i oni majke, da, jo{ vi{e, gresi njihovog dru{tvenog okruènja, snalaze
decu sve do tre}e i ~etvrte generacije. Naprotiv, {tavi{e, {teta se nikad ne moè
popraviti. ôvek moè u jednom minutu uni{titi svoje kraljevstvo, koje je samo nasle|e
bezbrojnih dinastija biolo{ke razboritosti.
Tako|e, moèmo se sloìti, {to nema veze sa magikom, da zloupotreba talismana vodi
moralnom, mentalnom i duhovnom zlu. Zlo~in i ludilo, isto kao i bolest i
onemo}alost, stalno su vi|eni kao neposredan rezultat lo{eg vo|enja seksualnog ìvota,
bilo takti~ki, strate{ki, ili i u jednom i u drugom smislu.
Knjiga Zakona isti~e zna~aj ovih razmatranja. în ljubavi mora biti spontan, u
apsolutnoj slobodi. ôvek mora biti istinit prema samom sebi. Romeo ne sme da se
nametne Rozalini zbog porodi~nih, socijalnih ili finansijskih razloga. Dezdemona ne
sme biti isklju~ena za Otela zbog rasnih ili religioznih razloga. Homoseksualac ne
sme huliti protiv svoje prirode, ~ine}i tako duhovno samoubistvo, potiskuju}i ljubav
ili pak poku{avaju}i da je izokrene, kao {to ga tako ~esto neznanje, strah, stid i
slabost navode na to.
Kakav god bio taj ~in kojim se du{a ispoljava, taj ~in i nijedan drugi je onaj pravi.
No, s druge strane, kakav god bio taj ~in, on je uvek svet; tako|e, kako god bio profan,
on je uvek efikasan. Profanisati ga zna~i samo pretvoriti hranu u otrov. în mora biti
~ist i sa stra{}u izveden. On mora biti shva}en kao jedinstvo s Bogom, u srcu
Najsvetijeg me|u Svetima. Ne sme se zaboraviti da iz tog dela treba da se rodi dete.
Mora se izabrati sredina koja odgovara tom odre|enom detetu koje se èli stvoriti.
Mora se biti siguran da je svesna volja napisana na ~ednim vodama neuznemirenog
uma, slovima vatre, uz pomo} sunca du{e. Ne sme se stvoriti zbrka u talismanu koji
pripada Tihom Sopstvu, dopu{tanjem da govorno sopstvo odbaci svrhu koja ga je
proizvela. Ako je ne~ija Istinska Volja, odnosno razlog ne~ije inkarnacije, da se
donese mir na zemlji, on ne sme vr{iti ~in ljubavi sa motivima ljubomore ili
takmi~enja.
Telo mora biti oja~ano do najve}eg stepena, i mora biti za{ti}eno od svake nesre}e,
tako da supstanca talismana bude koliko je god mogu}e savr{enija. Um se mora
umiriti, uve}anjem njegovog znanja, organizovanjem njegovih mo}i, razre{avanjem
njegovih zamr{enosti, da bi tako mogao na pravi na~in da razume Tiho Sopstvo, da bi
sudio o pojedinim sporovima i neuravnoteènim mi{ljenjima, mada podràvaju}i
koncentraciju volje svojim utvr|enim me|ama, i, sa jednodu{nim entuzijazmom,
progla{avaju}i sve~ano vladavinu misli koja je izraz dela. Volja se mora zape~atiti
nad supstancom talismana. Ona mora biti, govore}i alhemi~arskim re~nikom, sumpor
koji vezuje ìvu, koja pak odre|uje prirodu soli. îtav ~ovek, od njegove
najsu{tastvenije boànstvenosti, pa sve do vrha njegove najtanje trepavice, mora biti
jedna ma{ina, neoptere}ena ni~im beskorisnim, ni~im neharmoni~nim; udar groma iz
ruku Jova. On mora da se da do kraja u ~inu ljubavi. On mora prestati da prepoznaje
sebe kao bilo {ta drugo, osim volje.
Najzad, taj ~in mora biti najuzvi{eniji. On mora ~initi, ali mora i umreti. Iz te smrti
mora se ponovo uzdi}i, o~i{}en tom voljom, ostvariv{i je u toj meri savr{eno da ni{ta
ne ostane od nje, ni u jednom elementu. On je morao isprazniti sebe u to vozilo.
Tako }e dete biti sam duh.
Ali, ovo nije dovoljno. Tlo u koje je seme ba~eno mora biti pogodno da ga primi.
Klima mora biti povoljna, zemlji{te mora biti pripremljeno, a neprijatelji mladog
deteta koje ùdi da ìvi moraju biti proterani. Ove ta~ke su dovoljno o~igledne ako se
primene na uobi~ajenu oblast podizanja dece. Potrebna je prava èna i pravi uslovi za
nju. Ovo se moè primenjivati i na druga dela, ~ak i u stroèm vidu, jer èna je
za{ti}ena kroz generacije biolo{ke adaptacije, dok su duhovna deca podlo`nija
bolestima i deformaciji, budu}i da su od tananije tvari. Mogu}nosti stvaranja su tako
beskrajno razli~ite da svaki adept mora da re{i svaki problem za sebe najbolje {to
moè. Postoje magi~ki metodi za stvaranje veze izme|u proizvedene sile i stvari na
koju je sila trebala da deluje; ali oni se, najve}im delom, najbolje saop{tavaju putem
tajnog pou~avanja, a razvijaju individualnom praksom. Grubi opis predstavlja puki
okvir, a on (~ak i takav) ~e{}e zavarava nego {to daje pravu sliku.
Me|utim, op{te pravilo je da se sve okolnosti urede prethodno, sa ciljem da se olak{a
ispoljenje èljene stvari i da se spre~i opasnost od neuspeha eliminacijom neskladnih
elemenata.
Uzmimo primer: ~ovek koji teì da povrati svoje zdravlje trebalo bi da potpomogne
svoju magi~ku volju preduzimanjem svih mogu}ih higijenskih i zdravstvenih
postupaka kako bi se oporavio od bolesti. ôvek koji èli da razvije svoj talenat
skulptora posveti}e se prekrasnim oblicima, i, po mogu}stvu, ìve}e u mestu u kojem
priroda sama svedo~i o dodiru palca Velikog Arhitekte.
On }e izabrati predmet svoje ùdnje na mig njegovog Tihog Sopstva. On ne}e
dozvoliti da predube|enje, bilo to ~uvstveni, emocionalni ili racionalni sud, zakloni
sunce njegove du{e. U prvom redu, me|usobni magnetizam bi, uprkos maskama uma,
trebao biti nepogre{iv. Ako on nije prisutan, mo}na ~istota ùdnje nema nikakve
magijske osnove za sakrament. Ipak, taj magnetizam je samo prvi uslov. Tamo gde
dvoje ljudi postaje intimno blisko, svaka kriza zadovoljstva izme|u dve krajnje ta~ke
ostavlja ih u takvoj bliskosti koja iziskuje me|usobno ispitivanje, dok sna`na jasno}a
uma {to proizlazi iz naboja elektri~ne sile takvo ispitivanje ~ini neuobi~ajeno
kriti~nim. [to je vi{i tip uma, to je ovo sigurnije, i ve}a je opasnost od nalaènja neke
odbojne tri~arije ~ije iskustvo nam govori da }e to biti jednog dana jedina stvar koja }
e se videti; ba{ kao {to se bradavica na nosu pamti kada ostatak lica biva zaboravljen.
Predmet ljubavi stoga mora biti jedno sa ljubavnikom, u ne~emu {to je vi{e od volje
da se magnetski ujedine; to mora biti u strasnom odnosu sa voljom ~ija je volja za
ljubavlju samo magi~ki simbol. Mo`da nema dve volje koje su identi~ne, ali one bar
mogu u toj meri biti saglasne da njihove manifestacije ne budu sklone me|usobnom
sukobu. Nije dovoljno biti u odnosu sa partnerom koji bleji: "Neka bude volja tvoja" odnosu koji skon~ava u me|usobnom preziru, dosa|ivanju i nepoverenju. Svako ho}e
onu strast koja se podudara sa njegovom vlastitom. Tamo gde je takav slu~aj, nije
toliko va`no ako je mentalno izraàvanje sindromskog karaktera; istina, bolje je kada
dva u potpunosti razli~ita sveta mi{ljenja i iskustva rezultuju srodnim zaklju~cima.
No od su{tinske je va`nosti da struktura uma bude odgovaraju}a, da mehanizam bude
konstruisan na sli~nim principima. Psihologija jednog treba da bude razumljiva onom
drugom.
Socijalni poloàj, fizi~ka pojava i obi~aji imaju daleko manji zna~aj, naro~ito u
dru{tvu koje je usvojilo Zakon Teleme. Tolerancija, sama po sebi, proizvodi
ljubaznost, a ljubaznost, pak, ubrzo olak{ava pritisak tolerancije. U svakom slu~aju,
ve}ina ljudi, posebno ène, dovoljno ve{to se prilago|ava svojoj okolini. Kaèm
"posebno ène", jer ène su gotovo uvek svesne va`nog dela njihove Istinske Volje,
izdràvanja dece. Za njih ni{ta drugo nije ozbiljno uporedivo, i one odbacuju pitanja
koja se ne odnose na ovo kao obi~ne tri~arije, prihvataju}i obi~aje koji se od njih
zahtevaju u interesu doma}e harmonije, {to one shvataju kao uslov koji pogoduje
reprodukciji.
Istakao sam idealne uslove. U stvari, retko smo u stanju da razumemo i tre}inu na{ih
mogu}nosti. Na{ magi~ki motor je istinski mo}an kada njegova efikasnost dostigne
pedeset procenata od njegove teoretske snage izraène u konjskim snagama. Ali
ogromna ve}ina ~ove~anstva nema uop{te nikakvu ideju o poimanju ljubavi kao
svete i ozbiljne stvari, o kori{}enju oka mikroskopiste, ili o srcu i mozgu umetnika.
Njihovo neznanje i njihov stid u~inili su od ljubavi ku`nu le{inu, a ljubav je osvetila
to gr|enje uni{tavaju}i njihove ìvote kada su po~eli da ru{e hram nad sobom.
Prilika da se na|e podesan predmet ljubavi svedena je skoro na nulu zamenjivanjem
datih uslova koji su navedeni u gornjim odeljcima potpuno izve{ta~enim i
nepovezanim nizom, ograni~enjima samog ~ina, brakom, ube|enjem, zaverom }
utanja, krivi~nim zakonima, finansijskim stegama, selekcijama koje su ograni~ene
pitanjima rase, nacionalnosti, kaste, religije, dru{tvenim i politi~kim grupa{enjem,
~ak i porodi~nom isklju~ivo{}u. Van miliona pripadnika ~ove~anstva, prose~an
pojedinac je sre}an ako moè da izabere svog parnjaka od mno{tva partnera.
Ovde moram dodati jo{ jedan stub mom hramu. De{ava se ipak pre~esto, da je dvoje
ljudi, koji su apsolutno sposobni da na svaki na~in vole jedno drugo, u potpunosti
spre~eno da se samostalno izrazi usled totalnog nepoznavanja tehnike izvo|enja
samog akta. Ono {to priroda objavljuje kao vrhunac Mise, manifestacija Boga u telu,
momenat stvaranja tela, tako je sirovo, nezgrapno i brutalno, da vodi razo~arenju i
gnu{anju. Oni su strahovito svesni da ne{to nije u redu. Oni ne znaju kako da to
poprave. Stide se da raspravljaju o tome. Oni nemaju ni iskustva da vode, niti ma{te
da eksperimenti{u. Nebrojene hiljade ljubavnika krhkog nervnog sistema okre}u se
protiv ljubavi i hule na nju. Nebrojeni milioni, ne tako utemeljeni u ugla|enosti,
prihvataju ~injenicu, mire se sa prljavom igrom, sve dok se ljubav ne sroza na nivo
gre{nog poniènja. Oni se tegle u pra{ini no}nih taljiga, koje su trebale da budu
njihove "vatrene ko~ije sa konjima".
îtava ova pometnja proizlazi iz ljudske uàsnutosti ljubavlju. Poslednjih stotinu
godina, svaki prvorazredni pisac o moralu slao je svoje munje i gromove, pljuskove
grada i vatreno ugljevlje, da sprì Gomoru i Sodomu, gde je ljubav ili sramna i tajna,
ili premazana izmetom sentimentalnosti, da bi svinjoglavi gra|ani u njemu mogli
prepoznati svoj ideal. Mi ne govorimo umetniku da je njegova umetnost tako sveta,
tako odvratna, tako veli~anstvena i tako sramna, niti da on ni u kom slu~aju ne sme
nau~iti kako da upotrebljava pomagala sopstvenog zanata, i u~iti u {koli kako da
posmatra svojim o~ima i beleì rukom ono {to vidi. Mi ne govorimo ~oveku koji
ho}e da izle~i bolest da on ne sme da poznaje svoj predmet, od anatomije do
patologije; niti mu predlaèmo da ukloni izraslinu na telu visokopo{tovanog
nadbiskupa kada se prvi put do~epa skalpela.
Ali ljubav je umetnost, ni{ta manje nego {to je Rembrantova; nauka ni{ta manje nego
Listerova. Um mora u~initi da srce artikuli{e, a telo da bude hram du{e. @ivotinjski
instinkt u ~oveku isti je kao kod majmuna, ili kod bika. No, opet, to je jedna zakonita
stvar u kodeksu burùja. On ima pravo da sam ~in smatra, kao {to ga kao takvog i
poznaje, poniàvaju}im. On je, uistinu, za njega sme{an, skaredan, primitivan,
ìvotinjski ~in; valjanje u blatu nevredno ni dostojanstva ~oveka, a ni uzvi{enosti
Boga koji u njemu prebiva. @deranje i lokanje tog divljaka je takvo da on trpa sirovu
jetru svog neprijatelja u usta, ili navija fla{u trgova~kog dìna i poùdno guta. Ako je
njegovo jedenje odvratno, moramo li istrajati na tome da su svi metodi osim njegovih
kriminalni? Kako smo do{li od ljudo`derskog kotla do Laperuza i Nikola, ako ne
kriti~kim posmatranjem i odlu~nim istraìvanjem?
în ljubavi za burùja predstavlja fizi~ko olak{anje poput defekacije, i moralno
olak{anje od napora koji mu pri~injava ve`ba pristojnosti; radosni povratak u ulogu
primitivca koju se pravi da prezire. To je pijanstvo koje opija njegov stid od samog
sebe, mada ga ostavlja jo{ dublje u zgraàvanju. To je ne~ist gest, uàsan i neprirodan.
To nije njegov vlastiti ~in, ve} mu je nametnut od strane dìna koji ga smatra
bespomo}nim; on je napola ludak, napola automat kada ga upra`njava. To je nespretan
posrtaj u hodu kroz crnu smrdljivu baru{tinu, iz koje se pomalja hiljade opasnosti. On
mu preti smr}u, bole{}u, katastrofom u svakojakim oblicima. Burùj kukavi~ki pla}a

cenu straha i ga|enja, kada taj {i}ardìjski seks nudi svoj pacovski otrov zamotan u
olovnom papiru koga on ne razlikuje od srebrnog; ponovo pla}a tu cenu povra}anjem
i gr~evima u stomaku po{to ga je progutao u svojoj lakomosti.
Sve ovo on zna, ~ak previ{e dobro; on ima pravo, po svojim vlastitim ube|enjima, da
ose}a gnu{anje i strah od tog ~ina, da sklanja svoj pogled sa njega, da se zaklinje
kako ga ne poznaje. U kitnjaste krpice sentimentalnosti, u vre}e pune masnih
komadi}a tkanina, on umotava le{inu ljubavi, i, glupo se sme{kaju}i, vrskavo
izjavljuje da ljubav nikad nije imala gole udove; zatim, kako se zver u njemu sanjivo
pomi~e, on ljubav oblaè blatom, i pakosno gun|a da ona nikad nije bila bog u hramu
~oveka, ve} slastan komad mrcine u nekom uglu njegovog svinjca.
No, mi sledbenici Teleme, poput umetnika, koji je istinski ljubavnik ljubavi, bez stida
i bez straha, licem u lice sa Bogom, podjednako u na{im vlastitim du{ama, iznutra,
kao i u svoj prirodi, spolja, iako koristimo re~ ljubav kao {to to i burùj ~ini, ne
podràvamo izraz "pre~esto profanisana za nas da bi se jo{ mogla profanisati"; ona
plamti neoskrnavljena u svom svetili{tu, ra|aju}i se nanovo, ~ista, sa svakim udahom
ìvota. Pod "ljubavlju", naprotiv, mi podrazumevamo onu stvar koju burùjsko oko
nije videlo, niti je njegovo uho ~ulo; niti je pak razumelo njegovo srce. Mi smo
prihvatili ljubav kao zna~enje promene, promene koja je su{tina svekolike supstance
univerzuma. I tako|e smo prihvatili ljubav kao na~in kretanja, volje za promenom. Za
nas je svaki ~in koji uklju~uje promenu, ~in ljubavi; ìvot je ples ushita, a njegov
ritam beskona~ni zanos koji nikad ne malaksava, niti zamire. Na{ li~ni uìtak u tom
zanosu proisti~e ne samo iz na{eg vlastitog u~e{}a u njemu, ve} i iz na{eg svesnog
razumevanja njegovih ~istih savr{enstava. Mi prou~avamo njegovu strukturu i
razvijamo se dok se gubimo u ose}aju njegovog razumevanja, postaju}i tako
ujedinjeni s njim. Kli~emo zajedno sa egipatskim inicijatom: "Nema nijednog dela
nas koji nije od Bogova", dodaju}i antistrofu: "Nema nijednog dela Bogova koji, tako|
e, nije od nas."
Zato, ljubav koja je Zakon nije ni{ta manje ljubav u bezna~ajnom individualnom
smislu; jer ljubav koja dvoje pretvara u jedno jeste motor pomo}u kojeg ~ak i krajnja
dva, sopstvo i ne-sopstvo, mogu postati jedno, misti~nim ven~anjem neveste, du{e, sa
Onim koji je od ve~nosti naimenovan da se njome oèni; da, ~ak i Svevi{nji, Bog
Svemogu}i, Istina.
Stoga mi Ljubav smatramo svetom, religijom na{eg srca, naukom na{eg uma. Zar On
ne}e imati Svoj ure|eni obred, Svoje sve{tenike i pesnike, Svoje proizvo|a~e lepote u
boji i obliku, da bi ga njima ukrasili, Svoje muzi~are da bi ga slavili? Zar ga ne}e
Njegovi teolozi, koji proni~u u Njegovu su{tinu, objaviti? Zar ne}e ~ak i oni, koji
samo prohuje palatama Njegovog hrama, tako|e uzeti udela u Njegovoj li~nosti?
Kona~no, ne}e li na{a nauka poloìti svoje ruke na Njega, uzeti mu mere, istraìti
koliko je dubok, izra~unati koliko je visok, i odgonetnuti zakone Njegove su{tine?
Tako|e, za nas telemite, koji smo izve`bali na{a srca i umove tako da smo iskusni
upravlja~i nebeskog skalpela ljubavi, la|e koja leti prema suncu, za nas ljubavni ~in
predstavlja posve}enje tela ljubavi. Mi spaljujemo telo na oltaru ljubavi, tako da ~ak i
divljaci mogu sluìti volji du{e. Stoga moramo prou~avati ume}e telesne ljubavi. Mi
ne smemo ustuknuti ili zabrljati. Moramo biti smireni i stru~ni kao hirurg; mozak, oko
i ruka moraju biti savr{eno uve`bani instrumenti volje.
Mi moramo prou~iti predmet otvoreno i objektivno, i to ~itanjem priru~nika,
slu{anjem predavanja, pra}enjem demonstracija, i moramo ste}i diplome pre nego se
upustimo u praksu.
Mi ne mislimo ono isto {to misli burùj kada kaèmo "~in ljubavi". Za nas on nije
prosta kretnja kao kod ~oveka pod napadom, dok se èstoko koprca, u besvesnom
gr~u, i naglom povla~enju stida, kakva je ona za burùja.
Mi posedujemo ve{tinu izraàvanja; mi smo nau~eni da du{u i duh posmatramo kao
telesne pojmove. Mi ne pori~emo postojanje tela, niti ga podcenjujemo; no, mi
odbijamo da ga vidimo u nekom drugom svetlu nego {to je to da je ono organ sopstva.
Ipak, ono mora biti ure|eno prema njegovim vlastitim zakonima; oni zakoni koji su
mentalnog ili moralnog karaktera ne mogu se primeniti na njega. Mi volimo; drugim
re~ima, mi ùdimo za sjedinjenjem; tada jedan mora prou~avati onog drugog, mora
spoznati svaku leptirastu misao u njenom vrludanju, i mora ponuditi cvet za kojim
najvi{e ma{ta. Re~nik ljubavi je malen, a njegovi termini su otrcani; traìti nove re~i i
fraze zna~i biti naki}en, pompezan. To hladi.
Ali re~nik tela se nikada ne iscrpljuje; ne~iji mig oka moè zna~iti kao jednosatni
govor. Postoje intimne, suptilne stvari, kao senke li{}a na drvetu du{e koje ple{u na
ljubavnom povetarcu, tako ne`no da ni Kits ni Hajne re~ima, niti pak Brams ili Debisi
muzikom, ne bi mogli da ih otelotvore. U tome je agonija svakog umetnika - {to je
ve}i to je è{}i njegov o~aj - {to ne moè posti}i pravi izraz. A ono {to oni ne mogu
da urade, nijednom za vreme njihovog strastvenog ìvota, moè uraditi njihovo telo u
svoj svojoj potpunosti, {to je, vole}i, nau~ilo lekciju ljubavi.
Adendum: U op{tijem smislu, magi~ar koji zna kako da stvori neophodne veze moè
upotrebiti bilo koji mogu}i akt da bi ostvario bilo koji mogu}i cilj.
53.
STARI KOMENTAR
53. Prorok je zadràn kao veza s niìm. Re~ " assuage" (olak{ati) ponovo je
upotrebljena u meni nejasnom smislu.
NOVI KOMENTAR
Jasno je da }e ovaj "poljubac" (tj. ova Knjiga) obnoviti zemlju uspostavljanjem
zakona slobode. "Moje srce i moj jezik" izgleda kao puka fraza iz u~tivosti; ona
verovatno ima neko dublje zna~enje koje mi za sada izmi~e.
Drugi pasus (re~enica) je mo`da odgovor na neke moje neizgovorene misli da je moje
delo zavr{eno. Ne: iako sam ja "od prin~eva", s pravom da dobijem svoju nagradu,
moja sudbina je da nastavim svoje Delo.
54.
NOVI KOMENTAR
Tema se sasvim nenadano menja, mo`da da bi odgovorila na jedan neizgovoreni
komentar pisara na velika slova "T" u "To me".
Ovaj nalog je bio od najve}e nu`nosti, jer ja sam bio prepu{ten sebi, èle}i da Knjigu
podvrgnem nemilosrdnoj redakciji. U njoj nalazim ono {to mislim da su stilski
nedostaci, ~ak i gramati~ki. Dobar deo te materije u vreme pisanja bio mi je
antipati~an. No, Knjiga je samu sebe potvrdila da je ve}a od njenog pisara; "gre{ke"
su neprestano potvr|ivale da su one samo sredstva za preno{enje znanja van opsega
obi~nog jezika.
55.
56.
STARI KOMENTAR
54-56. Do re~i "dete": Proro~anstvo, jo{ uvek (Maj, 1909.) neostvareno, koliko ja
znam. Uzimam ovo u o~iglednom smislu.
56. Od re~i "Aum": Sve religije poseduju neku istinu. Mi posedujemo svu
intelektualnu istinu, i ne{to, ne sve, misti~ne istine.
NOVI KOMENTAR
Svi prethodni sistemi su bili sekta{ki, zasnivali su se na tradicionalnoj kosmografiji,
ujedno primitivnoj i neta~noj. Na{ sistem se zasniva na apsolutnoj nauci i filosofiji.
Mi imamo "sve u jasnom svetlu", tj. onom razuma, jer na{ misticizam se bazira na
apsolutnom skepticizmu. No, u doba kad sam ovo pisao imao sam vrlo malo pravog
misti~nog iskustva, kao {to pokazuje i moj dnevnik. înjenica je da sam bio daleko,
daleko i od stepena Majstora Hrama.
Tako, nisam mogao pravilno razumeti ovu Knjigu; kako sam je onda mogao uspe{no
objaviti? Samo sam nejasno shvatio da ona sadrì moju re~; stepen Magusa mi se
onda ~inio nezamislivo visoko nada mnom. Tako|e, dopustite mi da izjavim da su
prave tajne tog stepena nedoku~ive i uàsne, van svake mogu}nosti izraàvanja; uz to,
proces inicijacije je trajao godinama, i sadràvao je najuzvi{enija misti~na iskustva iznad bilo kojeg iskustva ikad zabeleènog - koja su kao puki slu~ajevi u svojoj
stravi~noj povorci.
"Jedna~ina" jeste izlaganje Istine putem Re~i.
57.
STARI KOMENTAR
57. Prizovi me, itd. uzimam doslovno. Vidi Liber NV za ovaj ritual.
Ljubav pod voljom - ne spontana paganska ljubav; niti ljubav pod strahom, kao {to to
~ine hri{}ani. Nego, ljubav magi~ki usmerena i kori{}ena kao spiritualna formula.
Lude (ovo se ne odnosi na lude, jer III, 57 kaè: "Prezrite sve budale") mogu
pogre{iti.
Ova ljubav, stoga, treba da bude zmijska ljubav, bu|enje Kundalini. Dalja misterija se
odnosi na i nije pogodna za stepen u kojem je napisan ovaj komentar.
Poslednji pasus potvr|uje atribucije Tarota kao {to su date u 777. S jednim tajnim
izuzetkom.
NOVI KOMENTAR
"Ljubav je zakon, ljubav pod voljom" je interpretacija op{teg zakona volje. On je u
celosti izloèn u Knjizi Alef. Ovde dodajem nekoliko umesnih pasusa iz te knjige:
Ovo je jasno i kona~no re{enje filosofskog problema u vezi sa sudbinom i slobodnom
voljom. Tvoje vlastito sopstvo, koje je sveznaju}e, svemogu}e i uzvi{eno u ve~nosti,
odredilo je kurs tvoje vlastite orbite, tako da je sve {to te je zadesilo i {to
tuma~i{ sudbinom uistinu nuàn efekat tvoje vlastite volje. Sudbina i slobodna volja,
sli~no gladijatorima, ratovali su u filosofiji kroz mnoge vekove. Sada su sjedinjeni
putem ljubavi u skladu s voljom, {to predstavlja Zakon Teleme.
Sine moj, nema te sumnje koja se ne bi rastopila u sigurnosti i zanosu, na dodir {tapa
na{eg Zakona, ako ga razborito primeni{. Razvijaj se stalno asimiliraju}i Zakon, i
posta}e{ savr{en.
Gledaj, tamo je sve~ana povorka zvezda, svaka od njih se slobodno kre}e svojom
pravom orbitom, ne sudaraju}i se sa drugim. Svo nebo te pozdravlja dok ide{,
nedoku~iv u svojoj radosti i sjaju. Tvoja svetlost je svetionik za one koji lutaju u no}i,
izgubljeni. Amoun.
Za sada "stari komentar" pokriva ostatak ovog stiha u dovoljnoj meri.
Ne vidim nikakve {tete u otkrivanju misterije Cadi "mudrima"; ostali }e te{ko
razumeti moja obja{njenja. Cadi je slovo Cara, Atu IV, a He je Zvezda, Atu XVII.
Vodolija i Ovan su, otud, zamenili mesta, obrnuv{i se oko Riba kao stoèra, na isti
na~in kao {to to Lav i Vaga, na Atuima VIII i XI, ~ine oko Device. Ovo poslednje
otkrovenje ~ini na{e Tarot atribucije uzvi{enim, savr{enim i besprekorno
simetri~nim.
înjenica takvog njegovog delovanja predstavlja najubedljiviji dokaz nadljudske
mudrosti autora te Knjige u odnosu na one, koji su godinama uzaludno radili da bi
razjasnili probleme Tarota.
58.
STARI KOMENTAR
58. Milost na{e Zvezdane Gospe.
NOVI KOMENTAR
Te radosti su pre svega: (1) Vizija Blaènstva, u kojoj je Lepota konstantno izloèna
primaocu Njene milosti, zajedno sa mirnom i ujedno neizrecivom rado{}u; (2) Vizija
ûda, u kome svekolika misterija univerzuma biva neprestano spoznavana i oboàvana
usled njegove dovitljivosti i mudrosti. (1) se odnosi na Tifaret, stepen Adepta; (2) na
Binah, stepen Majstora Hrama.
Sigurnost u vezi sa smr}u obezbe|ena je magi~kom memorijom, kao i razli~itim
iskustvima bez kojih je ìvot nerazumljiv. "Mir neizreciv" se dobija transom u kojem
materija biva uni{tena; "odmor" onim transom koji kona~no uravnoteùje kretanje.
"Zanos" se odnosi na trans koji kombinuje ova dva.
"A ne traìm nikakve `rtve": ritual oboàvanja je Samadi. Ali vidi kasnije, stih 61.
59.
STARI KOMENTAR
59. "Zbog", itd. Ova misti~na fraza se bez sumnje odnosi na nekakvo odre|eno
duhovno iskustvo koje je u vezi sa spoznajom Nuit.
NOVI KOMENTAR
Mogu}e je da Na{a Gospa opisuje svoju kosu kao "drve}e ve~nosti" zbog drvolike
strukture kosmosa. Ovo je zapaèno u viziji "Zvezdani Sun|er". Moram to objasniti
tako {to }u dati relativno potpun prikaz te vizije.
Vizija "Zvezdani Sun|er"
Postoji vizija neobi~nog karaktera, koja je bila od klju~ne va`nosti u mom
unutra{njem ìvotu, i na koju se neprekidno vra}am u mojim magi~kim dnevnicima.
Sve do sada, koliko znam, nije postojao nijedan opis te vizije, bilo gde, i iznenadio
sam se kada sam, pregledavaju}i svoje dnevnike, utvrdio da je ni sam nisam nigde
jasno zabeleìo. Razlog je o~igledno taj, {to je ta vizija tako neophodan deo mene
samog da sam je nesvesno podrazumevao delom op{teg znanja, ba{ kao {to svako zna
da poseduje plu}a, te se stoga uzdràva od direktnog izno{enja te ~injenice, iako na
istu stvar ~esto aludira.
îni se da je veoma va`no opisati tu viziju {to je bolje mogu}e, uzimaju}i u obzir
te{ko}e jezi~kog izraàvanja, i ~injenicu da fenomeni uklju~uju logi~ke
kontradikcije, uslove svesti koji su druga~iji od normalnih.
Vizija se razvijala postepeno. Ona je ponovljena u tako mnogo prilika da sam
nesposoban re}i u kom periodu bi se mogla nazvati kompletnom. Me|utim, sam
po~etak je dovoljno jasan u mom se}anju.
Bio sam na magi~kom povla~enju u jednoj kolibi s pogledom na jezero Paskvani u
Nju Hemp{iru. Izgubio sam svest o svemu osim univerzalnog prostora u kojem su
bile bezbrojne svetle ta~ke, i shvatio sam da je to bila fizi~ka predstava univerzuma,
koju bih mogao nazvati njegovom osnovnom strukturom. Uzviknuo sam: "Ni{tavilo,
sa svetlucanjima!" Koncentrisao sam se na tu viziju, i rezultat je bio da je prazan
prostor, koji je bio njen osnovni element, izgubio na va`nosti; prostor je izgledao kao
da gori, iako zra~e}e ta~ke nisu bile zbrkane, i odmah zatim zavr{io sam svoju
re~enicu usklikom: "Ali, kakvo svetlucanje!"
Slede}a etapa te vizije dovela me je do poistove}enja tih blje{tavih ta~aka sa
zvezdama na nebeskom svodu, sa idejama, du{ama, itd. Tako|e, primetio sam da je
svaka zvezda bila povezana sa svim drugim zvezdama svetlosnim zrakom. U svetu
ideja, svaka misao poseduje neophodan odnos sa svakom drugom misli; svaki takav
odnos jeste, razumljivo, misao sama po sebi; svaki takav zrak i sam je zvezda. Ovde
se prvi put pojavljuje logi~ka te{ko}a. Vidilac ima direktnu spoznaju beskona~nih
serija. Stoga bi se logi~no ~inilo da ceo prostor mora biti ispunjen ravnomernim
ble{tavilom svetla. To, ipak, nije slu~aj. Prostor je sasvim pun; ipak, jedinke koje ga
ispunjavaju savr{eno su odvojene. Obi~an ~italac s pravom bi mogao izjaviti da takve
tvrdnje izazivaju mentalnu konfuziju. Predmet zahteva vi{e od letimi~nog ispitivanja.
Ne mogu u~initi ni{ta vi{e nego da uputim kriti~are na Bertrand Raselov Uvod u
matemati~ku filosofiju, u kome se gornji slu~aj u potpunosti opravdava, kao i, isto
tako, odre|ene postavke koje slede. U to vreme nisam bio ~itao tu knjigu. Sada je
smatram upe~atljivom potvrdom vrednosti misti~nog postignu}a, a njegovi rezultati
su mogli dovesti um kakav je moj, ~ija matemati~ka obuka je bila ona
najelementarnije vrste, do sada{nje svesti o nekim od najtemeljnijih i najva`nijih
matemati~kih istina; do sticanja mo}i da mislim na na~in koji je potpuno stran
normalnom umu, {to je retka odlika najve}ih mislilaca sveta.
Dalji razvoj vizije doneo je saznanje da je struktura univerzuma visoko organizovana,
tj. da su odre|ene zvezde bile ve}ih dimenzija i sjaja od ostalih. Po~eo sam da traìm
upore|enja da bih pomogao sebi u vlastitom razumevanju. Nekoliko takvih poku{aja
pominje se kasnije u ovoj napomeni. Ovde opet ima izvesnih analogija sa nekim od
karakteristika beskona~nih serija. îtalac ne sme biti {okiran idejom broja koji nije
pove}an sabiranjem ili mnoènjem, serijom beskrajnih nizova, od kojih je svaki broj
mo`da dvaput duì od svog prethodnika, itd. U vezi sa tim nema nikakve "misti~ne
besmisice". Kao {to ukazuje g-din Rasel, istine ovog reda su sigurnije od najop{tije
prihva}enih aksioma; u stvari, mnogi aksiomi koje je prihvatio intelekt prose~nog
~oveka nisu istine ni u kom smislu. No, da bi razumeli ove istine, nu`no je da
obu~imo na{ um da misli o sistemu koji je na prvi pogled nekompatibilan sa
racionalno{}u.
Moram ovde za trenutak napraviti digresiju, da bih pokazao kako je ova vizija vodila
direktno ka razumevanju mehanizma odre|enih fenomena, koji su do ovde bili
odba~eni sleganjem ramena, kao neshvatljivi.
Primer br. 1: Po~eo sam da budem svestan svojih vlastitih mentalnih procesa; mislio
sam o mojoj svesti kao o glavnokomanduju}em armije. Postojao je tim stru~njaka
koji se brinuo o razli~itim neizvesnostima. Postojala je tako|e i obave{tajna slu`ba
koja me je obave{tavala o okruènju. Postojalo je i ve}e koje je odre|ivalo relativan
zna~aj podataka koji su im prezentovani - bilo je potrebno samo malo napregnuti
imaginaciju da bi se zamislilo ovo ve}e kako raspravlja; mogao sam videti u mislima
jedan takti~ki briljantan predlog na koji je glavni intendantski oficir stavio veto. Bio
je samo jedan korak ka dramatizaciji scene, i u momentu mi je sinulo da je tu bilo
obja{njenje "dvostruke li~nosti": iluzija nije bila ni{ta drugo do prirodna
personifikacija unutra{njeg konflikta, ba{ kao {to divljak pripisuje svest drve}u i
stenama.
Primer br. 2: Za vreme boravka u Montoku, jednom sam ostavio svoju vre}u za
spavanje na suncu da se osu{i. Kada sam se vratio po nju da je unesem unutra,
primetio sam, smeju}i se: "Vreme za spavanje, mlada gospo|ice Vre}o", kao da je ona
bila neko detence, a ja njena vaspita~ica. To je izgledalo potpuno frivolno, ali meni je
sinulo da je, kona~no, ta vre}a bila u izvesnom smislu deo mene. Te dve ideje su se
stopile u momentu, i tako sam shvatio su{tinu ~ovekove iluzije da je on samo obi~an
~ajnik.
Ova dva primera mogu ~itaocu dati neku ideju o tome kako misti~no iskustvo
osvetljava detalje funkcionisanja ljudskog uma.
Potonji razvoj vizije istakao je identitet izme|u univerzuma i uma. Istraìvanje upore|
enja se produbljivalo. Imao sam neki ~udan ose}aj da je stvar za kojom sam tragao
bila, na neki na~in, o~igledna i op{tepoznata. Na kraju je provalilo iz mene, sa
strahovitim uverenjem, da je pore|enje za kojim sam tragao nervni sistem. Uzviknuo
sam: "Um je nervni sistem", uz svo odu{evljenje Arhimeda, a onda mi je kasnije
sinulo, uz neobi~an prasak smeha na ra~un sopstvene naivnosti, da se moje veliko
otkri}e svelo na otrcanu frazu.
Odavde sam dospeo do slede}eg otkri}a: shvatio sam za{to su otrcane fraze bile
glupe. Razlog je bio taj {to su predstavljale nadovezivanje vozova re~i, od kojih je
svaki bio izvanredan u svakom detalju, u jednom momentu. Fraza je izgledala kao
èna nakon nekoliko godina; uprkos tome {to nije izgubila ni{ta od svojih draì, vi{e
se ceni neka savr{eno bezvredna èna.
Sada sam uvideo da sam u mogu}nosti da ponovim putanje koje su pre{le moje misli
dok kona~no nisu rezultovale tom frazom. Za po~etak }u navesti nekoliko
jednostavnih ideja koje }u dalje razviti. Svaka faza u procesu izgledala je poput
razdraganog mladog orla {to prole}e visinama put ve~no rastu}eg sunca u svanu}e, u
peni purpurne povr{ine uzburkanog okeana; dok su se mnogi zraci, rumeni, zlatni i
zeleni, stapali zajedno formiraju}i ovalno veli~anstvo sunca, zanosom koji je
proìmao du{u nezamislivom ekstazom, tu sferu napreduju}eg svetla prepoznao sam
kao obi~nu, otrcanu ideju, prihva}enu neosporno i sa svom jednoli~nom

indiferentno{}u jer je bila tako dugo asimilovana kao prirodan i nuàn deo prirodnog
reda. U prvi mah, bio sam {okiran i zgroèn otkriv{i da je jedna serija briljantnih
istraìvanja kulminirala otrcanom frazom. No uskoro sam shvatio da je to {to sam
u~inio bilo zbog ponovnog proìvljavanja pobedni~ke karijere osvajaju}eg
~ove~anstva; da sam kroz vlastitu li~nost iskusio nizanje brzih pobeda zaklju~enih
mirovnim ugovorom, ~ije su klauzule mogle biti saète u neki takav otrcani izraz kao
{to je: "Lepota zavisi od forme."
Bilo bi suvi{e neprakti~no i}i dublje u predmet vizije Zvezdanog Sun|era, ako i samo
zbog njenih vi{estrukih oblika. Dovoljno je ako se neprestano podvla~i fakt da je ova
vizija bila osnova najve}eg dela mog rada u poslednjih pet godina, i podsetiti ~itaoce
da je njen su{tinski oblik izraz "Ni{tavilo, sa svetlucanjima."
60.
61.
62.
STARI KOMENTAR
60. Nu = 56, a 5 + 6 = 11.
Krug u Pentagramu? Vidi Liber NV.
Neinicirani opaà samo tamu u no}i: mudri opaà zlatne zvezde na azurnom svodu.
O toj tajnoj veli~anstvenosti ovde nije podesno raspravljati.
61. Prakti~no i doslovno, mada se moè posumnnjati da li se mo`da "izgubiti sve u
tom ~asu" odnosi na vrhunsko postignu}e, pa da je stoga dati trun pra{ine (mo`da
ego, ili sredi{nji atom, Hadit, njena nadopuna) akt postignu}a.
62.-63. Ponovo prakti~no i doslovno. Ipak, "Tajni Hram" se odnosi tako|e na znanje
koje je neprenosivo - osim putem iskustva.
NOVI KOMENTAR
O~igledno da Na{a Gospa, u svojoj individualnosti, misli na neki vi{e ili manje javan
oblik oboàvanja koji odgovara masama. Uspostavljanjem Zakona, ne{to sli~no }e
postati mogu}e. Nu`no je jedino ubiti ose}aj "greha", sa njegovim la`nim stidom i
strahom od prave }udi.
P.S. Gnosti~ka Misa treba da zadovolji ovu potrebu. Liber XV, koja se sluì u
Kaliforniji neprekidno ve} dugo godina.
63.
NOVI KOMENTAR
Svi ~inovi koji pobu|uju boànsko u ~oveku pogodni su za ritual invokacije.
Religija, po shvatanju bednog puritanca, sasvim je suprotna od svega toga. On - ono
kao da èli da ubije svoju du{u zabranjuju}i tako svaki na~in njenog izraàvanja, i
svaku praksu koja je moè nagnati da se izrazi. Do |avola sa tim Verbotenizmom!
Konkretno, neka pokrenem sve mu{karce i sve ène, zbog toga {to su oni Zvezde!
Pazite dobro na ovaj sveti stih!
Istinska Religija je, u izvesnom smislu, opijanje. Na mnogim mestima se kaè da
opijamo ono najunutarnjije, a ne najspoljnije; ja, me|utim, smatram da bi re~ "vino"
trebalo uzeti u njegovom naj{irem smislu, u zna~enju onoga {to otvara du{u. Klima,
zemlji{te i rasa menjaju uslove; svaki mu{karac ili èna moraju prona}i i izabrati
pravi oblik opijanja. Tako ha{i{ u ovom ili onom obliku izgleda da odgovara
muslimanima, idu}i sa suvom, vrelom klimom; opijum je u redu za Mongole; viski za
tvrdokorni temperament i vla`nu i hladnu klimu [kota.
Seksualno izraàvanje, tako|e, zavisi od klime i sl., tako da se Zakon mora tuma~iti u
smislu da zadovolji Sokrata, Isusa i Bartona, ili pak Mariju Antoanetu i de Lambela,
isto tako kao i na{e Don @uane i Faustine.
U toj ekspanziji, u slavu i ~ast Njih i Njihovih Priroda, mi stoga progla{avamo na{a
pomagala, Dionisa, Afroditu, Apolona; Vino, @enu i Pesmu.
Opijenost, tj. ekstaza, jeste klju~ do stvarnosti. U Osnaènom Entuzijazmu (Ekvinoks,
tom I, br. 9) je obja{njeno da postoje tri boga ~ija je funkcija da dovedu du{u do
realizacije njene vlastite uzvi{enosti: Dionis, Afrodita, Apolon; Vino, @ena i Pesma.
Na{i stari, kako u najrazvijenijim civilizacijama, kao u Gr~koj i Egiptu, tako i me|u
najprimitivnijim divljacima, kao me|u Burjatima i Papuancima, bili su u dobroj meri
svesni toga, i njihove religiozne ceremonije bile su "orgia", tj. dela. Puritanska
glupost, ne shvativ{i {ta se tu doga|alo, degradirala je re~ "orgije" tako da ozna~ava
razvratnost. To je stara pri~a o lisici koja je izgubila svoj rep. Ako ne moè{ ni{ta da
u~ini{, nazovi to nemogu}im, ili pak, ako je to o~igledno apsurdno, proglasi ga
poro~nim!
Kriti~ari su oni koji negiraju poeziju, ljudi bez sposobnosti za ekstazu i volju, koji
misticizam nazivaju koje{tarijom, a magiku iluzijom. Oni su impotentni stari ma~ori,
kastrirani konji i psihopate, koji se pona{aju tako {to se gnu{aju ljubavi, i progone
slobodne ène i slobodne mu{karce.
Verbotenizam je oti{ao tako daleko da je u nekim robovskim dru{tvima upotreba vina
fakti~ki zabranjena zakonom!
@eleo bih ovde da naglasim da nam Zakon Teleme nedvosmisleno nalaè, kao
neophodan religiozni akt, da "pijemo slatka vina i vina koja pene." Svaki slobodan
mu{karac ili èna koji ìve u nekom dru{tvu gde je to zabranjeno moè da bira izme|u
dve du`nosti: revolucija ili emigracija.
Potajno zanemarivanje ograni~enja nije sloboda. To moè od ljudi da na~ini robove i
licemere, i da uni{ti po{tovanje zakona.
Ne bojte se: dve godine nakon {to je votka bila zabranjena, Rusija, koja je dotad
strpljivo podnosila hiljade manjih tiranija, digla je revoluciju.
Religiozna ekstaza je potrebna ljudskoj du{i. Tamo gde se to postiè misti~nim
praksama, direktno, kao {to i treba, ljudi ne traè zamenu. Zato Hindusi ostaju
zadovoljni i uzdràni, i ne brinu se nimalo za talase osvaja~a koji s vremena na vreme
okupiraju njihovu zemlju da bi zavladali njome. Ali tamo gde je jedino sredstvo za
sticanje te ekstaze ili njenog simulakruma, poznatog ljudima, alkohol, oni moraju
uzimati alkohol. Li{ite ih vina, piva, ili bilo kog njihovog prirodnog pi}a, i oni }e ga
zameniti morfijumom, kokainom, ili ne~im {to se lak{e moè sakriti i uzeti a da se ne
otkrije.
Spre~ite to, i nasta}e revolucija. Dok god ~ovek moè da se oslobodi svoje suvi{ne
energije kroz uìvanje, njegov ìvot mu izgleda lako i on ga podnosi. Ako ga li{ite
zadovoljstva, ili ekstaze, njegov um po~inje da razmi{lja o na~inu na koji je on
iskori{}en i tla~en. Uskoro po~inje da kri{om baca bombe; skupiv{i snagu, posla}e
svoje tla~itelje na ve{ala.
64.
65.
66.
STARI KOMENTAR
64. Vrhunska afirmacija.
65. Vrhunski priziv.
66. Kraj.
II. DEO
1.
STARI KOMENTAR
1. Uporedi sa I, 1. Kao {to je Had, koren Hadita, manifestacija Nuite, tako je Nu,
koren Nuite, skrivanje Hadita.
NOVI KOMENTAR
Ponovo vidimo izlaganje komplementarnog karaktera Nuite i Hadita. Nu skriva Hada
jer On se nalazi svuda u Beskona~nosti, a Ona Njega iz istog razloga manifestuje.
Vidi 3. stih. Svaka individua manifestuje celinu; celina skriva svaku individuu. Du{a
obja{njava univerzum; univerzum pak, skriva du{u. Priroda samu sebe razumeva tako
{to postaje samosvesna svojih osnovnih jedinki; svest gubi svoj ose}aj odeljenosti
rastapanjem u Njoj.
Ima dosta te{ko}a u ortografiji (u svetim jezicima) ovih imena. Nu je jasno odre|ena
kao 56, ; ali Had je samo maglovito nagove{ten. Ova materija je potpunije
razmotrena kasnije; u stihovima 15. i 16.
2.
STARI KOMENTAR
2. Nuit je beskona~no {irenje; Hadit, beskona~na kontrakcija. Khabs je ku}a Hadita,
isto kao {to je Nuit ku}a Khua, a Khabs je u Khu (I,8). Ove teologije su izraz
misti~nih iskustava beskona~ne kontrakcije i {irenja, dok u filosofskom smislu oni
predstavljaju dve suprotstavljene beskona~nosti, ~ija me|uigra daje kona~nost.
NOVI KOMENTAR
Khabs - "zvezda" - je jedinica Nuite, i otuda i sama Nuit. Izuzetno je te{ko razumeti
ovu doktrinu, ~ak i nakon ovih mnogih godina istraìvanja.
Hadit je "sr` svake zvezde", prema stihu 6. Prema tome, On je bezli~ni identitet
unutar individualnosti "svakog mu{karca i svake ène." On "nije rasprostranjen", tj.
on je bez uslova bilo koje vrste u metafizi~kom smislu. Priroda ovih istina moè biti
shva}ena jedino u najvi{im transovima. To je zaista supraracionalno iskustvo, ne
razli~ito od onog koje je karakteristika prethodno opisane vizije "Zvezdanog Sun|era",
{to nam ovde moè biti od pomo}i. Nevolja je u tome {to istina, kakva jeste, ne
odgovara dualisti~kom rezonu "normalnog" ~ove~anstva. Hadit izgleda da
predstavlja princip kretanja koje je sveprisutno, a ipak se ne proteè niti u jednoj
dimenziji, jer poku{ava da u|e u kombinaciju sa "materijom", koja je Nuit. O~ito da

van ovog sjedinjenja ne postoji nikakva manifestacija. "Khabs", ili zvezda o~igledno
da predstavlja jezgro gde se to sjedinjenje odvija. Stvarna filosofska te{ko}a koja se
ti~e ove kosmogonije nije povezana sa nekom odre|enom jedna~inom, niti pak sa
originalnom jedna~inom. Moèmo shvatiti x = ab, x1 = a1b1, itd; i tako|e 0 - pa = qb,
bilo da je pa + qb = 0 ili ne. Ali mi se pitamo kako istorodnost Nuit i Hadita moè
uop{te dovesti do iluzije "razlike". Odgovor je, ~ini se, u tome da se ta razlika
prirodno pojavljuje sa samorealizacijom Nuit kao totalitetom mogu}nosti; svaka od
njih, pojedina~no i u kombinaciji, zadovoljena je odnosno pokrenuta od strane Hadita,
da bi sa~inila pojedina~nu manifestaciju. Stepenovi Nule ne bi mogli posedovati
apsolutno nikakav zna~aj, ako ne bi postojale raznolike dimenzije u kojima se ona ne
prostire. "Ni{ta" zna~i ni{ta, osim sa aspekta "dva", ba{ kao {to je "dva" ~udovi{no,
ako nije shva}eno kao modalitet tog "ni{ta".
Gornje obja{njenje izgleda pomalo neiskreno, jer ne postoji uop{te nikakvo sredstvo
pomo}u koga bi se moglo razlikovati neko jedinstvo tipa H + N = R od nekog drugog.
Moramo postulirati narednu fazu.
R (Ra-Hoor-Khuit), Keter, Jedinstvo, uvek je samosvojan; no moèmo pretpostaviti da
broj takvih homogenih pozitivnih manifestacija moè formirati grupe koje se me|
usobno razlikuju po veli~ini i strukturi, tako da stvaraju iluziju raznolikosti.
3.
STARI KOMENTAR
3. Dalji razvoj vi{eg zna~enja. U formulaciji ovaj stih je sugerisan starom misti~nom
definicijom Boga: "Onaj ~iji se Centar nalazi svuda a obod nigde."
NOVI KOMENTAR
Ovo je ponovo interesantno jer baca svetlo na tezu: svaki mu{karac i svaka èna je
zvezda. Ne postoji nijedno jedino mesto koje nije centar svetlosti.
Ovu istinu treba shvatiti direktnim opaànjem, a ne ~istim intelektualisanjem. Ona je
aksiomatska, ne moè biti demonstrirana. Treba je asimilirati kroz iskustvo vizije
"Zvezdanog Sun|era".
4.
STARI KOMENTAR
4. Obod Nuite dodiruje Ra-Hoor-Khuita, Keter; ali njen centar, Hadit, zauvek je
skriven nad Keterom. Nije li Nu skrivanje Hadita, a Had manifestacija Nuite?
(Kasnije, u Septembru 1911., ovaj zapis mi se nije dopao, stoga upu}ujem studenta na
Liber XI i Liber DLV.).
NOVI KOMENTAR
Vidi kasnije, 13. stih, "Ti (tj. Zver, koji ovde predstavlja masku, ili personu Hadita)
bio znalac." Hadit poseduje mo} da spozna, a Nuit mo} da bude spoznata. Nuit nije
bez veze sa idejom Nibane, "morem bez obala", u kojoj je znanje ne.
Hadit je skriven u Nuiti, i spoznaje Nju, koja je predmet spoznaje; ali On je

nespoznatljiv jer je samo deo Nje koji Ona formuli{e da bi sama mogla biti spoznata.
5.
STARI KOMENTAR
5. Upu}ivanje na izvesne magi~ke formule poznate pisaru ove knjige. Pro~i{}enje
pomenutih rituala sada je u toku, An. V.
NOVI KOMENTAR
"Staro doba" je eon Umiru}eg boga. Neki od njegovih rituala zasnivaju se na krajnje
iskrivljenoj metafizici i kosmogoniji; drugi su, pak, zasnovani na Istini. Mi
ispravljamo prve, a zavr{avamo s drugima. To "Znanje" je posve}ena mudrost ovog
Horusovog eona. Vidi Knjigu 4, Deo III, radi pregleda novih principa magike.
Zapazi da je Znanje Daat, Dete ôkmaha i Binah, i kruna Mikroprozopusa; ipak, on
nije jedan od sefira, i njegovo sedi{te je u Bezdanu. Preko ovog simbolizma mi se
koncentri{emo na ~injenicu da je znanje po svojoj prirodi nemogu}e; jer, ono
podrazumeva dualnost, i otuda je relativno. Bilo koji iskaz znanja moè se napisati
kao "ARB": "A se nalazi sa B u odnosu R." Ako su A i B identi~ni, doti~ni iskaz ne
saop{tava uop{te nikakvo znanje. Ako A nije identi~no sa B, ARB zna~i "A je
identi~no sa BC"; to pretpostavlja postojanje ne manje od tri posebne ideje. U svakom
slu~aju, moramo po}i ili ka identitetu koji zna~i krajnje "ni{ta", ili ka divergentnim
nejednakostima, koji izgleda zna~e jedino to da dugo izbegavamo da svedemo analizu
nekog od termina na logi~ke elemente. Na primer, "[e}er je {e}er" o~igledno nije
znanje. No, isto tako nije znanje ni ovo: "[e}er je sladak, beli, kristaloidni ugljeni
hidrat." Svaki od ova ~etiri navedena pojma opisuje ~ulni utisak na nas. A mi
defini{emo na{e utiske jedino u terminima stvari kao {to je {e}er. Prema tome,
"sladak" ozna~ava "kvalitet koji je putem na{eg ~ula ukusa pripisan medu, {e}eru, i
sl."; "beo" je "ono {to
, cink oksid, {e}er i sl. poru~uju na{im o~ima", itd. Iskaz na
kraju postaje identitet, zbog svih na{ih poku{aja da izbegnemo predmet rasprave
stvaraju}i komplikacije. Stoga, "Znanje" ne predstavlja "stvar po sebi"; njemu sasvim
ispravno nije dodeljeno mesto na Drvetu @ivota; ono pripada Bezdanu.
Uprkos gornjim razmatranjima, moè se primetiti da znanje, sve dok uop{te egzistira
kao takvo, ~ak i kao iskaz o odnosu, nije ni{ta vi{e nego trenutni fenomen svesti. Ono
biva poni{teno u trenutku samog stvaranja. Isto toliko vremena nam treba da
prihvatimo ARB a onda to ARB apsorbujemo u na{u koncepciju A. Nakon
devetodnevnog ~u|enja nad faktom da se "Zemlja okre}e oko sunca", modifikovali
smo na{u dotada{nju predstavu o Zemlji. "Zemlja" je intuitivno svrstana me|u ostale
sun~eve pratioce. Iskaz se automatski gubi, ~im biva asimiliran. Shodno tome,
znanje, dok postoji kao takvo, u najboljem slu~aju je sub judice.
[ta, onda, moèmo shvatiti ovim stihom, sa velikim Z u re~i "Znanje"? [ta je ono, i
kako }e ono "pote}i pravilno"? Klju~ je u re~i "pote}i". Ono ne moè "biti", kao {to
smo ranije videli. Fundamentalna gre{ka "Crne Bra}e" u njihovoj politici
suprotstavljanja svoj promeni, jeste u tome da to stanje odrè nepromenjeno i
apsolutno. Me|utim, (kao {to ukazuje Drvo @ivota), znanje je sredstvo kojim svesni
um, Mikroprozopus, dolazi do Razumevanja i Mudrosti, njegove majke i oca, koji su
odraz Nuite i Hadita, od Aina i Ketera. Proces se sastoji u tome da se upotrebi svaka
nova jedinica znanja da bi se korigovalo i uve}alo shvatanje predmeta iskaza. Tako,
ARB nam sugeri{e: A je (ne A, {to smo ipak pretpostavljali) A. Ovo nam olak{ava
otkri}e da je A, R, C koje vodi do A, A2, itd. U praksi, sve ono o ~emu mi nau~imo
ne{to, npr. "konj", olak{ava nam da shvatimo - iskusimo - tu ideju. Razlika izme|u
nau~nika i {kolarca je u tome da se ovaj prvi usplamti i likuje kada se seti neke odre|
ene re~i, kao {to je na primer "Talasa". [to se ti~e nas: kakva serija strasti zaàri
na{im umovima kad god pomislimo na broj 93! Iznad svega, svaka nova stvar koju
znamo o sebi pomaè nam da shvatimo {ta na{a "zvezda" zna~i.
Tako, "rituali starog doba" nisu vi{e validna sredstva. Znanje ne moè "pote}i
pravilno" dok god oni nisu prilago|eni formuli Novog eona. Njihovi nedostaci
uglavnom poti~u iz dve radikalne gre{ke. (1) Univerzum je bio shvatan tako kao da
sadrì fiksno sredi{te, ili vrh; apsolutni standard prema kojem bi se sve stvari odre|
ivale; Jedinstvo, odn. Bog. (Mistici su, dovoljno ~esto, bivali besni i zbunjeni, kad
god su postizali "jedinstvo s Bogom", jer su ga videli podjednako u svemu.) To je
vodilo stvaranju razlike izme|u jedne i druge stvari, i tako dalje do ideje o premo}i, o
grehu, itd. {to se zavr{avalo apsurdima svih vrsta, kao u teologiji, etici i nauci. (2)
Apsolutna antiteza me|u parovima suprotnosti. Ovo je u stvari posledica prve gre{ke.
Postojalo je imaginarno "apsolutno zlo" koje je Maniheizam u~inilo neophodnim uprkos krinki kazuista - {to je zna~ilo "Ono {to nekog odvra}a od Boga". Ali svaki
~ovek, kada postulira apsolutnog "Boga", defini{e ga nesvesno pojmovima
frojdijanskih fantazama koje je stvorila njegova sopstvena ma{inerija za ispunjavanje
èlja. Otuda su "Bog" i "Zlo" bili u stvari izrazi li~nih predrasuda. ôvek koji se
"ponizno klanjao pred autoritetom" Pape, Biblije, Sanhedrina, ili Apolonovog
svetili{ta, ili pak plemenskog vra~a, pored svega toga je istinski izraàvao svoju
sopstvenu volju da se odrekne odgovornosti.
U svetlu ove Knjige sada znamo da je sredi{te svuda, a obod nigde; da je "svaki
mu{karac i svaka èna zvezda", "Khabs", ime ku}e Hadita; da je "re~ greha
ograni~enje". Za nas, stoga, "zlo" predstavlja relativan pojam. To je "ono {to spre~ava
nekog u ostvarivanju njegove Istinske Volje." (Npr. ki{a je "dobra" ili "lo{a" za
farmera zavisno od potreba njegovih useva.)
Ozirijanski rituali koji ura~unavaju samo`rtvovanje za neki apstraktni ideal, saka}enje
da bi utolili moralnost ex catedra, vernost apriornim formulama, itd. pou~avaju la`nim
i uzaludnim metodama za sticaje la`nog znanja; oni moraju biti "odba~eni" ili
"pro~i{}eni". [kole inicijacije moraju biti reformisane.
6.
STARI KOMENTAR
6. Hadit je ego ili Atman koji se nalazi u svemu, ali svakako uzvi{enija i tajanstvenija
stvar nego bilo {ta {to su Hindusi mogli pojmiti. Naravno da je razlika izme|u ega i
ega iluzija. Stoga Hadit, koji predstavlja ìvot svega {to jeste, ako se spozna, postaje
smrt te individualnosti.
NOVI KOMENTAR
Odavde sledi da, po{to Hadit nikada ne moè biti spoznat, ne postoji smrt. Smrt
individue je njegovo bu|enje u bezli~nu besmrtnost Hadita. Ovo se ne odnosi toliko na
fizi~ku smrt koliko na prelazak Bezdana; za ovo vidi Liber 418, êtrnaesti Etir. Svako
moè posti}i svest o tome da je on samo jedno odre|eno "dete" igre izme|u Hadita i
Nuit; tada njegova li~nost biva opaèna kao maska. Ona nije samo ìva stvar, kako bi
neko pomislio; ve} naprotiv, puki simbol bez su{tine, nesposoban za ìvot. To je
konvencionalna forma odre|enog skupa misli, koje su same parcijalni i hijeroglifski
simboli "ega". Svesni i razboriti "~ovek" je za njegovo sopstvo ta~no ono {to su
{tampana slova na ovoj stranici za mene, koji sam uzrok njihovog manifestovanja u
boji i obliku. Ta slova su proizvoljne naprave za prenos mojih misli; mogao bih isto
tako dobro koristiti i francuski ili gr~ki. Ova misao, ovde preneta, ne predstavlja ni{ta
vi{e od jednog zraka mog delokruga; ali ~ak i ~itav taj delokrug je samo moja ode}a.
Analogija je precizna; stoga, kada neko postane "znalac", to uklju~uje "smrt" svakog
mogu}eg smisla ega. ôvek razume svoju li~nost na isti na~in kao {to ja razumem
ova slova; ona su zaboravljena, ba{ kao {to, apsorbovan u mojim mislima, izve`bani
automatizam mog uma i tela izraàva te misli kroz pisanje, bez obra}anja moje pa`nje,
a jo{ manje identifikuju}i sve krajnosti koje podrazumeva ovaj proces.
7.
STARI KOMENTAR
7. Hadit je istovremeno tvorac i uni{titelj iluzije. Jer, iako njegova me|uigra sa
Nuitom rezultuje stvaranjem kona~nog, njegovo povla~enje u Sebe je ipak uni{tenje
toga.
"Osovina to~ka": na drugi na~in iskazano da je On sr` stvari. "Kocka u krugu":
uporedi Liber 418, Viziju i glas, 30. Etir. "Do|i k meni" glupo je re}i; jer ja sam taj
koji ide. Drugim re~ima, Hadit je svuda; ipak, ako se traì, on beì. Ego se ne moè
prona}i, kao {to pokazuje meditacija.
NOVI KOMENTAR
"Ja sam taj koji ide." Za punu potvrdu ove istine mora se konsultovati Liber Alef.
Ovde moèmo ukratko re}i da je Hadit kretanje, {to zna~i promenu, tj. "ljubav".
Simbol Boga u Egiptu je bio Ankh, koji predstavlja remen sandale, impliciraju}i mo}
kretanja; tako|e, on svojim oblikom sugeri{e Ruìn Krst, ostvarenje ljubavi.
To~ak i krug su o~ito simboli Nuite; ova re~enica insistira na koncepciji lingam joni. Ali iza te o~igledne relacije otkrivamo dve geometrijske definicije. Osovina je
cilindar postavljen pod pravim uglom u odnosu na ravan to~ka; na taj na~in Hadit
dodaje tre}u dimenziju Nuiti. On ukazuje da materiju treba shvatiti kao
dvodimenzionalnu; to zna~i, verovatno, da poseduje dva kvaliteta, prostiranje i
potencijalnost. Njima Hadit daje kretanje i poloàj. To~ak se kre}e; manifestacija je
sada mogu}a. Percepcija to~ka podrazumeva trodimenzionalni prostor i vreme.
Zapazite, me|utim, da se sam Pokreta~ ne kre}e.
"Kocka u krugu" isti~e ovo pitanje dimenzija. Kocka je pravolinijska (usled toga
falusna ni{ta manje nego osovina); njeno jedinstvo ukazuje na savr{enstvo
projektovano kao "~vrsto telo" da bi je ljudi mogli percipirati; njene kvadratne
povr{ine potvr|uju uravnoteènost, pravednost i ograni~enje; njena {estostranost je
sme{ta me|u solarne simbole. Ona je kao Sunce u Zodijaku, koje nije ni{ta drugo do
polje Njegovog ostvarenja u Njegovom kretanju. On, vrlinom svojih sukcesivnih
odnosa sa svakim pojedina~nim stepenom kruga, odeva sebe u imid` "materije u
kretanju", iako je apsolutno kretanje u prostoru besmislen izraz (Edington, op. cit.).
Pored toga, svaka ta~ka u kocki ima jedinstven odnos sa svakom ta~kom u krugu,
ta~no uravnoteènim u jednak i nasuprotan odnos. Tako imamo materiju koja ujedno i
jeste i nije, kretanje koje se i odvija i ne odvija, i oni me|usobno reaguju na raznovrsne
na~ine koji su bezbrojni da bi manifestovali individue, od kojih je svaka razli~ita od

bilo koje druge, a opet simetri~no nadopunjena svojim parnjakom. Zapazite da ~ak i u
centru teì{ta kocke nema dva zraka koja su identi~na osim po duìni. Oni se razlikuju
u odnosu na njihovu ta~ku kontakta sa krugom, njihov pravi ugao nagiba kao i njihov
odnos sa drugim ta~kama kocke.
Zbog ~ega je Nuit ograni~ena na dve dimenzije? Mi obi~no prostor zami{ljamo kao
sferu. "Ni{ta - i dva": prostiranje i potencijalnost su Njene jedine projekcije ni~ega.
Neobi~no je, uzgred, videti da savremeni matemati~ari kaù da "sferi~an prostor nije
tako lako zamisliv" (Edington, op. cit. str. 158) i vi{e atribuiraju geometrijski oblik
~ija sli~nost sa Kteis je zapanjuju}a. Nuit je, ipak, filosofski re~eno, arhetip Kteis,
koja daje odgovaraju}i oblik svim bi}ima, i nudi sve mogu}nosti ostvarenja svim
ta~kama koje prekriva sobom. Ali Nuit u na{em sistemu ne moè biti simbolizovana
trodimenzionalno; svaka jedinka odre|uje svoj poloàj jednom vremenskom i trima
prostornim koordinatama. U na{oj svesti, kao realnost, ona ne moè postojati sa
manje koordinata. Svaka "individua" mora biti "intervalna ta~ka"; ona mora biti
proizvod jednog dela materije Nuit (sa specijalnim mogu}nostima) i kretanja Hadita
(sa specijalnim energijama), odre|ena u prostoru odnosima koje gradi sa susednim
individuama, i u vremenu odnosima sa samim sobom.
Otuda je o~ito da je za Hadita "glupo re}i" "Do|i k meni", kao {to Nuit jeste u~inila,
dovoljno prirodno, podrazumevaju}i "ostvari svoje mogu}nosti"; jer, odista, ko moè
"do}i" kretanju samom, ko se moè pribliìti onom {to je, uistinu, njegov
najsu{tastveniji identitet?
8.
STARI KOMENTAR
8. On je simbolizovan Harpokratom, krunisanim detetom uzdignutim nad lotosom,
~ija senka je ti{ina. Njegova senka je, opet, akt oboàvanja;
NOVI KOMENTAR
Harpokrat je tako|e patuljasta du{a, Skriveno Sopstvo svakog ~oveka, zmija sa
glavom lava. Sada Hadit spoznaje Nuitu vrlinom svog "kretanja", odn. ljubavi. zato je
pogre{no oboàvati Hadita; treba biti Hadit, i oboàvati Nju. Ovo jasno proisti~e i iz
Njegove upute "da biste me oboàvali" u 22. stihu ovog poglavlhja. Uporedi sa 9.
stihom i. poglavlja. Mi smo ohrabrivani da se predamo Nuiti, da budemo hodo~asnici
u sve njene hramove.
Lo{u magiku predstavlja prihvatanje da je neko ne{to drugo a ne njegovo najintimnije
sopstvo. Treba zaroniti svim svojim àrom u svako mogu}e iskustvo; ~ine}i to,
pro~i{}ujemo se od onih na{ih li~nih predrasuda kojima smo bili tako glupo
obmanjivani, veruju}i im iako su nas spre~avale da ostvarimo na{e Istinske Volje i
spoznamo na{ lik i narav. Aspirant mora dobro razumeti da nije paradoksalno re}i da
je anihilacija ega u Bezdanu uslov oslobo|enja istinskog sopstva, i njegovog uznosa do
neslu}enih visina. Dok god ostajemo u stanju "na{e ja", mi bivamo prevladani samim
univerzumom; uni{timo ose}aj sopsva i svaki doga|aj }e postati jednako izraz na{e
volje, budu}i da je njegovo zbivanje rezultat sticanja sila koje prepoznajemo kao na{e
vlastite.
9.
STARI KOMENTAR
9.
NOVI KOMENTAR
Ovaj stih je vrlo temeljito razja{njen u Liber Alefu. "Svi oni tog soja samo su senke",
kaè [ekspir, obra}aju}i se glumcima. Univerzum je lutkarska predstava za zabavu
Nuit i Hadita koji se ven~avaju; pravi pravcati San Letnje No}i. Tako se, dakle,
podsmevamo tobo`njim jadikovkama Piramisa i Tisbi, i nezgrapnim pocupkivanjima
Botoma; jer mi shvatamo istinu stvari, da je sve ples ekstaze. Priroda doga|aja mora
biti "~ista radost"; jer, o~ito, sve {to se zbiva je ostvarenje volje njegovog gospodara.
Tuga se, tako, pojavljuje kao rezultat neke neuspe{ne - prema tome nepromi{ljene borbe. Pomirenje u prirodnom poretku predstavlja vrhunsku mudrost.
Univerzum se mora razumeti na savr{en na~in, i mora se biti krajnje indiferentan na
njegove te{ko}e. To su vrline koje ~ine Majstora Hrama. Ipak, ~ovek mora ~initi ono
{to mu je volja, budu}i da je pokretan svojom sopstvenom su{tinskom prirodom. Sve
dok bude delovao "bez strasti za rezultatom" i dok bude obavljao svoju du`nost radi
nje same, on }e znati da su "patnje ba{ kao sene." A on sam je "ne{to {to ostaje"; jer
on ne moè biti tako uni{ten, niti njegova Istinska Volja tako osuje}ena, kao {to
materija moè i{~eznuti ili energija nestati. On je nuàn element univerzuma, jednak i
nasuprotan ukupnom zbiru svih ostalih; njegova volja je, opet, sli~no tome kona~ni
faktor koji dopunjuje ravnoteù dinami~ke jedna~ine. On ne moè propasti i kad bi to
hteo; zato su njegove patnje ba{ kao sene - on ih ne bi mogao primetiti ako bi svoj
pogled drào ~vrsto fiksiran na svoj cilj, Sunce.
10.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Kao {to je zapisano u Ekvinoksu, tom i, br. 7, u vreme ove objave ja sam bio
racionalisti~ki budista, veoma ube|en u prvu plemenitu istinu: "Sve je patnja."
Pretpostavljao sam da je ovo gledi{te apsolutna i kona~na istina - kao kad bi
Apemantus bio jedini [ekspirov lik!
Na tom mestu tako|e je obja{njeno kako sam se pripremao za ovo delo u tom periodu
suvo}e. Da sam pokazao naklonost prema tom gledi{tu moja li~nost bi bila pogo|ena.
Trebalo je da poku{am da unapredim svoja pou~avanja.
Vidi u Liber 418 neprekinuti tok vizija, kojima sam doista transcendirao patnju. No
razmatranja izloèna u komentaru na 9. stih vode ka jednostavnijem, ~istijem i
savr{enijem postignu}u, {to se odnosi na one koji ih mogu usvojiti svojom podsve{}u
postupkom opisanim u komentaru na 6. stih.
Mogao bih ohrabriti neke tipove aspiranata ukoliko istaknem svoje li~no stanovi{te
po tom pitanju. Aivaz nije pogre{io kada je izrekao ovaj stih - likuju}i cinizam
njegovog glasa jo{ uvek odzvanja u mojim u{ima! Nakon sedamnaest godina
neuporedivog spiritualnog razvoja, ekstaza nezamislive snage, blaènstava {to su
trajala po ~itave mesece, inicijacija neopisivog zanosa, dokaza {to su se slagali jedan
na drugi, dokaza Njegove mo}i, Njegove budnosti, Njegove ljubavi, po{to sam bio
~uvan i snaèn neverovatnom sposobno{}u, ja sam jo{ uvek spreman da na|em

primedbe, pa ~ak i da sumnjam u sve to. îni mi se kao da mi je cela ta stvar postala
odvratna. Ima dana kada ose}am da ameba, burùj i krava predstavljaju primere
zavidnih bi}a. Mogu}e da u meni ima neke melanholi~ne napetosti, kako bi se moglo
o~ekivati u slu~aju bubre`ne slabosti, od koje patim. U svakom slu~aju, sigurno
naj~udniji dokaz da Aivaz nisam ja, ve} moj gospodar, jeste ~injenica da me je on
mogao naterati da napi{em 9. stih, u doba kada sam se i intelektualno i duhovno
zgraàvao i o~ajavao nad univerzumom, i kada sam i fizi~ki bio uznemiren zbog mog
zdravstvenog stanja.
11.
STARI KOMENTAR
11. On je bio primoran da tako u~ini.
NOVI KOMENTAR
Ovo prisiljavanje je poticalo od istinskog nadahnu}a. Ono je predstavljalo karmu
bezbrojnih inkarnacija u kojima sam se borio za svetlo. Postoji èstoka odbojnost,
kako fizi~ka tako i mentalna, prema inicijaciji bilo kog tipa, kao {to je i ona prema
smrti.
Gornji pasus samo delimi~no iznosi istinu. Nisam siguran da nema poku{aja da se
razjasni gornji stih, koji me poniàva. Se}am se, dovoljno razgovetno, svog nagona da
odbijem da nastavim dalje, i divlje ozloje|enosti na neposlu{nost mojih mi{i}a.
Pomislite da sam bio prinu|en da u~inim prezrivo opovrgavanje prakti~no svake ta~ke
mog vlastitog verovanja, a pritom nisam imao ni Krenmerov izgovor. Bio sam
ponosan na svoje li~no juna{tvo kao pesnik, lovac i planinar op{tepriznate
neustra{ive snage. Uprkos svemu tome, bio sam tretiran poput hipnotisanog imbecila,
pa ~ak i gore, jer sam bio savr{eno svestan onoga {to sam ~inio.
12.
STARI KOMENTAR
12.
NOVI KOMENTAR
Upotreba velikih slova "Mene" i "Tebi" nagla{ava da je Hadit bio potpuno
manifestovan u Zveri. Treba imati na umu da je Zver pristao da sledi uputstva koja su
Mu bila prenesena samo zato da bi pokazao da se "ni{ta ne bi desilo da si sru{io sva
pravila." Jadna luda! Put majstorstva je sru{iti sva pravila - ali ti ih mora{ savr{eno
poznavati pre nego {to bi to mogao u~initi; ina~e nisi u stanju da ih prevazi|e{.
Aivaz ovde obja{njava da je njegova mo} nada mnom zavisila od ~injenice da je
Hadit odista "sr` svake zvezde." Kao {to je dobro poznato, mo} hipnotizera ima svoju
granicu; on nije u stanju da nadvlada otpor koji pruà nesvesno njegovog pacijenta.
Moje vlastito nesvesno je, tako, bilo u sprezi sa Aivazom; na{av{i se izme|u dve
vatre, moje svesno sopstvo je bilo paralisano sve vreme dok je trajao pritisak. Vide}e
se docnije - u stihovima od 61 - 69 - da je moja svest bila na kraju osvojena od strane
mog Tajnog Sopstva, i bezuslovno mu se predala, obznaniv{i, glasovito i s rado{}u iz

svoje citadele, pobedu njenog pravednog Boga. Misterija je zaista u tome, da u
jednom prili~no uspe{nom i veselom gradu jo{ uvek moraju postojati grupe
buntovnika ~ija se gun|anja povremeno ~uju.
13.
STARI KOMENTAR
13.
NOVI KOMENTAR
Hadit je morao da nadja~a glupavog "znalca" koji je mislio da je sve patnja. Cf. "Ko
sam ja?" - "Ti zna{" u i. poglavlju.
Daleko od toga da sam zadovoljan i jednim od gore navedenih tuma~enja ovog stiha.
Vide}emo malo kasnije, u stihovima 27 et seq op{tu primedbu na "Zato" i "za{to".
Dakle, kako to da Hadit ne smatra da je nedostojno koristiti te pojmove? To mora da
je zbog mog uma. Zatim, "ali za{to" je odvratno prosta~ki; osim toga, nikakva
gramati~ka osobenost ne opravdava niti obja{njava to "mene".
Imamo dve alternative. Taj stih bi mogao biti uvreda za mene. Me|utim, moje
pam}enje mi govori, da je ton Aivazovog glasa na ovom mestu bio nizak, jednoli~an i
melodi~an. Zvu~ao je kao tajno, gotovo popustljivo razja{njenje prethodnog stiha,
{to je odjekivao veselim kre{endom.
Alternativa ovom je da taj stih sadrì izvesnu kabalisti~ku potvrdu Aivazovog
autoriteta da uspostavi temelje zakona na tako autokratski na~in. Sli~no tome, mogla
bi se dati prednost nekom citatu pesnikinje Safo na engleskom nad originalom na
gr~kom jeziku. Odsustvo svih velikih slova favorizuje ovu teoriju. Takvo obja{njenje,
ako bude otkriveno, bi}e dato u Dodatku.
Me|utim, dovoljno jednostavno, re{enje po~inje idejom da bi se malo po~etno slovo
re~i "zato" moglo objasniti dvota~kom koja joj prethodi, umesto znaka pitanja, {to bi
se moglo objasniti mojom ùrbom, neznanjem i napa`njom. U tom slu~aju bi se "ali
za{to" moglo shvatiti ovako: "za dobro ovog g-dina Za{to - da bih zadovoljio tvoj
detinjasti vapaj za smislom - ne}u ponoviti moje primedbe u alternativnom obliku
tako da bi ~ak i tvojoj glupavosti te{ko moglo proma}i da sam svoje psiholo{ko
obja{njenje zatvorio u {ifre."
Shodno tome, mi uo~avamo da pojava ovog "Mene u Tebi" uspostavlja stanje u kojem
"ti ne poznaje{." Pod "poznaje{" podrazumevamo funkciju Hadita, intelektualno i
bra~no sjedinjenog sa Nuit. (Vidi Knjigu 4, deo III, gn - koren koji zna~i istovremeno
"znati" i "stvoriti.") "Ne" je, s druge strane, Nuit, kao u i. poglavlju. Ovde ova ideja
obja{njava da pojavljivanje "Mene (Hadit) u Tebi (Zver) predstavlja ostvarenje
magi~ke formule Hadit i Nuit. A znati Nuit predstavlja samu definiciju "radosti".
Naredni stih je potvrda ovoga. "ti (Zver) si bio znalac (Hadit) i (ujedinjen sa) mnom mene (Nuit, kao u i. poglavlju, u stihovima 51 i drugim)". Najzad, Nuit se ozna~ava
sa dva razli~ita simbola: "ne" (gr~. OU) i "mene" (gr~. MH). OY MH je bio moj moto
u stepenu Adeptusa Ekzemptusa; Aivaz me time lukavo podse}a mog zaveta da }u se
odre}i isticanja svojih intelektualnih i moralnih postignu}a.
On u ovih nekoliko re~i kombinuje: (a) pravo psiholo{ko tuma~enje date situacije;
(b) pravo magi~ko tuma~enje prethodnog tuma~enja; (c) li~ni prekor protiv kojeg ja
nisam imao nikakav mogu} odgovor, i koji je podrazumevao znanje o mom

sopstvenom mentalnom stanju, superiorno mom znanju.
Ova dva stiha su sama po sebi dovoljna da pokaù nadljudske kvalitete autora ove
knjige.
14.
STARI KOMENTAR
14.
NOVI KOMENTAR
Predmet se menja. Hadit u naredna dva stiha izgovara uvodni govor o sebi. Zatim
izlaè eti~ku doktrinu, tako uàsnu i ~udnu da }e usled nje ljudi biti "pro`derani i
progutani slepilom".
15.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Vidi Dodatak.
16.
STARI KOMENTAR
16.
NOVI KOMENTAR
Vidi Dodatak.
17.
18.
19.
20.
21.
STARI KOMENTAR
17-21.
NOVI KOMENTAR
17. Mrtvi i umiru}i, koji ne poznaju Hadita, nalaze se u iluziji patnje. Ne bivaju}i
Hadit, oni su senke, lutke, i sve {to im se de{ava nije va`no. Ako insistirate na
identifikaciji sa Hekubom, Va{e suze su sasvim dovoljno prirodne.
Uzgred budi re~eno, ovde nema kontradikcije sa stihovima 4. i 5. Re~i "me jo{ nije
upoznao" upotrebljene su slobodno, kao {to je prirodno, u strofi, ili pak, {to je bliè,
upotrebljene su (kao u engleskoj Bibliji) da bi uputile na koren gn, identitet u
transcendentalnom blaènstvu. Mogu}e je da su "nije (ne)" i "me" ponovo
upotrebljene s namerom da se odnose na Nuit. Ako dodamo jo{ "upoznao (znati)",
dobi}emo "Ni{ta u svoja ~etiri oblika", negativnost, delanje i individualnost.
18. Ova ideja je potvr|ena. Oni koji àle nisu uop{te pravi ljudi, nisu "zvezde" nikada. înjenica da su oni "bedni i àlosni" pokazuje da su oni "sene" koje "budu i
pro|u". "Gospodari zemlje" su oni koji ~ine svoju volju. Ovose ne odnosi nu`no na
ljude sa dijademom i automobilom; postoji mno{tvo takvih ljudi koji su najàlostiviji
robovi na svetu. Jedini test da se utvrdi da li je neko gospodar, jeste saznati {ta je
njegova Istinska Volja i onda istu ~initi.
19. Bog koji ìvi u psu mogao bi biti neko ko je spre~en da valjano obavlja svoju
funkciju. Najvi{i su oni koji su ovladali i prevazi{li slu~ajno okruènje. Oni se raduju
jer ~ine svoju volju; i, ako bilo koji ~ovek tuguje, to je nedvosmislen dokaz da ne{to
nije u redu s njim. Kada ma{ina {kripi i tutnji, inènjer zna da ona ne ispunjava svoju
funkciju ~injenjem svoje volje, s lako}om i radosno.
20. îm neko spozna svoje sopstvo kao Hadita, on sti~e sve Njegove kvalitete. Sve je
to pitanje ~injenja njegove volje. Uspaljena kurva, sa crvenom kapicom i iskri~avim
okicama, stoje}i na vratu mrtvog kralja, isto tako je zvezda kao i njen prethodnik, koji
se luckasto ceri gestikuliraju}i rukama. Ali neko mora biti uspaljena kurva - neko
mora osloboditi sebe da krene, bilo da je njegova zvezda sli~na zvezdi [elija ili
Blejka, Ticijana ili Betovena. Lepota i snaga poti~u od ~injenja svoje volje;
mora{ samo da posmatra{ svakog ko to ~ini da bi prepoznao njegovu uzvi{enost.
21. Veliki deo Ni~eovskog pogleda na svet je prisutan u ovom stihu. To je evolutivno
i prirodno gledi{te. Od kakve je koristi odràvati bedu tuberkuloze, i sli~nih bolesti,
kao {to sada ~inimo? Put prirode je put iskorenjivanja nemo}nih. To je, istovremeno,
i najmilosrdniji put. Danas svi sna`ni bivaju uni{tavani, a njihov razvoj ko~i mrtvo
breme koje ~ine slabi i izgubljeni, oboleli i zakr`ljali. Hri{}ane lavovima!
Na{ humanitarizam, koji predstavlja sifilis za um, deluje na temelju neistine da kralj
mora umreti. Kralj je izvan smrti; za njega je smrt puka barica u koju se on uranja da
bi se osveìo. Stoga se moramo vratiti spartanskim idejama obrazovanja; a najgori
neprijatelji ~ove~nosti su oni koji pod izgovorom saàljenja èle da zadrè svoje
nedostatke za sva vremena. Hri{}ane lavovima!
Neka se nejaki i izopa~eni proizvodi vrate natrag u klju~aju}i kotao, kao {to se radi
sa {kartiranim ~eli~nim odlivcima. Smrt }e pro~istiti, a reinkarnacija }e sa~uvati te
gre{ke i abortuse. Poverimo samoj prirodi da to u~ini, samo treba da je pustimo da
slobodno deluje. Ali {ta sa onima koji su, fizi~ki sposobni za ìvot, uprljani
pokvareno{}u svoje du{e, okuèni kompleksom greha? Po tre}i put ja odgovaram:
Hri{}ane lavovima!
Hadit sebe naziva zvezdom, gde je ta zvezda element makrokosmosa; i zmijom, koja
je simbol kretanja ili ljubavi, i ko~ija ìvota. On je Harpokrat, patuljasta du{a,
spermatozoon svekolikog ìvota, kako bi to neko mogao nazvati. Sunce, i dr. su
spolja{nje manifestacije, odn. ode}a te due, isto kao {to je òvek ruho postoje}eg
spermatozoona, drvo {to je izraslo iz tog semena, sa svojom mo}i da se umnoàva i
odràva tu svoju posebnu prirodu, iako bez neophodne svesti o tome {ta se doga|a.
U dubljem smislu, re~ "smrt" je besmislena van predstave o univerzumu koji je
uslovljen "vremenom". Ali, kakvo je zna~enje vremena? Prisutna je velika misaona
zbrka u upotrebi re~i "ve~ito" i izraza "zauvek". Ljudi koji èle "ve~nu sre}u" pod tim
podrazumevaju ciklus promenljivih doga|aja delotvornih u pobu|ivanju prijatnih
doìvljaja; drugim re~ima, oni èle da se vreme odvija onako kao {to to ~ini sa njima
samima, osloba|aju}i ih neizvesnosti doga|aja kao {to su siroma{tvo, bolest i smrt.
Ve~no stanje je, ipak, ostvarljivo iskustvo, ako se taj pojam razumno tuma~i. Na
primer, neko moè raspaliti "flamman aeternae caritas"; moè, tako|e, doìveti ljubav
koja je uistinu ve~na. Takva ljubav ne sme biti ni u kakvom odnosu sa fenomenima
koji su uslovljeni vremenom. Sli~no tome, "besmrtna du{a" je sasvim druga~ija vrsta
stvari od njegovog smrtnog ruha. Ta du{a je posebna zvezda, sa svojim vlastitim
osobenim karakteristikama, razume se; ali ove karakteristike su sve "ve~ne", i one su
deo prirode du{e. Ova du{a, budu}i da je monisti~ka svest, nije u stanju da pravilno
razume sebe i svoje karakteristike, kao {to je obja{njeno u prethodnom zapisu; tako
ona sebe pojmi preko {eme dualnosti, sa ograni~enjima vremena, prostora i
kauzalnosti. "Sre}a" bra~ne ljubavi ili jedenja kesten pirea predstavlja konkretan
spolja{nji, ne-ve~an izraz odgovaraju}e apstraktne unutra{nje, ve~ne ideje, kao {to i
svaki trougao predstavlja jedan delimi~an i nesavr{en odraz ideje trougla. (Nije va`no
da li mi ideju trougla smatramo nerealnom, izmi{ljenom zbog njene pogodnosti da u
sebi uklju~uje sve stvarne trouglove, ili obrnuto. Jednom kada se ideja, trougao,
pojavljuje, stvarni trouglovi se odnose na nju kao {to smo gore ve} istakli.)
Ima onih koji ne èle ~ak ni relativno malo pro[irenje ovih "stvarnih" stanja. Bra~na
ljubav, iako ozvani~ena za ceo ìvot, obi~no postaje nepodno{ljiva nakon samo mesec
dana; kesten pire postaje bezukusno posle prvih pet ili {est pojedenih kilograma. Ali
"sre}a", ve~na i neodre|ena, nije ni{ta manje prijatna zbog toga {to ti njeni oblici nisu
u stanju da pruè zadovoljstvo.
Ono {to se de{ava je to da ideja ne nalazi vi{e svoj odraz u tim posebnim odrazima;
ona po~inje da opaà ograni~enja koja nisu ona sama, i koja je u stvari pobijaju, ~im
njena izvorna radost u uspehu postajanja svesnom same sebe i{~ili. Ona postaje
svesna spoljnog nesavr{enstva
kesten pirea tako da ono vi{e ne predstavlja njen beskrajno raznolik karakter. Stoga ih
ona odbacuje, i stvara sebi nov oblik, poput ènskih ku}nih ogrta~a sa bledoùtim
{iitima, ili }ilibarnih cigareta.
Na isti na~in pesnik odn. slikar, u èlji da izrazi ideju lepote, biva prisiljen da izabere
neku odre|enu formu; ako bude imao sre}e, u po~etku }e to mo}i da u njemu stvori
naknadu za ono {to je doìveo; no pre ili kasnije on }e uvideti da nije uspeo da
obuhvati neke odre|ene elemente koje su njegov li~ni izraz, i da }e stoga morati da ih
otelotvori u nekoj novoj pesmi ili slici. On mo`da zna da ne moè u~initi ni{ta vi{e
osim da predstavi deo mogu}eg savr{enstva, i to u nesavr{enom odrazu; no, ako ni{ta
drugo, on moè otkriti svoje krajnje domete u opkviru ograni~enja mentalnih i ~ulnih
instrumenata njegovog isto tako neadekvatnog simbola Apsoluta, njegovog nosioca
ljudske inkarnacije.
Oni stradaju od istih nedostataka kao i ostale forme; na kraju, "sre}a" se iscrpljuje u
naporu da prona|e sveè oblike, i prelazi u obeshrabrenost i sumnju u samu sebe.
Samo nekolicina ljudi ima dovoljno zdrave pameti da od neuspelih poku{aja nekoliko
prisnih predstava o sebi i prihvatanja da su sve "stvarne" forme nesavr{ene dospeju do
generalizacije; ali takvi ljudi su spremni da sa ose}ajem odvratnosti okrenu le|a
~itavom tom poslu, ùde}i za "ve~nim" stanjem. To stanje, me|utim, ne moè biti
realizovano, kao {to znamo; a du{a, koja to razume, ne moè na}i ni{ta vredno osim u
"nestanku" svih stvari, u svojoj tvorevini ni{ta vi{e nego u vlastitim tendencijama da
stvara. Otuda, ona pati za Nibanom.
Ali, postoji jedno drugo re{enje, koliko sam se potrudio da pokaèm. Mi moèmo
prihvatiti ({to je, nakon svega, apsurdno okriviti i pobiti) su{tinski karakter
postojanja. Mi ne moèmo ukloniti niti promeniti ni za najmanji stepen na~in
pona{anja bilo kog elementa univerzuma, gde su svaki pojedini jednako neodvojivi i
bitni, iste prirode i sklada, jednako vredni, nezavisni i u me|usobnoj zavisnosti.
Stoga se moramo pomiriti sa ~injenicom da je u Apsolutu prisutna neosporno
implicitna potreba da se on shvati, u prvom redu, kroz njegov vlastiti izraz kao
pozitivan i negativan pol, i da se izvr{i kombinovanje ovih primarnih suprotnosti na
bezbroj mogu}ih ograni~enih oblika.
Mi moèmo, tako, prestati (1) ili da teìmo za univerzumom u svim njegovim
oblicima, znaju}i da moramo apstrahovati svaki pojedini kvalitet od svakog od njih
podjednako ako ga razotkrijemo; ili da (2) odbacimo sve predstave Apsoluta, znaju}i
da }e njegovo postignu}e biti signal za manifestaciju tog dela njegove prirode, koji
sebe nu`no uobli~ava u novi univerzum predstava.
Shvativ{i da su ova dva pravca (materijalisti~ki i misti~ni) podjednako besmislena,
moèmo uzeti u~e{}e ili u svakom pojedina~no ili u oba druga plana akcije
istovremeno, zasnovanih na prihvatanju stvarnosti.
Mi moèmo (1) utvrditi na{e sopstvene posebne karakteristike kao delimi~ne
projekcije Apsoluta; moèmo dopustiti da svaka predstava koja nam se prikazuje
poseduje istinsku i esencijalnu su{tinu istovetnu na{oj, i da je njen oblik za nas
fenomen nuàn po svojoj prirodi; isto tako mi moèmo na{e razumevanje prilagoditi
stvarnosti tako da je svaki doga|aj samo jedna stavka u ra~unu koji sami sebi
polaèmo o na{em imetku. Ne usu|ujemo se i ne èlimo da izostavimo ni jednu jedinu
stavku, da ne bi do{lo do poreme}aja ravnoteè. Moèmo reagovati na svaku pojavu
elasti~no i nepristrasno, usredoto~eni jedino na ideju da celina, inteligentno shva}ena,
~ini savr{eno znanje, uistinu ne o Apsolutu ve} o tom njenom delu koji je na{. Na taj
na~in, mi ta~no uskla|ujemo jedan nedostatak sa drugim, i ostajemo zadovoljni
shvatanjem ispravnosti jedna~ine.
Ovaj put, "Put Taoa", savr{eno odgovara svim ljudima. On ne poku{ava ni da
transcendira niti da ~a~ka u Istinu; on je lojalan svojim vlastitim zakonima, i zato
jednako savr{en kao i svaka druga istina. Jedna~ina pet plus {est je jedanaest spada u
isti red savr{enstva kao i "deset miliona puta deset puta deset hiljada jeste jedan
bilion." U univerzumu koji je uobli~en Apsolutom, svaka ta~ka je isto tako ìà u
kojoj se kocentri{u sile celine.
(U svakom sistemu od tri ta~ke dve ta~ke se mogu posmatrati isklju~ivo u odnosu sa
tre}om, tako da ~ak i u ograni~enom univerzumu zbir karakteristika svih ta~aka je
isti, iako ne postoje dve iste karakteristike za dve ta~ke. Tako krug, BCD, moè biti
opisan obrtanjem prave AB u ravni oko ta~ke A kao centra; ali isto tako i oko ta~ke C,
ili, u stvari, oko bilo koje druge ta~ke, primenom odgovaraju}e analize i konstrukcije.
Mi ra~unamo kretanje sun~evog sistema u heliocentri~nom vidu ni zbog ~ega drugog
ve} zbog jednostavnosti i pogodnosti; mogli bismo konvertovati na{e tablice na
geocentri~noj osnovi prostom mehani~kom obradom bez uticaja na istinitost
rezultata, {to je samo istinitost odnosa izme|u mno{tva tela. Sva ta tela se jednako
kre}u, ali mi smo proizvoljno izabrali da jedno od njih posmatramo kao da je stati~no,
tako da moèmo mnogo lak{e opisati kretanja drugih tela u odnosu na ovo, ne
komplikuju}i na{e ra~une uvo|enjem kretanja celog sistema kao takvog. Za ovu svrhu
sunce predstavlja podesniji standard od zemlje.)
Postoji i drugi Put kojim moèmo po}i, ako èlimo; kaèm "drugi" iako izgleda mo`da
ni{ta vi{e nego razvoj ne~eg drugog {to moè biti pogodno za neke ljude. âk i prema
prvom Putu, od svih stvari najneophodnije je zapo~eti istraìvanjem vlastite prirode,
da bi se na taj na~in otkrila sva njena svojstva. Ovo se delimi~no upotpunjuje
introspekcijom, mada uglavnom odgovaraju}im prise}anjem ~itavih fantazmagorija
koje joj pruà iskustvo; jer dok je svaki ìvotni doga|aj simbol dela strukture du{e,
ukupnost iskustva mora biti "naziv" za celinu onog dela du{e koji se pre toga izrazio.
Sada dakle, hajde da zamislimo da neka du{a, koja je dotle dospela, otkrije u svom
"imenu" da je sin koji je uistinu stvoren duhom bi}a koji je delovao na formu, i da
ima mo} da razume samu sebe i svog oca, zajedno sa svim ostalim pitanjima svog
porekla. Zamislimo jo{, da je ta du{a do{la u pubertet, te zapitajmo se ne}e li ona biti
prinu|ena da potvrdi samu sebe kao zakonitog sina svog oca? Ne}e li se otresti obli~ja
koji ju je nosio u sebi, hranio i uve`bavao, i okrenuti se protiv njene bra}e, sestara i
drugova? Ne}e li àrko ùdeti i ~eznuti stra{nim nagonom da bude potpuno svoja, da
bi na{la oblik pogodan da obeleì svojim vlastitim likom, kao {to je tako uradio i njen
otac pre nje?
Ako bi takva du{a bila zaista sin svoga oca, on se ne}e bojati da pokaè nedostatak
sinovljevskog po{tovanja, tj. mogu}nosti da zaboravi svoju familiju, u euforiji {to je
na{ao jednog od njegovih, ili pak stvorio de~ake koji nisu ni bolji ni hrabriji od
njegove ro|ene bra}e, i devoj~ice ni ne`nije ni sla|e, zaista, od njegovih ro|enih sestara,
ali koji su potpuno njegovi sopstveni, sa njegovim sopstvenim manama i èljama
prizvanim ~arolijom ekstaze, u ~asu njegove smrti u materici ve{tice koja ùdi za
ìvotom i kupuje ga za nov~i} na kom je urezan njegov lik i natpis.
Takva je, eto, tajna umetni~ke du{e. On zna da je sam Bog; on nema ni straha ni stida
{to se prikazuje kao plod semena oca svojeg. On se ponosi tom najdragocenijom
blagodeti svog oca, i slavi ga jednako kao samog sebe, koriste}i ga kao takvog. On
priznaje svoje pretke kao pripadnike kraljevskog roda; svaki je kraljevi} kao i on sam.
Me|utim, on ne}e biti sin svog oca sve dok ne na|e za sebe oblik pogodan da se kroz
njega izrazi, vi{estrukim reprodukovanjem svog sopstvenog lika. On mora sebe
oboàvati u mnogim kostimima, svaki odraz njegove prefinjene elegancije i
odli~nosti, koje ina~e leè skrivene i primirene harmonijom njegovog srca. Oblik
koji }e mu sluìti u tu svrhu mora biti oblik blagosti; on mora ostati isti na sve
njegove utiske, prilago|avaju}i se savr{enom elasti~no{}u na najtvr|e i najfinije
prepreke, ba{ kao ~elik koji izdràva sve spoljne pritiske, ~uvaju}i i reprodukuju}i
verno i jasno lik koji njegova kiselina stvara urezuju}i povr{inu. U njegovoj tvari ne
sme biti nikakvih naprslina, nepravilnosti, iskrivljenja; ona mora biti glatka i blistava,
od ~istog metala savr{enog kvaliteta.
On mora voleti ovaj izabrani oblik, voleti ga strahovitim àrom.
Ali umetnik - iako je njegov rad, koje su njegove vlastite slike uobli~ene u oblik koji
voli, manje savr{en od Dela njegovog Oca, jer on moè izraziti samo jedan odre|eni
aspekt i to putem samo jedne vrste metodolo{kog postupka - ne sme da smatra da je
beskoristan u tom pogledu, ni{ta vi{e nego geogrrafski atlas, koji na osnovu izvesnih
nedovoljno ta~nih konvencija predstavlja deo geografskih ~injenica.
Umetnik odvra}a na{u pa`nju dalje od Prirode, ~ija neizmernost nas zbunjuje u takvoj
meri da izgleda haoti~no, i nesaznatljivo, ka njegovim sopstvenim interpretacijama
sebe samog, i odnosima sa razli~itim prirodnim pojavama izraènim jezikom koji je
svima nama manje ili vi{e razumljiv.
[to je umetnik manji, {to je njegov pogled na svet uì, primitivniji njegov re~nik, a
bliì njegovi likovi, to je vi{e prepoznatljiv kao predvodnik. Da bi bio prihva}en i
po{tovan, on mora re}i ono {to mi svi znamo, a {to smo se ustru~avali da kaèmo
jedno drugom jer nam je bilo nezgodno, i iskazati to jednostavnim i razgovetnim
jezikom, za nijansu sna`nije i re~itije nego {to smo navikli. On mora da nas zadovolji
i da nam ugodi svojim kazivanjem umiruju}i na{e strahove i snaè}i na{e nade i na{e
samopo{tovanje.
Ako umetnik - bilo u astronomiji poput Kopernika, antropologiji, poput Ibzena, ili
anatomiji, poput Darvina - izabere niz ~injenica, koje su previ{e obimne, preterano
zamr{ene, ili suvi{e "jadne" da bi nai{le na brz prijem kod masa; ako on predstavi
zaklju~ke koji se suprotstavljaju op{te prihva}enim uverenjima ili predrasudama; ako
upotrebi jezik koji uop{te nije svima razumljiv; u svim ovim slu~ajevima on mora biti
spreman da se obrati nekolicini njih. On mora sa~ekati da se svet probudi i shvati
vrednost njegovog dela.
[to je pak ve}i, on }e biti samostalniji i ujedno nerazumljiviji, iako je u stvari
univerzalniji i jednostavniji od bilo koga drugog. On mora ostati ravnodu{an prema
svemu osim prema svom totalnom u~e{}u u procesu sopstvenog ostvarenja i
predstavljanja.
22.
STARI KOMENTAR
22.
NOVI KOMENTAR
Pijanstvo je prokletstvo i smetnja samo za robove. [elijevi glasnici bili su "opijeni na
vetru sopstvene hitrine." Svako ko ~ini svoju Istinsku Volju je opijen ushitom @ivota.
Vino i ~udne droge ne mogu nauditi ljudima koji ~ine svoju volju; oni jedino truju
one ljude koji su okuèni rakom prvobitnog greha. U latinskim zemljama, gde se greh
ne uzima ozbiljno, i gde je seksualno izraàvanje prirodno, zdravo i nesputano,
pijanstvo je redak slu~aj. Samo u puritanskim zemljama, gde samoanaliza, udarcima
bi~a jednog prosta~kog prasca kakav je Bili Sandej, dovodi slu{atelja do "priznanja
svog greha", tako da se on, nakon {to "odradi svoju turu" baca na "pi}e". Moète li
zamisliti jednog evangelistu u Taormini? To je za sprdanje.
Ovo je razlog zbog ~ega misionari, u svim tim zemljama, nisu uspeli da izvedu
apsolutno nikakva preobra}anja, ako izuzmemo najniè tipove crnaca, koji nalikuju
Anglosaksoncima po tome {to poseduju psihopatiju "bogobojaznosti" i "greha".
Istina je tako stra{na za ove gnusne karikature ~ove~nosti da je misao o sopstvu za
njih ostvarenje pakla. Zbog toga oni beè u alkohol i droge, kao prema anesteticima u
hirur{koj operaciji introspekcije. Zato oni (puritanski robovi) beè u alkohol i droge,
kao u anesteti~ka sredstva u hirur{koj operaciji introspekcije.
@udnju za tim stvarima uzrokuje unutra{nja muka, koju njihova upotreba otkriva
ropskim du{ama. Ako ste istinski slobodni, moète uzeti kokain isto tako jednostavno
kao i solicu. Ne postoji bolji grubi test karaktera nego {to je njegov stav prema
drogama. Ako je ~ovek jednostavan, neustra{iv, ìvahan, on je u redu; ne}e postati
rob. Ali ako se boji, on je ve} rob. Neka svi na svetu uzimaju opijum, ha{i{, i ostale
droge; oni koji su skloni njihovoj zloupotrebi bolje da su mrtvi.
Sve takozvane opojne droge (opijati) imaju mo} da u ~oveku otkriju ono {to je on
sam. Ako ovo otkrivenje izrodi zvezdu, ona }e se tada pojaviti u punom sjaju. Ako
pak izrodi Hri{}anina - stvar koja ne ozna~ava ni ~oveka ni zver, ve} jedan zbrkani
um - on }e izmoliti drogu ne da bi razvio analiti~ki karakter nego da bi se njome
uspavao. Liton ima jednu veliku pri~u o tome u svom Zanoniju. Glindon,
neposve}enik, uze eliksir, i spazi ne Adonaija, veli~anstvenog, ve} samog ûvara
Praga; izba~en iz svetili{ta, on postade prosta~ka pijandura.
"Ta glupost protiv sopstva" - altruizam je direktna potvrda dualnosti, koja predstavlja
podelu, ograni~enje, greh, u najgorem obliku. Ja volim svog kom{iju jer ga ljubav
~ini delom mene samog, a ne zato {to ga mr`nja odvaja od mene. Na{ zakon je tako
jednostavan da on konstantno podrazumeva truizam.
"Iskazivanje nevinosti". Zna~enje iskazivanja je "izlaganje" kao u izlozima
prodavnica. Pretvornost altruizma i takozvane vrline "je la`". To je licemerje
puritanca, koji je odvratno izopa~en i za licemera i za njegovu `rtvu.
Biti "strastan" zna~i teìti za novim pogledima Nuite. Obi~an ~ovek gre{i kada
o~ekuje da na|e zadovoljenje u ~ulnim predmetima. Otre`njenje je neminovno. Kada
se pojavi, ono ~esto dovodi do slede}e gre{ke koja je u stvarnosti fatalnija od
prethodne, tj. do odbacivanja "materijalnosti" i "animalizma". Postoji
korespondentnost izme|u ova dva stanovi{ta i ona o "jednoro|enima" i "dvaput ro|
enima" koje zastupa Vilijem Dèjms (Raznolikosti Religioznog Iskustva). Telemiti su
"triput ro|eni"; mi prihvatamo sve {ta god to bilo, bez "strasti za rezultatom", bez
nastojanja da stvari prilagodimo nekim unapred odre|enim idejama, ili àljenja ako ne
uspemo u tome. Otuda mi moèmo "uìvati" u svim stvarima ~ula i zanosa u skladu sa
njihovom pravom prirodom.
Na primer, neki obi~an ~ovek strahuje od tuberkuloze. Hri{}anski nau~nik }e
dosko~iti ovom strahu uobraàvaju}i da je bolest samo iluzija "smrtnog uma". Za
razliku od njega, telemita }e prihvatiti bolest onakvu kakva jeste, i zainteresova}e se
za nju radi nje same. Za njega ona je nuàn deo univerzuma; on ne pravi "razliku
izme|u jedne i bilo koje druge stvari". Umetnik je u sli~nom poloàju. Tako, Rubens
nalazi veliko zadovoljstvo u ènskom telu, prikazuju}i ga verno u nedostatku ma{te i
analize. Idealisti~ki slikari, poput Buèroa, svesni razlike izme|u prirode i njihovih
akademskih standarda lepote, falsifikuju ~injenice da bi zavarali same sebe. Najve}i
me|u njima, poput Rembranta, slikaju
s podjednakom stra{}u i zanosom;
oni vole istinu kakva jeste. Oni ne tvrde da ne{to moè biti ru`no ili zlo; njegovo
postojanje je njegovo vlastito opravdanje. Razlog ovome je to {to oni znaju da su
sami delovi harmoni~nog jedinstva; podceniti bilo koji element tog jedinstva bilo bi
isto {to i negirati celinu. Telemita je sposoban da uìva u svakom mogu}em iskustvu;
u svakom od njih on prepoznaje znamenje krajnje Istine.
Razume se da je o~igledno, ~ak i u intelektualnom smislu, da su svi fenomeni me|
usobno zavisni, i da stoga podrazumevaju jedni druge. Pretpostavimo da abc - d = a d - b - c isto kao i b - d - c - a. Besmisleno je da jednu jedna~inu istaknemo kao
"zgodnu" a drugu kao "ru`nu". Li~ne naklonosti su potvrda nesavr{ene vizije. No, jo{
je gore negirati stvarnost u korist ~injenica koje ne udovoljavaju takvim
naklonostima. U povelji spiritualnog kraljevstva zapisano je da je jedan }umurdìja
jednako vredan kao i vojvoda. Struktura dràve uklju~uje sve elemente bez razlike;
glupo je i samoubila~ki teìti ka homogenosti, ili to isticati. Spiritualno iskustvo vrlo
brzo osposobljava aspiranta da usvoji ove ideje, da bi mogao da uìva u ìvotu u punoj
meri, nalaze}i i svoje Istinsko Sopstvo u razmatranju svakog pojedinog elementa
postojanja.
23.
STARI KOMENTAR
23. Ateizam Boga. "Alah je ateista! On
NOVI KOMENTAR
Ovo se odnosi na spiritualno iskustvo identiteta. Kada neko ostvari svoju istinu, nema
mesta za bilo koju drugu koncepciju.
To tako|e zna~i da ideja Boga mora oti}i, zajedno sa ostalim relikvijama straha ro|
enim iz neznanja, u tamnicu divlja{tva. Govorim o ideji Boga onako kako je op{te
shva}ena: Bog koji je "ne{to {to nije od nas, {to teì pravi~nosti", kao {to je Metju
Arnold viktorijanski izrekao svoju definiciju. Bradata
! Zbog ~ega ovo okorelo
ube|enje da je sopstvo nepravi~no? To je nasle|e bi~a, oznaka ro|enog roba. Uzgred,
ne moèmo prihvatiti ljude koji veruju u ovog "Boga"; oni su pe}inari, isto tako
opasni po dru{tvo kao i svi drugi lopovi i ubice. Hri{}ane lavovima!
Ipak, za vreme vladavine Dobre Kraljice Viktorije Metju Arnold je bio smatran za
prili~no èstokog nevernika! Tempora mutantur, p.d.q., ~im se magus poduhvati
posla.
Kvintesencija ovog stiha je, naime, njegovo objavljivanje prirode Hadita kao
samosvesnog i individualnog bi}a, mada i bezli~nog. On je krajnje nezavisan i
jedinstven element prirode, nedoku~ivo udaljen. Negativni elektron je, ~ini se, njegov
fizi~ki analogon. Svaki takav elektron je nerazlu~iv od svih drugih; ipak svaki je
razli~ito determinisan odnosima koje gradi sa razli~itim pozitivnim
komplementarnim elektronima.
Stih je, u ovom kriti~nom ~asu, uveden da bi bacio svetlo na pasus koji sledi. Va`no je
razumeti Hadita kao "sr` svake zvezde", kada smo u poziciji da razmotrimo karakter
tih zvezda, njegovih "prijatelja", odn. saose}ajnih ideja grupisanih oko njega, koji su
"pustinjaci", individualci ve~no izolovani u stvarnosti, premda su mo`da izgubljeni u
odnosima sa spoljnim svetom.
24.
STARI KOMENTAR
24.
NOVI KOMENTAR
Hri{}ane lavovima!
Pustinjak je onaj koji prebiva usamljen u pustinji, ba{ kao i du{a, zvezda, ili elektron,
u beskraju prostor-vremena. Doktrina koja je ovde izloèna je ta da inicijata ne moè
oskrnaviti nikakvo odre|eno okruènje. On prihvata i uìva u svemu {to je u skladu s
njegovom prirodom. Tako, ~ovekova seksualna narav je jedan oblik njegovog
samoizraàvanja; on ujedinjuje Hadita i Nuit na svet na~in, kad god zadovolji svoj
nagon za fizi~kom ljubavlju. Naravno, to je samo jedna delimi~na projekcija; da
vlada, da se bori, itd., mora zadovoljiti druge potrebe. Ne smemo zamisliti da je ijedan
oblik aktivnosti ipso facto nesposoban da pruì elemente Pri~e{}a; suum cuique.
Obratimo pa`nju, ipak, na konstantan faktor u ovom nabrajanju praksi pogodnih za
"pustinjake": to je ekstati~ni uìtak.
Uzmimo analogiju iz hemije. Kiseonik ima dve ruke (da tako kaèmo) da ponudi
drugim elementima. Uporedimo, me|utim, srda~an stisak ruke vodonika ili fosfora sa
slaba{nim, nevoljnim pozdravom hlora! Pa opet, vodonik i hlor hrle strasno u zagrljaj
jedan drugom, u monogamnom ludilu! Ne postoji ni{ta "dobro" niti "lo{e" u materiji;
postoji odu{evljena energija jedinstva, nagove{tena oslobo|enjem toplote, svetlosti,
elektriciteta, ili muzike, i stabilnost proizvedenog jedinjenja, s druge strane, koji
opravdavaju taj postupak. Primetimo tako|e da i najvi{a spoljna radost sadràna u

svakom fenomenu milion puta biva prevazi|ena unutra{njom rado{}u realizacije da je
samoostvarenje u ~ulnom svetu samo simbol univerzalne uzvi{enosti formule "ljubav
pod voljom".
Poslednje dve re~enice iziskuju bri`ljivu pa`nju. Postoji o~ita kontradikcija sa
stihovima 59-60. Stoga moramo traìti pomirenje na slede}i na~in: ne treba pomi{ljati
da neki kralj moè umreti (stih 21) ili biti ranjen (stih 59); borba izme|u dva kralja
stoga moè biti ni{ta vi{e od prijateljskog odmeravanja snage. Svi smo mi neminovno
saveznici, identi~ni po svojoj razli~itosti; "voleti jedan drugog vatrenim srcima" jeste
jedan od na{ih su{tinskih kvaliteta.
Ali, ko su onda "prostaci" ako "svaki mu{karac i svaka èna je zvezda"? Causus belli
je ovo: ima ljudi koji se od samih sebe skrivaju tako jako da ne podnose gola lica nas
ostalih. Mi se borimo da bi ih oslobodili, da bi ih u~inili gospodarima poput nas. Vidi
stih 60, "u pakao s njima"; drugim re~ima, oterajmo ih u "pakao", tj. tajno svetili{te
skriveno u njihovoj svesti. Tamo prebiva "crv koji ne umire i oganj koji se ne gasi"; tj.
"tajna zmija sklup~ana pred skok" i "plamen koji bukti u svakom ljudskom srcu":
Hadit. Drugim re~ima, mi se la}amo oru`ja protiv pritvornosti; no, mi ne moèmo
pomo}i ako ta pritvornost prisiljava kralja koga je utamni~ila da pristane na njene
naredbe, ili da ~ak i poveruje da su njegovi vlastiti interesi interesi njegovog
tla~itelja, i da se pla{i istine kao {to se jednom Jehova zmije.
25.
STARI KOMENTAR
25. @argon demokratije je odba~en. Beskorisno je zalagati se za jednakost ljudi;
~injenice govore suprotno. Mi ne}emo ostati, tupavi i zadovoljni poput volova, u masi
prose~nih.
NOVI KOMENTAR
Pod "pukom" se misli na tu ulagiva~ku, cmizdravu, ropsku rasu bi~evanih kerova koji
odbijaju da prihvate svoju boànsku su{tinu.
Rulja se uvek boji za svoje par~e hleba i putera - ukoliko joj njeni tirani uop{te
dozvole da ima putera - a oduvek je hleb za 60 procenata zamena za sto~nu hranu.
(Hrana za zveri, {tavi{e i Njujork Tajms od 13. Novembra 1918. g. e. v. ima toga).
Prema tome, budu}i da se boji, ona se ne usu|uje da udari. A kada nevolja po~ne, mi,
aristokrate slobode, iz zamka ili kolibe, tvr|ave ili stra}are, ima}emo rulju robova
nasuprot nas. Novine }e nam podvu}i da "puk" radije voli da gladuje, i zato hvala
Dònu D. Rokfeleru {to je to dozvolio.
Jo{ vi{e, u ovom stihu postoji zna~enje koje je primenljivo na proces individualne
inicijacije. Pod "pukom" se moè podrazumevati mnogoglava i nepostojana rulja koja
se haoti~no roji, u vlasti beskrajnih bu~nih i gorljivih emocija, bez imalo discipline ili
organizacije. Oni se menjaju sa svakim novim trenom. Oni su bez cilja, bez
perspektive i inteligencije. Oni su pokretani neznanim i iracionalnim nagonima, od
kojih se mnogi suprotstavljaju zakonu samoodrànja, sa samoubistvenom glupo{}u.
Moralna ideja koju nazivamo "puk" je prirodni neprijatelj dobre dràve. Onaj ko je
"izabran" od Hadita da vlada kao kralj mora biti "protiv" "puka", naro~ito ako èli da
vodi neku doslednu politiku. Takve larve "ljubavi" (pripadnici rulje) pro`drle su
Marka Antonija, kao i Abelara. Zbog toga, prvi zadatak aspiranta je da razoruà sve
svoje misli, i da u~ini sebe neprobojnim za uticaj bilo koje od njih. Ovo moè posti}i
metodama koje su date u Liber Alefu, Liber Jugorumu, Tien Tao, i drugde. Drugo, on
mora da im nametne apsolutnu ti{inu, {to se moè ostvariti praksama "joge" datim u
Knjizi 4, I. delu, Liber XVI, itd. On je tek onda spreman da ih analizira, organizuje,
trenira, i na taj na~in iskoristi prednosti svake od njih upotrebljavaju}i njihove
energije u slu`bu njihove kraljevske svrhe.
26.
STARI KOMENTAR
26. Ponovo Kundalini. Misti~no jedinstvo treba da se praktikuje i sa duhom i sa
materijom podjednako.
NOVI KOMENTAR
Magi~ka mo} je univerzalna. Slobodan ~ovek je usmerava po svojoj volji. Ostavite
ga na miru, ili }ete zaàliti {to ste poku{ali da ga ometete!
Ovde ima jedna referenca na dva osnovna tipa magi~kih orgija; ve} sam govorio o toj
temi u starom komentaru. Obratite pa`nju da se u "misti~nom" radu jedinstvo de{ava
spontano; u drugom radu, kao da je ispaljen otrovni hitac. Ovo budi zemlju i nagoni je
da uzdi{e; sve do tog ~asa jedinstvo se ne pojavljuje. Ovo zbog toga {to, na
planovima manifestacije, elementi moraju biti posve}eni i "obogotvoreni" vrlinom
odre|enog rituala.
27.
STARI KOMENTAR
27.
NOVI KOMENTAR
ôve~anstvo uàsno gre{i kada sti~e "obrazovanje", u smislu sposobnosti da se
pro~itaju novine. Razum je |ubre; rasni instinkt je istinski vodi~. Iskustvo je veliki
u~itelj. Svako od nas poseduje milion godina iskustva, tj. sr` tog iskustva, koje je
automatski pohranjeno u na{im nesvesnim umovima. Intelektualci su gori i od samih
burùja; a la lanterne! Dajte nam prave ljude!
Razumevanje je atribut Majstora Hrama, koji je pre{ao Bezdan (ili "ponor"), {to
razdvaja istinsko sopstvo od njegovog svesnog instrumenta.(Vidi Liber 418, Aha! i
Knjigu 4, Gl. III). Moramo meditirati na zna~enje ovog napada na ideju "zato".
Citira}u iz svog dnevnika dokaz da je Razlog Apsolut, od ~ega su sve istine puki
pojedina~ni slu~ajevi. Ta teorema bi u grubim crtama mogla izgledati ovako:
Univerzum mora biti izraèn ili kao n, ili kao nula. Drugim re~ima, on je ili u
neravnoteì, ili u ravnoteì. Prethodna teorija (teizam) je nezamisliva; ali nula, ako se
ispita, pokazuje da sadrì mogu}nost izraàvanja u obliku n-n, i ta mogu}nost mora
biti razmotrena kao p.
Ova teza se po meni javlja kao reductio ad absurdum same osnove na{eg
matemati~kog mi{ljenja.
Ranije smo znali, dabome, da se svo mi{ljenje obavezno zavr{ava ili nekom
misterijom ili pak nekim apsurdom; ovo je samo jedna vi{e antinomija, malo dublja
nego {to je mo`da Kantova, ali istog tipa. Matemati~ari }e se, bez sumnje, sloìti da
su svi znaci proizvoljni, da su kao takvi razrada obi~ne ra~unaljke, i da je sva "istina"
samo na{ naziv za iskaze koje sadrì na{ razum; otuda je ona nià od razuma, i
sadràna je u njemu; ne nalazi se vi{e i van njega kao {to transcendentalisti dokazuju.
îni mi se da nikad ranije nisam video ovu tezu, uprkos tome {to je, pretpostavljam,
"ljudi od ose}aja" instinktivno potvr|uju. Pragmatisti su samo trgovci sa svojom
definicijom istine kao "ne~eg {to je korisno misliti"; ali za{to ne "ono {to je nu`no
misliti"? Ima nekog berklijanskog subjektivizma u ovom gledi{tu; mogli bismo re}i:
"Sve {to moèmo znati o istini je 'ono {to smo prinu|eni da mislimo.'" Traganje za
istinom se, prema tome, svodi na rezultat analize uma; prisetimo se ovde mog straha
od rezultata te analize koji sam ispoljio pre mesec dana. Ova analiza je, nakon svega,
pravi metod.
Onda, pravda li nas to {to pretpostavljamo, kao {to smo oduvek ~inili, da je
na{ razum ispravan ili neispravan? Da je, ako se neka odredba moè pokazati kao da
glasi "A je A" ona "ta~na" itd.? Da li se "razum" ostrige podvrgava istom kanonu
kome i ~ovek? Tvrdimo da da. Nu`nost mi{ljenja je za nas standard prirodnih zakona;
na taj na~in implicitno mi progla{avamo Razum za Apsolut. To nema nikakve veze sa
slabo{}u ili gre{kom bilo kog uma, ili svih umova; sve ono na {ta ra~unamo jeste
postojanje nekog ~isto mentalnog standarda pomo}u kojeg bi bili u stanju da
ispravimo na{e mi{ljenje, ako bi znali kako. To je onda mo} koja spreè na{e misli,
prema kome se na{i umovi ose}aju lojalni, i koju zovemo "istina"; ova istina nije
nikakva teorema, ve} pravi "zakon"! Mi ne moèmo ni zamisliti {ta je to, o~ito, jer to
je kona~an uslov filosofskog mi{ljenja na isti na~in kao {to su prostor i vreme uslovi
fenomenalnog mi{ljenja.
No, moè li postojati nekakav tre}i tip mi{ljenja koji moè izbe}i ograni~enja tog tipa,
kao i obrnuto? "Postignu}e samadija", neko poùruje i odgovara, dok se an|eli ne
ogla{avaju. Svo moje filosofsko mi{ljenje, kao {to je gore izloèno, predstavlja
direktno razmatranje zna~enja iskustva samadija. Je li jasno da su razmi{ljanja
iskrivljena i maglovita? Pokazao sam nemogu}nost bilo kojeg postojanja istinske
nule, i time uni{tio svaki aksiom, razoriv{i same temelje svog uma. Neuspev{i da
napravim distinkciju izme|u ni{ta i dva, ne mogu se ~ak uhvatiti ni za slamku "faza",
jer vreme i prostor su odavno ve} i{~ezli bezuslovno; otuda je to pozitivna ideja, i mi
imamo pravo da pitamo kako je ona to postala, kao u slu~aju Hekelove monade, ili
tetkinog ki{obrana. Mi smo, me|utim, za jedan mali korak uznapredovali na{im
inicijacijama, tako da moèmo biti sasvim sigurni da ovo "ni{ta = dva" jeste, po{to se
sve postoje}e teorije ontologije svode na to.
Uprkos tome, sa ~ime god poku{avamo da identifikujemo ovaj apsolut, ne moèmo
pobe}i od ~injenice da je u stvari on prava formula na{eg vlastitog Razuma. Ideja
prostora proisti~e iz razmi{ljanja o odnosima izme|u na{ih telesnih kretnji i razli~itih
objekata na{ih ~ula. (Poenkare - zapisao sam nakon njegovog ~itanja, mesecima
kasnije, prilikom korigovanja ovog mog zapisa - obja{njava to u potpunosti.) Tako,
dakle, "dvori{te" nije stvar po sebi, nego pojam u jedna~inama koji izraàva zakone
prema kojima pokre}emo svoje mi{i}e. Moje znanje se sastoji isklju~ivo od
mehanike mog vlastitog uma. Sve {to znam predstavlja svojstvo njegovog normativa.
Sudovi do kojih dolazi razum su proizvoljni, i nikad se ne mogu proveriti. Istina i
stvarnost su prosto su{tina samog razuma. Moje dokazivanje da "ni{ta = dva"
predstavlja formulu univerzuma trebalo bi onda radije da se preformuli{e ovako: "Um

Zveri 666 je tako konstituisan da je prinu|en da shvati univerzum ~ija formula je ni{ta
= dva."
Napominjem da Lao Ce ne pravi nikakav poku{aj da obznani Tao, koji je istinski
slobodan od Teh. Teh je nuàn kvalitet Taoa, iako Tao, uvla~e}i Teh u sebe, izgleda
kao da ignori{e tu ~injenicu. Jedini predah koji pravim je taj, da moj sopstveni Sveti
an|eo ûvar, Aivaz - ~ija je kruna Telema, odora Agape, a telo Izgubljena Re~ koju mi
je On objavio - re~e u Knjizi Sedam i Dvadeset, govore}i: "Ovde je Ni{ta u svoja tri
oblika." Zar ne bi onda moglo postojati ne samo Manifestovano Ni{ta, Teh ili Dva,
Nemanifestovano Ni{ta, Tao ili Ni{tastvo, ve} i Apsolutno Ni{ta?
Ali nema ni~eg nekompatibilnog sa pojmovima ovog stiha. Ideja o "zato" ~ini da je
sve u me|usobnoj zavisnosti, nasuprot koncepciji univerzuma koju je formulisala ova
Knjiga. Istina je da veza postoji; no, lanac ne moè obuzdati na{e udove. Akcije I
reakcije iluzije puki su privid; oni nemaju uticaja na nas. Ogledalo ne mari za bilo koji
niz slika. U ~emu je, onda, opasnost od ~injenja "velike gre{ke"? Mi smo imuni - to
je sama sr` ove doktrine. Ali, gre{ka postoji u tom smislu, da je moèmo zamisliti;
kada ludak veruje da se ~ove~anstvo zaverilo da ga otruje, nije nimalo ute{no {to
drugi znaju za razlog njegove obmane. Prema tome, mi moramo "razumeti ove rune",
mi moramo postati svesni na{eg istinskog sopstva. Ako se odreknemo na{eg
autoriteta koji posedujemo kao apsolutne individue, obavezni smo da se povinujemo
zakonima, da sebe osetimo kao marionete determinizma, I da podlegnemo agoniji
nemo}i, od koje su patili mislioci, od Gotame sve do Dèjmsa Tompsona.
Dalje sledi - "u meni je velika opasnost" - videli smo koja je ta opasnost; ali zbog
~ega bi ona leàla u Haditu? Zbog toga {to proces samoanalize podrazumeva odre|ene
rizike. Obi~ni ljudi su za{ti}eni od onih prefinjenih spiritualnih opasnosti koje u
zasedi vrebaju sve{tenike. Jedan Bu{man nikad ne dobija nervni slom. (Vidi I.
poglavlje, stih 31). U sluàju kada aspirant uzima svoj prvi zavet, I one najtri~avije
stvari se pretvaraju u nepojmljive uàse, patnje I isku{enja. ( U Knjizi 4, u delovima
II-III ova teza se na{iroko izlaè.) Mi smo toliko uglibljeni u blatu, da nas klice bolesti
ne mogu osvojiti. Ako odlu~imo da se okupamo, moramo to u~initi valjano; ina~e
moèmo razbuditi uspavane zveri I pustiti ih na nebranjena podru~ja. Inicijacija
uzburkava mulj. Ona stvara nestabilnu ravnoteù. Ona izlaè na{e elemente
nepoznatim okolnostima. Francuska iz doba Luja XVI morala je pro}i kroz Teror pre
no {to je Napoleon mogao da je nau~i da prona|e samu sebe. Sli~no tome, svaka
gre{ka u postizanju realizacije Hadita mogla bi prepustiti aspiranta ambicijama
svakog pomahnitalog deli}a njegovog karaktera, lutaju}im psima Augijeve {tenare
njegovog uma.
28.
29.
30.
31.
STARI KOMENTAR
28.-31.
NOVI KOMENTAR
28. Ovo je upereno protiv tih intelektualaca {to su ranije spomenuti. Ne postoje
nikakvi "pravni standardi". Moral je ~isto trabunjanje. Svaka zvezda mora slediti
svoju vlastitu orbitu. Do |avola sa "moralnim principom"; ne postoji tako ne{to; to je
samoobmana stada, I ono ljude ~ini stokom. Ne slu{ajte racionalno obja{njenje u
novinama tipa "koliko je ispravno sve to".
Osim toga, moèmo da razmatramo "Zato" u svetlu uvo|enja ideje kauzalnosti, I otuda
dualnosti. Ako su uzrok I posledica doista nerazdvojivi kao {to moraju biti po
definiciji, onda je sasvim neumesno smatrati ih me|usobno odvojenima; oni
predstavljaju dva aspekta jedne jedine ideje, shva}ena kao da slede jedan iza drugog,
iz razloga (o~igledne) obzirnosti, ili pak radi op{te svrhe koja je ve} ranije istaknuta,
razumevanja I izraàvanja na{eg kroz kona~ne pojmove.
Zaista je povr{an o~evidan prigovor na ovaj odeljak da je sama Knjiga Zakona
prepuna izraza koji nagove{tavaju kauzalnost. Niko ne moè pore}i da je kauzalnost
kategorija uma, forma, odn. uslov mi{ljenja koja je, iako nije posve teoretska nu`nost,
ipak u praksi neizbe`na. Su{ta ideja svakog odnosa izme|u bilo koje dve stvari javlja
se kao kauzalna. âk I kada bismo se izjasnili da je ona kauzalna, na{i umovi bi I
dalje insistirali na tome da je kauzalnost sama po sebi posledica nekog uzroka. Na{a
svakodnevna iskustva u~vr{}uju ovo uverenje. S druge strane, ljudsko mentalno
preimu}stvo izgleda da je u potpunosti merljivo kroz snagu I dubinu njegovog
razumevanja, shva}enog kao du{e strukture univerzuma. Ta kauzalnost je okosnica
nauke, koja je ljudsko znanje uzdigla nad ljigavim meku{cem ~iji princip je bio vera.
Ne smemo ni za tren pomisliti da je Knjiga Zakona suprotstavljena razumu. Nasuprot
tome, njeno vlastito polaganje prava na autoritet zasniva se na razumu, I ni na ~emu
drugom. Ona s visine gleda na visprenost besednika. Ona uspostavlja razum kao
autokratu uma. No, sama ta ~injenica isti~e da um treba da se bavi svojim vlastitim
poslom. On ne bi trebalo da pre|e svoje granice. On treba da bude savr{ena ma{ina,
ure|aj koji }e precizno I nepristrasno odraàvati univerzum svom gospodaru. Sopstvo,
njegova volja I njegova mo} poimanja, treba da su potpuno izvan njegovog doma{aja.
Njegove individualne osobenosti su njegovi nedostaci. Ako se poistovetimo sa na{im
mislima ili na{im telesnim instinktima, mi smo se onda o~igledno obavezali da
podlegnemo njegovoj naklonosti. Mi sebe smatramo kao predmete me|uodnosa na{ih
vlastitih iluzija.
U stihovima 29-31 nalazimo prakti~nu primenu ove teoreme.
29. Ne verujte ni u kakva obja{njenja, ma kakva ona bila. Dizraeli je rekao: "Nikad ne
pozivajte na ve~eru onoga koji uvek nalazi izgovore." Sva obja{njenja su namenjena
da sakriju laì, nepravde ili stid. Istina je blistavo jednostavna.
30. Nema "razloga" zbog ~ega bi neka zvezda trebala da nastavi da se kre}e svojom
putanjom. Neka samo ide! Svaki put kada svesni um deluje, on zadire u polje
podsvesnog, koji je Hadit. To je glas ~oveka, a ne Boga. Svaki ~ovek koji "slu{a svoj
razum" prestaje da bude buntovnik. Novine su Pre|a{nji Majstori u Loì Mudrovanja
koja nosi broj 333. Novine uvek mogu da ti dokaù da je ne{to nu`no, da je patriotski,
I sve ostalo, da mora{ trpeti nepodno{ljivu nepravdu.
Kabalisti predstavljaju um kao kompleks od {est elemenata, dok je volja jednostavan,
direktan izraz, "re~" sopstva. Um mora davati informacije razumevanju, koje onda
volji pruà jednostavnu ideju. Ovakav redosled se odràva I on uvek daje nesumnjivo
izvr{enje. Ako se volja obrati umu, ona mora biti zbunjena nedovr{enim I neuskla|
enim idejama. Tada neartikulisani vapaj ovih krikova biva krunisan anarhijom, I
akcija postaje nemogu}a.
31. Sme{no je pitati psa za{to laje. Svako mora ostvariti svoju pravu prirodu, svako
mora ~initi svoju volju. Dovoditi to u pitanje zna~i uni{titi poverenje, I time stvoriti
inhibiciju. Ako èna zapita mu{karca koji ho}e da je poljubi za{to to èli da u~ini, I
ako on poku{a da to objasni, on postaje impotentan. Njegov pravi potez je da je
navede da mu se povinuje, {to u svakom slu~aju predstavlja ono {to I ona sama èli.
Sila deluje: priroda delovanja zavisi od informacije koju volja primi; no, jednom kada
se odluka donese, umovanju nema mesta. Sila treba, uistinu, da bude apsolutno
nesvesna. Svaki atleta je svestan toga da njegova ve{tina, snaga I izdr`ljivost zavise
od spre~avanja uma da se upli}e u rad njegovih mi{i}a.
Evo jednog jednostavnog eksperimenta. Drìte neki teret u ispruènoj ruci. Ako budete
odlu~no dràli pa`nju na nekim drugim stvarima, umesto na ruci, mo}i }ete podneti
napor tereta mnogo duè nego ako dopustite da mislite na to {ta se zbiva sa va{im
telom.
32.
STARI KOMENTAR
32.
NOVI KOMENTAR
Pomenuti "~inilac neodre|en I nepoznat" jeste podsvesna volja. "Napred, u uìvanje!"
"Njihove re~i" - uverljiva obmana novina I crkvi. Dosta o tome! Allons! Marchons!
U prethodnoj napomeni je na{iroko obja{njeno da je "razlog la`" po svojoj prirodi.
Ovde bismo mogli dodati izvesne dokaze koje sugeri{e "~inilac". A (I ne A) zajedno
sa~injavaju univerzum. Po{to je A o~ito "beskona~an I nepoznat", njegov jednak I
nasuprotan A mora biti ni{ta manje takav. Dalje, iz svakog iskaza S jeste P, razum
zaklju~uje "S nije p"; na taj na~in o~evidna
I saznatljivost S je varljiva, po{to je
on u direktnom odnosu sa p.
Bez obzira na to {ta n moè biti, suma induktivnih brojeva se ne menja ako se on
uve}ava ili umanjuje. Ima upravo toliko mnogo neparnih brojeva koliko I svih
brojeva ukupno. Na{e znanje je ograni~eno na iskaze koji predstavljaju odnose izme|u
odre|enih serija na{ih sopstvenih ~ulnih utisaka; mi smo tako ube|eni, usled na{ih
ograni~enja, da "~inilac beskona~an I nepoznat" mora biti skriven u podru~ju od
kojeg mi vidimo tek jedan si}u{an deo povr{ine. [to se ti~e samog razuma, {ta je
izvesnije od toga da su njegovi zakoni samo svesni izrazi ograni~enja koja su nam
nametnuta usled na{e animalne prirode; ili od toga da pripisati im univerzalnu
vrednost, ili pak zna~enje, predstavlja logi~ku besmislicu, buncanje na{e
megalomanije? Eksperiment ni{ta ne dokazuje; svakako je jasno da smo primorani da
usaglasimo sva na{a posmatranja sa fizi~kom I mentalnom strukturom ~iju istinitost
poku{avamo da testiramo.
Zaista, moèmo pretpostaviti neki "nerazumni" aksiom, I prevesti ukupno na{e znanje
u njegove pojmove, ne boje}i se da }emo se spota}i o neku od prepreka. Razum nije
ni{ta drugo do jedan kompleks pravila koje je razvila na{a vrsta; on ne uzima u obzir
ni{ta {to je van ~ulnih utisaka I reagovanja na razli~ite delove na{eg postojanja.
Nemogu}e je pobe}i iz za~aranog kruga, jer mi moèmo registrovati jedino pona{anje
na{eg vlastitog instrumenta. Iz ~injenice da on uop{te funkcioni{e, zaklju~ujemo da
mora postojati neki "~inilac beskona~an I nepoznat" koji deluje unutar njega. Budu}i
da je to zaista slu~aj, moèmo biti sigurni da je na{ aparat inherentno nesposoban da
otkrije istinu o bilo ~emu, pa ~ak I delimi~no.
Da}u jedan primer. Recimo da sam video neku kapljicu vode. Ne veruju}i svojim
o~ima, stavljam kap pod mikroskop. Jo{ uvek u sumnji, fotografi{em je I uveli~avam
slajd. Upore|ujem svoje rezultate sa rezultatima drugih. Proveravam ih tako {to
kultivi{em bacile I ubrizgavam ih prosjacima. Ali ovim nisam ni{ta nau~io o
"beskona~nom I nepoznatom", I samo sam proizveo sve vrste razli~itih utisaka u
zavisnosti od uslova pod kojima je vr{eno osmatranje!
Jo{ vi{e, svi instrumenti koje sam koristio bili su testirani I ozna~eni kao "ta~ni", I to
od strane istih onih o~iju, ~ija nepouzdanost me je I odvela istraìvanju.
Moderna nauka je, najzad, izrasla iz ~iste mladala~ke samouverenosti XIX. veka.
Sada se priznaje da aksiomi, sami po sebi, zavise od definicija, I da je intuitivna
sigurnost prosto jedna gre{ka homo sapiensa, kao {to su u{i kod magarca ili sluz puà
gola}a. To {to mi rasu|ujemo kao {to ~inimo samo potvr|uje da ne moèmo rasu|ivati
druga~ije. Mi ne moèmo pomicati gornju vilicu; odatle se ne moè zaklju~iti da je
ideja kretanja sme{na. Ograni~enje upu}uje radije na to da je mogu}e postojanje
beskona~nog broja struktura koje ne mogu ni da zamisle vilicu. Metarski sistem nije
nuàn na~in merenja. On je obele`je neobu~enog uma, koji uzima da su njegovi
sopstveni metodi validni za sve ljude, I svoje sopstvene zaklju~ke prihvata za
apsolutnu istinu. Na{a dva oka vide predmet sa dva razli~ita aspekta, a svesti
prezentuju tre}i, koji se ni s jednim od tih aspekata ne slaè, I koji u su{tini, striktno
govore}i, nije osetljiv na mo} vi|enja nego na dodir! Na{a ~ula neke stvari registruju
u mirovanju, a neke druge u kretanju; na{ razum ispravlja gre{ku, I to najpre
negiraju}i da apsolutno kretanje ima uop{te bilo kakvog zna~aja.
U vreme pisanja ove knjige, zvani~na nauka je prezrivo odbijala da prizna "~inilac
beskona~an I nepoznat", I ~vrsto se dràla, sa pateti~nom verom, ideje da je razum
kriterijum istine. U jednoj jedinoj re~enici, Aivaz je anticipirao otkri}a kojim su
najve}i umovi danas inkarnirani u~inili poslednjih deset godina vredne pomena.
33.
STARI KOMENTAR
33.
NOVI KOMENTAR
Ovo je jedini na~in postupanja sa razumom. Razum je kao èna; ako je slu{a{,
izgubljen si; sa debljim prutom u ruci, ima{ neku vrstu sportske {anse. Razum
filosofa vodi u kontradikciju, dràvnika u doktrinarne besmislice; on prisiljava ratnika
da poloì oru`je, a ljubavnika zaustavlja u njegovom hiru. [ta je toliko nerazumno kao
{to je ~ovek? Jedino "zato" u ljubavni~koj litaniji jeste "zato {to te volim". Nama ne
trebaju nikakvi mrtvi silogizmi, u na{em simpozijumu du{a.
Filosofskim re~nikom, "zato je apsurd". Ne postoji odgovor na pitanje "Za{to?"
Najve}i mislioci bili su skeptici ili pak agnostici: Omnia exeunt in mysterium I
Summa scientia nihil scire su drevne uobi~ajene izreke. U mojim esejima Istina (u
Konx Om Paxu), Vojnik I Grbavac, Eleuzije I drugim, izloìo sam detaljan dokaz
kontradiktorne prirode razuma. Sr` ~itavog dokaza moè se u najkra}em izraziti
izrekom da svaka mogu}a tvrdnja mora biti jednako istinita kao I njena suprotnost; jer
ako nije tako univerzum ne bi bio vi{e u ravnoteì. Ne moè se prigovoriti da
prihvatanje toga zna~i uni{tenje konvencionalne logike, jer to je ta~no ono za ~ega je
namenjena. Mogu tako|e ukratko pomenuti jedan pravac analize.
Pitam se, "[ta je, npr., drvo?" U re~niku se ova jednostavna ideja defini{e preko
mno{tva sloènih ideja; o~igledno da napredujemo sve dublje sa svakim daljim
korakom. Isto to se moè primeniti I na svako "za{to" koje se moè postaviti. Jedna
fakti~ka misterija i{~ezava kao posledica bezbrojnih uzroka, svakog jednako
misterioznog.
Zapitkivanje je tako oo~ito gore od gubljenja vremena, sve dok se traga za re{enjem.
Isto tako bitna stvar je to da bilo koji stav "S je P" samo stavlja P u konotaciju S, I
prema tome ne predstavlja stvarno iskaz o odnosu izme|u dve stvari, ve} pobolj{anje
definicije jedne od njih. "Neke ma~ke su crne" samo zna~i da na{a ideja ma~ke
podrazumeva mogu}nost da se ma~ke pojave kao crne, I ta crno}a je u saglasnosti sa
svim onim vrstama utisaka koje raspoznajemo kao obele`je ma~aka. Svo
zaklju~ivanje se moè svesti na silogisti~ku formu; otuda, jedini efekat tog procesa se
sastoji u tome da se svaki pojam u~ini sloènijim. Rezonovanje ne uve}ava na{e
znanje; sistem klasifikovanja ne uti~e na ja~anje veze neke stvari sa drugim na
direktan na~in, iako se njegovim ure|ivanjem sti~e bolje razumevanje svoje du`nosti.
Na taj na~in koordinacija na{ih utisaka }e nam pomo}i da ih kontroli{emo; ali pustiti
da nas razum vodi isto je tako opako kao I o~ekivati da nas ta~no vo|enje
knjigovodstvenih knjiga osposobi da sebi priu{timo preduzimljivost, s jedne strane, I
stvarne transakcije, s druge.
34.
NOVI KOMENTAR
Mi nismo za kalkulisanja, diskutovanja ili kritike; sve ove stvari vode razdoru volje I
stagnaciji. One su okovi na{em kretanju. One osaka}uju na{eg Pegaza. Treba da
ustanemo, da se kre}emo, da volimo; treba da budemo budni, pripravni:
Radosne su I strasne Na{e kose naki}ene,
O, hajde da zaposednemo Grad Jutra.
Tajna magike sastoji se u ovome: "raspali se u molitvi". To je pravi test za zvezdu,
koja juri, plamte}i, nebesima. Ne moè se pogre{iti u pogledu matore devojke
usedelice koja svemu prigovara. Ovaj univerzum je neobuzdani pir atoma, ljudi, I
zvezda, gde je svako od njih su{tina svetlosti I razdraganosti, uzjahuju}i ve~nost.
Imajte na umu da mi moramo "ustati" pre nego {to se "probudimo"!
Te`nja za Vi{im je san - ostvarenje èlje koje ostaje opsena {to nas mami, dalje od
traganja za stvarno{}u - ako je ne sledimo delanjem. Jedino onda postajemo potpuno
svesni sebe, I ulazimo u ispravnu interakciju sa svetom u kome ìvimo.
35.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Ritual ne predstavlja melanholi~nu formalnost; on je sakrament, ples, slavljenje
univerzuma. Univerzum je beskrajni zanos, razuzdan I nesputan, mahnita strast
brzine. Astronomi nam ovo predo~uju govore}i o Velikoj Republici Zvezda; fizi~ari
kazuju isto o Maloj Republici Molekula. Zar ne}e I Srednja Republika Ljudi biti nalik
njima? U~tivi moralista negoduje; njegov ideal je samrtna ozbiljnost. Njegov horizont
je ome|en smr}u; a njegov durbin je zamagljen idejom greha. Novi Eon progla{ava
ôveka za Besmrtnog Boga, ve~no aktivnog da ~ini Svoju Volju. Sve je razdraganost,
sve je lepota; to je Volja koju slavimo.
U ovom stihu vidimo kako probu|enje vodi ka ure|enoj I svrsishodnoj akciji. Radost I
lepota su potvrda da su na{e funkcije slobodne I doli~ne; ako ne uìvamo, ako ne
nalazimo ni{ta ~emu bi se divili u na{em radu, tada to ~inimo lo{e.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
STARI KOMENTAR
36.-43.
NOVI KOMENTAR
36. Svaki element - Vatra, Zemlja, Vazduh, Voda I Duh - poseduje svoju sopstvenu
prirodu, volju I magi~ku formulu. Svaki od njih, otuda, moè imati svoj odgovaraju}i
ritual. Mnogi takvi rituali su, u grubom obliku, opisani u Zlatnoj Grani dr. J. G.
Frejzera, slava Trojstvu!
Osobito, ulazak sunca u kardinalne znake elemenata u doba ravnodnevnica I solsticija
pogodan je za odràvanje proslava.
Razlika izme|u "rituala" I "svetkovina" sastoji se u slede}em: pomo}u rituala se stvara
odre|eni oblik energije, dok u svetkovinama dolazi do sveop{teg pra`njenja preobilne
snage. Pored toga, svetkovina treba da se odràva periodi~no.
37. Trebalo bi da postoji posebna svetkovina na dan dvanaestog Avgusta svake
godine, budu}i da je tada bilo ven~anje Zveri, koje je omogu}ilo otkrivenje Novog
Zakona. (Ovo ne predstavlja odbranu braka. Ekstremni slu~ajevi ne ~ine dobar
zakon.)
38. Ovo je 8., 9. I 10. April, a svetkovina po~inje ta~no u podne.
39. Ova posebna svetkovina je upotrebljiva jedino za inicijate.
40. Vrhunski ritual je Priziv Horusa, koji je prouzrokovao dolazak Novog Eona.
Datum je 20. Mart.
Ravnodnevnica Bogova je pojam koji je upotreblje da ozna~i po~etak novog eona,
odn. nove magi~ke formule. Trebalo bi je slaviti u svakoj ravnodnevnici, na na~in
koji je poznat Neofitima A.A.
41. Svetkovine za vatru I vodu ozna~avaju da treba proslaviti pubertet de~aka I
devoj~ica.
Svetkovina za ìvot je za ro|endan, dok svetkovina za smrt za dan smrti. Krajnje je
va`no da se sahrane u~ine radosnim, tako da bi se ljudi uve`bavali da zauzmu pravilan
stav prema smrti. Strah od smrti je jedno od velikih oru`ja tiranina, kao I njihov bi~;
on izopa~ava ~itav na{ pogled na univerzum.
42. Za onog koji ostvaruje Hadita potreban je kratak komentar. ûdesno je ovo
ushi}enje bu|enja svakog jutra, ka istini besmrtne energije I odu{evljenja.
43. Spavati zna~i, u odre|enom smislu, vratiti se u zagrljaj Nuite. Ali, javlja se potreba
za jednim posebnim ~inom oboàvanja Na{e Gospe, kao {to Vam je dobro poznato.
44.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Ne bojte se "burnog ìvljenja". Bolje je istro{iti se nego umreti u u~malosti. Vi ste
nepobedivi, I posedujete neiscrpnu energiju. Veliki ludi nalaze vremena za sve, ne
izvla~e se, stvaraju ugled na pola tuceta raznoraznih na~ina, imaju dvadeset
paralelnih ljubavnih veza, I doìvljavaju mladala~ko pozno doba. Kukavice I
bole{ljivci nikad nigde ne odlaze I oni obi~no umiru rano; a ~ak I da ìve ve~no,
kakva vajda od toga?
Telo je samo po sebi ograni~enje isto kao I instrument. Kada smrt potpuno ovlada,
pojedinac se {iri I ostvaruje se u svim pravcima; to je onda svestrani Samadi. To je
zasigurno "ve~ni zanos" u smislu koji je ve} obja{njen. Ali, u svetu vremena Karma
obavlja ponovnu koncentraciju elemenata, I javlja se nova inkarnacija.
45.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Prenemagala, licemeri, Hri{}ani, oni umiru u pravom smislu re~i; jer, uprkos
~injenici da su I oni "zvezde", za njih nema dovoljno tela (takore}i) koje bi prenelo
njihovu individualnost. Ne postoji osnova za magi~ku memoriju u slu~aju kada
inkarnacija nekog bi}a ne sadrì ni{ta vredno pomena. Broj svoje godine prema
svojim ranama - forsitan haec olim meminisse juvabit. U pogledu ovog pitanja smrti
nave{}u odlomke iz Liber Alefa:
De Morte
Postavio si mi pitanje u vezi sa Smr}u, I ovo je moje mi{ljenje za koje ne}u re}i da je
istinito. Najpre: u Hramu zvanom ôvek prebiva Bog, njegova Du{a, ili Zvezda,
individualna I ve~na, no tako|e nerazlu~ivo sjedinjena s Telom Na{e Gospe Nuit. Ova
Du{a dalje, kao U~esnica Veli~anstvene Mise Kosmosa, navla~i na sebe Ode`du
svoje Slu`be, tj. naseljava Stani{te Iluzije, Telo I Um. Ovo Stani{te podleè Zakonu
Promene, jer ono je sloèno I difuzno, I reaguje na svaki Podsticaj ili Utisak. Ako se
Um sna`no pri~vrsti za Telo, Smrt nema Snage da ga u celosti razgradi. Raspadaju}a
Ljuska Mrtvog ôveka, odn. njegov Um, drè}i na okupu jo{ izvesno vreme svoje
Svetlosno Telo, putuje Zemljom, tragaju}i (u svojoj Gre{ci, koja se pla{i Promene) za
novim Stani{tem u nekom drugom Telu. Ove Ljuske su potpuno napustile Zvezdu
koja ih je osvetljavala, I to su Vampiri, koji opsedaju one koji su preduzeli avanturu
astralnog putovanja bez Magijske Za{tite, ili ih prizivaju}i kao {to ~ine spiritisti. Jer,
Smrt osloba|a ôveka samo grubog Tela u po~etku, I on postaje potpun na Astralnom
planu, kao {to je bio I u @ivotu. Ova Potpunost, me|utim, biva napadnuta
I
De Adeptis R. C. Eschatologia
U svetlu svega {to je dosad re~eno, pogledajmo sada {ta se doga|a sa Adeptom, onim
koji je ustrajno I odlu~no teìo da ka svojoj Zvezdi, uskla|uju}i svoj Um sa Muzikom
njene Volje. Ako je njegov Um iznutra savr{eno sintetizovan I sjedinjen sa Zvezdom,
u njemu je ta Sme{a tako sna`na da ona prili~no lako raskida veze ne samo sa Grubim
Telom, ve} I sa Suptilnim. Suptilno Telo ga veè za Astralni svet, kao {to ga Grubo
Telo vezuje za Materijalni svet; tako on voljno postiè Sakrament Druge Smrti, I
napu{ta Svetlosno Telo. Me|utim, Um, prianjaju}i ~vrsto uz svoju Zvezdu, piomo}u
Zakonitosti svoje Harmonije, I Mo}i svoje Ljubavi, odoleva Silama Razdora za dugo
vreme, u zavisnosti od svoje Snage.
Ako je to Zvezda onih koji su obavezani Velikim Zavetom, inkarniraju}i se bez
Prekida zbog toga {to ùde za Uìvanjem u kosmi~kom Sakramentu, ona traì novog
Prenosioca, ulazi u Fetus Deteta, I oìvljava ga. Ako se u isto vreme Um koji pripada
njenom Ranijem Stani{tu jo{ uvek drì uz nju, tada postoji kontinuitet karaktera I
moè postojati se}anje koje povezuje ova dva Prenosioca. Ovako izgleda ukratko
izloèn I bez dalje razrade Put Asara u Amentiju, I to je moje mi{ljenje za koje ne}u
re}i da je istinito.
De Nuptiis Summis
O, sine moj, sada ovoj doktrini dodaj onu koju si nau~io iz Knjige Zakona, tj. da je
Smrt Rastapanje u Poljupcu Na{e Gospe Nuit. To je istinski sklad, kao sklad Basa I
Soprana; tu leì Impuls koji nas usmerava ka Magici, I to je Bol Svesnog Uma. Po{to
smo imali dovoljno mudrosti da Uzrok ovog Bola na|emo u Ose}aju Odvojenosti, a
prestanak tog Bola u Ljubavnom Sjedinjenju, Vrhunac Na{eg Svetog Ume}a je da
vascelo Bi}e svoje Zvezde predamo na{oj Gospi kroz ven~anje Telesne Smrti. Tada
nam predstoji zadatak da od celog tog na{eg mehanizma na~inimo istinski Aparat za
na{u Silu, tako da nema Oticanja, Trenja, ili bilo kojeg drugog Gubitka ili Smetnje
kod njegovog Rada. Ti dobro zna{ kako Konj ili Ma{ina, pokretani Ljudskim
Stopalima, postaju takore}i Produètak njihovog Jaha~a, pomo}u njegove Ume{nosti
I Upotrebe. Isto tako neka I tvoja Zvezda ima Koristi od njenog Prenosioca,
asimiliraju}i, I odràvaju}i ga, I neka ga izle~i od Odvojenosti, I to jo{ za @ivota, a
naro~ito u ~asu Smrti. Pored toga, treba da pove}ava{ Masu svog Prenosioca
istinskim Uravnoteènim Razvojem, da bi tako postao pristojan I nao~it Mladoènja,
Mo}an Mu{karac, I Ratnik koji zavre|uje Postelju ovakvog boànstvenog Rastapanja.
46.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Ovaj stih iznosi ono {to se u psihologiji smatra ~istom ~injenicom, neminovnu
povezanost straha, àlosti I gre{ke. Hteti I Smeti predstavljaju mo}i Sfinge koje su u
tesnoj vezi, I obe se temelje na znanju. Ako neko ima pravilno razumevanje
univerzuma, ako za sebe zna da je slobodan, besmrtan, neograni~en, beskrajne snage I
unutra{njeg àra, tada }e on mo}i hteti I usuditi se. Strah, àlost I gre{ka su samo
iluzija.
47.
STARI KOMENTAR
NOVI OMENTAR
Hadit se nalazi svuda; strah, àlost I gre{ka predstavljaju samo "utvare". To je razlog
zbog ~ega je saàljenje apsurdno.
Moglo bi se prigovoriti da "utvare", ipak, postoje; "ruì~aste mi{eve" koje vidi
pijanac ne treba isterivati metodama Hri{}anske Nauke. Istinu govore}i - one su, u
stvari, neizostavne funkcije na{e predstave o univerzumu u njegovoj dualisti~koj
"iluzionisti~koj predstavi". Ipak, one ne u~estvuju u oblikovanju bilo kog dela Hadita,
jer on je van svih uslovljenosti. Te utvare su, u izvesnom smislu, nestvarnije od
njihovih logi~kih kontradikcija, budu}i da su o~ito nekompatibilne sa onim {to je
nepromenljivo I bezli~no. One poti~u od koncepcija koje podrazumevaju promenu I
li~ni izraz. U uèm smislu re~i, radost je ne manje apsurdna od tuge, {to se ti~e
Hadita; no, sa stanovi{ta pojedinca, to se ne moè re}i. Strah od smrti se moè ukloniti
saznanjem da takva stvar uop{te ne postoji u realnom ìvotu; s druge strane, na ne~iju
radost u ìvljenju ne moè se uticati.
48.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Ve} je nekoliko puta u ovoj knjizi pokazano da je "pad" uistinu nemogu}. "Sve je isto
kao {to je bilo." Saose}anje sa iluzijom nije samo apsurdno, ve} teì da odrì tu krivu
predstavu. Pogre{no je razmaziti dete, ili povla|ivati malade imaginaire. Umesto toga,
moramo rasterati prikaze tako {to }emo upaliti vatru, a ta vatra je: îni {to ti je volja!
49.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Iluziju treba pobediti, proterati. Robovi koji ginu bolje da su mrtvi. Oni bi bili ponovo
ro|eni u svetu u kome je sloboda da{ak vetra. Stoga, dakle, iz sve ljubaznosti kaèm,
Hri{}ane lavovima!
"Beba u jajetu" ja Harpokrat; to je njegov pravi lik.
Nisam ba{ preterano zadovoljan starim komentarom na ovaj stih. îni mi se
verovatnijim da bi "amen" trebalo da bude po~etak sasvim novog pasusa. "Amen" je
o~evidno sinteza ~etiri elementa, dok je nevidljivi peti element Duh. Harpokrat je,
pak, Beba u Jajetu, Devica u Zodijaku, u stvari, a me|u planetama je Merkur. Merkur
ima krilca na {lemu I stopalima, I krilati {tap, dvaput zmijoliko uvreèn, I On je Taj
koji Ide. Njegovo slovo je ~ija numeracija je 2, dok je za
91, ,{to sabrano sa 2
daje 93. Amoun je svakako Jupiter u njegovopj najuzvi{enijoj formi. Da bi se ova
primedba u potpunosti shvatila, moraju se prou~iti Pariski Radovi; tako|e, neophodno
je biti iniciran u O.T.O.
50.
STARI KOMENTAR
Vidi stih i,60.
NOVI KOMENTAR
Ovde se upu}uje na vizuelni prikaz "zvezde i zmije".
51.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Prisutan je odre|eni nagove{taj u ovom "purpuru", koji je u vezi sa "o~nim vidom", i
koji treba da otkrije izvesnu identi~nost Hadita sa patuljastom du{om onima koji
imaju o~ni vid!
52.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Muhamed je udario u sam koren nezdravog sujeverja koje ~ini tabu slede}im re~ima:
"@ene su va{a njiva; u|ite u njih po svojoj volji." Me|utim, on je udario samo sa pola
snage. Ja kaèm: Pohrlite k njima i po svojoj i po njihovoj volji. Dve tre}ine sada{nje
bede poti~e od seksualnog nezadovoljstva èna. Nezadovoljna èna samoj sebi
predstavlja prokletstvo, ali i svima onima koji je okruùju. @ene moraju nau~iti da
slobodno uìvaju, bez straha ili stida, a mu{karci i ène zajedno moraju da se obu~e u
tehnici seksa. Seksualno potiskivanje vodi neurozi, i predstavlja uzrok socijalnih
nemira. Nepoznavanje seksualne tehnike dovodi do nezadovoljstva, ~ak i ako je strast
slobodna i neobuzdana. Seks nije sve u ìvotu, kao i hrana; ali, sve dok ljudi nalaze
zadovoljenje u ovim prirodnim ùdnjama, beskorisno je o~ekivati od njih da misle o
drugim stvarima. Ova istina je od vitalne va`nosti za politi~ara, sada kada ène imaju
izvesnu direktnu politi~ku mo}; one }e sigurno sru{iti republiku ako ne dobiju puno
seksualno zadovoljenje. Osim toga, ène broj~ano nadma{uju mu{karce; jedan
mu{karac ne moè zadovoljiti ènu ako je neve{t i lenj. Novi Eon }e imati instituciju
sre}nih èna. @ena ograni~ena tabuom se gnu{a ìvota, njenim prijateljima je mrska,
a i u sebi je nesre}na.
Student bi u Liber Alefu i Liber 418 trebao da prou~i vezu izme|u "~ednosti" i
stanovi{ta "Crne Bra}e".
53.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Jeste, bio sam prestravljen kada su Bogovi svih Stvari kakvi su trebali da budu rekli
da }e Biti. Ro|en sam za vladavine nema~ke kraljice, i stoga nisam verovao u
revoluciju koju sam èleo. i gle! to sada zavisi od nas, sada, pred svanu}e petnaeste
godine Novog Eona.
Jeste, ja sam se uzdigao, u ovoj ~etrnaestoj godini Eona, 1918. g., za vreme boravka
Sunca u [korpiji.
54.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Drugi deo ovog teksta predstavlja odgovor na neizgovoreno pitanje u odnosu na
neobi~an stil pisanja.
Prvi deo je dovoljno jasan. Ima mnogo ljudi plitkog uma koji ne veruju u magiku.
Nesumnjivo, to je posledica r|avog izlaganja te materije od strane biv{ih majstora. Ja
sam magiku izjedna~io sa ume}em ìvljenja. Transcendentalna nadgradnja ne}e
preopteretiti one koji su poloìli pravi temelj.
Postoji sloèno {ifrovano zna~enje u ovom stihu; re~i "ludost", "ni{ta", "to", i "moji"
ukazuju na put istraìvanja.
55.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Atribucija u Liber Trigrammatonu je teoretski dobra; ali nikakva iole vredna Kabala
otud nije proiza{la. Ose}am potrebu da dublje istraìm pitanje sanskritskih korena,
kao i enohijanske zapise, da bih ovom predmetu mogao dati ugla|eniji oblik.
56.
STARI KOMENTAR
Bog sebe ponovo identifikuje sa su{tinskom ekstazom. On ne èli odnos, ve} identitet.
NOVI KOMENTAR
Ove pasuse je svakako veoma te{ko shvatiti. îni mi se da su oni mogli biti dati za
slu~aj neke neodre|ene mogu}nosti, koja se jo{ nije pojavila. Na primer, stih bi mogao
biti primenljiv ako se ustanovi neka la`na sekta prevaranata.
Doktrina glasi da je Hadit nukleolus (da preuzmemo termin iz biologije) bilo kojeg
zvezdanog organizma. Izrugivati se Haditu, otuda o~igledno predstavlja velikim
delom ono {to je u "Novom Zavetu", u pogledu neoprostivog greha izraèno
misterioznom frazom: "huljenje na Svetog Duha". Zvezda koja je napu{tena od
Hadita bi time dospela u stanje stvarne smrti; to je ono stanje koje je karakteristi~no
za "Crnu Bra}u", koja su kao takva opisana u drugim delovima ovih komentara, kao i
drugde u Svetim Knjigama A.A.
Mogao bih ovde citirati odlomke iz Liber Alefa, De Inferno servorum i De Fratribus
Nigris:
O, sine moj, sada kad si spoznao da je Nebo unutar tebe, u skladu sa tvojom Voljom,
nau~i i ovo u vezi sa Paklom Robova koji sluè ropskim bogovima: To je istinsko
Mu~ili{te. Oni ograni~avaju sebe, i budu}i da je njihova Volja podeljena, zaista su
Sluge Greha, i stoga pate {to nisu sjedinjeni Ljubavlju sa celim Univerzumom, i zato
ne opaàju Lepotu, ve} Ru`no}u i Deformisanost; isto tako, po{to nisu sjedinjeni u
Razumevanju Univerzuma, zami{ljaju isklju~ivo Tamu i Haos, vide}i u njemu Zlo.
Tako oni kona~no dolaze, kao i Manihejci, da bi na{li, na sopstveni uàs, Podelu ~ak i
u Jednom, i to ne takvu Podelu koju poznajemo kao Ume}e Ljubavi, ve} Podelu
Mr`nje. A ovo, umnoàvaju}i se, nadovezuju}i Sukob na Sukob, zavr{ava u totalnoj
Zbrci, u Nemo}i i Pakosti Horonzona, i u Gnusobama Bezdana. Eto u takve
Gospodare spadaju Crna Bra}a, koji svojim ârobnja{tvom nastoje da se potvrde u
Podeli. Ipak ni u tome nema pravog zla, jer Ljubav pobe|uje Sve, a njihovo Truljenje i
Raspadanje je tako|e znak Pobede BABALON.
O, sine moj, znaj ovo u vezi sa Crnom Bra}om, onima koji likuju: Ja jesam. To je La`
i Obmana, jer Zakon nema izuzetaka. Ova Bra}a nisu odvojena od ostalih, kao {to oni
uzalud misle u svojoj Zabludi; oni su samo posebna Kombinacija Prirode u
beskona~nom nizu Njenih Varijacija. Raduj se zato i kad Misli{ o njima, jer oni su
neophodni Savr{enstvu, i predstavljaju Ukras Lepote, poput Mladeà na @enskom
Obrazu. Treba li onda da ti kaèm, da, bude li i tvoja sopstvena priroda, ~ak i tvoja,
takva da stvori tako zlokoban kompleks, ne bi trebalo da se bori{ s njim, da ga
Ljubavlju svojom uni{ti{, ili da nastavi{ svojim Putem? Ne}u ùriti da ti to negiram,
ili potvrdim. [tavi{e, treba li da otkrijem bilo kakav Nagove{taj onoga {to predvi|am?
Jer u mojoj vlastitoj Prirodi je da mislim da je u ovoj stvari zbir Mudrosti Ti{ina. Ipak
ti ovo kaèm, i to Odlu~no: ne gledaj na ovaj Uàs ni sa Strahom ni sa Mr`njom, nego
prihvati to kao {to prihvata{ sve ostalo, kao Fenomen Promene, tj. Ljubavi. U brzoj
Struji moè{ spaziti neku Gran~icu kako se za momenat ~vrsto drì, samom Igrom
Vode, i neka ti ova Analogija posluì da shvati{ Prirodu ove Misterije na Putu
Savr{enstva.
57.
STARI KOMENTAR
Ovo je citat iz apokalipse. Ovaj Bog nije Spasitelj: On je Ono {to jeste. Ne moè{ Ga
oboàvati ili traìti - On je On. Ako si ti mo`da On, u redu.
NOVI KOMENTAR
Ovaj stih, kao i prvi deo slede}eg stiha, pokazuju neoprikosnovenost Hadita, tj. na{e
Kvintesencije. Svaka Zvezda ima svoju vlastitu prirodu, koja je za nju ona "istinska".
Mi ne treba da budemo misionari, koji imaju idealne standarde odevanja i vladanja, i
sli~ne te{ke ideje. Mi treba da ~inimo ono {to je na{a volja, i da pustimo druge da
~ine ono {to je njihova volja. Mi smo beskona~no tolerantni, izuzev ako primetimo
netoleranciju. Me|utim, bezuspe{no je poku{avati spre~iti Hri{}ane da se me{aju u tu|
e poslove, i postoji samo jedan lek za to: Hri{}ane lavovima.
Nemogu}e je preina~iti osnovnu prirodu bilo kog bi}a, koliko god nam se ~ini da
smo uspeli u preobraàvanju njegovih spoljnih karakteristika, kako nam se pokazuju u
svakoj njihovoj razli~itoj kombinaciji. Shodno tome, slatko}a, belina, i kristalna
struktura {e}era zavise delom od u~e{}a ugljenika; isto tako i o{trina, zelenilo i
smolasti sastav kod ha{i{a. Ali ugljenik je nesumnjivo ugljenik. âk i ako vr{imo
transmutaciju elemenata, kao na primer radijuma u olovo, mi napredujemo samo
korak dalje; jo{ uvek postoji jedno nepromenljivo jezgro - ili sr` energije - koje je
neminovno samosvojno, i koje predstavlja osnovu raznolikosti njegovih manifestacija.
Ova teorija izdràva dobro ~ak i ako bi do{li do demonstracije materijalnog monizma.
Moglo bi uveliko biti - verovao sam u to sve jo{ od svoje ~etrnaeste godine - da su
elementi svi izomeri, koji se razlikuju po svojoj geometrijskoj strukturi, elektri~nom
naboju, ili po ne~em drugom, na potpuno isti na~in kao i ozon od kiseonika, crvena
od ùte boje, i parafin od benzola sa identi~nom empirijskom formulom. U stvari,
svaka "zvezda" je nu`no potekla iz uniformne neprekidnosti Nuite, ali i podlo`na je
njenom ponovnom vra}anju u Njeno Telo, putem odgovaraju}ih analiti~kih metoda,
kao {to svedo~i iskustvo misticizma. Ali svaki kompleks je, pri svemu tome, po sebi
jedinstven; plan njegove konstrukcije je deo njegovog postojanja, tako da taj naro~iti
plan ~ini bit njegove osobenosti. Nemogu}e je razbiti {iling na dva nov~i}a od po 6
penija, uprkos tome {to su i vrednost i materijal identi~ni; jer deo su{tine tog {ilinga
jeste u nameri da bude jedan nov~i}.
Gornje razmatranje mora biti temeljito asimilirano od strane svakog uma koji èli da
stekne ~vrsto intelektualno razumevanje istine, koja leì iza paradoksa postojanja.
58.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Ponovo upoznajemo stalnost prirode zvezde. Ne treba da sudimo prema prolaznim
okolnostima,. nego naprotiv, treba da prodremo u istinsku prirodu.
Neki ekonomisti su, prirodno, prigovorili da na{ Zakon, objavljuju}i da je svaki
mu{karac i svaka èna zvezda, ra{~lanjuje dru{tvo na sastavne elemente, i tako
hijerarhiju ili ~ak demokratiju ~ini nemogu}om. To stanovi{te je povr{no. Svaka
zvezda ima funkciju u svojoj galaksiji, saobrazno svojoj vlastitoj prirodi.
S druge strane, mnogo je {tete poteklo iz na{eg neznanja, insistiranjem da je svaki
gra|anin podesan za vr{enje svih i svake dru{tvene du`nosti pojedina~no. Ali, isto
tako, na{ Zakon u~i da se neka zvezda ~esto skriva od svoje sopstvene prirode.
Otuda, ogroman deo ~ove~anstva je opsednut podlim strahom od slobode; glavne
zamerke koje su dosada istaknute protiv mog Zakona do{le su od ljudi koji ne mogu
podneti da zamisle sve uàse koji bi proiza{li ako bi oni bili slobodni da ~ine svoje
vlastite volje. Ose}aj greha, stida, nedostatka samopouzdanja, to je ono {to navodi
svet da se priklanja Hri{}anstvu - ropstvu. Ljudi }e verovati u medicinu sve dotle dok
postoji njihova mrzovolja; metafizi~ki koren ove ideje je u seksualnoj izopa~enosti
mazohisti~kog tipa. Stoga "Zakon je za sve"; no, takvi degenerici }e odbaciti zakon, i
sluì}e nama koji smo slobodni odano{}u koja je utoliko sli~nija pse}oj ukoliko
jednostavnost na{e slobode ukazuje na njihovu niskost.
âk i takve plitkoumne ra~undìje kao {to su ser Valter Bezant i g-din Dèjms Rajs
imali su nagove{taj ovih ideja. Citira}u ovde Ready-Money Mortiboy, XXIII.
poglavlje:
Dugobradi mu{karac stajao je, uzvisuju}i se nad decom, i, ma{u}i im svojom desnom
rukom ispra}ao ih je na put u beli svet - kuda? Nije bilo va`no kuda. Negde daleko.
Negde u dobra mesta sveta; nije samo njegovo de~a~ko srce bilo ustreptalo: i
neustra{iva stara engleska krv se uzburkavala u njima dok je govorio, svojim
dubokim, sirovim tonom, o dostojanstvu prostog ~oveka u tim dalekim zemljama: taj
sve~ani govor je bio namenjen da donese svoje plodove u kasnijim danima, kada
mom~i}i, koji jo{ uvek govore slabim tonom glasa, odrastu i postanu ljudi.
"Opasno, Dik", re~e farmer Dòn. "[ta bih radio bez mojih radnika?"
"Ne boj se", re~e Dik. "Nema ni deset procenata onih koji imaju petlju da krenu. Pusti
da im pomognemo, a ti zadrì ostale."
Mogao je jo{ dodati da bi poslodavac radije napustio poso bez tog postotka kvasca
potrebnog za fermentaciju njegovog ekstrakta bezazlenih ljudi - biljaka.
Niko nije svesniji od mene da se problem radne snage mora re{iti prakti~nim, a ne
idealisti~kim naknadama, ali u ovom slu~aju idealisti~ke naknade nam se pokazuju
kao krajnje prakti~ne. Gre{ka je u poku{avanju da se proizvede standardni proizvod
koji snabdeva trì{te rada; to je gre{ka kako sa stanovi{ta kapitala, tako i sa stanovi{ta
rada. Ljudi ne treba da po~nu da u~e da ~itaju i pi{u pre nego {to ispolje svoje
sposobnosti ili naklonosti. Obavezno {kolovanje nije nikom pomoglo. Ono je
nametnulo neopravdanu prinudu ljudima, umesto da ih unapredi, {to mu je bio cilj;
shvatanje obi~nih naklapanja o mentalnim dostignu}ima kao tekovine od sveop{te
koristi predstavljalo je magare}u uobrazilju intelektualaca. To je samo oblik sekta{ke
zatucanosti. Treba uo~iti ~injenicu da ogromna ve}ina ljudskih bi}a u ìvotu nema
drugih ambicija osim lagodnog le{karenja i ìvotinjske sre}e. Dopustimo da ovi ljudi
ostvare svoju sudbinu i ne me{ajmo im se u to. Dajmo sve {anse ambicioznima i tako
stvorimo klasu moralno i intelektualno superiornih mu{karaca i èna. Ne treba imati
nimalo obzira prema kori{}enju prirodnih kvaliteta mase ~ove~anstva. Mi ne
insistiramo da u~imo ovce lovu na lisice, niti da drìmo predavanje o istoriji; mi
vodimo brigu o njihovom fizi~kom zdravlju, da bi uìvali u njihovoj vuni i mesu. Na
taj na~in }emo imati zadovoljnu klasu robova koji prihvataju uslove ìvota onakve
kakvi jesu, i koji uìvaju u ìvotu mirnom mudro{}u stoke. Na{a je du`nost da se
pobrinemo da ta klasa ljudi ne bude li{ena bilo ~ega.
Patrijarhalni sistem je za sve klase bolji od bilo kog drugog; zamerke {to mu se
upu}uju poti~u od njegove r|ave primene. Lo{i gospodari su sinteti~ki stvoreni kao
plod potpuno iste nesmotrenosti, koja je bila odgovorna i za stvaranje lo{ih sluga. Od
su{tinske je va`nosti pou~avati gospodare da svako mora otkriti svoju vlastitu volju i
vr{iti je. U prirodi nema nikakvog razloga za postojanje kolja~ke konkurencije. Sve
ovo je bilo razja{njeno u prethodnim napomenama; ovde je jedino nu`no da se to
stanovi{te naglasi. Mora se potpuno nedvosmisleno shvatiti da svaki ~ovek mora na}i
svoju li~nu sre}u na ~isto individualan na~in. Na{e nevolje poti~u od prtetpostavke
da svi èle istu stvar, i otuda ponuda tih stvari postaje prinudno ograni~ena; ~ak i ona
korisna dobra ~ija je zaliha neiscrpna pokupovana su. Recimo, sve` vazduh i
prekrasan prizor. U svetu u kome bi svako ~inio svoju vlastitu volju nikome ne bi
falile ove stvari. U na{em dana{njem dru{tvu, one su postale luksuz imu}nih i
dokoli~ara, a uz to, one su jo{ dostupne svakome ko ima dovoljno svesti da se
oslobodi navodnih prednosti urbanog ìvota. Mi smo smi{ljeno obu~ili ljude da ùde
za stvarima koje oni uistinu ne èle.
Bilo bi lak{e da se ova tema razradi ne{to {ire, ali ipak mislim da bi bilo najbolje
ostaviti je da je svaki ~italac razvije u svetlu sopstvenog razumevanja; voleo bih, pak,
da posebno izazovem najve}u pa`nju kapitalista i sindikalnih vo|a da prou~e principe

koji su ovde izloèni.
Zaklju~i}u sve ovo citiranjem ~etiri odlomka iz Liber Alefa koji se odnose na izneti
predmet:
De Lege Motus
Sine moj, razmotri onu re~ u Pozivu ili Klju~u Trideset Etira: Pogledaj u lice svom
Bogu, Po~etku Utehe, ~ije su o~i Svetlost Nebeska, koja ti daje vladavinu nad
Zemljom i Njenom Neizrecivom [aroliko{}u! i opet: neka ne bude nijednog Stvorenja
na zemlji ili u zemlji koje }e biti isto. Neka se svi njeni Delovi razlikuju po svojim
svojstvima i neka ne bude nijednog Stvorenja koje }e biti isto kao i neko drugo. Evo
javlja se i glas istinske nauke koja glasno vi~e: Varijacija je Klju~ Evolucije.
Pojavljuje se i Umetnost koja vidi lepotu u skladu Razli~itih. Sine moj, znaj da su
prokleti svi Zakoni, svi Sistemi, svi Obi~aji, Ideali i Standardi koji nastoje da
proizvedu Jednolikost, jer su u direktnoj Suprotnosti sa Voljom Prirode da se menja i
razvija putem varijacije. Svom Mo}i svoje Mu{kosti bori se protiv tih Sila, zato {to se
one protive Promeni koja je sam @ivot. Otud su te sile sile Smrti.
De Legibus Contra Motum
Nemoj re}i u svojoj brzopletosti, da ovakve stagnacije predstavljaju Jedinstvo,
ba{ kao {to je i poslednja Pobeda tvoje Volje Jedinstvo. Tvoja Volja se kre}e u vidu
slobodnog funkcionisanja, u skladu sa svojom posebnom Prirodom, sa ciljem
Dovr{enja Rastvaranja svih Sloènosti, dok su Ideali i Standardi Poku{aji da te
zaustave na tom Putu. Iako za tebe na tvom Putu moè postojati neki Ideal, za tvog
Suseda to mo`da ne vaì. Na primer, postavimo sve ljude na konjska le|a. Tako, na
konju, zaista }e{ uspeti da pretekne{ vojnika - pe{aka; ali {ta }e{ uraditi sa ~ovekom
brzim kao ptica? Mora{ imati jednostavne zakone i obi~aje da bi izrazio op{tu Volju, i
tako spre~io Tiraniju ili Nasilje manjine. Nemoj umnoàvati ove zakone! Sada }u ti,
stoga, objaviti Ograni~enja Gra|anskog Zakona u odnosu na Zakon Teleme, koji je
~vrst kao Stena.
De Necessitate Communi
Najpre shvati da oni koji remete Mir ôve~anstva ~ine to zbog Nepoznavanja svojih
vlastitih Istinskih Volja. Otuda, kako ova moja Mudrost bude ja~ala me|u Ljudima,
tako }e i la`na Volja usmerena ka Zlo~inu postajati sve re|a. Ostvarivanjem Na{e
Slobode sve manje i manje Ljudi }e se ra|ati sa onom bole{}u duha koja uzgaja ove
la`ne Volje. No, ~ekaju}i da se ovo savr{enstvo realizuje, svakom ôveku
mora{ Zakonom osigurati Mogu}nosti da zadovolje svoje telesne i du{evne Potrebe,
ostavljaju}i mu slobodu da razvija bilo kakvu Nadgradnju u skladu sa njegovom
Voljom, i {tite}i ga od bilo koje Volje koja nastoji da ga li{i ovih klju~nih Prava. Zato
treba da postoji Standard Zadovoljenja. On mora da se razlikuje u pojedinostima s
obzirom na rasu, klimu i druge takve uslove. Ovaj standard treba da se zasniva na
dubokom Razumevanju înjenica - biolo{kih, fiziolo{kih i sli~nih.
De Fundamentis Civitatis
Sine moj, nemoj mi re}i da sam u ovoj Raspravi ograni~io Slobodu pojedinca. U
dràvi koja mi je cilj svaki ôvek ostvaruje svoju istinsku Volju, revnosno prihvataju}i
Red, {to je neophodno za Blagostanje svih, pa tako i njega samog. Postaraj se valjano
da postavi{ visoko Standard Zadovoljavanja Potreba, tako da svakom ostane dovoljno
Slobodnog vremena i Energije. Na taj na~in bi, nakon {to ostvari svoju Volju za
samoodrànjem izvr{avanjem funkcija u dràvi, svaki pojedinac mogao posvetiti
Ostatak svojih Snaga Zadovoljavanju drugih aspekata svoje Volje. Po{to su ljudi
~esto puta neuki i ne shvataju gde leì Zadovoljstvo, treba ih upu}ivati u Ume}e
@ivljenja: kako da pripremaju zdravu i ukusnu Hranu, prema vlastitom Ukusu, kako
da kreiraju ma{tovitu Ode}u, sa svim pojedina~nim varijacijama, kao i da primenjuju
mnogostruke Ljubavne Ve{tine. Tek po{to im obezbedi{ ove stvari, moè{ ih kasnije
voditi u Nebo Poezije i Bajke, Muzike, Slikarstva i Vajarstva, ali i u Mudrost samog
Uma, sa njegovom neutaìvom @udnjom za Spoznajom. Tada ih pusti da se vinu u
visine!
59.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Moramo ukloniti senke blistavom svetlo{}u Sunca. Prave stvari, pod uticajem
Njegovog Ble{tavila, bivaju ba~ene samo u jo{ sjajniju lepotu. Stoga se ne trebamo
nimalo bojati da Hri{}ane bacimo pred lavove. Ako se dogodi da me|u njima bude
uistinu pravih ljudi, koji usled pogre{nog obrazovanja ne znaju za bolje, oni }e se
reinkarnirati ispravno i ne}e biti gre{ke.
Ovaj pasus se mo`da moè protuma~iti u neznatno druga~ijem duhu od onoga koji je
pretpostavljen u gornjem odeljku. Treba zaista voleti sve - zar Zakon ne kaè: "Ljubav
pod voljom?" Pod tim se podrazumeva da treba stvarati pogodne odnose sa svima, jer
ljubav podrazumeva jedinstvo; pogodno stanje jedinstva je odre|eno voljom.
Razmislite o pravilnom stavu, da bi ga onda mogli primeniti na primeru kolere. Treba
ose}ati ljubav prema njoj, drugim re~ima, treba je iskreno prou~avati; druga~ije nije
mogu}e biti siguran u odgovaraju}i pravi odnos prema njoj, {to zna~i, ne dopustiti da
uti~e na ne~iju volju za ìvotom. (Skoro sve {to je istina o koleri moè se re}i da
istovremeno predstavlja i istinu o Hri{}anima.)
60.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Hri{}ane lavovima!
Sunce u Vagi, 1921. godine: podse}am se zapaànja Semjuela Batlera, da apoteoza
ljubavi zna~i progutati voljenog. Zaista niko ne moè re}i da je savr{eno ostvario
ljubav ili mr`nju, dok god nije apsorbovao predmet te svoje strasti. S tim u vezi,
zna~ajna je re~ "pakao". Ne smemo nipo{to biti toliko nepa`ljivi da sebi dopustimo
pomisao da je, isto tako, "oblik slova" (koliko malo je to samo puka fraza!) u ovoj
Knjizi slu~ajan. Izraz "u pakao s njima" nije samo eksplozija verbalnog odu{evljenja.
Re~ "pakao", ba{ ta i nijedna druga, sluì svrsi besednika. Ova tvrdnja nam se, u
svakom slu~aju, moè prirodno nametnuti kao rezultat razmi{ljanja da na{ Zakon ne
dopu{ta zapenjenost ispraznog gneva, kao {to je slu~aj sa sve{teni~kim podvalama
Mojsija, Ri{ija i Bude, poput cviljenja, jadikovanja i {krgutanja galilejske ribarice.
Na{ Zakon ne poznaje kaznu ~iji uzrok nije bio u neznanju i nespretnosti samog
po~inioca. Odatle se moè zaklju~iti da re~ "pakao" ne sme biti obja{njena niti na
na~in agresivnog prostakluka, niti pak na na~in teolo{kog ucenjivanja.
Nave{}u citat iz Liber Alefa, iz koga }e biti uo~ljiva karakteristi~na primenljivost

pomenutog izraza na problem ovog teksta.
De Nuptiis Mysticis
O Sine moj, kako je predivna Mudrost ovog Zakona Ljubavi! Kako su ogromni
Okeani nezabeleènog Uìtka koji po~ivaju pred Kobilicom tvog Broda! Ipak, znaj da
se svaki Otpor u biti naziva Tugom, dok Radost leì u Uni{tenju Dvojnosti. Zato
mora{ uvek traìti one Stvari koje su otrovne za tebe, i to u najve}oj Meri, i u~initi ih
svojim sastavnim delom, uz pomo} Ljubavi. Ono {to ti je odbojno, ono {to ti je
odvratno, mora{ asimilirati na ovom Putu Celovitosti. Nemoj se odmarati raduju}i se
zbog Uni{tenja svakog pojedinog Kompleksa u svojoj Prirodi, ve} pohrli ka onom
krajnjem Ven~anju sa Univerzumom, koje }e te potpuno razoriti, ostavljaju}i samo
ono Ni{tavilo koje je postojalo i pre po~etka.
Stoga @ivot kao Nedelanje nije za tebe; Povla~enje od Aktivnosti nije Put Taoa. On
se, naprotiv, sastoji u Ja~anju i uop{tavanju svake Jedinice tvoje Energije na svakom
Nivou postojanja.
De Inferno Palatio Sapientiae
Sada dakle ti uvi|a{ da ovaj Pakao, ili Skriveno Mesto u tebi, ne predstavlja vi{e ni
Opasnost ni Prepreku za Ljude Slobodnog duha, nego Riznicu Nagomilane Mudrosti
vekova, i Znanje Istinskog Puta. Otuda mi imamo Prava i Mudrosti da otkrijemo ovu
Tajnu u nameri da s njom uskladimo svoj svesni Um. Dok se ne prosvetli, taj Um je
izgra|en isklju~ivo od Utisaka i Rasu|ivanja, tako da je njegova Volja usmerena samo
zbirom plitkih Reakcija najograni~enijeg iskustva. Ali tvoja Istinska Volja jeste
vekovna Mudrost tvojih Ra|anja, i ona je Izraz onoga {to ti je omogu}ilo da se
prilagodi{ svojoj Sredini. Tvoj svesni Um je stoga ~esto puta glupav. Kao kada
oboàva{ neki Ideal, i kada ga èli{ posti}i, ali te tvoja Istinska Volja spre~ava, pa se
javlja Sukob, u kome svesni Um biva ponièn. O ovome moè posvedo~iti ~est Slu~aj
"Dobrih Odluka" koje prkose Munji Sudbine, a njih je naduvao Vetar Nesvarljivog
Ideala koji se raspadao u Tebi. Iz toga se javlja Gr~ u stomaku, i uskoro se Otrov
izbacuje van, ili ti umire{. Odluke Istinske Volje su ipak nadmo}nije od @ivotnih
Okolnosti.
De Vitiis Voluntatis Secretae
Nau~i jo{ pone{to o ovom Paklu, ili Skrivenoj Mudrosti, koja je u tebi, i koja se
modifikuje postepeno s obzirom na njen Khu, kroz Iskustvo Svesnog Uma koji je
odràva. Ta Mudrost je Izraz, ili ta~nije Simbol i Hijeroglif istinskog Prilago|avanja
tvog Bi}a njegovoj Sredini. Vreme nagriza tu Sredinu i otuda ova Mudrost nije tako
savr{ena, jer nije apsolutna ve} se nalazi u odre|enom Odnosu sa Univerzumom.
Jedan njen Deo moè postati neupotrebljiv i moè atrofirati, kao, da}u jedan primer za
to, ôvekovo ûlo Mirisa; istovremeno s njim i telesni organ koji mu odgovara tako|e
degeneri{e. No, to je Rezultat dugotrajnog Procesa, zbog ~ega }e{ mo`da u ovom
svom Paklu na}i i neke Elemente koji su beskorisni, glupi, ili ~ak protivni tvojoj
sada{njoj Sre}i. Sine moj, znaj, ova Skrivena Mudrost nije tvoja Istinska Volja, moglo
bi se re}i da je ona samo njena Poluga. Uprkos tome, u njoj leì Sposobnost za
Ravnoteù, i pomo}u nje ta Mudrost je u stanju da proceni da li je neki Element sam
po sebi trenutno koristan i dobro}udan, ili pak beskoristan i zlo}udan. Eto tu leì
Koren Sukoba izme|u Svesti i Nesvesnog, i tu se odvija Rasprava u vezi sa pravilnim
Na~inom Pona{anja, kako se Volja moè izvr{iti.
61.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Ovo poglavlje sada ulazi u potpuno novu fazu. Otkrivanje ili "skrivenost" Hadita sada
je utonulo u srce Zveri, i On je postigao Samorealizaciju.
62.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
"Uzdignut u tvom srcu": uporedi sa Knjigom Srca ovijenog Zmijom (Sangreal
Foundation, Dalas, 1970.).
63.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Ovaj stih krije u sebi izvesnu magi~ku formulu najuzvi{enijih inicijacija. On se
odnosi na metod kori{}enja daha, koji je u vezi sa odgovaraju}im nizom ideja, koje
mo`da ne treba da budu direktno pou~avane. Ali, one mogu biti nau~ene od strane
onih koji su ovladali neophodnim nivoom magi~ke tehnike, i mogu im biti prenete
automatski, zbog same njihove prirode, ba{ kao tek izlegli pili}i koji kupe kukuruz
bez ikakve obuke.
64.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
"Kraljevi" su o~igledno oni ljudi koji su sposobni da postignu razumevanje svoje
vlastite prirode. To je blagoslov Zveri zadatku {irenja Zakona.
"Ti si savladan". Svest je pruìla o~ajni~ki otpor, i onda umrla u zadnjem rovu.
65.
66.
STARI KOMENTAR
65-66.
NOVI KOMENTAR
65. Zanimljivo je da je ovaj stih ozna~en brojem 65, nagove{tavaju}i time LVX i
Adonaija, Svetog An|ela ûvara. Otuda se ~ini da je On Hadit. Nikada nisam voleo
pojam "vi{e sopstvo"; Istinsko Sopstvo vi{e izraàva tu ideju. Svaka zvezda je ljuska
Hadita, jedinstvena i osvajaju}a, uzvi{ena po sopstvenoj vrlini, nezavisna od bilo
kakve hijerarhije. Postoji, tako|e, i spoljna hijerarhija, ali ona je samo stvar dogovora.
66. Prvi deo teksta je verovatno preokret u prirodi dosada{njeg proro~anstva. Re~
"Do|i!" jeste poziv na ponovni ulazak u stanje totalnog transa. Njegova su{tina se
objavljuje u poslednjih {est re~i. Obrati pa`nju da je prelaz od jednog ka nijednom
trenutan.
67.
68.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
67-68. Uputstva data u tekstu ovog i slede}eg stiha sadràvala su stvarne naznake u
pogledu toga kako se pona{ati, da bi se ostvario pun efekat transa.
Ovo je tako|e op{ta magi~ka formula, podesna isto toliko za rad i sa fizi~kim likom
Boga.
Od vrhunske je va`nosti odupreti se nagonu da se zanese transom. Potrebno je
prikupiti svoje rezerve snage da bi se oduprlo tendenciji gubitka normalne svesti. Sve
ve}i deo bi}a postepeno je uvu~en u borbu, i predaje se tek u poslednjem trenutku.
(Da bi se dobili najbolji rezultati potrebno je imati prakse i hrabrosti). Nave{}u
izvode iz Svetih Knjiga:
Liber VII, i, 33
68. Upadljivo je da ovo izuzetno iskustvo nije imalo prakti~no nikakvog efekta na
normalnu svest Zveri. "Opijaj najunutarnjije, o moj Boè", ali ono {to je ovom
ekstazom inicirano bilo je Njegovo Magi~ko Sopstvo, 666. Bile su potrebne mnoge
godine da bi ova svetlost rastvorila ljuske doga|aja koje su prekrile njegovo istinsko
seme.
69.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Ovaj izraz - "re~" - ima dublje zna~enje nego {to se ~ini na prvi pogled. To pitanje
nije samo puki ekvivalent ovome: "Je li diktiranje pri kraju?", jer ta re~ je shva}ena
kao ~in prisvajanja. To se vidi jasno iz izbora re~i "iscrpena". Nadahnu}e je bilo
poput elektri~nog pra`njenja. Jezik sam po sebi nije ni{ta; on je tek sredstvo za prenos
iskustva do nivoa svesti. Tahuti, Tot, Hermes, ili Merkur simbolizuju ovaj odnos;
karakter tog Boga je u vrlo iscrpnoj meri iskazan u Pariskim Radovima, koje bi
trebalo revnosno prou~iti svi oni koji budu imali sre}e da dobiju taj rukopis.
70.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
Apsurdno je pretpostaviti da "zadovoljenje èlja" nu`no zna~i vra}anje unazad ili
degeneraciju. Naprotiv, sav ljudski progres bio je zavistan od ovakvog zadovoljenja.
Svaka umetnost i nauka usmerena je ka zadovoljenju nekih fundamentalnih potreba
prirode. Kakva je krajnja korist od telefona i svih drugih izuma kojima se di~imo?
Jedino u odrànju ìvota, ili u njegovom o~uvanju ili reprodukciji; ili, s druge strane, u
sluènju znanju i drugim oblicima zadovoljstva.
Gledano iz drugog ugla, èlje se moraju shvatiti u svom pravom smislu, ne po sebi,
ve} kao razli~iti oblici izraàvanja koje angaùje volja. Mora se o~uvati disciplina.
@elja ne moè biti dobra ili lo{a, preslaba ili prejaka, itd. po nekom proizvoljnom
standardu. Njena vrednost se sastoji jedino u njenom slaganju sa planom
glavnokomanduju}eg. Njena inicijativa i elan su ograni~eni zahtevima njegove
strategije. Na primer, skromnost moè dobro sara|ivati sa ambicijom, ali isto tako
moè i da je ometa. Ovaj stih nas savetuje da treniramo na{e èlje do najvi{eg stepena
efikasnosti. Svako treba da ostvari najve}u mogu}u snagu i mo} rasu|ivanja, ali svi su
jednaki u prilaganju kvote za uspeh kampanje.
Besmisleno je donositi presudu protiv zatvorenika da je "kriv" odn. "da nije kriv", a
pritom ne uzimati u obzir zakone koji za njega vaè. Cilj opravdava sredstva: ako to
Jezuiti ne isti~u, isti~em ja. O~ito da postoji granica, gde su "sredstva" u svakom
slu~aju takva da njihova primena kvari "cilj". Na primer, ubistvo bogate tetke osloba|a
pravo ne~ijeg siroma{nog ne}aka da ponovi isti taj ~in, te tako se suprotstavi ne~ijoj
vlastitoj volji za ìvot, koja je sme{tena mnogo dublje u ljudskoj prirodi od puke volje
za nasledstvom. U oba slu~aja meritorna je unutra{nja logika a ne idealni moral.
Shvativ{i, dakle, da ne moèmo neku èlju nazvati dobrom ili lo{om u apsolutnom
smislu, ba{ kao {to ni Skaka~a na Kraljevo peto polje dobrim ili lo{im potezom u
{ahu, bez studiranja pozicije, sada moèmo jasnije videti {ta ovaj stih sadrì. Ovde je
dato op{te uputstvo za profinjavanje uìtka, i to ne izuzimaju}i njegove grube
elemente, ve} dovode}i sve elemente uìtka u ujedna~en razvoj. Tako treba
kombinovati radosti Mesaline sa onima Svete Tereze i Izolde u jednom ~inu. Zanos
treba da odjednom obuhvati u sebi zanose Blejka, Petrarke, [elija i Katula. Liber Alef
sadrì detaljne instrukcije o bezbrojnim temama koje su prisutne u ovim pitanjima.
Zbog ~ega "osam i devedeset" pravila ume}a? Ja sam totalno nesposoban da ponudim
neki razlog koji bi mene li~no zadovoljio; ipak, 90 je Cadi, tj. "Car", a 8, êt, jeste
"Ko~ija{" ili Peharnik. Ova fraza bi mogla imati prihvatljivo zna~enje "sa
veli~anstvom". Alternativno, 98 = 2x49: ovde je dva broj volje, a sedam broj pasivnih
~ula. 98 bi u tom slu~aju mogao ozna~avati krajnju ekspanziju ~ula (7x7) koja su me|
usobno uravnoteèna i ~vrsto kontrolisana voljom.
"Prevazi|i to ne`no{}u": ovo ne zna~i uzdràvanje od tzv. animalizma. Svako bi
trebalo da svaki ~in u~ini sakramentom, punim najboànskije ekstaze i pa`nje. Nema
~ina koji se ne moè blagosloviti istinskom fino}om. Jedna je stvar biti poput krma~e,
nesvestan kaljuè i nesposoban da napravi razliku izme|u slatke i kisele hrane; druga
stvar je odlu~no razmotriti prljav{tinu i prisiliti sebe da se u njoj otkrije ~istota,
inicirav{i i vlastito telo da prevazi|e svoju prirodnu gadljivost i da se zajedno s du{om

sjedini u ovoj Euharistiji. Mi "verujemo u ~udo Mise" ne samo zato {to meso i pi}e
istinski "svakodnevno u nama bivaju transformisani u duhovnu tvar", ve} i zato {to
moèmo stvoriti telo i krv Boga od bilo koje stvari uop{te, vrlinom na{eg kraljevskog
i papskog ume}a Magike.
Kada je Brillat-Savarin (zar ne?) posluìvao kraljev sto parom starih de~jih rukavica, i
udovoljavao prin~evom ukusu, on se zasigurno potvrdio kao majstorski kuvar.
Majstorstvo nije ne{to {to treba da se ponavlja stalno, ali svako bi trebalo da to
postigne barem jednom - da bi da bi tako svedo~ilo sopstvenom ume{no{}u koju
sadrì. Neko bi ~ak mogao na}i da je uputno praktikovati to s vremena na vreme, da
bi se o~uvalo uverenje da "desna ruka jo{ nije izgubila svoju okretnost". U pogledu
ove ta~ke oslu{nimo jo{ malo na{e Svete Knjige:
Stoga mi obu~avamo na{e Adepte da od ve{ti~jih otpadaka prave filosofsko zlato, i
eliksir ìvota od Hipomanesa; ali, mi ne podràvamo razmetljivo vezivanje za te
operacije. Dobro je znati da je za jednog ~oveka dovoljno da provede mesec ili dva
dana na visini od dvadeset hiljada stopa nadmorske visine, mada bi bila neoprostiva
ludost ostati tamo zauvek.
Ovo ilustruje jedan slu~aj op{teg principa. Mi razmatramo postignu}e razli~itih
prosvetljenja, neuporedivo veli~anstvenih, koja zbog svoje vrhunske vrednosti
svedo~e o na{oj sposobnosti koja je uspeh u~inila mogu}im. Popeti se sam na vrh
Ictakihuatl predstavlja velik i veli~anstven uspeh; no, bit radosti sastoji se u tome da
se poseduje odva`nost, znanje, hitrina, izdr`ljivost i samokontrola nu`ni da se to
postigne.
Cilj je neizrecivo vredan svih na{ih patnji, kako nam to izgleda u po~etku, ali malo
kasnije postajemo svesni da je ~ak i taj cilj manje uzbudljiv od samog Puta kojim
idemo.
Spoznajemo da je malo va`no kuda idemo; kretanje nas samo po sebi ~ini radosnim.
U vezi s tim, nalazim za shodno da citiram Liber LXV, II, 17-25, jedan od nekoliko
sli~nih odlomaka u na{im Svetim Knjigama.
"Budi jak!" Mi zahtevamo zdrava i sna`na tela za mehani~ke instrumente na{ih du{a.
Da li bi se Paganini mogao izraziti na "violinici od osamnaest peija" {to ju je jednom
neko kupio kada je on bio "mlad i bez sluha"? Svako od nas je Hadit, srce na{eg
Khabsa, na{e zvezde, jedan iz nebeske zajednice; ali ovom Khabsu je potreban Khu,
magi~ki lik, da bi igrao svoju ulogu u velikoj drami. Taj Khu, opet, zahteva
odgovaraju}i kostim, pogodno "telo od mesa", i taj kostim mora biti vredan komada.
Stoga mi angaùjemo razli~ita magi~ka sredstva da bi pove}ali snagu na{ih tela i
energiju na{ih umova, da bi ih oja~ali i oplemenili.
Rezultat te aktivnosti je to da smo mi telemiti sposobni za nemerljivo ve}a postignu}a
nego drugi ljudi, ~ak i u materijalnim stvarima, od seksualnih orgija do stvarala~ke
umetnosti. Pa ~ak i kada bi imali samo ovaj jedan ìvot, prevazi{li bi na{e
savremenike, i to neke tridesetostruko, neke {ezdesetostruko a neke stostruko vi{e.
U zaklju~ku, da pomenemo jedan najbitniji aspekt. Bez sumnje, moramo priznati da
svakom od nas nedostaje po neka sposobnost. Me|u beskrajnim mogu}nostima Nuit
uvek postoje neke koje nemaju analogne ta~ke kontakta sa svakim datim Khuom. Na
primer, Khu mu{kog tela ne moè se ostvariti kroz kvalitet materinstva. Svaka takva
praznina mora biti prihva}ena kao nu`no ograni~enje, bez àla ili ispraznih ùdnji za
nemogu}im. Ali moramo paziti da predrasuda ili neka druga li~na naklonost ne
isklju~e svaki tip samorealizacije koji je za nas prirodan. U na{oj inicijaciji isku{enja
moraju biti temeljna i iscrpna. Nebriga za razvoj ~ak i jedne jedine mo}i moè
rezultovati deformacijom. Koliko god to izgledalo zanemarljivo, ono moè dovesti do
fatalnog ishoda; drevni Adepti su u~ili o tome preko parabole o Ahilovoj peti.
Su{tinski je va`no za aspiranta da napravi sistematsku studiju svake mogu}e èlje,
ledeno hladan prema svakoj od njih, i da rasporedi njihove armije u borbene redove,
pod zastavom njegove volje nakon {to je savr{eno ovladao mogu}no{}u svake
jedinice, i uverio se u njihovu lojalnost, disciplinu, hrabrost i efikasnost. No jao onom
ko ostavlja prazninu u svom ìvotu, ili jednu ruku nespremnu da obavi ceo posao u
stanju koji odgovara njegovim neobi~nim mogu}nostima.
71.
STARI KOMENTAR
Prevazilaènje je ipak tajna uspeha.
NOVI KOMENTAR
"Put preterivanja vodi u Palatu Mudrosti." "Nikada ne}e{ saznati {ta je dovoljno dok
god ne sazna{ {ta je previ{e." Tako je pisao Vilijem Blejk.
Razvoj, kao {to etimologija re~i utvr|uje, ozna~ava korak unapred. Genije, ekscentrik,
~ovek koji ono {to radi radi bolje od svojih bli`njih, to je pravi spasitelj rase. i dok je
nerazumno (u izvesnom smislu) preterivati u odre|enim pitanjima, moèmo biti sigurni
da onaj ko preteruje ni u kom slu~aju nije mediokritet.
Klju~ evolucije sastoji se u ispravnom prilago|avanju.
Preterivanje je, ako ni{ta drugo, dokaz mogu}nosti kvaliteta koji je sporan. U~itelj
golfa neumorno gun|a: "Naciljaj stra`nji deo rupe! Ni vi{e ni niè od toga!" Primena
ovoga je univerzalna. Daleko od toga da pori~em da je preterivanje ~ak jako ~esto i
katastrofalno. Sportista koji umire u svom ranom naponu snage li~i na kostura na
svetoj ve~eri.
No u takvim slu~ajevima preterivanje je skoro uvek prouzrokovano èljom da se
nadma{e drugi ljudi, umesto da se stvar prepusti jedinom kompetentnom sudu,
Istinskoj Volji tela. i sam sam voleo da idem "do kraja" na planinama; drìm vi{e
svetskih rtekorda razli~itih vrsta nego {to mogu upamtiti - zbog brzine, ume{nosti,
smelosti i izdr`ljivosti. Ali nikada se nisam brinuo o tome da li bi me neko drugi
mogao oboriti. Iz tog razloga, moja pretericvanja, umesto da su mi o{tetiila zdravlje i
ugrozila ìvot, preobratila su me od slaba{nog de~ki}a, suvi{e ne`nog za fudbal, kome
su doktori predvideli smrt u tinejdèrskim godinama, u sna`nog grubijana, koji se
prekalio na svakoj vrsti nevolje i opasnosti.
Nasuprot tome, svako podru~je ìvota u kojem usled mrzovolje ili nemara nisam bio
"neumeren", vazda me na ovaj ili onaj na~in sputava, i priznajem, kaju}i se èstoko,
da slabost koju sam mogao prili~no lako ispraviti u doba kada sam imao dvadeset
godina sada kad imam ~etrdeset predstavlja neizle~ivu hroni~nu bolest.
72.
STARI KOMENTAR
Nema kraja Putu; jedino smrt kruni{e sve.

NOVI KOMENTAR
Ova te`nja treba da bude neumorna. Mi ne polaèmo svoje ìvote za neki pi{ljivi
dèparac kao nagradu. "Pusti me, gospodine!" "Napravi}u od njega duha koji me
pu{ta na miru!" Smrt je kraj koji kruni{e delo.
Evolucija deluje preko varijacije. Kada neka ìvotinja razvije neki svoj deo vi{e od
drugih, ona time naru{ava obrazac svoje vrste. U po~etku ovaj napor biva u~injen na
u{trb drugih napora, i ~ini se kao da sveop{ta ravnoteà biva uzdrmana, tj. da je
priroda ugroèna. Tako o~igledno mora da izgleda nekom slu~ajnom posmatra~u koji verovatno negoduje i dosa|uje eksperimentatoru.). No, kada se desi da ova
promena zadesi neku novu, ili ~ak nepredvi|enu, varijaciju u okolini, i kada biva
nagra|ena nekim suvi{nim delom, ili delom koji je sada prekomerno razvijen, iako je
ranije bio u mogu}nosti da udovolji kvalitetu okoline, koja ne ugroàva vi{e
pojedinca, tada je adaptacija biolo{ki profitabilna.
O~ito, ~itava ideja o treningu, mentalnom ili telesnom, je u tome da se razviju doti~ni
organi na na~in koji je fiziolo{ki i psiholo{ki podesan.
Pogubno je siliti bilo koju sposobnost da istrajava po zakonu koji je protivan njenoj
prirodi. Kada roditelji insistiraju da njihov de~ko prihvati posao koji mu je odvratan
samo zbog toga {to oni sami sanjaju o njemu; kada se Florens Najtingejl borio da
otvori no}u bolni~ke prozore u Indiji; tada se ideal izopa~uje i umrtvljuje.
Nijedan organ nema drugog "zakona nad ~ini {to ti je volja".
Njegov zakon je odre|en istorijom njegovog razvoja, i njegovim sada{njim odnosima
sa susedima. Mi ne ja~amo na{a plu}a i udove identi~nim metodama, niti ciljamo na
ista obele`ja uspeha ve`baju}i grlo tenora ili prste violiniste. Ali svi zakoni su sli~ni u
slede}em: onio se slaù da i snaga i stav poti~u od istrajnog prakticiranja prave ve`be,
bez prekomernog naprezanja. Ako neka sposobnost slobodno obavlja svoju funkciju,
ona }e rasti; to se testira njenom spremno{}u da se uvek "bori za vi{e"; ona
opravdava sebe budu}i da je "uvek radosna". Odavde sledi da je "smrt kruna svega".
Jer, ìvot koji je ostvario sve svoje mogu}nosti prestaje da ima svoju svrhu; smrt je
njegova diploma, da tako kaèmo; ona je gotova da se posveti novim okolnostima
bogatijeg ìvota. Upravo tako i u~enik koji je ovladao svojim radom "umire" za {kolu,
"reinkarnira se" u univerzitetskoj ode}i, "trijumfuje" u diplomskom ispitu, "umire" za
zatvorene manastire, i "ponovo se ra|a" za svet.
Zapazi da se u Tarotu "Smrt" odnosi na znak [korpiona. Njegov simbol je trostruk:
{korpion koji se sam ubija svojim vlastitim otrovom, kada mu okruènje (prsten od
vatre) postane nepodno{ljivo; zmija koja se obnavlja svla~e}i svoju koù, okrunjena,
s kapom na glavi, {to se kre}e talasasto, poput svetlosti, i {to daje ~oveku mudrost po
cenu hvatanja u zamku, patnje i smrtnosti; i orao {to se uzvisuje otvorenih o~iju drsko
uperenih ka suncu. Smrt je za inicijata samo gostionica kraj puta; ona ozna~ava kraj
predstave; ona nudi okrepljenje, mir i savet {ta planirati za sutra.
Me|utim, u ovom stihu osnovno stanovi{te je da je smrt "kruna" svega. Kruna je
Keter, jedinstvo; "Ljubav pod voljom", koja je upu}ena svim Nuit-mogu}nostima svih
Khu-energija svake Hadit-sredi{nje zvezde, tako da je zvezda savr{eno iscrpla samu
sebe, zavr{avaju}i jednu etapu svog puta. Ona je, stoga, krunisana smr}u; i, budu}i da
je po sebi celovita, ona ìvi ponovo, privla~e}i sebi svoj jednak i suprotan par, sa
kojim je "ljubav pod voljom" ostvarenje Zakona u uzvi{enijoj sferi.
Ali zakoni ne postoje dok god ih neko ne pona|e; ~ovek koji napu{ta Irsku odlaze}i za
Saharu u~ini}e dobro ako odbaci tako "nu`ne" i "karakteristi~ne" stvari kao {to su
ki{na kabanica i trnjina u zamenu za turban i bode`.
"Moralni" ~ovek ìvi u okvirima ne-razlo`nog zakona, koji je glup i neadekvatan ~ak i
onda kada se zakoni jo{ drè dobro; jer on je puki mehanizam, bespomo}an u pogledu
bilo koje opasnosti koja se moè pojaviti u njenom izvornom obliku, a koju nije u
stanju da smesti u neku svoju {emu. Sklonost ka kolote~ini jeste obele`je
drugorazrednog ~oveka.
"Nemoralni" ~ovek, koji prkosi konvenciji urlanjem u crkvi, mo`da je zaista
"galamdìja"; no isto tako on moè biti i senzitivac koji prvi ose}a podrhtavanje
zemljotresa.
Mi telemiti ohrabrujemo svaku mogu}u varijaciju; mi pozdravljamo svaki novi
"sport"; njegov uspeh ili neuspeh je na{ jedini test njegove vrednosti. Mi pu{tamo da
sme{ni izleèni pili}i odu u vodu, i spremni smo da se smejemo njihovim kricima za
pomo}; s druge strane, mi {titimo "ru`no pa~e", znaju}i da }e nam vreme pokazati da
li }e od njega nastati lepi mladi labud.
Herbert Spenser, neumoljivo osu|uju}i nesposobne na ve{ala, bio je samo odjek
hijerofanta koji je {titio Pavla od fariseja. Zdrava biologija i zdrava teologija su, bar
jednom, jedinstvene!
Pitanje ograni~enja li~ne slobode u celosti je izloèno u Liber CXI (Alef), gde
upu}ujemo studenta. Naredna poglavlja }e dati op{tu ideju o glavnim principima.
De Vi Disciplinam Colenda
Razmisli o hladnoj zimi kao o ograni~enju. Ona porobljava ~oveka. On mora te{kom
Mukom do}i do Skrovi{ta i Hrane. To ga ipak ~ini sna`nim u odnosu na Prirodu, i
njegova moralna Snaga raste. Tako on postaje nadmo}niji u odnosu na Ljude koji ìve
u Sun~anim Predelima, gde se telesne potrebe zadovoljavaju bez Borbe.
Pogledaj i onoga koji èli da pobedi u Brzini ili u Borbi. On se li{ava Hrane za kojom
~ezne i svih zadovoljstava, i dobrovoljno se stavlja pod strogu Kontrolu Trenera. Tako
on pomo}u ovog Ropstva najzad ispunjava svoju Volju.
Jedan ovu Volju izvr{ava prirodno, dok drugi dobrovoljno. Ograni~enje obojicu
dovodi do ve}e Slobode. To je tako|e i op{ti zakon Biologije, jer sav Razvoj je u
stvari Strukturalizacija, tj. Ograni~enje i Specijalizacija u po~etku neodre|ene
Protoplazme, koju neki Pedant moè definisati kao slobodnu.
De Ordine Rerum
U Telu je svaka ]elija podvrgnuta op{toj fiziolo{koj Kontroli. Mi koji èlimo tu
Kontrolu ne pitamo da li je svaka pojedina Jedinica ove Strukture svesno sre}na. Ali,
mi se brinemo da svaka }elija obavlja svoju Funkciju. Neuspeh ili Pobuna ~ak i
malog broja }elija moè dovesti do Smrti celog Organizma. @alba nekolicine njih,
koju nazivamo bolom, predstavlja Upozorenje na op{tu Opasnost. Mnoge ]elije
izvr{avaju svoju Sudbinu brzom Smr}u, i po{to im je to Funkcija, one je nipo{to ne
mrze. Kad bi Hemoglobin odbio napad Kiseonika, Telo bi propalo, a i Hemoglobin se
time ne bi spasio. Stoga duboko razmisli, sine moj, o ovim Stvarima kada bude{ Ure|
ivao Svet prema Zakonu Teleme. Svaki pojedinac u Dràvi mora savr{eno obavljati
svoju Funkciju, sa Zadovoljstvom, po{tuju}i svoj Zadatak i smatraju}i ga
neophodnim i svetim, koji nije u suprotnosti sa zadacima drugih. Samo tako
moè{ izgraditi Slobodnu dràvu, ~ija vladaju}a Volja treba da bude jedinstveno
usmerena ka Blagostanju svih.
Mi telemiti smatramo da je su{tinski ispravno ako dopustimo ~oveku da uzme

opijum. Time on moè uni{titi svoj fizi~ki nosa~, ali on moè stvoriti drugog "Kubla
Kana". To je njegova vlastita odgovornost. Isto tako mi dobro znamo da "ako je on
kralj" to ga ne}e povrediti - na kraju krajeva. Mi se poveravamo Prirodi da za{titi, a
Mudrosti da opravda, njihovu decu. Povr{na je primedba da bi trebalo spre~iti ~oveka
da samog sebe uni{ti i ubije, zbog njega samog ili zbog "onih koji zavise od njega".
Onaj koji nije sposoban da preìvi treba da bude prepu{ten da umre. Mi èlimo samo
one koji mogu da ovladaju sobom i svojim okruènjem. [to se ti~e "onih koji zavise
od njega", jedan od na{ih glavnih ciljeva jeste ukidanje i same ideje o zavisnosti od
drugih. @ene sa decom i maloletnici, kako izgleda, nisu izuzeci. Oni ~ine svoju volju,
ène da ra|aju, maloletni da ìve; dràva bi trebala da smatra njihovo blagostanje
svojom prvom du`no{}u; ako su oni trenutno zavisni od njega, i ono tako|e zavisi od
njih. Neko bi, osim toga, mogao izvaditi svoje srce zato {to je bilo slabo, i u nu`di
opreza. S druge strane, on bi bio ne manje lud ako bi poku{ao da spre~i istro{ene
delove da budu odba~eni od njegovog tela. Mi po{tujemo Volju za @ivot, ali tako|e }
emo po{tovati i Volju za Smr}u. Ljudska Rasa se truje potiskivanjem ekskretornog
procesa Prirode.
O svakom slu~aju se svakako mora suditi po njegovoj vrednosti. Njegovi susedi ~ine
dobro ako pomaù onom ko je oslabljen usled neke nezgode ili nesre}e, ako on èli da
se oporavi. No, braniti kockaru, pijancu, razbludniku, nekom sa uro|enom manom, da
se baci u smrt, predstavlja zlo~in protiv dràve i protiv doti~nog pojedinca, osim ako
svi oni ne dokaù okorelom re{eno{}u da mogu vladati prilikama u kojima se nalaze,
tj. da su spremni da zdu{no zapnu da veslaju u Nojevoj barci...
73.
74.
STARI KOMENTAR
73-74.
NOVI KOMENTAR
73. Postoji veza izme|u smrti, sna i Na{e Gospe Nuit. (Ova veza je prostim jezikom
obra|ena od strane Dr. Sigmunda Frojda, i njegove {kole, posebno od strane Junga, u
Psihologiji Nesvesnog, koju bi ~italac trebao konsultovati). Umor nastao
nagomilavanjem stresova u toku dana stvara toksine ~ija akumulacija je ozna~ena kao
"volja za smr}u". Sva misti~na postignu}a imaju ovaj karakter, kao {to sva magika
ima karakter "volje za ìvotom". U odre|enim periodima svi mi èlimo Nibanu
(Nirvanu) da bi se povukli u Ti{inu, itd. Ve{tina tog postignu}a je da zaronimo
duboko u "smrt", ali da odmah potom izronimo, umnogome osveèni. Ovaj plan je
tako|e mogu} i na {iroj skali, gde je sav ìvot magika, a sva smrt misticizam.
Onda zbog ~ega je smrt "zabranjena"? Sve stvari su sigurno zakonite. Ali, mi moramo
raditi "bez strasti za rezultatom", uzimaju}i sve {to do|e bez prave ùdnje za tim, ve}
sa svom rado{}u! Pusti da se tvoj ljubavni madrigal za smr}u, tvoja majka - metresa,
talasa i buja godinama, a zvezdano nebo nek bude tvoj orkestar; ali ne misli da posti}i
Nju predstavlja jedino zadovoljstvo. Sama ~e`nja je to blaènstvo.
Moè se ~initi da je u ovom stihu re~ "smrt" upotrebljena u smislu koji je ne{to
druga~iji nego onaj koji je obja{njen u prethodnoj napomeni. Ona je zabranjena,
obratite pa`nju, za "~oveka". To onda zna~i da ova formula ne sme biti upotrebljena
od strane onoga ko je jo{ uvek nesavr{eno bi}e. Ovaj izraz sigurno potvr|uje na{u
definiciju, on je ne negira niti je modifikuje. @udeti za smr}u zna~i teìti za potpunim
postignu}em svih svojih mogu}nosti, i bila bi o~igledna gre{ka kada bi se nastojalo
da se pre|e u naredni ìvot bez prethodnog odvezivanja uàdi koje jo{ vezuju za pro{li
ìvot. Puka neobja{njivost razli~itih tikova pritom }e potvrditi zbunjenost, uzrujanost
i bespomo}nost.
Zbog toga, i samo zbog toga, od najve}e je va`nosti utvrditi {ta je ne~ija Istinska
Volja, i izraditi svaki detalj njenog ostvarivanja, koliko god je mogu}e ranije u ìvotu.
Svaki pojedinac je kadar (u najboljem slu~aju) da defini{e svoju volju dogmatski, i da
posveti ceo svoj ìvot skoro puritanski ~isto tom zadatku, nepokolebljivo spre~avaju}i
sva skretanja od glavnog toka i dozivaju}i pravu koncentraciju. To je pogre{no i
pogubno. Razlog tome je {to neko ne moè biti siguran da sposobnost koja izgleda (na
povr{ini) beskorisna, ~ak i neprijateljska njegovom radu, tokom vremena ne}e postati
sposobnost od vitalne va`nosti. Ako bi ista, pak, bila atrofirana - avaj! Njeno
potiskivanje bi, me|utim, moglo zatrovati ~itav sistem, kao {to su dojke, koje ne vr{e
svoju prirodnu funkciju, sklone da obole od raka. U najboljem slu~aju, moglo bi biti
suvi{e kasno za popravljanje {tete; izgubljena prilika se moè pretvoriti u doìvotno
kajanje.
Siguran put leì u primeni Zakona Teleme najve}om strogo{}u. Svaki nagon, koliko
god bio slab, neophodan je za stabilnost cele strukture; i najsitnija pukotina moè
dovesti do pucanja meha. Svaki nagon, koliko god bio suprotan osnovnoj pobudi, deo
je plana; pucanje ne osuje}uje svrhu pu{~ane cevi. Stoga treba prihvatiti svaki
pojedina~ni element vlastitog karaktera i razviti ga kao {to nalaù njegovi zakoni,
apsolutno nepristrasno. Ne treba se bojati, postoji prirodna granica razvoju svake
vrste; ili }e se na}i da nedostaje hrane, ili da ga gu{e njegovi susedi, ili }e, pak, do}i
do preteranog rasta i transformacije. Isto tako, ne treba se mu~iti u pogledu sklada i
me|usobnog odnosa svojih razli~itih sposobnosti; oni ve{tiji me|u nama }e preìveti, i
savr{enstvo celine }e biti shva}eno onda kada i sami delovi na|u sebe, i kada se
slegnu nakon razre{avanja problema u uravnoteènoj stabilnosti, koja prikazuje pravu
reakciju me|u njima, kao i u odnosu na njihovo okruènje.
Otuda se za aspiranta koji teì inicijaciji prava politika sastoji u tome da analizira sebe
neiscrpnom energijom, o{troumno i ve{to, i istinskom mudro{}u; ali potom on treba
da se zadovolji osmatranjem unutarnje igre njegovih nagona, umesto da ih podvrgne
svojoj volji. Dalje, on treba da po~ne sa izvo|enjem praksi koje }e mu omogu}iti da
pro~ita re~ svoje volje, ali ne pre nego {to bude dobro upoznat sa svim svojim
nagonima. i, nakon {to bude preuzeo svesnu samokontrolu, tako da bude u
mogu}nosti da ~ini svoju volju, on }e se postarati o tome da upotrebi svaku svoju
sposobnost na nepristrasan na~in (ba{ kao kad bi neko pregledao svoj pi{tolj i zatim
ispucao nekoliko metaka) ne o~ekuju}i uop{te da ih ponovo zatreba, ve} na osnovu
op{teg principa da, ako budu potrebne, moè osetiti samopouzdanje u pogledu njihove
primene.
Ova teorija inicijacije je od tako velike va`nosti za aspiranta da }u ovde dati primer
kako je moje neznanje jednom bilo povod gre{ci i ose}anju krivice. Moja Istinska
Volja, sada znam, bila je da budem Zver, 666, Magus, Re~ Eona, Telema; drugim
re~ima da proglasim ovaj novi Zakon ~ove~anstvu.
Moja strast za li~nom slobodom, moja nadmo}nost prema seksualnom nagonu,
odlu~nost da ovladam fizi~kim strahom i slabostima, moj cinizam prema stavovima
drugih ljudi, moj pesni~ki genije: pustio sam sve ove svoje osobine da se potpuno
ostvare. Nijedna od njih me nije odvela predaleko, nije istisnula druge niti je ugrozila
moju op{tu dobrobit. Naprotiv, svaka od njih je automatski dostigla svoje prirodne
granice, i svaka je bila neprocenjivo korisna za mene u ~injenju moje vlastite volje
kad sam je postao svestan, sposoban da organizujem njene vojske, i usmerim ih
znala~ki protiv inercije neznanja.
No, istovremeno, ja sam neke èlje u sebi potisnuo. Tako, napustio sam svoje ambicije
da postanem diplomata. Stavio sam na probu svoju strast za naukom. Savladao sam
svoje poznavanje finansijske problematike. Umrtvio sam svoj prezir prema kastama.
Maskirao sam svoju stidljivost u razmetanje hrabro{}u, i poku{ao da je ubijem
bu~nim ekscentrizmom. Ova zadnja gre{ka potekla je iz ~iste panike; sve ostalo bila
je sasvim namerna `rtva na oltaru mog Boga, Magike.
Sve te moje èlje bile su prihva}ene, kao {to mi je tada izgledalo. Postigao sam sve
svoje ambicije; da, i vi{e od toga, tako|e. Ali sada znam da nisam trebao da silim svoj
razvoj i menjam svoju sudbinu. Ako {~epamo gusku, da bi je prikovali za sto i
nakljukali nadevom, to je onda fois gras, uistinu, ali to ne moè pobolj{ati samu
gusku. Moglo bi se re}i da sam ovim `rtvama osnaìo svoj moralni karakter, i da sam
se zaista prisilio da ~inim ono {to je potrebno. Ludi slon koji je èleo da postane
magus povukao je u stranu volovsku zapregu. Moèmo to i tako posmatrati, naravno;
ali ipak, mislim da bi bilo bolje da nije bio lud.
Zato {to danas, da sam bio ambasador, ume{no isku{an u nauci, finansijski potkovan
i socijalno sre|en, bio bih u stanju da ispunim svoju volju vr{e}i pritisak na sve klase
uticajnih ljudi, i mogao bih da u~inim da ovi komentari budu ubedljivi za mislioce, i
da objavim Knjigu Zakona u svim delovima sveta. Umesto toga, ja sam izgnanik i
osumnji~en, prezren od strane nau~nika, odba~en od vlastite dru{tvene klase, i
doveden do prosja~kog {tapa. Eh, da sam opet tinejdèr! Ne mogu promeniti
mi{ljenje u vezi ovih sjajnih ledenih vrhunaca, ili planinskog venca na koji bih se
mogao popeti, sada kad nazirem, kroz napukline nastale u kovitlaju}im zavijucima
o{tre susneìce, vrh {to se uzdiè nad oblacima, nedaleko odavde, ne tako daleko. Ne
àlim nimalo, budite sigurni! Mo`da ~ak gre{im kada pomi{ljam da su o~igledno
izvrtanje prirode, i njen katastrofalan ishod, potvrda nerazumnog pona{anja. Mo`da
me neki drugi put ne bi odveo u Kairo, koji je kulminacija mog ìvota, do moje
Istinske Volje ostvarene u Aivazu i preto~ene u re~i ove Knjige. Mo`da je to
dugotrajna "strast za rezultatom", {to mi {apu}e odvratne laì da bi me obeshrabrila,
{to iznosi na videlo ove uverljive argumente da bi me optuìla. Moè biti da je moja
sada{nja krajnja nu`da jedino stanje koje je potrebno za ostvarenje mog dela. Ko moè
re}i {ta je mo}, a {ta nemo}? Ko je taj koji }e biti dovoljno hrabar da se upusti u
ko{tac sa vremenom, ili da obznani koji se sve uzroci sjedinjuju da bi proizveli efekat
koji ne zna nijedan ~ovek?
Nije li Lao Ce bio primoran da napusti svoj grad? Nije li Buda oti{ao u pro{nju
obu~en u dronjke? Nije li Muhamed pobegao u izgnanstvo da bi spasao goli ìvot?
Nije li Bahus bio predmet skandala i poruge naroda? Slu~aj Dòzefa Smita: da li je
bilo manje u~enog ~oveka? Pa opet, svi oni su do{li do toga da ~ine svoju volju, i
svaki je izrekao svoju re~, tako da sva zemlja jo{ uvek njima odjekuje! i svako od njih
je mogao da ostvari to pomo}u tog samog doga|aja koji se ~ini tako okrutnim. Smem
li ja, koji sam odjednom naoruàn svim tim oru`jima, da se poàlim da moram u}i u
borbu neopremljen?
74. Nije potrebno stalno uskakati i iskakati iz transa. Treba ~initi akcije koje su
stalno-rastu}e duìne trajanja i snage ritma. Otuda, ìvotni periodi, gde se vreme meri,
postaju postepeno sve duì i ìvopisniji, dok periodi smrti, iako vrlo kratki, mogu biti
neizmerno intenzivni.
îtavo pitanje vremena ve} je bilo temeljito istraèno.+ Sada{nje napomene odnose se
isklju~ivo na uslove "normalne" svesti, u koju se mi bacamo u ponovljenim
intervalima. Ovde izloèna doktrina treba da bude prou~avana u svetlu prethodnih

napomena; stihovi, od 61. do 74.-tog obrazuju skladan odeljak: obratite pa`nju na re~i
"smrt", u stihovima 63 i 66, i "umri" u stihu 68. O~igledno je da postoji namera da se
poistovete ljubavni i ìvotni vrhunac. Stoga nije neprirodno da se pitamo: Moè li
"smrt" imati neko dublje zna~enje nego {to izgleda? [korpion, zodija~ki znak smrti,
uistinu je seksualni simbol, reproduktivna funkcija prirode. On je zemljotranscendiraju}i orao, samoobnavljaju}a zmija, i samo`rtvuju}i {korpion. U alhemiji
on ozna~ava princip truljenja (putrefakcije), "crni zmaj", i stanje vidljivog raspadanja
u kojem se nalazi predstavlja samo preludijum ka duginom prole}nom sjaju ~oveka u
kitnjastoj ode}i vesele lude. Nimfa prole}a, Siringa, drhtava {uplja trska {to traì
samo malo da{ka vetra da bi svet ispunila svojom muzikom, privla~i Pana, Jare}eg
Boga ekstati~ne strasti, ~ijim delom se blistavilo leta uvek iznova ra|a.
Jasno je da se "duìna tvoje ùdnje" menja sa brojem mogu}nosti koje treba da budu
zadovoljene. Drugim re~ima, {to je sloèniji Khu zvezde, to je ve}i ~ovek, i
profinjeniji njegov ose}aj za slabosti celokupnog opsega njegovog dela, kao i potrebe
da ga u potpunosti ostvari.
75.
76.
STARI KOMENTAR
75.-76.Kona~na objava.
NOVI KOMENTAR
75.-76. 76. stih je po svemu sude}i kabalisti~ki test (ispravno sa~injen) za svaku
osobu koja tvrdi da je magi~ki naslednik Zveri. Budite svi vi uvereni da }e re{enje,
kada bude bilo na|eno, biti nedvosmisleno. Re{enje }e karakterisati najuzvi{enija
jednostavnost, i posedova}e trenutnu potvrdu.
(Gornji odeljak je napisan pre komunikacije ârlsa Stenfilda Dònsa koja se odnosila
na "brojeve i slova", koji ~ine klju~ za odgonetanje tajne ove Knjige. Vidi Dodatak
ovom komentaru. Radije bih da ostavim moju primedbu netaknutom da bih istakao
svoje stanovi{te u momentu pisanja).
Prorok, odn. "glasnogovornik", je onaj koji nikad ne}e saznati ovu misteriju. Ali to
nju ne spre~ava da leì skrivena unutar mo}i razumevanja Zveri, koji je ~uva u
tajnosti da bi mogao da potvrdi svakog onog ko bude polagao pravo na sinovstvo.
(Uporedi napomenu u zagradama datu uz novi komentar na 75. stih). Zadnji deo ovog
stiha ne predstavlja nikakvu te{ko}u.
1920. g., Sunce u Strelcu: u Dodatku se mogu na}i kabalisti~ki dokazi na koje se
upu}uje u pretposlednjem pasusu, a koji potvr|uju pravo ^. S. D`., ~oveka ~ija okultna
imena, brojevi, ~inovi i titule su bile slede}e:
PARZIFAL, Vitez Svetog Duha, itd., X
AÂD, ili O.i.V.V.i.O. (Omnia in Uno, Unus in Omnibus)
Fra. A\A\, 8 = 3
O.T.O., 418, 777, VIO (Unus in Omnibus)
ARCHTAEON, koji je moj sin sa Dìn Foster Soror Hilarion.
Vidi Dodatak za tehni~ko obja{njenje ovog stiha. Me|utim, mogao bih ovde ukratko
izloìti da "Ti ne zna{" predstavlja jednu od karakteristi~nih {ifrovanih nejasno}a ove
Knjige. "Ti zna{" - vidi Poglavlje i, stih 26; "ne" je Nuit. Re~ "ikada", tako|e, moè
biti predmet ovog "zna{", i to pre nego samo obi~an prilog.
Zapazite da stoji "to be me", a ne "to be i" (da bude{ ja, prim. prev.) - jasno obra}anje
Nuiti, "ne", MH. Uporedi sa komentarom na 13. stih. Neko moè da postoji jedino ako
je i sam Nuit, kao {to je obja{njeno u raspravljanju o op{toj magi~koj teoriji.
Imajte na umu da sam ja ovde definitivno obavezan da svoj Zakon proglasim
~ove~anstvu, "da traìm", umesto da se povla~im iz sveta kao {to to mistici obi~no
~ine. Onda sam uveren da je ovaj rad pravi deo moje volje.
Obratite pa`nju: ovo "jedan" ("~ovek") ne sme biti pome{ano sa "detetom" koje se
pominje posvuda u ovoj Knjizi. Sasvim je mogu}e da O.i.V.V.i.O. (koji je uzeo stepen
8 = 3 ~inom volje bez prolaska kroz niè stepenove na regularan na~in) nije uspeo da
postigne potpunu anihilaciju prelaskom Bezdana; tako su kapi krvi koje su trebale biti
izlivene u pehar Babalon "othranile {korpione, zmije otrovnice i Ma~ku Pakla". U
tom slu~aju on se mogao razviti u Crnog Brata, da bi kao takav bio raskinut na
komade i sveden na svoje proste elemente, protivno njegovoj volji.
77.
78.
STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR
77.-78. Ponos je kvalitet Sunca, Tifareta; Mo} kvalitet Marsa, Geburaha. Lav, moj
uzlaze}i znak, kombinuje u sebi ove ideje, kao i Ra-Hoor-Khuit. Hri{}anske ideje
poniznosti i popustljivosti kao "vrlina" pristaju robovima, kukavicama i invalidima.
Vrsta bezrepih majmuna {to svoju ulogu vide u rotkvici nabodenoj na vilju{ku, u
univerzumu dìnova koji vape za hors d'oeuvres primorani su da traè uto~i{te u
bekstvu od stvarnosti u Frojdovskim ma{tarijama "Boga". Oni se prestra{e u dodiru
sa istinom, i cvoko}u ako vide svoju prirodnu nagost.
Oni stoga izmi{ljaju kult straha i stida, i prave od njih drskost i huljenje da bi imali
hrabrost i samopo{tovanje. Oni se ukopavaju u mutljag "po{tovanja i bogobojaznosti"
prave}i sebi ku}e od svojih vlastitih izlu~evina, poput crva {to oni i jesu. Na svaki
znak opasnosti oni se pretvaraju da su mrtvi, poput drugih odvratnih gamadi; oni
poku{avaju da ostanu neprime}eni poprimaju}i boju i oblik okoline, koriste}i
"za{titnu mimikriju" kao i neki drugi beski~menjaci.
Oni izlu~uju smrad ili mastilo, poput tvora ili sipe, nazivaju}i prvo moralno{}u a
drugo pristojno{}u. Oni su spoj prevrtljivosti i licemerja, poput puà gola}a.
Ozna~avaju}i ukupnost svojih mana savr{enstvom, oni Boga defini{u kao feces, da bi
mogli da uga|aju sebi epitetom boànski. Celokupan manevar se moè opisati kao
religija.
78. Postoje izvesna okultna ~uda skrivena u prvom delu ovog teksta. (Vidi Liber
CCCLXX.)
Re{enje poslednje re~enice moè biti povezano sa brojem stiha, koji je broj Mezle, tj.
Uticaja od Najvi{eg, kao i sa brojem Knjige Tota, odn. Tarota.
Mogli bismo uzeti umesto "tvoje ime" "Sunce", zbog kabalisti~kih razloga datih u
Dodatku; ovaj stih ne mora da zna~i osnivanje novog kulta u kome }u sam biti
polubog (Boè pomozi!). No, ljudi }e oboàvati grupu ideja koje su povezane sa
Suncem, kao i magi~ku formulu broja 418, obja{njenu ve} vi{e puta u tekstu.
79.
STARI KOMENTAR
Neka tako bude!
NOVI KOMENTAR
Neka tako bude!
III. DEO
STARI KOMENTAR
Abrahadabra - nagrada Ra-Hoor-Khuita. Videli smo ve} da je Abrahadabra glif
spajanja 5 i 6, ruè i krsta. Isto tako je i Veliko Delo uravnoteàvanje 5 i 6,
predstavljeno ovim Bogom; on je petostruk kao ratni~ki Horus, a {estostruk kao
solarni Ra. Khuit je ime Khema, koji je ovnovsko-falusni dvoperni bog Amoun; Bog
u celosti predstavlja drugu trijadu u kabalisti~kom simbolizmu ("koju svi narodi
nazivaju prvom").
On je crveni silazni trougao - tako je on sam vidljiv, a Nuit i Hadit su daleko izvan
toga.
Zapazite da Ra-Hoor
= 418.
NOVI KOMENTAR
Najpre obratite pa`nju na re~ "nagrada", koja mora biti upore|ena sa re~ima
"skrivenost" i "manifestacija" u prethodnim poglavljima. "Reward" (nagraditi) zna~i
"ponovo odbraniti"; ova re~ Abrahadabra stoga mora biti shva}ena kao straàrnica
pred bo`jom tvr|avom.
Zbog ~ega se Njegovo ime speluje Khut? Videli smo da st predstavlja uobi~ajen
po~asni naziv za Boga. Ra je, kao {to je pokazano u starom komentaru, Sunce, Hoor,
ratni~ki Mars; ko je onda Khu? On je magi~ki ego zvezde. Bez slova Jod ili Jota, kao
Khu-t, imamo ljudsku koncepciju; umetanje tog slova ozna~ava transmutaciju u
Boga. Otuda, kada Ra Hoor Khut biva nagra|en odn. ponovo odbranjen magi~kom
re~i Eona, on postaje Bog. Tako u slede}em stihu stoji: Ja "oìvi (oìvljavam) basmu
Ra-Hoor-Khuita".
Tekst moè da se pro~ita i ovako. Abrahadabra je magi`ka formula Eona, pomo}u
koje se moè ostvariti Veliko Delo. Ta formula je stoga "nagrada" data od boga,
blagodet koju On dodeljuje u ~asu njegovog dolaska na presto Eona, ba{ kao {to je
Oziris, kada je do{ao na presto u zadnjem Eonu dao INRI-IAO-LVX formulu
postignu}a putem raspe}a. (Vidi Knjigu 4, III. deo, i Ekvinoks, tom i, br. 3, str. 208233.)
Moram ovde izjaviti, da se susre}em sa najve}im te{ko}ama stalno poku{avaju}i da
shvatim ovo poglavlje. Moglo bi se, u grubim crtama, re}i da sam po zavr{etku
petogodi{njeg perioda ti{ine (1904.-1909. g.) razumeo prvo poglavlje, dok sam nakon
drugih pet godina (1914.-1918. g.) razumeo drugo poglavlje.
2.
STARI KOMENTAR
Napomenuto kao rezultat sumnje koja je iskrsla u umu proroka u vezi sa neobi~nim
spelovanjem. No, "i" predstavlja razliku u kabalisti~kom tuma~enju imena.
NOVI KOMENTAR
"Podela {to si bliè ku}i"; fraza koja najvi{e odoleva tuma~enju! Tako neobi~an spoj
sigurno da nagove{tava dublje zna~enje. "Ku}i" mora zna~iti "prema ku}i"
govornika. On, dalje, kaè da postoji "podela", koja, po mom uverenju, spre~ava
~oveka da bude bog. To je prirodno i ortodoksno zna~enje, i slaè se dobro sa "postoji
re~ nepoznata" (u 1. stihu). Ta re~ je Abrahadabra, koja je bila nepoznata, jer je bila
skrivena zbog iskrivljenog izgovora "abrakadabra".
"Bajanje je mrtvo"; ovo kao da je eho iskaza datog u II. poglavlju, 5. stihu: "Rituali
starog doba su crni". (Re~ "mrtvo" je nesumnjivo ~udna; smisao je ovaj: "ne vi{e u
stanju da ispuni svoju funkciju"). "Bajanje" otuda zna~i "bacanje ~arolija".
Karakteristi~no je za Ra-Hoor-Khuita da On ne zahteva re~i ve} dela. (Uporedite
Pariske radove.) Tako onda prirodno dolazimo do 3. stiha. "Sve je ni{ta" je poni{tenje
svog prethodnog zakona koje stupa po dolasku monarha. On pro{lost bri{e kao sun|
erom.
Ova fraza tako|e predstavlja neuobi~ajeno naki}en {ifrovani tekst odn. hijeroglif koji
u sebi sadrì veliki klju~ za ovu Knjigu. Sve (Al) je ni{ta (La). Al je La: {to }e re}i,
faze univerzuma X i 0 su identi~ne.
"Budi oprezan!" to kao da je re~eno vojniku. "Pazi." "Izdrì!" tj. "Istraj!" Slu{aj
objavu! "Oìvi basmu Ra-Hoor-Khuita!" Drugim re~ima, "Evo, ja, novi Bog, izri~em
svoju re~."
3.
STARI KOMENTAR
- kraj. îtava ova knjiga po svemu sude}i treba da bude doslovno tuma~ena. Tako je
bila shva}ena od strane pisara svojevremeno. Ipak, misti~no zna~enje je lako na}i Exempli gratia; v.v. 4-9.
NOVI KOMENTAR
Komentar jedva da je potreban. Veliki rat je ~ista ilustracija ovog teksta. Jedini narodi
koji su stradali bili su oni ~ija religija je ozirijanska, ili, kako je oni sami nazivaju,
hri{}anska. Izuzetak je Turska, koja je glupo odbacila principe islama da bi zauzvrat
formirala bezbo`ni~ki savez sa \aurom. Abdul Hamid ne bi nikada od sebe napravio
takvog magarca kao {to su u~inili pripadnici izopa~ene sekte "Sloboda i Progres";
neka {akali oskrnave grobnice njihovih pse}ih o~eva!
(Bog Osvete u gr~koj mitologiji je Alister. Usled nekog razloga koji nisam bio u
stanju da prona|em, ovaj Bog je postao Alastor, pustinjski demon rabina, docnije "Duh
samo}e" kod [elija. Atribucija je sasvim adekvatna, jer je koren o~igledno A lOMAI,
"ja lutam". Ideja "kretanja" zvu~i stra{no za jednog burùja, pa tako je lutalica
"proklet". No, me judice, ustaliti se u ìvotu zna~i odbaciti herojski stav; to je mirenje
sa stagnacijom uma. Ja ne èlim da ìvim lagodno, ili ~ak da produìm svoj ìvotni
vek; vi{e volim da se neprestano kre}em iz galaksije u galaksiju, iz jedne u drugu
inkarnaciju. Takva je moja unutra{nja individualna volja. Sada izgleda kao da je ovaj
"Bog rata i Osvete" prosto neko ko }e naterati ljude da ~ine svoje istinske volje
kre}u}i se kao {to se i bogovi kre}u, umesto {to poku{avaju da zaustave nezadrìvi
tok prirode.)
P.S. El Uid, Alìr, 1924. g.: Za vreme vladavine Omana, Siriju je terorisao veliki
vojskovo|a i administrator Melek-al-A{tar. Mogu}e da su jevrejske majke pla{ile
svoje uplakane bebe prete}i im ovim "pustinjskim demonom", a rabini su Baba-Rogu
uvrstili u svoju hijerarhiju zla.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
STARI KOMENTAR
4. Ostrvo - jedna od ~akri ili nervnih centara u ki~menoj mo`dini.
5. Utvrdite ga! Koncentri{ite um na njega.
6. Ne dozvolite da nijedan spoljni utisak ne do|e do njega.
7. Ja }u opisati jedan novi na~in meditacije kojim
8. }ete lako savladati nadolaze}e misli.
9. Ovaj metod se moè misti~no opisati (npr. Liber HHH, 3. deo). No, tok istorijskih
doga|aja }e odrediti pravo zna~enje ovog odeljka.
NOVI KOMENTAR
4-9. Ovo je prakti~no uputstvo; i ba{ kao i "vojna tajna", ona se ne sme na bilo koji
na~in i bilo kome objaviti. Mogu re}i samo to da su planovi zavr{eni, i da }e prvi
narod koji bude prihvatio zakon Teleme po mom savetu postati jedini gospodar sveta.
6. Ova fraza neobi~no podse}a na "minjerku", za one koji su videli jednu takvu u
akciji.
7. Ovo li~i na tenk, a izabrano ostrvo je Engleska. Ali ovo je verovatno nejasni
nagove{taj pravog Velikog Rata, u kome }e Horus odneti kona~nu pobedu.
9. "Vrebaj! Povuci se! Na njih!" opisuje tri dela odre|enog magi~kog pokreta koji je
izraz formule {to se pokazala vrlo delotvorno u prakti~nom radu.
(Doga|aji koji po~inju da se de{avaju sada, 1921. g., za vreme poloàja Sunca u Vagi,
dok pi{em ove re~i, i koji }e zavr{iti ko zna kada, da}e jasan komentar na ovaj
odeljak. Postoji alternativa, ako uzmemo po~etak 1914. g., kada se Sunce nalazilo u
Vagi, koja uklju~uje duì period.)
10.
STARI KOMENTAR
Stela Otkrovenja - vidi ilustraciju (na naslovnoj strani Zakona je za sve).
Taj hram - on je bio ure|en u obliku oktagona; duìne dvostruko ve}e nego {irine; sa
ulazima na sve ~etiri strane hrama; sa ogromnim ogledalima koja su pokrivala {est od
osam zidova (nije bilo ogledala na istoku ili na zapadu ili na zapadnim polovinama
ju`nih i severnih strana).
Postojao je oltar i dva obeliska u hramu; lampa nad oltarom i sav drugi name{taj.
Kibla - bilo koja ta~ka prema kojoj se neko okre}e u molitvi, kao {to je Meka Kibla
muhamedanaca.
11.
STARI KOMENTAR
"Povla~enje". Bio sam uveren da je ovo zna~ilo kombinovanje povla~enja i izrade, to
jest pripreme kopije Stele, {to je bilo i ura|eno.
Naravno, original je u "zatvorenom staklu".
NOVI KOMENTAR
Pobedni~ki grad je naravno Kairo (Al-Kahira, pobedni~ki), a lo{e ure|ena ku}a u
Bulaku.
Ra-Hor-Khu; Za{to je ovo ime napisano bez zavr{etka? Mo`da da bi ozna~avalo
su{tinu sile.
Ritual oboàvanja Ra-Hor-Khuita je kao {to bi se moglo o~ekivati odraz Njegove
prirode. Sumnjam da bi ovaj ritual ikad mogao izgledati kao simboli~ka proslava; on
pre li~i na ekspedicije poslate me|u primitivna plemena, to jest hri{}ane i druge
divljake (posebno parazite ljudske - Jevreje). Treba tako|e razumeti da "èna" treba da
naoruà u Njegovu ~ast. Ova èna bi mogla biti Skerletna @ena, ili mo`da èna
uop{te. Setimo se da je u Skerletnoj @eni "data sva mo}"; ja o~ekujem novu
Semiramidu.
12.
13.
14.
15.
STARI KOMENTAR
12-15. Ovo, svojevremeno lo{e shva}eno, sada je isuvi{e uàsno jasno. 15. stih, o~ito
nezamisliv zaklju~ak, potvr|en je.
NOVI KOMENTAR
12-15. Ovo, shva}eno u vezi sa 43. stihom, bilo je ostvareno 1. Maja 1906. god.
Tragedija je bila tako|e deo moje inicijacije, kao {to je opisano u Hramu kralja
Solomona. Ipak, jo{ uvek ose}am takvu gor~inu da ne mogu da pi{em o tome.
16.
STARI KOMENTAR
Hrabrost i jednostavnost u mi{ljenju neophodni su za prou~avanje ove knjige. Avaj!
Mi tako malo znamo o ovom zna~enju.
NOVI KOMENTAR
Bog se mudro uzdràva da se otkrije do kraja, tako da doga|aj kada se pojavi moè
potvrditi Njegovu re~. Ovo progresivno razja{njavanje te re~i omogu}ilo je da se ona
o~uva ìvom, {to nijedna dosada{nja objava nije mogla u~initi. Svaki put kada bih
bio otupio prema Knjizi Zakona ne{to bi se desilo da je ponovo razbudi u mom srcu.
"Ne znate smisao svega ovoga"; jo{ jedna {ifra za LA-AL.
17.
STARI KOMENTAR
Beskrajno jedinstvo je na{e uto~i{te, jer ako je na{a svest u tom jedinstvu, ne}emo se
uop{te brinuti za konflikte izme|u njenih sastavnih komponenti. Na{a svetlost je
najunutarnjija ta~ka prosvetljene svesti.
Veliki crveni trougao je poput {tita, a njegovi zraci su dalekometne strele!
NOVI KOMENTAR
Zadnji odlomak je posebna potvrda stava koji sam zauzeo o na{oj hijererhiji: uporedi
{ta je o tom predmetu bilo re~eno u prethodnim poglavljima.
18.
STARI KOMENTAR
Kraj humanisti~kom sentimentalizmu koji uni{tava ljudsku rasu smi{ljenom za{titom
nesposobnih.
NOVI KOMENTAR
Kakav je ~isti rezultat na{ih ljubaznih "hri{}anskih" fraza? U dobra stara vremena
postojala je neka vrsta prirodne selekcije; inteligencija i izdr`ljivost bili su nu`ni za
opstanak. Rasa kao takva je time pobolj{ana. Ali, mi smo mislili da znamo, ah,
utoliko bolje, a imali smo Hristov zakon i druge baljezgarije. i tako su se nesposobni
gomilali i ugroàvali sposobne, sve dok sama zemlja nije osetila ga|enje prema tom
haosu. Ne samo {to smo dobili rat koji je pobio nekih osam miliona ljudi, u cvetu
mladosti, pokupljenih tako u roku od ~etiri godine, ve} i epidemiju koja je ubila {est
miliona ljudi za {est meseci trajanja.
Da li mi ho}emo da ponovimo to ludilo? Zar nije bolje da ~ove~anstvo odgajimo u
pravcu ve}eg kvaliteta, ubijaju}i zaraène primerke, kao {to ~inimo i sa svom ostalom
stokom? i istrebljivanjem gamadi koja ju je inficirala, posebno Jevreja i protestantskh
hri{}ana? Katoli~ki hri{}ani su zaista pagani u srcu; obi~no ima dobrih svojstava u
njima, naro~ito u latinskim zemljama. Treba ih samo pou~iti pravom zna~enju
njihove vere da bi onda odbacili svoje la`ne velove.
(1925 g.: Nakon nekoliko godina provedenih u katoli~kim zemljama èlim da
modifikujem gornje stanovi{te. Katolici su mrtvi za duhovnost kao i za zdrav razum,
isto toliko koliko i protestanti. Jevreji su, pak, van Amerike, gde je prethodni odeljak
pisan, daleko od toga da su beznade`ni.)
19.
STARI KOMENTAR
718 je gpomonh, apstraktna imenica ekvivalentna sa Perdurabo. (Sunce u 3 Raka, An
VII.)
NOVI KOMENTAR
îni se da referenca upu}uje na drevna proro~anstva "Daniela" i "Jovana". Prva
kabalisti~ka aluzija je jo{ uvek neotkrivena (1925.).
1921.: Mislim da je ovde dobro da dodam prikaz pravog zna~enja ovog stiha, iako on
vi{e pripada Dodatku. No, okolnosti su tako upe~atljive da je umnogome vredno
truda da se ~italac laik upozna sa prirodom rezonovanja koje dokazuje vanzemaljski
karakter autora ove Knjige.
Ovo {to sledi je zapis koji je kao takav izvorno zabeleèn 8. Juna 1921. g. e.v., bez
ikakvih uvodnih napomena, u mom magi~kom dnevniku u manastiru Teleme u
êfaloediumu od Trinakrije.
Ovi stihovi su veoma ve{to izre~eni. Kako da razumem ovu aluziju na Stelu; kako da
"dobro izra~unam njeno ime" ako ga ne znam? Poku{ao sam da izra~unam vrednost
"Grozote Pusto{i", ali to je re~ kojom }e oni "tu stelu zvati", ne njeno pravo ime.
Izgledalo mi je da to ime, kada ga na|em, treba da dodam broju 718, ili da ga
izjedna~im sa nekom drugom re~i ili frazom s kojom sam u~inio isto. Jo{ vi{e, to ime
kada ga budem na{ao mora nekako da izrazi "pad razloga".
Mnogo godina ova dva stiha, uprkos pomnom istraìvanju, nisu mi dala nikakvo
zna~enje. Na kraju sam poku{ao sa apstraktnom imenicom = 718; ona je zna~ila
"istrajnost", {to je bio moj prvi magi~ki moto. Naravno da je Stela bila istrajala jo{ od
26. dinastije, ali to te{ko da je opravdavalo njen naziv "Istrajnost"; osim toga, nije
bilo ni~eg u vezi "pada razloga".
Sada, 1921., dok sam pretresao Zakon u cilju da bih izvr{io korekcije u nekim
detaljima ili oma{kama u propisanim ritualima, na{ao sam ove stihove me|u ostalim
uputama. Oni su me fascinirali; po{to sam zavr{io rad u rukopisu, vratio sam im se i
radio vi{e sati uz pomo} leksikona, po~inju}i sa re~ju APXH, svrha, 709, da bih
na{ao neki izraz sa vredno{}u 718, koji bi pobio svrhu. Na{ao sam AZA, 9, re~ u
zna~enju "suvo}a", ali naro~ito prljav{tina ili plesan na neupotrebljavanom predmetu.
APXH AZA je, stoga, ta~an izraz doktrine koja je izloèna u na{em Zakonu u vezi sa
"razlogom".
U redu, ali ovo ni u kom slu~aju ne predstavlja ime Stele.
Nastavio sam sa radom, i prona{ao sam XOIZA, 718, {to sam mogao zgrabiti kao
slamku spasa da sam potonuo po tre}i put; ali plivao sam dovoljno sna`no. Na{ao sam
XAIPE A\A\, "Pozdrav A.A.". Tako sam ljupko odao pozdrav na{em Svetom Redu,
no nastavio sam sa svojim istraìvanjem. Nema takve re~i kao {to je AXPICTA, "ono
{to nije poput Hrista"; jedino slepo bogomoljstvo bi moglo biti zadovoljno tako
nesavr{enim izumom.
Zatim je do{la re~ XAPAH, 713, urezani lik. To je bilo pravo ime za Stelu; da sam
pridodao AD, 5, moglo bi se pro~itati kao "Znak Zveri". Ali nisam osetio u sebi taj
drhtaj ekstaze {to se otvara u srcu, niti tu zoru iznena|enja {to pali um, kao kada se
javlja ~ista jednostavnost istine. Postoji odre|eni psiholo{ki fenomen koji prati svako
va`no otkri}e. Za jednog, to je poput prve ljubavi, na prvi pogled; za drugog, poput
prepoznavanja prirodnog zakona. Ona u ~oveku raspaljuje ljubav prema univerzumu,

i obja{njava sve njegove zagonetke u trenu; istovremeno nudi unutarnje ube|enje koje
ni~im ne moè biti uzdrmano, ìvu sigurnost sasvim van njegovog stabilnog mira, u
svim novo ste~enim ~injenicama.
Voleo sam ovo; znao sam da moram da tragam dalje. Istina koju je Aivaz izrekao
skrivena je tako izvanrednom ve{tinom da je uvek lako mogu}e iz teksta iscediti vi{e
ili manje uverljivo zna~enje. âk sva takva nau~ni~ka i o{troumna petljanja otkrivaju
svoju sopstvenu nemo}; pravi klju~ otvara sef u momentu, tako lako i glatko da je
sme{no pomisliti kako je bravu majstor zlatar napravio da odgovara samo jednom
klju~u i nijednom drugom.
îtalac }e primetiti da su sve zaista vredne korespondencije u ovoj Knjizi tako
jednostavne da bi ih ~ak i dete moglo razumeti. Tako|e i moja vlastita {kripava i
tandrkava u~enja~ka kopanja, od kojih nijedno nije stvarno prosvetljuju}e ili
uverljivo. Pravo re{enje, {tavi{e, gotovo uvek je potvr|eno drugim delovima teksta, ili
pak doga|ajima koji su usledili nakon pisanja Knjige.
Nastavio sam da radim: zapitao sam se po hiljaditi put {ta je to {to je Stela mogla
tvrditi sa nedvosmislenom ta~no{}u, kada je rekla "njeno ime". Na`vrljao sam re~
STHLH, i izra~unao njenu vrednost. Rezultat je bio 546, ako se St broji kao 500; ili
52, ako je 6, {to je ~esta upotreba, kao u STAUROV, ~iji broj je tako 777.
Sasvim dokono, svojim ve} zamorenim perom oduzeo sam 52 od 718. Sko~io sam
kao oparen, poput maga koji je, dugo i uzaludno zazivaju}i Satanu, na svetlosti
istro{ene lampe vere, u izlizanoj odori nade, te{ko se naslanjaju}i na {tap ljubavi,
`mirkaju}i i mrmljaju}i nerazgovetne re~i, odjednom spazio Njega!
Zavr{io sam sabiranje, sada brzinom pantera. Isuvi{e dobro da bi bilo istinito! Sabrao
sam cifre; da, 718, bez pogovora. Proverio sam vrednost Stele; 52, bez gre{ke. Tada
sam se samo prepustio oluji uìvanja i zadivljenosti koja se sru~ila iz ruke Onog koji
sedi na prestolu u bezdanu mog bi}a; i napisah u moj magi~ki dnevnik trijumf radi
kojeg sam se borio uporno vi{e od sedamnaest godina.
718
STHLH 666
Pogodnije ime nije moglo biti prona|eno, bio sam uveren... A onda je do{ao blesak
munje da potkrepi to uverenje, da odagna i zadnji oblak sumnje; stvarno ime te Stele,
njeno pravo ime, jedino ime koje je ikada imala pre nego {to je bila prozvana "Stela
Otkrovenja" u Knjizi Zakona. "Njeno ime" u katalogu muzeja u Bulaku bilo je upravo
to: "Stela 666".
Ovo otkri}e sam opisao iscrpno zato {to èlim da istaknem njegov zna~aj. Ve}ina
broja i slova koja se otvoreno pominju u Knjizi Zakona, a koja skrivaju u sebi tajne
stvari, ve} u to vreme su imala posebno zna~enje za mene. Izvesna nesvesna
kooperacija uma mogla bi se navesti kao odre|uju}i faktor u izboru tih brojeva,
njihovih narednih me|usobnih veza, i tome sli~no, obja{njenih komentatorovom
pronicljivo{}u, kao i potvrdom nezavisnih ~injenica njihovom koincidencijom.
Isto tako, skriveni brojevi kao {to su 3,141593, 395, 31, 93, mogu se pripisati
komentatorima, ali odre}i svrsi teksta; ako nikom drugom, onda klasi fariseja koji se
napreù da dohvate leptira du{e, u nameri da progutaju svakog nilskog konja ako ga
prethodno dovoljno dobro natope zaraènom baru{tinom materijalizma.
Ali broj 718 je izloèn jasno; njegova priroda je opisana dovoljno i nedvosmisleno; a
opet, ona nikome u celom svetu nije ni{ta zna~ila, ni tada a ni sedamnaest godina
kasnije.
A sada, njegovo zna~enje dolazi ba{ u pravi ~as, tako prirodno, tako
samoopravdavaju}e, tako o~igledno kao jedinstvena vrednost nepoznate "X"
jedna~ine, da je prosto nemogu}e izmotavati se.
Zakon verovatno}e isklju~uje sve teorije osim jedne. Jednostavna istina je ono {to
sam oduvek traìo.
Postoji jedno bi}e, nazvano Aivaz, bestelesna inteligencija, koje je napisalo ovu
Knjigu Zakona, koriste}i se mojim u{ima i rukom. Njegov um je po svom znanju i
mo}i sasvim sigurno nadmo}niji od mog vlastitog, jer on je od tada bio moj gospodar
i u~itelj.
Ali posebno, dokaz o postojanju bestelesne inteligencije, ~ak i najnièg reda, pre toga
nikada nije bio ostvaren. Nedostatak tog dokaza bio je mana svih svih religija
pro{losti; ~ovek nije mogao biti siguran u postojanje "Boga", jer iako je znao za
mnogo sila nezavisnih od ljudskih mi{i}a, nije poznavao nikakvu svest koja bi
postojala nezavisno od nerava.
20.
STARI KOMENTAR
Kao odgovor na nekakvo prorokovo mentalno stvoreno "za{to", Bog daje ovaj
podrugljiv odgovor. [tavi{e, u njemu je mo`da sadràn neki klju~ koji }e mi jednog
dana omogu}iti da otklju~am tajnu 19. stiha, sada, 1909. g. jo{ uvek nejasnu. Dok
ovo pi{em, 1911. g., ta tajna mi je jasna.
NOVI KOMENTAR
Ovde je prisutna percepcija fundamentalnog zakona, koji suprotstavlja mi{ljenje i
akciju. Mi delujemo kada delujemo ispravno, pod uticajem u~ene mudrosti nasle|ene
vekovnom tradicijom. Na{i preci su preìveli jer su bili u stanju da se prilagode svom
okruènju; njihovi neprijatelji nisu uspevali da opstanu, i na taj na~in su "dobre"
osobine preno{ene dalje, a "lo{e" ostajale sterilne. Tako rasni um u podsvesti govori
~oveku da mora imati sina po svaku cenu. Rim je nastao nakon silovanja jedne
Sabinjanke. Da li bi ~ovek razuma bio u stanju da opravda to silovanje? Da li je to
bilo "pravda", ili "milost", "moral" ili "Hri{}anstvo"?
Mnogo toga o etici ovog problema napisano je u II. poglavlju ove Knjige. Tomas
Henri Haksli u svom eseju "Etika i evolucija" istakao je antitezu izme|u ove dve ideje,
zaklju~iv{i da je, dugoro~no gledano, evolucija predodre|ena da prevlada nad etikom.
No, on je o~ito bio nesposoban da uvidi, odn. nespreman da prizna, da je njegova
rasprava potvrdila la`nost etike (shva}ene u viktorijanskom smislu). Etika Liber
Legisa jeste etika same evolucije. Samo budale se me{aju u prirodan tok. îni po
svojoj volji i to treba da bude sav Zakon, biolo{ki kao i na svaki drugi na~in.
Uzmimo jedan primer. Ja sam antivakcionista na na~in koji bi svaki drugi
antivakcionista odbacio. Priznajem da vakcinacija {titi od malih boginja, ali ja bih
voleo da svako dobije male boginje. Oni slabiji me|u nama }e umreti; ja~i }e mo`da
zaraditi lice puno oìljaka; ali rasa }e tokom narednih nekoliko generacija postati
imuna na tu bolest.
Na donekle sli~nim osnovama, ja bih se, zajedno sa Semjuelom Batlerom zalagao za
uni{tenje svih ma{ina. (Uvaàvam prakti~ne te{ko}e definisanja granica u kojima se
kre}u zakonite ma{ine. Predmet rasprave je ovaj: kako moèmo razviti sposobnost
~oveka? [tamparska presa je zadivljuju}e lepa u rukama Aldusa, ârlsa T. Dèkobija,

ili ~ak Vilijema Morisa. Ali jeftino mehani~ko {tampanje okuènog sme}a na
crvljivoj ka{i, izlizanim karakterima i u lo{em mastilu uni{tilo je vid, zatrovalo
mozak, i izneverilo nadanja masa). Ma{ine su smicalice za izbegavanje napornog
rada, a naporan rad je spas rase. U Vremeplovu H. D`. Vels daje izvrsnu sliku
podvojenih ljudi, gde je jedna grana poùtela i prazna, a druga surova i nesvesna.
Ma{ine su skoro gotovo potpuno dovr{ile uni{tenje li~nog zanatstva. ôvek nije vi{e
radnik, ve} dodatak ma~ini. Proizvod je standardizovan; rezultat, mediokritet. Niko
ne moè dobiti ono {to ho}e; on mora da se zadovolji sa onim {to lopovluk stavlja na
trì{te. Umesto da svaki mu{karac i svaka èna budu zvezde, imamo bezobli~no
bujanje bagre.
21.
STARI KOMENTAR
To je ostvareno na zapanjuju}i na~in.
NOVI KOMENTAR
Izgleda da se stihovi od 21.-30 odnose na obrede javnog oboàvanja Ra-Hoor-Khuita.
Re~ "set" je neobi~na - ne upu}uje li ovo na Boga Seta?
U odnosu na stari komentar, mogu re}i da sam uistinu na{ao sliku koja se kao takva
spominje u tekstu. Ali izgleda da u tome nema nekog posebnog zna~enja. Uprkos
tome, voleo bih da vidim neko dublje zna~enje u ovom odeljku. Na drugim mestima
je bilo upu}ivanja na re~i "ne", "jedan", "Ti zna{". Re~ "lako", povrh toga, navodi na
neku misteriju; ona je u istom nesumnjivo shvatljivom smislu upotrebljena i u 40.
stihu.
22.
STARI KOMENTAR
Prva faza je ostvarena; ali nije bilo rezultata dovoljno upe~atljivog da bi bio
zabeleèn. Ogled "X" je privatan.
NOVI KOMENTAR
Ne treba da postoje nikakvi ustaljeni hramovi posve}eni Nuit i Haditu, jer Oni su
neizmerni i apsolutni. Stoga je na{a religija za narod kult Sunca, koje predstavlja na{u
posebnu zvezdu Tela Nuit, od kojeg, shva}eno u najstroèm nau~nom smislu, poti~e
ova zemlja, Njegova smrznuta iskra, i sva na{a svetlost i na{ ìvot. Njegov namesnik i
predstavnik u ìvotinjskom carstvu je Njegov srodan simbol, falus, koji ozna~ava
ljubav i slobodu. Ra-Hoor-Khuit, kao i svi istinski Bogovi, stoga predstavlja solarnofali~ko boànstvo. Ali mi Ga po{tujemo jer On je u istini, ve~it; za solarno-fali~ka
boànstva Starog Eona, kao {to su bili Oziris, "Hrist", Hiram, Adonis, Herkules, itd.
pretpostavljalo se, usled na{eg neznanja kosmosa, da "umiru" i "ponovo se ra|aju".
Tako smo mi proslavljali rituale "uskrsnu}a" i tome sli~no, {to je u sada{nje vreme
postalo bezna~ajno. Ra-Hoor-Khuit je krunisano i osvajaju}e Dete. Ovo tako|e
upu}uje na krunisano i osvajaju}e Dete u nama samima, tj. na na{eg li~nog Boga.
Ako se ne povratite i ne budete kao deca, rekao je "Hrist", ne}ete u}i u Carstvo Bo`je.
Carstvo je Malkut, devi~anska Nevesta, a Dete je patuljasto sopstvo, falusna svest,
koja je istinski ~ovekov ìvot, oslobo|en njegovih "velova" inkarnacije. Moramo da
zahvalimo Frojdu, i posebno Jungu, {to su ovaj deo magi~ke doktrine izloìli tako
jednostavnim jezikom, kao tako|e i zbog njihovog razvi}a veze izme|u volje "deteta" i
Istinske ili nesvesne Volje, i zbog razja{njavanja na{e doktrine Tihog Sopstva ili
Svetog An|ela ûvara. Njih dvojica su naravno totalne neznalice po pitanju magi~kih
fenomena, i te{ko bi mogli objasniti i takve pojmove kao {to je "Augoeides"; osim
toga, treba ih ozbiljno prekoriti {to nisu otvorenije istakli da se ljudi ne smeju pla{iti
niti potiskivati ovu Istinsku Volju. No, oni su ipak unutar svojih ograni~enja uradili
izvrstan posao.
23.
STARI KOMENTAR
23-25. Pomenuti miris je napravljen; predvi|anje je ostvareno na naj~udesniji na~in.
NOVI KOMENTAR
Bra{no: obi~no p{eni~no bra{no; talog: "bizving" od porta bi bilo dosta dobro;
Abramelinovo ulje: uzeti osam delova ulja cimeta, ~etiri ulja mirte, dva galangala i
sedam maslinovog ulja.
24.
NOVI KOMENTAR
A: menstrualna krv; B: mo`da "zmajeva krv".
Ove dve vrste "krvi" ne treba pobrkati. Student treba da bude u stanju da otkrije
zna~enje ovog odeljka prise}aju}i se kabalisti~ke izjave da je "krv ìvot",
konsultuju}i Knjigu 4, III. Deo, i primenjuju}i znanje koje po~iva u svetili{tu Gnoze
Devetog stepena O.T.O. "Dete" predstavlja "Babalon i Zver sjedinjene, tajnog
spasitelja", bi}e simbolizovano hijeroglifom jajeta i zmije kod feni~anskih adepata.
Druga vrsta krvi je tako|e i oblik Bafometa, mada se razlikuje od "deteta" po tome {to
je to lav - zmija u svom originalnom obliku.
Proces omek{avanja i izgla|ivanja u ovom slu~aju predstavlja proces oìvljavanja
orla. Nije uputno da se ovo obja{njenje iskaè pojmovima previ{e razumljivim za
obi~ne ljude, jer poku{aji neiniciranih da upotrebe zastra{uju}u arkanu magike, koja
je izloèna u ovom odeljku, mogli bi dovesti samo do najstra{nije i nenadoknadive
katastrofe.
25.
NOVI KOMENTAR
Ove bube, {to su se za~u|uju}e naglo u nepreglednom broju pojavili u Boleskinu u
leto 1904. g., isticale su se po dugom ro{~i}u; ta vrsta je bila potpuno nova za
prirodnjake u Londonu, kojima su primerci buba bili poslati radi klasifikacije.
26.
27.
28.
29.
STARI KOMENTAR
26-29. Ovi eksperimenti, ipak, nisu izvedeni.
NOVI KOMENTAR
26. Vidi Liber 418, Prvi Etir, zavr{ne odeljke.
27. Re~ "strast" ne treba nu`no uzeti u smislu koji je blizak puritancima. Ona ima
zna~enje snage, "veselja", kako su je na{i stari shvatali; Nemci su sa~uvali
odgovaraju}u snagu tog pojma u re~i lustig. Ali i Englezi imaju svoju "lusty".
Puritanci su nesumnjivo ~udo. Oni su ~ak uspeli da i jednoj bezbojnoj re~i kao {to je
"odre|en" daju iskvarenu konotaciju. "U sektoru grada sa odre|enim ugledom ène
jedne odre|ene klase koje stradaju od odre|enih bolesti optuène su zbog toga {to su
po~inile odre|ena nedela", ovo postaje sasvim ~esta tema u novinama. To omogu}ava
zabavu sve do najpokvarenijih ma{tarija - {to je po svemu sude}i i cilj svih dru{tava
koja potiskuju poroke i zlo.
29. Nije potpuno jasno da li se bube na kola~ima odnose na ovaj ~udnovati odeljak.
Jedini pogodan na~in da se otkrije istina je eksperimentisanje.
Ja posedujem znatnu koli~inu dokaza koji bacaju vi{e svetla na ovaj deo poglavlja; ali
ne vidim nikakav bitan razlog zbog ~ega bih sada morao da ih izloìm. U nekim
situacijama otvorena iskrenost osuje}uje vlastiti cilj, kao {to je slu~aj i u politici.
30.
STARI KOMENTAR
Jo{ uvek nije ostvareno. (1909. g.)
NOVI KOMENTAR
Sada postoji takav oltar kao {to je opisan; na njemu se svakodnevno izvode
odgovaraju}i rituali. (1921. g.)
31.
STARI KOMENTAR
Jo{ uvek nije ostvareno. (1909. g.)
NOVI KOMENTAR
Ne znam da li ovo treba shvatiti u prakti~nom smislu. O~ito zna~enje ovog "sa
Zapada" u egipatskom spisu bilo bi "iz ku}e Mrtvih".
S druge strane, mo`da stih upu}uje na ime neke osobe. ^vrsto sam ube|en da }e se
desiti neki doga|aj koji }e nepogre{ivo odgovarati gornjem odeljku. (1921. g.)
32.
33.
STARI KOMENTAR
32.-33. Naravno, kada do|e vreme.
NOVI KOMENTAR
32.-33. Nagove{taj da su naredni stihovi mo`da ve} ostvareni na neki na~in, tako da
to moje slabo razumevanje poglavlja dosad nije uspelo da otkrije.
34.
STARI KOMENTAR
Ovo proro~anstvo, {to se odnosi na vekove koji }e do}i, momentalno ne zanima
sada{njeg pisca. Uprkos tome on je primoran da ga ovde objasni.
Hijerarhija starih Egip}ana daje slede}u genealogiju: Izis, Oziris, Horus.
Elem, "paganski" period je period vladavine Izis: seoski, prirodni period proste
magike. Slede}a je bila Ravnodnevnica Ozirisa, sa Budom, Hristom i drugima, kada
su tuga i smrt bili glavni predmet ljudskog mi{ljenja, a njegova magi~ka formula
formula `rtvovanja.
Dalje, sa Muhamedom kao mogu}im prethodnikom, dolazi Ravnodnevnica Horusa,
mladog de~aka koji se razvija u sna`nog i osvajaju}eg ratnika (sa svojim blizancem
Harpokratom) da bi osvetio Ozirisa i doneo doba snage i veli~anstvenosti. Njegova
formula jo{ uvek nije u potpunosti shva}ena.
Slede}a }e se uzdi}i Ravnodnevnica Maat, Boginje Pravde. To se moè desiti za
stotinu ili pak za deset hiljada godina od danas, jer ra~unanje vremena nije isto kao i
ranije.
NOVI KOMENTAR
Obratite pa`nju na blisku vezu izme|u Lava i Vage u Tarotu, gde su i brojevi njihovih
atua VIII i XI me|usobno zamenjeni. Nema tako èstoke antiteze kao {to je ona koja
postoji izme|u Ozirisa i Horusa; Snaga }e pripremiti vladavinu Pravde. Smatram da bi
trebalo ve} da po~nemo da gledamo na ovu Pravdu kao na ideal, ~iji put }emo
pripremiti vrlinom na{e snage i vatre.
Boleskin je, samim svojim uzimanjem za "sveto mesto", ve} unapred bio predodre|en
da strada u nekoj vrsti uni{tenja. Ja sam ga prvo predstavio O.T.O.-u a zatim prodao
da bih dobio sredstva za izdavanje Ekvinoksa, III t. No, prihodi od prodaje su
uglavnom bili ukradeni od strane tada{njeg glavnog blagajnika reda, nekog Dòrdà
MekNi Kouija. On je, uprkos mojim upozorenjima, postao opsednut najgorim
oblikom gneva protiv Nemaca, ugledaju}i se na 59. stih ovog poglavlja. Poludeo je, i
postao najgori izdajica, a njegova kra|a je bila samo mali deo njegovih gadosti. Ovaj
doga|aj je bio neophodan za moju sopstvenu inicijaciju.
Hruma~is je Izlaze}e Sunce; on stoga simbolizuje neki nov tok doga|aja. "Onaj sa
dvostrukim {tapom" je "Tmaist u dvostrukom obliku, kao Tmais i Tmait", odakle su
Grci izveli svoju Temis, boginju Pravde. Student se upu}uje na Ekvinoks, vol. i, br. 2,
str. 244-261. Tmaist je Vladar koji nosi biskupski skiptar, poput Jo{ue u masonskom
stepenu kraljevskog svoda. On je tre}i oficir po redu u neofitskom ritualu Zlatne Zore,
koji sledi iza Horusa kao {to Horus sledi iza Ozirisa. On }e zato preuzeti "tron i
sedi{te" Vo|e Hrama kada se "Ravnodnevnica Horusa" bude zavr{ila.
Rimovani pasus ovog stiha je osobito impresivan i uzvi{en. Moèmo primetiti da su
detalji rituala smene oficira isti u svakoj prilici. Stoga moèmo zaklju~iti da se opis
rituala odnosi na samu "Ravnodnevnicu bogova". Kako su uslovi bili ispunjeni? Uvod
u Knjigu 4, Deo IV daje odgovor. Mogli bismo ukratko podsetiti ~itaoca na najva`nije
doga|aje "Ravnodnevnice", daju}i ih sre|eno u tabelarnoj formi, i suprotstavljaju}i im
odgovaraju}a magi~ka dela prethodne Ravnodnevnice, kao {to su simbolizovana
legendama Ozirisa, Dionisa, Isusa, Atisa, Adonisa i drugih. (vidi slede}u stranu).
Moglo bi biti neskromno upu{tati se u predvi|anje detalja koji se ti~u slede}eg Eona
nakon ovog.
35.
STARI KOMENTAR
Zapazite, Heru-Ra-Ha = 418.
NOVI KOMENTAR
Heru-Ra-Ha sjedinjuje u sebi ideju Horusa (uporediti isto tako "veliki an|eo Hru" koji
vlada Knjigom Tahutija; vidi Liber LXXVIII) sa Ra i Duhom. Zbog acilutskog ili
arhetipskog izgovora He, {to je Sveti Duh. A Ha = 6, broj Sunca. On je tako|e i Nuit, a
H je Njeno slovo.
Jezik ukazuje da je Heru-Ra-Ha "istinsko ime" Jedinstva, i simbolizovan je
Blizancima, Harpokratom i Horusom. Obratite pa`nju da je dvojni znak, kao i de~ji
znak - znak Blizanaca, ~ije slovo je Zain, ma~.
Doktrina dvostrukog karaktera Boga je od velike va`nosti za Njegovo pravilno
razumevanje. "Posle znaka Ulaze}eg treba odmah uraditi znak Ti{ine": za Neofita je
to imperativni nalog. U Knjizi 4 je potpuno obja{njena nu`nost ove prakse.
RUBRIKA
EON HORUSA
EON OZIRISA
Novi }e se prorok pojaviti. Zver 666. Dionis i drugi su imena za (mo`da)

Apoloniusa iz Tijane. U okolnostima koji su tada postojali bilo je potrebno vi{e
magova.
i doneti sveù groznicu sa nebesa. "Silina i oganj" Horusa - "nebesa" Nuit.
Druga }e èna probuditi Vidi komentar na i. poglavlje, 15. stih. "Venera" iz legende
o Adonisu. Ne posedujemo klju~ za njeno ime.
strast i oboàvanje Zmije; Mo} i vrlina Hadita u ljudima; tako|e kult spermatozoida.
"Sveti Duh" tj. "\avo" koji prebiva u unutra{njosti tela. Klju~ za magiku u Zmiji
Apofisu, Razara~u.
Druga }e se du{a Boga i zveri Jedinstvo Aivaza i Zveri u Alisteru Krouliju.

Identifikacija materije i duha u na{oj doktrini. Pan kao Bog i kao jarac; Marija i sl.
kao Majka sina bo`jeg, oplo|ena Svetim Duhom, bikom, labudom, itd. Doktrina o
obnovljivom nekvarljivom telu.
Pome{ati u sve{teniku kugle
Druga }e `rtva umrljati grobnicu, Ljubav je magi~ka formula: seks je klju~ ìvota.
"Grobnica" - hram ljubavi. Raspe}e i sl. kao magi~ka formula; Smrt kao klju~
ìvota. "Grobnica" - les ili grob.
Drugi }e kralj vladati, Horus (Ra-Hoor-Khuit, Krunisano Dete).
umiru}i kralj (formula umiru}eg Boga). Vidi kod Frejzera.
Oziris (Isus, itd.),
i blagoslov vi{e ne}e te}i Ka misti~nom Sokoglavom Gospodu! "Blagoslov" - seme.

"Blagoslov" - krv.
36.
37.
38.
STARI KOMENTAR
36-38. Uglavnom prevod Stele.
NOVI KOMENTAR
36. Ovaj odeljak je dramska predstava scene prikazane na Steli. Ona se moè tuma~iti
u tom smislu da je Ank-af-na-Konsu za mene zapisao detaljnu magi~ku formulu RaHoor-Khuita. Za ostvarenog magi~ara nije ni{ta neobi~no da na taj na~in spaja ~itave
epohe; no, sa ta~ke gledi{ta prave prirode vremena, kao {to to izgleda adeptu
misticizma, tajna u celosti i{~ezava.
37. Tre}a strofa podse}a na rozenkrojcersku molitvu:
Neka tvoj Um primi uticaj Najvi{eg!
Neka tvoje Srce bude sredi{te Svetlosti!
Neka tvoje Telo bude Hram Ruìnog Krsta!
38. Vidite prevod Stele u Uvodu Knjige 4, IV. deo (kao i na naslovnoj strani ove
knjige). Obratite pa`nju na ~etiri pravca ~etiriju sun~evih stani{ta specificiranih u 3. i
4. redu prve strofe, i uporedite sa ritualom datim u Liber Sameku. (Knjiga 4, III. deo,
Dodatak).
39.
STARI KOMENTAR
Ovo je u~injeno; ali da li dovoljno brzo? Ne. Mu~ile su me zagonetke ove knjige
skoro sedam godina, i opet mi nije sve jasno. (1909. g.). âk ni sada. (1911. g.).
NOVI KOMENTAR
Ovaj prikaz je objavljen zajedno sa samim ovim komentarom. Prema tome, sada{nje
izdanje je pokoravanje toj zapovesti. "Sa njima" ozna~ava "u njihovoj ku}i"; drugim
re~ima, ~ovek se mora ponuditi, kada prepozna bilo koga kao potencijalnog kralja,
prihvataju}i ga u svojoj ku}i. Alternativno zna~enje je "u njihovu ~ast".
40.
STARI KOMENTAR
Ne smatram da je to lako. Iako je pero bilo dovoljno brzo, jednom kada sam ga uzeo u
ruku. Moè biti da ga je zaista Hadit u~inio sigurnim! (Jo{ uvek sam (1911. g.) totalno
nezadovoljan.).
NOVI KOMENTAR
Mada sam manje uznemiren nego kada sam pisao Stari komentar nisam sasvim
zadovoljan. Kako treba napisati komentar? Za koga? To je teì posao od posla
sastavlja~a re~nika. Svaki novi kandidat donosi nove probleme; stepenovi i oblici
njihovog neznanja isto su tako brojni kao i oni sami. Stalno hvatam samog sebe kako
radosno plovim nekoliko meseci u uverenju da je moje u~enje pomoglo nekome,
iznenada shvativ{i da me put nije odveo nikuda, zbog toga {to je cilj moje
zabrinutosti propustio da sazna da je Julije Cezar osvojio Gale, ili ne{to u tom smislu,
{to smatram da je predmet univerzalnog znanja.
41.
STARI KOMENTAR
To }e biti u~injeno {to pre mogu}e.
NOVI KOMENTAR
To je sada u toku.
42.
STARI KOMENTAR
Ovo }e biti ispo{tovano.
NOVI KOMENTAR
"Ogledi" se odnose na komentar na i. poglavlje, v.v. seq.; "Izdajice": vidi Liber 418, 1.
Etir. Citiram:
Mo}an, mo}an, mo}an, mo}an; da, tri i ~etiri puta ti si mo}an. Onaj koji se podigne
na tebe pa{}e, ~ak i ako ti na njega ne podigne{ ni svoj mali prst. A onaj koji o tebi
zlo govori bi}e izvrgnut ruglu, iako tvoje usne protiv njega ne izgovore nijedan slog.
A onaj koji o tebi zlo misli bi}e proklet u svojim mislima, ~ak i ako ti nijednom
mi{lju ne pomisli{ na njega. i svi }e oni tebi biti podre|eni, i sluì}e ti, iako ti ne èli{.
A to }e za njih biti ~ast i svetinja, i svi }ete zajedno sedeti na nadzemaljskoj gozbi, i
hrani}ete se medom bogova, i opijati se rosom ve~nosti - JER JA SAM HORUS,
KRUNISANO DETE i OSVAJA^, KOJEG NISI POZNAVAO!
43.
44.
45.
STARI KOMENTAR
43-45. Zadnja dva stiha su postala izli{na, budu}i da se odnose na osobu koja je prva
nazna~ena da ispuni slu`bu "Skerletne @ene". U njenom slu~aju proro~anstvo 43.
stiha je ostvareno na najuàsniji na~in, doslovce; izuzev zadnjeg odeljka. Mo`da }e se
pre izdavanja ovog komentara desiti kona~na katastrofa. (1909. g.).
Ona, ili ~ak ne{to jo{ stra{nije, sada je u razvoju. (1911. g.).
P.S. Rukopis ovog dokumenta sam zape~atio i poslao po{tom {tamparu, dok sam i{ao
u golf klub u Hojlejku. Po dolasku u klub, na{ao sam pismo u kome je pisalo da se
katastrofa desila. Neka se slede}i na koga }e krinka pasti pripazi!
NOVI KOMENTAR
43-45. Nemogu}e je diskutovati o odeljcima kao {to je ovaj ako vreme jo{ nije zrelo.
Detalji o izvesnim magi~kim eksperimentima datim u ovim redovima mogu se na}i u
Urni.
Nije nu`no da ovo "dete" bude poistove}eno sa onim "koji }e otkriti klju~ svega
toga".
40 je Mem, Voda, Obe{eni ~ovek; 80 je Pe, Mars, Sru{ena Kula. Ovi aduti se odnose
na "Uni{tenje sveta Vodom" i "Vatrom". Zna~enje ovih fraza treba prou~iti u mojim
ritualima magike, kao u Knjizi 4, delovi II i III. Njihov op{ti smisao je u tome da je
On gospodar obeju vrsta sila. Sklon sam uverenju da u tekstu postoji jednostavniji i
dublji smisao nego onaj koji sam dosad izloìo.
"U va{im rukama" je ~udno izvrtanje izraza. Mo`da postoji nekakav {ifrovani smisao,
a mo`da ne; u najmanju ruku, to je tako, da upotreba takvih neengleskih izraza ~ini
o{tru razliku izme|u Aivaza i pisara. U nadahnutim knjigama, kao {to su Liber LXV,
VII, DCCCXIII, i drugim, koje su pisane direktno od strane Zveri 666, a ne
diktiranjem, ne mogu se na}i tako nezgrapni izrazi. Sam stil pokazuje izrazitu razliku.
47.
STARI KOMENTAR
Ove misterije su za mene nedoku~ive, kao {to i sam tekst isti~e. Kasnije (1909. g.)
sam zapisao da su slova ove Knjige u stvari slova Enohove Knjige, i ona su zvezde,
odn. totemi tih zvezda. (Vidi 15. Etir u Liber 418.). Tako }e on prore}i da }e ona biti
Magus, tj. 9 = 2.
NOVI KOMENTAR
Ja sam sada (1918. g.) Magus, 9 = 2; slaèm se sa prethodnim komentarom. On treba

da bude barem Majstor Hrama, 8 = 3, ~ija re~ je razumevanje.
"Dolazi jedan posle njega" - "jedan", tj. A~ad. Vidite Dodatak za ovu i druge ta~ke
ovog "najo~itijeg" stiha. "Klju~ svega toga" - sve, tj. Al 31, Klju~! Pogledajte rukopis
radi aluzije na "povu~enu crtu" i "na ~etvoro podeljeni krug sa svojom gre{kom".
Atribucija slova data u starom komentaru sa onima iz Knjige Enoha nije odrìva.
48.
STARI KOMENTAR
48-62. Ovo izgleda kao neka jednostavna obuka u teologiji i etici. Ne razumem re~
"Din". Bahlasti = 358, a Ompehda mo`da 210. Vidi Dodatak.
49.
NOVI KOMENTAR
O~igledna interpretacija ovoga je uzeti da je ta re~ "îni {to ti je volja", {to je tajna
re~, jer njeno zna~enje za svakog ~oveka je njegova najskrivenija tajna. Istovremeno
je to mo`da najja~e huljenje protiv svih "ljudskih bogova", jer ta re~ svakog ~oveka
~ini samim svojim Bogom.
Onda moèmo prihvatiti da je ovaj solarno-fali~ki Ra-Ha svaki ~ovek po sebi. i kakva
je svaka nezavisna }elija u na{im telima za nas, tako je i svako od nas za Heru-RaHa-a. "Dete" svakog ~oveka (svest) je zvezda u kosmosu sunca, kao {to je i sunce
zvezda u kosmosu Nuit.
50.
51.
NOVI KOMENTAR
Treba pa`ljivo razmotriti ovaj jedan napad Heru-Ra-Ha-a na svakog od ovih "bogova"
ili proroka pojedina~no; jer uprkos tome {to su oni, {to predstavljaju, Magove
pro{losti, prokletstvo njihovog Stepena ih mora pro`dreti.
Tako su o~i "Isusa" - njegov pogled na svet - ono {to mora biti uni{teno. Ovaj pogled
na svet je pogre{an zbog njegovog magi~kog akta samo`rtvovanja.
Ne smemo za trenutak pomisliti da ovaj stih podràva istoricitet "Isusa". "Isus" nije, i
nikad nije bio ~ovek; ali on je bio "bog", ba{ kao {to i zamotuljak starih krpa i kanta
kerozina na `bunju mogu biti "bog". Postoji izvesna ljudska ideja, sagra|ena najve}im
delom od neznanja, straha i besmisla, koju zovemo "Isus", i koja je povremeno bila
ukra{avana razli~itim ukrasima pozajmljenim iz paganizma i judaizma.
Tema "Isusa" je, na najve}u na{u àlost, preop{irna da bi se ovde izloìla; ona je u
potpunosti tretirana u mojoj Knjizi 888.
52.
NOVI KOMENTAR
Muhamedov pogled na svet je tako|e pogre{an; ali ovde nije potrebna tako o{tra
korektura kao kod "Isusa". Njegovo lice, odn. njegov spolja{ni izgled, je ono {to treba
da bude prekriveno Njegovim krilima. Principi islama, ako se pravilno tuma~e, nisu
daleko od na{eg puta ìvota, svetlosti, ljubavi i slobode. To se naro~ito odnosi na
tajne principe. Spoljna vera je ~ista besmislica prilago|ena inteligenciji ljudi me|u
kojima je javno obznanjena; pa i takav, islam je u praksi veli~anstven. Njegov kodeks
je kodeks ~oveka hrabrosti, ~asti i samopo{tovanja; sve to je u izvanrednom kontrastu
sa poniznim kukavi~lukom prokleto varavih hri{}ana, sa njihovim stra{ljivim i
nepo{tenim prihvatanjem nesebi~ne `rtve, i njihovom zajedljivom filosofijom o sebi
samima kao "ro|enim u grehu", "bednim gre{nicima", i "bez zdravlja u sebi".
53.
NOVI KOMENTAR
"Indusa". Religija Hindustana, metafizi~ki i misti~no dovoljno shvatljiva da bi sebi
osigurala veliki deo istine, u praksi je isto tako prazna i la`na kao i hri{}anstvo, vera
robova, la`ljivaca i podlih kukavica. Iste ove primedbe se mogu u grubim crtama dati i
Budizmu.
"Mongolca": Ovo je verovatno aluzija na konfu~ijanizam, ~ija metafizi~ka i eti~ka
bezgre{nost nije uspela da spase njegove pristalice od gubitka onih divljih vrlina koje
pristaju borbenim ìvotinjama, i da tako najzad stvore civilizaciju koja je stara kao
cela istorija, naspram varvarskih plemena Evrope.
"Din" - "strogost" ili "sud", verovatno se odnosi na jevrejski Zakon pre nego na
verovanje (ad "din") islama. Prihvatanjem ovoga, {est religija ~ije meso mora biti
pokidano pokrivaju ~itavu zemaljsku kuglu.
Zbog ~ega je napadnuto njihovo meso, a ne o~i, kao u drugim slu~ajevima? Zbog
toga {to je metafizika, tj. pogled na svet, ispravna (judaizam shvatam kao kabalisti~ki
pogled na svet), a praksa manjkava.
54.
NOVI KOMENTAR
Po izgovoru, Bahlasti asocira na "bacanje" ili "udar eksplozije"; Ompehda nije suvi{e
fantasti~na onomatopeja za "eksploziju".
55.
NOVI KOMENTAR
Ime Marija je povezano sa Mars, Mors, itd., poti~e od sanskritskog Mr, "ubiti"; tako|e
sa mare, more, ~ije vode se suprotstavljaju vatri Horusa. Na ovom mestu }u citirati
jedan odeljak iz Liber XCVIII koji ceo govori o tome.
"Hajde da intenzivnije meditiram o ovoj mr`nji majke. Mr je sanskritski koren "ubiti",
otuda Mara, Mors, Maria, a ja mislim i na meer, mere, mer - ukratko, mno{tvo re~i
koje zna~e "smrt" ili "more". Obratite pa`nju na Mordred kao izdajni~ku hulju u
Morte d'Arthur. U Liber Legisu imamo Mariju koja }e biti "ra{~ere~ena na
to~kovima" o~igledno zato {to je "neobesve}ena". Liber 418 nudi izvesno
obja{njenje za ovo: "zato {to se ona zatvorila", mislim da sam zapamtio izraz.
Mogu}e je da (zaboravio sam sankskritski termin) je dentalno t ili d uba~eno kao
falusni simbol da bi nam dalo madar, mater, majka (metar - mera?)"
Da li akcenat kod "mere" krije u sebi izgubljeni dental? Mislim da su Jung ili Frojd
sve ovo obradili u detalje.
Mislio sam o ovome jo{ ranije, davno, ali jo{ uvek nemam zadovoljavaju}u Kabalu.
240 je dupliranje pentagrama, razume se, i to je {ezdeset puta 40, {to je broj
represivnog "zape~a}enog" zakona. Prema na{oj R.O.T.A. Mr predstavlja more koje
guta sunce, a umetanje Tau pomaè u odre|enoj formuli koja glasi "on ìvi u Suncu".
Ali, svejedno, to }e samo uzdi}i majku, {to zapravo ne}e, jer ona je smrt, `dera~
mesa, i od nje se ne moè pobe}i. O~ito da je ona sasvim u redu dok god je otvorena,
da zadovolji ili napusti, ona je kapija ve~nog ìvota.
Ona je [akti, Teh, magi~ka vrata izme|u Taoa i manifestovanog sveta. Velika prepreka
je ako se desi da su ta vrata zaklju~ana. Stoga Na{a Gospa mora biti ozna~ena kao
kurva. (Obrati pa`nju: Dalet, Vrata, Venera, Sveti Duh, slobodno plovljenje; sve to je
sjedinjeno u ovom simbolu). Na kraju, jasno proizlazi da je neprijatelj ovo zatvaranje
stvari. Zatvaranje vrata onemogu}ava proces promene, tj. ljubavi. [to se ti~e Kalipso,
Kirke, Armide, Kundri, i ostalih, niko ne bi imao ni{ta protiv da bude zatvoren u
njihovim vrtovima. îtava Knjiga Mrtvih je sredstvo za otvaranje zatvorenih vozila, i
omogu}avanje Ozirisu da ulazi i izlazi po svojoj èlji. S druge strane, izgleda da je
dopu{teno zatvaranje u nekom odre|enom periodu u cilju obezbe|ivanja slobodnog
toka promene. Tako, zemlja leì pusta, materica je zatvorena tokom trudno}e, a Oziris
je snabdeven talismanima. Od vitalne je va`nosti shvatiti da je to strogo privremeno
sredstvo, i tako|e, napustiti ideju ve~nog mira. Ova Nibana-ideja je kukavi~ka - "ideja
maminog sina"; treba se samo osveìti zaranjanjem u Tao, ni{ta vi{e. Smatram da ovo
treba biti izloèno kao kardinalna ideja Svetog Zakona. Tako, premda Nuit kli~e "K
meni!", to mora biti uravnoteèno formulom Hadita. "Do|ite k meni" glupo je re}i; jer
ja sam taj koji ide.
Seme je Bog (onaj koji ide, kao {to pokazuje Ankh, remen sandale, koji nosi On), jer
ono dolazi do vrata, ostaje tamo jedan odre|eni period, i onda izlazi, rascvetav{i se, i
nose}i jo{ uvek u sebi to seme kretanja. (Ro|enje devoj~ice je svuda u svetu nesre}an
znak, jer istinski pokretni princip je oli~en u lavu-zmiji, odn. zmaju; jaje je samo
pe}ina u kojoj on povremeno nalazi uto~i{te).
Liber 418 ovu ideju obja{njava na saèt na~in. (3. Etir).
[tavi{e, tu je i Marija, huljenje na BABALON, jer ona se zatvorila, i zbog toga je ona
Kraljica svih onih zlih |avola koji hodaju po Zemlji, onih koje si video ba{ kao male
crne mrlje na Nebu Uranije. A sve ove su pogan Horonzona.
Ovo "zatvaranje" je ono {to je odvratno, to je slika smrti. To je suprotno od kretanja,
koje je Bog.
@ene u hri{}anstvu se odràvaju u nevinosti za trì{te, kao i strazbur{ke guske koje
kljukaju na stolu sve dok im ne pocrni jetra. Priroda ène je bila iskrivljavana, nada
njene du{e izigravana, njeno prirodno zadovoljstvo sputavano, njen um trovan, i sve
to je ~injeno u cilju podilaènja isce|enim nepcima senilnih bankara i ambasadora.
Zbog ~ega mu{karci insistiraju na "nevinosti" èna?
1. Da bi zadovoljili sopstvenu sujetu.
2. Da bi sebi dali najvi{e {ansi da: a) ne podlegnu veneri~nim bolestima, b) prenesu

na potomke svoje plemenite osobine.
3. Da bi zadràli mo} nad njihovim robovima znanjem koje poseduju.
4. Da bi ih {to duè mogu}e dràli u poslu{nosti odvra}anjem od bluda. Seksualno
zadovoljena èna je najbolji pomaga~; nezadovoljna ili razo~arana èna, sama
du{evna kuga.
5. U primitivnim dru{tvima, da bi se za{titili od prepada i nevere.
6. Da bi prikrili svoj pritajeni stid u oblasti seksa.
Otuda zahtev da èna bude "~ista", skromna, ne`na, estetski lepa i visokog morala,
eteri~na i neiskusna, a ipak je u stvari poznaju kao lascivnu, bestidnu, prosta~ku,
ru`nih telesnih crta, beskrupuloznu, nepodno{ljivo surovu, i fizi~ki i mentalno.
Reklame za "{tit - haljine", parfeme, kozmetiku, preparate protiv znojenja, kao i
"tretmane za negu lepote" otkrivaju ènsku prirodu onako kako je jasnim pogledima
vide oni koji bi izgubili novac ako je lo{e procene; a oni se prezrivo opiru ~itanju tih
reklama. Njene mentalne i moralne karakteristike su one koje sre}emo kod papige i
majmuna. Njena fiziologija i patologija su nepojmljivo odvratne, one su nezdrava
baru{tina ne~istote.
Njen ~edni ìvot je ìvot bolesnog majmuna, njen seksualni ìvot ìvot pijane krma~e,
a ceo ìvot ène kao majke svodi se na nateklu vre}u i otromboljena vimena.
Ovo su ~injenice o "nevinosti"; na to ju je srozala mu{ka hri{}anska te`nja, jer on je
radije hteo da od nje na~ini drugara, iskrenog, pouzdanog i vedrog, kao ne`niji deo
njega samog, njegovu istorodnu parnjakinju isto kao {to je zemlja suncu.
Mi telemiti kaèmo da je "Svaki mu{karac i svaka èna zvezda". Mi ne zalu|ujemo i
ne laskamo ènama; mi ih ne podcenjujemo i ne zlostavljamo. Za nas èna je
samosvojna, apsolutna, originalna, nezavisna, slobodna, samoopravdavaju}a, ta~no
onoliko koliko i mu{karac.
Mi ne osuje}ujemo njeno kretanje, nje Boginje! Mi ne polaèmo neko pravo na njenu
volju; ne odvra}amo njen razvojni put, da bi vladali njenim èljama, ili pak odre|ivali
njenu sudbinu. Ona je svoj jedini sudija; mi ne traìmo ni{ta vi{e nego da joj
ponudimo na{u snagu, jer njena uro|ena slabost vreba silu. [tavi{e, treba isuvi{e àra
da bi se {titilo njeno slobodno kretanje; jer ona svojim samopouzdanjem najbolje zna
kako da pobedi i izbori se za svoj napredak!
Mi je ne èlimo kao robinju; mi je èlimo slobodnu i kraljevsku, bilo da, no}u, njena
ljubav bije bitku sa smr}u na{im rukama, bilo danju, kada njena odanost ja{e uz nas u
borbi ìvota.
"Nek' preda me stane èna opasana ma~em!"
"U njoj je sva mo} data."
Tako kaè ova na{a Knjiga Zakona. Mi po{tujemo ènu u ~istoti njene sopstvene
prirode; mi ne uzurpiramo pravo da je kritikujemo. Mi joj èlimo dobrodo{licu kao
na{oj saveznici, zovemo je da do|e slobodno u na{ logor, blistava, opasana ma~em.
Dobrodo{la, ti èno, pozdravljamo te, kao zvezda koja vi~e zvezdi! Dobrodo{la na
lumpovanje i veselje! Dobrodo{la u borbu i na gozbu! Dobrodo{la na bdenje i
pobedu! Dobrodo{la u rat sa svim svojim ranama! Dobrodo{la u strast i grohotan
smeh! Dobrodo{la u mir sa svojim sve~anim paradama! Dobrodo{la za trpezom i u
krevetu! Dobrodo{la na fanfare i trijumf; dobrodo{la na naricanje i smrt!
Mi telemiti smo oni koji istinski vole i po{tuju ènu, koji je smatraju jednako
bezgre{nom i bestidnom kao {to smo i mi sami; a oni koji kaù da je preziremo su oni
koji beè od zamaha na{e sablje kojom sa njihovih udova skidamo zar|ale lance.
Da li ènu nazivamo kurvom? Da, uistinu i amen, ona to i jeste; ~itav vazduh
podrhtava i gori dok kli~emo, radosno i ùdno.
O vi! Nije li to bila va{a poruga, va{ zlobni {aptaj kojim ste je prezreli i osramotili?
Nije li "kurva" istina o njoj, naziv uàsa koji ste joj nadenuli u sopstvenom strahu od
nje, kojim se kukavice me|usobno te{e, s potajnim migom oka i pokretom ruke?
Ali mi je se ne pla{imo; mi uzvikujemo kurva, dok nam se njene vojske bliè. Mi
nastupamo u na{im oklopima i sa na{im ma~evima. Zemlja odzvanja od sve te buke!
Ima li bilo kakve sumnje u pobedu? Gledam va{e horde gmiù}ih robova, zapla{ene
same sobom, zapla{ene svojim vlastitim robovima, neprijateljske, prezrive i
nepoverljive, s taktikom noja, oposuma i sipe, zar ne}ete propasti i pobe}i glavom bez
obzira pred na{im prvim juri{om, dok sa uperenim kopljima strasti ja{emo hrabro,
zajedno sa na{im saveznicama, kurvama, koje volimo i radosno pozdravljamo, na{im
slobodnim prijateljicama koje su u bici ìvota na na{oj strani?
Knjiga Zakona je povelja ène; re~ Telema je otvorila katanac njenog "pojasa
nevinosti". Va{a Sfinga od kamena je napokon oìvela; znati, hteti, smeti i }utati.
Da, ja, Zver, sa mojom Skerletnom @enom koja me je uzjahala, gola i krunisana,
pijan od njenog zlatnog pehara razvrata, ponose}i se njom kao prijateljicom u krevetu,
spario sam se na trgu, i urlikom objavio tu re~ da je svaka èna zvezda. A sa tom re~ju
je ogla{ena ènina sloboda. Razne lude, {arlatani i namigu{e ~u{e moj glas. Lisica u
èni ~ula je lava u mu{karcu; zabrinutost, boja`ljivost, lakomislenost, dvoli~nost - to
vi{e nije u modi.
Uzalud }e nasilni~ki, grubijanski i razmetljivi mu{karac, sve{tenik, advokat, ili
socijalni cenzor mr{titi ~elo da bi izmislili neki novi krotiteljski trik; jednom za
svagda ~itava tradicija je sru{ena; pro{la je moda ve{anja na uzici, najurivanja,
kamenovanja, rezanja noseva, vezivanja pojaseva, mu~enja na zadnjem sedi{tu kola,
bi~evanja, izlaganja na stubu srama, zazi|ivanja, suda za razvod, evnuha, harema,
saka}enja pameti, ku}nog zatvora, iscrpljivanja od sluènja, zaglupljivanja
sujeverjem, dru{tvenih progona, zastra{ivanja bo`jim gnevom, i ~ak i lukavstava
stvaranja i ohrabrivanja prostitucije, sve to da bi se jedna klasa èna dràla u ambisu,
pod policijskom stegom, a druga na njegovom rubu, u milosti muèvljeve ~izme,
spremne da je zgazi na prvi znak neposlu{nosti ili nemogu}nosti da ga zadovolji.
Komora za mu~enje mu{karca sadràvala je neiscrpnu raznolikost oru|a. S jedne
strane ubistvo, surovo i direktno, sve do finijeg ali bolnijeg gladovanja; s druge strane
moralne agonije, od nasilnog odvajanja deteta sa dojke do pretnje rivalkom, ako je
sluènje upropastilo njenu lepotu.
Najmo}nija mu{kar~ino, tvoja vrhunska ratna ve{tina ipak nije bila najlukavija, ~iji
je cilj bio ujediniti ènine sopstvene sestre protiv nje same, da se upotrebi njihovo
poznavanje ènske psihologije i okrutnost njihovih ljubomora da bi te osvetile po{to ti
sam nema{ dovoljno ni mudrosti ni inata da to u~ini{?
i tako je èna, nejaka tela, izmu~ene du{e, moralno sputana svojim herojskim zavetom
da spase rasu, bez obzira na cenu, bespomo}na i nesalomiva, izdràla ove stvari,
izdràla kroz mnoge epohe. Njena `rtva nije bila bu~na i spektakularna, sa krstom na
vrhu brda, zagledanom svetinom, i ogromnim ~udesima koja su odjek nebeskog
odobravanja. Ona je patila i likovala u najsramnijoj ti{ini; bez prijatelja, bez
sledbenika, bez ikoga da pomogne ili pohvali. Umesto zahvalnosti imala je samo
sentimentalna laskanja, i saznanje kako je okrutno-hladan prezir prebivao u srcima
mu{karaca, koji oni nisu krili.
Ona se mu~ila, sme{no i odvratno, i dala je svu svoju lepotu i snagu devoja{tva da bi
iskusila bolest, slabost, pretnju smr}u, izabrav{i da ìvi ìvot krave - da bi tako
~ove~anstvo moglo prebroditi more vremena.
Ona je znala da je mu{karac od nje traìo samo da sluì njegovim najosnovnijim

instinktima. U njegovom istinskom mladi}kom dobu ona nije imala ni najmanjeg
udela, a sva njena plata bio je njegov nehajni prezir.
Ona je na taj na~in bila odvajkada gaèna, ali je tako uspevala da pokori i vreme.
Njena ti{ina je bila simbol njenog trijumfa.
Ali sada ja, Zver, èlim da izgovorim slede}u re~: Nisi ti samo èna, zakleta cilju koji
nije tvoj sopstveni; ti si sama zvezda, i u sebi ti si cilj za sebe. Nisi ti samo majka
ljudi, ili kurva njihova; robinja njihovim potrebama za ìvotom i ljubavi, ne
u~estvuju}i u njihovoj svetlosti i slobodi; {tavi{e, ti si i majka i kurva u ime tvog
vlastitog zadovoljstva; re~ koju kazujem mu{karcu kazujem jednako i tebi: îni po
svojoj volji i to treba da bude sav Zakon!
Zaista, sve{teni~e, advokatu, i cenzoru! Zar se ne}ete ponovo okupiti u tajnosti, ako u
va{im zalihama ma|ioni~arskih trikova ne bude bilo vi{e nijednog koji niste isprobali,
ili pak u va{em prepredenja{tvu i domun|avanju nijedne novoizmi{ljene sprave koja
bi mogla da spase va{ piratski brod od tonjenja?
To vam je dosad bilo uvek tako lako u~initi! Kakva je ta razorna magika sadràna u
toj re~i, prvoj tezi Knjige Zakona, da je "svaka èna zvezda".
Avaj! Ja, Zver, onaj sam koji je zaurlao tu re~ tako silovito i time oìveo lepotu.
Va{e smicalice, va{e opojne droge, va{e izmi{ljotine, va{i hipnoti~ki pasovi, oni vam
ne}e biti od koristi. Donesite odluku da budete slobodni ljudi, neustra{ivi kao {to sam
i ja, pravi partneri ènama ni{ta manje slobodnim i neustra{ivim! Jer ja, Zver, do{ao
sam; da proglasim kraj zalima starog doba, kraj prevarama i batinjanjima bednih i
kukavnih ìvotinja, srozanih na taj sramni nivo da sluè tom sramnom zadovoljstvu.
Su{tina moje re~i je da objavim da je èna sama, prema sebi i za sebe, samosvojna; i
ja joj dajem ovo jedno neodoljivo oru`je, koje je izraz nje same i njene volje kroz
seks, pod potpuno istim uslovima kao i mu{karcu.
Ubistvo vi{e nije pretnja; ekonomsko oru`je je postalo bezopasno odkako je na|eno da
je ènski rad industrijski isplativ; socijalno oru`je je, s druge strane, u potpunosti u
njenim rukama.
Najbolje ène su uvek bile seksualno slobodne, isto kao i najbolji mu{karci; jedino je
nu`no ukloniti kazne da bi se onda to otkrilo. Pustimo da ènske sindikalne
organizacije podrè svaku onu osobu koja se ekonomski obogatila na osovu seksa.
Neka socijalne organizacije slave u javnosti ono {to njihovi ~lanovi praktikuju
privatno.
Mnoge doma}e nesre}e }e automatski nestati, zbog toga {to je njihov glavni razlog
seksualno nezadovoljstvo supruga, odnosno briga (ili druge vrste mentalne napetosti)
prouzrokovana ako one re{e da uzmu stvar u svoje ruke.
Zlo~in abortusa }e izgubiti svoje motive, u svim slu~ajevima, osim onim izuzetnim.
Ucenjivanja }e se ograni~iti na komercijalne i politi~ke prestupe, smanjuju}i tako
svoj udeo na najmanje dve tre}ine, mo`da ne{to vi{e. Dru{tveni skandali i zavisti }e
imati tendenciju da nestanu. Bi}e lak{e prona}i i pobediti seksualna oboljenja kada
nas vi{e ne bude bilo sramota da priznamo da ih imamo.
Prostitucija (sa svim svojim prate}im kriminalom) polako }e nestajati, jer }e prestati
da daje prekomerne profite onima koji od nje imaju koristi. Bavljenje javnosti
seksualnim pitanjima vi{e ne}e pothranjivati moralne bolesti i ludilo, kada se na
zadovoljavanje seksualnog nagona bude gledalo kao na zadovoljavanje gladi.
Iskrenost govora i pisanja o seksualnim pitanjima }e raspr{iti neznanje koje zavarava
tako mnogo nesre}nih ljudi; odgovaraju}e mere opreza protiv aktuelnih opasnosti
zameni}e neneophodne i apsurdne mere opreza protiv imaginarnih ili umi{ljenih
opasnosti; trgov~i}i koji trguju strahom bi}e istisnuti iz posla.
Sve ovo }e morati uslediti, kao {to svetlo sledi nakon no}i, onda kada èna, istinita
prema samoj sebi, shvati da ne moè vi{e biti tako la`na za svakog mu{karca. Ona
mora ~uvati i sebe i svoju volju ~asnim, i mora naterati svet da pristane na to.
Savremena èna ne treba vi{e da bude prevarena, robinja i `rtva; èna koja se predaje
slobodno svom sopstvenom uìvanju, bez traènja bilo kakve nadoknade, zadobi}e
po{tovanje od svoje bra}e i neprikriveno }e prezreti svoje "~edne" tj. potkupljive
sestre, ba{ kao {to mu{karci danas preziru "meku{ce", "mamine sinove" i "ljigavce".
Ljubav treba da se razvede kona~no i neopozivo od dru{tvenih i finansijskih ugovora,
posebno braka. Ljubav je sport, umetnost, religija, ako ho}ete; veliki va{ar.
"Neobesve}ena Marija" treba da bude "ra{~ere~ena na to~kovima", zato {to je
~ere~enje jedini metod prikladan njoj; a RV, to~ak, predstavlja naziv za ènski
princip. (Vidi Liber D). Njene ro|ene sestre su one koje treba da je kazne za zlo~in
negiranja sopstvene prirode, a ne mu{karci, koji treba da je iskupe, jer, kao {to je gore
navedeno, mu{kar~ev la`ni ose}aj krivice, njegova sebi~nost, i njegov kukavi~luk, su
je najpre prisilili da huli na samu sebe, i tako je srozali u njenim sopsvenim o~ima, ali
i u njegovim. Dopustite mu da se on posveti svom sopstvenom poslu, da se iskupi, on
sigurno ima pune ruke posla! @ena }e se spasti ako se samo pusti da to u~ini. Ja to
vidim, ja, Zver, koji sam video i koji vidim prostor ispunjen zvezdama, koji sam video
i vidim Telo na{e Gospe Nuit, sveproìmaju}e, izgubljen u Njoj, da bih na{ao da ne
postoji du{a koja nije potpuno njena. @eno! Ti nas privla~i{ ve~ito, navi{e i napred; i
svaka èna je me|u ènama, èna; jedna zvezda od svih Njenih zvezda.
Vidim te, èno; stoji{ usamljena; Prvosve{tenica si ljubavi na oltaru ìvota. A
mu{karac je `rtva.
Pod tobom, raduju}i se, on laè; on u ushitu umire, sagorevaju}i u dahu tvog poljupca.
Da, zvezda juri{a u àru ka drugoj zvezdi; vatra eksplodira, razliva se po nebu.
Postoji krik na nepoznatom jeziku. On se razleè hramom univerzuma; u jednoj
njegovoj re~i je smrt i ekstaza, i tvoj naziv ~asti, o ti, koja si sama sebi
Prvosve{tenica, Proro~ica, Carica, Boginja ~ije ime zna~i majka i kurva!
56.
NOVI KOMENTAR
Za fiziologa je o~ito da lepota (tj. skladnost proporcija) i ljubav (tj. prirodna
privla~nost izme|u stvari ~ije ujedinjenje zadovoljava oboje) da bi se ostvarili traè
apsolutnu spontanost i slobodu od ograni~enja. Drvo raste deformisano ako ga gu{i
drugo drve}e, ili pak zidine; tako|e, barut ne}e eksplodirati ako me|u njegovim
~esticama ima puno peska.
Ako èlimo da imamo lepotu i ljubav, radi ra|anja dece ili stvaranja dela umetnosti, ili
ve} ~ega ne, moramo imati savr{enu slobodu delanja, bez straha ili stida ili pak bilo
kakve izve{ta~enosti. Spontanost, najva`niji ~inilac u stvaranju, zbog toga {to je ona
dokaz magnetskog intenziteta i ta~nosti volje za stvaranjem, zavisi skoro uglavnom
od apsolutne slobode agensa. Guliver ne bi smeo imati okove ili uzicu. Ovi uslovi su
retko bili ispunjeni u pro{losti, posebno {to se ti~e ljubavi, tako da je njihovo
pojavljivanje obi~no obeleàvalo epohu. Prakti~no svi ljudi rade sa strahom od
rezultata ili sa stra{}u za rezultatom, i "dete" se ra|a kao patuljak ili mrtvoro|eno.
U iskustvu mnogih ljudi se pokazuje da zabave, ùrke i sli~no, ako se organizuju na
brzinu, uvek uspevaju, dok se najdetaljnije organizovane gozbe, pripremljene sa svom
mogu}om pa`njom, ~esto puta izjalove. Tako je nemogu}e dati ta~na pravila za
stvaranje "genija" za ure|ivanje, genija koji je u ovom smislu neko ko ima ideju, i koji
je naoruàn mo}i da zapali entuzijazam mase, koji ima pronicljivosti da sazna i

inicijative da zgrabi odgovaraju}i psiholo{ki momenat.
No mogu se nabrojati odre|eni uslovi, koji odgovaraju manifestaciji ove spontanosti;
prvi od njih je sigurno apsolutna sloboda od prepreka, unutra{njih ili spolja{njih, za
ideju "genija".
Jasno je da èna ne moè da voli prirodno, slobodno, zdravo, ako je prisiljena da
skrnavi ~istotu svojih nagona mislima o svom socijalnom, ekonomskom i duhovnom
statusu. Kada je takve stvari sputavaju, ljubav je ta koja moè pobediti, kao {to to
dovoljno ~esto i ~ini; ali lepota obi~no kr`ljavi ili se izobli~uje, poprimaju}i tragi~nu
ili cini~nu masku. Istorija sveta je prepuna takvih pri~a; to je, neko }e skoro re}i,
glavni motiv romanse. Treba li samo da pomenem Tristana, Paola, Romea, Otela,
Parisa, Edvarda Drugog, Abelara, Tanhojzera od starih, i skoro, g-|icu Askit, Mod
Alena, ârlsa Stjuarta Parnela, ser ârlsa Dilkija, lorda Henrija Somerseta, i Oskara
Vajlda, sve do ""Debeljka" Arbakla!
Mu{karci i ène moraju da se suo~e sa stvarnim krahom, kao i sa mogu}no{}u
skandala i zgraàvanja, ili pak sa pristajanjem da vole u okviru granica koje ne mare
ni najmanje za ljubav. Otuda je prilika za spontanost vrlo mala; a, ako se i ukaè i
iskoristi, advokati }e poùriti da se sakriju pod bra~ni krevet, dok }e ~lanovi
porodice, prilepiv{i se uz pukotine i klju~aonice, ometati ljubavni par svojim
nerazgovetnim zavijanjima.
Tada, ako ljubav zamre, {to se mora desiti ako bilo koja od strana ima malo vi{e
ma{te od komada staklarskog kita, okovi se zatvaraju. On ili ona moraju pro}i kroz tu
podlu farsu razvoda ako se ponovo stvori prilika za slobodan izbor, ali ~ak i u tom
slu~aju okovi koji su dotad bili na njihovim udovima ostavljaju neizle~ive rane. Nije
dobro igrati igru pristojnosti nakon razvoda.
Na ovaj na~in uvide}emo da su gotovo jedine ljubavne stvari koje ne izazivaju
dosadu, i koje ne ostavljaju oìljke, one izme|u ljudi koji su prihvatili Zakon Teleme, i
koji su raskinuli, zbog dobra, sa tabuom ropskih bogova. Istinski umetnik, koji voli
samo svoju umetnost i ni{ta sem toga, moè ostvarivati po nekoliko spontanih
ljubavnih veza, tokom celog svog ìvota, a da opet nikad ne pati zbog toga, ili da
navede nekog drugog da pati.
Lepota je uvek dete takvih ljubavnih veza; zdrav stav ~istog i jednostavnog uma,
oslobo|enog svih komplikacija stranih ljubavi, to potvr|uje.
Ba{ kao {to se ènino telo deformi{e i na kraju razboljeva od korseta koji zahteva
Dègenet moda, isto to se de{ava i sa njenom du{om pod pritiskom konvencija, koje
predstavlja moda, hirovita, proizvoljna i besmislena, kao i prodavac ènskih {e{ira,
iako ga one nazivaju Bogom, i njegov varljivi odobreni prilaz ve~nom zakonu.
Engleska Biblija osu|uje poligamiju i konkubinat Abrahama, Solomona i ostalih,
incest Lota, bezbrojna silovanja uhva}enih devica, kao i promiskuitet prvih hri{}ana,
prostituciju sluga hrama, mu{karaca i èna, odnose Jovana sa njegovim u~iteljem,
vezivanje lutaju}ih proroka za stub srama, kao i celibat takvih ljudi kao {to je bio
Pavle. Jehova je dogurao dotle da je ubio Onana zbog toga {to je izbegao da oplodi
udovicu svog brata, oprostio preljubu, i ubistvo muà, Davida, i naredio Hosei da
spletkari sa "ènom bluda". On je samo povukao moralnu crtu iza bilo kakvog zahteva
na prava èna.
U pro{losti je mu{karac mo~ugom prisiljavao ènu da zadovolji strasti svog
omrznutog tiranina i gnje~io cve}e njene sopstvene ljubavi u blatu; istovremeno
~ine}i njeno silovanje jo{ brutalnijim nazivaju}i njenu antipatiju nevino{}u, i
uveravaju}i je da je prljava stvar upore|uju}i je sa rastrganim i prljavim cvetom.
Ona nije nikad imala priliku da voli osim ako se nije prva odrekla po{tovanja dru{tva,
prona{av{i na~in kako da otera svet gladi ispred njenih vrata.
Njena {ansa je kona~no do{la! U svakom manastiru Teleme svaka èna je dobrodo{la;
tamo je ona slobodna da ~ini svoju volju, i ~asno ostaje u tom ~injenju. Dete ljubavi
je zvezda, isto kao {to su svi zvezde; ali samo jedno mi posebno cenimo: to je trofej
bitke koja je vo|ena i dobijena!
57.
NOVI KOMENTAR
Boriti se predstavlja pravo i du`nost svakog mu{karca, kao {to je svake ène da se
raduje u njegovoj snazi, i da je slavi i ovekove~uje svojom ljubavlju. Moja prva
primedba Hri{}anstvu odnosi se na Isusa koji je "blag, pokoran i neàn", pacifista,
ube|eni protivnik rata, Tolstojevac, pasivni buntovnik. Nakon povla~enja Kajzera, i
predaje njegove ratne mornarice, Nemci su napustili Ni~ea da bi prihvatili Hrista. Ro|
estvenski i Gervera su izvukli svoje delom razorene flote. Irski revolucionari iz Ister
Vika 1916. god. su se borili i ginuli mu{ki; i tako je za~eta tradicija.
i sam "Isus", prema legendi, "skamenio je lice i uputio se u Jerusalim", predvi|aju}i
svoju sudbinu. Ali hri{}ani nisu potencirali taj njegov heroizam sve do pojave krsta{a.
Mlitavi, sentimentalni Hrist iz nedeljnih {kola jedino je {to je preostalo; ali rat je i
njega ubio, hvala Aresu!
Kada su nekonformisti~ke hri{}anske crkve, naro~ito u Americi, uvidele da doktrina
ve~ne kazne vi{e nije odrìva, time su sru{ili osnove sopstvene religije. Nije bilo
ni~eg za ~ega bi bilo vredno boriti se. Tako su se one deformisale u beìvotne
socijalne centre, pa tako su Teozofija sa svojom crnom bra}om, g-|ica Edi sa svojim
ludim ekspertima za arsenik, T. K. sa svojim hipnotizerima i jezuitima i Bili Sandej sa
svojim ognjem pakla, jo{ jednom uterali narodu strah u kosti, da bi se obogatili i u
kreditu i u gotovini.
Knjiga Zakona ne izaziva nikakve teolo{ke eksplozije; ali mi imamo dovoljno
rasprava koje nam predstoje u budu}nosti. Mi se moramo boriti za slobodu protiv
ugnjeta~a, religioznih, socijalnih ili privrednih; tako|e, mi smo najo{trije protiv
svakog kompromisa. Svaki boj treba da bude boj do poslednjeg daha; svaki od nas
treba da ~ini svoju vlastitu volju, a svi zajedno za sve ostale, da bi tako zasnovali
zakon slobode.
Mi ne èlimo "profesionalne vojnike", pla}ene ubice koji su se zakleli da ne}e imati
nikog na du{i. Oni "ne smeju da se bore"; jer, kako ~ovek moè da se usudi da se bori
ako ne pokre}e ljubav koja je ja~a od ljubavi za ìvotom? Stoga oni "glume"; oni su
se prodali; njihova volja nije vi{e njihova vlastita. @ivot za njih vi{e ne predstavlja
ozbiljnu stvar, i stoga oni lutaju kao uli~ari, muvaju}i se po klubovima, budoarima i
zajedni~kim sobama za glumce. Brid`, bilijar, polo, ènske podsuknje ubijaju njihovu
prazninu. Izbrisani sa liste u~esnika u velikoj trci ìvota, oni umesto toga posmatraju
konjske trke.
Tu moè biti hrabrosti; u odre|enom smislu oni mogu biti ~ak svrstani zajedno sa
pacovima; ali, oni koji nemaju cilj koji prevazilazi njihovu smrt, moraju biti glupavi i
ni{tavni, jer jedan udes je dovoljan da i{~upa brzo-venu}e cve}e la`ne i nametljive
slave. Oni sluè da odbrane stvari koje su va`ne za njihovu zemlju; oni su poput
lobanje koja {titi mozak od o{te}enja. O, glupavi mozgu! Jesi li dovoljno mudar da se
odbrani{ sam, umesto {to tu du`nost poverava{ lomnoj kosti koja spre~ava tvoj rast?
Neka svaki ~ovek nosi oru`je, dovoljno hitro da se bori protiv tiranije, ujedno
plemenito i vatreno, spreman da potegne ma~ u svakom slu~aju kada ga pravda ili
sloboda pozovu!
"Prezrite sve budale". U ovom zadnjem izrazu jasno je da re~ "budale" ne treba uzeti
u njegovom dubljem misti~nom zna~enju, ve} u kontekstu koji se odnosi na obi~an,
svakodnevni ìvot.
Ali "budala" (luda) je jo{ uvek onakva kako je prikazana na Tarot atuu. On je
hermafroditsko bi}e, mlohav i tup, sa luckastim osmehom i prili~nim ukusom za
{arene cirkuske prsluke. On nema muèvne snage, poput vola {to je zna~enje slova
Alef koje opisuje ovaj atu, a njegova vrednost je nula, njegov broj. On je vazduh,
bezobli~an i nesposoban da pruì otpor, prenosnik zvukova koji za njega ni{ta ne
zna~e, pokrenut iz stanja potpune nepokretnosti u uni{tavaju}u pomamu besmislene
èstine, nepredvidivo nestalan, osetljiv na svaki pritisak ili pomicaj. Jedna petina je
gorenje vatre, truljenje ne~isto}a; ostatak je nepokretan, izvori{te eksplozija, sa
tragovima tog zagu{ljivog i nepodno{ljivog gasa, koji je pak hrana za biljke a otrov
za ìvotinjski svet.
Ovde imamo sliku prose~nog ~oveka, tj. budale. On nema svoju vlastitu volju, i
predstavlja sve za sve ljude, on je praznina, ponavlja~ re~i ~iji smisao on ne zna, bez
cilja, ni{tavan i silovit, sa~injen delom od èstokih strasti koje sagorevaju i njega i
druge, no uglavnom od mrtvog i bezna~ajnog ni{tavila, sa neznatno malo teìne,
jednoli~nosti i tuposti kao njegovih jedinih pozitivnih kvaliteta.
Takve su "budale" koje mi preziremo. ôvek Teleme je uspravan, organizovan,
odlu~an, kontrolisan, snaàn; on koristi vazduh kao hranu za svoj temperament; no
isto tako, bez budala on ne bi mogao ìveti. Kona~no, nama je potrebna na{a
atmosfera. Jedino onda kada se budale pretvore u podivljale ludake nama treba pla{t
ti{ine da nas obavije, i na{ tim da nam pomogne u uspinjanju planinskim grebenima; i
jedino ako si|emo dole u tamu rudnika da iskopamo blaga zemlje koja nam trebaju
paze}i da ne spre~imo njihov otrovni dah.
58.
NOVI KOMENTAR
"O{troumni": to su ljudi ~ija volja je poput ma~a o{tra i direktna, od prekaljenog,
premazanog i ugla~anog savr{enog ~elika; ~vrste ruke i o{tra oka.
"Ponosni": to su ljudi koji znaju da su zvezde, i koji ne kle~e ni pred kim. Istinski
ponos spre~ava ~oveka da radi bilo {ta {to nije vredno njega samog.
"Dostojanstveni": ovo su ljudi ~ija priroda je kraljevska, odn. to su ljudi koji "mogu".
Oni sebe znaju kao ro|ene vo|e, bilo da je njihovo svetili{te umetnost, nauka, ili ma
{ta drugo.
"Otmeni": ovo su ljudi koji, budu}i da su uzvi{ena srca, ne podnose nikakav
primitivizam.
59.
NOVI KOMENTAR
Borite se! Borite se kao dèntlmeni, bezazleno, jer borba je najbolja igra na svetu, a
ljubav druga po redu! Ne kleve}ite svog neprijatelja, kao {to bi novine èlele da
radite; samo ga ubijte, i onda sahranite uz sve po~asti. Nemojte stalno vikati "Faul"
kao neki petorazredni bokser. Ne hvali{ite se! Ne kme~ite. Ako ste dole, ustanite i
udarite ponovo! Borbe takvog tipa stvaraju brza prijateljstva.
Mo`da u ovom stihu postoji drugo magi~ko zna~enje, {to upu}uje na ritual koji u
nagove{tajima moèmo na}i u legendama o Kainu i Avelju, Isaiji i Jakovu, Setu i
Ozirisu, itd. "Stariji brat" unutar nas, Tiho Sopstvo, mora ubiti svog mla|eg brata,
svesno ja, i onda se mora ponovo uzdi}i potpuno ~ist.
60.
NOVI KOMENTAR
Sigurno da postoje i niì zakoni nego {to je ovaj, {to su pojedinosti, posebni slu~ajevi
ovog Zakona. Ali celina Zakona je "îni {to ti volja" i nema zakona nad tim. Ova
tema se u potpunosti razra|uje u Liber CXI, Alef, i student se upu}uje da joj se obrati.
Ali daleko je bolje da on prihvati taj Zakon kao univerzalni klju~ za re{enje svih
problema ìvota, i da ga onda primeni od jednog do drugog pojedina~nog slu~aja.
Kako bude postepeno dolazio do njegovog razumevanja, on }e biti sve vi{e zapanjen
upro{}avanjem najzagonetnijih pitanja koja mu sam Zakon bude nametao. Na taj
na~in on }e potpuno usvojiti Zakon i u~ini}e ga obrascem njegovog svesnog bi}a;
ovo }e, samo po sebi, biti dovoljno da ga inicira, da tako rastvori svoje komplekse, i
da razotkrije sopstvenu su{tinu, i tako }e posti}i znanje i razgovor svog Svetog An|ela
ûvara.
Ja sam sam praktikovao Zakon da bih ga potvrdio mnogim i raznovrsnim oblicima;
tako|e i mnogim i raznovrsnim sferama mi{ljenja, sve dok se nije apsolutno u~vrstio u
meni, u takvoj meri da se sada javlja kao "jedna~ina identitet", uistinu aksiomatska, a
ipak ne kao otrcana fraza, pre kao ~isti ma~ istine koji razvezuje svaki ~vor na samo
jedan dodir.
Kao prakti~nu etiku ovog Zakona, ja sam re~ima koje zvu~e kao jedna jedina re~
formulisao svoju deklaraciju o pravima ~oveka.
PRAVA ÔVEKA
ÎNI [TO TI JE VOLJA NEKA TI BUDE SAV ZAKON
Ne bog ve} ôvek.
ôvek ima prava da ìvi po svom vlastitom zakonu.
ôvek ima prava da ìvi na na~in kako mu je po volji.
ôvek ima prava da se obla~i kako mu je volja.
ôvek ima prava da stanuje gde mu je volja.
ôvek ima prava da se kre}e po povr{ini zemlje po svojoj volji.
ôvek ima prava da jede {ta mu je volja.
ôvek ima prava da pije {ta mu je volja.
ôvek ima prava da misli po svojoj volji.
ôvek ima prava da govori kako mu je volja.
ôvek ima prava da pi{e {ta ga je volja.
ôvek ima prava da vaja {ta ga je volja.
ôvek ima prava da slika {ta ga je volja.
ôvek ima prava da rezbari {ta ga je volja.
ôvek ima prava da radi po svojoj volji.
ôvek ima prava da se odmara kako ga je volja.
ôvek ima prava da voli kako ho}e, kada, gde i s kim ga je volja.
ôvek ima prava da umre kada i kako ga je volja.

ôvek ima prava da ubije one koji mu ograni~avaju ta prava.
Ovaj iskaz ne sme biti shva}en kao nekontrolisani individualizam. Njegov sklad sa
ume}em upravljanja dràvom pokazan je u poglavljima Liber Alefa koji su ve}
prethodno citirana. Vidi komentar na poglavlje II, stih 72.
Moderna misao, uklju~uju}i i onu najplitkoumniju, prisiljena je da pod uticajem
Aivaza potvrdi Njegov Zakon, bez znanja o ~emu se tu zapravo radi. Na primer: "Bog
je vetar koji duva niotkuda, i on se naziva volja; to je jedino opravdanje za ~ovekovo
postojanje na zemlji." Ovo je napisao jedan bedni debeljko kao {to je Dìlbert Keit
êsterton u Lete}oj gostionici.
61.
NOVI KOMENTAR
Obratite pa`nju da Heru-Ra-Ha ne predstavlja samo neki poseban oblik Ra, ve} Boga
koji je zauzeo Raov presto. Drugim re~ima, njegova vladavina na zemlji je samo
privremena, kao {to je i obja{njeno u 34. stihu. On se ovde shvata kao Hijerofant,
"koji osvetljava nosa~e du{e", {to zna~i, koji dovodi ~oveka do inicijacije.
Ovi "nosa~i" ukazuju na skeletnu strukturu koja drì du{u, i to su uslovi njene
inkarnacije. ôvek je naslednik vekova evolutivnog iskustva, koje je teklo utvr|enim
pravcima, tako da je on organizovan na bazi formula koje su predodredile tip
njegovog razvoja. Nekih od ovih formula smo svesni, ali ne svih. Tako je, empirijski,
za sve ljude istina da je prava linija najkra}a razdaljina izme|u dve ta~ke; neki divljaci
mo`da ne znaju ovo svesno, ali svejedno oni svoje akcije zasnivaju na tom znanju.
Sada nema sumnje u to da se svest mogla razviti bilo gde drugde osim u ~oveku;
jedino bi neki slepi megaloman ili hri{}anski sve{tenik mogli zamisliti da je na{a
neizmerno si}u{na ~estica planete jedina postojbina inteligencije, posebno zato {to su
na{i umovi, u najboljem slu~aju, totalno nesposobni da razumeju prirodu. Isto tako je
neverovatno da se na{i zemaljski fizi~ki uslovi - temperatura, atmosfera, ~vrsto}a,
itd., koje neki jo{ uvek smatraju su{tinski va`nim za ìvot, nalaze ~esto; na{a planeta
je samo jedna od devet drugih, i apsurdno je poricati postojanje ìvota na tim drugim
planetama, ili ~ak i na suncu samom, samo zato {to se uslovi na~eg ìvota ne nalaze i
tamo.
Takav ìvot i inteligencija stoga mogu biti totalno druga~iji od bilo ~ega {to znamo da
postoji; "nosa~i" njihovih du{a u drugim sferama mogu biti druga~iji nego {to su
na{i.
Gornja rasprava je slu~aj "nosa~a"; mi smo mentalno ograni~eni na na{e ljudsko
iskustvo sredine u kojoj na{i sopstveni ìvoti cvetaju. Istraìva~ koji bira mesto za
logor mora da potraì drve}e, vodu, mo`da skloni{te, a ako je potrebno i da li ima
divlja~i. Na nekoj drugoj planeti mo`da mu ne}e biti potrebno ni{ta od svega ovoga.
"Nosa~i" koji odre|uju "oblik" na{ih du{a predstavljaju ograni~enja za na{ um, ali
isto tako i podr{ku. Na isti na~in, {ine omogu}uju vozu da se kre}e lako, ali
istovremeno ga ograni~avaju u odre|enom smeru. "Zakoni" prirode i mi{ljenja,
matematika, logika itd. tako|e predstavljaju "nosa~e" ove vrste. Na{e rasno-nasle|ene
koncepcije prostora tako su, odnedavno, spre~ile ~oveka da razume neeuklidovsku
geometriju, ili pak postojanje ~etvrte dimenzije. Inicijat uskoro postaje svestan
neistinitosti mnogih od ovih limitiraju}ih zakona na{e inteligencije; on mora da
identifikuje bi}e i nebi}e, da shvati materiju kao kontinuiranu i homogenu, i tako {to
se ti~e mnogih drugih istina, koje su percipirane direktno ~istom percepcijom, a koje
stoga ne mogu biti opovrgnute silogisti~kim metodama. Zakoni logike tako bivaju
prepoznati kao povr{ni, a njihov opseg delovanja samo delimi~an.
U vezi s ovim, zna~ajno je pomenuti da su tako napredni mislioci, kao {to je uvaèni
Bertrand Rasel, na{li za shodno da poveù matemati~ke zakone sa logikom; ~ini mi
se da su ispustili iz vida to da zakoni logike nisu ni{ta drugo do potvrda ograni~enja
njihovog vlastitog razuma. Citira}u ovde Knjigu Laì:
KINESKA MUZIKA
Objasni taj doga|aj!
On mora imati prirodan uzrok.
On mora imati natprirodan uzrok.
Neka ta dva magarca budu poslana da melju ìto.
Sme, moè, mora, treba, verovatno, mo`da, moèmo sigurno pretpostaviti, trebalo bi,
to je veoma sumnjivo, gotovo sigurno - ubogi najamni konji! Neka budu isterani
napolje na travu!
Dokaz je jedino mogu} u matematici, a matematika je samo stvar proizvoljnih
dogovora.
A ipak je sumnja dobar sluga ali lo{ gospodar; savr{ena ljubavnica ali mrzovoljna
supruga.
"Belo je belo", bi~ je nadzornika; "belo je crno" lozinka je roba. Gospodar ne obra}a
pa`nju.
Kinez ne moè misliti druga~ije nego da oktava ima 5 tonova.
[to se ne{to neophodnije javlja u mom umu, to je sigurnije da ja samo potvr|ujem
ograni~enje.
Spavao sam s Verom, a kad sam se probudio na{ao sam le{ u svom naru~ju; pio sam i
plesao svu no} sa Sumnjom a ujutro sam otkrio da je ona devica.
Sada razmotrimo situaciju ~oveka koji je istraìo do kraja strukturu svoje du{e, koji je
aktivno svestan svojih "nosa~a" aksioma. On mora shvatiti da ga oni ograni~avaju
poput zatvorskih re{etaka, kada bude dobio slobodu inicijata.
U ovom stihu, otuda, Bog "ustoli~en na Raovom prestolu" objavljuje da ova re~
osvetljava (odn. otklanja) pritisak ovih "nosa~a du{e". Prou~avanje ovog poglavlja je
prema tome kurs za pripremu du{e za svakog ko èli da postane inicijat.
Vidi tako|e {est stihova koji slede za ovim; vrednost re~i raste onako kako ~italac
bude napredovao na stazi, ba{ kao {to je Rembrant "odli~na slika" za nekog seljaka,
"fino umetni~ko delo" za obrazovanog ~oveka, a za ljubitelja umetnosti
veli~anstveno remek-delo, utoliko ve}e ukoliko je i on velik.
62.
NOVI KOMENTAR
Ovo verovatno ukazuje na sredstva koja treba upotrebiti da bi se du{a oslobodila
svojih "nosa~a".
Videli smo ve} da je Ra-Hoor-Khuit u jednom odre|enom smislu Tiho Sopstvo unutar
svakog ~oveka, ime njegovog Khabsa, ne tako bezli~nog kao Hadit, ali prva i
poslednja neistinska formulacija ega. Mi treba da preusmerimo to sopstvo u nama, a
ne da ga potiskujemo ili pot~injavamo. Isto tako ne treba da ga izbegavamo, ve} da

mu se pribliìmo. To treba da se u~ini "kroz patnju ogleda". Ova patnja se prolazi u
procesu zvanom psihoanaliza, sada kada je nauka usvojila (koliko to dozvoljava
inferioran um) metode magusa. Ali "ogled" je "blaènstvo"; razre{enje svakog
kompleksa putem "patnje" (obrati pa`nju na etimolo{ko zna~enje re~i!) je gr~ radosti
koji je fiziolo{ka i psiholo{ka propratna pojava svakog oslobo|enja od napetosti i
naboja.
63.
NOVI KOMENTAR
Luda je tako|e velika luda, Bahus Difeus, Harpokrates, Patuljasto sopstvo, Sveti an|eo
ûvar, itd. "Ne razume je"; tj. on razume da je ona NE, LA, 31.
Ali gore navedeno je samo sekundarno tj. hijeroglifsko magi~ko zna~enje. U
obi~nom engleskom jeziku jo{ uvek se razmatraju tehnike inicijacije. "Luda" je
onakva kao {to je opisana u mojoj napomeni na 57. stih. Prazni, plitkoumni,
bezvredni, nepokretni, nestalni tupavac ne}e uspeti da u~ini ni{ta ni sa ovom
knjigom, niti sa mojim komentarom. Ali ta luda je dete Harpokrat, "Dete u jajetu",
nevina{ce koje jo{ nije ro|eno, prebivaju}i u ti{ini i i{~ekuju}i svoj ~as da iza|e na
svetlo dana. On je neinicirani ~ovek, i on ima da pro|e ~etiri ogleda pre nego {to
postane savr{en. Ovi ogledi sada treba da budu opisani.
64.
65.
66.
67.
STARI KOMENTAR
64-67. Sve ovo }e tako|e biti pokazano onom ko ho}e i ko moè.
NOVI KOMENTAR
64. "Drvo @ivota" u Kabali predstavlja deset sfera raspore|enih na tri stuba, od kojih
sredi{nji sadrì ~etiri, a ostali po tri. Ove sfere se povezuju sa odre|enim brojevima,
planetama, metalima i mnogim drugim grupama stvari; u su{tini sve stvari mogu da
se odnose na jednu ili drugu sferu. (Vidi Knjigu 4, Deo III, i Liber 777). Sada treba
opisati ta ~etiri ogleda. Oni simbolizuju uspon aspiranta od desete i ujedno najniè
sfere, koja se odnosi na zemlju, gre{nu i haoti~nu, u kojoj je aspirant ro|en. U prvom
ogledu aspirant se uzdiè do sfere nazvane Temelj, koja nosi broj 9, koja sadrì, izme|u
ostalog, ideje generativnih organa, vazduha, meseca i srebra. Tajna istina ove sefire
jeste da je stabilnost jednaka promeni. Ovu istinu potvr|uje ~injenica da je zbir
pojedina~nih cifara svih mnoìlaca broja 9 opet 9.
Inicijat }e sada shvatiti da je zbir svih varijacija njegovog uma jednak nuli, dok, iza
njegovih mesecolikih faza i vazdu{nih vrludanja boravi nedirnuta seksualna svest,
istinski temelj hrama njegovog tela, koren Drveta @ivota koje raste iz zemlje i uzdiè
se ka nebu. Ova Knjiga je za njega "kao srebro". On je vidi kao ~istu, belu i blistavu,
kao ogledalo njegovog sopstvenog bi}a koje je ovaj ogled o~istio od njegovih
kompleksa. Da bi dospeo do ove sfere on mora pro}i put tame gde mu ~etiri elementa
izgledaju kao ceo univerzum. Jer kako bi on mogao znati da ima jo{ 22 dela Zmije
koja se uvija oko Drveta?
Napadnut te{kim utvarama materije, nestvarnim i nejasnim, njegov ogled se sastoji od
uàsa i tame. On moè pro}i jedino pomo}u svog vlastitog skrivenog Boga, koji je
potpun i uzdignut u njemu vrlinom njegovog svesnog akta suo~enja sa ogledom.
65. Slede}a sfera koju aspirant dostiè zove se Lepota, ima broj 6, i odnosi se na srce,
sunce i zlato. Ovde se on naziva "Adept". Tajna istina ovog mesta jeste da je Bog
~ovek, simbolizovan heksagramom (u kojem su dva trougla isprepletena).
U poslednjoj sferi on je nau~io da je njegovo telo hram Ruìnog Krsta, tj. da mu je
dato kao mesto gde treba da izvr{i magi~ki rad ujedinjenja suprotnosti u njegovom
bi}u. On ovde u~i da je njegovo srce sredi{te svetlosti. Ono ~ak i njemu ne izgleda
mra~no, tajnovito, {uplje, skriveno, ve} kao mesto gde prebiva njegova du{a, zra~e}i
svetlost na {est sfera kojima je okruèno; one predstavljaju razli~ite mo}i njegovog
uma. Stoga ova Knjiga za njega se javlja kao zlato; to je savr{en metal, simbol samog
Sunca. On vidi Boga svuda unutar sebe.
U ovu sferu aspirant je stigao stazom nazvanom Umerenost, odapet poput strele sa
duge. On je spazio svetlost, ali samo u njenoj podeli. On nije do{ao do te sfere ni~im
drugim do umereno{}u, a pod tim imenom je maskirana umetnost nesputanog
izlivanja celog na{eg ìvota, sve do poslednje kapi krvi, bez gubljenja ijedne jedine
kapljice.
66. Sada se kona~no adept uzdiè i dolazi do sfere nazvane Kruna, ~iji je broj 1 i koja
se odnosi na Boga Ra-Hoor-Khuita u ~oveku, do izvora vrtlo`nih kretanja, i do prvog
vida materije. (Vidi Liber 777, Ekvinoks i Knjigu 4 za ove atribucije). Tajna istina ove
sfere je da je zemlja nebo a nebo zemlja, kao i to da pokazuje aspirantu da je i sam
zvezda. Sve {to je po njemu stvarnost ne treba da shvata kao iluziju, ve} sve kao
jedinstvenu svetlost koja napaja sve mnogobrojne zvezde. Vi{e njih, i svaka
pojedina~no, su Jedno; svaka je za sebe, nema sli~nog para, pa ipak su svi identi~ni.
Ovo on zna i takav jeste, jer sada je re~ kona~no osvetlila nosa~e njegove du{e.
(Logika Ruaha - normalnog razuma - biva prevazi|ena spiritualnim iskustvom.
O~igledno, nemogu}e je "objasniti" kako se to de{ava).
U broju 6 aspirant je video Boga sjedinjenog sa ~ovekom, dva trojstva u jedinstvu. Ali
ovde on zna da nkad nije bilo ni~eg drugog do Jednog.
Sada je dakle ova Knjiga "dragulj plemenitog sjaja"; njegova svetlost nije svetlost
pozajmljena od zlata, ve} svetlost koja se {iri kroz celu Knjigu, ~ista i blje{tava, jarko
se odraàvaju}i sa njenih ploha. Svaki izraz je dijamant; svaki je razli~it a opet svi su
identi~ni. U svakom blista jedna svetlost!
On je do ove sfere stigao Stazom zvanom Prvosve{tenica. Ona je njegovo tiho
Sopstvo, devica skrivena iza svih velova, oslobo|ena da bi ga pou~avala vrlinom ovog
tre}eg ogleda prolasku bezdana, kojim je on skinuo sa sebe i najmanji trun neistine,
njegove zadnje preostale komplekse, pa ~ak i svoju ma{tariju koju je zvao "ja". i tako,
on najzad zna da je prljava haljina velike bludnice bila ~ista maska; nago, obasjano
svetlo{}u mese~ine, blista telo device.
67. A iza Jednog, kako }e on pro}i? [ta je u su{tini ovo Jedno, koje je u svakom mestu
sredi{te svega? Uistinu, logi~ki nosa~i na{ih du{a su oni ùde za osvetljenjem, ako
dospemo do oslobo|enja takve istine kao {to je ova!
Sada u "dragulju plemenitog sjaja" svetlost sasvim jasno svetluca, ali taj dragulj ipak
nije svetlost sama. Ova sfera jednog uistinu je Ra-Hoor-Khuit; nije li na{e krunisano i
osvajaju}e dete izvor svetlosti? Ne, on je kona~ni oblik jedinstva, dete dvoje
ven~anih beskona~nosti. U ovom zadnjem ogledu aspirant mora i}i dalje i od same
svoje zvezde, nalaze}i u samom njenom sredi{tu sr` Hadita, i onda stapaju}i se
kona~no sa Telom Nuit.
Ovde ne postoji nikakva Staza koja se moè pre}i, jer sve je podjednako svuda; tako|e
nema nikakve sfere koju treba dosti}i, jer nema vi{e nikakvog merila.
Nema re~i kojima bismo mogli izraziti put ili cilj, jer cilj i put su jedno; ovo je re~eno
samo zato {to za onog ko pro|e kroz ovaj ~etvrti ogled Knjiga izgleda kao "krajnje
iskre". One vi{e ne odraàvaju niti prenose svetlost; one su sada potpuno izvorna, nepodlo`na-analizi svetlost, svetlost "unutra{njeg ognja" Hadita! On opaà Knjigu
onakvom kakva zaista jeste, kao izvori{te zvezdanog semena!
68.
STARI KOMENTAR
Puka ~injenica.
NOVI KOMENTAR
Svima, tj. Panu, odn. Al-u.
Iznenadna degradacija stila i predmeta, haoti~nost stanovi{ta; na {ta ciljaju ove
stvari?
Zvu~i kao da se pisarev um èstoko pobunio protiv ovog poglavlja, a posebno kao da
ga je namu~ila prva re~enica stiha, koja, ako se shvati otvoreno, predvi|a fenomen
koji je nemogu} u literaturi. Drugi izraz je verovatno prezriv {amar pisaru koji je
mo`da u sebi mislio, "U redu, meni to izgleda druga~ije, zaboga!"; udarac je bio
slu~ajno pun pogodak, jer ja sam bio zaista pravi laòv kada sam to pomislio. Bio sam
tako razjaren kada sam se upustio u takvu avanturu, da sam zamrzeo "ruku i pero"
kojima sam se zakleo da }u napisati misli meni samom tako odvratne, i takav àrgon
apsurda i vulgarnosti kako mi je bio predstavljen u mnogim delovima ovog tre}eg
poglavlja, da sam bio spreman da odem u bilo koju krajnost, bez namere da raskinem
svoje nemo obe}anje dato mojoj èni oko okon~anja tog posla, i da Knjigu potpuno
odbacim. Svoje dnevnike sam unakaàvao pisanjem besmislenih dodataka; izvr{avao
sam svoje naloge na takav na~in da mi je neuspeh bio siguran, gubio sam rukopis
Knjige vi{e ili manje namerno. Pretio sam da izdam Knjigu samo "da bih je se
otarasio", i, prema ovom stihu, i sam sam bio jedan od "pukih laòva". Jer njena
lepota ve} je bila osvojila svetom-inficiranog ~oveka, skoro otre`njenog pesnika,
nao~itog ljubavnika, buntovnog mistika. i sada, po{to znam, uverenje da su sve te
stvari bile deo mene bila je la`. Ipak je taj laòv bio na mukama da laè i tom
uverenju! Za{to je to bilo tako? Ono (uverenje) je znalo da }e jednog dana ova knjiga
zasjati i rastopiti je sopstvenom svetlo{}u; ono se i bojalo Knjige i mrzelo je u isto
vreme; i, {krgu}u}i zubima od besa, zaklelo se la`no, i odbacilo lepotu koja ju je
okruìvala.
[to se ti~e mog istinskog sopstva, {to tiho ~eka svoj ~as, nije li ova Knjiga za njega
sama inkarnacija lepote? [ta je drugo lepota do savr{en izraz istine? i, nije li ova
Knjiga re~ Aivazova, a On moj Sveti An|eo ûvar, gospodar mog Tihog Sopstva,
njegova devi~anska nevesta na koju je njegova ljubav uticala misterijom jedinstva?
69.
STARI KOMENTAR
Ovo tuma~im kao obe}anje da }e Zakon biti valjano uspostavljen.

NOVI KOMENTAR
Se}anje mi govori da re~ "to" nije bila nagla{ena. Stoga, ~itajte "to je" kao francusko
Il y a; to je jednostavna i o~ito nepristrasna izjava. Bila je izgovorena neodre|eno,
nemarno, kao da je bila zaboravljena neka sasvim nebitna stvar, i sada pomenuta kao
ustupak mojoj slabosti.
70.
71.
72.
STARI KOMENTAR
70-72. Kona~no izricanje njegovih atributa. Ne znam ta~an smisao 71. stiha.
(Kasnije, 1911.: da, znam).
Kof Nia. Ovo ne mogu nigde da prona|em; ali KOFNIA daje 231. Nia je Ain
odostraga; Kof sugeri{e Kuot. Sve to je vrlo nezadovoljavaju}e.
NOVI KOMENTAR
70. Va`no je primetiti da on zahteva da bude i Horus i Harpokrat istovremeno;
njegovo dva-u-jednom je jedinstvo koje kombinuje Tao i Teh, materiju i kretanje, bi}e
i formu. To je prirodno, jer u Njemu mora postojati koren dijade.
"Moj nemis" (bolji izgovor "nemes") je uobi~ajeni ukras za glavu kod bogova. To je
zatvorena kapa, sa krilcima iza u{iju {to se nastavljaju u okrajke koji padaju napred,
preko ramena. Ona se u predelu potiljka skuplja u cilindri~nu pletenicu. Uveren sam
da ovaj oblik treba da podse}a na kraljevski Ureus.
On "prekriva no}no-plavo nebo", jer stvarna boja svetlosti koju rasipa Bog kada se
prizove je ba{ ova. Ovo tako|e moè zna~iti da on skriva Nuit.
Sokolova glava simbol je o{trog vida, brze akcije, hrabrosti i okretnosti.
71. Ovo je jasan iskaz rata koji je trebao da se desi, i desio se, 1914. g. e.v.
Sada (1923. g.) se vi{e ne slaèm sa gornjim pasusom. Mislim da se "stubovi sveta"
odnose na "Herkulove stubove" kod Gibraltara. Tako|e mislim da }e tamo zapo~eti
zaista veliki rat.
P.S. 8. Septembar, 1937. g. e.v.: Da li "blizanci ratnici" mo`da nagove{tavaju gra|anski
rat? [panske nevolje su po~ele u ju`noj [paniji i Maroku.
72. "Dvostruki [tap Mo}i" je ~udna varijanta uobi~ajenog izraza "[tap Dvostruke
Mo}i"; op{te zna~enje je "ja kontroli{em i aktivne i pasivne sile".
"Kof Nia": u originalnom rukopisu stoji "ostavljeno nedovr{eno jer nije dobro ~uto".
Sada{nji tekst je ispunjen kasnije rukom prve Skerletne @ene.
Egipatski bogovi se obi~no prikazuju kao da nose Ankh, tj. remen sandale, u levoj
ruci, a {tap u desnoj. Ovaj ankh simboli{e mo} kretanja, {to je obele`je boga.
No, o~ito da je Ra-Hoor-Khuit u svojoj levoj ruci imao univerzum, koji je tako
zdrobio da ni{ta ne osta. Smatram da ovaj "univerzum" ima monisti~ku metafiziku; u
jednoj ruci je "Dvostruku [tap", a u drugoj "ni{ta". Ovo kao da se odnosi na
ontologiju "ni{ta i dva" koja je prikazana u prethodnim napomenama.
73.
STARI KOMENTAR
U~injeno. Vidi ilustraciju koja je na ovoj strani. (Vidi komentar na III. poglavlje, 47.
stih).
NOVI KOMENTAR
Ovo bi se, naravno, moglo u~initi na nekoliko na~ina. Izabrao sam onaj koji je
izgledao najprakti~niji. Dosad nisam primetio ni{ta tako zna~ajno.
74.
STARI KOMENTAR
Mogu}e da se ovo odnosi na dodavanje imena broju 418. Ali Kefra je pono}no Sunce
na severu. Na severu je Taurus, Bik: Apis, Spasitelj, Sin.
NOVI KOMENTAR
îni mi se da postoji neka dublja i ujedno zapanjuju}a arkana od one koju stari
komentar nagove{tava; no jo{ uvek je nisam otkrio. (1920.)
75.
STARI KOMENTAR
Zavr{etak re~i je zavr{etak samog rada - Abrahadabra. Knjiga je napisana, kao {to
vidimo, ali i skrivena - od na{eg slabog razumevanja.
Aum-Ha, = 111, = 6, 111 X 6 = 666, pe~at Zveri. Pazite dobro da sa zavr{nim
daje zbir 671, Troa, Kapija, Adonai potpuno spelovan, itd. itd. Koriste}i Klju~eve
Aum Ha dobi}emo XIII + XV + 0, i IV + 0, a njihov zbir je 31 = , Ne.
P. S.: Ako za IV uzmemo XVII, dobi}emo zbir 44, {to je specijalan broj Horusa
NOVI KOMENTAR
Aum je naravno sanskritska "Re~" poznata ve}ini studenata. (Vidi Knjigu 4, III. Deo).
Ha je na~in spelovanja slova Heh ( ) ~ija vrednost je 5, tako da }emo dobiti 6. Ovo
sjedinjenje brojeva 5 i 6 je simbol Velikog Dela.
DODATAK
GEMATRIJA
Neke odrednice za studente ovog predmeta, koje treba usvojiti u tuma~enju Liber ALa.
Nu = = 56.
Had = = 11. (Potpuno spelovano, 555. 5 = Mars = = Energija.)
Aivaz = = 78. (Gre{ka 666. Ovo je bilo rano spelovanje imena, kasnije promenjeno
u:
= 93.
AIFACC = 418.
p na {estoj decimali.
. = 3,141593.
(6) = XX i XI. (Rimski brojevi koji predstavljaju Tarot klju~eve) = 31.
XX + XI = = 309.
H KOKKINE GINH = 667. Inicijali (HKG) = 31.
Kof Nia. = 100. +
(Ain) = 61 = 161.
Kaf (potpuno): Sunce (Falus) i Mesec (Kteis) na gr~kom. Vidi i, 46 - 47.
Ta-Nich. TANICh. = 78. (Alternativno, Sh umesto Ch daje 370 = , Stvaranje.).
Ne = = 31. Bog = = 31.
QELHMA = 93. (Potpuno, 2542.). Vidi i, stih 39
LOGOS PUQIOS TOU NOMOU
Bes-na-maut = BISh-NA MAVT = 888. (êt X Alef).
Ta-Nich. ThA-NICh.
AGAPH = 93. M.......M = 93. III......= 93.
TZABA =
93. Volja (tako|e i Zvezda, ili Mno{tvo).
Mentu = MVNTV =
= 111.
RPST = 311.
Khabs
= 311. BHTA
Boleskin
= 418.
ABRAHADABRA
= 418.
êt = 8. (Spelovano potpuno) = 418.
Abrahadabra = RA HVVR (Ra Hoor) = 418.
Palas Atena = RALLAS AQHNH = 418.
TO MH = 418.
PARZIVAL = 418.
HRU-RA-HA = 211 plus 201 plus 6 = 418.
HERU
= 211
RA
= 201
HA
= 6
HOOR
= 217
RA
= 201
KHU
= 26
NOMOC
= 430
MOU = 510. FI =
THERION
= 666
TO MEGA QHRION
= 666
KAMURET
= 666
Broj Stele = 666.
CTHLH = 52. 52 PLUS 666 = 718.
666 = Broj ZVERI, broj ôveka (vidi Apokalipsu).
Zver (obi~no spelovano kao ChIVA), AChIHA (spelovano potpuno) = 666.
A = 111. Ch = 418. (Jod potpuno spelovano) = 20. H = 6, A = 111 = 666.
O (u Knjizi Tota, tj. Tarotu) = A (Alef).
A = 111. O = 6.
ANKH-F-N-KHONSU = T = 666.
NUTERU = NVThIRV =
= 666.
LOGOV PUOIOC = Re~ = 1142.
LGE TO QELHMA COU = 1142.

Poja{njenje re~i ABRAHADABRA koje sledi predstavlja odlomak iz Hrama kralja
Solomona objavljenog u Ekvinoksu I, V.
418. CHITh, êt. ABRAHADABRA, velika magi~ka Re~, Re~ eona. Posmatrajte tih
11 slova, 5 A identi~nih i 6 razli~itih. Tako ona isprepli}u Pentagram i Heksagram.
BITh HA, Ku}a He Pentagram; vidi Idra Zuta Kuadi{a, 694. "Jer H stvara K, ali Ch
obrazuje IVD." Oba su jednaka 20.
Zapazite 4 + 1 + 8 = 13, broj 4 sveden na 1 preko 8, iskupljuju}e sile; i 418 = Ch = 8.
Putem Aiq Bkr ABRAHADABRA = 1 + 2 + 2 + 1 + 5 + 1 + 4 + 1 + 2 + 2 + 1 = 22.
Tako|e 418 = 22 X 19 = Manifestacija. Otuda ova re~ manifestuje 22 Klju~a Rote.
U prevodu ona zna~i Abraha Deber, Glas Glavnog Proroka.
U Pentagram i Heksagram pretvara se na slede}i na~in:
1)
A
R
(Ovo je pomo}u uzimanja 5 prednjih slova.)

B
Pentagram je 12, HVA, Makroprozopus.
Heksagram je 406, AThH, Mikroprozopus.
A
H
A-A
Tako ona ozna~ava Veliko Delo.
B-------R
A
Zapazite ABR, inicijale Supernala, Ab, Ben, Ruah.
2)
A
A R
H
"Vizija i glas", fraza koja je za
mene zna~ila mnogo vi{e u trenutku razotkrivanja ove Re~i.
BRH = 207, Aur, Svetlost
A ---- A
B
D DBR = 206, Deber, Glas
R
3)
A
A
A
A (Uzimanjem svakog naizmeni~nog slova.)
D
R
205 = GBR, mo}an.

213 = ABIR, mo}an. Ovo prikazuje re~ Abrahadabra kao Re~
Dvostruke Mo}i, jo{ jedna fraza koja mi je u to vreme mnogo zna~ila. AAB na vrhu
Heksagrama daje AB, AIMA, BN, Otac, Majka, Dete.
HDR pomo}u Jeciraha daje Horus, Izida, Oziris, opet Otac, Majka, Dete. Ovaj
Heksagram je ponovo ljudska Trijada.
Dele}i je na 3 i 8 dobijamo Trougao Horusa koji gospodari saginju}im Zmajem sa 8
glava, Supernale koji razbijaju Glavu Daata. Tako|e
A
A
Supernali poduprti sa dva kvadrata R B

B A H ABAD = DD, Ljubav, 8.
A AHRA = AVR, Svetlost, 207.
Sada imamo 8 X 207 = 1656 = 18 = ChI, @ivi, i 207 = 9 X 23, ChIH, @ivot. U to
vreme "Licht, Liebe, Leben" bilo je misti~no ime Majke-Hrama Reda G\D\.
Pet slova iskori{}enih u re~i su A, Kruna; B, [tap; D, Pehar; H, Ma~; R, Ruìn Krst; i
dalje upu}uju na Amouna Oca, Tota - Njegovog Glasnika, i Izidu, Horusa, Ozirisa,
boànsko-ljudsku trijadu.
Tako|e 418 = ATh IAV, Su{tina IAO, v.t.
Ova kratka analiza mogla bi se beskona~no pro{iriti; me|utim, simboli }e uvek ostati
izraz cilja i obja{njenje staze.
Mogu se pojaviti te{ko}e u korelaciji izme|u kucanog hebrejskog, kori{}enog u ovoj
knjizi, modernog izgleda sa jednoobraznim elementima, i tradicionalnog hebrejskog
pisma. Ova tabela sadrì pisani karakter, njegovo ime, i kucane i numeri~ke
ekvivalente:

Aleister Crowley - Zakon Za Sve

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aleister Crowley - Zakon Za Sve

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PREVOD KNJIGE

Da bih predstavio ovu knjigu, koja je od najve}e va`nosti, u {to je mogu}e

[to se ti~e retorike, postoji mnogo toga, a karakteristi~ne su slede}e re~enice:

"Joga je postala psihologija. Za re{enjima njegovih vlastitih problema razumevanja

LIBER AL vel LEGIS

jedinkom. (Odnos izme|u ovih triju kraljevstava je pravilno geometrijski, i svako je 10

Gotovo identi~ni simboli su oni koji predstavljaju tajnog boga Templara,

Doktrina koja se ovde pou~ava jeste ta da je to Svetlo unutarnji, su{tastveni ~ovek.

Zakon, u op{tem smislu te re~i, trebalo bi da zna~i formulaciju obi~aja jednog

ma, ^ovek Zemlje,

666 = Broj Zveri.

Sukob je jedini zlo~in u kosmosu.

Ako ne}emo da pobijemo sav kom{iluk, pustimo da barut eksplodira napolju.

(^ini mi se da je ovde prikladno dodati da su se gornje eti~ke teorije odr`ale u praksi.

Seksualni ~in, ~ak i za najprostije pripadnike ~ove~anstva, ozna~ava ~inilac koji

prema samom sebi, budu}i da je zvezda, da putuje svojom vlastitom orbitom,

mu preti smr}u, bole{}u, katastrofom u svakojakim oblicima. Bur`uj kukavi~ki pla}a

kao obi~nu, otrcanu ideju, prihva}enu neosporno i sa svom jednoli~nom

dimenziji, jer poku{ava da u|e u kombinaciju sa "materijom", koja je Nuit. O~ito da

Hadit je skriven u Nuiti, i spoznaje Nju, koja je predmet spoznaje; ali On je

na~ine koji su bezbrojni da bi manifestovali individue, od kojih je svaka razli~ita od

~uvan i sna`en neverovatnom sposobno{}u, ja sam jo{ uvek spreman da na|em

mog Tajnog Sopstva, i bezuslovno mu se predala, obznaniv{i, glasovito i s rado{}u iz

nisam imao nikakav mogu} odgovor, i koji je podrazumevao znanje o mom

opravdavaju taj postupak. Primetimo tako|e da i najvi{a spoljna radost sadr`ana u

predstavlja formulu univerzuma trebalo bi onda radije da se preformuli{e ovako: "Um

da posebno izazovem najve}u pa`nju kapitalista i sindikalnih vo|a da prou~e principe

Nave{}u citat iz Liber Alefa, iz koga }e biti uo~ljiva karakteristi~na primenljivost

inicirav{i i vlastito telo da prevazi|e svoju prirodnu gadljivost i da se zajedno s du{om

Nema kraja Putu; jedino smrt kruni{e sve.

Mi telemiti smatramo da je su{tinski ispravno ako dopustimo ~oveku da uzme

intervalima. Ovde izlo`ena doktrina treba da bude prou~avana u svetlu prethodnih

prepoznavanja prirodnog zakona. Ona u ~oveku raspaljuje ljubav prema univerzumu,

~oveka? [tamparska presa je zadivljuju}e lepa u rukama Aldusa, ^arlsa T. D`ekobija,

Novi }e se prorok pojaviti. Zver 666. Dionis i drugi su imena za (mo`da)

Druga }e se du{a Boga i zveri Jedinstvo Aivaza i Zveri u Alisteru Krouliju.

Oziris (Isus, itd.),

i blagoslov vi{e ne}e te}i Ka misti~nom Sokoglavom Gospodu! "Blagoslov" - seme.

Ja sam sada (1918. g.) Magus, 9 = 2; sla`em se sa prethodnim komentarom. On treba

2. Da bi sebi dali najvi{e {ansi da: a) ne podlegnu veneri~nim bolestima, b) prenesu

Ona je znala da je mu{karac od nje tra`io samo da slu`i njegovim najosnovnijim

je naoru`an mo}i da zapali entuzijazam mase, koji ima pronicljivosti da sazna i

^ovek ima prava da umre kada i kako ga je volja.

ne da ga potiskujemo ili pot~injavamo. Isto tako ne treba da ga izbegavamo, ve} da

Ovo tuma~im kao obe}anje da }e Zakon biti valjano uspostavljen.

LGE TO QELHMA COU = 1142.

(Ovo je pomo}u uzimanja 5 prednjih slova.)

Pentagram je 12, HVA, Makroprozopus.

Heksagram je 406, AThH, Mikroprozopus.

A (Uzimanjem svakog naizmeni~nog slova.)

205 = GBR, mo}an.

Supernali poduprti sa dva kvadrata R B

A AHRA = AVR, Svetlost, 207.

You might also like