OSNOVI ELEKTROTEHNIKE

(Mr Branislav Karadi, dr Mirko Babi)

ELEKTRINE OSOBINE MATERIJE
Elektron i proton su naelektrisane estice, dok je neutron nenaelektrisan. Naelektrisanja elektrona i
protona su razliite vrste. Usvojeno je da se te dve vrste naelektrisanja nazivaju "pozitivna" i
"negativna" pri emu je naelektrisanje protona pozitivno, a naelektrisanje elektrona negativno. Ako
se sa e oznai elementarna (najmanja) koliina naelektrisanja koja odgovara jednom protonu
odnosno elektronu (+e za proton, -e za elektron), koliina naelektrisanja koja se oznaava sa Q,
bie:
Q=ne

(1)

gde je n broj naelektrisanih elementarnih estica.

Iz praktinih razloga, za jedinicu naelektrisanja usvojena je jedinica koja je jednaka naelektrisanju
0.6241811019 protona. Ta jedinica se naziva Kulon i skraeno se oznaava sa C.
U elektrinom pogledu svi materijali se dele u tri grupe: provodnici, poluprovodnici i izolatori.
Provodnici su materijali u ijem sastavu postoji veliki broj naelaktriasanih estica koje mogu
relativno slobodno da se kreu kroz materijal, a oni se pod dejstvom elaktrinih sila mogu dovesti u
usmereno kretanje u pravcu tih sila. Najvaniji provodnici su metali i to: srebro, bakar, aluminijum i
dr.
Poluprovodnici su materijali kod kojih je broj naelektrisnih estica koje mogu slobodno da se
kreu pod dejstvom elektrinih sila mnogo manji nego kod provodnika.
Izolatori ili dielektrici su materijali kod kojih su, u normalnim uslovima, elektroni iz spoljanje
ljuske vrsto vezani za svoj atom ili grupu atoma koji obrazuju molekul. U izolatore spadaju guma,
hartija, vazduh, porculan, smole i dr.
JEDNOSMERNE STRUJE
ELEKTRINA STRUJA
Elektrina struja je usmereno kretanje naelektrisanih estica. Elektrina struja kod koje se ne menja
intenzitet i smer u toku vremena naziva se jednosmernom strujom, elektrina struja kojoj se u
toku vremena menja samo intenzitet naziva se pulsirajuom strujom, dok se elektrina struja kojoj
se u toku vremena menja smer naziva naizmeninom srujom.
Kod metala pokretljive naelektrisane estice su elektroni. Oni obrazuju elektrinu struju pod
dejstvom elektrinog polja za ije je odravanje neophodno troiti energiju. Ta energija se dovodi
pomou ureaja koji se naziva generator. Kretanje elektrona u provodnicima vrlo je sloeno. Jo pre
uspostavljanja elektrinog polja elektroni se kreu haotino, po cik-cak putanjama. Kada se u
provodniku uspostavi strano elektrino polje na ovo haotino kretanje superponira se kretanje pod
uticajem elektrinog polja, u smeru suprotnom od smera polja.
Makroskopski posmatrano, sve se deava kao da se elektroni kreu du provodnika stalnom
brzinom u smeru suprotnom smeru polja.
JAINA, SMER I GUSTINA ELEKTRINE STRUJE
Elektrina struja kao usmereno kretanje velikog broja naelektrisanih estica karakterie se pomou
fizike veliine, koja se naziva intenzitet ili jaina elektrine struje. Ta veliina je
skalarna veliina, i definie se u odnosu na odredenu povrinu, i predstavlja brzinu proticanja
naelektrisanih estica kroz datu povrinu. Ovako definisan intenzitet ili jaina elektrine struje
moe se izraziti sledeom jednainom:
1

Q
(1)
t
gde je I - vrednost intenziteta elektrine struje, a Q - koliina pozitivno naelektrisanih estica, koje
su za vreme t prole kroz presek. Umesto naziva "jaina elektrine struje" ili "intenzitet elektrine
struje' esto se koristi termin struja" . Ovo treba imati u vidu s obzirom na rasprostranjenost tog
termina.
Prema jednaini (1) jedinica za jainu elektrine struje je kulon u sekundi. Zbog svoje vanosti, ova
jedinica je dobila posebno ime - amper, i oznaava se sa A,
I=

Ij =

kulon
C
= = amper = A
sekunda s

(2)

Instrument pomou koga se meri jaina elektrine struje naziva se ampermetar. Ampermetar se
ukljuuje u kolo redno, tj. kolo se prekida i u njega ubacuje ampermetar. Ampermetri se inae tako
konstruiu da svojim prisustvom u kolu to manje poremeuju struju koja se imala pre njihovog
ukljuenja u kolo.
ELEKTRINO KOLO. ELEKTRINI GENERATORI
Da bi ee uspostavila i odravala stalna jednosmerna struja, pored postojanja naelektrisanih estica
mora se formirati zatvoreni put od materijala kroz koji se naelektrisane estice mogu kretati, i mora
postojati nekakav mehanizam koji e naelektrisane estice pokretati. Taj zatvoreni put se naziva
elektrino kolo, dok navedeni mehanizam poseduju ureaji koji se nazivaju elektrinl izvori ili
generatori.
Ako se na prikljuke generatora veu krajevi nekog provodnika, npr. metalna ica, u njemu e se
uspostaviti elektrino polje, i pod njegovim dejstvom e se u zatvorenom kolu obrazovati elektrina
struja. Sposobnost generatora da odrava struju u kolu i da vri pretvaranje drugih vidova energlje u
elektrinu, karakterie se pomou veliine koja se naziva elektromotorna sila, ili skraeno ems i
obeleava se sa E. Elektromotorna sila nekog generatora definie se kao kolinik rada A sto ga
izvri generator kada kroz njega protekne koliina naelektrisanja Q, i samog tog naelektrisanja:

E=

A
Q

(3)

Naziv elektromotorna sila nije adekvatan jer ona nije sila u pravom smislu rei, a uveden je
analogno sa silom kao uzrokom kretanja mase, poto je elektromotorna sila uzronik kretanja
elektriciteta.
Iako je ems skalarna veliina, uobiajeno je da se prikazuje i njen smer, orijentisan kroz generator
od negativnog ka pozitivnom prikljuku, sl.3.
Kada generator u kolu odrava struju jaine I onda on, po definiciji (5), u vremenu t izvri rad,

A = E Q = E I t

(4)

Deobom izraza intervalom vremena t dobija se snaga generatora:

P=

A
= EI
t

(5)

Snaga generatora jednaka je proizvodu ems E i jaine struje kroz generator I. Ona predstavlja snagu
kojom se neki drugi oblik energije, najee mehanika, pretvara u elektrinu.
2

OMOV ZAKON. ELEKTRINA OTPORNOST

Poto je elektrina struja u nekom provodniku posledica elektrinog polja u njemu, jaina struje I u
provodniku je u optem sluaju funkcija napona U na njegovim krajevima.
Eksperimenti pokazuju da je kod mnogih provodnika, naroito metala, kada se temperatura odrava
konstantnom, jaina struje direktno srazmerna naponu tj.
I=

U
R

(6)

Relacija (6) predstavlja matematiki izraz Omovog zakona. Omov zakon glasi: Jaina struje je
upravo srazmerna naponu, a obrnuto srazmerna elektrinoj otpornosti. Omov zakon predstavlja
jedan od osnovnih zakona elektrotehnike. Omov zakon u navedenom obliku vai samo za one
provodnike kod kojih odnos U/I tj. otpornost ne zavisi od jaine struje. Takvi provodnici se
nazivaju linearni provodnici.
Poto je prema (10) otpornost definisana kolinikom napona i struje jedinica za otpornost je volt po
amperu. Ta jedinica ima posebno ime i naziva se Om a obeleava se grkim slovom omega ():

Rj =

Uj
Ij

volt
V
= = Om =
amper A

(11)

Otpornost od jednog oma ima provodnik kod koga struja jaine jednog ampera stvara potencijalnu
razliku izmeu krajeva od jednog volta.
Kada se temperatura provodnika odrava konstantnom, otpornost zavisi od oblika i dimenzija
provodnika i od vrste materijala od koga je on nainjen. Ako se radi o ianom provodniku
konstantnog preseka i od homogenog materijala, eksperiment pokazuje da je otpornost direktno
srazmerna duini provodnika l, a obrnuto srazmerna povrini S poprenog preseka tj.

R=

l
S

(7)

Koeficijent srazmernosti je fizika veliina koja zavisi od prirode provodnog materijala i naziva
se specifina elektrina otpornost ili krae specifina otpornost. Jedinica za specifinu otpornost je
om metar tj. m. Prema jednaini (7), specifina otpornost nekog materijala predstavlja otpornost
provodnika izraenog od tog materijala duine 1 m, poprenog preseka 1 mm2, pri temperaturi =
20 oC.
DULOV ZAKON
Jedna od veoma vanih manifestacija elektrine struje je njen toplotni efekat tj. zagrevanje
provodnika, odnosno, otpornika. Ovaj efekat se naziva Dulov efekat, po imenu engleskog naunika
Dula (J.P. Joule), koji ga je eksperimentalno prouio i postavio kvantitativne odnose izmeu
veliina koje uestvuju u pojavi. Stavivi izolovan provodnik u kalorimetar, i merei koliinu
toplote koja se oslobaa pri razliitim jainama stalne jednosmerne struje i pri drugim razliitim
okolnostima, Dul je ustanovio da je osloboena toplotna energija srazmerna kvadratu jaine struje
i vremena, dok je koefecijent srazmernosti otpornost provodnika R:

W = R I 2 t

(8)
3

Do tog zakljuka moe se doi i sledeim razmatranjem:

Posmatra se otpornik otpornosti R kroz koji protie struja I. Ako na krajevima otpornika deluje
napon U kroz otpornik e u nekom vremenskom intervalu t protei koliina naelektrisanja Q = I t.
Tu koliinu elektriciteta su kroz otpornik prenele elektrine sile, pri emu se izvesna energija
elektrinog polja pretvorila u otporniku u toplotnu energiju. Naime, elektroni kreui, se kroz
provodnik pod dejstvom elektrinog polja, predaju svoju steenu kinetiku energiju esticama
provodnika, i tako poveavaju njegovu toplotnu energiju. Prema definiciji napona, elektrine sile su
pri prenoenju koliine naelektrisanja Q kroz otpornik izvrile rad:

A=UIt

(9)

Po zakonu o odranju energije, energija brojno jednaka ovom radu pretvorila se u otporniku u
toplotu

W = UIt

(10)

Korienjem Omovog zakona dobijaju se drugi oblici Dulovog zakona:

W = R I 2 t =

U2
t
R

(11)

Jedinica za energiju je Dul (J) a za snagu vat (W). U praktinim primenama za energiju se koristi i
jedinica kilovatas (kWh). Kilovatas je jednak energiji koju prijemnik snage 1 kW transformie u
toplotu (ili neki drugi oblik energije) u toku jednog asa. Znai,
1 kWh=10003600 Ws=3.6106 J
Instrumenti za merenje snage nazivaju se vatmetri. Toplotni efekat elektrine struje nalazi znaajne
i brojne primene u elektrotehnici, poto se na njemu zasniva rad svih elektrotermikih ureaja.
Medutim, u svim onim. sluajevima gde pretvaranje elektrine energije u toplotnu nije cilj, kao to
je to npr. kod elektrinih generatora i motora, transformatora i prenosnih vodova, razvijanje toplote
javlja se kao nepoeljna i tetna propratna pojava.
PROSTO KOLO JEDNOSMERNE STRUJE
Elektrina kola mogu biti u optem sluaju prosta i sloena. Prosta elektrina kola predstavljaju
zatvorenu rednu vezu osnovnih elemenata kola. Osnovni elementi kola su izvor elektrine struje ili
elektrini generator, prijemnik (potroa) elektrine energije i provodnici. Pored osnovnih, u kolu
mogu da budu ukljueni i pomoni elementi kola u koje spadaju osigura, prekida i razni
instrumenti.
Na slici 5 ematski je predstavljeno jedno prosto kolo jednosmerne struje koje se sastoji od
generatora elektromotorne sile E i unutranje otpornosti Rg i potroaa otpornosti R koji je
sa generatorom povezan sa dva provodnika, dovodnim i odvodnim, ije su otpornosti Rv1 i Rv2.
U elektrinim emama fizike osobine rasprostranjenih delova kola prikazuju se takozvanim
koncentrisanim parametrima kola koji su meusobno povezani linijama - idealnim provodnicima
bez otpornosti.

Sl. 1. Prosto elektrino kolo

Na osnovu izraza za snagu generatora, tj . snagu kojom se neelektrina energija pretvara u

elektrinu, kao i Dulovog zakona za kolo na slici 1 moe se napisati sledea relacija:
EI Rg I 2 Rv1I 2 Rv 2 I 2 RI 2 = 0

(12)

Deljenjem predhodnog izraza sa strujom I dobija se:

E Rg I Rv1 I Rv 2 I RI = 0
ili
E = Rg I + Rv1 I + Rv 2 I + RI

(13)

Kako se proizvod RI naziva padom napona, iz izraza (13) sledi da je u prostom kolu jednosmerne
struje elektromotorna sila jednaka zbiru padova napona u kolu.
U sluaju kada u kolu postoji vie redno vezanih elektromotornih sila, jednaina naponske
ravnotee ima oblik:

ili

E RI = 0

(14)

E = RI

(15)

SLOENO KOLO JEDNOSMERNE STRUJE. KIRHOFOVI ZAKONI

Za razliku od prostog kola jednosmerne struje koje predstavlja zatvorenu vezu elemenata kola,
sloeno elektrino kolo, ili ilektrina mrea, predstavlja sloenu vezu elemenata kola, gde su oni
meusobno povezani na razliite naine. Sloeno elektrino kolo se u praksi znatno ee sree
nego prosto kolo. Radi ilustracije na slici 6a prikazan je primer jednog sloenog elektrinog kola
jednosmerne struje. Sloeno elektrino kolo karakterise se vorovima, granama i zatvorenim
konturama. vor je mesto u sloenom elektrinom kolu gde se sustiu tri, ili vie provodnika. Grana
je deo sloenog elektrinog kola koji se sastoji od jednog, ili vie redno vezanih elemenata kola
izmeu dva vora. Zatvorena kontura je deo sloenog elektrinog kola koga ine redno vezani
elementi, a kod koga se polazna i krajnja taka poklapaju. Na osnovu navedenih definicija moe se
zakljuiti da sloeno elektrino kolo predstavljeno na slici ima 2 vora i 3 grane.

Sl. 2. Sloeno elektrino kolo

Prvi Kirhofov zakon glasi: Algebarski zbir intenziteta svih dolazeih i odlazeih struja jednak je
nuli. Pri ovome intenziteti struja grana imaju algebarsko znaenje prema intenzitetu smerovima u
granama, a njihov algebarski zbir se formira prema referentnom smeru koji je po dogovoru od
vora. Prvi Kirhofov zakon se simboliki oznaava na sledei nain:

(16)

I dol I odl = 0

Drugi Kirhofov zakon glasi: Algebarski zbir elektromotornih i elektrootpornih sila jednak je nuli.
Ovaj algebarski zbir se formira prema prizvoljno izabranom referentnom smeru du zatvorenog
puta i simboliki se oznaava kao:

E RI = 0

(17)

ELEKTROMAGNETIZAM
Kada se u okolinu nekog magneta ili, to je isto, provodnika sa strujom, unese neki drugi magnet ili
provodnik sa strujom, na njega e delovati sila, tkz. elektromagnetna sila. Znai, sredina koja
okruuje magnet, odnosno, provodnik sa strujom nalazi se u drugaijem fizikom stanju nego kada
se oni nisu tu nalazili. To je zbog toga to magnet, odnosno, provodnik sa strujom, u svojoj okolini
stvara magnetno polje, ijim se posredstvom, slino kao kod elektrinog polja, prenose sile
meusobnog dejstva. Ako se uneti magneti, odnosno provodnici sa strujom premetaju u
magnetnom polju, sile koje na njih deluju u optem sluaju se menjaju po intenzitetu i orijentaciji,
to znai da magnetno polje u razliitim takama ima razliito stanje. Poseban sluaj magnetnog
polja je tkz. homogeno magnetno polje kod koga su te sile u svim takama istog intenziteta i istog
smera.
Takvo magnetno polje se ima, npr. izmeu polova potkoviastog magneta ukoliko su njegovi polovi
na malom rastojanju. Uzronik magnetnih polja je kretanje elektriciteta (naelektrisanih estica).
Magnetna indukcija je jedna od najvanijih veliina kojom se opisuje magnetno polje. Jedinica za
magnetnu indukciju ima posebno ime, naziva se "Tesla" i oznaava sa T. Uvedena je u ast naeg
velikog pronalazaa Nikole Tesle.
ELEKTROMAGNETNA SILA
Kada se provodnik sa strujom unese u strano magnetno polje na provodnik deluje mehanika sila
koja tei da ga pomeri. Ta pojava predstavlja jednu od osnovnih vidljivih manifestacija magnetnog
polja i od osnovnog je znaaja za rad elektrinih maina, elektromagneta i velikog broja elektrinih
ureaja i instrumenata. Sila koja se tada javlja naziva se elektromagnetna sila.
OSNOVNI POJMOVI O ELEKTRINIM MREAMA SA PROSTOPERIODINIM
STRUJAMA

Pored jednosmerne struje koja predstavlja vremenski stalnu struju, postoje i vremenski promenljive
struje, koje inae imaju veliki praktini znaaj. To su struje koje u toku vremena menjaju ili jainu,
ili smer, ili jedno i drugo, a postoje u elektrinim kolima u kojima deluje promenljiva
elektromotorna sila. Vremenski promenljive struje koje stalno menjaju intenzitet, a povremeno i
smer, nazivaju se naizmenine struje.
Periodine i prostoperiodine veliine
Pod vremenski periodinim veliinama podrazumevaju se veliine ije se vrednosti ponavljaju u
jednakim vremenskim razmacima. T je period (interval) vremena posle ijeg isteka se vrednosti
periodine funkcije ponavljaju. Period predstavlja duinu trajanja jednog ciklusa periodine
funkcije.
Reciprona vrednost perioda naziva se uestanost ili frekvencija i oznaava sa f
1
(18)
f =
T
6

Predhodni izraz predstavlja relaciju izmeu uestanosti i perioda periodine funkcije. Uestanost je
broj perioda u jedinici vremena. Jedinica za uestanost je herz i oznaava se sa Hz. Uestanost od 1
Hz ima periodina veliina koja svake sekunde izvri jedan ciklus.

Sl. 3. Promena prostoperiodinog napona U tokom vremena t

Srednja i efektivna vrednost periodinih veliina

Eefektivna vrednost prostoperiodinog napona i struje je:

U
U = m = 0,707 U m
2
I
I = m = 0,707 I m
2

(19)

Uobiajeno je da se naizmenina struja opisuje strujom koja bi, da je jednosmerna, za vreme od

jedne periode, prolazei kroz neki termogeni otpor R, oslobodila istu koliinu toplote kao i
opisivana naizmenina struja.
Snaga generatora, odnosno snaga prijemnika, mogu u sluaju vremenski promenljivih struja biti
pozitivne i negativne. Isto vai i za rad. Ako je snaga prijemnika negativna, on se ponaa kao
generator. Kada je snaga generatora negativna, energija se iz mree dovodi generatoru. Pored
trenutne snage, u kolu naizmenine struje definie se srednja ili aktivna snaga.
Srednja snaga prijemnika izraena preko efektivnih vrednosti napona i struje;
P = UI cos

(20)

gde je fazna razlika izmeu napona i struje.

Definicija reaktivne snage prijemnika:
U I
Q = m m sin = UI sin
2
Definicija aktivne snage prijemnika:
P=

(21)

U m Im
cos = UI cos
2

(22)

Ili:
S = UI prividna snaga, P = UI cos - aktivna snaga, Q = UI sin - reaktivna snaga
TROFAZNI SISTEMI

U generatorima naizmenine struje indukovane elektromotorne sile su meusobno vremenski

pomerene za jednu treinu perioda T zbog prostorne pomerenosti navojnih delova namotaja statora
u kojima se ove elektromotorne sile indukuju. ematski je prikazano na slici broj 9 (a) da
indukovana elektromotorna sila u kalemu A dostie prva svoju maksimalnu vrednost, pa zatim sledi
za njom elektromotorna sila kalema B i na kraju elektromotorna sila kalema C. Ovaj se redosled
nadalje stalno ponavlja sve dok se rotor maine obre u naznaenom smeru. Ovakav je redosled
evidentan i iz fazorskog dijagrama trenutnih vrednosti koji su predstavljeni na slici broj 9 (b) i (c).
Bitno je napomenuti da je smer rotacije u ovom sluaju suprotan smeru skazaljke na asovniku. Za
takav redosled kaemo da je to redosled ABC. Ako je smer rotacije obrnut, tada se dobija suprotan
redosled maksimalnih vrednosti indukovanih elektromotornih sila, pa za takav redosled kaemo da
je redosled CBA. Na slici 9 (a) je predstavljeno da se indukovana elektromotorna sila indukuje u
namotaju rotora a da magnetni polovi N, S miruju. Meutim u sinhronim generatorima koji danas
proizvode elektrinu energiju u elektranama stvar je obrnuta. Na rotoru se nalaze pobudni magnetni
polovi, dok se u ljebovima statora nalaze trofazni Teslini namotaji u kojima se indukuju
elektromotorne sile.

Sl.4. Trofazni sistem

ELEKTRINI TRANSFORMATOR

U praksi se koristi veoma irok opseg napona. Meutim najee je na raspolaganju samo jedna
vrednost napona i esto je potrebno taj napon poveat ili smanjiti. Efikasno pretvaranje jedne
vrednosti napona u drugu se vri urajem, koji se naziva elektrini transformator ili esto samo
transformator. Transformator radi na principu elekrtomagnetne indukcije, koji postoji samo kod
vremenski promenljivih polja, tako da on ne moe da se koristi za transformisanje vremenski
konstantnih napona.
Transformatori su elektrine maine bez obrtnih delova. U njima se putem elektromagnetne
indukcije vri pretvaranje promenljivih struja i napona jednog sistema u struje i napone drugog
sistema, ali iste uestanosti. Najveu zastupljenost transformatori imaju u elektroenergetskim
sistemima na transformaciji napona.
ELEKTRINE MAINE

OSNOVI RADA I KONSTRUKCIJE ELEKTRINIH MAINA

Elektrine maine su naprave pomou kojih se elektrina energija pretvara u mehaniku ili
mehanika energija u elektrinu.U prvom sluaju elektrina maina radi kao motor, a u drugom kao
generator.
Pretvaranje elektrine energije u mehaniku i obrnuto, koje se naziva elektromehanikim
pretvaranjem energije, zasniva se na izvesnim prirodnim pojavama kojima su povezani, s jedne
strane magnetno i elektrino polje i, s druge strane, mehanika sila i kretanje. Tih pojava je vie,
meutim najvanije pojave u tom smislu su one na kojima se zasniva rad elektro magnetnih obrtnih
maina, koje inae imaju daleko najveu praktinu primenu i znaaj.
Rad elektromagnetnih elektrinih maina se sazniva na pojavi da mehanika (elektromagnetna) sila
8

deluje na provodnik kroz koji protie elektrina struja kada se on nalazi u magnetnom polju, (sl. 5)
kao i na pojavi da se u kolu koje se kree kroz magnetno polje indukuje elektromotorna sila.

Sl. 5 Provodnik u magnetnom polju

Te dve pojave se odigravaju istovremeno, kao akcija i reakcija, zbog ega je proces
elektromehanikog pretvaranja energije reverzibilan. Elektrine maine se konstruktivno izvode iz
dva dela, i to nepokretnog koji se naziva stator, i pokretnog, koji se naziva rotor. U pogledu
meusobnog poloaja statora i rotora mogue su razlicite izvedbe. Kod savremenih elektrinih
maina rotor se nalazi unutar statora i obre se u njemu. Stator i rotor ine magnetno kolo elektrine
maine. Na statoru i na rotoru nalazi se po jedan namot, od kojih se jedan naziva induktor ili
pobudni namotaj, a drugi indukt, koji ine elektrino kolo elektrine maine.

Sl. 6 Presek elektrine maine

Nezavisno od uloge koju maina ima (generator ili motor) pri obrtanju e se u njenim provodnicima
javljati indukovana elektromotorna sila, dok ce na te provodnike delovati elektromagnetna sila F,
ako kroz njih tee struja. Maina e raditi kao generator kada spoljanji momenat ili sila izazivaju
kretanje nasuprot elektromagnetnim silama. Maina ce raditi kao motor kada spoljanji napon
izaziva struju nasuprot indukovanoj elektromotornoj sili.
Izmeu motora i generatora, spolja gledano, nema nikakve razlike i svaki motor ili generator moe
se upotrebiti za pretvaranje energije u oba smera, sto je posledica reverzibilnosti elektromehanikog
pretvaranja energije. Maina ce raditi kao motor ako joj se dovodi elektrina energija, radie kao
generator ako joj se dovodi mehanika energija. Uslovi stvaranja obrtnog momenta u motoru
istovremeno su i uslovi stvaranja otpornog momenta generatora, a nain kako nastaje indukovani
napon generatora istovremeno predstavlja i nain kako nastaje kontra ems u motoru.
Kod motora je korisna snaga mehanika a utroena elektrina, dok je kod generatora obrnuto.
Stepen iskorienja elektrinih maina je definisan izrazom:

P
P'

(5)
9

gde je P korisna snaga a P utroena. Stepen iskorienja elektrinih maina se, zavisno od njihove
snage, kree od 70 % (za P = 1 kW) do 95 % (za P = 1 MW).
PODELA ELEKTRINIH MAINA
Pored podele prema ulozi , na generatore i motore, elektrine maine se dele i prema vrsti struje
indukta i induktora.
U principu, u svakom od namotaja moe da tee i jednosmerna i naizmenina struja. S tim u vezi, a
u pogledu kombinacija struja indukta i induktora, elektrine maine se dele na sledee tri osnovne
grupe :
a) Maine za jednosmernu struju jednosmerna struja u induktoru (pobudnom namotaju) i
jednosmerna struja (dovedena ili odvedena pomocu kolektora) indukta,
b) Sinhrone maine jednosmerna struja u induktoru (po obodnom namotaju) i naizmenina struja
u induktu,
c) Asinhrone maine naizmenina struja u oba namotaja.
Sinhrone i asinhrone maine spadaju u elektrine maine naizmenine struje.
ASINHRONI MOTORI

Osnovni elementi konstrukcije asinhronih motora

Asinhroni motor je elektrina maina koja pretvara elektrinu struju u mehaniki rad. Kao I kod
svake elektrine maine, osnovni (aktivni) delovi asinhronog motora su magnetno i elektrino kolo.
Magnetno kolo ine stator i rotor, koji su meusobno odvojeni meugvozem, a elektrino kolo
namotaji induktora (statora) i indukta (rotora).
Na sl. 6. prikazan je izgled statora jednog asinhronog motora.

Sl. 6. Asinhroni motor (levo-rotor, desno stator)

Rotor je valjkastog oblika, sastavljen takoe od limova debljine oko 0.5 mm, meusobno izolovanih
koji se naglavljuju na vratilo. Po spoljanjoj povrini rotora useeni su ljebovi, du izvodnica
valjka. Na sl. 6 prikazan je popreni presek magnetnog kola (statora i rotora) asinhronog motora.
U ljebove rotora se smestaju provodnici koji ine elektrino kolo (namot) rotora, odnosno namot
indukta.
Namot rotora se izvodi na dva naina i to kao kavezni (kratkospojni) i namotani (sa prstenovima).
U tom smislu i asinhroni motori se dele na dve grupe i to na asinhrone motore sa kaveznim
(kratkospojnim ) rotorom i asinhrone motore sa namotanim rotorom.
________________
Tekst pripremio mr Branislav Karadi, a prilagodio programu dr Mirko Babi
10