Zivotinjsko Carstvo WEB

ivotinjsko carstvo
Beograd, 2011.
Da bi ste dokument itali kao knjigu, u meniju izaberite:

View / Page Display / Two Page View
Prirodnjaki muzej
ivotinjsko carstvo
Kimenjaci
Beograd, 2011.
2011
Beograd, 2011.
IVOTINJSKO CARSTVO
KIMENJACI
IZLOBA
Autori
Dubravka Mikovi, Ana
Paunovi, Milan Paunovi, Marko Rakovi, Daliborka Stankovi
Koordinator
Slavko Spasi
Urednik i organizator
Olga Vasi
Dizajn postera-printeva
Olga Vasi i Predrag Ili
Tehniki projekat postavke
Aleksandar Stojanovi
Tehnika realizacija postavke
Aleksandar Stojanovi i
Miroslav Jovanonovi
Dizajn flajera, pozivnice za otvaranje izlobe, loga i zastave
Milo Jovi
Dizajn plakata izlobe i banera Predrag Ili
KATALOG
Urednik
Olga Vasi
Autori
Dubravka Mikovi (Ribe)
Ana Paunovi (Gmizavci)
Milan Paunovi (Sisari)
Daliborka Stankovi i
Marko Rakovi (Ptice)
Dizajn korica i kataloga
Olga Vasi i Predrag Ili
Kompjuterska obrada i prelom
Predrag Ili
Izdava
Prirodnjaki muzej, Beograd
Elektronsko izdanje
www.nhmbeo.rs
Beograd, 2011.
Izlobu je finansiralo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drutava Republike Srbije.
Sadraj
RIBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Klasa Pisces
TESNI REZULTAT . . . . . . . . . . . . . . . 2
Xiphias gladius
BEZOPASNI MORSKI KOLOS. . . . . . . . 4
Mola mola
TAJNO ORUJE . . . . . . . . . . . . . . . 6
Sphoeroides cutaneous
STRASTVENI PECARO . . . . . . . . . . . 8
Lophius piscatorius
AMERIKANAC U DUNAVU . . . . . . . . . 10
Polyodon spathula
AJKULA? NEMOGUE. . . . . . . . . . . 12
Oxynotus centrina
GMIZAVCI. . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Klasa: Reptilia
IZGLED ESTO VARA ... . . . . . . . . . . 14
Ophisaurus apodus
... ALI NE UVEK . . . . . . . . . . . . . . . 16
Vipera ammodytes
FATALNA OTROVNOST . . . . . . . . . . 18
Naja kaouthia
PREMIJERNI NASTUP . . . . . . . . . . . 20
Iguana iguana
EPILOG AFERE KAJMAN. . . . . . . . . . 22
Caiman crocodilus
OPASNA ROAKA IZ AMERIKE. . . . . . 24
Chrysemys scripta elegans
UKUSNA I UKRASNA. . . . . . . . . . . . 26
Eretmochelys imbricata
PTICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Klasa: Aves
PTIIJI KRALJ. . . . . . . . . . . . . . . . 31
Regulus regulus
SAMO U MUZEJSKIM ZBIRKAMA. . . . 33
Tetrax tetrax
REDAK GOST IZ SIBIRA . . . . . . . . . . 35
Branta ruficollis
DEPNA APLJA. . . . . . . . . . . . . . 37
Ixobrychus minutus
BAL NA VODI . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Podiceps grisegena
NEVIDLJIV, OSIM KADA SE ZALJUBI. . 40

Tetrao urogallus
PRIRODNO ILI FARBANO? . . . . . . . . . 42
Eudocimus ruber
DAME BIRAJU . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Rupicola peruvianus
TROSTRUKI REKORDER. . . . . . . . . . 45
Ramphastos toco
TURAKO ZELENO . . . . . . . . . . . . . . 47
Tauraco leucotis
BEKSTVO PATULJASTOG DINA
U OKRILJE NOI . . . . . . . . . . . . . . 49
Apteryx australis
SISARI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Klasa Mammalia
SLONA BRAA . . . . . . . . . . . . . . . 54
Mustela eversmanii
Mustela putorius
PRILAGODLJIVI SANITARAC. . . . . . .
Canis aureus
CRNO-BELI LEPOTAN . . . . . . . . . . .
Colobus guereza
POVRATAK DLAKAVOG DEBELJKA. . .
Castor fiber
BLINDIRANI SISAR. . . . . . . . . . . . .
Dasypus novemcinctus
LJUPKA BRUTALNOST . . . . . . . . . . .
Capreolus capreolus
SISAR ILI PTICA? . . . . . . . . . . . . . . .
Ornithorhynchus anatinus
LETEE NOOBDIJE. . . . . . . . . . . .
Red Chiroptera
RII NEVALJALAC . . . . . . . . . . . . .
Nyctalus noctula
DOO IZ MEDITERANA . . . . . . . . .
Pipistrellus kuhlii
IZ PEINE U GRAD. . . . . . . . . . . . .
Myotis myotis
PLAHOVITI GORSKI DIV. . . . . . . . . .
Ursus arctos
57
59
61
64
67
70
72
75
76
77
78
Kimenjaci su skoro sve najpoznatije i najvee ivotinje na svetu. To je grupa ivotinja ija
je najupadljivija zajednika osobina u grai tela postojanje kimenice, ali i miinog sistema i centralnog nervnog sistema koji se delimino nalazi u kimenici. Prvi kimenjaci pojavili su se na Zemlji pre oko 430 miliona godina, a danas predstavljaju najsloeniju i najrazvijeniju grupu ivotinja. Iako vrste kimenjaka ine samo 3% od ukupnog broja vrsta ivotinja (97% vrsta su beskimenjaci!), one su najbre i najinteligentnije, a njima pripada i
jedna vrsta koja se posebno istie ovek Homo sapiens. Obuhvataju oko 56.000 vrsta koje su grupisane u nekoliko osnovnih klasifikacionih grupa (klasa) iji se pripadnici razlikuju po obliku i grai tela, nainu kretanja i razmoavanja, i nainu ivota. Kimenjaci ive na
celoj Zemlji, u svim klimatskim uslovima i na vrlo raznovrsnim stanitima, kako na kopnu,
od nizije do najviih planinskih visina, tako i u morima i okeanima.
Na jednoj izlobi, ma koliko ona bila velika, bilo bi nemogue kompletno i dosledno prikazati svu sloenost i raznovrsnost kimenjaka. Stoga Prirodnjaki muzej putem odabranih
primeraka pojedinih vrsta na izlobi pokazuje samo neke aspekte raznovrsnosti nastale
tokom evolucije kao odgovor na razliite ekoloke uslove u prostoru i vremenu, kao i neka
karakteristina i zanimljiva reenja nastala u odreenom delu Sveta, ali i pod direktnim ili
indirektnim uticajem oveka.
Tu se na primer nalazi naroiti sisar sa kljunom koji ivi samo u istonoj Australiji i na ostrvu Tasmaniji, ajkula prasac koja za razliku od svih drugih ajkula ivi na dnu mora, ne pliva
brzo i nije grabljiva, ivotinje koje su na prvi pogled po obliku tela veoma sline, kao blavor
i poskok, ali pripadaju sasvim razliitim grupama, ptica kivi koja je usled izmenjenih uslova
ivota izazvanih odreenim aktivnostima oveka potpuno promenila svoj raniji nain ivota i od dnevne postala nona.
Specijalno za ovu priliku Prirodnjaki muzej izlae neke od najznaajnijih, najvrednijih i najzanimljivijih eksponata iz svojih zbirki riba, gmizavaca, ptica i sisara, koji potiu ne samo iz
Srbije i Evrope, ve i iz vrlo udaljenih krajeva Sveta.
ivotinjsko carstvo
Dubravka Mikovi
RIBE
Klasa Pisces
Do danas je poznato oko 28.000 vrsta riba, to ini polovinu od ukupnog broja vrsta kimenjaka. iroko su rasprostranjene u
gotovo svim vodenim ekosistemima na Zemlji, od visokoplaninskih potoka i jezera do
najveih okeanskih dubina.
Po obliku tela ribe su veoma raznovrsne.
Veina ima telo vretenastog oblika koji pri
kretanju u vodi prua najmanji otpor, mada postoje i drugi oblici koji su prvenstveno uslovljeni nainom ivota. Kod vrsta koje ive pri dnu telo je spljoteno, kao kod ribe list, jer su slabo pokretne i uglavnom se
ukopavaju u peano dno. Vrste koje plivaju izmeu stena, kao na primer murina, ili
kroz guste spletove biljaka, imaju valjkasto
izdueno telo.
Ribe imaju specifinu grau koe koja se
znatno razlikuje od koe kopnenih kimenjaka. Nepokretna je zbog nedostatka potkonog tkiva i vrsto je povezana sa miiima,
osim u delovima trbuha, krnih poklopaca i
podruja oko peraja. Povrinski sloj je sluzav
i kou ini glatkom te tako smanjuje trenje
prilikom kretanja kroz vodenu sredinu. Koa
je prekrivena krljutima koje mogu da budu
veoma sitne (jegulje) ili krupne (aran).
Parna i neparna peraja omoguavaju ribama pokretljivost, odravanje pravca kretanja i ravnotee. Brzina kojom se ribe kreu
je razliita i zavisi od vrste do vrste. Tako na
primer pastrmka moe da postigne brzinu
od 35 km/h, tuka do 27, mrena do 18, a aran, jegulja i linjak do 12 km/h.
U odnosu na ostale kimenjake ribe imaju
slabo razvijen mozak, ali su im ula, naroi-
to neka, dobro razvijena. Posebno dobro je

razvijeno ulo dodira koje se nalazi na perajima, usnama i brkovima. Za dobru orjentaciju u vodi, kao i za prijem informacija o
pravcu i jaini strujanja vode, zaduena su
ula smetena u bonoj liniji na telu, i ona
su za mnoge ribe vanija od ula vida.
Po tipu skeleta ribe se dele na dve velke
grupe, hrskaviave (Elasmobranchii) i koljoribe (Osteichthyes). ivot u vodi uslovio je drukiji znaaj kimenice kod riba, i
ona nije oslonac tela kao kod ostalih kimenjaka, nego je neka vrsta sredinje osovine
oko koje su, sa vie ili manje ravnotee, poreani pojedini organi.
Ribe nemaju stalnu temperaturu tela i ona
je u direktnoj zavisnosti od temerature vode. Sa poveanjem temperature vode kod
riba se poveava i potreba za kiseonikom.
Kada je temperatura vode nia i aktvinosti
riba svedene su na minimum.
Krajem silura i poetkom devona, od riba oklopnjaa (Placodermi) nastale su dve
evolutivno vie grupe riba ruljoribe
(Chondrichtyes) i ribe sa krljutima (Osteichthyes). Odmah po odvajanju Chondrichtyes su se specijalizovale za ivot u moru,
a Osteichthyes u slatkim vodama. Meutim,
Osteichthyes su naknadno nasellile i morsku sredinu i postale dominantna grupa riba ne samo u slatkim vodama ve i u moru.
Sa preko 20.000 vrsta koljoribe (Teleostei)
su danas najbrojnija grupa viih riba.
Prirodnjaki muzej Beograd
RIBE NA IZLOBI
TESNI REZULTAT
SABLJARKA
Xiphias gladius
U morskom svetu drugo mesto u brzom plivanju dri sabljarka, a njen rezultat je za samo 18 km slabiji od rezultata prvoplasiranog marlina (rod Istiophorus), njenog bliskog roaka. Zanimljiv je nain kojim je brzina sabljarke prvi
put odreena. Igrom sluaja to je uraeno tako to je naena jedna sabljarka
iji je sabljasti kljun bio zaboden ak 56 cm duboko u drveno korito broda. Na
osnovu tog podatka odreeno je da se morala kretati brzinom od 92,7 km/h.
Ovako veliku brzinu u vodenoj sredini sabljarka moe da postigne zahvaljujui nesavitljivom repu koji daje veliku snagu potiska.
Rod sabljarki (Xiphias) pripada porodici sabljarki (Xiphidae) i redu Perciformes

koji obuhvata preko 2000 veoma razliitih vrsta riba, meu kojima se sabljarke izdvajaju po brzini i lepoti tela. Sabljarke su kosmopoliti i ive irom sveta u toplim morima (Atlanski i Tihi okean, Sredozemno i Crno more) gde je temperatura vode 1822 C, na dubinama do 800 m.
Hidrodinamini oblik tela i snana muskula-
tura omoguavaju im da se kreu (plivaju)

velikom brzinom, esto i 92 km/h, i pripadaju grupi najbrih riba u moru. Tome doprinosi i specifina graa repa (zraci repnog
peraja proteu se daleko iznad poslednjeg
kimenog prljena) koja ga ini mnogo vrim i nesavitljivim, to telu daje veliku pogonsku snagu.
Karakteristine su po kljunu koji podsea
na sablju, po emu su i dobile ime, a koji se
ivotinjsko carstvo
nalazi na prednjem delu glave. To su u stvari jako produene nosne kosti (praemxillare
i nasale) koje su ponekad dugake i kao 1/3
ukupne duine tela. Ovi nosni produeci su
jedino kod sabljarke spljoteni, dok su kod
svih ostalih kljunastih riba valjkasti.
Sabljarka je agresivna riba i kljun prvenstveno koristi za napad, ali i u odbrani. Plen,
odnosno druge ribe kojima se hrani (skua,
osli, haringa), lovi tako to ih probada svojim sabljastim kljunom.
Razmnoava se tokom prolea. Iz jaja promera 1,8 mm razvijaju se larve koje brzo
dostiu duinu od 4 mm, a ve pri duini od
10 mm primeuje se dobro razvijen nosni
produetak. Mladi primerci se od odraslih
razlikuju po prisustvu krljuti i zuba u vilici,
kao i po veoma dugakim lenim i repnim
perajima. Kod odraslih primeraka razvijena

su dva lena i dva repna peraja. enke bre rastu od mujaka. Polnu zrelost dostiu
pri duini tela od 98 cm, a zanimljivo je da
tu duinu dostiu ve u prvoj godini ivota. Uobiajeno je da se love primerci duine
oko 2 m, a do sada zabeleena maksimalna
duina sabljarke iznosila je 4,5 m.
Sabljarka je migratorna vrsta, a pored okeana i velikih mora usamljeni primerci zalaze i u Jadransko more gde se ee zadravaju u junom delu koji je dublji od severnog (najvea dubina junojadranske kotline
je 1330 m).
BEZOPASNI MORSKI KOLOS

BUCANJ
Mola mola
Ova riba neobinog izgleda pravi je kolos u morskom svetu. Sa prosenom

teinom oko 1 tone i duinom oko 3 metra bucanj je najvei meu ribama sa
kotanim skeletom (koljoribe). Vrlo neprijatan susret sa takvim jednim dinom, tekim preko 2 tone i dugakim preko 4 metra, imali su posada i putnici
broda Fiona 1908. godine u vodama oko Australije. enka bucnja je takoe
rekorderka jer tokom samo jednog mresta izbaci i do 300 miliona jaja. To ne
znai da e sva jaja biti oploena i da e se iz svakog izlei mali bucanj. Naprotiv, veliki broj jaja, a i mladunaca stradaju jer enka o potomstvu ne vodi
brigu. To je i razlog za proizvodnju tog ogromnog broja jaja jer se tako obezbeuje dovoljan broj mladunaca za odravanje vrste.
Bucanj pripada porodici Molidae koja ima

svega 4 vrste, grupisane u 3 roda, koje su
iroko rasprostranjene, ali svaka sa malim
brojem jedinki. To su krupne ribe, a najvea meu njima (i najtea meu svim koljoribama) je vrsta Mola mola koja dostie teinu ak i do 1,5 t i duinu do 3 m. Kosmopolitska je vrsta (nema je jedino u Crnom
moru), a ivi na dubinama koje nisu vee od
360 m. Bucanj je puinska vrsta koja retko

prilazi obalama. Ronioci koji su imali sreu
da ga sretnu svedoe o miroljubivom i radoznalom ponaanju ovog morskog kolosa.
Telo bucnja je prepoznatljivo u svetu riba
jer je skoro potpuno okruglo. Bucanj nema
trbuna peraja, a grudna i repna peraja su
toliko mala da se jedva uoavaju. Najizraenije je dugako leno peraje. Koa je debe-
ivotinjsko carstvo
la i hrapava sa sitnim bodljicama. Usta su

mala i na tako velikom telu jedva primetna.
Bucanj se hrani raznom ribom, sipama, lignjama, koljakama i larvama. Nije izbirljiv
i spretno usisa sve to mu se nae u blizini usta.
Veliki fekunditet enke bucnja od 300 miliona jaja u jednom mrestu jedan je od najveih u svetu riba. Kod riba broj jaja spremnih
za oplodnju zavisi od vrste, starosti enke,
veliine ribe i adekvatnih spoljanjih uslova, i retko dostie tako veliki broj jaja kakav
je kod bucnja. Meutim, pravilo je da tako
plodne vrste imaju slabo izraenu brigu za

potomstvo. Dokaz za to je enka bucnja koja izbacuje jaja u otvorenu okeansku vodu,
a broj mladih nikad nije jednak broju zrelih
jaja za oploenje, odnosno uvek je manji.
Larve bucnja, koje se razvijaju iz jaja, imaju
nekoliko bodljikavih izrataja i nimalo ne lie na odrasle, a kao i mladi bucnji koji se iz
njih razvijaju plivaju u poloaju koji je uobiajen za veinu riba. Odrasli bucnji plivaju
na specifian nain, okrenuti su na bok i lenjo udaraju dugakim lenim i podrepnim
perajima o povrinu vode.
TAJNO ORUJE
ETVOROZUPKA
Sphoeroides cutaneous
Kada je u opasnosti ova stanovnica toplih mora brzo menja svoj lini opis i
tako pokuava da se spasi. Izvlaenje iz vode, ili bilo koja vrsta ugroavanja za
nju su signal za uzbunu. U nadi da e uplaiti i oterati neprijatelja brzo guta
vazduh, ili vodu, i privremeno poveava svoje telo, to joj daje zastraujui
izgled. Kada opasnost proe, ukoliko se nagutala vazduha nije u stanju da
brzo povrati prvobitni izgled i naduvena dugo pluta na vodi, dok vodu moe
brzo da izbaci. Neke vrste etvorozupki su izuzetno otrovne, ali se u Japanu
smatraju delikatesom. Ovaj visoko rizini specijalitet mogu da pripremaju samo za to naroito obueni kuvari.
etvorozupka spada u brojnu porodicu
grabljivih riba, Tetraodontidae, koja ima
ak 121 vrstu. etvorozupke (rod Sphoeroides) su iroko rasprostranjene ribe i naseljavaju vode tropskog i suptropskog Atlantika, zapadnog Mediterana, vode oko Japana, Havaja i Australije, ali su svuda malobrojne. ive na razliitim tipovima dna: muljevitim, peskovitim ili stenovitim, i uvek u
pliim vodama.
Ime su dobile po karakteristinim zubima,
jer su po dve zubne ploice u svakoj vilici
meusobno spojene u tvorevinu koja podsea na kljun ptice.
To su male ribe sa najveom duinom do
40 cm. Imaju izdueno telo sa tamnomrkim
prugama i oi jajolikog oblika.
O razmnoavanju i ishrani etvorozubki se
malo zna, ali je zato njihov nain odbrane,
jedinstven u svetu riba, dobro poznat.
ivotinjsko carstvo
etvorozubka za opasnost smatra svako izvlaenje iz vode i u cilju odbrane odmah se

gutajui vazduh naduva poput balona. Ako
se tako naduvana vrati u vodu, dugo e plutati na povrini i to u obrnutom poloaju.
Potrebno je dosta vremena da bi se izbacivanjem vazduha vratila u normalni oblik, veliinu i poloaj. Pored gutanja vazduha etvorozubke efikasno naduvavaju telo i gutanjem vode. Ovome pribegavaju u brojnim,
po njih opasnim situacijama, kada neka riba
predator proceni da su dobar plen. Odbrambeni mahanizam zaokrugljivanja tela pokazao se u praksi kao vrlo efikasan, jer njihovi
brojni predatori odustaju od pokuaja da tako veliki zalogaj progutaju.
Vrste porodice Tetraodontide su poznate po
tome to neke od njih u jetri imaju veoma
jak otrov (tetradotoksin) koji moe da usmrti oveka. Meutim, samo prisustvo otrova
u telu ne ini ih posebnim u svetu riba, ali u
gastronimiji imaju naroito mesto. U nekim
delovima Sveta, posebno u Japanu, njihovo

otrovno meso se konzumira kao egzotini i
visoko rizini delikates. Nacionalno jelo pod
imenom fuga pravi se od nekoliko vrsta etvorozubki, a kuvar koji ga sprema mora da
ima specijalnu diplomu ovlaene kole. To
je neophodno kao garancija da je kuvar obuen da iz jetre etvorozubke ukloni veinu
otrova, ali i da ostavi taman toliko koliko je
potrebno da se prilikom konzumiranja postigne glavni efekat, trnjenje usana. Ukoliko se
na pravi nain ne odstrani neophodna koliina otrova, u 60% sluajeva dolazi do trovanja sa smrtonosnim ishodom.
etvorozupke ive i u Jadranskom moru.
Sve do 1992. smatralo se da ih ima samo u
junom delu Jadrana, ali je te godine na tri
lokaliteta u srednjem Jadranu ulovljeno 9
primeraka, to je pokazalo da ove ribe ive
i severnije.
STRASTVENI PECARO
GRDOBINA
Lophius piscatorius
Po svom nezgrapnom i nesrazmernom telu, na kome glava zauzima cele 2/3,
grdobina ni malo ne lii na vretenaste i brze uspene morske lovce. Ipak, grdobina je vrlo uspena u hvatanju plena jer koristi zasedu, kamuflau, i pecaljku. Zakopana u pesak u kome je zbog boje tela nevidljiva, plen namamljuje naroitim mamcem, odnosno pokretnim miinim dodatkom na vrhu naroitog izrataja na glavi (pecaljke). Ribama, rakovima, ak i malim ajkulama
taj lelujavi komadi izgleda kao dobar zalogaj, ali kada se priblie iz peska
se iznenada pojavljuje razjapljena ogromna eljust puna zuba kojima teko
mogu da umaknu.
Grdobina je jedna od 226 vrsta riba grupisanih u 16 porodica i 3 podreda, koje propadaju redu pecaa (Pediculata). Ime reda,
koje u prevodu znai malo stopalo, potie
od specifinog oblika trbunih i grudnih peraja riba pecaa koja lie na stopalo.
Rasprostranjene su u istonom Atlantiku, od Barentsovog mora do Gibraltara, i
u itavom Mediteranu. ive na dubinama
do 100 m, maksimalno do 400 m, i nemaju

sklonosti ka odreenom tipu dna, osim to
je potrebno da bude mekano da bi se mogle u njemu zakopati.
Izgled grdobine mnogo govori o nainu ivota koji vodi. Teko da se moe zamisliti da
sa tako nesrazmernim telom, na kome glava zahvata dve treine tela, spretno i brzo
juri za plenom. Do plena dolazi tako to ka-
ivotinjsko carstvo
muflirana na dnu vreba i hvata sve to proe pored nje. Hrani se raznovrsnom ribom,
malim ajkulama, glavonocima, rakovima, a
u eludcima su nalaene i morske ptice. Da
bi u lovu bila to uspenija priroda ju je obdarila nesrazmerno velikim ustima, irokim
skoro kao glava, sa nizom otrih nejednakih
i mobilnih zuba. Na vrhu glave ima pecaljku
koja je nastala promenom prve od est bodlji lenog peraja. Na kraju pecaljke nalazi se
zastavica, mesnati zavretak kojim grdobina mae i privlai plen. Ove ribe su veoma
prodrljive i uspene u lovu, o emu svedoi i podatak da su eludci ulovljenih grdobina bili teki kao treina ukupne teine ribe.
Mreste se tokom prolea i leta. Tada se esto moe videti ikra zatopljena u sluz koja
pluta po povrini vode. Po nekim podacima
ova lepljiva pihtijasta masa sa velikim brojem jaja moe biti dugaka ak 12 m i iroka
60 cm. Larve su neobinog izgleda i ni malo
ne lie na odrasle, najvie zbog veoma dugakih trbunih peraja koja se tokom rastenja ribe smanjuju. Grdobine polnu zrelost
dostiu pri duini od 60 cm.
U Jadranskom moru ive dve vrste grdobine Lophius piscatorius i Lophius budegassa
(porodica Lophiidae) od kojih je druga 6 puta brojnija od prve.
10
AMERIKANAC U DUNAVU
VESLONOS
Polyodon spathula
Izloeni primerak veslonosa ije se podruje prirodnog rasprostranjenja nalazi
u Severnoj Americi, ulovljen je hiljadam kilometara daleko u Srbiji. Dogodilo
se to u maju 2006. kada su zaprepaeni ribari kod Prahova iz Dunava izvukli
ak desetak odraslih primeraka ribe kakvu do tada nikada nisu videli. Kako su
primerci bili pribline veliine, pretpostavilo se da potiu iz oblinjeg rumunskog ribnjaka, a da su u Dunav dospeli zahvaljujui visokom vodostaju. Za sada
nije poznato da li se veslonos odomaio u Dunavu, a ako bi se to dogodilo,
zbog brzog razmnoavanja postao bi ozbiljna pretnja fauni domaih riba.
Veslonos pripada porodici Polyodontidae i

redu Acipenseriformes. Prirodno je rasprostranjen u Sjedinjenom amerikim dravama, u bazenu reke Misisipi koji ukljuuje i reke Misuri i Ohajo i njihove pritoke. Najvie
voli sporotekuu vodu, a obino se zadrava
na dubinama veim od 1,5 m.
Telo veslonosa je glatko i bez krljuti, skelet mu je hrskaviav, a na usnama ima 4 bria. Karakteristini izgled velsonosu daje
izrataj na gornjoj vilici koji po nekima lii
na graevinsku alatku mistriju, pa ga mnogi

zovu i riba-mistrija. Odrasli veslonos dostie duinu od 2,2 m i teinu oko 90 kg. Polnu
zrelost enke dostiu u devetoj, a mujaci u
estoj godini ivota, a ivotni vek im je oko
55 godina. Veslonos se hrani planktonom.
Ova riba je cenjena zbog ukusnog mesa i
ikre od koje se pravi kavijar.
U amerikim rekama veslonos je nekada bio
vrlo brojan, ali je od poetka XX veka nje-
ivotinjsko carstvo
gova brojnost poela naglo da se smanjuje.

Zbog toga je po kriterijumima IUCN-a ukljuen u Crvenu listu ugroenih vrsta u kategoriji ranjiva vrsta (VU), a nalazi se takoe i
na listi Konvencije o meunarodnoj trgovini ugroenim vrstama faune i flore (CITES).
Zbog ukusnog mesa, ali i vrlo brzog prirasta, veslonos je jo 1972. vetaki uzgajan
u tadanjem SSSR-u, odakle je u periodu
19921994. unet i u Rumuniju. Danas se gaji u Nemakoj, Austriji, ekoj, Maarskoj i
Bugarskoj.
11
U Rusiji postoje sigurni podaci koji pokazuju

da ova amerika riba ve ivi u slobodnim vodama, gde se i razmnoava.
Najblii roak veslonosa, Psephurus gladius,
ivi u Kini u reci Jangce. On je mnogo vei od
svog amerikog roaka i u duinu moe da
naraste do 3,5 m, a prema nepotvrenim podacima lovljeni su i primerci od 6 m.
12
AJKULA? NEMOGUE
PRASAC
Oxynotus centrina
Da, mogueje. Ova zdepasta, troma i spora ivotinja, ije leno peraje nikada
neete videti da pretei see morske talase, roena je sestra onih vitkih, hidrodinaminih, brzih i opasnih ajkula. Njen toliko drukiji oblik i izgled u potpunosti odgovaraju ivotu na dnu mora. Uglavnom se hrani sitnim rakovima i
ribama koje uspe da ulovi dok plivaju pored nje, pa joj nisu potrebna ni velika
usta niti brzina da bi stigla i progutala krupni i brzi plen. Meutim, prasac je
ipak prava ajkula jer kao i sve ostale ajkule ima hrskaviavi skelet, 5 krnih
otvora i slobodan oni kapak.
Red Pleurotremata obuhvata sedam porodica u koje spada 96 vrsta ajkula meu kojima je i prasac iz porodice Oxynotidae. Iako ga zbog zdepastog tela nikada ne bismo
nazvali ajkulom, on ipak pripada ovoj grupi hrskaviavih riba. Pet krnih otvora, prisustvo spirakluma, nedostatak analnog peraja i dva dorzalna peraja, odreuje pripadnost prasca redu ovih uglavnom dubinskih
vrsta ajkula.
Prasac ivi u istonom Atlantiku i Sredozemnom moru, ali ga nema u Crnom moru.
Najee boravi na peanom dnu na dubinama izmeu 40 i 660 m.
Telo prasca je zdepasto, u preseku trouglasto, obino je dugo 50-60 cm i nikada
ne prelazi duinu od 2 m. Glava im je mala
i spljotena sa kratkom i tupo zaobljenom

njukom. Usta su okrugla, mala i sa debelim
usnama, a zubi su testerasto nazubljeni na
ivicama i poreani u vie nizova. Lena peraja su iroka i trouglasta, poput jedara, sa
jakim bodljama koja izlaze iz sredine osnove peraja. Mali rep zahvata tek 1/8 cele duine tela. enke su krupnije od mujaka.
Hrani se raznim beskimenjacima i manjom
ribom.
Razmnoavanje je oviviviparno, a enka godinje okoti 7-8 mladih.
U Jadranu ive na dubini izmeu 40 i 700 m.
Retki su i ulove se samo sluajno, pri ribolovu koom ili parangalom. Do sada nisu registrovani vei primerci.
ivotinjsko carstvo
13
Ana Paunovi
GMIZAVCI
Klasa: Reptilia
Gmizavci (lat. Reptilia od reptilis onaj koji

gmie) su odigrali izuzetno znaajnu ulogu
u istoriji razvoja ivotinjskog sveta, jer je to
prva grupa kimenjaka koja je u potpunosti izala na kopno. Ova evolucija omoguena je zahvaljujui razvitku jaja sa amnionom
(opnom) i ljuskom, kao zatitom od isuivanja. Opna je obavijala embrion koji se nalazio u tenoj sredini i mogao je da se razvija
lebdei u tenosti, a nije bilo potrebno da
se jaja polau u vodu. Telo gmizavaca je zatieno ronim krljutima (kod nekih grupa
su to ploe) koje ih tite od gubitka tenosti. Na prstima imaju kandice, takoe od
rone materije, koje olakavaju kretanje po
kopnu. Gmizavci diu iskljuivo pluima.
Oploenje je kod gmizavaca unutranje i
veina mujaka poseduje kopulatorni organ (penis). Kopulatorni organ je kod raznih vrsta razliitog oblika i slui kao kriterijum pri klasifikaciji gmizavaca. Guteri
i zmije imaju dva kopulatorna organa smetena u kloaki, koji se za vreme parenja izvlae kao prsti rukavice u uvlae u kloaku
enke. Otvor kloake kod gutera i zmija je
poprean i nalazi se pri osnovi repa, dok je
kod kornjaa i krokodila uzduan. Veina
gmizavaca je oviparna (polau jaja) mada
je znatan broj i viviparnih (raaju ive mla-
dunce). Jaja koja se polau su krupna i bogata umancetom. Gmizavci ih zakopavaju

u pesak ili zemlju gde se tokom inkubacije greju toplotom sunca, ili u organski kompost gde se za zagrevanje jaja koristi toplota nastala raspadanjem organskih materija.
Kod nekih gutera i zmija inkubacija jaja se
odvija u telu.
Sposobnost regeneracije je kod gmizavaca
dobro izraena. Tako na primer kornjaama
i i posle odstranjivanja znatnih telesnih delova ivot nije ugroen. Guteri uspeno
regeneriu odstranjeni rep. Gmizavci su veoma otporne ivotinje, ali su osetljivi na
nisku spoljanju temperaturu. Mogu dugo da izdre bez hrane, a neke zmije mogu
da ive bez uzimanja hrane i vie od godinu dana. Gmizavci su meu najdugoveniim
ivotinjama na Zemlji.
Gmizavci su poikilotermne ivotinje ija telesna temperatura zavisi od temperature
okoline. Sa padom temperature spoljanje
sredine, pada i njihova telesna temperatura, pa izlaui telo sunevim zracima nastoje da zadre odgovarajuu telesnu toplotu.
Najpoznatiji savremene (recentne) grupe
gmizavaca su: kornjae, guteri, zmije, krokodili, aligatori i gavijali.
14
GMIZAVCI NA IZLOBI
IZGLED ESTO VARA ...

BLAVOR
Ophisaurus apodus
Ulovljen u Zadru aprila 1964. (inv. br.128))
Ako ste pomislili da je ovo zmija, prevarili ste se. Uprkos tome to po obliku
tela jako lii na zmiju, blavor je guter. Istina, slino kao zmija nema noge, ali
se od nje bitno razlikuje po grai tela ije ak dve treine ini rep, kao i po tome to iako ima snanu vilicu i otre zube nikada ne ujeda da bi se odbranio.
To pokuava da izvede bekstvom, ili zaplaivanjem napadaa tako to izbaci
sadraj kloake. Kod ljudi je strah od blavora potpuno bezrazloan jer oveku
uopte ne moe da naudi i ne predstavlja nikakvu opasnost.
Blavor pripada redu gmizavaca sa krljutima (Squamata) i porodici beznogih, zmijolikih gutera (Anguidae). U naunom imenu
blavora naziv za rod (Ophisaurus) potie iz
grkog i znai zmijoguter, a naziv za vrstu iz latinskog i znai beznogi (apodus).
Pored duine repa u odnosu na duinu tela, blavor lako moe da se razlikuje od zmija i na osnovu unog otvora koje zmije ne-
maju, i onih kapaka koji kod zmija nisu slobodni i zato one imaju karakteristian ukoeni pogled.
Rasprostranjen je u junom delu Balkanskog poluostrva, od Istre do delte Dunava, ali ga ima i u Turskoj. Najee ivi u niim oblastima do visine od nekoliko stotina metara i to na tzv. otvorenim stanitima kao to su livade, polja i prostori obrasli
ivotinjsko carstvo
grmljem, ali naseljava i krake predele bez

rastinja.
Blavor moe da naraste i neto preko 1 m duine. Telo mu je zmijoliko, bez nogu (ponekad su vidljive zadnje noge duge samo 2 mm)
i ukastosmee, sa svetlijom glavom. Dve
treine njegove duine ini rep koji nije tako
krt i lomljiv kao kod slepia, ali se ipak relativno lako kida i lomi. Izgubnjeni deo repa ne
moe da se regenerie, ve se na zarasloj rani
obrazuje samo jedan mali kupasti zavretak.
Usta blavora su sa snanim vilicama i mnogobrojnim kupastim zubima, ali uprkos tome nikada ne ujeda. enka blavora polae oko 10
jaja, najee u junu.
Blavor je vrlo brza i pokretljiva ivotinja i u
sluaju opsanosti pokuava da se spasi bekstvom. Ponekad, da bi zbunio ili uplaio napadaa, slino belouki izbacuje sadraj kloake.
Blavoru je brzina potrebna i za hvatanje plena jer se obino hrani guterima, sitnim toplokrvnim ivotinjama (najee mievima),
skakavcima i raznim insektima, ali i ptiijim jajima i puevima, a ponekad ak i zmijama!
Zbog slinosti sa zmijama ljudi se po pravilu plae blavora, ali je taj strah bezrazloan
jer blavor ne napada oveka i ni na koji nain
ne moe da ga ugrozi. Naprotiv, blavor je vrlo koristan za oveka jer smanjuje brojnost
nekih tetnih ivotinja kao to su npr. glodari koji unitavaju useve na poljima ili itarice
u skladitima, a takoe su i prenosioci raznih
zaraznih bolesti od kojih oboleva ovek, poput tularemije, salmonele, mije goznice, meningoencefalitisa itd.
Blavor ne ivi u Srbiji, a jedini ovde zastupljeni beznogi guter je slepi (Anguis fragilis) koji pripada istoj porodici kao i blavor. Slepi naseljava predele do 2000 m n. v., a ivi na vlanim stanitima u listopadnim i meovitim umama i ikarama, kao i na livadama i poljima.
Slepi je najdui guter u Srbiji jer u odraslom
stadijumu dostie duinu od 30 do 50 cm. Za
razliku od blavora kod slepia je oko polovine te duine rep koji je gladak i sjajan. Telo
slepia je sa gornje strane sivosmee, sa po
jednom tamnom prugom sa strane, dok boja
15
repa tokom razvie varira od sivkaste do bakarne. Krljuti (kotane ploe u koi) su potpuno glatke i ne obrazuju poprene nizove.
Usled toga slepi ima smanjenu pokretljivost
i savitljivost tela i ne moe brzo da pobegne
ak ni kada je uznemiren. Da bi se odbranio
od napada u stanju je da odbaci rep, ali mu se
novi ne formira. Slepii, za razliku od veine
gutera, nemaju vidljivu bubnu opnu.
Krajem avgusta ili poetkom septembra enka snese od 6 do 25 jaja za koje je karakteristino da imaju koastu tanku prozirnu opnu,
i iz njih se mladunci odmah nakon to su snesena izleu.
U prolee i jesen slepi se tokom dana suna, a predvee se moe videti i na putevima
gde upija toplotu sa asfalta koji je bio osunan preko dana. Naalost, to esto ima pogubne posledice jer veliki broj ovih gutera stradaju od automobila. Poetkom leta je
uglavnom sakriven ispod kamenja ili ukopan
u zemlju. Zimu provodi tako to se po nekoliko jedinki zajedno krije u naputenim jazbinama glodara.
Slepi se hrani puevima, glistama, skakavcima, sitnim gmizavcima, a ponekad i mladim
zmijama. Po pravilu lovi nou, ali posle kie
izlazi i tokom dana da hvata sitne ivotinje
kao to su puevi golai.
16
... ALI NE UVEK

POSKOK
Vipera ammodytes
Ovo jeste zmija i to otrovnica. Najpoznatija je pod imenom poskok, ali u narodu je zovu i kamenjarka i prisojkinja. Njen zatitni znak je izrataj u vidu roga
na vrhu njuke, po kome se bez ikakve dileme lako prepoznaje, a najbolje je
predstavljaju 3 naj: najotrovnija, najopasnija i meu otrovnicama najdua
zmija u Srbiji. To ne znai da e nasrnuti na oveka im ga spazi. Njena agresivnost i otrov namenjeni su obezbeivanju hrane, odnosno lovljenju sitnih
sisara, ptica, gutera i drugih zmija. Za lovca, a i za plen to je prirodni poredak
i podela uloga. Prisustvo oveka, odnosno zvuci koje proizviodi, za poskoka
su nepoznanica i samim tim pretnja. Iznenaen i uplaen, u sluaju da nema
vremena da pobegne, pokuae da se odbrani jedinim orujem koje ima, a to
su otrovni zubi.
Poskok pripada redu gmizavaca sa krljutima (Squamata) i porodici pravih vipera (Viperidae), kojoj pripadaju sve nae otrovnice. Ova porodica obuhvata iskljuivo otrovne zmije srednje veliine a njeni pripadnici
ive na svim kontinentima izuzev Australije
i Madagaskara.
U naim krajevima dostiu duinu od najvie jednog meta. Telo im je debelo i zdepasto, sa glavom jasno odvojenom od vrata i
vrlo kratkim debelim repom. Zbog monih
otrovnih lezda glava je drugaija od veine
neotrovnih zmija, iroka i relativno kratka,
odnosno trouglasta.
Preko dana vipere obino miruju i sunaju se, a nou postaju aktivne. Na preteno
noni ivot ovih zmija ukazuje njihova eliptina i vertikalna zenica. Vrlo su spore i trome, a kada su u opasnosti savijaju se u klupko i spremaju se za odbranu. Plen nalaze po
tragu i gutaju ga celom jer im usni aparat
nije podesan za vakanje ili kidanje plena.
Pri ujedu se hitro bacaju na rtvu i zabadaju otrovne zube u telo, pa je zatim veinom putaju. Na gornjovilinoj kosti nalazi
se dugaak, upalj i izuzetno otar otrovni
zub, kukasto povijen u nazad. Iza otrovnog
zuba nalazi se nekoliko rezervnih otrovnih
ivotinjsko carstvo
zuba koji izrastaju jedan za drugim i vremenom i preuzimaju ulogu prethodnog zuba.
Kada ivotinja miruje otrovni zub je okrenut vrhom u nazad i skriven u jednom naboru, a samo u trenutku ujede on se uspravi i brzo stavlja u dejstvo. Otrovni zubi poskoka su duine 5-6 mm, mada ima podataka da mogu biti dugi i do 8 mm. Otrov naih otrovnica preteno deluju na krv, odnosno hemotoksian je. Sve evropske otrovnice raaju ive mlade. Kod zmija se povremeno javlja jedna anomalija koja se ogleda
u raanju zmija sa dve glave.
Poskok, od ijeg se imena veini ledi krv u
ilama, najdua je (dostie maksimalnu duina do 100 cm), najopasnija i najotrovnija
zmija Srbije. Naseljava Balkansko poluostrvo, Malu Aziju i Siriju. Ova vrsta je poznata jo pod narodnim imenima kamenjarka i
prisojkinja.
Izrataj u vidu roga na vrhu njuke predstavlja tako jasnu i upadljivu karakteristiku,
da poskok ne moe da se pomea ni sa jednom drugom zmijom. Mujaci su pepeljastosivi, a enke najee smee, sivosmee ili crvenosmee. Na leima se nalazi karakteristina cik-cak linija koja je kod nekih primeraka izlomljena, i izgleda kao niz
ini rombova. Kontrast u obojenosti tela je
mnogo vie izraen kod mujaka. Trbuna
strana im je sivouta, crvenkastosiva ili crnkasta, ponekada sa tamnim mrljama. Vrh
repa moe da bude zelenkast, ut, narandast ili cigla-crvene boje.
Hrani se sitnim sisarima, pticama, guterima i drugim zmijama. Poskok nije agresivan
i kada je uznemiren poinje da sike i pokuava da pobegne, i esto je potrebno da bude jako isprovociran da bi ugrizao. Ako ipak
17
doe do ugriza, potrebno je potraiti lekarsku pomo.

Prilikom ujeda poskok izlui oko 1/7 grama otrova, a ak i tek izleeni mladunci (dugi 1518 cm) mogu da zadaju vrlo ozbiljan
i opasan ugriz jer ve imaju i otrovne zube i dovoljno otrova. Otrov je hemotoksian, odnosno deluje na krv tako to izaziva
zgruavaje i ok.
Nasuprot verovanju poskok ne moe da
skae, niti moe da se ustima uhvati za sopstveni rep i kao ivi toak skotrlja niz brdo na prolaznike. Utisak da poskok skae
dolazi od njegove sposobnosti da zadnji
deo tela smota na tlu, a da uzdignuti prednji deo brzo odbaci napred i tako ugrize rtvu. Domet takvog skoka je samo 40 cm.
Iako od ujeda pele strada mnogo vie ljudi
nego od ujeda zmije, zmija je takorei oduvek omraeni predmet mnogih predrasuda,
verovanja i mitova. U verovanjima mnogih
evropskih naroda zmije su esto smatrane
za olienje zla, ponajvie zato to je upravo
zmija Adama i Evu navela na greh zbog koga su po Bibliji proterani iz Raja.
Jedna od najistaknutijih senovitih ivotinja u verovanjima Srba i drugih indoevropskih naroda je zmija. Kod tih naroda se smatra da due, koje u donjem svetu ekaju da
u ljudskom obliku budu ovaploene, imaju
oblik zmije, kao i da taj oblik imaju i due
koje su pre vremena dole na ovaj svet ili iji je dolazak bio iznuen od boanstva. Verovanje da se dua oveja posle smrti inkarnira u zmiji poznato je u mnogim narodima. U naem narodu postoje verovanja da
zmiju u okolini kue, takozvanu uvarkuu
(Coronella austrica), ne valja ubijati.
18
FATALNA OTROVNOST
MONOKL KOBRA
Naja kaouthia
Monokl kobra, nazvana tako po ari na glavi, jedna je od 325 vrsta iz porodice
kobri (Elapidae) koje ive u tropskim i suptropskim predelima irom Sveta.
Uprkos preteem stavu koji nam je poznat iz filmova i sa fotografija, i zloglasnoj reputaciji o fatalnoj otrovnosti, za oveka je njihov ujed proseno smrtonosan u 10% sluajeva. Pokazalo se da su ak 50% ugriza suvi, odnosno da
nije dolo do isputanja otrova. To je posledica relativno malih zuba, jer npr.
kraljevska kobra (Ophiophagus hannah), dugaka i preko 5 m, ima zube duge
1 cm, isto kao pet puta krai poskok. Neke vrste poznate kao kobre pljuvaice
brane se iz daljine jer im graa zuba omoguava da otrov prsnu (pljunu) i do
2 m udaljenosti. Stepen otrovnosti i procenat fatalnog ishoda razlikuju se od
vrste do vrste. Jedna od najotrovnijih je egipatska kobra (Naja haje) od ijeg
je otrova po predanju stradala uvena Kleopatra.
Kobre su zmije otrovnice koje pripadaju redu gmizavaca sa krljutima (Squamata) i porodici kobri, koralskih i njima srodnih zmija (Elapidae), svrstanih u razne rodove. Prirodno stanite im je raznoliko, neke vrste
ive u pustinjama, a neke u tropskim kinim umama i na drugim stanitima u Africi i Aziji. Vrlo esto ive i u blizini ljudskih
naselja to dovodi i do estih meusobnih
kontakata, tako da opasni ujedi nisu retki.
Uprkos svojoj zloglasnoj reputaciji, ugriz

kobre retko zavrava smru ujedene osobe, odnosno smrtonosan je u samo 10%
sluajeva. Neka istraivanja ukazuju da je
ak oko 50% ugriza bez otrova, tzv. suvi
ujedi, ali se opasnost razlikuje od vrste do
vrste jer su neke vrste mnogo opasnije od
drugih.
Zubi kobre su relativno mali, zbog ega
ubrizgavanje otrova ponekad nije efektivno.
ivotinjsko carstvo
Tako na primer primerci kraljevske kobre

duge 5 m imaju otrovne zube duge svega 1
cm, iste duine kao kod poskoka dugog jedva 1 m. Kobrin ujed je vrlo spor u poreenju sa munjevitim ugrizima drugih opasnih
zmija otrovnica. Ipak, svaki ujed treba shvatiti vrlo ozbiljno (kao potencijalno smrtonosan) te to pre potraiti lekarsku pomo.
Smrt od ujeda (ako je ujed smrtonosan) najee nastupa u roku od samo 26 sati, ali
ako je otrov ubrizgan direktno u venu ona
moe nastupiti za manje od 1 sata. Zbog
posebne grae otrovnih zuba neke kobre
mogu da trcaju (pljuju) otrov na udaljenost i do 2 m i da se tako brane od napadaa. Otrov tih zmija ima jako nadraujue delovanje na oi i ako se odmah ne ispere moe dovesti do trajnog slepila. Po toj osobini su posebno poznate etiri vrste afrikih
kobri: crnovrata kobra, mozambika kobra,
crvena kobra i junoafrika kobra pljuvaica. Neke vrste azijskih kobri poput, malezijske kobre, takoe mogu da trcaju otrov.
Monokl kobra (Naja kaouthia) moe da naraste do 1,5 m duine. Rasprostranjena je u
centralnoj i Junoj Aziji, na nadmorskim visinima i do 1000 m, a odgovaraju joj mnoga stanita, ak i blizina ljudskih naselja u
kojima se esto sree. Otrov joj sadri moan neurotoksin i citotoksin i ujed je esto
smrtonosan. Najaktivnija je u sumrak i tokom noi, dok se tokom dana suna. Hrani se glodarima, abama, guterima, ptiijim jajima, a ponekad se javlja i kanibalizam.
Egipatska kobra (Naja haje) je poznata po
19
tome to meu kobrama posjeduje jedan

od najsnanijih otrova, pa je njen ugriz esto smrtonosan. Veruje se da je egipatska
kraljica Kleopatra poinila samoubistvo, ili
je bila ubijena, ugrizom ove zmije. Ova kobra je u Starom Egiptu bila simbol Donjeg
Egipta, a zvala se Uadit i predstavljala je
vatreno oko boga Ra.
U mnogim dravama jugoistone Azije navodno lekoviti napitci se dobijaju tako to
se delovi tela zmija otrovnica meaju sa.
Napitak napravljen od kobre i alkohola,
pod razliitim imenima: od zmijskog vina
do pinina, prodaje se u Vijetnamu, Singapuru, Tajlandu, Tajvanu, pa ak i u nekim delovima Kine. Velike zmije poput kobri, stavljene zajedno sa tradicionalnim lekovitim biljkama u flae napunjene pirinanim vinom
ili istim alkoholom, nude se kao svojevrsni suveniri, a najskuplje flae su sa zmijama kojima nije izvaen otrov. Inae, najvie maginih napitaka se pravi od azijskih,
a ne egipatskih kobri, kako se obino misli.
U gradu Tajpeju na Tajvanu postoji tzv. Zmijski sokak gde se u restoranima kao naroiti
specijalitet slue krv i meso zmija. Pojedini
vlasnici dozvoljavaju muterijama da sami
izaberu zmiju koja e im biti pripremljena.
To su uglavnom azijske kobre razliitih veliina i starosti, a vee i starije su mnogo skuplje jer imaju vie krvi. Nakon izabora muterija moe da posmatra pripremanje zmije, to je u nekim restoranima itav ritual.
20
PREMIJERNI NASTUP
ZELENA IGUANA
Iguana iguana
Verovali ili ne, ali ovaj dinovski guter opakog izgleda koji moe da dostigne
duinu od 2 m i teinu oko 20 kg je vegetarijanac. Na njegovom jelovniku
se nalaze delovi raznih biljaka (stabljike, listovi, plodovi i cvetovi), a samo se
mladunci ponekad hrane i insektima. U prirodi ivi u Srednjoj i Severnoj Americi, ali se esto dri i u kui kao neobini i neuobiajeni ljubimac. Ta sudbina
je bila namenjena i izloenom primerku, ali je on nije doiveo i u Prirodnjaki
muzej je dospeo kao poklon zoo-radnje iz uprije. Ovo je njen prvi nastup na
izlobama Muzeja.
Zelena iguana pripada redu gmizavaca sa krljutima (Squamata) i porodici iguana (Iguanidea), a jedna je od dve vrste roda Iguana.
ivi u Srednjoj i Severnoj Americi.
Zbog velike varijabilnosti u boji tela (npr. u Peruu su esto plave, u Kosta Riki crvene, u drugim oblastima crne, pa ak i ljubiaste) pojedine populacije su smatrane posebnim vrstama, pa je tako bilo otkriveno ak sedamnaest vrsta iguana. Meutim, ispostavilo se da
su to sve zapravo samo varijante zelene iguane. Druga vrsta, mala iguana (Iguana delicatissima), endemit je koji ivi samo na ostrvlju
Mali Antili.
Zelena iguana je veliki guter i moe da naraste do 1,5 m u duinu (od galve do repa) iako
su poznati i primerci koji su bili dugi i vie od

2 m i teki vie od 20 kg. Na leima ima red
iljaka koji slue kao sredstvo za odvraanje
grabljivica. Sa donje strane vrata se nalazi veoma dobro razvijen podvaljak koji je znaajan u odravanju telesne temperature. Na vrhu glave se nalazi fotosenzitivni organ koji se
esto naziva i tree oko. Meutim, ovaj organ
ne moe da formira jasnu sliku, ve samo registruje promene u osvetlenju, odnosno detektuje pojavu senke koju moe da pravi grabljivac koji se nalazi iznad iguana.
Rep iguane je jak i stanju je da zada jak udarac. U sluaju da neka velika grabljivica uhvati
vrh repa jedan njegov deo moe da se odlomi
i iguana se tako oslobaa i bei. Gubitak dela
ivotinjsko carstvo
repa je bez veih posledica jer se rep relativno brzo regenerie.

Zelene iguana uglavnom ivi na granama drvea po kojima se zahvaljujui dugakim prstima i noktima dobro penje i skae. Takoe
je i dobar pliva, a pod vodom moe da ostane i nekoliko minuta.
Biljojed je i hrani se svim delovima biljke (stabljike, listovi, plodovi, cvetovi), ali mladunci
ponekad jedu i insekte.
ivotni vek zelene iguane je od 10 do 15 godina, a zabeleeno je da je jedan primerak kao
kuni ljubimac doivo starost od 69 godina.
Od svih gmizavaca koji se dre kao kuni ljubimci, zelena iguana je danas najpopularnija.
Ako odluite da nabavite iguanu, evo nekoliko preporiuka kako da joj u kunim uslovima
uinite ivot lepim.
Terarijum
Mora da bude prostran, dovoljno irok i visok, jer se u prirodi iguana penje po drveu i
veinu vremena provodi u kronjama. Po pravilu, terarijum treba da bude bar dva puta dui i tri puta vii od iguane koja e u njemu iveti, odnosno najmanje 1,5 x 1 x 1,5 m. S obzirom na to da je terarijum potpuno zatvoren, mora imati otvor za ventilaciju pokrivem
mreom.
U terarijum treba staviti debele bambusove grane ili platforme za odmaranje i sunanje, kako bi simulirali uslove prirodne sredine. Ukoliko se stavljaju biljke, one treba da
budu vetake jer bi iguana vrlo brzo pojela
prirodne.
Temperatura u terarijumu je veoma vana
za pravilno varenje hrane koju iguana uzima.
Ako je preniska, hrana u digestivnom traktu
ivotinje truli to se manifestuje neugodnim
mirisom, ali je mnogo vanije to dovodi do
slabljenja imuniteta iguane koja postaje neotporna na bolesti i infekcije. Optimalna temperatura u terarijumu je 2130 C tokom dana, to se najbolje postie grejanjem reflektor-lampama. Takoe je vano da se obezbedi razlika izmeu dnevne i none temperature koja treba da bude 1015 C., to se posti-
21
e gaenjem lampi tokom noi, pri emu treba voditi rauna da temperatura ne padne ispod 20 C. Pored reflektor lampi koriste se
i UV neonske lampe (D3 reptile lamp) za vetako sunanje koje je neophodno za pravilno formiranje kotanog sistema i spreavanje pojave metabolikih poremeaja koji mogu biti fatalni za iguanu.
Vlaga je takoe vrlo bitna i treba je odravati svakodnevnim prskanjem terarijuma mlakom vodom. U terarijum treba staviti vee
posude za vodu u kojoj e se iguana kupati, a
i vriti nudu to olakava odravanje higijene terarijuma.
Ukoliko se dri vie od jedne iguane, najbolja kombinacija je jednan mujak i vie enki,
jer mujaci mogu biti ratoborni ako su izloeni meusobnoj konkurenciji.
Ishrana iguane u terarijumu
Odrasle iguane se hrane samo biljnom hranom, ali je neophodno 23 puta nedeljno dodavati i specijalne vitaminsko-mineralne preparate. Najbolja kombinacija hrane se sastoji od 80% povra, 10% voa i 10% namirnica koje se daju povremeno. Sirova hrana treba da se iskida ili naree na komadie jer iguana ne moe da vae tvrdo povre. Najprikladnije povre je: blitva, zelje, zelena salata,
kelj, brokoli, mladi crni i beli luk, praziluk, krastavac i tikvica sa korom, bundeva, rotkvice,
paprika, cvekla, graak, mlada boranija, karfiol, a listovi i cvetovi maslaka i deteline su
takoe odlina hrana za iguane. Povre kao
to je argarepa, spana i krompir nikada ne
treba davati iguani jer ono nepovoljno utiu
na iskoristljivost minerala i vitamina. Zrnastu
hranu, odnosno penicu i kukuruz treba skuvati. Namirnice koje se daju povremeno su
tvrdo kuvana jaja, testenina, kuvani pirina,
hleb, voni jogurt.
Kako se u prirodi mladunci ponekad hrane i
insektima, mladoj iguani, do 23 godine starosti, moe da se daje i hrana ivotinjskog porekla, naroito insekti i gusenice (braneni
crvi i zrikavci), ali ne vie od 10% od ukupne
hrane.
22
EPILOG AFERE KAJMAN

KAJMAN NAOARAC
Caiman crocodilus
Put ovog primerka kajmana naoarca pre dolaska u Prirodnjaki muzej sasvim je nalik na avanturu iz nekog filma. Do 29. novembra 2008. godine iveo
je u Beogradskom zoolokom vrtu kao primer vrste gmizavca koji nastanjuje
movarne predele Srednje i June Amerike. Toga dana je na neobjanjiv nain i iz nepoznatih pobuda ukraden, i od tada mu se gubi svaki trag. Pojavio
se sledee godine, ali ne iv ve u obliku taksidermijskog preparata koga je
vlasnik pokuao da proda. Ovaj bespravni i nelegalni in spreila je policija
uspenom akcijom, a kajman je u prepariranom obliku vraen legalnom vlasniku. U Prirodnjaki muzej je stigao 9. oktobra 2009. kao poklon direktora
Beogradskog zoolokog vrta.
Kajman, zajedno sa aligatorom, pripada porodici aligatora (Alligatoridae), i redu krokodila (Crocodylia) gde jo spadaju i gavijali.
Osnovna razlika izmeu krokodila i aligatora je u poloaju zuba kada je eljust sklopljena: kod krokodila se sa obe strane donje eljusti vidi etvrti zub, a kod aligatora (i njegovih srodnika) se ti zubi ne vide jer
ulaze u udubljene u gornjoj eljusti. Osim
po zubima razlikuju se jo i po arama i obliku njuke koja je kod veina pravih kroko-
dila duga i iroka, dok je kod aligatora neto kraa.

Kajman naoarac, koji je ime dobio po lunom naboru koji spaja one duplje i podsea na nosni luk naoara, poznat je i pod
imenima beli ili obini kajman.
Rasprostranjen je u Srednjoj i Junoj Americi, a nastanjuje movare i zabarena stanita i to kako slatkovodna tako i slana.
Kajman moe da dostigne maksimalnu duinu do 3 m, a enke su manje od mujaka.
ivotinjsko carstvo
Odrasle ivotinje se hrane preteno kimenjacima, a mladunci beskimenjacima, dok

se u sunim periodima javlja i kanibalizam.
Tokom veoma toplih perioda kajmani ulazi
u period mirovanja (estivacija).
Polnu zrelost kajmani dostiu izmeu etvrte i sedme godine. Gnezda u koja enke polau jaja, prave od blata i biljaka, a vie enki moe da deli i uva isto gnezdo. Mladun-
23
ci se izleu posle oko devedeset dana, a njihov pol zavisi direktno od temperature tokom inkubacije jaja. Ukoliko je temperatura u gnezdu 31 C ili nia, iz jaja e se izlei mujaci, a ukoliko je temperatura 32 C
ili via, izlei e se enke. Kajmani tite svoje
gnezdo i nakon to se mladi izlegu i na njih
paze sledea dva do etiri meseca.
24
OPASNA ROAKA IZ AMERIKE

CRVENOUHA KORNJAA
Chrysemys scripta elegans
Iako naizgled bezazleni kuni ljubimac, ova amerika kornjaa ipak moe da
postane ozbiljna pretnja svojoj evropskoj roaci barskoj kornjai. Ali, kako je
mogue da kornjaa koja ivi u reci Misisipi dospe do bara i movara u Srbiji?
Lako ako joj u tome pomae ovek, a pomae joj iako toga nije svestan. Kornjaica kupljena kao minijaturni kuni ljubimac ne ostaje zauvek tako mala
jer kada odraste dostie duinu i do 30 cm. To je esto razlog da ukuanima
prestaje da bude interesantna, ali ne elei da je ubiju odluuju da je puste u
najbliu veu baru ili jezero. Naavi se u uslovima slinim kao u svojoj postojbini amerika kornjaa najee uspeno nastavlja da ivi, pa ak i da se razmnoava. Tada nastaje problem za domau barsku kornjau jer je tako dobila
ozbiljnog konkurenta za hranu i prostor. Zato ako vie ne elite svoju ameriku kornjau poklonite je nekome ko e joj se obradovati i kome e moda biti
i ljubimac za ceo ivot jer ove kornjae ive i preko 50, a ponekad ak i do 75
godina.
Crvenouha kornjaa pripada redu kornjaa (Testudines) i porodici obinih slatkovodnih kornjaa (Emydidae). Njeno prirodno rasprostranjenje se nalazi u Severnoj Americi gde ivi u reci Misisipi i njenim
pritokama, od Indijane do Meksikog zaliva. Nastanjuje razliita stanita, kao to su
sporotekue vode, movare i jezera.

Slatkovodne kornjae najee imaju ovalan, hidrodinamini oblik, a samo nekoliko
vrsta ima ispupen oklop. Veina se udaljava od vode samo kada polae jaja. Vei deo vremena rado provode sunajui se
na panjevima i stenama koji tre iz vode.
ivotinjsko carstvo
Tokom dana se odmaraju, akumulirajui

energiju sunevih zraka, a nou se hrane,
i to puevima, punoglavcima, odraslim insektima i njihovim larvama, a mogu koristiti i hranu biljnog porekla.
Veliina novoroenih kornjaa je 2,2 cm,
a duina tela odrsale crvenouhe kornjae kree se do 30 cm. Crvenouhe kornjae
mogu da dostignu starost od preko 50 godina, a zabeleeni su primerci starosti i od
75 godina. Sa ovakvom dugovenou crvenouha kornjaa moe da bude kuni ljubimac za ceo ivot. Meutim, ova kornjaa
moe da prenese bakterije iz roda salmonela, a posebno su na udaru maliani koji
vole da je diraju rukama.
Kako se crvenouhe kornjae mogu nabaviti po pristupanim cenama, i u svakoj pro-
25
davnici kunih ljubimaca, ljudi ih kupuju u

velikom broju, ali kada porastu najee
ih bacaju u najblie jezero. Ove kornjae
se lako prilagoavaju novoj sredini i ak
uspeno prezimljavaju, a po poslednjim
istraivanjima u okolnim zemljama one se
i razmnoavaju. Iz tog razloga je crvenouha kornjaa okarakterisana kao invazivna
vrsta, jer u sluaju intenzivnog razmoavanja, zauzmajui ivotni prostor i konkuriui za izvore hrane, moe da postane prava opasnost za domau (autohtonu) barsku kornjau (Emys orbicularis). To je jedan
od primera kako unesene vrste, ukoliko izmaknu kontroli i ponu da se ire u prirodi,
mogu ozbiljno da narue ekoloku ravnoteu i ugroze domau (autohtonu) faunu.
26
UKUSNA I UKRASNA
CREPASTA MORSKA
KORNJAA
Eretmochelys imbricata
Da lep i sjajan oklop, ali i ukusno meso mogu da budu pogubni, dokaz je ova
kornjaa iz tropskih predela Atlantskog i Tihog okeana. Njena brojnost je usled
lova toliko smanjena da je ve 1996. proglaena kritino ugroenom vrstom.
Kinezi su je jo u V veku p. n. e. smatrali delikatesom, a u starom Egiptu, Antikoj Grkoj i Rimu na ceni su bili ukrasni predmeti i nakit izraeni od njenog
oklopa. Ovaj luksuzni prirodni materijal poznat kao kornjaevina, obeleio je
jedan modni stil koji se u izradi okvira za naoare, eljeva, nala, nakita i drugih ukrasnih predmeta zadrao do danas. Najvei snabdeva trita oklopima
je Karipsko podruje, a o velikoj potranji govori i 30.000 kg neobraenih oklopa koliko je samo Japan sve do zabrane 1994. godinje uvozio.
Crepasta morska kornjaa pripada redu kornjaa (Testudines) i porodici pravih morskih
kornjaa (Cheloniidae), a naseljava tropske
predele Atlantskog i Tihog okeana.
Morske kornjae takorei ceo svoj ivot provode u vodi. Mujaci je nikad ne naputaju,
a enke na kopno izlaze samo da bi poleile
jaja i odmah nakon toga se vraaju u sigurnost mora. Veina vrsta ivi blizu obala jer
im to olakava parenje i potragu za hranom,

ali isto tako uspeno mogu da ive i daleko
na otvorenom moru. Za razliku od slatkovodnih i kopnenih kornjaa, morske kornjae ne mogu da uvuku glavu i udove u oklop.
Crepasta morska kornjaa moe da naraste
do 1 m duine, i da dostigne teinu i do 80 kg.
Od drugih vrsta morskih kornjaa lako se
razlikuje po karakteristinom rasporedu
ivotinjsko carstvo
ploa na karapaksu (leni deo oklopa) koje se prepokrivaju poput crepova na krovu.
Oblik glave i usta su specifinog oblika koji podsea na kljun jastreba, pa Englezi ovu
kornjau zovu jastrebokljuna morska kornjaa (Hawksbill Sea Turtle). Mlade kornjae imaju oklop srcastog oblika.
Omnivorna je (svatojeda) vrsta, ali preteno jede hranu ivotinjskog porekla, uglavnom sunere. Specifina je po tome to
moe da se hrani i plenom koji je toksian
(otrovan) za veinu drugih ivotinja, kao
to su neke vrste sunera i meduza, a ove
poslednje jede zatvorenih oiju kako bi ih
zatitila od otrova.
Crepasta morska kornjaa je migratorna vrsta. Jaja polae na kopnu, a nakon polaga-
27
nja se vraa u more. Gnezdo obino sadri oko 140 jaja. Pol kornjaa, kao i u sluaju
jo nekih gmizavaca (npr. aligatora), odreuje temperatura gnezda u tokom razvoja
jaja. Ova vrsta u proseku ivi oko 50 godina, a polnu zrelost dostie tek oko tridesete godine ivota!
Od 1996. godine spada u kritino ugroene
vrste po IUCN Crvenoj listi. Pored toga nalazi se u Apendiksu I CITES liste, Konvenciji o meunaradnom prometu ugroenih vrsta divlje flore i faune, koja zabranjuje bilo kakvu trgovinu vezanu za crepaste kornjae, pa ak i produktima napravljenim od
njenog tela.
28
Daliborka Stankovi
Marko Rakovi
PTICE
Klasa: Aves
Smatra se da su ptice nastale pre najmanje

145 miliona godina, odnosno tokom jure, i da
vode poreklo od teropodnih dinosaurusa.
Najstarija poznata ptica nazvana je Archaeopteryx, to znai prakrilo. Iako se izumrli Arhaeopteryx litographica ne smatra pretkom
savremenih (recentnih) ptica, njegovi fosilni
ostaci obezbeuju dovoljno podataka o razliitim aspektima evolutivnog razvoja ove
klase kimenjaka. Arheopteriks je bio ptica
veliine vrane, i imao je veliki broj karakteristika koje imaju i gmizavci. Meutim, osobina koja ga nedvosmisleno svrstava meu
ptice je prisustvo pera koja su bila ne samo
sline strukture kao kod savremenih ptica,
ve i u funkcionalnom pogledu diferencirana na letna i pokrovna pera.
Dananje ptice su homeotermni organizmi koji su zajedno sa slepim mievima, jedini kimenjaci sposobni da aktivno lete. Kod
ptica letenje omoguavaju krila, iju letnu
povrinu ine pera. Pretpostavlja se da je
pero nastalo modifikacijom krljuti gmizavaca i da mu je primarna funkcija bila termoregulacija, a da se uloga u letenju kao nainu kretanja razvila kasnije tokom evolucije.
Pero je derivat koe, i to najsloeniji u strukturnom i funkcionalnom pogledu. Postoji nekoliko razliitih tipova pera, pri emu u
letu uestvuju letna pera krila i repa. Pored
konturnih i letnih pera, razlikuju se jo 4 tipa
pera: paperje, donja pera, ekinjasta i dlakasta pera. Osim letenja i termoregulacije uloga pera je i u kamuflai i udvaranju.
Letenje je uslovilo smanjenje dimenzija i
mase tela, tako da je relativna teina ptica
znatno manja u odnosu na ostale kimenjake. Pored toga, da bi se obezbedilo to bolje
iskoriavanje kiseonika u uslovima smanjenog parcijalnog pritiska na veim visinama,
respiratorni sistem je posebne grae.
Maksimalna teina kod savremenih ptica koje lete iznosi oko 18 kg, dok one koje su izgubile sposobnost letenja mogu biti mnogo tee. Tako carski pingvini dostiu teinu
od preko 30 kg, a nojevi ak 150 kg. Izvesne
ptice, poput leinara, kondora, roda, droplji
i labudova, dosiu teinu od 12,5-13 kg, i mada su u odnosu na ostale kimenjake istih dimenzija, znatno su lake. Mnoge vrste kao
to su pingvini, vodenkosovi, zovoji i njorke koriste iste pokrete i miie da bi leteli
kroz vodu, odnosno ronili.
Smanjenje ukupne teine tela kod ptica u
odnosu na povrinu, postignuto je na nekoliko naina. Pre svega skelet ptica je lagan i
iznosi do 5% od ukupne teine tela. Olakan
je pneumatizacijom kostiju, odnosno postojanjem sistema upljina u kostima, kao i redukcijom velikog broja kostiju. Takoe, ptice nemaju mokranu beiku u kojoj akumuliraju produkte metabolizma, polni organi
(gonade) su van perioda gneenja malih dimenzija, a kod veine vrsta enke imaju samo jedan jajnik (ovarijum).
Ishrana ptica je veoma razliita, pa tako postoje vrste koje se hrane nektarom, voem,
semenjem, insektima, ribom, leinama drugih ivotinja, ili aktivno love druge ivotinje
(sitne sisare i male ptice, vodozemce i gmizavce). S obzirom na to da ptice nemaju zube i da ne mogu da vau hranu, njihov sistem organa za varenje je prilagoen za
obradu neusitnjene hrane koju obino gutaju u komadu. Ptice koje se hrane zrnevljem
gutaju kamenie, tzv. gastrolite, koji u elucu slue za usitnjavanje (mlevenje) hrane.
Velika veina, ak 95% vrsta ptica su monogamne, odnosno mujak i enka formiraju
privremene ili trajne parove. Kod ostalih vrsta koje ne formiraju parove, obino postoji
neki oblik poliginije (jedan mujak i vie enki) ili poliandrije (jedna enka i vie muja-
ivotinjsko carstvo
ka). Vrste koje su monogamne stvaraju sezonske veze koje traju samo tokom parenja.
Ipak kod nekih vrsta te veze mogu da potraju godinama ili ak i doivotno.
Parenje kod ptica obino ukljuuje neki
oblik udvaranja. Najee ga izvodi mujak,
ali kod nekih vrsta (gnjurci) u udvaranju oba
pola uestvuju podjednako. Udvaranje najee podrazumeva pevanje, ali neki oblici mogu da budu zaista veoma sloeni. Kod
gnjuraca to znai da mujak i enka zajedno plivaju, rone i daruju se meusobno barskom vegetacijom. Mnoge vrste rajskih ptica mau krilima, ire svoje kitnjaste repove,
okreu se oko grana ili pak sakupljaju sjajne
predmete i nude ih na uvid enki, nastojei
da je tako privuku i pare se s njom.
Veina ptica brani teritoriju za gneenje
od drugih nasrtljivaca, iste ili drugih vrsta,
samo tokom sezone gneenja. Neke ptice pak tokom itave godine brane teritoriju radi ouvanja izvora hrane. Kod vrsta kao
to su orlovi, veliina teritorije moe da varira i po nekoliko kvadratnik kilometara, dok
ptice koje se gnezde u kolonijama imaju oko
gnezda samo toliko prostora koliko mogu
da dohvate kljunom dok lee na jajima.
Veina ptica pravi gnezda da bi zatitile jaja, kasnije i mladunace. Gnezda su obino smetena na skrovitim mestima kako
bi bila zatiena od napada grabljivaca. Po
obliku, veliini i konstrukciji su vrlo razliita, od veoma sloenih kakva prave pletilje,
pa do sasvim jednostavnih kao to su udubljenja u tlu koja koriste morske ptice. Neke ptice kao to su pingvini uopte ne prave
gnezdo ve se inkubacija jaja odvija na stopalima roditelja. Materijal za grau gnezda obino ine suva trava, granice, mahovina i liajevi, ali i velike grane koje koriste krupne ptice grabljivice. Unutranjost
gnezda je radi izolacije obavezno obloena paperjem koje potie sa tela roditelja.
Nakon oplodnje enka polae jaja koja se od
vrste do vrste razlikuju po veliini, obliku i
boji, to je uslovljeno mnogim faktorima. Tako su na primer kod vrsta koje se gnezde u
29
udubljenjima, ili gnezda pokrivaju zemljom,

jaja najee bele boje, dok su kod vrsta koje jaja ostavljaju na otvorenom ona obejena
kamuflano, odnosno prilagoena boji podloge, kao to je to kod ljukarica (red Charadriformes).
Inkubacija, tj. leanje na jajima obino poinje im se izlee posljednje jaje. Kod mnogih
vrsta mujak i enka naizmenino lee na jajima, dok kod nekih vrsta to ine samo enke
ili samo mujaci. Neke vrste iz porodice koka (Megapodiidae) uopte ne lee na jajima
ve ih zakopavaju u zemlju gde se razvijaju
zahvaljujui toploti sunca. Duina inkubacije
traje izmeu 10 dana, kod malih pevaica, pa
do 90 dana kao to je to sluaj kod kivija.
Nakon to se izlegu iz jaja mladunci mnogih
vrsta su bespomoni, slepi, bez perja i u potpunosti zavisni od svojih roditelja, dok su
kod nekih drugih vrsta odmah poto se izlegu sposobni da sami brinu o sebi, i da trae
hranu i zaklon. Mladunci koji zavise od roditelja nazivaju se uavci, dok su oni nezavisni potrkuci. Roditelji meusobno dele brigu o potomstvu, a duina brige se razlikuje od vrste do vrste. Tako kod male fregate
(Fregata minor) briga moe da traje i do 14
meseci nakon izleganja mladih.
Iako je letenje energetski zahtevan nain
kretanja, njegova osnovna prednost u odnosu na kretanje kopnom ili vodom je brzina i veliki domet. ivotinje koje lete kreu
se i do nekoliko puta bre od ostalih, i imaju
mogunost da prelaze velike razdaljine u relativno kratkom vremenskom intervalu. Zahvaljujui ovoj sposobnosti veliki broj razliitih vrsta ptica i slepih mieva se svake godine kree izmeu alternativnih stanita u
procesu koji se naziva migracija.
Kod ptica migracija podrazumeva sezonsko
kretanje populacija, odnosno premetanje
u odreeno vreme svake godine iz oblasti
gde se ptice gnezde u oblast u kojoj provode ostatak godine. Na ovaj nain omogueno je maksimalno iskoriavanje uslova obe
sredine u razliitim fazama godinjeg ciklusa kako ptica tako i stanita. To povea-
30
va anse za opstanak jedinki, ali i odravanje popilacije, jer se gneenje odvija u povoljnim uslovima (u klimatskom pogledu pogodno godinje doba, obilni izvori lako dostupne hrane) i na taj nain se odgaja vei
broj mladunaca. Migracija je energetski veoma zahtevna, tako da pre svake selidbe ptice nagomilavaju zalihe masnih naslaga koje
e im tokom dugotrajnog letenja sluiti kao
izvor energije.
Kod veine kopnenih ptica migracija se odvija u pravcu sever-jug. Vrste koje se gnezde
u Zapadnom Palearktiku sele se tokom jeseni u pravcu ekvatorijalnog regiona, dok one
koje se gnezde u Sibiru kreu prema jugoistonoj Aziji. Kod severnoamerikih gnezdarica pokreti u jesen se odvijaju u pravcu
Centralne i June Amerike, a ovu emu prati
i veina vodenih ptica. Veina vodenih ptica
u Palearktiku, naroito plovke, kree prema
zapadu i jugozapadu kako bi severnu zimu
provela na obalama Atlantika i Mediterana.
Klasa ptica je podeljena na 25 redova, a svakodnevna ovekova iskustva su preteno vezana za ptice pevaice (red Passeriformes).
Pevaice
Red pevaica (Passeriformes) je jedan od najveih redova u klasi ptica i obuhvata vrste
koje se meusobno veoma razlikuju po veliini (gavran, kralji, zeba), nainu ponaanja,
pesmi, veliini populacija. Ptice pevaice ine ak 60% svih ptica na svetu i njima pripada gotovo 5.000 vrsta od ukupno 8.000 vrsta ptica. Red je dobio nauni naziv po naunom imenu vrste poznate kao vrabac pokuar (Passer domesticus), to znai da je ova
vrsta nomenklaturni tip celog reda.
Iako se ptice koje pripadaju ovom redu na
srpskom jeziku zovu pevaice, pesma nije osnovna karakteristika po kojoj se odreuje njihova klasifikaciona pripadnost. To
je u stvari karakteristian raspored prstiju:
tri okrenuta u napred, jedan pozadi. Ovakav raspored prstiju omoguava bolje hvatanje za podlogu (grana, trska, stabljika, stena itd.) u zavisnosti od stanita na kome pti-
ca ivi. Za razliku od nekih drugih redova ptica kod pevaica je veoma izraen polni dimorfizam koji se ogleda u razliitoj obojenosti perja, pri emu su mujaci jarkih, sjajnih i upadljivih boja, dok su enke uglavnom
smee i neupadljive.
Ipak, ono po emu najbolje poznajemo pevaice jeste njihova pesma. Bez obzira na to
koliko uivamo u ptiijoj pesmi ona nije namenjena nama, ve je to nain na koji ptice
meusobno komuniciraju. Smatra se da je
kod ptica pesma nastala kroz seksualnu selekciju, tj. da su enke tokom evolucije birale one mujake koji su bolje pevali, jer su oni
pokazivali i bolju spremnost da se brinu o
mladuncima, a i pokazalo se da su imali bolje
gene. U odnosu na ulogu u komunikaciji razlikuje se nekoliko tipova pesme: zov, alarm
(upozorenje da je u blizini grabljivac) i pesma. Najpoznatije oglaavanje je upravo pesma ija glavna uloga dolazi do izraaja prilikom udvaranja. Izvodi je uglavnom mujak
da bi enki stavio do znanja da je spreman za
parenje, da bi je privukao, da bi oglasio teritoriju i oterao druge mujake. Mujaci najee pevaju sa neke isturene grane, dok ptice
koje se gnezde na tlu, u travi, pevaju u letu.
Vokalni organ kojim ptice proizvode razliite zvukove naziva se sirinks. To je hrskaviava struktura slina grkljanu kod sisara, koja se nalazi na kraju dunika, a ijim vibriranjem nastaju zvuni talasi. Ptice kontroliu
jainu zvuk menjajui napetost membrana i
jainu udisaja.
Mada nekome moe izgledati udno da su siva vrana, svraka i gaac, pa ak i gavran sa
duinom tela od 65 cm, pevaice, one to jesu jer iako nemaju zanosnu pesmu kao slavuj
po svim osobinama pripadaju redu pevaica.
Meu najmanjim pevaicama na evropskom
kontinetnu su kralji i zvidak, teki svega izmeu 6 i 9 gr. Najmanja pevaica na svetu je
patuljasta kratkorepa muholovka iz June
Amerike koja je teka samo 4,2 gr. Redu pevaica pripadaju jo i laste, eve, kos, zebe,
grmue, vorci i jo mnoge druge vrste.
ivotinjsko carstvo
31
PTICE NA IZLOBI
PTIIJI KRALJ
KRALJI
Regulus regulus
Legenda, koju je jo u IV veku p. n. e. zapisao Aristotel (384322), kae da su

se jednom davno ptice sastale i odluile da izaberu svog kralja. Ova laskava
titula bila je namenjena ptici koja se pokae kao najuspenija u letenju, odnosno koja se vine do najveih visina. Izgledalo je skoro sigurno da e pobednik
biti orao, velianstveni gospodar neba. Meutim, kada se orao popeo toliko
visoko da se ve umorio, iz njegovog repa je neoekivano izletela ptiica koja
se tu sakrila, i koja je odmorna vrlo lako poletela jo vie od orla. Bio je to
kralji koji po svojim fizikim sposobnostima i snazi nikako ne bi mogao da
zaslui titulu kralja, ali je to uspeo koristei mudrost i dovitljivost, ali i hrabrost i preduzimljivost. Kralji je najmanja evropska ptica, ali je zato jedna od
najsranijih. Branei teritoriju na kojoj podie mlade u stanju je da ozbiljno
povredi druge mujake suparnike, iako je sama borba u stvari ritualna.
32
Kralji pripada porodici kraljia (Regulidae)

reda pevaica (Passeriformes). Nauno ime
vrste Regulus, deminutiv latinske rei rex
(kralj), u prevodu znai kralji i verovatno
potie od utiska krune koji stvara karakteristian temeni ukras.
Bilo tokom cele godine ili samo u vreme
gneenja ili zimskog skitanja kralji naseljava iroko podruje koje obuhvata Evropu
i zapadni i centralni deo Azije, kao i manje
delove u junoj i istonoj Aziji. Gnezdi se u
etinarskim umama, a van perioda gneenja ivi i u listopadnim umama i na stanitima obraslim bunjem.
Pored toga to je najmanja ptica u Evropi,
takoe je i meu najmanjim u ptijem svetu
uopte. Od vrha kljuna do kraja repa dug je
svega oko 9 cm i teak samo oko 6 gr. Mujak i enka imaju maslinastozeleno perje,
ali je uta kruna na temenu, oviena crnim,
kod mujaka izraenija i intenzivnije boje. U
elji da bude to privlaniji za enku, kralji
u vreme parenja kostrei krunu i tako je ini jo upadljivijom.
Zbog svog malog tela kraljii teko odravaju potrebnu temperaturu tokom hladnih
zimskih noi. Da bi sauvale toplotu ptiice
spavaju u grupama u gustom bunju, i tesno uurene jedna pored druge meusobno se greju.
Gnezdo, koje kralji u etinarskim umama pravi na granama smre, aria i bora, a
u parkovima najee na duglaziji, pravo je
malo remek-delo nastalo predanom i paljivom gradnjom. Oblika zdele, deluje veoma uredno i kompaktno, a sastoji se od
tri sloja: spoljanjeg od meavine mahovna, liajeva, granica i pauine, srednjeg samo od mahovine, i unutranjeg koji jajima
obezbeuje mekou i toplotu od paperja i
dlake. Ovako napravljeno gnezdo dovoljno
je da prui zatitu za dvanaestak jaja iz kojih e se izlei pilii o kojima se brinu oba roditelja.
Mujak je veoma brian otac i sa velikom sranou brani svoju teritoriju a samim tim i
svoje potomstvo. Hrabro i otro se suprotstavlja suparnicima i u stanju je da ozbiljno
povredi mujake koji bi se drznuli da uu u
prostor u kome se nalazi njegovo gnezdo.
ivotinjsko carstvo
33
SAMO U MUZEJSKIM ZBIRKAMA

MALA DROPLJA
Tetrax tetrax
enka
Nemojte ni pokuavati da u Srbiji vidite ovu lepu, krupnu i upadljivu pticu

kako se gospodstvenim sporim korakom eta po nekoj velikoj zelenoj livadi
obrasloj visokim rastinjem. Ona ve odavno vie ne stanuje tamo. Moete da
je vidite samo na ovoj izlobi zahvaljujui prepariranim primercima koji se uvaju u Zbirci ptica u Prirodnjakom muzeju. U Srbiji je ivela do pre nekoliko
decenija, a iezla je zbog unitavanja njenih prirodih stanita, kao i usled lova
ili uznemiravanja u vreme gneenja. Primerci koji se uvaju u Prirodnjakom
muzeju potiu iz okoline Vranja gde je mala droplja ivela krajem XIX veka.
Mujak
Mala droplja, nazvana tako da bi se razlikovala od znatno vee roake velike droplje (Otis tarda), spada u porodicu droplji
(Otididae) reda dralova (Gruiformes).
ivi u junoj Evropi i zapadnoj i centralnoj
Aziji, gde se i gnezdi. Ptice iz azijskog i severnog dela evropskog areala zimu provode u najjunijim delovima june Evrope, i to obino u veim jatima. Naseljavaju otvorena stanita obrasla visokom tra-
vom koja ih zaklanja od pogleda potencijalnih neprijatelja.

Uprkos imenu, mala droplja je u stvari
krupna prica, visoka oko 45 cm sa rasponom krila od oko 90 cm. Mujak je krupniji od enke, a upadljivo se od nje razlikuje
po sivoj glavi, i crno-belom vratu. enka
je neupadljivo smee boje sa tamnijom
bojom perja na stomaku, nego to je to
kod mujaka van sezone gneenja.
34
Interesantno je da male droplje najvei deo

ivota provode na zemlji. ak i kada su u opasnosti radije pokuavaju da pobegnu trei nego letei.
Svadbeni ples izvode na tlu, pri emu se
mujaci epure, udaraju nogama i iskau iz
visoke trave da bi ih enke bolje zapazile.
Izgleda da im je zemlja najbolja i za polaganje jaja jer uopte ne prave gnezdo i svoja
jaja (35) enka jednostavno snese u udubljenje na tlu. Mladunci se izleu operjali, a
odmah potom su sposobni da tre.
Iako sluajnom posmatrau izgleda da se
ove ptice etaju koraajui lagano i sveano kroz visoku travu, one su u stvari u potrazi za ukusnim zalogajem. Za male droplje
su to prvenstveno listovi, plodovi i semeke
biljaka, ali i insekti i sitni glodari i gmizavci.
Prema pisanju naeg uvenog ornitologa dr Sergeja Matvejeva (19132003), mala droplja je krajem XIX veka najvie naseljavala jug Srbije, i to vranjski okrug, odakle potiu i tri preparirana eksponata koji
se uvaju u Zbirci ptica Prirodnjakog muzeja. U to vreme mala droplja se u Srbiji tokom leta viala jo i u okolini Nia i Leskovca, ali i u Negotinskoj krajini. Tokom XX veka ve je postala retka vrsta koja se mogla
videti samo tokom seobe, esto i u okolini
Beograda, o emu svedoi odstreljeni primerak iz 1945. godine. Poslednji primerak
u prirodi ubijen je 1988. u okolini Parai-
na kod sela Strie. Nestanku male droplje

kod nas najvie su doprineli lov, uznemiravanje u vreme gneenja i unitavanje stanita na kojem se gnezdi, odnosno preoravanje stepskih predela i pretvaranje u poljoprivredne povrine.
U Srbiji veoma retke, ili iezle

Slinu sudbinu danas doivljavaju takoe i
velika droplja (Otis tarda) i veliki tetreb (Tetrao urogallus) koji usled preoravanja livada i panjaka, odnosno krenja zimzelenih
uma gube bitku za stanite. Ipak meu
najugroenijim pticama u Srbiji su grabljivice koje zbog male produktivnosti i dugog
perioda odrastanja i dostizanja polne zrelosti, ali i ubijanja, proganjanja, postavljanja otrovnih mamaca i izmene stanita, polako nestaju sa naih prostora. Tako se do
pre sto godina na Frukoj Gori i na planinama irom Srbije gnezdio crni leinar (Aegipius monachus), za kojeg je poznato da je
ove prostore naseljavao jo pre 6,54 hiljade godina. Poslednje zabeleeno gneenje je bilo krajem pedestih godina prolog veka. Od tada se crni leinar moe videti samo u Zbirci ptica Prirodnjakog muzeja. Isto je proao i bradan (Gypaetus barbatus), ptica specifina po svojoj ishrani (hrani se kotanom sri i kostima), koji je sa naih planina potpuno iezao pedesetih godina XX veka.
ivotinjsko carstvo
35
REDAK GOST IZ SIBIRA

GUSKA CRVENOVOLJKA
Branta ruficollis
Ova lepotica upadljivog ali elegantnog perja u Srbiji se moe videti izuzetno retko. Leta provodi na Severnom moru, na sibirskim poluostrvima Tajmir,
Gidan i Jamal, gde se gnezdi, a zimuje na Crnom moru. Interesantno je da
gnezda pravi u blizini ptica grabljivica, naroito blizu sivog sokola (Falco peregrinus) i na taj nain sebi obezbeuje zatitu od grabljivaca, naroito od
antarktike lisice koja je u stanju da savlada i odraslu pticu. Samo izuzetno,
kada su zime jako hladne, sputa se i do Grke, a usamljeni primerci u jatima
drugih ptica movarica ponekad zalutaju i u Srbiju. Iako je kod nas zabranjeno
da se ova ptica lovi, izloeni primerak je odstreljen 1997. u okolini Beograda.
Guska crvenovoljka (Branta ruficollis) spada u porodicu gusaka (Anatidae) i red gusaka (Anseriformes).
Naseljava otvorene stepske terene i nizijske visoravni na krajnjem severu Evrope. Vei deo populacije zimuje u Azejbedanu, ali se tokom januara i februara sputju sve do Crnog mora i tu pro-
vode hladne zimske mesece. U Srbiji se via samo kao redak zimski gost.
Iako je malog rasta, visine svega 5356 cm
i raspona krila od 116135 cm, guska crvenovoljka je jedna od najlepih gusaka, ba
zbog prelepih riecrvenih grudi. Ona je takoe i jedna od najreih i najugroenijih vrsta ptica na svetu. Za razliku od svoje roa-
36
ke dugovrate kanadske guske, guska crvenovoljka je kratkog i debelog vrata. Mujak

i enka se po obojenosti perja ne razlikuju.
Tokom letenja se karakteristino oglaava.
Guska crvenovoljka se gnezdi u arktikim
tundarama, na poluostrvu Tajmir. Drutvena je ptica, pa se gnezdi u kolonijama koje
mogu da broje i do 37 parova. Gnezdo dubine 5080 mm i prenika oko 200 mm, svija u udubljenju u zemlji, obino u blizini reka ili kanala. Posebna je po tome to gnezdo pravi blizu ptica grabljivica kao to su
sivi soko (Falco peregrinus) i snena sova
(Nyctea scandiaca), a razlog tome je zatita od drugih grabljivaca, pre svega arktike lisica koje lako mogu da savladaju i odraslu gusku. Jaja polae tokom juna i jula. Tokom gneenja glavna hrana guske crvenovoljke su izdanci dve vrste trave poznate
kao vetrogon (Eriophorum angustifolium i
E. scheuchzeri). Na jelovniku se takoe mogu nai i neke vrste otrica (Carex) i rastavia (Equisetum). Mladunci su za nijansu-dve
tamniji od odraslih ptica.
Guska crvenovoljka se inae hrani na panjacima i strnjitima. U toku dana povremeno odlee na oblinja jezera ili reke da bi pila vodu ili se odmarala. Tokom zimovanja se
hrani travom i liem, kao i zrnevljem kukuruza, penice i jema, ali i rizomima i krtolama raznih biljaka.
Smatra se da se preko 80% populacije guske crvenovoljke gnezdi na svega pet lokaliteta na Arktiku, koji su delovanjem oveka jako izmenjeni. Stoga je poslednjih godina, usled gubitka odgovarajuih stanita,
broj ovih prelepih ptica u stalnom opadanju. Iz tog razloga je prema kriterijumima
IUCN na globalnom nivou svrstana u kategoriju jako ugroenih vrsta. Guska crvenovoljka se takoe nalazi i na spisku zatienih migratornih vrsta Afriko-evroazijskog
sporazuma o migratornim pticama vodenih
stanita (AEWA).
Iako je i kod nas Zakonom zatiena, gusku
crvenovoljku i dalje love, o emu svedoi
izloeni primerak koji je odstreljen 1997. u
Panevakom ritu, u okolini Beograda.
ivotinjsko carstvo
37
DEPNA APLJA
APLJICA
Ixobrychus minutus
Ne samo zato to je najmanja, ve i zbog oblika tela, teko je poverovati da
je ova ptica roena sestra dugovratih, vitkih, skoro tananih, sive i bele aplje.
Teka svega 60150 grama, i sa vrlo kratkim vratom, sasvim odudara od prepoznatljivog dizajna svojih daleko krupnijih roaka. Narav joj je takoe drugaija. Za razliku od bele i sive aplje koje ne krijui se bezbrino stoje u nekoj
bari, apljica je primetna samo u retkim prilikama kada poleti. Uglavnom je
zavuena u gusti movarnog rastinja, a tek u sumrak se odvai da krene u
potragu za hranom.
apljica pripada porodici aplji (Ardeidae)
iz reda pelikana (Pelecaniformes). Rasprostranjena je u centralnoj i junoj Evropi, zapadnoj i junoj Aziji, Africi i na Madagaskaru, gde naseljava movarna, barska i jezerska vodena stanita. Ptice iz umerenih predela Evrope i zapadne Azije zimu provode u
junim predelima Azije i u Africi.
apljica je najmanja meu evropskim, a verovatno i svetskim vrstama iz porodice aplji. Visoka je 2736 cm, sa rasponom krila
4058 cm i teka 60150 gr. Ima kratak vrat,
ali relativno dug i jak kljun. Mujak na glavi
ima crnu kapu, lea su mu crna, a takoe
i krila na kojima se nalazi velika bela mrlja.
Kod enke preovlauje smea boja, a mrlja
na krilima joj je sjajnosmea.
ivi sama ili u parovima i monogamna je.
Gnezda pravi u traku na platformi od trske i granja. enka sredinom maja polae
48 jaja. Oba roditelja uestvuju u inkubaciji
tako to majka na njima lei nou, a otac danju, kao i u odgajanju mladih.
Hrani se sitnom ribom, insektima i vodozemcima koje lovi u sumrak. Najvei deo dana
provodi sakrivena u barskom gustiu i vidljiva je samo kada poleti, to obino retko ini.
38
BAL NA VODI
RIOVRATI GNJURAC
Podiceps grisegena
Zajedniki ivot koji traje tokom sezone gneenja i odgajanja mladih, mujak i enka zapoinju plesom. Sloeni ritual udvaranja, pored uzajamnog darivanja vlatoma barskog rastinja koje kljunom otkidaju sa dna, obuhvata i pravi
ples u dvoje. Rairenih krila, rame uz rame, i tela uspravljenih visoko iznad
vode, par ritmino, usklaeno i graciozno klizi po povrini vode. To im omoguava karakteristian poloaj nogu koje su pomerene blie repu, to ih takoe ini i odlinim i brzim roniocima. Mujak i enka su veoma brini roditelji i
esto se mogu videti kako svoje mladunce prevoze na leima dok preplivavaju baru ili jezero.
Riovrati gnjurac pripada porodici gnjuraca (Podicipediformes) i redu gnjuraca (Podicipedidae). Rasprostranjen je u zapadnom Palearktiku. Naseljava plitka jezera i
bare bogate vodenom vegetacijom i druga slatkovodna stanita sa stajaom vodom. Selica je i zimu uglavnom provodi
na morskim obalama, odnosno u zoni mirne vode izvan udara talasa, a neke ptice zimuju i na velikim jezerima. U Srbiji se ee moe posmatrati prilikom seobe. Me-
utim, riovrati gnjurac je i malobrojna gnezdarica naih prostora o emu svedoi izloeni primerak, koji potie iz okoline Vlasotinca, ba iz sezone gneenja.
Graom tela izuzetno je dobro adaptiran za
plivanje i ronjenje, usled ega su mu noge
pomerene unazad prema repu. Za razliku
od pataka, koje meu prstima imaju plovne koice, riovrati gnjurac, ba kao i ostali srodnici, oko svakog prsta ima plovne renjeve. Noge su veoma pokretljive i sna-
ivotinjsko carstvo
ne, pa lako njima vesla. Na kopnu je veoma

nespretan i najvei deo vremena provodi u
vodi. ak i na opasnost pre reaguje brzim
plivanjem nego letenjem. Leti ispruenog
vrata i brzim zamasima svojih kratkih krila.
Kod riovratog gnjurca je izraena sezonska obojenst perja. Zimi sivkaste boje, u
vreme parenja dobija karakteristinu crnu
kapu, kontrastno svetlosivo lice i riecrveno vratno perje od koga potie i njegovo
ime. Oi su tamnosmee, a dugaak i otar
kljun je crn sa utim ivicama. Polovi su slini po izgledu, iako su mujaci u proseku tei od enki. Duina tela se kree od 4050
cm, a raspon krila od 7785 cm.
Gnezdi se na plitkim vodama kao to su jezera, bare ili ribnjaci. Riovrati gnjurci su
monogamne ptice i veze im obino traju jednu sezonu. Kao i veina ostalih vrsta
gnjuraca, par pre parenja izvodi ritualno
udvaranje na vodi. Sloeni ritual udvaranja
se sastoji od uzajamnog darivanja barskom
vegetacijiom koje kljunom otkidaju sa dna,
naizmeninog mahanja glavom levo-desno,
i svadbenog plesa na povrini vode. Ples se
odvija tako to par rairenih krila, rame uz
rame, povijenih vratova i tela uspravljenih
visoko iznad vode, ritmino i usklaeno klizi po povrini. Inae, riovrati gnjurac je jedan od najglasnijih gnjuraca, posebno u sezoni parenja.
39
Riovrati gnjurac je drutvena ptica i gnezdi se u manjim kolonijama od po dvadesetak parova. Teritorija koju par zauzima i
brani u preniku je oko 50 m. Gnezdo koje
par pravi od trske i vodene vegetacije pluta
na vodi. enka polae 45 bledoplavih jaja.
U inkubaciji jaja podjednako uestvuju enka i mujak. Kada su uznemireni naputaju
gnezdo prekrivajui ga prethodno biljnim
materijalom od ega jaja dobijaju mrku boju. Mladunci se izleu nakon tri nedelje inkubacije. Oba roditelja brinu o mladima, ali
kasnije imaju tendenciju da potomstvo podele i da svako od njih posveti panju svojim piliima. Kada su veoma mali, mladunci
se penju na lea roditeljima gde se bezbedno prevoze i odmaraju. Mladunci imaju prugastu glavu i grudi, dok su stariji mladunci
prugastog lica, difuzno crnkastih kapa, bledocrvenog vrata i intenzivno utog kljuna.
Riovrati gnjurac se hrani preteno ribom
koju lovi ronjenjem. Osim ribe hrani se i beskimenjacima, larvama vodenih insekata i
puevima. Kao i sve ostale vrste gnjuraca
i za crvenovratog je karakteristino da guta svoje perje. Uloga perja u digestivnom
traktu nije potpuno poznata, ali se smatra
da ima ulogu u zatiti organa za varenje od
kostiju i drugog otrog materijala kojim se
hrani. Mladunci takoe gutaju perje svojih
roditelja.
40
NEVIDLJIV, OSIM
KADA SE ZALJUBI
VELIKI TETREB
Tetrao urogallus
Tokom veeg dela godine tetreb je toliko oprezan, povuen i tih da bi se moglo lako dogoditi da ga uopte i ne primetite. Ali, u vreme parenja mujak
tetreba potpuno poludi i sasvim menja svoje ponaanje. Zaboravljajui na
opreznost epuri se stojei na isturenoj grani ili steni, a umom se ori njegov
glas, po kome je i dobio ime. Od marta ili aprila do maja (ponekad juna) moe se u rano jutro videti kako u karakteristinoj pozi, sa visoko podignutom
glavom, lepezasto rairenim repom i razmaknutim krilima izvodi svoju prepoznatljivu etvorotaktnu ariju. Tada je bukvalno slep i gluv za sve oko sebe,
jer su mu oi zatvorene, a ui prekrivene okolnom naduvenom koom. Zanos
mu esto doe glave, jer postaje lak plen lovcima uvek eljnim jedinstvenih
trofeja. Vei deo ovog dugotrajnog paradiranja ne slui udvaranju, ve je u
stvari nadmetanje sa drugim mujacima, susedima ili konkurentima. enke
tek na kraju ove pevake sezone dolaze na oblinje proplanke gde ih ekaju
mujaci i tada tek poinje pravo udvaranje.
ivotinjsko carstvo
Veliki tetreb spada u porodicu fazana (Phasianidae) iz reda koka (Galliformes). Rasprostranjen je u severnim predelima Evrope i u
zapadnoj i centralnoj Aziji. ivi skoro iskljuivo u starim dobro razvijenim, ne preterano gustim etinarskim umama, ali sa gustim prizemnim slojem od bunova borovnice (Vaccinium).
U Srbiji je zastupljen na svega nekoliko visokih planina, ali se usled povuenog naina
ivota o tanoj brojnosti tetreba vrlo malo
zna. Spada u grupu jako ugroenih vrsta, a
glavna pretnja su unitavanje stanita, lov i
uznemiravanje tokom sezone razmnoavanja. Lov na tetreba je u Srbiji zabranjen.
To je krupna, teka i robusna ptica i najvea je meu umskim vrstama ptica u Evropi. Mujaci i enke se razlikuju po veliini,
ali i po boji perja. Mujaci su dugaki 74
115 cm, sa rasponom krila od 1,2 m, i teki 3,36,7 kg. Rekorder je jedan tetreb odgajen u volijeri, koji je bio teak 7,2 kg. Perje na telu mujaka je tamnosivo, na grudima tamnozeleno sa metalnim odsjajem,
na krilima tamnosmee i na repu tamnosivoplavo do crno. enka je upadjivo manja, dugaka 5464 cm, sa rasponom krila oko 70 cm, i teka 1,52,5 kg. Perje joj
je smee sa belim i srebrnastim kratkim
41
uskim i nepravilnim poprenim prugama.

Usled teine i kratkih zaobljenih krila tetreb
nije elegantni leta, a tokom letenja proizvodi glasan um. Ipak, uprkos teini brza je
ptica i hitro se sklanja od potencijalnih neprijatelja.
Gnezda tetreba su udubljenja u zemlji u koja enka polae 69, ponekad i do 12 jaja i
na kojima sama lei 2628 dana. Mujak ne
uestvuje u odgajanju mladih, ali ne ostavlja enku i mlade bez zatite i zadrava se
u njihovoj blizini. Za brz razvoj i odrastanje
mladuncima potrebni su ivotinjski proteini pa su im u prvim nedeljama nakon izleganja glavna hrana insekti. Mladunci su sposobni da sami trae i love hranu, a to su prvenstveno mravi i gusenice, kao i muve, stonoge i tvrdokrilci.
Odrasle ptice se hrane biljkama, naroito listovima i plodovima borovnice, ali i plodovima trava i mladicama drveta. Zimi, kada
su biljke iz prizemnog sloja zbog snega nedostupne, tetreb se hrani iglicama bora (Pinus), jele (Abies) i smre (Picea), ili pupoljcima sa drvea bukve (Fagus) i jarebike (Sorbus). Da bi svario tvrde iglice etinara guta
kamenie (gastroliti) kojima ih mehaniki
usitnjava.
42
PRIRODNO ILI FARBANO?

PLAMENI IBIS
Eudocimus ruber
I jedno i drugo. Vatrenocrvena boja perja plamenog ibisa, poznatog i kao skerletni ibis, ne potie ni od specifinog prelamanja svetlosti kroz strukturu perja, niti
od pigmenta koji proizvodi sama ptica. Ipak, boja jeste prirodna, ali je ptica unosi
u svoj organizam i tako iznutra farba perje. U emu je tajna? Glavni na jelovniku
plamenog ibisa su raii i drugi ljuskari koji su puni karotinoida koji se ugrauju u
perje i daju mu karakteristinu jarkocrvenu boju. Mladunci su sivo-beli i na svom
perju nemaju ni traga crvene boje. Tokom odrastanja, hranei se ljuskarima, akumuliraju dovoljno pigmenta da im perje koje izraste nakon mitarenja bude crveno.
Interesantno je da iako se mujaci i enke ne razlikuju, perje je ipak veoma vano
prilikom izbora partnera, i na ceni je ono koje je to bljetavije i intenzivnije obojeno. Plameni ibis je nacionalna ptica Trinidada, i nalazi se na grbu Republike Trinidad
i Tobago, zajedno sa nacionalnom pticom Tobaga.
Plameni ibis pripada porodici ranjeva (Threskiornithidae) iz reda roda takara Ciconiiformes. Rasprostranjen je u tropskim predelima June Amerike, na Trinidadu i Tobagu, gde ivi na movarnim
stanitima.
Dug je 5661 cm i teak oko 650 gr i osim vrhova
krila i kljuna koji su crni, plameni ibis je jarkocrvene
boje. Spada u dugovenije ptice jer u prirodi dostie starost do 15 godina, a u volijerama ak i 20. Pored ljuskara hrani se i abama i gmizavcima.
Plameni ibis ivi u velikim kolonijama tako da su
gnezda, koja pravi na drveu u blizini vode, gusto
naikana jedna do drugih. Iz 24 jajeta, koliko enka snese u gnezdo, izleu se mladunci koji su sive
boje i u potpunosti se razlikuju od svojih roditelja,
sve dok ne dobiju trajno perje karakteristine vatrenocrvene boje.
ivotinjsko carstvo
43
DAME BIRAJU
KOTINGA KAMENJARKA
Rupicola peruvianus
Mujak
Iako ove ptice ive vrlo povueno, u njihovom svetu veoma je vano imati
to lepe perje. Ali, to pravilo vai samo za mujake jer su enke te koje biraju partnera i to prema njegovoj lepoti. U tome vanu ulogu ima diskoidna
kresta vatrenoocrvenog ili jarkonarandastog perja, koja glavi mujaka daje
naroiti oblik, kao i upadljiva kombinacija boja tela. Sva ta raskona lepota
mujaka dolazi do izraaja i ima znaaj samo u vreme parenja. Mujaci se tada
okupljaju u grupe u kojima se po dva suparnika nadmeu izvodei naroitu
koreografiju: saginju se, tresu glavom i krestom, poskakuju i lepraju krilima,
nastojei da to bolje prikau svoje perje. Pri tom isputaju i karakteristine
glasove. Kada primete da im se pribliava enka, nadmetanje i epurenje postaje jo ee i pomamnije i grupa mujaka se pretvara u kovitlac bljeteih
boja praenih frenetinim zvucima. U trenutku kada najuspeniji mujak bude izabran sve se stia, a inom parenja zavrava se i njegova uloga.
enka
44
Andska kotinga kamenjarka pripada porodici kotingi (Cotingidae) iz reda pevaica (Passeriformaes). Nauni naziv roda Rupicola nastao je od dve latinske rei: rupes
(stena, kamen) i glagola colo, colere, cultum
(obdelavati, iz ega: biti nastanjen na tom
mestu) to ukazuje na karakteristino kamenito stanite na kojima ove ptice ive.
Naziv vrste peruvianus na latinskom znai
iz Perua, i dat je po primerku po kome je vrsta opisana za nauku, a koji je poticao iz peruanskog mesta Chanchamayo.
Ova ptica lepog izgleda i zanimljivog ponaanja rasprostranjena je na prostoru od
260.000 km2 na podruju Anda, na nadmorskoj visini 5002400 m, i to u Venecueli, Kolumbiji, Ekvadoru, Peruu i Boliviji. ivi u kanjonima i klisurama u tzv. maglenim veno zelenim umama. Drugi naziv za ove ume je oblane ume jer su u predelima gde
one rastu oblaci toliko nisko da se provlae kroz kronje drvea. Stoga ove ume ne
oskudevaju u vlazi, a u onima koje su vei
deo godine obavijene oblacima masovno
rastu i mahovine i liajevi, pa su poznate i
kao mahovinaste ume.
Andska kotinga je dugaka oko 32 cm i teka oko 235 gr, a mujak i enka se upadljivo razlikuju. enke su daleko skromnijeg
izgleda, sa malom krestom i preteno smeeriim perjem. Upadljivost i lepota perja
kod mujaka igraju presudnu ulogu u vreme parenja, jer enka bira mujaka sa najlepim perjem. Meutim, enka to ne ini
iz esteskih razloga. Mujak koji se u nadmetanju pokazao kao najuspeniji, alje jasnu poruku da je ne samo po perju ve i po
drugim biolokim osobinama najbolji, i da
stoga garantuje zdravo potomstvo. Nasuprot tome neupadljivost enke je prilagoena za obezbeivanje uspenog gneenja i odgajanja mladih.
Kotinga se hrani voem, insektima i drugim
beskimenjacima, ali i abama i guterima.
U gnezdo, koje obino pravi na ulazu u peinu ili na stenama u klisurama obraslim umom, enka polae dva jajeta. Mujak ne
uestvuje u pravljenju gnezda i odgajanju
mladih. Kao da je svu svoju energiju utroio na epirenje i zavoenje pa dalju brigu
o potomstvu preputa enki.
U Peruu se kotinga smatra nacionalnom
pticom.
ivotinjsko carstvo
45
TROSTRUKI REKORDER
TOKO TUKAN
Ramphastos toco
Po veliini kljuna tukan je u ptiijem svetu rekorder, jer je sa ak 3050% od

ukupne povrine tela, u relativnom odnosu to najvei ptiiji kljun. Meutim,
tukan nije agresivna ptica da bi kljun koristio za borbu sa suparnicima, a nije
mu potreban ni za lov jer se hrani voem. emu slui ovaj velianstveni jarko
uto-narandasti kljun pokuavali su da odgonetnu mnogi prirodnjaci. Tako
je Bufon (XVIII vek) tukanov kljun smatrao nakaznim dodatkom, a Darvin (XIX
vek) ga je video kao ukras vaan za izbor partnera. Postojala su i druga tumaenja: da slui za ljutenje voa, zastraivanje napasnika u odbrani gnezda,
ili kao vizuelno upozorenje, ali ipak za to ne bi bio potreban ba toliko veliki
kljun. Nedavno (2009) je otkriveno da je u stvari glavni razlog predimenzioniranosti kljuna njegova uloga u regulisanju temperature tela. Kljun je proet
gustom mreom krvnih sudova i ima sposobnost da isputa toplotu i tako
regulie toplotni balans u telu ptice. Po ovom svojevrsnom radijatoru tukan
dri jo jedan rekord jer u odnosu na telo meu ivotinjama ima jednu od najveih povrina za regulisanje telesne temperature.
46
Toko tukan pripada porodici tukana (Ramphastidae) iz reda detlia (Piciformes) gde je
kao najkrupnija ptica rekorder u veliini.
Tukan je rasprostranjen u severozapadnom
i centralnom delu June Amerike, odnosno
u delovima Bolivije, Perua, Argentine, Paragvaja, Brazila i Gvajane. ivi na stanitima
gde ima drvea, ali i dosta slobodnog prostora, kao to su veoma proreene ume,
savane, travnata podruja sa po kojim drvetom i obodi uma, ali ne izbegava ni bate u kojima ima i drvea. Obino ivi u niim predelima, ali u Boliviji u blizini Anda
sree se i do 1750 m n. v.
Dugaak je 5565 cm, od ega kljunu pripada skoro 20 cm, i tei 500860 gr. Mujaci su
krupniji od enki, ali seksualni dimorfizam
nije izraen. Slab je leta i uglavnom skakue sa grane na granu ili sa drveta na drvo.
Uz skladnu kombinaciju belog, crnog i crvenog perja, karakteristini izgled tukana potie od izuzetno velikog kljuna uto-narandaste boje, uz dodatak neto crne, i naizgled plavog oka.
Uprkos veliini i masivnom izgledu kljun nije ni ubojit ni teak jer njegov najvei deo
ini tanki i ne mnogo tvrdi ronati omota,

a u unutranjosti kljuna je sistem elijastih
upljina. Zahvaljujui gustom spletu krvnih
sudova kljun slui za odavanje vika toplote tela. U zavisnosti od spoljanje temperature i brzine strujanja vazduha ak 3060%
toplote moe da se oslobodi preko kljuna.
Da bi tokom noi sauvao toplotu tukan
stavlja svoj impozantni kljun pod krilo.
Utisak da tukan ima plavo oko potie od
uskog prstena plave koe koji neposredno
okruuje oko, a oko koga se nalazi i drugi
prsten svetlonarandaste koe.
ivi u parovima ili manjim jatima. Gnezdi se
obino visoko na drvetu, u rupi koja ve postoji ili koju par bar delimino iskopa, ali ponekad i u rupi u zemljanim odsecima ili termitnjacima. enka po pravilu snese 24 jajeta na kojima lee oba roditelja, i iz kojih se
nakon 1718 dana izlegu pilii. Odgajaju ih
oba roditelja koji se prema potomstvu ponaaju veoma zatitniki.
Tukan se preteno hrani voem i to naroito smokvama i penfrutom koje lako otkida kljunom, ali takoe i insektima, abama,
guterima i jajima drugih ptica.
ivotinjsko carstvo
47
TURAKO ZELENO
BELOUHI TURAKO
Tauraco leucotis
Ova ptica koju krasi zeleno, plavo i tamnocrveno perje u paleti ptiijeg kolorita ekskluzivni je vlasnik ak dva jedinstvena pigmenta. Za razliku od perja
ostalih ptica turakova zelena boja ne nastaje kao meavina utog pigmenta
(iz grupe karotinoida) i optike plave boje nastale usled prelamanja svetlosti
kroz prizmatine strukture pera. Njegova naroita nijansa zelene potie od
pigmenta koji samo turako proizvodi, a koji se sasvim prikladno zove turakoverdin (turakozelenilo). I kao da to nije bilo sasvim dovoljno, turako i za
naroitu tamnocrvenu boju svojih krila ima i svoj naroiti pigment. Kod svih
drugih ptica crvena boja potie od karotinoida, ali je kod turaka to pigment
turacin, koji kao i turakoverdin sadri bakar. Specifinosti turaka tu se ne zavravaju. Spoljnji prst, na inae jakim nogama, podjednako dobro moe da se
pomera i unapred i unazad to omoguava bezbedno veranje po granama. Uz
sve to, mladunci na krilima imaju kandice, to je prava retkost meu savremenim pticama.
Turako pripada porodici tzv. bananojedaca

(Musophagidae) i redu kukavica (Cuculiformes). ivi u Afici i to samo u Etiopiji, Eritreji
i Sudanu, i nastanjuje etinarske ume u planinskim predelima iznad 2400 m n. v.
Mujaci i enke su meusobno vrlo slini jer polni dimorfizam nije izraen. Turako je karakteristine zelene boje, sa cr-
nom krestom i jarkocrvenim kljunom. Perje od obraza do iza uiju je bele boje, po
emu je i dobio ime. Letna pera se prelivaju u crveno-ljubiaste nijanse. Jo jedna neobina karakteristika je da kod veine turaka perje na glavi i grudima nema ioice, pa vie lii na dlaku nego na perje.
Turako ivi u manjim jatima. ivot provodi u
48
kronji drvea i zbog toga je slab leta, ali

se zato brzo i veto vere po granama. To mu
omoguavaju snane noge, a naroito spoljnji (etvrti) prst koji se podjednako dobro
pomera napred i nazad i zahvaljujui emu
se turako bolje hvata za grane. Mladunci,
koji naputaju gnezdo mnogo pre nego to
su sposobni da lete, takoe se veto i bezbedno veru po granama, jer na krilima imaju kandice za prihvatanje. Ovu izuzetno retku osobinu ima samo jo tropska junoamerika ptica hoacin (Opisthocomus hoazin) koja ivi u movarnim i mangrovim umama u
deltama Amazona i Orinoka.
Gnezda, koja turako pravi od granica na drveu, velika su i u njih enka snese 23 ja-
jeta. Mladunci su sposobni da lete tek oko

mesec dana nakon naputanja gnezda, odnosno kada im izrastu letna pera. Do tada se
veru po granama, a kandice na krilima su
dragoceno obezbeenje od padanja. Kada
mladunci dobiju stalno perje kandice kao
nepotrebne nestaju.
Turako se hrani iskljuivo biljnom hranom:
liem, cvetovima, pupoljcima i plodovima.
Uprkos imenu bananojedac, turako uopte ne jede plodove banana. Ovo ime u stvari ne potie od naina ishrane, ve je doslovni prevod naunog imena porodice kojoj turako pripada, Musophagidae (Musa, nau.
ime za bananu, grki: fagein, jesti).
ivotinjsko carstvo
49
BEKSTVO PATULJASTOG
DINA U OKRILJE NOI
KIVI
Apteryx australis
Nema rep, ali ima nesrazmerno dugaak uzan kljun. Perje mu je otro i ekinjasto i vie lii na krzno sisara nego na perjani omota ptica. Kosti mu jesu uplje,
ali umesto vazduhom ispunjene su kotanom sri. Krila skoro i da nema, ne leti,
ak ni ne letucka, a iako spada u red trkaica i nije ba neki trka. Jaja su mu u
odnosu na telo ogromna i teka su skoro kao 1/4 odrasle enke (kivi je veliine
kokoke, a jaje mu je teko kao 10 kokoijih). Smatra se da je kivi od dina (ostale trkaice su dinovske) evoluirao do patuljka prilagoenog na skroviti ivot, a
jedino je veliina jajeta ostala kao konzervirana odlika njegovih velikih predaka.
Sve ove naroite osobine, toliko drukije od najveeg broja ostalih ptica, sasvim
su u skladu sa kivijevim prizemnim nainom ivota u gustiima Novog Zelanda.
Nita nije smetalo ovoj neobinoj ptici da sve do XIII veka bezbrino ivi na svetlosti dana. Meutim, tada su Novi Zeland otkrili i naselili Polineani, dovodei
sa sobom pse i make, a zatim su sa novim doseljenicima iz Evrope stigli hermelin i kune, ali i etkorepi falanger iz Australije. Ove ivotinje su se okomile na
kivijeva jaja i mladunce, a i na odrasle ptice. Da se spasi, kivi je pobe-gao u okrilje
noi i postao nona ivotinja.
Kivi pripada redu trkaica (Struthioniformes) i porodici kivija (Apterygidae). Nauno ime roda Apteryx znai bezkrilan i potie od grkih rei a, bez i pteron, krilo, to
ukazuje na nedostatak krila kod ove i jo 4
vrste kivija koje sve ive samo na Novom
Zelandu. Naziv vrste australis na latinskom
znai juni, i ovoj vrsti je dat jer je poetkom

XIX veka otkrivena na Junom ostrvu gde i
danas ivi. Narodni naziv verovatno potie
od onomatopeje oglaavanja enke, ki-vi.
ivi iskljuivo na Novom Zelandu i to na
Junom ostrvu (South Island ) u podruju
50
Fiordland-a i u blizini Haast-a, kao i na Stjuartovom ostrvu (Stewart Island ), na ukupno svega 9800 km2. Moe se nai na vrlo
raznovrsnim stanitima, od peanih dina
na obali do uma, planinskih ibljaka i travnatih povrina, ali obavezno sa to guom
prizemnom vegetacijom. Ovakva stanita
su idealna za skroviti nain ivota koji kivi u
potpunosti provodi na tlu.
Kivi je po mnogo emu u ptijem svetu jedinstven. Njegova pera su bez priperaka i
kukica koje povezuju ioke, pa su zbog toga raijana, otra i ekinjasta i vie lie na
dlaku sisara. Takoe, slino kao neke vrste
sisara oko kljuna ima dugake taktilne ekinje (vibrise). Jedina je ptica iji se nosni
otvori nalaze na vrhu kljuna, a on je proet
gustom mreom nerava i krvnih sudova. Za
razliku od ostalih ptica ima razvijeno ulo
mirisa koje u pronalaenju hrane koristi daleko vie nego ulo sluha ili vida.
Dugaak je 4555 cm, muak dostie teinu
1,62,8 kg, a enka 2,13,9 kg. Nedostatak
repa i zakrljala krila daju mu karakteristian, donekle zdepast izgled i u stvari odrsla ptica vie lii na dinovsko pile. Neobinosti njegovog izgleda doprinosi i nesrazmerno dugaak i uzan kljun iji je vrh blago
savijen nadole. Meutim, kljun je izvanredna kombinacija ula mirisa kojim se slui u
pronalaenju hrane, i orua kojim kao pincetom hvata plen.
Hrani se raznim beskimenjacima (gliste, puevi, pauci, stonoge, insekti pravokrilci, lar-
ve buba), koje uz pomo svog naroitog kljuna pronalazi u zeljastoj vegetaciji ili umskoj
stelji, ali takoe jede i opale plodove.
Kiviji su monogamne ptice i verni partneri.
Parovi provode zajedno ak i do 20 godina.
Svoju teritoriju brane zajedniki a to obznanjuju karakteristinim oglaavanjem. esto
pevaju u duetu, ali je mujak glasniji, i prilikom oglaavanja zauzima karakteristinu
pozu: stoji uspravno sa nogama isturenim
napred i kljunom podignutim u vis.
Gnezdi se na zemlji, u rupi koju iskopava
enka i u koju polae samo jedno jaje. Dalju brigu preuzima mujak i na jajetu lei
narednih dva i po do tri meseca, to je jedna od najduih inkubacija u ptijem svetu.
Uzrok tome je verovatno nia telesna temperatura kivija usled ega je inkubcija usporena i produena. Mladunci se izleu potpuno operjali. Gnezdo naputaju ve nedelju
dana nakon izleganja i samostalno se hrane, mada mogu i da ostanu pored roditelja
i itavu godinu.
Glavni neprijatelji kivija su ivotinje koje su
na Novi Zeland stigle zahvaljujui oveku,
kao to su kuna, maka i pas koji se hrane
jajima i mladuncima, ali napadaju i odrasle
ptice. Stoga se najvei deo populacije, oko
20 hiljada jedinki, od ukupno svega 27 hiljada, danas nalazi na ostrvu Stjuart jer tamo
nema kuna a dranje maaka i pasa je zabranjeno.
Kivi je simbol i nezvanina nacionalna ptica
Novog Zelanda.
ivotinjsko carstvo
51
Milan Paunovi
SISARI
Klasa Mammalia
Sisari su najpoznatija grupa kimenjaka, ne
samo zbog atraktivnog izgleda i svakodnevnog prisustva u naem okruenju, ve i zbog
toga to njima pripada i ovek. Sisari svoje mladunce hrane mlekom koje se stvara
u mlenim lezdama enki, po kojima je cela klasa dobila ime (lat. mammae, sise). Telo
sisara je pokriveno dlakom. Skoro svi sisari
raaju ive mladunce. Najvei broj vrsta ivi na kopnu, ali su se neke vrste prilagodile
na ivot u vodi i kretanje vazdunom sredinom. Poseduju sposobnost odravanja stalne telesne temperature to im je omoguilo prosperitet, opstanak i ivot u razliitim,
ak ekstremnim klimatskim uslovima. Sisari su veoma prilagodljivi i sposobni da svoje
ponaanje menjaju u zavisnosti od promena
ivotne sredine. Neki sisari ive u sloenim
drutvenim zajednicama.
Sisari su nastali od grupe gmizavaca Therapsida, malih okretnih mesojeda koji su iveli u
trijasu, geolokom periodu koji je poeo pre
oko 225 miliona godina. Tokom evolucije su
u odnosu na gmizavce stekli laki, pokretljiviji skelet, a udovi su postepeno promenili poloaj sa bokova tela na njegovu donju
stranu, ime su sisari postali bri i okretniji.
Za razliku od ostalih kimenjaka, donja vilica
je jedino kod sisara direktno vezana za lobanju. Zubi su razliitog oblika, veliine i namene, a ima ih tri tipa: sekutii kojima se hrana
otkida, onjaci koji slue za dranje i ubadanje, i pretkutnjaci i kutnjaci kojima se hrana
melje i usitnjava.
Koa sisara je veoma specifina i sastoji se
od dva sloja, spoljanjeg i unutranjeg. Spoljanji sloj ine dva podsloja, prvi od mrtvih
elija i ispod njega podsloj ivih elija. Unutranji sloj koe sadri krvne sudove, nervne
zavretke i lezde. Pored mlenih i znojnih
lezda, posebno su znaajne mirisne lezde

koje slue za komunikaciju meu jedinkama
iste vrste, ali i meu vrstama. Znojne lezde zajedno sa dlakom uestvuju u regulaciji telesne temperature. Slino pticama, sisari imaju sposobnost odravanja stalne telesne temperature to im je omoguilo iroko
rasprostranjenje i naseljavanje razliitih stanita i klimatskih pojaseva. Temperaturu tela regulie hipotalamus, lezda sa unutranjim luenjem koja je deo mozga i koja moe da poveava ili smanjuje brzinu metabolizma, i iri ili suava krven sudove. Regulisanje telesne temperature zahteva znaajan
utroak energije, zbog ega sisari moraju da
imaju obilnu ishranu bogatu hranljivim materijama. Kod sisara male veliine prisutna
je nesrazmera u koliini proizvedene toplote i povrine tela. Oni proizvode malo toplote, a u relativnom odnosu imaju veliku povrinu tela sa koje se toplota brzo gubi. To dovodi do velikih energetskih potreba koje se
zadovoljavaju brzim metabolizmom. Nasuprot tome, veliki sisari stvaraju vie toplote
a sporije je gube.
Prema nainu ishrane postoje etiri osnovne grupe sisara: bubojedi (insektivori), biljojedi (herbivori), mesojedi (karnivori) i svatojedi (omnivori). Poto se insekti brzo i
jednostavno vare bubojedi sisari su male veliine. Biljojedi su srednje veliki i krupni, jer
je varenje biljne hrane sporo i komplikovano
(zahteva pomo bakterija). Omnivori su preteno srednje veliine, a mesojedi raznih veliina jer je njihov crevni sistem jednostavan
s obzirom na to da varenje proteina i masti
nije komplikovan proces. Ipak, mnoge vrste pripadaju prelaznim oblicima po pitanju
ishrane, a veliina sisara nije striktno vezana
za nain ishrane.
52
Veina sisara ima pokretljive une koljke

koje takoe mogu biti vrlo razliite po veliini. Kod nekih vrsta su velike, kao kod pustinjske lisice ili zeca, dok su kod nekih zakrljale (foke), ili potpuno nestale (kitovi, delfini). Velike une koljke imaju znaajnu ulogu u regulaciji telesne temperature, jer su
obino proete gustim spletom krvnih sudova preko kojih odaju viak toplote.
Svi sisari imaju unutranje oploenje, ali tri
naina razmnoavanja. Kod grupe monotremata (kljunar i mravinji je) enke nose jaja
sa mekom opnom, dok enke torbara i placentalnih sisara raaju mladunce. Kod torbara nije razvijena prava posteljica i mladunci se raaju nepotpuno razvijeni, a zavretak
njihovog embrionalnog razvoja odigrava se
u majinoj torbi, specijalnom konom naboru oko sisa. Najvei broj sisara su placentalni, tj. njihovi mladunci se razvijaju u matericama enki. Mladunci sisara se hrane majinim mlekom koje se posle poroaja stvara u
mlenim lezdama, a izluuje se preko bradavica, osim kod kljunara i mravinjih jeeva kod kojih se to deava preko mlenih polja. Broj mladunaca u okotu moe biti jedan
(orangutan) do 20 (severnoameriki oposum), a trudnoa traje od 12 dana (kratkonosi bandikut) do 22 meseca (afriki slon).
Drutvena organizacija sisara je veoma razliita i kod mnogih vrsta sloena. Generalno,
oni komuniciraju pomou mirisa koje lue
lezde smetene na licu, stopalima ili u analnom podruju, dok se polni hormoni izluuju izmetom i mokraom. Osim toga, komuniciraju i poloajem tela, izrazom lica, dodirom i zvukom. Socijalizacija mladunaca poinje odmah posle roenja. Pripadnici nekih vrsta komuniciraju samo radi parenja ili
odgajanja mladunaca, ali se veina okuplja
u privremene ili stalne drutvene grupe. Te
grupe mogu biti razliite veliine i nazivaju
se opori (zveri), krda (neki papkari, poput
bivola, gnua, zebri), stada (razliite vrste koza i ovaca), jata (delfini, slepi mievi) i kolonije (slepi mievi), zavisno od grupe sisara kojima pripadaju.
Prema nainu kretanja sisari se mogu svrstati u terestrine (oni koji ive na tvrdoj podlozi kopna), letee i akvatine, ali je ova podela veoma uoptena jer postoje razni prelazni naini kretanja izvedeni iz ovih osnovnih.
Iz naina kretanja i naina ivota sisara prepoznate su tzv. ivotne forme, koje su najraznovrsnije u odnosu na sve ostale kimenjake. Meu terestrinim sisarima su najpoznatiji oni koji se kreu po podlozi (papkari, kopitari, mnoge zveri), ali su poznate i podzemne forme koje vei (na primer krtica insektivor i slepo kue glodar) ili manji deo
svog ivota provode ispod zemlje (umska
crvenozuba rovica, umski mi). U umama,
na drveu ive arborealni sisari, poput majmuna i lenjivaca. Akvatini sisari mogu stalno da ive u vodi poput kitova, delfina i dugonga morskih krava, da provode vei deo
ivota u vodi kao perjari foke, morski lavovi i morevi, ili da je samo povremeno koriste, kao vidre, kapibare, nilski konji, vodene
rovice. Od leteih ivotnih formi najpoznatiji su slepi mievi i kaguani. Ipak, obe grupe
vazdunu sredinu koriste za kretanje, a vei
deo ivota provode u sasvim drugaijim sredinama. Tako kaguani ive iskljuivo u kronjama drvea, a slepi mievi kada ne lete
mogu da se skrivaju u najrazliitijim podzemnim sklonitima, u dupljama drvea, ili da
slobodno vise na njihovim granama.
Prema meusobnoj srodnosti 5416 vrsta,
koliko broji klasa sisara, svrstano je u 1229
rodova, a rodovi u 29 redova. Najvie vrsta
ima red glodara (Rodentia), koji obuhvata
preko 1/3 svih registrovanih vrsta, a zatim
sledi red slepih mieva (Chiroptera) sa neto
ispod 1/3 svih vrsta, dok oko 1/3 vrsta pripada svim ostalim redovima sisara.
Najvei broj vrsta ivi u tropskom i suptropskom klimatskom pojasu, a od kontinenata u Africi, Severnoj i Junoj Americi. Torbari ive u Australiji, na Novom Zelandu i Junoj Americi. Raspored, raznovrsnost i bogatstvo vrsta sisara na kopnu ima tesne veze sa geolokom prolou planete i aktuelnim klimatskim faktorima.
ivotinjsko carstvo
U Srbiji su evidentirane 94 vrste sisara (videti tabelu), ali je njihov broj promenljiv i zavisi od dinamianog statusa pojedinih vrsta,
neujednaenog stepena istraenosti pojedinih redova, novih molekularnih metoda kojima se u novije vreme utvruje prisustvo tzv.
skrivenih vrsta, kao i od razliitih pristupa
definisanju i shvatanju taksonomskog statusa i principa klasifikacije.
Sisari (klasa Mammalia) u Srbiji su zastupljeni sa 94 vrste iz 7 rodova:
Red
Zeevi (Lagomorpha)
Jeevi (Erinaceomorpha
Rovice i krtice
(Soricimorpha)
Slepi mievi (Chiroptera)
Zveri (Carnivora)
Papkari (Artiodactyla)
Glodari (Rodentia)
Broj vrsta
1
1
9
29
17
6
31
53
Kao posebno interesantni mogu se izdvojiti slepi mievi koji su u ii naunog interesovanja, i meu kojima ima tek nedavno otkrivenih vrsta na teritoriji Srbije. Zveri su takoe veoma znaajne jer esto imaju bitan
direktni ili indirektni uticaj na ivot i delatnost oveka. Zbog toga se u Srbiji najzad pristupilo istraivanju medveda, vuka i risa, domaih vrsta koje su dugo bile zanemarene.
Neke strane vrste kao to su rakun i amerika vidrica, do sada su u Srbiji zabeleene samo jedanput. Jedina iezla vrsta u skorije
vreme u Srbiji pripada zverima i to je evropska vidrica koja u prirodi nije naena od etrdesetih godina prolog veka. Istraivanje
glodara u Srbiji je posebno znaajno jer se
u graninim podrujima nalaze rubovi areala mnogih vrsta. Meutim, za neke od njih
postoji veoma mali broj nalaza koje je i teko proveriti. Tako na primer stepski skoimi nije naen poslednjih 15 godina. S druge strane, u poslednje vreme je ponovo naseljen dabar.
54
SISARI NA IZLOBI
SLONA BRAA
STEPSKI TVOR
Mustela eversmanii
MRKI TVOR
Mustela putorius
Mada su stepski tvor i mrki tvor po izgledu veoma slini ipak su to dve samostalne vrste, to je potvreno i na genetikom nivou. Razlike su meutim
tako male da bi ukrtanje izmeu njih bilo mogue u predelima gde obe vrste
ive zajedno. Ipak to se deava veoma retko jer se stepski tvor i mrki tvor, kao
prava slona braa, dre svaki svoje teritorije, odnosno svog tipinog stanita. Kao to mu i ime kae stepski tvor ivi u stepama i umostepama (travnata stanita sa ratrkanim grupama drveta) i shodno stanitu ima svetliju boju
krzna. Mrki tvor koga krasi tamnije krzno stanovnik je umskih predela, ali je i
veoma sklon da dolazi u naselja gde napada ivinu, pa je ne samo poznat ve
i omraen kao tetoina. Suptilne razlike u boji krzna najbolje se uoavaju kada primerci obe vrste stoje jedan pored drugog, kao to je to sluaj na izlobi.
Ova dva brata imaju i treeg brata, poznatog kao feretka, koji je pripitomljen
veoma davno i odgajan za lov, a danas je est i omiljen kuni ljubimac.
ivotinjsko carstvo
Stepski tvor (Mustela eversmanii) i mrki tvor

(Mustela putorius) pripadaju porodici kuna
(Mustelidae) i redu zveri (Carnivora).
Stepski tvor je rasprostranjen u celoj centralnoj Aziji, odnosno u njenim stepskim predelima, a krajnji zapadni deo areala predstavlja
stepski prstan oko Karpatskih planina. Mrki tvor je, sa izuzetkom centralnih i severnih
delova Skandinavije i krajnjeg juga Balkanskog poluostrva, rasprostranjen takorei
u celoj Evropi. Shodno tome, ove dve vrste
tvora naseljavaju i razliita stanita: stepski
ivi u stepama i umostepama, a mrki u umskim predelima mada je i veoma orjentisan
na suivot sa ovekom i poznat kao omraena tetoina koja napada perad.
Stepski i mrki tvor su dve veoma srodne vrste iji su pripadnici veoma nalik jedni drugima. Na osnovu analiza je zakljueno da je
genetika distanca izmeu njih zapravo izuzetno mala i da je ukrtanje mogue u predelima gde ove dve vrste ive zajedno. To se
ipak i na takvim mestima retko deava jer ive na sasvim drugaijim stanitima. Suptilne
razlike u boji i anatomiji su izgleda posledica
korienja razliitih tipova stanita, koje je i
dovelo do diferenciranja.
Teina odraslih ivotinja je od 600 do 1500
gr, pri emu su enke manje. Pripadnici obe
vrste imaju izdueno vretenasto telo pokriveno krznom sa gustom poddlakom. Krzno
stepskog tvora je ukasto-smee, pri emu je poddlaka ukasta, a duga dlaka smee boje. Mrki tvor je tamnosmee boje i neto je manji od stepskog. I jedan i drugi su
veoma viljasti, sposobni da se provuku kroz
najmanji otvor pri emu je samo neophodno
da kroz njega moe da proe bar lobanja ivotinje. Roeni su lovci na glodare, a njihova
sranost se vidi i po tome to napadaju ak
i pacove vee od njih samih! Inae, hrane se
veoma raznovrsnim plenom manje veliine,
od glista do mladih zeeva, a prednost ipak
daju trenutno najdostupnijoj hrani.
Tvorovi su veoma plodni i u jednom okotu
moe da bude i do 10 mladunaca, mada ih je
obino 45. Parenje se odigrava krajem fe-
55
bruara i u martu, a posle 42 dana enka koti mladunce koji su teki svega 10 gr i pokriveni finom barunastom svetlosivom dlakom. O mladuncima brine majka koja je veoma brina i portvovana. Posle oko 3 meseca mladunci se osamostaljuju, a sa oko 9 meseci starosti postaju polno zreli.
Ove dve srodne vrste zbog svoje specifine
i razliite ekologije imaju i potpuno razliite
statuse zatite. Tako je stepski tvor strogo
zatien u Srbiji, a njegova stanita su svedena na mala ostrva u moru plodne vojvoanske ravnice. Njegovo prisustvo je ogranieno i povezano sa preostalim takoe iscepkanim ostacima areala tekunice (Spermophilus citellus) i brojnou glodara. Mrki tvor je
pak jedna od vrsta sisara koje u Srbiji uivaju nii stepen zatite i koji e se, ako mu nestane prirodnog plena, rado zaputiti u oblinje selo kako bi se pogostio u kakvom kokoarniku.
Osim oveka, neprijatelji tvorova su svi grabljivci od veliine make do vuka, a esto su
nalaeni kao plen u gnezdima orlova i sova
velikih uara. Osim otrih zuba tvorovi imaju
i svoje dobro poznato odbrambeno sredstvo
izuzetno smrdljivi sekret analnih lezda kojim poprskaju neprijatelja koji se pribliava.
Izloene primerke stepskog i mrkog tvora preparirao je 1997. godine dugogodinji
ef Likovno-preparatorske radionice Prirodnjakog muzeja Rajko Kneevi (19382010).
Primerci ove dve vrste tvora postavljeni su
na zajedniki postament da bi se omoguilo
uporeivanje suptilnih morfolokih razlika.
Feretke i feretkarenje
Feretke su domestifikovani tvorovi koje ljudi danas preteno dre kao kune ljubimce. Ali kakvo im je poreklo? Najverovatnije
da feretke potiu od mrkog tvora Mustela
putorius i da predstavljaju varijetet ove vrste, zbog ega je njihovo nauno ime Mustela putorius var. furo. Meutim, mogue je
da feretke za pretka imaju i stepskog tvora
Mustela eversmanii. Ovo je veoma verovatno jer je genetika distanca izmeu mrkog
i stepskog tvora gotovo zanemarljiva. Step-
56
ski i mrki tvor su dve bliske vrste koja se meusobno mogu ukrtati i davati plodno potomstvo. Morfoloke razlike su takoe male, ali je razlika u ekologiji i korienju stanita ono to ih bitno razlikuje.
Nije poznato kada su feretke prvi put domestifikovane, iako su u arheolokim nalazima otkriveni njihovi ostaci koji potiu jo od
1500 godina p. n. e. Pretpostavlja se da se to
desilo otprilike kada i pripitomljavanje make. Tvrdi se da su stari Egipani imali feretke, ali je verovatnije da su tadanji evropljani
koji su boravili u Egiptu zapravo videli make koje su upotrebljavane za zatitu ostava
za ito od glodara. Njima koji jo nisu gajili
make to se inilo kao odlina ideja!
Tokom vie stotina godina feretke su koriene za lov, a taj nain lova se zove feretka-
renje. Duga vretenasta tela i agresivna priroda uinili su feretke idealnim za lov kunia
i drugih glodara u njihovim podzemnim brlozima. One se jo uvek koriste za lov u nekim
zemljama, kao to je Velika Britanija i naroito Australija, gde su kunii prava napast
i gde feretkarenje uz jo neke metode daje odline rezultate. U nekim zemljama kao
na primer u Portugaliji, feretkarenje je zabranjeno jer se strahuje da ovakav nain lova moe da dovede do naruavanja ekoloke ravnotee.
Danas u prodavnicama ivotinja feretke moemo videti pod raznim imenima: lasica,
vretna i afriki tvor. Pod ovim poslednjim
feretke postiu visoke cene, ali zbog svoje
ljupkosti one ipak bivaju kupljene od strane
bogatih a lakovernih ljubitelja ivotinja.
ivotinjsko carstvo
57
PRILAGODLJIVI SANITARAC
ZLATASTI AKAL
Canis aureus
Ova divlja, ali simpatina ivotinja iz porodice pasa sasvim se prilagodila na

ivot uz oveka. ak ta vie pravi je sanitarac i ne ostavlja na miru lako dostupna ubrita koja pravi ovek. Iako se u prirodi hrani glodarima, pticama,
voem, insektima i leinama drugih ivotinja, ne moe da odoli jestivom organskom smeu u blizini ljudskih naselja. Ova prilagodljivost mu je omoguila da u znatnoj meri povea brojnost svoje populacije, a to ga je pak nateralo
i da naseljava nova podruja. Tako je na celom Balkanskom poluostrvu, a pogotovo u Srbiji, u velikoj ekspanziji, a u poslednje vreme stiu vesti i iz zemlja
srednje Evrope o sve eim novim nalazima akala.
Zlatasti akal pripada porodici pasa (Canidae) iz reda zveri (Carnivora). Rasprostranjen
je na Balkanskom poluostrvu, u Maloj Aziji,
na Bliskom istoku i u celoj junoj Aziji, ukljuujui i zapadne delove Indokine. Osim toga,
cela severna Afrika i vei deo istone, ukljuujui Etiopiju, Somaliju i Eritreju njegov su
dom. Obino ivi u nizijskim i brdskim predelima do 350 m nadmorske visine, na travnatim stanitima sa dosta bunja i u ibljacima,
zatim u tracima, na ivicama ritova, kao i u
poljoprivredom izmenjenim predelima.
akal je u razliitim regionima i podnebljima
drugaije obojen, ali preovladava rie-uta,
zlatasta boja. Veliki je kao pas srednje veliine, ima relativno kratak rep i karakteristine vuije ui. Trei i etvrti prst na sve etiri ape su spojeni zadnjim delovima jastuia,
to je glavna karakteristika po kojoj se trag
akala razlikuje od traga psa.
Potpuno se prilagodio na ivot uz oveka, pri
emu koristi sve raspoloive izvore hrane,
naroito prilikom redovnih poseta lako dostupnim ubritima. U ishrani ovog svato-
58
jeda su zastupljeni glodari, ptice, voe, insekti, leine, a pre svega jestivo organsko
smee. akali ive u porodinim oporima.
Kada hrane ima dovoljno u leglima akala
bude i mnogo mladunaca. Obino ih je 6, a
ponekad ak i 9, to je zabeleeno nedavno u brlogu nedaleko od Uba. Osim oveka, glavni neprijatelj mu je vuk, pa u predelima gde ima vukova akali su ili malobrojni ili ih nema. Kako vukovi danas ive u brdsko-planinskim predelima, to su se zbog izbegavanja preklapanja areala akali orijentisali na nie predele tipa nizija i renih dolina. Zbog toga to se esto mogu sresti u
vlanim stanitima akala esto nazivaju
vuk iz ikare ili mali vuk.
Na celom Balkanskom poluostrvu, a pogotovo u Srbiji, akali su u velikoj ekspanziji kako u pogledu brojnosti tako i u pogledu prostora. Brojnost u Srbiji je teko proceniti, ali je ona svakako vea od nekoliko
hiljada jedinki. Godinje se odstreli preko
300 primeraka. Ne spada ni u koju kategoriju zatite. U poslednje vreme stiu podaci
o sve eim nalazima ove ivotinje i u zemljama srednje Evrope.
Ovaj taksidermijski preparat je nastao
2007. godine u preparatorskoj radionici Srana Vukovia u Beogradu. Primerak je
odstreljen na prostoru Velikog Gradita u
centralnoj Srbiji, gde postoji velika i stabilna populacija.
ivotinjsko carstvo
59
CRNO-BELI LEPOTAN
MAJMUN GVEREZA
Colobus guereza
Elegantno crno krzno na leima i repu ukraeno raskonim dugim snenobelim pramenovima ini ovog majmuna jednim od najlepih predstavnika primata majmuna, reda sisara kojima pripada i ovek. Ti beli svilasti pramenovi se
lelujaju i vijore kao neka vrsta plata dok visoko u kronjama tropskog drvea
skae sa grane na granu. Iako srednje veliine (odrasli mujak tei do 14 kg)
odlian je skaka zahvaljujui zadnjim nogama koje su duge i miiave, i kojima se snano odbacije. Za razliku od mujaka enke su manje i imaju liniju
crne dlake na zadnjici, dok su mladunci skoro beli.
Gvereza pripada porodici majmuna Starog sveta (Cercopithecidae) i redu primata

majmuna (Primates). ivi u zapadnoj, centralnoj i istonoj Africi, u Kamerunu, Centralnoagfrikoj Republici, Ekvatorijalnoj
Gvineji, Nigeriji, Etiopiji, Gabonu, Sudanu,
Ugandi, Keniji i Tanzaniji.
To je noni umski sisar koji boravi na
gornjim granama drvea tropskih uma najee u blizini reka, mada povremeno silazi i na tlo radi premetanja i prolaska kroz obeumljene predele. esto ive zajedno sa drugim vrstama majmuna koji vode slian nain ivota.
Veoma upadljivo, elegantno i dugo crnobelo krzno ovog srednje velikog majmuna ini ga jednim od najlepih predstavnika primata. Kree se etvoronoke. Zadnje
noge su mu duge i miiave jer se njima koristi za skakanje kroz kronju i sa drveta na
drvo. Palac na prednjim nogama je zakrljao, kao kod ostalih srodnih vrsta iz porodice ovih majmuna. Teina odraslog mujaka je od 9 do 14 kg, a enke od 7 do 9 kg.
Osim po veliini, mujaci i enke se razlikuju po obojenosti.
Hrani se velikom koliinom biljaka, pre svega liem, ali i cvetovima, granicama, seme-
60
njem i plodovima, zbog ega ima veliki renjeviti eludac snabdeven bakterijama za
varenje celuloze i drugog biljnog materijala.
ivi u porodinim grupama od po 6 do 9
odraslih primeraka, i to na veoma malom
prostoru, esto manjem od 1 km2 ! Na svakih
20 meseci, posle bremenitosti od oko 5 meseci, enke raaju jedno mladune potpuno
bele boje. Posle oko 3 meseca mladunci poinju da dobijaju crne are, a tek sa 4 do 6
godina postaju potpuno odrasli. U zaroblje-
nitvu ive do 30 godina. U prirodi neprijatelji su im krunasti orlovi, impanze i leopardi.

Zbog svog atraktivnog izgleda esto se dri u zoolokim vrtovima irom sveta, ali je
uprkos tome stanje divljih populacija na zadovoljavajuem nivou. Stoga je po pitanju
ugroenosti ova vrsta svrstana u kategoriju
poslednja briga, jer je brojnost populacija
na optimalnom nivou za opstanak.
Izloeni primerak je preparirao Sran Vukovi, preparator iz Beograda.
ivotinjsko carstvo
61
POVRATAK DLAKAVOG DEBELJKA

EVROAZIJSKI DABAR
Castor fiber
Ovaj neumorni graditelj brana, nekada rasprostranjen irom Evrope i Azije,

ve poetkom XX veka je nestao iz mnogih podruja, a njegova brojnost se
znaajno smanjila. Tome su samo donekle doprineli prirodni neprijatelji (akal, vuk, medved, lisica), ali je glavnu ulogu imao ovek. Pored unitavanja
stanita i lova radi krzna, od XVII veka znaajni uticaj je imao i post, jer je katolika crkva dabrovo meso proglasila za posno. Opravdanje su nali u tome
to vei deo ivota provodi u vodi pa iz toga proizilazi da slino ribi i dabar
mora imati posno meso. U Srbiji je dabar kao vrsta nestao ve krajem XIX veka, a ponovo se pojavio tek posle 100 godina. Njegov boravak nije bio dugog
veka, jer je mladi mujak koji je 1999. uao iz Maarske bio ubijen nedaleko
od sela Sivac kod Sombora. Ispostavilo se da je pripadao populaciji koja je
bila obnovljena u okviru posebnog meunarodnog programa. Primena slianog programa u Srbiji takoe je bila uspena i dabar se vratio da sada kao zatiena vrsta ivi u specijalnim rezervatima prirode Zasavica i Obedska bara.
Evroazijski dabar pripada porodici dabrova (Castoridae) i redu glodara (Rodentia).

ivi irom evroazijskog kopna na slatkovodnim stanitima razliitog tipa, kao to su reke, potoci, akumulacije, jezera, ritovi i movare, naroito ako su okruena umom ili
je uma u neposrednoj blizini. Ukoliko su
ovi uslovi zadovoljeni dabar e rado iveti i

u poljoprivrednim predelima, pa ak i u urbanom podruju.
Ipak, poetkom XX veka brojnost i rasprostranjenje ove vrste bili su usled prekomernog lova veoma smanjeni. Tada je u Evropi
postojalo samo nekoliko izolovanih popula-
62
cija u Francuskoj, Nemakoj, junoj Norvekoj, Belorisiji i Rusiji. U cilju obnavljanja populacija na celom prostoru Evrope pokrenuta je meunarodna akcija za uspostavljanje
centara novih populacija. Jedinke dabra su
vetaki i kontolisano naseljavane na odgovarajuim stanitima, gde im je omogueno
prirodno razmnoavanje. Oekuje se da se
uz strogu primenu mera zatite i ouvanja
ovi novonastali centri u budunosti spoje u
jedinstveni prostor na kome ivi dabar. Time bi se populacija dabra u Evropi potpuno oporavila. Srbija je aktivno uestvovala
u ovom znaajnom poduhvatu i sada se ponovo moemo pohvaliti naim dabrovima.
Dabar je najvei evropski glodar, dok je na
svetu drugi po veliini, odmah iza junoamerike kapibare. Teki su 1535 kg i dugaki 70100 cm; rep je dugaak 2537 cm, a irok 1216,5 cm. Mujaci i enke se teko razlikuju, iako su enke obino malo vee.
Boja dabrovog krzna varira od sive do tamnosmee i razlikuje se meu populacijama. S obzirom na to da dobar deo ivota provodi u vodi, nepromoivost krzna je veoma
vana, pa je dabar stalno odrava pomou
specijalno raseenog nokta na zadnjim nogama i premazivanjem uljem iz specijalnih
lezda. Ove karakteristine lezde, poznate pod imenom kastoralne lezde, smetene
su odmah do analnog otvora. Lue kastoreum koji je veoma otrog i slatkastog mirisa a
dabrovi ga koriste za obeleavanje teritorije.
Dabar ima zatupastu njuku, male ui i kratke noge, a zbog estog boravka pod vodom
ui i nozdrve mogu da se zatvore, dok su oi
sa specijalnom membranom. Rep je irok,
ovalan i pljosnat, crn i pokriven krljutima.
Stopala su iroka i sa po pet prstiju, zadnja su
sa plovnim koicama. U ustima se nalazi koni nabor koji spreava da voda ulazi u usta
to omoguava glodanje granica drvea i ispod vode. Dva gornja i dva donja snano razvijena sekutia su sa prednje strane tamnonarandaste boje. Kao i kod ostalih glodara
zubi, a naroito sekutii stalno rastu i stalno
se troe kada ih ivotinja upotrebljava.
Dabrovi su poluvodene ivotinje i pod vodom mogu da ostanu 4 do 5 minuta. Pre

nastupanja dugih i otrih zima pod vodom
prave ostave hrane, tako to nagomilavaju granice, pre svega vrbove i javorove.
Teritorija porodice dabrova je zimi veoma
mala, i zavisi od toga koliko je hladnoa otra, dok leti obuhvata obalne povrine od 1
do 5 dunih kilometara. Svoje teritorije porodice agresivno brane od uljeza, a prema
poznatim komijama su tolerantni. Aktivni su uglavnom nou. Prave brloge u obalama reka ili jezera, a tamo gde obale nisu
za to podesne, daleko od obale prave ostrvca od granja i blata. Dabrove kolonije sadre do 12 primeraka, od kojih je samo jedan
dominantni par koji se razmnoava. Bremenitost traje 60128 dana, a u leglu bude 6 i
vie mladunaca koji odrastaju za 6 nedelja,
a polno su zreli sa oko 18 meseci. O dabriima se stara enka koja odluuje kada e napustiti brlog. ivotni vek dabra u prirodi je 7
do 8 godina, dok u zarobljenitvu mogu da
poive 10 do 17.
Dabrovi ne proizvode enzim celulazu za razlaganje (varenje) celuloze, ve se slue koprofagijom (jedenjem sopstvenog izmeta...) kako bi uneli bakterije koje to rade za
njih. Hrane se granicama i liem vrba, javora, breza i drugog drvea, a tamo gde
je to mogue rado se poaste i nekim vonim drvetom. Obino obaraju mlae i tanje drvee, mada ponekad odvano navale na neko deblje stablo. To obino rade zimi, dok leti rado jedu veinu vodenog bilja.
Dabrove brane su vrste graevine koje im
slue za zatitu od predatora. Zimi im jo
slue za brzi pristup ostavama hrane. Brane
grade tokom noi i veoma brzo. Uklanjanje
brana bez uklanjanja njihovih graditelja je
uzaludan posao! Jezerca, bare i vlana stanita nastali gradnjom dabrovih brana omoguavaju taloenje sedimenata i otrovnih
materija kao to su nitrati, fosfati, ugljovodonici i silikati. Tamo gde su prisutni i brojni dabrovi predstavljaju kljunu vrstu koja je
sposobna da menja tok i reim vode i krue-
ivotinjsko carstvo
nje materija izgradnjom brana koje reguliu

dubinu vode.
Glavni predatori dabrova su akali, vukovi,
medvedi, psi, lisice i ovek. Ipak, danas najvie dabrova strada od infektivnih bolesti,
od kopnenog saobraaja, a esto se nalaze
udavljeni usled zaplitanja u ribarske mree.
Generalno, najvea pretnja populacijama je
gubitak vodenih stanita i zagaenost voda,
ali su jo uvek prisutni krivolov i prekomerni
legalni lov. Sprovedeni programi oporavka
populacija dabra u mnogim evropskim zemljama, pa i naoj, imali su znaajan efekat,
jer je veina tih ponovnih naseljavanja bila
uspena, a nove populacije dabrova su danas stabilne. U veini zemalja dabar je danas zatiena vrsta. Zato i ima status poslednja briga u globalnim razmerama.
U optoj kulturi dabar je poznat po svojoj
marljivosti. Engleski glagol to beaver znai raditi teko i stalno, neto slino naoj
izreci vredan kao pela. U XVII veku katolika crkva je proglasila dabra za ribu, u smislu da je njegovo meso posno. Iz tog razloga
se dabrovo meso obilato koristilo za vreme
postova. Velika potranja za posnim dabrovim mesom je bio jedan od razloga njegovog istrebljenja u nekim delovima areala.
Inae, dabrovi su lovljeni od pamtiveka sve
do dananjih dana radi mesa, ali i kvalitetnog i traenog krzna. Najvredniji deo krzna
je poddlaka koja formira izuzetno gust nepromoiv sloj. Testisi i kastoreum su sueni i korieni u tradicionalnoj medicini za
ublaavanje bola i upala, kao efektna kontracepcija, za smirenje, dizanje krvnog pritiska i jaanje sranog miia. Ne tako davno savremena medicina je otkrila da se u testisima i kastoreumu gomila salicin, glavni
sastojak salicilne kiseline koja ini optepoznati i prihvaeni lek aspirin. Kastorum je
korien jo u industriji parfema kao nosa
za mirise.
63
Posle oko 100 godina dabar se ponovo pojavio u Srbiji 1999. godine. Bio je to mladi
mujak kojeg je 8. marta 1999. godine jedan lovac odstrelio kao neopoznatu zverku na Velikom bakom kanalu nedaleko od
sela Sivac kod Sombora. Utvreno je da je
taj primerak doao iz Maarske u koju je naseljen iz Bavarske (Nemaka) u okviru posebnog programa za ponovno uspostavljanje populacija u Maarskoj. Ubrzo zatim, slian program povratka dabra sproveden je
i u Srbiji u specijalnim rezervatima prirode
Zasavica i Obedska bara. Uprkos povremenom stradanju pojedinanih primeraka populacija dabra u Srbiji je stabilna i sve brojnija. U Srbiji je svrstan u zatiene vrste.
Evropski i ameriki dabar
U nekim zemljama Evrope evropski dabar je
ili potpuno iezao, ili je ponovo naseljen u
svoja stara stanita. Na nekim lokalitetima
unesen je i ameriki dabar koji inae ivi u
Severnoj Americi. Ove dve vrste su veoma
sline, zbog ega je prepoznavanje veoma
teko. Ipak, evropski dabar je vei, ima veu
i manje zaobljenu glavu, duu i uu njuku,
tanju, krau i manje bogatu poddlaku, ui
i manje ovalan rep, krae potkolenice koje mu onemoguavaju dvonono kretanje.
Iako su morfoloki veoma slini, evropski i
ameriki dabar su genetski znaajno udaljeni. Tako evropski dabar ima 48 hromozoma,
a njegov ameriki roak samo 40. Ukrtanje
je gotovo nemogue, pa se i na lokalitetima
gde su obe vrste prisutne ono veoma retko deava.
Taksidermijski preparat evropskog dabra
izradio je preparator Sran Vukovi. Primerak je naen pored puta, verovatno stradao u sudaru s automobilom.
64
BLINDIRANI SISAR
DEVETOPOJASNI OKLOPNIK
ARMADILJO
Dasypus novemcinctus
Zatitni oklop od okotalih konih ploa koji pokriva skoro celo telo ni malo
ne smeta ovoj neobinoj ivotinji da kada je u opasnosti pokua da se spasi
iznenaujue brzim tranjem, skakanjem u vis i do 1 m, ili vetim munjevitim
ukopavanjem u tlo. Armadiljo je takoe i dobar pliva i ronilac i pod vodom
moe da ostane kontinuirano ak do 6 minuta. Interesantno je da je sposobnost dugog zadravanja daha stekao na kopnu kao potrebu da ne die dok u
potrazi za insektima zavlai njuku u zemlju.
Devetopojasni oklopnik, ili armadiljo, pripada porodici oklopnika (Dasypodidae) i redu

pojasastozubaca (Cingulata).
Najrasprostranjeniji je od svih oklopnika, a
ivi u junom delu Severne Amerike, u Srednjoj Americi i severnom delu June Amerike. Smatra se da su pre oko 3 miliona godina
preci dananjeg devetopojasnog oklopnika
iz June Amerike preli preko uskog Panamskog prelaza i tako naselili severnoameriki
kontinent.
Armadiljo je veoma prilagodljiv i danas naseljava najrazliitija stanita, od tropskih
kinih i drugih uma do travnatih stanita i
suvih ikara, iako su prvobitna stanita bila
ona topla u kojima esto pada kia. Kako ima

sporu razmena materija (metabolizam) i slabu termoregulaciju prilagoen je na polutropske klimatske uslove i stanita. Ne podnosi izrazitu hladnou, niti suu, jer ima veliku povrinu tela koja nije zatiena unutranjim naslagama masti zbog ega je osetljiv
na gubitak toplote i vode.
Teina oklopnika je od 5 do 10 kg. Oklop
se sastoji od okotalih konih ploa koje su
prekrivene keratinizovanim epidermalnim
ljuskama koje se ne preklapaju i koje su
povezane elastinim konim trakama. Takav oklop pokriva lea, bokove, glavu, rep i
spoljne delove nogu, dok su ostali delovi te-
ivotinjsko carstvo
la meki, bez oklopa. Na sredini lea na oklopu se istie 9 poprenih nizova (pojaseva)
krupnijih ploa, po emu je ova vrsta i dobila
ime, mada neke jedinke nemaju pun broj pojaseva. Za razliku od svog estopojasnog roaka devetopojasni oklopnik ne moe da se
sklupa u sluaju opasnosti i tako odbrani.
Kimeni prljenovi su modifikovani radi oslanjanja na oklop. Kande na srednjim prstima
prednjih nogu su izduene i prilagoene za
kopanje. Zubi su nalik na zube srodnih krezubica, ljuskavaca i mravojeda: kutnjaci su
mali i uplji sa otvorenim korenima, a sekutii se javljaju samo u embrionalnom stadijumu i kasnije nestaju.
Oklopnik moe da pliva, ali i da roni i to ak
do 6 minuta. Ova sposobnost je nastala
usled potrebe za zadravanjem daha tokom
ishrane, odnosno kada ivotinja zavlai njuku pod zemlju traei insekte.
Devetopojasni oklopnici su usamljenici i ive
pojedinano, a aktivni su uglavnom nou kada trae hranu. Brlog u koji se sklanjaju, irok 20 cm, dubok 2 m i dugaak oko 7 m, kopaju u zemlji.
Svoju teritoriju, koju srano brane, obeleevaju urinom, izmetom i specijalnim sadrajem mirisnih lezda koje su smetene oko
oiju, nosa i na stopalima. enke imaju strogo definisane teritorije, dok se teritorije
mujaka esto preklapaju. Teritorije mujaka su vee i mogu obuhvatati teritorije nekoliko enki. Kada se ne hrane kreu se polako ispitujui i njukajui okolinu, ali su u
sluaju iznenadne opasnosti veoma i iznenaujue brzi. Ako im beg ne uspe, oklopnici mogu brzo da se ukopaju u podlogu.
Neprijatelj ih teko moe izvaditi iz skloni-
65
ta, a jo mu je nezgodnije da probije vrsti obli oklop, pa najee odustaje od lova.

Sezona parenja traje 2 do 3 meseca. Oploeno jajace ima odloenu implantaciju 3 do
4 meseca kako bi mladunci bili roeni u povoljno doba godine. Iz oploenog jajeta se
razvijaju etiri identina embriona. Ove jednojajane etvorke dolaze na svet posle oko
4 meseca. Odrastanje u majinom brlogu
traje oko 3 meseca, posle ega ostaju u blizini majke, ali se samostalno hrane. Majku naputaju 6 do 12 meseci posle poetka samostalne ishrane. Mlade ivotinje su sposobne za razmnoavanje posle starosti od jedne godine. Tokom svog ivota jedna enka
moe da okoti 56 mladunaca!
Nain ishrane oklopnika moe da prouzrokuje oteenje korenja nekih biljaka, dok sa
druge strane njihovi naputeni brlozi predstavljaju sklonita za neke druge vrste sisara, ptica i zmija. Oklopnici su uglavnom bubojedi, a najomiljeniji su im mravi i termiti, ali jedu i druge sitne beskimenjake, male vodozemce i gmizavce, gljive, tartufe, pa i
leine drugih ivotinja.
Oklopnici se poslednjih decenija ire na severoistok SAD. Tome je doprinelo odsustvo
prirodnih neprijatelja, nizak lovni pritisak,
kao i visoka reproduktivna mo. Smatra se
da e irenje areala prestati kada dou u
one zemlje u kojima su zime otre, jer nemaju naslage sala da ih tite od hladnoe, niti sposobnost hibernacije. S druge strane, irei se na jug stigli su do severnih delova Argentine i Urugvaja. Na svetskoj Crvenoj listi
su u kategoriji poslednja briga.
Izloeni primerak je Prirodnjakom muzeju
poklonio Ljuba Miladinovi 1967. godine.
66
Huverova svinja
Ovaj naziv, kao i prasii siromaha devetopojasni oklopnik je stekao tokom Velike
krize koja je Sjedinjene amerike drave zahvatila izmeu dva svetska rata. Tada su u
nedostatku druge hrane lovljeni oklopnici,
naroito u istonom Teksasu. Istina, njihovo meso po ukusu zaista podsea na prasetinu, ali naziv Huverove svinje je bila aluzija na tadanjeg predsednika SAD Herberta Huvera koga su graani smatrali odgovornim za krizu.
Osim za ishranu oklopnici su ee ubijani

zbog krae jaja iz kokoarnika. To je neke
lokalne populacije dovelo blizu istrebljenja,
iako je status vrste daleko od ugroenog.
Jedinke oklopnika se esto koriste i u medicinskim istraivanjima jer su osetljivi na oveiju leprozu. U nekim dravama SAD, kao
to je Teksas, prireuju se trke oklopnika u
vidu veselih manifestacija.
Oklopnici mogu da skoe preko 1 metra u
vis u sluaju kada se dobro uplae, zbog ega predstavljaju opasnost na putevima!
ivotinjsko carstvo
67
LJUPKA BRUTALNOST
SRNDA
Capreolus capreolus
Iako su mujaci srndaa omiljena lovna divlja, ljudi na to potpuno zaborave

kada u prirodi sluajno naiu na njegovo mladune, lane. Ubeeni da je to areno ljupko malo stvorenje naputeno i zaboravljeno, i sigurno gladno, skoro
po pravilu odluuju da ga ponesu sa sobom. Lane se lako odgaja u zatoenitvu, a zbog svog umiljatog izgleda i neagresivnog ponaanja odmah dobija
status ljubimca porodice. Ali, polako i neprimetno lane postaje odrasli mladi
srnda kod koga se bude prirodni nagoni. Ne poznajui druge pripadnike svoje vrste srnda doivljava ljude koji su ga usvojili kao svoje saplemenike, a samim tim i potencijalne suparnike u borbi za osvajanje enki. Ljupkost nestaje,
a pojavljuje se odluni borac naoruan iljatim rogovima iji napad nekada
moe da ima i fatalni ishod. U emu je greka? Zabluda da je lane sklupano
u travi naputeno i zaboravljeno. Ustvari tu ga je ostavila mama srna koja ga
redovno tokom dana nekoliko puta obilazi i doji. Zato ako naiete na lane
brzo se udaljite i ostavite ga njegovoj mami koja je sigurno tu negde u blizini.
68
Srnda pripada porodici jelena (Cervidae)

i redu papkara (Artiodactyla), odnosno on
je evroazijski mali jelen. Rasprostranjen je
u celoj Evropi, osim krajnjih severnih delova Skandinavije, a nestao je ili ga nije ni bilo na nekim ostrvima, na Islandu, u Irskoj i
na mediteranskim ostrvima. Na istok je rasprostranjen do planine Ural, a istono odatle ga zamenjuje neto krupniji sibirski srnda. ivi jo u Maloj Aziji i na Bliskom istoku.
Dobro je adaptiran na hladne predele, a preteno ivi u umi, mada esto izlazi i na panjake i livade.
Rie je ili sivosmee boje. Duina tela je od
95 do 135 cm, a visina u grebenu 65 do 75 cm,
i moe da tei od 15 do 30 kg. Mujaci imaju kratke uspravne rogove i rie krzno koje
je leti svetlorie, a zimi smee ili skoro sivo.
Donji deo tela je beo sa belim pojasevima na
grudima. Rep je veoma kratak i jedva vidljiv.
Tokom prve dve godine ivota rogovi mujaka su mali i kratki, a kasnije mogu da dostignu
i duinu do 30 cm sa dva, tri, pa ak i etiri
paroka. Tokom rasta rogovi su prekriveni fi-
nom prokrvljenom koom sa nenim krznom

koje se zove bast. Prisustvo basta je regulisano hormonima i vremenom nestaje. Jednom godinje srndai odbacuju svoje rogove,
a odmah nakon toga poinju da rastu novi.
Srndai su aktivni u sumrak ili zoru. Kreu se
brzo i graciozno. Uglavnom se hrane travama, liem, bobicama i mladim granicama,
ali najvie vole sveu i vlanu mladu travu.
Nerado pasu na panjacima na kojima boravi i domaa stoka jer ne vole njen miris. U
predelima sa blagim zimama u velikoj meri
se hrane zasadima gajenih biljaka koji im veoma prijaju. Kada se uznemire oglaavaju se
laveom koji je slian pseem. Leti ive pojedinano ili u malim grupama koje sainjavaju mujak, 2 do 3 enke i lanad. Zimi su gotovo uvek u porodinim grupama.
Srnda je poligamna ivotinja. Borbe mujaka za zadobijanje enki poinju u rano leto, a parenje se odigrava u ranu jesen. enke
se pare jednom godinje i imaju zakasnelu
implantaciju embriona kako bi lanad donele na svet tokom juna naredne godine. Obi-
ivotinjsko carstvo
no olane dva laneta suprotnih polova. Lanad ostaje sakrivena na jednom mestu u visokoj travi, a majka ih tokom tri meseca vie
puta dnevno obilazi radi dojenja. Kada su esto uznemiravane srne povremeno i privremeno, ili zauvek, naputaju svoje mladunce.
Mlade enke su spremne za razmnoavanje
sa starou od 16 meseci. ive oko 10 godina, ponekad ak i 15, a retko i 17. Osim ljudi,
glavni neprijatelji koji ih love su vukovi, risevi i lisice, pri emu ove poslednje love lanad.
Kao lovna divlja srnda je u nekim zemljama brojan, dok je u nekim na ivici opstanka.
Za stabilnu brojnost neophodni su aktivno
gazdovanje populacijama, stalni monitoring
i populaciono-genetika istraivanja. Gazdovanje ili menadment populacijom podrazumeva stalno praenje stanja, odnosno
monitoring i adekvatno reagovanje u sluaju rasta ili pada brojnosti populacije kako bi
kapacitet stanita bio optimalno iskorien.
Srnda je u Srbiji svrstan u lovne vrste divljai i zatien je lovostajem u periodu razmnoavanja, a za odstrel je neophodna posebna
dozvola. Mujaci su omiljena divlja lovaca u
Srbiji o emu svedoi i izloeni primerak.
Preparat je 2005. godine uradio taksidemista (preparator) Sran Vukovi.
Najpoznatije lane na svetu
Zahvaljujui knjizi: Bambi ivot u umi, koju
je 1923. napisao austrijski pisac Feliks Salten
(18691945), i Diznijevom dugometranom
crtanom filmu snimljenom po knjizi 1942, la-
69
ne po imenu Bambi postalo je najuvenije i

najpoznatije lane na svetu. Ali, lane u knjizi i
lane u filmu nisu isti. U knjizi koja je nastala
u Austriji lane Bambi je mladune srndaa,
dok je u filmu to mladune severnoamerikog belorepog jelena. Do ove zamene dolo je zbog toga to je radnja prie iz Evrope
preneta u Severnu Ameriku gde je irokom
krugu gledalaca belorepi jelen mnogo blii i
poznatiji.
Naputeno i izgladnelo, ili ....?
est je sluaj da tokom etnje ili izleta u prirodi ljudi iznenada naiu na malo, areno,
ljupko lane koje naizgled bespomono lei sklupano u travi. Neupueni u ponaanje srndaa i nain na koji majka srna brine o svom mladunetu, ljudi pomisle da je
ono samo zato to je naputeno i izgladnelo, zbog ega ga najee ponesu sa sobom.
Ubrzo zatim lane postaje pravi i omiljeni deiji ljubimac koga hrane na cuclu, ono zahvalno trka za decom, ma milina jedna... Ali, od
sve te panje, ljubavi i hrane lane raste i ne
plai se oveka, ve ga doivljava kao saplemenika. Tada nastaju veliki problemi jer ljupki ljubimac postaje odrasla ivotinja sa svim
svojim potrebama i ponaanjem koje oveku ne odgovara, a ponekad ak moe da bude i fatalno. Zbog svega toga OSTAVITE MALO, NAPUTENO IZGLADNELO LANE TAMO GDE
STE GA NALI! Majka ga je samo privremeno
napustila do sledeeg podoja. To je samo

njena zatitna taktika.
70
SISAR ILI PTICA?

KLJUNAR
Ornithorhynchus anatinus
Sisar, ali naroiti sisar. Nema placentu kao to je to kod sisara na viem stupnju evolutivnog razvoja (placentalni sisari). Mladunci se slino pticama izleu
iz jaja, ali se hrane majinim mlekom. Meutim majka nema prave dojke i bradavice, ve se mleko lui na tzv. mlenim poljima sa kojih ga mladune lie,
to je jo jedna primitivna i to jedinstvena osobina koju imaju jo samo kljunaru srodni mravinji jeevi. Ovaj specifini sisar ivi samo u istonoj Australiji i na ostrvu Tasmanija, i ima jo neobinih osobina. Njuka mu je nalik na
kljun patke, a izmeu prstiju na nogama nalaze se plovne koice koje kljunaru
omoguavaju da dobro pliva. Na petama ima tvrdu bodlju koja kod mujaka
lui otrov dovoljne jaine da usmrti ivotinje male i srednje veliine. To je takoe jedinstvena osobina u odnosu na sve ostale sisare. Kljunar je prilagoen
amfibijskom nainu ivota, a temperatura tela mu je oko 32o C, odnosno za 5o
nia nego kod ostalih sisara.
Kljunar pripada posebnom redu sisara sa kloakom (Monotremata) gde je u porodici kljunara (Ornithorhynchidae) jedina vrsta. ivi samo
u istonoj Australiji i na ostrvu Tasmanija, pored mirnih i sporo tekuih voda.
Odrasli kljunar je od vrha kljuna do vrha repa dugaak oko 60 cm. Rep je vodoravno
spljoten i dugaak oko 15 cm. Dlaka je gusta, mekana i masna, zbog ega voda u kojoj
kljunar ivi ne dopire do njegovog tela. Noge su kratke, a izmeu izduenih prstiju su
plovne koice. Spljoteni kljun je slian pajem, ali spolja nije ronat, ve je obloen finom koom koja je veoma osetljiva i koja moe da detektuje suptilne elektrine promene u vodi. Nosni otvori se nalaze na prednjoj
ivici kljuna. Odrasle ivotinje nemaju zube,
ve samo rone ploice. Iako mladunci imaju kutnjake oni se s odrastanjem gube. Ui
su mu bez unih koljki i moe da ih zatvori.
Kljunar je nona ivotinja. Brlog kopa u obalama reka ili veih bara i jezera, koristei svo-
ivotinjsko carstvo
je jake lopataste noge i kande. Sa spoljanjim svetom ga povezuje obino sa dva

hodnika, iji su otvori ispod i iznad vodene
povrine, a unutranjost brloga oblae liem. Kljunar odlino pliva i roni, a hranu,
pueve, koljke, crve i larve insekata, nalazi
u mulju na dnu.
Mujak naputa enku posle parenja. enka sama pravi brlog za sebe i svoje potomstvo, i posle 28 dana od parenja u njega
snosi jedno do tri, najee dva jajeta. Posle svega 10 dana inkubacije na svet dolaze
mladunci koji su majuni, goli i slepi. Sledea dva meseca majka je stalno uz svoj porod, i tek nakon isteka tog roka poinje da
izlazi iz brloga. Mladunci naputaju skrovite 4 meseca od roenja.
Na osnovu celokupnog areala vrste i stanja populacija kljunar je svrstan u kate-
71
goriju poslednja briga, to znai da nije ugroen. Ipak, zbog podlonosti zagaenju voda smatra se da moe biti ugroen lokalno, zbog ega uiva zatitu.
Nain na koji je izloeni primerak dospeo u
Prirodnjaki muzej neobian je i zanimljiv.
Pre skoro sto godina, daleke 1912, doneo
ga je iz Australije moreplovac Amos Nonveje, poznat po tome to je bio deda uvenog
beogradskog i svetskog entomologa dr
Gvida Nonvejea. I sam veliki putnik dr Nonveje je izuavajui insekte proputovao vei deo Sveta, a ovaj kljunar je bio jedan od
mnogobrojnih zanimljivih predmeta donetih sa putovanja. U istom obliku kako je stigao iz Australije eksponat je Muzeju 2005.
poklonila supruga dr Nonvejea, Nada.
72
LETEE NOOBDIJE
SLEPI MIEVI
Red Chiroptera
Po tome to na telu imaju dlaku, odnosno krzno, a enke raaju ive mladunce
koje doje svojim mlekom, slepi mievi se ni malo ne razlikuju od ostalih sisara.
Meutim, u sisarskom svetu jedinstvenim ih ini sposobnost letenja, a to im
omoguava specijalna graa prednjih udova. Naroiti su i po tome to uz pomo zvuka u potpunom mraku mogu precizno da odrede udaljenost prepreka
(eholokacija). Savreni su noni letai i no je period kada su najaktivniji.
Slepi mievi su jedini sisari koji imaju sposobnost aktivnog letenja, a mnogi od njih
su stekli i sposobnost eholokacije koja im je
omoguila snalaenje u prostoru i lov u potpunoj tami. Veina slepih mieva su relativno male ivotinje. Kao i ostali sisari, oni imaju dlaku i krzno. enke raaju ive mladunce
koje doje mlekom sve dok ne budu sposobni
da sami nau hranu.
Prvi slepi mievi poznati su jo iz eocena, odnosno pre oko 50 miliona godina. Fosili koji
potiu iz tog perioda govore o njihovom poreklu od bubojeda, kao i o gotovo potpuno
evoluiranim prednjim nogama u krilo i ve
razvijenoj sposobnosti eholokacije.
Slepi mievi su rasprostranjeni takorei svuda na Zemlji, ali ih nema na Arktiku, Antarktiku i na otvorenim vodenim prostranstvi-
ma okeana. Raznovrsnost im je najmanja

u predelima blizu polova, dok idui prema
ekvatoru raste, a najvea je u tropskim kinim umama.
Slepi mievi ive u najrazliitijim stanitima,
od obala mora i stajaih i tekuih slatkih voda, preko umskih kompleksa, bunaste vegetacije, ibljaka i livada, sve do visokoplaninskih panjaka. Ima ih i po gradovima i selima gde su ovekove najblie komije. Za
slepe mieve u Srbiji umska i vodena stanita su kljuna za opstanak. Neke vrste su se
dobro prilagodile na urbanu sredinu u kojoj
mogu da ostvare ceo ivotni ciklus, i gde nalaze dovoljno hrane i pogodna skrovita. Ui
gradski centar najee se odlikuje intenzivnim saobraajem i najguom ljudskom
populacijom, ali to ne smeta ovekoljubivim vrstama da taj prostor obilato koriste.
ivotinjsko carstvo
73
Iako su od nastanka civilizacije, pa sve do dananjih dana, slepi mievi preteno smatrani
za zloduhe i avolja otelotvorenja, u poslednje vreme sve se vie panje poklanja poznavanju njihovih osobina, naina ivota i uloge
u prirodi, kao i njihovoj zatiti i ouvanju.
Slepi mievi su po pravilu sitne ivotinje i
oko 80% vrsta ima masu tela manju od 27 g.
Vrste slepih mieva koje ive u Srbiji imaju
raspon krila od 10 do 45 cm, a tee od 4 do
45 gr. Kod svih slepih mieva prednji udovi
su preobraeni u krila. Elastina kona letna membrana je razapeta izmeu izduenih
prstiju prednjih ekstremiteta, ramena, podlaktice, bokova tela, zadnjih udova i repa.
Proeta je spletom tankih i izduenih miia koji joj daju vrstinu i oblik. Toplotu, ko-
ja se u velikoj koliini oslobaa tokom leta

i koja bi mogla da oteti njihova krhka tela,
odaju bogatim sistemima krvnih sudova letne membrane. Celokupan skelet slepih mieva je slino kao kod ptica prilagoen letenju: fin je i lagan, sve vee kosti su uplje, a
miii izuzetno snani.
Evropski slepi mievi se hrane iskljuivo insektima. Sastav faune insekata koje slepi
mievi love radi ishrane zavisi kako od vrste
slepih mieva tako i od dostupnosti vrsta insekata. U svakom sluaju slepi mievi imaju
veliki znaaj u regulisanju brojnosti velikog
broja vrsta leteih insekata, ukljuujui i komarce, i jedini su njihovi znaajni predatori.
Jedan slepi mi moe da pojede i do 3.000
insekata za jednu no, i do 600 komaraca za
samo jedan sat. Meu plenom slepih mieva ima i opasnih tetoina uma ili poljoprivrednih kultura, ali i prenosilaca mnogih bolesti oveka i domaih ivotinja, zbog ega
im je priznat veliki znaaj u poljoprivredi, umarstvu, medicini i veterini.
Slepi mievi su kolonijalne ivotinje, iako se
primerci mnogih vrsta sreu i pojedinano.
Oni se ne grupiu samo u dnevnim i zimskim
sklonitima, ve i kada u jatima odlaze da se
hrane. Inae, slepi mievi imaju potrebu da
vei deo dana provedu u sklonitima jer se
hrane sumranim i nonim insektima, a njihov ivotni prostor tokom dana zauzimaju
ptice. Takoe, visoka dnevna temperatura i
niska vlanost vazduha mogu da otete njihova nena krila i potpuno spree hlaenje
tela koja oslobaaju veliku toplotnu energi-
ju tokom letenja. Sa prvim zahlaenjem u jesen smanjuje se i brojnost plena, odnosno

insekata. Za ovakav izazov slepi mievi imaju dve strategije: hibernaciju ili migraciju.
Kod naih slepih mieva postoji samo jedan ciklus razmnoavanja tokom godine.
Parenje se obino odigrava tokom jeseni,
a mladunci se raaju na prolee ili poetkom leta. Spermatozoidi sazrevaju krajem
leta. Poetak sazrevanja jajne elije, oploenje i usaivanje nastaje poetkom prolea, u momentu buenja iz zimskog sna.
Kod enki koje su se parile s jeseni spermatozoidi se odravaju u polnim putevima, sve
do sazrevanja jajnih elija. Pojava produenog uvanja zrelih spermatozoida u polnim
kanalima enki tokom celog zimskog sna je
jedinstvena pojava kod sisara. Tako izmeu
74
parenja i koenja protekne 150 do 240 dana.

U okotu obino bude jedno mladune, a kod
nekih vrsta 23. Razvie mladunaca je veoma
brzo. Oni se raaju bez dlake, zatvorenih onih kapaka, ali sa stopalima koja su veliine
kao kod odraslog primerka! Prvih dana mladunci vise na telu majke, kaei se za sisu. Tako u poetku enka leti u lov nosei mladunca. Kod nekih vrsta mladunci poinju samostalno da lete sa 2040 dana starosti, a kod
drugih tek kroz 3 meseca. Polnu zrelost obino dostiu naredne godine. Mala produkcija
slepih mieva nadoknauje se velikom duinom njihovog ivota. Jedinke malih vrsta doivljavaju starost od 20 i vie godina. Megahiroptera u zarobljenitvu ive 1517 godina, a podaci o duini ivota slepih mieva u
prirodi dobijeni su markiranjem ivotinja.
Slepi mievi su rasprostranjeni na celoj teritoriji Srbije. Do sada su zabeleeni pripadnici 29 vrsta, u okviru 10 rodova i dve porodice: potkoviari sa 5, i veernjaci sa 24 vrste.
Ovaj broj smatra se privremenim, jer geografski poloaj, i klimatske i ekoloke karakteristike Srbije daju nadu za prisustvo bar
jo 5 vrsta.
Slepi mievi su znaajni lanovi svakog kopnenog ekosistema. Oni predstavljaju izuzetno pouzdane indikatore stanja i ouvanosti ekosistema u kojima ive, kao i ravnotee ekolokih uslova koji u njima vladaju.
Kod nas su oni pre svega regulatori brojnosti leteih sumranih i nonih insekata.
Podzemni ivi svet u velikoj meri zavisi od

unosa organskih materija iz spoljanje sredine, a najznaajniji unos vre peinski slepi mievi ostavljajui svakodnevno ekskremente, ali i neretko zavravajui svoj ivot
u podzemlju. Organske materije unesene na
ovaj nain izvor su ivota za raznoliku faunu, floru i fungiju. Unos organskih materija
posredstvom slepih mieva moe se smatrati kljunim za opstanak krhkih, delimino ili
potpuno izolovanih podzemnih ekosistema i
njihovih specifinih lanova.
Prirodni neprijatelji slepih mieva su male zveri kao to su make, kune, lasice, ali i
sove. Ipak, njihov uticaj na populacije slepih mieva nije ni izdaleka opasan kao ugroavanje od strane oveka. Zbog sujeverja i
mistinosti koja im se neopravdano pripisuje, slepi mievi su oduvek bili ubijani u svojim sklonitima. Tela slepih mieva ili njihovi delovi i danas se koriste za magijske obrede, spravljanje razliitih magijskih napitaka,
pa i leenje. S druge strane, prekomerna i
nekontrolisana primena hemijskih sredstava u poljoprivredi dovodi do masovnog uginua ovih sisara koji su u stvari prirodni insekticidi. Zbog svega toga svi slepi mievi su
svrstani u strogo zatiene vrste, a zatita
vrsta, stanita i sklonita su kljuni faktori
ouvanja slepih mieva.
Vrste slepih mieva prikazane na izlobi pripadaju porodici veernjaka (Vespertilionidae) i redu slepih mieva (Chiroptera).
ivotinjsko carstvo
75
RII NEVALJALAC
SREDNJI NONIK
Nyctalus noctula
Ako vam krajem leta ili poetkom jeseni u stan ulete slepi mievi, skoro je sigurno da su to pripadnici vrste srednjih nonika. Prepoznaete ih po izrazito riem
krznu i dugakim uskim krilima. Velike kolonije ovih ivotinja ive u Ostrunikom mostu odakle se nou upuuju u lov na insekte. Suprotno verovanju da su
to opasne ivotinje, kao i neopravdanom strahu od njihovog zaplitanja u kosu,
srednji nonik uopte ne moe da vam naudi. Treba mu pomoi da mirno napusti vae prostorije u koje je sasvim sluajno i nenamerno zalutao.
Srednji nonik je, sa izuzetkom Iberijskog

poluostrva, juga Apeninskog poluostrva i
srednjih i severnih delova Skandinavije, rasprostranjen u skoro celoj Evropi. Ima ga i u
nekim delovima centralne Azije i Indokine.
Srednji nonik je jedan od najveih evropskih slepih mieva. Pripadnici ove vrste imaju izrazito rie krzno i dugaka uska krila.
Veoma su brzi letai i mogu da migriraju na
vee udaljenosti, i do 1000 km. Razmnoavaju se u srednjoj i severnoj Evropi, tokom
leta, a u naim krajevima zimuju. Pojavljuju

se s jeseni, od septembra, i u zimskim sklonitima ostaju sve do marta. Primerci koji se
ne razmnoavaju ostaju kod nas tokom cele godine. Srednji nonik kao sklonita koristi duplje drvea, ali i pukotine i uske prostore ovekovih graevina, a izuzetno retko zimuje i u pukotinama stena na ulazu u
peine. Velike kolonije kao sklonite koriste
avove Ostrunikog mosta i mosta na Savi
kod Sremske Mitrovice. Kod nas se ljudi veoma esto ale upravo na pripadnike ove vrste, jer krajem leta i s jeseni ulaze u stanove
i kue. Na svetskoj Crvenoj listi srednji nonik je svrstan u kategoriju poslednja briga,
ali su njegove lokalne populacije ugroene.
U Srbiji je na listi strogo zatienih vrsta iako je procenjeno da ga ima prilino i da je i
tu svrstan u kategoriju poslednja briga.
Izloeni primerak preparirao je Aleksandar
Vlaji, nekadanji preparator u Prirodnjakom muzeju.
76
DOO IZ MEDITERANA
BELORUBI SLEPI MII
Pipistrellus kuhlii
Za poslednjih pedesetak godina ovaj stanovnik Mediterana proirio se na

skoro itav evropski kontinent. Osvajajui grad za gradom i naselje za naseljem, stigao je i u Srbiju gde se prvi put pojavio 1994, i to u Beogradu na Zelenom vencu. ta je ovog majunog slepog mia, tekog svega 6 gr, privuklo
da doe tako blizu oveka? Uline svetiljke, odnosno rojevi insekata koji nou
lete oko njih, a kojima se belorubi slepi mii hrani. Osim najhladnijih dana
zime, moe se tokom cele godine videti kako iz mraka brzo prolee kroz svetlei krug i lovi insekte.
Belorubi slepi mii je rasprostranjen u mediteranskim predelima Evrope, Afrike i Azije, a u novije vreme svoj areal iri i na sever. Ovaj slepi mii, teak svega 6 gr, potpuno je osvojio naselja june i srednje Evrope i polako se ali sigurno iri na sever. Sredinom prolog veka bio je poznat samo u mediteranskim zemljama, ali je od tada, prilagodivi se na ivot neposredno uz oveka, krenuo u osvajanje evropskog kontinenta. U Srbiji je prvi put zabeleen 1994.
godine na Zelenom vencu u Beogradu!
Boja krzna odraslih primeraka je svetlosmeezelenkasta sa sjajnim prelivima, dok mladunci imaju krzno tamnijih tonova i mat. Ova
vrsta nije sklona migraciji i ivotinje provode ceo ivot u okolini mesta gde su se okotile. Pripadnici ove vrste su se adaptirali da love letee none insekate u naseljima, a koriste vetako ulino i drugo osvetljenje koje privlai insekte. Zbog toga se pripadnici
ove vrste smatraju najantropofilnijim od svih
evropskih slepih mieva. Po pitanju uznemiravanja stanovnitva, ovo je jo jedan nevaljalac, kao i rii, a moda je jo i gori od njega,
jer je uz nas preko cele godine! Na svetskoj
Crvenoj listi je svrstan u kategoriju poslednja
briga, jer aktuelna situacija govori da se areal
ove vrste rapidno iri. U Srbiji je na listi strogo
zatienih vrsta, iako je est pogotovo u gradovima, zbog ega je u Srbiji svrstan u kategoriju poslednja briga.
Izloeni primerak preparirao je Milan Paunovi, muzejski savetnik za sisare u Prirodnjakom muzeju.
ivotinjsko carstvo
77
IZ PEINE U GRAD
VELIKI MIOUHI VEERNJAK
Myotis myotis
Sa teinom od oko 35 gr ovaj slepi mi je meu najveim evropskim vrstama.

Njegovo prirodno stanite su peine, ali se i on pribliio oveku i uao u gradove i naselja. Tu je izabrao ono to najvie lii na peine graevine, gde
obino ivi na tavanima i drugim skrovitim mestima. Tokom pedesetih godina prolog veka u Beogradu je postojalo nekoliko velikih kolonija od kojih
su najvee, sa po nekoliko hiljada primeraka, ivele na tavanu tadanje One
bolnice u ulici D. Vaingtona, na tavanu Filolokog fakulteta i u kriptama
crkve Svetog Marka na Tamajdanu.
Veliki miouhi veernjak je rasprostranjen

u celoj kontinentalnoj Evropi, izuzev baltikih zemalja, kao i u celoj Maloj Aziji. Sa teinom od oko 35 gr ovaj slepi mi je meu
najveim evropskim vrstama. Boja krzna na
leima je svetlosmea, a na grudima i trbuhu sivkasto-bela. Njegovo prirodno stanite su ume u kojima se sklanja u peine,
ali se i on pribliio oveku i uao u gradove i naselja. Tu je izabrao ono to najvie lii na peine graevine, gde obino ivi na
tavanima i drugim skrovitim mestima. Tokom pedesetih godina prolog veka u Beogradu je postojalo nekoliko velikih kolonija od kojih su najvee, sa po nekoliko hiljada
primeraka, ivele na tavanu tadanje One
bolnice u ulici Dorda Vaingtona i u kriptama crkve Svetog Marka na Tamajdanu.
Na svetskoj Crvenoj listi je svrstan u kategoriju poslednja briga, ali su njegove lokalne populacije ugroene. U Srbiji je na listi
strogo zatienih vrsta, a zbog velike brojnosti njegovih kolonija svrstan je u kategoriju poslednja briga.
Izloeni primerak preparirao je Aleksandar
Vlaji, nekadanji preparator u Prirodnjakom muzeju.
78
PLAHOVITI GORSKI DIV

MRKI MEDVED
Ursus arctos
Medved je najvea divlja ivotinja u Srbiji i kontinentalnoj Evropi i mada nije

veliki lovac, vrlo je snaan. ivi usamljeniki na relativno velikoj individualnoj teritoriji i u normalnim okolnostima izbegava blizinu drugh ivotinja, ali i
oveka. Kada se igrom sluaja nae u zatoenitvu, po pravilu ogranien na
skuen i neodgovarajui prostor, i uznemiren prisustvom oveka, postaje nepredvidljiv u ponaanju i izuzetno opasan. Takvi uslovi dovode ga vrlo esto
i u stanje razjarenosti i tada skoro da nema spasa od njegovih snanih vilica
i ogromnih tekih apa naoruanih dugim otrim kandama. Moan i lep u
svojim gorskim prostranstvima, ovaj div deluje ponieno i tuno sputan reetkama kaveza.
Mrki medved pripada porodici medveda

(Ursidae) iz reda zveri (Carnivora). Rasprostranjen je u celom Palearktiku, s tim to
razliite populacije, pod razliitim imenima, ive u Severnoj Americi (grizli, kodiak),
Evropi (mrki medved) i Aziji (kamatski
medved, sibirski medved).
ivi u starim listopadnim i meovitim listopadno-etinarskim umama u koje ovek
retko zalazi. Tu nalazi mir i dovoljno hrane,
biljne, ali i ivotinjske. Veoma mu je vano i
postojanje sklonita koja su mu neophodna

tokom hladnijeg doba godine jer se u njih
sklanja da bi spavao zimski san. To su obino male potkapine u stenama, rupe ispod
korenja velikog drvea, a u skandinavskim
zemljama ak i veliki naputeni mravinjaci.
Primerci mrkog medveda u pojedinim izolovanim populacijama mogu da dostignu
velike dimenzije. Tako na primer grizli u Severnoj Americi i mrki medvedi sa ostrva
Kodiak (Aljaska, SAD) mogu biti teki pre-
ivotinjsko carstvo
ko 500 kg, dok u Evropi najvei primerci

tee oko 300 kg. Mujaci su vei od enki.
Mrkog medveda odlikuje gusto smeemrko krzno koje moe biti u razliitim svetlijim i tamnijim nijansama, i snana mada naizgled zdepasta konstitucija. Glava mu je
masivna, sa dugakom njukom, a ui male,
trouglaste i zaobljene. Noge su snane, sa
velikim apama i dugakim kandama. Rep
je mali i kratak.
Medvedi su pravi svatojedi. Jedu bobice,
voe, lenike, irove, razne trave i druge
biljke. Rado jedu i mrave, ali i leine ivotinja, a ponekad mogu i da ubiju divlje papkare, kao i domau stoku. U jesen medved
unosi veliku koliinu hrane kako bi stekao
naslage masti neophodne za preivljavanje
zime u zimskim brlozima. Ta pojava poveanog unoenja hrane se zove hiperfagija.
Inae, uprkos uvreenom miljenju da medved prespava celu zimu, novija istraivanja
su pokazala da svaki topliji zimski dan medved koristi da izae iz brloga i tumara u njegovoj blizini.
Mrki medved se pari od maja do jula, ali se
koenje deava tek u januaru i februaru sledee godine. Ova pojava se naziva odloena implantacija embriona i slui za zatitu
meke u sluaju da nije nagomila dovoljno
sala, i na taj nain joj je omogueno da preivi period hibernacije. Trudnoa i dojenje
su u energetskom pogledu veoma zahtevni
79
za enku i ukoliko ona nije spremna, odnosno nema dovoljno rezervi u vidu sala, embrion se nee uvrstiti u materici i ona te
godine nee doneti mlade na svet. Inae,
ako je sve u redu sa zalihama masti, embrioni se implantiraju i meka okoti od 1 do 4
mladunca, a najee 23. U odnosu na veliinu odraslih medveda mladunci su izuzetno mali, teki svega 200 do 300 gr veliine
su kao veverica. Ali, mladunci rastu brzo i
ve u aprilu izlaze iz brloga i u stopu prate svoju majku gde god da krene. Osamostaljuju se posle 23 godine, kada meka
ve ima drugi okot. Inae, medvedi ive sami, osim u vreme parenja i kada meka ima
mladunce. Odrasli mujaci van sezone parenja ne vole prisustvo drugih medveda, a
meie ponekad smatraju plenom.
Planinski gorostas medved, vie nije est
u Srbiji. Poslednja velika brojnost zabeleena je krajem XVIII i poetkom XIX veka.
Krenje uma, njihovo rasparavanje, krivolov i uznemiravanje, uinili su da u Srbiji
danas ima manje od 100 primeraka. Znanja
o medvedu u Srbiji su upotpunjena tek nedavno, to je omoguilo poveanje brige za
njihovo ouvanje i zatitu. Srpske populacije medveda su zapravo manji sastavni delovi veih populacija u susednim zemljama,
80
to ima veliki znaaj i pozitivan uticaj na njihovu ivotnost i odrivost. Medvedi u zapadnim i jugozapadnim delovima Srbije i na
Kosovu i Metohiji daleko su najbrojniji i pripadaju monoj dinarsko-pindskoj populaciji, dok su oni na istoku, bliski staroplaninskoj i karpatskoj populaciji, malobrojni. Svi
medvedi u Srbiji su strogo zatieni, a lovostaj traje cele godine, to praktino znai da je zabranjen.
Pojava mekarenja i dranja medveda u
zarobljenitvu radi prikazivanja ili kao maskota do nedavno je u Srbiji bilo veoma rasprostranjeno. Iako su ove pojave danas
znaajno suzbijene, medveda jo uvek ima
u dravnim i privatnim zoovrtovima, ali i u
privatnim kavezima. Zbog specifinog usamljenikog naina ivota, izbegavanja blizine oveka, i ivota na relativno velikim individualnim teritorijama, medvedi u zaroblje-
nitvu su nestalnog i nepredvidivog ponaanja, to predstavlja veliki rizik za ljude koji su u njihovoj neposrednoj blizini i koji se
o njima staraju. Nedavni nesreni sluaj u
okolini Zrenjanina tuna je posledica dranja u zarobljenitvu ivotinje koja je sama
po sebi olienje i sinonim divljine.
Izloeni primerak je poznat kao poslednji medved sa Jastrepca. Odstreljen je 4.
decembra 1885. godine na Hajdukoj glavi, u ataru sela Dudulajce. Taksidermija je
izraena u uvenoj bekoj kraljevskoj preparatorskoj radionici Eduarda Hodeka i bila je poklon srpskom kraljevskom dvoru.
Ovaj primerak je dugo stajao u holu Starog
dvora dinastije Obrenovi u Beogradu i bio
je nemi svedok ubistva kralja Aleksandra
Obrenovia i kraljice Drage. Posle njihove
smrti, taksidermiju je muzeju poklonila kraljica Natalija, majka kralja Aleksandra.

Zivotinjsko Carstvo WEB

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zivotinjsko Carstvo WEB

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ivotinjsko carstvo

Da bi ste dokument itali kao knjigu, u meniju izaberite:

Izlobu je finansiralo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drutava Republike Srbije.

NEVIDLJIV, OSIM KADA SE ZALJUBI. . 40

to neka, dobro razvijena. Posebno dobro je

Prirodnjaki muzej Beograd

Rod sabljarki (Xiphias) pripada porodici sabljarki (Xiphidae) i redu Perciformes

tura omoguavaju im da se kreu (plivaju)

perajima. Kod odraslih primeraka razvijena

Prirodnjaki muzej Beograd

BEZOPASNI MORSKI KOLOS

Ova riba neobinog izgleda pravi je kolos u morskom svetu. Sa prosenom

Bucanj pripada porodici Molidae koja ima

360 m. Bucanj je puinska vrsta koja retko

la i hrapava sa sitnim bodljicama. Usta su

plodne vrste imaju slabo izraenu brigu za

Prirodnjaki muzej Beograd

etvorozubka za opasnost smatra svako izvlaenje iz vode i u cilju odbrane odmah se

delovima Sveta, posebno u Japanu, njihovo

Prirodnjaki muzej Beograd

do 100 m, maksimalno do 400 m, i nemaju

Prirodnjaki muzej Beograd

Veslonos pripada porodici Polyodontidae i

na graevinsku alatku mistriju, pa ga mnogi

gova brojnost poela naglo da se smanjuje.

U Rusiji postoje sigurni podaci koji pokazuju

Prirodnjaki muzej Beograd

i spljotena sa kratkom i tupo zaobljenom

Gmizavci (lat. Reptilia od reptilis onaj koji

dunce). Jaja koja se polau su krupna i bogata umancetom. Gmizavci ih zakopavaju

Prirodnjaki muzej Beograd

IZGLED ESTO VARA ...

grmljem, ali naseljava i krake predele bez

Prirodnjaki muzej Beograd

... ALI NE UVEK

doe do ugriza, potrebno je potraiti lekarsku pomo.

Prirodnjaki muzej Beograd

Uprkos svojoj zloglasnoj reputaciji, ugriz

Tako na primer primerci kraljevske kobre

tome to meu kobrama posjeduje jedan

Prirodnjaki muzej Beograd

su poznati i primerci koji su bili dugi i vie od

repa je bez veih posledica jer se rep relativno brzo regenerie.

Prirodnjaki muzej Beograd

EPILOG AFERE KAJMAN

dila duga i iroka, dok je kod aligatora neto kraa.

Odrasle ivotinje se hrane preteno kimenjacima, a mladunci beskimenjacima, dok

Prirodnjaki muzej Beograd

OPASNA ROAKA IZ AMERIKE

sporotekue vode, movare i jezera.

Tokom dana se odmaraju, akumulirajui

davnici kunih ljubimaca, ljudi ih kupuju u

Prirodnjaki muzej Beograd

im to olakava parenje i potragu za hranom,

Prirodnjaki muzej Beograd

Smatra se da su ptice nastale pre najmanje

udubljenjima, ili gnezda pokrivaju zemljom,

Prirodnjaki muzej Beograd

Legenda, koju je jo u IV veku p. n. e. zapisao Aristotel (384322), kae da su

Prirodnjaki muzej Beograd

Kralji pripada porodici kraljia (Regulidae)

SAMO U MUZEJSKIM ZBIRKAMA

Nemojte ni pokuavati da u Srbiji vidite ovu lepu, krupnu i upadljivu pticu

vom koja ih zaklanja od pogleda potencijalnih neprijatelja.