Na osnovu lana 10. stav 2.

Zakona o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj

36/09) i lana 45. stav 1. Zakona o Vladi ("Slubeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka,
101/07 i 65/08),
Vlada donosi,

STRATEGIJU
UPRAVLJANJA OTPADOM ZA PERIOD 20102019. GODINE
(Sl. glasnik RS br. 29/10)
Osnovni tekst na snazi od 15/04/2010 , u primeni od 15/04/2010

1. UVOD
Dugorona strategija Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine podrazumeva
poboljanje kvaliteta ivota stanovnitva osiguravanjem eljenih uslova ivotne sredine i
ouvanjem prirode zasnovane na odrivom upravljanju ivotnom sredinom. Kljuni koraci
ukljuuju jaanje postojeih i razvoj novih mera za uspostavljanje integralnog sistema
upravljanja otpadom, dalju integraciju politike ivotne sredine u ostale sektorske politike,
prihvatanje vee pojedinane odgovornosti za ivotnu sredinu i aktivnije uee javnosti u
procesima donoenja odluka.
Strategija upravljanja otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeuje uslove za
racionalno i odrivo upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije. Strategija mora biti
podrana veim brojem implementacionih planova za upravljanje posebnim tokovima otpada
(biorazgradivi, ambalani i drugi). Utvrivanje ekonomskih instrumenata i finansijskih
mehanizama je neophodno kako bi se osigurao sistem za domaa i inostrana ulaganja u
dugorono odrive aktivnosti. Takoe, strategija razmatra potrebe za institucionalnim
jaanjem, razvojem zakonodavstva, sprovoenjem propisa na svim nivoima, edukacijom i
razvijanjem javne svesti. Strategija upravljanja otpadom:
- odreuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, u saglasnosti
sa politikom EU u ovoj oblasti i stratekim opredeljenjima Republike Srbije;
- usmerava aktivnosti harmonizacije zakonodavstva u procesu pribliavanja
zakonodavstvu EU;
- identifikuje odgovornosti za otpad i znaaj i ulogu vlasnikog usmeravanja
kapitala;
- postavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoroni i dugoroni period;
- utvruje mere i aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva.
Za dostizanje ciljeva odrivog razvoja, u skladu sa Nacionalnom strategijom odrivog
razvoja , potrebno je: racionalno korienje sirovina i energije i upotreba alternativnih goriva
iz otpada, smanjenje opasnosti od nepropisno odloenog otpada za budue generacije,

osiguranje stabilnih finansijskih resursa i podsticajnih mehanizama za investiranje i

sprovoenje aktivnosti prema principima "zagaiva plaa" i/ili "korisnik plaa",
uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema o otpadu, poveanje broja stanovnika
obuhvaenih sistemom sakupljanja komunalnog otpada, uspostavljanje standarda i kapaciteta
za tretman otpada, smanjenje, ponovna upotreba i reciklaa otpada, razvijanje javne svesti na
svim nivoima drutva o problematici otpada i dr.
Potrebno je stvoriti oseaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima, osigurati
prepoznavanje problema, obezbediti tane i potpune informacije, promovisati principe,
podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju otpadom. Inicijative
imaju za cilj da podstaknu stanovnitvo na odgovorniji odnos prema otpadu i na postupanje
sa otpadom na odriv nain, kao to je smanjenje otpada na izvoru, ponovna upotreba otpada,
reciklaa, energetsko iskorienje otpada i odlaganje otpada na bezbedan nain.
Iako Republika Srbija jo uvek nema obavezu implementacije ciljeva iz EU direktiva vezanih
za sveobuhvatni tretman otpada, postepeno ukljuivanje ovih zahteva i uspostavljanje
integralnog sistema upravljanja otpadom jedan je od prioriteta Vlade Srbije i svih relevantnih
stratekih dokumenata.
Procena realizacije Nacionalne strategije upravljanja otpadom za period 2003-2008. godine,
izvedena je na osnovu analize planiranih prioritetnih aktivnosti i mera i sadanjeg stanja u
upravljanju otpadom ( Prilog 1. ). Rezultati procene pokazuju da se implementacija
Nacionalne strategije upravljanja otpadom ne odvija eljenom dinamikom, uprkos znaajnim
merama koje su poslednjih godina preduzimane na podruju uspostavljanja sistema
upravljanja otpadom. U prethodnom periodu postignuti su rezultati na usklaivanju
regulative u oblasti upravljanja otpadom donoenjem Zakona o upravljanju otpadom i
Zakona o ambalai i ambalanom otpadu , mada donoenje podzakonskim propisa tek
predstoji. Rezultati su postignuti i na institucionalnom jaanju i razvoju, udruivanjem
optina u regione za upravljanje otpadom i potpisivanjem meuoptinskih sporazuma.
Uraeno je i na razvijanju javne svesti, jer se stav o otpadu polako menja i sve je zastupljenije
shvatanje da otpad predstavlja resurs. Nije se mnogo postiglo na razvijanju sistema
finansiranja upravljanja otpadom i primeni ekonomskih instrumenata. Nije se mnogo uradilo
ni u investicionim projektima na izgradnji infrastrukture za upravljanje otpadom, osim to se
napredovalo i u pripremi tehnike dokumentacije. Sanirana su smetlita u nekim optinama
koja su predstavljala rizik po ivotnu sredinu.

1.1. Znaenje izraza

POPs otpad - otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim organskim
zagaujuim materijama.
Ambalani otpad - svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u
prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje.
Anaerobna digestija - proces u kojem se biorazgradivi materijal razgrauje u odsustvu
kiseonika.
Biorazgradivi otpad - bilo koji otpad koji se moe podvrgnuti anaerobnoj ili aerobnom
razlaganju, kao to je hrana ili batenski otpad, papir i karton.

Graevinski otpad i otpad od ruenja - graevinski otpad ukljuuje: zemlju od iskopa, otpad
od ruenja i graenja (otpad od keramike, betona, gvoa, elika, plastika i dr.), kao i otpadni
asfalt i beton.
Deponija - mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje gde se otpad
odlae ukljuujui: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoa odlae sopstveni
otpad na mestu nastanka), stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno
skladitenje otpada, osim transfer stanica i skladitenja otpada pre tretmana ili ponovnog
iskorienja (period krai od tri godine) ili skladitenja otpada pre odlaganja (period krai od
jedne godine).
Dozvola - reenje nadlenog organa kojim se pravnom ili fizikom licu odobrava sakupljanje,
transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladitenje, tretman ili odlaganje otpada i utvruju uslovi
postupanja sa otpadom na nain koji obezbeuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu.
EU Direktive - pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju biti
implementirane kroz zakonodavstvo zemalja lanica u propisanim rokovima.
Industrijski otpad - otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija,
osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.
Inertni otpad - otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim
promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije
bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na
nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno
izluivanje i sadraj zagaujuih materija u otpadu i ekotoksinost izluenih materija moraju
biti u dozvoljenim granicama, a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili
podzemnih voda.
Insineracija otpada (spaljivanje) - termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom
postrojenju sa ili bez iskorienja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga
termiki tretman otpada.
Integralno upravljanje otpadom - ukljuuje brojne kljune elemente i partnere u procesu
donoenja odluka; korienje raznih opcija upravljanja otpadom sa lokalnim sistemom
odrivog upravljanja gde svaki korak u procesu upravljanja otpadom predstavlja deo celine.
Istroena baterija ili akumulator - baterija ili akumulator koji se ne moe ponovo koristiti i
predstavlja otpad, a namenjena je tretmanu odnosno recikliranju.
Ko-insineracija (ko-spaljivanje) - termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom
postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi
otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termiki tretira radi odlaganja.
Komercijalni otpad - otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim institucijama
koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom,
rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada.
Kompostiranje - tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju
stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima.
Komunalni otpad - otpad iz domainstava, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i
sastava slian otpadu iz domainstava.

Medicinski otpad - heterogena meavina komunalnog otpada, infektivnog, patoanatomskog,

farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalae, kao i hemijskog otpada iz
zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija, u smislu ove strategije.
Neopasan otpad - otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.
Odlaganje otpada - bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogunosti regeneracije,
reciklae, prerade, direktnog ponovnog korienja ili upotrebe alternativnih izvora energije u
skladu sa D listom (Zakon o upravljanju otpadom, lan 5 ).
Odrivo upravljanje otpadom - efikasno korienje materijalnih resursa, smanjenje koliine
otpada koja se proizvodi, a kada je otpad proizveden postupanje sa njim na nain koji aktivno
doprinosi ekonomskim, socijalnim i ekolokim ciljevima odrivog razvoja.
Opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe
prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih
karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna
otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobaa zapaljive gasove,
u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne supstance, sadri toksine supstance sa
odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine karakteristike), ukljuujui i ambalau u
koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
Otpad - svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom.
Otpad ivotinjskog porekla - otpad nastaje u klanicama, postrojenjima za preradu mesa i
objektima za uzgoj i dranje ivotinja, kao i leevi uginulih ivotinja.
Otpad od elektrine i elektronske opreme - otpadna elektrina i elektronska oprema i ureaji,
kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji.
Otpadna vozila - motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik eli da odloi ili
je njihov vlasnik nepoznat.
Otpadna ulja - sva mineralna ili sintetika ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za
koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidraulina ulja, motorna, turbinska ulja ili
druga maziva, brodska ulja, ulja ili tenosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili
sintetika ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje-voda i emulzije.
Otpadne gume - gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i
dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, letelica, vuenih maina, drugih maina
i ureaja i ostali slini proizvodi, nakon zavretka ivotnog ciklusa, koje vlasnik odbacuje ili
namerava da odbaci zbog oteenja, istroenosti ili drugih razloga.
Poljoprivredni otpad - otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede, umarstva,
prehrambene i drvne industrije.
Ponovna upotreba - upotreba proizvoda koji se mogu koristiti vie puta kao to je ambalaa
za viekratnu upotrebu.
Posebni tokovi otpada - kretanje otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja,
otpadnih guma, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog
otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na
deponiju.

Postrojenje za insineraciju - bilo koja stacionarna ili mobilna tehnika jedinica ili oprema
odreenu za termiki tretman otpada sa ili bez korienja toplote proizvedene sagorevanjem.
Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada - tehnoloka linija za izdvajanje korisnih
reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada.
Postrojenje za upravljanje otpadom - stacionarna tehnika jedinica za skladitenje, tretman ili
odlaganje otpada, koja zajedno sa graevinskim delom ini tehnoloku celinu.
Proizvoa otpada - privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik,
ijom aktivnou nastaje otpad i/ili ijom aktivnou prethodnog tretmana, meanja ili
drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada (Zakon o upravljanju
otpadom, lan 5 ).
Region za upravljanje otpadom - prostorna celina koja obuhvata vie susednih jedinica
lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zakljuuju te jedinice lokalne
samouprave, zajedniki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja odrivog sistema
upravljanja otpadom.
Regionalni centri za upravljanje otpadom - centri u regionima za upravljanje otpadom koji
sadre: regionalnu deponiju, postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, transfer stanice,
postrojenje za kompostiranje, centre za sakupljanje reciklabilnog otpada.
Redukcija otpada - prioritetna akcija za postizanje to je mogue veeg smanjenja otpada.
Reciklaa - ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili
drugu namenu, osim u energetske svrhe.
Sakupljanje otpada - aktivnost sistematskog sakupljanja otpada, razvrstavanja i/ili meanja
otpada radi transporta za dalji tretman ili odlaganje.
Skladitenje otpada - privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpada,
kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje
otpada.
Transport otpada - prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i
pretovar) i istovar otpada.
Transfer stanica - mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladiti radi razdvajanja ili
pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje.
Tretman otpada - obuhvata fizike, termike, hemijske ili bioloke procese ukljuujui i
razvrstavanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili
opasnih karakteristika, olakanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae i ukljuuje
ponovno iskorienje i reciklau otpada.
Upravljanje otpadom - sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad
tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja (Zakon o
upravljanju otpadom, lan 5 ).
Centar za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada - mesto odreeno odlukom lokalnih
samouprava, na koje graani donose materijal pogodan za reciklau, kabaste predmete
(nametaj, bela tehnika), batenski otpad.

1.2. Vrste i klasifikacija otpada

Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. Vrste
otpada su:
- komunalni otpad (otpad iz domainstva);
- komercijalni otpad;
- industrijski otpad.
Komunalni otpad je otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje
prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva.
Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim
organizacijama, koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim
poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog
otpada.
Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija,
osim jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.
U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiu na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, otpad
moe biti:
- neopasan;
- inertan;
- opasan.
Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje koliine, koncentracije ili fizike, hemijske i
bioloke prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugroava zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu
i nema karakteristike opasnog otpada.
Inertan otpad je otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim
promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije
bioloki razgradiv ili ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na
nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ne poseduje
ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hronina toksinost, infektivnost,
kancerogenost, radioaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost); sadraj zagaujuih materija u
njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugroavati zakonom propisani.
Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe
prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i zdravlje ivotinja, i ima
najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji,
organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa
vazduhom oslobaa zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne
supstance, sadri toksine supstance sa odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine
karakteristike), ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
Otpad se, prema Katalogu otpada, razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta
nastanka i porekla. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada, ukljuujui i
opasan otpad i potpuno je usaglaen sa katalogom otpada EU, koji je uraen da stvori jasan
sistem za klasifikaciju otpada unutar EU. Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i
meunarodne obaveze izvetavanja o otpadu kao to su obaveze vezane za dozvole za
upravljanje otpadom, nacionalne baze podataka o otpadu i transport otpada. Katalog otpada
se povremeno dopunjava i aurira.

Indeksni
broj

MESTO I POREKLO NASTANKA OTPADA

01

Otpadi koji nastaju od istraivanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma, i fizikog i

hemijskog tretmana minerala

02

Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, umarstva, lova i ribolova, pripreme i

prerade hrane

03

Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira, kartona, pulpe, panela i nametaja

04

Otpadi iz kone, krznarske i tekstilne industrije

05

Otpadi od rafinisanja nafte, preiavanja prirodnog gasa i pirolitikog tretmana uglja

06

Otpadi od neorganskih hemijskih procesa

07

Otpadi od organskih hemijskih procesa

08

Otpadi od proizvodnje, formulacije, snabdevanja i upotrebe premaza (boje, lakovi i staklene

glazure), lepkovi, zaptivai i tamparska mastila

09

Otpadi iz fotografske industrije

10

Otpadi iz termikih procesa

11

Otpadi od hemijskog tretmana povrine i zatite metala i drugih materijala; hidrometalurgija

obojenih metala

12

Otpadi od oblikovanja i fizike i mehanike povrinske obrade metala i plastike

13

Otpadna ulja i otpadi tenih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05, 12 i 19)

14

Otpadi od organskih rastvaraa, sredstava za hlaenje i potisnih gasova (osim 07 i 08)

15

Otpadi od ambalae; apsorbenti, krpe za brisanje, materijali za filtriranje i zatitne tkanine, ako
nije drugaije specificirano

16

Otpadi koji nisu drugaije specificirani u katalogu

17

Graevinski otpad i otpad od ruenja (ukljuujui i iskopanu zemlju sa kontaminiranih

lokacija)

18

Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ljudi i ivotinja i/ili s tim povezanog
istraivanja (iskljuujui otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od neposredne zdravstvene
zatite)

19

Otpadi iz postrojenja za obradu otpada, pogona za tretman otpadnih voda van lokacije
nastajanja i pripremu vode za ljudsku potronju i korienje u industriji

20

Komunalni otpadi (kuni otpad i slini komercijalni i industrijski otpadi), ukljuujui odvojeno
sakupljene frakcije

1.3. Politika EU u upravljanju otpadom

Tematska strategija EU o prevenciji i reciklai otpada, poznata kao Tematska strategija EU o
otpadu, ima za cilj spreavanje nastajanja otpada, kao i korienje otpada kao resursa, pre
svega za dobijanje sekundarnih sirovina i energije. Sa druge strane, upozorava se da interno
trite mora olakati aktivnosti reciklae i ponovne upotrebe uz postavljanje visokih
standarda zatite ivotne sredine. Kao preduslov dostizanja navedenih ciljeva, potrebno je
modernizovati postojei regulatorni okvir koji se ogleda kroz uvoenje analize ivotnog
ciklusa u politiku upravljanja i pojednostavljenje i pojanjenje zakonodavstva o otpadu EU.

U okviru regulative i planskih dokumenata EU, sve vie se promovie smanjenje nastajanja
otpada, to bi smanjilo problem otpada na samom izvoru. Postoji, meutim, znaajna razlika
u primeni ovog principa u zemljama lanicama EU. Procenat reciklae otpada se kree od 10
do 65%, a procenat odlaganja otpada na deponije od 10% do 90%. Princip smanjenja
koliine otpada obuhvata inicijative za uvoenje istije tehnologije, i sveobuhvatne kampanje
irenja javne svesti kod stanovnitva, u kolama i sl. Politika EU o otpadu naglaava razvoj
mera kao to su:
- promovisanje istije proizvodnje;
- uklanjanje opasnih karakteristika otpada tretmanom;
- uspostavljanje tehnikih standarda koji bi ograniili sadraj odreenih opasnih
materija u proizvodima;
- promovisanje ponovnog korienja i reciklae otpada;
- primena ekonomskih instrumenata;
- analiza ivotnog ciklusa proizvoda;
- razvoj sistema eko-obeleavanja.
Sprovoenje politike zatite ivotne sredine zasniva se na principu predostronosti i principu
prevencije, naime, svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da prouzrokuje
najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini i da predstavlja najmanji rizik po ivotnu
sredinu i zdravlje ljudi i zdravlje ivotinja, smanji optereenje prostora i potronju sirovina i
energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi.
Principi upravljanja otpadom koji su zajedniki svim direktivama EU u ovoj oblasti
relevantni su u procesu planiranja upravljanja otpadom:
- Princip prevencije - obezbediti ouvanje prirode i prirodnih resursa, putem
smanjenja proizvedenih koliina otpada;
- Princip predostronosti - obezbediti smanjenje uticaja otpada na zdravlje ljudi i
ivotnu sredinu, kao i smanjenje koliina opasnih supstanci u otpadu;
- Princip "zagaiva plaa" - obezbediti da proizvoai otpada i zagaivai ivotne
sredine snose trokove i odgovornost za svoje postupke;
- Princip blizine - obezbediti adekvatnu infrastrukturu putem osnivanja integrisanog i
adekvatnog sistema i mree postrojenja za tretman i odlaganje otpada zasnovanog na
principu blizine i brige o sopstvenom otpadu.

1.4. Veza sa drugim stratekim dokumentima

Vlada je oktobra 2008. godine usvojila Nacionalni program integracije (NPI), koji predstavlja
osnov zakonodavnog plana rada Vlade do 2012. godine koja je Strategijom pristupanja Srbije
EU oznaena kao godina spremnosti Srbije da preuzme obaveze koje proistiu iz lanstva u
EU. NPI je precizan plan kako da se dostignu svi kriterijumi neophodni da bi drava postala
lanica EU, od politikih i ekonomskih, do usvajanja zakona i detaljnijih standarda koji
postoje u Uniji u oblastima kao to su, izmeu ostalih, trgovina, poljoprivreda, zatita ivotne
sredine, infrastruktura. Cilj NPI je da dravne institucije, na jasan i merljiv nain, prate
sopstveni napredak u procesu pridruivanja EU. Posebno poglavlje odnosi se na dinamiku
donoenja propisa i razvoj institucionalnih kapaciteta i potreba u oblasti upravljanja otpadom.

Nacionalnu strategiju odrivog razvoja ("Slubeni glasnik RS", broj 57/08) Vlada je usvojila
maja 2008. godine. Cilj Nacionalne strategije odrivog razvoja je da dovede do balansa tri
stuba, tri kljune dimenzije - ekonomskog rasta, zatite ivotne sredine i socijalne ravnotee
stvarajui jednu koherentnu celinu, podranu odgovarajuim institucionalnim okvirom. Ova
strategija znaajno doprinosi smanjenju praznina izmeu procesa utvrivanja politika,
usklaivanju eventualnih konfliktnih ciljeva politika, kao i utvrivanju njihovih uzajamnih
prednosti. To podrazumeva integraciju i usaglaavanje ciljeva i mera svih sektorskih politika,
harmonizaciju nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU i njihovu punu implementaciju.
Takoe ukljuuje ciljeve smanjenja nastajanja otpada i izgradnju infrastrukture za upravljanje
otpadom, donoenje propisa i regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom. Vlada je
usvojila i Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog razvoja, marta 2009.
godine.
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine ("Slubeni glasnik RS", broj
44/05) i Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine za period od 2007-2012. godine ("Slubeni glasnik RS", br. 17/07,
73/07 i 99/09) definiu razvojne prioritete energetike. U okviru treeg - posebnog prioriteta,
koji obuhvata Programe selektivnog korienja novih obnovljivih izvora energije i Programe
novih energetski efikasnijih i ekoloko prihvatljivijih tehnologija, posebno se razmatra i
energetsko iskorienje otpada.
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007- 2012. ("Slubeni glasnik
RS", broj 21/07) je usvojena januara 2007. godine. Ovaj dokument, prvi put na sveobuhvatan
i konzistentan nain, posmatra regionalni razvoj u Srbiji, sve probleme i disparitete koji su
nastali i predlae niz mera za njihovo ublaavanje i reavanje. Donoenje Zakona o
regionalnom razvoju je jedan od prvih koraka u sprovoenju Strategije. Razlike u stepenu
razvijenosti u Republici Srbiji i teritorijalnih delova su najvii u Evropi i pokazuju trend rasta
iz godine u godinu. Prema indeksu razvojne ugroenosti, odnos izmeu najrazvijenijeg i
najnerazvijenijeg okruga je 1:7.
Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 17/09),
koju je Vlada usvojila marta 2009. godine, predstavlja razradu stratekih dokumenata,
posebno Nacionalne strategije odrivog razvoja i Nacionalnog programa zatite ivotne
sredine. Strategijom se razgrauje koncept odrivog razvoja, kroz podsticanje primene istije
proizvodnje.
Odlukom o utvrivanju Nacionalnog programa zatite ivotne sredine ("Slubeni glasnik
RS", broj 12/10) definisani su strateki ciljevi politike zatite ivotne sredine, kao i specifini
ciljevi prema zatiti medijuma (vazduh, voda, zemljite) i uticajima pojedinih sektora na
ivotnu sredinu (industrija, energetika, poljoprivreda, rudarstvo, saobraaj itd.). Takoe,
utvreni su i prioritetni ciljevi u okviru medijuma i sektora i predloene su neophodne
reforme, kako bi se postigle sve promene potrebne za sprovoenje ciljeva. Predloene
reforme obuhvataju reforme regulatornih instrumenata, ekonomskih instrumenata, sistema
monitoringa i informacionog sistema, sistema finansiranja u oblasti zatite ivotne sredine,
institucionalna pitanja i zahteve vezane za infrastrukturu u oblasti zatite ivotne sredine.
Iako jo nije zvanino usvojen, ovaj dokument je sveobuhvatan i inio je osnovu za ostale
strategije koje su u meuvremenu donete.
U pripremi je Prostorni plan Republike Srbije. Prostorni plan Republike Srbije predstavljae
okvir za definisanje novog pristupa u upravljanju prostornim razvojem, odnosno praenju i

usmeravanju pojava i procesa u prostoru i utvrdie osnovne pravce razvoja

instrumentalizacijom dugoronih ciljeva i definisanjem prioritetnih i stratekih projekata i
aktivnosti za realizaciju. Poglavlje o upravljanju otpadom definie infrastrukturu za
upravljanje otpadom u prostoru, to je veoma vano radi sveobuhvatnog planiranja prostora.

Skraenice koriene u tekstu

BAT - najbolja raspoloiva tehnologija
BEP - najbolja praksa po ivotnu sredinu
BDP - bruto domai proizvod
DDT - dihloro-difenil-trihloroetan
EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj
EEA - Evropska agencija za ivotnu sredinu
EIA - procena uticaja na ivotnu sredinu
EIONET - Evropska mrea za informisanje i posmatranje stanja ivotne sredine (European
Information and Observation Network)
EMAS - sistem upravljanja i provere ivotne sredine
EU - Evropska unija
IPPC - integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine
NIP - Nacionalni investicioni plan
PET - polietilen-tereftalat
PCB - polihlorovani bifenili
POPs - postojane organske zagaujue materije (Persistent Organic Pollutants)
Sida - vedska agencija za meunarodni razvoj
SWOT - analiza prednosti, slabosti, ansi i pretnji
toe - tona ekvivalentne nafte
Fond - Fond za zatitu ivotne sredine

2. ZAKONODAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE

OTPADOM
2.1. Nacionalno zakonodavstvo u oblasti upravljanja otpadom
Novi zakonodavni okvir za upravljanje otpadom uspostavljen je donoenjem seta zakona u
oblasti zatite ivotne sredine (2004. godine), ukljuujui i nove zakone kojima se ureuje
upravljanje otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom (2009. godine). Ovim
zakonima obezbeuju se uslovi za uspostavljanje i razvoj integralnog sistema upravljanja
otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom. Osnovni propisi kojima se ureuje
upravljanje otpadom u Republici Srbiji su:
1) Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o prekograninom kretanju opasnih
otpada i njihovom odlaganju ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 2/99)

obezbeuje meunarodno usaglaene mehanizme i instrumente za kontrolu

prekograninog kretanja otpada;
2) Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 dr. zakon i 72/09 - dr. zakon) ureuje integralni sistem zatite ivotne sredine koji
ine mere, uslovi i instrumenti za odrivo upravljanje i ouvanje prirodne ravnotee,
celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih
ivih bia, spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja
ivotne sredine, promovisanje i upotrebu proizvoda, procesa, tehnologije i prakse
koji manje ugroavaju ivotnu sredinu, primenu posebnih pravila ponaanja u
upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja, odnosno spreavanje ili
smanjenje nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih
sirovina i korienje otpada kao energenta, uvoz, izvoz i tranzit otpada, osnivanje
Agencije i Fonda, unapreenje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti,
pristup informacijama i uee javnosti u donoenju odluka. Na osnovu Zakona o
zatiti ivotne sredine usvojen je:
- Pravilnik o sadrini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje
dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada ("Slubeni glasnik RS", broj 60/09).
Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa meu kojima i propis kojim su
utvreni uslovi koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada
u pogledu kadrova, opreme, prostorija i drugih uslova za vrenje ispitivanja:
- Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za
ispitivanje otpada ("Slubeni glasnik RS", broj 53/06).
Takoe, na osnovu Ustava Republike Srbije , Zakona o Vladi , a u vezi sa Zakonom
o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) doneti su sledei
propisi kojima se ureuje upravljanje posebnim tokovima otpada, i to:
- Uredba o upravljanju otpadnim uljima ("Slubeni glasnik RS", br. 60/08 i
8/10),
- Uredba o nainu i postupcima upravljanja otpadom koji sadri azbest
("Slubeni glasnik RS", broj 60/08);
3) Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj
135/04) ureuje odnos politike zatite ivotne sredine sa ostalim, sektorskim
politikama u pripremi i donoenju drugih planova i programa u oblasti prostornog i
urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva,
lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama,
telekomunikacija, turizma, ouvanja prirodnih stanita i divlje flore i faune, a kojima
se uspostavlja okvir za usvajanje buduih razvojnih projekata. Utvreni su uslovi,
nain i postupak vrenja strateke procene uticaja odreenih planova i programa na
ivotnu sredinu u okviru njihove pripreme i usvajanja, sadrina izvetaja o stratekoj
proceni, njegova verifikacija, i ukljuivanje, odnosno uee javnosti u postupku
ocene tog izvetaja. Ovaj zakon je usaglaen sa odgovarajuom direktivom EU.
4) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i
36/09) ureuje postupak procene moguih znaajnih uticaja odreenih javnih i
privatnih projekata na ivotnu sredinu, sadraj studije o proceni uticaja na ivotnu
sredinu, obaveze podnosilaca zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju

ili rekonstrukciju objekta, promenu tehnologije, proirenje kapaciteta, ili prestanak

rada i uklanjanje projekata koji mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu ili
ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruenju, kao i uee javnosti u postupku
izrade ili odobravanja tih projekata. Procena uticaja vri se za projekte u oblasti
industrije, rudarstva, energetike, saobraaja, turizma, poljoprivrede, umarstva,
vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za projekte koji se
planiraju na zatienom prirodnom dobru i u zatienoj okolini nepokretnog
kulturnog dobra;
5) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine
("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) ureuje uslove i postupak izdavanja integrisane
dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje
na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja,
nadzor i druga pitanja od znaaja za spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne
sredine. Kako u Republici Srbiji jo nije izdata nijedna integrisana dozvola, prvi rok
za podnoenje zahteva za njeno izdavanje utvren je za industriju minerala
(decembar 2009. godine-septembar 2010. godine), zatim slede ostale aktivnosti kao
to je prerada hrane, postrojenja za odlaganje i tretman ivotinjskih trupla i
ivotinjskog otpada, tovljenje ivine i svinja, proizvodnje pulpe i drveta, papira i
kartona, tavljenja koe i sl. (oktobar 2010. godine-septembar 2011. godine),
proizvodnja i prerada metala (oktobar 2011. godine-mart 2012. godine), hemijska
industrija (april 2012. godine-decembar 2012. godine), proizvodnja energije i
upravljanje otpadom (januar 2013. godine-decembar 2013. godine) i industrija
minerala - proizvodnja azbesta i proizvoda na bazi azbesta (januar 2014. godinemart 2014. godine). Na osnovu ovog zakona doneta je:
- Uredba o utvrivanju Programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje
integrisane dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 108/08) koja propisuje,
izmeu ostalog, da operater postrojenja za odlaganje i reciklau ivotinjskih
trupla i ivotinjskog otpada sa kapacitetom tretmana veim od 10 t/dan,
podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu oktobar 2010.
godine-mart 2011. godine, a operater postrojenja za upravljanje otpadom
(odlaganje ili ponovno iskorienje opasnog otpada sa kapacitetom koji
prelazi 10 t/dan, postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada iji kapacitet
prelazi 3 t/h, postrojenja za odlaganje neopasnog otpada kapaciteta preko 50
t/dan i deponije koje primaju vie od 10 t otpada/dan ili ukupnog kapaciteta
koji prelazi 25.000 t, iskljuujui deponije inertnog otpada) podnosi zahtev
za izdavanje integrisane dozvole u periodu januar 2013. godine-decembar
2013. godine;
6) Zakon o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje vrste i
klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekte, odgovornosti i
obaveze u upravljanju otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpadom, uslove i
postupak izdavanja dozvola, prekogranino kretanje otpada, izvetavanje,
finansiranje upravljanja otpadom, nadzor i druga pitanja od znaaja za upravljanje
otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opteg interesa, a podrazumeva
sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja,

transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui nadzor nad tim

aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.
Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za usklaivanje poslovanja
pravnih i fizikih lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvoai otpada u
postojeim postrojenjima za koje se u skladu sa posebnim zakonom izdaje
integrisana dozvola duni su da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu
ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju, koji sadri naroito
mere i dinamiku prilagoavanja rada postojeeg postrojenja i aktivnosti usklaenog
sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2015. godine, a u sluaju da je u tom
postrojenju izvreno privremeno skladitenje otpada, proizvoa otpada duan je da
obezbedi uklanjanje privremeno uskladitenog otpada najkasnije u roku od tri godine
od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) operateri postojeih postrojenja za
upravljanje otpadom, odnosno pravna i fizika lica koja obavljaju delatnosti u oblasti
upravljanja otpadom, duni su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadlenom za izdavanje dozvola, u
skladu sa ovim zakonom, a programom mera predvide dinamiku prilagoavanja rada
postrojenja usklaenog sa odredbama ovog zakona za period do 31. decembra 2012.
godine; (3) jedinica lokalne samouprave duna je da: u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neureenih deponija na svom podruju
koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona; u roku od dve godine od dana stupanja
na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neureenih deponija; u
roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u sporazumu sa
jednom ili vie jedinica lokalne samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad
postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji; (4)
proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda duni su da upravljanje
otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31.
decembra 2012. godine; (5) odlaganje, odnosno dekontaminacija ureaja koji sadre
PCB i odlaganje PCB iz tih ureaja, izvrie se najkasnije do 2015. godine, a druge
obaveze bie odreene posebnim propisom.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da vai Zakon o postupanju sa otpadnim
materijama ("Slubeni glasnik RS", br. 25/96, 26/96 i 101/05), s tim to e se, do
donoenja novih podzakonskih propisa, primenjivati:
- Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja
sekundarnih sirovina ("Slubeni glasnik RS", broj 55/01) koji propisuje
blie uslove i nain razvrstavanja, pakovanja i uvanja otpada - sekundarnih
sirovina koje se mogu koristiti ili doradom, odnosno preradom, a potiu iz
tehnolokih procesa proizvodnje, reciklae, prerade ili regeneracije otpadnih
materija, usluga, potronje ili drugih delatnosti i uz ovaj pravilnik
odtampan je Katalog otpada i liste otpada koje su usaglaene sa propisima
EU.
Takoe, do donoenja novih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o upravljanju
otpadom , primenjivae se i propisi doneti na osnovu ranije vaeeg Zakona o zatiti
ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 53/95 i 135/04):

- Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija

otpadnih materija ("Slubeni glasnik RS", broj 54/92) koji propisuje
kriterijume za lociranje deponija otpadnih materija, nain sanitarnotehnikog ureenja deponija radi zatite ivotne sredine, kao i uslove i nain
prestanka korienja deponije;
- Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih
materija ("Slubeni glasnik RS", broj 12/95) koji ureuje nain postupanja
sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija, nain voenja
evidencija o vrstama i koliinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi,
prevozu, prometu, skladitenju i odlaganju i daje kategorizacija otpada u
skladu sa Bazelskom konvencijom;
- Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od
zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje
posledica ("Slubeni glasnik RS", broj 60/94).
Na osnovu Ustava Republike Srbije , a u vezi sa Zakonom o zatiti ivotne sredine iz
1991. godine doneta je i primenjuje se:
- Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju
("Slubeni glasnik RS", broj 53/02) blie propisuje uslove i nain obavljanja
prevoza opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju;
7) Zakon o ambalai i ambalanom otpadu ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09)
ureuje uslove zatite ivotne sredine koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje
u promet, upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom, izvetavanje o ambalai i
ambalanom otpadu, ekonomske instrumente, kao i druga pitanja od znaaja za
upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom. Ovaj zakon primenjuje se na
uvezenu ambalau, ambalau koja se proizvodi, odnosno stavlja u promet i sav
ambalani otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Republike
Srbije, bez obzira na njegovo poreklo, upotrebu i korieni ambalani materijal.
Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu propisani su rokovi od dvanaest do
osamnaest meseci za prilagoavanje (1) proizvoaa, uvoznika, pakera/punioca i
isporuioca u pogledu: organizacije preuzimanja ambalanog otpada i obezbeenja
prostora za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno skladitenje ambalanog otpada;
zakljuenja ugovora sa operaterom za komunalni ambalani otpad i ambalani otpad
koji nije komunalni otpad ili pribavljanja dozvole za sopstveno upravljanje
ambalanim otpadom; obezbeenje upravljanja ambalanim otpadom; oznaavanje
podataka na ambalai koju stavljaju u promet a koji se odnose na mogunost
ostavljanja ambalanog otpada neposredno na mestu nabavke ili naknadnog
besplatnog vraanja; (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalau ili
ambalane sirovine za potrebe sopstvene delatnosti, a nema snabdevaa, i koji mora
da obezbedi upravljanje tim ambalanim otpadom koji nije komunalni otpad, tako
to e zakljuiti ugovor sa operaterom ili sam obezbediti ponovno iskorienje,
reciklau ili odlaganje ambalanog otpada. Odlaganje primene ovog zakona
predvieno je za (1) proizvoaa i uvoznika ambalae koji su duni da svoje
poslovanje koje se odnosi na oznaavanje ambalae usklade u roku od dvanaest
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) ambalau koja je proizvedena
pre stupanja na snagu ovog zakona, a nije usaglaena sa osnovnim zahtevima koje

ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet, moe da bude u prometu

najdue dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ostali propisi relevantni za upravljanje otpadom dati su u Prilogu 2 .

2.2. Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadom

Direktiva Saveta 2008/98/ EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu
75/442/ EEC, 2006/12/ EC uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa
ciljem da se ogranii proizvodnja otpada. U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje lanice se
obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom. Nova okvirna direktiva o otpadu 2008/98/
EC daje odreene definicije (razliite u odnosu na direktivu 2006/12/ EC):
- uvodi nove termine: biootpad, otpadna ulja, diler, sakupljanje, odvojeno
sakupljanje, tretman, najbolje raspoloive tehnike (BAT) itd;
- postavljeni ciljevi za reciklau i iskorienje ostali su isti - do 2020. dostii 50% od
ukupne koliine sakupljenog komunalnog otpada i do 70% ostalog neopasnog
otpada;
- energetsko iskorienje otpada nije posebno definisano u optim uslovima
Direktive, osim u Aneksu II - listi moguih aktivnosti iskorienja;
- potovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom;
- u Aneksu I Direktive navedene su prihvatljive mogunosti odlaganja;
- propisuje odreene minimalne standarde koji se moraju zadovoljiti tokom primene
razliitih naina tretmana otpada.
Direktiva Saveta 99/31/ EC o deponijama ima za cilj da se uvoenjem strogih tehnikih
zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na ivotnu sredinu, naroito na zemljite,
podzemne i povrinske vode, kao i efekti na zdravlje stanovnitva. Direktivom se definiu
kategorije otpada (opasan, ne-opasan i inertan); definiu klase deponija i to: deponija za
opasan otpad, deponija za ne-opasan otpad i deponija za inertan otpad; zahteva tretman
otpada pre odlaganja; zabranjuje odlaganje na deponijama: tenog otpada, zapaljivog ili
izuzetno zapaljivog otpada, eksplozivnog otpada, infektivnog medicinskog otpada, starih
guma i drugih tipova otpada; zahteva smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada i
uspostavlja sistem dozvola za rad deponija.
Direktiva Saveta 2000/76/ EC o spaljivanju otpada zamenjuje:
- Direktivu 84/429/ EC o redukciji zagaenja vazduha iz postojeih insineratora
komunalnog otpada;
- Direktivu 89/369/ EC o redukciji zagaenja vazduha iz novih insineratora
komunalnog otpada;
- Direktivu 94/67/ EC o insineraciji opasnog otpada.
Cilj Direktive je da postavi standarde za smanjenje zagaenja vazduha, vode i zemljita
uzrokovano insineracijom ili ko-insineracijom otpada, radi spreavanja rizika po ljudsko
zdravlje. Insineracija opasnog otpada moe prouzrokovati emisiju supstanci koje zagauju
vazduh, vodu i zemljite i koje imaju tetan uticaj na zdravlje ljudi. Ova Direktiva se odnosi i
na postrojenja u kojima se vri ko-insineracija.

Direktiva Saveta 2006/66/ EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/ EEC o

baterijama i akumulatorima koji sadre opasne supstance uvodi mere za odlaganje i kontrolu
odlaganja istroenih baterija i akumulatora koji sadre opasne materije u cilju smanjenja
zagaenja tekim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora.
Direktiva Saveta 75/439/ EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama 1987/101/
EEC, 91/692/ EEC, 2000/76/ EC promovie sakupljanje i odlaganje mineralnih maziva ili
industrijskih otpadnih ulja koja se ne mogu vie koristiti za originalnu upotrebu. Direktivom
se: zabranjuje postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva zagaivanje vazduha iznad
granice utvrene propisima; zahteva obezbeivanje sigurnog i efikasnog sistema sakupljanja,
tretmana, skladitenja i odlaganja otpadnog ulja; najvii prioritet se daje regeneraciji otpadnih
ulja, zatim spaljivanju uz iskorienje energije, a najmanji njihovoj destrukciji ili
kontrolisanom skladitenju; zabranjuje bacanje upotrebljenih ulja u povrinske i podzemne
vode i kanalizaciju, kao i na zemljite.
Direktiva Saveta 91/689/ EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/ EC i
166/2006/ EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja, iskorienja i pravilnog odlaganja
opasnog otpada. Direktivom se definie da privredni subjekti koja proizvode, dre ili
uklanjaju opasne otpade, dostavljaju nadlenim organima na njihov zahtev traene podatke iz
registra.
Direktiva Saveta 96/59/ EC o odlaganju PCB i PCT ima za cilj da definie kontrolisani nain
postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i
dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili, kao i nain odlaganja opreme koja je
zagaena sa PCB, a nije izvrena njena dekontaminacija.
Direktiva Saveta 2000/53/ EC o istroenim vozilima uspostavlja mere za prevenciju
nastajanja otpada od istroenih vozila tako to stimulie sakupljanje, ponovnu upotrebu i
reciklau njihovih komponenata (baterije, gume, akumulator, ulja) u cilju zatite ivotne
sredine.
Direktiva 2002/95/ EC o ograniavanju korienja nekih opasnih supstanci u elektrinoj i
elektronskoj opremi i Direktiva 2002/96/ EC o otpadu od elektrine i elektronske opreme
imaju za cilj ograniavanje korienja nekih opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj
opremi, odnosno promociju ponovne upotrebe, reciklae i iskorienja elektrine i
elektronske opreme u cilju redukcije koliine otpada. Zakoni u EU uvode restrikcije upotrebe
opasnih materija u proizvodnji elektrine i elektronske opreme u cilju olakavanja reciklae.
lanice moraju uspostaviti sistem sakupljanja pri kojem vlasnici i distributeri elektrine i
elektronske opreme mogu besplatno primiti nazad ovakvu opremu iz domainstava.
Propisana je obaveza da od 1. januara 2008. godine, olovo, iva, kadmijum, estovalentni
hrom, polibromovani bifenoli i polibromovani difenili u elektrinoj i elektronskoj opremi
moraju biti zamenjeni drugim materijama.
Direktiva 86/278/ EEC o zatiti ivotne sredine i posebno zemljita u sluaju korienja
sekundarnih ubriva u poljoprivredi definie upotrebu muljeva iz postrojenja za tretman
otpadnih voda u poljoprivredi u cilju prevencije zagaenja zemljita, vegetacije, ljudi i
ivotinja. Mulj iz postrojenja za tretman gradskih otpadnih voda ima povoljne karakteristike
tako da se moe koristiti u poljoprivredi. Meutim, prisutni teki metali u mulju mogu biti
toksini po biljke. Direktivom se: definie pojam mulja, tretiranog mulja, propisuju uslovi
pod kojima se moe koristiti mulj, postavljaju granine vrednosti koncentracija tekih metala

u zemljitu i mulju, kao i maksimalna dozvoljena godinja koliina tekih metala u zemljitu
itd.
Uredba 1774/2002 o otpadu ivotinjskog porekla propisuje tehnoloke postupke prerade
otpada ivotinjskog porekla. Otpad ivotinjskog porekla je svrstan u tri kategorije. Kategorija
1 u koju spadaju leevi ivotinja zaraeni sa BSE (bolest ludih krava), drugim opasnim
zoonozama kao i drugim nepoznatim rizikom koji je u vezi sa leenjem ivotinja nelegalnim
supstancama. Kategorija 2 obuhvata ostatke bolesnih ivotinja ili ostatke veterinarskih
lekova. Kategorija 3 obuhvata ostatke uginulih zdravih ivotinja, delove ivotinja iz klanica
koji se ne koriste u komercijalne svrhe, kou, odmaene kosti, krv (izuzev preivara) i dr.
Uredba 1013/2006 o prekograninom kretanju otpada regulie nadzor i kontrolu
prekograninog kretanja otpada. Ona u evropsko zakonodavstvo uvodi odredbe Bazelske
konvencije. Bazelska konvencija predstavlja meunarodni multilateralni ugovor kojim se
reguliu norme postupanja, odnosno kriterijumi za upravljanje otpadima na nain usaglaen
sa zahtevima zatite i unapreenja ivotne sredine i postupci kod prekograninog kretanja
opasnih i drugih otpada. Zemlje koje primenjuju ovu Uredbu dune su da odrede
odgovarajue ovlaene organizacije za transport otpada. Direktivom se uspostavlja:
- sistem oznaavanja i obavetavanja, kao i obaveze oko ugovaranja i podugovaranja
pri razliitim operacijama u transportu otpada;
- nain ovlaivanja zainteresovanih lica u postupku;
- nain i uslove otpreme, transporta i prijema;
- nain izvoza otpada u tree zemlje;
- obaveza povraaja otpada i njegovo odlaganje na prihvatljiv nain po ivotnu
sredinu ukoliko se postupak otpreme ne moe uspeno zavriti;
- zemlje lanice moraju preduzeti potrebne korake za inspekciju, uzorkovanje i
monitoring otpada pri prekograninom kretanju.
Direktiva 78/176/ EEC o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid, dopunjena
Direktivama 82/883/ EEC (dalje dopunjena uredbom 807/2003/ EC), 83/29/ EEC i 91/692/
EEC (dalje dopunjena Uredbom 1882/2003/ EC) odnosi se na spreavanje i progresivno
smanjenje do uklanjanja, zagaenja uzrokovanog otpadom iz industrije titan dioksida. Zemlje
lanice e preduzeti korake da obezbede da se odlaganje otpada obavlja uz brigu o ljudskom
zdravlju i ivotnoj sredini. One e aktivno podsticati spreavanje nastajanja otpada, ponovnu
upotrebu i reciklau otpada kao sirovine. Svako isputanje, odlaganje, nagomilavanje ili
injektiranje otpada zahteva prethodno dozvolu. Zemlje lanice e izraditi programe za
postepeno smanjenje i konano uklanjanje zagaenja uzrokovanog otpadom iz postrojenja za
proizvodnju titan dioksida.
Direktiva Saveta 94/62/ EC o ambalai i ambalanom otpadu dopunjena Direktivom
2005/20/ EC, 2004/12/ EC, 1882/2003/ EC implementira strategiju EU o otpadu od ambalae
i ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalae, da
minimizira uticaje otpada od ambalae na ivotnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u
EU koje mogu da spree konkurenciju. Ona tretira svu ambalau koja je na tritu Unije, kao
i sav otpad od ambalae bez obzira na poreklo nastajanja: industrija, komercijalni sektor,
radnje, usluge, domainstva, imajui u vidu materijal koji se koristi.

Odluka Komisije 2001/524/ EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000, EN

13429:2000, EN 13430:2000, EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Slubenom glasniku
Evropske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/ EC o
ambalai i ambalanom otpadu.
Odluka Komisije 2001/171/ EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje koncentracije
tekih metala u staklenoj ambalai utvrenih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta
94/62/ EC o ambalai i ambalanom otpadu
Odluka Komisije 2005/270/ EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju obrazaca koji se odnose
na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/ EC o ambalai i
ambalanom otpadu.
Odluka Komisije 1999/177/ EC o uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u
plastiim gajbama i paletama utvrenih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/
EC o ambalai i ambalanom otpadu.

3. INSTITUCIONALNI OKVIR
Narodna Skuptina i Vlada obezbeuju zakonski okvir za odrivo upravljanje otpadom, kao i
ekonomske instrumente za sprovoenje upravljanja otpadom i utiu na razvijanje javne svesti
i uspostavljanje dijaloga izmeu zainteresovanih strana u cilju uspostavljanja partnerstva u
upravljanju otpadom.
Nadleni organi i organizacije za upravljanje otpadom su:
- ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu (u daljem tekstu: ministarstvo) i druga
nadlena ministarstva;
- nadleni organ autonomne pokrajine;
- nadleni organ jedinice lokalne samouprave;
- Agencija za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Agencija);
- Fond za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Fond);
- strune organizacije za ispitivanje otpada.
Ministarstvo:
- predlae Vladi Strategiju upravljanja otpadom, kao i pojedinane nacionalne
planove upravljanja razliitim tokovima otpada;
- priprema i donosi izvrne propise za sprovoenje zakona;
- koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za Republiku i prati
stanje;
- daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom osim za planove na
teritoriji autonomne pokrajine;
- izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte propisane zakonom;
- vodi evidenciju o dozvolama, saglasnostima, potvrdama i drugim aktima koje su
izdali drugi nadleni organi;
- utvruje ovlaene organizacije u skladu sa zakonom;
- vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom;

- preduzima druge mere i aktivnosti u skladu sa meunarodnim ugovorima i

sporazumima.
U oblasti upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom, ministarstvo:
- priprema i predlae Vladi Plan smanjenja ambalanog otpada;
- priprema i donosi izvrne propise za sprovoenje zakona;
- izdaje i oduzima dozvole o upravljanju ambalanim otpadom u skladu sa zakonom;
- uspostavlja i vodi registar izdatih dozvola o upravljanju ambalanim otpadom;
- odreuje visinu kaucije za ambalau zavisno od vrste ambalae ili hemikalije koja
je u nju smetena;
- vri nadzor nad radom Agencije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne
samouprave, kao i ovlaenih pravnih lica, u vrenju poverenih poslova.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede obavlja poslove koji se odnose na
upravljanje, zatitu i korienje poljoprivrednog zemljita za eksploataciju mineralnih
sirovina i odlaganje jalovine, pepela i ljake i drugih otpadnih i opasnih materija,
rekultivaciju poljoprivrednog zemljita, zatitu voda, bilja i zdravstvenu zatitu ivotinja,
ukljuujui upravljanje poljoprivrednim otpadom, otpadom ivotinjskog porekla, otpadne
vode i kanalizacione sisteme, inspekcijske poslove, i to:
- Uprava za veterinu obavlja poslove koji se odnose na: zatitu i unapreenje
zdravlja i dobrobiti ivotinja, utvrivanje zaraznih bolesti i mera za spreavanje
pojave, otkrivanje, spreavanje irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti
ivotinja i bolesti koje se sa ivotinja mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarnu
kontrolu i uslove za proizvodnju i promet ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla,
hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje, kao i uslove za obavljanje
veterinarske delatnosti, poslove kontrole koji se odnose na proizvodnju i promet
lekova namenjenih upotrebi u veterinarskoj medicini, veterinarskih medicinskih
sredstava i pomonih lekovitih sredstava, ukljuujui i upravljanje otpadom iz
objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ivotinja i farmaceutskim otpadom i
dr;
- Uprava za zatitu bilja obavlja poslove koji se odnose na zatitu bilja od zaraznih
bolesti i tetoina, kontrolu sredstava za zatitu bilja i ubriva u proizvodnji,
unutranjem i spoljnom prometu, kontrolu primene sredstava za zatitu bilja i dr;
- Republika direkcija za vode obavlja poslove koji se odnose na vodosnabdevanje,
zatitu od voda, zatitu voda i dr.
Ministarstvo zdravlja obavlja poslove koji se odnose na proizvodnju i promet lekova,
medicinskih sredstava i pomonih lekovitih sredstava, ukljuujui upravljanje otpadom iz
objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita i farmaceutskim otpadom, sanitarni nadzor i
dr.
Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove koji se odnose na upravljanje otpadom od
eksploatacije mineralnih sirovina.
Nadleni organ autonomne pokrajine:
- uestvuje u izradi Strategije upravljanja otpadom i pojedinanih nacionalnih
planova upravljanja otpadom;

- donosi Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od znaaja za

autonomnu pokrajinu u skladu sa Strategijom i nacionalnim planom;
- koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za autonomnu pokrajinu i
prati stanje;
- daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom na svojoj teritoriji;
- izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte u skladu sa zakonom, vodi
evidencije i podatke dostavlja ministarstvu;
- vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom na svojoj teritoriji;
- vri druge poslove utvrene zakonom.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave:
- donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeuje uslove i stara se o njegovom
sprovoenju;
- ureuje, obezbeuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim, odnosno
inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji;
- ureuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno
inertnim i neopasnim otpadom;
- izdaje dozvole, odobrenja i druge akte u skladu sa zakonom, vodi evidenciju i
podatke dostavlja ministarstvu;
- na zahtev ministarstva ili nadlenog organa autonomne pokrajine daje miljenje u
postupku izdavanja dozvola;
- vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom u skladu sa zakonom,
kao i druge poslove utvrene zakonom.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave donose regionalni plan upravljanja otpadom kojim
se definiu zajedniki ciljevi u upravljanju otpadom. Izrada i donoenje regionalnog plana
upravljanja otpadom ureuje se sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave. Na
regionalni plan upravljanja otpadom saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadleni organ
autonomne pokrajine na svojoj teritoriji.
Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovoenja i razvoja programa,
projekata i drugih aktivnosti u oblasti ouvanja, odrivog korienja, zatite i unapreivanja
ivotne sredine, kao i korienja obnovljivih izvora energije. Fond finansira akcione i
sanacione planove, odnosno programe, projekte i druge investicione i operativne aktivnosti iz
oblasti upravljanja otpadom, a naroito: izgradnju postrojenja za upravljanje otpadom;
sanaciju odlagalita otpada; sanaciju odlagalita opasnog otpada; unapreenje organizacije
upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uvoenje odvojenog
sakupljanja otpada; smanjivanje nastajanja otpada i iskoritavanje vrednih svojstava otpada;
podsticanje razvoja preraivakih kapaciteta; podsticanje trita recikliranih materijala. Fond
finansira izradu i implementaciju regionalnih planova upravljanja otpadom; razvoj
informacionog sistema za upravljanje otpadom; dodeljuje pomo u razvoju i primeni novih
tehnologija za tretman otpada; obezbeuje dodatne izvore finansiranja; podrava i sprovodi i
druge aktivnosti neophodne u procesu unapreivanja sistema upravljanja otpadom.
Agencija vodi i aurira bazu podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu
zatite ivotne sredine u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine. U

okviru posebnih tokova otpada Agencija prikuplja podatke od lica koja vre sakupljanje,
skladitenje i tretman svih kategorija otpada iz ove grupe u skladu sa zakonom. Sa aspekta
praenja stanja u upravljanju komunalnim otpadom i realizacije regionalnih ili lokalnih
planova Agencija prikuplja podatke o realizaciji navedenih planova. U Agenciji se
prikupljaju i podaci iz registara izdatih dozvola koje ustanovljavaju i vode nadleni organ za
izdavanje dozvole i podatke iz registra dostavljaju Agenciji. Agencija prikuplja izvetaje o
upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom od proizvoaa, uvoznika, pakera/punilaca i
isporuilaca, operatera i dr proizvoaa, uvoznika, paker/punilaca i isporuilaca o koliinama
ambalae i ambalanog otpada i uspostavlja i vodi registar o koliinama i vrstama ambalae i
ambalanog otpada. Na osnovu ovih podataka u Agenciji se sastavlja i objavljuje svake
godine izvetaj o koliini proizvedene, uvezene i izvezene ambalae i upravljanju
ambalanim otpadom.
Strune organizacije za ispitivanje otpada vre ispitivanja otpada radi klasifikacije za
prekogranino kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su
akreditovane i izdaju izvetaj o ispitivanju otpada.
Ostali uesnici u upravljanju otpadom su proizvoai ili uvoznici proizvoda koji posle
upotrebe postaju otpad, vlasnici otpada, odnosno proizvoai otpada, prevoznici otpada, kao i
operateri postrojenja za sakupljanje otpada, tretman otpada i operateri deponije.

4. KRATAK PREGLED I ANALIZA POSTOJEEG

STANJA U UPRAVLJANJU OTPADOM
Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake drave, i kao takvo je u
direktnoj korelaciji sa nacionalnom ekonomijom. Nastajanje komunalnog otpada zavisi od
stepena industrijskog razvoja, ivotnog standarda, naina ivota, socijalnog okruenja,
potronje i drugih parametara svake pojedinane zajednice. Iz tog razloga se koliina
nastalog otpada moe znaajno razlikovati meu dravama, a takoe i u okviru jedne drave.

4.1. Teritorija i stanovnitvo

Republika Srbija obuhvata povrinu od 88.361 km. U Republici Srbiji postoje dve
autonomne pokrajine, i to: AP Vojvodina (21.506 km) na severu i AP Kosovo i Metohija
(10.887 km) na jugu. AP Kosovo i Metohija je pod privremenom meunarodnom upravom,
prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i nije razmatrana u ovom
dokumentu. Republika Srbija je zemlja u Dunavskom basenu, balkanska zemlja i zemlja
June Evrope. Nalazi se na povoljnom poloaju sa vezama prema Centralnoj odnosno
Zapadnoj Evropi, kao i vezama sa Istonom i Junom Evropom.
Prema popisu iz 2002. godine, Republika Srbija ima blizu 7,5 miliona stanovnika, dok 57%
stanovnitva ivi u urbanim sredinama. Najznaajnija poljoprivredna podruja se nalaze u
Vojvodini. U Republici Srbiji postoji i intenzivan uzgoj goveda, ovaca i svinja. Teka
industrija u Republici Srbiji uglavnom je vezana za rudarstvo, ukljuuje preraivaku,
metalurku i hemijsku industriju i dr. Ostala industrijska proizvodnja obuhvata cement i
druge graevinske materijale, ubriva, elektro-opremu, preradu drveta, proizvode od papira,
koe i krzna, gumu, tekstil, prehrambene proizvode. Investicije u infrastrukturu su u porastu.
U 2006. godini rast BDP je 5,6%, a u 2007 - 7,1%. Procena za 2008. je 6,1%. Od toga je
samo 0,35% BDP je potroeno za zatitu ivotne sredine iz budeta, a projekcije za 2009.
godinu iznose 0,4% BDP, to je nedovoljno. Finansijska podrka za 15 projekata u oblasti

ivotne sredine u 2008. godini iz Nacionalnog investicionog plana iznosila je 455 miliona
dinara. Od toga je za 6 projekata regionalnih deponija izdvojeno 270 miliona dinara, odnosno
60%. S obzirom na svetsku ekonomsku krizu, rast BDP u Republici Srbiji u 2009. e biti
ispod planiranog.

4.2. Komunalni otpad

4.2.1. Podaci o koliinama otpada
Postojee stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakteriu nepouzdani i
nepotpuni podaci o koliini generisanja komunalnog otpada. Koliine komunalnog otpada na
godinjem nivou su proraunate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim
samoupravama. Na osnovu rezultata tih merenja moe se usvojiti da gradsko stanovnitvo
generie proseno 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovnitvo
proseno generie 0,7 kg otpada/stanovniku/dan. U Beogradu se dnevno generie 1,2 kg
otpada/stanovniku. Na osnovu popisa, gradsko stanovnitvo ini 57%, dok je 43% seoskog
stanovnitva. U proseku, stanovnik Republike Srbije generie 0,87 kg komunalnog
otpada/dan (318 kg/godinje).
U Prilogu 3. su dati detaljni podaci o koliinama komunalnog otpada koji se godinje
proizvede u Srbiji. Broj stanovnika od 7.443.183 proizvodi godinje oko 2.374.374 tona
otpada.
Slika 4.1. Prikaz morfolokog sastava komunalnog otpada u Srbiji

Izvor:
Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad: Utvrivanje sastava otpada i procene koliine u
cilju definisanja strategije upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu odrivog
razvoja Republike Srbije, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, 2008.
Prema morfolokom sastavu otpada, organski otpad (batenski otpad i ostali biorazgradivi
otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri emu je ostali biorazgradivi

otpad sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od batenskog otpada. Ukupni otpad od plastike
ini ukupno 12,73%, dok ukupna koliina kartona iznosi 8,23%, zatim slede staklo (5,44%),
papir (5,34%), tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu (3,65%) i metal (1,38%).

4.2.2. Analiza postojeeg stanja

Komunalni otpad jeste otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog
svoje prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva. Procenjeno je da se u Republici Srbiji
organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada. Sakupljanje je organizovano preteno u
urbanim oblastima, dok ruralne oblasti su znatno slabije pokrivene. Najvei broj lokalnih
samouprava ima mehanizaciju i vozila za sakupljanje otpada, meutim, postoji nedostatak
odgovarajue opreme, jer se za sakupljanje koriste razliite vrste vozila: od vozila za
sakupljanje otpada sa presom za sabijanje otpada i autopodizaa za velike kontejnere, pa do
obinih kamiona i traktora sa prikolicom.
Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraeni u svim lokalnim
samoupravama i aktivnosti na uvoenju integralnog sistema se ne odvijaju istim
intenzitetom, ve prvenstveno zavise od mogunosti pojedinih lokalnih samouprava. Ovakav
nekoherentni sistem ne moe adekvatno da funkcionie, a promene ovakvog stanja u pravcu
primene savremenih sanitarnih i bezbednih naina postupanja sa otpadom, ne mogu se
oekivati bez znaajnih materijalnih sredstava. Jedino ekonomski opravdano reenje je
formiranje regionalnih centara za upravljanje otpadom u okviru kojih e se otpad sakupljen iz
vie optina tretirati na postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i ostatak odlagati na
regionalnim deponijama, kao to je utvreno i u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz
2003. godine. Ovakvi regioni e implementirati principe integralnog sistema upravljanja
otpadom za dui vremenski period.
U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i
reciklaa otpada. Postojei stepen reciklae, odnosno iskorienja otpada je nedovoljan.
Mada je primarna reciklaa u Srbiji propisana zakonom i predvia odvajanje papira, stakla i
metala u posebno oznaene kontejnere, reciklaa ne funkcionie u praksi. Izuzetak ini jedno
postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, centri za odvojeno sakupljanje otpada na
drugoj lokaciji i dr.

4.3. Opasan otpad

4.3.1. Podaci o koliinama otpada
Opasan otpad jeste svaki otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih
materija moe da prouzrokuje opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje
jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju
je opasan otpad bio ili jeste upakovan. Opasan otpad se nalazi u svih 20 grupa prema
Katalogu otpada.
Ne postoje pouzdani podaci o koliini opasnog otpada koji stvara industrija. Podatke za
Integralni katastar zagaivaa (Registar izvora zagaivanja), koji vodi Agencija, dostavilo je
preko 600 preduzea. U toku je uspostavljanje informacionog sistema koji e omoguiti
efikasno prikupljanje i analizu prikupljenih podataka prema razliitim parametrima i
dostupnosti podataka javnosti. Iako postoji zakonska obaveza dostavljanja podataka o
otpadu, jo uvek ne postoji odziv svih zagaivaa. Zbog smanjene aktivnosti industrije,
pretpostavlja se da nastajanje industrijskog opasnog otpada stagnira. Postoje, meutim, i

zaostale koliine nasleene zbog nedostatka brige o otpadu u prethodnom periodu.

Neproporcionalno je visok stepen nastajanja industrijskog otpada po jedinici proizvoda,
neracionalno je korienje sirovina i niska je energetska efikasnost industrije. U Republici
Srbiji postoji, prema preliminarnoj listi, 156 postrojenja za koja se, u skladu sa zakonom,
izdaje integrisana dozvola. To su istovremeno i postrojenja koja stvaraju najvee koliine
industrijskog opasnog i neopasnog otpada. Iz zvaninih podataka proizilazi da je 2007.
godine proizvedeno 31.244 t opasnog otpada, a 2008. godine 54.022 t. Opasan otpad generiu
i operateri koji ne podleu integrisanoj dozvoli. Zbog svoje brojnosti i irokog spektra
delatnosti, ovi operateri stvaraju znaajan deo opasnog otpada. Na osnovu ovih podataka i
podataka Agencije za reciklau, realno se procenjuje da je koliina opasnog otpada koji se
stvara u Republici Srbiji, a potie iz svih postrojenja, ukljuujui postrojenja koja su u
obavezi da pribave integrisanu dozvolu oko 100.000 t/god, dok istorijsko zagaenje iznosi
takoe oko 100.000 t. Procenjuje se da e se pre 2019. godine konano reiti problem
istorijskog otpada.

4.3.2. Analiza postojeeg stanja

U Republici Srbiji ne postoji ni jedna lokacija za odlaganje opasnog otpada. Generalno, ne
postoje ni ovlaena postrojenja, odnosno operateri koji poseduju dozvolu od nadlenog
organa, za termiki i fiziko-hemijski tretman opasnog otpada. U poslednje vreme se
primenjuju postupci solidifikacije i bioremedijacije opasnog otpada. Bioloka rekultivacija
deponija pepela i ljake TENT-a A i TENT-a B, obavlja se u skladu sa "Glavnim projektom
rekultivacije deponije pepela i ljake JP TE "Nikola Tesla A" i "Nikola Tesla B"". Ne postoji
trajno skladite opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije. U takvim okolnostima,
proizvoai opasnog otpada vre privremeno skladitenje opasnog otpada na sopstvenim
lokacijama u privremenim skladitima, iako u nekima od njih otpad stoji i vie od 20 godina.
Promet otpada podlee sistemu dozvola, u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Bazelske
konvencije o prekograninom kretanju otpada i njegovom odlaganju , Zakonom o zatiti
ivotne sredine kao i Zakonom o upravljanju otpadom . Uvoz opasnog otpada je zabranjen.
Izuzetno pojedine vrste opasnog otpada koje su potrebne kao sekundarne sirovine
preraivakoj industriji u Republici Srbiji, u skladu sa nacionalnim ciljevima prerade tih
otpada, mogu se uvoziti na osnovu dozvole. Vlada odreuje pojedine vrste opasnog otpada
koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine. Najee se izvoze PCB, farmaceutski otpad,
otpad od boja i lakova, ulja i uljne emulzije, otpad iz hemijske industrije, ljaka, kao i
specifine vrste opasnog otpada, karakteristine za pojedine tehnoloke procese.
Republika Srbija je lanica Bazelske konvencije i prekogranino kretanje otpada se odvija u
skladu sa usvojenim principima. Ministarstvo vodi bazu podataka o prekograninom kretanju
otpada (uvoz, izvoz i tranzit otpada) na osnovu dozvola koje izdaje, to se evidentira kao
planirana koliina otpada koji je predmet uvoza/izvoza za vremenski period na koji je
dozvola izdata.

4.4. Neopasan otpad

4.4.1. Podaci o koliinama otpada
Podaci o koliinama neopasnog otpada su, takoe, nedovoljno precizni. Koliina otpada koju
proizvode privredni subjekti koji podleu plaanju naknade za proizvedeni i odloeni
neopasni industrijski otpad (podaci Fonda) je 2007. godine iznosila 598.160 t neopasnog

industrijskog otpada. Na osnovu ostalih podataka, procenjuje se da je realna koliina do

700.000 t/god.

4.4.2. Analiza postojeeg stanja

Po grupama delatnosti, najvee koliine otpada su iz preraivake industrije, znatne su
koliine otpada iz poljoprivrede, eksploatacije mineralnih sirovina i iz graevinarstva. Radi
ponovne upotrebe i reciklae, neopasni otpad se uvozi, a u zavisnosti od tranje na tritu i
izvozi. Za izvoz, uvoz i tranzit neopasnog otpada potrebna je dozvola koju izdaje
ministarstvo.
Analizirajui statistike podatke prekograninog kretanja otpada, moe se zakljuiti da je
izvoz otpada i ostataka dominantan u odnosu na uvoz. Najee su se izvozili otpadni metali,
a posebno otpad od gvoa i elika. I kod otpada od aluminijuma i bakra i legura bakra
prisutan je uoeni trend. Uvoz otpada i ostataka je uglavnom ravnomerno raspodeljen po
svim vrstama. Prekogranino kretanje otpada i ostataka od papira i kartona (uvoz - izvoz) je
uravnoteeno, a zabrinjava poveani udeo uvoza u odnosu na izvoz otpada i ostataka od
plastike, kao i celih otpadnih guma.

4.5. Posebni tokovi otpada

4.5.1. Ambalani otpad
Ambalani otpad jeste svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u
prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Ambalani otpad je prema
Katalogu otpada definisan pod indeksnim brojem 15 00 00. Ambalaa je proizvod napravljen
od materijala razliitih svojstava, koji slui za smetaj, uvanje, rukovanje, isporuku,
predstavljanje robe i zatitu njene sadrine, a ukljuuje i predmete koji se koriste kao
pomona sredstva za pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu za
otpremu i oznaavanje robe. Ambalaa moe biti:
- primarna ambalaa kao najmanja ambalana jedinica u kojoj se proizvod prodaje
konanom kupcu;
- sekundarna ambalaa kao ambalana jedinica koja sadri vie proizvoda u
primarnoj ambalai sa namenom da na prodajnom mestu omogui grupisanje
odreenog broja jedinica za prodaju, bez obzira da li se prodaje krajnjem korisniku
ili se koristi za snabdevanje na prodajnim mestima. Ova ambalaa se moe ukloniti
sa proizvoda bez uticaja na njegove karakteristike;
- tercijarna (transportna) ambalaa namenjena za bezbedan transport i rukovanje
proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj ambalai. Ova ambalaa ne obuhvata
kontejnere za drumski, elezniki, vodni ili vazduni transport.
Koliina ambalanog otpada u Republici Srbiji se ne meri i evidencija se ne vri na
sistematski nain. Godinja koliina ambalanog otpada procenjuje se na preko 334.500
t/god, na osnovu merenja u nekoliko gradova, odnosno obuhvata od 30% stanovnitva.
Procenjeno je da je udeo ambalanog otpada u komunalnom otpadu oko 14%. U Republici
Srbiji nedostaje sistem upravljanja ambalanim otpadom, ija koliina se stalno poveava
zbog rasta udela nepovratne ambalae, posebno PET ambalae i limenki. Najvei deo
sakuplja se zajedno sa komunalnim otpadom i odlae na deponije. U pojedinim gradovima
organizuje se primarna selekcija ambalanog otpada (aak).

Tabela 4.1. Procenjene koliine ambalanog otpada

VRSTA OTPADA

Koliina, t/god.

Staklena ambalaa

90.000

Plastina ambalaa

88.000

Papir/karton

115.000

Kompozitna ambalaa

17.300

Aluminijumska ambalaa 5.200

Ambalaa od gvoa

19.000

UKUPNO

334.500

Izvor: Agencija za zatitu ivotne sredine, 2009.

Sakupljanje ambalanog otpada se odvija kroz delatnost pre svega odreenog broja privatnih
privrednih subjekata.
Pojedina javna komunalna preduzea (Beograd, Novi Sad, Sombor, Kruevac, Smederevo i
dr.) su registrovana za delatnost reciklae, izmeu ostalog i ambalanog otpada, preteno
plastike, papira i metala.

4.5.2. Istroene baterije i akumulatori

Baterije ili akumulatori oznaavaju svaki izvor elektrine energije proizvedene direktnim
pretvaranjem hemijske energije, a koji mogu da se sastoji od jedne ili vie primarnih
baterijskih elija (koje se ne mogu puniti), ili jedne ili vie sekundarnih baterijskih elija
(koje se mogu puniti), dok su istroene baterije ili akumulatori oni koji se ne mogu ponovo
koristiti i predstavljaju otpad, a namenjeni su tretmanu odnosno recikliranju. Istroene
baterije i akumulatori se klasifikuju kao opasan otpad (najee indeksni broj 06 00 00, i to
od 01 do 03 i 06 prema Katalogu otpada).
U Republici Srbiji se godinje generie oko 27.000 t otpadnih olovnih akumulatora i
kompletna koliina se reciklira. Precizni podaci o koliinama generisanih otpadnih baterija ne
postoje. Istroene baterije preteno zavravaju na deponijama komunalnog otpada. Ne postoji
organizovani sistem upravljanja istroenim baterijama. Na pojedinim lokacijama prisutna je
kontaminacija zemljita kiselinom i otpadnom plastikom, koja potie od nelegalne
dekompozicije otpadnih olovnih akumulatora. Postoji postrojenje koje vri organizovano
sakupljanje i preuzimanje otpadnih olovnih akumulatora i davanja usluga treim licima.
Nakon preuzimanja, vri se njihova potpuna reciklaa. Ukupni instalisani kapaciteti su
25.000 t/god. U postupku verifikacije neophodne dokumentacije je jo jedno postrojenje iji
e kapacitet takoe biti oko 25.000 t/god.

4.5.3. Otpadna ulja

Otpadnim uljima se smatraju sva mineralna ili sintetika ulja ili maziva, koja su
neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidraulina ulja,
motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tenosti za izolaciju ili prenos

toplote, ostala mineralna ili sintetika ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine uljevoda i emulzije. Otpadno jestivo ulje je ulje koje nastaje obavljanjem ugostiteljske i turistike
delatnosti, u industriji, trgovini i drugim slinim delatnostima. Prema Katalogu otpada,
otpadna ulja se nalaze u vie grupa, ali su najveim delom obuhvaena indeksnim brojevima
12 00 00 i 13 00 00.
Ne postoje egzaktni podaci o koliinama generisanih otpadnih ulja na teritoriji Republike
Srbije. Procena je da se godinje troi oko 50.000 t razliitih ulja mineralnog porekla. Osim
toga, procena je da se na teritoriji Beograda godinje troi oko 10.000 - 15.000 t motornih i
drugih ulja i maziva. Na teritoriji Republike Srbije ne postoji ureen sistem sakupljanja
otpadnih ulja. Kapaciteti za sakupljanje i regeneraciju otpadnih ulja iznose oko 25.000 t/god.
Pojedini operateri vre sakupljanje i privremeno skladitenje. U znatno manjoj meri je
prisutno sakupljanje i regeneracija ulja iz sopstvene proizvodnje, kao i regeneracija ulja kod
privatnih preduzetnika. Deo otpadnih ulja se izvozi na konano zbrinjavanje, a jedan deo
otpadnih ulja se nelegalno sakuplja i zbrinjava, najee u energetske svrhe. Prisutan je trend
porasta organizovanog sakupljanja i preuzimanja otpadnih jestivih ulja. Ona se najee
koriste za proizvodnju biodizela. Postoje i odreeni kapaciteti za tretman uljnih emulzija
ultrafiltracijom i naknadno zbrinjavanje nastalog uljnog koncentrata postupkom
solidifikacije. Cementare imaju kapaciteta za korienje otpadnih ulja u energetske svrhe.

4.5.4. Otpadne gume

Otpadne gume jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i
dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, vuenih maina i sl. nakon zavretka
ivotnog ciklusa, odnosno gume koje vlasnik odbacuje zbog oteenja, istroenosti ili drugih
razloga. Otpadne gume razvrstane su u grupu otpada sa indeksnim brojem 16 01 03 prema
Katalogu otpada.
Godinje se u Republici Srbiji stavi na trite oko 1,4 miliona komada novih guma, na
osnovu ega se procenjuje da nastaje oko 18 000 t otpadnih guma. Jedan deo navedene
koliine potie iz domae proizvodnje, a drugi iz uvoza. Procenjuje se da postojee koliine
otpadnih guma u Republici Srbiji iznose oko 50.000 t, uzimajui u obzir samo stokove vee
od 500 t. U 2010. godini oekuje se poveanje na oko 26.000 t otpadnih guma zbog usvajanja
novog Zakona o bezbednosti saobraaja . Procenjuje se da e se do 2014. godine reiti
problem postojeih koliina otpadnih guma. Organizovanim legalnim sakupljanjem i
konanim zbrinjavanjem u energetske svrhe (koinsineracija), bave se cementare, koje imaju
dozvolu za korienje maksimalno 15.000 t godinje. Prisutno je i organizovano sakupljanje i
izvoz gumene piljevine koja nastaje u procesu protektiranja istroenih guma. U Republici
Srbiji postoje instalisani kapaciteti za reciklau otpadnih guma razliitih dimenzija koji su
trenutno na nivou od oko 18 000 t godinje. U skladu sa propisanom hijerarhijom upravljanja
otpadnim gumama propisan je odnos od 70:30% u 2010. godini, odnosno 80:20% od 2011
godine, a koji se odnosi na davanje prednosti reciklae u odnosu na upotrebu istih u
energetske svrhe.

4.5.5. Otpadna vozila

Otpadna, odnosno neupotrebljiva vozila jesu motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i
koja vlasnik eli da odloi. Otpadna vozila su prema Katalogu otpada razvrstana u grupu sa
indeksnim brojem otpada 16 00 00.

Ne postoje egzaktni podaci o koliinama otpadnih vozila koja se generiu tokom jedne
godine. U Republici Srbiji postoji preko 1 milion vozila ija je prosena starost vea od 10
godina. Sakupljanje i zbrinjavanje otpadnih vozila u najveoj meri zavisi od ponude i
potranje. Pre postupka reciklae otpadnih vozila ne izdvajaju se opasne materije i
komponente. Delovi koji imaju upotrebnu vrednost se izdvajaju u neznatnoj meri, shodno
izraenoj starosti i istroenosti otpadnih vozila. Odreen broj operatera koji su registrovani za
reciklau metalnog otpada imaju uslova da zadovolje zakonsku regulativu za reciklau
otpadnih vozila. Ovi operateri imaju kapaciteta da vre reciklau otpadnih automobila u
skladu sa propisima.

4.5.6. Otpad od elektrine i elektronske opreme

Proizvodi kojima je za rad potrebna elektrina energija ili elektromagnetno polje, kao i
oprema za proizvodnju, prenos i merenje struje ili jaine elektromagnetnog polja ine
elektrinu i elektronsku opremu i ureaje. Otpad od elektrine i elektronske opreme ukljuuje
opremu i ureaje koje vlasnik eli da odbaci, kao i sklopove i sastavne delove koji nastaju u
industriji. Otpad od elektrine i elektronske opreme prema Katalogu otpada razvrstan je u
grupu sa indeksnim brojem otpada 16 02 00 i 20 01 00.
Otpad od elektrinih i elektronskih proizvoda ine otpadni aparati iz domainstava
(televizori, radioaparati, friideri, zamrzivai itd.), raunari, telefoni, kasetofoni itd. Veina
ovog otpada spada u opasan otpad zbog komponenti koje sadri. Ne postoje egzaktni podaci
o koliinama otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda koji se generie tokom jedne
godine - procenjuje se da nastaje koliina od 30.000 t/god., dok se oko 40.000 t zaostalog
otpada nalazi na smetlitima, raznim skladitima ili divljim deponijama. Koliina novih
elektronskih i elektrinih proizvoda koji se godinje uvezu i stavljaju na trite u Republici
Srbiji je 85.600 t. U Republici Srbiji je zabranjen uvoz polovnih kompjutera, odnosno
elektrine i elektronske opreme, osim za sopstvene potrebe. Sakupljanje i zbrinjavanje otpada
od elektrinih i elektronskih proizvoda je zastupljeno samo u najveim urbanim sredinama.
Najzastupljenije je sakupljanje otpadne raunarske opreme. U Republici Srbiji postoje tri
operatera koja vre organizovano sakupljanje i reciklau. Reciklaa se vri manuelnim
rastavljanjem i odvajanjem zasebnih vrsta otpada, ili mainski, sa manuelnom selekcijom. Ne
postoje operateri koji vre prethodno izdvajanje rashladnih fluida iz otpada od elektrinih i
elektronskih proizvoda iz domainstva (friideri, zamrzivai, klima ureaji). Nedostaje
sistem upravljanja otpadom od elektrine i elektronske opreme. U Republici Srbiji se
reciklira samo nekoliko procenata elektronskog otpada godinje. Deo prikupljene otpadne
raunarske opreme se reparira i ponovo stavlja na trite. U svetu ovaj otpad raste po stopi od
5% godinje to ga ini najbre rastuim otpadom na planeti.

4.5.7. Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu

Ne postoje podaci o koliinama otpadnih fluorescentnih cevi. U Republici Srbiji ne postoji
odvojeno sakupljanje ovih cevi. One se, zajedno sa komunalnim otpadom, odlau na
deponije. Krajem 2008. i tokom 2009. godine, nekoliko operatera je zapoelo sakupljanje i
privremeno skladitenje ovog otpada. Postoji mogunost instalisanja opreme za njihov
tretman.

4.5.8. Otpad kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim

supstancama (POPs otpad)

POPs otpad je otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim organskim
zagaujuim supstancama (POPs), gde spadaju PCB otpad i otpadni POPs pesticidi (kao
DDT). Prema Katalogu otpada, PCB otpad se nalazi u okviru grupa 13 00 00, 16 00 00 i 17
00 00.
POPs materije su zabranjene za upotrebu i moraju se ukloniti. U pojedinim trafostanicama
jo uvek se kao rashladni medijum koristi PCB (piralensko ulje) koji se, u skladu sa
zakonom, do 2015. godine mora zameniti odgovarajuim uljima koja ne sadre PCB. U
Srbiji je identifikovano 3.300 t otpada zagaenog sa PCB (transformatori i kondenzatori koji
sadre PCB i otpornici). Ne postoji bezbedno skladitenje PCB otpada. U Srbiji ne postoji
postrojenje za tretman PCB otpada i ovaj otpad se izvozi na tretman. Postoji nekoliko
ovlaenih kompanija iz privatnog sektora koje vre preuzimanje i izvoz PCB otpada na
tretman u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Bazelske konvencije . U Republici Srbiji postoji
oko 6 t otpadnih POPs pesticida (DDT, lindan) na 14 identifikovanih skladita otpada od
pesticida.

4.5.9. Medicinski otpad

Medicinski otpad je heterogena meavina komunalnog otpada, infektivnog, patoanatomskog,
farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalae, kao i hemijskog otpada.
Medicinski otpad razvrstan je u grupu otpada 18 00 00 prema Katalogu otpada. Oko 10-25%
medicinskog otpada ini opasan otpad rizian po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.
U bolnicama u Republici Srbiji postoji blizu 41.000 kreveta sa priblinim brojem od 11
miliona bolnikih dana. Prosena zauzetost kreveta je 72% na godinjem nivou. Prema
postojeim podacima iz zdravstvenog sektora postoji i dodatnih 2.700 kreveta, koji se nalaze
u vojnim bolnicama i privatnim klinikama. Procenjuje se da sve zdravstvene ustanove u
Republici Srbiji godinje stvaraju oko 48.000 t medicinskog otpada. Oko 9.600 t ovog otpada
se smatra infektivnim, odnosno opasnim otpadom. Procena koliine infektivnog medicinskog
otpada koja se stvara u zdravstvenim ustanovama ne raunajui privatni sektor i sektor
veterinarske medicine, zasniva se na proceni proizvodnje od 0,7 kg otpada po postelji
dnevno.
Nepravilno upravljanje medicinskim otpadom do skora je predstavljalo znaajan problem
zbog nepostojanja razdvajanja otpada u zdravstvenim ustanovama i njegovog odlaganja na
deponijama gde se meao sa komunalnim otpadom. Ministarstvo zdravlja je 2007. godine
zapoelo specifine aktivnosti na uvoenju uniformnog sistema upravljanja medicinskim
otpadom, a posebno kategorijom infektivnog medicinskog otpada. U 72 zdravstvena centra u
Republici Srbiji instalirano je 78 autoklava i drobilica za sterilizaciju medicinskog otpada,
nabavljeno je 25 vozila za transport medicinskog otpada i sprovedena je obuka medicinskih
radnika za razvrstavanje otpada u zdravstvenim ustanovama. Radioaktivni otpad se sakuplja
u specijalnim kontejnerima i privremeno skladiti u Institutu za nuklearne nauke Vina.
Pripremljen je Nacionalni vodi za upravljanje medicinskim otpadom koji ima za cilj da
ponudi sveobuhvatan i jedinstven pristup bezbednog upravljanja medicinskim otpadom kako
u dravnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zatite
irom Republike Srbije.

4.5.10. Otpad ivotinjskog porekla

ivotinjski otpad nastaje u klanicama, postrojenjima za preradu mesa, riba, objektima za

uzgoj i dranje ivotinja itd. Postupanje sa ivotinjskim otpadom podrazumeva sakupljanje,
razvrstavanje prema stepenu rizika (kategorije), skladitenje i tretman. Otpad ivotinjskog
porekla razvrstan je u grupu otpada 02 00 00 prema Katalogu otpada.
U Republici Srbiji je registrovano 900 pogona za klanje stoke i preradu mesa. Prema
raspoloivim podacima produkcija otpada ivotinjskog porekla u Srbiji (klanini konfiskati i
leevi uginulih ivotinja) obuhvata 28.000 t/god. uginulih ivotinja i 245.000 t/god. klaninog
otpada, od ega se samo oko 20% organizovano prerauje u kafilerijama. Ostatak se odlae
bez prethodnog tretmana na deponije i zakopava. Postrojenja za tretman otpada ivotinjskog
porekla otvorenog tipa postoje u Somboru, Beogradu (trenutno nije u funkciji), upriji,
Zrenjaninu, Bakoj Topoli, Sremskoj Mitrovici i Vrbasu. Objekti zatvorenog tipa su u ititu
i Planditu.

4.5.11. Poljoprivredni otpad

Poljoprivredni otpad je otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede, umarstva,
prehrambene i drvne industrije i predstavlja znaajne koliine. Ostaci iz poljoprivrede se
mogu razvrstati u tri glavne grupe: otpad proizveden u procesu uzgajanja ratarskih kultura,
otpad poreklom od voarskih kultura i otpad nastao kao posledica uzgajanja stoke. Otpad koji
nastaje tokom stoarskih aktivnosti jeste stajsko ubrivo koje se generie uzgajanjem goveda,
svinja i ivine. Poljoprivredni otpad je razvrstan u grupu otpada 02 00 00 i 03 00 00 prema
Katalogu otpada.
Koliine poljoprivrednog otpada iznose oko 13 miliona t/god. (drvnog otpada, ostataka
poljoprivrednih i ratarskih kultura i tenog stajnjaka).
Ukupno 260.300 goveda koja se uzgajaju u Republici Srbiji proizvodi oko 5.270 m stajskog
ubriva, dok je koliina ubriva poreklom od uzgajanih svinja neto manja i iznosi oko 4.560
m.
Tabela 4.2. Stoni fond srednje velikih i velikih stonih farmi
STONI FOND

Goveda

Svinje

OBLAST

Broj grla Proizvedeno stajsko ubrivo, m/dan

Ravniarska

149.300

Brdovita

111.000

Ukupno

260.300

Ravniarska 1.369.500

5.270

4.560

ivina

Brdovita

285.600

Ukupno

1.655.100

2.350.000

480

Izvor: Ilic, Mladen., Grubor, B., Tesic, M., The State of Biomass Energy in Serbia,
Journal Thermal Science, Vol. 8 (2004), No. 2, pp. 5-19.
Neadekvatno je upravljanje otpadom na farmama (ne postoje postrojenja za preiavanje
otpadnih voda ni objekti za skladitenje stajskog ubriva), to dovodi do zagaenja
vodotokova nutrijentima. Svetska banka je finansirala projekat smanjenja zagaenja Dunava
nutrijentima. Republika Srbija je na drugom mestu po koliini fosfata koje isputa u Dunav i
na treem mestu po koliini nitrata od ukupno 13 podunavskih zemalja. Najvei razlog je
oticanje netretiranih otpadnih voda sa velikih farmi svinja. U okviru projekta obezbeena je
oprema za skladitenje vrstog i tenog ubriva na preko 200 farmi - za 24.500 uslovnih grla
stoke goveda i svinja, kao i oprema za etiri velike klanice za manipulaciju otpadom iz
klanine industrije.

4.5.12. Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih

voda
Prikljuak na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji ima tek 46% domainstava. Prema
podacima iz Statistikog godinjaka, koliina komunalnih otpadnih voda koja nastaje u
Republici Srbiji iznosi 363,1 miliona m/god. Od ukupne koliine komunalnih otpadnih voda
samo 5,3% se preiava na odgovarajui nain. Mulj koji nastaje nakon preiavanja
otpadnih voda odlae se na deponije, to u ovom trenutku iznosi oko 4.000 t/god. i ne
predstavlja znaajan pritisak. Meutim, izgradnjom postrojenja za tretman komunalnih
otpadnih voda, oekuju se velike koliine otpadnog mulja koji treba zbrinuti na odgovarajui
nain. Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda razvrstan je u grupu
otpada 19 08 05 prema Katalogu otpada.

4.5.13. Graevinski otpad i otpad od ruenja

Graevinski otpad ukljuuje otpad koji nastaje prilikom gradnje graevina, rekonstrukcije,
odravanja ili ruenja postojeih graevina, kao i otpad nastao od iskopanog materijala, koji
se ne moe bez prethodne obrade koristiti. U proseku sadri: zemlju od iskopa 75%, otpad od
ruenja i graenja (otpad od keramike, betona, gvoa, elika, plastika i dr.) 15-25%, kao i
otpadni asfalt i beton 5-10%. Graevinski otpad je, prema Katalogu otpada, razvrstan u grupu
sa indeksnim brojem otpada 17 00 00.
Procenjuje se da u Republici Srbiji godinje nastaje oko 1 milion t graevinskog otpada i
otpada od ruenja. Graevinski otpad u Republici Srbiji zavrava na deponijama komunalnog
otpada, a koristi se i kao inertan materijal za prekrivanje otpada na deponiji. Reciklaa

graevinskog otpada ne postoji (u malim koliinama se reciklira asfalt), iako se ponovo moe
upotrebiti oko 80% graevinskog otpada.

4.5.14. Otpad koji sadri azbest

Zbrinjavanje otpada koji sadri azbest u Republici Srbiji nije reeno. Otpad koji sadri azbest
moe se nai u graevinskom otpadu.

4.5.15. Otpad od eksploatacije mineralnih sirovina i otpad od

energetike
Intenzivna dugogodinja eksploatacija mineralnih sirovina u rudarskim basenima u Republici
Srbiji, pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagaenja vode i vazduha dovela
je do znaajnog razaranja i degradacije zemljita. Ova pojava je naroito izraena u
Kolubarskom i Kostolakom basenu gde se vri eksploatacija lignita koji lei ispod
najkvalitetnijih zemljita. Povrinskim kopovima i odlagalitima jalovine u velikim
rudarskim basenima degradirano je oko 40.000 ha zemljita. Od toga prirodnom i vetakom
rekultivacijom (do sada samo ozelenjavanjem) obuhvaeno je manje od 20% povrina. Otpad
od eksploatacije mineralnih sirovina je razvrstan u grupu otpada 01 00 00, a otpad iz
energetike u grupu 10 01 00 prema Katalogu otpada.
U AP Vojvodini postoje privremene deponije isplake od naftnih buotina. Za odlaganje ovog
otpada izgraena je deponija u Novom Miloevu i reeno je konano odlaganje 600.000 m
isplake. Ovaj otpad je razvrstan u grupu 01 05 00.
Termoelektrane koje koriste lignit stvaraju oko 5 miliona tona leteeg pepela godinje, koji se
neadekvatno skladiti (pokriva podruje od oko 1.800 ha). Procenjuje se da se na
odlagalitima u Republici Srbiji nalazi oko 170 miliona tona pepela iz termoelektrana.

4.5.16. Otpad iz industrije titan dioksida

Titan dioksid se ne proizvodi u Republici Srbiji, ali se koristi kao sirovina u proizvodnji boja
i u industriji graevinskih materijala za postizanje beline. Nisu poznati podaci o koliinama
otpada iz industrije koja koristi titan dioksid.

4.6. Postojea infrastruktura za upravljanje otpadom

4.6.1. Postojea infrastruktura za upravljanje komunalnim
otpadom
Sakupljanje komunalnog otpada u Republici Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna
preduzea iji su osnivai lokalne samouprave. Organizacija kretanja vozila kao i raspored
kontejnera se preteno bazira na slobodnoj proceni i ranijoj praksi, a ne na odgovarajuim
analizama zasnovanim na broju gravitirajueg stanovnitva, frekvenciji punjenja i pranjenja
kontejnera i kapacitetu vozila. U nekim lokalnim samoupravama poslovi sakupljanja otpada
ugovorom su povereni privatnom sektoru.
U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada moe se posebno izdvojiti:
- neodgovarajui broj i struktura posuda za sakupljanje otpada;
- neodgovarajui raspored posuda;
- nedostatak odgovarajuih vozila za transport otpada;

- neodgovarajua uestalost transporta otpada;

- neodgovarajue rute kretanja vozila;
- nereeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih
subjekata.
Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Beogradu, aku i sporadino u drugim
lokalnim samoupravama u Republici Srbiji, gde se pojedine vrste komunalnog otpada
sakupljaju u posebnim kontejnerima, namenjenim za sakupljanje razliitih vrsta otpada
(metal, staklo, papir, PET, limenke i dr.). Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada za
sada postoji u Novom Sadu. Postoji vie registrovanih postrojenja za reciklau PET-a,
metala, plastike i dr. I pored visokog sadraja organske komponente u komunalnom otpadu,
ne postoje postrojenja za bioloki tretman komunalnog otpada. U Republici Srbiji ne postoje
postrojenja za insineraciju komunalnog otpada.
Odlaganje otpada na deponije je jedini nain organizovanog postupanja sa otpadom. U
Republici Srbiji jo uvek svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju - smetlite.
Kapacitet postojeih deponija - smetlita je u veini optina ve popunjen, dok veina
deponija ne zadovoljava ni minimum tehnikih zahteva. Ne postoji kontrolisano odvoenje
deponijskog gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, to moe dovesti do poara ili
eksplozije. Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti preiavaju i to moe ugroziti
podzemne i povrinske vode i zemljite zbog visokog sadraja organskih materija i tekih
metala. Ne postoji sistematski monitoring emisija, procednih voda, deponijskog gasa itd.
Komunalni otpad koji se organizovano sakuplja odlae se na 164 zvanino registrovane,
optinske deponije. Samo na deponiju "Vina", najveu deponiju u Republici Srbiji, dnevno
se odlae oko 1.700 t komunalnog otpada iz domainstava i neopasnog otpada iz industrija iz
12 beogradskih optina. Ne postoji nikakav prethodni tretman otpada pre odlaganja.
Zemljite na kojem se deponije nalaze je najee u svojini Republike Srbije. Starost
deponija varira od 4 godine (Baka Palanka - Obrovac, Bela Palanka, Malo Crnie, Panevo i
Tutin) do 53 godine (deponija u Silbau, optina Baka Palanka, koja je u funkciji od 1956.
godine). Podaci o dimenzijama i zapremini tela deponija nisu pouzdani, s obzirom da za
mnoge od njih ne postoji odgovarajua tehnika dokumentacija. Oko 70% svih aktivnih
deponija - smetlita nije predvieno prostorno-planskim dokumentima i za njih nije uraena
studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, niti imaju potrebne dozvole. to se tie
mehanizacije za ravnanje i zbijanje otpada na deponijama, najee se koriste buldoeri, dok
se na 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori. Na vie deponija mehanizacija se
povremeno usluno iznajmljuje. Na smetlitima esto dolazi do samopaljenja, pri emu
dolazi do emisije zagaujuih materija. Deponije - smetlita sa najveim rizikom po ivotnu
sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze na udaljenostima manjim od 100 m od naselja
(12 deponija) ili na udaljenostima manjim od 50 m od obale reke, potoka, jezera ili
akumulacije (25 deponija, od kojih se 14 deponija nalazi na samoj obali vodotoka). Fond je
opredelio sredstva da sufinansira, sa ueem od 40 do 60%, izradu tehnike dokumentacije i
sanaciju oko 80 deponija - smetlita komunalnog otpada. Nakon sanacije, veina dosadanjih
odlagalita moe biti pretvorena u transfer stanice i centre za sakupljanje reciklabilnog
otpada, a preostala e se zatvoriti izgradnjom regionalnih deponija.
Na divlje deponije, van kontrole javnih komunalnih preduzea, baca se oko 40% generisanog
komunalnog otpada u Republici Srbiji, a njih je 4.481 prema poslednjem izvetaju inspekcije
iz 2009. godine. U veini sluajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica

su, u prvom redu, nedostatka sredstava za proirenje sistema sakupljanja otpada, ali i loe
organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. Pored ovih, divlje deponije se esto
formiraju du saobraajnica u putnom pojasu, od kojih je vei procenat na kosinama nasipa
puteva, odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. Takve deponije su
najee nedostupne za uklanjanje. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije, jame i
vrtae gde je ienje praktino nemogue.
Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine, predvieno je zatvaranje i
rekultivacija postojeih smetlita i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, sa centrima
za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. Na podruju AP Vojvodine izraen je
predlog mikrolokacija na osnovu geolokih, hidrolokih i infrastrukturnih kriterijuma u
skladu sa Strategijom i Studijom prostornog razmetaja regionalnih deponija i transfer
stanica. Do decembra 2009. godine formirani regioni za upravljanje otpadom su u nekim
sluajevima drugaije organizovani od predloga datog u Nacionalnoj strategiji iz 2003.
godine.
Veina lokalnih samouprava jo uvek nisu postigle dogovore, niti potpisale sporazume
odnosno ugovore oko formiranja regiona za upravljanje otpadom.
Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji jo uvek se odnose na obezbeivanje
dobre pokrivenosti i kapaciteta za pruanje osnovnih usluga, kao to su sakupljanje, transport
i sanitarno odlaganje otpada.

4.6.2. Postojea infrastruktura za upravljanje opasnim otpadom

Kao poseban problem izdvaja se nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje opasnog
otpada. Na podruju Republike Srbije ne postoje postrojenja za tretman opasnog
industrijskog otpada (postoji nekoliko registrovanih postrojenja za fiziki tretman posebnih
tokova otpada koji spadaju u opasan otpad). Ne postoji ni lokacija ureena za odlaganje
opasnog otpada, niti centralna skladita. Opasan otpad se privremeno skladiti u
neodgovarajuim skladitima, od kojih neka postoje i vie decenija, ili na fabrikim
deponijama. Analize ukazuju da 62% privremenih skladita opasnog otpada ne zadovoljava
propisane uslove, a da se samo 5% opasnog otpada privremeno skladiti na propisan nain. Iz
tog razloga, potrebe za izvozom opasnog otpada radi tretmana stalno rastu.
Prostornim planovima u Republici Srbiji nisu odreene lokacije za izgradnju postrojenja za
upravljanje opasnim otpadom i za sada ne postoji odobrena lokacija za deponiju opasnog
otpada u Republici Srbiji. Postoji otpor lokalnog stanovnitva za lociranje postrojenja za
tretman i odlaganje opasnog otpada u njihovoj blizini. Uzroci tome su nedovoljno znanje i
informisanost o problematici otpada, nepoverenje i nedovoljno uee javnosti u procesima
odluivanja. Izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada jedan je od prioriteta Vlade
Srbije, koji je zacrtan i u Odluci Saveta o principima, prioritetima i uslovima sadranim u
Evropskom partnerstvu (2008/13/ EC). Deo proizvodnih kapaciteta sa mogunou
termikog tretmana otpada ne koristi se dovoljno (cementare, elezare i termoelektrane). Koinsineracija otpada probno se primenjuje u fabrikama cementa (otpadne gume).
Nedostatak infrastrukture za tretman otpada u Republici Srbiji, otvorio je kao jedinu
mogunost za konano zbrinjavanje otpada, izvoz na tretman u ovlaena i registrovana
postrojenja u EU (insineratori, postrojenja za fiziko-hemijski tretman i dr.). Postrojenja koja
izvoze otpad su iz domena farmaceutske industrije, elektroenergetike, laboratorijski otpad iz
nekih medicinskih ustanova. Najvie se izvozi PCB otpad.

4.6.3. Postojea infrastruktura za upravljanje medicinskim

otpadom
U zdravstvenim ustanovama i veterinarskim organizacijama dravnog i privatnog sektora
zapoet je proces razdvajanja infektivnog medicinskog otpada od ostalog otpada.
Upotrebljene igle i pricevi, tupferi od vate, pelene za inkontinenciju, zavojni materijali i
druge kategorije infektivnog otpada se tretiraju u 72 zdravstvena centra u Republici Srbiji gde
je instalirano 78 autoklava i drobilica za sterilizaciju medicinskog otpada (ureaja za
niskotemperaturni tretman dela medicinskog otpada, koji se potom moe odloiti na deponiju
- dezinfekcija/sterilizacija infektivnog otpada i otrih predmeta i drobljenje/mlevenje
sterilisanog otpada). Generalno, u Republici Srbiji ne postoje savremena postrojenja za
tretman medicinskog otpada spaljivanjem.

4.6.4. Postojea infrastruktura za posebne tokove otpada

U sadanjim uslovima kapaciteti za reciklau otpada nisu organizovano zastupljeni. U bazi
podataka Agencije za reciklau registrovana su 302 privredna subjekta za poslove
sakupljanja, tretmana, uvoza i izvoza sekundarnih sirovina. Ovi privredni subjekti se veim
delom bave sakupljanjem i prometom industrijskih sekundarnih sirovina. Najvei broj
registrovanih privrednih subjekata je u Beogradu - 65, a zatim slede Juno-baki sa 31 i
Moraviki okrug sa 25 privrednih subjekata.
Najvei broj privrednih subjekata je registrovan za reciklau metalnog otpada - 211. Pored
toga, 4 privredna subjekta bave se iskljuivo otpadnim olovnim akumulatorima. Postoji
nekoliko postrojenja za reciklau posebnih tokova otpada: otpadnih guma, otpadnih ulja,
plastike i PET-a. Za postupanje sa otpadnom plastikom registrovano je 29 privrednih
subjekata, otpadnim papirom i kartonom 16 privrednih subjekata, za otpadne gume 14
privrednih subjekata, za otpadni tekstil 6 privrednih subjekata, za stakleni kr 2 privredna
subjekta, a za reciklau toner kaseta 8 privrednih subjekata. Jedno preduzee je registrovano
za korienje otpadnih guma kao alternativnog goriva. Takoe, u skladu sa potrebama,
pojedini privredni subjekti poinju da i sami organizuju sakupljanje sekundarnih sirovina.
Registrovana postrojenja za reciklau otpadnih vozila, ne postoje, ali taj posao se sada vri u
nekoliko postrojenja za reciklau metalnog otpada koja su dobila ovlaenje od nadlenog
organa. Postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla otvorenog tipa su u Somboru,
Beogradu (trenutno nije u funkciji), upriji, Zrenjaninu, Bakoj Topoli, Sremskoj Mitrovici i
Vrbasu.

4.7. Ocena stanja u upravljanju otpadom i SWOT analiza

I pored aktivnosti koje se preduzimaju, stanje u upravljanju otpadom nije zadovoljavajue.
Organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada pokriveno je samo oko 60% stanovnitva,
dok ruralne oblasti nisu dovoljno pokrivene organizovanim sakupljanjem otpada. Otpad se
odlae na zvanine deponije, koje najee ne zadovoljavaju ni minimum tehnikih zahteva.
U Republici Srbiji postoji 4.481 divlja deponija. Oekuje se poetak izgradnje nekoliko
regionalnih deponija - regionalnih centara za upravljanje otpadom. Ne primenjuje se
odvojeno sakupljanje i reciklaa ambalanog otpada i drugog komunalnog otpada. Stanje
opasnog otpada u Republici Srbiji je problematino i zahteva integralni pristup u reavanju
problema. Za sada ne postoji ni jedno trajno skladite opasnog otpada koje odgovara
propisima, a privremeno odlaganje se uglavnom vri u krugu preduzea i to vrlo esto na

neadekvatan nain. Ne postoje postrojenja za tretman opasnog otpada. Ne postoji sistem

odvojenog sakupljanja medicinskog otpada. Javna svest o postupanju sa otpadom nije
dovoljno razvijena. Ne postoji edukacija stanovnitva o otpadu, nainu postupanja i obavezi
reciklae.
Identifikovani su sledei problemi u upravljanju otpadom u Republici Srbiji: nedovoljna
infrastruktura za tretman i odlaganje otpada, zajedniko odlaganje komunalnog i opasnog
otpada iz domainstava, nedostatak podataka o sastavu i tokovima otpada, nepostojanje
postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, zagaenje zemljita,
povrinskih i podzemnih voda otpadom.
SWOT analiza
SNAGA

SLABOSTI

1. Postojanje nacionalne strategije za

upravljanje otpadom;

1. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada

(regionalne deponije - regionalni centri za upravljanje
otpadom, postrojenja za reciklau, kompostiranje itd.);

2. Doneti kljuni zakoni u oblasti

upravljanja otpadom usaglaeni sa EU
direktivama;

2. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada;

3. Nepostojanje centralnog skladita za opasan otpad;

3. Zapoeta izgradnja nekoliko
regionalnih sanitarnih deponija regionalnih centara za upravljanje
otpadom;

4. Neiskorieni potencijal za reciklau

otpada;

5. Mogunost insineracije otpada u

fabrikama cementa, termoelektranama.

4. Zagaenje voda, zemljita i vazduha usled loe prakse

upravljanja otpadom;

5. Degradirani prostori usled neadekvatnog odlaganja otpada i

veliki broja smetlita i divljih deponija;

6. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada

u ruralnim oblastima;

7. Nedostatak preciznih podataka o koliinama otpada koji

nastaje;

8. Ogranieni kapaciteti za reciklau otpada.

MOGUNOSTI

PRETNJE

1. Uvoenje standarda EU u oblasti 1. Sporost zakonodavno-institucionalnih reformi;

upravljanja otpadom;
2. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za
2. Proces integracije i korienje EU i upravljanje otpadom;
ostalih fondova;
3. Optereenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim
3. Sanacija neureenih smetlita i deponijama - smetlitima;
remedijacija kontaminiranih zemljita;

4. Smanjenje
industriji;

nastajanja

otpada

4. Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog

u postupanja sa otpadom;

5. Princip "ne u mom dvoritu";

5. Doprinos zapoljavanju i otvaranju
novih radnih mesta;
6. Nemogunost graana da plate realnu, ekonomsku cenu
komunalnih usluga.
6. Naplata po koliini proizvedenog
komunalnog otpada.

5. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja,
minimizacije, preko sakupljanja, transporta, tretmana do odlaganja. Ukoliko se eli odrivi
sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. Odluka o
izboru najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu ivotnog ciklusa otpada sadri i
karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje.
Vani uslovi koji utiu na odluku o iskoriavanju ili odlaganju otpada su:
- poveani zahtevi za ekoloki bezbednim uklanjanjem otpada, to ima za posledicu
vee trokove odlaganja;
- primena principa naplate stvarnih trokova odlaganja otpada zagaivau,
proizvoau otpada;

- razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka korienja otpada i

- ispitivanje trita za plasman reciklabilnih proizvoda.
Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada
najefektivnije reenje za ivotnu sredinu. Meutim, tamo gde dalje smanjenje nije praktino
primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskorieni ponovo, bilo za istu ili drugu
namenu. Ukoliko ta mogunost ne postoji, otpad se dalje moe iskoristiti kroz reciklau ili
kompostiranje, ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje
odgovarajue reenje otpad treba odloiti na deponiju.

5.1. Smanjenje otpada na izvoru

Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada nije opcija
koja se moe odabrati u nedostatku drugih. O redukciji se mora razmiljati svaki put kada se
donosi odluka o korienju resursa. Redukcija mora biti osmiljena kroz celokupni ivotni
ciklus proizvoda, tj. ve u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja, do transporta i
plasmana proizvoda. Potroai takoe treba da aktivno uestvuju u redukciji otpada
kupovinom proizvoda sa manje ambalae. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije
otpada.

5.2. Ponovna upotreba

Neki proizvodi su specifino dizajnirani da budu korieni vie puta. Uvoenjem propisa o
ambalai u EU, postoji podsticaj proizvoaima da razmotre primenu ambalae za viestruku
upotrebu. U drugim sluajevima, proizvodi se mogu preraditi za iste ili sline namene.
Postoje dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda, s obzirom da se time postie:
- smanjenje trokova za proizvoae i potroae;
- utede u energiji i sirovinama;
- smanjenje trokova odlaganja.

5.3. Reciklaa
Praktino je nemogue dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaa znaajnija u domenu
industrijskog ili komunalnog otpada, budui da se, i u jednom i u drugom sluaju ostvaruju
izuzetno znaajni tehniki, ekoloki i ekonomski efekti. Svakako najznaajniji od njih su:
drastino smanjenje koliina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odloiti na
sanitarne deponije, ime se vek korienja deponija produava i znaajno usporava proces
iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija.
Razlozi za potrebu poveanog iskoriavanja otpada su viestruki:
- saznanje o ogranienim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korienja onoga
ime se raspolae;
- propisi o zatiti ivotne sredine definiu stroije uslove za odlaganje otpada, pa je
neophodno da se reciklaom smanji obim otpada koji se odlae na deponiju;
- tekoe pri obezbeenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu
od mogunosti smanjivanja potreba za novim deponijama.
Tipine komponente sistema reciklae otpada u cilju iskorienja materijala i izdvajanja
korisnog otpada su:

- izdvajanje razliitih komponenti na izvoru nastajanja otpada - iz domainstva,

radnji, institucija, sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan
otpad (primarna reciklaa);
- izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za
separaciju reciklabilnog otpada;
- priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir,
plastika), presovanje (metal), mlevenje (staklo).

5.4. Kompostiranje
Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimino, razlaganje vlane, vrste organske
materije, otpada od hrane, batenskog otpada, papira, kartona, pomou aerobnih
mikroorganizama i pod kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal,
slian humusu, koji nema neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo za
kondicioniranje zemljita ili kao ubrivo.
Prednosti su sledee: krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost, koja treba da rezultira u
vraanju izvesnog dela uloenih sredstava; prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je
relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva postrojenja mogu
zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Trite za dobijeni proizvod nije uvek osigurano, a i
skladitenje krajnjeg proizvoda moe biti problem za sebe. Kvalitet kompostiranog proizvoda
je vaan ukoliko za njega postoji trite. Iskustva pokazuju da iako se organski materijal sa
deponije moe uspeno transformisati u kompost, kontaminacija (posebno od estica stakla,
metala i plastike) utie da potencijalni potroai postaju nevoljni da ga koriste. Zato se
organski otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre odlaganja na deponiju.
U principu, kompostiranje se sprovodi u dva nivoa:
- sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti (kuhinjski otpad i otpad iz bati) za
kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim postrojenjima (najee
regionalnog tipa);
- promocija samostalnog kompostiranja "u svom dvoritu" kroz edukaciju i
uspostavljanje malih bunkera za kompostiranje.
S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na
deponije, kompostiranje je dobilo na znaaju kao alternativna opcija tretmana
biodegradabilnog otpada.

5.5. Anaerobna digestija

Razlaganje organskog, biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove sa visokim udelom
metana moe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u reaktoru.
Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije (digestat) se
normalno tretira aerobno do komposta. Na taj nain je konani rezultat fermentacije otpada u
veini sluajeva slian aerobnom kompostiranju. Procesom razlaganja nastaju biogas,
kompost i voda. Otpadna voda, nastala procesom tretmana, se preiava i jedan deo moe se
vratiti u proces.

5.6. Insineracija otpada

Tehnologija spaljivanja (insineracije) otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija

sadranih u otpadu. Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a
energija koja se dobija iz procesa spaljivanja se moe iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili
elektrine energije. Meutim, ekonomska opravdanost iskorienja energije nije uvek
prihvatljiva na prvi pogled, i treba znati da su investicioni i operativni trokovi insineratora u
skladu sa propisima EU visoki, generalno mnogo vii od trokova odlaganja otpada na
sanitarne deponije komunalnog otpada (nekad i do 6 puta vei). To znai da je insineracija
znaajan i koristan nain redukcije otpada, i dugorono se mogu izbei problemi koji prate
odlaganje otpada na deponije.
Proizvoai opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za insineraciju ili otpad mogu
slati kompaniji koja vri insineraciju u ime proizvoaa otpada, uz nadoknadu. Infektivni
medicinski otpad se, prema propisima EU, prvenstveno mora spaljivati u insineratorima
projektovanim za tu namenu. Istovremeno se ne iskljuuje mogunost primene metode
autoklaviranja "in situ" posle ega sledi odlaganje na komunalnu deponiju.
U cilju odrivog sistema upravljanja otpadom, insineracija sa iskorienjem energije treba da
bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih reenja koja treba razviti u sledeem
periodu. Insineracija otpada sa iskorienjem energije mora biti razmatrana u kontekstu
integralnog pristupa upravljanju otpadom koji znai redukciju, ponovnu upotrebu i reciklau.
Kada je insineracija sa iskorienjem energije najpraktinija opcija za ivotnu sredinu,
neophodno je razmotriti mogunost kombinovanog dobijanja toplotne i elektrine energije u
cilju poveanja efikasnosti procesa.

5.7. Ostali postupci tretmana otpada

Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije
tretmana otpada. Nove tehnologije, ukoliko su pouzdane i konkurentne u poreenju sa
ostalim opcijama, takoe mogu zauzeti svoje mesto u sistemu. Neke od ovih opcija su
sledee:

Piroliza
Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povienoj
temperaturi i u odsustvu vazduha. Tokom procesa dolazi do termikog razlaganja organskih
materija u otpadu, pri emu nastaju pirolitiki gas, ulje i vrsta faza bogata ugljenikom.
Prema rasponu temperatura pri kojima se odvijaju, mogu se razlikovati tri varijante pirolize:
- niskotemperaturna do 500 C;
- srednjetemperaturna od 500 C do 800 C;
- visokotemperaturna via od 800 C.
Poveanjem temperature reakcije poveava se i udeo pirolitikog plina u produktima
reakcije, a smanjuje se udeo vrste i tene faze. Pirolitiki plin se obino spaljuje. Dimni
gasovi se koriste za grejanje ili dobijanje elektrine energije.

Gasifikacija
Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene
pare u cilju dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu
proizvodnje gasa iz uglja. Proizvod reakcije je meavina gasova. Gas dobijen na ovaj nain se

moe spaljivati ili iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Zbog visoke temperature

procesa dolazi do vitrifikacije ljake nastale u procesu. Gasifikacija jo nije rairen postupak
tretmana otpada, iz razloga to gorivo mora biti relativno homogenog sastava, to znai da je
za komunalni otpad potreban predtretman.

Plazma proces
Razvijeni su alternativni sistemi tretmana, kao to je plazma proces (energija osloboenja
elektrinim pranjenjem u inertnoj atmosferi). Ovim procesom postiu se temperature 5.000
C do 15.000 C. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada
i topljenja neorganskih materija. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganja organskih
molekula, to gotovo u potpunosti eliminie tetne emisije. To je ujedno i glavna prednost
plazma postupka. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju, tako da se mogu
upotrebiti kao dodatak graevinskom materijalu ili se mogu bezbedno odloiti. Ovakav
sistem je izuzetno skup i jo uvek je vrlo malo u primeni.

Otpad kao gorivo

Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji
dozvoljavaju korienje otpada visoke toplotne moi umesto konvencionalnog goriva.
Najei primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadravanja
obezbeuju potpuno sagorevanje otpada. Tipini otpad koji se spaljuje u ovim procesima
ukljuuje komunalni otpad, gume, utroene rastvarae, otpad iz rafinerija, mesno kotano
brano i dr. Termoelektrane i gradske toplane koje slue za snabdevanje gradova toplotnom
energijom takoe mogu predstavljati znaajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada.
Direktiva EU o spaljivanju otpada takoe propisuje dozvoljene granine vrednosti emisije za
postrojenja koja koriste alternativna goriva.

Fiziko-hemijski tretman otpada

Fiziko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju,
oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fizikohemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. Solidifikacija
je termin koji se koristi za irok opseg tretmana koji menjaju fiziko-hemijske osobine otpada
sa ciljem da se uine pogodnim za odlaganje na deponiju. Solidifikacija se primenjuje za
tretman tenog otpada i muljeva koji sadre teke metale i opasan otpad. Cilj solidifikacije je
da se otpad konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobiliu tako da ne mogu biti
izlueni u okolinu.

5.8. Odlaganje otpada na deponije

Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada:
- deponije za odlaganje neopasnog otpada;
- deponije za odlaganje inertnog otpada;
- deponije za odlaganje opasnog otpada.
Na deponijama se odlau odreeni tipovi otpada za koje je deponija projektovana. Za
odlaganje neopasnog otpada koriste se tzv. sanitarne deponije koje predstavljaju sanitarnotehniki ureen prostor na kome se odlae otpad koji kao materijal nastaje na javnim
povrinama, u domainstvima, u procesu proizvodnje, odnosno rada, u prometu ili upotrebi, a

koji nema svojstva opasnih materija i ne moe se preraivati odnosno racionalno koristiti kao
industrijska sirovina ili energetsko gorivo. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada
se projektuju sa posebnim tehnikim zahtevima. Opasan otpad koji se odlae na ovakvim
deponijama mora biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. Deponije su neophodne u
svakoj izabranoj opciji tretmana, jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odloiti.

6. CILJEVI UPRAVLJANJA OTPADOM

6.1. Opti cilj
Razvijanje odrivog sistema upravljanja otpadom u cilju smanjenja zagaenja ivotne sredine
i degradacije prostora

6.2. Posebni ciljevi

Kratkoroni ciljevi (2010-2014)
- Uskladiti nacionalne propise iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU;
- Doneti nacionalne planove za pojedine tokove otpada;
- Razviti regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom do 2014. godine;
- Poveati broj stanovnika obuhvaenih sistemom sakupljanja otpada na 75% do 2014.
godine;
- Razviti sistem primarne selekcije otpada u lokalnim samoupravama;
- Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom do 2014. godine (regionalne
deponije, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenja za bioloki tretman
otpada i transfer stanice u svakom regionu);
- Uspostaviti sistem upravljanja opasnim otpadom (izgraditi centralna regionalna skladita
opasnog otpada i zapoeti izgradnju postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada
do 2014. godine);
- Uspostaviti sistem upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama, istroenim
baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, otpadnim vozilima, otpadom od elektrinih i
elektronskih proizvoda);
- Uspostaviti sistem upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom;
- Uspostaviti sistem upravljanja otpadom ivotinjskog porekla i doneti propis;
- Podsticati korienje otpada kao alternativnog goriva u cementarama, elezarama i
termoelektranama - toplanama, u skladu sa principom hijerarhije otpada;
- Sanirati postojea smetlita koja predstavljaju najvei rizik po ivotnu sredinu i lokacije
"crnih taaka" od istorijskog zagaenja opasnim otpadom.

Dugoroni ciljevi (2015-2019)

- Uvoenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domainstava i industrije;
- Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom - regionalne deponije, postrojenja
za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanice u svakom regionu;

- Obezbediti kapacitete za spaljivanje (insineraciju) organskog industrijskog i medicinskog

otpada;
- Jaanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom;
- Postii stopu ponovnog iskorienja i reciklae ambalanog otpada (staklo, papir, karton,
metal i plastika) na 25% od njegove koliine;
- Uspostaviti sistem upravljanja graevinskim otpadom i otpadom koji sadri azbest.

6.3. Kljuni principi upravljanja otpadom

Kljuni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije plana
upravljanja otpadom su:
- Princip odrivog razvoja;
- Princip hijerarhije u upravljanju otpadom;
- Princip predostronosti;
- Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom;
- Princip izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu;
- Princip zagaiva plaa;
- Princip odgovornosti proizvoaa.

Princip odrivog razvoja

Definicija odrivog razvoja postulira zadovoljenje potreba sadanjih generacija bez
ugroavanja prava buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Princip promovie
ravnomeran razvoj uz ekonomski rast koji obezbeuje smanjenje siromatva, pravednu
raspodelu bogatstva, unapreenje kvaliteta ivota, i smanjenje nivoa zagaenja na nivo
kapaciteta inilaca ivotne sredine, spreavanje buduih zagaenja i ouvanje biodiverziteta.
Odrivo upravljanje otpadom znai efikasnije korienje resursa, smanjenje koliine
proizvedenog otpada, i, kada je otpad ve proizveden, postupanje sa njim na takav nain da to
doprinese ciljevima odrivog razvoja.

Princip hijerarhije u upravljanju otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:
- prevencija nastajanja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korienja resursa i
smanjenje koliina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada;
- ponovna upotreba, odnosno ponovno korienje proizvoda za istu ili drugu
namenu;
- reciklaa, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili
drugog proizvoda;
- iskorienje, odnosno korienje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz
iskorienje energije i dr.);
- odlaganje otpada deponovanjem.

Princip predostronosti

Princip predostronosti znai da "ukoliko postoji mogunost ozbiljne ili nepovratne tete,
nedostatak pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera za
spreavanje degradacije ivotne sredine". Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena
na nain da prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini. U sluaju moguih i
znaajnih uticaja na ivotnu sredinu, preduzimati preventivne aktivnosti, naroito podrati
korienje instrumenta procene uticaja na ivotnu sredinu.

Princip blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom

Otpad se tretira ili odlae to je mogue blie mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu
u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neeljene posledice na
ivotnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman ili odlaganje otpada vri se u zavisnosti
od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, naina transporta i
odlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogueg uticaja na ivotnu sredinu.
Regionalno upravljanje otpadom obezbeuje se razvojem i primenom regionalnih planova
zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.

Princip izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu

Izbor najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donoenja
odluka koji obuhvata zatitu i ouvanje ivotne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije
za ivotnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja
daje najveu dobit ili najmanju tetu za ivotnu sredinu u celini, uz prihvatljive trokove i
profitabilnost, kako dugorono, tako i kratkorono.

Princip "zagaiva plaa"

Zagaiva mora da snosi pune trokove posledica svojih aktivnosti. Trokovi nastajanja,
tretmana i odlaganja otpada moraju se ukljuiti u cenu proizvoda.

Princip odgovornosti
Proizvoai, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiu na porast koliine otpada
odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvoa snosi najveu
odgovornost jer utie na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalae. Proizvoa je
obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni,
razvoju trita za ponovnu upotrebu i reciklau svojih proizvoda.

7. KONCEPT UPRAVLJANJA OTPADOM

7.1. Projekcije koliina otpada
Prilikom projekcije komunalnog otpada koji e se stvarati do 2020. godine uzeta je u obzir
promena broja stanovnika i promena ivotnog standarda graana. Takoe je uzeta projekcija
porasta broja stanovnika obuhvaenih sistemom organizovanog sakupljanja komunalnog
otpada sa sadanjih 60% na 90% u 2020. godini ( Prilog 3. ).
Projekcija nastajanja opasnog otpada do 2020. godine e zavisiti od rada industrije i oekuje
se da se koliine od oko 100.000 t/god. u 2008. godini poveaju na 200.000 t/god. u 2020.
godini.

Projekcija koliina neopasnog industrijskog otpada e, takoe, zavisiti od rada industrije, ali
se oekuje da e do 2020. godine rasti po stopi od oko 4% godinje i 2020. godine e iznositi
oko 1,1 milion t/god.

7.2. Organizacija sistema za upravljanje otpadom

Strategija ureuje upravljanje razliitim vrstama otpada na teritoriji Republike Srbije, od
nastanka do konanog odlaganja, sa osnovnim ciljem uspostavljanja sveobuhvatnog sistema
upravljanja otpadom koji e biti organizovan u skladu sa nacionalnim i evropskim zahtevima
i standardima. Ciljevi sistema upravljanja otpadom su:
- smanjenje koliina otpada koji nastaje;
- smanjenje koliina otpada koji se odlae na deponije primarnom selekcijom
korisnog otpada;
- smanjenje udela biorazgradivog otpada u odloenom komunalnom otpadu;
- smanjenje negativnog uticaja odloenog otpada na ivotnu sredinu, klimu i ljudsko
zdravlje;
- upravljanje nastalim otpadom po principima odrivog razvoja.
Sistem upravljanja otpadom bie organizovan integralno, uz sve uesnike u sistemu na
nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
U kratkoronom periodu sve lokalne samouprave su obavezne da izrade regionalne i lokalne
planove upravljanja otpadom. Oekuje se izgradnja regionalnih sanitarnih deponija i transfer
stanica, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, sanacija postojeih smetlita koja
predstavljaju najvei rizik po ivotnu sredinu, proirenje obima sakupljanja otpada i dr.
Prostornim planom je potrebno odrediti lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Obaveza je da se potpiu meuoptinski sporazumi o zajednikom upravljanju otpadom.
Potrebno je osnovati regionalno preduzee za upravljanje otpadom. U sluaju nesaglasnosti
jedinica lokalne samouprave u pogledu odreivanja lokacije postrojenja za upravljanje
otpadom, odluku o lokaciji, na predlog ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne
pokrajine, donee Vlada. Fond e finansirati sanaciju samo deponija u regionima koji su
pristupili potpisivanju sporazuma.
Komunalne delatnosti u Republici Srbiji su, uglavnom, u nadlenosti javnih komunalnih
preduzea iji je osniva lokalna samouprava. Dakle, ne postoji motivacija da se povea
efikasnost, ni da se pobolja kvalitet usluga. U nekim lokalnim samoupravama postoje
ugovori sa stratekim partnerima o sakupljanju ili odlaganju otpada. Reforma komunalnih
usluga zahteva potpuno nov okvir, kontrolni reim i institucije koje e taj reim sprovoditi.
Unapreenje komunalnih usluga mora biti sistemski zasnovano na tednji resursa i integraciji
sa lokalnim samoupravama u okruenju. Reforme u ovoj oblasti bi trebalo da se sprovedu u
narednom periodu. Korisnici usluga zahtevaju sve vei kvalitet i prilagoavanje
meunarodnim ili nacionalnim zahtevima, kao jedan od naina zatite ivotne sredine.
Usvajanjem meunarodnih propisa u oblasti zatite ivotne sredine obezbeuju se neophodni
uslovi i za razvoj regionalne ekonomske politike. Preporuuje se podsticati konkurenciju i
ukljuenje privatnog sektora u oblasti pruanja usluga, posebno u sektoru upravljanja
otpadom.

Slika 7.1. ema upravljanja neopasnim otpadom u Republici Srbiji

Slika 7.2. ema upravljanja inertnim otpadom u Republici Srbiji

Takoe je neophodno zapoeti izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada. U prvoj fazi
to e se odnositi na fiziko-hemijski tretman neorganskog otpada i izgradnju vie regionalnih
skladita za skladitenje opasnog otpada. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom
uspostavlja se sistem upravljanja posebnim tokovima otpada i uvode ekonomski instrumenti.
Kao jedan od prioriteta za reavanje problema opasnog otpada, potrebno je razmotriti
mogunosti i uslove za korienje postojeih postrojenja i instalacija (cementare,
termoelektrane, toplane, elezara) u svrhu tretmana opasnog otpada.
U dugoronom periodu potrebno je fokusirati se na dostizanje ciljeva u reciklai otpada i
dovriti izgradnju regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom u svim regionima.
Takoe se planira izgradnja postrojenja za iskorienje energije iz komunalnog otpada kao i
izgradnja centralnog postrojenja za spaljivanje opasnog i medicinskog otpada.

Slika 7.3. ema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

7.3. Aktivnosti po pojedinim tokovima otpada

7.3.1. Komunalni otpad
Upravljanje komunalnim otpadom je u nadlenosti lokalnih samouprava. Neophodno je
jaanje institucija i organa zaduenih za planiranje i upravljanje projektima, izdavanje
dozvola, kontrolu i praenje, kao i administrativnih kapaciteta za efikasnije sprovoenje
propisa u ovoj oblasti. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom svi regioni i lokalne

samouprave donose regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom. U prostornim

planovima moraju se utvrditi lokacije za postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom.
Razvijanje javne svesti i obrazovanje kadrova ostaje kao stalna aktivnost. Potrebno je
formirati i promovisati irenje centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada (papira,
limenki, stakla, plastike, elektrini aparati, kabasti otpad itd.) gde e graani sami donositi
otpad. Jedinica lokalne samouprave treba da obezbedi i opremi ove centre. Lokalne
samouprave treba da se fokusiraju na organizovanje primarne selekcije, kroz organizovano
sakupljanje reciklabilnog otpada ve u samim domainstvima. Na ovaj nain se dobijaju
kvalitetne sekundarne sirovine koje lako nalaze mesto na tritu. Potrebno je organizovati
regionalne centre za upravljanje otpadom, sa svom potrebnom infrastrukturom: transfer
stanice za pretovar otpada, regionalna deponija, postrojenje za separaciju reciklabilnog
otpada i postrojenje za kompostiranje. Neophodno je izvriti sanaciju postojeih smetlita.
Dugorono se planira izgradnja postrojenja za iskorienje energije iz otpada. Potrebno je
razmotriti i mogunost korienja toplana i cementara za sagorevanje komunalnog otpada
kao alternativnog goriva. Najvaniji cilj je finansijski odriva delatnost upravljanja otpadom
zasnovana na principu "zagaiva plaa". Potrebno je primeniti princip pune nadoknade
trokova za usluge sakupljanja i odlaganja otpada i uvoenje podsticajnih instrumenata za
ponovnu upotrebu i reciklau otpada. Potrebno je da se naplata vri prema koliini
proizvedenog otpada, a ne prema veliini nepokretnosti, odnosno kvadratu stambenog
prostora, jer u tom sluaju ne postoji motivacija za smanjenje nastajanja otpada na izvoru i za
reciklaom. Radi ostvarivanja ciljeva zacrtanih u planovima upravljanja komunalnim
otpadom, Agencija e pratiti njihovu realizaciju u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.
Ministarstvo i drugi nadleni organi su duni da primenjuju princip smanjenja nastajanja
otpada prilikom davanja saglasnosti na procenu uticaja na ivotnu sredinu i prilikom
izdavanja integrisane dozvole.

7.3.2. Opasan otpad

Radi izgradnje profesionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom u Republici Srbiji,
vano je odrediti precizne koliine opasnog otpada koji godinje nastaje. Agencija treba da
uspostavi i vodi bazu podataka svih proizvoaa opasnog otpada. Potrebno je odrediti centre
za sakupljanje opasnog otpada iz domainstva, koji mogu biti u sklopu centara za sakupljanje
reciklabilnog otpada. Takoe mogu biti mobilni centri. Potrebno je jednom do dva puta
godinje organizovati akcije sakupljanja opasnog otpada iz domainstava, gde bi graani bili
obavetavani o mobilnim centrima za sakupljanje opasnog otpada iz domainstava. Izgradnja
sistema za upravljanje opasnim otpadom obuhvata uspostavljanje propisnog sakupljanja i
transporta opasnog otpada, izgradnju pet centralnih regionalnih skladita opasnog otpada koji
se uva radi tretmana, izgradnju postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada u
okviru centra za upravljanje opasnim otpadom, zatim izgradnju dva insineratora za
spaljivanje opasnog otpada, kao i deponije opasnog otpada. Za opasne otpade koji se ne
mogu tretirati u zemlji potrebno je uspostaviti privremena skladita za sakupljanje i izvoz
opasnog otpada u ovlaena postrojenja. Ova privremena skladita treba da slue izvozniku
opasnog otpada iskljuivo za sakupljanje i prepakivanje opasnog otpada koji je namenjen
izvozu. Poeljno je iskoristiti kapacitete cementne industrije i termoelektrana za spaljivanje
odreenih vrsta opasnog otpada, uz potpunu kontrolu emisija. Dozvolom za upravljanje
otpadom e se utvrditi uslovi koji se moraju ispuniti za obavljanje delatnosti u postrojenju.

Potrebno je razviti mehanizme za reavanje nasleenog zagaenja, odnosno otklanjanja tete

nanete ivotnoj sredini zbog nepropisnog upravljanja otpadom. Potrebno je identifikovati
lokacije zagaene opasnim otpadom, uraditi procenu rizika i odrediti prioritete za sanaciju.
Takoe je potrebno jasno definisati obaveze svih uesnika (Republika, pokrajina, lokalna
samouprava, operater, vlasnik) za sprovoenje sanacije. Svi proizvoai opasnog otpada koji
generiu vie od 200 kg/god., duni su da izrade planove upravljanja otpadom.
Sakupljanje i tretman ambalanog otpada zagaenog opasnim materijama treba sprovoditi u
saglasnosti sa principima postupanja sa opasnim otpadom. Treba razmotriti mogunost i
uslove pod kojima ambalani otpad zagaen opasnim materijama se moe sagorevati i u
cementarama (na primer, otpadna ambalaa od pesticida, hemikalija i dr.).

7.3.3. Ambalani otpad

Materijali koji se koriste za ambalau moraju biti proizvedeni i dizajnirani na nain da tokom
njihovog ivotnog ciklusa ispunjavaju uslove zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja
ljudi, zdravstvene ispravnosti upakovanog proizvoda, kao i uslove za transport proizvoda i
upravljanje otpadom. Potrebno je smanjiti nastajanje ambalanog otpada, ostvarivanje
mogunosti ponovnog korienja i podsticanje reciklae, kao i uvoenje stimulativnih mera
za korisnike recikliranih ambalanih materijala.
Nakon utvrivanja koliine ambalanog otpada koja nastane godinje u Republici Srbiji,
potrebno je odrediti nacionalne ciljeve smanjenja ambalanog otpada i doneti nacionalni plan
smanjenja ambalanog otpada. Zakonom su utvrene obaveze i odgovornosti svih subjekata
upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom (proizvoaa, uvoznika, paker/punioca i
isporuioca, kao i operatera sistema upravljanja ambalanim otpadom) u skladu sa naelom
"zagaiva plaa". U upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom primenie se model
upravljanja ambalaom i ambalanim otpada kojim se uspostavlja sistem vraanja,
sakupljanja i povraaja koji obezbeuje ispunjenje nacionalnih ciljeva.
Prilikom proizvodnje i stavljanja u promet ambalae, kao i postupanja sa ambalanim
otpadom, obavezno se uzimaju u obzir nacionalni ciljevi utvreni planom, koji se odnose na:
koliine ambalanog otpada koji je neophodno ponovno iskoristiti; koliine sirovina u
ambalanom otpadu koje je neophodno reciklirati, a u okvirima koliine preraenog
ambalanog otpada; koliine pojedinih materijala u ukupnoj masi reciklabilnih materijala u
ambalanom otpadu koje je neophodno reciklirati. Operater postrojenja za upravljanje
ambalanim otpadom je duan da organizuje mesta za sakupljanje ambalanog otpada, da
obezbedi da ambalani otpad koji preuzme ili prikupi u toku svake kalendarske godine bude
ponovno iskorien, recikliran ili odloen najkasnije do kraja naredne kalendarske godine
tako da se postignu nacionalni ciljevi.
Potrebno je uvesti model dobrovoljnog sporazuma kao moderan instrument formalnog
sporazumevanja izmeu Vlade i svih zainteresovanih privrednih subjekata i partnera, a u cilju
postizanja nacionalnih ciljeva. To se pre svega odnosi na nain postizanja nacionalnih ciljeva,
odnosno kvota za povraaj svih vrsta ambalanog otpada u skladu sa najboljom praksom
zemalja lanica EU. U skladu sa Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu neophodno je da
Vlada donese Plan smanjenja ambalanog otpada kojim se utvruju ciljevi sakupljanja i
tretmana ambalanog otpada kao gorinji nacionalni ciljevi za period od pet godina. Agencija
treba da uspostavi i vodi bazu podataka o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom,

koja se zasniva na izvetajima proizvoaa, uvoznika, paker/punilaca i isporuilaca

ambalae, kao i operatera sistema upravljanja ambalanim otpadom.

7.3.4. Istroene baterije i akumulatori

Baterijama i akumulatorima koji sadre teke metale je zabranjen promet. Zabranjeno je
odlaganje na deponije i spaljivanje istroenih baterija i akumulatora. Potrebno je odrediti
mesta za sakupljanje i podsticati potroae da odlau istroene baterije i akumulatore, pri
emu su domainstva duna da istroene baterije i akumulatore sakupljaju odvojeno od
komunalnog i ostalih vrsta otpada. Obavezno je uvesti oznaavanje baterija i akumulatora
korienjem oznaka koje sadre uputstva i upozorenja za odvojeno sakupljanje, sadraj tekih
metala, mogunost recikliranja ili odlaganja i dr. Po uspostavljanju sistema upravljanja
istroenim baterijama i akumulatorima, cilj je da se do 2012. godine dostigne stopa
sakupljanja od najmanje 25%, a do 2016. godine najmanje 45%. Od ekonomskih
instrumenata, potrebno je uvoenje plaanja naknade iji su obveznici proizvoai i uvoznici
baterija i akumulatora koji posle upotrebe postaju otpad. Ova naknada e se koristiti za
sakupljanje i tretman tog otpada. Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman istroenih
baterija i akumulatora mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o istroenim
baterijama i akumulatorima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena ili tretirana i podatke
o tome dostavlja Agenciji.

7.3.5. Otpadna ulja

Otpadna ulja se ne smeju isputati na zemljite, u povrinske i podzemne vode i u
kanalizaciju. Takoe, zabranjeno je meanje otpadnih ulja tokom sakupljanja i skladitenja sa
materijama koje sadre halogene, polihlorovane bifenile, polihlorovane terfenile ili
pentahlorofenole i sa materijama koje nisu otpadna ulja, ili meanje sa opasnim otpadom.
Potrebno je odrediti prijemna mesta za sakupljanje otpadnih ulja i uspostaviti sistem
sakupljanja i tretmana. Potrebno je obezbediti preduslove da prodavac koji prodaje ulje za
motorna vozila na malo mora na prodajnom mestu da obezbedi preuzimanje otpadnih ulja od
krajnjeg kupca, koji kod njega nabavlja motorna ulja, te ih mora uvati do predaje
sakupljau, na nain da ne ugrozi ivotnu sredinu. Postupci tretmana otpadnih ulja radi
ponovnog korienja (regeneracija i rerafinacija) imaju prednost u odnosu na korienje u
energetske svrhe ili druge odgovarajue postupke tretmana. Tretman otpadnih ulja odnosno
otpadnih jestivih ulja moe se vriti samo u postrojenju za tretman na nain da se ne ugroava
ivotna sredina i zdravlje ljudi. Potrebno je uvesti plaanje naknade iji su obveznici
proizvoai i uvoznici sveeg - nekorienog ulja, sa izuzetkom jestivog ulja, koje posle
upotrebe postaje otpadno. Naknada e se koristiti za sakupljanje i tretman svih otpadnih ulja.
Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman otpadnih ulja mora da ima dozvolu, da vodi i
uva evidenciju o otpadnim uljima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena ili tretirana,
kao i o konanom odlaganju ostataka posle tretmana i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.6. Otpadne gume

Otpadne gume moraju da se podvrgnu tretmanu, pri emu reciklaa ima prednost nad
spaljivanjem. Potrebno je uvoenje plaanja posebne naknade na uvoz i proizvodnju guma za
vozila koje posle upotrebe postaju otpadne gume, radi uspostavljanja sistema sakupljanja i
tretmana. Potrebno je uspostaviti mreu otkupnih centara za otpadne gume. Fiziko ili pravno
lice koje vri sakupljanje, transport, tretman ili odlaganje otpadnih guma mora da ima

dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliinama sakupljenih i tretiranih otpadnih guma i

podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.7. Otpadna vozila

Potrebno je doneti podzakonski propis kojim e se obezbediti upravljanje otpadnim vozilima
i utvrditi uslovi za postrojenja za skladitenje i tretman ovog otpada, to ukljuuje i obaveze u
pogledu rasklapanja vozila i odvajanja opasnih materijala i komponenti radi daljeg tretmana
pre odlaganja. Proizvoa vozila i rezervnih delova ili opreme za vozila mora da ogranii
upotrebu opasnih materija u vozilima i smanji njihovu koliinu u najveoj moguoj meri radi
smanjenja zagaenja ivotne sredine, poveanja ponovne upotrebe i reciklae. Operater
postrojenja za tretman otpadnih vozila mora da obezbedi tretman otpadnih vozila i odlaganje
delova koji se ne mogu preraditi, da vlasniku ili licu koje sakuplja otpadna vozila izda
potvrdu o preuzimanju vozila i da potvrdu o rasklapanju otpadnog vozila dostavi organu
nadlenom za registraciju vozila. Od ekonomskih instrumenata, potrebno je uvoenje
plaanja naknade iji su obveznici proizvoai i uvoznici vozila, koja posle upotrebe postaju
otpadna vozila. Ova naknada e se koristiti za sakupljanje i tretman ovog otpada. Operater
mora da vodi evidenciju o koliini i tretmanu preuzetih otpadnih vozila i da podatke o tome
dostavlja nadlenoj Agenciji.

7.3.8. Otpad od elektrine i elektronske opreme

Potrebno je uspostaviti sistem odvojenog sakupljanja otpada od elektrinih i elektronskih
proizvoda, kako bi se reciklirali upotrebljivi delovi. Komponente otpada od elektrinih i
elektronskih proizvoda koje sadre PCB obavezno se odvajaju i obezbeuje se njihovo
adekvatno odlaganje. Neophodno je obezbediti odvojeno sakupljanje rashladnih fluida.
Takoe se mora odvojeno sakupljati i zaostali gas iz elektrinih ureaja koji koriste gas. Za
sakupljanje, tretman ili odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda izdaje se
dozvola, a operater mora da vodi evidenciju o koliini i vrsti preuzetih elektrinih ili
elektronskih proizvoda i podatke o tome dostavlja Agenciji. Potrebno je uvoenje plaanja
naknade iji su obveznici proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda, koji
posle upotrebe postaju otpad. Ova naknada e se koristiti za sakupljanje i tretman tog otpada.

7.3.9. Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu

Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu treba odvojeno sakupljati i obavezno podvrgnuti
tretmanu pre odlaganja. Tretman moe vriti samo lice koje ima dozvolu za ovu vrstu
delatnosti. Zakonom je propisan postupak upravljanja otpadnim fluorescentnim cevima koje
sadre ivu. Lice koje vri sakupljanje, tretman ili odlaganje otpadnih fluorescentnih cevi
koje sadre ivu mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena,
tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.10. Otpad kontaminiran dugotrajnim organskim

zagaujuim supstancama (POPs otpad)
Uraen je Nacionalni plan za implementaciju Stokholmske konvencije u okviru kojeg su
uraeni akcioni planovi za PCB otpad, otpadne pesticide i nenamerno proizvedene hemikalije
(dioksini i furani). Potrebno je da vlasnici POPs otpada ministarstvu nadlenom za ivotnu
sredinu prijave vrstu i koliinu ovog otpada. Potrebno je obezbediti odgovarajua skladita za
sakupljanje PCB otpada i opreme zagaene sa PCB koja se iskljuuje iz upotrebe. Takoe je

potrebno obezbediti skladita za privremeno sakupljanje otpadnih pesticida po regionima, do

odnoenja u regionalna skladita za opasan otpad ili na konaan tretman. Potrebno je
identifikovati kontaminirane lokacije POPs materijama i uvesti monitoring POPs u ivotnoj
sredini. Veoma je vano raditi na podizanju javne svesti i edukaciji o POPs otpadu i tretmanu
otpada generalno. Agencija vodi registar ureaja u upotrebi koji sadre PCB. Lice koje vri
sakupljanje, tretman, dekontaminaciju ili odlaganje PCB otpada mora da ima dozvolu, da
vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili odloena i podatke o tome
dostavlja Agenciji.

7.3.11. Medicinski otpad

Potrebno je dalje sprovoditi zapoet proces obaveznog razvrstavanja medicinskog otpada na
mestu nastanka na opasan i neopasan. Sve ustanove za zdravstvenu zatitu i veterinarske
organizacije u kojima nastaje medicinski otpad su dune da izrade planove upravljanja
otpadom i imenuju odgovorno lice za upravljanje otpadom u skladu sa zakonom. Nakon
prelaznog reenja tretmana infektivnog medicinskog otpada dezinfekcijom i sterilizacijom i
zatim mlevenjem i odlaganjem na deponiju, potrebno je izgraditi postrojenje za termiki
tretman ovog otpada - insinerator, to je u dugoronom planu. Agencija prikuplja podatke o
otpadu iz zdravstvenih ustanova u skladu sa pravilima dostavljanja podataka za registar
izvora zagaivanja.

7.3.12. Otpad ivotinjskog porekla

Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom ivotinjskog porekla je u nadlenosti
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Potrebno je doneti nove podzakonske
propise o upravljanju otpadom ivotinjskog porekla na osnovu Zakona o veterinarstvu ,
usklaene sa evropskim propisima.
Potrebno je pristupiti izradi programa upravljanja otpadom ivotinjskog porekla. Otpad
ivotinjskog porekla, kao i proizvode nastale preradom otpada ivotinjskog porekla treba
koristiti u energetske svrhe. S obzirom na vrlo lou opremljenost postojeih postrojenja za
tretman otpada ivotinjskog porekla otvorenog tipa potrebno je hitno izvriti njihovu
rekonstrukciju. Nepostojanje objekata za sakupljanje i skladita za otpad ivotinjskog porekla
je dodatni problem koji treba reiti u saradnji sa lokalnim samoupravama, koje su nadlene za
uklanjanje leeva ivotinja sa javnih povrina i objekata za uzgoj i dranje ivotinja. Agencija
prikuplja podatke o otpadu ivotinjskog porekla u skladu sa pravilima dostavljanja podataka
za registar izvora zagaivanja.

7.3.13. Poljoprivredni otpad

Potrebno je raditi na smanjenju nastajanja poljoprivrednog otpada uvoenjem istije
proizvodnje i BAT i BEP u prehrambenoj industriji. Poljoprivredni otpad, odnosno biomasu
kao nusproizvod poljoprivredne proizvodnje, ratarske proizvodnje, kao i proizvodnje
industrijskog i ostalog bilja, treba koristiti za dobijanje tenih goriva (biodizela), za ta u
Srbiji postoji dovoljan potencijal. Potrebno je unaprediti korienje drvnog otpada iz procesa
prerade drveta u samim postrojenjima. Na osnovu aktuelnog iskorienja umskog
potencijala, see umskog fonda i prerade drveta, ukupni godinji energetski potencijal
razliitih vrsta drvnih ostataka, zajedno sa registrovanom potronjom ogrevnog drveta, iznosi
oko 1,02 miliona toe.

Potrebno je obnoviti postojea i izgraditi nova postrojenja za anaerobnu digestiju proizvodnju biogasa i izgraditi postrojenja za kompostiranje. Izvori zagaivanja podatke o
ovoj vrsti otpada dostavljaju Agenciji.

7.3.14. Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih

voda
Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda e predstavljati dodatni pritisak
na deponije, kada se procenat preiavanja komunalnih otpadnih voda povea, odnosno
kada se izgrade postrojenja i ureaji za preiavanje. Muljem od preiavanja se mora
upravljati u skladu sa EU propisima. Proizvodnja mulja iz navedenih ureaja moe dostii
oko 500.000 t/god., a proizvodnja filter pogae oko 150.000 t/god., mada su to za sada samo
procene. Naini postupanja sa stabilizovanim muljem od preiavanja otpadnih voda su:
iskorienje u poljoprivredi, termiki tretman u insineratorima, gorivo u cementarama,
odlaganje. Agencija prikuplja podatke o koliinama ovog otpada.

7.3.15. Graevinski otpad i otpad od ruenja

Potrebno je spreiti nekontrolisano odlaganje graevinskog otpada u ivotnoj sredini.
Graevinski otpad se ne sme trajno odlagati na mestu nastanka niti na lokacijama koje nisu
za to predviene. Vlasnik graevinskog otpada snosi trokove upravljanja graevinskim
otpadom i duan je da obezbedi uslove za odvojeno sakupljanje i privremeno skladitenje
graevinskog otpada. Takoe je potrebno da lokalne samouprave planskim dokumentima
odrede lokacije za odlaganje graevinskog otpada. Finansiranje i odravanje lokacija
obezbedie e se naplatom naknada za transport i odlaganje vlasniku graevinskog otpada.
Potrebno je uvesti obaveznu reciklau graevinskog otpada na stacionarnom ili mobilnom
postrojenju. Otpad od ruenja je potrebno razdvajati i postupati sa njim u skladu sa zakonom
(papir, staklo i plastika odvojiti iz graevinskog otpada i predati licima koja vre sakupljanje
ili tretman). Reciklirati se moe beton, asfalt, kamen i dr.

7.3.16. Otpad koji sadri azbest

Otpad koji sadri azbest je posebna kategorija i odvojeno se sakuplja, pakuje, skladiti i
odlae, a podaci o tome se dostavljaju Agenciji. Azbestni otpad mora se pripremiti za
transport i odlaganje postupcima povrinskog ovrivanja ili solidifikacije ili unitavanjem
azbestnih vlakana, tako da se sprei oslobaanje i raznoenja azbestnih vlakana u ivotnu
sredinu. Slabo vezani azbestni otpad mora se upakovati u odgovarajuu nepropusnu
sertifikovanu ambalau. Azbestni otpad mora se pre odlaganja tretirati, upakovati i prekriti na
nain da se izbegne isputanje azbestnih vlakana ili praine u vazduh ili izlivanja tenosti
koje sadre azbestna vlakna. Azbestni otpad se moe odloiti na deponiju neopasnog otpada
bez prethodne analize eluata, ako je poznato njegovo poreklo, a pod uslovom da: ne sadri
druge opasne materije osim vrsto vezanog azbesta; ukljuuje graevinski otpad koji sadri
vrsto vezani azbestni otpad i bude odloen u posebne kasete za azbestni otpad, odvojeno od
ostalog otpada na deponiji. Kasete gde je zatvoren i odloen azbestni otpad ne treba otvarati,
kako bi se spreilo oslobaanje azbestnih vlakana i praine u ivotnu sredinu.

7.3.17. Otpad od eksploatacije mineralnih sirovina i otpad iz

energetike

Upravljanje otpadom od eksploatacije mineralnih sirovina u nadlenosti je Ministarstva

rudarstva i energetike. Potrebno je uvesti principe istije proizvodnje prilikom eksploatacije
mineralnih sirovina i BAT i BEP. Potrebno je promovisati i raditi na iskorienju otpada iz
rudarstva. Potrebno je rekultivisati postojee deponije leteeg pepela od sagorevanja uglja u
termoelektranama i pepeo koristiti u izgradnji puteva, graevinarstvu i proizvodnji
graevinskih materijala, gde je to opravdano i mogue. U primeni je nova tehnologija
pripreme, transporta i odlaganja pepela iz termoelektrana u odnosu 1:1. Podatke o koliinama
ovog otpada sakuplja Agencija.

7.3.18. Otpad iz industrije titan dioksida

Otpad od titan-dioksida kao i ostatak nastao u toku tretmana ove vrste otpada odlau se na
propisan nain. Operacije odlaganja otpada od titan-dioksida vri proizvoa i vlasnik otpada
i sprovodi mere nadzora nad operacijama odlaganja kontrolu zemljita, vode i vazduha na
lokaciji gde je otpad od titan-dioksida korien, uvan ili odloen. Proizvoa i vlasnik
otpada duan je da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliinama ove vrste otpada koja
je sakupljena, uskladitena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

8. STRATEKI OKVIR UPRAVLJANJA OTPADOM

8.1. Pravni okvir usaglaen sa EU propisima
Zakon o upravljanju otpadom se zasniva na osnovnim naelima upravljanja otpadom i
obezbeuje uslove za punu usaglaenost sa zakonodavstvom EU. Za ureenost ove oblasti u
celini potrebno je donoenje svih podzakonskih, izvrnih propisa kojima se ureuje
organizovanje upravljanja otpadom, odnosno potrebno je dalje usaglaavanje nacionalnih
propisa sa zakonodavstvom EU i razvijanje i jaanje institucionalnih kapaciteta (Ministarstva
i ostalih nadlenih ministarstava, Agencije, Fonda, nadlenih sekretarijata i slubi u lokalnim
samoupravama).
Potrebno je doneti novi pravilnik o deponijama, usklaen sa EU propisima, kojim e se
definisati tehniko-tehnoloki zahtevi za deponije, skladita, transfer stanice i dr., kao i uslovi
odlaganja otpada, uslovi i mere u vezi sa planiranjem, izgradnjom i zatvaranjem deponija.
Zahteve iz Direktiva 2008/98/ EC i 2006/12/ EC o otpadu, treba u potpunosti transponovani
u izvrne propise, kao i zahteve iz Direktive 99/31/ EC o deponijama otpada i uputstva iz
tehnikih smernica Bazelske konvencije o deponijama.
Zahteve iz Direktive 91/689/ EEC o opasnom otpadu (dopunjena Direktivom 94/31/ EEC)
treba u potpunosti preneti u podzakonske propise, kao i zahteve iz Direktive 67/548/ EEC o
klasifikaciji, oznaavanju i pakovanju supstanci i meavina (dopunjena 2006/121/ EC) i
Direktive 2000/76/ EC o spaljivanju otpada i uputstva iz tehnikih smernica Bazelske
konvencije o spaljivanju.
Ambalani otpad je regulisan Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu . Zahtevi iz
Direktive 94/62/ EC i 2004/12/ EC koji se odnose na uspostavljanje organizacije upravljanja
ambalaom i ambalanim otpadom, kao i zahtevi iz Odluke Komisije 2001/171/ EC o
uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u staklenoj ambalai, Odluke Komisije
1999/177/ EC o uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u plastiim gajbama i
paletama i Odluke Komisije 97/129/ EC o uspostavljanju sistema identifikacije za ambalane
materijale preneti su u potpunosti donetim podzakonskim aktima. Neophodno je usvojiti i

podzakonska akta koja se tiu Izvetavanja o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom

i upravljanja ambalaom od hemikalija ime e biti potpuno ispunjen zahtev pune
usklaenosti u pogledu zahteva iz sledeih propisa EU: Direktive 94/62/ EC, Odluke
Komisije 2005/270/ EC o uspostavljanju obrazaca koji se odnose na baze podataka iz
Direktive 94/62/ EC, kao i Odluke Komisije 97/622/ EC o upitnicima za drave lanice o
implementaciji odreenih direktiva u sektoru otpada.
Zahteve iz Direktive 91/157/ EEC o baterijama i akumulatorima treba preneti u podzakonski
propis koji ureuje upravljanje otpadnim baterijama akumulatorima.
Zahteve iz Direktive 75/439/ EEC o odlaganju otpadnih ulja potrebno je preneti u propis
kojim se ureuju uslovi, nain i postupak upravljanja otpadnim uljima.
Usvojen je Pravilnik o upravljanju otpadnim gumama u skladu sa tehnikim smernicama
Bazelske konvencije za identifikaciju i upravljanje otpadnim gumama i zahtevima iz
Direktive 2006/12/ EC o otpadu, Direktive 99/31/ EC o deponijama otpada, Direktive
2000/76/ EC o spaljivanju otpada, Direktive 2000/53/ EC o otpadnim vozilima.
Potrebno je pravno regulisati upravljanje otpadnim vozilima u skladu sa Direktivom 2000/53/
EC o istroenim vozilima.
Zahteve iz Direktive 2002/95/ EC i Direktive 2002/96/ EC treba preneti u izvrni propis
kojim se ureuje lista elektrinih i elektronskih proizvoda, nain i postupak upravljanja
otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda.
Zahteve iz Direktive 2002/95/ EC i Direktive 2002/96/ EC treba uneti u propis koji ureuje
nain i postupak upravljanja otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu.
Zahteve iz Uredbe 850/2004/ EC o dugotrajnim organskim zagaujuim materijama,
tehnikih smernica Bazelske konvencije, kao i Stokholmske konvencije treba u potpunosti
preneti u izvrni propis.
Podzakonski propis koji regulie razdvajanje, sakupljanje, transport, tretman i odlaganje
medicinskog otpada zajedniki e doneti ministri zdravlja i ivotne sredine, u skladu sa
Direktivom 2008/98/ EC o otpadu, Direktivom 91/689/ EEC o opasnom otpadu i Direktivom
99/31/ EC o deponijama otpada. Ovim propisom potrebno je urediti nain i sadraj plana
upravljanja otpadom, upravljanje medicinskim i farmaceutskim otpadom, kao i listu apoteka
koje su dune da preuzimaju neupotrebljive lekove od graana.
Neophodno je ubrzati donoenje Zakona o vodama i propisa kojim e se urediti preiavanje
komunalnih otpadnih voda u skladu sa Direktivom o preiavanju komunalnih otpadnih
voda 91/271/ EEC.
Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom i u skladu sa Direktivom 87/217/ EEC o prevenciji
i smanjenju zagaivanja ivotne sredine azbestom treba doneti propis kojim se ureuje nain
pakovanja, kriterijumi, uslovi i nain konanog odlaganja otpada koji sadri azbest i druge
mere za spreavanje raznoenja azbestnih vlakana i praine u ivotnoj sredini.
Neophodno je usvojiti izmene i dopune Zakona o rudarstvu radi usaglaavanja sa Direktivom
2006/21/ EC o upravljanju otpadom iz rudarske industrije, koja dopunjuje Direktivu 2004/35/
EC.
Podzakonskim propisom treba urediti nain i postupak upravljanja otpadom od titandioksida, kao i mere nadzora i monitoringa ivotne sredine na lokaciji u skladu sa Direktivom
78/176/ EEC o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid.

8.1.1. Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadom

Novim zakonom o upravljanju otpadom utvrene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte
u upravljanju otpadom: proizvoae otpada odnosno vlasnike otpada, prevoznike otpada,
operatere postrojenja za skladitenje otpada, tretman otpada i operatera na deponiji.
Proizvoa otpada je duan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godinje proizvodi vie
od 100 t neopasnog otpada ili vie od 200 kg opasnog otpada, pribavi izvetaj o ispitivanju
otpada, primenjuje naelo hijerarhije u upravljanju otpadom, kao i propisane mere postupanja
sa otpadom prilikom sakupljanja, skladitenja ili predaje otpada i dr.
Vlasnik otpada je duan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom
sakupljanja, skladitenja ili predaje otpada i da snosi trokove upravljanja otpadom
ukljuujui trokove predaje otpada sakupljau ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada.
Vlasnitvo nad otpadom prestaje kada sledei vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o
kretanju otpada.
Prevoznik otpada je duan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i
zahtevima koje reguliu posebni propisi o transportu.
Operater postrojenja za skladitenje je duan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom, na
mestima koja su tehniki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa
ili vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama, vodi
evidenciju o otpadu koji skladiti.
Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je duan da: obavlja delatnost u skladu sa
dozvolom, izradi radni plan postrojenja za tretman, odnosno odlaganje i obezbedi njegovo
sprovoenje, objavi listu otpada za iji tretman je ovlaen, upravlja opremom i postrojenjem
za tretman otpada, obezbeuje otpad i titi ga od rasipanja i procurivanja, vodi evidenciju o
otpadu koji tretira ili odlae, naplauje usluge za tretman ili odlaganje otpada, odredi
kvalifikovano odgovorno lice, obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i
vrenje strunog nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina.

8.1.2. Dozvole za upravljanje otpadom

Za obavljanje jedne ili vie delatnosti u oblasti upravljanja otpadom izdaje se dozvola za
obavljanje delatnosti upravljanja otpadom, i to za: sakupljanje otpada, transport otpada,
skladitenje otpada, tretman otpada i odlaganje otpada. Za obavljanje vie navedenih
delatnosti moe se izdati jedna dozvola. Ove dozvole se izdaju za obavljanje delatnosti za
koje se, prema zakonu, ne izdaje integrisana dozvola.
Ministarstvo izdaje: dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje
opasnog otpada, dozvolu za tretman inertnog i neopasnog otpada spaljivanjem i dozvolu za
tretman otpada u mobilnom postrojenju; dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje inertnog
i neopasnog otpada na teritoriji vie jedinica lokalne samouprave.
Nadleni organ autonomne pokrajine izdaje: dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje
inertnog i neopasnog otpada na teritoriji vie jedinica lokalne samouprave na teritoriji
autonomne pokrajine; dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje
otpada za sva postrojenja za koja dozvolu za rad izdaje nadleni organ autonomne pokrajine.
Grad, odnosno grad Beograd, izdaje dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i
odlaganje inertnog i neopasnog otpada na svojoj teritoriji.

Lokalna samouprava izdaje: dozvole za sakupljanje i transport inertnog i neopasnog otpada

na svojoj teritoriji i dozvole za privremeno skladitenje inertnog i neopasnog otpada na
lokaciji proizvoaa, odnosno vlasnika otpada.
Dozvolom se utvruju uslovi za obavljanje delatnosti operatera u postrojenju za skladitenje,
tretman i odlaganje otpada. Dozvola se ne izdaje za: kretanje otpada unutar lokacije
proizvoaa otpada, kontejnere za otpad iz domainstva na javnim mestima, mesta na kojima
se skladiti manje od 10 t inertnog otpada, mesta na kojima se skladiti manje od 2 t
neopasnog otpada.
Propisima o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom predvieno je da ministarstvo:
- dozvolu za sopstveno upravljanje ambalanim otpadom - proizvoau, uvozniku,
pakeru/puniocu i isporuiocu koji sam sakuplja ambalani otpad (osim komunalnog
otpada) od krajnjih korisnika i koji obezbeuje njegovo ponovno iskorienje,
reciklau i odlaganje;
- dozvolu za upravljanje ambalanim otpadom - operateru postrojenja koji je
registrovan za obavljanje delatnosti sakupljanja, odnoenja, ponovnog iskorienja,
reciklae ili odlaganja otpada, koji sam ili iji podizvoa raspolae opremom,
postrojenjima i ureajima za upravljanje ambalanim otpadom.

8.1.3. Dokument o kretanju otpada

Dokument o kretanju otpada prati kretanje neopasnog (osim otpada iz domainstva) i
inertnog otpada, dok Dokument o kretanju opasnog otpada prati kretanje opasnog otpada.
Dokument o kretanju otpada, kao i Dokument o kretanju opasnog otpada popunjavaju i
potpisuju: proizvoa, odnosno vlasnik otpada, prevoznik i primalac otpada. Pored osnovnih
podataka o nazivu, adresi i sl. navedenih uesnika u kretanju otpada, sadrinu ovog
dokumenta ine podaci o: vrsti otpada, klasifikaciji, opasnim karakteristikama, masi, nainu
pakovanja, vrsti prevoza, odreditu, posebnim napomenama ili informacijama za rukovanje,
tipu prevoznog sredstva, trasi kretanja, postrojenju za tretman ili odlaganje, dozvolama.
Primalac, odnosno operater postrojenja za tretman ili odlaganje otpada popunjen obrazac
ovog dokumenta vraa proizvoau, odnosno vlasniku otpada.
U sluaju prometa opasnim otpadom proizvoa, odnosno vlasnik opasnog otpada, nakon
popunjavanja dokumenta, a pre zapoinjanja kretanja, dostavlja nadlenom organu kopiju
dokumenta, kao prethodno obavetenje. Takoe, i primalac, odnosno operater postrojenja za
tretman ili odlaganje opasnog otpada, dostavlja nadlenom organu kopiju popunjenog
dokumenta nakon prijema opasnog otpada.

8.1.4. Planovi upravljanja otpadom

Radi planiranja upravljanja otpadom, pored Strategije upravljanja otpadom, donose se
planovi upravljanja otpada.
Nacionalni planovi za pojedinane tokove otpada donose se za upravljanje razliitim
tokovima otpada.
Regionalni plan upravljanja otpadom donose skuptine dve ili vie jedinica lokalne
samouprave kojim definiu zajednike ciljeve u upravljanju otpadom. Postupak izrade i
donoenja regionalnog plana ureuje se sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave.

Lokalni plan upravljanja otpadom donosi jedinica lokalne samouprave kojim definie ciljeve
upravljanja otpadom na svojoj teritoriji.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu zajedno utvrditi lokaciju za izgradnju
postrojenja za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji. Prilikom odreivanja lokacije za
postrojenja za upravljanje otpadom uzima se u obzir naroito: koliina i vrsta otpada,
planirani nain skladitenja, tretmana ili odlaganja, geoloka i druga svojstva zemljita i
mikroklimatske karakteristike podruja, blizina zatienih prirodnih dobara i odlike predela.
Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koja se izdaje integrisana dozvola donose
operateri tih postrojenja kao deo dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje
integrisane dozvole i sadri: dokumentaciju o otpadu koji nastaje, mere koje se preduzimaju u
cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada, nain skladitenja, tretmana i
odlaganja otpada, mere zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi i dr.
Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom donose operateri postrojenja za upravljanje
otpadom za koja se izdaje integrisana dozvola ili dozvola za upravljanje otpadom i sadri:
opis lokacije, opremljenost postrojenja, infrastrukturu lokacije, rad u postrojenju i dr.
Radni plan za deponije otpada, sadri i elemente koji se odnose na opremanje lokacije radi
spreavanja i kontrole zagaenja i to: prihvatni sistem za otpadne vode, prihvatni sistem za
procedne vode, sistem za preiavanje procednih voda, sistem za kontrolu gasa iz deponije,
sistem za sakupljanje atmosferskih voda, uspostavljanje, odravanje i zatitu zavrnog
pokrivaa.

8.2. Institucionalni okvir za upravljanje otpadom

Institucionalni okvir upravljanja otpadom odnosi se na institucionalne strukture i aranmane
za upravljanje otpadom, kao i organizacione postupke i kapacitet odgovornih institucija, a
obuhvata:
- podelu funkcija i odgovornosti izmeu lokalnih, pokrajinskih i republikih organa i
organizacija, kao i u gradskim sredinama sa vie optina;
- organizacionu strukturu institucija odgovornih za upravljanje otpadom ukljuujui
koordinaciju izmeu njih i drugih sektora i/ili funkcija upravljanja;
- postupke i metode koriene za planiranje i upravljanje;
- kapacitete institucija odgovornih za upravljanje otpadom i mogunosti zaposlenih;
- ukljuenje privatnog sektora i uee zainteresovanih strana.

8.2.1. Decentralizacija i raspodela odgovornosti

Za sprovoenje Nacionalne strategije upravljanja otpadom neophodno je jaanje kapaciteta i
pozicije Fonda. Neophodno je u narednom periodu izvriti prilagoavanje sistematizacije
novoj ulozi Fonda kao i popunjavanje radnih mesta kako bi se moglo adekvatno odgovoriti
novim zadacima.
Efektivno upravljanje otpadom zavisi od odgovarajue raspodele odgovornosti, nadlenosti i
prihoda izmeu centralne, pokrajinske i lokalne vlasti, kao i unutar gradskih optina. Lokalne
vlasti, odgovorne za upravljanje komunalnim otpadom, upravljaju svim poslovima koji se
tiu otpada, i posebno, sakupljaju i investiraju prikupljene naknade i ostali prihod u svrhu
upravljanja komunalnim otpadom. Decentralizacija vlasti je praena odgovarajuom

distribucijom finansijskih i administrativnih odgovornosti i kapaciteta za planiranje,

implementaciju i funkcionisanje sistema. Ovo zahteva bolju pripremu lokalnih budeta za
upravljanje komunalnim otpadom, zasnovanu na stvarnim trokovima. Decentralizacija ini
upravljanje otpadom fleksibilnijim, efikasnijim i odgovornijim u odnosu na lokalne zahteve.
U isto vreme, prenoenje odluivanja, upravljanje finansijama, obezbeivanja i
implementaciju funkcija na nie nivoe, smanjuje optereenje ministarstvu i omoguava mu
da se fokusira na sopstvene nadlenosti.
Upravljanje opasnim otpadom je u nadlenosti Republike i pokrajine, koje su dune da
obezbede programe i planove, kao i zakonske uslove za pravilno postupanje sa opasnim
otpadom. Pokrajinski organi e, takoe, imati odreene odgovornosti u oblasti pripreme i
realizacije programa i planova na nivou pokrajine.
Imajui u vidu razliite nadlenosti nad pojedinim tokovima otpada (medicinski,
poljoprivredni, mineralne sirovine, pesticidi i dr.) neophodna je maksimalna saradnja meu
nadlenim ministarstvima u cilju pravilnog upravljanja posebnim tokovima otpada. Oekuje
se uspostavljanje pune saradnje u upravljanju opasnim otpadom izmeu lokalnih samouprava
i Republike, odnosno pokrajine.
Decentralizacija i unapreenje kapaciteta upravljanja otpadom normalno zahteva inovacije u
organizacionim strukturama, planiranju kadrova i definisanju zadataka odgovornih slubi
lokalne vlasti. Sa druge strane, neophodno je udruivanje optina radi zajednikog planiranja
upravljanja otpadom u cilju uspostavljanja ekonomski odrivog i racionalnog sistema.

8.2.2. Metode planiranja i upravljanja

Pristupi upravljanju, metode i tehnike koriene u upravljanju komunalnim otpadom su esto
neadekvatne. Na osnovu definisane uloge lokalnih vlasti u upravljanju komunalnim otpadom,
neophodno je uspostaviti strateko planiranje i finansijski menadment, ukljuujui
ekonomske cene usluga, planiranje i kontrolu budeta, proraun jedininih trokova i
finansijsku i ekonomsku analizu. Za operativno planiranje, lokalne vlasti su dune da
obezbede sakupljanje podataka, analizu sastava otpada, procenu nastajanja otpada,
modelovanje, specifikaciju potrebne opreme, obezbeenje monitoringa, evaluacije i revizije
planiranja.
Osnovni strateki ciljevi su:
- usaglaenost nacionalnog zakonodavstva o upravljanju otpadom sa EU propisima;
- uspostavljanje institucionalne organizacije u cilju dostizanja usaglaenosti sa
EU/nacionalnim zahtevima;
- efikasno sprovoenje propisa;
- odgovarajui ljudski resursi i kapaciteti za upravljanje otpadom (javni i privatni
sektor);
- razvijanje svesti o problematici upravljanja otpadom.
Planiranje prostornog razvoja ima veoma vanu ulogu u dostizanju odrivog upravljanja
otpadom sa ciljem da se:
- obezbedi planski okvir koji omoguava uspostavljanje sistema upravljanja
otpadom;
- podstakne praksa upravljanja otpadom sa ciljem ouvanja kvaliteta ivotne sredine;

- zatite odreene oblasti i prirodne vrednosti od neplanskog razvoja;

- minimiziraju nepovoljni uticaji na ivotnu sredinu koji proizilaze iz rukovanja,
transporta, tretmana, i odlaganja otpada;
- razmotri potreba za novim postrojenjima za tretman i/ili odlaganje otpada.
Regionalno planiranje ima kljunu ulogu u upravljanju otpadom s obzirom da se nastanak
otpada i mogunosti za tretman ili odlaganje ne javljaju uniformno u regionu. Razvijanje
lokalnih planova upravljanja otpadom u lokalnim samoupravama, u skladu sa Nacionalnom
strategijom obezbeuje decentralizaciju i razvoj lokalnog sistema upravljanja otpadom.

8.2.3. Ukljuenje privatnog sektora

Uee privatnog sektora je visok prioritet Vlade. Radi unapreivanja konkurencije izmeu
javnog i privatnog sektora, Vlada treba da preduzme neophodne
institucionalne/organizacione mere i akcije. Privatni privredni subjekti mogu da omogue
usluge sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada efikasnije i, esto, sa niim
trokovima nego javni sektor. Privatni privredni subjekti mogu da budu zainteresovani za
vrenje usluga zbrinjavanja posebnih tokova otpada. Takoe, privatni sektor moe biti
zainteresovan za uvoenje tehnologija zbrinjavanja pojedinih tipova opasnog i neopasnog
otpada. Meutim, ukljuenje privatnog sektora u upravljanje otpadom ne garantuje samo po
sebi efikasnost. Potrebno je razvijanje konkurentnog tendera za vrenje usluga i obezbeenje
efikasnog nadzora nad ugovorom i obavljanjem usluga.
Potrebno je uvesti podsticajne mere za uee privatnog sektora u svim domenima
upravljanja komunalnim i opasnim otpadom i raditi na razvoju javno-privatnog partnerstva,
kao i stimulisanju postojee i razvoju nove reciklane industrije.

8.3. Tehniki aspekti

8.3.1. Infrastruktura za upravljanje komunalnim otpadom
Strategijom je predvieno osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Udruivanjem optina radi zajednikog upravljanja otpadom uspostavie se sistem
regionalnih centara koji obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad, postrojenje za
separaciju reciklabilnog otpada, transfer stanice, kao i postrojenja za kompostiranje, to ini
potrebnu infrastrukturu za upravljanje komunalnim otpadom. U gradovima je potrebno
odrediti lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada, gde bi graani sami
donosili svoj otpad. Regionalnim planovima upravljanja otpadom e tano biti definisano
upravljanje otpadom u skladu sa direktivama EU i smernicama iz Nacionalne strategije
upravljanja otpadom. Potencijalne lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom,
kriterijumi i smernice za njihovu izgradnju moraju biti planirane prostornim planovima, dok
e se konane lokacije odabrati nakon obavljenih istranih radova i sprovoenja postupka
procene uticaja na ivotnu sredinu. Posebno je vano doneti nove kriterijume za vrednovanje
i izbor lokacija za deponije u skladu sa EU Direktivom 99/31/ EC o deponijama, obzirom da
je postojei pravilnik zastareo. Projekti deponija moraju biti usklaeni sa EU direktivom o
deponijama. Osnovni ciljevi u izradi regionalnog koncepta upravljanja otpadom su
racionalno korienje prostora kao resursa i smanjenje trokova upravljanja otpadom. Ovim
predlogom se ne iskljuuju druge varijante udruivanja, to e se tano utvrditi nakon

potpisivanja meuoptinskih sporazuma i donoenja regionalnih planova upravljanja

otpadom.
Regionalne deponije su deponije za neopasan otpad. U okviru centra moe biti izgraena i
deponija za inertni otpad u skladu sa propisima. Na deponiju neopasnog otpada moe se
odloiti samo:
- komunalni otpad posle separacije;
- neopasni otpad bilo kog porekla koji ispunjava kriterijume za prihvat otpada na
deponiju za neopasan otpad;
- stabilizovan i nereaktivan, prethodno tretirani opasan otpad, ako granine vrednosti
zagaujuih materija u eluatu ne prelaze granine vrednosti za neopasan otpad.
Deponija se oprema sistemom za sakupljanje deponijskih gasova. Ukoliko iskorienje gasa
nije ekonomino, treba ga spaljivati na licu mesta. Regionalna deponija, pored ostalih
elemenata, mora da ima i postrojenje za tretman procednih voda.
Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada se postavlja na prostoru pored deponije.
Postavlja se tehnoloka linija za automatsko ili manuelno razdvajanje otpada. Izdvojeni
reciklabilni materijali se baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja vre
reciklau takvog otpada.
Postrojenje za kompostiranje ili anaerobnu digestiju moe obuhvatati kompletan mehanikobioloki tretman otpada, ili samo aerobni tretman otpada u postrojenju ili kompostnom polju
smetenom pored deponije.
Transfer stanice su mesta za privremeno skladitenje, pripremu i pretovar otpada namenjenog
transportu u regionalni centar za upravljanje otpadom. S obzirom na koncept upravljanja
otpadom u Republici Srbiji, tok otpada ukljuuje i njegov prolazak kroz transfer stanicu.
Transfer stanica je mesto na kojem se komunalni otpad istovaruje iz vozila za sakupljanje
otpada, pregleda uz eventualno izdvajanje kabastog otpada, kratko zadrava, utovaruje u vea
vozila i transportuje na dalji tretman u regionalni centar. Poeljno je pretovar vriti direktno
iz vozila za sakupljanje u vozila za transport, ime se obezbeuje potpuna zatita ivotne
sredine. Transport otpada vozilom veeg kapaciteta znatno smanjuje trokove transporta na
veu udaljenost. Transfer stanice e biti odreene u regionalnim planovima upravljanja
otpadom. Kao transfer stanice mogu se koristiti i lokacije postojeih deponija komunalnog
otpada koje je neophodno sanirati prema odobrenim projektima sanacije.
Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada su mesta namenjena razvrstavanju i
privremenom skladitenju posebnih vrsta otpada. Ovi centri imaju znaajnu ulogu u
ukupnom sistemu upravljanja otpadom jer slue kao veza izmeu jedinice lokalne
samouprave i graana, ovlaenih sakupljaa i lica koja vre tretman. Lokacije za
postavljanje centara kojima se obezbeuje sprovoenje mera za odvojeno sakupljanje otpada
treba da obezbede jedinice lokalne samouprave.
Primarna selekcija otpada e se postepeno uvoditi. Potrebna je stalna kampanja i edukacija
graana o potrebi i znaaju primarne selekcije.
Tabela 8.1. Planirana mrea regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom

Lokalna samouprava koja je

nosilac aktivnosti izgradnje
regionalnog centra za upravljanje
komunalnim otpadom

Ostale optine koje ine Regionalni

centar za upravljanje otpadom

Broj
stanovnika
(2002)

Koliina
otpada,
t/god.
(2009)

1. Sombor

Apatin, Kula, Odaci, Ba

230.252

59.914

2. Subotica

Baka Topola, Kanjia, Mali Io,

Senta, Novi Kneevac, oka

266.193

86.749

3. Novi Sad

Baka Palanka, Baki Petrovac,

Beoin, abalj, Vrbas, Srbobran,
Temerin

510.522

192.226

4. Kikinda Novi Beej

Ada, itite, Nova Crnja, Beej

200.843

46.826

5. Panevo

Opovo

138.178

54.927

6. Vrac

Bela Crkva, Alibunar, Plandite

111.067

33.771

7. Zrenjanin

Seanj, Kovaica, Titel

193.368

67.512

8. Inija

Irig, Ruma, Sremski

Peinci, Stara Pazova

211.026

74.305

9. Sremska Mitrovica

abac, id, Mali Zvornik, Loznica,

Bogati, Krupanj

397.249

85.036

10. Beograd

Vodovac,
Vraar,
Grocka,
Zvezdara, Zemun, Mladenovac,
Novi Beograd, Palilula, Rakovica,

1421.997

796.318

Karlovci,

Savski venac, Sopot, Stari grad,

Surin, ukarica

11. Valjevo

Ub, Oseina, Lajkovac, Mionica,

Ljig,
Koceljeva,
Vladimirci,
Barajevo, Lazarevac, Obrenovac

382.340

88.075

12. Smederevo

Poarevac, Kovin, Veliko Gradite,

Golubac

250.772

63.660

13. Petrovac

Malo Crnie,
agubica

90.979

9.300

14. Lapovo

Velika
Plana,
Palanka,
Raa,
Batoina, Svilajnac

179.013

37.700

319.188

86.653

abari,

Kuevo,

Smederevska
Despotovac,

15. Kragujevac

Aranelovac,
Topola,
Milanovac, Kni

Gornji

16. Jagodina

Parain, uprija

160.087

44.117

17. Uice

Bajina Bata, Poega, Arilje,

Ivanjica, ajetina, Kosjeri, aak,
Luani, LJubovija

378.668

91.516

18. Nova Varo

Priboj, Prijepolje, Sjenica

116.189

19.452

19. Zajear

Bor, Negotin, Majdanpek, Kladovo,

Knjaevac, Boljevac, Sokobanja

271.465

31.819

20. Pirot

Dimitrovgrad,
Babunica

21. Kraljevo

Bela

Palanka,

100.133

21.617

Vrnjaka Banja, Novi Pazar, Raka,

Tutin

296.761

57.077

22. Kruevac

Trstenik,
Varvarin,
Rekovac,
ievac, Brus, Aleksandrovac

263.740

54.595

23. Ni

Gadin Han, Svrljig, Raanj,

Doljevac, Aleksinac, Meroina

363.851

91.374

24. Prokuplje

itoraa, Kurumlija, Blace

98.250

18.044

25. Vranje

Preevo, Bujanovac, Trgovite,

Vladiin Han, Surdulica, Bosilegrad

229.596

49.968

26. Leskovac

Lebane,
Bojnik,
Vlasotince, Crna Trava

234.018

55.889

Medvea,

Napomena: Lokalna samouprava koja je nosilac aktivnosti izgradnje regionalnog centra ne

podrazumeva da je to i optina/grad na ijoj teritoriji e se graditi regionalni centar za
upravljanje komunalnim otpadom.
Tabela 8.1. je sainjena na osnovu dostupnih informacija iz marta 2010. godine i predstavlja
predlog obrazovanja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom. U skladu sa
Zakonom o upravljanju otpadom definisane su obaveze lokalnih samouprava i to:
Jedinica lokalne samouprave je duna da organizuje i sprovodi upravljanje
komunalnim (odnosno inertnim i neopasnim otpadom) na svojoj teritoriji.
Jedinica lokalne samouprave u obavezi je da donese lokalni plan upravljanja
otpadom i obezbedi uslove za njegovo sprovoenje.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu zajedniki upravljati otpadom,
ukoliko im je to zajedniki interes, pod uslovima utvrenim zakonom i sklapanjem
sporazuma izmeu skuptina jedinica lokalne samouprave, kojim se ureuju
meusobna prava i obaveze u obezbeivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad
postrojenja za upravljanje otpadom na podrujima tih jedinica lokalne samouprave.

Ovim sporazumom se takoe definiu prava i obaveze komunalnog preduzea,

odnosno drugog pravnog ili fizikog lica u obavljanju gore navedene delatnosti,
nain donoenja odluka u sluaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o
pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja
od znaaja za organizaciju i sprovoenje upravljanja otpadom.
Jedinica lokalne samouprave duna je da, u sporazumu sa jednom ili vie jedinica
lokalnih samouprava, odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje,
tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji.
Udruene jedinice lokalne samouprave su u obavezi izrade Regionalnog plana
upravljanja otpadom. Regionalni plan upravljanja otpadom definie zajednike
ciljeve u upravljanju otpadom i donosi ga skuptina dve ili vie jedinica lokalne
samouprave na ijim teritorijama ukupno ivi najmanje 200.000 stanovnika, uz
saglasnost ministarstva. Regionalni plan upravljanja otpadom moe se doneti i za
teritorije optina na kojima ivi manje od 200.000 stanovnika po prethodno
izraenoj studiji opravdanosti za donoenje regionalnog plana na koju saglasnost
daje ministarstvo. Postupak izrade i donoenja regionalnog plana ureuje se
sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave.
Istovremeno, u narednom periodu, potrebno je raditi na sanaciji postojeih deponija smetlita koje predstavljaju rizik po ivotnu sredinu. Sanacija odlagalita otpada
treba da se sprovodi u skladu sa usvojenim zakonima koji su usaglaeni sa
zahtevima direktiva EU.

8.3.2. Infrastruktura za upravljanje opasnim otpadom

Imajui u vidu postojee podatke o generisanju opasnog otpada na godinjem nivou i
promenama u industriji Republike Srbije, u narednom periodu planira se izgradnja jednog
Nacionalnog postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada.
U okviru projekta "Tehnika pomo za pripremu dokumentacije za izgradnju postrojenja za
tretman opasnog otpada" koji se finansira iz sredstava predpristupne pomoi EU - programski
ciklus za 2009. godinu, bie izraena studija opravdanosti koja e uzeti u razmatranje vie
lokacija za izgradnju postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada koje se nalaze u
centralnoj Srbiji, u regionu koji obuhvata Moraviki, umadijski, Pomoravski, Raki i
Rasinski upravni okrug.
Kapacitet postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada od 43.000 t/god. na
povrini od 20 ha je planiran na osnovu celokupne koliine opasnog otpada koji se godinje
generie u Republici Srbiji, a koji moe da se tretira fiziko-hemijskim postupcima uglavnom otpad neorganskog sastava. Planirano je da centar obuhvati deponiju sa kasetama
za opasan i neopasan otpad.
Tehnika dokumentacija neophodna za izgradnju objekta, koja e takoe biti izraena kroz
pomenuti projekat precizno e definisati odgovarajuu tehnologiju kao i tehniko tehnoloke
i eksploatacione karakteristike objekta, koji su u skladu sa meunarodnim propisima.
Osim, postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada, potrebno je izgraditi i
regionalna skladita opasnog otpada, namenjena za bezbedno sakupljanje i uvanje istog do
tretmana. Za definisanje potencijalnih lokacija za izgradnju pomenutih skladita, potrebno je
izvriti analizu postojeeg stanja u oblasti upravljanja opasnim otpadom.

Izgradnja centralnih regionalnih skladita opasnog otpada planira se u sledeim upravnim

okruzima:
- Srednjebanatski upravni okrug;
- Podunavski upravni okrug;
- Mavanski upravni okrug;
- Moraviki upravni okrug;
- Niavski upravni okrug.
Regionalna skladita opasnog otpada su posebno predviena mesta gde proizvoai opasnog
otpada mogu da predaju opasan otpad.
U gradovima je neophodno odrediti lokacije centara za sakupljanje opasnog otpada iz
domainstava (otpadnih ulja, otpadnih elektrinih i elektronskih aparata i ureaja, istroenih
baterija i dr.). Centri za sakupljanje opasnog otpada iz domainstava e se organizovati kao
sabirni centri za sakupljanje baterija, akumulatora, lekova, zaprljane ambalae od boja i
lakova i drugo. Ovi centri mogu biti uz lokacije centara za odvojeno sakupljanje
reciklabilnog otpada. Takoe treba planirati akcije sakupljanja opasnog otpada iz
domainstava periodino i koristiti mobilne stanice za sakupljanje.
Postrojenja za spaljivanje (insineraciju) opasnog industrijskog otpada ukljuujui i
medicinski otpad i otpad animalnog porekla razmatrae se u narednom periodu u skladu sa
potrebama i mogunostima postojeih postrojenja (cementare, termoelektrane, toplane itd).
Proizvodni kapaciteti postojeih postrojenja koji imaju mogunost termikog tretmana
otpada (cementare, elezare i termoelektrane), mogu se upotrebiti za proces koinsineracije
odreenih vrsta otpada, ukoliko ispune uslove propisane zakonskom regulativom.
Neophodna je sanacija crnih taaka koje su kontaminirane opasnim otpadom - pre svega
lokacije u Boru i Panevu ali i u drugim optinama i gradovima na ijim teritorijama je
evidentirana ili e se evidentirati istorijska zagaenja.

8.3.3. Infrastruktura za upravljanje medicinskim otpadom

Sistem upravljanja medicinskim otpadom uspostavljen je rasporeivanjem 78 autoklava za
niskotemperaturni tretman dela medicinskog otpada i 78 drobilica (dezinfekcija/sterilizacija
infektivnog otpada i otrih predmeta - drobljenje/mlevenje sterilisanog otpada) u 56
zdravstvenih centara u Republici Srbiji koje je obezbedila Evropska Unija. Sistem centralnog
mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada, sa opremom za transport predstavlja
najefikasniji i najefektivniji nain upravljanja medicinskim otpadom na celokupnoj teritoriji
Republike Srbije. Ovaj koncept zadovoljava meunarodne propise i standarde i vodi
uspostavljanju i unapreenju sistema upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji.
Nakon izgradnje insineratora za tretman medicinskog otpada, infektivni medicinski otpad e
se spaljivati, u skladu sa zahtevima Direktive 2000/76/ EC. Autoklavi su smeteni unutar
klinikih centara (Beograd, Ni, Kragujevac i Novi Sad) i bolnica, koji su i najvei
proizvoai medicinskog otpada. U svakom okrugu, kao centralno mesto tretmana
infektivnog medicinskog otpada, opremljena je autoklavom najmanje po jedna zdravstvena
ustanova dravnog sektora, koja ima obavezu tretmana infektivnog otpada iz zdravstvenih
ustanova u okrugu. U pojedinim okruzima imenovane su dodatne zdravstvene ustanove kao
lokalna mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada.

Tabela 8.2. Mrea centralnih mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada za teritoriju
regiona
Centralno mesto za tretman
infektivnog medicinskog otpada za
teritoriju regiona

Lokalno mesto za tretman infektivnog

medicinskog otpada za teritoriju
regiona

1. Opta bolnica Subotica

1. Kliniki centar Vojvodine, Novi Sad

2. Opta bolnica Sombor

2. Institut za plune bolesti Vojvodine,

Sremska Kamenica

Koliina opasnog
medicin. otpada,
t/god.

1.099

3. Institut za javno zdravlje Vojvodine,

Novi Sad

4. Opta bolnica Zrenjanin

3. Opta bolnica Kikinda

5. Opta bolnica Senta

4. Opta bolnica Vrac

6. Opta bolnica Panevo

5. Specijalna bolnica za plune bolesti

Bela Crkva

7. Opta bolnica Sremska Mitrovica

1273

227

8. Dom zdravlja Vodovac

6. Kliniko-bolniki centar "Beanijska

kosa"

9. Kliniki centar Srbije

7. Kliniko-bolniki centar "Dr Dragia

Miovi - Dedinje"

10. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr 8. Kliniko-bolniki centar "Zvezdara"

2.607

Milan Jovanovi Batut"

9. Kliniko-bolniki centar "Zemun"

10. Institut za zdravstvenu zatitu majke i

deteta Srbije "Dr Vukan upi"

11. Institut za kardiovaskularne bolesti

"Dedinje"

12. Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav

Zotovi"

13. Institut za ortopedsko-hirurke bolesti

"Banjica"

14. Specijalna bolnica za interne bolesti

Mladenovac

11. Opta bolnica abac

15. Zdravstveni centar Loznica

518

12. Zdravstveni centar Valjevo

13. Zdravstveni centar Smederevo

16. Opta bolnica "Stefan

Smederevska Palanka

Visoki"
350

14. Zdravstveni centar Poarevac

17. Zdravstveni centar Petrovac

15. Dom zdravlja Kragujevac

18. Zdravstveni centar Aranelovac

794

16. Kliniki centar Kragujevac

19. Zdravstveni centar Parain

17. Opta bolnica Jagodina

20. Opta bolnica uprija

18. Zdravstveni centar aak

21. Opta bolnica Gornji Milanovac

19. Opta bolnica Prijepolje

22. Zdravstveni centar Uice

20. Zdravstveni centar Bor

23. Zdravstveni centar Kladovo

21. Zdravstveni centar Zajear

24. Zdravstveni centar Negotin

327

544
22. Zdravstveni centar Pirot

25. Zdravstveni centar Knjaevac

26. Specijalna bolnica za plune bolesti

"Ozren", Sokobanja

23. Zdravstveni centar Kraljevo

27. Zdravstveni centar Novi Pazar

583

24. Zdravstveni centar Kruevac

25. Dom zdravlja Ni

26. Kliniki centar Ni

27. Zdravstveni centar Prokuplje

830

28. Opta bolnica Leskovac

438
29. Zdravstveni centar Vranje

UKUPNO

9.560

Izvor: Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom,

Ministarstvo zdravlja, 2009.
Po istom principu treba organizovati mreu za prikupljanje i tretman medicinskog otpada koji
nastaje u veterinarskim organizacijama, odnosno iskoristiti kapacitete 12 veterinarskih
instituta i izvriti nabavku dodatne neophodne opreme.

8.3.4. Infrastruktura za upravljanje posebnim tokovima otpada

Izgradnja infrastrukture za upravljanje posebnim tokovima otpada e se razviti investiranjem
privatnog sektora, korienjem raspoloivih sredstava Fonda, Fonda za razvoj, kao i
meunarodnih fondova, a na osnovu dozvola za upravljanje otpadom i regiona koji e biti
definisani nakon precizne analize koliina otpada, kao i po donoenju propisa o nainima i
postupcima za sakupljanje, transport, tretman i odlaganje posebnih tokova otpada. Prioritet
treba dati razvoju reciklae graevinskog otpada i njegovom ponovnom korienju u
graevinske svrhe.
Potrebno je odrediti lokacije deponija za odlaganje inertnog otpada (kao to je graevinski
otpad i otpad od ruenja).

8.4. Ekonomski aspekti

Ekonomski aspekti se odnose na ukupnu nacionalnu ekonomiju i u vezi su sa:
- uticajem usluga upravljanja otpadom na produktivnost i razvoj ekonomije;
- konzervacijom i efikasnim korienjem materijala i resursa;
- ekonomskim instrumentima;
- restrukturiranjem i transformacijom sektora;
- ueem privatnog sektora.

8.4.1. Ekonomska produktivnost i razvoj

Efikasan i pouzdan servis upravljanja otpadom je osnova za razvoj urbane ekonomije. Ciljevi
sniavanja trokova usluga mogu biti u suprotnosti sa ciljevima zatite ivotne sredine. Radi
odreivanja odgovarajuih trokova veoma je vano obezbediti pouzdane i potpune
informacije o izvorima, koliinama i sastavu otpada.
Demografski faktor koji e uticati na poveanje nastajanja otpada je dalja promena strukture
stanovnitva na relaciji gradska/ostala naselja. Sadanji udeo stanovnitva koje ivi u
gradskim naseljima je 57%, i u daljem periodu se oekuje poveanje, mada sa znatno manjim

intenzitetom nego do sada. Nastajanje komunalnog otpada po stanovniku u domainstvima u

gradskim naseljima je vee zbog strukture potronje samog stanovnitva i veeg odnosa
prateih proizvoaa komunalnog otpada (trgovine, kancelarije, institucije, kole, restorani i
dr.).
Sledee vano pitanje je odnos dinamika ekonomskog razvoja i nastajanja otpada. Korelacija
izvesno postoji, ali je pitanje projekcije, jer poreenja sa drugim zemljama ukazuju da taj
odnos ne bi smeo biti visok, a jedinino nastajanje otpada po drutvenom proizvodu je u
Srbiji sada veoma visoko. Proizvedene koliine otpada u Srbiji su na nivou od 50%
proizvodnje otpada visoko razvijenih zemalja Evrope, dok je BDP na nivou od oko 10%
njihovog BDP.

8.4.2. Efikasnost korienja resursa

Na makroekonomskom nivou, upravljanje otpadom poinje sa efikasnim korienjem
materijala i izbegavanjem opasnih materija u fazi proizvodnje i distribucije. Potrebno je
ukljuiti mere racionalnog korienja sirovina i podsticati ponovnu upotrebu otpada.
Najefektivniji nain za promociju efikasnog korienja resursa je pokazati budue trokove
sakupljanja i odlaganja otpada i trokove zagaenja, koji proistiu ako se otpad ne sakuplja u
fazi proizvodnje, distribucije i potronje u skladu sa principom "zagaiva plaa". Prema
novom pravnom okviru za upravljanje otpadom, proizvoai, uvoznici i prodavci e biti
obavezni da preuzmu iskoriene, otpadne proizvode (friideri, baterije itd.) koje e
sakupljai i lica koja vre tretman otpada reciklirati i sirovine vratiti na trite. Podizanje cena
usluga sa porastom koliine proizvedenog otpada, utie na ponaanje potroaa i na naine
odlaganja.

8.4.3. Ekonomski instrumenti

U ovom trenutku, od ekonomskih instrumenata za upravljanje otpadom u Republici Srbiji,
jedino je iroko prisutna naplata usluga od korisnika. Naplauje se sakupljanje i odlaganje
komunalnog otpada. Naplata se, uglavnom, obraunava po kvadratnom metru stambene ili
poslovne povrine. U praksi se mogu sresti i drugi kriterijumi: prema tipu stambenog objekta
iz kog se iznosi otpad, a kod poslovnog sektora prema povrini stvarno korienog prostora,
njegovoj lokaciji, kao i karakteru delatnosti i koliini otpada. Primena ovog dobro poznatog
instrumenta ima dugu tradiciju vezanu za komunalni otpad. Po pravilu, naplatu vre javna
komunalna preduzea, koja se bave sakupljanjem, transportom i odlaganjem otpada. Naplata
za domainstva se obavlja jednom meseno, bilo kroz objedinjeni sistem naplate komunalnih
usluga (najee uz naplatu za potronju vode), bilo posebno. U veim gradovima uobiajeno
se primenjuje objedinjen sistem naplate, dok u manjim mestima dominira posebna naplata.
U sadanjem sistemu, primetno je odstupanje od principa "zagaiva plaa". Cene
sakupljanja i odlaganja otpada godinama su depresirane. Prvi razlog je socijalne prirode:
preko ovih cena podravan je ivotni standard stanovnitva. Pogreno je izgraeno miljenje
da je cena komunalnih usluga prvenstveno socijalna, a ne ekonomska kategorija. Drugi
razlog za niske cene treba traiti u karakteru svojine nad javnim preduzeima. Kriterijum
stambenog prostora danas je odbaen u veini zemalja Evrope, ak i u zemljama u tranziciji.
Poseban problem danas predstavlja nizak stepen naplate usluga od privrede. Teko
finansijsko stanje, visoka interna zaduenost preduzea i niska likvidnost, dovode do niskog
stepena naplate komunalnih usluga, koji varira po pojedinim optinama od 10% do 70%.

U Republici Srbiji nedostaje niz znaajnih ekonomskih instrumenata za upravljanje otpadom.

Da bi se postojee stanje u upravljanju otpadom poboljalo, potrebno je reorganizovati
sadanji sistem i uvesti nove ekonomske instrumente. Orijentacija od koje se polazi je
sledea:
- maksimalno uvaavanje principa da zagaiva snosi trokove zagaivanja;
- formiranje efikasnog, pouzdanog i koherentnog sistema instrumenata.
Cilj ovog segmenta je kreiranje takvih instrumenata koji e podrati i praktino realizovati
strategiju zasnovanu na prihvatanju i primeni standarda EU u oblasti upravljanja otpadom.
Dinamika realizacije Strategije, usmerena ka to skorijem dostizanju evropskih kriterijuma,
zavisie, prvenstveno, od optih drutvenih i ekonomskih kretanja u Republici Srbiji, pa e se
to odraziti i na aktiviranje pojedinih ekonomskih instrumenata.
Kada je re o promenama u sadanjem sistemu, na prvom mestu je potrebno promeniti
kriterijum za utvrivanje naplate komunalnih usluga. Neophodno je prei na naplatu po
kriterijumu koji realnije odraava vezu izmeu koliine komunalnog otpada i trokova
njegovog zbrinjavanja, naplatu po masi ili zapremini generisanog otpada. to se tie sektora
privrede, takoe je potrebno vriti fakturisanje prema koliini otpada, bilo u zapremini, bilo u
masi. Time bi se u znatnoj meri uvaio princip "zagaiva plaa".
Cena usluge sakupljanja i odlaganja komunalnog otpada se mora zasnivati na punim
trokovima, to znai da se moraju obuhvatiti kako varijabilni, tako i fiksni trokovi. Ove
cene moraju biti predmet ekonomske regulacije, poto komunalna delatnost ispoljava osobine
prirodnog monopola. Sa druge strane, s obzirom na dugogodinju depresiranost cena, nisku
poetnu osnovu, egzistencijalni karakter potreba i realnu ekonomsku mo korisnika, prelaz
na tarife sa punim pokriem trokova upravljanja otpadom ne moe biti jednokratan, ve
zahteva tranzicioni period postupnih poveanja. Kod velikih generatora otpada, razliite
naplate mogu biti primenjene radi postizanja zahteva za obezbeenjem usluga i dodatnim
podsticajima za minimizaciju otpada.
U odreivanju tarifa za usluge upravljanja otpadom polazi se od odabranog stepena pokria
trokova kroz naplatu od korisnika:
- puno pokrie trokova znai da se tarifama generiu prilivi kojima se pokrivaju svi
gotovinski odlivi, ostatak duga na kraju veka projekta i obezbeuju finansijska
sredstva za zamenu objekata i opreme;
- pokrie svih gotovinskih odliva i ostatka duga, ali bez obezbeivanja sredstava za
zamenske investicije na kraju veka projekta; ovo znai da se zamena kapaciteta
finansira sa trita kapitala;
- pokrie svih gotovinskih odliva u toku veka projekta, ali bez obezbeivanja
sredstava za ostatak duga i zamenske investicije; ovo znai da je projekt
subvencioniran.
Ovakav sistem naplate usluga ostavlja mesta za jedan novi fiskalni instrument. To je naknada
za odlaganje otpada na deponije. Naime, sav otpad koji odlazi na deponiju bi trebalo da bude
predmet oporezivanja, koji plaaju korisnici deponije, u vidu posebne naknade na zemljite,
na kom se deponija nalazi.
Takoe se predlae uvoenje eko-naknade za specifine proizvode kao to su ambalaa za
pie ili plastine kese.

Drugi instrument jesu kazne za postupanje sa otpadom suprotno zakonu. Oekuje se da e

novi pravni okvir i sprovoenje propisa doneti poboljanja.
Instrument produene odgovornosti proizvoaa za sopstvene proizvode je dobro poznat u
razvijenim zemljama. NJegova sutina se ogleda u obavezi proizvoaa ne samo da prati
proizvod, tokom upotrebe, dok se nalazi kod potroaa, ve i da po isteku upotrebnog veka,
preuzme proizvod od korisnika, te da ga uputi na recikliranje. U jednoj varijanti ovog
instrumenta, vri se samo sakupljanje iskorienih proizvoda, dok u drugoj, postoji
mogunost plaanja odreene nadoknade potroau. Ova varijanta se esto kombinuje sa
praksom davanja popusta za novi proizvod, pod uslovom da se preda stari, iskorieni. Novi
zakonski okvir prepoznaje ovaj instrument. Utvrena je obaveza proizvoaa, kao i uvoznika
odreenih proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada da plaaju naknadu
Fondu. Ova naknada e se koristiti za tretman proizvoda kada postane otpad. Lica koja imaju
dozvolu za upravljanje otpadom e vriti sakupljanje i tretman takvih proizvoda i za tu uslugu
e dobijati naknadu iz Fonda.
Takoe se mora uzeti u obzir injenica da cena nekretnina u blizini regionalnih centara za
upravljanje otpadom - regionalnih deponija moe imati manju vrednost. U tom sluaju
potrebno je vlasnicima obezbediti nadoknadu zbog smanjenja vrednosti nekretnine.

8.4.4. Restrukturiranje i transformacija sektora

Veoma je vano uneti elemente konkurencije i liberalizovati trita usluga, koje pruaju
komunalna preduzea. Promena svojinske strukture privrednih subjekata nije garancija da e
se alokativna i produktivna efikasnost poveati. Ponekad, prerano uraena privatizacija,
moe oteati liberalizaciju sektora. Zato je bolje putem koncesionih ugovora prenositi prava
na obavljanje odreenih poslova, vezanih za upravljanje otpadom, na privatna, ili zajednika
preduzea (javno-privatno partnerstvo).
Od sutinske vanosti za procese transformacije je uvoenje konkurencije, gde god je to
mogue. Za efikasnost sektora bitno je uvesti konkurenciju u procesu dobijanja koncesija,
kao i stalno kontrolisati ponaanje koncesionara. Konkurencija u borbi za trite, ukoliko je
regularna, moe imati pozitivne efekte na opte blagostanje. Razni vidovi aranmana (kao to
su Design Build Operate: DBO, Build Operate Own: BOO, Build Operate Dispose: BOD
itd.) mogu biti korisni u oblasti odlaganja i reciklae otpada.
Dugorono, uvodi se mogunost da graani biraju najpovoljnijeg vrioca usluge sakupljanja i
odlaganja otpada. Na taj nain bi se uvela konkurencija ne samo u borbi za trite, ve i na
samom tritu usluga, a cene prestale biti predmet regulacije. To bi znailo da se sektor
definitivno liberalizovao, dok bi se promena svojinske strukture privrednih subjekata
postepeno odvijala, kao posledica liberalizacije.

8.4.5. Uee privatnog sektora

Globalno posmatrano, uee privatnog sektora u oblastima koja su tradicionalno bile pod
kontrolom javnog sektora, ima jasno uzlazni trend. Participacija privatnog sektora moe da
zadovolji brojne ciljeve: obezbeivanje investicionog kapitala, smanjenje potreba za
subvencijama, poboljanje upravljake efikasnosti, poboljanje tehnikih i upravljakih
kapaciteta lokalne javne organizacije i dr. Postoje brojni oblici participacije privatnog
sektora, a najee klasifikacije polaze od kriterijumima investiranja, vlasnitva i
odgovornosti (rizika).

U prvu grupu spadaju oblici gde je uee privatnog sektora najnie: javni sektor ostaje
vlasnik sredstava i odgovoran za investicije, a rizici se dele u nekoj proporciji:
- Pruanje usluga: privatni sektor angauje se u obavljanju konkretnih aktivnosti.
Ugovori obino podrazumevaju krai vremenski period. Interes javnog sektora
ogleda se u ukljuivanju ekspertize privatnog sektora za izvrenje odreenih
tehnikih zadataka ili u uvoenju konkurencije u domen obavljanja datih aktivnosti.
- Upravljanje: privatni sektor preuzima odgovornost za proizvodno-tehnoloku
funkciju i odravanje komunalnih preduzea, koje ostaje u dravnom vlasnitvu.
Bitan elemenat ugovora je stepen prenoenja komercijalnog rizika na privatni sektor,
kako bi bio dovoljno motivisan da smanji trokove i unapredi kvalitet usluga.
- Zakup: privatni sektor preuzima odgovornost za upravljanje i odravanje
zakupljenih sredstava i kupuje pravo na budue novane prilive preduzea, te
preuzima na sebe veinu komercijalnog rizika. esto predstavlja prvi korak ka
kompletnijem ukljuivanju privatnog kapitala, putem koncesije.
Drugu grupu, generalno nazvanu koncesije, ine oblici saradnje gde se na privatni sektor
ugovorom prenosi pravo upravljanja, ali zadrava vlasnitvo nad postojeim sredstvima,
odnosno nakon isteka odreenog perioda, po pravilu dugoronog (20-30 godina), preuzimaju
sredstva koja je finansirao privatni sektor u toku perioda trajanja ugovora. Tipini aranman
je: BOT, koji se uglavnom koristi za nove projekte koji ukljuuju izgradnju kapaciteta
(Built), upravljanje (Operate) u definisanom periodu i prenos (Transfer) vlasnitva na javni
sektor nakon isteka perioda. Regionalni centar za upravljanje otpadom moe biti predmet
ovakvog aranmana.
Treu grupu ini privatizacija, potpuna ili delimina. Projekti ovog tipa mogu da ukljue
upravljanje preduzeem od strane privatnog sektora, a obavezno podrazumevaju potpuno ili
delimino odricanje javnog sektora od vlasnitva nad imovinom. Dok u sluaju koncesije,
javni sektor ima dva osnovna zadatka - da obezbedi adekvatnu upotrebu sredstava koja su u
njegovom vlasnitvu, kao i da putem regulative, zatiti potroae od eventualnog
monopolistikog naina odreivanja cena ili niskog kvaliteta usluga, u sluaju privatizacije
na javnom sektoru ostaju samo funkcije utvrivanja propisa.
U daljem razvoju sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji potrebno je poveano
uee privatnog sektora. Pri tom je bitno da se biraju opcije koje e privatni sektor u to
veoj meri motivisati na unapreenje kvaliteta usluga i efikasnosti poslovanja sistema. Pri
izboru odgovarajue opcije, veoma je vano da lokalna samouprava poe od svojih osnovnih
ciljeva koje eli da postigne:
- korienje i unapreenje tehnike i menaderske ekspertize;
- uvoenje novih tehnologija;
- poveanje efikasnosti;
- izgradnja veih kapaciteta;
- smanjenje trokova javnih subvencija;
- unapreenje kvaliteta usluga itd.

8.5. Socijalni aspekti

Socijalni aspekt Nacionalne strategije upravljanja otpadom se odnosi na:

- naine korienja materijala, generisanje i odlaganje otpada i ostale potrebe i

zahteve upravljanja otpadom;
- uee korisnika u upravljanju otpadom kroz razliite aktivnosti;
- socijalne uslove radnika na upravljanju otpadom.
Nastajanje otpada kod stanovnitva je primarno funkcija njihove potronje a time i njihovih
socio-ekonomskih karakteristika. U isto vreme, nastajanje otpada je u velikoj meri u vezi sa
odnosom ljudi prema otpadu: njihovom nainu korienja materijala i rukovanju otpadom,
njihovom interesu za smanjenje i minimizaciju otpada, stepenu do kojeg oni razdvajaju otpad
i stepenu neovlaenog odlaganja. Njihov stav utie ne samo na karakteristike nastajanja
otpada, ve takoe i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada, odnosno njihov
interes i volju za plaanjem usluga sakupljanja. Na njihov odnos se moe pozitivno uticati
kroz kampanje razvijanja javne svesti, i edukativne mere o negativnim uticajima
neodgovarajueg sakupljanja otpada na zdravlje stanovnitva i ivotnu sredinu i vrednost
efektivnog odlaganja. Takva kampanja treba, takoe, da informie stanovnitvo o njihovim
odgovornostima kao proizvoaima otpada i njihovim pravima u odnosu na usluge
upravljanja otpadom.
Principi socijalnog aspekta su:
- orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i zahtevima
stanovnitva za uslugama;
- podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose efektivnosti i efikasnosti
komunalnih usluga;
- razvijanje javne svesti stanovnitva o problemima i prioritetima vezanim za
upravljanje otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva (plaanje) za
usluge sakupljanja i odlaganja otpada;
- podrka doprinosu korisnika za samoorganizovanjem lokalnog sakupljanja otpada i
implementaciji rada u sklopu sistema upravljanja otpadom;
- zatite zdravlja radnika na upravljanju otpadom i poboljanju njihove socioekonomske sigurnosti.
Implementacijom Strategije i sprovoenjem novog zakonskog okvira o upravljanju otpadom,
oekuje se otvaranje novih radnih mesta i zapoljavanje veeg broja radnika, to e doprineti
smanjenju siromatva, razvoju "zelene ekonomije" i integrisanju u drutvo romske populacije
koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina.

8.6. Obuka kadrova i razvijanje javne svesti

Razvoj ljudskih resursa za odgovarajue i odrivo upravljanje otpadom se moe podeliti u tri
glavne oblasti:
- profesionalna obuka kadrova (ukljuujui i obuku proizvoaa otpada);
- obrazovanje;
- razvijanje javne svesti.
Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje preporuka za akcije koje e:

- poveati nivo svesti najireg stanovnitva o problemima ivotne sredine, a posebno

kod dece i mladih ljudi, ime se stvara podloga za budue akcije i odrivo
upravljanje otpadom;
- osigurati adekvatnu tehniku i profesionalnu kompetentnost na svim nivoima u
institucijama i organizacijama, zaposlenih u dravnim organima na svim nivoima u
skladu sa nadlenostima, ukljuujui i kompanije iz privatnog sektora, sa
odgovornou za upravljanje otpadom i sprovoenje zakona na svim nivoima.

8.6.1. Obuka kadrova

Kljuno poboljanje upravljanja otpadom je potreba za razvijanjem sposobnosti
profesionalaca koji rade u industriji i uvoenja tehnika i tehnologija u obrazovanje buduih
profesionalaca u oblasti otpada. Javna svest o otpadu i ivotnoj sredini se mora razvijati, kroz
medije, kroz obrazovanje u kolama i kroz razne kampanje.
Profesionalna obuka bie primarni cilj u kratkoronom periodu radi osiguranja da i osoblje
koje radi u oblasti upravljanja otpadom bude tehniki kompetentno za svoj poloaj. Ovo e
ukljuiti zahteve za obuku kadrova koji se nalaze u svim kompanijama koje se bave otpadom
i kadrova koji su odgovorni za upravljanje otpadom u ministarstvima ili lokalnoj samoupravi.
Struna lica iz oblasti upravljanja otpadom moraju pomoi uspostavljanju obrazovanja,
razvoju politike i nastavnog programa.
Neophodna je profesionalna obuka u sledeim oblastima upravljanja otpadom:
- pravni i zakonodavni okvir;
- finansijski sistem i raunovodstvo;
- ekonomsko planiranje i budeti;
- priprema tendera;
- licenciranje i monitoring;
- zdravlje ljudi i sigurnost;
- praksa i postupci separacije otpada;
- praksa i postupci individualnog kompostiranja;
- praksa i postupci upravljanja medicinskim otpadom;
- praksa i postupci upravljanja opasnim otpadom (opasnim otpadom iz
domainstava, ambalaom od hemikalija itd.).
Posebna panja mora biti posveena kolama. Efikasno obrazovanje i motivacija u osnovnoj
koli e imati dugorone efekte na ponaanja pojedinaca. U kasnijem dobu, ovi pojedinci
postaju uesnici u realizaciji raznih inicijativa u upravljanju otpadom, kroz svakodnevni
kontakt sa otpadom.

8.6.2. Razvijanje javne svesti

Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi ukljuenja problema ivotne sredine i
otpada je obaveza ministarstva nadlenog za zatitu ivotne sredine i lokalne samouprave na
svim nivoima, sa podrkom postojeih strunjaka. Ova politika zahteva da sve kompanije
koje se bave otpadom u svoje ugovore ukljue i kampanju za razvijanje javne svesti o
kvalitetnom upravljanju otpadom. Sutinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrenog

odlaganja otpada na ivotnu sredinu i konano na njihovo zdravlje i dugorono, trokove

optine za remedijaciju (koji se nadoknauju iz poreza i naplata od graana). Takoe je
vano da predloena poboljanja budu razmatrana uz uee javnosti, kao i da e poboljanja
u praksi upravljanja otpadom doneti povraaj sredstava iz poreza kroz princip zagaiva
plaa. Graani moraju da imaju pristup informacijama, to je i ozvanieno usvajanjem
Zakona o potvrivanju konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju
odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Arhuska konvencija).
Sprovoenje zakonodavstva koje se odnosi na javnost, kao to je zabrana izbacivanja otpada
na ilegalna smetlita je drugi mehanizam za razvijanje javne svesti koji mora biti razvijen.
Ovo omoguava mehanizam za javno oglaavanje loe prakse i ljudi koji su uinili vee
prekraje.
U veini sluajeva, na poetku kampanje, javna svest se vie razvija striktnom primenom
zakona, nego omoguavanjem optih informacija. Tu je veoma znaajna uloga inspektora uz
kampanju sa vrstom porukom koja se odnosi na kazne za prekrioce zakona. Neophodna je
jaka povezanost izmeu nadlenih za sprovoenje zakona i lica za sprovoenje kampanje. Sa
druge strane, vano je i razvijati poverenje izmeu organa dravne uprave i graana.
Kampanje razvijanja javne svesti podstiu individualne potroae da pomognu dostizanje
odrivog upravljanja otpadom kroz smanjenje nastajanja otpada, kupovinu proizvoda
napravljenih od reciklabilnih materijala, razdvajanje otpada za reciklau i uee u lokalnim
radionicama o upravljanju otpadom. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovnitvo za
prihvatanje odgovornijeg odnosa prema otpadu i da postupaju sa otpadom na odriv nain,
kao to je redukcija na izvoru, ponovna upotreba otpada, reciklaa ili odlaganje otpada na
pouzdan nain ukoliko nema druge mogunosti.
Lokalna kampanja treba da:
- koristi sve oblike medija;
- stekne poverenje stanovnitva;
- bude provokativna;
- istie individualne akcije;
- koristi jednostavne ciljane poruke;
- koristi sveobuhvatne, ali jednostavne poruke.
Posebna panja se mora obratiti na razvijanje svesti o potrebi odrivog upravljanja opasnim
otpadom i s tim u vezi potrebi za izgradnjom infrastrukture u vidu postrojenja za skladitenje,
tretman i odlaganje.

9. TROKOVI IMPLEMENTACIJE STRATEGIJE I

FINANSIJSKI PLAN
9.1. Uvod
Ovom finansijskom procenom obuhvaeni su trokovi sprovoenja ciljeva Strategije:
- izgradnja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom;
- sanacija i zatvaranja postojeih registrovanih deponija i smetlita;

- sanacija crnih taaka;

- izgradnja infrastrukture za tretman opasnog otpada;
- uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada i dr.
Finansijski aspekti sistema upravljanja otpadom odnose se na planiranje i obraun trokova,
kapitalne investicije i povraaj trokova. Finansijski aspekti moraju biti ukljueni u sve faze
planiranja upravljanja otpadom. U svakom konkretnom projektu upravljanja otpadom
potrebna je detaljna finansijska analiza kojom e se:
- obezbediti pouzdani finansijski plan za pokrie rashoda u periodu implementacije
projekta;
- dokazati postojanje adekvatnih finansijskih izvora za pokrie svih daljih
finansijskih zahteva i obaveza;
- odrediti nivo tarifa potreban za izabrani stepen povraaja finansijskih izvora preko
prihoda projekta;
- dokazati finansijsku odrivost projekta u celini.
Uvidom u procene trokova za usaglaavanje nacionalnih propisa zemalja u tranziciji
(Centralna i Istona Evropa) sa propisima EU - utvreno je da su za sektor otpada kapitalne
investicije proseno iznosile 120 EUR/stanovniku, a manji broj zemalja je imao ekstremno
visoke investicije, kao na primer Slovenija sa 600 EUR/stanovniku.
Ovo poglavlje procenjuje investicione i operativne trokove Strategije i potencijalne izvore
finansiranja inicijativa koje predstavljaju prioritet akcionog plana 2010-2014. i dugoronih
investicija predvienih u periodu 2015-2019. Takoe, razmatra se mogunost pokrivanja
moguih deficita potrebnih investicija i domaih izvora finansiranja i daje se pregled
ekonomskih instrumenata koji bi omoguili pokrivanje deficita u srednjem roku. U poglavlju
je sadran i indikativni finansijski plan.
Procena je raena na osnovu sledeeg pristupa:
- Procenjeni su tokovi i sastav otpada za sve pojedinane vrste otpada za koje je
Strategijom predvieno obezbeivanje sistema i postrojenja za upravljanje otpadom
(poglavlje 9.2);
- Za svaku vrstu otpada, definisani su ukupni materijalni kapaciteti prerade potrebni
da bi se ispunili ciljevi postavljeni akcionim planom kao i ostali neophodni uslovi
(poglavlje 9.3);
- Identifikovani su sistemi, postrojenja i oprema potrebni za upravljanje ovim
kapacitetima (poglavlje 9.4);
- Definisana su kapitalna ulaganja i operativni trokovi koji se odnose na ove sisteme
i postrojenja (poglavlja 9.5 i 9.6);
- Procenjen je obim oekivanih trokova u odnosu na projektovani BDP tokom
posmatranog perioda (poglavlje 9.7);
- Identifikovani su domai i strani izvori sredstava koji su potencijalno raspoloivi za
potrebe finansiranja ovih investicija (poglavlja 9.8, 9.9 i 9.11);
- Razmatrano je pitanje pokria deficita resursa koji su potencijalno raspoloivi
lokalno i potrebnih investicija (poglavlje 9.10);

- Utvrene su ukupne investicije potrebne za implementaciju akcionog plana i

stratekih mera do 2019. godine, kao i odgovornost za finansiranje mera u privatnom
i javnom sektoru (poglavlje 9.12);
- Pripremljen je indikativan finansijski plan korienjem optih pretpostavki o
moguim prilivima sredstava iz razliitih domaih i meunarodnih izvora (poglavlje
9.12);
- Identifikovani su ekonomski instrumenti koji bi mogli da smanje neravnoteu
izmeu investicionih trokova i projektovanih izvora finansiranja (poglavlje 9.13);
- Procenjeni su potrebni institucionalni resursi za prioritetne mere iz akcionog plana
(poglavlje 9.14).
Analiza je sprovedena na inkrementalnoj osnovi, identifikujui sisteme, postrojenja i opremu
koji e u budunosti biti potrebni pored ve postojeih sistema za upravljanje otpadom.
Pretpostavlja se da e potrebno obnavljanje investicionog fonda nastupiti tek nakon isteka
perioda koji je predmet razmatranja (2010-2019). Trokovi su procenjeni u evrima u stalnim
cenama iz 2009.

9.2. Tokovi otpada

Koristei podatke o sastavu otpada iz poglavlja 4.2, ralanjene su projekcije tokova otpada
iz priloga 4. na pojedinane tokove otpada ije je upravljanje predvieno Strategijom i
Akcionim planom. Tabela 9.1 prikazuje sumarne projekcije tokova otpada za posmatrani
period. Dijagram na slici 9.1 ilustruje ove tokove za 2014. godinu i kvantifikuje tokove
otpada i materijalni bilans masa za tu godinu.
Tabela 9.1. Projektovane koliine otpada, izraene u hiljadama tona na godinjem nivou
Godina 2010. 2014. 2019.

Komunalni otpad

2451 2785 3268

Otpad iz domainstva

2084 2367 2778

Komercijalni i otpad iz institucija

367

418

490

Ambalaa

607

693

817

Biorazgradiv komunalni otpad

1538 1747 2049

Opasan komunalni otpad

Graevinski otpad i otpad od ruenja

Opasan industrijski otpad

25

28

33

1000 1300 1700

100

150

200

Otpadno ulje

50

54

59

Otpadne gume

26

30

34

Baterije i akumulatori

27

29

32

Otpad od elektrine i elektronske opreme

30

35

40

Otpadna vozila

93

106

124

Medicinski otpad

49

52

56

Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda

30

160

350

277

296

321

Otpad ivotinjskog porekla

9.3. Budui potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom

Uzimajui u obzir podatke o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u
prioritetnom akcionom planu za period 2010-2014. i srednjeronom periodu 2015-2019,
definisani su dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom, potrebni za sprovoenje
svake pojedinane mere u svakoj godini posmatranog perioda. Procena pokazuje da su
najpotrebniji dodatni kapaciteti za upravljanje komunalnim otpadom, ukljuujui ambalani

otpad, kao i graevinskim otpadom i otpadom od ruenja i muljem iz ureaja za

preiavanje komunalnih otpadnih voda.
Slika 9.1: Projektovani tokovi otpada, 2014.

9.4. Sistemi i postrojenja za upravljanje otpadom

Za svaku prioritetnu meru, procenjeni su vrsta, broj, veliina i trokovi sistema i postrojenja
za upravljanje otpadom, koji e biti potrebni da bi se zadovoljile budue potrebe. Od posebne
vanosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da
budu sagraeni tokom perioda predvienog prioritetnim Akcionim planom 2010-2014, uz
pretpostavku da e dodatnih 12 biti sagraeno u periodu 2015-2019. Broj, obim, opseg i
trokovi centara zavisi od razlika izmeu gradskih i ruralnih podruja te se razlikuju za tri
kategorije: gradsko, meovito i ruralno podruje.

9.5. Trokovi kapitalnih ulaganja

Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom date su u Tabeli
9.2.
Tabela 9.2: Sumarni pregled ukupnih investicionih trokova za period 2010-2019, izraeno u
milionima evra
Godina 2010-2014. 2015-2019. 2010-2019.

Komunalni otpad - ukupno investicionih trokova, ukljuujui:

380

426

806

43

53

96

273

223

496

57

142

199

Direktiva o baterijama

Direktiva o otpadu od elektrine i elektronske opreme

15

Proirenje pokrivenosti sakupljanja

Direktiva o deponijama

Direktiva o ambalai

Graevinski otpad i otpad od ruenja

28

32

59

Opasan industrijski otpad

14

24

38

Medicinski otpad

Direktiva o odlaganju otpadnih ulja

11

20

30

Otpadne gume

Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda

Otpad ivotinjskog porekla

13

447

511

958

Direktiva o otpadnim vozilima

Ukupno investicionih trokova

Ukupne procenjene investicije potrebne za primenu mera predvienih akcionim planom za

period 2010-2014. iznose 447 miliona i 958 miliona kumulativno do 2019. godine. Kao to
se moe oekivati, najvei deo ukupnih investicionih ulaganja odnosi se na sisteme i
postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom. Za tu svrhu potrebno je 380 miliona do
2014. (85% ukupnog iznosa) i 806 miliona do 2019. godine (84% ukupnog iznosa).
Program investicionih ulaganja prikazan je na slici 9.2. Godinje investicije dostiu
maksimum u 2014. godini kada iznose 180 miliona evra i ravnomerno opadaju do 2019.
Slika 9.2: Ukupni godinji investicioni trokovi tokom planiranog perioda

9.6. Operativni trokovi

Slika 9.3 daje sumarni pregled ukupnih godinjih operativnih trokova inkrementalnih
sistema i postrojenja za upravljanje otpadom, ne ukljuujui trokove amortizacije.
Operativni trokovi ravnomerno rastu u skladu sa kumulacijom investicija i iznose 201
milion evra godinje u 2019. godini.
Slika 9.3: Ukupni godinji operativni trokovi

9.7. Trokovi iskazani na godinjem nivou

Obim trokova implementacije akcionog plana i naknadnih mera za drutvo mogu se staviti u
kontekst njihovim poreenjem sa projektovanim BDP-om tokom perioda implementacije.
Postoje dva pristupa za ilustraciju:
- poreenjem zbira ukupnih godinjih kapitalnih ulaganja i operativnih rashoda sa
projektovanim BPD-om, i
- konverzijom kumulativnih kapitalnih rashoda u trokove kapitala na godinjoj
osnovi i poreenjem ukupnih godinjih trokova (operativni trokovi uveani za
trokove kapitala na godinjoj osnovi) sa BDP-om.

Ukupni rashodi u poreenju sa projektovanim BDP-om

Slika 9.4 pokazuje ukupne investicione i operativne trokove kao procenat projektovanog
godinjeg BDP-a.
Slika 9.4: Ukupni rashodi prikazani kao% projektovanog BDP-a

Vidi se da ukupni rashodi kao procenat BDP-a rastu na gotovo 0,49% u 2014. i smanjuju se
na skoro 0,39% u 2019. godine. Treba uzeti u obzir da se relativni pad kapitalnih rashoda
nakon 2014. godine (slika 9.2) kompenzuje ravnomernim rastom operativnih trokova (slika
9.3), tako da ukupan udeo u BDP-u ostaje uglavnom konstantan. Ovo se moe porediti sa
ukupno 0,35% BDP-a koliko je bilo izdvojeno iz republikog budeta za zatitu ivotne
sredine u 2008.

Ukupni trokovi na godinjem nivou uporeeni sa

projektovanim BDP-om
Trokove obraunate na godinjoj osnovi ine godinji operativni trokovi uveani za
procenu troka upotrebe osnovnih sredstava koja se iskoristi u toku godine. To je pokazatelj
trokova korienja nacionalnih resursa tokom godine i moe se izraunati kao procenat
procenjenog BDP-a. On prua procenu trokova resursa koji se odnose na program
upravljanja otpadom, trokova za privredu za koje se moe oekivati da se u budunosti
nastave. Slika 9.5 prikazuje porast ukupnih trokova na godinjem nivou u 2019. na 0,43%
BDP-a.
Slika 9.5: Trokovi prikazani na godinjem nivou kao% projektovanog BDP-a

9.8. Finansiranje investicionog programa

Procena o tome kako razliite investicije mogu biti finansirane tokom perioda implementacije
ukljuuje razmatranja sledea tri kljuna pitanja:
- Ko e biti odgovoran za stvaranje ovih investicija (investitori)?
- Ko e obezbediti kapital za te investicije (izvori finansiranja)?
- Kako e biti obezbeen povraaj trokova investiranja i operativnih trokova
(povraaj trokova)?
Republika, pokrajinska i lokalna vlast imaju prevashodnu odgovornost za pruanje usluga
upravljanja komunalnim otpadom, muljem iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih
voda i medicinskim otpadom i bie i znaajni investitori u nove sisteme i infrastrukturu za
upravljanje ovim tokovima otpada. Oekuje se da i privatni sektor dobije znaajnu ulogu u
investiranju i pruanju ovih usluga kroz aranmane partnerstva izmeu privatnog i javnog
sektora, za koje mogu da obezbede sredstva i operativna znanja i iskustva.
Oekuje se znaajno angaovanje privatnog sektora u obezbeivanju kapitala i/ili dugoronih
komercijalnih kredita za tokove otpada za koje privatni sektor ima primarnu odgovornost.
Ovi tokovi obuhvataju industrijski opasni otpad, graevinski otpad i otpad od ruenja i
tokove otpada vezane za odreene proizvode, ukljuujui ambalau i istroene baterije. Meu
privatnim investitorima e verovatno biti i pruaoci usluga upravljanja otpadom i veliki
proizvoai industrijskog otpada, kao i kompanije ili organizacije koje su zahtevane
zakonom ili su osnovane da bi ispunile zakonske obaveze.
Treba uzeti u obzir da je potrebno ne samo finansirati optinske regionalne strukture i rad
privatnog sektora, ve i tehniku pomo koja je potrebna da bi se pomogao razvoj
organizacionih i finansijskih struktura od kojih zavisi dugorona odrivost pruanja usluga.
Tehnika pomo e biti potrebna u cilju pruanja pomoi za pripremu nacionalnih
aproksimativnih strategija i planova implementacije odreenih direktiva. Priprema
dokumentacije za prijavljivanje za finansiranje projekata predstavlja dugotrajan proces za
koji bi dobro ciljana tehnika pomo mogla takoe biti dragocena.

9.9. Finansijski resursi raspoloivi u Republici Srbiji

Potencijalni domai izvori finansiranja su sledei:
- bespovratna sredstva Fonda;
- krediti Fonda;
- budetska sredstva lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduzea (sopstvena
sredstva);
- krediti lokalnih komercijalnih banaka;
- investicije privatnog kapitala u lokalne modele javno-privatnog partnerstva (PPP).

Bespovratna sredstva Fonda

Oekuje se da bespovratna sredstva Fonda predstavljaju glavni izvor raspoloivog dravnog
finansiranja za javne projekte upravljanja komunalnim otpadom i da e ta sredstva biti
obezbeena prvenstveno za ulaganja u regionalne sisteme upravljanja komunalnim otpadom.
Bespovratna sredstva koja su potencijalno na raspolaganju iz ovog izvora su ograniena na

1 milion po regionu i na ukupan iznos od 12 miliona za dvanaest regiona koji se predlau u

prioritetnom investicionom periodu 2010-2014. Slina sredstva su predviena i za
srednjeroni period 2015-2019. Ovi iznosi su zanemarljivi u poreenju sa potrebnim
ulaganjem. Uobiajeni doprinos drave regionalnim sistemima upravljanja otpadom u
zemljama koje su nedavno pristupile Evropskoj Uniji kree se u rasponu od 20 do 25%
inicijalnih projektnih investicionih ulaganja.

Krediti Fonda
Fond administrira i kredite preduzeima za projekte u oblasti zatite ivotne sredine koje
finansira Fond za razvoj Republike Srbije. Maksimalni iznos ovih kredita je veoma mali i ne
predstavlja znaajan izvor finansiranja Strategije.

Budetska sredstva lokalnih samouprava i javno-komunalnih

preduzea (sopstvena sredstva)
Kapaciteti lokalnih samouprava za finansiranje infrastrukturnih projekata su mali, a ne
oekuje se da se situacija u kratkom roku pobolja. Beogradske optine predstavljaju
izuzetak, s obzirom da ih karakteriu jake ekonomske aktivnosti i stabilni tokovi prihoda od
naknada za izgradnju i drugih izvora kojima manje i siromanije optine ne raspolau.
Nedavno su uvedene optinske obveznice kao jedna od opcija finansiranja za optine, koje
meutim tek treba da osvoje znaajnije mesto u finansiranju. Opte finansijsko stanje
sugerie da nije verovatno da e to biti odrivi izvor finansiranja, osim u sluaju veih optina
sa jaim finansijskim kapacitetom.

Krediti domaih komercijalnih banaka

Komercijalni krediti predstavljaju potencijalni izvor finansiranja za optinske infrastrukturne
projekte, ali restriktivni uslovi ukazuju na to da ovo nije realan izvor finansiranja za
investicioni program.

Investiranje kapitala u lokalne PPP modele

Ulaganje privatnog kapitala je ogranieno u Srbiji, iako PPP poinju da se pojavljuju kao
reenje za obezbeivanje komunalne infrastrukture, ukljuujui projekte koji se odnose na
upravljanje otpadom. Ipak, verovatno e meunarodna preduzea za upravljanje otpadom biti
glavni investitori u ovoj oblasti.

9.10. Projektovani deficit u finansiranju

Evidentno je da je domai kapital za finansiranje investicija javnog ili privatnog sektora u
oblasti sistema i postrojenja za upravljanje otpadom u Srbiji nedovoljan i da je deficit izmeu
potrebnih investicija i domaih izvora sredstava dosta veliki. Bilo bi nerealno oekivati da e
taj manjak sredstava biti u znaajnoj meri pokriven u periodu do 2014. godine i kasnije.
Poglavlje 9.13. ispituje mogunost ekonomskih instrumenata da pokriju deficit. Kapacitet
generisanja pouzdanih i predvidljivih priliva predstavlja kljuni odluujui faktor finansijske
odrivosti optinskih usluga koje se odnose na otpad i sposobnosti mobilisanja eksternih
izvora finansiranja. Potrebna je jasna i nedvosmislena nacionalna politika o pokriu trokova
i tarifama koje se odnose na otpad. Uvoenje naknade za odlaganje otpada kao i dodatnih
naknada predstavlja jedan mehanizam koji za cilj ima kako razvoj ekoloki stabilnih sistema

za komunalni otpad, tako i generisanje dodatnih prihoda za finansiranje ovih razvojnih

aktivnosti. Od mera kao to su ove, moe se oekivati da srednjerono smanje deficit.
Ipak, kratkorono, bie potrebno uzeti u obzir meunarodne izvore finansiranja kao glavno
sredstvo pokrivanja manjka optinskih sredstava. Ako manjak u finansiranju takoe postoji u
domaoj ponudi sredstava za investicije privatnog sektora, onda postoji mogunost da se
koriste strani privatni izvori. Mogunost pristupa tim sredstvima zavisie od kredibiliteta,
ukljuujui pouzdanost projektovanih priliva na kojima se odrivost projekta zasniva.

9.11. Potencijalni meunarodni izvori finansiranja za pokrivanje

deficita
Obim oekivanog deficita ukazuje na to da se oekuje da strani izvori finansiranja odigraju
vanu ulogu u obezbeivanju kapitala za sufinansiranje programa koji se odnose na
infrastrukturu za upravljanje otpadom. Potencijalni meunarodni izvori finansiranja su
sledei:
- bespovratna sredstva kroz instrument Evropske unije za pretpristupnu pomo
(IPA);
- bilateralna bespovratna sredstva i dugoroni krediti;
- dugoroni krediti od meunarodnih finansijskih institucija (MFI);
- aranmani partnerstva javnog i privatnog sektora (PPP);
- kapital privatnih investitora;
- dugoroan kreditni kapital iz komercijalnih finansijskih institucija.
Na raspolaganju je i finansijska pomo iz stranih izvora za potrebe finansiranja pripreme
projekta, kao to su tehnika pomo za studije izvodljivosti, cost-benefit analize i potrebe
koje se odnose na podnoenje prijave za projekat. Ovi potencijalni izvori bie detaljno
analizirani tokom perioda implementacije strategije.

Instrumenti Evropske unije za pretpristupnu pomo (IPA)

Oekuje se da e bespovratna sredstva kroz instrument pretpristupne pomoi Evropske unije
(IPA) predstavljati kljuni izvor finansiranja za predloene sisteme i postrojenja za
komunalni otpad koji su usaglaeni sa EK. Tek treba da se definiu detalji koji se odnose na
to kada e IPA sredstva biti na raspolaganju i koji iznos e biti namenjen sektoru otpada EU
bespovratna sredstva predstavljaju glavni izvor finansiranja projekata iz oblasti komunalnog
otpada u mnogim zemljama koje su nedavno pristupile Evropskoj uniji. Korienje sredstava
se generalno opravdava injenicom da usklaivanje sa zakonodavstvom Evropske unije u
oblasti upravljanja otpadom namee trokove koje trenutno ne mogu snositi svi lanovi
drutva, ali se oekuje da e s vremenom postati doseni, kako budu rasli i prihodi
domainstava. Bespovratna sredstva omoguavaju da se naknade koje korisnici plaaju
zadre ispod nivoa koji bi bio ako bi se primenila puna cena tih usluga, ukljuujui tu i cenu
kapitala, koja treba da se pokrije iz tarifa.
Smatra se da je od kljune vanosti za buduu odrivost usluga upravljanja otpadom
definisanje nacionalne politike povraaja trokova, tarifa i priutivosti, bez obzira da li pomo
stie iz EU bespovratnih sredstava ili iz PPP modela. Dodatna razmatranja data su u
poglavlju 9.13.

Bilateralna bespovratna sredstva i kreditni kapital

Bilateralna pomo u formi bespovratne pomoi za tehniku asistenciju i investiciono
finansiranje obezbeuje se kroz programe koje su uspostavile nacionalne agencije u mnogim
evropskim zemljama. Donatori obino trae neki oblik finansijske obaveze inicijatora
projekta, obino u formi zahteva za sufinansiranje iz sopstvenih izvora. Pruanjem
finansijske pomoi velikim infrastrukturnim investicijama, bilateralni grantovi mogu imati
vanu ulogu u mobilisanju drugih izvora finansiranja, ukljuujui dugorono kreditno
finansiranje od strane meunarodnih finansijskih institucija. Pored toga, finansiranje
bespovratnim sredstvima moe da ublai pritisak podizanja nivoa naknade, prilikom
korienja kreditnog finansiranja. Potrebno je detaljno ispitati mogunosti za dobijanje
tehnike i investicione pomoi od bilateralnih agencija. Vlada bi trebalo da istrai to u
kratkom roku.

Krediti meunarodnih finansijskih institucija (MFI)

Krediti meunarodnih finansijskih institucija predstavljaju vaan potencijalni izvor
sufinansiranja za finansiranje postrojenja za upravljanje komunalnim i komercijalnim
otpadom. Meunarodne finansijske institucije pruaju i tehniku pomo za pripremu
projekta. Finansijska podrka se obino prua u obliku mekih kredita, to znai da su uslovi
vraanja kredita mnogo povoljniji od uslova koji se dobijaju za komercijalne kredite.
Predlagai projekta se suoavaju sa strogim zahtevima za dobijanje kredita, koji ukljuuju
tehnike, ekonomske, socijalne i ekoloke kriterijume koje projekat mora da zadovolji.
Finansijsko stanje, kapaciteti i kreditna sposobnost organizacije korisnika se detaljno ispituje.
Primeri su Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i
Svetska banka.

Partnerstvo privatnog i javnog sektora

Potrebno je ohrabriti vee uee privatnog sektora u sistemu upravljanja otpadom u
Republici Srbiji. Oekuje se da e se sistemi i postrojenja za upravljanje industrijskim i
komercijalnim otpadom kao i posebnim tokovima otpada prvenstveno finansirati iz sredstava
privatnog sektora. Aranmani partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora poinju da se
javljaju u Republici Srbiji kao odrivo sredstvo za finansiranje i rad infrastrukture za
upravljanje komunalnim otpadom.
Partnerstvo izmeu javnog i privatnog sektora ima vanu ulogu u obezbeivanju postrojenja
za upravljanje komunalnim otpadom u Republici Srbiji. Opseg e, ipak, u velikoj meri
zavisiti od politike u okviru koje se PPP model priprema. Trebalo bi hitno preispitati
zakonsku, regulatornu i institucionalnu strukturu u okviru koje se PPP aranmani pripremaju
i primenjuju.

Meunarodni kapital (privatno ulaganje)

Investitori iz privatnog sektora (npr. operateri u oblasti upravljanja otpadom, vei proizvoai
industrijskog otpada i preduzea/organizacije koja moraju ili koja su osnovana da ispune
zakonske obaveze u smislu konkretnih tokova otpada vezanih za odreeni proizvod) obino
finansiraju investicije kombinacijom sopstvenog kapitala i zaduivanja. Dugoroni krediti od
komercijalnih finansijskih institucija predstavljaju potencijalni izvor za optimiziranje
finansiranja za privatne investicije u postrojenja za upravljanje otpadom.

9.12. Indikativni plan finansiranja

Procenjeno je da investicione potrebe iznose 447 miliona evra za period 2010-2014. godine i
511 miliona evra u periodu 2015-2019. (ukupno 958 miliona evra).
Javni sektor e snositi odgovornost za 71% (317 miliona evra) programa investicija za period
2010-2014. i 54% (277 miliona evra) u periodu 2015-2019. Ovo ini 62% (595 miliona evra)
ukupnih procenjenih potrebnih investicija u periodu od deset godina. Kao to je ve
naznaeno, deo investicionih potreba se moe finansirati iz privatnog sektora kroz PPP
aranmane.
U sluaju komunalnog otpada, mulja iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda i
medicinskog otpada, verovatno e se investicije u sisteme i postrojenja finansirati sledeom
kombinacijom:
- kapitalna bespovratna pomo obezbeena od strane Fonda;
- novana sredstva za projekat od strane privatnog sektora u okviru PPP modela;
- kapitalna bespovratna sredstva kroz EU IPA;
- sredstva lokalnih samouprava i sredstva javnih komunalnih preduzea (sopstvena
sredstva);
- dugoroni krediti od strane meunarodnih finansijskih institucija;
- kapitalna bespovratna sredstva od bilateralnih donatora.
U ovom trenutku nije mogue naznaiti sa sigurnou koji e iznos sredstava biti na
raspolaganju iz navedenih izvora.
Oekuje se da e sisteme i postrojenja za upravljanje otpadom, za koje je privatan sektor
odgovoran (ukljuujui industrijski i komercijalni otpad, ambalani otpad, otpadna vozila,
otpadna ulja, itd.), skoro u potpunosti finansirati privatni sektor sopstvenim kapitalom i/ili
dugoronim komercijalnim kreditima.

9.13. Instrumenti za pokrivanje finansijskog deficita

Ekonomski instrumenti mogu da doprinesu smanjenju finansijskog deficita proirivanjem i
mobilisanjem izvora i koliina sredstava raspoloivih za ulaganje u javne sisteme i
postrojenja za upravljanje otpadom. Ovi instrumenti obuhvataju politiku povraaja trokova i
naknade za odlaganje otpada na deponije. Unapreenje kapaciteta nacionalnih agencija za
identifikovanje, istraivanje i praenje potencijalnih izvora finansiranja takoe ima kapacitet
da smanji finansijski deficit.

Povraaj trokova i tarifna politika

Sposobnost finansiranja investicija u sisteme i postrojenja za upravljanje otpadom zavisie od
stvaranja pouzdanih i predvidljivih tokova prihoda (gotovinskih tokova) koji su dovoljni za:
- servisiranje i vraanje kredita;
- pokrivanje redovnih izdataka tokom rada, ukljuujui i zamenu osnovnih
sredstava;
- pokrivanje trokova koji se odnose na gaenje postrojenja, obnavljanje i
investiciono odravanje i

- u sluaju privatnih investitora, generisanje dobiti od kapitala koja je merljiva sa

oportunitetnim trokovima investitora i rizicima posla.
Investicije za upravljanje otpadom koje su definisane u akcionom planu su skuplje po pitanju
njihovog razvoja i funkcionisanja u odnosu na postojee sisteme i moraju da se finansiraju i
plate. Evropska politika i zakonodavstvo su po ovom pitanju jasni - proizvoai otpada
moraju da plate (kroz naknadu za korisnike) celokupan troak usluga i postrojenja koji su
potrebni za upravljanje njihovim otpadom na ekoloki adekvatan nain. To zavisi od
efikasnog sistema povraaja trokova i sistema naplate koji se zasniva u najveoj moguoj
meri na principu da zagaiva plaa. Funkcionisanje delotvornog i efikasnog sistema naplate
je od kljune vanosti kako bi se izbegao ozbiljan budetski deficit i prevelika zavisnost od
javnih budeta za obezbeivanje ovih usluga.
Definisanje cena za korienje postrojenja i usluga upravljanja otpadom na nivoima koji
odraavaju njihove ukupne dugorone trokove je preduslov finansiranja i postojanja
neophodnih postrojenja i infrastrukture. Ipak, treba priznati da takva politika mora biti
uvedena postepeno, omoguavajui korisnicima da uzmu u obzir i da se prilagode viim
cenama za korienje javnih postrojenja i usluga. Bespovratna pomo moe da pomogne da
se ublai prelazak na pune cene usluga koje obezbeuju povraaj trokova.
Sve zemlje koje su nedavno pristupile Evropskoj uniji su bile zabrinute zbog stepena
mogunosti plaanja usluga upravljanja otpadom od strane korisnika i mnoge su usvojile
specifine pristupe tom pitanju. Skoro svuda je postavljen gornji limit na udeo prihoda
domainstava koji se odvaja za plaanje usluga koje se odnose na otpad. Definicija ovog
"limita pristupanosti" varira od zemlje do zemlje.
Na primer, tarife za otpad u ekoj se dre na nivou od 0,7% prosenog prihoda
domainstva. Tarife za otpad u Rumuniji ne prelaze 1,5% prihoda najsiromanijih
domainstava, ali dozvoljava i mogunost uvoenja kompleksnijih tarifnih struktura na
osnovu mogunosti plaanja. U daljem tekstu slede komentari koji se odnose na limit
pristupanosti:
- Uvoenjem limita pristupanosti za tarife za upravljanje otpadom prepoznaje se da
puna cena poboljanih usluga nije pristupana za sve korisnike. Ovo, u stvari, i jeste
opravdanje za korienje bespovratnih sredstava Evropske unije.
- Osim u sluaju uvoenja razliitih tarifa prema stepenu mogunosti plaanja, limit
pristupanosti ima efekat subvencionisanja onih koji imaju mogunost da plate vee
naknade. Rezultat toga je relativno manji priliv, to s druge strane moe da rezultira
relativno visokim nivoom bespovratne pomoi Evropske unije za projekte
regionalnog upravljanja otpadom. S obzirom na konkurenciju kod dobijanja
ogranienih finansijskih sredstava, treba paljivo razmotriti da li ovo predstavlja
eljeni ishod.
- Korienja bespovratnih sredstava Evropske unije i odravanje tarifa na niem
nivou nego od nivoa pokria punih trokova nije u skladu sa zahtevima za potpuno
pokrie trokova koji se obino povezuju sa modelima PPP.
- Idealno bi bilo da korisnici plaaju razliite tarife do nivoa potpunog povraaja
trokova u skladu sa njihovim mogunostima plaanja. Ipak, ovo bi bilo teko
sprovesti u praksi, zato to bi takav sistem podrazumevao poznavanje nivoa prihoda
pojedinanih domainstava.

- Alternativni pristup se sastoji u prepoznavanju specifinih ugroenih grupa sa

niskim prihodima, koje se kvalifikuju za subvencionisane usluge, dok bi ostatak
stanovnitva plaao iznose koji u velikoj meri odraavaju potpuni povraaj trokova.
- Javljaju se znaajne razlike u prosenim primanjima kako izmeu razliitih
regiona, tako i unutar jednog regiona. Razumevanje socio-ekonomskih uslova
regiona i optina koje ine taj region, predstavlja kljuni element za pripremu
odrivog projekta, strukture i nivoa naknada.
Ipak, kod PPP aranmana, privatni investitor e hteti da ima povraaj celokupnih operativnih
trokova (ukljuujui i amortizaciju) i da povraaj na investirani kapital bude srazmeran
riziku posla. Privatni investitori oekuju odreeni nivo pouzdanosti projekcije gotovinskih
tokova. Pored toga, osim ako PPP aranmani nisu takoe podrani bespovratnim sredstvima
(to nije esto), dugorona odrivost posla zahtevae da tarife budu definisane tako da budu
na nivou da obezbede nadoknadu svih trokova.
Mora se priznati da, dok odrivost investicija privatnog sektora zavisi od uvoenja tarifnih
struktura koje su zasnovane na principu potpune nadoknade trokova, pribegavanje
bespovratnim sredstvima EU (i drugih) predstavlja priznanje da tarife koje predviaju
potpuni povraaj trokova nisu pristupane (u ovom trenutku) za vei deo stanovnitva i da
odrivost tih usluga zavisi od pristupa subvencijama za pokrie dela investicionih trokova. S
obzirom da je teko kombinovati EU bespovratna sredstva sa PPP, najefikasniji pristup bio bi
da se neki projekti finansiraju iz sredstava Evropske unije, a drugi sredstvima iz privatnog
sektora.
Predlae se kreiranje detaljnog pregleda trokova i tarifnih politika u sektoru upravljanja
komunalnim otpadom, uzimajui u obzir ogranienja koja se odnose na mogunost
domainstava da priute trokove, opcije fakturisanja i implikacije uestvovanja privatnog
sektora. Cilj je da se predloe sistemi uvoenja i naplate naknada za usluge koje se odnose na
otpad za koji e se tarife progresivno poveavati do nivoa koji odraava ukupne trokove
funkcionisanja. Ovo moe ukljuiti razliite metode naplate naknada od domainstava, i
generatora komercijalnog otpada. Razliite potrebe za projektima koji se finansiraju iz
bespovratne pomoi i PPP aranmanima treba takoe uzeti u obzir.
S obzirom da je odabir metode nadoknade trokova usluga upravljanja komunalnim otpadom
kompleksno pitanje, trebalo bi sa nosiocima interesa ispitati i sprovesti pilot testiranje pre
nego to se donese konana odluka.

Naknade na deponije i dodatne naknade

Mogunost razvoja i implementacije sistema naknada i/ili dodatnih naknada za otpad koji se
odlae na deponije i druge vrste postrojenja za upravljanje otpadom razraena je u odeljku
8.4.3. Koncept koji stoji iza sistema diferenciranih, rastuih naknada razvijen je u ekoj i
Slovakoj tokom devedesetih godina. Pojedinosti takvog sistema naknada mogu da variraju,
ali sutinski se sastoje iz dva dela:
- osnovna naknada po toni otpada koji se odlae na svim licenciranim deponijama
(A-tarifa); i
- dodatna naknada na osnovnu naknadu po toni otpada koji se odlae na licenciranim
deponijama koje nisu usklaene sa tehnikim propisima koji se primenjuju na nove
deponije (B-tarifa).

Konani korisnik osnovne tarife A je lokalna samouprava u kojoj se deponija nalazi. Osnovni
cilj je da se povea spremnost optina da pristanu da deponija bude na njihovoj teritoriji i da
se garantuje minimalni nivo prihoda optinskom budetu od odlaganja otpada. Obino, samo
lokalne samouprave na ijoj se teritoriji deponija ne nalazi plaaju osnovnu tarifu i na taj
nain pomau da se prvoj pomenutoj optini kompenzuju socijalne i ekoloke posledice
lociranja deponije na njenoj teritoriji.
B tarifa je sredstvo za pokrivanje eksternih trokova koji se nameu drutvu od strane
postrojenja koja nisu usklaena sa propisima. Na taj nain bi se reio nesklad viih trokova
postrojenja koja su u skladu sa propisima sa viim socijalnim (ekolokim) trokovima
postrojenja koja nisu u skladu sa propisima. inei na ovaj nain odlaganje skupljim,
naknade imaju ulogu stimulansa za proizvoae otpada da izbegnu korienje takvih
postrojenja. Konani korisnik moe biti Fond, na ijem raunu se novac deponuje da bi se
obezbedila bespovratna pomo prikladnim javnim projektima upravljanja otpadom.
Mogu postojati varijacije na ovu osnovnu strukturu, ali e naknade najee biti:
- Porez na odlaganje svih vrsta otpada na deponijama i drugim lokacijama koja nisu
u skladu sa zahtevima i tehnikim propisima Evropske unije i same zemlje.
- Diferencijacija prema tome da li je otpad inertni, bioloki aktivan ili opasan.
- Godinje poveanje u skladu s pravno obavezujuim i adekvatno objavljenim
planom, sve dok se ne dostigne predefinisani nivo.
- Ubiranje od strane onih koji su vlasnici/koji upravljaju deponijama ili drugim
postrojenjima i transfer prihoda periodino na namenski raun kod Fonda.
- Rezultujui prihod deponovan na raunu Fonda tokom prethodno utvrenog
vremenskog perioda, iskljuivo se koristi za (i) nadoknadu lokalnim samoupravama
u kojima su locirana nova postrojenja koja su usklaena sa EU; i (ii) sufinansiranje
investicija u nove deponije i druga postrojenja za upravljanje otpadom koja su
usaglaena sa zahtevima EU.
Struktura ekonomskog instrumenta prikazana je na sledeem dijagramu, koji pokazuje odnos
izmeu ekonomskog instrumenta i cene odlaganja otpada, iji su deo tarife A i B.

Uvoenje takvog sistema se pokazalo veoma efikasnim u drugim zemljama, kako po pitanju
generisanje prihoda tako i kod unoenja veih izmena u praksu odlaganja otpada. Na primer,
uvoenje naknade na deponije u Republici ekoj i Slovakoj 1992. godine pomoglo je da se
omogui zatvaranje i obnovi veliki broj nekontrolisanih smetlita kojima se loe upravljalo i
da se razvije nacionalna mrea dobro koncipiranih sanitarnih deponija kojima se adekvatno

upravlja. Treba naglasiti da se u ovim zemljama usluge upravljanja komunalnim otpadom

obezbeuju prvenstveno kroz aranmane privatnog sektora.
Izvodljivost uvoenja politike ove vrste zavisi u sutini od detaljne procene i odluke o
nadoknadi trokova, pristupanosti i strukturi tarifa u sektoru upravljanja komunalnim
otpadom. Namera je da se detaljno ispita mogunost uvoenja takvog sistema naknada u
okviru ovog sveobuhvatnog pregleda, to bi obuhvatilo razliite potencijalne implikacije
takvog sistema na projekte koji se finansiraju bespovratnim sredstvima Evropske unije i PPP
aranmanima.

Pregled uloga i resursa Ministarstva ivotne sredine i prostornog

planiranja i Fonda
Pregledati i ako je potrebno proiriti ulogu i resurse ministarstva i Fonda koji su posveeni
finansiranju sistema i postrojenja upravljanja otpadom u skladu sa ciljevima Strategije i
buduim zahtevima Evropske unije. Ovo se posebno odnosi na injenicu da se predvia
znaajna uloga u razvoju ekonomskih instrumenata koji se u ovom poglavlju pominju,
posebno u cilju identifikacije i mobilisanja eksternih bespovratnih sredstava od bilateralnih
donatora, u cilju razvoja politike povraaja trokova, tarifa za upravljanje otpadom i poreza
na deponije i u cilju davanja saveta po pitanju mehanizama stimulacije veeg uea
privatnog sektora u obezbeivanju infrastrukture za upravljanje komunalnim otpadom.

Pregled pravila koja omoguavaju lokalnim samoupravama da

prikupljaju sredstva
U skladu sa jasnim pravilima i smernicama, potrebno je preispitati pravila koja omoguavaju
lokalnim samoupravama veu slobodu i fleksibilnost po pitanju uzimanja kredita, dobijanja
kapitalnih sredstava iz drugih izvora i uspostavljanja partnerstva privatnog i javnog sektora sa
pruaocima usluga u ovom sektoru i finansijskim institucijama.

9.14. Administrativni resursi

Bie potrebni administrativni resursi na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou za
primenu strategije i oni e znaajno fluktuirati. S jedne strane ovo se prvenstveno odnosi na
implementaciju potrebnih zakonodavnih, institucionalnih i organizacionih mera, a s druge
strane na razvoj i nadzor sistema i infrastrukture za upravljanje otpadom. Potrebno je
odgovarajue administrativne resurse koji su potrebni za implementaciju strategije
preraspodeliti u skladu sa Nacionalnim planom integracije Srbije u EU, pravei razliku
izmeu razliitih resursa potrebnih za:
- sprovoenje zadataka ogranienog trajanja, kao to su priprema planova
implementacije ili planiranje;
- sprovoenje stalnih funkcija, kao to su praenje i primena pravila u uslovima
"mirnog stanja";
- analiziranje politika, kao to je uspostavljanje nacionalne politike o povraaju
trokova i tarifama;
- funkcionisanje pri maksimalnom nivou radnog optereenja.
Oekuje se da mnogi od potrebnih resursa za implementaciju vremenski ogranienih
zadataka mogu da budu finansirani od strane Evropske Unije ili programima bilateralne

tehnike pomoi. Obavljanje zadataka koji se odnose na stalne funkcije zahtevae

odgovarajue resurse koji moraju preraspodeliti. Postizanje maksimalnog nivoa operacija,
posebno tokom prvih godina realizacije Strategije bie najtee u smislu planiranja i
obezbeivanja resursa. Ovo je od kljune vanosti ako se eli efikasna priprema, finansiranje,
implementacija i upravljanje projektima.

10. PRAENJE SPROVOENJA STRATEGIJE

UPRAVLJANJA OTPADOM
10.1. Indikatori za praenje sprovoenja Strategije
Indikatori su veoma vani za uspenu ocenu preduzetih mera i aktivnosti. Izbor indikatora
odraava vezu sa kljunim predloenim instrumentima.
Indikatori koji se odnose na pitanja otpada tipa su pritisaka na ivotnu sredinu. Samo
postojanje otpada koji, kada je ve jednom proizveden, zahteva da na neki nain bude
zbrinut, odnosno sakupljen, transportovan, odloen na deponiju, tretiran itd. Odgovori
drutva na te pritiske, osim donoenja propisa, ukljuuju i ekonomske instrumente, kao i
strategije i planove upravljanja otpadom, od kojih se oekuje da utiu na smanjenje nastajanja
otpada i obezbeenje prihvatljivih mera za postupanje sa otpadom.
Nadlena institucija za praenje indikatora je Agencija. Odabrani indikatori su pripremljeni
na osnovu potreba za podacima na nacionalnom nivou, kao i obaveza koje proistiu u okviru
meunarodne razmene podataka i meunarodno su uporedivi i usaglaeni.
Tabela 10.1. Indikatori za praenje sprovoenja Strategije
A NASTAJANJE OTPADA

1 Ukupna koliina proizvedenog otpada

Ukupna koliina proizvedenog otpada godinje (t/god.)

Ukupna koliina proizvedenog otpada po stanovniku

godinje (kg/stan/god.)

Ukupna proizvodnja otpada po grupama prema Katalogu

otpada godinje (t/grupa/god.)

2 Intenzitet proizvodnje otpada

Koliina otpada po stanovniku (kg/stan) prema BDP po

stanovniku (EUR/stan)

3 Koliina
otpada

proizvedenog

komunalnog Koliina proizvedenog komunalnog otpada godinje (t/god.)

Koliina prikupljenog komunalnog otpada godinje (t/god.)

Proizvodnja
komunalnog
(kg/stan/god.)

otpada

po

stanovniku

Broj stanovnika obuhvaenih prikupljanjem komunalnog

otpada (% od ukupnog broja stanovnika)

Ukupna proizvodnja otpada iz domainstava (t/god.)

Ukupna koliina odvojeno prikupljenih vrsta otpada - papir,

staklo, metal, plastika, organski otpad, biootpad i dr.
(t/vrsti/god.)

4 Koliina proizvedenog opasnog otpada

Koliina proizvedenog opasnog otpada godinje (t/god.)

Koliina proizvedenog opasnog otpada po stanovniku

godinje (kg/stan/god.)

Koliina proizvedenog opasnog otpada iz domainstava

(t/god.)

Koliina proizvedenog opasnog otpada po grupama otpada

iz Kataloga otpada (t/god.)

5 Koliina
otpada

proizvedenog

industrijskog Ukupna koliina proizvedenog industrijskog otpada godinje

(t/god.)

Proizvodnja otpada po grupama prema Katalogu otpada

godinje (t/grupa/god.)

6 Koliina
otpada

proizvedenog

ambalanog Koliina proizvedenog ambalanog otpada godinje (t/god.)

Proizvodnja ambalanog otpada po stanovniku (t/stan/god.)

Udeo reciklirane kol. po vrsti ambalanog materijala u

ukupnoj kol. proizvedene vrste (% od ukupne koliine)

7 Koliina proizvedenog biorazgradivog Ukupna koliina proizvedenog biorazgradivog otpada

otpada
godinje (t/god.)

Proizvodnja biorazgradivog
(kg/stan/god.)

Koliina biorazgradivog
kompostiranje (t/god.)

8 Koliina proizvedenog
graenja i ruenja

otpada

otpada

otpada

po

stanovniku

upotrebljena

za

od Ukupna koliina proizvedenog otpada od graenja i ruenja

godinje (t/god.)

Proizvodnja otpada od graenja i ruenja po stanovniku

(kg/stan/god.)

9 Koliina
otpada

proizvedenog

elektronskog Ukupna koliina proizvedenog elektronskog otpada godinje

(t/god.)

Ukupna koliina proizvedenog elektronskog otpada po

stanovniku godinje (kg/stan/god.)

10 Koliina otpadnih vozila

Broj otpadnih vozila godinje (br/god.)

Broj otpadnih vozila po stanovniku godinje (br/stan/god.)

11 Koliina otpadnih guma

Koliina proizvedenog otpada od otpadnih guma (t/god.)

Proizvodnja otpada od otpadnih guma po stanovniku

godinje (kg/stan/god.)

12 Koliina proizvedenog otpadnog ulja

Ukupna koliina ulja stavljenih na trite (t/god.)

Koliina skupljenog otpadnog ulja godinje (t/god.)

13 Koliina proizvedenog otpadnog mulja Koliina proizvedenog mulja iz ureaja za preiavanje

iz ureaja za preiavanje otpadnih otpadnih voda godinje (t suve materije/god.)
voda
Koliina proizvedenog otpadnog mulja iz ureaja za
preiavanje otpadnih voda po stanovniku godinje
(kg/stan/god.)

14 Koliina medicinskog i otpada slinog Ukupna koliina medicinskog i otpada slinog medicinskom
medicinskom
(t/god.)

B INFRASTRUKTURA (OBJEKTI, PRIVREDNI SUBJEKTI)

15 Sanitarne deponije

Broj sanitarnih deponija (br.)

Ukupan kapacitet sanitarnih deponija (t)

Preostali kapacitet sanitarnih deponija (t)

16 Ovlaeni privredni
upravljanje otpadom

subjekti

za Ukupan broj privrednih subjekata (br.)

Broj privrednih subjekata prema vrstama otpada (br.)

C UPRAVLJANJE OTPADOM

17 Koliina recikliranog otpada

Ukupna koliina recikliranog otpada (t/god.)

Ukupna koliina recikliranog ambalanog otpada (t/god.)

Ukupna koliina recikliranog ambalanog otpada prema

vrstama (t/god.)

18 Koliina biorazgradivog otpada

Ukupna koliina biorazgradivog otpada (t/god.)

19 Koliina izdvojeno prikupljenog otpada

Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog otpada (t/god.)

Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog otpada po vrstama

(t/god.)

Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog ambalanog otpada

(t/god.)

Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog ambalanog otpada

prema vrstama (t/god.)

D PREKOGRANINO KRETANJE OTPADA

20 Prekogranino kretanje otpada

Ukupno prekogranino kretanje

(uvoz/izvoz/tranzit) (t/god.)

otpada

Ukupno prekogranino
(izvoz/tranzit) (t/god.)

opasnog

kretanje

godinje

otpada

Prekogranino kretanje opasnog otpada (izvoz/tranzit) prema

vrstama iz Kataloga otpada (t/god.)

11. AKCIONI PLAN

Akcionim planom obuhvaene su konkretne mere koje e se preduzeti radi obezbeenja
uslova da se ciljevi Strategije realizuju, odreeni su nosioci sprovoenja tih mera, kao i
rokovi za njihovo sprovoenje.
11. AKCIONI PLAN 2010-2014.

CILJEVI

AKTIVNOSTI/MERE

Nadlena
Rok za
institucija i
implementaciju
partneri

1. Uskladiti nacionalne 1. Donoenje svih podzakonskih propisa na MSPP

propise
iz
oblasti osnovu Zakona o upravljanju otpadom i
upravljanja otpadom sa Zakona o ambalai i ambalanom otpadu
zakonodavstvom EU

2010.

2. Jaanje administrativnih kapaciteta, posebno MSPP,

2010.
institucija i organa zaduenih za planiranje, AP,
LS,
izdavanje dozvola, kontrolu i praenje
SEPA, PKS

2.
Doneti
planove za

nacionalne 1. Doneti nacionalni

pojedinane ambalanog otpada

plan

smanjenja MSPP,
AP

2010.

tokove otpada
2. Doneti nacionalni plan upravljanja MSPP,
biorazgradivim otpadom (implementacija AP
Direktive 99/31/ EC)

3. Razviti regionalne i 1. Formiranje meuoptinskih sporazuma o LS

lokalne planove upravljanja zajednikom upravljanju otpadom
otpadom za sve regione do
2013. godine

2011.

2010.

2. Uspostavljanje lokalnih i regionalnih LS,

institucija za upravljanje otpadom i izgradnja MSPP,
kapaciteta
AP

2010.

3. Sakupljanje podataka o koliini, sastavu i LS

morfologiji komunalnog otpada

2010-2011.

4. Donoenje regionalnih planova upravljanja MSPP,

otpadom
AP, LS

2011-2013.

5. Donoenje lokalnih planova upravljanja LS

otpadom

2010-2012.

6. Studije izvodljivosti za izgradnju postrojenja MSPP,

za upravljanje otpadom
LS, JKP

2011-2013.

7. Podizanje svesti javnosti o potrebi i LS,

uslovima za izgradnju regionalnih postrojenja MSPP,
za upravljanje otpadom
AP, PKS

2010-2013.

4. Poveati broj stanovnika 1. Izrada smernica za proirenje sakupljanja LS,

obuhvaenih
sistemom komunalnog otpada u seoskim podrujima
MSPP
sakupljanja otpada na 75%
do 2013. godine

2010.

2. Razvijanje svesti javnosti u ruralnim LS,

oblastima gde e se vriti sakupljanje
MSPP,

2010.

AP, PKS

3. Izgradnja kapaciteta za proireni obim LS, JKP

usluga (kroz JKP ili PPP)

2011.

4. Nabavka potrebnih vozila, kontejnera i LS, JKP

izgradnja stanica za sakupljanje

2011.

5. Praenje rezultata novoproirenih usluga u LS, JKP

skladu sa lokalnim planovima upravljanja
otpadom

2011.

5. Razviti sistem primarne 1. Izrada Programa organizovanja, naina MSPP,

selekcije otpada u lokalnim selekcije i sakupljanja otpada radi reciklae
AP, LS
samoupravama

2010.

2. Razvijanje svesti javnosti o potrebi LS,

odvojenog sakupljanja otpada na mestu MSPP,
nastajanja
PKS

2010-2013.

3. Postavljanje kontejnera u boji za odvojeno LS,

sakupljanje reciklabilnog otpada u lokalnim Privredni
samoupravama
subjekti

2010-2013.

4. Izgradnja centara za odvojeno sakupljanje LS,

reciklabilnog otpada u urbanim sredinama
Privredni
subjekti

2010-2013.

5. Ispitivanje i razvijanje trita za reciklabilne Privredni

otpadne materijale
subjekti

2010-2013.

6. Izgraditi 12 regionalnih 1. Donoenje propisa o izboru lokacije i MSPP

centara za upravljanje tehniko-tehnolokim uslovima za izgradnju
otpadom do 2013. godine postrojenja za upravljanje otpadom u skladu sa

2010.

(regionalne
deponije,
postrojenja za selekciju
reciklabilnog
otpada,
postrojenja za separaciju
reciklabilnog
otpada,
postrojenja za bioloki
tretman otpada i transfer
stanice u svakom regionu);

Zakonom o upravljanju otpadom

2. Potpisivanje meuoptinskih sporazuma o LS

zajednikom upravljanju otpadom u regionima
za upravljanje otpadom

2010.

3. Uspostavljanje institucionalne organizacije LS,

za regionalno upravljanje otpadom
MSPP,
AP

2010.

4. Priprema tehnike dokumentacije i izrada LS

studije o proceni uticaja za 12 regionalnih
centara za upravljanje otpadom

2010.

5. Izgradnja 12 regionalnih centara za MSPP,

2010-2013.
upravljanje otpadom (regionalna deponija, AP,
LS,
postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, Fond
postrojenje za bioloki tretman) u skladu sa
Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom

6. Ekonomski instrumenti: Uvoenje pune LS

nadoknade trokova za usluge sakupljanja i
odlaganja otpada

2011.

7. Izgradnja transfer stanica za pretovar LS

komunalnog otpada radi transporta

2010-2013.

8. Uspostavljanje sistema i izgradnja centara za LS,

odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada u Privredni
urbanim sredinama koje pripadaju predmetnim subjekti
regionalnim centrima za upravljanje otpadom

2010-2013.

9. Izrada studija izvodljivosti za postrojenja za MSPP,

anaerobnu digestiju
LS,
Privredni

2012.

subjekti

7.
Uspostaviti
sistem
upravljanja
opasnim
otpadom u Srbiji (izgraditi
centralna
regionalna
skladita opasnog otpada i
zapoeti
izgradnju
postrojenja za fizikohemijski tretman opasnog
otpada do 2013. godine)

1. Izrada operativnog programa upravljanja MSPP,

opasnim otpadom
AP,

2010.

2. Uspostavljanje operativne kompanije MSPP

(javnog preduzea) za upravljanje opasnim
otpadom

2011.

3. Izrada inventara industrijskih lokacija na MSPP,

2011.
kojima se proizvodi/skladiti opasan otpad i AP, SEPA,
popis koliina i vrsta opasnog otpada
PKS

4. Izgraditi centralna regionalna skladita MSPP

opasnog otpada u 5 okruga u Srbiji

2012.

5. Izgradnja centara za sakupljanje opasnog MSPP,

otpada iz domainstava
AP, LS

2010-2012.

6. Edukacija i kampanja razvijanja svesti o MSPP,

rukovanju opasnim otpadom
PKS

2010-2012.

7. Uspostaviti sistem za upravljanje POPs MSPP

otpadom

2012.

8. Organizacija sakupljanja, privremenog MPV,

skladitenja i tretmana odbaenih pesticida
MSPP

2012.

9. Izgradnja privremenih skladita za MSPP,

sakupljanje opasnog otpada koji se izvozi radi Privredni
tretmana
subjekti

2010.

10. Uspostavljanje
opasnog otpada

8.
Uspostaviti
sistem
upravljanja
posebnim
tokovima otpada (otpadnim
gumama,
istroenim
baterijama
i
akumulatorima, otpadnim
uljima, otpadnim vozilima,
otpadom od elektrinih i
elektronskih proizvoda i
dr.)

sistema za

transport MI,
MSPP

2012.

11. Tehnika pomo pri izgradnji postrojenja MSPP

za fiziko/hemijski tretman i odlaganje otpada

2011-2013.

12. Izgradnja i putanje u rad stratekog MSPP,

postrojenja za fiziko/hemijski tretman i Fond
odlaganje otpada

2011-2013.

13. Izrada inventara lokacija kontaminiranih MSPP,

opasnim otpadom, definisanje rizika i prioriteta Fond
za sanaciju i remedijaciju

2011.

14. Sanacija lokacija kontaminiranih opasnim MSPP,

otpadom koje predstavljaju rizik po ivotnu Fond,
sredinu
Privredni
subjekti

2011-2013.

15.
Ekonomski
instrumenti:
Razviti MSPP,
mehanizme za reavanje problema nasleenog MF
zagaenja, odnosno tete nanete ivotnoj
sredini nepropisnim odlaganjem opasnog
otpada

2011.

1. Promovisanje irenja prikladnih centara za LS,

sakupljanje reciklabilnog otpada u koje e MSPP,
stanovnici sami donositi otpad
AP, Fond

2010-2011.

2. Demonstracioni projekti: Izgradnja centara

za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada
(papir,
staklo,
plastika,
limenke,
elektrini/elektronski otpad, baterije i
akumulatori, otpadno ulje i dr.)

LS,
2010-2011.
MSPP,
AP, Fond,
PKS

3. Izgradnja postrojenja za tretman otpadnih MSPP,

2010-2013.
ulja
LS,
AP,
Fond,
Privredni
subjekti

4. Izgradnja postrojenja za reciklau otpadnih LS,

2010-2013.
guma
MSPP,
Ap, Fond,
Privredni
subjekti

5. Izgradnja postrojenja za tretman istroenih LS,

2010-2013.
baterija i akumulatora
MSPP,
AP, Fond,
Privredni
subjekti

6. Izgradnja postrojenja za tretman otpada od LS,

2010-2013.
elektrinih/elektronskih proizvoda
MSPP,
AP, Fond,
Privredni
subjekti

7. Izgradnja postrojenja za tretman otpadnih LS,

2010-2013.
vozila
MSPP,
AP, Fond,
Privredni
subjekti

8. Rekultivacija postojeih deponija pepela i MSPP,

2011-2013.
iskorienje leteeg pepela iz termoelektrana u MRE, MI,
izgradnji puteva, graevinarstvu i industriji EPS, PKS
graevinskog materijala

9. Razvijanje javne svesti:

MSPP,
2010.
AP,
LS,
PKS

Organizovanje kampanja o reciklai,

Ukljuivanje javnosti u odluivanje

10. Ekonomski
instrumenti:
podsticajnih
instrumenata
za
iskorienje i reciklau otpada

Uvoenje MSPP, MF 2011.

ponovno

9.
Uspostaviti
sistem 1. Izrada nacionalnog programa upravljanja MZ,
2010.
upravljanja medicinskim i medicinskim otpadom, definisanje koliina i MSPP, AP
farmaceutskim otpadom
vrsta medicinskog otpada

2. Donoenje propisa o nainu postupanja sa MZ, MSPP 2010.

medicinskim i farmaceutskim otpadom

3. Obuka medicinskog osoblja za odvajanje MZ,

2010.
medicinskog otpada
zdravstvene
ustanove

4. Izrada planova upravljanja otpadom u svim MZ,

2010.
zdravstvenim ustanovama
zdravstvene
ustanove

5. Nabavka autoklava za tretman infektivnog MZ,

2010.
medicinskog otpada
zdravstvene
ustanove,
Privredni
subjekti

6. Razdvajanje infektivnog medicinskog otpada zdravstvene 2011.

na mestu nastajanja
ustanove

7. Izrada studije izvodljivosti za izgradnju MZ, MSPP 2013.

insineratora za opasan i medicinski otpad

10. Uspostaviti sistem 1. Revizija propisa koji se odnose na otpad MPV

upravljanja
otpadom ivotinjskog porekla u skladu sa EU propisima
ivotinjskog porekla i doneti
propis

2010.

2. Izrada inventara otpada ivotinjskog otpada i MPV, AP 2010.

studije izvodljivosti za upravljanje otpadom
ivotinjskog porekla u Srbiji

3. Razvijanje nivoa svesti i program obuke za MSPP,

2010-2011.
poljoprivredne proizvoae i klanice
MPV, AP

4. Izrada programa za upravljanje otpadom MPV, AP 2011.

ivotinjskog porekla

5. Osigurati dravne dotacije za rad postrojenja MPV

za tretman otpada ivotinjskog porekla
Kategorije 1. i Kategorije 2.

2011.

6. Uspostavljanje sistema za sakupljanje i MPV

transport otpada do postrojenja za tretman
otpada ivotinjskog porekla

2012.

7. Izgradnja i rekonstrukcija postrojenja za MPV,

tretman otpada ivotinjskog porekla
Privredni
subjekti

2011-2012.

11. Podsticati korienje 1. Kampanja razvijanja javne svesti o korisnosti MSPP, AP, 2011-2013.
otpada kao alternativnog upotrebe otpada kao alternativnog goriva i PKS,
goriva u cementarama, alternativnih sirovina
Privredni
elezarama
i
subjekti
termoelektranamatoplanama u skladu sa
principom hijerarhije otpada
2. Studija izvodljivosti za korienje otpada kao MSPP, AP, 2010.
alternativnog goriva (ulja, guma, biomase i dr.) Privredni
subjekti

3. Izrada tehnikih standarda za korienje MSPP,

otpada kao goriva
ISS, PKS

2010.

4. Unapreenje postojeih proizvodnih MSPP,

kapaciteta i tehnologije (primena BAT) za Privredni
upotrebu otpada kao alternativnog goriva
subjekti

2011.

5. Uvoenje monitoringa emisije gasova u MSPP,

postrojenjima koja koriste otpad kao Privredni
alternativno gorivo
subjekti

2011.

6. Korienje raspoloivih kapaciteta za MSPP,

termiku
obradu
otpada
(cementare, Privredni
termoelektrane i dr.)
subjekti

2011.

12.
Sanirati
postojea 1. Izraditi sveobuhvatni katastar smetlita SEPA
2010.
smetlita koja predstavljaju otpada
najvei rizik po ivotnu
sredinu i lokacije "crnih
taaka"
od
istorijskog
zagaenja opasnim otpadom 2. Definisati procene rizika i nain remedijacije MSPP, AP, 2010.
smetlita, kao i prioritete za sanaciju i uraditi LS, Fond
planove zatvaranja

3. Zatvaranje, sanacija i rekultivacija postojeih MSPP, AP, 2012-2013.

smetlita u skladu sa prioritetima
LS, Fond

4. Uspostavljanje monitoring sistema

rekultivisane lokacije visokog rizika

Legenda
LS

Lokalne samouprave

MSPP Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja

MPV Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva

za MSPP, AP, 2012.

LS

MRE

Ministarstvo rudarstva i energetike

MZ

Ministarstvo zdravlja

MF

Ministarstvo finansija

AP

Autonomna pokrajina

SEPA

Agencija za zatitu ivotne sredine

Fond

Fond za zatitu ivotne sredine

ISS

Institut za standardizaciju Srbije

PKS

Privredna komora Srbije

EPS

Elektroprivreda Srbije

JPK

Javna komunalna preduzea

12. OBJAVLJIVANJE STRATEGIJE

Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
05 broj 353-2712/2010
U Beogradu, 15. aprila 2010. godine
Vlada
Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade,
Ivica Dai, s.r.

PRILOG 1. Analiza realizacije mera i aktivnosti iz

Nacionalne strategije upravljanja otpadom za period
2003-2008.
1. Zakonodavne mere
AKTIVNOSTI/MERE

Rok

Realizacija

1 Usvajanje Zakona o sistemu zatite ivotne sredine

poetak
2003.

usvojen 2004.

2 Izrada i usvajanje Zakona o upravljanju otpadom

2003/2004. usvojen 2009.

3 Priprema Zakona o ambalai i ambalanom otpadu

2004.

usvojen 2009.

4 Revizija i harmonizacija postojeih sekundarnih propisa

2004.

u toku

5 Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije deponija za odlaganje 2003.

otpada

ne

6 Revizija postojeih odluka o komunalnim delatnostima

2004.

ne

otpada 2005.

ne

7 Usvajanje tehnikih standarda za posebne vrste

(komunalni/industrijski/komercijalni/opasni/ medicinski itd.)

8 Uvoenje odgovornosti proizvoaa za preradu/reciklau pojedinih 2005.

vrsta proizvoda (ambalaa, elektronski ureaji, neupotrebljiva vozila i
dr.)

u Zakonu
upravljanju
otpadom

9 Priprema predloga za uvoenje razliitih naknada za razliite 2004.

metode/usluge upravljanja otpadom

ne

2. Institucionalne i organizacione mere

AKTIVNOSTI/MERE

Rok

Realizacija

1 Osnivanje meuministarskog Komiteta za koordinaciju sredina 2003. ne

implementacije strategije upravljanja otpadom

2 Odrediti primarnu i sekundarnu odgovornost u propisima

sredina 2003. da

3 Detaljno definisati odgovornosti na republikom nivou, u fazi izrade da

autonomne pokrajine i lokalnom nivou
svakog
zakona

4 Uspostavljanje saradnje i odgovornosti vie susednih po usvajanju 16 regiona potpisalo

optina za planiranje u oblasti upravljanja otpadom na zakona
sporazume i zapoelo
meuoptinskom nivou
pripremu tehn. dok. za
izgradnju reg. deponija

5 Uvoenje obaveznog konkurentnog tendera za vrenje 2003.

komunalnih usluga (u skladu sa Zakonom o javnim
nabavkama )

da

6 Razvijanje modela tendera i ugovora za vrenje usluga 2003.

upravljanja otpadom (u skladu sa Zakonom o javnim
nabavkama )

da

7 Inkorporiranje EU i nacionalne standarde i ciljeve u sadraj 2005-2015.

dugoronih ugovora za upravljanje otpadom

ne

8 Ukljuiti odvojeno sakupljanje materijala koji se mogu 2005-2015.

reciklirati (ukljuujui biorazgradive materijale) u
regionalnim/komunalnim planovima i ugovorima za
vrenje usluga sakupljanja komunalnog otpada

u toku

9 Osnivanje
nezavisne
profesionalne
organizacije od 2003.
(asocijacije, udruenja ili komore) za sve uesnike u
upravljanju otpadom

ne

10 Unapreivanje uvoenja Sistema upravljanja ivotnom 2003/2004.

sredinom (ISO i EMAS ema) i Eko-obeleavanje

ne

11 Ukljuivanje integralnog sistema transporta u regionalne 2004-2009.

planove upravljanja otpadom

u planu kada zapone rad

regionalne deponije

3. Tehnike/Operativne mere
AKTIVNOSTI/MERE

1 Organizovanje
sakupljake
stanice
za
kabastog/opasnog/reciklirajueg kunog otpada

Rok

prihvatanje 2004.

Realizacija

ne, osim pojedinane

inicijative
u
nekim
lokalnim samoupravama

2 Izgradnja "sabirnih centara" za reciklabilne materijale na koje e 2004- ne, osim pojedinane
stanovnici sami donositi otpad
2007. inicijative
u
nekim
lokalnim samoupravama

3 Zatvaranje postojeih smetlita iz kategorije K4

2006.

u toku, sa finansijskom
podrkom Fonda, AP
Vojvodine, optine, NIP

4 Sanacija postojeih deponija, unapreenje stanja i uspostavljanje 2010.

monitoringa za dui vremenski period (do izgradnje regionalnih
postrojenja)

5 Rekultivacija svih ve zatvorenih smetlita

2005.

6 Izgradnja regionalnih postrojenja za prijem, pakovanje, Kraj

oznaavanje i privremeno skladitenje potencijalno opasnih otpada 2004.
odreenih za tretman u Srbiji ili za prekogranini izvoz na

ne

tretman/povraaj

7 Izgradnja regionalnih postrojenja za odvojeno sakupljanje, tretman 2005.

i odlaganje medicinskog otpada

u toku, projekat EU

8 Izgradnja nacionalnog postrojenja za visoko temperaturnu 2005.

insineraciju sagorljivih opasnih otpada

ne

9 Izgradnja nacionalnog postrojenja za fiziko-hemijski tretman i 2005.

stabilizaciju nezapaljivih opasnih otpada

ne

10 Izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu upotrebljenih ulja, 2004.

starih guma, potroenih baterija i akumulatora, neupotrebljivih
vozila i elektrine/elektronske robe

Inicijativa
privatnog
sektora, obaveza prema
novom Zakonu

11 Izgradnja
postrojenja
za
tretman/preradu/reciklau 2009.
biodegradabilnog otpada (kompostiranje)

ne

12 Izgradnja postrojenja za preradu sakupljenih i izdvojenih materijala 2004.

za pakovanje na mestu nastajanja

ne

13 Izgradnja postrojenja za tretman/stabilizaciju kanalizacionog mulja 2004.

ne

14 Izgradnja regionalnih deponija za odlaganje prethodno tretiranih, 2010.

neinertnih, neopasnih otpada u skladu sa EU standardima/najbolja
praksa

ne

15 Izgradnja nove sigurne deponije

(stabilizovanih) opasnih otpada

nekih Kraj
2004.

ne

2010.

ne

za

odlaganje

16 Izgradnja postrojenja za sagorevanje komunalnog otpada

17 Izgradnja transfer stanica

2003- u toku
2010.

18 Korienje cementara i elezara za spaljivanje opasnog otpada, 2005.

odnosno korienje alternativnih goriva iz otpada uz izgradnju
sistema za preiavanje gasova u skladu sa EU standardima

ko-insineracija otpadnih
guma obavlja se u dve
cementare (Holcim i
Lafarge)

19 Analiza mogunosti korienja postojeih postrojenja za tretman 2003.

opasnog otpada

ne

20 Sanacija postojeih skladita opasnog otpada do

mininimalno potrebnih uslova za zatitu ivotne sredine

nivoa 2005.

ne

21 Korienje naputenih povrinskih kopova ruda i uglja za 2005.

deponovanje rudnike i flotacijske jalovine, kao i pepela iz
termoelektrana. Na unutranjim odlagalitima naputenih kopova
prekrivati deponovani pepeo rudnikom jalovinom

ne

22 Vee korienje pepela iz termoelektrana kao sekundarne sirovine 2007.

(cementare, graevinski materijal). U najboljim okolnostima
mogue je godinje na ovaj nain plasirati i iskoristiti oko dva
miliona tona proizvedenog pepela u Srbiji.

ne

23 Zamena svih ureaja sa PCB/PCT uljima, dekontaminacija 2015.

ureaja, unitavanje svih opasnih otpadnih materija sa PCB/PCT

ne

24 Izgradnja postrojenja za reciklau graevinskog otpada

2007.

ne

25 Gaenje uslovno prljavih tehnologija i zamena istim

2010.

ne

26 Remedijacija zagaenog zemljita

2008.

remedijacija na jugu
Srbije od osiromaenog

urana zavrena 2006.

27 Rekonstrukcija postojeih kafilerija otvorenog tipa

2005.

delimino uraeno

28 Izgradnja novih kafilerija

2008.

ne

4. Ekonomske mere
AKTIVNOSTI/MERE

Rok

1 Primeniti novi nain odreivanja cena usluga

2003. ne

2 Poveati nivo kazni za nepravilno postupanje sa otpadom

2003. ne

Realizacija

3 Usavriti sistem nadzora, kontrole, izricanja i naplate kazni, 2004. ne

ukljuujui stvaranje komunalne policije

4 Dalje razvijati sistem refundiranja ambalae, koji treba da 2004. ne

obuhvati to iri dijapazon proizvoda

5 Ustanoviti sistem produene odgovornosti proizvoaa sa 2005. u Zakonu o upravljanju otpadom i

ciljem da se oformi sistem, potpuno usaglaen sa EU
Zakonu o ambalai i ambalanom
otpadu

6 Zapoeti restrukturiranje javnih komunalnih preduzea, u 2004. ne

smislu njihovog direktnog vezivanja za osnivae, izvriti
podelu na organizaciono-tehnike celine, osloboditi ih od
sporednih delatnosti, te ih korporatizovati

7 Zapoeti sa davanjem koncesija privatnim i meovitim 2005. zajednike kompanije izmeu

preduzeima, pre svega, za poslove sakupljanja i odlaganja
lokalnih i stranih partnera
Kikinda, Leskovac, Novi Beej,

otpada

Kovaica, Jagodina, Lapovo i dr.

8 Izvriti liberalizaciju sektora, uvesti konkurenciju i pravo 2005. ne

korisnika na izbor najpovoljnijeg vrioca usluge, te
deregulisati cene

9 Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje otpadom, gde 2005. ne,

osim
javno-privatnog
god je to opravdano
partnerstva za sakupljanje u
optinama Knjaevac, Malo
Crnie, abari

5. Razvijanje javne svesti

AKTIVNOSTI/MERE

Rok

Realizacija

1 Uvoenje formalno-pravnog mehanizma kao to je sticanje kvalifikacija i 2005.

profesionalnih standarda u oblast upravljanja otpadom

ne

2 Sticanje i unapreivanje obrazovanja i obuke lica koja upravljaju otpadom, 2005.

tehnologa i operativaca

ne

3 Osnivanje nacionalnog tela odgovornog za razvoj obrazovnih programa i 2003.

obuke

ne

4 Razvoj i implementacija programa za stalnu komunikaciju sa svim permanentno ne

uesnicima u upravljanju otpadom, posebno proizvoaima

PRILOG 2. Propisi relevantni za upravljanje otpadom

1) Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr.
zakon i 72/09 - dr. zakon) na osnovu kojeg su doneti podzakonski propisi:
- Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje
otpada ("Slubeni glasnik RS", broj 53/06);
- Uredba o vrstama zagaivanja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje
ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade
("Slubeni glasnik RS", br. 113/05, 6/07 i 8/10) kojom je utvrena obaveza plaanja

naknade za zagaivanje ivotne sredine prema vrsti, koliini ili osobinama emisije iz
pojedinih izvora, odnosno vrsti, koliini ili osobinama emisije proizvedenog ili
odloenog otpada, kao i prema sadraju materija tetnih po ivotnu sredinu u
sirovini, poluproizvodu i proizvodu;
- Uredba o merilima i uslovima za povraaj, oslobaanje ili smanjenje plaanja
naknade za zagaivanje ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 113/05);
- Pravilnik o utvrivanju usklaenih iznosa naknade za zagaivanje ivotne sredine
("Slubeni glasnik RS", broj 5/10) koji utvruje godinje iznose naknade, izmeu
ostalog, za odloeni neopasni industrijski otpad i proizvedeni opasni otpad;
- Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaivaa ("Slubeni
glasnik RS", broj 94/07);
- Pravilnik o bliim uslovima i postupku za dobijanje prava na korienje ekolokog
znaka, elementima, izgledu i nainu upotrebe ekolokog znaka za proizvode, procese
i usluge ("Slubeni glasnik RS", broj 3/09);
Do donoenja novih podzakonskih propisa primenjivae se:
- Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja
ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Slubeni
glasnik RS", broj 60/94) koji propisuje metodologiju za procenu opasnosti, odnosno
rizika od hemijskog udesa i opasnosti od zagaivanja ivotne sredine, o merama
pripreme za mogui hemijski udes i merama za otklanjanje posledica hemijskog
udesa, kao i nain voenja evidencije o vrstama i koliinama opasnih materija u
proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladitenju i odlaganju.
2) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) na
osnovu kojeg su doneti podzakonski propisi:
- Uredba o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste
projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni
glasnik RS", broj 114/08);
- Pravilnik o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za
odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni
glasnik RS", broj 69/05);
- Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik
RS", broj 69/05);
- Pravilnik o radu tehnike komisije za ocenu studije o proceni uticaja na ivotnu
sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05);
- Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni
uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05);
- Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu voenja javne knjige o sprovedenim
postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni
glasnik RS", broj 69/05);
3) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni
glasnik RS", broj 135/04) na osnovu kojeg su doneti podzakonski propisi:

- Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola

("Slubeni glasnik RS", broj 84/05);
- Uredba o kriterijumima za odreivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu
standarda kvaliteta, kao i za odreivanje graninih vrednosti emisija u integrisanoj
dozvoli ("Slubeni glasnik RS", broj 84/05);
- Uredba o sadrini programa mera prilagoavanja rada postojeeg postrojenja ili
aktivnosti propisanim uslovima ("Slubeni glasnik RS", broj 84/05);
- Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu voenja registra izdatih integrisanih dozvola
("Slubeni glasnik RS", broj 69/05);
- Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane
dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 30/06);
- Pravilnik o sadrini i izgledu integrisane dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj
30/06);
- Uredba o utvrivanju Programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje
integrisane dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 108/08);
4) Zakon o komunalnim delatnostima ("Slubeni glasnik RS", br. 16/97 i 42/98) odreuje
komunalne delatnosti i ureuje opte uslove i nain njihovog obavljanja, omoguava
organizovanje i obavljanje komunalnih delatnosti za dve ili vie optina, odnosno naselja,
pod uslovima utvrenim zakonom i sporazumom skuptina tih optina;
5) Zakon o hemikalijama ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje integrisano upravljanje
hemikalijama, klasifikaciju, pakovanje i obeleavanje hemikalija, integralni registar
hemikalija i registar hemikalija koje su stavljene u promet, ogranienja i zabrane proizvodnje,
stavljanja u promet i korienja hemikalija, uvoz i izvoz odreenih opasnih hemikalija,
dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korienje naroito opasnih hemikalija,
stavljanje u promet detergenta, sistematsko praenje hemikalija, dostupnost podataka, nadzor
i druga pitanja od znaaja za upravljanje hemikalijama. Danom stupanja na snagu ovog
zakona prestao je da vai Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija ("Slubeni list
SRJ", br. 15/95, 28/96 i 37/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 101/05 i 36/09 - dr. zakon) osim
odredaba o razvrstavanju i ispitivanju otrova koje e se primenjivati samo na sredstva za
zatitu bilja, do dana stupanja na snagu zakona kojim se ureuju sredstva za zatitu bilja. Do
donoenja novih podzakonskih propisa primenjivae se:
- Odluka o obeleavanju otrova u prometu ("Slubeni list SRJ", broj 38/97);
- Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za
odreivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova ("Slubeni list SFRJ", broj 79/91);
6) Zakon o prevozu opasnih materija ("Slubeni list SFRJ", br. 27/90 i 45/90, "Slubeni list
SRJ", br. 24/94, 28/96, 21/99, 44/99 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje
uslove pod kojima se vri prevoz opasnih materija i nain pripremanja opasnih materija za
prevoz, utovar, istovar i usputne manipulacije, zabranjuje uvoz opasnog otpada inostranog
porekla radi privremenog ili trajnog odlaganja i utvruje obavezu osiguranja opasnih materija
u toku prevoza za sluaj tete priinjene treim licima. Danom stupanja na snagu Zakona o
hemikalijama ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) prestaju da vae odredbe lana 51. ovog
zakona koje se odnose na odobrenje za prevoz otrova preko dravne granice (uvoz, izvoz i
tranzit);

7) Zakon o biocidnim proizvodima ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje liste aktivnih
supstanci, postupke donoenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvodi stavljaju u promet,
ogranienja i zabrane stavljanja u promet i korienja biocidnih proizvoda, istraivanje i
razvoj biocidnih proizvoda, klasifikaciju, pakovanje, obeleavanje, reklamiranje i
bezbednosni list biocidnog proizvoda, registar biocidnih proizvoda, bezbedno korienje
biocidnih proizvoda, nadzor i druga pitanja od znaaja za bezbedno stavljanje u promet i
korienje biocidnih proizvoda;
8) Zakon o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje upravljanje
kvalitetom vazduha i odreuje mere, nain organizovanja i kontrolu sprovoenja zatite i
poboljanja kvaliteta vazduha kao prirodne vrednosti od opteg interesa koja uiva posebnu
zatitu. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagaenja prouzrokovana radioaktivnim
materijama, industrijskim udesima i elementarnim nepogodama. Do donoenja novih
podzakonskih akata ostaju na snazi propisi doneti na osnovu ranije vaeeg Zakona o zatiti
ivotne sredine:
- Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97) odreuje granine
vrednosti emisije tetnih i opasnih materija u vazduhu na mestu izvora zagaivanja,
nain i rokove merenja i evidentiranja podataka o izvrenim merenjima;
- Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za
uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 54/92,
30/99 i 19/06) propisuje granine vrednosti imisije, imisije upozorenja, epizodnog
zagaenja vazduha, metode sistematskog merenja imisije, kriterijume za
uspostavljanje mernih mesta i nain evidentiranja podataka i uticaja zagaenog
vazduha na zdravlje ljudi;
9) Zakon o zdravlju bilja ("Slubeni glasnik RS", broj 41/09), ijim stupanjem na snagu je
prestao da vai Zakon o zatiti bilja ("Slubeni list SRJ", br. 24/98 i 26/98 - ispravka i
"Slubeni glasnik RS", br. 101/05 - dr. zakon i 41/09 - dr. zakon) ureuje nain postupanja sa
biljem tetnim organizmima, oduzetim poiljkama pesticida i ubriva, ukljuujui i njihovo
unitavanje. U primeni su i podzakonski propisi;
- Pravilnik o nainu unitavanja biljaka za koje su nareene mere unitenja
("Slubeni list SRJ", broj 67/01),
- Pravilnik o vrstama ambalae za pesticide i ubriva i o unitavanju pesticida i
ubriva ("Slubeni list SRJ", br. 35/99 i 63/01);
10) Zakon o veterinarstvu ("Slubeni glasnik RS", broj 91/05) ureuje zatitu i unapreenje
zdravlja i dobrobiti ivotinja, utvruje zarazne bolesti ivotinja i mere za spreavanje pojave,
otkrivanje, spreavanje irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti ivotinja i bolesti
koje se sa ivotinja mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarnu kontrolu i uslove za
proizvodnju i promet ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla,
hrane za ivotinje, uslove za obavljanje veterinarske delatnosti, kao i nain nekodljivog
uklanjanja ivotinjskih leeva i otpada ivotinjskog porekla. Podzakonski propisi doneti na
osnovu ovog zakona su:
- Pravilnik o nainu nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpada ivotinjskog
porekla i o uslovima koje moraju ispunjavati objekti i oprema za sabiranje,

nekodljivo uklanjanje i utvrivanje uzroka uginua i prevozna sredstva za transport

ivotinjskih leeva i otpada ivotinjskog porekla ("Slubeni list SFRJ", broj 53/89),
- Pravilnik o nainu nekodljivog uklanjanja i iskoriavanja ivotinjskih leeva
("Slubeni glasnik SRS", broj 7/81),
- Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati objekti u kojima se vri nekodljivo
uklanjanje i prerada ivotinjskih leeva, klanikih konfiskata i krvi ("Slubeni
glasnik SRS", broj 7/81);
11) Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04, 85/05 i
36/09 - dr. zakon) ureuje uslove za proizvodnju, promet i ispitivanje lekova i medicinskih
sredstava koji se upotrebljavaju u humanoj i veterinarskoj medicini, nadzor u ovim oblastima,
osnivanje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, uslove i postupak za izdavanje
dozvola za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava i druga pitanja od znaaja za
ovu oblast. Stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj
36/09) prestao je da vai lan 82. stav 2. ovog zakona, a do donoenja novih podzakonskih
propisa u oblasti upravljanja otpadom, primenjivae se:
- Pravilnik o nainu unitavanja lekova, pomonih lekovitih sredstava i medicinskih
sredstava ("Slubeni list SRJ", br. 16/94 i 22/94);
12) Zakon o sanitarnom nadzoru ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) ureuje nain i
postupak vrenja sanitarnog nadzora, odreuje oblasti i objekte koji podleu sanitarnom
nadzoru i sanitarne uslove koje ti objekti moraju ispunjavati;
13) Z akon o zdravstvenoj zatiti ("Slubeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09) ureuje sistem
zdravstvene zatite, organizaciju zdravstvene slube, drutvenu brigu za zdravlje
stanovnitva, opti interes u zdravstvenoj zatiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvenu
zatitu stranaca, osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor i
druga pitanja od znaaja za organizaciju i sprovoenje zdravstvene zatite. U okviru
drutvene brige za zdravlje stanovnitva obuhvaena je, izmeu ostalog, obaveza donoenja
republikog programa u oblasti zatite zdravlja od zagaene ivotne sredine to je
prouzrokovano tetnim i opasnim materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem
otpadnih materija, opasnim hemikalijama i dr. Utvrena je i obaveza zdravstvenih ustanova i
privatne prakse da organizuje, odnosno obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje
medicinskog otpada, u skladu sa zakonom.
14) Zakon o standardizaciji ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje naela i ciljeve
standardizacije, osnivanje, organizovanje i delatnost organizacije za standardizaciju,
donoenje, izdavanje i primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata iz oblasti
standardizacije. U Republici Srbiji primenjuju se srpski standardi (SRPS EN) koji se odnose
na specifine zahteve za stavljanje u promet ambalae, i to:
- Identifikacija kritinog podruja za smanjenje upotrebljenih sirovina (SRPS EN
13428);
- Metodologija za odreivanje koncentracije tekih metala, zavisno od materijala
ambalae ili njene komponente (SRPS EN 13695-1);
- Identifikacija prisustva opasnih materija u ambalai ili njenim komponentama i
mogunost njihovog prisustva u emisiji, pepelu i procednim vodama sa deponija
(SRPS EN 13428 i 13695-2);

- Zahtev za minimizaciju ako su identifikovane opasne materije u ambalai ili njenoj

komponenti koje se mogu ispustiti u ivotnu sredinu (SRPS EN 13695-2, taka 7)
- Prikazivanje usaglaenosti sa zahtevom za minimizaciju (SRPS EN 13695-2, taka
8, SRPS EN 13428, Prilog C);
- Identifikacija najpogodnijeg sistema ponovne upotrebe za odreenu vrstu ambalae
(SRPS EN 13429);
- Ocenjivanje usaglaenosti ambalae sa zahtevima za ponovno upotrebljivu
ambalau (SRPS EN 13429);
- Kriterijumi za ambalau koja je pogodna za reciklau (SRPS EN 13430);
- Metodologija za ocenjivanje usaglaenosti ambalae sa zahtevima iz odgovarajuih
kriterijuma (SRPS EN 13430);
- Metodologija za ocenjivanje i evaluacija pogodnosti ambalae za biorazgradnju i
kompostiranje (SRPS EN 13432);
- Metodologija za ocenjivanje usaglaenosti ambalae koja je ponovno iskoristiva u
obliku energije (SRPS EN 13431) i postupak za primenu te metodologije (SRPS EN
13427);
- Ambalaa - Obeleavanje i sistem identifikacije materijala (SRPS CR 14311).
15) Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09) ureuje uslove i nain
planiranja i ureenja prostora, ureivanja i korienja graevinskog zemljita i izgradnje i
upotrebe objekata;
16) Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/05)
propisuje vodoprivredne uslove i vodoprivrednu saglasnost za odreene industrijske objekte
iz kojih se isputaju otpadne vode, ureuje obavezu izgradnje postrojenja za preiavanje
otpadnih voda i objekata za odvoenje i isputanje otpadnih voda, ukljuujui industrijske i
komunalne deponije. Podzakonski propisi na osnovu ovog zakona su:
- Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Slubeni glasnik SRS", broj 31/82);
- Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda
("Slubeni glasnik SRS", br. 47/83 i 13/84);
17) Zakon o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 - dr. zakon i
41/09) ureuje zatitu zemljita, kao i uslove korienja zemljita za eksploataciju mineralnih
sirovina i odlaganje jalovine, pepela i ljake i drugih otpadnih i opasnih materija na
poljoprivrednom zemljitu i propisuje obaveza rekultivacije poljoprivrednog zemljita koje je
korieno za odlaganje jalovine, pepela i ljake ili drugih otpadnih materija;
18) Zakon o rudarstvu ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95, 85/05, 101/05, 34/06 i 104/09);
19) Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04);
20) Zakon o geolokim istraivanjima ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95 i 101/05) ureuje
uslove i nain izvoenja geolokih istraivanja;
21) Zakon o utvrivanju nadlenosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Slubeni glasnik
RS", broj 99/09) odreuje nadlenosti autonomne pokrajine, naroito u oblastima u kojima
Republika ureuje sistem, kao to su oblasti: kulture, obrazovanja, zdravstvene zatite,

sanitarnog nadzora, zatite i unapreenje ivotne sredine, urbanizma, graevinarstva,

privrede i privatizacije, rudarstva i energetike, poljoprivrede, umarstva i dr.;
22) Zakon o lokalnoj samoupravi ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07) ureuje prava i
dunosti jedinice lokalne samouprave utvrene Ustavom, zakonom, drugim propisom i
statutom (izvorni delokrug i povereni poslovi), mogunost saradnje i udruivanja jedinica
lokalne samouprave radi ostvarivanja zajednikih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i
drugih potreba od zajednikog interesa;
23) Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06) ureuje
nain finansiranja jedinica lokalne samouprave iz izvornih prihoda i ustupljenih javnih
prihoda Republike;
24) Zakon o glavnom gradu ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07) ureuje poloaj,
nadlenosti i organe grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije.
25) Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa ("Slubeni glasnik
RS", br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 i 123/07) ureuje osnivanje i poslovanje preduzea
koja obavljaju delatnosti od opteg interesa, oblik i udeo dravnog kapitala u javnom
preduzeu i definie delatnost od opteg interesa kao delatnosti koje su kao takve odreene
zakonom i koje su, izmeu ostalog, u oblasti korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja
dobara od opteg interesa, kao i komunalne delatnosti.
26) Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) ureuje osnivanje
privrednih drutava i preduzetnika, upravljanje drutvima, prava i obaveze osnivaa, ortaka,
lanova i akcionara, povezivanje i reorganizacija (statusne promene i promene pravne forme
privrednih drutava, reorganizacija), prestanak preduzetnika i likvidaciju privrednih drutava,
kao i uslove za poetak obavljanja delatnosti odnosno obavezu pribavljanja reenja
nadlenog organa o ispunjenosti uslova u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i
zatite i unapreenja ivotne sredine, naroito za privredna drutva koja obavljaju delatnost
proizvodnje, prometa, distribucije, prerade i uskladitenja opasnih i tetnih materija. U lanu
6. propisuje se da privredno drutvo moe da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava
uslove u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne
sredine, kao i druge propisane uslove (stav 1). Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana
proverava nadleni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora (stav 2). Privredno
drutvo moe da otpone obavljanje delatnosti koja obuhvata proizvodnju, promet,
distribuciju, preradu i uskladitenje materija opasnih i tetnih po zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu, ako nadleni organ reenjem utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana (stav
3);
27) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje
spoljnotrgovinsko poslovanje, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i
ureuje, izmeu ostalog, uslove za uvoz i izvoz robe, omoguava propisivanje posebnih
kriterijuma za stavljanje u promet odreenih roba radi zatite ivota, zdravlja i sigurnosti
ljudi, biljaka i ivotinja, kao i zatite ivotne sredine;
28) Zakon o koncesijama ("Slubeni glasnik RS", broj 55/03) ureuje uslove, nain i
postupak davanja koncesija za korienje prirodnog bogatstva, dobara u optoj upotrebi za
koje je zakonom odreeno da su u svojini Republike Srbije i za obavljanje delatnosti od
opteg interesa kao to je izgradnja, odravanje i korienje komunalnih objekata radi
obavljanja komunalnih delatnosti, rok trajanja koncesije, postupak davanja koncesije

koncesionim aktom i javnim tenderom, kao i koncesionu naknadu, ostvarivanje koncesionih

prava i obaveza, osnivanje i poslovanje koncesionog preduzea;
29) Zakon o privatizaciji ("Slubeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) ureuje
uslove i postupak promene vlasnitva drutvenog, odnosno dravnog kapitala, propisuje da se
od sredstava dobijenih prodajom kapitala izdvajaju sredstva u visini 5% za lokalnu zajednicu
na ijoj teritoriji je sedite subjekta privatizacije, kao i da se sredstva dobijena po osnovu
prodaje kapitala mogu koristiti za posebne programe razvoja privrede i zatite ivotne sredine
koji donosi organ lokalne samouprave. Takoe, propisano je da se sredstva za otklanjanje
tete koju je subjekt privatizacije naneo ivotnoj sredini pre zakljuenja ugovora o prodaji
kapitala, odnosno imovine, obezbeuju u budetu Republike Srbije;
30) Zakon o privatnim preduzetnicima ("Slubeni glasnik SRS", br. 54/89 i 9/90, "Slubeni
glasnik RS", br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 55/04 i
101/05) ureuje uslove i postupak za poetak obavljanja odreenih delatnosti za koje
preduzetnik pribavlja odgovarajue dokaze i dokumentaciju. U lanu 11. propisuje se da
preduzetnik moe da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava propisane uslove (stav 1).
Pre poetka obavljanja delatnosti: proizvodnja, promet, distribucija, prerada, odlaganje i
uskladitenje opasnih, tetnih i otpadnih materija, nuklearne energije, nafte i naftnih derivata,
otrova, lekova, opojnih droga i pomonih lekovitih sredstava, sredstava i opreme u medicini
koja emituju jonizujua zraenja, hemikalija, lepkova, rastvaraa, boja, sredstava za
dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju i sirove koe, proizvodnje i flairanja vode za pie;
obavljanja zdravstvene delatnosti u stacionarnim uslovima i drugim oblicima zdravstvene
delatnosti; industrijske proizvodnje ivotnih namirnica; prometa sveeg mesa i pruanja
usluga ishrane u ugostiteljskom objektu, preduzetnik je duan da pribavi akt nadlenog
organa o utvrivanju ispunjenosti propisanih uslova u pogledu bezbednosti i zatite zdravlja
na radu, zatite ivotne okoline, sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova i opremljenosti,
kao i drugih propisanih uslova (stav 2). Za delatnosti koje nisu navedene u stavu 2. ovog
lana nadleni organi utvruju ispunjenost propisanih uslova u postupku redovnog
inspekcijskog nadzora u obavljanju tih delatnosti;
31) Carinski zakon ("Slubeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06 i 9/10) ureuje
carinsko podruje, pogranini pojas, prelaz, carinsku robu, nadzor i kontrolu, povlastice,
postupak uvoza, izvoza i tranzita robe, prava i obaveze lica koja uestvuju, kao i prava i
obaveze carinskih organa u carinskom postupku;
32) Zakon o Carinskoj tarifi ("Slubeni glasnik RS", br. 62/05, 61/07, 112/07, 9/08, 111/08,
5/09, 10/09 i 100/09) ureuje Carinsku tarifu, pravila o obraunavanju carine, sistem naziva
robe koja se uvozi, unosi ili prima u carinsko podruje Republike Srbije, odnosno izvozi,
iznosi ili alje iz carinskog podruja Republike Srbije razvrstan po odeljcima i glavama
Carinske tarife, sistem numerikog oznaavanja robe (tarifni brojevi, tarifni podbrojevi i
tarifne oznake) u Carinskoj tarifi, kao i pravila o svrstavanju pojedine robe u tarifne brojeve,
tarifne podbrojeve i tarifne oznake Carinske tarife;
33) Krivini zakonik ("Slubeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09)
sankcionie: prenoenje robe preko carinske linije izbegavajui mere carinskog nadzora;
prodaju, rasturanje ili prikrivanje neocarinjene robe; neovlaenu proizvodnju ili preradu robe
bez odobrenja nadlenog organa; nedozvoljenu trgovinu; proizvodnju, prodaju ili stavljanje u
promet kodljivih ivotnih namirnica, jela ili pia ili drugih kodljivih proizvoda; zagaivanje
vode za pie ili ivotnih namirnica; krenje propisa o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne

sredine zagaivanjem vazduha, vode ili zemljita; nepreduzimanje propisanih mera zatite
ivotne sredine; protivpravnu izgradnju u sluaju da slubeno ili odgovorno lice protivno
propisima o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine dozvoli izgradnju, stavljanje u
pogon ili upotrebu objekata ili postrojenja ili primenu tehnologije kojima se zagauje ivotna
sredina; oteenje objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine; oteenje ivotne sredine
usled krenja propisa, iskoriavanja prirodnih bogatstava, izgradnje objekata, izvoenja
radova ili na drugi nain izazivanje oteenja ivotne sredine; unitenje, oteenje i iznoenje
u inostranstvo zatienog prirodnog dobra; unoenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno
preraivanje, odlaganje i skladitenje opasnih materija; nedozvoljenu izgradnju nuklearnih
postrojenja; povredu prava na informisanje o stanju ivotne sredine (uskraivanje podataka ili
davanje neistinitih podataka); pustoenje uma (sea ili krenje ume, ili oteivanje stabla ili
na drugi nain pustoenje ume ili obaranje jednog ili vie stabala u parku, drvoredu ili na
drugom mestu gde sea nije dozvoljena); nezakonit lov; nezakonit ribolov; oteenje brana,
nasipa i vodoprivrednih objekata; unitenje i oteenje javnih ureaja; nedozvoljeno
postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim materijalom; neovlaeno pribavljanje i ugroavanje
bezbednosti nuklearnim materijama i dr;
34) Poreski zakoni Republike Srbije odreuju predmet oporezivanja, obveznike poreza,
uslove i nain plaanja poreza, kao i odreene podsticaje, i to:
- Zakon o porezu na dobit preduzea ("Slubeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 43/03
i 84/04);
- Zakon o porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02,
135/04, 62/06, 65/06, 10/07, 7/08, 7/09, 31/09, 44/09 i 3/10);
- Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04, 61/05
i 61/07);
- Zakon o porezima na imovinu ("Slubeni glasnik RS", br. 26/01, 42/02, 45/02,
80/02, 135/04, 61/07 i 5/09);
- Zakon o akcizama ("Slubeni glasnik RS", br. 22/01, 42/01, 61/01, 73/01, 5/02,
24/02, 45/02, 69/02, 80/02, 15/03, 43/03, 56/03, 72/03, 93/03, 2/04, 31/04, 43/04,
51/04, 55/04, 78/04, 116/04, 135/04, 8/05, 46/05, 47/05, 58/05, 71/05, 101/05,
112/05, 3/06, 11/06, 12/06, 66/06, 10/07, 61/07, 18/08, 5/09, 9/09, 31/09 i 3/10).

PRILOG 3. Koliine komunalnog otpada koji se godinje

proizvede u Srbiji i projekcije 2020. godine
Lokalna samouprava

Severnobaki okrug

Broj
stanovnika
Koliina proizvedenog
prema popisu
otpada 2009, t
iz 2002. godine

Projekcija koliina
proizvedenog otpada
2020, t

1.

Subotica

148.401

61.402

87.190

2.

Baka Topola

38.245

9.352

13.279

3.

Mali Io

13.494

2.833

4.023

Zapadnobaki okrug

4.

Sombor

97.263

13.873

19.699

5.

Apatin

32.813

13.714

19.475

6.

Kula

48.353

20.210

28.698

7.

Odaci

35.582

8.700

12.355

299.294

130.000

184.600

16.268

3.415

4.850

10. Baka Palanka

60.966

25.481

36.184

11. Baki Petrovac

14.681

3.082

4.376

Junobaki okrug

8.

Novi Sad - grad

9.

Ba

12. Beoin

16.086

6.723

9.547

13. Beej

40.987

10.015

14.221

14. Vrbas

45.852

11.212

15.921

15. abalj

27.513

5.777

8.203

16. Srbobran

17.855

3.755

5.332

17. Titel

17.050

3.580

5.083

18. Temerin

28.275

6.194

8.795

8.839

3.694

5.246

20. Kikinda

67.002

16.384

23.265

21. Novi Kneevac

12.975

2.025

2.876

22. Senta

25.568

5.368

7.623

23. Ada

18.994

3.988

5.663

19. Sremski Karlovci

Severnobanatski okrug

24. Kanjia

27.510

5.776

8.202

25. oka

13.832

2.904

4.124

132.051

54.637

77.584

27. itite

20.399

4.283

6.082

28. Nova Crnja

12.705

2.667

3.802

29. Novi Beej

26.924

6.583

9.348

30. Seanj

16.377

3.438

4.883

31. Alibunar

22.954

4.189

5.949

32. Bela Crkva

20.367

4.276

6.0727

33. Vrac

54.369

22.495

31.943

34. Kovaica

27.890

5.856

8.316

Srednjebanatski okrug

26. Zrenjanin

Junobanatski okrug

35. Kovin

36.802

7.727

10.973

36. Opovo

11.016

2.313

3.284

37. Panevo

127.162

52.614

74.712

38. Plandite

13.377

2.808

3.988

39. Inija

49.609

20.588

29.235

40. Irig

12.329

2.588

3.676

41. Peinci

21.506

4.515

6.412

42. Ruma

60.006

14.673

20.836

43. Sremska Mitrovica

85.902

21.005

29.827

44. Stara Pazova

67.576

28.244

40.107

45. id

38.973

9.530

13.532

Sremski okrug

Grad Beograd

46. Grad Beograd - Vodovac,

Vraar, Zvezdara, Zemun,
Novi Beograd, Palilula,
Rakovica, Savski venac, Stari
grad, ukarica

1.392.691

780.000

1.107.600

47. Grad Beograd - Barajevo,

Grocka,
Lazarevac,
Obrenovac,
Mladenovac,
Sopot, Surin

210.170

117.707

167.145

48. Valjevo

94.752

21.131

30.006

49. Lajkovac

16.380

3.653

5.187

50. LJig

13.783

3.073

4.364

51. Mionica

15.870

1.595

2.265

52. Oseina

14.208

1.428

2.028

53. Ub

31.014

6.916

9.821

31.941

3.211

4.560

Kolubarski okrug

Mavanski okrug

54. Bogati

55. Vladimirci

19.445

1.955

2.766

56. Koceljeva

14.866

3.315

4.707

57. Krupanj

19.032

1.913

2.717

58. Loznica

84.725

18.895

26.831

59. LJubovija

15.873

3.540

5.026

60. Mali Zvornik

13.521

3.015

4.281

123.155

27.465

39.000

62. Arilje

19.443

4.336

6.517

63. Bajina Bata

28.315

6.314

8.967

64. Kosjeri

13.183

3.772

5.357

65. Nova Varo

18.983

1.908

2.710

66. Poega

31.117

6.939

9.854

61. abac

Zlatiborski okrug

67. Priboj

29.070

2.922

4.150

68. Prijepolje

40.178

11.498

16.327

69. Sjenica

28.048

3.123

4.434

70. Uice

81.323

23.303

33.090

71. ajetina

15.412

3.437

4.880

72. Gornji Milanovac

46.092

13.191

18.731

73. Ivanjica

34.279

3.816

5.420

74. Luani

23.189

2.582

3.666

75. aak

116.534

33.392

47.417

76. Aranelovac

47.522

13.600

19.312

77. Batoina

11.841

1.190

1.690

Moraviki okrug

umadijski okrug

78. Kni

15.282

4.373

6.210

185.000

52.945

75.182

7.905

794

1.128

81. Raa

12.200

1.226

1.741

82. Topola

25.292

2.542

3.610

26.481

5.905

8.386

120.304

34.473

48.951

85. Novi Pazar

92.471

10.296

14.621

86. Raka

26.077

2.903

4.123

87. Tutin

31.428

3.499

4.969

28.218

2.837

4.028

79. Kragujevac

80. Lapovo

Raki okrug

83. Vrnjaka Banja

84. Kraljevo

Rasinski okrug

88. Aleksandrovac

89. Brus

17.692

1.778

2.525

90. Varvarin

19.157

5.482

7.785

91. Kruevac

129.370

37.024

52.574

92. Trstenik

46.758

5.206

7.393

93. ievac

10.157

1.021

1.450

94. Despotovac

24.321

6.960

9.883

95. Jagodina

70.204

20.091

28.530

96. Parain

57.306

16.400

23.288

97. Rekovac

12.388

1.245

1.768

98. Svilajnac

24.908

7.128

10.122

99. uprija

32.577

7.265

10.316

Pomoravski okrug

Branievski okrug

100. Veliko Gradite

20.081

2.018

2.866

9.392

1.045

1.485

102. abari

12.427

1.249

1.774

103. agubica

14.205

1.581

2.246

104. Kuevo

17.825

1.792

2.544

105. Malo Crnie

13.257

1.332

1.892

106. Petrovac

33.265

3.344

4.749

107. Poarevac

75.118

21.525

30.565

108. Velika Plana

43.471

4.840

6.873

109. Smederevo

109.379

31.342

44.506

54.367

15.559

22.094

101. Golubac

Podunavski okrug

110. Smederevska Palanka

Borski okrug

111. Bor

55.817

6.215

8.825

112. Kladovo

22.640

2.520

3.579

113. Majdanpek

21.691

2.415

3.429

114. Negotin

41.380

4.607

6.542

115. Boljevac

14.610

1.626

2.310

116. Zajear

63.398

7.059

10.024

117. Knjaevac

34.345

3.453

4.903

118. Sokobanja

17.584

3.921

5.568

119. Grad Ni

239.596

68.656

97.492

120. Aleksinac

55.094

15.767

22.389

9.445

949

1.348

Zajearski okrug

Niavski okrug

121. Gadin Han

122. Doljevac

18.645

1.874

2.661

123. Meroina

14.244

1.432

2.033

124. Raanj

10.227

1.028

1.460

125. Svrljig

16.240

1.632

2.318

126. Blace

12.995

1.306

1.855

127. itoraa

17.647

3.935

5.588

128. Kurumlija

20.381

2.269

3.222

129. Prokuplje

47.227

10.532

14.956

130. Babunica

14.222

1.429

2.030

131. Bela Palanka

13.369

1.344

1.908

132. Dimitrovgrad

10.964

1.220

1.733

Topliki okrug

Pirotski okrug

133. Pirot

61.578

17.623

25.024

134. Bojnik

12.322

1.238

1.759

135. Vlasotince

32.163

7.172

10.185

136. Lebane

24.006

2.413

3.427

137. Leskovac

153.084

43.811

62.211

138. Medvea

10.402

1.045

1.485

2.041

205

291

140. Bosilegrad

8.973

902

1.281

141. Bujanovac

45.107

10.059

14.284

142. Vladiin Han

22.872

2.546

3.616

143. Vranje

87.174

24.948

35.426

Jablaniki okrug

139. Crna Trava

Pinjski okrug

144. Preevo

38.385

8.560

12.156

145. Surdulica

21.248

2.365

3.359

146. Trgovite

5.837

586

833

UKUPNO

7.443.183

2.374.374 t

3.375.000 t

0,87 kg/stanovn./dan

1,23 kg/stanovn./dan

Izvor podataka o koliinama otpada 2009. godine: Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad:
Utvrivanje sastava otpada i procene koliine u cilju definisanja strategije upravljanja
sekundarnim sirovinama u sklopu odrivog razvoja Republike Srbije, Ministarstvo ivotne
sredine i prostornog planiranja, 2008.