R E P U B L I K A S R P S K A 7 K M , B I H F E D E R AC I J A 7 K M , C R N A G O R A 4 E U R , H R VATS K A 3 0 H R K , E V R O P S K A U N I J A 4 E U R

IZDANJE 01 - prolee 10.

Cena 300 rsd

Impresum
IZDAVA
PLANTEC GROUP d...
Borska 41j, 11090 Beograd, Srbija
tel.: 011/ 3056 516
faks: 011/ 3056 134
E-mail: office@plantec.co.rs
www.plantec.co.rs
www.gradjevinar.info
Direktor, glavni i odgovorni urednik
Ivan Sretenovi
Direktor marketinga
Sanja Jaovi
sanja.j@plantec.co.rs
Likovno-grafiki urednik
Zoran Stankovi - Hogar
Lektor
Ivana Stankovi
Asistent marketinga
Marijana Adamov

Nove HALE za novi vek

Potovani itaoci,
Ovih dana intenzivno smo radili na postavljanju temelja jednog novog asopisa. Kao rezultat tog rada, podstaknutog oslukivanjem zahteva trita, pred
Vama su u svakom pogledu nove Hale.
Prvi broj strunog, poslovnog, kompetentnog, atraktivnog i savremeno postavljenog asopisa, koji na jednom mestu okuplja najvei deo onoga to se u
Srbiji danas zna i radi kada su u pitanju hale.
asopis je zamiljen kao promo-centar ideja, znanja, sposobnosti i preduzimljivosti naih poslovnih ljudi i strunih kadrova koji su prepoznali interes privrede i drutva u celini za objektima kakve su hale.
Bilo da se radi o industrijskim halama, magacinima, hladnjaama, poljoprivrednim ili sportskim halama, sajamskim ili ugostiteljskim objektima..., na stranicama naeg asopisa upoznaete se sa najraznovrsnijim tipovima i modelima
hala. Takoe, biete u prilici da se upoznate sa standardnim i novim konstruktivnim sistemima izgradnje , koji osim funkcionalnih i tehnolokih nude i znaajna
estetska i arhitektonska reenja.

Tehniko ureenje i kompjuterski

prelom
GRAFOPLANT
grafika@plantec.rs
gradjevinar@gmail.com

Akcenat je dat primenjenoj tehnici i tehlologiji izgradnje, proizvodnji najraznovrsnijih materijala i pratee opreme, utedi i distribuciji energije, skraenju
rokova izgradnje i konano u celoj prii to je mogue manjim trokovima.

tampa
,,tamparija Matija d.o.o.

Sve ovo, verujemo, privui e panju strune i poslovne javnosti kojoj je prevashodno ovaj asopis i namenjen.

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije,
Beograd 624
HALE: Specijalizovani asopis o izgradnji i
opremanju hala
ISSN 2217-2750 = Hale (Beograd)
COBISS.SR-ID 176103948

Izdava ne snosi odgovornost za

istinitost i verodostojnost
objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
Publisher is not responsible
for the veracity and credibility
published ads and promotional texts.

Poverenje koje ste nam dali tako to ste sa nama od PRVOG broja velika je
ast, ali i motiv da i ubudue budemo informativni, aktuelni i pre svega korisni.
Kako za one koji ive od proizvodnje hala, tako i onima koji e ba na ovom mestu dobiti neophodna saznanja za pokretanje sopstvenog biznisa.
Da bi svi bili na dobitku itajte nove Hale, a mi vam elimo puno uspeha u
buduem radu.
J.Uskokovi

SADRAJ
Jasmina Uskokovi - novinar
- IZGRADNJA HALA U INTERESU
PRIVREDE I DRUTVA
Maja Pavlovi dia, Aleksandar Vuur dia
- MEMBRANSKE MONTANE HALE

01HALE - prolee 2010.

06
10

Milenko Milinkovi dipl.in.el.

- MC SISTEM GRADNJE
odrivih zgrada i hala

14

Elmar Kniesel
- VRHUNSKE HALE OD SKELETNIH SISTEMA

18

Krstan Laketi
- DRVENE KONSTRUKCIJE U IZGRADNJI HALA

22

Milan Lazi ing.gra.

- ELINE KONSTRUKCIJE
Montano-demontani objekti
Radovan Pei
- INDUSTRIJSKI PODOVI
- EPOKSIDNI SISTEMI

24
31

OGLAIVAI

Strana

Kingspan d.o.o.

1; 34

Rolomatik d.o.o.

Knauf Insulation d.o.o.

Artech Inenjering d.o.o.

10

M-Profil d.o.o.

12; 50

Spark System d.o.o.

13

Milinkovi Company d.o.o.

14

Meteor d.o.o.

20

Layher d.o.o.

18

Piramida d.o.o.

22

Grappa d.o.o.

21

Drina-Coop d.o.o.

24

Halar d.o.o.

27; 39

Ruukki d.o.o. Beograd

28

Alan Tomani
- IZOLACIONI FASADNI SISTEMI

35

Mirjana Bajt
- SAVREMENA TEHNOLOGIJA LPK

40

Metal-Cinkara d.o.o.

30

Kema d.o.o.

31

Petar Jovanovi dipl.ma.in.

- MONTANE KONSTRUKCIJE
Balon Hale

46

Vos-System d.o.o.

40

Novi Kolektiv d.o.o.

46

Dragana Stevi
- KROVNI I FASADNI PANELI

50

Trimo Inenjering d.o.o.

52; 60

Instruktor 021 d.o.o.

53

SCT&CG Montaa a.d.

54

Xella Srbija d.o.o.

56

Sauter Serbia d.o.o.

59

Konstruktor Konsalting d.o.o.

64

Tim graevinskih inenjera

- KONSTRUKTIVNI BETONSKI ELEMENTI

54

Zoran Orlovi
- GRAEVINSKI MATERIJAL BUDUNOSTI

56

Valentina Miladinovi
- HALE PO MERI KLIJENTA

60

Upoznajte Srbiju
- NI, KAPIJA ISTOKA I ZAPADA

66

IZGRADNJA
HALA
U INTERESU PRIVRede i drUTVA
Jasmina Uskokovi
novinar

Izgradnja hala predstavlja interaktivni sklop viestrukih

znanja i primene naunih dostignua u praksi

a razvojem civilizacije pojavila se i

potreba da se odreene aktivnosti,
bilo u proizvodnji ili u drutvu, odvijaju
u veim zatvorenim prostorima. Tada se
pojavljuju graevine, koje se u dananje
vreme nazivaju hale, a koje su omoguile
odvijanje raznorodnih aktivnosti za zadovoljenje odreenih ljudskih potreba
bez obzira na vreme, mesto, atmosferske,
seizmike i druge uticaje.
Vremenom su, sa razvojem nauke,
zahtevi postajali sve vei, tako da danas
gotovo ne postoje ogranienja u smislu
projektovanja i izgradnje objekata sa
zatvorenim prostorom za odreene namene.
ADEKVATAN PROSTOR PREDUSLOV
ZA POKRETANJE PROIZVODNJE

Ovakvi vienamenski objekti predstavljaju vetar u lea preko potrebnom raz voju zemlje, jer kada se ova-

Traei nove razvojne mogunosti

proizvoai hala i razliitih komponenti
za hale prepoznali su sopstveni interes,
kao i interes privrede i drutva u celini
za izgradnjom specifinih objekata kao
to su hale. Ovakvi vienamenski objekti
predstavljaju vetar u lea preko potrebnom razvoju zemlje jer, kada se ovakvi
objekti masovno grade, to u isto vreme
znai da privreda i zemlja napreduju.

kvi objekti masovno grade, to u isto

vreme znai da privreda i zemlja napreduju.

06 HALE

Razvojem tehnike i tehnologije u graevinskoj, mainskoj i elektro industriji

na tritu je danas prisutan irok spektar konstruktivnih sistema, sa upotrebom najrazliitijih materijala u izgradnji
nosee konstrukcije, oblaganja zidova
i krovne konstrukcije. Izbor sistema izgradnje planira se u zavisnosti od svrhe
kojoj objekat treba da poslui, njegove
veliine i naravno planirane visine investicije za ove namene.
Prizemne hale se grade kao jednobrodne ili se komponuju kao viebrodne, formirane od sistema vie brodova
ogranienih u osnovi objekta sa paralelnim redovima stubova. Dakle, nosea
konstrukcija hale formirana je od serije
stubova na koje se oslanja krovna konstrukcija. Nosea konstrukcija najee
se izvodi od armiranog betona ili elika,
ali savremene metode gradnje donose
novine i u ovoj oblasti, a o svemu ovome detaljno informiemo na stranicama naeg asopisa. Osnovno je da hala
mora da obezbedi zatien, potpuno
opremljen adaptivan prostor, u smislu
prilagoavanja novim uslovima proizvodnje.
DUGAKA LISTA USLOVA

Adekvatan zatvoreni prostor esto je

neophodan preduslov za pokretanje industrijske proizvodnje. Ujedno, funkcionalni objekti kao to su hale danas imaju
viestruku namenu i prisutni su u poljoprivrednoj proizvodnji, saobraaju, skladitenju roba, sajamskim, sportskim i
kulturnim manifestacijama, trgovini itd.

Bilo da je re o elinim, betonskim,

drvenim ili balon halama, imperativ za
sve proizvoae jeste njihova brza i laka
izgradnja, relativno niska cena, optimalizacija trokova instalacije, optimalni
uslovi za korisnike i ekonomska isplativost investicije.

01 - PROLE]E 2010.

Sve ove karakteristike jesu projektni

zadatak i ideja vodilja prilikom projektovanja i realizacije bilo koje od navedenih
vrsta hala. Projektanti pri tom moraju da
vode rauna da se hala uklapa u okolinu i
da bude prijatne spoljanosti.
Po pravilu, danas se namee potreba
smanjenja teine primarne konstrukcije i
gabarita temelja, a potom i u maksimalnoj meri smanjenje vremena montae,
to u krajnjoj liniji utie na smanjenje
aktivnosti na licu mesta i skraenje perioda izgradnje na minimum. Takoe, veoma bitni elementi hala jesu unutranje
opremanje, podloga , sistem grejanja,
osvetljenje, ventilacija a sve u skladu sa
tehniko-tehnolokim zahtevima budue namene.
Kada se sve ovo ima u vidu, moe se
bez preterivanja konstatovati da izgradnja hala predstavlja interaktivni sklop viestrukih znanja i primene naunih dostignua u praksi.
PODELA PREMA VRSTI MATERIJALA
NOSEIH ELEMENATA
Ako se sada vratimo na sam poetak
teksta i s tim u vezi osvrnemo na prve graevine ovog tipa videemo da je
preteno korieno drvo kao osnovni
materijal u izgradnji. Kasnije se uglavnom opredeljivalo za klasino armirani
i prednapregnuti beton ili elik. Ako elimo da napravimo osnovnu podelu prema vrsti materijala od kojih su sainjeni
nosei elementi hala moemo ih svrstati
u tri osnovne grupe:
- BETONSKE HALE
- ELINE HALE
- HALE SA GLAVNIM NOSEIM ELEMENTIMA OD DRVETA
Ovde treba istai da u praksi postoje
i objekti gde je primenjena kombinacija
ovih osnovnih materijala, primera radi
drveta i elika ili betona i elika , ali da je
njihova izgradnja rea.
Oblik, veliina, kao i vrsta statikog sistema se usvajaju prema tehniko-tehnolokim potrebama krajnjeg korisnika,
kao i prema mestu, (lokaciji) na kojoj se
hala gradi, a gde se moraju uzeti u obzir

01 - PROLE]E 2010.

uticaji kao to su vetar, sleganje tla, zemljotresi i slino.

DRVENE KONSTRUKCIJE
Izbor drveta kao osnovnog materijala
donosi niz pogodnosti, od estetskih i arhitektonskih do ekolokih, pa je kao takav esto primenjivan u izgradnji hala.
S obzirom na raznovrsne osobine
drveta kao materijala evidentan je niz
tehnikih pogodnosti lepljenog lameliranog drveta.
Osnovna konstrukcijska karakteristika lameliranih konstrukcija je u tome to
se za izradu koristi sitna graa, odnosno
graa malih dimenzija i relativno malih
duina. Visoke mehanike karakteristike
uz malu zapreminsku masu daju u od-

nosu na druge materijale prednost kod

transporta i montae. Za ovu vrstu konstrukcije karakteristina je industrijska
izrada. Proizvodnja je laka, jednostavna i
brza, pri emu je i kontrola kvaliteta podjednako laka i efikasna. Pri tom treba istai da se proizvodnja odvija nezavisno
od vremenskih prilika.
Drvo kao materijal izbora prua velike pogodnosti i kada je akustika u pitanju. Pogodan je za prostore sa velikom
bukom , u isto vreme to je materijal sa
neznatnim promenama mehanikih
svojstava pri temperaturnim promenema. Postoji mogunost korienja najrazliitijih oblika i statikih sistema, neograniene veliine i oblika poprenog
preseka. Ove konstrukcije se lako mogu
proirivati, a i dislocirati u zavisnosti od
potreba.

HALE 07

Dimenzije elemenata nosee konstrukcije kod elika su znatno manje u

odnosu na armirano betonske. Samim
tim imamo i relativno malu sopstvenu
teinu konstrukcije, a time lake i jeftinije fundiranje objekta. Za elinu konstrukciju karakteristina je i laka manipulacija to ima uticaja i na transportne
trokove. Kako se elina konstrukcija izrauje u radionici, a na montai se izvode samo montani nastavci, to je njena
montaa laka i jednostavna. Usled male
teine mogue je ukrupnjavanje komada u predmontai.

BETONSKE HALE
Beton je materijal koji se najvie koristi od svih vetakih materijala na svetu.
Osobine betona ine ga nezamenljivim
u svim oblastima visoko i niskogradnje.
Koristi se za pravljenje puteva, zgrada,hala, temelja, mostova...
Betonske hale se grade sa montanim
prefabrikovanim elementima, tako da je
njihova izgradnja isto tako brza, jednostavna i efikasna pa se s pravom moe
rei da ravnopravno konkuruu elinim
halama. Kao materijal, beton je neto
jeftiniji u odnosu na elik, a uz jeftinije
i jednostavnije odravanje betonskih
konstrukcija, sve ovo mogu biti i te kako
vani motivi za izbor betona kao osnovnog materijala za izgradnju.

elik kao materijal za noseu konstrukciju poseduje specifina svojstva i

znaajne tehnike i funkcionalne prednosti u odnosu na druge materijale koji
se koriste u istu svrhu. Velika vrstoa i
veliko elastino podruje obezbeuje
visok stepen iskorienja noseih svojstava, viestruko vei nego kod drugih
graevinskih materijala. Sposobnost
savladavanja velikih raspona i visina jeste jedna od primarnih prednosti elika,
to daje velike mogunosti arhitektama i
konstrukterima za projektovanje smelih
konstrukcija.

elik je kao materijal predodreen za

industrijalizovanu proizvodnju, tako da
je teite izgradnje prebaeno sa gradilita u fabrike, gde se uz maksimalno
korienje savremenih maina postie
vea produktivnost, nia cena i bolji kvalitet. Uz fleksibilnost i adaptivnost kao i
mogunost ponovne primene , elik zadrava svoju trajnu vrednost, tj. moe se
lako prodati.
Za razliku od svih ovih pozitivnih osobina, eline konstrukcije su posebno
osetljive na dejstvo korozije i na dejstvo
visokih temperatura. Meutim, primenom adekvatih mera zatite, negativna
svojstva mogu se svesti na minimum.

Manje hale mogu da se grade od klasinog armiranog betona, dok se one sa veim rasponima glavnih vezaa, uglavnom
rade od prednapregnutog betona, bilo
da se radi o elementima punog preseka ili
prednapregnutim reetkastim nosaima.
ELINE HALE
Konstrukcije od elika imaju iroku
primenu kod izgradnje hala, skladita,
magacina, garaa. Zbog brze montae
nameu se kao primarni izbor kod svih
vrsta industrijskih hala.

08 HALE

01 - PROLE]E 2010.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 09

MEMBRANSKE
Maja Pavlovi
Aleksandar Vuur

dia
dia

MONTANE HALE

Visoka tehnologija materijala, sasvim nov pristup nainu projektovanja, inovacije u primeni i pristupu izvodjenja, dali su arhitekturi sasvim novu dimenziju i prostor gde je sada sve mogue

aziv tekstilna arhitektura je nasleen istorijskim sledom razvoja ovih konstrukcija. Pr vo su primenjivani prirodni materijali, koa, tekstil
i sl., da bi dananji materijali izgledali
sasvim drugaije. Osnovno njihovo
svojstvo jeste mala specifina teina
i mogunost prenoenja velikih optereenja, i da formiraju bilo koji oblik.
Takoe ih karakterie i niz drugih osobina kao to su transparentnost, protivpoarna otpornost, boja, UV zatita...
Danas se ovi materijali struno nazivaju
membrane, a ove strukture membranske strukture, negde i atoraste strukture ili konstrukcije.
Membranske strukture su uglavnom
proiz vod kombinacije membrane sa
drugim materijalima i to najee sa drvenim ili elinim elementima, ali takoe i u kombinaciji sa betonom, staklom,
polikarbonatima i gotovo svim ostalim
graevinskim materijalima.
Danas objekti u tehnologiji membranskih napregnutih struktura nalaze primenu u najrazliitijim oblastima,
najee kao proiz vodne, magacinske
i sportske hale, sajamske i izlobene
hale, industrijski i komercijalni objekti,
nadstrenice za pokrivanje benzinskih
pumpi, stadiona, aerodroma, arheolokih nalazita, bazena, parking prostora, javnih prostora, trgova, pozorita,
bina , gledalita...
Lake montane membranske hale,
atoraste hale ili balon hale (to je
naziv koji se odomaio kod nas) su mo-

10 HALE

da najee vieni i najpoznatiji oblik

objekata tekstilne arhitekture. Relativno novi koncept koji je naao iroku
primenu i potvrdio se fantastinim rezultatima, u najrazliitijim oblastima, a
posebno su dominantne kao sportske
hale, sa konstrukcijom ili bez pneumatske hale, zatim magacinske, proizvodne, izlobene, hale komercijalnog
tipa i sl...
Kao proiz vod potreba trita, koncept lake membranske montane hale
karakteriu:
- brza i laka instalacija
- niska cena
- optimizacija trokova eksploatacije
- optimalni uslovi za korisnike
- ekonomska isplativost
Ove karakteristike su bile projektni
zadatak i ideja vodilja prilikom projektovanja i realizacije koncepta ovakvih
hala. U svetu takoe sreemo primere
sportskih objekata koji su pokuali da
odgovore ovoj problematici, traena su
reenja u razliitim pristupima, i novim
tehnologijama, pa su tako i rezultati bili
razliiti. Meutim, sa ponosom moemo da kaemo da se kod nas taj koncept potpuno potvrdio i sazreo, gde se
kao takav uspeno primenjuje ve vie
godina. Grupa inenjera iz ArTech inenjeringa, upoznata sa problemima stranih kolega, krenula je u istraivaki rad
i potragu za projektom koji e biti odriv. Ve posle nekoliko meseci napravljen je prvi objekat koji je ukazivao da
smo na pravom putu. Svaka naredna

01 - PROLE]E 2010.

MEMBRANSKE
MONTANE HALE

hala unapreivana je po svim parametrima, to je u finalu rezultiralo proiz vodom koji je ispunio sve postavljene ciljeve i
postao jedinstven primer na evropskom tritu.
Prednost ovakvih hala je kratak rok izgradnje, atraktivan
izgled, laka konstrukcija i veliki rasponi koji ostvaruju ist i
otvoren plan samog objekta. Prostor unutar objekta je bolje osvetljen nego kod klasino zidanih objekata, a razliitim
sistemima se omoguava dobra prirodna provetrenost prostora.
Priroda PVC membrane omoguila je vei raspon osnovnih nosaa i praktino potpuno eliminisala elemente podkonstrukcije, potrebne kod pokrivanja drugim materijalima.
Takoe je, prednaprezanjem membrane, poveana i globalna stabilnost navedenog konstruktivnog sistema. Ovako
napregnut sistem je rezultirao velikim smanjenjem teine
primarne konstrukcije, time i gabarita temelja, smanjenjem
vremena montae, a sve se to direktno odrazilo na bitno
smanjenje cene celokupnog projekta. Pomenuti, glavni konstruktivni elementi su uvedeni i u sistem prefabrikacije. To
nas dovodi do potpuno proverenog proiz voda, napravljenog
u kontrolisanim radionikim uslovima. Samim tim su aktivnost na licu mesta i period izgradnje smanjeni na minimum.
Unutranje opremanje, podloga, sistemi grejanja, ventilacije
i osvetljenja, takoe su kompletno definisani, i ta se problematika svodi na suvu montau na licu mesta.
U ovakvoj organizaciji, laka montana membranska sportska hala, iz vodi se u vremenskom periodu od 60-80 dana, po
sistemu klju u ruke.
U sluaju magacinskih hala, montaa konstrukcije i PVC
membrane, na ve pripremljene temelje je na nivou 7 dana, a
pneumatskih konstrukcija koje su posebna oblast u domenu
tekstilne arhitekture i koje su nenadmane po pitanju montae i demontae kao i same cene objekta, za jedan dan.
Iako su nazvane Lake montane membranske hale, one
predstavljaju solidne objekte koje nose sve mogue atmosferske uticaje kao i bilo koji objekat drugog sistema izgradnje, a vek trajanja ovih hala se meri u decenijama.
Posebno bitan i atraktivan je finansijski koncept ovih hala
koji nudi izuzetno dobar odnos ulaganja i povraaja investicije. Ar tech inenjering je jedinstvena firma koja se kod nas
bavi raz vojem i primenom ovakvih tipova hala i ove tehnologije tako da u skoroj budunosti oekujemo veliku ekspanziju ovih hala i sistema izgradnje.

Firma:
ARTECH INENJERING D.O.O.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 11

12 HALE

01 - PROLE]E 2010.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 13

MC Sistem gradnje
odrivih zgrada i hala

Vreme nekontrolisanog rasipnitva energije zauvek je prolo. Sa jedne strane ekonomska nunost u
racionalisanju upravljanja svim resursima , a sa druge strane svest o ogranienosti konvencionalnih
izvora energije kao i alarmantan trend globalnog zagrevanja Zemlje, nametnuli su potrebu traenja
sistema gradnje odrivih zgrada-hala

rgument vie je i injenica da se

danas 40 odsto ukupne svetske
potronje energije iskoristi u zgradama.
Rekonstrukcijom postojeih objekata mogue je postii znaajne utede u
potronji energije, ali samo gradnjom
novih hala, paljivim projektovanjem,
uz korienje najracionalnijih reenja za
minimalizaciju gubitaka, korienjem
obnovljivih izvora energije, mogue je
graditi obnovljive zgrade (hale).

IZBOR FORME
Uporeujui uobiajenu kvadratnu
formu hale sa polucilindrinim oblikom,
dolazimo do zakljuka da polucilindrini
oblik ima itav niz prednosti:
- Za istu kubaturu zatvorenog prostora ima cca 20% manju spoljnju povrinu,
zahteva barem toliko manje materijala,
a toliko su manji i gubici toplote
- Istovremeno omoguuje 3 puta manju povrinu prozora za isti osvetljaj, to
znai i manji gubitak toplote ( koeficijent provodljivosti prozorskih povrina
je 1,5 3,5 w/m2C)
- Zahteva manje energije, manje zagauje ovekovu okolinu i u fazi izgradnje i u fazi eksploatacije
- Sa aspekta statike, uz isti utroak
materijala, obezbeuje znaajno vee
raspone (ist prostor), neuporedivo
bolju statiku, otpornost na zemljotrese,
otpornost na olujne vetrove...

14 HALE

IZBOR MATERIJALA TEHNOLOGIJE

IZGRADNJE
Potreba da se hale gradne na brz, lak i
jednostavan nain namee potrebu prefabrikovanja elemenata kojima se grade kvalitetni, stabilni, bezbedni i trajni
objekti.
Najracionalniji nain je da se u toku procesa proizvodnje elemenata, adekvatnim
izborom materijala, obezbede svi zahtevi

statike, termike, hidroizolacije...

Teko je oekivati da se sa jednim materijalom mogu reiti svi ovi zahtevi. S
toga se kao najloginije namee reenje
vieslojnog prefabrikovanog elementa,
pri emu se izbor materijala vri tako da
svaki sloj na najbolji nain reava povereni mu zadatak. Reenje treba da bude
takvo da se ouva mehanika kompaktnost prefabrikovanog elementa. Uslov
za gradnju odrivih hala je da toplotna
provodljivost spoljnih zidova, dakle

01 - PROLE]E 2010.

Vreme nekontrolisanog rasipnitva energije

zauvek je prolo

i prefabrikovanih elemenata, bude to

manja (poeljno K < 0,3 w/ m2C).
ADAPTIBILNOST
Zbog dinaminosti vremena u kome
ivimo, u graevinarstvu se nametnulo

01 - PROLE]E 2010.

kao prihvatljivo reenje izgradnje privremenih objekata koji se grade tako da zadovolje aktuelne potrebe korisnika. Kada
se te potrebe promene i objekat vie ne
zadovoljava novonastale potrebe, rui se
i gradi novi u skladu sa novonastalim potrebama. Takvo reenje je moglo da za-

dovolji ekonomsku opravdanost, ali ne i

ekoloku. Svaka nova izgradnja i reciklaa zahtevaju utroak energije generie
se novo zagaenje ovekove okoline.
Problem postojeih sistema gradnje
je u tome sto se zasnivaju na principu
da se elementima sistema formira nosiva konstrukcija (stubovi, grede, ploe..),
a potom oblaganjem takve konstrukcije (zidovima, panelima, staklom...), vri
zatvarenje prostora, pri emu svi ti elementi ine jedinstven statiki sistem.
Svako preureenje prostora u skladu sa
novonastalim potrebama zadire u preispitivanje statike celokupnog objekta.
MC sistem gradnje reava te probleme. Prefabrikovanim elementima sistema prvo se zatvara ist eljeni prostor,
pri emu MC sistem izgraenoj strukturi
obezbeuju sve zahteve statike, termike i hidroizolacije, te izuzetno visok nivo
stabilnosti, bezbednosti i trajnosti konstrukcije gde izgraena polucilindrina
struktura ini nezavisan statiki sistem,
ija je trajnost barem 200 godina.
Nakon toga se, sada u izgraenom zatvorenom prostoru, dakle u kontrolisanim klimatskim uslovima, kao potpuno
nezavisan statiki sistem, tehnologijom
po izboru korisnika, vri etairanje i pregraivanje u skladu sa njegovim aktuelnim potrebama. Ovakav nain organizacije izgradnje omoguuje izuzetno
fleksibilan prostor koji ivi, razvija se i
menja u skladu sa potrebama svog korisnika.

HALE 15

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Energija Sunca je u sutini osnovni izvor energije na Zemlji. Energija vodenih
tokova, vodenih talasa, energija vetra
predstavljaju izvorno energiju Sunca pretoenu u druge oblike. Jo je Nikola Tesla
rekao za energiju fosilnih goriva da u stvari predstalja flairanu energiju Sunca.

16 HALE

Koliko je Sunce velik izvor energije na

Zemlji predstavlja podatak da Sunce samo u jednom danu emituje na Zemlju
vie energije nego to je ukupni energetski potencijal poznatih zaliha svih fosilnih goriva (nafta, gas, ugalj).
Suneva energija dolazi na Zemlju u
formi elektromagnetnih talasa (uglavnom u vidljivoj i infracrvenoj oblasti). Pri
prolasku kroz atmosferu i na povrini Ze-

mlje prelazi u druge oblike da bi na kraju

sva ta energija zavrila u svemiru, to je
nuan uslov da bi se ouvala postojea
termika ravnotea na Zemlji.
Problem u korienju Suneve energije lei u tome to je ona relativno male gustine, disperzirana i rasuta po celoj
povrini Zemlje. Kada se eli koristiti za
grejanje objekata problem lei u injenici da se skoro 80% godinje emisije

01 - PROLE]E 2010.

MC SISTEM GRADNJE
odrivih zgrada i hala

energije Sunca, u naim klimatskim uslovima, emituje van grejne sezone.

Reenje je da se energija Sunca u periodu van grejne sezone sauva-uskladiti
i koristi za vreme grejne sezone. U svetu
su pravljeni pokuaji da se korienjem
kolektora sunane energije zagreva voda i uva u velikim izgraenim bazenima, termoizolovanim prema atmosferi,
to je dalo rezultate, ali je to reenje skupo jer su potrebni rezervoari sa vie hiljada kubnih metara vode.
Korienje vodonosivih slojeva, kao
izvora geotermalnih toplotnih pumpi,
ve nekoliko decenija je u upotrebi. Ovakav nain upotrebe podzemnih voda,
njeno crpljenje i nakon toplotnog iskoritavanja (hlaenja) ponovnog vraanja
u zemlju, rezultira stvaranje hladnog
temperaturnog polja u zemlji, ime se
ugroava postojea prirodna ravnotea,
pa ovaj sistem nema obeleje odrivog.
Kako je toplotni fluks od jezgra Zemlje
prema spoljnjoj povrini zemljine kore
mali i nije u mogunosti da nadoknadi
energiju izvuenu toplotnim pumpama,
neophodno je iz drugih izvora nadoknaditi potroenu energiju.
MC u saradnji sa Mainskim fakultetom u Beogradu radi na razradi reenja
kojim bi se suneva energija u toku leta, korienjem sunevih kolektora prenosila u akvatorij (vodonosivi sloj) ispod
objekta.
Ispitivanja se vre na hali, izgraenoj
po svim ranije navedenim principima,
korienjem patentiranog MC sistema
gradnje.

01 - PROLE]E 2010.

Za upotrebu podzemnih vodonosivih

slojeva kao sezonskih akumulatora toplote potrebno je da vodonosivi sloj bude zarobljen izmeu dva vodonepropusna sloja (to obezbeuje malu prirodnu
migraciju ovih voda) i da se izbue dva
bunara (do takvog vodonosivog sloja)
na suprotnim krajevima objekta. Na lokaciji gde se vre ispitivanja: (Boljevci
kraj Beograda) takav vodonosivi sloj je
izmeu 45-50 m dubine.
Leti pumpa crpi vodu iz jednog bunara, temperatura vode je oko 13C, voda
prolazi kroz sistem za grejanje hale, hladei je, a daljim prolaskom kroz kolektore zagreva se do 40C to se regulie brzinom protoka vode i uputa kroz drugi
bunar u akvatorij.
Na iroj teritoriji Beograda Sunce godinje emituje oko 1400 kwh/ m2 horizontalne povrine, skoro 80% u periodu
april-septembar.
Uz koeficijent iskorienja od 0,4 sa
200 m2 kolektora mogue je na taj nain, upumpati cca 90 Mwh toplotne
energije u akvatorij ispod objekta.
Polucilindrina hala od 1000m2
(6000m3 zatvorenog prostora) sa koeficijentom provoenja toplote za spoljne
zidove k=0,35w/ m2C, ima ukupne godinje gubitke za grejanje i hlaenje (uz
izmenu vazduha) oko 80 Mwh, to znai
da se iz akumulirane energije u akvatorij mogu nadoknaditi svi gubici tokom
sezone grejanja, korienjem toplotne
pumpe. Obrtanjem smera protoka vode
iz bunara ulazna temperatura toplotne
pumpe bi se tokom grejne sezone smanjivala sa 30C na 15C. Za podno greja-

nje izlazna temperatura bi bila oko 30C

to bi omoguilo da toplotna pumpa
radi uz konverziju min. 1:4, pa bi za rad
toplotne pumpe trebalo cca 20 Mwh i
cca 15 Mwh za rad cirkulacionih pumpi i
ventilatora ukupno cca 35 Mwh za grejanje i hlaenje hale.
Polucilindrina hala od 1000 m2 raspona 17 m, duine 60 m, ima cca 600
m2 aktivne povrine kalote pogodne za
postavljanje solarnih kolektora i fotoelektrinih panela.
U sluaju korienja 300 m2 fotoelektrinih panela, uz koeficijent iskoritenja
od 10 % , proizvelo bi se cca 40 Mwh
elektrine energije, to bi znailo da bi
hala sve svoje energetske potrebe za
grejanje i hlaenje obezbedila korienjem suneve energije.
Ovako definisano celovito reenje
omoguuje realizaciju zgrada bilo kao
proizvodnjih hala, poslovnog prostora ili stambenih objekata koje sve svoje
energetske potrebe za zagrevanje i hlaenje obezbeuju korienjem energije
Sunca.

Firma:
MILINKOVI CO

HALE 17

VRHUNSKE HALE
Elmar Kniesel,
Layher doo

OD SKELETNIH
SISTEMA

Ukoliko je neophodna zatita prilikom razliitih vrsta radova ili je potreban magacinski odnosno drugi skladini prostor, a pritom se zahteva brzina, nepropustljivost,
tehnika ispitanost i zavidna estetika, od izuzetnog znaaja su privremene ili stalne
hale, formirane od specifinih skelnih sistema

istem koji u datom trenutku treba

primeniti, zavisi od vrste radova
koji se izvode, odnosno namene same
hale. U tom smislu, moemo govoriti o
raznovrsnim privremenim halama: za
zatitu od vremenskih prilika svih vrsta,
za potrebe zatite ivotne okoline kod
radova sa peskarenjem, kod saniranja
od azbesta, za spreavanje prodiranja
buke sa gradilita, za zatitu prolaznika
i sl., a sa druge strane, o stalnim halama
koje mogu neogranieno predstavljati
prostor za skladitenje ali i svakodnevne

18 HALE

radne aktivnosti.
Naravno, u skladu sa Vaim potrebama, opredeljujete se za eline ili aluminijumske konstrukcije, odnosno za
odgovarajui skelni sistem, koji e Vas
dovesti do eljenog rezultata. Za sve potrebe postoji odgovarajue oblaganje:
npr. sa keder platnom i keder inom, sa
protect sistemom modularnim sklapanjem, pomou svetlosnih kaseta obezbeuje se dnevna svetlost, zatvoreni
prilazi i sl., a takoe je dostupno i oblaganje za metrike duine polja. Ako sve

ovo uzmemo u obzir, reenja moemo

pronai u sledeim sistemima:
Sistem keder krova i keder hale
Sistem kasetnog krova
Sistem keder krova i keder hale predstavlja laganu aluminijumsku konstrukciju, koja je isplativo reenje sa lakim
nainom gradnje. Keder sistem obezbeuje zatitu sa svih strana, brzo i bez
dizalice. Kod pokrivanja sa keder inama, ovaj sistem predstavlja najisplativije sveobuhvatno reenje u oblasti lake
gradnje. Princip je jednostavan i omoguava brzu montau: uz pomo serijskih sklenih elemenata montira se nosea konstrukcija i na nju, bez dizalice,

01 - PROLE]E 2010.

VRHUNSKE HALE

OD SKELETNIH SISTEMA

keder krov sa irinom polja od 2,57m i teine od oko 8kg/m2

aluminijumske krovne konstrukcije. Ugao otporan na savijanje
i ramovski podupirai predstavljaju brzomontirajuu noseu konstrukciju za visoke estetske zahteve. Pomenuti sistem
se formira pomou brzih vezivnih delova zahvaljujui klipnim
sponama na tlu. Osiguravanje spoja se vri pomou klinova.
Unapred montirani veziva se polae u nosa krova, uspravlja i
vrsto zatee. Zatim se postavlja naredni veziva i meusobno
se povezuju. Krovni nosa sa mogunou rotacije u tri smera i etiri stepena slobode omoguavaju gradnju ravnih ili asimetrinih krovova, kao i krovova na dve vode. Ovim se mogu
kompenzovati tolerancije u podkonstrukciji.
Potrebna koliina komponenata za keder krov je prilino
mala: samo u svakom petom vezivnom polju 2,57m irine potrebne su dijagonale za stabilizaciju protiv sile vetra. Za meupolja je dovoljno nekoliko ukruujuih delova. To je optimum
sa statike i ekonomske take gledita. U tehniki optimalnu
alu-keder inu na slemenu, vezivau, strehi i na strani uvlai
se zatitno platno, obezbeujui na taj nain dihtovanje kao
i specijalnu eleganciju celokupne konstrukcije. Postoje praktina reenja za prolaze kako sa eone strane, tako i sa ostalih
strana.
Sistem kasetnog krova je viestran, brz i sistemski nezavisan
sistem za najrazliitije primene. Re je o fleksibilnoj modulskoj
tehnici, doslednoj praksi, iji je glavni zadatak da obezbedi zatitu od svih vremenskih uticaja. Modularni elementi se sklapaju u jednu celinu, podesni pojedinani delovi, adekvatni vezivni i ukruujui elementi ine montau brom a da pri tome
ne zahtevaju kompromise u nosivosti. Iako postoji mali broj
pojedinanih elemenata, varijante gradnje su mnogobrojne.
Nije vano na kojoj visini se postavlja, koju duinu graevine
pokriva, koji raspon irine premoava ili koliki teret mora da
primi. Svi elini delovi su toplo pocinkovani za dugogodinju
i estu primenu.
Stabilnost i ojaano dejstvo krovnih kaseta omoguavaju
vidljivu utedu u materijalu, to donosi pozitivne efekte kod
celokupne konstrukcije. Potreban je samo mali broj nosaa
ukruivaa, zatezne ipke esto mogu izostati. Samo svako
drugo polje se montira na tlu kao vezivno polje, a zatim se
meupolja zatvaraju kasetama na krovu. Minimalnu primenu
materijala prati i brza tehnika postavljanja. Samo dva montera
reaju kasete na vezivni pojas - jednostavno poloiti, klin vrsto zakucati i to je sve. Tako pripremljena vezivna polja dizalica
podie na noseu konstrukciju, a kasete za meupolja u paketima postavlja na krov, gde ih samo dva montera polau u
vezivni gornji pojas. Na raspolaganju je bono oblaganje kao
sistemsko reenje: kako sa protect sistemom tako i sa keder
platnom i sl. Na ovaj nain se u najkraem roku mogu dobiti
cele hale sa funkcijom najvee zatite.

Firma:
LAYHER doo

01 - PROLE]E 2010.

HALE 19

20 HALE

01 - PROLE]E 2010.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 21

DRVENE KONSTRU
U IZGRADNJI HALA
Krstan Laketi,
Piramida doo

Kao tradicionalni materijal drvo je korieno od davnina za upotrebu u nosivim konstrukcijama objekata. Kao glavna mana ovog materijala pokazala se duina elemenata i dimenzija poprenog preseka ograniena prirodnim rastom drveta. Usled
velikog razvoja drvne industrije u visokorazvijenim zemljama dolo se do naina za
prevazilaenje ovog problema

avremene drvene konstrukcije

nisu ograniene duinom i poprenim presekom prirodnog rasta drveta. Elementi od lepljenog lameliranog
drveta se mogu napraviti u teoretski
neogranienim duinama, praktino je
to oko 30m. Visine poprenog preseka mogu biti i preko 2m, ukoliko je to
konstrukcijski neophodno. Uvoenjem
dvokomponentnih lepkova, namenski
pravljenih za upotrebu u konstrukciji,
a u minimalnim koliinama, postie se
mogunost upotrebe drveta u savremenim konstrukcijama.
Lepljenim lameliranim drvetom se
omoguava premoavanje proizvoljnih raspona, kao i prijem proizvoljnih
optereenja. Primena drveta je mogua
u okviru noseih konstrukcija sportskih
hala, farmi, bazena, magacinskih hala,
proizvodnih hala, peakih mostova,
montanih zgrada, restorana, kafia itd.

22 HALE

U praksi, dr vo se kao nosei materijal koristi ili za glavnu noseu krovnu

konstrukciju ili za kompletnu noseu
konstrukciju objekta. Ukoliko se radi
o sportskim halama za veliki broj gledalaca, gde se u okviru konstrukcije
objekta pojavljuju brojni sadraji, gde
se prave tribine, a postoji potreba za
premoavanjem velikih raspona, lepljenim lameliranim dr vetom bi se reavala krovna konstrukcija objekta.
Krovna konstrukcija od dr veta se moe
praviti i kod manjih objekata ukoliko je
takvo reenje arhitektonski povoljno.
Za manje hale mogue je kompletnu
konstrukciju objekta reiti u lepljenom
lameliranom dr vetu.
Prilikom projektovanja konstrukcije u
lepljenom lameliranom drvetu projektant konstrukcije je u obavezi da se dri
vaee domae regulative.

Karakteristike lepljenog lameliranog

drveta kao materijala pogodnog za izbor konstrukcije objekta su sledee:
- konstrukcija od lepljenog lameliranog drveta je primenljiva na rasponima
od 6m pa na vie. Praktino ne postoji
ogranienje u pogledu raspona i veliine objekta koji se moe natkriti jer postoji veliki broj prostornih sklopova, kao
i mogunost montanog nastavljanja
nosaa. Prostornim radom konstrukciji
ili nastavljanjem elemenata na gradilitu omoguava se premoavanje proizvoljnih raspona
- tehnoloki proces proizvodnje lepljenog lameliranog drveta omoguava proizvodnju preseka velikih visina
ime se obezbeuje neophodna nosivost elementima od drveta. Ova osobina omoguava primenu lepljenog

01 - PROLE]E 2010.

KCIJE

DRVENE KONSTRUKCIJE
U IZGRADNJI HALA

lameliranog drveta nezavisno od veliine optereenja. Praktino

je mogue primiti terete od svih dostupnih krovnih pokrivaa, to
jest proizvoljno je pokrivanje objekta, kao i proizvoljne terete od
snega i vetra, odgovarajuim oblikovanjem konstrukcije
- lepljeno lamelirano drvo ima malu sopstvenu teinu u poreenju sa drugim materijalima za nosee konstrukcije, to direktno
utie na veliinu elemenata podkonstrukcije bilo da su to temelji ili
zgrada. Usled malog uticaja sopstvene teine, uticaji koji se sa drvene konstrukcije prenose su praktino uticaji od stalnih i povremenih
tereta, u konstrukciji definisani statikim sistemom objekta
- konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta su montane konstrukcije. Elementi konstrukcije se proizvode u pogonu za izradu
elemenata, gde se i zavrno obrauju. Na gradilite se konstrukcija
dovozi rastavljena i spremna za montau. Izborom lepljenog lameliranog drveta se postiu vrlo kratki rokovi za izradu konstrukcije
- elementi od lepljenog lameliranog drveta mogu biti ravni ili
luni. Oblikovne mogunosti podrazumevaju i razne kombinacije
lukova i pravih segmenata. Izborom lepljenog lameliranog drveta
se postie velika sloboda arhitektonske forme.
- elementi od lepljenog lameliranog drveta imaju visok estetski kvalitet. Drvo oplemenjuje prostor u kome se nalazi i pozitivno
utie na psihu korisnika objekta. Pored toga, drvo je prirodan materijal, te odgovara trendovima vraanja ka prirodnom u situaciji kada je ovek sve ee udaljen od prirode zbog savremenog
naina ivota
- usled efekata male sopstvene teine elemenata drvo na sebe
navlai vrlo male seizmike uticaje. Takoe je koeficijent termike
dilatacije vrlo mali, drvo vrlo malo radi pri promeni temperature.
Nepovoljni uticaji na druge materijale usled uvoenja drveta u
konstrukciju su praktino zanemarljivi
- drvo ima veliku otpornost na poar. Drvo ima osobinu ogorevanja, to jest gorenja po obimu poprenog preseka, uz zadravanje
nosivosti neizgorelog dela preseka. Za uobiajeno poarno optereenje praktino ne postoji potreba za posebnim zatitnim merama
- drvo je kao materijal otporno na razna agresivna delovanja
koja se javljaju u prostorima bazena, proizvodnih pogona ili farmi.
Primenom drveta u prostorima sa agresivnom sredinom zagarantovana je dugotrajnost objekta
- drvo je dugotrajan materijal. Tehnologijom izrade lepljenog
lameliranog drveta je zagarantovano nepostojanje insekata unutar strukture drveta, drvo je tretirano u suari. Pre isporuke na gradilite, drvo se premazuje zatitnim premazima protiv gljivica i
crvotoine
Tekst:
PIRAMIDA doo

01 - PROLE]E 2010.

HALE 23

ELINE KONSTRU

MONTANO-DEMONTANI
OBJEKTI
Milan Lazi in.gra.
Drina Coop

Kao tradicionalni materijal drvo je korieno od davnina za upotrebu u nosivim konstrukcijama objekata. Kao glavna mana ovog materijala pokazala se duina elemenata i dimenzija poprenog preseka ograniena prirodnim rastom drveta. Usled
velikog razvoja drvne industrije u visokorazvijenim zemljama dolo se do naina za
prevazilaenje ovog problema

Ovi montano-demontani objekti

proizvedeni su u SAD po najviim svetskim standardima sa viegodinjom
garancijom kvaliteta materijala i kompjuterskom izradom svih komponenti
objekta po CNC tehnologiji.
Mogue je proizvesti objekte raznih
namena kao to su industrijski, sportski,
poljoprivredni, skladita, garae, avionski hangari, proizvodni pogoni raznih
namena i objkti od drutvenog znaaja.
Rade u dimenzijama po zahtevu investitora, sa ili bez srednjeg stuba dok

24 HALE

rasponi bez srednjeg stuba mogu biti i

do 60 metara.
Materijal od koga su izraeni elementi konstrukcije je elik .0561, a vijci
i spojna sredstva odgovaraju klasi 10 to
ispunjava visoke standarde u graevinarstvu. Svi elementi konstrukcije zatieni su RED OXID FIRE PROOF (crvenooksidnom vatrootpornom) bojom, po
potrebi mogu se naneti dodatni protivpoarni premazi. Na zahtev investitora
konstrukcije se mogu isporuiti u biloj
kojoj drugoj boji.

Konstrukcija je izraena tako da se

prilagoava svim tipovima obloga u zavisnosti od namene tako da mogu biti
obloene jednostrukim, dvostrukim limom, gotovim sendvi panelima, alukobondom ili strukturalnom fasadom i sl.
Ukoliko je konstrukcija raspona do 25
metara, elini stubovi mogu biti potpuno ravni, a po potrebi spratnog objekta
mogue je postaviti mezanim koji je takoe montanog tipa.
Originalni PBR limovi koje isporuuje proizvoe, su jai po strukturi nego
obini R limovi zato to imaju dodatni
preklop to omoguava totalnu zatitu
od prodora vode. U ponudi je iroka paleta boja limova, kao i opivnih limova,
olunih horizontala i vertikala.
U zavisnosti od namene objekta,
uslova i zahteva investitora moe se

01 - PROLE]E 2010.

KCIJE

isporuiti i ugraditi razliita dodatna oprema u koju spadaju

segmentna ili rolo vrata, servisna vrata, vie vrsta ventilatora,
svetlarnici, prozori, razne vrste krovnih i zidnih izolacija.
ROKOVI I MONTAA
Za izradu elemenata ugovorene hale potrebne su tri do etiri nedelje, a rok isporuke hale koji se vri brodskim kontejnerima je do osam nedelja. Isporuka se vri na gradilite investitora sa uputstvom za montau od strane proizvoaa.
Zavisno od veliine hale, rok montae iste, za koju je pret-

01 - PROLE]E 2010.

ELINE KONSTRUKCIJE
MONTANO-DEMONTANI OBJEKTI

hodno odraena temeljna konstrukcija a u zavisnosti od veliine hale moe da traje do deset dana, a ukoliko se montira
krovni pokriva i fasadna obloga do trideset dana.
Od momenta ugovaranja hale, u roku od deset dana, investitor dobija projekat montae konstrukcije sa dispozicijom
anker ploa, na osnovu kojeg se radi statiki proraun konstrukcije i temelja hale.
Firma:
DRINA COOP doo

HALE 25

VESTI

RETAIL PARK PANEVO

prvi retail park u Srbiji
Prvi deo Retail Parka Panevo sveano
je zavren i puten u rad 27. aprila.
U tom delu je otvoren supermarket DIS,
koji predstavlja samo prvi deo budue
panevake oping oaze!
Na placu od 7.3ha pored supermarketa
mesto e nai i outlet radnje odee i
obue, mnogobrojni restorani i kafii,
prodavnice nametaja i opreme za kuu,
sadraji za decu kao i veliki parking.
Lokacija Retail Parka Panevo je takva
da omoguava jednostavan pristup iz
svih delova grada i okoline.

26 HALE

sagraen najsavremenijim graevinskim

tehnikama uz korienje najnovijih tehnologija i uz puno potovanje najviih
graevinskih i ekolokih standarda navodi se u saoptenju.

Sveanom otvaranju prisustvovao je veliki broj Panevaca koji su imali prilike da

se zabave u viesatnom programu.
Investitor itavog projekta je izraelska kompanija Aviv Arlon Group koja
je sline projekte komercijalnih sadraja
sagradila i irom regiona (Budimpeta,
Sofija i Plovdiv). Na ovaj nain Panevo
se svrstalo u red gradova koji e moi da
se pohvale prvim oping prostorom ovog
tipa u Srbiji!
- Entuzijazam i preduzimljivost graana
Paneva u velikoj meri pomau realizaciju
ovog projekta, ija je prva faza upravo
okonana. Retail Park Panevo bie

01 - PROLE]E 2010.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 27

30 HALE

01 - PROLE]E 2010.

INDUSTRIJSKI

PODOVI

Osnova za izradu industrijskih podova su armiranobetonske ploe velikih povrina, obino izvedene na dobro zbijenim temeljnim povrinama, kao i kod etanih noseih elemenata, npr. garani objekti. Osnovni nedostatak zaglaenog betona bez dodatnog ojaanja povrine je pre svega habanje, kao i poroznost obraene povrine

Povrinski sloj betona, koji bi dobili

ugradnjom mineralnog posipa-ferobetona (TAL M KVARCA ILI TAL M KORUNDA
3), ima poveanu otpornost na udarce,
habanje i protivpranost kao i otpornost
na smrzavanje, te poveanu otpornost na
ulja, masti i deterdente.
Industrijski podovi se projektuju i primenjuju i za najvea mogua optereenja,
kao to su visoko regalna skladita, eliane, elezare i dr.
Kako bi nai kupci bili spremniji na zadate uslove, KEMA je spremna ponuditi
kvalitetne materijale za izvoenje industrijskog poda i pravovremenu strunotehniku podrku.
Za industrijske podove, izloene izvanredno velikim hemijskim i mehanikim
optereenjima, umesto mineralnog posipa preporuujemo ugraivanje gotovo
pripremljene meavine TAL M KORUND
10.
Za uspeno izveden industrijski pod
najbitnije je kvalitetno spreiti prebrzo
isuivanje i nastajanje pukotina. KEMACURE EKO je teno sredstvo za negu sveeg
betona na poli-mernoj osnovi.
Dilatacije se ispunjavaju trajno elastinom zaptivnom masom KEMAFLEX MS,
koju karakterie dobra prionljivost, a mogue je i naknadno bojenje.

01 - PROLE]E 2010.

Kema Beograd d.o.o.

Bulevar Mihaila Pupina 10 v/II/120
11070 NOVI BEOGRAD, SRBIJA
Tel.: +381 11 301 88 99
Faks: +381 11 301 85 85
E-mail: info@rs.kema-on.net
www.kema-on.net

HALE 31

EPOKSIDNI SISTEMI
ZA IZRADU EPOKSIDNIH PODOVA

Radovan Pei,
Kema doo

Epoksidne smole su usled visoke hemijske otpornosti i odlinih mehanikih svojstava iroko upotrebljiv sklop graevinskih elementa u novogradnji i obnovi postojeih
objekata
Usled spomenutih svojstava posebno su upotrebljive za izgradnju raznih
industrijskih podova, koji pored nosivosti moraju omoguiti i ilavost, otpornost na udar i habanje, klizanje, praenje, elektrinu provodljivost, hemijsku
otpornost, higijensku sigurnost i druga
svojstva
U zavisnosti od namene, podovi moraju biti visoko nosivi, ilavi, otporni na
udare i hemijsku agresiju.
Sa druge strane moraju zadovoljiti i

32 HALE

druge uslove kao to su antistatinost,

prikladna struktura povrine, sigurnost
od klizanja, te jednostavno dobar izgled.
Svi sistemi epoksidnih podova, prohodni su pri 20C, mogu se lake opteretiti nakon 12h, tee nakon 48h a nakon 7
dana dostie se zavrna mehanika otpornost i hemijska stabilnost. Svi zavrni
slojevi mogu se dobiti u standardnim
bojama po RAL ton karti.

Veinu fiziko hemijskih i vizuelnih

zahteva mogue je ispuniti sa epoksidnim preslojavanjima, koja se lako nanose u vie oblika, kao npr. u obliku impregnacije, premaza, samorazlivajuih i
ostalih zavrnih nanosa, kao i u obliku
epoksidnih malterskih podova - estriha
u debljini do 10 mm.
KARAKTERISTIKE
Epoksidni podovi su sastavljeni od
epoksidne smole, koja ne sadri rastvara,
uvriva i kvarcni pesak. Pored osnovnih
komponenti, u meavinu za izradu epoksidnog poda dodaju se i drugi dodaci, koji
svojim fiziko-hemijskim karakteristikama
omoguavaju izvoenje poda.

01 - PROLE]E 2010.

EPOKSIDNI SISTEMI

ZA EPOKSIDNE PODOVE

Karakteristike epoksidnog poda su po pravilu bolje od klasine betonske podloge. vrstoa betona obino odgovara
potrebama konstrukcije dok se polimernim preslojavanjem
poboljava kvalitet povrine koja je neposredno izloena optereenjima. Na drugoj strani, upotrebom epoksidnih podova
zadovoljavamo estetska merila i stroge zahteve ienja i odravanja.
IZRADA
Zavrni kvalitet poda u velikoj meri zavisi od adekvatno pripremljene podloge, koja mora biti ista, bez slabo vezanih i
kontaminiranih povrina. Zbog toga je pre nanoenja epoksidnih podova u veini sluajeva potrebno besprano peskarenje,
bruenje ili frezovanje povrine.
Preporuljivo je da se na podlozi pre nanoenja sloja proveri:
- Sadrina vlage
- istoa, bez uljanih mrlja
- vrstoa na pritisak
- Zatezna vrstoa kidanja povrine
- Pukotine
- Raslojavanje u podlozi
- Dilatiranje
Epoksidni podovi se izvode nanoenjem u dva ili vie slojeva.
- Prvi sloj KEMAPOX (KEMAFLOOR) GRUND (podloni sloj,
veza staro-novo) obezbeuje dobru prionljivost na podlogu,
zatvara podlogu i smanjuje razlike u kvalitetu podloge.
- Drugi i svaki sledei sloj je ili nosei (BASIC) ili zavrni sloj
(FINAL) i nanosi se u raznim debljinama.
Za ugraivanje se upotrebljavaju obine ili nazubljene gletarice, a nakon rasprostiranja i igliasti valjci za istiskivanje zaostalih mehurova vazduha.
Gledajui na zavrne strukture poda mogue je kao zavrni
sloj naneti jo i dodatni sloj epoksidnog premaza. Ako se eli
postii manja klizavost povrine, kao zavrni sloj se nanosi premaz sa posipom. Granulacija posipa i njegova koliina su standardizovani i zavisni od namene prostora. Za smanjivanje klizavosti mogu se upotrebiti i tzv. strukturni premazi. Za estetski
izgled povrine upotrebljava se posip sa listiima ili jednobojni
odnosno viebojni peskovi, koji se takoe izvode u glatkoj ili
protivkliznoj varijanti. Isto tako je mogue sve podove izraditi
kao sjajne ili polumat.
Kemini epoksidni podovi se na tritu Srbije nalaze u samom vrhu, jer receptura po kojoj su napravljeni garantuje kvalitet i dugovenost.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 33

34 HALE

01 - PROLE]E 2010.

KINGSPAN

IZOLACIONI FASADNI
SISTEMI
Alan Tomani,
Kingspan doo

ta je Isophenic (IPN) FireSafe?

Kingspan Isophenic (IPN) FireSafe ispuna je jedinstvena izolacijska
ispuna sendvi panela razvijena u Kingspanu.
Materijal je ne goriv, ne iri i ne podrava vatru.

Razlike u odnosu na ostale materijale?

Kingspan Isophenic (IPN) FireSafe ima dvostruko bolja termika svojstva
izolacije od kamene vune, a pritom je dvostruko laki i viestruko trajniji.

Zato koristiti Kingspan Isophenic (IPN) FireSafe panele?

Ceo fasadni sistem sainjen od sendvi panela sa IPN ispunom je u montai
i eksploataciji i do 40% jeftiniji od FS sa kamenom vunom.

Za dodatne informacije, prezentaciju ili ponudu,

molimo kontaktirajte nas

ARHITEKTONSKI ZIDNI I
FASADNI PANELI
KINGSPAN izolacioni sendvi paneli je kao kompanija
deo grupe KINGSPAN Group plc, koja svojim projektnim reenjima, proizvodnjom i isporukom krovnih, zidnih i fasadnih
sendvi panela, za sve sektore graevinske industrije, zauzima
jedno od vodeih mesta u svetu.
Kompanija KINGSPAN je vodei svetski proizvoa izolacionih sendvi panela. Svoj put je zapoela kao mala porodina
firma, sad ve davne 1972. u Irskoj. Kompanija se sedamdesetih godina prolog veka uglavnom bavila metalnim konstrukcijama i izradom tankova razliitih namena, da bi poetkom

01 - PROLE]E 2010.

osamdesetih zapoela proizvodnju izolacionih sendvi panela

i izolacionih materijala. Tu nastupa period ekspanzije, tokom
osamdesetih otvoreni su brojni pogoni irom Irske i Velike Brtianije. 1989. godine KINGSPAN izlazi na irsku berzu to mu
omoguava sjajan ulazak u devedesete. Od 1990. do 2000.
godine, kompanija je otvorila proizvodne pogone i prodajna
predstavnitva u zemljama Beneluksa, Nemakoj, Poljskoj, ekoj i Maarskoj, dakle gotovo u itavoj Evropi. Od 2000. godine kompanija ulazi na trite industrijskih podova primarno
u Velikoj Britaniji i Americi, otvara fabrike u Australiji i na

HALE 35

KINGSPAN

IZOLACIONI FASADNI SISTEM

amerikom kontinentu, ulazi na trita

ostalih evropskih zemalja ukljuujui i
nau i do kraja ove dekade oekuje se
ulazak na veinu trita Dalekog Istoka.
Bitno je napomenuti veliki uspeh koji
kompanija ostvaruje na tritima Hrvatske, Slovenije i Srbije.
Na srpskom tritu KINGSPAN se
predstavlja svojim najuspenijim segmentom, a to su termoizolacioni sendvi
paneli. elimo da skrenemo panju na
iroku primenu i kvaitetne tehnike osobine arhitektonskih zidnih i fasadnih panela sa skrivenim i vidljivim spojem.
Arhitektonski zidni i fasadni paneli
sa skrivenim spojem KS 1000 SF
Primena KS 1000 SF zidni i fasadni

paneli koriste skriveni spoj privrivanja i mogu se postavljati horizontalno i

vertikalno. Pogodni su kao zidne i fasadne obloge na svim tipovima objekata,
osim gde je unutranja temperatura nia
od 0 oC.
Duine panela Standardne duine
panela su od 2000 mm do 14500 mm.
Za panele krae od 2000 mm i due od
14500 mm molimo kontaktirajte KINGSPAN odeljenje tehnikih usluga.
Arhitektonski zidni i fasadni paneli
sa vidljivim spojem KS 1000 TF
Primena KS 1000 TF zidni i fasadni
paneli koriste vidljiv spoj privrivanja i
mogu biti postavljeni horizontalno i vertikalno. Pogodni su kao zidne i fasadne

obloge na svim tipovima objekata.

Duine panela Standardne duine
panela su od 2000 mm do 14500 mm.
Za panele krae od 2000 mm i due od
14500 mm molimo kontaktirajte: KINGSPAN odeljenje tehnikih usluga.
Za sve informacije i strunu tehniku podrku moete se obratiti na KINGSPAN Srbija
Partizanske avijacije 18/stan 13,
11070 Novi Beograd
Tel. 011/2129837 Faks 011/2129 838
e-mail: info@kingspan.co.rs

www.kingspan.co.rs

Thermatile System
izolacioni ugradni panel sistem KS1000 TT
NOVI VIZUELNI IDENTITETI
KINGSPAN svojim dugogodinjim iskustvom i uvek novim
dostignuima kontinuirano podie standarde i kvalitete na
podruju proizvodnje i primene izolacionih sendvi panela.
KINGSPAN neprestano razvija nove proizvode i na taj segment
je izrazito ponosan.
Nedavno razvijeni i sertifikovani KINGSPAN THERMATILE SISTEM, revolucionarno je unapreenje izvoenja fasadnih radova. Sistem predstavlja idealan spoj kvaliteta materijala, jednostavnosti i brzine izvoenja radova i do sada nezabeleenih
dizajnerskih mogunosti jedinstvenog stila i izraza.
KINGSPAN razvijajui tehnoloki nove i naprednije mogunosti gradnje, menja izgled okoline, kreirajui moderne arhitektonske identitete objekata koji odiu sigurnou, postojanou
i ekskluzivitetom.
KINGSPAN THERMATILE je sasvim jedinstven fasadni sistem.
Re je o inovativnom i savremenom nainu gradnje koju je u
potpunosti razvio KINGSPAN. Ovaj sistem nudi dizajnerima sve
prednosti projektovanja i gradnje izolacionim panelima, uz dodatne vizuelne opcije, osiguravajui fleksibilnost kombinovanja
keramikim ploicama.
Naime, arhitekte u svetu, a naroito u vodeim evropskim zemljama, odavno su prepoznale visoke estetske vrednosti i velike mogunosti dizajniranja pri upotrebi keramikih ploica.

36 HALE

01 - PROLE]E 2010.

KINGSPAN

IZOLACIONI FASADNI SISTEM

PREDNOSTI I VREDNOSTI KINGSPAN IZOLACIONIH

PANELA
Naroito znaajna karakteristika ovog sistema je u tome
to se izolacioni paneli ugrauju normalno, jednostavno kao
i ostali KINGSPAN arhitektonski zidni paneli. Unutranjost se
hermetiki zatvara, a samim tim se poveava i otpornost na
uticaje vode i vazduha. Ovo omoguava pouzdane termike
per formanse, kontinuiranu izolaciju, eliminiui mogunost
pojave pukotina, proseka, hladnih mostova i unutranje kondenzacije.
Dodatno, ovakav sistem omoguava da se unutranji radovi
ubrzaju, a samim tim se skrauje vreme gradnje i rok prijema
objekta.
Kako se potporni materijali mogu postavljati na KINGSPAN
KS100 TT panele u onom trenutku koji odgovara izvoau radova, arhitektonske fasade vie ne predstavljaju kritinu fazu
radova. Keramike ploe su fiksirane i osigurane mehanizmima od nerajueg elika.
REENJA ZA INTEGRACIJU

Prirodna lepota materijala i dopadljiva simetrija naglaena je

preciznim i istim linijama bez preklapanja. Otar kontrast fuge i glatkosti ploice, jo vie doprinosi lepoti fasade. Upravo
insistirajui na ovom obeleju, KINGSPAN je kreirao THERMATILE za najjednostavnije postizanje takvog rezultata.
KREIRANJE JEDINSTVENE ARHITEKTURE
Kombinacija dizajna i estetski domaaji ine arhitekturu prepoznatljivom i jedinstvenom. Ipak, osnovni zadaci su da reenje bude dugotrajno, praktino, otporno na spoljanje uticaje,
te da se upotrebljeni materijali lako odravaju. KINGSPAN-ov
THERMATILE SISTEM arhitektonskih keramikih ploa, razvijen
je tako da istovremeno jednako kvalitetno odgovara najviim
dizajnerskim standardima, ali i zahtevima funkcionalnosti. Paleta ponude je iroka i obuhvata mnogostruke mogunosti
dizajniranja, dok neprikosnoven kvalitet osnovnih materijala i
iskustva proizvoaa garantuju dug vek proizvoda.

01 - PROLE]E 2010.

Sistem je jednostavan za ugradnju i odlino se uklapa na

otvorima poput vrata i prozora. Odabir KINGSPAN izolacionih
sistema zbog kompatibilnosti i praktino neograniene mogunosti kombinovanja, dozvoljava raznovrsna projektantska
reenja i kreiranje autentinog arhitektonskog stila.
Nastavljajui dosadanju tradiciju standardizacije kvaliteta
svojih proizvoda, KINGSPAN se pobrinuo da THERMATILE SISTEM proe viestruka interna ispitivanja, ali i kontrole nezavisnih ekspertnih timova.
Koristei vlastiti Centar za istraivanje i razvoj, kao i resurse
u renomiranom Tehnolokom centru Taylor Woodrow, te centrima BRE i Anecto, KINGSPAN je sproveo merenja kvaliteta u
razvojnoj fazi proizvoda, kao i zavrno testiranje celokupnog
sistema. Sve komponente uspeno su prole verifikaciju konstrukcijskih per formansi, testove postojanosti i otpornosti na
uticaje vremenskih prilika.
Uz THERMATILE SISTEM, KINGSPAN nudi punu tehniku podrku, bez posebne naknade. Na taj nain, projektima i graditeljima osigurana je kompletna usluga, u svim fazama, od nacrta do finalizacije objekta.
REALIZOVATI SVAKU ZAMISAO!
Tehnologija izvoenja fasada napreduje, pa i kad je re o sistemima viseih ploa, oni ne moraju vie biti neinteresantni i
monotoni. Jedinstveni KINGSPAN sistem prua mogunosti arhitektama da u potpunosti sprovedu sopstvene ideje i inovativna arhitektonska reenja. Bez obzira na vrstu objekta, kao i na to
da li se gradi novi objekat ili je re o obnovi, u urbanom ili ruralnom okruenju, KINGSPAN THERMATILE SISTEM idealan je odgovor za arhitekte sa naglaenim interesovanjem za dizajn.

HALE 37

KINGSPAN

IZOLACIONI FASADNI SISTEM

NOVI SISTEM I NJEGOVE PREDNOSTI

- Sve na jednom mestu: informacije, asortiman i struna tehnika podrka
- Puna garancija za celi sistem
- iroke mogunosti dizajniranja
- Paleta boja i dimenzija
- Ekonominost
- Brza i jednostavna ugradnja
- Kompletna tehnika podrka
- Garancija stopostotne postojanosti tokom veka trajanja objekta
- Potpuna otpornost na uticaje vode i vazduha
- Lako uklopiv u urbanistike planove
- Panel je nosilac LPCB odobrenja
- Uspeno poloen test vodootpornosti po kriterijumima CWCT
- Izuzetne termike, vazdune i zvune izolacione vrednosti
- U skladu sa najviim evropskim standardima
- Bez perioda suenja
- Ubrzava radove na unutranjem ureenju
- Omoguava zavretak radova i predaju objekta i pre zadatog roka
- Pogodan i za radove na obnovi i rekonstrukciji objekata
- Zidni sistem visoke vatrootpornosti (otpornosti na poar)

Keramike ploe sistem montae THERMATILE SISTEM

u celosti osigurava KINGSPAN. Kompletan asortiman obuhvata osiguravajui izolacioni panel, potporne pregrade,
vezivni materijal, ukljuujui i keramike ploe. Ve je reeno da se sistem izuzetno lako uklapa i nastavlja na elemente
kao to su vrata, prozori, kao i na razliite osnovne materijale,
poput cigle, kamena i maltera.
1
Poetna potporna ina ovaj elementnosi keramike ploe, a postavlja se na dnu, vrhu i svim otvorima na podruju na koje se postavljaju ploice
2
Pregradne potporne ine ovi elementi se ugrauju
na svaki red ploica, osiguravajui maksimalnu nosivost i sigurnost postavljenih ploa
3
Vezivni materijal delovi su sistema koji osigurava
povezanost izmeu aluminijumskih potpornih ina
4
Kompresivni mehanizmi mehanizam se postavlja
na ivicu ploice. Oni fiksiraju plou u mestu i oiguravaju vertikalni razmak
5
Fablok ine koriste se na 500m c/ccsm, a kroz predviene i fabriki ubuene rupe prenika 8mm privruju se
na lice panela
6
PVC trake jednostavne, samolepljive PVC trake za
privrivanje postavljaju se izmeu aluminijumskih potpornih ina i lica panela

38 HALE

01 - PROLE]E 2010.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 39

POCINKOVANIH

ELINIH

LAKIH

LPK

KONSTRUKCIJA

SAVREMENA TEHNO

VOS-SYSTEM je pored svog dugogodinjeg proizvodnog programa, namenjenog

stoarstvu gde predstavlja brend na tritu Srbije, znaajnim ulaganjem u nove
maine i opremu i proirivanjem palete proizvoda uao i u graevinsku industriju

Mirjana Bajt,
VOS-SYSTEM doo

jala, jer ne zahteva vezu sa standardnim

duinama klasinih profila.
VOS-System bazira projektovanje
pocinkovanih elinih konstrukcija na
primeni C ,Z, i pocinkovanih profila
sa unapred per foriranim otvorima na samim profilima. irok dijapazon veliina i
debljina materijala (do 420mm i debljine
lima od 1,5mm do 4 mm) omoguava sigurno reenje svih zahteva trita kao i
neogranienu irinu primene profila.
Montanodemontani sistem naao
je primenu u svim sektorima gradnje, kao
to su: proizvodne hale, sportski objekti,
tehniki pregledi, magacini, skladita,
hladnjae kao i za druge namene u zavi-

snosti od potrebe investitora.

Razvoj primene ovih profila rezultirao
je sa dva tipa montanih konstrukcija
Compact i Compact +:

Savremena tehnologija razvoja i

proizvodnje LPK
Primena LPK omoguuje izgradnju
objekta sa to manje utroenog materijala, a samim tim i sa manje novanih
sredstava pri emu se postie brza i laka
montaa kao i precizna izrada profila.
Ovakav konstruktivni sistem ispunjava sve svetske standarde i propisane
norme elinih limova u graevinarstvu.
Primenom ovakvih konstrukcija postie
se velika fleksibilnost u projektovanju,
daje mogunost brze proizvodnje, kao i
maksimalno iskorienje utroka materi-

40 HALE

Compact konstrukcije se formiraju vezom dva profila pomou veznih

ploa ime reavamo raspone do 18m
bez srednjih oslonaca
Compact + konstrukcije se formiraju primenom dva i dva C profila ime se dobija mogunost savladavanja
raspona i do 30m bez srednjeg oslonca
Osnovu lakih elinih pocinkovanih
konstrukcija ine C, Z , i profili.

01 - PROLE]E 2010.

LOGIJA

KONSTRUKCIJE

SAVREMENA TEHNOLOGIJA LPK

Kombinacijom ovih profila formiraju se nosei stubovi, glavne reetke kao i svi sekundarni nosai. Time se ostvaruju izuzetne statike karakteristike, a sami sastavni elementi konstrukcije
omoguavaju 20 do 30% laku konstrukciju od klasinog sistema gradnje. (Primer: kompletna konstrukcija sa svim sekundarnim krovnim i bonim nosaima, ukljuujui i stope, zatege kao i
vijanu robu, kree se od 18 do 25kg/m2 zavisno od visine objekta i klimatskih uslova.
Oblik preseka i kvalitet elika rezultira optimalnom krutou i
jainom u odnosu na teinu elemenata.
Profili se izrauju iz rolni toplopocinkovanog lima sa nanosom cinka od 275gr/m2 to prua izuzetna antikorozivna svojstva
i omoguava vek trajanja preko 50 godina, sa dodatnim farbanjem i daleko due.
Primenom ovakvih konstrukcija postiu se minimalni trokovi
protivpoarne zatite.

Probijanje svih otvora neophodnih za sklapanje vri se pre same profilacije profila sa tanou 0.2mm to omoguava izuzetnu preciznost kod montae objekta. Sastavljanje konstrukcije
vri se pomou visokokvalitetnih vijaka to iskljuuje bilo kakvo
varenje na objektu, a pri tome daje mogunost da se objekat tretira kao montano demontani. Laka i izuzetno brza montaa
omoguuje, npr. izgradnju objekta od 1.000m2 sa 5 radnika za
period od 4 do 5 radnih dana).
Pored navedenih karakteristika i prednosti LP Konstrukcija
treba pomenuti i znaajno manju cenu transpor ta (primer: hala
povrine 500m2 moze se prevesti u jednom kamionu), kao i to da
montaa objekta ne zahteva rad velikih dizalica.

Vos-system nudi komletna reenja za

izgradnju Vaeg objekta
Na tim inenjera je uvek tu za Vas!

01 - PROLE]E 2010.

HALE 41

KONSTRUKCIJE

SAVREMENA TEHNOLOGIJA LPK

DEKORATIVNI OGRADNI PANELI

Paneli nove generacije!
Prefinjen stil i elegancija dekorativnih panela izaziva pozitivne reakcije svih naih kupaca.
Vrhunski kvalitet kao i sama izrada zasniva se na pocinkovanoj ici debljine 5 I 6 mm sa uobiajnom prekidnom
silom od 560 do 610 N/mm. Kompletna linija za plastifikaciju
nalazi se u pogonu fabrike gde se paneli naknadno plastificiraju to omoguava kvalitetnu antikorozivnu zatitu, a samim tim i dug vek trajanja. Ogradni paneli namenjeni su za
ograivanje industrijskih objekata, kolskih dvorita, sportskih terena, parkova, stambenih objekata i dr.
Poput ograda, i kod peakih vrata i kapija su sigurnost,
vrstoa i kvalitet veoma bitni elementi. Kapije koje proiz vodi VOS-SYSTEM predviene su i za ugradnju mehanizma za
automatsko otvaranje.

VOS-SYSTEM doo
uruka 3,
21230 abalj, Srbija
Tel.: +381 21 831-283
Faks: +381 21 831-261
mob.: 063/566-853; 063/566-646
e.mail: office@vos-system.com www.

www.vos-system.com

42 HALE

01 - PROLE]E 2010.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 43

Najvea HALA na svetu

44 HALE

01 - PROLE]E 2010.

Tropical Islands Resort

Tropical Islands Resort je vetako tropsko odmaralite u Krauniku (Nemaka). Ovaj najvei svetski tropski zatvoreni bazen
moe da primi do 8.000 posetilaca dnevno, to je ujedno i na svetu najvei zatvoreni Akvapark sa povrinom od 66.000 m 2.
Tropical Islands Resort izgraen je u hangaru 60 km jugoistono od Berlina, dimenzije ovog kolosalnog objekta su 360m x
210m i visine od 107 metara. Ova najvea evropska hala dri jo dva rekorda, kao jedna od najveih zgrada na svetu po obimu i
kao najvea pojedinana hala bez unutranjih potpornih stubova.
Njenu izgradnju je prvobitno naruio Cargolifter AG za potrebe diriabla, ali vazduni brod za koji je napravljena nikada nije
zavren. Malezijska kompanija Tanjong, kupila je hangar i okolne nepokretnosti za 17,5 miliona evra i pretvorila ga u centar za
vetako tropsko stanite. Centar je otvoren 19. decembra 2004.godine. U sklopu tropskih ostrva nalazi se najvei nemaki Spa
i Sauna komleks koji nudi visok stepen relaksacije za duu i telo. Takodje, postoji mogunost velikog broja sportskih aktivnosti i
zabave na prijatnih 25 stepeni tokom cele godine. Temperatura vode iznosi 28oC u tropskom moru i 31oC u Bali laguni.
Kompleks sadri veliku vetaku Kinu umu za iju izgradnju i sadnju je bilo potrebno vie od 30.000 kubnih metara zemlje,
preko 500 vrsta biljaka i oko 29.000 stabala. Zvuci prirode iz Kine ume emituju se irom hale preko skrivenih zvunika.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 45

MONTANE
KONSTRUKCIJE

Petar Jovanovi dipl.ma.in.

NOVI KOLEKTIV doo

BALON HALE
Ovakav vid konstrukcije sportskih hala, pored relativno niskih trokova izgradnje
u odnosu na klasine sportske hale ima i brojne prednosti, meu kojima su kratki
rokovi izgradnje i niski trokovi eksploatacije. U nedostatku drugih sportskih objekata, ovakve hale zauzimaju sve veu prisutnost u gradnji, pritom ispunjavajui sve
norme vezane za sportske aktivnosti

Montane konstrukcije mogu se raditi u tri varijante, i to:

- kao lake eline reetkaste konstrukcije od kutijastih elinih profila, preko
koje se najee postavlja PVC pokrivka.
Cevi mogu biti ofarbane ili pocinkovane
i zahtevaju veoma jednostavne i lake za
izvodjenje temeljne stope i trakaste temelje;
- kao konstrukcije od lameliranog
drveta (lepljeno drvo). Ovakav tip kon-

46 HALE

strukcija zahteva obimnije temelje, a

nosai su povezani amovim gredama.
Neophodno je, zbog otrog ugla na vrhu konstrukcije, da se pokrivka na tom
delu ojaava. Okvirno je, za isti raspon, u
odnosu na elinu konstrukciju skuplja
za oko 30%; i
- kao LKV (laki krovni vezai) konstrukcija, koja je ustvari reetkasta konstrukcija od amovog drveta. Ovde su temelji
znaajno ojaani. Ovde je problematian
raspon vei od 20 metara, a ne garantuje

se stabilnost pod optereenjem snega.

Na osnovu viegodinjeg iskustva u
prouzvodnji metalnih konstrukcija, kao i
na osnovu velikog broja zavrenih objekata ovog tipa, eline konstrukcije su
se pokazale kao najoptimalniji tip montanih konstrukcija kako sa tehnoekonomskog tako i sa estetskog aspekta.
Konstrukcije od elika imaju veoma iroku primenu, a zbog brze izrade i montae nameu se kao najbolji
izbor kod izgradnje sportskih hala,
skladita, magacina, hangara, garaa,
poljoprivredno-industrijskih objekata
i objekata razliitih namena gde je sve
ea njihova primena za izgradnju trgovakih centara, izlobenih i poslovnih prostora.

01 - PROLE]E 2010.

ELINE KONSTRUKCIJE
BALON HALE

Prilikom projektovanja elinih konstrukcija polazi se od ulaznih podataka

koje daje investitor korisnik. U ovu grupu podataka spadaju lokacija gradnje,
veliina objekta, njegova namena, geometrijska forma i sl. Ovi podaci su osnova
za izradu tehnoekonomske analize (cena
kotanja objekta), projekta konstrukcije i
izrade statikog prorauna konstrukcije,
koji moraju zadovoljavati sve standarde
vezane za domau pravno-tehniku regulativu.

01 - PROLE]E 2010.

Reetkasta elina konstrukcija je

montano-demontana, gde se za povezivanje svih elemenata sklopa konstrukcije tokom montae koriste zavrtanjske
veze. Konstrukcija je fundirana na AB
temeljima samcima odgovarajuih dimenzija, koji su medjusobno povezani
armirano betonskim gredama. Opta
stabilnost objekta (konstrukcije) se postie zatezanjem krovnim pokrivaem
velike krutosti i dodatnim ukruenjima
sa vertikalnim spregovima u krajnjim -

bonim ramovima hale kao i postavljanjem krovnih spregova. Demontaa i

montaa same konstrukcije je izvodljiva,
tako da se ovakav objekat moe izmestiti i na drugu lokaciju. Ovakav vid konstrukcije odlikuje fleksibilnost uz zadovoljavanje svih uslova koje postavljaju
funkcija i estetika.
Ovakva konstrukcija je primenljiva na
razliitim rasponima od 3m do 30m i najee je lunog oblika, mada se mogu

HALE 47

ELINE KONSTRUKCIJE
BALON HALE

sportske hale, jer se veina aktivnosti

uglavnom obavljaju nou. Ovde se preporuuje da osvetljenje bude min. 500
lux-a, odnosno da bude takvo da se
moe snimati kamerama bez upotrebe
reflektora.
Sama hala mora imati grejanje i ventilaciju i to su preduslovi da se aktivnosti obavljaju i tokom zime. Postoje dva
sistema grejanja koji su danas u primeni
i to:
- Grejanje gasnim infra grejalicama,
to moe stvoriti ugodan oseaj igraima, ali stvara veoma velike probleme
kod kondenzacije, tako da imate oseaj
kao da pada slaba kia

praviti razliite kombinacije i lukova i

pravih sklopova. Odlikuje je postojanost
na uticaj vetra, na optereenje snegom i
seizmike uticaje.
Tehnoloki proces izrade konstrukcije i svih elemenata njenih podsklopova
je jednostavan i prilino brz. Pre isporuke na gradilite, elina konstrukcija
se mora zatititi antikorozivnim sred-

stvima, i to farbanjem u vie slojeva sa

zavrnom bojom u tonu po elji kupca
ili cinkovanjem. U zavisnosti od namene, konstrukcija se moe premazati posebnim vidom protivpoarne farbe koja
daje dodatnu otpornost konstrukcije
na zapaljivost.
Osvetljenje je veoma bitan element
vezan za ovakve objekte, a naroito za

- Grejanje toplim vazduhom sa kombinacijom recirkualacije i kruenja toplote, kao i regulisanjem odnosa sveeg
i opticajnog vazduha. Kod ovog sistema
se moe delimino i regulisati osveenje
tokom leta
Kod sportskih hala, sam objekat balon hale ne moe funkcionisati korektno
bez sadraja koji prate razliite vidove
sportskih aktivnosti. Ovde se prvenstveno misli na tribune, svlaionice i toalet,
kancelarije, restoran i slino.
Ovakvi sadraji se lociraju na nekoliko
naina:
- U okviru samog objekta (pod ciradnim
delom)
- Sa eone strane objekta
- Sa bone strane hale
- Van objekta, u okviru nekog drugog
objekta
Ovakav vid konstrukcije sportskih
hala, pored relativno niskih trokova izgradnje u odnosu na klasine sportske
hale ima i brojne prednosti, meu kojima su kratki rokovi izgradnje i niski trokovi eksploatacije. U nedostatku drugih
sportskih objekata, ovakve hale zauzimaju sve veu prisutnost u gradnji, pritom ispunjavajui sve norme vezane za
sportske aktivnosti.
Firma:
NOVI KOLEKTIV doo Kraljevo

48 HALE

01 - PROLE]E 2010.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 49

KROVNI I FASADNI
PANELI
Dragana Stevi,
M-PROFIL doo

Izgradnja poslovnih objekata, u dananje vreme podrazumeva korienje kako novih materijala tako i primenu najsavremenijih naina izgradnje. Iako se na tritu
pojavljuje veliki broj razliitih proizvoaa termoizolacionih panela, o emu svedoe prelepi poslovni prostori, proizvodni pogoni i hale razliitih namena, o ovom relativno novom proizvodu malo se zna

TA JE PANEL?
Osnovni izgled panela koji se najee koristi je sendvi panel.
Primenom savremenih tehnologija
limovi se spajaju sa izolacijom razliitih
vrsta. elini pocinkovani, bojeni i plastificirani limovi se mehaniki oblikuju,
u zavisnosti da li se panel koristi za kao
krovna ili zidna obloga. Zahtevana vrsta
ispune zavisi od mnogo faktora.
KOJA ISPUNA?
Osnovno to je potrebno znati kod
izbora panela i same ispune je za koju

50 HALE

svrhu je namenjen objekat i u kakvom

klimatskom okruenju se nalazi.
Ispuna ini deo koji predstavlja toplotnu i zvunu izolaciju. Jezgra sendvi
panela izraena su od materijala sa malim koeficijentom toplotne provodljivosti, a izostanak toplotnih mostova ini
ovaj proizvod odlinim termoizolatorom. Izrada spojeva sa brtvom-zaptivnom trakom omoguava dihtovanje zidova, ime dobijaju dobre karakteristike
i u pogledu difuzije vodene pare.
Ispuna od polistirena predstavlja bolju toplotnu izolaciju ali nema protivpoarne karakteristike. Prednost u odnosu
na ostale zapaljive ispune daje mu nje-

gova samogasivost.
Kamena vuna ima specifine karakteristike, pokazala se ne samo kao dobar
izolator, nego poseduje i protivpoarnavatrootporna svojstva. Za izradu panela
koristi se tervol razliitih karakteristika.
M-Profil u svojoj proizvodnji koristi vunu specifine teine-gustine 120 kg/m3
u debljini jezgra od 60-200 mm.
KOJI LIM?
Za izradu panela M-Profil, koriste se
elini, pocinkovani, bojeni i plastificirani limovi. Proizvedeni su po normi HRN
EN 10147 i HRN EN 143, u debljinama

01 - PROLE]E 2010.

KROVNI I FASADNI
PANELI

0,50 i 0,60 mm. Granica razvlaenja im je fy=280 Mpa.

Za izradu zidnih panela lim se nisko profilie kako za gornju,
tako i za donju oblogu. Profilisanje limova moe se prilagoditi i
skrivenom kaenju ime se postie maksimalna atraktivnost u
izgledu fasada ili pregradnih zidova.
Kod krovnih panela gornji lim u odreenim debljinama se
profilie u trapezasti lim TR35 sa korakom od 250 mm. Ova
profilacija omoguuje postavljanje panela na krovne ravni sa
niskim stepenom nagiba minimum 5.
NAIN POSTAVLJANJA?
Kad se utvrde prethodni uslovi moe se zakljuiti na koji
nain e se postavljati paneli, sam izbor naina postavljanja je
bitan element. Svaki panel, u zavisnosti od vrste i debljine ispune, ima svoju specifinu teinu kao i dozvoljeni nivo optereenja. Zato je neophodno prilagoditi oslonce za postavljanje.
Kod krovnih, ravni panel i ronjee moraju biti prilagoeni
povrini krova i klimatskim uslovima, gde se u proraun ukljuuje i koliina snenih padavina koje dodatno mogu opteretiti
krov.
Treba se striktno pridravati dobijenih podataka o optereenjima koje su izraene u kN/m2 jer u sluaju nedozvoljenih
raspona dolazi do prevelikog optereenja na sam panel to
dovodi do njegovih deformacija i neminovno do curenja i prokinjavanja.
ESTETIKA
Krovni i zidni paneli se izrauju u velikom spektru boja. Vrlo lako se uklapaju sa ostalim materijalima: staklo, granit, albond, pleksiglas itd.. To prua veliku slobodu arhitektama i
projektantima pri dizajniranju objekata.

Firma:
M-PROFIL doo, Stara Pazova

01 - PROLE]E 2010.

HALE 51

Modularni sportski objekti

Novi koncept za doprinos reavanju problema
sportskih sala u Srbiji

odularni sportski objekti kompanije Trimo su potpuno opremljeni vienamenski objekti za sportske i
poslovne namene, koji ukljuuju i prateu opremu i sportske
rekvizite, a pogodne su i kao trajno reenje problema kola u
Srbiji koje nemaju fiskulturne sale. Trimo je, u saradnji sa profesorom Borisom Leskovcem i Arhitektonskim fakultetom u
Ljubljani, posle 18 meseci rada na projektu i nekoliko godina
praenja zahteva sa trita razvila novi koncept modularnih
sportskih objekata (MSO).
Primera radi, za izgradnju 2.200 m2 modularnog sportskog
objekta namenjenog rukometu, kapaciteta 700 gledalaca, potrebno je priblino 6 meseci, a korisnik objekta dobija i svu
prateu opremu, od tribina do sportske opreme po vlastitom
izboru. U zavisnosti od standarda i nivoa gradnje, mainskih,
elektrinih i drugih instalacija, kao i od nivoa opremljenosti,
cena gradnje u proseku iznosi izmeu 800 i 1200 evra po m2.
Prednost MSO je u tome to omoguavaju jednostavno
fazno planiranje i izgradnju, te je mogue i njihovo kasnije
proirenje. Takoe, oni garantuju efikasno i optimalno iskoriavanje prostora za sportske aktivnosti, sadre sve pratee
prostorije, ali i prostor za komercijalne namene, dok sam koncept modularnih objekata smanjuje trokove gradnje i minimalizuje trokove odravanja, dodao je Vladimir Kovaevi iz
Trimo inenjeringa.

Istraivanjem trita doli smo do podatka da samo na

teritoriji Beograda ak 86 osnovnih i srednjih kola nema fiskulturnu salu, a da kole esto imaju salu za fiziko koja po
dimenzijama ne odgovara potrebama uenika. S druge strane, u Srbiji mnogi sportovi ne mogu dalje da se razvijaju bez
adekvatnih sporskih hala. Prema poslednjim pokazateljima,
dve treine odraslih graana Srbije provodi slobodno vreme
sedei, a samo 25,5 odsto Srba je fiziki aktivno. Sve su to bili
razlozi da pokrenemo projekat modularnih sportskih objekata
i u Srbiji kako bismo investitorima, Ministarstvu za obrazovanje, sport i omladinu, sportskim savezima i drugima pruili
mogunost da trajno ree problem sportskih hala, izjavio je
Vladimir Kovaevi, glavni arhitekta Trimo inenjeringa.

52 HALE

01 - PROLE]E 2010.

KONSTRUKTIVNI
BETONSKI ELEMENTI

TIM GRAEVINSKIH
INENJERA
firme SCT & CG MONTAZA A.D.

U irokoj paleti betonske galanterije

zastupljeni su : dvovodni krovni nosa, I
nosa, AB montani stubovi, T nosa, TT
ploe, meuspratne TT ploe, meuspratne grede T i , nosa korito, sekundarni
nosa, fasadni elementi i temelji samci.
Upotrebljavaju se kao konstruktivni
elementi pri izgradnji hala, trnih centara,
sportskih dvorana, poslovno-stambenih
objekata, hotela, supermarketa, objekata
sajmova, skladita, radionica i dr.
Prednosti: sistem brze gradnje relativno malog broja tipskih prednapregnutih,
konstruktivnih elemenata koji se fabriki
proizvode u velikim serijama.
DVOVODNI KROVNI NOSA
Primarni nosai proizvode se od betona MB 35 do MB 60. Duina nosaa je

54 HALE

Primena betona u graevinskoj industriji je veoma rairena, budui da je beton kao

graevinski materijal najrasprostranjeniji materijal. Radi se o heterogenom graevinskom materijalu koji se sastoji od cementa, kao osnovnog vezivnog materijala
i drugih vezivnih materijala, krupnog agregata koji moe biti prirodni, drobljeni i
vetaki (reciklirani), sitnog agregata koji takoe moe biti prirodni i vetaki i vode
koja je neophodna za odvijanje hemijskih reakcija u procesu ovravanja betona
mogua do 33 m. Uz leita je donji presek zadebljanja 30 do 35 cm. Maksimalni
momenat usled optereenja je 3000 kNm.
Nosa nalee u glavu stuba ili na konzolu.
Presek nosaa je izveden u obliku slova
I. irina gornjeg pojasa iznosi 50-55 cm.
Nagib gornjeg pojasa iznosi 12% (6,84 stepeni).
I NOSA
Primarni nosai proizvode se od betona MB 35 do MB 60. Nosa se izrauje
kao prednapregnut, maksimalna duina
nosaa iznosi 30 m. Osnovne dimenzije su 55/14-170 cm. Maksimalni momenat savijanja usled optereenja za nosa
55/140 iznosi 2100kNm, a za nosa 55/170
- 3100kNm. I nosa se upotrebljava za vee raspone krovnih i meuspratnih kon-

strukcija. Mogue ga je montirati u eljenim nagibima.

AB MONTANI STUBOVI
Beton vrstoe MB 35 do Mb 50. Stub
je u preseku pravougaonik ili kvadrat, dimenzija 50/80 cm 50/70 cm. Za leite
krovnih nosaa stubovi imaju posebno
oblikovanu glavu, horizontalnu ili u nagibu. Glava stuba je izraena sa leitima za
I, A i T nosae. Dimenzije stubova zavise od konstruktivne visine objekta. Predstavljaju samostalan stabilni element konstrukcije. Za kranske staze i razliite nivoe
je mogua izrada jednostranih, dvostranih
ili trostranih konzola, razliitih tipova i oblika, s obzirom na nosae s horizontalnim
ili kosim leajem. Stubovi se montiraju u
aaste temelje.

01 - PROLE]E 2010.

KONSTRUKCIJE

KONSTRUKTIVNI BETONSKI ELEMENTI

T NOSA
Nosai su klasino armirani. Duina nosaa maksimalno iznosi
13,5 m. Osnovne dimenzije T nosaa su 50/60 cm i 50/90 cm. Za
nosae, koji su ujedno i ivini elementi, mogu se izraditi dodatni
nastavci, na gornjem delu pojasa nosaa. Beton MB 35 do MB 50.
T nosai se upotrebljavaju kao: vezni nosai, glavni nosai, sekundarni nosai, nosai meuspratnih konstrukcija, nosai kranskih staza itd.
TT PLOE
Krovne ploe su rebrasti AB elementi sa ojaanim oslonakim
delom. Beton MB 35 do MM 50. Armirane su klasino. irina ploa
je fleksibilna i moe se prilagoditi objektu. Maksimalna irina iznosi 2,4 m. U ploi se mogu ostaviti otvori za ventilaciju, svetlarnike i
slino. Ploe se upotrebljavaju za krovne konstrukcije ravnih krovova i krovova u nagibu. Oba tipa krovnih ploa mogu premostiti
raspone od 5,9 m 13,6 m.
MEUSPRATNE TT PLOE
Ploe su klasino armirane ili prednapregnute. Izraujemo ih
u elinim oplatama duine do 12m. U ploi je mogue ostaviti otvore za instalacije i slino. Za vea optereenja ploa se na
objektu dobetonira, zato se ostavljaju anker uzengije. Beton MB
35 do MB 60. Ploe povezujemo meusobno i sa nosaima, da ine krutu konstrukciju u nivou etae. irina ploe iznosi 2,4m.
MEUSPRATNE GREDE T I
Izraujemo ih u obliku obrnutog T ili L preseka. Grede su klasino armirane ili prednapregnute AB konstrukcije. Duina grede
je po elji. Osnovne dimenzije preseka su razliite, sve u okviru
mogunosti oplate. Izrauju se od betona MB 35 do MB 60. Grede
se upotrebljavaju uglavnom za povezivanje stubova i meuspratne krovne konstrukcije. Postoje dva tipa, srednji i krajnji spratni
nosa. Upotrebljavamo ga i kao nosa kranske staze. Na konzole
greda naleu meuspratne ili uplje ploe.

01 - PROLE]E 2010.

NOSA KORITO
Nosa korito je prednapregnut AB nosa. Duina nosaa je
mogua do max.12m. Dimenzije korita su 600/500 mm. Izrauje
se od betona MB 35 do MB 60. Presek nosaa je u obliku slova U.
Nosa korito se upotrebljava za krovove, kao nosa i istovremeno
za odvodnjavanje voda.
SEKUNDARNI NOSA
Sekundarne nosae izraujemo u irini od 24 cm. Visina iznosi
45 cm. Duina nosaa je do max. 12,2 m. Naleganje nosaa je sa
gornjim delom, koji se moe produiti za nadstrenicu. Nosai su
namenjeni za noenje krovnog pokrivaa. Razmak nosaa zavisi
od optereenja i vrste krovnih pokrivaa.
FASADNI ELEMENTI
Za brzo i velikoplatno zatvaranje objekata proizvodimo ravne
fasadne elemente. irina platna je fleksibilna i moe se prilagoditi
modularnim dimenzijama objekta. Maksimalna irina je 320 cm.
U elementu se mogu izvesti razliiti otvori za prozore i ventilacije.
Toplotna izolacija se moe izvesti do debljine od 12 cm. Kvalitet
betona je marke MB 35.
TEMELJI SAMCI
Temelji samci su monolitni, meusobno su najee horizontalno povezani temeljnim gredama. Montani stubovi su postavljeni u ae temelja Sliveni na licu mesta ili prefabrikovani zajedno sa temeljom. Izvode se od betona MB 30.

Firma:
SCT & CG MONTAA AD - Beograd

HALE 55

YTONG

GRAEVINSKI MATERIJAL
BUDUNOSTI
Zoran Orlovi,
XELLA doo

Danas je robna marka YTONG na mnogim podrujima sinonim za porobeton i merilo vrednosti drugim osnovnim graevinskim
materijalima. Beli zidni blokovi omoguavaju odlinu toplotnu izolaciju, izuzetnu otpornost na poar, daju optimalnu zvunu
izolaciju, jednostavno se obrauju i oblikuju, te se ubrajaju u ekoloki zdrav materijal

Xella Srbija je proizvoa porobetona, graevinskom materijala budunosti

pod nazivom YTONG.
Xella International je meunarodna
inovativna kompanija sa 3.500 zaposlenih irom sveta. Godinje proizvede i
proda vie od 6,5 miliona m3 YTONG-a.
2003. godine Xella International kupila
je preduzee Kolubara Gasbeton (stari naziv) na javnom tenderu u postupku
privatizacije i modernizovala kompletnu
proizvodnju sa nemakom tehnologijom.
Danas je robna marka YTONG na

56 HALE

mnogim podrujima sinonim za porobeton i merilo vrednosti drugim osnovnim graevinskim materijalima. Beli
zidni blokovi omoguavaju odlinu toplotnu izolaciju, izuzetnu otpornost na
poar, daju optimalnu zvunu izolaciju,
jednostavno se obrauju i oblikuju, te
se ubrajaju u ekoloki zdrav materijal.
Celokupan sistem gradnje, u kojem se
svi sastavni delovi meusobno optimalno nadopunjuju, predstavlja podlogu za
efikasna i visoko vredna reenja u stambenoj i ostaloj izgradnji.
Zbog sigurnosnog ouvanja prirodne

okoline, preko utede energije kroz proizvodnju do mogunosti potpune prerade otpada iz proizvodnje, YTONG je
postao sinonim inovativnosti i trajnosti
u graevinarstvu.
ISTORIJAT
Kada je 1928. godine zapoela industrijska proizvodnja gasbetona, niko nije
oekivao da e gasbeton u tako kratkom
vremenu postii ono, za to je opeki trebalo vie od 5000 godina!
Velika ekonomska kriza 30-tih godi-

01 - PROLE]E 2010.

MATERIJALI

YTONG

vedskom gradu Yxhult.

Kombinacijom imena grada i vedskog naziva za beton ( betong ) nastala
je najstarija robna marka meu
graevinskim materijalima na svetu
YTONG (ita se ITONG). Kue graene tadanjim YTONG-om postoje jo i danas.
YTONG SISTEM GRADNJE
Ytong sistem gradnje podrazumeva
gradnju jednog objekta sa svim elementima koji su potrebni za gradnju jedne
hale i time se obezbeuje homogena
struktura koja reava problem term-mostova i obezbeuje maksimalnu utedu
energije. Prilikom gradnje YTONG-om
tedi se dvostruko: dodatna toplotna
izolacija nije Vam potrebna, a istovremeno su trokovi grejanja i hlaenja objekta znatno nii.
na prolog veka motivisala je naunike
u Evropi na pronalaenje materijala koji
bi zadovoljio sve vee potrebe u graevinarstvu, te u isto vreme smanjio zavisnost drava od uvoza. Posebno su bili
uspeni naunici iz vedske, koji su zbog
ogranienih domaih izvora i skupe
energije za proizvodnju, traili materijal
koji bi s manje energije lako proizvodili i
iz domaih sirovina.

hom i gusta upljikava struktura materijala daju porobetonu specifian izgled i

jedinstvene karakteristike.
Prva industrijska linija za proizvodnju
porobetona zapoela je 1928. godine u

Nijedan drugi graevinski materijal nema toliko prednosti koliko ih ima

YTONG.

U isto vreme su traili graevinski

materijal koji bi sadravao sve pozitivne
vrednosti drveta, koje se tada smatralo
tradicionalnim graevinskim materijalom u skandinavskim zemljama. Novi
materijal morao je biti ekoloki nekodljiv, prijatan za okolinu, sa dobrom toplotnom i zvunom izolacijom te otporan na zemljotres i u isto vreme trajan,
vrst i nesagoriv. 1923. godine vedski
arhitekta Axel Eriksson je izumeo upravo
takav materijal te ga zbog elijaste strukture nazvao elijasti porasti beton - porobeton.
Brojne sitne elije ispunjene vazduNa svim boljim stovaritima
Besplatan info telefon: 0800 111 112
www.ytong.rs

01 - PROLE]E 2010.

HALE 57

MATERIJALI
YTONG

58 HALE

01 - PROLE]E 2010.

01 - PROLE]E 2010.

HALE 59

TRIMO

HALE PO MERI KLIJENTA

Valentina Miladinovi,
TRIMO INENJERING doo

Trimo inenjering je srpska kompanija osnovana 2002. u okviru meunarodne Trimo grupe, koja posluje na vie od 50 trita
sveta, i svojim kupcima nudi kompletna i savremena, funkcionalna i estetski doterana reenja u oblasti elinih zgrada i krovova i fasada. Trimo je na tritu Srbije prisutan ve dugi niz godina i od Trimo graevinskih materijala izgraeno je vie stotina
objekata od ega je vie od stotine velikih referentnih graevina
Trimo inenjering u sopstvenom
proizvodnom pogonu u imanovcima
(otvoren 2007.) - u koji su ugraene
najsavremenije tehnologije proizvodi
krovne i fasadne panele sa ispunom od
kamene vune Trimoterm, i tvrde poliuretanske pene P line by trimo.
Nai proizvodni procesi, kao i sami
proizvodi usklaeni su sa svim srpskim
regulativama, kao i poslednjim evropskim standardima kvaliteta u oblasti
industrijske proizvodnje fasadnih panela (Sertifikat o usaglaenosti sa EN
14509:2006 Instituta IMS iz Beograda).
Nai fasadni i krovni paneli Trimoterm
nose CE oznaku, to dodatno svedoi o

60 HALE

njihovom kvalitetu.
KROVOVI I FASADE
Dinamini oblici, nove interesantne
perspektive i kvalitet materijala, neizostavni su elementi moderne i atraktivne
fasade. Sa izuzetnim tehnikim karakteristikama i usavrenim vizuelnim izrazom, Trimo krovni i fasadni sistemi lako
se prilagoavaju eljenoj viziji prostora.
Oni predstavljaju jedinstvena reenja za
veinu modernih arhitektonskih ideja
kada se projektuju komercijalni, sportski, poslovni ili industrijski objekti, i ine
da zgrade oive preko modernih estetskih i vrhunskih tehnikih karakteristika

Trimo krovnih i fasadnih sistema koji osiguravaju bezbednost, zatitu i trajnost

zgrada.
Fasadni paneli Trimoterm FTV Standard i Trimoterm FTV Invisio i krovni
paneli Trimoterm SNV - ispunjeni su
kamenom vunom, a linija panela P line by trimo sa ispunom od tvrde poliuretanske pene upotpunjava ponudu.
Profilisani limovi Trimoval jo su jedna
mogunost za oblaganje industrijskih i
skladinih objekata, gde nema potrebe
za termikom izolacijom.
Izolovani fasadni i krovni sistemi Trimoterm sa ispunom od kamene vune
Zahvaljujui ispuni od kamene vu-

01 - PROLE]E 2010.

SENDVI PANELI

TRIMO INENJERING

ne, Trimoterm krovne i fasadne panele odlikuje visoka vatrootpornost, odlina termika i zvuna izolacija. To Trimoterm panele
ini pogodnim za izgradnju industrijskih, poslovnih, sportskih i
komercijalnih objekata. Zahvaljujui svojim odlinim higijenskim
karakteristikama, mogu uspeno da se upotrebljavaju i u najzahtevnijim sredinama kao npr. u industriji za preradu hrane i farmaceutskoj industriji.
Svojim dizajnom, Trimoterm FTV fasadni paneli omoguavaju
vertikalnu i horizontalnu montau, dok krovni panel Trimoterm
SNV moe da se koristi ne samo za krovove ve i kao zidna obloga.
Fasada iz segmenata omoguava formiranje zaobljenih povrina i
daje zgradi novu dimenziju. Standardna reenja fasada iz segmenata omoguavaju brzu, jednostavnu, pouzdanu izgradnju ak i
najzahtevnijih zgrada.
Trimo paneli takoe su pogodni za izgradnju klasinih pregradnih zidova, vatrootpornih pregradnih zidova i pregradnih zidova
za iste sobe. Oni se takoe koriste i u izgradnji plafona, vatrootpornih plafona i plafona za iste sobe.
Fasadni paneli Trimoterm FTV Standard sa ispunom od kamene vune
Standardni sistem montae predstavlja osnovni sistem za fiksiranje Trimoterm panela i pogodan je za montau panela u horizontalnoj, vertikalnoj i fasadi iz segmenata.

Fasadni paneli Trimoterm FTV Invisio sa ispunom od kamene

vune
Vatrootporni FTV Invisio fasadni paneli montiraju se uz upotrebu metode nevidljivih spojeva i pogodan je za vertikalne i horizontalne fasadne instalacije, obezbeuje odline tehnike karakteristike, dug ivotni vek i mnogo kreativnosti u projektovanju
fasada.

Krovni paneli Trimoterm SNV sa ispunom od kamene vune

Vatrootporni krovni paneli Trimoterm SNV uglavnom se koriste
za oblaganje krovova, a mogu se koristiti i kao zidne obloge.

HALE 61
01 - PROLE]E 2010.

SENDVI PANELI
TRIMO INENJERING

Prednosti Trimoterm krovnih i fasadnih sistema

- Dug ivotni vek objekata,
- Vrhunski kvalitet,
- Sertifikacija proizvodnje i CE znak
- Laka i brza montaa, jednostavna izgradnja,
- Kvalitetna zvuna i termika izolacija,
- Energetska efikasnost koja omoguava utede u energiji,
- Visoka otpornost na optereenja,
- Vatrootpornost i efektivna protivpoarna zatita,
- Vodootpornost,
- Jednostavno odravanje,
- Raznovrsna upotreba i brojne mogunosti za kombinovanje elemenata
Izolovani fasadni i krovni sistemi P line by trimo sa ispunom od tvrde poliuretanske pene
Radi upotpunjenja ponude, u svoj asortiman Trimo inenjering uvrstio je i krovne i fasadne panele P line by trimo, sa ispunom od tvrde poliuretanske pene. P line by trimo idealan je
za kvalitetnu sredinu sa temperaturom regulisanom za proizvodnju, skladitenje, distribuciju, zamrzavanje namirnica, farmaceutsku i biotehniku industriju, kao i druge oblasti gde se
zahtevaju tano definisani temperaturni uslovi i bezbednost
sa gledita higijene.
P line by trimo omoguavaju higijensku bezbednost, toplotnu izolaciju nepropustljivost u smislu vlage i pare, mala im je
teina konstrukcije, energetski su efikasni i lako se odravaju.
to se asortimana panela sa ispunom od tvrde poliuretanske pene tie, on se podudara sa vrstom i rasponima Trimoterm fasadnih i krovnih panela.
Prednosti P line by trimo krovnih i fasadnih sistema
- Dug ivotni vek objekata,
- Vrhunski kvalitet,
- Sertifikacija proizvodnje,
- Laka i brza montaa, jednostavna izgradnja,
- Kvalitetna zvuna i termika izolacija,
- Energetska efikasnost koja omoguava utede u energiji,
- Visoka otpornost na optereenja,
- Vodootpornost, ne proputaju vlagu i paru,
- Jednostavno odravanje,
- Raznovrsna upotreba i brojne mogunosti za kombinovanje elemenata
Dekorativni elementi
Sistem dekorativnih elemenata za fasadne sisteme razvijen
je kao paleta razliitih tehnikih reenja i aluminijumskih profila koji arhitektama slue kod ostvarivanja vizuelnih i kompo-

62 HALE

zicijskih zamisli. Profilima mogu da se

zavravaju i tavanski prostori, prozori,
vrata i slini ugraeni elementi, to
dodatno obogauje krovne i fasadne
sisteme.
Trimo dekorativni elemeneti naglaavaju odabranu liniju fasade, pokrivaju vidljive spojeve panela i daju
zgradi dodir zahtevane atraktivnosti.
Postoje razliite verzije, proizvedene
od tankih limova ili, pak, od izlivenog
i obojenog aluminijuma. Oni su projektovani kao konstrukcijski nezavisni elementi, to omoguava njihovo
postavljanje na bilo kom delu fasade. Mogua je i montaa na krajnjim
ivicama fasade, a spajanje profila sa
glatkim spojevima omoguava sastavljanje u duge, optiki sasvim jednolike linije.

Neizolovani fasadni sistemi Trimoval profilisani limovi

Profilisani limovi Trimoval pogodni
su za izgradnju krovova za industrijske prostore, skladita i kupole, gde
ne postoji potreba za termikom izolacijom kod zgrada koje
se ne zagrevaju, ili kao konana obloga za ventilisane krovove
i fasade.
Profilisani lim Trimoval TPO 1000
Mogue profilacije Trimoval TPO 1000 profilisanog lima mogu da se proizvedu sa S, V, G i M profilacijom. Visine od 0,4 mm
rade se kod limova sa S i M profilacijom, dok se visina od 1,4
mm radi u V profilaciji. Varijacije izmeu visine profila nema.
Trapezi su visine 37 mm, na rastojanju od 250 mm. Modularna
irina je 1000 mm.
ELINE KONSTRUKCIJE
eline konstrukcije nude nova kreativna reenja, a po svojim graevinskim i funkcionalnim svojstvima prikladne su za
univerzalnu primenu. Nude kvalitetna reenja, bez obzira da
li je re o poslovnim, industrijskim, trgovinskim ili sportskim
objektima.
Prednosti koje elik nudi arhitektima i projektantima pa
tako i investitorima izuzetno su bogate: od velike slobode u
kreiranju, preko brze i jednostavne gradnje, savladavanja

01 - PROLE]E 2010.

SENDVI PANELI

TRIMO INENJERING

Trimo inenjering poseduje sve potrebne ateste za primenu Trimo proizvodnog programa, kao i licence za izvoenje
graevinskih radova i izradu projektne dokumentacije u Srbiji
i Crnoj Gori. Svojim partnerima nude potpunu uslugu, od inicijalnog kontakta do tehnike podrke i post-prodajnih usluga.
Projektovanje
Kupci mogu da oekuju tehniku podrku u svim fazama
izrade projekta (od ideje do realizacije), izradu izvoakih projekata oblaganja krovova i fasada, izradu izvoakih projekata i statike proraune elinih konstrukcija, izradu projekata
kompletnih reenja i 3D vizualizaciju objekata.
Montaa i voenje projekata
Kupac koji odlui da Trimo inenjeringu poveri montau
eline konstrukcije, montau krovnih i fasadnih panela, kao i
svih drugih opivnih i dekorativnih elemenata, moe raunati
na to da e svi radovi biti izvedeni kvalitetno i u roku. Garancija kvaliteta i aurnosti su efovi gradilita i radnici sa dugogodinjim iskustvom u toj oblasti, kao i sistem za upravljanje
projektima u Trimo inenjeringu koji podrazumeva planiranje i
kontrolu izvoenja radova, kao i odgovarajuu logistiku.

veih raspona, elegancije i vitkosti konstrukcija, one nude i

mogunost jednostavnog dograivanja i menjanja, dugotrajnost i jednostavno odravanje.
Takoe, iako dugo primenjivan, elik je i jedan od pravih
materijala budunosti jer spada meu materijale nekodljive
po okolinu i moe da se reciklira, sredina se ne zagauje tokom
njegove montae.
to se bezbednosti tie, i tu su performanse elika vrhunske: ima malu teinu, otporan je na zemljotrese, i mogua je
prosta vizuelna kontrola montae i njegovih per formansi.
Svaka elina konstrukcija sastoji se od primarne i sekundarne konstrukcije. Primarnu konstrukciju ine nosivi okviri i
stabilizacijski elementi, koji osiguravaju stabilnost zgrade i
prenose optereenje na temelje od armiranog betona. Sekundarnu konstrukciju ine krovna potkonstrukcija i potkonstrukcija fasade.

Inenjering
I, konano, tu je i inenjering, odnosno izgradnja objekta po
sistemu klju u ruke. To podrazumeva izvoenje od poetne ideje do zavretka celokupnog projekta, gde postoji samo
jedan odgovorni izvoa radova koji usklauje izvoenje svih
faza, uz jasnu odgovornost. Kao licencirani izvoa radova, Trimo inenjering obezbeuje savetovanje i tehniku podrku,
a po zavretku objekta i servis i garanciju.

PROJEKTOVANJE MONTAA INENJERING

Kompletna ponuda Trimo inenjeringa obuhvata znatno vie od bogate palete proizvoda za krovne i fasadne izolovane i
neizolovane sisteme.

01 - PROLE]E 2010.

Firma:
TRIMO INENJERING doo

HALE 63

KONSTRUKTOR KON
ISKUSTVO I KVALITET
Sran Kisin dipl.in.gra.
Katarina Gaji dipl.in.gra.
KONSTRUKTOR KONSALTING doo
Prof.dr

1
Konstruktor Konsalting doo je mlada i dinamina firma iz Beograda koja se bavi pruanjem visoko kvalitetnih usluga u sferi
graevinskog projektovanja, inenjeringa i konsaltinga

Od osnivanja 2004. godine, Konstruktor Konsalting je sa

velikim uspehom savladao mnoge projektne izazove.
Dosadanje iskustvo u izgradnji preko 40 objekata razliite kompleksnosti i namene u ukupnoj povrini veoj od
90.000m2, uz sadanjii tim Konstruktor konslatinga, koji ini vie od 80 zaposlenih, je garant isporuke najsloenijih objekata
u kratkom roku, visokog kvaliteta.
Industrijske hale, skladita i poslovni objekti zauzimaju veliki segment u sferi graenja. Na tritu je prisutan sve vei broj
firmi koje sa rastuom proizvodnjom i prodajom imaju potrebu za ovim tipom objekata. Prednost firme Konstruktor Konsalting je u tome to objedinjuje kompletan proces od ideje
do finalne realizacije. Adekvatnim tehnikim reenjima u pogledu izbora materijala, konstruktivnih sistema i razrade detalja dolazi do maksimalnih uteda uz puno zadovoljenje svih
tehnolokih potreba korisnika. Na taj nain stvara kvalitetan
osnov za izvoenje objekta koji realizuje sopstvenim resursima - od pogona za proizvodnju elinih konstrukcija do profesionalnih ekipa za montane i limarske radove.
Tritem dominira potreba za halama raspona 10m -20m,
povrina od 500m2 1000m2 gde kao primer navodimo
dva skladina objekta P = 2 x 789m2. Objekti su koncipira-

64 HALE

ni kao skeletni elini sistemi, raspona glavnih ramova od

19.2m a na rasteru 10m. Minimalna slobodna visina iznosi
7m. Krovni nosai i primarni i sekundarni se realizuju kao
dvopojasne reetke i time formiraju or togonalnu reetkastu
strukturu. Oblaganje objekta vri se termoizolacionim sendvi panelima. Fasadni paneli su ver tikalni pa se za njihovo
oslanjanje postavljaju sekundarni stubovi kao i horizontalni nosai koji ukruuju kompletnu primarnu konstrukciju.
(slika 1)
Kao primer poslovnog objekta tipa megastore je Trgovaki
centar Merkur na Karaburmi. Dimenzije objekta u osnovi su
192m x 70m.
Na ovom objektu realizovani su poslovi postavljanaja kompletne eline konstrukcije kao potkonstrukcije za oblaganje
objekta (fasadni paneli i staklena fasada) i potkonstrukcije
unutar objekta (unutranje stepenice i nosai svetlarnika u
krovu - slika 2).
Takoe su izvedeni radovi na montai fasadnih panela.

01 - PROLE]E 2010.

SALTING

KONSTRUKCIJE

KONSTRUKTOR KONSALTING

3
U okviru delatnosti firme realizovano je i niz reklamnih panoa.
Jedan od njih je reklamni stub PEVEC.
Ovaj stub u osnovi trougaonog preseka izveden je visine 30/
34.3m. Na vrhu stuba u zoni 30- 34.3m nalaze se tri reklame dimenzija 3.8m x 5.0m. Te se u zoni 26.2 30.0m formira trougona
platforma stranice trougla od 19.4m koja slui za kaenje reklamnih slova. (slika 3)
Reklamni pano OUTLET CENTRA INIJA
Reklamni pano ukupne dimenzije 30m x 11m (3+8) sastoji se
iz nosaa reklame dimenzije 30m x 8m na 3m udaljenosti od kote
terena i pet stubova oblika tropojasne prostorne reetke ukupne
visine 11m. Ukupna povrina panoa je 240m2. (slika 4)

Firma:
KONSTRUKTOR KONSALTING doo

01 - PROLE]E 2010.

4
HALE 65

NI

KAPIJA ISTOKA I ZAPADA

N

i i ira okolina imaju umerenokontinentalnu klimu. Srednja godinja temperatura je 11,2C. Najtopliji mesec je jul
sa prosenom temperaturom od 21,2C, a najhladniji januar sa srenjom temperaturom od 0,2C. Godinje u proseku padne 567,25
mm kie i snega po metru kvadratnom. Proseni vazduni pritisak
je 992,74 milibara. Godinje ima 123 kiovita dana i 43 dana pod
snegom. Prosena jaina vetra je neto manja od 3 bofora.

Ni jedan od najstarijih gradova na Balkanu, drugi po veliini u zemlji posle Beograda, sedite Niavskog okruga,
nalazi se na raskrsnici balkanskih i evropskih puteva koji
povezuju Evropu sa Bliskim istokom i od davnina vai za
kapiju Istoka i Zapada.

66 HALE

Kao saobraajni vor evropskih putnih i eleznikih pravaca, sa

aerodromom, lako je dostupan iz svih pravaca. Kao savremeni univerzitetski grad sa preko 250.000 stanovnika, istovremeno je prirodni, drutveni, privredni, obrazovni, zdravstveni, kulturni i sportski
centar jugoistone Srbije. Podruje grada zahvata povrinu od 597
km2, na kome se nalaze Ni, Nika Banja i 68 prigradskih naselja.
O razvijenosti sistema obrazovanja najbolje govori statistika: oko
40.000 uenika u 35 osnovnih i 19 srednjih kola i preko etrnaest
hiljada studenata na 13 fakulteta nikog Univerziteta.
Trideset klinika, zavoda i instituta koji istovremeno ine nastavnu bazu Medicinskog fakulteta, kao i veliki broj drugih medicinskih
institucija, predstavljaju potencijal nikog zdravstvenog centra koji
svim sugraanima i stanovnicima ovog dela zemlje omoguava korienje savremene zdravstvene zatite i mnoga dostignua moderne medicine.
Grad je ve proslavio stogodinjicu postojanja i rada prve gimnazije, Narodnog pozorita, Narodne biblioteke i knjievnog asopisa.
Nosioci savremenog kulturnog ivota su Narodno pozorite, Narodna biblioteka, Narodni muzej, Simfonijski orkestar, Pozorite lutaka, Zavod za zatitu spomenika kulture, Univerzitetska biblioteka,
Istorijski arhiv, Galerija savremene likovne umetnosti, Dom kulture, Kulturno-prosvetna zajednica, izdavake kue, i mnogobrojne
organizacije kulturno-umetnikog amaterizma.
U nizu kulturnih manifestacija koje imaju domai i meunarodni karakter, a odravaju se u Niu, najznaajnije su: Festival glumakih ostvarenja igranog filma Filmski susreti, meunarodni festival
amaterskih horova Horske sveanosti i Likovna kolonija Sievo
- najstarija u zemlji.
Sa Nikom banjom, posebnim balneolokim centrom u neposrednoj blizini grada, aktuelna turistika ponuda Nia prua mogunosti za banjski, leilini, poslovni, kongresni turizam, kao i vee sportske i kulturne manifestacije. Brojna su i izletita koja svojim
prirodnim lepotama spadaju u najlepe u Srbiji.
Preko 40 sportskih klubova u gradu okuplja veliki broj profesionalaca i entuzijasta. Nilije vole sport i u nekim granama igraju
veoma znaajnu ulogu.

01 - PROLE]E 2010.

NI

KAPIJA ISTOKA I ZAPADA

NI KROZ VEKOVE
Ni, na raskrsnici balkanskih i evropskih puteva, koji povezuju Evropu sa
Bliskim Istokom, jedan je od najstarijih
gradova na Balkanu i vai od davnina za
kapiju Istoka i Zapada.
O nastanku Nia postoji predanje da ga
je sagradio kraljevi Nia kamenom s oblinje humske uke. Ima dokaza da je Ni
naseljen ve u praistorijsko doba. Jedan
vojnik iz inienjerijske jedinice iskopao je
1878. godine iznad tvravskog mosta 153
mm dugu sekiru-eki napravljenu od bazalta koga ima u okolini Ostrovice u klisuri Niave. Druga sekira-eki od 155 mm
duga, grublje izrade, naena je kod starih
grobova pokraj Nia, a jedna kremena testera kod Vreine. Svi nalazi iz peroda od
4000 godina pre n.e. mogu se videti u Arheolokom muzeju u Niu.
Grad je dobio ime od reke Niave koja kroz njega protie i koju su keltski prastanovnici zvali Navissos. Svaki osvaja je
davao svoje ime gradu. Rimski Naissus,
vizantijski Nysos, slovenski Ni, nemaki
Nissa.
U svojoj najsjajnijoj epohi Naissus je
bio jedna od najvanijih raskrsnica mezijsko-trako-dardanske putne mree, jer su
se tu slivali putevi od Ljea (na Jadranu),
Soluna, Carigrada, Singidunuma (Beograda). U antiko vreme Naissus je bio veoma snaan i neosvojiv kastrum. Zbog svog
izvrsnog geografskog poloaja Naissus je
postao znaajna strategijska taka tako da
se Ni pominje u svim vojnim pohodima
na Balkanu jo od drugog veka. Kod Nia
je Klaudije II pobedio Gote 269. godine i
spasio Rim velike opasnosti. Konstantin
Veliki, rimski imperator (306-337), naslednik Deioklecijana, je Naissus, u kome
je roen 274. godine, ukrasio raskonim
graevinama (Medijana) i uinio ga znaajnim ekonomskim, vojnim i administrativnim centrom.
Mada se smatralo da je Ni neosvojiv grad u svojoj dugoj istoriji je vie puta osvajan, ruen i spaljivan. Huni su Ni
zauzeli 441. godine upotrebivi ogromne
jurine sprave i kiu strela. Sledee razara-

01 - PROLE]E 2010.

nje je bilo 448. godine, a zatim 480. godine delimino obnovljen grad ponovo rue
Varvari. Vizantijski car Justinijan obnavlja
Ni, ali u novim pohodima Avari ga ponovo rue. Na putu za Vizantiju, 540. godine,
Ni naseljavaju Sloveni. Oko 987. godine
Ni zauzima bugarski car Simeon. U 11.
veku Vizantija ponovo kolonizira Ni i
okolinu. 1072. godine do Nia su prodrli
Ugri. Manojlo I utvruje grad, ali njegov
naslednik Andronik ga gubi. Osvaja ga
ugarski kralj Bela III. Kratko vreme posle toga bio je grki, a 1185. godine doao
je u srpske ruke, ali za kratko. Isak Anel
pobeuje Stefana Nemanju 1196. godine.
Ni ponovo dolazi u srpske ruke 1241. godine.

granice su sezale do Leskovca i Paraina.

Padom Nia u ruke sultana Murata
1385. godine bila je odluena i sudbina
srpske drave. Grad je pao posle opsade
od 25 dana. Posle Kosovskog boja 1389.
godine put Sofija-Beograd je zapusteo.
Ali 1443. godine Ni zakratko dolazi u
ruke Ludanjina. Grad je predat Srbima, a
Brankovi ga preputa oru Mrnjaveviu. Ni je ponovo izgubljen 1448. godine i
sledeih 245. godina Turci vladaju njime.
Za vreme turske dominacije Ni je sredite vojne i upravne vlasti. Nika Tvrava
izgraena je 1723. godine i spada u najlepa i najouvanija turska zdanja na Balkanu. Za vreme austrijskih osvajanja, 1737.
godine u ponovnom pohodu Austrije na

Kroz kapije Nia su proli mnogi znaajni vladari Evrope. 1096. godine krstaki
vitez Valter, a 1189. godine due vreme je
u Niu boravio car Fridrih I Barbarosa koga je sveano doekao i pozdravio veliki
srpski knez Stefan Nemanja i sa njim sklopio savez protiv Vizantije.
Iako na mei istoka i zapada, Ni je
oduvek bio pravoslavni i sredite velike
nike eparhije koja poetkom 13. veka obuhvatala oblast Niave, Mokrog, Toplice i
Svrljiga, a pod Pekom patrijarijom njene

Tursku, Ni pada. Zauzima ga austrijska vojska bez borbe. Turci se povlae, a

Austrija renovira Tvravu. To je kratko
trajalo, jer se iste godine Turci vraaju u
Ni takoe bez borbe. Nastaje teko vreme
za stanovnike.
1804. godine izbija prvi srpski ustanak.
1809. godine ustanici su ojaali i poli na
june delove Srbije. Kod Nia na egru 31.
maja 1809. godine dolo je do egarske
bitke. Ojaana turska vojska sa 10000 vojnika je napala vojvodu Stevana Sinelia

HALE 67

NI

KAPIJA ISTOKA I ZAPADA

sa 3000 saboraca. Ostavljen bez pomoi

koju je traio Sineli je eleo dostojnu
smrt. Pucajui u skladite baruta digao je
u vazduh egarsko brdo. Da bi stanovnici pamtili poraz, paa je na Carigradskom
putu posle bitke na egru podigao ele
Kulu od lobanja srpskih junaka, to predstavlja jedinstven spomenik u svetu.
Za vreme kneza Miloa i kneza Mihajla juni delovi Srbije ostaju pod Turcima.
11. januara 1878. godine posle dugih borbi knez Milan je uao u niku Tvravu. Od
tog vremena Ni prestaje da bude orijentalna kasaba i dolazi do naglog razvoja.
Grad se izgrauje i unapreuje kulturno
i politiki. Ni postaje druga prestonica u Srbiji. 1878. godine dobija gimnaziju, 1882. godine uiteljsku kolu, a 1894.
godine viu devojaku kolu. Ni je 1895.
godine imao tri osnovne kole za deake i
jednu za devojice.
Pred poetak Prvog svetskog rata Vlada i Narodna skuptina prelaze u Ni. Ni
postaje ratna prestonica Srbije. Skuptina
je zasedala 7. decembra 1914. godine u
zgradi oficirskog doma i razmatrala predlog vlade o ujedinjenju Junih Slovena i
formiranju jugoslovenske drave. Usvojena je Deklaracija o ujedinjenju i stvaranju
drave Srba, Hrvata i Slovenaca, tzv. Ni-

ka Deklaracija. Oktobra 1915. godine Ni

zauzimaju bugarske trupe. Poinje surova
okupacija Bugara koja traje do kraja rata.
12. oktobra 1918. godine vojska Prve srpske armije, na elu sa vojvodom Petrom
Bojoviem, oslobaa Ni.
Od 1921. godine Ni postaje sredite
Oblasti. Na elu oblasti stajao je veliki upan koga je postavljao kralj svojim uka-

zom. U sastav Nike oblasti ulazilo je 11

srezova i dva okruga. Grad Ni u to vreme
ima 25.096 stanovnika.
U periodu Drugog svetskog rata od
1941.-1945. godine Ni je strategijska taka na putu za Solun i Crno more. Posle estokih borbi 14. oktobra 1945. unitena je
7.SS - brdska divizija Princ Eugen. Ni je
osloboen.
U oblasti privrede osnovane su etiri
tedionice, radionica za odravanje voznog parka pored eleznike stanice, rafinerija piritusa sa velikim podrumom
brae Tutunovi, pivara, ciglana i klanica.
Kraljev dvor u Niu je bio udobna rezidencija muslimanskih velikoposednika.
Sagradio ga je Hafis-paa, a zatim je pripao Mehmed-pai. Kada se 1878. godine u
njega uselio Glavni tab srpske vojske, on
je bio Beir-paina svojina. Konak je potom propao, jer unuk Hafis-pae nije hteo
da ga proda kralju Milanu. Ali, njegov sin
Musta-beg ga prodaje posle oeve smrti.
Zdanje je dovedeno u red i predstavljalo je
prijatnu rezidenciju kralja sa pogledom na
Niavu i Tvravu. Zgrada je bila spratna.
Gornji sprat je bio za stanovanje sa divnim
doksatima sa kojih se kralj Milan obraao
nekoliko puta narodu. Kraljica Natalija i
prestolonaslednik Aleksandar su rado

68 HALE

01 - PROLE]E 2010.

NI

KAPIJA ISTOKA I ZAPADA

boravili u dvoru.
U Niu je od 1878. godine sedite crkvene vlasti - Mitropolije i Eparhije nike.
Na elu nike Mitropolije stajao je mitro-

1896. godine centalizovana u Niu. Okrug

je obuhvatao 2.558 km2 sa 246 mesta u 88
optina, a prema popisu iz 1905. godine
imao je 184.045 stanovnika.

konstruktivnim elementima - santraima i ispunjena trpancem. Sa spoljne

strane bila je okruena rovom ispunjenim
vodom, iji je severni deo sauvan i danas.
Osim dobro ouvanih masivnih kamenih
zidina, sauvane su juna Stambol i zapadna Beogradska kapija. Postoje i vodene kapije, vidljivi su ostaci severne, Vidin
kapije, kao i jugoistone Jagodinske kapije.
Kompletnom rekonstrukcijom svih kapija
Nika tvrava bi u arhitektonsko-prostornom i funkcionalnom smislu dobila svoju
autonomiju kao zatvorena fortifikaciona
struktura.
LOGOR CRVENI KRST

polit Viktor. Crkva Sv. Pantelejmona zavrena je 08.08.1878. godine. Sagraena je

na mestu gde je oko 1185. godine osniva
dinastije Nemanjia podigao manastir.
Preko puta dvora pored Niave u Beograd-mahali izgraena je 1889. godine
zgrada okrunog naelstva (Banovina).
Zgrada je izgraena u zapadnoevropskom
stilu i kotala je 250.000 dinara. U njoj su
nala mesto sva odeljenja srpske prefekture: policija, finansijska, graevinska i
sanitarna uprava, dravna tedionica i zatvor. Unutranje prostorije, naroito velika dvorana za sednice i suenja, luksuzno
su opremljene.
U to vreme u Niu je esto zasedala
Skuptina. 1878. godine u Niu se odrava prvo zasedanje Narodne skuptine
Srbije uz uee 172 narodna poslanika.
Skuptina je sveano otvorena 23. novembra 1878. godine u zgradi osnovne kole
(iza Saborne crkve) prestonom besedom
Kneza Milana Obrenovia. Tadanjih 15
optinskoh inovnika i 120 pisara imali
su pune ruke posla, kao i 150 dravnih inovnika svih resora. Okruna uprava je od

01 - PROLE]E 2010.

TVRAVA
Nika tvrava predstavlja kompleksni
spomenik kulture i najmonumentalniju
urbanistiku dominantu centralnog podruja grada Nia. Izdie se na desnoj obali
reke Niave i uva prostor koji je u dvomilenijumskom periodu posedovao materijalne dokaze neprekidnog trajanja.
Sadanja fortifikaciona struktura turskog utvrenja izgraena je u prvim decenijama 18. veka, tanije u periodu od 1719.
do 1723. godine. Poznata je kao jedno od
najznaajnijih i dobro ouvanih spomenika ove vrste na Srednjem Balkanu. Sagraena je na ostacima antikog, vizantijskog
i srednjevekovnog utvrenja. Ima poligonalnu osnovu sa osam bastionih terasa i
etiri velike kapije. Zauzima povrinu od
preko 22 hektara. Duina bedema iznosi
2.100 metara, visina 8 metara, a prosena
irina zida je 3 metra. Kamen za gradnju
dovlaen je iz okolnih majdana i obraivan
u blokovima priblino jednakih dimenzija, dok je unutranjost ojaana drvenim

U neposrednoj blizini eleznike stanice Crveni krst u Niu, u zgradama koje

su do okupacije sluile kao vojni magacin,
tokom Drugog svetskog rata bio je smeten koncentracioni logor. Bio je to jedan
od najozloglaenijih i najveih logora u Srbiji. Kroz njega je tokom etvorogodinjeg
postojanja prolo preko 15.000 rodoljuba
i simpatizera NOP-a, zarobljenih partizana, Roma, Jevreja. Posebno je poznat po
bekstvu 105 zatvorenika u partizane 12.
februara 1942. godine. U odmazdi posle
bekstva, za 11 poginulih nemakih vojnika streljano je 1.100 rodoljuba. Organizovano bekstvo logoraa bio je jedinstveni
dogaaj u porobljenoj Evropi.
Zgrade logora sauvale su autentini
izgled, obeleene su spomen-obelejima i
pretvorene u memorijalni muzej 12. februar 1969. godine. Do bekstva logor je
bio opasan bodljikavom icom, a posle
bekstva je celi kompleks ograen zidom.
Logor se sastoji od centralne zgrade zatvora, tri pomone zgrade, etiri straarske
kuice, dve kule osmatranice i dva tornja.
Centralna logorska zgrada ima dva sprata
i potkrovlje na kom se nalazilo 20 samica.
Konzervatorsko-restauratorski radovi su
izvedeni 1979. i 2004. godine.
Kompleks nekadanjeg koncentracionog logora Crveni krst u Niu utvren je
za spomenik kulture od izuzetnog znaaja
za Republiku Srbiju odlukom Izvrnog vea SR Srbije iz 1979. godine.

HALE 69

OGLAAVANJE U HALAMA - OGLAAVANJE U HALAMA - OGLAAVANJE U HALAMA - OGLAAVANJE U HALAMA - OGLAAVANJE U HALAMA

PLAANJE U
DVE I VIE
MESENIH RATA

report. 1/1
strana 1/1

38 000

38 000

predst. 2x1

strana 1/2

22 000

32 000

ODLOENO
PLAANJE DO
4 MESECA
AVANSNI POPUST
5%

vest 1/2

strana 1/3

strana 1/4

15 000

15 500

11 000

MOGUNOST
KOMPENZACIJE

BESPLATNA IZRADA
GRAFIKOG REENJA
CELA STRANA A4

(215mm x 280mm) + obr 3mm

GRAFIKA ILI
REPORTANA STRANA

1 Broj = 38 000
2 Broja (-5%) = 36 100
3 Broja (-15%) = 32 300
4 Broja (-20%) = 30 400

PREDSTAVLJANJE
PROIZVODA - 2 STRANE

1 Broj = 32 000
2 Broja (-5%) = 30 400
3 Broja (-15%) = 27 200
4 Broja (-20%) = 25 600

POLOVINA STRANE
GRAFIKA STRANA

VEST ILI NAJAVA

TREINA STRANE
GRAFIKA STRANA

ETVRTINA STRANE
GRAFIKA STRANA

*cene su u RSD bez PDV-a

ceo paket
ceo paket
ceo paket

OGLAIVAI DOBIJAJU
BESPLATAN BANER NA

www.gradjevinar.info
ceo paket
ceo paket
ceo paket

(H-185mm x 120mm, V-92mm x 240mm)

1 Broj = 22 000
2 Broja (-5%) = 20 900
ceo paket
3 Broja (-15%) = 18 700
ceo paket
4 Broja (-20%) = 17 600
ceo paket
1 Broj = 15 000
2 Broja (-5%) = 14 250
3 Broja (-15%) = 12 750
4 Broja (-20%) = 12 000

72 200
96 900
121 600
60 800
81 600
102 400

41 800
56 100
70 400

ceo paket
ceo paket
ceo paket

28 500
38 250
48 000

(H-185mm x 80mm, V-60mm x 240mm)

1 Broj = 15 500
2 Broja (-5%) = 14 700
ceo paket
3 Broja (-15%) = 13 150
ceo paket
4 Broja (-20%) = 12 400
ceo paket

29 400
39 450
49 600

(H-185mm x 60mm, V-92mm x 120mm)

1 Broj = 11 000
2 Broja (-5%) = 10 450
ceo paket
3 Broja (-15%) = 9 350
ceo paket
4 Broja (-20%) = 8 800
ceo paket

20 900
28 050
35 200

KORINE STRANE *
K1 1 Br. = 135 000
2 Br. (-5%) = 128 250
3 Br. (-15%) = 114 750
4 Br. (-20%) = 108 000
K2 1 Br. = 64 000
2 Br. (-5%) = 60 800
3 Br. (-15%) = 54 400
4 Br. (-20%) = 51 200
K3 1 Br. = 50 000
2 Br. (-5%) = 47 500
3 Br. (-15%) = 42 500
4 Br. (-20%) = 40 000
K4 1 Br. = 90 000
2 Br. (-5%) = 85 500
3 Br. (-15%) = 76 500
4 Br. (-20%) = 72 000
LOGO na naslovnoj *
22 000
Prva unutranja strana *
1 Br. = 45 000
*cene su po jednoj objavi

+381 11 / 3056 516, 3056 134

marketing@gradjevinar.info

INFORMACIJE:

HALE Broj 02

TEMA: SENDVI PANELI

Tira 3 000 primeraka

VRHUNSKI ITALIJANSKI SENDVI PANELI

OD DANAS I NA SRPSKOM TRITU

GENERALNI DISTRIBUTER: HALAR d.o.o.

info telefon: 011 3514 874