KARNAK Zagreb

Biblioteka MIRAKUL
Knjiga 003
Za nakladnika: Goran Toli
Design & Layout: Kazimir Metrovi
Fotografija na naslovnici: Stipe Boi
Fotografije u knjizi:
Robert Pauleti, Stipe Boi, arhiv Stipe Boia i posredstvom agencijskih usluga
Tisak Tiskara Grafoplast, Zagreb
Godina prvog izdanja: 2009.
CIP zapis dostupan u raunalnom katalogu Nacionalne i sveuiline knjinice u Zagrebu pod brojem 717864
ISBN 978-953-99412-2-0

kalibra i dugopoljskon
zviri ta hoda pedeset kilometri dnevno!

Poelo je tako ta mi je Stipe bezono laga. Nazva me i pita:

Sluaj, bi li ia s menon do Baznog logora Mount Everesta?
Opepoznato je da mrzin snig i ladnou, jo od doba JNA 83,
Titovoga Uzica i smrzavanja na minus 25 na planini ljivovici. Ne
volin ni skijanje, ni visine, a nian niti ljubitelj poveanih fizikih
napora ako se ba ne mora.
S druge strane, Stipe mi je idol. Naa san se u munoj dilemi, ak
san strignija uima ka Buridanov tovar.
Rado bi ia, ali ocu li ja to mo? Himalaja je sigurno naporna
bojaljivo san ga pita. Tu je ispalija himalajsku la: Ma oe,
kako nee! Triba do od Lukle do Baznog logora, to ti je malo
jaa etnja, nee imat nikakvih problema.
Znai, doen tamo na Himalaju, i samo moran hodat? Nema
nikakvih cepina, dereza i slinih penjakih ema? Ima li
mogunosti da me pokosi lavina?
Hahaha, ma kakvi! Jedino te moe zasmetat ako bude osjetljiv
na visinu, a tu nema nikakvih pravila. Moe se ovik ne znan
kako pripremit, ako ne moe izdrat visinu, adio. A onde je visina
priko pet iljada metri i tu nema ale. Satare te glava, riganje... i
mora se odma spustit barenko petsto metri. Inae ti mogu ote
mozak i plua. Edemi. Ako se ne spusti, umre zaas.

Da riskiran ili ne? U ivotu se jedanput ili nijedanput prui prilika

da sa svojin idolon posjeti misto njegove najvee slave. Uz to,
razmilja san, ako uspijen, lipo e izgledat u ivotopisu. Bazni
logor Mount Everesta. Baja s Himalaja. Ali ta ako mi otee
mozak?
S nama ide Viki Groelj, moj stari prijatelj iz Slovenije
obrazlaga je Stipe: On ti je osvojija deset od ukupno etrnaest
vrhova osamtisu-njaka. Vie od mene. Znai, imamo iskustvo,
znamo sve o visinskoj bolesti, moemo u milimetar izraunat
koliko mo hodat koji dan, sve. etvrti lan ekspedicije je Mlado
iz Dugopolja, odlian momak, planinar. Moe hodat pedeset
kilometri dnevno, ali ne zna jezike. Tu e mu ti malo pomo. Kad
doemo do Baznog logora vas dva ete se skupa vratit u
Katmandu, a Viki i ja ostajemo. Pokazat e Mlai ovi dil Nepala
oko Katmandua i pobrinit se oko aviona.
Lipo, bogami. Nian nikad prije bija ni na Mosoru, a sad kreen
na Himalaju, do pet i po iljada metri visine, i to sa dvi penjake
legende svjetskoga kalibra i dugopoljskon zviri ta hoda pedeset
kilometri dnevno! Mislija san se jo dvi sekunde, a onda reka:
Iden!
10
umre zaas! I 01
U prvu iduu nedilju krenija san na vrh Mosora, na trening.
Nagovorija san i Stjepka Roina i Matasa, koji je poveja pasa.
Polazak je bija iz rnov-nice. Uspili smo sti samo do
planinarskog doma, a usput smo se dva puta izgubili. Zaradija
san opasne uljeve i posli dva dana lea doma mrtav umoran.
Drugu nedilju smo se bolje pripremili i krenili ranije. Uzeli smo u
ekspediciju iskusnog "mosoraa" Joka Dvornika koji je zna put,
pa smo nakon viesatnog tabananja uz nadljudske napore osvojili
Vickov stup.
Znate puva je Dvornik Vickov stup nije pravi vrh. Oni
tamo na-prid, Veliki Kabal, to je pravi vrh Mosora. Ako oete,
moete oti i do njega. Imate jo jedno 45 minuti hodanja do
tamo.
Jedva san uspija podi glavu. Mantalo mi se i rigalo, bija san blid
ka vampir. Pogleda san ga u nevjerici. Jo 45 minuti hodat?
Radije smrt. Krepani Matas diga je glavu s kamena na koji se
naslonija. Kraj njega je, naizgled mrtav, lea pas Kan koji je
ispruija vanka jeziinu. Matas je nakon nekoliko sekundi rubon
usana procidija Dvorniku:
Koji vrh? Onaj? Neka njega tamo.

I to je bilo to ta se Mosora tie. Dva miseca prije polaska tra san

po Marjanu, skoro svaki dan. Neko mi je reka da je dobro trat
pod optere-enjen, pa san zadnje dvi etimane vodija sa sobon 8godinju er i piija uzbrdo s njon na ramenima. ta je najgore,
mala me jo odozgo i zajebavala:
Ajmo, tata, sporo je to, sporo!
Prolija san litre i litre znoja, i muka je poela davat rezultate.
Outija san mo. Jedanput san se ak odvaija i na krke stavija
Papuicu, pa tra uzbrdo od Prve vidilice, ka Bao. Prolaznici i
etai koji su nas vidili umirali su od smija, a ja se uspuva,
zacrvenija i skoro crka od napora. Nije lako nosit na kostima enu
od 68 kili ni po ravnome, a kamoli uzbrdo. Ali bija san uporan i
istra san s Papuicon na leima sve do crkve Nikole Putnika.
Zadivljeno me gledala, nije virovala da u je uspit iznit cilu
uzbrdicu.
Zakleja san se da e isto bit i s Baznin logoron, da u printat do
gori i ostavit Stipu Boia iza sebe, uz zadivljene poglede naih
mladih himalajki. Evereste, dolazin!
SVeta plOa | Stipe je sitno nakraba svoje ime i prezime u
donjemu desnon kantunu, skroman i samozatajan ka i uvik. Da
san ja osvojija Mount Everest, montira bi ovde na plou neonsku
reklamu ROBERT PAULETI BOG PLANINE!
Nepale, evo me opet! Odsili smo u nekom hotelu boe me sauvaj,
ak i za mjerila Katmandua, ali shvatija san da tako mora bit, da
Spartanci s Himalaje najvie od svega preziru luksuz i gradske
pikice koje se ale ako nema tople vode za tuiranje. Voda,
pranje, ka da je to meni problem? Neu se tu-irat i gotovo.
istoa je pola zdravlja, a porkica druga polovica.
Za cimera san dobija Mlau, simpatinoga 43-godinjeg
Dugopoljca koji je cilin puten sa sobon nosija dva termometra,
jedan za izmirit unutranju temperaturu u sobi, a drugoga bi
svaku veer obavezno stavlja vanka, da od-ma ujutro imamo
frike podatke u celzijevcima. Prvu veer u sobi Mlado je
zaljubljeno gleda u peat nepalske granine policije u pasou.
Iz moga sela niko dalje Mosora ne ie reka je: Sad e svi
morat virovat da san bija na Himalaji, evo, iman peat!
Mladin brat je inae sveenik, ujedno i planinar, koji dri mise
kad su oni sveci ta imaju crkve na vrhovima brda. Stoposto san
ovika i vidija, jer me Papuica jedanput vodila na Stomoricu
iznad Omia na Gospin blagdan. E, bravo, to san zaboravija
istaknit ka planinarsko iskustvo. Naravno da san ispinija dok san

se ka divokoza penja gori do crkve, a jo nian smija ni be-timat

od pustih pobonih penjaa okolo.
Prvu veer u Katmanduu, dva dana prid polazak na avion za
Himalaju, tija san astit veeron Stipu, Slovenca i Mlau, ali
nian uspija, i to iz zbilja
13
Slovenac & Stipe: Nepalci su nas doekali stransparenton
14
zanimljivog razloga. Izali smo u restoran imenon "Rum Doodle".
Stipe mi je, dok smo jili biftek, skrenija panju na neuglednu
drvenu plou pod kojon smo sidili, na kojoj su bili naarani brojni
potpisi.
Zna li ko se smi ovde potpisat? otpija je gutljaj pive.
Prouava san plou di su bila pusta imena i datumi, pa slegnija
ramenima:
Neman pojma.
Slovenac se smijucka, a Stipe je pria blie ploi.
Jel mo proitat ta ovde pie? upra je prston.
Ed Hil... Hillarv? zapeja mi je zalogaj u grlu: Jel ovo moe
bit potpis od Edmunda Hillarvja? zurija san u plou sa
strahopotovanjen.
To je ba to kimnija je Stipe: Na ovu plou potpisuju se
osvajai Mount Everesta.
Onda si i ti tu?
Jesan, evo me ovde pokaza je Stipe svoj potpis. Za razliku
od Hillarvja koji se bahato potpisa priko iloga sredinjeg dila
ploe, on je sitno nakraba svoje ime i prezime u donjemu desnon
kantunu, skroman i samozatajan ka i uvik. Da san ja osvojija
Mount Everest, montira bi ovde na plou neonsku reklamu
ROBERT PAULETI, BOG PLANINE.
Kultna ploa, dozna san, nije uvik bila na ovome mistu. Restoran
je bija u susidnome dvoritu, jedanput je i izgorija, plou su
udon spasili.
Najboljo stvar e ne ve reka mi je Slovenac: Nam, ki
smo osvojili Mount Everest, v tej restavraciji do konca ivljenja ni
treba plaevati hrane!
Eto, zato nian uspija astit, odnosno moga san poastit samo
Mlau. Slovenac je na kraju veere pokaza konobaru svoju
iskaznicu osvajaa Mount Everesta, i to je bilo dovoljno. Stipu
konobar nije nita ni pita, nego ga je pripozna i oduevljeno

pozdravija, ba ka i gazda koji se zateka u prolazu. Ko zna koliko

mu je Stipe ovde besplatne spize izija?
Outija san ponos. Sidin ovde za istin stolon sa dva potpisnika na
svetoj ploi, od kojih je jedan iznad, a drugi ispod Edmunda
Hillarvja.
Na kraju san platija bifteke samo za Mlau i sebe, i mogu re da
nije bilo jeftino. Odrali su nas, brate. Priko tri iljade rupija,
odnosno 250 kuna. Za te pare drugdi u Nepalu mo restoran
kupit. Bie gazda refaje na nama amaterima za ovo ta
"everestovcima" daje mukte?
ta u, mua san i calta. Druga mogunost mi je da se upien u
penjae i osvojin Everest. Onda bi i ja moga jist, a ne platit!
15
granica Slovenije | zadnji put kad
san bija u Nepalu svuda san traija maku, ali nian vidija ni
jednu jedinu. I evo je sad, dola maca na vratanca! Ali nekako je
bidna puno gruba, izgleda zloesto, nije slatka ka recimo maka
Lili iz Dugog Rata.
Prikrala se, pogledala me, zamijaukala. Odma mi je neto bilo
udno. Onda me Mlado, inae moj vjerni itatelj, sitija o emu je
ri. Vidili smo maku! Biralo, kako kau Nepalci.
Evo ti make! smija se Mlado: U knjizi o Nepalu napisa si
kako nigdi i nikako nisi vidija maku.
Istina, onda nian nigdi naa biralo, a traija san je svugdi.
Khukura, odnosno pasa, bilo je koliko oe, ali make nijedne. I
evo je sad, u ovome idi-linon dvoru u Katmanduu. Dola maca
na vratanca. Ali nekako je bidna puno gruba, izgleda maliciozno,
zloesto. Nije ni pinku umiljata, ka recimo maka Lili iz Dugog
Rata, miljenica moje ere.
Bili smo na ruku, kompletna fantastina etvorka. Sili smo
vanka, u dvor, izmeu rascvitalih stabala, pijuckali pive i ekali
konobara da donese spizu.
Sad je vano dobro se najist! reka je Stipe: Tribae vam
snage za hodanje.
Slovenac je razveza o tome kako vie ne ide na Triglav. Skinili su,
koliko san ga razumija, neki greben s Triglava, i sad je uspon
totalno lagan. U 19. stoljeu nije bilo tako, onda je svaki osvaja
Triglava bija faca. Meni je, iskreno, bilo svejedno, ne pada mi na
pamet verat se na Triglav.
Zanimljivo, Slovenac je djelimino pria na hrvatskome, odnosno
na dalmatinskome, tako je nauija kroz polustoljetno druenje sa
Stipon. Odlino

17
je skinija naglasak, da ne znan odakle je, reka bi da je iz Bibinja
ili Primote-na. "Bija san, vidija san...", bilo je udno ut iz
slovenskih usta. S^tipe bi zauzvrat samo koji put neto reka na
slovenskome, najee betimje. "Pizda, kdaj bomo li naprej?", ili
neto slino, za umrit od smija.
Na Mont Blanc ne grem ve, tam je guva proglasija je
Slovenac i nastavija: Ni Everest vie nije ono pravo, seveda!
Uad su ti ve pripeta skroz do vrha, erpe vse nosijo in delajo, e
manjka samo to da ti na vrhu slue sveani ruak... Penjanje gore
je postalo industrija, pizda! e malo pa se bodo z avtom peljali do
Logora 2.
Kad su Slovenac i Stipe s ostalon ekipon 1979. ili u pohod na
Everest, usput nije bilo niega, a sad su cilon stazon, sve do
samog Baznog logora, rasporeena svratita s jelon i pien. Ima
za kupit ak i bombona za grlo. Prije trideset godina oni su sve
nosili sa sobon, vodili kuvara, a na povratku vie nisu imali spize,
pa su upadali erpama u kue i pitali imaju li ta za jist i pit, da
e dobro platit. erpe su imali samo kumpira i rakije.
Ubijali smo se od kumpira! smija se Stipe: Ali, opet, ne
mo stalno jist kumpire. Tako da smo neprekidno bili gladni. I
pijani, od rakije.
Taj uspon 1979. po teini se uope ne moe usporedit s ovin
dananjima. Nije onda bilo konopa prikaenih skroz do vrha.
Kroili su prostorima di nikad prije nije ugazila ljudska noga. Ili
su najtein smjeron di do danas vie niko nije prosa.
Stipe je tri desetljea osta jedini Hrvat koji se uspija popet na
Mount Everest (i to dva puta!) i tek su se, evo, u svibnju 2009.
uspile popet etri nae cure. A Slovenaca osvajaa ima ak
petnaest. U meuvrimenu ih je pet po-ginilo, ostalo ih je deset
ivih, meu njima i ovi na, takoer iva legenda, s najvein
brojen osvojenih osamtisunjaka.
Pita san ga ko je trenutano najbolji slovenski himalajac, smatra
li se jo da je to Toma Humar. Za Humara se, naime, dugo
tvrdilo da je najbolji penja na svitu.
A, ne bi reka razvuka je Slovenac na dalmatinskome: Zdaj
je najbolj cenjen Prezelj. On ima dva Zlata cepina, to je za nas
himalajce, kot za filmae Oskar!
Onda je pala lagana meusobna zajebancija na temu politike i
granice s Hrvatskon. Slovenac je na kraju ozbiljno reka kako ima

odlian filmski projekt, ali za budunost, kad se tenzije malo

smire.
Slovenska granica. I pjeke po "meji", snimat lipote Slovenije i
prijateljski popriat sa susidima. Uz granicu s Austrijon, recimo,
ve je sve dogovo18
granica Slovenije | 03
rija s jednin prikon Austrijancen, a uz hrvatsku meju razgovara
bi, naravno, sa Stipon.
Na to je Stipe odloija pirun i, vaui biftek, podboja Slovenca
sve ka da nee: Odlina ideja. Uz to, ne bi bija ni neki veliki
posal obi slovensku
granicu!
Na veeri u Katmanduu:
slovenska himalajka
Simona Poga, biva
manekenka,
s oboavanjen gleda
naega Slovenca
19
jogi-zican
Kad san ita jednu od starih Stipinih knjiga, naa san istoga
jogija s kojin san se i ja slika! Tu fotografiju objavija san u svome
libru o Nepalu, samo staje kod Stipe, naravno, isti jogi bija
dvadesetak godina mlai.
21
U Katmanduu je sve kreilo otkad me nije bilo. Ne puno, alijpak.
Taksi je prije kota sto rupija, 8 kuna, naravno posli cjenkanja.
Danas je cijena otila duplo.
Ulaz na glavni trg, Durbar Square, naplauje se 300 rupija, oko
25 kuna, i tu nema cjenkanja. Prije je bilo dvista, ako se dobro
sian. Uredno plati i dobije ulaznicu. Baza je u tome ta ulaz
naplauju i domaima, dodue samo 50 rupija. Ali to je za
Nepalce ozbiljna para, pa lokalaca na trgu ba i nema previe,
osim trgovaca suvenirima, wannabe vodia i profesionalnih
prosjaka maskiranih u jogije (ili sadhue), svete ljude u
pandelama.
Ima jo nekoliko mista u Nepalu di deru turiste jelene. Glavni trg
u Pata-nu, primjerice. A za ulaz u lipi gradi Bhaktapur naplauje
se ak 10 dolari.

Osobno san oduvik oduevljen tom idejon naplaivanja ulaska na

trgove i u gradove. Da san gradonaelnik Splita, udrija bi
furetima isti namet za ulaz na Peristil. Plati, roo, pet dolari, pa
gledaj Sfingu i Podrume! Od tih para Split bi procva. Isto vridi i za
Zadar, ibenik... zato bi stranci gledali nae lipote besplatno? Za
Dubrovnik bi naplaiva ulaz u cili Grod, ka u Bhaktapuru. Isti
momenat kad sie s cruisera, odma plati deset dolari. S kopna
bi jednu biljeternicu postavija uz Vrata od Pila, a drugu uz Vrata
od Ploa.
Kad san iznija ideju Stipi, sablaznija se i reka: To je
nedopustivo! To bi nam totalno unitilo ugled zemlje! Sramota,
katastrofa!
Pobunija san se: ekaj, je li ugled Nepala u tvojin oima
okrnjen jer su ti sad naplatili 300 rupija za ulaz na trg? Po mome
miljenju, stranci bi jo vie cijenili Hrvatsku i njene lipote kad bi
morali platit da ih vide! Nagrnilo bi jo vie turista i slivala bi se
nemila lova!
Nikako ga nian uspija uvjerit, samo je mava glavon i tvrdija kako
bi to bilo jako, jako loe, ma uasno.
etali smo trgon, gledali, snimali. Onda su dola dva sadhua u
pandelama i nagovarali nas da se slikamo s njima, za sto rupija,
naravno.
Ajmo jednu sliku reka san Stipi.
Idealno bi bilo da smo mogli napravit fotografiju s nain
zajednikin jo-gijen. Kad san, naime, ita jednu od starih Stipinih
knjiga, naa san istoga jogija s kojin san se i ja slika! Tu
fotografiju objavija san u svome libru o Nepalu, samo ta je kod
Stipe, naravno, isti jogi bija dvadesetak godina mlai, a kod mene
je propa, posidija i sav se nagripa.
Posal je nastavija njegov sin, koji slii na au. I sa sinon san se
slika, i posli ga naa i na internetu, na turistikin stranicama
Nepala. Dinastija jogi
22
jogi-icari | 04
icara vlada glavnin trgon! Sad san, jasno, gleda okupljene
sadhue u pande-lama ne bi li naa naega zajednikog starog
jogija. Nigdi ga nije bilo. Da nije umra od alkohola? Zadnji put su
mu ilice na nosu bile opasno crvene i plave.
U ponestatku jogi-ae, za povijesnu sliku sa Stipanon prista bi i
na jogi--sina ali avaj, nije ni njega bilo.
Virovali ili ne, vidija san sina kasnije, na glavnome trgu u Patanu,
neposredno prije odlaska iz Nepala. Primistija se pinku junije, na

novo radno misto. Na nesriu, Stipe onda nije bija s menon, jer je
osta na Himalaji jo nekoliko dana. Vodija san Mlau kojemu san
pokaziva Patan. Jogi me zva na slikanjac, ali me Mlado neto
zapria, pa san ignorira pozive i produija. Ustvari san ga
nepromiljeno odjeba. Posli pet minuti mi je bilo aj i vratija san
se, ali jogi vie nije bija tu, ka da je u zemlju propa. Bie ia pit sa
aon. Ubilo me to, pa me Mlado tjeija, ali bija san i dalje
alostan ta mi je jogi-sin izmaka. Triba san se opet slikat s njin,
ako nita drugo, radi kontinuiteta...
Puno se jogija, naalost, pretvorilo u obine prosjake
23
lukla I Aerociromska pista bila je zbilja senzacionalan prizor. Crta
od asfalta usie-na u planini, a ispod nepregledna provalija. Pista
me momentalno asocirala na crtu od pizde. Divovska himalajska
vagina. Ja san Lukla, rado bi se pukla.
Prvo san mislija da je neka Luakinja, a onda san shvatija da
nije, nego da je slubenica na odravanju istoe aerodroma.
unila je, naime, metar od mene, pa grebala po vaki koja se
ulipila na podu. Uinilo mi se da strue direktno nokton po tleju,
pa su me uvatile gricule.
Najgore su mi sljedee dvi vrste gricula: kad neko grebe nokton
po kolskoj ploi, te kad se prstima prilazi priko jednoga
materijala od kojega se rade kaputi, mislin da se zove filc. Kad
vidin da neko ide prstima po filcano-me kaputu, ili ujen zvuk
grebanja noktima, pa ak i krede, po kolskoj tabli ili zidu, uvati
me muka, sav se stresen od druna, i moran odma odvratit
pogled ili zaepit ui.
Cura, meutim, nije grebala direktno noktima. Malo bolje san
pogleda. Na noktu kaiprsta imala je nasaen udni produetak,
ka neki hrapavi naprstak. Dosta kvalitetno je razmuljala onu
vaku. Naposljetku ju je, posli desetak minuti posla, skroz
sastrugala, pa se digla i unila pet metri dalje, kod nove vake.
Bidna mala. Jeben ti Katmandu i direktora aerodroma, da joj ne
moe kupit neki stroj za ienje vaka s tleja, nego da mora ovde
uat i strugat.
Zrana luka nepalske metropole slika je nevienog kaosa, na prvi
pogled ne zna se ko tu pije, a ko plaa. Svi urlaju, putne bore se
kotrljaju priko karakteristinih bavi s penjakon opremon,
slubenici ucjenjuju s teinon
Lukla: vrata iza kojih poinje dugaak, dugaak put do Everesta
25

Aerodrom Katmandu: metode ienja su, greb-greb, nadasve

sofisticirane
Aerodrom u Lukli: izlaz s piste
bagaji pokuavajui iznudit koji dolar, i svaki normalni putnik
mora se pri-strait za sudbinu svojih kufera. Ali naposljetku
Nepalci nikad nita ne izgube, u ilome kaosu ipak postoji neki
sistem.
Sidili smo i ekali oe li na zvuniku javit kad kree avioni za
Luklu. Piskutavi enski glas dera je po ivcima i neto pizdija na
navodnome engleskome, ali nita se nije razumilo, osim rii
"kanselejn", otkazivanje. Skoili smo u panici, ali uskoro je stiglo
objanjenje. Zbog magle su bili otkazani samo "mountain flights"
do Everesta. U Luklu e se danas ipak letit. Jo malo smo ekali,
pa je prozvalo. Proli smo kroz zadnju kontrolu i nali se na pisti,
prid avionien.
Ovo je kljuni moment za svaku himalajsku ekspediciju. Kad
doleti iz Katmandua u Luklu, ve si napola uspija. Nakon toga
triba samo hodat i penjat se po ledenin klisurama, ali tu veinon
ovisi sam o sebi, a na avion za Luklu ne moe uticat ni svemoni
Siva. Svaki pravi himalajac se u ivotu barenko dva-tri puta
nasmrt iznervira zbog otkazivanja leta, bilo za Luklu, bilo iz
Lukle. Magla, vitar, sniina... ima miljun razloga da se zaviju u
crno oni ta ekaju na aerodromu grevito steui karte u
rukama.
Sija san na livu stranu aviona, kako me pouija iskusni Slovenac:
Ko leti proti Lukli, sedi levo, ko pa leti iz Lukle, sedi desno.
Bolji je razgled.
26
Naalost, slabo san ta vidija, jer me se uvatila pilat neka
nevieno runa trekerska pankerica iz Singapura, s buljavin
oima i onon frizuron di je crvena kresta posrid glave. Izgledala je,
bidna, ka ampjer s upalon lene peraje. Na moju nesriu, ula je
za Hrvatsku, ak je bila na "Havarr" prolo lito, veri bjutiful
ajlend, jo se sia da se ree "hvala" i "dobar dan", lipo more...
Split? Kako ne, prola je kroz Split, spektakjuler siti, ful of
histori.
Pizdila je bez pauze najmanje deset minuti, a ja san kima glavon,
nian uspija nita vidit od panorame. Kad je na momenat zastala
da uvati arje, brzo san reka: Vidi ovog gospodina iza mene? S
njin putujen, to je olsou Kroat, himalajska legenda, bija je dvaput
na vrhu Mount Everesta, for or je posjetija i Singapur!

Pankerska ampjerica je kurjoasto pogledala Stipu, a ja san

istoga asa okrenija glavu kroz prozor i pravija se da san naglo
posta autistian.
Upravo tad se doli pojavila Lukla. Aerodromska pista bila je zbilja
senzacionalan prizor. Crta od asfalta usiena u planini, a ispod
nepregledna provalija. Pista me momentalno asocirala na crtu od
pizde. Divovska himalajska vagina. Ja san Lukla, rado bi se
pukla. Nikad dosad nian slea na takav aerodrom. Kad se ovde
uzlee, pilot ne triba potezat ruicu. Samo zarula i onoga
momenta kad proe rub piste ve je kilometar visoko u arji.
Jo sekund-dva i na avioni sletija je, vruuuum, nasrid crte od
piz... piste. Penetracija je uspila. Ua san u Himalaju.
Rumzala, postaja na letu Lukla-Katmandu: avion doslovce sleti
na ledinu
Pogled na aerodrom iz arje. Sve je tu: trokuti, "irokezica"..
27
gumng Ugumng | Bakica je probila rednu po sredini nosa,
izmeu nosnica. Jebate, koji modni detalj! Pari oni ludi bik,
maskota "Chicago Bullsa"1 Kako bi meni stajala ovakva redna u
nosu7 Bi li me bolilo to probuit?
Nee da se slikaju. Boje se da e in fotoaparat uzet komad due.
Ko zna, moda su u pravu? Zato se na Himalaji ne isplati pitat:
"Mogu li vas slikat?". Sigurno e te odbit. Odluija san bit
bezobrazan i fotografirat bez pitanja. Da bi u tome kvalitetno
uspija, koristija san taktiku koju san ve davno raz-radija.
Uvik bi ka fol krenija slikat neto na skroz drugoj strani od
eljene mete. Zatim bi naglo okrenija fotoaparat, brzo okinija
sliju, pa se onda opet vratija prvotnome "motivu" i toboe neto
prouava, a da u meuvrimenu uope ne pogledan u displej. Tako
prava meta nikad nije bila sigurna jesan li ja to nju na brzinu
snimija, ili ipak nian. U najgoren sluaju dogodilo mi se blago
negodovanje.
Baba u Lukli bila je, meutim, neobino lukava. im san diga
fotoaparat, a gleda san u pravcu dvi koze uz put, odma je pokrila
facu rukama. Outila je da me zanima. ta ti je enski instinkt!
Zbilja, svidila mi se reina u nosu, izgledala mi je skroz moderno.
Uz to, babin pogled zraija je dubokon mudrou. inilo mi se ka
da o tajnama ivota puno vie zna od mene.
Sad je furbasto gledala kroz prste jesan li maka aparat. Napravija
san mot ka da ga spreman u boricu, i ona je spustila ruke.
Istoga asa okinija san sliju onako u letu. Vidila je ta radin, pa je

opet ila dignit ruku, ali nije se stigla do kraja pokrit. Zajeba san
je na blef. Neto je brzo rekla, vjerojatno zabetimala.
29
Na Himalaji je popravljanje patika neto jeftinije nego u nas osandeset lipa za jedan par
30
gurung ugurung | 05a
Raj? pita san je za narodnost, pokazavi prston u nju.
Reina u nosu znaila je, naime, da baba nije erpani. ene
erpa ne nose reine u nosu. To ta je okitila nosi znailo je da
je vjerojatno iz naroda Raj. Nian mislija da e mi uope odgovorit
nakon ta san je silova za foto-sen, ali me iznenadila. Spokojno
me pogledala oima mudrog gutera i rekla:
Nou Raj. Gurung.
Vidi ti babe, rastura u engleskome! Uspostavija san
komunikaciju. Evo, dozna san da je iz plemena Gurung, di ene
takoer vole reinama prkat po nosu umisto po uima. Istina,
veina njih odlui se na "ugurung" reine onako sa strane
nosnice, ta je realno puno lipe, ali ova Gurung-bakica probila je
stariju i primitivniju varijantu po sredini izmeu nosnica. Jebate,
koji modni detalj! Pari oni bik, maskota "Chicago Bullsa"! Kako bi
meni stajala ovakva reina u nosu? Bi li me bolilo to probuit?
Ozbiljno u razmislit o tome. S reinon u nosu sigurno bi
oduevija svoju erkicu Rivu P. koja je nedavno na Baariji
hrabro probila uvo.
Mahnija san babi u znak pozdrava i krenija naprid. Nasmija me
pogled na dvi kokose nasrid puta koje su bezglavo trkarale
vamo-tamo, ali su zapi-njale i padale, jer su in nogice bile
meusobno vezane. Livi batak jedne kokose bija je pagon od
metar, najvie metar i po, vezan za desni batak druge. Ljubav nas
vee i spaja. Poala dobrog izuma da ti ne mogu ute kokose!
Ma ko da je smislija tos sa pagon, zasluija je Oskara. Oskara
Kokoschku.
Samo pedesetak metri dalje sa susidne strane puta bija je razapet
atori, a unutra su sidile dvi postolarice. Popravljale su obuu
od nosaa.
Jel ovo one popravljaju postole od erpa? pita san Stipu,
koji je za-vrtija glavon: U ovin krajevima nosai nisu erpe.
Recimo, ovi nai ta su nan uzeli bore su iz naroda Raj. erpe su
visinski nosai, njima je tri iljade metri prenisko.

Jedna od dvi ene ispod atora upravo je krpala sandale. Imala je

reinu u obliku cvitia, ali sa strane nosa. Kad se ena ve odlui
za nosnu reinu, ovako lateralno to izgleda zbilja masu
atraktivnije.
Pita san je: Kati ho? i pokaza na svoje patike. Ka, koliko bi
doa popravak ako in se odlipi potplat. Pogledon je prouila
patike i rekla:
Das rupi.
Deset rupija. Osandeset lipa. Cijene su u Lukli, triba re, puno
povoljnije nego u Splitu u Ledenka ili Karle.
31
llimbrela Oe me nagovorit da kupin lumbrelu, i kad doen s
lumbrelon ka pizda, oni e me fotografirat i to posii pokazivat
ljudima. "Pogledaj Pauletia, ia je na Himalaju s lumbrelon, ka
Braanin, stvarno je redikul, hahaha!".
Mene Ste mislili zajebat? Lumbrela? Ajte, molin vas...
Jo u Katmanduu zamolija san Stipu da mi pomogne odluit ta
u nosit u visine, a ta bi ostavija u hotelu "Thorong Peak", da ne
muin ni sebe ni himalajske erpe vikon nepotrebnih stvari.
Naime, ima san boru teku priko dvadeset kili, i jo skoro deset
kili u ruksaku.
Praktini Mlado, iskusni planinar, nabija mi je komplekse, jer je
donija dva ruksaka sveukupno teka 14 kili, ukljuujui tu i dvi
boce rakije koju je ponija za "meat u aj".
Jebate, ponija si vie stvari nego Mick Jagger i Jerry Hali
zajedno! Kolika ti je ovo baterija? smija mi se Stipe kad je vidija
golemu lampadinu ta san je uzeja sa sobon.
Objasnija mi je: Triba ti sasvim mala lampica, s onon trakon
ta se stavi oko ela, da su ti ruke slobodne u mraku.
Bez rii san izvadija lampadinu iz bore. Nastavija je:
Onda, koliko pobogu ima ugomani? Dosta ti je jedan, najvie
dva. Izbacija san ugomane.
A ta je ovo? Turistiki vodi? Misli da e ti to tribat na pet i
po iljada metri visine?
Zamava je prijekorno glavon, u stilu "ajme, majko, koga ja ovo
voin". Postieno san izvadija libar iz bore. Stvarno, ta e mi
libar kraj ivoga
33
Stipe? Da na Himalaju doe ovi lola ta je napisa turistiki vodi,
Stipe bi ga moga jo deset puti vie nauit. *
Kad je sve vizita, i izbacija tri kvarta mojih stvari, Stipe me pita:

 A di ti je lumbrela?
Zatrepa san i glupo pita: Kakva lumbrela?
Odsika je: A kakva bi bila? Lumbrela ka lumbrela!
Pribra san se i reka: Ajde, Stipe, ne zajebaji! Pa neu valjda
lumbrelu nosit sa sobon na Himalaju? Iman dvi nepromoive
jakete, obe s kapuljaama!
Pusti jakete. Samo ti nabavi lumbrelu!
Gleda san ga ka tele, a onda shvatija o emu se radi. Oe me
zajebat. Uva-tija me u ir. Jer, ko je ikad vidija himalajca s
lumbrelon? Zapravo, to je sve u dogovoru sa Slovencen, i on mi je
juer spominja neku lumbrelu. Oe me nagovorit da kupin
lumbrelu, i kad doen s lumbrelon ka pizda, oni e me
fotografirat i to posli pokazivat ljudima. "Pogledaj Pauletia, ia je
na Himalaju s lumbrelon, ka Braanin, stvarno izgleda ka
redikul, hahaha!".
Malo san se razoara u Slovenca i Stipu. ta in sad jo triba da
prave od mene imju s lumbrelon? Svi znaju da san teki cukun
za penjanje i planine, da ne mogu podnit snig i ladnou. Nian u
ivotu bija u planini, osim ovo malo na Mosoru, nikad nian ua
u vriu za spavanje, jasno je da san totalni autsajder.
Sve to skupa tragikomino je samo po sebi, osobito kad se uzme
u obzir koliina patnje kroz koju u ovih dana garant pro. I ta
sad oe s jebenon lumbrelon?
Pakiranje u Splitu bila je nona mora. Uspija san nekako smanjit
teinu u bori na 21 kil, ali ispod toga nije ilo. A Stipe je
specifino reka:
Nikako priko dvadeset kila!
Skupa s Papuicon razbija san glavu oko toga ta jo izbacit iz
bore, da se tamo ne sramotin s nekin nepotrebnin luksuzon.
Mudanata triba masu, tu nema dileme zakljuija san:
Neu valjda na Himalaji snigon prat mudante? Isto vridi i za
bive.
ta se gaa tie, uzeja san samo dva para. Jedne planinarske za
Himalaju, jedne vojnike s puno depova za Katmandu. Dvi
nepromoive jakete, potom najdeblja demperina koju san naa,
te par planinarskih majica, onih ta se brzo sue i ne smrde po
znoju.
Moran nosit lijekove, jebate. ta u ako me u snjenoj divljini
napadne koja boletina? bespomono san reka Papuici,
gledajui u veliki teki ne34
lumbrela | 07

seser u kojem je bilo medikamenata za izliit cilu ekspediciju

bolesnih.
Je sloila se: To da e se gori razbolit, po meni je
sigurno.
Tu je bija i drugi neseser, za osobnu higijenu. Mislija san se da li
uzet apa-rati za iat dlake iz nosa, a onda san se sitija da idemo
do Baznog logora Everesta di je jedanaest mladih hrvatskih
penjaica, pa san bez rii unija aparati unutra. Neu valjda
prid nae mace do ka jeti, s upinon dlaka iz nosa? Ubacija san i
aftershave i stick s puderon, ako mi se pojavi koji pri-ti. Onda
san jo jedanput pogleda u stick za irie, pa ga ipak izbacija iz
nesesera. Ne smin riskirat da me himalajske legende zbog pudera
proglase pederon.
Dva para visokih patika zauzela su za popizdit puno mista.
Moda bi bilo bolje da uzme samo jedne patike? predloila
je Papuica.
Je li, bogati? A ako upadnen u ledeno jezero ili ugazin u govno
od jaka? ta u onda stavit na noge?
U boru san jedva natrpa jo nove, nikad noene gojzerice,
nedajboe velike sniine, zatim vriu za spavanje, nesritni
turistiki vodi i - gamae. Iste one zbog kojih me u brazilskoj
dungli zajebava vabo Roth.
Sad u Katmanduu bija san uvjeren da e me i Stipe uvatit u ir
zbog ga-maa, ali nije. Dapae, preporuija mi je da ba njih
uzmen u boru koju e nosit erpe. Ako upadnemo u duboki
snig, reka je, gamae e bit korisne.
Sve je bilo spremno. Sad san boru zatvorija s lakoon, a ni
ruksak nije bija preteak. Kupija san tapove za hodanje, koje
san paljivo zataka sa strane ruksaka. Bija san ready & cool.
U foajeu hotela, na zbornome mistu prije polaska na Himalaju,
doeka me ok. Stipe i Slovenac nosili su velike - lumbrele!
Ajme promuca san pa vi ste stvarno mislili... ovaj, za te
lumbrele? Suutno su se zgledali, pa mi je Stipe strpljivo
objasnija:
Lumbrele su zakon za Himalaju. Ako pada kia, a na manjin
visinama zna ba pljutat, ne pomae ti nepromoiva jaketa. Viruj
mi da e jak pijummmmmmmmmmmm
Dragu lumbrelu koja me pratila kroz cilu Himalaju kupija san u
Luklt, a ostavija u Namche Bazaaru, na povratku. Bilo mi je aj,
ali san shvatija da je nepraktino nosit je nazad u avion.
m

35
sak promoit svaku jaketu. Lumbrela te u tom sluaju spasi.
Drugo, korisna je za jako sunce, jer slui umisto suncobrana. Sad
u etvrti mise*na Himalaji mora stalno mazat lice i ruke
kremon za sunanje, jer e inae nemilice izgorit. Jesi uzeja bar
kremu za sunanje kako san ti reka?
Jesan kimnija san glavon.
E, onda dobro. Ne brini oko lumbrele, u Lukli ima irok izbor
odlinih lumbrela za kupit.
Dobro, nabavit u lumbrelu, ali objasni mi kako to da nikad ni
u jednome libru s Himalaje nian vidija penjae s lumbrelama?
To ti je zato ta na velikin visinama vie ne pada kia, pa se
lumbrela ostavi u atoru, za povratak. A devedeset i vie posto
fotografija u librima je s velikih visina.
Otkrija san veliku tajnu Himalaje. etvrti penjaki rekvizit uz
cepine, tapove i gojzerice je - lumbrela. U Lukli san zaista kupija
veliku, kvalitetnu lumbrelu i zataka je sa strane ruksaka. tapove
san ve bija izvadija i uija hodat pomou njih. Kad su me vidili
kako se kreen sa tapovima, ka Pajo Patak, Stipe i Slovenac su
pukli od smija.
I za ne virovat: cili prvi dan hodanja od Lukle do Monjoa pratila
nas je nemila kietina! Lipo san otvorija lumbrelu, i ia po
Himalaji ka gospodin ovik. Isprid mene su, sa dvi otvorene
lumbrele, hodali moji potovani vodii, a na zaelju je, po vlastitoj
elji, kaska Mlado, s malon lumbrelicon koju je kupija u iste babe
u Lukli ka i ja.
Izgledali smo, za pravo re, malo blesasto, ka etri izletnika
Braana na Vidovoj Gori, nikako ka ozbiljni himalajci.
36
lumbrela | 07
avlije skakalo
Mlado se sanjarski zagleda
vanka, u himalajski krajolik:
'A ta su ukusni kozlii,
ta to govorit... Kozli od
tri miseca, kad zalipi prste,
znai daje najbolji.
kozli i janjac ukusniji su
kad pasu u pranioku:

Neto smo priali oko recesije pa san povjerija suputnicima

da^namjeravan nabavit kozu. To je ve praktiki gotova stvar. Iman i ime:
ura. Dolaze teka vrimena, ako bude glad i nestaica, ta ti
vie triba od mesa, sira i mlika? A koza je tu idealna, najzdravija.
Od domaih ivotinja jedino koza ne krepa kad je ugrize poskok.
Stipe i Mlado su me ozbiljno sluali. Slovenac je ia negdi na
planinu, nije mu vrag da mira. Nije mu bilo dosta to ta je hoda i
penja se cili dan, ka i svi mi, nego je popodne opet tribalo malo
zadimit uzbrdo.
Koza? Hm, ne znan ba reka je Stipe: S kozon ima dosta
zajeban-cije. Triba svaki dan oko nje brinit.
Mladen se sloija: U nas kozu zovu avlije skakalo. Zna se
dogodit da je, reemo, vee konopon, i vrati se popodne, a ona
lei mrtva. Samu sebe ugui koliko skae.
Objasnija san in da za to nema problema, jer san ja ve naa ko
e mi uvat kozu: ura e bit u avoglavama, kod brata od
Ante Matica. On inae ima nekoliko koza, pa mu jo jedna nee
bit problem. Ja je kupin, on je uva. Popola dilimo mliko, sir i
kozlie.
Mlado se sanjarski zagleda vanka, u himalajski krajolik: A ta
su ukusni kozlii, to ta govorit... Kozli od tri miseca, kad zalipi
prste, znai da je najukusniji. I kozli i janjac ukusniji su kad
pasu u pranioku.
U emu? zaudija san se.
U pranioku, pri suncu objasnija je Mlado: Ree se jo i u
prisoju. Ako pasu travu u pranioku ili prisoju, puno su bolji
nego ako pasu u osinu.
To misli u osoju?
E, to potvrdija je, pa se opet zamislija. Bie sigurno mata o
kozliima, jer je poeja nesvjesno mljackat.
Stipe se pobunija: Nemojmo vie priat o spizi, evo kruli mi
drob. Viki upravlja financijama i planira jelovnik, a kad je tako,
niko se ne moe najist. Ujutro po dva jaja, za ruak juva, naveer
ria, vidili ste i sami. Sigurno ste gladni, ka ta mije i samome.
Sta ete, krti Slovenac, haha!
Ja san izgubija bar tri kila, vidin po kaiu. Misli li da je istina
ono ta je Viki pria za onu dvojicu? Ono kako su rigali? pita
san Stipu, a on se samo nasmija.
Slovenac nan je, naime, odma prvi dan ispria kako su dvojica
momaka s kojima je proli put ia na Himalaju bili jako

prodrljivi. Navodno in se u Namche Bazaaru svidija biftek od

jaka, famozni yak-steak, pa su obojica izili
40
avlije skakalo | 08
po dvi porcije, i onda su bidni rigali cilin puten, jer se ne srni
puno jist kad su u pitanju veliki fiziki napori.
Isto tako, pria nan je Slovenac, nije dobro pit alkohol, prvo zbog
visine, a drugo ta je ovde u Himalaji alkohol vrlo skup. Na vein
visinama piva doe 300 rupija, odnosno 25 kuna, staje isto ka da
u nas kota iljadu kuna. Pojavljuju se apsurdne situacije da
kantica piva kota tri puta vie nego spavanje u istome svratitu.
Stvar je u tome da triba platit dostavu. erpe na leima
kilometrima uzbrdo nose gajbe piva, pa se to reflektira na cijenu.
Stipe je u svratitu esto naruiva pivu, a Slovenac bi ga svaki
put pogleda priko oka i redovito dobacija neku mudrost o
tetnosti alkohola ili o rastronosti.
Kad bismo jili, Stipe bi za sekund atra sve s pijata. Nian nikad
u ivotu vidija da neko tako brzo poisti pijat. im bi zavrija s
rion ili jajima, poe-ja bi kukat da je osta gladan. Manjak spize
nadoknaiva je pivon. Svaki dan popija bi barenko po dvi-tri pive,
nekad i etri, bez obzira na nadmorsku visinu. Ekipa po
svratitima, smrtnici trekeri kojima su vodii strogo zabranili
alkohol, gledali su ga sa strahopotovanjen.
Moja koza ura e bit u avoglavama, kod brata od Ante Matica
41
Dok san ja razbija glavu oko ideje da li da pokrenen pobunu
gladnih Hrvata ili ne, tipan je iskapija jo jednu pivu, i to onu
maksizidarsku, od est i po deci, kakve mo na samo u Nepalu.
Iskoristija je to ta mu nema slovenskog veta nad glavon.
I kokose. Kokose obavezno reka san iznenada. Stipe se
prenija:
Kakve kokose?
Kupit u i kokose, najmanje desetak, to san zaboravija re na
poetku objasnija san mu: Nita bez kokosa. Piletina, jaja,
to mi je ludilo. Doma svako jutro sataren dva ili tri jaja na oko s
panceton. Ova jaja ovde u Himalaji nisu loa, ali panceta je
katastrofa. Kad doma u nas bude nestaica i glad, sa svojin
jajima mogu se minjat za pancetu i tako san rijeija kompletnu
ishranu.

 Nekad se moglo drat kokose doma i u Splitu sjetno je reka

Stipe: Onda su to zabranili, bile su velike kazne ako bi koga
uvatili s kokoama.
Znan kimnija san priala mi je mater kako je none,
odnosno njena mater, drala kokose na balkonu dok ih nije
zabranilo. Stan je bija na bedemu iznad "Semafora", tamo na
ulazu u Get. Ja san do drugog razreda osnovne ivija u Getu.
Zbilja? zaudija se Stipe: A ja san mislija da si ti neki
gradski minkeri. Uglavnon, smatran da je bezveze to ta se
zabranjuje dranje kokosa. ta bi kokose smetale u gradu, ajde
reci? Evo, sad e Mladino Dugopo-lje postat grad, pa e i tamo
zabranit kokose. A, Mlado?
Mlado je cilo to vrime samo mua i slua, a onda odjedanput
duboko uz-dahnija: Ajme, da mi se doepat jata kokosa!
Ogloa bi odma dvadeset bataka zaredon!
42
avlije skakalo | 08
Prekrasni vrh Ama Dablam, slikano iz Pangbochea
44
seks na vrhuncu I Stipe se zamislija: "Hm, seks na Everestu... to bi bilo teko, ali ne nemogue.
Tribalo bi imat one gae s rupon, da ne mora sve skidat."
Slovenac je doda: "Zares bi partnerji teko dihali, tu bi pomagala
maska za kisik."
Kia je padala i padala, nikako stat. Hodali smo satima, poele su
me bolit noge. Nije mi palo napamet da spomenen eventualnu
pauzu, a jo manje da se poalin na bol u njutima. Zna san da bi
me opet uvatili u ir. Dosaiva san Stipi i Slovencu s miljun
himalajskih pitanja i tema.
Sitija san se kako u vas zvat ovde u planinama: generali!
proglasija san u jednome momentu. To s generalima in se svidilo.
Vi ste generali Himalaje, a Mlado i ja smo redovna vojska. Ako
u ovoj kampanji postignemo kakvi uspjeh, moete nas i
unapredit.
Smijali su se.
U jednome momentu Stipe me upozorija: Sad smo krenili na
dalek put, na ozbiljan uspon. Ovo je vano re: nita ta jedan
lan tima izgovori drugome na visini od tri i vie iljade metri ne
smi se uzet zaozbiljno, niti smi ikome ita zamirit. Ljudi na
velikoj visini, pogotovo posli napora, znaju bit svadljivi i tu se
svata ree ta se zapravo ne misli. Je li jasno?
Kimnija san glavon.

Potom san naeja temu koja ih je zainteresirala: Na Everest su

se ve popeli slipac, ovik bez nogu, a Davo Karniar je skija
skroz s vrha... sve je ve napravljeno. Jedino se jo niko nije
seksa na vrhu Everesta. Znan da se slovenski brani par prvi
popeja gori zajedno...
Ja, tremfelji ubacija se Slovenac.
Robertidara, zagrebaki student i treker od formata, proita
"Nepal", zavrija u "Himalaji"
... ali niko jo nije, koliko je poznato, obavija seksualni in na
vrhu, na 8850 metri! To bi bilo vrhunsko dostignue
ovjeanstva, seks na^iajvien nivou. Ako bi se jo uspila
napravit beba, moglo bi joj se dat ime Edmund. Ili Tenzing. Dite
bi se rodilo s pet miljardi crvenih krvnih zrnaca vika.
Stipe se zamislija: Hm, seks na vrhu Everesta... to bi bilo
teko, ali ne nemogue. Tribalo bi imat one gae s rupon, da ne
mora sve skidat.
Slovenac je doda: Zares bi partnerji teko dihali, tu bi
pomagala maska za kisik!
Jo smo neko vrime priali 0 osobitostima seksa na Mount
Everestu, a onda je konverzacija zamrla i oni su odmakli
petnaestak metri, pa smo samo hodali. Okolo uz put bile su
kamene kuice, naizgled dosta sirotinjske. Ali uz kue je bilo
dosta stoke, preteno koza. Tu i tamo pojavili bi se i ljudi, veinon
dica. Jedan simpatini musavi Nepalac sta je uz put i bistrin nas
oima motrija kako prolazimo. Mahnija san mu a on nije
uzvratija, samo je trepnija. Ko zna kako u njih triba zamavat
prolazniku?
Na putu govana na svakom koraku, doslovce na svakome metru
po jedno. Od kie su bila razmoena, pa je tribalo dobro pazit da
se ne usere obua. Kia je, srion, skoro stala.
Negdi isprid Phakdinga s druge strane dolazija je mladi plavokosi
momak s oalama, treker. Pria mi je sasvim blizu, a onda me
pogleda i mrtav-ladan upitno reka: Robert Pauleti?
okira san se, skoro su mi ispali tapovi.
Ja san! reka san: a koji si ti?
Zovem se Robert idara, student iz Zagreba predstavija se:
Bio sam na trekingu do Baznog logora.
Ja sad iden tamo reka san veselo: A kako si me pripozna,
po emu?
Pa itao sam "Nepal u 77 pria"! objasnija je.

Jebate, naa san itatelja na Himalaji. Internacionalno san

popularan autor!
Zna li ko je oni ovik gori, oni desno? pita san idaru.
Onaj crnokosi gospodin s kiobranon? Ne, ne mogu rei da
znam odgovorija je.
To ti je, idara moj, Stipe Boi!
Ajoj, Stipe Boi! Moe jedna fotografija, svi zajedno? viknija
je Stipi.
Moe, doite vamo! dobacija je Stipe.
46
seks na vrhuncu | 09
Moj itatelj idara bija je na trekingu s grupon Engleza, jer u
Hrvatskoj, za razliku od recimo Slovenije, nema organiziranih
ekipa koje idu do Baznog logora Everesta.
Inoma, odmaka je Englezima, zaostali su nekoliko kilometri za
njin. Momak mi je ulipa dan, prvo zato ta se Hrvat na Himalaji
ne susree esto, drugo zbog toga ta smo puten neprekidno
sretali masu Slovenaca, pa je radi nacionalnog ponosa ba dobro
ispalo da smo sreli i jednoga Hrvata, i to baju ta je ostavija
englesku ekipu hodaa daleko za sobon. Bravo, idara, hrvatska
uzdanice, svaka ti ast! a je pusta Londra kontra naega idare!

Svaki prijelaz preko mosta ima seksualne konotacije, jer se esto

dogodi da padne most pa se sjebe doli
potezanje vode | Brzo san zaspa, ali
me probudija zvuk koraka u sobi. To se Mlado diga pisat. uja
san zvuk potezanja ruice za vodu. Sneni Mlado je upira, ali vode
nije bilo. iv san se smrza. Bija san edan. Jezik mi se osuija.
Pialo mi se.
Prvu veer na Himalaji obiljeili su mi kumpiri & feferon. Prije
hrane, meutim, tribalo je odradit aklimatizaciju, odnosno popet
se na vrh oblinjeg brda i nazad. Uzbrdo su generali malo
ogovarali svoje ene.
Slovenac je pria kako je njegova Cveta uvik u pravu. Jedanput je
tako kupila sebi nove gojzerice, koje su joj na prvi pogled bile
malo tisne, ali su joj super stajale. On joj je savjetova da je
gojzerice bolje uzet broj vee, na ta ga je ona napala i rekla mu
da se ne mia.
Zaele so jo uliti e na poti proti letaliu. Seveda si jih je
morala se-zuti', ampak, udeno, spet sam jaz bil krivec.

 Ja san isto uvik kriv kod svoje Vere. Zato san uveja pravilo da
priznan kako san kriv za sve im krenemo, i tako nema svae!
reka je Stipe.
Za Stipinu Veru znan da je lipa ena, a upozna san in i jednu od
dvi eri, koja je prava lipotica, prodorne plave oi na mater. Tako
zamiljan Odinove Valkire. Interesantno, steka san dojam da se
obojica legendarnih himalaja-ca malo pribojavaju svojih supruga.
Nije in problem penjat se po paklenin liticama na minus
etrdeset, ali o enama govore s naglaenin respekton. Mlado nije
nita ispria, iz dva razloga. Prvo, jer ne voli govorit uzbrdo u
planini, a drugo zato jer nije oenjen.
Dobro san ogladnija nakon dvadeset kilometri hodanja uz planinu
toga dana, pa san zahvalno doeka porciju kuvanih kumpira u
svratitu "Summit Lodge" u mistu Monjo. Kumpiri su bili u kori, odsie komad i
malo posoli. *
atra san svojih pet kumpira ne diui pogled. Malo su tvri od
naih, ali ne mogu re da nisu bili ukusni. Moda i zato ta san
bija gladan ka opor vukova.
Kad san zaustija neto pitat Slovenca, pogled mi je skrenija do
hrpice kore od kumpira isprid njega i Stipe.
Oli ste vi gulili svoje kumpire? zaueno san pita. Pukli su
od smija. Bili smo u velikoj zajednikoj prostoriji svratita. Na
sredini se dimila pe. Kasnije san vidija da je isti princip u svim
svratitima na Himalaji. Direktno se ulazi u tu veliku prostoriju,
dnevni boravak, di se po danu grije, ali ne i po noi. U sobama
uope nema grijanja.
Slovenac se presvuka odma nakon ta smo uli, i stavija znojnu
majicu priko katrige kraj pei, da se sui. Oponaa san ga, pri
emu nian dobro zakaija majicu, pa je pala na blatni pod. Stipe
je strignija uima od muke.
w
potezanje vode 110
Pojavila su se dva Austrijanca, trekera. Zanimalo ih je di mi
idemo. Od-govorija san in kako je Mladenu i meni cilj Bazni logor
Everesta, a da su Stipe i Slovenac ve prije osvojili Mount Everest,
Stipe ak dva puta, pa ih to ovon prilikon ne zanima.
Austrijanci su se kesili, mislili su da ih zajebajen. Triba san ih
dosta uvje-ravat dok na kraju nisu shvatili da side s vukovima
Himalaje. udilo ih je kako to da se Stipe i Viki tako dobro slau i
idu na putovanja zajedno, s ob-ziron na to da je jedan Slovenac a

drugi Hrvat. Kako se njima u Austriji ini, rekli su, Slovenija i

Hrvatska su gotovo u ratu oko granica.
Pita san ih znaju li koja je drava vea, Hrvatska ili Austrija.
Jedan je Austrijanac bubnija da je vea Hrvatska, drugi je tono
reka da je vea Austrija.
Ali niko nije povirova, ni Austrijanci ni moji suputnici, u toan
podatak da je Austrija zapravo vea od Slovenije i Hrvatske
zajedno.
Posli kumpirskog predjela, dobili smo i glavno jelo, riu. Vidija
san da Stipe uz riu gricka neto ta mi je sliilo na ljutiku.
ta je to? pita san ga, na ta mi je on dobacija drugi komad:
Evo, probaj, odlino je!
Lakomisleno san zagriza i poeja vakat. Odjedanput mi je cilu
usnu upljinu proela nevjerojatna ljutina. Skoro su mi izgorili
jezik i nepce. Feferon. I to neki ekstra ljuti.
Odgurnija san katrigu, diga se od stola i poeja skakutat po
prostoriji, proizvodei grlene zvukove: Haa! Haa!
Izlija san litru vode u grlo, ali nije pomoglo, dapae posli san
dozna da voda samo pogora situaciju, da triba popit malo ulja.
Nepalski feferon me poteno sprija, do kraja veere nian vie
nijedan okus osjetija. Svi su mi se zlobno smijali, ak i
Austrijanci, jedino me dobroudni Mlado suutno tjeija.
Kad smo cimer Mlado i ja posli doli u ladnu sobu, oduevili smo
se da imamo tu i WC koljku. Naalost, odma smo otkrili da su
to vlasnici tek izgradili. Jo nisu bile spojene instalacije i uope
nije bilo vode. Potemkinov kondut.
Odluija san da u preskoit malu i veliku nudu. Nespretno san
se za-vuka u vriu za spavanje, prvi put u ivotu. Kad san te
veeri prizna Stipi da jo nikad u ivotu nian spava u vrii, opet
je zavrtija glavon u nevjerici.
Vridnome Mlai nije bija problem iza vanka na minus tri i
montirat jedan od svoja dva termometra na izvanjski dio ponistre.
Ma kako mu se da?
Sutra emo odma vidit kolika je temperatura! objasnija je
poletno.
51
potezanje vode 110
U sobi je bilo tri stupnja. Jebenti, zaboravija san natoit aja u
termosicu! Ako noas jo padne temperatura, a oe, ova moja
botilja vode na ponistri mogla bi se i zaledit. Da sad natoin vodu
u termosicu? Nema smisla, ve je ladna. A ja openito ne
podnosin ladno pie, odma mi se upali grlo. S druge strane,

moran puno pit, to svi govore. Arja na Himalaji je suva, i ovik

brzo dehidrira.
Malo san razbija glavu ta tu napravit, pa san nadoa na odlinu
ideju. Stavit u bocu vode sa sobon u vriu i bit e sasvim ugodna
za pie!
S mukon san se izvuka iz vrie, otapka do ponistre, uzeja botilju i
opet se uuka nazad. Brzo san zaspa, ali me probudija zvuk
koraka u sobi. To se Mlado diga pisat. uja san zvuk potezanja
one ruice za vodu. Sneni Mlado je upi-ra, ali voda naravno nije
potekla, jer je nije ni bilo. iv san se smrza. Bija san edan. Jezik
mi je bija skroz suv. Jo me peklo nepce od feferona. Pialo mi se.
Potom je Mlado dokaska nazad u sobu. Svitlo iz baterije koju je
trakicon priveza oko glave plesalo je po prostoriji. Uzeja je svoju
bocu vode, i vratija se u WC. uja san zvuk izlivanja. Ja san
potraija svoju botilju u vrii. Nian je odma naa. Ispipa san cilu
vriu, nigdi vode. Pomislija san da sve ovo moda sanjan. Onda
san ipak napipa vodu. Bila se zavukla skroz doli do dna vrie.
Kako san je uspija odgurat do tamo?
Izvadija san bocu i upalija svoju bateriju. Diga san vodu do pruge
svitla. Bilo je unutra malo vie od po' litre. Da popijen vodu ili da
je uvan za izli-vanje u zahod? Odluija san se i popija otprilike
dva deca, pohlepnin, krat-kin gutljajima. Koliko san bija edan,
moga san popit sve, ali odluija san da neu, jer bi mi se posli
sigurno jo vie pialo.
Ponovo san zaspa, s pritiskon u mijuru, i u neko doba opet me
probudilo Mladino pianje. Ovi put nije nita posli izlija u koljku.
Bie mu nestalo vode, bidnome.
baba elebija | "Neto mi je udno radila, stiskala me, tipala.
Snano me zabo-lilo, ali nian nita govorija. Kad smo ili a od
nje, bol se jo pojaala. Ukratko, posli tretmana u babe elebije,
est miseci se nian moga pomaknit! Satrala me!"
Ukoila su mi se lea i za dorukon san se potuija kako san loe
spava. Ni hrvatskog ni slovenskog generala nije se to posebno
dojmilo. Jedino se dobri Mlado nepotrebno ispriava zbog svoga
estog dizanja po noi.
Nadan se da te nian previe ometa. Otkad san bija u ratu
opravdava se malo loije spavan. Na bojinici san bija budan
po dvi-tri noi zaredon.
Stipe nan je ulipa jutro s totalno ispaljenon anegdoton. Valjda
su ga na to asocirala moja ukoena lea, uglavnon povjerija nan
je kako ga je ruvina-la baba elebija. Stipina gospoa Vera i

nevista Mandica (to je ena od Veri-nog brata) patile su od iijasa.

I jedna i druga ile su u Bugojno na tretman u babe elebije.
Vera je bila oduevljena babon elebijon i krenila me
nagovarat da iden i ja u nje. Pobunija san se: 'eno boja, ta u
i u te babe? Ne boli me nita, zdrav san ka dren!' Vera je na to
potegla argument da je i Mandica su-perzadovoljna babon
elebijon, i da u se sigurno jo bolje osjeat ako oden. Toliko me
upilala da san na kraju prista.
I staje onda bilo? zainteresira san se.
Sluaj, pa e ut. Doa san u te babe, ona me polegla na leaj
i uvatila me misit rukama. Neto mi je udno radila, stiskala me,
tipala. Snano me zabolilo, ali nian nita govorija. Kad smo ili
a od nje, bol se jo pojaala.
Ukratko, posli tretmana u babe elebije, est miseci se nian
moga ni po-maknit! Satrala me!
Unato naporima i umoru, toga san se dana cilin puten sam sa
sobon smija kad god bi zamislija bidnoga Stipu u bolovima na
leaju babe elebije.
Za marendu smo stali u Namche Bazaaru, najveemu mistu na
ilome putovanju, i u skroz pristojnon restoraniu pojili po dva
jaja na oko.
Stipe je po obiaju atra sve sa pijata u petnaest sekundi, pa se
diga i e-tucka, jer ne moe dugo sidit. Dok san ja kusa zadnje
zalogaje bjelanca, po-zva me prston iz kantuna restorana. Neto
je uoija na zidu.
Pria san i pogleda u ostakljeni plakat sa slikama Everesta. Pisalo
je neto na francuskome. Ne znan francuski, ali sve se moglo
shvatit. U petnaestak toaka bili su navedeni prvi penjai u svim
moguin smjerovima osvajanja Everesta.
Jugoistoni greben, klasini smjer s Junog sedla, Hillarv i
Tenzing.
Juni stup, 1980. godine, Poljaci Jerzy Kukuczka i Andrzej Czok.
Pa onda jugozapadna strana, Boningtonov smjer, koti i Englezi,
kamer-man Burke nesta pri sputanju.
Jugozapadni stup, "ruski smjer": Baliberdin, Mislovski, Berov,
Turkevi.
Zapadni greben, 22. svibnja 1963. godine, Amerikanci Tom
Hornbein i Willi Unsoeld, sa sjeverne strane, spustili se priko
Junoga sedla, prvi popri-jeili.
I onda...! Zapadni greben, integralni smjer, sputanje po
Hornbeinu, Slovenci Andrej tremfelj i Nejc Zaplotnik, a nakon

dva dana Stane Belak, STIP BOZIC i Ang Phu, poginija pri
sputanju.
Bilo je jo nekoliko smjerova na popisu. Sjeveroistoni greben,
Japanci; sjeverna strana, opet Japanci; kuloar Norton, Australci.
Pa Messner, po Messnerovu smjeru.
Hillarv, Bonington, Kukuczka, Hornbein, Messner... Sve najvee
legende Everesta. I meu njima jedan "Stip". Posli njega, niko se
vie nikad nije po-peja po integralnome smjeru stravinog
Zapadnog grebena. Okrenija san se i pogleda ga. Evo, stoji kraj
mene. ovik koji je Hrvatsku jo 1979. upisa u vjenu tablicu
nacija s osvajaima Everesta, i to ka esnaestu po redu. Nau
malu Hrvatsku koja ima minijaturne planinice. Ali i velikoga
Stipu.
Dan posli marende u Namche Bazaaru zatekli smo se na jednome
proplanku. Velikoduni slovenski general odobrija nan je pet
minuti pauze. Odnekud se pojavija mladi lokalac koji je malo
govorija engleski. Uvatija se ba Stipe i ljubazno ga zapita:
Jeste li prvi put u Nepalu?
56
baba elebija 111
Stipe ga je sa smijekon pogleda, pa ga uzeja za ruku i pokaza
mu tapon Ama Dablam: Vidi oni vrh tamo?
Zbunjeni momak je odgovorija: Vidin.
Zna li koji je ono vrh onde?
Jes, Everest!
A vrh tu isprid? Vidi li ga?
Jes.
Dobro. A oni onamo skroz livo?
Jes, ser.
Sad mi reci, koje si ti godite? lipo ga je pita Stipe. Momak je
odgovorija: 1986. godite, gospodine.
E, vidi poentira je Stipe: Ja san se popeja na sve te
vrhove, a puno njih osvojija san dok se ti jo nisi ni rodija...
Fascinirani domorodac gleda ga je pun strahopotovanja, pa se
okrenija meni: A vi, gospodine? Jeste li se i vi popeli na sve ove
planine?
Ja san se popeja na smrtonosnu planinu Mosor odgovorija
san ka iz topa.
Koja je to? gleda me rairenih oiju.
Ne vidi se odavde. Tamo je, s druge strane od Everesta. Pusti,
ne elin -vidi li one tamo

priat o tome, nakon ta san proivija uase paklenoga mista

zvanog Vickov planine>sinko?
E, na sve njih san se
Stup... popeja dok se ti
Kimnija je s razumijevanjen i udaljija se u rikverc, sve se
klanjajui.
jo nisi ni radija!
57
miss himalaje | Zanimalo me koliko
ima godina, a ovako na prvu bi procijenija, iskreno, dvanaest ili
trinaest. okirala me kad je odgovorila: "Osamnaest!" Nian
virova. Ova malena da ima 18 godina7 Pa to je ve legalno za
seks!
Kaska san za generalima i strilja pogledon oko sebe, upija sve
izvanjske senzacije iz okoline. Nian uope ima vrimena za
zaustavljanje i fotografiranje, jer je Slovenac na elu piija uzbrdo
bez zastajanja. Ova je staza njemu isto ka da eta po
Tromostovju, bija je ovde vie puti nego ja u Sloveniji.
U prolazu san bezobrazno virija ljudima u kue i slikava klik-klikklik, sve bez namitanja, pa ta ispadne. Prilina sirotinja, sinja
san to odma. Ipak su uvik dobre volje, nasmijani i veseli.
Najlipu curu cile Himalaje sreja san na vratima duana u
Namche Baza-aru di radi ka prodavaica. Nije bilo navale
muterija, pa je izala i stala uz ulazna vrata, ka ta obiavaju i
nae mace ta rade u buticima.
Ova nije nudila skupe borine i postole, nego brano, sapun,
kekse i nes-kafe. Odma san ubra nevinu lipotu koja je zraila iz
nje. Bacija san brz pogled prema naprid. ta bi Slovencu falilo da
stane dva minuta, da na miru poslikan malu Miss Himalaje? Da
ga pitan oe li malo usporit? Ma neu, opet e brontulavat.
Teko san uzdahnija, i psihiki se pripremija na to da u posli
morat tra-njen platit ovo zaustavljanje.
Mala me upitno gledala dok san vadija fotoaparat, ali nije
ustukla, niti pobigla. Dapae, kad san okrenija objektiv prema
njoj, ponosno je napuila usnice i pozirala.
59
Upada san ljudima u kue i bezobrazno slikava bez pitanja
Roena je za bit fotomodel ili manekenka! Ne triba joj niti skinit
ovu de-modiranu "Puma" tutu, ak i u njoj bi bila kraljica "maje
piste". Eto, teta ta nismo na Everest vodili Hameda, mogli smo
mu odma na himalajsku akviziciju za onu diju modnu agenciju.

Da smo na Zapadu, ve bi curici uzeja broj mobitela da je spojin s

kojon modnon kuon. E, kad bi ovde na Himalaji uope postoja
"roaming"!
Kako se zove? pita san je na engleskon. Rekla mi je neko
domae ime na S, od sedan slova, ali nian ga odma zapisa i posli
san ga zaboravija. Zanimalo me i koliko ima godina, a ovako na
prvu bi procijenija, iskreno, dvanaest ili trinaest. okirala me kad
je odgovorila: Osamnaest.
Eighteen? zapanjeno san ponovija i traija da mi to pokae
prstima. Nian virova. Ova malena da ima 18 godina? Pa to je ve
legalno za seks! Nemogue!
Kombinacija baby-facea i karakteristine nepalske mekinjaste
grae u ovon sluaju privarila me iz osnova. Obratija san se curi
direktno, jer san
60
miss himalaje 112
mislija da je dite, a zapravo je ri o udavai koja moda u udnom
bijelcu s hillarvjevskon kapon i divovskon lumbrelon vidi
enidbenu priliku! Zato i pozira ovako bez straja.
Malena slatkica je na glavi imala modni detalj koji bi sad, u
okolnostima njene punoljetnosti, moga slobodno nazvat
seksepilnin. To je bija rajf, odnosno obru za kosu. Ne znan
dalmatinsku ri za rajf, a i ne triba mi je trait, to se ba mora
zvat rajf i nikako drukije. Nose ga sestre Olsen, nosi ga Ja-nuary
Jones. Jesan li ono vidija i Jelenu Rozgu s rajfon? Rajf je rajska
stvar, za popizdit seksi. Batina je iz rajfa izala. Bolje trei rajf
nego Trei rajh.
Kondut u Namcheu: nije bilo vode pa san ruke opra snigon
61
Kad vidi zobkije da.stiUjJaiM stranu, ;..
daljgocf provalije
62
missing
Naroito je zajebano
kad se na uskome putiu
sastanu dva stada goveda
iz razliitih smjerova,
a hoda se nae
u sredini izmeu njih.
Onda se triba uvat
rogova i biat u stranu,

uvik dalje od ponora.

63
imalaja u 77 pria
Na plakatu pie veliko MISSING a ispod toga slika nekog jadnika i
njegove generalije. Nestala osoba. Takvih plakata via san uz cili
put. Trai se Englez, pa Amerikanac, Kinez, Francuz... Ne ginu
samo penjai. Svake godine umire masu trekera, neki od visinske
bolesti, a neki padnu u provaliju. Dosta stradalnika nau, a dosta
ih zauvik ostane iza kojega himalajskog grma. Prah si bija i u
prah e se pritvorit.
Nesritna rodbina sastavlja oglase, koji su zapravo osmrtnice.
"Netragon nesta u blizini prijevoja Cho La prije etri miseca. Ako
ga je neko vidija, neka javi na broj...". Di bi ga vidija i kako? Na
vrhu brda, kako plee tango? Kod nestalih osoba nema iznimke,
sve je uvik isto. Cobanica e erat jakove po obronku, na
mrtvaca iza stine, javit e panduriji, oni pripadajuoj ambasadi, i
jednoga jutra e u Birminghamu ili angaju zazvonit telefon:
"Gospoo, imam tuan zadatak javiti vam..."
Gleda san plakat. Nesta je Englez Julian Wynne. Prezime me
vuklo na neto. Pinku san razmilja i sitija se. ovik koji je
izmislija krialjke zva se Arthur Wynne. Englez iz Liverpoola. Nisu
samo Beatlesi i Steven Gerrard iz Liverpoola, nego i otac krialjki.
Dodue, Arthur Wynne prvu krialjku nije smislija i objavija u
Engleskoj, nego u Americi, tonije u New Yorku, 21. prosinca
1913. godine. U Engleskoj je bija novinski izdava i enigmat, ba
ka i ja. Kolega nije ba pliva u parama, ali onda je otia u
Ameriku, di su oito vapili za vrsnin enigmatima.
Kad je smislija krialjku, upa je u kesu. Moda mu je ovi Wynne
prapra-unuk, ko zna? Sa zanimanjen san pogleda oglas. ovik je
nesta 22. prosinca. Za jedan dan je promaija 95. godinjicu
datuma kad mu je "ukundida" objavija prvu krialjku u povijesti.
Negdi iza Namche Bazaara nehajno san eta po rubu uske staze,
neto san se bija zamislija. Sluajno san pogleda doli i protrnija
od straja. Ispod mojih nogu bila je provalija od priko kilometar
dubine! Ko zna koliko trekera lei tamo doli? Momentalno su mi
noge poele drat, kolina klecat.
S druge strane ulo se cin-cin, ilo je stado zobkija. Svi znaju
kako izgleda jak, niko ne zna kakvi je zobki ili dzo, kako ga
drukije zovu. Ri je o mjeancu izmeu jaka i obine krave.
Nema one dlakave rese sa strane, glava mu je picastija, rogovi
manji. Sve u svemu, kad se usporedi s jakon, zobki je kurac od
goveda.

Ako bi ve mora birat vrstu stoke da me gurne u provaliju, uvik bi

rae izabra poginit od jaka, nego od ovoga zobkija, isto ka ta bi
preferira da me nasmrt prigazi lamborghini, radije nego wartburg.
missing 113
U planini zobki nije nita manje opasan od jaka, dapae. Kad
popizdi i krene u trk, triba biat. Stipe mi je pria kako je vie
puti skokovima spaava ivu glavu od goveda u trku.
Naroito je zajebano kad se na uskome putiu sastanu dva stada
iz razliitih smjerova, a hoda se nade u sredini izmeu njih.
Onda triba biat u stranu, uvik dalje od ponora. Ako ima koja
stina, popet se na nju, ili jednostavno dignit planinarski tap
isprid sebe, i tako odbit govedo od ideje da te pokaklje rogon.
Ako ocjenjujemo teinu himalajskih problema od 1 do 10,
mogunost da se izgubi je, recimo, ocjena 4, potencijalni pad u
provaliju je moda negdi 5, a postoji problem koji je ranga teine
10. To je visina. Bic
Visinska bolest napada podmuklo i brzo. Prvi simptomi su
glavobolja, na d drhtavica, munina. Nakon toga dolazi teka
glavobolja i riganje, a posli ri-ganja moe uslijedit naglo oticanje
mozga ili plua (takozvani modani ili pluni edem). Od te faze
smrt nije daleko.
Protiv visinske bolesti najhitnije je neto ta se zove
aklimatizacija. Nakon svakodnevnog hodanja od est ujutro do tri
popodne triba pojist juvu (nikako komad mesine, da ga ne bi
izriga, jer ima jo nekoliko uri taba-nanja), a onda na
aklimatizaciju. Poeljno je dobit 500 metri visine, pa se vratit
nazad doli di si i bija. Znai, ako spava na 3900 metri visine,
tijekon aklimatizacije valja do do 4400 metri. Poanta je u tome
da ne smi spavat na najviemu mistu do kojega si doa toga
dana. To je jo pet-est kilometri dodatnog popodnevnog hodanja,
ta ti se onako krepanome ini prilino odvratno i nepotrebno, ali
bez toga visina te satare.
Ne mora ti i na aklimatizaciju ako nee govorija mi je
slovenski general, ali cilo vrime mi je prid oima lebdila slika
vlastitoga nateenog mozga.
esto vodim grupe trekera reka je Slovenac i jedanput mi
se dogodila pobuna. Rekli su da vie ne ele hodat.
Odbili su popodnevne aklimatizacije, svi iz grupe. On je na to
slegnija ramenima i pustija ih da se odmaraju. Onda su sutradan
usput sluajno vi-dili ovika u vrii. udna vria zove se "gamow
bag", to je zapravo specijalna komora u kojoj se umjetno izazivaju
tlak i ostali uvjeti ka na nioj nadmorskoj visini.

Nesritni treker bija je u njoj, ni iv ni mrtav. Nosili su ga nizbrdo

na jaku. Kad zapriti smrt od visinske bolesti, rtvu se stavi u tu
vriu i tako mu se normalizira dovod kisika i ivotne funkcije.
Vie 0 gamow vrii i njezinome izumitelju ispriat u malo
kasnije.
65
Posli toga prizora vie se niko iz grupe nije bunija na
aklimatizaciju. Dapae, traili su due distance. *
I ja san vidija neto slino, ali bez vrie. Hodali smo, zadubljeni u
svoje misli, kad... u jednome momentu svi smo protrljali oi.
Prema nama je ia erpa koji je na leima u koari nosija ovika. Nadrealistiki prizor usrid planine. ovik je ima otvorene
oi, ali bija je blid i izgleda je jako bolesno.
missing 113
Kad te napadne visinska objasnija je Stipe triba se ta
prije spustit nizbrdo. Ako ne mo hodat, zovi helikopter. Ako
nema para za helikopter, iznajmi jaka. Dogodi se i to da nema
jaka u blizini, ili bolesnik ne moe podnit truckanje, i onda je
jedini spas tvoj nosa. Zato nije dobro i u Himalaju ako ima
priko sto kila. Stokilae ne vole ni jakovi ni erpe.
ang phu i Mladi i atraktivni osvaja Everesta siovija je ka
najsposobniji penja meu erpama, i moga je bit s curon s kojon
je tija, ali on je volija samo svoju Ang Chu-ten. Posli sinia
napravija joj je i erkicu, ali nju nije nikad vidija...
Na istome kultnome popisu di Stipe Boi ima broj 87, Ang Phu je
broj 63. A znate li ko je iza Ang Phua, ko je broj 64? Himalajski
"Kralj" glavon i bradon, znameniti Reinhold Messner.
Ri je, naravno, o legendama meu prvih 100 osvajaa Everesta.
Poznato je da se erpa Ang Phu popeja na vrh isti dan kad i Stipe,
15. svibnja 1979, ali injenicu da je na listi 24 mista isprid njega
objanjava to ta je on u tome tada uspija - drugi put. Everest je
Everest, ali dvaput je dvaput.
Ang Phu je tek drugi ovik kojemu je uspilo Everest osvojit dva
puta. Zanimljivo je spomenit ko je bija prvi dvostruki osvaja.
Prvi "double Chomolungma" ostvarija je, dakle, takoer erpa,
Nawang Gombu, koji je slavija s prvin Amerikancen Whittakeron
1963. i prvon in-dijskon ekspedicijon 1965. (bija je 11. i 17. ovik
na Everestu, u jednoj osobi!). Iskopa san podatak da je Nawang
Gombu sin erpani Lhamu Kipa, starije sestre Tenzinga Norgava!
Tenzing je, dakle, zapravo Nawangu bija - ujak. Aristokratska

familja Nawangova oca nije odobravala vezu s Tenzingovon

sestron, koja je bila iz familje radnika na njihovu imanju.
Slavni "doublemaker" Nawang Gombu je, u doba dok ovo pien,
jo iv. Bija je bliski suradnik pokojnoga ujaka Tenzinga, tavie
naslidija ga je na mistu direktora kultnoga Himalajskog
planinarskog instituta u Darjeelingu u Indiji. Ia je u penziju
1999. godine, ali je zadra misto savjetnika.
Stane Belak-rauf, teak ovik, ali vrhunski penja. U zimu 1995.
poginija je u lavini u Julijskin Alpama.
Ang Phu nije ima ujaka koji bi ga gura, ali postoji puno drugih
slinosti. Recimo, u obitelji mu je takoer izbila afera oko zabrane
braka. Roditelji su bili protiv njegove najdrae, zato ta je bila
siromana i nedovoljno ugledna za njega.
Ljubav njegova ivota zvala se Ang Chuten, i plod njihove veze,
zbog koje su mu roditelji urlali i tili ga se odre, bija je mali
Mingma Norbu, njihov voljeni sini.
Svaka mogunost da ljubav erpe Romea i erpani Julije ipak
bude okrunjena brakon izjalovila se kad je Ang Chuten obolila od
postporoajne depresije i namrtvo se posvaala s njegovima. Ang
Phuovi roditelji zabranili su ikakav daljnji razgovor o moguen
vjenanju.
Prvi put se Ang Phu domoga vrha u austrijskoj ekspediciji koja je
vladala Everestom toga svibnja 1978. godine, i to ka jedini erpa.
On se s trojicon Austrijanaca uspija popet 3. svibnja, a prvi
nakon njega na vrh je doa Re-inhold Messner (praen Peteron
Habeleron) pet dana posli, bez maske. To je bija slavni prvi uspon
bez kisika, udo koje je odjeknilo planeton.
Messner je posta neviena faca u ilome svitu, a Ang Phu u
svome rod-non kraju. Mladi i atraktivni osvaja Everesta slovija je
ka najsposobniji penja meu erpama, i moga je bit s curon s
kojon je tija, ali on je volija samo svoju Ang Chuten. Dva miseca
nakon svibanjskog trijumfa napravija joj je drugo dite.
U oujku sljedee godine, kad je Ang Chuten bila s trbujon do
zuba, u osmon misecu trudnoe, Ang Phu je krenija u novu
avanturu s jugoslaven-skon ekspedicijon. Ri je zapravo bila o
Slovencima, koji su uzeli naega Stipu Boia zato jer je ve tada
bija sjajan penja s vrhunskin rezultatima.
Ang Phu je izljubija osmogodinjeg sinia Mingmu, trudnu Ang
Chuten, te joj pogladija trbuj u kojem je bila mala neroena
erkica. Krenija je u svoj drugi uspon na Everest. Zanimljivo,
ispoetka nije bilo predvieno da bi on uope upa u navezu za

vrh, ali je molija Slovence da ga ubace, pa su mu se smilovali i

uvrstili ga u drugu navezu, u kojoj su bili Stane Belak-rauf i
Stipe Boi.
Trinaestog svibnja na vrh su dola dvojica iz prve naveze, Andrej
trem-felj i Nejc Zaplotnik. rauf, Stipe i Ang Phu uspili su do
do Logora 5, ali in je voda ekspedicije karja priko radija 14.
svibnja savitova da se vrate, jer je vrime bilo loe, a nisu niti imali
dosta kisika.
Popodne se vrime, meutim, popravilo i Ang Phu je nagovorija
svoje erpe da iz Logora 4 donesu jo kisika.
70
ang phu 114
U zoru 15. svibnja Stipe je veza dereze (naprave od elinih
iljaka koje se veu na cipele, a slue za penjanje po ledenim
strminama) i uzeja ruksak sa dvi boce s kisikon, svaka po est
kili. Stavija je jo masku za disanje i krenija. Proli su kroz Crnu
stinu do utog pojasa. Belak je odjedanput poeja strano betimat, pokvarila mu se boca s kisikon. Snalaljivi Stipe je
pljuvakon, koja se odma smrzla, zatvorija rupicu na ventilu
raufove boce i tako mu popravija kvar.
Nastavili su uspon kroz uti pojas i izali na greben. Nadesno se,
strmo pod njima, ruila Juna stina.
Stipe je posli grebena krenija malo lakin puten, kroz kuloar
Hornbein, a Belak je bisnija, jer je isplanira do do vrha na drugi
nain, odnosno do kraja slidit greben, ba ka ta su to uradili
tremfelj i Zaplotnik dva dana prije. Stipe mi je posli pria o tim
momentima: Vidija san da Ang Phu sporo napreduje po
grebenu i pripa san se da ovako neemo uspit sti do vrha. I ne
bismo stigli, sto posto, da nian krenija prema Hornbeinu. To je
bila odluka koja mi je spasila ivot.
rauf je za njin vika i betima, ali Ang Phu ga je slidija, pa
slovenski pe-nja nije ima drugog izbora nego krenit za njima.
Slavlje na vrhu Everesta: Ang Phu i Stane Belak-rauf. Samo dan
kasnije dolo je do tragedije
7*1
himalaja
Nawang Gombu, legenda. Neak Tenzinga Norgava, prvi ovik koji
se dvaput popeja na Everest
72
ang phu 114
Uli su u kuloar i penjali se njime prema Amerikon skoku. Bili
su ve na 8600 metri. Polako su napredovali, i drali se zaleenih

pukotina za koje bi se vatali ili u koje su, ako je led bija deblji,
zabijali otrice cepina.
Ang Phu je puva, stenja i tija odustat, ali ga je Stipe nekako
ohrabrija. Konano su se nali na blagon, idilinon grebenu pod
vrhon. Stipe je skinija masku za kisik, koja se zaledila. Prije je
vodija malu trolanu skupinu, a sad je radi toga zaosta.
U jednome trenutku diga je glavu i vidija raufa i Ang Phua kako
stoje na vrhu. Uspili su! Skroz je zaboravija na oprez i zadnje
korake napravija uspravljen, ka da se penje na Marjan.
Plaka je od veselja. Ostvarija mu se san...
Koraknija je i to je bilo to: posljednji korak do najvie punte
Zemlje!
Zagrlija je prijatelje. Belak je neto petlja oko zastavica, a Ang
Phu se veselija ka malo dite. Jedna od ritkih Ang Phuovih slika
pokazuje ga nasmijanog na vrhu Everesta, s dignutin cepinon u
ruci, dok Stipe stie zastavicu planinarskog drutva "Mosor",
prikaenu na cepin. Javili su radijon u bazu:
Na vrhu smo!
karja in je estita i odma posli toga napomenija da ta prije
krenu natrag.
Jer, opet je poelo nevrime. Kad su krenili u silaz, oale su in se
punile snigon pa su ih morali skidat. Vitar ih je iba i punija in
oi ledenin krista-liima. Stipe je u jednome momentu shvatija da
su mu se trepavice sledile i zalipile jedna za drugu. Nita nije
vidija. Dra se jednon rukon za stinu, a drugon pokuava odlipit
trepavice.
Ang Phu se nije zna dobro penjat u stinama, a kamoli sputat.
Bili su oajni, ali morali su bit strpljivi da bi preivili. Tribalo in je
vie od po ure da bi svladali samo pet metri visine. Ispod tek
napadalog sniga u koji su propadali bile su strme kamene ploe,
skliske i opasne. Pogrean korak znaija bi pad u provaliju.
No ih je zatekla na visini od priko 8300 metri. Iskopali su
platformu u jednome udubljenju na stini, lako, jer je snig bija
prhak. Lampadina privrena za Sraufovo elo svitlila je desetak
minuti, a onda otkazala. Bili su u potpunoj tami, na stranoj
ladnoi. Samo petstotinjak metri ispod najvie toke svita. Radio
je crka, baterije su otkazale. Sami u paklu.
erpa je procidija: We will ali die! i onda poeja ponavljat
budistike mantre. rauf je malo betima, pa presta. Sva trojica
su drali u himalajskoj noi, dok ih je uasna studen grizla.
Beskrajno dugo su ekali spasonosnu zoru. Minuti su prolazili ka
dani, sati ka godine.

73
rauf i Ang Phu: od velike trojke na vrhu ostaje samo na Stipe
Konano se, posli miljun godina, douljala zora. Preivili su
stravinu himalajsku no. Ukoeni od ladnoe, krenuli su stinon,
i muno se smrznutin udovima pridravali da ne padnu.
Strmina je pritila, a ispod nje dozivala je golema praznina. Dvi
iljade metri nie vreba je ledenjak Rongbuk, koji ka da je eka
rtvu. Drei se kuloara, sritno su sili na laki teren. Odjedanput
je Stipe cili protrnija: s noge mu je otpala dereza! Onda su dereze
bile loije kvalitete nego danas, i puno ee se dogaalo da
otpadnu. Ali di ba sad kad se bori za ivot?
Jer, bez jedne dereze nije ima anse. Srion, u trenutku kad mu
je ispala, rog cepina bija mu je zabiven u led. Doviknija je raufu,
koji je upravo s Ang Phuon zamica iza jedne stine, da mu nekako
donese derezu.
Slovenac je mahnija i neto viknija. Malo posli Stipe je vidija
jednoga pe-njaa kako napreduje prema njemu. Prvo je mislija da
je to rauf, ali onda
1
74
ang phu 114
je vidija da je ri o drugome lanu ekspedicije, koji je s jo
dvojicon stiga u pomo iz Logora 5. Pomoga je Stipi vezat derezu i
dava mu je kisik.
Doli su do druge dvojice iz spasilake ekipe. Stipe ih je veselo
pozdravlja, ali jedan je od njih umisto pozdrava zagrobnin glason
reka:
Ang Phua vie nema! Otiao dole, okliznuo se!
Stipe je doivija ok. Kasnije mu je Slovenac ispria kako se to
dogodilo:
raufu smo dali aj i rukovali se. Malo iznad njega bio je Ang
Phu kojemu smo takoer ponudili aj. Napravio je korak da bi
siao blie nama, ali onda je za neto zapeo i kliznuo po strmoj,
zaleenoj padini...
Slovenci su mislili da e se erpa uspit zaustavit, ak je izgledalo
kako je uvatija cepin da ga zabode u led i tako zakoi, ali mu je
cepin naalost ispa. Luakon brzinon klizija je niz kuloar i
odletija gotovo dva kilometra nie, na ledenjak Rongbuk. Nije ima
nikakve anse.
Sili su u bazu di su svi pokuavali utjeit oajnog Stipu. Tuga za
Ang Phuon misala se s veseljen zbog uspjeha.

Sutradan je u bazu stigla ogorena rodbina pokojnog Ang Phua.

Bilo je tekih rasprava, a naroito je bisna bila Ang Phuova
sestra, kojoj su svi uzalud pokuavali objasnit da niko nije kriv za
tragediju, nego da se on sam nesritno okliznija kad se vraa s
vrha. Sestra se smirila tek kad su joj obeali odtetu.
Idueg je jutra gotovo veselo prikupljala opremu koju su joj
poklonili. Brzo je prealila bidnoga brata.
Stvar se stiavala, i mogli su krenit nazad. Svi su se skupili oko
malog ortena (neka vrsta budistike kapelice) od naslaganih
stina, i popili po jednu rakiju za Ang Phuovu duu, po erpaskon
obiaju.
Gleda san svojedobno slike Ang Phuova ortena i mladoga Stipu
kako stoji uz potresni kameni spomenik. Zamilja san himalajsku
pusto oko ortena, tuan krajolik ka mizanscenu tragine prie o
poginulome erpi...
Kameni orten sad san i ja obia i dotaka, na trnovitome putu od
Gorak Shepa do Baznog logora Everesta. Prije toga vidija san i
upozna tri ene razliitih generacija koje su ostale iza Ang Phua.
Njegovu nevinanu enu i najveu ljubav Ang Chuten. Njegovu
er koja nikad nije vidila oca, Yang-chen. I njegovu slatku
unuicu Ang Phuti, koja se zove ba po didi i koja bi, da je Ang
Phu iv, sigurno bila njegova mala miljenica. Da je barenko moe
vidit, kako je slatka, pametna i mila! Sigurno bi se sritno nasmija
s neba iznad Himalaje.
75
er palog erpe | Gleda san stipu
glupo, otvorenih usta. Kako mi to nije odma reka7 Skoro smo
otili, a da ni sliku nian okinija! Pa ovo je krv Ang Phua! er koja
nije vidila au, Stipinoga "kompadrea" iz mitskog uspona...
Yangchen ima trideset godina, i prodaje suvenire. Ima tandove
na vie mista. Prvo je nabavljala suvenire od Tibetanki, pa ih
prodavala u Kyan-gjumi, uz stazu kojon prolaze trekeri i penjai.
S vrimenon je shvatila da je maloprodajna mara premala, pa se i
sama dala u proizvodnju.
Zna malo engleskog, dovoljno za sporazumit se. Simpatina ena
pametnih oiju, ali s obiljen bora od briga. Previe za 30godinjakinju. Oca nije nikad vidila. Odrasla je u tekin uvjetima,
i nauila se na trud i rad.
Nian odma shvatija ko je zapravo ona, jer mi generali nisu nita
unaprid rekli. "Posnimit emo tu neke nae prijatelje za film, pa
emo uzest u Kyan-gjumi dan odmora".

Nije mi bilo neobino ta se Slovenac i Stipe srdano javljaju eni

s dite-ton, jer na Himalaji imaju bezbroj prijatelja. Osobito
Slovenac, koji prijateljice ima u svakome selu. Sve su to
simpatine ene koje su veinon istodobno vlasnice svratita ili
restorana di Slovenac dovodi grupe trekera.
Ko zna odakle ovu znaju? Raznjeija san se kad je Slovenac
izvadija vriu igraaka za malu erkicu prodavaice suvenira.
Gospoa Cveta je u Sloveniji spakirala udovite slikovnice, lutkice
i posebno lipu svirajuu igraku koja je proizvodila prekrasnu,
zvonku melodiju.
Malena je hipnotizirano gledala u igraku, a onda se iroko
nasmijeila i grleno izrazila zadovoljstvo.
Koliko godina ima vaa erkica? pita san enu, a ona mi je
pokazala prstima: Pet. Zapravo, pet i po. *
Slovenac je pria s njima, Stipe ih snima, pa san pinku prieka
da ne ometan. Kad su zavrili, pita san Stipu zna li mi re kako
se zove malena.
To ti je Ang Phuti reka mi je on: Unuka od pokojnog Ang
Phua. Zove se po didi. A ova ena joj je mater, Ang Phuova er.
Gleda san ga glupo, otvorenih usta. Kako mi to nije odma reka?
Skoro smo otili, a da ni sliku nian okinija! Pa ovo je krv Ang
Phua! er koja nije vidila au, Stipinoga kompadrea iz mitskog
uspona. Odma san poeja kljocat, a kako ih je slikava i
Slovenac, te Stipe istodobno snima kameron, maloj i materi bilo je
ka da su Angelina i Shiloh Nouvel usrid napada papa-razza.
Stiga san se sprijateljit s Ang Phuovon eri, a jo vie s unukon.
Yangchen me pozvala u kuu, di me uvela s toplon dobrodolicon.
Radoznalo san gleda ta ima unutra, i nian pazija. Odma na
vratima silno san bubnija glavon u preniski tok. Sageja se jesan,
ali ne dovoljno. Zveknija san templima, to jest gornjin dilon glave,
BONG! Noge su mi nastavile hodat, a glava se zali-pila za drvenu
gredu. Prisiklo me, zamantalo, skoro san se opruija po tleju.
Yangchen se pripala i uvatila me za nadlakticu. Nian se bija
moga suspre-gnit i, kad san puka glavon u gredu, glasno san
zastenja od bola. Ala srama.
U gostima mi se i ranije znalo dogaat slinih stvari, ali jo puno
gorih. Jedinstveni primjer za to je Dan velike dvostruke sramote,
kad san bija na veeri kod danas pokojnog Branka Lipanovia,
uvenog enigmata.
Doa san, dakle, prvi put u goste kod svoga tadanjeg glavnog
urednika, u njegov zagrebaki stan. Bija san mlada enigmatska

zvijezda, Dalmatinac ka i on, pa je valjda tija da se zbliimo. Moe

bit da je bila negdi 1984. ili 1985. Nekoliko miseci prije toga
bidnoga ga je kolpalo i u tinelu je ima tra-mac sa dva utega, s
kojima je vjeba da mu ne bi skroz uvenili miii. Sian se kako
mi je pria da je modani udar dogaaj o kojemu bi se tribala
napisat knjiga, da je sve bilo u bojama, i da ga nije nita bolilo.
Tadanja ena Dina, koja ga je posli ostavila, spremila je super
veeru, a na kraju je posluila i au viskija. Ja nikad prije nian
vidija surogat za led, odnosno one plastine kuglice u kojima je
ledena voda. Zna san da postoji neto takvo, ali nian nikad prije
naletija na to.
Kad san bija mlai, volija san progucat led iz pia, pa san tako
proguca i kuglicu leda iz ae s viskijen. Moete zamislit koliko
san se okira kad san zagriza i shvatija da to nije led, nego
plastika s ledenon vodon. Ali sad san
78
er palog erpe 115
bija u problemu. ta s kuglicon u ustima? Prebaciva san je s
jedne strane usta u drugu, da jor Branko i teta Dina ne bi vidili
ta san uinija. Oni su, meutim, ubrzo shvatili da kuglice vie
nema u ai. jor Branko me gleda kroz svoje debele oale i
pokuava dokuit jesan li toliki debil da san mu izi-ja plastinu
ledenu kuglicu ili je ona ipak jo u ustima.
Na kraju su oboje uviavno okrenili glave, ka fol prema televizoru,
ne bi li ja nekako rijeija problem. Bre-bolje san, ta san
neujnije moga, ispljuni-ja kuglicu nazad u au, ali ona je
svejedno pri padu natrag u viski proizvela glasno i sramotno bu!
Ubrzo nakon toga oprata san se od domaina, jo crven od
srama, i za-hvaljiva na divnoj veeri. Ia san unazad i rukova se s
njima. U jednome momentu, ajme, sta san nogon ravno na jedan
od ona dva utega, koji se naglo zakotrlja. Izgubija san ravnoteu,
te na utegu ka cirkuski akrobat zanera prema straga.
79
ena od Slovenca spakirala je za malu erpani cilu vriu poklona.
Ang Phuti je gutala
er palog erpe 115
Na vlastiti uas zapeja san nogon priko noge, skliznija s
kotrljajueg utega i like a rolling stone tresnija svon snagon
leima ravno u komodu iza sebe. Razbija san staklena vrata
komode i nekoliko primjeraka finoga kristala u iljadu komadia!

Interesantno, nian se nita isika vazama i aama, jedino san

dobro nabija lea. Posli san dugo ima veliku lila modricu.
U trenutku pada uvatija san raskolaene oi gospoe Dine pune
nevjeri-ce i uasa.
Sad je gotovo identino oi raskolaila i Yangchen. Sva sria,
Stipe i Slovenac nisu nita vidili, sidili su vanka za stolon i pili aj
od limuna. Opalija san se u dil glave prekriven koson, pa mi je
povelika voka bila odlino maskirana.
Za ovu ozljedu glave u kui Ang Phuove eri krivo je njezino
plemensko praznovjerje. erpe, naime, viruju da se mrtvaci
povremeno znaju vratit u stvarni svit, i da onda lutaju ka zombiji
po selima. Svoje zombije zovu "ro-lang". Oni mogu u u kuu i
muit ive ljude, u elji da od njih takoer stvore zombije.
Bilo kako bilo, jedna od slabosti "rolanga" je ta ta se, prema
narodnoj predaji, ne mogu saginjat. Zato se ponistre erpaskih
kua tradicionalno ne rade velike, ka ni vrata, koja moraju bit
niskog ulaza. Zombi ne moe u u stan i ivi ljudi su neko vrime
sigurni, bar dok ne izau iz kue.
Vidija san Yangchen jo jedanput, kad smo se vraali nazad,
prema Lu-kli. Mlado i ja sluajno smo naletili na nju puten.
Veselo je kliknila i uvatila me za ruku. Nije nan dala i naprid dok
nismo neto pojili i popili. Pogostila me bolje nego svojedobno
Lipanovii. Na kraju mi je poklonila masu svojih lipih malih
suveniria. Pitala me koliko iman die. Kad je ula da iman tri
sina i malu er koja je samo dvi godine starija od njene Ang
Phuti, nadarila me pustin ogrlicama. Mlado je tu loije prosa, jer
nema dicu. On je dobija samo jednu ogrlicu za sebe a vie e,
rekla je, dobit kad dovede enu. To je onda objasnila i okupljenin
kurjoastin babama susidama, na njihovu jeziku. Na to su sve
babe, skupa s Yangchen, pukle u smij. Uvatile su Mlau u ir.
On je to viteki podnija, nasmija se i on. Predloija san da mu one
nau kakvu lipu erpani, na ta je nastalo ope oduevljenje.
Obeale su da e mu za idui put spremit nevistu, lipu i dobru
erpasku curu, koja jo za untu moe nosit na leima osandeset
kili.
81
krava perava
Mlado je zgrabija fotoaparat i proglasija: "Ovi jak je ista moja
biva krava Perava. Ien ga slikat, da mi mater vidi kakve su
krave ovde u Nepalu!"

Dogodija se mirakul i "Perava" se zaljubila u Mlau. Pratila gaje

posvuda po Kvangjumi i gledala ga telein pogledom
Gnjavija san legendarnog himalajca: Stipe, di su vie ti jakovi?
Oe li brzo? *
Sa suprotne strane staze, naime, dolazija nan je samo poneki
zobki. Mlado nikako nije moga zapamtit ime toga goveda, zva ga
je "zombi".
ekaj, budi strpljiv, tek smo na 3200 metri. Jakovi bi se mogli
pojavit negdi kod Kvangjume. I pazi na rogove zobkija. Kad
prolazi kraj njih, a ne mo se odmaknit, uvik ih malo pridri za
rogove, da te ne odbace doli u ponor uija me Stipe.
Veliki momenat dogodija se neposredno prije ulaza u Kvangjumu,
na visini od 3530 metri, kako je Stipe i proreka.
Evo ti jak! mirno mi je priopija. Pogleda san i - jes! Dlakav i
rogat, prema meni je ia moj prvi jak u ivotu. Bija je kafen i
ponosit, pravi pravca-ti jak prvak.
U Kvangjumi je bilo jo Jakova, a posebno mi se svidija jedan
veliki, ta se mota oko ulaza u nae svratiste. Posli san dozna da
je to osobni jak vlasnice svratita.
Mlado je zgrabija fotoaparat i proglasija: Ovi jak je ista moja
biva krava Perava. Ien ga slikat, da mi mater vidi kakve su
krave ovde u Nepalu!
Dogodija se mirakul i "Perava" se zaljubila u Mlau. Pratila ga je
posvuda po Kvangjumi i gledala ga telein pogledon. Kad san
vidija kako mu je privrena, pita san naega sirdara (efa nosaa),
moe li sredit da nakratko zajaen nekog jaka, na ta me ovi
zapanjeno pogleda i reka:
Nouuu! Veri, veri denderous!
I Stipe me udno gleda kad san mu reka to za jaka.
Oni ti imaju opasne rogove, zna? upozorija me: Osim
toga, jahanje jaka uope nije potrebno. I nije pametno.
Pobunija san se: E, naa se pravi ko e govorit ta je pametno,
a ta nije. Ni manje ni vie nego Stipe Boi!
Slovenac se na to nasmija: Prav si povedal!
Stipu je, posli san shvatija, nerviralo to ta san ja proglasija kako
elin bit prvi Hrvat koji je jaha na jaku. Naposljetku je reka:
Inae, ja san ve jaha na jaku. I to ne ovako za zezanje, za
slikanje, nego zbilja, kroz cilu jednu himalajsku planinu!
Stvarno? razoarano san reka: A nita, na u nekog
bilog jaka, pa u barenko bit prvi Hrvat koji je jaha na bilon jaku!

Stipe je slega ramenima: I moj jak je bija bili. Ima slika u

novinama kako ga jasen.
84
krava perava 116
Ala ovoga Stipe Boia! Od njega ni u emu ne mo bit prvi. Uz to
je jo iz Splita, pa ne mogu bit ak ni prvi Splianin koji je jaha
jaka. Bit u, dodue, prvi s Meja, ali to mi je slaba utjeha.
Nije vano! izjavija san odluno: Bit u drugi Hrvat na
jaku, ili peti, esnaesti, uope me nije briga, ou samo zajahat
jaka i gotovo! Nita me ne moe zaustavit u tome, makar
izdahnija na rogovima!
Moj jak sudenik u tome je momentu bija danima i desecima
kilometri daleko od mene, na iljadu i po metri veoj nadmorskoj
visini. Nije ni slutija da stie neustraivi Kroejn rajder.
Zanimalo me bi li moga zajahat jaka, na ta je sirdarreka:
Nooou! Veri denderous!
85
f, a ne p! | Dozna san kako je aa od Ang Phuti neki nosa
kojega ni Slovenac ni Stipe nisu nikad vidili. Zakljuili smo da je
bidna Yangchen prvo ostala bez oca a da, eto, nije uspila na ni
mua, pa tako ni Ang Phuti nee imat tatu uza se...
Pokojni dida ivi kroz nju. ak je i njihovo ime isto. On se zva
Ang Phu, ona Ang Phuti, po njemu. Ima mamu Yangchen i baku
Ang Chuten. I barba Stipu iz Hrvatske koji dolazi i donosi joj
darove. Ona je zasad jedini nastavak loze Ang Phua.
Sin Mingmu Norba, brat od Yangchen, posta je lama i, nakon
kratkog boravka u uvenome samostanu u Tengbocheu, ve se
gotovo 20 godina koluje u zahtjevnome budistikon uilitu u
Indiji. Prominija je ime u Gvurmed Lo-den Sherpa i ivot je
posvetija Budi. Sad mu je 38, doa je prid kraj kolovanja (jo
samo godinu-dvi), i gotovo su nikakve anse da ikad zasnuje
familju, jer bi prije triba odustat od poziva lame. A njegova jedina
sestra Yangchen zasad ima samo Ang Phuti.
Mama i baka priali su petogodinjoj lipotici o didi, velikome
junaku koji se davno popeja na vrh svita, pa ga je Boica planina
uzela sebi. erpaska princezica ponosna je na svoga didu.
U Nepalu dica kreu u kolu sa pet godina, pa tako i malena Ang
Phuti ve nosi boru na skini i pjeaci uzbrdo do poznate
Hillarvjeve kole u obli-njen Khumjungu.
Zna slova i krasno crta. Ponosna Yangchen onila mi je pokazat
erin crte. Nacrtala je plavoga jaka i mamu koja stoji kraj njega i

u ruci dri neki nakit, sad je li ogrlica ili braolet, to nian moga
razaznat. Naranaston
bojem bilo je naslikano sunce u kantunu papira, isto onakvo
sunce kakvo nacrta i moja erkica.
Ang Phuti se malo zasramila od mene, pa je utekla iza matere i
povremeno provirila. Pogledala bi me onako iskosa, na brzinu, ka
ta gledaju sve slatke male curice na svitu.
Kad san je prvi put vidija, ono kad joj je Slovenac dava poklone,
odma me osvojila. Bila se posli neto rasplakala, ali i dok je jecala
imala je nekog stila, nije zvuala razmaeno i iritantno ka neke
curice njene dobi kad plau.
Pita san tada generale di joj je otac, je li joj se mater udala, a oni
su slegli ramenima. Dozna san kako je aa od Ang Phuti neki
nosa kojega ni Slovenac ni Stipe nisu nikad vidili. Zakljuili smo
da je bidna Yangchen prvo ostala bez oca a da, eto, nije uspila
na ni mua, pa tako ni Ang Phuti nee imat tatu uza se.
Stipe & Slovenac su u Khumjungu, u novoj kui babe Ang
Chuten (kuu su joj oni dilon i financirali) skupa s Yangchen
priali o svemu, pa su usput pitali za oca od male. One su brebolje odgovorile da "mu od Yangchen" dolazi i brine o Ang Phuti.
Znai, valjda se ipak udala? Ali injenica je da Slovenac svako
malo prolazi kroz Kvangjumu, jer je nonstop na Himalaji, i da
uvik doe kod Yangchen. Mua joj, meutim, jo nikad nije vidija.
Sedmicu dana kasnije, kad smo Mlado i ja na povratku u Luklu
sili u njih u Kvangjumi popit aj, Ang Phuti se manje sramila.
Namamija san je foto-aparaton, i to tako da san joj na displeju
pokaziva njene slike od proli put.
Sila je do mene i gledala se s tipinon enskon znatieljon, a
najvie se oduevila fotografijama babe Ang Chuten kako guli
kumpire. Pokazivala je prstien babu na ekranu aparata i neto
govorila materi, koja je priko nje virila u slike i smijala se.
Malena je zvala i babu, koja se takoer zatekla u Kvangjumi, pa
su sve tri generacije gledale u displej moga fotoaparata i veselo se
cerekale. Morat u poslat ovi libar po Slovencu u Kvangjumu, da
mi se prijateljice vide na fotografijama, ka glavne junakinje
"Himalaje".
Cilo vrime gleda san malu Ang Phuti, pravi himalajski
bomboncin. Onda bi je zva: Ang Puti! Ang Puti!
Najmanje desetak puti san je tako zazva. Tako me Stipe nauija,
reka mi je da se mala zove Ang Puti. Ili san ga ja krivo razumija,
ta je lako mogue.

Primijetija san da se mater i baba svaki put ka malo trgnu i

udno pogledaju kad je zovnen. Nian, meutim, obraa panju.
Tek posli san shvatija koliku san greku napravija.
88
f, a ne p! 117
Na drugi sirdar Dipendra, koji se s Mlaon i menon vraa cilin
puten nizbrdo, prieka je da se maknemo iz Kvangjume pa mi je
onda, pet minuti nakon ta smo otili od Yangchen i njene matere
i ere, obzirno reka: "Ju nou, d nejm of d liti gerl is not Ang Puti.
i iz Ang Futi, P-H-U-T-I!".
Aha, ita se sa F, znai reka san: dobro, aj mi je ta san
je krivo zva, ali nema veze, samo je jedno slovo u pitanju.
Dipendra je zasta na stazici, pogreba se po glavi i objasnija:
Stvar je u tome ta znai ri 'puti'. To vam je, hm... i onda je
akon live ruke formira krug, a kaiprst desne ruke ispruija, pa
ga vie puta uzastopce gurnija naprid i nazad kroz rupicu od live
ake. Zatim je pokaza na rupicu, pa se nakesija: Puti!
Ajme! Zemljo, otvori se! Moju novu malu prijateljicu, neodoljivo
simpatinu erpani, vridnu uenicu i pametnicu, umisto njezinin
pravin imenon koje je dobila po slavnome didi, isprid matere i
babe uestalo san zva - "Ang Pikica"! Koje li sramote.
Pokrija san nasrid staze oi rukama, potpuno oajan, pa me
Dipendra uvatija tjeit: Nee vam Yangchen nita zamirit. Zna
da ste stranac, da ne znate jezik. Samo neugodna sluajnost,
nita drugo.
Nije me moga utjeit. To glupo, glupo slovo P! Betima san sriu,
jakove, jetije, a posebno erpe. Od svih moguih kombinacija
slova za enski spolni organ izabrali su ni "guti" ni "muti" ni
"ruti", nego ba "puti", samo da se ja osramotin i sve pokvarin. U
puti mile matere!
Stipe je snima kameron, a Slovenac i ja slikavali: mala' Ang Phuti
osjeala se ka Shiloh Nouvel
89
zmajeva kima | Okamenjene gliste7
Dragulji koje su odbacili bogovi7 Voe otpalo sa Stabla elja7
Govna svete mitske ptice Garude7 Meni se najvie svia peta
teorija postanka, ona da je "zi" zapravo okamina kime drevnoga
zmaja...
Puno posli, kad smo u Dugopolju kod Mladena sve u esnaest
glodali janjca, Stipe je oko moga vrata vidija lipu arenu ogrlicu
koju mi je dala Yang-chen. Reka mi je:

 Ovo ti je njihov najsvetiji i najvridniji kamen, zove se 'zi'. Kad bi

ovo bija original, vridija bi deset iljada dolari, najmanje! A i kopija
je vridna, ovisi o kvaliteti izrade.
Deset iljada dolari? Odloija san pirun i skinija ogrlicu s vrata. Sa
strane su bila po dva lipa zelenkasta kamena. Nian mineralog,
ali to su oito bili tirkizi. Blie centru bila su dva crvena koralja.
"Mnogo znai za moj ivot draga"... to su pivali "Crveni koralji".
U sredini je bija sjajnocrni kamen, s bilin prugama po sebi.
Zainteresira me taj zi pa san prouija ta o njemu pie u librima o
erpama koje san donija iz knjiare u Namche Bazaaru. Zi izgleda
zebrasto. To je tamnokafeni ili crni kamen s bilin prugama i
kruiima.
Libri kau kako je porijeklo kamena, koji tuju svi Tibetanci,
donekle tajnovito. Zi je priroda ukrasila razliitin simbolima:
krugovima, ovalima, kvadratima, valovima, crtama...
Vridnost i kvaliteta kamena esto se odreuju brojen okastih
kruia (zi-mig). Devetooki zi smatra se najvridnijin, erpani ga
gledaju pohlepnije nego nae ene dijamante.
zmajeva kima 118
Moe se nosit sam na ogrlici, a dobro se slae s koraljima i
tirkizon. Koralji su inae churuk, a tirkiz yu. Kad san ve prije
spominja "Crvene koralje", onda su ova ovde dva tirkiza zapravo
"Yu grupa"!
Viruje se da zi nosi sriu i da titi vlasnika od sveg zla.
Posljednjih godina rairila se izrada imitacija, od razliitih
materijala, sa sve kvalitetnijin tehnikama izrade i sve vie
slinosti originalu.
Zanimljivi su i dosta raznoliki mitovi i teorije o tome kako je nasta
zi. Neki kau od okamenjene gliste, neki od dragulja koje su
odbacili bogovi. Trea varijanta kae da je ri o vou otpalome sa
Stabla elja, a etvrta da su to zapravo govna svete mitske ptice
Garude. Ja san inae odlian s Garudon, volimo se jo od prvog
moga boravka u Nepalu, kad san se slika s njon na glavnin
trgovima Katmandua i Patana, pa neman nita protiv toga da cili
ovaj sluaj bude interpretiran ka da me posrala sria.
Na kraju krajeva, ovik moe sam izabrat koja mu se teorija
najvie svia, a meni je najbolja ona da je zi zapravo okamina
kime drevnog zmaja.
Ne znan oe li mi donit sriu, ali svejedno ga rado nosin. Svojin
rukama mi ga je oko vrata stavila Ang Phuova er...
93

SUZe Gleda san zagrljaj stare erpani i himalajskog velikana,

zagrljaj pun tekih emocija, s monin planinama u pozadini. Sad
mi je aj ta nian totoaparaton dokumentira ovu scenu ka iz
antike tragedije. ivot legendi ine vrhovi uspjeha i srie, ali i
ovakvi zagrljaji tuge.
Ang Chuten, nesritnu zarunicu erpaskog viteza Ang Phua,
upozna san uplakanu. Kad je vidila Stipu kako dolazi uzbrdo do
njene nove lipe kue u Khumjungu, briznila je u pla i potrala
mu u zagrljaj. I Stipi je krenila suza. Moran priznat da mi je to
bilo teko gledat.
Zadnji put kad je bija ovde, naime, Stipe je posjetija Ang Chuten
sa svojin pokojnin sinon Jokon. Sad je doa s ranon u srcu. Ang
Chuten, koja je cili ivot provela u tuzi za Ang Phuon, te priko
svoga gubitka bila povezana s dobrin Stipon koji ju nije zaboravija
i zapustija, sad je nesritnon sudbinon dola na red da njemu
izrazi suut povodon jo teeg gubitka. Slovenac joj je sve reka
kad je zadnji put bija ovde bez Stipe.
Gleda san zagrljaj stare erpani i himalajskog velikana, zagrljaj
pun tekih emocija, s monin planinama u pozadini. Bija san
potresen i nije mi palo niti na pamet da ih fotografiran u suzama.
Sad mi je aj zbog toga ta nian dokumentira ovu scenu ka iz
antike tragedije. Priu o ivotu legendi, ka ta je Stipe Boi, ine
vrhovi uspjeha i srie, ali i ovakvi zagrljaji tuge.
Babina kuina bila je uredna, ista i odlino opremljena.
Na policama boice, ae, ikare, lonii, razni zaini... na stolu
dvi te-rine s plavin i crvenin zmajevima. Da je ovo u nas, bija bi
sigurno i koji miljeti, ali pari mi se da erpe ne znaju za vez i
goblene. Na zidu je bila fotografija neke penjake skupine. Prova
san ubrat je li na slici Ang Phu.
Stipe je shvatija ta gledan pa mi je reka:
Slatki mali susid od babe erpanue
Nije ti on tu. Ovo je novija slika, vidi se po vrsti kolora.
Dok su Stipe i Slovenac komunicirali s domaicon nekon udnon
miavi-non pantomime i "nepali inglia", Mlado me turnija lakton
i apnija:
Vidi je, starica. A zna li ti da su ona i Stipe istih godina?
ovie, stvarno! Pogledaj nju, izborana bakica, a onda pogledaj
naega Stipu, jo ka momak.
Ang Chuten nan je ispekla i ogulila kumpire, i to koliinu za cilu
diviziju. Takoer je brino pazila da nan ne usfali aja. Iz

pristojnosti san popija prvu alicu, pa drugu, a onda san treu

ipak odbija, nian vie moga.
Da se Ang Phu nije okliznija kad je ia uzet aj od Slovenca, moga
je sad ovde pit aj s nama. I on bi bija izboran, stari umorni
himalajski dida, koji bi dosad vjerojatno ve ima 12 uspona na
Chomolungmu. Ali bija bi iv, uz svoju voljenu. Da i ne govorimo
o tome koliku bi sriu utija da moe poljubit onu slatku unuku.
Da je proveja zadnjih trideset godina uz svoju enu, ne bi ni ona
bila ovoliko izmuena i izborana, sigurno. Imali bi sritan i
ispunjen ivot, sa svojon dicon i unucima. Zato se okliznija,
zato nije pazija? Naalost, tako je to. Samo jedan krivi korak
dovoljan je da suze onih koji te vole, i onih koji bi te volili, teku
generacijama.
Baba nas je nutkala kumpirima, ali posli onoliko aja napuva san
se i us-pija san izist samo dva. Mogu ak re da su mi onako s
koron, kako san ih izija prvu veer, bili ukusniji.
96
mater&horn I Nemoj mi to govorit" protestira san, brino pazei
da ne ugazin u govno od jaka isprid sebe: "pa nee valjda skinit
sliku od matere da bi stavija sliku od Everesta7" "Ma ne, koja
mater7", nasmija se: "Reka san Matterhorn!"
Marira san uzbrdo, hura-hura! Sad mi je dobro dolo ono ta
san nosija Tiranosauricu, pa ak i Papuicu (68 kg), na pleima
junakin. Kvangjuma je zbog estokog tempa brzo ostajala ispod
mene, sve manja i manja. Mlado je klipsa za menon i prigovara:
Nemoj tako urit! Kad se ide uzbrdo, triba pomalo, bar na
poetku. Onda se posli moe dodat malo gasa. Ubit e se ovako!
Ali nian se ubija, ak ni umorija. Dopizdilo mi je vie beskrajno
hodanje u laganome tempu, od kojega su mi patila kolina i njuti.
Da mi se bilo zatr-at po Himalaji, spasija bi se. Trenira san
trei, a ovi me ovde tiraju da ho-dan po devet uri od bote. To nije
isto. Za treking se triba spremat iskljuivo hodajui. Teko san
falija, mora san vie puti i na Mosor i pinit uz planinu, a ne trat
od Vidilice do sv. Jere i nazad.
Lako da je tih devet uri hodanja kompletan tramak za jedan dan.
Ma kakvi. Posli prve ture doputeno je, siate se, pojist juvu, pa
onda opet bolesna hodaina! Onako totalno polomljen, satrven i
krepan, ide se u boj, u boj, za ivot svoj.
Aklimatizacija. Jedan od najeih pojmova na Himalaji. I zvui
opako. Mrzija san je pa san izmilja zamjenske rii, i tako
nasmijava ostatak ekipe. Jedan dan bila je "amortizacija", drugi
"akreditacija", ali najvie uspjeha po-stiga san sa - "alimentacija".

Rano jutro na planinskon putiu

Ne morate, nije obvezno! ponavlja je svaki put Slovenac:
ampak to je glavna stvar za zdravje. Ko prihaja na visino, je
potrebna se ena tura hoje. Takrat lahko prenese visino.
Zato se nikad nian bunija, nego bi bez rii opet baciva ruksak na
umorne kosti, pa sa tapovima klapa-klap uz brdske putie, priko
stina i stinuga, po umama i gorama Himalaje ponosne.
Kad je partner Mlado ve zatraija, malo san usporija ritam
hodanja, ali ne puno. Neka vidi Mlado da i mi konja za trku
imamo! Moran priznat da me donekle tira i dipet, jer san jutros
pritrpija uvredu. Cili san se zakarpu-nija, to su generali sigurno
primijetili.
Penjali smo se prema kui od babe erpanue, i Stipe je bija
zadubljen u misli, a ja san ga stalno neto pila, ka i inae prvih
nekoliko dana. Jebiga, dospija san ovde na Himalaju sa svojin
idolon, tija san sve ut iz prve ruke, i prezent i futur i perfekt i
pluskvamperfekt.
"Stipe, reci mi ovo, Stipe, reci mi ono", tlaija san slavnog
himalajca, a on mi je na sve odgovara s karakteristinon
pacijencon. Onda san ga, stotinjak metri prije nego ta smo doli,
pita:
Mo mi jo jednom opisat, kako je ono Ang Phu tono strada?
Tu san mu izgleda dodija, jer je sta i reka:
Ali to san ti ve deset puta ispria!
Ja san odma umuka, meutim priliku je jedva doeka Slovenac,
koji je procidija kako "previe klepeen na uzbrdicama", i da bi
bilo bolje da uvan snagu.
Zatapja san i zakleja se u sebi da se Slovencu vie nijedanput
neu obratit do kraja puta. Hudi! On meni da klepeen, jeba mu
jak Boruta Pahora! A veinu puta je sa Stipon klepea ba on!
ivota mi ako nisu troduplo vie meusobno priali njih dvojica,
nego Mlado i ja. To ta bi ja bidan koji put neto zapita Stipu...
Naravno da san zaboravija zakletvu ve nakon dva dana. I bolje
da jesan. Ovi je Slovenac stvarno bija vie nego OK. Pametan
ovik, simpatian, heroj Himalaje, a uz to strpljiv i uvik spreman
pomo. Da nije bilo njega i Stipe, ja bi moga odma skoit u
provaliju trodupli salto.
Toga dana su na aklimatizaciju profii i amateri ili svak na svoju
stranu: Mlau i mene, eto, dopalo je da se uspenjemo do visine od
etri iljade metri i nazad. To je i meni i njemu bilo prvi put u
ivotu na etri soma. Dotad nan je obojici limit bija 3800 metri,

njemu na Alpama, a meni u Peruu, na jezeru Titikaka (tako se

originalno pie, ne Titicaca).
ioo
mater&horn I 20
Vrime je bilo lipo, sunano. Nije bilo zima, ali to se sve u Himalaji
zaas promini, pa smo mi svejedno ponili jakete i lumbrele. Ilo
mi je odlino, a vidljivost je bila sjajna, te san dopustija sebi
luksuz da izmeu koraka povi-rin koji put prema Everestu.
Oito je tamo gleda i Mlado, jer se odjedanput oglasija:
Kad se vratimo u Katmandu, moran kupit sliku od Everesta i
posli ga stavit u svoju dnevnu sobu. Sad mi je na zidu na slici...
i onda je, onako iza mene, promrmlja zadnju ri, uinilo mi se
ka da je reka ... mater.
Nemoj mi to govorit protestira san, pazei da ne ugazin u
govno od jaka isprid sebe: pa nee valjda skinit sliku od
matere da bi stavija sliku od planine?
Ma ne, koja mater? nasmija se: Reka san Matterhorn!
Doda je: Ali neu skidat ni Matterhorn, Matterhorn je kad ue
u kuu u hodniku, a Everest u stavit u dnevni boravak. Malo je
tabana u tiini, pa se opet oglasija:
Ne bi bilo moralno stavit sliku Everesta da ga nian vidija, ali
sad ga mogu mirne due obisit!
Tu je bilo logike. Neka Everesta u naemu Dugopolju!
101
Strele S triglava | Dok san se u birtiji prisvlaija, Slovenac
Bogdan se estija protiv prakse da se na Triglavu ploama
oznaavaju mista di su ljude ubile strele. Ljude ubile strele7
Nian razumija. Je li to neto u stilu onoga slavnoga "Indijaneri
prihajajo"?
Birtija je bila na 3973 metra. Falilo nan je, dakle, samo 27. Bija
bi krembil kad sad, na vrhu ove aklimatizacije, ne bi iskoristija
priliku da zabijen tap u zemlju na etri tisuice. Ko zna ta mi
sutranji dan donosi? Moda me neki nervozni jak rogon odbaci u
dubinu, pa da na vjena lovita poen ka amater, s maksimalnon
visinon 3973!
Mladene, idemo se popet gori u brdo jo tih tridesetak metri
visinske razlike, a?
Oemo puva je Mladen ali ajmo prvo popit aj, pa emo
unda.
Ja ne bi. Oladiemo se, pa e bit tee i uzbrdo. Istina,
nemamo vie puno za penjat se, ali ovo iznad mista je divlji,

neugodan teren. Same stine. Moglo bi se dogodit da se

popuznemo.
Kimnija je glavon i taman smo se uputili da emo se uspet na
najbliu stinu, kad je iz birtije izletija neki tip od pedesetak
godina i jo s vrata vika:
Halo, fantje, od kje ste doma?
uja nas je kako priamo. Slovenac, penja, Bogdan Ambroi iz
Vipave. Tu je s prijateljicon Hedvigon, takoer penjaicon. Odma
san zapamtija to ime, jer se Hedviga zove i sova Harrvja Pottera.
Slovenka je ak pinku i sliila na sovu Harrvja Pottera. Da se
razumimo, ri je o atraktivnoj sovi.
Bogdan nas je vuka u birtiju, pa san slega ramenima. Ako nan je
sueno prvo popit aj, neka bude tako. Hedviga je bila tipina
Slovenka, kratke
Hedviga, Slovenka iz Vipave: postoji blaga slinost s istoimenon
sovon Harrvja Pottera
103
Nikad prije nian upozna simpatinog Slovenca, a ovde na
Himalaji odma dva zaredon: Bogdan Ambroi
crvenkaste kose, svitloplavih oiju i bilih zuba. Bogdan mi je iz
prve bija simpatian. ta je to na ovoj Himalaji? Nikad prije nian
upozna simpatinog Slovenca, a ovde odma dva zaredon!
Rekli su nam di je njihov cilj, neki Peak i jo neto, momentalno
san to zaboravija.
Naruili smo etri aja. Dok smo Mlado i ja prisvlaili majice,
Bogdan je pria o praksi da se na Triglavu ploama oznaavaju
mista di su ljude ubile strele. estija se protiv toga. Ljude ubile
strele? Prvo nian shvaa o emu on to govori. Je li to neto u
stilu onoga slavnoga "Indijaneri prihajajo"?
Onda su mi objasnili da su "strele" na slovenskome zapravo
"gromovi". Svidija mi se izraz. Ima jo dvi-tri neloe slovenske rii,
recimo "okrepeval-nica" i "punka".
Bogdan je bija u svom filmu s Triglava: e e morajo biti ploe
z ime-ni mrtvih, jaz bih jih dal dol. Ovako, znate, slabo deluju na
psiho.
Sigurno mu na psihu nije dobro djelovalo ni to ta nisu imali
svoje nosae, pa su morali sami teglit stvari. On je ima boru od
priko trideset kili, a bogami ni Hedviga nije prola lio. Nosila je
dvadeset kili, ta je puno i za mukoga.
Bidni Slovenci tedili su na nosaima, pa san odluija da u ja
platit pie.

 150 rupija rekla je gazdarica. Sto pedeset rupija? Za etri

aja? Odma san izrauna da bi jedan aj u tome sluaju triba
kotat 37.50 rupija. Ili me oe zajebat, ili je sebe otetila za 10
rupija. Slega san ramenima i platija koliko je rekla.
Ajmo a zva san Mladu. On je, meutim, uinija mot da
priekan.
Moete li mi posudit tu vau torbu za sekundu? pita je
Bogdana, pa uzeja onu strahotnu boretinu i stavija je na lea.
Dok su Slovenac i Slovenka blido gledali, Mlado se spustija na
kolina, po-loija dlanove na porki pod birtije, pa podiga glavu i
objasnija:
Sad u provat sa trideset kila na leima napravit sklek na
jednoj ruci! Za razliku od Slovenaca, nian se nimalo iznenadija,
jer je istu stvar s
ruksakon od 10 kili uspjeno izveja kad smo tek onili stvari u
sobu svra-tita u Kvangjumi. Tada je na prsi lega na pod, i s
ruksakon na leima ka iz pike napravija sklek na jednoj ruci.
Jak je ka jak, ta drugo re.
Bogdan je i dalje gleda u udu ta ovi neobini Hrvat izvodi, a
Hedviga se samo smijala. Ja san bija sto posto uvjeren u to da e
Mlado napravit taj sklek, ma uloija bi iljadu eura na njega.
Meutim, nije uspija. Malo se pridiga, samo koji centimetar, i
onda ga je teina bore pritegla i poklopila. Sruija se ka Veli
Joe. Ka WTC.
104
Sol
jeloS
u,<,0l,
to
iz I eAe|6ui s apj^s
Okliznila mi se ruka na podu posli se opravdava.
Kad smo izali iz birtije, reka san Mladenu: Jesi li vidija kako
on lipo vodi partnericu sa sobon? Sigurno je puno ugodnije do
na Himalaju kad se ne triba samo ti penjat, nego se neko
povremeno popne i na tebe. A ta emo ti i ja, bidni moj Mlado?
Do Baznog logora neemo ni vidit ensku.
Je, dobro govori nakesija se Mlado.
Primjeuje li ti koliko ima Slovenaca? uvrstija san ruksak:
Ve smo se sreli s onon grupon u Namcheu, pa onda onih
sedmero ta su proli kraj nas prije Kvangjume... da ne zaboravin
Groeljevu ekipu. Tu su karja, tremfelji i jo deset Slovenaca sa

njima. Di god doe ovde, ak i u ovu pri-pizdinu, svuda su

Slovenci. Jebate, ima ih na Himalaji vie nego u Sloveniji!
Nita udno odmahnija je: Slovence uu odmalena da idu
na planine. Imaju Triglav i Julijske Alpe, s dudon dobiju ruksak!
Tako smo se u prii uas popeli na misto za koje smo obojica
procijenili da mora bit barenko pedeset metri visinske razlike
iznad Mongle.
Doli smo vidili par krovova i budistike zastavice kako vijore na
vitru. Duboko u provaliji, na dnu kanjona, vijugala je rjeica.
Izgledalo je strmo za poludit, odma su mi klocle noge. ta bi
ostalo od mene da se ovde stombu-lan?
Evo, ovi kamen simbolino oznaava etri iljade metara!
sveano je proglasija ushieni Mladen: Ovo je mali korak za
Himalaju, ali velik za nas dvojicu.
Zakoraija je, a onda ujedanput sta:
Ja neu dirat ovo kamenje, ovo je vjerojatno neka njihova
svetinja.
ta ti je? pogleda san ga: Kakva svetinja? Ovo su neke
mocire. Ili moda oznaka dokud je ija zemlja.
On je vrtija glavon, nije mi nita virova. A meni je sinilo:
Je, to je sigurno to. Prave pravcate meje, odnosno mee ta
oznaavaju dokle smi i iji jak. Vidi ti to, sa splitskih Meja
priletija san pola svita i pre-hoda pola Himalaje da bi opet doa
na "meje". Nema tu svetinje, viruj mi, tu su vlasniki odnosi u
pitanju!
Slikali smo se kod kamene mogile, pri emu se Mladen nespretno
naslo-nija rukon i oborija stine.
Eto ti sad zajebava san ga sruija si ljudima svetinju!
Pa je bidan ia slagat kamenine nazad i nije se smirija dok
mogila opet nije bila na mistu.
Slikanje mi nekako nije bilo dovoljno.
strele s triglava | 21
Ajmo neto zapivat, da proslavimo! predloija san: Ipak
smo stigli na etri iljade metri!
Mladen se poeka po uima, bilo mu je neugodno: Hm, zna,
ne bi ja. Volin pismu i sve ali, brate, ne znan pivat. Runo me ut.
Ipak san ga nagovorija, pa smo iz svega grla zapivali "Marjane,
Marjane". Na poetku je zbilja malo tonava, ali posli "mile
trobojnice" je pustija glas i naposljetku uope nije loe zvua.
Da san zna koju pismu o Dugopolju, rado bi zapoeja, ali nijedna
mi nije pala na pamet. Tek posli san se sitija da san moga povu
koju ojkalicu.

Recimo: "Mala moja sidni mi na jaja, pa e vidit ta je Himalaja!"

Mlado je prvo sruija "svetu" mogilu na etri iljade metri pa nije

bija miran dok ju nije opetsloija
107
himalajske sise
Cura je krivo doskoila i doivila teak prijelom noge. Otvoreni
prijelom. Leala je leima na betonu, sise su jo uvik bile gole, i iz
iloga glasa urlala dok joj je kost virila iz izvrnute slomljene noge.
Svi susidi su izali na prozore.
109
uja se odjek koraka po kamenju himalajskon, heja-hoj! Stazica
je na mistima bila uska i opasna, tribalo je tu i tamo nogon stat
na kamen za koji nikad ne zna oe li se iskrenit, pa onda i noga
skupa s njin. Mora san dobro pazit di gazin, jer bi krivi korak
znaija, u najboljen sluaju, uganue noge, U najgoremu sluaju
dogodija bi se pad u dubinu i smrt. U Hrvatsku bi me dostavili
ledenoga, s pet-est otvorenih prijeloma. A kad smo kod otvorenih
prijeloma...
Studirat san doa u Zagreb s nepunih sedamnaest godina, kod
gazdarice, 65-godinje ene. Stanova san u Kikievoj ulici broj 4
na Srednjacima, na prvome katu. Ima san svoju sobu, a ona je
bila u svojoj. Rekla mi je da mogu slobodno koristit kuinu, ali to
i nije bila neka prednost jer ni onda, ka ni danas, nian zna nita
skuvat.
Fit san plaa, ja mislin, 80 maraka. Gazdarica je bila manje-vie
OK ena, osim ta me stalno gnjavila da san neredan. "Roberte,
vidi ovo! Na vratima su ti ostali otisci od prstiju! Pa zato postoje
kvake?". "Roberte, opet nisi dobro oprao lavabo, pogledaj koliko
ima ostataka od paste za zube!".
Ajde, bogati, stara, ne pilaj me, mislija san u sebi. Kad bi izala
vanka, raspalija bi muziku na starome gramofonu "Tosca", istome
kakvoga san i sam ima doma u Splitu. Da dananji momci i cure,
ovi s ultramodernin fen-si aj-podovima i mp-trijima, vide staru
dobru "Toscu", ne bi znali emu ta naprava slui. Na gramofonu
su bile oznake s brojevima 33, 45 i 78. Ovo 33 bilo je za svirat
longplejke (velike ploe), 45 za singlice (male ploe), a nikad nian
dozna emu slui broj 78.
"Azra" je grmila iz gramofona prilino esto. Trostruki album
"Ravno do dna", zna san ga napamet, znan ga i danas, sve 44

pisme. Ajde uzmi me sa sobom, uradi mi sve to zna, ajde uzmi

me sa sobom, Gracija.
Iz zvunika "Tosce" ipak bi se najee javlja Lou Reed. Ako bi
bija dobre volje, slua bi "Hangin' Round", "Perfect Day" ili "She's
My Best Friend". Uz depresivna stanja bolje su ile "Man of Good
Fortune" i "Sad Song". A kad bi bija zaljubljen, puta san "Pale
Blue Eyes" i "Caroline Says". Nekoliko godina kasnije ak san se,
igron sluaja, i zaljubija u jednu Karolinu, splitsku studenticu u
Zagrebu, mladu buduu doktoricu s nevieno lipin sisama.
Osim muzike, nian ima puno drugih vrsta zabave. Cure onda
nisu bile ka ove dananje. S nekima je tribalo hodat po tri miseca
da bi doa do pike.
Recimo, spomenuta Karolina bila je u svojoj dvadesetoj godini jo
njufe-rica. A vrhunska maca. Na nju su se palili svi iz moje ekipe,
posebno njezin kolega s faksa, budui doktor M.
iio
himalajske sise | 22
Naalost, nian uspija Karolini skinit njuf. Doa san do toga da
san je jedne krasne jesenske veeri svuka skroz golu i mazija se s
njon u krevetu. Sian se te slike: ona kraj postelje. Prava ikona
lipote. Bila je samo u donjoj majici i mudantama (onda naalost
jo nije bilo tangi). S ulice je dolazilo prigueno uto svitlo od
ferala. Nadzemaljska fantazija. ,
Imala je tako divne sise da je majica ispod njih padala potpuno
ravno. Do- Izmeu pogleda na
nii dil majice bija je udaljen od tila bar deset centi. Izmeu
pogleda na njezine Karalinmesjse
''
' ' 1 roj 1 panorame Himalaj
sise i panorame Himalaje uvik bi izabra domau kvalitetu. Majica
je bila ma- uvik bi izabra
lo kraa, tako da se vidija i pupak. Mamilo je da zavue ruku
unutra. To san domau kvalitetu
i uinija. Nikad neu zaboravit te tvrde, limunske, nevine sise
koje su stajale
postojano kano klisurine. Uvuka san Karolinu u krevet i uz razne
trikove
zamalo joj ga uspija stavit. Bila se, naime, i ona solidno namoila
i poela je
111

puvat. Ali prid sam ulaz, kad san ve kucka na vrata raja, njeno
me odgur-nila: Nian jo sasvim spremna. Ali obeavan ti,
sljedei put...
Danima san ivija u atmosferi sritnog iekivanja idue subote,
meutim dogodila mi se nevjerojatna pegula. Dok se Karolina
misecima prije nekala i premiljala bi li mi dala ili ne bi, snaa
san se sa strane s jednon purgericon koja nije imala skrupula oko
seksa.
Nije bila ni izdaleka tako atraktivna ka Karol, ali moja lipa
doktorica me toliko izluivala da san mora na tagod za potegnit
u meuvrimenu.
U etvrtak, dva dana prije obeanog seksa, vozija san se s tom
Zagrep-ankon u nonom tramvaju, sidila mi je na kolinima. Ili
smo kod nje u Novi Zagreb, da prikratin vrime do subote. ta mi
je to tribalo, zato nian moga priekat dva dana?
U tramvaju je bija i doktor M. kojemu san se javija. Nije mi palo
na kraj pameti ta e on uinit. Ljubomoran zbog toga ta je
Karolina s menon, a ne s njin, sutra joj je izmeu dva predavanja
pria i pita je, ka fol u udu:
Oli si prikinila s Roberton? Vidija san ga sino u tramvaju s
drugon curon, sidila je na njemu!
himalajske sise | 22
Karolina je naravno popizdila i momentalno me ostavila. Caroline
says... I don't loveyou anymore. Lou Reed je ustvari proreka ta
e mi se dogodit. A eto. Stoposto san siguran u to da joj je njuf
skinija prvi momak iza mene. Ja san tome sretniku pripremija
put, pod onin utin svitlon ferala. Doktoru M. san oprostija,
neuzvraena ljubav ga je zaslipila.
Ali da se vratin u 1982. i Kikievu ulicu, vizavi onoga otvorenog
prijeloma. Desetak dana nakon ta su me mater i otac doveli kod
stare gazdarice, zvala me za stol, iznila sok, malo se zacrvenila,
pa promucala:
Sluaj, deko, ako sluajno nae neku djevojku, moe je
dovesti tu u sobu. Samo onda to i meni reci, da sluajno ne
doem doma u isto doba. A ja ti esto vikendom idem na selo,
zna?
Dotad me ve barenko pet puti "potala" zbog raznih glupih
sitnica, a uz to je neprekidno molila Boga, okolo je bilo iks
krunica, pa mi je ova izjava bila totalno nevjerojatna. Stari Kerber
me potie na seks?! Svata mi je prolo kroz glavu. ak san
pomilja na to da je baba opasna perverznjakinja, pa san se posli
penja na krevet i po plafonu iza ormara traija skrivene kamere.

Nekoliko miseci posli toga dozna san korijene njene

velikodunosti. Podstanaru prije mene, naime, zabranila je
dovoenje cura. I ta se dogodilo? Kad je u petak otila na selo, i
rekla da e se vratit tek u nedilju, momak je sa svojon curon
dogovorija da mu u subotu doe u stan na jebalo. Ona je i dola,
u popodnevnin satima, vanka je jo bija dan.
Bili su usrid posla, postelja je kripala, cura stenjala, kad se
iznenada za-uja klju u bravi. Gazdarica se iz nekog razloga
vratila dan prije. Momak u panici nije zna ta bi, pa je bidnu
curu, koja je stigla obu samo mudante, natira da iskoi kroz
prozor! Brzo je proapa da e joj on odma bacit robu.
Cura je skoila doli u dvorite, golih sisa, a on je zbilja bacija
majicu, vestu, boru, bive i postole za njon, ali avaj, mala je s tri
metra visine krivo doskoila i doivila teak prijelom noge.
Otvoreni prijelom.
Leala je leima na betonu, sise su jo uvik bile gole, i iz iloga
glasa urlala dok joj je kost virila iz izvrnute slomljene noge. Svi
susidi su izali na prozore. Momak je zva Hitnu, a gazdarica se
sakrila u kuu da je ne vide. Ali susidstvo je misecima brujalo.
Zato je meni unaprid dola s dozvolon za seks. A da stvar bude
traginija, cilu tu godinu ta san proveja u Kikievoj 4 uspija san
dozvolu za seks konzumirat samo jedanput. I svrija ne za 78, ne
za 45, ne za 33, nego za 20 sekundi...
sirdar Ljudi esto glume suut i kad in se zapravo ivo jebe za
pokojnika, pa licemjerno ponavljaju izreku "o mrtvima sve
najbolje". Ako je neko bija kovaca i pizdun, pravedno je da ga se
i nakon smrti spominje s preziran.
Dobili smo novoga sirdara, Dipendru. Stari sirdar je krenija s
nama iz Kvangjume, ali je ia samo do Tengbochea, a onda se
vratija do Lukle po novu grupu. Nama je stiga Dipendra, snjena
lisica.
Sirdar je na Himalaji naziv za planinskog vodia i efa nosaa.
Masu je vaan. Ako je ekspedicija velika, s puno vodia, on dili
zaduenja svim vodiima, ka general svojin pukovnicima. Zatim,
angaira i plaa lokalne nosae. Brine se o hrani i piu tijekon
ekspedicije. Donosi konanu odluku oko toga kojin se smjeron
triba i. Rjeava sve logistike probleme koji iskrsnu. Sirdar ti je
na Himalaji i aa i mater.
Uvridija san sirdara Dipendru odma na poetku. Reka san mu
najgore ta san moga.
Dipendra? pruija san mu ruku dok smo se upoznavali i
doda: Pravo kraljevsko ime!

Istoga asa kad san to izreka, ugriza san se za jezik. Nian falija,
Dipendra je stvarno ime iz kraljevske familje, ali on je istodobno
jedan od najomraenijih ljudi u Nepalu. Ri je o princu i
nesuenome kralju koji je u stranoj noi 1. lipnja 2001. pobija
cilu svoju familju, oca (i kralja) Birendru, zatim mater, kraljicu
Aishwaryju, pa sestru, brata i jo o-ho-ho ljudi.
Sirdar Dipendra faca je na Himalaji, unato okaljanome imenu.
Sidija san za stolon na proplanku, sa spektakularnin pogledon na
planine. Nian
115
ovik od planina, vie volin sidit uz more, ali ovo je ovde stvarno
bija vrh vrhova. Ludilo od lipote.
Nedaleko od nas ponosno se istica slavni samostan Tengboche.
Dvi najsjajnije budistike gompe, dva supersamostana Himalaje,
svakako su Rong-buk, sa sjeverne, tibetske strane, te fascinantni
Tengboche s ove, jugozapadne strane Everesta. Naprid, nazad,
livo i desno od nas - vrhovi Himalaje. Mi na proplanku, na tri i
osamsto, sami u bilome svemiru.
Dipendra je sija tridesetak metri dalje, kod malih ulaznih vrata u
ruevni ugostiteljski objekt. Je li ovo hotel ili samo
okrepevalnica? pita san Momenat idile na generala iz Deele,
koji se nasmija: Okrepevalnica!
proplanku kod nije nan se da okrepavat, cicija jedna. Navodno bi
onda bilo tee hoTengbochea ' r 11
dat.
Gladni Stipe je neko vrime promatra Slovenca ispod oka. Nada se
da e se ovi ipak smilovat i osigurat kakvu hranu. Onda je
odusta, pa je kibija Di-pendru. Obratija se Slovencu:
Vidi naega Dipendre. Sia li se Kangchenjunge, kad ga je
Wanda opalila termosicon? Kad je to ono bilo, '91?
Kako se ne bi sia? otega je Slovenac: Ampak potem
Dipendra ni bil sirdar, ampak kuhar. Joj, Wanda ga je prav
mono poila, pizda, to je bilo grdo za gledat.
Nakalja san se: Gospodo, priate li vi o Poljakinji Wandi
Rutkiewicz, najveoj himalajki svih vremena?
Je, ba o njoj potvrdija je Stipe: Neto su se ona i
Dipendra posvaali, a Wanda je inae bila gadnog karaktera,
nita joj nisi moga re, odma bi ti skoila u oi... Uglavnom, kad
ga je mlatnila termosicon, moda i vie puta, ne sian se, doa je

tadanji sirdar, uspravija se prid Wandom, pa joj je odsika:

'Nobodv beats my people!' Svi su nosai popizdili na nju.
To je sirdar imitira Miloevia! nasmija san se: Niko ne
sme da vas bije!
Izjava, ki je bila moderna v teh letih kimnija je Slovenac.
ta se posli dogodilo, jesu li kartali Wandu iz ekspedicije zbog
ovoga naeg Dipendre? zainteresira san se.
Zamalo. Dobila je opomenu prid pa-pa. Njima je ogromno
ponienje da ih neko udre, a pogotovo ena.
Je li Dipendra ka kuvar sudjelova u usponima?
Ne, on nije penja. Ali je zato izvrstan organizator, svaki
problem rijei zaas.
116
sirdar | 23
Nian odustaja, tija san sve doznat, usprkos riziku da me
Slovenac opet proglasi klepetalon:
erpe i ostali vodii i inae se ne pale na vrhove, a?
Stipe je zatresa glavon: Tako je prije bilo. Sad se itekako pale,
svaki grize da osvoji. Raste im cijena ako imaju meu trofejima
vrhove osamtisu-njake!
Malo san mua i razmilja o tome ta je Dipendra utija kad je
uja da je Wanda poginila na istoj toj Kangchenjungi. Je li mu
ipak bilo aj ili je, posli zlosretnog randevua s termosicon, outija
zlobno veselje?
Ljudi esto glume suut i kad in se zapravo ivo jebe za
pokojnika, pa licemjerno ponavljaju ono "o mrtvima sve najbolje".
Po meni, ako je neko bija kovaca i pizdun, zbog toga je vjerojatno
profitira tijekon ivota, pa bi zapravo bilo pravedno da ga se bar
nakon smrti spominje s preziron.
Jedan moj prika jo je radikalniji. On ve dugo eka da umre neki
starkelja kojega mrzi, da bi mu se moga, govori, barenko tri puta
sedmino i pisat na grob. U tolikoj mrnji, reka bi, ak ima neke
bizarne romantike. Joe DiMaggio je Marilvnki nosija rue svaki
drugi dan, a on bi svako malo ia zalit grob svome neprijatelju.
Pouka je, po meni, da triba bit dobar ovik, svakoga potivat i
uvik razmislit prije nego ta kome uini neto loe. Da je tako
razmiljala, Wanda sigurno ne bi kresnila kuvara termosicon kad
su joj se digli ivci negdi tamo podno divovske Kangchenjunge, na
kojoj je posli ostavila kosti.
Dobro, Dipendra joj je garant oprostija, jer ljudi na Himalaji nisu
osvetoljubivi, takva in je kultura. U pravilu nemaju ni grama zloe
u sebi. Ali da je na Dipendrinon mistu bija neki na ovik, garant

bi u sebi outija bar traak likovanja na vist da je poginila ona s

termosicon. Taj traak zlobe javlja se u svim zapadnjacima i kad
ti pokojnik nije nita loe uinija, a kamoli ako te opizdija neim
po glavi.
Jedna stvar je sigurna: ako si za ivota bija OK, ima puno vee
anse da svoj grob ouva suvin.
Ni dolina Khumbu nije imuna na globalizaciju Tengboche cybercafe
tengboche
U klupama su sidili studenti budologije. elava ekipa, ka moji
boksai iz "Pit buila" Samo ta ovi nisu ba uivljeni u boks.
Kad bi vidili ring, vjerojatno bi ga okitili molitvenin zastavicama.
U samostan Tengboche ueta san s novin modnin dodatkon, koji
mi je poklonila birtaica iz Kvangjume. To je krasna svilena
marama bile boje, koja se zove kata, nosi sriu i poklanja se samo
prijateljima. Iako, na povratku san vidija da su neki profanirali taj
lipi himalajski obiaj poklanjanja marame prijateljima: u jednome
svratitu u Lukli, naime, dilili su kate svim trekerima redon.
Nekoliko godina prije posjetija san jedan budistiki samostan u
planinama istono od Katmandua (vidi moj libar "Nepal u 77
pria"), pa san otpri-Stipi je u samostanu like zna ta mogu
oekivat u Tengbocheu.
pria budistiki mrga
Na ulazu smo morali skinit postole.
Bive su mi odavale vonj mrtvog ja-i narediia mu da
se ,
. . ..
,
,
.., vv .m
ostavi slikavanja' msan in prominrja vec neko vrime, a 1
noge nian bas cesto pra. To na
- Nou foto! Himalaji nije problem. Svi smo smrdili i unaprid se
pomirili s time.
120
Pripremija san fotoaparat, iako je svuda jasno pisalo "no photo
inside". Ja uvik opalin jednu sliku, pa ako mi doe ko vikat, onda
smjerno kiman glavon i ispriavan se.
Tako san uradija i ovde. Slika san druinu za klupama, studente
budologije. elava ekipa, ka moji boksai iz "Pit bulla". Samo ta
ovi nisu ba uivljeni u boks. Kad bi vidili ring, vjerojatno bi ga
okitili molitvenin zastavicama. Niko nije reagira, pa san mrtavladan nastavija fotografirat. Oito san malo pretjera jer mi je pria
jedan redovnik i zamolija me da spremin aparat.
Jes, ofkors, sori! kima san glavon. Jebe me se, sve san slika!
S druge strane, Stipe, koji je takoer ua s menon, nije ima srie.

Posegnija je za apara-ton, da bi mu momentalno pria neki

budistiki mrga, te ga dobro izvika i na-redija mu da se ostavi
slikavanja: Nou foto, big informejn autsajd, go end si!
Na ovome mistu znani je stica i sin od Ang Phua
121
Mandala samostanu Tengboche
Izvikalo naega Stipu, zabranilo mu slikavat! Da je to napravija
bilo ko drugi, a ne sveti ovik u Budinome hramu, odma bi mu
zavrnija aperkat ta je diga glas na Stipu, ili bi mu barenko
zalipija peurinu. Ovako san preu-tija. Na kraju krajeva, nije ni
od Stipe okej ta ne potuje pravila i zabrane ;)
Kad smo kod pravila i zabrana, najjaa mi je bila odredba broj 9
na utoj ploi sa devet zapovidi u dvoritu samostana. Prva je bila
"skinite postole prije ulaska", druga "pristojno se obucite, ne moe
u orcu", itd itd.
Spomenuta zabrana broj 9 glasila je: "nemojte se ljubit, molin!".
Jel ovo zato da seksi mace valjenjen ne napaljuju redovnike?
obra-tija san se Stipi. Odgovorija mi je: Normalno, upravo
zato!
Kad se ve nian moga ljubit, gleda san okolo. Lip samostan,
uinija mi se moderan i ist, nekako ka nov. Posli, kad san malo
prouija libre, shvatija san zato je to tako.
Samostan Tengboche osnova je lama Gulu, redovnik iz
Khumjunga, prema uputama glavnoga lame tibetskog samostana
Rongbuk. Zgrada glavnog hrama bila je zavrena 1919. a svi
radovi okonani su 1923. ali oito pri posveenju neto nije dobro
napravljeno, jer je ve 1934. straan potres atra gompu i ubija
lamu Gulua. Hram je obnovljen par godina posli, a ostaci lame
koji ga je osnova pokopani su unutar njega.
Jo je jednom Tengboche pogoen elementarnon silon: 19.
sijenja 1989. poar je unitija cili samostan. Kolekcije knjiga,
slika i religioznih predmeta su spaene, ali cila zgrada gompe bila
je unitena. erpe iz Khumbua, uz pomo brojnih meunarodnih
organizacija, osnovali su zaklade za rekonstrukciju.
Gradnja je poela u travnju 1990. a nova gompa bila je posveena
u rujnu 1993. Kapelon dominira statua Bude od etri metra.
Tengboche je najvei samostan u Khumbuu, ali nije i najstariji.
erpaska tradicija tvrdi kako je budizam u Khumbu doa krajen
17. stoljea a uveja ga je lama Sange Dorje, peta reinkarnacija
glavnog lame samostana Rongbuk. Prema legendi, Sange Dorje
priletija je Himalaju i aterira je prvo u Pangboche, pa onda u

Tengboche, te pritom ostavija otiske svojih stopala u kamenu.

Totalni aolin, "Tigar i zmaj"!
Smatra se da je Sange Dorje osnova prvi budistiki hram u
Khumbuu, i to u Pangbocheu. Hramovi u Khumjungu i Namcheu
su utemeljeni kasnijeg datuma. Nijedan od njih nije bija
istodobno i samostan. Sveenici su bili oenjeni i nije postojala
redovnika zajednica s formalnon organizacijon ka u samostanu.
Prvi samostan u Khumbuu bija je ba Tengboche. Osnovan je ka
izdanak
122
tengboche | 24
nyingme, znamenite sekte "Crvenih eira" s Tibeta. Mladi
redovnici tada su bili prvo poslani na uenje u tibetanski
samostan Rongbuk.
Samostan danas radi na tome da razvije knjinicu i kulturni
centar odma iza gompe, a taj bi centar znanja usrid Himalaje
sluija istodobno redovnicima i trekerima. Razvija se biblioteka s
librima iz podruja religije, kulture i povijesti, sve to na raznim
jezicima.
kolska zgrada uz gompu osigurava uvjete za ivot i rad
tridesetak mladih redovnika. Na tom mistu je ivija i uija
Mingmu Norba, sin Ang Phua, a o teini studija za budistikog
sveenika dovoljno govori i to da posli dvadeset godina uenja Ang
Phuov sin, dok ovo pien, jo nije zavrija studije (ali triba bi
ubrzo).
Interesantan podatak koji san dozna tamo na licu mista: tehniki,
samo se ef samostana zove lama. erpaska ri za redovnika je
tawa. m
Najjaa in je deveta zapovid
123
SUSld jerkov | Svaki put kad vidin Jer-kova, morat u ga zamislit
mrtvoga, i do e mi napamet to kako emo u vjenosti leat
jedan nedaleko od drugoga. Sigurno e mu ko od rodbine stat na
poklopac od moje grobnice.
Na Himalaji san dosta mislija o smrti, staje razumljivo, ak san
prije polaska nakraba i priruni testament za svaki sluaj, pa su
se okupila sva dica i irila mi priko ramena da vide ta u kome
ostavit.
Eto, kupija san nedavno i grobnicu na Lovrincu, odlina pozicija,
s po-gledon na oni veliki kri za branitelje.
Onda san sazna da je dva groba od moga mista grobnicu kupija
bivi koarkaki as eljko Jerkov. Znan ovika, ak smo prijatelji,

ali ba zato bi voli-ja da nismo susidi na Lovrincu. Sad u ga,

svaki put kad ga vidin, tija-ne tija morat zamislit mrtvoga, i do
e mi napamet to kako emo u vjenosti leat jedan nedaleko od
drugoga. Kad mu doe vie ljudi istodobno oba grob, sigurno e
mu ko od rodbine stat na poklopac od moje grobnice.
Ko e prvi umrit od nas dvojice? Ko e koga ispruen ekat da
svrati u susidstvo? Istina, eljko je malo stariji, ali je i bivi
sporta, sigurno zdravije ivi od mene.
Jedanput smo bili stol do stola na nekome banenju, svirale su
starograd-ske pisme u restoranu "Arkada", i sad kad se sitin,
mogu re da nije skoro nita popija. Dok je bend piva pismu
"Bolujen ja, boluje ti, bolujemo od ljubavi", ja san strusija vie
alkohola nego Jerkov cilu veer. Sigurno nije nikad ni puija, za
razliku od mene ta san se dvadeset godina trova duvanon. eljko
bi po svemu moga doivit 110 godina.
susid jerkov | 25
Jedina mi je nada da ga pobijedin u tome ta je on ua u politiku.
Ko god je ua u politiku, satralo ga je. Sanader je bija lipotan
prije nego ta je sta na elo drave, a neposredno uoi ostavke
bija je debel i kompletno ruvinan. Ve sad je mraviji i veseliji.
Bandia je, s druge strane, udrija kolap, bidno-me mu je, ako
dobro pogleda, jedno oko manje od drugoga. ovik izgleda ka da
je vlast iiala iz njega sve ivotne sokove.
Tuman se na vlasti razbolija i umra, Raana je napa i odnija
fatalni rak. Siguran san u to da, kad (i ako) zavri
gradonaelniki mandat, Kerum vie nee imat ni ono malo kose
ta mu je sad na glavi. Politika ubija. Tako da ipak postoji nada
da potuen susida Jerkova u dugovjenosti.
Grobnicu sa est mista kupija san priko Igora, roaka od
Papuice. On radi u upravi Lovrinca. Brzo smo sve rijeili oko
papirologije i plaanja, pa mi je pria anegdote s groblja. Ovu san
zapamtija ka najjau. Dogodilo se nedavno.
Ia je sprovod, umrla je neka ena, a izgleda da je nekoliko
oaloenih bilo pod uticajen opijata. Kad su isprid mrtvanice
ve odtrubili ono poveerje za mrtvace, i kad je povorka krenila,
dvojica iz sprovoda uzrujano su skoili isprid kapsila i kleli se da
su uli kucanje iznutra!
Je, Gospe mi! vika je jedan: Neto je kucalo iznutra!
Nastala je opa konsternacija, picigamorti nisu znali ta bi uinili.
Da i sami oslukuju? Jedan je zbilja prislonija uvo na lijes. Da
otvore kapsil ili da ga vrate u mrtvanicu? Posli dvi-tri minute
vijeanja, odluili su posluat najbliu rodbinu koja ih je uvjerila

da ne triba obraat panju na ovu dvojicu ludaa. Sprovod je

nastavija tuni hod, a rodbina je ivala oima prema dvojici
zagovornika uskrsnua...
Nije da ne virujen Igoru, ali kasnije san provjerija priu kod
drugih slubenika groblja Lovrinac. I je, istinita je! Nije mi jasno
kako to nije zavrilo u novine.
127
mrtva marija u ledu
Stipe se sitija da bi svadljivu Poljakinju mogli omamit viskijen i
tako omekat. Pijana, VVanda je bila skroz druga ena. Veselila
se, smijala. Razgovarali su o starin danima, o njezinoj mladosti, o
silnin vrhovima na koje je ugazila.
Joe Rozman i Marija Frantar, slovenski par u ekspediciji: Marija
iWandastalnosu sikale jedna na drugu
Bila je tvrdoglava za popizdit, ta VVanda Rutkiewicz. Snana
linost, izvorna himalajska feministica. Nije trpila da joj iko govori
ta*e radit, nije primala niije savjete. Pogotovo ne od onih koje
je svrstavala ispod sebe, a u tu kategoriju su spadali gotovo svi.
Sa Stipon i Slovencen bila je u dobrin odnosima, ali se uspila
posvadit sa skoro svima ostalima iz ekspedicije "Kanch 91", di je
dola sa sunarodnjakinjon Ewom Pankiewicz.
Trajala je latentna utakmica izmeu Wande i Marije Frantar
zvane Marica, snane 35-godinje Slovenke, apsolventice
geografije i alpinistike in-struktorice, koja nije previe
respektirala hirovitu Poljakinju. Prvo, smatrala je da je po brzini i
vjetini u najmanju ruku ravnopravna 13 godina starijoj Wandi,
ako ne i bolja od nje, i zbog toga joj nije puno znailo to ta je
VVanda dotad osvojila ak osan vrhova iznad osan iljada metri.
tavie, znala je re "ma kaj ta baba hoe?", gledajui je iskosa.
Drugo, VVanda je nju od poetka promatrala svisoka, ka dodue i
skoro sve ostale. Sve je tila provest na svoj nain, nije trpila
pogovor. U stilu: ja san pripadnica himalajskog plemstva, divite
mi se i sluajte kad ja govorin.
130
mrtva marija u ledu | 26
Bilo je pitanje vrimena kad e nakupljene tenzije eksplodirat.
Planina je ka i brod, ljudi se u logorima sudaraju jedni s drugima,
a tu je i ta visina, koja u mnogima budi ono najgore, nervozu i
svadljivost.
Sukob s Dipendron, tada kuvaron ekspedicije, nasta je zbog toga
ta mu je VVanda osorno naredila da joj napuni termosicu ajen.

Dipendra je smireno reka: Molim, priekajte! jer je moda

ba tad obavlja neto za Maricu.
Kako misli da ekan?! dreknila je Wanda, zapinjena od
bisa. Ri po ri, skoila je ka tigrica i - dogodilo se to ta se
dogodilo. Opizdila ga je termosicon po glavi.
Pokuali smo te veeri napit Wandu, ta nan je i uspilo! sia
se Stipe epizode s Kancha, kad su muku muili s tvrdoglavon
Poljakinjom Viki je bija oajan, nije zna ta bi, sirdar je pritija
da e je istirat iz ekspedicije ako se ne ispria zbog udarca
termosicon, a ona ni ut za to. Onda san se ja sitija da bi je mogli
omamit viskijen i tako omekat.
Pijana, VVanda je bila skroz druga ena. Veselila se, smijala.
Razgovarali su o starin danima, o njezinoj mladosti, o silnin
vrhovima na koje je ugazila.
Na kraju su, uz zadnje zalihe viskija, izmuzli iz nje obeanje da e
sutra pruit ruku Dipendri, kako ne bi dolo do daljnjih
problema.
Ipak, Dipendra i Wanda nisu se skroz pomirili pria mi
danas Stipe: Ona mu je nevoljko dala ruku, nije joj bilo ba
pravo. Zapravo, ini mi se kako uope nije smatrala da bi tako
neto tribala uinit. Kad smo je napili, u svemu se sloila s nama,
a sutra opet nastavila po starome.
Menopauza je sigurno uinila svoje. Kad je imala 28, bila je
zajebana kad zajuni, a sa 48 je grizla.
Stalno ju je drala nervoza kae Stipe: Tila je preduhitrit
godine, eto, skupljala je te vrhove od osan iljada metri, a to onda
vie nije penjanje iz ljubavi, to je neka matematika. Nije bilo u nje
dovoljno mudrosti, nije imala snage za odustat.
Ka ta je, recimo, mudrosti i snage smoga na Slovenac, koji je
doa jo blie, na deset od 14 vrhova, ali ipak nije tija forsirat
zadnja etri i izazivat sudbinu.
Ironija je kako je upravo VVanda nala mrtva tila Marije Frantar i
Joe Rozmana, Marijina penjakog i ivotnog partnera, 36godinjeg tesara i lana Gorske slube spaavanja iz Tria,
takoer iskusnog alpinista.
Nekoliko dana prije toga Stipe i Slovenac osvojili su
Kangchenjungu. To je bija prvi vrh na kojemu je Stipe rairija
nau novu nacionalnu zastavu, u
131
zoru raanja nove hrvatske drave. Kad je sta na najviu stinu
strane planine, oblile su ga suze od srie i ponosa. *

On i Slovenac bili su, zanimljivo, prvi ljudi na svitu koji su na

nekome vrhu od osan iljada metri, u straju da nisu sve dobro
snimili, vraali video-vrpcu nazad i provjeravali je!
im su se poeli sputat, planinu su pokrili oblaci. Nisu odma
pronali logor, pa su u panici poeli kopat rupu za bivak u snigu.
Slovenac je kopa, stenja i puva, nije ima snage ni za betimat.
Nije nan dobro ilo! sia se Stipe: Ko zna kako bi sve
zavrilo da se oblaci nisu razili i da dvista metri ispod nas nismo
vidili svitla Logora 3.
Onde su zatekli Mariju Frantar i Jou Rozmana.
Mi idemo sutra prema vrhu proglasili su, te zbilja ujutro, uz
smij i fotografiranje, otili uzbrdo prema Logoru 4. Tad je zapuva
jak vitar. Vrh je bija zavijen u oblake. Marija i Joe nisu se javljali
radijen u bazu. Slovenski par zadnji put su vidili Slovenac i Stipe,
iz daljine. irokin okomitin lijebon u stini penjali su se prema
snjenoj rampi koja je vodila ka vrhu.
Zatim je Stipe uoija kako je na poetku rampe jedno od njih silo
prema drugome, a to je bija znak da neto ozbiljno ne valja. Onda
se par javija: Marija je vikala da oe prema vrhu, da ne eli
prepustit priliku, a Joe Rozman tija je natrag. Vidili su siune
prilike kako mile prema gore, a Slovenac je na to reka: S njima
je gotovo. Nikad se nee vratit.
Samo 150 metri ispod vrha Marija se opet javila priko radija. Bila
je uasno iscrpljena, falilo joj je kisika. Uz to ju je napalo snjeno
slipilo.
Vraam se prostenjala je. Oko 19 sati zadnji put se javija
Joe. Iz nepovezanih rii dalo se zakljuit kako nema pojma di se
nalazi i di bi tija do. Ubrzo nakon toga Joe i Marija strovalili su
se u provaliju i zaustavili se na snjenome platou iljadu metri
nie.
Posli nekoliko dana, na putu prema vrhu, VVanda je naila na
mrtvu Mariju. Javila je to priko radija, a Slovenci su je zamolili da
joj tilo, ako moe, ubaci u ledenu pukotinu. VVanda je to i
uinila, gurnila je mrtvu Mariju u buu u ledu.
Nedugo nakon toga je, iscrpljena, morala odustat od daljnjeg
uspona.
Ironijon sudbine VVanda je i sama godinu dana kasnije, 1992,
zaglavila na Kangchenjungi, na istoj nadmorskoj visini, ali sa
suprotne, sjeverne strane.
Nakon VVandine pogibije planina je dobila ime "Kanch, ubojica
ena".

Dvi ene koje su tijekon ivota, za vrime kratkog poznanstva,

uglavnon reale jedna na drugu, surova planina zdruila je u
ledenoj vjenosti.
mrtva marija u ledu | 26
Nakon pogibije Slovenke i Poljakinje, Kangchenjungaje dobila
nadimak "Ubojica ena"
133
papin kamen Istoga dana, istoga miseca i iste godine kad je
Poljakinja VVanda osvojila Everest, 16. listopada 1978, za papu je
izabran Poljak Karol Wojtyla! Papa joj je posli reka: "Dobri je Bog
to elio da smo na isti dan oboje doli tako visoko!"
esnaestog listopada 1978. VVanda se ka pridruena lanica
zapadnonjemake ekspedicije popela na Mount Everest, i to ka
prva Europljanka i trea ena uope. Takoer, u eri kad su
poljski penjai bili najjai na svitu, bila je prva osoba iz Poljske
koja je osvojila Everest. Potukla je muke kolege, ta joj je bilo
osobito vano.
Virovali ili ne, istoga dana, istoga miseca i iste godine, 16.
listopada 1978, za papu je izabran Poljak Karol Wojtyla! Wandi je
to puno znailo, smatrala je da je nevjerojatna koincidencija
zapravo plod provienja. Posli se sastala s papon, i onila mu
kamen s vrha Everesta, uramljen u srebro.
Papa Wojtyla je, drei Wandu za ruku, reka:
Dobri je Bog to elio da smo na isti dan oboje doli tako visoko!
VVanda je bila najvea penjaica svih vrimena, bez prave
konkurencije.
Bila je i prva ena na K2. Ponosno je zatakla poljsku zastavu na
vrh, a taj sjajni pothvat uspila je ostvarit bez pomoi kisika.
Te litnje sezone 1986. na K2 je poginilo ak 13 penjaa iz raznih
ekspedicija. Meu njima nekoliko VVandinih dobrih prijatelja.
Smrtno su stradala tri lana poljske penjake ekipe, meu
ostalima njena prijateljica Dobroslawa.
Na povratku s vrha K2, di se odma nakon nje uspeja i brani par
Francuza, Liliane i Maurice Barrard, skupinicu je zadesila
tragedija. VVanda se u jednome momentu prilikon silaza okrenila
i vidila kako nekoliko metri iza
nje vrtlog sniga odnosi nesritne Francuze. Lilianino truplo nali
su posli par miseci na podnoju planine. Pala je u dubinu od
nekoliko kilometri. Mu Maurice nije bija naen 12 godina, do
trenutka kad su neke penjaice sluajno naletile na njegovo
smrznuto tilo tono iznad Baznog logora, na ledenjaku Godwin-

Austen. Kontaktirale su familju i Mauriceovi ostaci na kraju su

ipak bili pokopani kod eninih.
Wanda je izgubila etrdeset ta prijatelja, ta penjakih partnera
tijekon 25 godina alpinistike karijere. Ali nita ju nije moglo
odvojit od vrhova. Imala je nevien duh i energiju. Nije tila obitelj
i dicu, planine su joj bile ivot.
U poljskin novinama iskopa san jedan stari intervju s VVandon.
Ona nije rado razgovarala s medijima, ali ovu je novinarku
primila, jer je bila iz Litve, ka i njena mater.
Malena sjedokosa stariica, Wandina mama, ugostila je
novinarku u nji-hovon stanu u ulici Sobieski u Varavi: Vidite,
ja san joj majka i jako san uznemirena svaki put kad moja
VVandica ode u planine.
Mama se zvala Maria Pietkun, iz malog sela Piunguanv Zmudzi u
Litvi. Wandin aa, Zbigniew Blaszkiewicz, bija je inenjer, i doa
je poslon iz Lancuta u materino selo, di se upozna s Marijon i
uskoro je oenija i na-pravija joj sina Jureka. er VVanda se
rodila 1943. usrid rata, na imanju koje je bilo u vlasnitvu njenih
didova, a Rusi su upali i osvojili cili taj kraj ba u vrime VVandina
dolaska na svit. Ve 1946. Blaszkiewiczevi su se prvo preselili u
Lancut, a brzo nakon toga u raton oteeni Wroclaw.
Imala je dva brata, spomenutog Jureka i Michaela, te sestru
Ninu. Najstariji od die, Jurek, poginija je 1948. u igri s
vrnjacima. Nagazija je na neaktiviranu protupjeaku minu.
Petogodinja VVanda bila je bez rii od uasa. Moda je u toj
traumi iz ditinjstva lea dil njezine kasnije spremnosti da toliko
ludo riskira vlastiti ivot. Podsvjesna tenja za smru, ko zna?
VVandin otac bija je svojevrsni genijalac, prijavija je sedam
patenata u podruju proiavanja otpadnih voda. Od toga je,
meutim, zaradija malo, skoro nita. Obitelj je ivila dosta
skromno. Tata je volija VVandu, ali su se esto svaali, zbog
njezina karaktera koji nije trpija kompromise. Umra je 1972. i u
nasljee joj ostavija samo ljubav prema planinama, di ju je vodija
dok je bila jo sasvim mala curica.
Kad je sjedokosa mamica na kraju razgovora ispraala novinarku,
na izlazu joj je rekla kako ne moe niti sluat sve te stvari koje
njezina VVanda pria. Znan na koja strana mista ide rekla
je ali ne smi mi o tome govorit, jer mi se odma uzlupa srce.
136
papin kamen | 27
est godina posli toga, kad su joj javili da je VVanda nestala,
mama nije tila povirovat da je njezina erkica mrtva. Nije tila

priznat da je poginila ak ni nakon puno miseci, kad je ve bilo

dvista posto jasno da je sve ta se moe na samo erino
smrznuto tilo.
legenda zvana vvanda
Deveti vrh je bija tu iznad nje. Ako sad odustane, oe li smo volje
za do trei put7 Vlastita koa ili Kangchenjunga, teak VVandin
izbor. Igrala je protiv postotaka, vlastiton je voljon izabrala no na
minus etrdeset...
1139
Dok je bila cura vlastiti straj krotila je na uvenome Eigeru, u
vicarskoj. U norvekin fjordovima prouavala je vanost
preciznosti pokreta i koncentracije, u Alpama sticala vana
iskustva kretanja po ledenin strminama. Fantastina sportaica,
talentirana za sve sportove, posebno za odbojku i atletiku. Cilo to
vrime virus ljubavi prema planinama ua je u njoj i eka da
bukne.
Nakon diplome 1965. magistrirala je elektroniku. Bila je sjajna
22-go-dinja inenjerka i svestrana sportaica, za koju se prialo
da je "potroila" dosta kolega na faksu. Osam godina radila je ka
inenjerka za energetske sustave u Wroclawu, a onda seli u
Varavu, odlina strunjakinja koja bi bila jo bolja u svome
poslu kad ne bi svaku slobodnu sekundu iskoristila za to da
utee u planine.
Visoke Tatre su joj postale preniske. Neprestano odlazi u Alpe, na
sve opasnije i opasnije uspone. Svjesno bira ivot na rubu ileta.
Tila je bit jaka ena, drukija od svoje njene mamice. Tila je
pobijedit vlastita ogranienja i strahove: bol, samou. I u tome je
uspila.
"Planinarenje donosi fizike i psihike patnje. U isto vrime donosi
samo-potovanje. Kontakt s prirodon u visokim planinama moe
biti strahovito opasan, ali dolazak na vrh je nevjerojatan estetski i
intelektualni doivljaj. Taj mi je osjeaj potreban da bi mogla
ivit".
Volila se penjat u drutvu sa enama. Ka da je tila re: moemo
svima dokazat da smo jednake mukima, ako ne i bolje od njih.
Njen san je bija da ka trea osoba na svitu, nakon Reinholda
Messnera i Jerzvja Kukuczke, osvoji svih 14 vrhova iznad 8 iljada
metri.
Govorila je: "Dolazak na vrh je nevjerojatan doivljaj.Taj mije
osjeaj potreban da bi mogla ivit"

140
legenda zvana vvanda | 28
Posli povratka iz Karakoruma, di je smrt pokosila brojne njene
drage, izjavila je: "Mrzim planine!", Ipak, ve za pola godine vraa
in se s jo veon strau nego prije. Roena u znaku Vodenjaka,
iznad svega je cijenila nezavisnost i slobodu.
"Imala sam u ivotu dosta zanimljivih mukaraca, ali oni nikad
nisu mogli utjecat na moje odluke", jednom je rekla. Prvi mu,
"VVojciech Rutkie-wicz, kojemu je proslavila prezime, i sam je bija
penja, ali ima je drukije ideje o tome kako bi triba izgledat
njihov brak. Ubrzo su bili rastavljeni.
Mukarac njezina ivota bija je drugi suprug, austrijski doktor
Kurt Lin-cekruger, naravno opet penja. Puno su se volili, i dilili
strast za slobodon i planinama, preutno ostavljajui prostora
jedno drugome. Funkcionirali su ka dva himalajska tia i ljubili
se na snjenin vrhuncima, do traginog dana na Broad Peaku,
kad se Kurt okliznija i prid Wandinin oima sunovratija u
provaliju. Gledala je kako pogiba najvoljeniji ovik njezina ivota.
Tada, i samo tada, prekinila je uspon zbog smrti nekog sudionika.
Slomila ju je bol.
Bila je lipukasta i vrlo enstvena, unato sportskoj grai. Dobro
je plesala, pratila modu, nosila visoke take i stavljala skupe
parfeme.
"Mukarci su joj se divili i tili su bit s njon", reka je himalajac
Andrzej Zawada i doda: "Ipak, zapravo je uvik bila sama".
Volila je mukarce, ali manje od planina. Najvea ljubav bila joj je
nesigurna, prevrtljiva i opasna, puna gadnih iznenaenja.
Nepodnoljiva lad-noa, stravine oluje, lavine, odroni stina,
smrt, smrt i opet smrt... Nakon povratka sa svojih trijumfalnih
uspona uivala je u malin, obinin stvarima: razgovorima s
materon, tiini, alici aja.
U ali je govorila: "eni je misto gore, na vrhu!", ta se moglo
dvoznano shvatit. ak je dala izradit majicu s tim natpison.
Svaki put bi se razbisnila kad bi neko izjavija da su ene u
planinama ipak inferiorne mukarcima. To joj je bila najgora
uvreda.
Everest je osvojila 1978. godine, K2 osan sezona kasnije, a u
razdoblju izmeu ta dva uspona imala je bizarnu nesriu. Godine
1981, dok se penjala na Elbrus, jedan lan ekspedicije izgubija je
ravnoteu i strovalija se na nju. Pre-trpila je vrlo teak lom noge.
Doktori su joj rekli da se ostavi planina, ali ona ih uope nije
obadavala. Samo je uasno alila za izgubljenin vrimenon. U tih

osan godina osvojila je samo jo jedan osamtisunjak, Nanga

Parbat, 1985.
Posli toga krenila je u himalajski sprint. Vrimena je bilo malo,
bliija se odvratni 50. roendan. Godine 1987. osvojila je Shisha
Pangmu, a 1989. Gasherbrum II.
Zatim je ila jo bre, staru mamicu skoro vie nije ni viala.
Odma idue godine prid njon je pokleknija Gasherbrum I, a onda
je 1991*na brzinu odradila Cho Oyu, u vehementnome solo
juriu, pa Anapurnu, di je posljednji dil uspona takoer obavila
sama. I odma posli toga krenila u napad na Kangchenjungu.
To je bija taj prvi put na Kangchenjungi, ovo kad je ila sa Stipon.
Shvatila je da se precijenila, da je dola do plafona svoje snage.
Moda je zato i bila nervozna, moda je zato odalamila bidnoga
Dipendru termosicon?
Idue godine, 1992, zaklela se da e osvojit Kanch. A imala je ve
49.
Kangchenjunga je za Wandu tribala bit deveti osamtisunjak i da
je uspi-la osvojit taj vrh, sasvim je mogue da bi posli uspila
postat prva ena koja je dosegla svih 14 vrhova od osan iljada
metri. Samo o tome je sanjala.
Pokuala je do do vrha priko sjeverne strane. S njon se penja
uveni Meksikanac Carlos Carsolio, inae prijatelj od Stipe.
Carlos i VVanda krenili su zajedno u 3.30 ujutro, 12. svibnja
1992. iz Logora 4, sa 7950 metri. Posli dvanaest uri penjanja kroz
debeli snig, Carlos je osvojija vrh. Krenija je doli i naa VVandu
na 8200 metri kako se sprema za prinoit. Bila je oito puno,
puno sporija od njega.
Usprkos tome, odluila je drugi dan sama krenit prema vrhu.
Carlos ju je molija da odustane, ali ona nije tila ni ut, a on se
previe divija "Velikoj VVandi" da bi joj pokua argumentima
dokazat kako je ludost to ta radi. U takvoj situaciji bilo bi ak
logino opalit joj plesku, sve samo da ju se prisili na sputanje.
Umisto toga, on joj je poelija sriu i ostavija je na planini, dok se
sputala ledena no i dolazila oluja...
Nije mogla pratit sjajnoga mladoga penjaa Carlosa, to ju je peklo
i bolilo. Deveti vrh je bija tu iznad nje, deveti od 14 zadataka.
Heraklo ih je ima samo 12. Ako sad odustane, oe li smo volje za
do tu trei put? Vlastita koa ili Kangchenjunga, teak VVandin
izbor. Igrala je protiv postotaka, svjesno se odluila na bivak na
8200 metri, vlastiton je voljon izabrala no na minus etrdeset. I
smrzla se. Do zadnjeg asa nije pokazala slabost iako, ko zna,

vjerojatno je nemono jecala i cvilila dok ju je smrt stezala

kandama od leda.
Moda nije toliko patila zbog toga ta e umrit, koliko zbog jednog
sna koji nikad nee postat stvarnost.
Negdi daleko, u varavskoj ulici Sobieski, sjedokosa mamica, koja
je ve jedanput umrla, ono kad joj je najstarijeg sina ubila mina,
mislila je o eri: Boe, samo da mi se moja VVandica vrati! Nikad
je vie nije vidila. Posli Jureka otia je i VVandek.
142
legenda zvana vvanda | 28
Na kraju, ta je Wanda napravila? Proslavila se zauvik, to je
istina, ula je u himalajsku legendu. S druge strane, sebe je
provela kroz beskrajne gol-gote boli i patnje, i to do samoga kraja,
ali je najveu bol nanila onoj ta nije nikad ni povirila u planine:
svojoj bidnoj materi. Jer, svi lomovi, smrzotine i lavine ne mogu
se usporedit s onin uasnin bezdanin bunaron oaja u koji je na
svretku prie bacila svoju mamu.
nil, erpani! | Pita san Mladena ta
bi mu mater rekla da ovde u Nepalu nae kakvu lipu erpani, pa
da je dovede doma svojima u Dugopolje7 On je odgovorija: "Ako bi
se bunila, reka bi joj: majko, ne eni se ti, nega ja!"
Dok smo sidili na proplanku kod Tengbochea, pita san cimera:
Je li, Mladene, ta tebi mater govori na to ta se stalno penje po
planinama? Jel se moda boji?
Nasmija se: Mater kae ovako: 'Koga vraga oda okolo po brdin,
ta se ne eni?'. Eto, nije ba daje oduevljena.
A ta bi ti, recimo, mater rekla da ti ovde u Nepalu nae
kakvu lipu erpani, pa da je dovede doma u Dugopolje?
ta ja znan ta bi rekla!
Bi li se bunila ta nije katolkinja?
Ako bi se bunila, reka bi joj: majko, ne eni se ti, nega ja!
Virujen da bi Mladina mater radi sina glumila tolerantnu svekrvu,
ali bi sto posto u sebi koji put zaronjala na nevistu: avlu te
ponili i iva i Buda!
Plovija san tako u mislima u Dugopolje kad san uoija da Stipe
stalno gleda prema mojin gaama. Napokon je pita: ta ti je
ovo?
Spustija san pogled i - ajme! Ona kurdila koja je glumila kai,
vaan sastavni dil gaa, uvukla se u fudru. Ala ta to mrzin!
Znate ono kad vam se oni mali pag ta dri mudantine, ili gae
od trenerke, uvue na jednu stranu unutra u fudru, pa ga vie ne
mo dobavit ni nokton? I onda ti se mudantine onako nagripaju,

vise i padaju? A ti bada puntapeton, ako je uspije di na, da

iupa glupu kurdilu.
nu, erpani! | 29
ta su ti ovo prodali? Kakve su ovo gae? Di si ih kupija?
udija se Stipe.
Kupija san ih u 'Iglu porta', hvalila ih je prodavaica da su
dobre odgovorija san.
Tamo san, u splitskoj podrunici te firme, kupija skoro sve za
ekspediciju. Butiga mi je izgledala ozbiljno, himalajski. Pazarija
san gae, jaketu, vriu za spavanje, ak i termosicu. Termosica je
bila najmonija, crna raketa od inox elika na kojoj je pisalo
EXTREME. Dvista dvadeset kuna. Bila je tvrda i prilino teka
kad se napuni, moga san s njon jaka ubit. Da ovon termosicon
opalin sirdara u glavu, ne bi se vie diga. Supertermosica, skupa,
ali prekrasna. Zaljubljeno san je gladija, onako crnu, glatku i
blistavu. Izgledala je ka Grace Jones. ak je i Stipe prizna da je
velianstvena. Ubrzo san, meutim, otkrija da odozgo puta aj.
Sprija san u "Iglua" 220 kuna (220 volti ih sprilo!) na atraktivnu
termosicu s grekon.
A sad san s uason gleda u gae. Ovde u Himalaji ima san, bidan,
samo jedne. Mudanata mi nije falilo, ali gae san ima samo ove
crvene. U bori su, dodue, bile i neke navlane plave, navodno
nepromoive, koje su bile totalno neatraktivne, izgledale su ka
malo bolja vria od kumpira. Te su bile predviene za, nedajboe,
ekstremne uvjete. Obukle bi se samo u sluaju teke sniine.
Pripali su me generali da ne smin nosit puno robe pa san doa
pod Mount Everest bez gaa, ka Gavroche.
Ccccc kima je glavon Stipe: Morat emo ovo nekako izvu.
Aj okreni se!
Onda san se okrenija, a Stipe je dvadesetak minuti strpljivo
pokuava ieprkat onu jebenu kurdilu vanka. Da mi kojemu od
roenih sinova ovako ue kurdila u gae, vjerojatno bi se trudija
pet minuti, pa bi ga onda od ivaca probija nogon u guzicu. Stipe
je, meutim, bija uporan i naposljetku je uspija. Cili se uspuva.
Uzeja san mu s ovin gaama kil energije, moga je ispenjat petsto
metri okomite litice.
Prije toga jo mi je posudija jednu svoju majicu da se prisvuen,
jer su se sve moje upotile od uspona. Sad mi je i gae popravija.
Hrani me i oblai!
Ala ta bi se smijala Mila Roditeljica da je mogla vidit ovi problem
s gaama. U naega Roberta, duo moja, gae bez kurdile, srce
moje!

namaste dudlale Na Himalaji je

"namaste" ri za sve: i dobar dan i zbogom! Namaste... nama ste...
Moda u njih postoji ri "puile"? Ala dobre baze: proe kraj
cura, ree "nama ste puile", a one misle da ih pozdravlja sa,
recimo, "zdravo, kolegice"!
Bolnica na najluoj lokaciji u ilome svitu svakako je ona u
Kundeu,
Himalaja. Nije in bilo dosta ta su Namche Bazaar i Kvangjuma
na toj dramatinoj visini na kojoj jesu, nego su pokrajinsku
bolnicu izgradili jo vie, na vrhu brda, u naselju iz kojeg puca
orlovski pogled na cilu himalajsku upaniju.
Gledano iz Kundea, Namche Bazaar je dolinsko naselje!
Na vrh brda pacijent mrda. To je zbilja za ne povirovat, ludost nad
ludostima. Ovakav kakav jesan, relativno zdrav i u formi, doa
san doslovce do ruba riganja ve nakon prvog dila uspona po
strahotnin kamenin skalama koje vode iz Namchea prema
Kundeu. Ako i niste iz Splita, potovani itatelji, moda znate za
one predugake marjanske skale ta vode od Prve vidilice do
crkve sv. Nikole? E, ove su jo pedeset puti due i troduplo
strmije! Meutim, kiklopske skaletine bile su samo prva etapa
golgote. Posli isputanja due na skalinadi za jetije, nadobudnog
penjaa eka jo pet-est brda za prigazit, sve s usponon od 40
posto.
Hej, Dipendra, ar himalajan pipi krejzi? puva san zaobilazei
lolu iz suprotnoga smjera, koji je na kostima teglija nosivu gredu
od kue, brat bratu pet metri dugu: Zato su bolnicu stavili
ovako visoko? Kako siroti bolesnici dou do doktora?
Dipendra se nacerija, zabljesnili su bili zubi. Teko!
odgovorija je.
Lola iz suprotnog smjera na leima je teglija nosivu gredu od
kue, brat bratu pet metri dugu
Okrenija san se i pogleda suputnika, hodaa kamenih gena iz
Long Fi-elda kod Splita. Pravilno je disa i gazija ka stroj. Nije
nita komentira, on nastoji ne govorit uzbrdo. Lako je njemu,
svaki dan trenira po Vlajlandu. A nesritni Robert iz kaua
direktno u ovi pakal. Zamuknija san i ja, tribalo je tedit forcu.
Mantalo mi se. Posli Kundea i opidala iz pakla, tribali bismo i
vidit skalp od jetija u samostanu u Khumjungu. Ou li mo sve to
ispenjat? U sebi san proklinja bolnicu i jebava jetiju mater. Do
e mi od ovoga vera-nja po vrletima kvadricepsi ka u Usaina
Bolta!

Na vrhu prvoga od pet brda koila se kamena kuica, budistika

kapelica, a na njoj motka s onon njihovon suzon i polumjesecon
na vrhu.
Pet minuti odmora! proglasija je na sirdar. Uivija san se u
prizor, pa mi je Dipendra, kad je sinja di gledan, objasnija ta
znae ti simboli,
150
namaste dudlale | 30
neto vrlo zanimljivo. Ali bija san toliko razbiven od penjanja da
nian ima snage uzet olovku i zapisat. Pa san posli zaboravija.
Uz kuicu su sidili neki lokalci i puili. Kako mogu dimit na ovoj
visini?
Namaste! pozdravili smo ih i produili dalje. Namaste je na
Himalaji ri za sve: i dobar dan, i zbogom, i ivili! Namaste,
namaste... nama ste... Sinila mi je ideja. Moda u nepalskome
postoji i ri "puile"? Ala baze: pree kraj njihovih cura, ree
"nama ste puile", a one misle da ih pozdravlja sa, recimo,
"zdravo, kolegice"! Pita san potiho Dipendru, da me ne uje
bogobojazni Mlado, postoji li u njih ri "puile".
Odmahnija je: Nou. Pusile nou gud vord.
A sisale? Ima li sisale? nian se predava.
Nou gud olsou. Sisale not egzist.
Da provan s dimile ili dudlale ? Moglo bi moda postojat dudlale ,
Kuica u planini na sitija san se onoga "dud" aja. Odluija san
ipak da neu sad dalje upirat, jer putu prema Kundeu
151
1
bi mi nakon reenice ili dvi odma ponestalo arje. Nije Mlado lud
ta ne govori uzbrdo. Pitat u Dipendru posli, kad se budemo
sputali.
Uzali smo na neku livadu, pa je barenko privremeno bilo malo
lake, jer se hodalo po ravnome. Pojavila se stara kobila bile boje.
Ofucana, neuredne grive, ali imala je plemenitu facu. Vidilo se da
je nekad bila lipa. Sigurno su lokalni konji popiivali za njon.
atra ju je arbajt, teko fatiganje.
Ovi ljudi ovde nemaju milosti ni prema sebi, a kamoli prema
betijama. Da su je timarili, lickali i tedili, eljali joj grivu i
mazali je uljima, vjerojatno bi jo bila seksi. I kod kobila, ka i u
svitu ljudskih enki, puno se vie isplati bit fotomodel ili
dobrostojea kuanica nego, recimo, radnica u eljezari ili
konobarica u "Laurusa". Ako nita drugo, vene manje stradaju.

Dipendra nas je zaustavija pokreton ruke i mahnija prema irokoj

ravnoj ledini ispod koje je zjapila preduboka provalija: Znate li
ta je ovde bilo?
Gleda san ledinu. ta je ovde moglo bit? Himalajski dernek s
borbama Jakova, ka kod nas u Radoiu? Stadion za olimpijade
jetija?
1'
Da su je timarili, lickali i tedili, eljali joj grivu i mazali je
uljima, vjerojatno bi jo bila seksi...
152
namaste dudlale | 30
Aerodrom objasnija je Dipendra: Tu se moglo do sa liti
erplejns. Ali nije vie u upotrebi.
Pitaj ga, zdravlja ti, zato se aerodrom zatvorija! javija se
Mladen: Da se mere doletit dovamo, unda se ne bi moralo
ovoliko 'odat. Ovo je puno blie Everestu od Lukle.
Dipendra se poeka po glavi: Aerodrom vie not vorking
bikoz... jedan avion baaam u brdo. Puno ded pipi. Ne ba lako za
lending.
U mislima san se vratija u jezovitu epizodu kad smo se velikin
avionon "Qatar Airwaysa" sputali u Katmandu. Dva puta nismo
uspili sletit na pistu aerodroma "Tribhuvan" zbog magle i vitra.
Avion bi doa skroz doli do piste, ali bi nas onda dramatino
zagingali koi vitra, pa bi pilot odusta i opet nas diga u visine.
Nakon drugog neuspjenog pokuaja sletanja, kad smo zamalo
krilon zakaili pistu, Stipe je slega ramenima i reka: Ovde zna
bit zajebano za spustit se, vitrovi su udni, maglutine guste.
Svako malo bude nekih nesria. Prije nekoliko godina se avion sa
150 putnika zabija u stinu Anapurne. Svi su izginili.
Ba je izabra lipu priu u prikladni momenat. Kad san pogleda
kroz po-nistru, nita se nije vidilo od magle.
Pilot se sprema na trei pokuaj sputanja. Sad je sigurno
nervoast, po-mislija san tada. Da san ja na njegovome mistu i da
me ovako jebu magla i vitar, reka bi: "Ma, spustit u avion makar
ga razbija!". Oe li sad trei put zariskirat i zarulat na nevieno?
Ja uope ne razumin zato ljudi imaju toliko puno povjerenja u
pilote. I meu njima sigurno ima masu paranoika, nervika i
krembila. Osim toga, ta su piloti? Samo malo bolji kamiondije! I
jedni i drugi side u kabinama i upravljaju mrcinama u prometu...
Nian se u tome trenutku tija muit crnin razmiljanjima, nego
san izvadija fotoaparat i uruija ga Kinezu na sidalici u prolazu.
Trgnija se kad san ga pritisnija prston u rame.

Reka san: Pliz, kud ju mejk van foto vid mi end dis dentlmen?
i pokaza na Stipu. Kinez, koji je dotad dra oi zatvorene i
molija se Konfu-ciju za goli ivot, nije odma shvatija ta ou, a
onda je ipak namistija aparat, pritisnija botun, te ovjekovjeija
Stipu i mene u katarskome avionu, na nekoliko metri iznad piste
u Katmanduu. Obojica smo ispali totalno cool.
Je li pita me kasnije Mlado: zato ti je dolo slikat se ono
kad smo imali poginit?
Pa Mlado moj, to uope nije bilo teko za pogodit.
J9
vitez od namche
Pregled u bolnici turisti moraju platit 50 amerikih dolari. Nepalci
plaaju nevjerojatnih 20 rupija, odnosno jednu i po kunu!
Zdravstvo je za lokalca 150 puti jeftinije nego za turista. E, tako
bi tribalo naplaivat i na Firulama i Rebru!
155
Isprid jedne kue nauznakje lea ovik. - Nu ga pijana!
-komentira je Mlado
I
Procokulali smo kroz Kunde u transu od umora. Ne samo daje
bolnica u najdaljemu mistu na planini, nego je jo zgrada na
samome kraju toga mista, triba pro kroz cili jebeni Kunde. Od
starta u Namcheu hodali smo ve dvi i po ure, neprekidno
uzbrdo. Noge su mi otkazivale, naprid me tira samo bis. Onoga ko
je ovde zamislija izgradit bolnicu tribalo bi obisit za jaja i tu ga
skijakin tapovima, pa ga onda natirat da izubijan ide na noge
od Namchea dovde na tretman.
Isprid jedne kue lea je ovik, ispruija se nauznak. Nu ga
pijana! komentira je Mlado. Otrovno san procidija: Ko zna je
li pijanac, ili neki bolesnik doli iz mista koji se samo dovde uspija
dovu?
Nagnili smo se nad njin, da povirimo je li die. Otvorija je jedno
oko, pa se pripa od nas dvojice.
Marirali smo prema bolnici koja se dobro vidi sa svake pozicije u
Kun-deu, s tim da se Dipendra par puti izgubija u labirintu
putia koji su nas vodili izmeu zidia i mocira. Opet smo doli
na Meje. Urbanizam in je i ovde malo u kurcu.
Doktor je upravo ordinira, ali nije bilo pacijenata. Neki mladi par
iz Kanade, momak i cura, takoer su uloili energiju i doli do ove
bolnice na najvien nivou. Bija san sritan ta smo zatekli druge
turiste, jer je to znailo da mi nismo jedine pizde na planini.

Na samome kraju putovanja smo, meutim, toga momka i curu

opet sreli u Lukli i onda su nan objasnili da su u bolnicu ili
sluajno, samo zato jer nisu imali ta drugo radit. Nestalo in je,
naime, para za put prema Baznome logoru. Niko ih nije pouija
da se na Himalaji ne primaju travelers-ekovi. Pa su se motali
malo po Namcheu i neko in je reka za bolnicu.
Ustvari smo se, znate, na putu do bolnice jako umorili!
povjerila mi je mala Kanaanka. Bili su toliki amateri da ak nisu
ili vidit ni jetijev skalp. Nisu imali pojma da je to niti kilometar
dalje.
U Lukli san ispria Kanaanki za skalp od jetija, a ona je
razrogaila oi i nije virovala. Onda san joj pokaza slike na
displeju, pa je tila ubit bidnog momka, svata mu je vikala.
Dok su Kanaani ovde u Kundeu priali s doktoron, koji je
podosta slii-ja na Bou Sueca, ja san kibija okolo po ordinaciji.
Siroti doktor ima je samo dva-tri aparata, zeleni leaj za pole
hitne sluajeve (naravno, samo one koji preive put dovde), te
ormar iza sebe, s najmanje dvi iljade bolesnikih kartona. Jo
prije san vanka vidija jedna trona drvena vrata, friko opitura-na
u plavo, na kojima je neko rukon napisa "rendgen", i druga vrata,
bokun
156
vitez od namche | 31
oteena, na kojima je pisalo "klinika". Pokuca san, i deboto je
ispala daska iz vrata klinike. Ovo slii na bolnicu doktora Alsara.
Nikoga nije bilo unutra. Oito je jedan jedini doktor istodobno na
prijemu, rendgenu i klinici. Ako triba kome namistit slomljenu
nogu, dat umjetno disanje ili pak pregledat hemoroide, Boo je tu
da pomogne.
Naravno da san ga prvo pita kako se nesritni pacijenti uspiju
dovu do bolnice i je li mogue da dolaze ak doli iz Namchea.
Apsolutno odgovorija je doktor: Vidite tu iza mene
kartone iz Namchea i svih drugih sela u okolici. Ako bolesnik
moe hodat dovde, onda doe hodajui. Ako ne moe, donesu ga
na jaku ili zobkiju.
A ako ni jak ne moe? pita san ga u ali.
Na to mi je mrtav ozbiljan odvratija: Ima i takvih situacija, ne
toliko zbog jakova, nego vie zbog pacijenata koji, ako su u
tekom stanju, ne mogu izdrat truckanje na jaku. U tom sluaju
bolesnika na leima donese nosa.
U bolnici san zateka Kanaane, momka i curu. Priali su s
doktoron, koji je podosta sliija na Bou Sueca

157
Lokalni seljaci najvie boluju od bolesti plua. Interesantno,
kime su in u redu
Jebate, posli toga odma i nosa moe ostat u klinici kod Boe na
promatranju! Brrr... nikad vie neu brontulavat u ekaonicama
na Rebru ili Firulama.
Zanimalo me jo od ega najee boluju ljudi s Himalaje.
Interesantno, doktor nije ni spomenija probleme s kraljenicon,
iijas, lumbago i te stvari.
Najee triba liit bolesti plua. Astma, bronhitis, upala plua,
tonzilitis, sve povezano s time. Lokalni seljaci, osim toga, esto
imaju problema sa tu-mikon. To vrlo uspjeno tretiramo
pohvalija se doktor.
Dosta ima padova, slomljenih kostiju, ta je razumljivo. Nastavija
je:
Ovde moemo pratit trudnou, vakciniramo dicu, imamo EKG,
spektar medicinskih usluga nam je zaista irok...
Jeste li vi jedini doktor? prikinija san ga.
Uvridija se: Nikako, ima nas nekoliko. Pomaemo i turistima
poput vas, kad vas pogodi visinska bolest, he-he.
Kad je to reka, zlobno se nakesija, a ja san bre bolje kucnija tri
puta pr-ston u drveni ormari s lijekovima na zidu, da me ne
urekne.
Vanka san malo povirija oglasnu plou i dozna da je bolnicu
ustanovija Edmund Hillarv. Kako je za bolnicu izabra Kunde?
Moda je upra prston u kartu ne gledajui nadmorsku visinu?
158
vitez od namche | 31
Ubra san jo jednu fenomenalnu stvar: pregled u bolnici turisti
moraju platit 50 amerikih dolari, bez obzira na to kakva ih
boljka mui. S druge strane, Nepalci plaaju nevjerojatnih 20
rupija, jednu i po kunu! Znai, zdravstvo je za lokalca 150 puti
jeftinije nego za turista! E, tako bi tribalo naplaivat i u nain
bolnicama, pa neka Stipe govori ta oe!
Pozdravili smo doktora i dvi kurjoaste lokalne babe koje su u
meuvri-menu dole na pregled. Sile su i gledale ta rade turisti.
Usput su neto mlile po nepalsku. Oslukiva san kako hriplju.
Sigurno emfizem. Nije mi se dalo ekat da Boo potvrdi moju
dijagnozu, morali smo po nazad u Namche, a prije toga prema
Khumjungu, na randevu s jetijen. Mahnili smo i bankroti-ranin
Kanaanima koji su, drei se za ruke, odjezdili na drugu bandu.

Moj Mlado i ja krenili smo prema susidnome Khumjungu.

Ostavljali smo dosta alostan dojam, ka Don Quijote i Sancho
Pansa. S tim da ovde ludonja tunog lika, stanoviti dalmatinski
putopisac srednje generacije, nije bija vitez od Manche, nego vitez
od Namche.
Pokuca san i deboto je ispala daska iz vrata klinike. Ovo slii na
bolnicu doktora Alsara
iiyilii
159
jeba jetija! | Ako nije original, svaka in ast, napravili su ga zbilja
vrhunski! Promatra san conkulasti skalp i ponavlja u sebi "Jeti,
jeti, jeti!" ka da u ga mantrama oivit i natirat da se
rematerijalizira, te ustane iz zelenoga sefa. Ustani, jeti, Hrvatska
te zove, zove!
Evo ga, jeti! Konano san i njega vidija. Dobro, ne ba iloga
jetija, nego samo skalp. Prizor je uzbudljiv, ali ne ka u mati. Kad
san jo ka dite ita o lubanji jetija u zabaenome samostanu
Khumjung na Himalaji, u mislima san izgradija budistiki hram
na vrhu planine, s otrin tornjevima koji oblikom oponaaju
visove u pozadini. I nigdi nikoga okolo.
Ka u onin prastarin stripovima u kojima maioniar Mandrak i
njegov miiavi pratitelj Lotar (danas bi taj strip sigurno
oboavala gay populacija) dolaze u udesnu zemlju Shangri-La, di
ih dobri budistiki redovnik vodi na okraj u hram zlog
arobnjaka.
Ovde u pravome Khumjungu nije bilo ni traga zlin arobnjacima.
Isprid skromne gompe mali je trgi s esmon na kojemu se
skupila mladost sela, falila je samo Emina s ibrikon u ruci.
Odrasli su sidili na kamenin klupicama, dica su se igrala, a jedna
je malena od otprilike etri godine sidila golon guzicon u lokvi i
plaskala rukicama po vodi. Niko nije obadava.
Doli smo do ulaza u hram, Dipendra, Lotar-Mlao i ja, te tamo
na vratima, umisto negativca s karakteristinin brinama
uzvinutin prema gore, zatekli uvara hrama koji je bazdija po
alkoholu. U stripu niko nije spomi-nja pijaninu. Ipak, bez obzira
na to ta su iz njega bazdile alkoholne pare, odma mu je bilo
jasno zato smo tu. Turisti ovde ne dolaze slavit Budu, nego
analizirat jetijeve ostatke. Uveja nas je unutra, u mrani
unutranji prostor
hrama. Sve je bilo puno pozlaenih kipova Bude, mandala i
arenih marama. Malo je davalo na tufinu.

Svitlozeleni sef do kojega nas je doveja gegajui uvar nije se

uope uklapa u scenu. Solidni vapski elik, moda od firme
"Rottner" ili neke sline. Lola je neko vrime drka oko brave s
kljuen, nikako ubost di triba. Previe lokalne rakije, oito. Onda
su se napokon rastvorila vrata sefa i ukaza mi se toliko oekivani
jetijev skalp.
Ako nije original, svaka in ast, napravili su ga zbilja vrhunski! U
staklenoj katuli, s katancon, izloili su ono ta je ostalo od
jetijeve frizure. Stoasta upica s busovima dlaka ba je onakva
kakvu bi ovik od jetija i oekiva. Promatra san conkulasti skalp i
ponavlja u sebi "Jeti, jeti, jeti!" ka da u ga mantrama oivit i
natirat da se rematerijalizira, te ustane iz zelenoga sefa. Ustani,
jeti, Hrvatska te zove, zove!
Nageja san se skroz do katule i noson skoro dotaka staklo. Gleda
san u skalp iz neposredne blizine. Jeti, nema ta. Onda mi se
pogled diga do ka-tanca. Na njemu je pisalo "golddoor". Zlatna
vrata! Kad prolazin kraj splitskih Zlatnih vrata, obino diran
palac Grgura Ninskoga, a ovde bi, ako san ozbiljan pustolov, triba
dirnit neto jetijevo. Palac nije na raspolaganju, pa barenko da ovi
skalp dotaknen! - Dipendra, ask him iz Inae, kad spominjen
Grgura Ninskoga, ja ne diran samo palac live noge, itposibl tu put
d skalp . -TI A
A
V
.
A t.
ondhedl-zamolija znate, om izlizani, laknen ga reda radi, ali
smatran da on vise ne moze bit
san sirdara toliko sritan, nakon ta ga capa svaki turist koji
doe u Split, od Japanca do
162
jeba jetija! | 32
en kraj Grgura, uvik popenjen na postament spomenika s one
druge, ne- J^^g3^ dostupne bande, pa uz rizik da se okliznen i
spizdin doli na zemlju, ili da mi grana od stabla izbije oko, vjeto
doskoin na sakrivenu stranu spomenika, di je naemu biskupu
druga, desna noga. Onda polako, temeljito i koncentrirano dirnen
DESNI palac, i zato me sria prati.
Dipendra, ask him iz it posibl tu put d skalp on d hed!
zamolija san
f sirdara. Mali vodi se na to nasmija u nevjerici:
Nou, dec striktli forbidn!
Zatresa san glavon: Aj nou, Dipendra, znan da je forbidn. Ali
ovde sad nema nikoga, samo mi i on. Budistiki nadbiskup nikad
nee doznat. Pitaj ga koliko triba platit i platit u, neka zakljua
vrata na minut i izvadi tu stvar iz sefa!

Dipendra se okrenija prema pijanome i stupija u pregovore. Sve

mi je simpatiniji bija taj na sirdar. Za njega nema nemogue
misije. Nakon ta ' su izminili nekoliko reenica, za vrime ega
se uvar jetija malo ka uzruja i iskosa me iba brzin pogledima,
Dipendra se opet obratija meni:
Moglo bi se sredit, ali to bi kotalo handrid ju-es dolars!
Razmilja san samo par sekundi i kimnija: Moe!
ta je sto dolari prema skalpu jetija na glavi?
163
pozlaenih kipova Bude, mandala i arenih marama. Malo je
davalo na tufinu
I64
jeba jetija! | 32
Sirdar i uvar ponovo su neto popriali, pa se Dipendra okrenija,
kiselog izraza lica:
Naalost, not posibl rajt nau. On nema klju od ove manje
kutije, nego samo od sefa. Klju od sefa ima jedan lama, a njega
sad nema ovde. Starjeine su to tako smislile radi vee sigurnosti
skalpa.
A di je sad taj drugi kljuar? nian odustaja: moda bi ga
uspili nekako dozvat pa se dogovorit?
Ko zna di je? flegmatino mi je odgovorija Dipendra, pa
doda:
Hijer in Himalaja budist lama dont bring mobajl fons!
ta u, preda san se. Tuno san pogladija staklo s jetijevin
skalpon i po-vuka Mladu za rame: Amo a!
Sutradan u Namcheu probudija me Dipendra s poslovnon
ponudon. Oni pijani iz hrama se otriznija i u meuvrimenu
razgovara s lamon, drugin kljuaron. Samo radi mene taj je drugi
doa u Namche i naa Dipendru, da nas obavijesti kako je sad
apsolutno mogue stavit skalp na glavu, naravno uz pravednu
naknadu od ve dogovorenih sto dolari.
ef samostana u Khumjungu, neki ober-lama, sigurno je mislija
da e sprijeit ovakve dogovore raspodjelon kljueva, ali ne moe
starjeina zajebat svoje podinjene ako su oni sloni. To nas
primjeron ue i nai panduri u patrolama, s kojima se takoer
ovik gotovo uvik moe sve dogovorit, iako su u tandemima.
Sou, it iz definitli posibl tu put jeti on d hed nau! Vud ju?
zavrija je Dipendra.

 To vjerojatno znai da bismo sad morali opet tabanat dvi i po

ure uzbrdo sve do Khumjunga? glupo san pita (jer san se tek
bija probudija).
Jes, ebsolutli! nasmija se sirdar: malo je hard tu ikspekt
da bi oni sad onili skalp jetija iz Khumjunga u Namche!
Sija san na krevet da razmislin. Sad bi triba opet ponovit cilu onu
torturu od juer, penjat se po kiklopskin skalama, prigazit est
brda, hodat vamo i tamo priko pet uri, samo da bi na sekund
stavija jetijev skalp na glavu. Ko e opet prolazit oni trapac,
brale?
Reka san u sebi: ajmo to promotrit matematiki. Ako ne moran,
ne bi sad prosa onu istu golgotu ni za iljadu dolari. Tih iljadu
dolari plus jo sto koliko moran platit kljuarima, to je 1100 $.
Puno za jetijev skalp, koji moda ak i nije jetijev skalp. Jesan
lud, ali ne toliko. Zakljuak: jeba jetija!
Kad san mu reka da ipak neu, da mi je tlaka opet i do
Khumjunga, Dipendra se razoara. Vjerojatno je i njemu propala
provizija.

ruka iz pangbochea | lan ekspedicije ukra je iz ritualne marame

u samostanu veliki komad jetijeve ruke! Nadomistija je kosti
fragmentima kostiju ljudske ruke, pa opet zamota maramu.
Jedna hollvvvoodska zvijezda takoer je odigrala vanu ulogu...
Danas je ve zaboravljena misteriozna "ruka iz Pangbochea".
Jetijeva ruka. U dramatinoj krai jetijeve ruke sudjelova je niko
drugi nego legendarni glumac James Stewart!
Prvi zapadnjak koji je uja za postojanje "ruke iz Pangbochea" bija
je tek-saki nafta i avanturist Tom Slick, za vrime jedne od
potraga za "snjenin ovikon" ta ih je on financira krajen
pedesetih godina prologa stoljea.
Godine 1957. dole su prve fotografije te famozne ruke, koju su
budistiki sveenici uvali za obredne svrhe u samostanu u
Pangbocheu.
Dvi godine posli stigla je u Pangboche nova ekspedicija koju je
financira Slick. Njihov cilj bija je da se nekako ispita autentinost
ruke. Ali lame to nisu dopustile. lan ekspedicije Peter Byrne,
posli se doznalo, ukra je iz ritualne marame veliki komad jetijeve
ruke, a da se kraa ne bi otkrila, nadomistija je kosti
fragmentima kostiju ljudske ruke i ponovo zamota maramu!
Uz velike probleme i rizike prokrijumarija je misteriozne koice
iz Nepala u Indiju. Slavni glumac James Stewart, Byrneov

prijatelj, sakrija je jeti-jevu ruku u svoj kufer, i tako je iznija iz

Indije.
Primatolog s Londonskog sveuilita analizira je fragmente kostiju
i za-kljuija da je ruka hominidnog porijekla, slina ruci
neandertalca.
Tek 1991. otkrilo se daje konzultant Slickove ekspedicije,
ameriki antropolog imenon George Agogino, zadra neke uzorke
jetijeve ruke. Provedena
su nova istraivanja. U emisiji "Nerijeeni misteriji" tv kue NBC
objavljeno je kako su uzorci vrlo slini ljudskima, ali nisu ljudski.
Slubeno je zakljueno kako je ri o kostima i tkivu "blizu
ljudskih znaajki".
Nakon ta je emitirana tv epizoda o jetijevoj ruci, iz samostana u
Pang-bocheu ukradena je cila ruka, sve ono ta je ostalo posli
Bvrneove prve krae. Ovi put, meutim, nisu krali znanstvenici,
nego profi lupei. Ruka je zavrila na ilegalnome tritu
antikviteta, a potom u privatnoj kolekciji nekog superbogatog
kupca.
Nian siguran da se tako neto nee dogodit i sa skalpon iz
Khumjunga, jer ona dvojica lola ta su zadueni za uvanje ne
znaju ni sebe uvat, a itekako bi se nalo parajlija koji bi pljunili
milijuni dolari za skalp jetija.
Kako je samostan u Khumjungu uope doa do jetijeva skalpa?
Generacijama prije, ak prije nego ta je izgraen hram, ljudi iz
oblinjih mista Tha-mea, Namchea i Kundea, skupa sa
stanovnicima Khumjunga, svake su godine u Thameu slavili
puku sveanost Dumji. Posli nekoga vrimena pojavile su se
svae u organizaciji proslave, pa su stanovnici Kundea,
Khumjunga i Namchea napustili Thame i odluili slavit u
Khumjungu. Nakon odlaska, druina iz Khumjunga oekivala je
za rastanak neki znaajan poklon od Thamea, da ne ostane zle
krvi, moda budistike molitvene zastavice, svete zapise ili
obredna glazbala, ali su na svoje zaprepatenje dobili samo jetijev skalp.
Bili su toliko razoarani i bisni ta su in ovi poklonili samo glupi
jetijev skalp da su ga nabijali nogon cilin puten do sela. Tek u
novije vrime, kad su se pojavili zapadnjaki znanstvenici i turisti
koje je skalp strahovito zanima, a naroito nakon ta je Sir
Edmund Hillarv pokaza interes, lokalci su shvatili kakvu
kulturoloku i bioloku vridnost imaju u rukama.

Jeti je poznato bie u pokrajini Solu Khumbu. Ritko se via, ali

lokalni stanovnici uope ne dovode u pitanje njegovo postojanje.
erpe vole priat
0 jetijevoj nadljudskoj snazi, sposobnosti da nosi ilog jaka u
rukama, te 0 tome kako ponekad otima dicu.
Razlikuju tri vrste jetija: drema (ili telma) je glasnik nesrie, chuti
napada
1 odnosi koze, ovce i jakove, a mite (ili mitre) napada ivotinje, ali
i ljude. Di-mitrijo, sine Mitre, majkina budalo...
Tajanstveni tragovi u snigu, ka i potvreni sluajevi pronaenih
kostura jakova kojima je neija strana sila potpuno iskrivila
kosti, govore u prilog teoriji o postojanju jetija.
erpe tvrde kako je jeti visok skoro dva i po metra, da ima
lubanju oblika stoca, istaknute ui, podruje prsa mu nije
dlakavo i ima facu nalik ljud168
ruka iz pangbochea | 33
skoj. Obino stoji na noge, ali se kree na sve etri. Tilo mu je
gokriveno guston crnon ili smeon dlakon, ima velika stopala.
Jelovnik mu se sastoji od voa, povra i malih sisavaca. ivi u
piljama i umama blizu snjene granice u Nepalu i Tibetu, vrlo je
vjet i prepreden u skrivanju i vjerojatno spava zimski san, ka i
medvidi.
Glasa se visokim i prodornin kricima, a tilo mu odaje smrad ka
po bilon luku. Kosa, ili bolje reeno griva, pokriva mu oi. Nema
rep, a enka ima duge, visee sise. Nikada nijedan jeti nije
fotografiran izbliza, iako ga je relativno puno ljudi vidilo. Tragovi
su fotografirani u vie navrata.
Ime potie od tibetanskog "yeh", snjena dolina, i "teh", ovik.
Zovu ga jo i "metoh kangmi".
Prije nego ta se jeti otpise ka ista fikcija, vridi posluat nekoliko
izvora koji govore o susretima s njin. Puno velikih himalajaca
nalo je tragove jetija, naprimjer Hunt i Tilman na ledenjaku
Zemu u Sikkimu 1937, a najpoznatiji tragovi su oni koje je naa
Eric Shipton na everestovskoj ekspediciji 1951.
Tenzing Norgay u knjizi je napisa kako je njegov otac dvaput
vidija jetija. Reinhold Messner je 1986. objavija svitu kako se
susreja s jetijen na Tibetu, te da je ak ubija jednoga! Po njemu,
jeti je himalajski smei medvid, ritka i ugroena vrsta. On se
moe uspravit na dvi noge, a najee se kree na sve etri.

Nekoliko ekspedicija dolo je na Himalaju s iskljuivin ciljen

potrage za jetijen. Velika znanstveno-penjaka ekspedicija 196061. za jedan od ciljeva istakla je lov na jetija. Tijekon te
ekspedicije uspili su nagovorit elnike Khumjunga da predaju
skalp jetija Edmundu Hillaryju, koji ga je odnija u Ameriku da bi
se prouila njegova autentinost.
ruka iz pangbochea | 33
Amerikanci su ustvrdili da je skalp vjerojatno falsifikat, ali
stanovnici Khumjunga na to su samo odmahnili rukon. O tome
koliko su oni sigurni u to da je skalp pravi, govori i injenica da
su ga spremno predali na prouavanje.
Hillarv je u svojin razgovorima sa erpama shvatija kako oni
smatraju da je jeti natprirodno bie. Naime, injenicu ta jo nije
fotografiran izbliza, lokalci objanjavaju time ta jeti, ako oe,
moe postat nevidljiv!
U prosincu 2007. ameriki televizijski voditelj Joshua Gates
objavija je da je njegov tim pronaa masu tragova stopala koji po
svemu odgovaraju opisima jetija. Otisci su imali 33 centimetra po
duini, ukljuujui pet prstiju, te 25 centi po irini.
Strunjaci koji su analizirali tragove viruju da to ne moe bit
lanjak, i zbog velikog broja tragova, ka i zbog morfolokih
karakteristika otisaka koji su, tvrde oni, previe detaljni da bi bili
falsifikat. Takoer, strunjaci se slau u tome da tragovi ne mogu
bit ljudskog porijekla, a zanimljivo je da se u dosta elemenata
poklapaju s famoznin otiscima bigfoota naenin u Americi!
Ugledni BBC je 25. srpnja 2008. objavija da su dlake naene u
zabaenin planinama Garo u sjeveroistonoj Indiji detaljno
analizirane na oxfordsko-me sveuilitu Brookes, te da su
primatolozi i mikrobiolozi nali zapanjujuu slinost izmeu tih
uzoraka i ve postojeih navodnih jetijevih dlaka! Reene dlake je
Hillarv davno poklonija Oxfordskom sveuilinom muzeju
prirodne povijesti, nakon svojih ekspedicija u pedesetin godinama
20. stoljea.
I konano, 20. listopada 2008. sedmorica japanskih pustolova
snimili su otiske za koje viruju da ih je ostavija jeti. Dapae, voa
skupine, Yoshiteru Takahashi, kune se ivotom da je vidija jetija
tijekon ekspedicije 2003. i postavlja je sebi ivotnu misiju da ga u
budunosti fotografira, ivog ili mrtvog.
Pita san jo davno Stipu Boia ta on misli, postoji li jeti ili ne
postoji.

 A sluaj odgovorija mi je tada Stipe ja mislin da postoji!

Svi domai ljudi na Himalaji stoposto viruju u jetija, a puno njih
mi govori da su ga i vidili. Ne virujen da bi svi izmiljali...
uj, Dipendra uvatija san sirdara jednon prilikon Jesi li ti
kad vidija jetija?
Not mi odgovorija je bat jes maj kazn. Da nije on, ali
njegov roak ga je susreja.
Ala ta bi gusta da neko vie snimi toga jetija, pa da ga cili svit
vidi! Svi oni koji priu o himalajskome snjenome oviku nazivaju
izmiljotinon i pizdarijon, morali bi se na to pokrit uima...
ditka haberl Pita san Slovenca: "Di van je ona Ditka Haberl7 Jel
se tako zvala ona maca ta je pivala 'Dan Ijubezni'7 Bila je totalno
seksi!" Odgovorija je: "Da, bila je seksi. Ditka Haberl se klie,
seveda. Ve kaj zdaj dela? Snima reklame za zobne proteze!"
Slovenac je odluija krenit dalje prema Pangbocheu alternativnin
puten koji je on davno otkrija. Triba skrenit s "magistrale", pa
piit kroz totalnu divljinu. Na njegovon putiu na mistima je
pinku opasnije, s provalijama i otrin usponima, ali zato neemo
nikoga ivoga srest. Slubena staza u tom kraju prilino je
neugodna, s puno prometa i gomilon Jakova ta kopitima diu
oblake praine.
Nakon ta se nekoliko puti skoro uguija, te mora titit dine
putove u-daron, snalaljivi slovenski veteran s vrimenon je naa
taj alternativni rajski puti kroz zelenilo ume. Ovo je bila jedna
od zadnjih uma prije potpune goleti iznad etri i po kilometra
visine, magini kutak u negostoljubivome kru surovih planina.
Ako se ikad vrnete na Himalaju bez nas dveh, nemojte ni u
ludilu pokuat i po toj stazi preporuija je briljivo Mlai i
meni: Sigurno se bi izgubili.
Oemo li se nas dvojica vraat ovde, kad vi ostanete na
Pumoriju? pita san s nadon.
Nikakor. Nisem preprian, da bi se tudi Dipendra znael po tej
trasi. Znai, hodan po Rivendellu prvi i zadnji put, ka najnevaniji
hobit u Prstenovoj druini, onaj smotani, kako se ono zva? Tu je arobnjak
Stip Gan-dalf, zatim slovenski vilenjak Vikolas, te dva hobita, s
tim da od nas dva nijedan ne nosi prsten. I nikad se vie neemo
vratit ovde.
- Pizda lepotica zdaj jo pa s protezo v
kakna je bila, gleda ustih...

Osim ako Mlado i ja ne uspijemo negdi gori na pet iljada metri

na ilegalnu erpasku pekaru, kupit sto kili kruva, pa bacat
puten mrvice ka Ivica i Marica. Ali to e bit malo tee, zadnja
pekara (kruv je bija tvrd ka kopito od zobkija) ostala je kod
samostana Tengboche, ispod nas.
Okria san se okolo i eljno upija lipi krajolik. Nigdi ive due.
Ako ovde ivi pleme himalajskih vilenjaka, ili moda opor jetija,
savreno su se mi-mikrirali. Ovo je osjeaj koji je mora utit Pale
sam na svijetu.
Prolazili smo kroz arobne ume u koje je kroilo vrlo malo
ljudskih stopala. Onda kroz nekakvu visoku trsku, viu od nas, iz
koje smo povremeno vidili vrh mone planine koja se uzdizala
visoko uvis, u plavo nebo. Ta planina bila je Mount Everest.
Jebate, di san ja ovo doa? Je li sve ovo stvarno?
Di je zastava? Vidi li zastavu? obratija se Stipe Slovencu,
pa su se obadva iskidali od smija. Zajebavali su se na moj raun.
Drugi dan mara, naime, bili smo zastali na mistu s kojega se
prvi put dobro vidi Mount Everest. Mlado je bija hipnotiziran i
ljubija je kamenje po vidikovcu. Ja san ve prije est godina vidija
Everest, ali samo iz helikoptera, ne ovako kopneno.
Zato san pita generale: Koji je od onih vrhova? Vidin da je ovo
Nuptse, a koji je Everest? Ovi livo ili oni ta viri? Odgovorili su mi:
Onaj s zastavon.
Mislili su na zastavu od sniga ta ga je vitar s Tibeta nosija s
vrha. Inae, genijalan prizor. Ali ja nian zna kako se to zove.
Nikad nian uja za neku snjenu zastavu. Pomislija san, logino,
da tu negdi na vidikovcu postoji kakva zastavica koja upuuje na
Mount Everest, pa san ih pita:
Kojon zastavon? Ne vidin nikakvu zastavu!
Oni su pali po tleju od smija. A-ha-ha, di ne vidi zastavu? Na
vrhu Everesta?
Stipe je teko dolazija do zraka: Viki, daj molin te, ima li
dalekozor, da Robi bolje vidi zastavu na vrhu Everesta, onu ta
smo je zadnji put ostavili. Ima samo ezdeset kilometri odavde do
vrha, zastava e se ba lipo vidit, uahaha!
Uvatili su me u ir i palo je brutalno ismijavanje, a ja san in
prova objasnit na ta san mislija. Uzalud, nisu me tili sluat. Diga
san ruke i prepustija se sudbini. Stipe mi je jo danima posli
pritija kako e anegdotu s zastavon na Everestu objavit u novoj
knjizi. Odgovorija san na to sasvim cool:
Nema problema, pien i ja libre. Mogu i ja svata objavit!

I evo, sad me opet kendaje, ali nije mi nimalo smetalo, ak san

prihvatija zajebanciju. Gazili smo po rajskin predjelima, sunce je
sjalo. Bili smo u Izgubljenoj dolini. Upravo hodan kroz mitski
Shangri-La!
174
ditka haberl | 34
Hrabro san stupa za generalima, a Mlado iza mene. Dolo mi je za
zapi-vat i, ko zna zato, sitija san se jedne stare slovenske pisme.
Moj zvonki glas razlega se po Himalaji:
To je bil taj dan Ijubezni, ljubezni dan, ki ne mine, nigdar...
Slovenac se poeja smijat. Dirnija san ga u icu. To je bila pisma
s Eurosonga, negdi sredinon sedandesetih. Ako se dobro sian, osvojila
je trinaesto misto. U to doba Slovenac je ima 25 godina, a ja
moda deset. Bili smo u zajednikoj dravi. Gleda san taj
Eurosong i maglovito se sian kako san se ljutija neto oko
glasovanja. Ako se ne varan, te se godine prvi put glasalo ovako
ka i danas. "Yugoslavia, ten points. Yougoslavie, diks poans".
Dobacija san Slovencu:
Di van je ona Ditka Haberl? Jel se tako zvala ona maca ta je
pivala 'Dan ljubezni'? Grupa 'Pepel in kri'. Bila je totalno seksi!
Da, bila je seksi. Ditka Haberl se klie, seveda. Ve kaj zdaj
dela? Sne-ma reklame za zobne proteze!
Zubne proteze? Nemoj zajebavat!
Ne, stoprocentno resnica. Pizda, kakna lepotica je bila, zdaj jo
pa gleda s protezo v ustih...
Razoara san se. Eto vidi kako zavravaju seks-simboli, s
dentjerama u unki. Ko zna ta radi Anja Rupel iz "Videosexa",
ona ta je pivala "Zemlja plee"? Bie da reklamira tablete za
menopauzu...
Vidi, viri Mount Everest! A eno i zastave.
175
kapa ili ivot Stap mi je ispa iz ruke, kapa s glave. Nagonski san
posega ru-kon, uvatija tap, i tako dodatno ugrozija balans. Na
jedan uasan momenat izgledalo je da u se privalit na bok, pa
onda strmopizdit u provaliju.
Isprid mene bila je strma planinska kosina koju je tribalo pri.
Nije bilo staze. Jeziva strmina, 60 posto nagiba. Doli je zjapila
duboka provalija. Ovo moran prigazit, a ne smin nigdi krivo
zakorait. Slovenac i Stipe prije su me upozorili da e se, eto, na

ovoj dionici pojavit jedno malo opasnije misto, ali da nije nita
strano.
Jel mi moe neko na momenat uzet lumbrelu? zamolija san
generale. Nervirala me ta lumbrela, svugdi je zapinjala. Kaija san
se s njon za stine, za stabla, a naroito za niska vrata od
erpaskih svratita. Kroz njih ne mogu u zli duhovi, a bogami ne
mogu ni ja s lumbrelon.
Stipe mi je uzeja lumbrelu i odskakuta ka divokoza priko na
drugu stranu, nije ni sekundu zasta.
Sad ti naredija je.
Nian tija gledat doli, jer bi mi se sto posto zamantalo. Prije su me
upozorili da dobro pazin, jer bi pad moga bit fatalan. Na ovakvin
kosinama se zatombula i vie se ne moe fermat.
Ka, tribalo bi, dok se kotrlja, provat zabost tap u neto, pa se
tako zaustavit, ali koliko san spretan jo bi se u tom pokuaju
uboja u oko, pa bi se nastavija tombulavat, samo jednook.
Napravija san prvi korak, izaa iz sigurnosti staze i zagazija na
strminu. Tresla su mi se kolina. Zaboja san tap u zemlju metar
naprid, pa napravija
Stipe je krenija nizbrdo, po opakoj strmini, doli prema kapi
korak drugon nogon. Nian izdra, i pogleda san doli nizbrdo.
Ajme straja!
Ajde, hodaj, ne okrei glavu doli! sokolili su me svi, ali lako
je to bilo re. Ou li ovo priivit? Zapravo san doa u poziciju da
se gingan nad provalijon, a niko me nije prisilija na to. Kako san
se uope zateka ovde, s ova tri neobina stvora ta uivaju u
ladnoi, naporima i opasnostima planinskih vukojebina?
Oprezno san turnija livu nogu naprid, pa opet ia zabit tap u
zemlju, radi balansa. Na nesriu, udrija san vrhon tapa u neto,
moda stinu, i iz-gubija ravnoteu.
Zanera san prema naprid, posrnija, pa nasrid opasne kosine
otresa na sve etri, na uas Stipe koji je bija sedan-osan metri
isprid mene, na sigurnome.
tap mi je ispa iz ruke, kapa s glave. Nagonski san posega rukon,
uvatija tap, i tako dodatno ugrozija balans. Na jedan jezovit
momenat izgledalo je da u se privalit na bok, pa onda
strmopizdit u provaliju. Jedva san se zadra, sa tapon u ruci, ali
kapu nian uspija uvatit. Kotrljala se doli, poing-poing-poing,
tridesetak metri nie, pa se zaustavila na nekoj stini nasrid
nizbrdice.

Kapa mi je bila prirasla srcu, kupija san je u Katmanduu. Na

starin san slikama vidija da je istu takvu ima Hillarv kad je osvaja
Everest. Ali sad ni178
kapa ili ivot | 35
san mislija o njoj, bilo mi je najvanije do na drugu stranu.
Kolina su se jo ee tresla.
Stipe je odma, im san poeja gubit ravnoteu, doskoija do mene
i bija spreman nekako me zaustavit ako me inercija odnese prema
doli. Sad je procijenija da san se za prvu ruku uspija kapulat, pa
je samo reka:
Dobro, a sad smireno naprid. Jen-dva!
U transu san, pod budnin okon slavnog himalajca, napravija tih
desetak koraka, te konano uspija stupit nogon na sigurno. Sa
aljenjen san pogleda doli: Jebiga, ode kapa!
Mladen, koji je bez problema prea opasnu kosinu iza mene,
nasmija se: '
Ovde nije vano da je kapa na glavi, nego da je glava na
ramenima! Stipe je pogleda prema kapi: Iden ti je ja donit!
Jesi normalan? pobunija san se: ni govora o tome! Kvragu
i kapa, ne riskirat ivot radi glupe kape!
Ne, ne, iden ja! nije tija ni ut. I stvarno je krenija nizbrdo,
po opakoj strmini, doli prema kapi. Izvadija san aparat i slikava.
Niti jedna fotografija koju san tamo snimija ne moe ni izdaleka
doarat kakva je to nemila strmina bila, duplo strasnija od spusta
u Kitzbuhelu. Stipe je krenija doli, i prvi put na iloj Himalaji u
njegovin san kretnjama vidija trag opreza.
Ako je Isus moga hodat po vodi, Stipe moe po arji. Ka arobnjak,
ka ovik-pauk. Stiga je do moje kape, pokupija je s tleja, i onda se
po onome usponu od 60 posto s lakoon vratija gori do nas.
Naalost, nikad ga nian uivo vidija u pravoj akciji, s derezama i
cepinon u ledenoj stini, ali i ovo je bila ekskluzivna prilika da se
na djelu vidi Mesija planine glavon i bradon. Prizor za odabrane.
Ka da Eric Clapton samo za tebe odsvira neto na gitari.
Malo je otresa kapu od zemlje, pa mi je pruija u ruku:
Evo kape, a tu ti je i lumbrela. Moemo li sad naprid?
Zaljubljeno san gleda kapu. Sad u je nabit na ui svon forcon,
da mi sluajno opet negdi ne ispadne. Moran je sauvat, ova kapa
dil je velike prie.
Par dana kasnije, kad smo se penjali prema Dingbocheu, stali
smo u jednome svratitu i izili obid. Posli, dok su generali

pijuckali pivu a ja sok, uzeja san kapu, pogladija je, pa zapita

Stipu:
Jel zna ta se dogodilo s ovon moj on kapon? Ne virovat.
ta? reka je on.
A eto, bija san s njon na Himalaji, pala mi je u provaliju i zna
ko mi ju je spasija? Stipe Boi!
Uspija san ga nasmijat.
Ovi malian me jo --sekundu nepovjerljivo gleda, a onda udrija u
pla i pobiga u kuu
180
i
govno od jaka
Triba priznat da ne smrdi puno. "To uope nije lo miris" povjerija
mi je Stipe svoja razmiljanja: 'ak naprotiv!" A Mladen je s
gaenjen gleda kako baba golin rukama vadi govna od jaka iz
kantice i baca ih u pe, pa procidija: "E, a sad e nami ovin istin
rukan podilit ie i pie!"
181
Jedva san se doteglija do Pangbochea. Prvu dionicu do Mjmjoa
san se
dobro umorija, drugu do Kvangjume san crka, a sad mi je dua
izala na nos. ak smo se tamo u Kvangjumi, kod simpatine
gazdarice koja boluje od ira na elucu, odmorili jedan cili dan.
Zato san virova da emo treu turu, do Pangbochea, rijeit s
manje problema, ali san se privarija. Zadnjih nekoliko stotina
metara jedva san se vuka od umora. Bilo je puno uzbrdica i
nizbrdica, penjali smo se i sputali bezbroj puti. Posli jednog
ljupkog mostia priko rjeice, na kojemu je kredon pisalo N 77 (ka
"Nepal u 77 pria"!) slidila je strma skalinada usiena u kamenu.
Nakon ubitanog uspona od najmanje 45% nagiba, za vrime
kojega su gorili kvadricepsi, stiga san u Pangboche, konano,
majke mu ga spalem!
Zaosta san za ekipon bar deset minuti, a atra me toliki umor da
nian moga gledat na oi. Tako da san falija dvorite u koje su oni
uli, pa san ka zombi nastavija cotat kroz Pangboche. Ponavlja
san u transu "Pang-bo-che, Pang-bo-che!" u ritmu koraka, i nian
mislija apsolutno nita. Bija san prizor jada i bijede. Mlado je tra
za menon i zva me: Ovamo, ovamo!
Sija san kraj njih isprid svratita di smo tili odspavat. Kuku i jao,
nije bilo mista, ba nijedne slobodne sobe. Navalili penjai i

trekeri. Pa smo sa-isprid7pa"^bocheaU mo PPm aj i

privremeno skinili ruksake, do neizbjene daljnje potrage za Ka
"Nepal u 77 pria" konaiten. Na desnome ramenu bila mi je
usiena gruba, duboka, crvena
182
govno od jaka | 36
pruga na mistu di mi je kai od ruksaka povridija kou. A nosija
san ruksak Nekako san docota od osan kili. Kako izgledaju
ramena onome erpi ta je deset dana uzbrdo Ao sv!at'fta u .-k .
S mista na kojen smo sidili mogli smo fantastino vidit Ama
Dablam, nijedne si ponosni vrh od 6828 metri koji nas je puten
dosad stalno pratija. Majina amajlija, to je prevod imena. Stipe i
Slovenac popeli su se, naravno, i na Ama Dablam i stalno ga s
oboavanjen spominjali, pa san ih s vrimena na vrime namjerno
tucigava: Kako ste rekli da se zove ova planina? Abu Dabi?
To ih je jezivo nerviralo, ka da in vrian rodnu grudu!
Moda najjaa Stipina anegdota s Himalaje: Penjemo se mi na
Ama Dablam, sto metara smo od vrha, teak uspon, kad... zvoni
mi satelitski telefon. Zove mater. Jednon rukon se drin za ue,
drugon se javljan. Pita me: 'Alo, Stipe, dite moje, di si, ta mi se
ne javlja?' Zaboravila je da san ia na Himalaju!
U dvoritu naeg nesuenog svratita u Pangbocheu osim nas
etvorice bila je jo i jedna enka jaka, tzv. nak, koja je bezbrino
zalegla, tonije izvalila se po tleju, te odmarala. Dolo mi je da
legnen kraj nje, osjea san se ba ka premlaeno govedo. Nakulja
je utekla od pastira koji se utaborija gori kraj ceste, pa se sakrila
iza kamenoga zida da malo poine.
Uskoro se, meutim, pojavija pastir. Traija ju je. Prvo je irija
priko zida, a onda je glavu turnija iza kantuna, pa ukeba sirotu
nakulju. Kad su in se sreli pogledi, u oima betije ubra san
gotovo ljudski izraz, ono kad si neto kriv i uvate te na djelu.
nosija 104 kile?
Pangbocheu, ali kuku i jao, nije bilo mista, ba nijedne slobodne
sobe
183
Da san se usudija ta alit, Stipe i Slovenac bi me izili: jedva su
ekali nove teme za zajebanciju
Pridigla se bre-bolje, a pastir joj je pritra pa je oinija ibon.
Bolno se oglasila i otkaskala prema gori, do ostatka stada. Nian
jedini muenik ovde.

Generali su uskoro nali smjetaj koji je objektivno bija najloiji

dosad, samozvani "hotel" na suroj hridi.
Nije mi palo ni na kraj pameti da ita grintan oko smjetaja. Prvo,
uoi putovanja oekiva san da e standard prenoita bit jo
puno gori. Bija san spreman na to da emo dilit ivotni prostor s
jakovima i bivolima. Triba priznat da niti jedno svratiste u kojemu
smo bili nije ukljuivalo domae ivotinje u sobama, ako se ne
raunaju pantagane koje su partale priko dvora hotela u
Katmanduu.
Muilo me samo to ta nema konduta, ali i na to san se djelomice
privika, barenko ta se pianja tie. Drugo, da san se usudija ta
alit, Stipe i Slovenac bi me izili. Jedva su ekali nove teme za
zajebanciju.
U Kvangjumi san se, recimo, jedne veeri uz solidan yak steak
usudija trait malo senfa. Pokua san na svim jezicima:
Zenf? Mustard? Senape?
Ma kakvi. Posluivala nas je osobno gazdarica s iron na elucu,
inae prijateljica od Slovenca. Nije uope razumila ta ou.
Pokazala je na keap, ali ja san odmahnija rukon. Prova san na
mote, ka toajen meso u senf i ljuto mi je, pa krivin facu.
Aha! rekla je i otrala u kuinu po - tabasco. Nikako joj
objasnit. Ka zadnji adut izvadija san rjenik Gurka izraza, pa
naa neki njihov izraz za senf i pobjedonosno ga uskliknija. Opet
nita, gazdarica me gledala u tupilu.
Stipe mi je oteja rjenik iz ruke: Neka vidin ta je ovo.
Onda mi ga je dobacija nazad, vrtei glavon: Uz ovi rjenik,
senf bi moga dobit eventualno u Pokhari. Ovde na Himalaji ti
nema Gurka, ova ena je iz plemena Raj. U njihovome jeziku
vjerojatno i nema izraza za senf. Aj spremi tu knjiicu i ne sramoti
se vie!
Posli su me cilu veer podbadali u stilu: "Kakav je stejk bez
senfa? Sigurno neukusan?", pa onda ono ka iz reklame: "A nije
bilo senfa?", u stilu "vidi razmaenka, ta bi on sve tija". Slovenac
me uvjerava da u himalajskin svra-titima uope i ne postoji senf.
Velika pobjeda dogodila se danima kasnije, u najudaljenijen i
najzabae-nijen svratitu, onome u Gorak Shepu, na priko pet
iljada metri visine. Posli te kue nije bilo vie niega, samo
divljina i visina, sablasna pustara kamenitoga Mordora okruena
izvanzemaljskon lipoton megaplanina. Ali na svin stolovima bile
su boice - senfa. I to jedne kvalitetne svjetske marke. Odu184
govno od jaka | 36

evija san se kad san ga vidija. Diga san senf u zrak i pokaza ga
Slovencu, sa znaajnin pogledon.
Za taj obid ubija san se od senfa, izija san sam cilu boicu. Ako
se ikada zadesite na Himalaji, i poelite malo senfa, to se na
njihovome jeziku kae "mustard". Ne postoji lokalni izraz, pa su
preuzeli englesku ri.
Sad u Pangbocheu, meutim, nian uope osjea bilo kakav
apetit. Pomisao na meso mi se gadila, sa senfon ili bez senfa. Bija
san preumoran za ita. Ipak, tribalo je neto pojist. Malo posli
sidili smo u tinelu naeg novog privremenog doma i ekali spizu.
Izborana baba stala je kraj pei i vadila govno od jaka iz kantice.
Jedino gorivo u svratitima na putu do Everesta jest - govno od
jaka! U svakome svratitu, to san ve reka, postoji samo jedna
pe, i to u sreditu zajednike prostorije. Tu svi jedu i piju, onda
doe baba s vrion govana od jaka, pa ih istrese u pe. Ponekad
malo ispadne i vanka sa strane, ali nema veze.
Triba re da ne smrdi puno. To uope nije lo miris povjerija
mi je Stipe svoja razmiljanja: ak naprotiv!
Aha, mogu zamislit koju facu napravi jora Vera kad joj mu
donese mirisnu porku robu s Himalaje.
Mladen je s gaenjen gleda kako baba golin rukama vadi govna
od jaka iz kantice i baca ih u pe, pa procidija: E, a sad e
nami ovin istin rukan podilit ie i pie!
ba! Iz dvorita smo zauli: "Alo, raja! Jeste li iz Bosne7" Devad iz
Pangbochea je samo po naemu fizikon izgledu zakljuija da
bismo mogli bit Bosanci! Za ne poviro-vat. Pripozna je Sulejmana
Boia, Fahrudi-na Balia i Mersada Pauletia.
Baba nan je zbilja uljevitin "yak shit" rukama iznila i spizu.
Mlado je bija dobar prognozer. Izili smo manistru bez primjedbi,
bila je odlina. Najbolji obrok dosad na Himalaji. Pijuckajui pivu,
Stipe je pita:
Oete li i s menon do starog sela Pangboche? Tamo se najbolje
moe vidit kako ive ljudi na Himalaji.
Kimnija san glavon. ta ne bi ia u staro selo Pangboche? Ve san
bija u staron selu Due, i bilo je super. Evo, sad u posjetit i staro
selo Pangboche.
Za stolon su nas Slovenac i Stipe uili vane izraze. "Kamo se ide
u ...?", ako se sluajno izgubimo, kae se: "Baro ho ...?". Recimo,
"Bato ho Lukla?". Onda ti erpa lipo rukon pokae smjer. Posli
san Mladena pita je li zapamti-ja kako se ono pita kad se izgubi,
pa mi je poletno odgovorija:
Jesan, zapamtija san! Bato bato!

Stipe nan je reka jo jedan vaan izraz: "boli me glava" kae se

"tauko duksa". Slovenac je nadoda: Da, a 'boli me kurac' se pa
ree 'laro duksa'!
Dakle, onaj vers od TBF-a di pivaju "Kurac me boli kad me narod
voli", u slobodnome prijevodu moga bi glasit: "Duksa laro,
popularo".
Do starog sela Pangboche ili smo samo Stipe, Mlado i ja, a
Slovenac je odjezdija osvojit neki vrh u okolici. Ba san se
pokuava sitit kae li se ono glava "tauko" ili "laro", kad se iz
jednog dvorita zaulo:
Alo, raja! Jeste li iz Bosne?
Samirbr. 2: - Joj, da mi je izjest ufte s kajmakom!
Nevjerojatno! Posli Slovenaca iz Mongle, sad smo u Pangbocheu,
u mrkloj vukojebini, naletili na brau Bosance! Pa ovo ovde je
Jugoslavija u malome! Bosanac se zva Devad, a ubra nas je po
fizikoj konstituciji. Hodali smo, naime, a da nismo izgovorili ni
jednu ri. Prvi je prosa Stipe, pa Mladen, te na kraju ja. Bosanac
je samo po naemu fizikon izgledu zakljuija da bismo mogli bit
iz Bosne! Anbilivibl. Pripozna je Sulejmana Boia, Fa-hrudina
Balia i Mersada Pauletia. Skoro je pogodija dravu, falila mu je
pinkica. Ne mo ute od naega svita.
Devad je na Himalaju krenija sa dva jarana, oba Samira. Sva
trojica mr-ge, dvometrai i stokilai, s maramama na glavama,
opasni jalijai.
Poli smo iz Fiiiiniksa rastega je Devad pa onda dalje ko
i vi, Katar ervejz preko Dohe.
Tribalo mi je neko vrime da uberen kako je ovo "Fiiiiniks" zapravo
Pho-enix, Arizona.
Inae ivim u Pasadeeeni otkrija nan je i doda: Skonto
sam da ovde ima jo neke nae raje. I mi smo doli radi tries'te
obljetnice osvajanja Everesta. Jedan od dva Muhameda koji su
sudjelovali u ekspediciji 1979. na je dobar jaran.
Pita san ga moe li prepoznat ovoga naega jarana, ovoga malo
starijega. Nije odma skonto.
Uf! Devad je skoro kleka na kolina kad je shvatija 0 kome
se radi. Odma je zva Samira br. 2, koji je naas otia u kuu:
Ovaj oek je legenda! Stipe Boooi, ba! Doi amo, Samire,
uslikajmo se!
Samir, Samir & Devad alili su se da in spiza ovde na Himalaji
nije ba sjajna. Kako bi i bila? Njima ria, manistra i slini
himalajski specijaliteti uope ne igraju. Vidi se da bi svaki

pojedinano moga za obid izist iloga jaka. Drugog izbora mesa

ovde ba i nema.
Joj, da mi se sad zate u arajVu, odma bi do Haseta otio,
izjeo bi, vjerujte mi na rije, trista evapa! Jebo ove jakove, evap
je, bolan, zakon alija se Samir br. 1.
Drugom je ve tekla voda na usta: ufte s kajmakom, to bi ja...
jooj, il' prije uve s bamijom!
Kvarat od ure posli, na stazici prema kuicama visoko u liticama,
poela me bolit glava. Gledaj ti kako je mene napalo, a onin
divovskin Bosancima nita! Njih bi, onakve goleme, tribala jae
pogodit visinska, njima je tee napunit tjelesine kisikon. Podilija
san ta razmiljanja sa Stipon i Mlaon, pa smo zajedniki otkrili
klju tajne: ta Bosanac zna ta je visinska bolest?
188
ba! | 37
Simpatine Bosance vidija san jo jedanput, puno kasnije, na
povratku, kad san se s Mlaon eta po Namche Bazaaru. Taman
smo gledali cijenu khukrija, poznatih noeva plemena Gurka, kad
smo vidili tri diva poznate konstitucije.
Alo, raja! Jeste li iz Bosne? viknija san in kroz zajebanciju.
Oduevili su se kad su nas vidili. Ja, stigli su skroz do Baaaznog
logora. Ja, bilo in je pravo teeeko. Evo, jednog Samira jo i sad,
nakon sputanja od cila dva kilometra nadmorske visine, mui
estoka glavobolja, i povremeno mu se vrti. Kako sjednem, tako
otkida glava poalija nan se: I ta u, stalno stojim. Ni da
spavam ne mogu.
Tu san ga razumija i suosjea s njin.
Eto reka je Mlado kad smo se rastali od Bosanaca mi jo
u Pangbocheu govorili da Bosanca ne moe glava zabolit, a vidi
da moe! jakie s pen
Nisu ni Bosanci ta su nekad bili. prijateljen
189
Triba uit od die
uskrs s boien
sve ono ta smo davno zaboravili. Dica su svuda ista, imaju isti
pogled, istu duu. Dobrota & naivnost ipak postoje i postojat e,
bez obzira na to koliko svit bija surov, pun mrnje i pakosti
prema slabijima.
Belzebub je izumija mobitele, Azazel internet, a Belial skype
ifacebook. ekamo ta e smislit Astarot. Serija zavodljivih
paklenih mirakula koji navodno povezuju, a zapravo razdvajaju
ljude, na kraju e nan svima do glave. Ipak, jo uvik postoji

neto drevno i sveto, neto ta vee i spaja cilu ljudsku rasu. Lipo
ka uma u prolie, toplo ka materina ruka. Naalost, to se sad u
svitu odraslih vrlo ritko moe na. Nestaje prid pohlepon, utrkon
za parama, tehnolokin udima, otuenjen.
Ako su odrasli osueni na prokletstvo, dica su druga pria.
Uspijemo ih, dodue, brzo iskvarit, ali ono malo vrimena dok su
jo prava diica... e, tada se u njihovin oima moe na to o emu
govorin. Naravno, ako ovik uope eli gledat. Puno je debila koji
ni vlastitoj dii ne gledaju u oi. Ne stignu od posla.
Jo jedna vana stvar je dodir. Moj prijatelj Kazo, s kojin
godinama sura-ujen, estoko radi po cili dan, ali smo redovito,
kad bismo prelamali tekstove naveer kod njega doma, morali sve
prekinit, jer bi dolo vrime za kupanje dvojice njegovih lipih
sinia, Marina i Vinka.
On bi za to kupanje prid spavanje osobno zasuka rukave, ili ak
skinija koulju, pa sinove jednoga po jednoga odnija do kade,
svuka, temeljito nasa-puna i opra, te na kraju jo reenta i obrisa
ugomanon.
Prvo san se udija tolikoj posveenosti ritualu, a onda san
shvatija da je on puno pametniji nego ta san mislija. Poeja san i
ja kupat sinove, dapae,
P
to
191
oteja san ih Papuici iz ruku, i ubrzo vie nian moga bez toga.
Mala topla koa i kosica pod prstima, to je esencija srie. ta je
najbolje, i diici je fenomenalno kad ih tata kupa. Ko nije prova,
ne zna ta je izgubija. Sad jo uvik kupan erkicu, svoje najmlae
dite, a utjeha u starosti bit e mi kupanje unuka. Jedva ih ekan.
Ipak, znalo je bit i grotesknih situacija oko kupanja die. Jednu
san se nedilju vratija iz "Gjure" oko est ujutro, malo se gingajui
jer san se zapija s Roakon. Papuica je taman u kadi kupala
dvogodinjeg Franka, koji se u toj dobi uvik budija u ranu zoru.
Pusti, ja u progura san se i krenija pipat prema tuu: Di
je moj mali miomi? pomazija san dite po ramencima.
Bi a, pijanino, bazdi po alkoholu! pokuala me istirat
Papuica, ali nian je obadava. Na nesriu, onako pripit nian
dobro pogodija omjer vode na pini i, kad san pustija mlaz iz
tua, opeka san bidnoga maloga vri-lon vodon. "Avaj, avaj, mo
avo", reka bi pokojni aban Bajramovi, samo da je moga vidit
traginu scenu.

Mali je zajauka, a meni je bilo grozno i vie me bolilo nego da san

osobno stavija ne jednu ruku u vatru, ka Mucije Scevola, nego
obadvi, i jo ludu glavu za untu.
Triba uit od die sve ono ta smo davno zaboravili, ono od ega
su nas zli odrasli ljudi odvikli. Dica su svuda ista, imaju isti
pogled, istu duu. Dobrota & naivnost ipak postoje i postojat e,
bez obzira na to koliko svit bija surov, pun mrnje i pakosti
prema slabijima. Mali Shuraz, kojega san upozna na glavnon trgu
u Patanu, zatim 8-godinji Indios Diego u dubokoj dungli
Amazone, pa egipatski momi Ali upaljenih, bolesnih oiju, koji
je veselo igra balun s mojim sinovima u Memfisu... tri brata
blizanca, s kojima me zauvik vee ono ta je najvridnije u meni.
Komadi dije due.
A sad san naa i njihovu sekicu.
Hodali smo uz seoski put prema starom dilu Pangbochea. Prvo su
prole neke tinejderice u rebatinkama, jedna je nosila majicu s
likon Britnev Spears. Onda se uz cestu pojavija ulaz u dvorite, a
kraj stabla - ona. Stipi i Mladenu reka san: Stoj!
Pribliija san se i, da, to je bila seka Shuraza, Diega i Alija. Bez
greke. Imala je na sebi maksimalno porki gornji dil tute i, ajme
lipote, naranastu veticu na srebrne tufnice.
Pokaza san na sebe i reka: Robert a onda san upra prston
na nju i pita: You?
192
uskrs s boien | 38
Uvatija san je na brzinu, zbunija i skuva. Da nian bija tako
munjevit i odluan, sigurno bi utekla, skupa s braon (susidima?)
i starijon curicon, vjerojatno sestron. Ovako je samo stidljivo
ponikla oima u pod i proapa-la: Ang Yul Mee.
Bila je toliko slatka da bi je najradije na mistu ukra i odnija doma
na Me-je. Ang Yul Meje.
Nian se pokuava sporazumit s malon 5-godinjon lipoticon iz
Pangbochea. Odluija san je samo pomazit po rukici i dat joj koju
rupiju. ta san moga, priat joj o njezinoj brai iz Egipta i
Brazila? Mlado se isto uvatija za takujin i promrsija: E, ba
dobro, danas jo nian nikome nita da!
Bija mi je sve simpatiniji. I u njemu san vidija diju duu. Ang
Mla Djoo.
Podilili smo po 50 rupija svoj diici, osim Ang Yul Mee, koja je
dobila stoticu. Druga dica, starija i vea od male erpa-misice,
nisu bila eloasta na nju zato ta je dobila vie, naprotiv. Svi su

se veselili i pljeskali, a moja "mejaica" se i dalje pinku sramila,

iako je na momenat bljesnija arobni osmijeh bilih zubia.
Tek kad smo ili a od njih, pustili su krila srii. Upali su u
goleme pare. Dvistotinjak rupija ta su ih dobili od nas, to je bila
sedmina plaa njihovih roditelja. Ka da ko naemu ditetu dade
iljadu kuna.
Sa zavoja ceste tridesetak metri iznad njihovoga dvorita, zastali
smo privueni prizoron: etvero die je doli ispod nas - plesalo.
Skakali su u arju od veselja i mavali glavama i noicama, a bili bi
se sigurno i uvatili za ruke da nisu morali stiskat dragocjene
novanice meu prstima.
Toga dana bija je Uskrs. Uskrs s Boien.
193
-Vtdl, Mlado, kolice! turnija san suputnika. To se u nas zove
kaskalo! veselo je odgovorija.
194
o mom mom ma
Najjaa baza vezana je
za ono "Ema-esasa-esasa-pipi-ja", ta
su u moje doba male
suside ponavljale dok su
priskakale priko lastika.
Tek puno kasnije shvatija
san, na svoje veliko
zaprepatenje, da to
nije bila obina pizdarija
od brojalice, nego da
ima - tajno znaenje!
Curica je nogon turnila kameni i hop-hop-hop, ka mala apljica
doska-kutala do njega. Na tleju je bila nacrtana nepalska
varijanta igre koja je oito popularna u ilome svitu.
Vidi, Mlado, kolice! turnija san suputnika.
To se u nas zove kaskalo! veselo je odgovorija.
Mala je oprezno priko ramena povirila prema nama, a kad je
vidila da smo bezopasni, nastavila je igru i hopsala gurajui
kameni nogon. Lipo se zabavljala, sama samcata. Ispod je puca
pogled na Pangboche. Stipe nas je doveja u staro selo.
Kue su bile tipian primjer erpaske arhitekture. Niska vrata
kroz koja se triba sagnit za u, i drvene ponistre sastavljene od

est manjih prozori-a s retelama karakteristinog uzorka.

Molitvene zastavice priko ponistre i drveni kondut vanka.
Hrvatski general vodija nas je okolo po selu, pa je zaluta u dvor di
smo iza kantuna od kue naletili na jednu enu. Na ogradi se
suila koa od jaka. eni smo deboto uli u kuu, a vie nismo
mogli naprid jer je to bilo zadnje dvorite u sokaku. Stipe se
ispria na nepalskome i krenili smo nazad prema glavnoj stazi.
Dok smo se vraali, osvrnija san se i vidija enu kako nas iri iza
kantuna. Gledala je oemo li joj ukrast kou od jaka.
Nian igra kolice (ili "na zogu") kad san bija dite. Nian igra ni na
latik. Koji e normalan momi sudjelovat u igricama za curice?
Ipak, esto san se igra, ak i s curicama, na razne brojalice, ono
kad jedno drugome tuu dlanovima o dlanove i ponavljaju tekst
neke dije pismice, dok neko prvi ne falije.
Uvik me fascinirala debilnost tekstova tih brojalica, ali
interesantno, veinu najbolesnijih znan i danas napamet, a
pismice od Krkleca i Tadija-novia davno san zaboravija. Dapae,
igran se sa svojon erkicon od osan godina, koja je s rukicama
isto brza ka metak, ali ipak jo ne moe porazit staroga au.
Ponekad plae kad izgubi, ka i ja kad san bija mali.
Moja Tiranosaurica i ja esto se pljeskamo: "O moni moni ma,
akadema fizifa, fizifa fa fa, kopenha ha ha, uni epe epe epe, uni
cepe cepe cepe, uni vau vau vau, Miki mau mau mau!"
A ova? "Son makaron solfe-e-o, marion marion, teo teo cin cin
cin, leo leo kovacin, ou van tu fri, magarac si ti!"
Cer je zauzvrat mene nauila jednu novu: "Rom-pom-polo, polopolo-pepsi, aj end viski, indijana vep-si, aut-nokaut, autnokaut, tom-i-deri, pink-panteri, to su nai pri-ja-te-lji".
196
o moni moni ma | 39
Bija dite ili odrasli ovik, neko je bija na LSD-u dok je smilja te
pismice. Eto materijala Severini za jo koju Afriku-papriku.
Najbolja baza ipak mi je vezana za ono "Ema-esasa-esasa-pipi-ja",
ta su u moje doba male suside ponavljale dok su priskakale
priko lastika.
Tek puno kasnije shvatija san, na svoje veliko zaprepatenje, da
to nije bila obina pizdarija od brojalice, nego da ima - tajno
znaenje!
Ta brojalica zapravo je iskrivljeno spelovanje rii Mississippi! Emaj-es-es-aj-es-es-aj-pi-pi-aj! Otkako san to ubra, nepovjerljiv san i
prema "moni-mi" i prema "son-makaronu". Ko zna, moda i te
naizgled blesave pismice imaju neko tajno, kriptino znaenje?

Bilo je u ditinjstvu jo sjajnih igara. Ne govorin sad o "misaonin"

igrica-ma, tipa "drava-grad-rijeka" ili "kalodont", nego o zabavnin
grupnin nadmetanjima punin akcije. Dananja se dica, ini mi se,
uope ne igraju na taj nain. Recimo hulahop. Ba prije puta na
Himalaju u splitskome "Koteksu"
Kue su bile tipine erpaske. Niska vrata kroz koja se triba
sagnit za u, i drvene ponistre sastavljene od est manjih
prozoria
197
vidija san stari dobri hulahop i oduevija se. Nekad san bija
arnpion u tome. Svojedobno san, nije me sram priznat, vrtija
bokovima ka trbuna plesaica i, dobro se sian, moga san
napravit ak iljadu puti na hulahop, ta je bija nacionalno dobar
rezultat.
Sad e vidit ta tata moe! najavija san erkici, koja je bila
s menon.
Iako me er odgovarala od te namjere, a posli ak od srama
pobigla na drugi kraj duana, skinija san u "Koteksa" hulahop sa
kancije i zavrtija ga oko pasa. Nian uspija napravit ni tri dira,
ve mi je spuznija priko nogu, doli po tleju. Ili sad rade nekakve
drukije hulahope, ili je moja vjetina nestala. Zacrvenija san se,
a prodavaice su krepavale od smija.
Igrali su se i penovi, ili fote, kako to negdi zovu. To je bila najlipa
zabava na ekskurzijama di se ak, ako si ima srie, moglo poljubit
najlipu curicu u razredu. "ta da radi ovaj pen? Neka poljubi
Dajnu u usta, jezikon!". Ala koji su to bili druni od uzbuenja
kad bi tebe izvuklo! Dajna bi se namistila, zaklopila oi, nakosila
glavu i rastvorila usta...
Trule kobile! Ekipa bi se naguzila jedan iza drugog, a oni iz
drugog tima skakali bi in po kimama i tukli akama po leima:
Para!
Onda bi oni odispod mora pogaat koliko je ovi odozgo prstiju
pokaza. Jedan? Tri? etri? Ako bi pogodija, dolo bi do smjene,
pa bi se sad morali naguzit oni iz druge ekipe, i molit Boga da in
ne puknu kime ako na njih skoi Neno Pogani sa svojih 95
kila, koliko je ima u sedmon razredu.
A tek "grupa trai grupu"... ta je igra ipak bila najjaa. Uzela bi se
kreda, pa bi se na asfaltu ili po zidovima kua crtale strelice, tajni
znakovi koje je neko otro oko iz druge grupe moralo zapazit da bi
igra uspila i da bi se na kraju svi nali. Totalna avantura!

Pecke, skoro san zaboravija pecke! Jedan igra stavi ruke

dlanovima na-dole, a drugi ga kaklje odozdo prstima, pa mora
velikon brzinon okrenit ruke i otvorenin dlanon opalit protivnika
po gornjen dilu ispruene ake. Tu san bija ubojica. Iman male
ake koje je bilo teko pogodit i prilino san brzih refleksa, pa bi
na peckama atra od batina sve razredne nasilnike. Znali su imat
krvne podlive na rukama od mojih udaraca, sve crveno i plavo, a
nisu mogli odustat prije nego ta bi ja falija...
Jo surovija bila je igra ija san pravila, prvi put priznajen,
osobno smislija u srednjoj koli na Marjanu. Nazva san je "balet".
Ka rekvizit bija je po-triban mali baluni. Izmeu dva kolska
sata svi bi muki iz razreda (osim par trebera) stali u hodnik,
bacili baluni izmeu sebe, i ko bi u tom trenu bija najblii
balunu, svi bi ga nemilice tukli po nogama. Recimo, vidi da je
198
o moni moni ma | 39
balun najblii Bekavcu, svi se momentalno zaleu prema njemu i
nogama ga cipaju po njutima, kolinima, guzici... onda balun
odskoi na drugu stranu, pa se picaje sljedei nesritnik. Ako si
bija hrabar, moga si se zaletit prema baluniu i, prije nego ta
ostali stignu reagirat, nabit ga prema nekome ko ti nije bija
simpatian.
Igra je postala nevieno popularna, prihvatili su je drugi razredi i,
ko zna, moda bi se proirila i po drugin kolama, pa onda
nacionalno, da par puti nije dolo do ozbiljnijih ozljeda. U
naguravanju i cipaini znalo se, naime, dogodit da igra padne na
pod hodnika, pa bi neko naletija i sluajno ga potega postolon u
glavu. Posli dva-tri potresa mozga direktor je osobno zapritija da
e, ako jo jedanput vidi da se igra "balet", grenici momentalno
letit iz kole.
Sian se imena jo nekih davnih igara, koje su mi izblidile, i vie
ne mogu tono re o emu se radilo: bilo je neto ta se zvalo
"lanci probijanci", pa onda "crna kraljica 1-2-3", "papagalo ke ora
e", "orbe", "o-lim-pi-ja-de"... i "katule-batule"! Koje smino ime:
katule-batule! Ali da me ubijete ne mogu se vie sitit kakva je to
igra bila...
nO Uasa Probudija san se prestravljen. Neto jezovito ladno i
mokro puzalo je po mojin preponama i drobu. Odskoija san, ali
me vria zaustavila. Jesan li se popisa u gae, prvi put nakon
vrtia7 Je li to mogue7 A onda mi je sinilo...
U svratitu U Pangbocheu zadobija san opekline i smrzotine.
Opeka san unku, a smrzla su mi se jaja.

Opekline su nastale zbog faking termosice. U zajednikoj

drutvenoj prostoriji sirdaru Dipendri povjerija san da mi napuni
kalo-aja, i on je to aurno obavija. Kad san, meutim, tija malo
gucnit, aj je procurija kroz rupicu di nije triba i estoko me
opeka po prstima, usni i bradi. Skoija san i bacija termosicu, iz
koje se po podu izlija cili aj.
Ajme majko! zavapija san u bolovima.
Momentalno mi je izaa plik na usni. Otprije san ima herpes zbog
pada imuniteta, pa su mi sad usta izgledala ka razrizana
blatnjava autoguma od dvadeset cola.
To s termosicon bilo je jako loe. Naime, na Himalaji stalno triba
pit puno tekuine, pa tako i nou. Dotad san po noi uglavnon
loka aj iz termosice, a sad san bija prisiljen uzet bocu vode, da
se ne bi opet opeka po ranjenin usnama.
Uglavija san bocu u vriu da se ne bi smrzla, meu prepone, po
svome genijalnon izumu, pa krenija da u zaspat. Ali tu se
pojavija problem. Ve me zbog visine poela muit lagana
glavobolja, pa i dravica. A bilo mi je i jezivo zima.
Stipe mi je te veeri pogleda vriu za spavanje i reka: Ovo je
loa vria.
201
imalaja u 77 pria
Zapanjija san se: Kako loa? Rekli su mi u Iglu porta da s
ovon vrion mogu na minus trideset bez problema!
Slegnija je ramenima: Ne znan ta su ti rekli, ali ova vria
nema peru-ine, ta je vrlo vano za zadravanje topline. A nita,
navuci na sebe gae i dvi-tri majice, ne ba umrit od smrzavanja.
Uostalon, to je navodno lipa smrt.
Tako san, jadan san ti, lea u vrii u demperu, gaama i debelin
biva-ma, samo ta gojzerice nian obuka. Svejedno san se
smrzava, jeben ti Iglu port u vriu ugavu! Prodali su mi
upljikavu termosicu, sjebane gae, ledenu vriu i jednu jaketu
koju na kraju nian ni obuka.
Na drugon leaju Mladen je puva i stenja. Falilo mu je arje ka i
meni ali je, blago mu se, barenko uspija zaspat. Proizvodija je
strane zvukove, hropce iz dubine grla, pa onda nekakvo visoko
zvidanje. Nije to bilo klasino hrkanje, to je bija zvuni prikaz
glasanja davljenika u posljednjin trenucima ivota.
Bilo mi je zima za popizdit, dra san od nemoi, bolila me glava, a
na susidnome leaju spava je umirui vepar s Mosora. Pokuava
san se iskljuit, ali to je ilo teko. Posegnija san izmeu nogu i
uzeja bocu, pa se napija malo vode. Bija san jo edan, ali nian

tija vie pit. Ako buden puno pija, morat u i pisat u onu
smrdljivu paklenu buu na kraju hodnika, ta je ovi ovde zovu
zahodon.
Kad san popodne ia pisat, zasta san kod vrata i pia onako
izdaleka u rupu od uavca, jer u suprotnome, da san ua u ti
usrani kondut, nikad ne bi uspija oprat jole od patika.
Na minus etri stupnja dra san u mraku i mislija kako drugi
ljudi, pametniji od mene, sad lee u svojin krevetima uz tople
guze cura i ena. Onda san razmilja o dii, etnji uz more... i
tako san nekako zaspa u ledenome grobu. Probudija san se
uasnut. Neto jezovito ladno i mokro puzalo je po mo-jin
preponama i drobu. Odskoija san, ali me vria zaustavila. Nian
u prvi as moga shvatit ta se dogaa. Jesan li se popisa u gae,
prvi put nakon vrtia? Je li to mogue? A onda mi je sinilo. Prolila
se jebena voda iz boce. Jaja su mi bila kompletno mokra.
"Boe, ta mi ovo ini?", zajauka san u sebi. Nespretno san se
izvuka iz vrie, pipka-vo pronaa onu baterijicu ta
no uasa | 40
se montira na elo, pa upalija svitlo. Tragedija. Gae su mi bile
skroz natopljene vodurinon, koje je bilo i u vrii. Negdi san ita da
vria, ako se smoi iznutra, vie ne grije. Izvanredno, ba mi je to
tribalo! Ionako mi je bilo zima, a sad u se smrznit ka Snjeko
Bijeli.
Morat u spavat bez vrie na minus temperaturi.
Uvatija me oaj. Najradije bi sve bacija u pizdu mile matere i
odma sad krenija nizbrdo do Lukle. Dolo mi je da zaplaen:
"Mama, vidi ta rade tvo-me siniu!".
Skinija san ljapkave gae. I mudante su bile totalno mokre, sad
ve sle-ene, i neugodno su mi ladile genitalije na minus etri.
Razmilja san da li da skinen i mudante pa da tako gol golcat po
bori train suve, ali san odba-cija tu ideju.
Moga bi se Mlado probudit pa, kad me vidi gologa, pomislit da ga
elin silovat.
U mokrin mudantama, uz tanku prugu svitla s ela, kopa san po
kuferu i traija jebene suve mudante. Normalno da ih nian moga
na. Popizdija san i izbacija sve iz bore, pa konano naa jedne
mudante "Galeb" Omi, takozvane "galebue". Inae, nosin samo
mudante "Galeb" Omi, i to iz lokal-patriotskih razloga. Ne jeben
"Skinnv" i "Palmers".
Kad san ve bija kraj ponistre, pogleda san na Mladin
termometar. U meuvrimenu palo je na minus pet. I evo mene
ovde u Pangbocheu, na Himalaji, na minus pet minjan mokre

mudante, cupkajui, smrznutoga pie. Ako ne dobijen upalu

mjehura s komplikacijama, privarija san Stvoritelja.
Obuka san nove mudante, priko njih navlane plave gae ta su
izgledale ka vria, pa krenija isuivat onu pravu vriu, za
spavanje. Puvanje i graktanje s Mladinoga leaja je prestalo.
Probudija san ga, bidnoga. A jebiga, moj Mlado, via sila.
Nekako san ieka vodu iz vrie, pa se opet uvuka unutra, ali
treso. Sklup-a san se da ne bi bija direktno na mokron dilu
vrie. Meutim, dobro me ladilo po guzici.
Pokua san opet zaspat, ali to je ilo malo tee. S leaja broj dva
opet su dopirali hroptavi zvui. Nastavila se agonija mosorskog
vepria. ta u, stia san se u vrii, dra od ladnoe i povremeno
gleda na sat. Kad e vie svanit, da mogu krenit na taj divni mar
od 20 kilometri uzbrdo?
A onda mi se jo i pripialo...
yak sex
Crni jak bi se lukavo pribliija enki zguza, i pokua naskoit, ali
uvik nekako traljavo. Ona bi svaki put, milimetarskom
preciznou, napravila par koraka naprid, i on bi glupo otresa na
prednja kopita, a unkon na njenu guzicu. Komedija.
Sasvim maleni slatki jaki iz okolice Pherichea
Negdi na povratku, par kilometri prije Pherichea, zaustavija saiyia
kvarat od ure Mlau i sirdara Dipendru, nadajui se da u snimit
jak seks. Tonije: yak sex.
Naslonija san se na ogradu od naslaganog kamenja i namistija
kadar. Unutra je bilo sedan-osan Jakova, ali mene je zanima
samo muko-enski par, jak i nak. Crni jak, kus pleate
momine, mota se oko nak-lipotice bile boje. Bit e seksa, bit e
seksa!
Njuka ju je, mazija po iji, puva u uvo, nema ta nije pokua da
bi joj naa erogenu zonu. Trudija se, bidan. Teko je to kad se
napali na plavuu, a ona nee. Jer lipa nakica je samo
ravnoduno stajala, nije ga uope udosto-jila pogledon, a kamoli
da bi mu svojevoljno dala pizde.
Oemo li naprid? zamava je Mlado tapon. Kuice Pherichea
su se nazirale na kraju doline, ali pogled je vara, bilo je za hodat
bar jo etri kilometra.
ekaj, moran ovde neto snimit. Ajte vi, do u ja za vama
odmah-nija san mu. Moji suputnici nevoljko su poli dalje, pa su
se nakon nekog vrimena opet zaustavili. Kolateralne rtve

jakovske predigre. Koristija san priliku ta nije bilo generala,

naravno. avla bi slika da me Slovenac goni naprid.
Crni jak nije se predava, prova je neto na paniku. Naime,
pribliija se enki par puti zguza, i pokua naskoit, ali uvik
nekako traljavo. Ona bi svaki put, milimetarskom preciznou,
napravila par koraka naprid, i on bi glupo otresa na prednja
kopita, a unkon na njenu guzicu. Komedija.
Zatim bi se opet, neumorno, vratija udvaranju. Sad joj je lagano
kaklja hrbat. Jebate, da san ja na mistu ove nakulje, ja bi se
uzbudija! A ona nita, pase ovu slabanu travicu ka da kavalir ne
postoji. Umisto da se posveti divljemu seksu. Ka da ovde ima ta
pametnije za radit?
Mlado se vratija vidit ta ja to ekan.
Nu slabane travice! zaueno je prokomentira: Jadni
jakovi, nemaju ta za jist. Da je nami ovaka travica, svi bi bikovi i
krave pocrkali.
Fascinirala me strpljivost jaka. Podnosija je odbijanje stoiki.
Kako mu nije palo na pamet da je ubode rogon? Vidilo se da je ri
o kulturnome er-paskome jaku, jer da je ovo neki na vlaki bik,
recimo Zeo iz Dicma, cilu bi je izboja, prin ti issa ti meni
izmicati
ta misli, poto doe jedan jak? pita san Mlau.
Ne znan, i mene zanima. Ien pitat Dipendru. Otkaska je do
sirdara, pa se vratija s informacijon.
206
yak sex | 41
Govori da mali jaki kota etri iljade rupija, malo vie od trista
kuna. A odra.sli 25 iljada rupija. Znai, dvi iljade kuna. Povoljno,
mogu ti re.
Jel? A koliko su u nas bikovi?
Bika je u nas teko na ispod deset iljada kuna, a oni za borbe
dou i po pet do deset iljada eura.
Mlado je jo neko vrime bija uz mene na ogradi, pa mu je
dodijalo, vratija se kod Dipendre.
Prvo san bija bisan na jaka. Daj naguzi je vie, mislija san, pa da
mogu konano snimit fotografiju! Dipendra i Mlado stotinjak
metri naprid ve su nestrpljivo topali nogama.
A onda me obuzela suut, jer san se sitija najmanje tri situacije u
kojima san osobno ispa komian ka ovi crni rogati stvor isprid
mene. Ono kad glupo upire, a bijela dama otpoetka zna da je
crna figura bez anse. Pravi se da te ne vidi, a u biti ona tebe
jebe. Identificira san se s crnin nesritnikon. Moj brat jak.

Na kraju san teko uzdahnija i krenija dalje, frustriran ka i rogati

bruder. ^ph^cheu^ * On nije nita jeba, a ja nian nita snimija.
geni, geni kameni
207
laenje jaja Pogleda san oko sebe.
Kr i golet. Bili smo na 4300 metri, na grebenu. Skinija san i
donju majicu. Sad san bija gol do pasa u divljoj planini. Koja san
ljudina! Ako me ko bude pita kako mi je bilo na Himalaji, re u
daje bilo cool, da san tamo ladija jaja.
Nono smrzavanje jaja nije mi uletilo u dobar momenat, jer se
dan iza toga spremala najvea hodaina u povijesti. Iz
Pangbochea priko Dingbochea do Tukle. esnaest kilometri po
planinskin kozjin putiima plus aklimatizacija. Ve su mi pomalo
dodijala ta -boche mista. Tengboche, Pangboche, Dingboche,
Kuracboche, sve mi se izmialo. Vrhunac je bija kad san u
svratitu pita Mlau:
Je li, Mlado, di se mi ovo danas nalazimo? Tengboche ili
Pangboche? Mlado me oprezno gleda, sve se mislei bi li prijavija
generalima moguu
visinsku bolest.
Tako da mi se svidilo to ta idemo u Tuklu. Prvo smo doli u
Luklu, a sad idemo u Tuklu. To je ka da smo u nas ili pjeke od
Livna do Duvna.
Nian onda moga znat koja e jebada bit u Tukli. Tukla me
utukla. Ali o tome malo posli.
Kad smo krenili iz Pangbochea, putevima revolucije, eka san da
Slovenac malo odmakne, pa apnija Stipi:
Zna li ti ta in znai to 'boche' u Pangboche?
Ja mislin daje to polje, ali nian siguran odgovorija je Stipe.
Umuka san, polurazoaran. S jedne strane, simpatino mi je bilo
da bi boche zapravo moglo bit polje, jer onda postoje velike anse
da su ili Pangboche ili Dingboche zapravo - Dugopolje! Nije ni
udo da se Mlado ovde super snalazi.
209
Ali kako Stipe nije malo bolje nauija nepalski? Bija je dvadeset
puti na Himalaji, a sve ta ga pitan, sve neto misli, nita nije
siguran! Znan, lin je za uit erpaski, kad ima sa sobon Slovenca
koji mlije ka veliki, a uz to su ovde manje-vie svi domoroci
nauili neto engleskoga. Uostalon, generali su 95 posto prehe
vodili samo sa sirdaron, koji je sve dalje samostalno hendla. Ka
da ovde triba znat puno rii: sjever, jug, vrh, oluja, spiza, pie,

spavat, platit... "aj" se kae isto u njih i u nas. Najea ri bila

je posibl. Stalno san slua: "Hej, Dipendra, posibl to drink
samting? Posibl to pej?"
Lingvist u meni nije bija zadovoljan Stipinin objanjenjen sufiksa
-boche, pa san na povratku, u Namche Bazaaru, dok je Mlado
traija di e za brata kupit no khukri, u jednome internet-kafiu
ia trait ta to zapravo znai. I naa san.
Siate li se onoga lame Dorjea sa Tibeta ta je priletija Jahor...
Himalaju planinu? Pa vridno osnova puste samostane? E, ti Dorje
sletija je na 13 raznih mista za vrime svoga krunog leta po
Khumbuu. "Bo" znai "misto", a "che" nema veze s Kubon nego
znai "zemlja". Postoji 13 mista iji nazivi zavravaju s "-boche", a
oznaavaju posveena mista ta su ih dotakla stopala lame
Dorjea pri ateriranju. Po tome bi prijevod pojma "boche" prije bija
"aerodrom" nego "polje".
Zastali smo na nekome grebenu.
Pauza po' ure proglasija je Stipe: Viki i ja moramo snimit
neto za televiziju. Vas dva prominite majice i ekajte nas tu.
Nemojte nita govorit da nan ne pokvarite snimku.
Pogleda san oko sebe. Kr i golet. Bili smo na 4300 metri, na
grebenu, nismo se imali di sakrit od otrog vitra koji je zvia oko
uiju, uiiii, uiiii. Sva sria, nije bilo sniga, jer bi bija jebeni
pothvat minjat donju majicu u snjenoj meavi.
Duboko san udahnija i skinija demper, pa gornju maju. Osta
san u donjoj majici. Opipa san kria i da, majica je bila mokra od
znoja. Jako je vano u planini prominit majicu posli svakog
stajanja, u suprotnome bolest ti ne gine.
Skinija san i donju majicu. Sad san bija gol do pasa u divljoj
planini. Koja san ljudina! Pogleda san Stipu koji je takoer minja
majicu. Koat i ilav, ravnoga droba. Nije ni zadra.
Bre-bolje san iupa iz ruksaka novu majicu, pa je nekako
navuka priko glave, dok su me ibali himalajski vitrovi. Noas su
mi se smrzla jaja, a sad su na red doli bubrizi. Bie dobro ako mi
se ne vrati glomerulonefritis iz
210
laenje jaja | 42
JNA. Palo mi je na pamet: ako me ko bude pita kako mi je bilo na
Himalaji, re u da je bilo cool, da san tamo ladija jaja.
Onda su Stipe i Slovenac ili snimit prilog. Za slovensku
televiziju, za neki film. Stipe je starta kameru a Slovenac, koji je
sidija na stini, krenija je s tekston iz prve, i to totalno uvjerljivo,
ka nepalski Oliver Mlakar. Mlakar je inae roen u Ptuju.

Slovenac je neto pokaziva prston iza sebe i onda reka "Lhotse".

Znai, Poi, oe, ti.it
1 u Dingboche:
ovo je Lhotse! Impresivna planina. ^ ^ veduta mista s
Nian smija nita govorit, jer je na snazi bilo "tiina, snima se".
Lhotseon u pozad
Ali zato je bidni Mlado zaboravija na zabranu. Dokaska je do
mene i glasno me pita:
Ima ti jo koju maju? Ja san sve svoje potroija! Stipe i
Slovenac bisno su se okrenili prema njemu. Sjeba in je snimku,
morat e ponovo. Mlado je u uasu pokrija rukon usta.
211
Kad su generali zavrili prilog, i dalje nian tija nita pitat, jer
smo ionako ili u tom pravcu. Lhotse nan pouzdano nee ute.
Zanimalo me puno toga, ali mora san to izvest lukavo, da
naveden Stipu na priu, a ne da ga zapitku-jen, pa da me
Slovenac opet optui kako san araika.
Nakon jo devet brda i dolina doli smo do Dingbochea. Slovenac
je skinija ruksak i proglasija: Odmor i hrana!
Fala kurcu promrmlja je Stipe. inilo mi se ka da cilo vrime
trekin-ga umire od gladi. Ovi put ogladnija san i ja. Bili smo na
proplanku, malo izvan sela. Restoran je izgleda skroz pristojno.
Vlasnica je, naravno, bila prijateljica od Slovenca. Srdano su se
zagrlili. Viki, hau ar ju, o ajm hepi to si ju egejn, cmok cmok.
Moda Slovenac ovde potajno odrava harem? Morat emo ovo
prijavit gospoi Cveti.
Pancake w/Jam. Honey....................................170.00
Cinnamon Pancake.......................................180.00
Apple Pancake.............................................200.00
Tibetan Bread vv/Jam. Hony..........................200.00
Chaparti vv/Jam, Henev.............................155.00
Lcmon Pancake.................................................200.00
french dish
ometene Mountam...... ..............sobo
(Wich Cheese, Mushroom, Ham *. P<
Crepe with Eggs & Cheese...........................35000
Crepe wiih Cheese .................................. 1 [,
Crepe with Chocolate
......................-..... i0C,-.Crepe wWh Marmatade....................................
Crepe withH*nev............................................^
Crepe with Sugar................._...........................300.00
TOASTS

Rs.
Nevjerojatni jelovnik svratita "Snovvland" u Dingbocheu, s
juvama sve u esnaest
Plain Toasts.....................................................130.00
Toast w/jam. Monev.........................................150.00
Toast vv/Fried Eggs (2 eggs)............................260.00
Toast w/Omelette (2 eggs)..............................260.00
Toast iv/Scrambled Egg (2 eggs).....................280.00
French Toast ...........................2S0.00
Garlic Toast .......................180.00
Cheese Toast.............................................250.00
Ausn-ian Toast ................................350.00
EGGS
Plain Omeltrtte Cheese OmelcUt V'egelable Omelct
1 S0.00
;2u.(io
..170.00
SOUP
rs.
Garlic Soup............................................
Tomato Soup...........................-............
Mushroom Soup...................................
Chicken Soup.....................................
Egg Drop Soup...................................
Potato Soup........................................
Vegetabk Soup......................
Tomato Egg Drop Soup..............................
Veg. Rara Noodtes Soup...............................
Sherpa Stew (Ve jetable, Noodle, Gartic PotatoV
Tomato Noodle Soup..........................
Chicken Noodles Soup.............
Eeg noodtes Soup...........-.....
French Onion Soup w/Chee ...
Spu.ach Soup.......................-......................
Frcsh Home Made Soup......
U5.00 H5.00 \45.00 '.V45.00 145.00 145.00 145.00 It'O.OO \
65.00 190.00 15.0(
lt>5
212
laenje jaja | 42
Jelovnik je bija udo Isusovo. ta mislite, koliko je razliitih juva
ena nu-' dila u svome restoraniu usrid Himalaje, na 4350

metri nadmorske visine? esnaest! Juva od biloga luka,

pomidora, gljiva, pa pilea, bujon, od kumpira (to se u Njemakoj
zove kartoffeln suppe)... Zatim jo juva od povra, pinata,
francuska juva od luka, erpaska juva, rara (evo dobre rii za
krialjku!) i jo pet-est varijacija, a na kraju "frika domaa
juva", specijalitet kue.
Neka me Zeus spri munjon s Olimpa (i tamo se Stipe popeja) ako
igdi u Hrvatskoj postoji restoran sa esnaest vrsta juve! A ne bi se
okladija ni da ih pariki "Maxim" ima toliko u ponudi. Juve sve u
esnaest! Najradije sad vie ne bi nigdi ni ia, nego bi lipo sidija
do naveer ovde za stolon, gleda Lhotse kroz ponistru, a u
meuvrimenu izija po jedan pijat od svih 16 juva, da za
ekskluzivne kulinarske prirunike mogu dat strunu ocjenu o
tome ta se isplati naruit u "Snowlandu" u Dingbocheu.
Ovo ti je uvena stina Lhotsea. Tri kilometra visoka. Najvei
problem Himalaje. Tu san se i ja penja objanjava mi je Stipe
posli, dok smo siti i veseli naputali Dingboche: Vidi trokut od
vrha, a ispod njega ka u negativu bili trokut s vrhon prema doli?
Vidin odgovorija san pobono.
E, doa san do tamo, pa jo malo vie. To mi je moda bija
najbolji uspon u ivotu.
Ali kako, ekaj? pobunija san se pa ti se nisi popeja na
Lhotse! Ili san ja neto zabuca?
Slovenac me uja pa se nasmija ka malome ditetu:
Moram ti nekaj razloiti. Ali ve za komercialne ekspedicije?
Naravno odgovorija san ratoborno: to je kad plati i neki
profi te dovede do vrha.
Bravo. Ti plezalci s komercialnih ekspedicij so... kako vi temu
reete... bezveznjaki? Peta liga. Videl bo, ko pridemo pod
Everest, tam bo na desetine komercialnih ekspedicij. Samo vae
enske niso komercialna ekspedicija, vsi ostali pa so. erpa
postavi vrv... ue, vse pripravi, tvoje je samo da hodi. Ta stena
tukaj, ki jo vidi, tukaj erpa ne gre. Tu niko ne gre! V celi
historiji, do tistega belega trikotnika pod vrhom, je io mogoe
dvajset ljudi.
Kimnija san glavon, gledajui gori u megastinugu Lhotsea:
Fala, Viki. Sad razumin.
Stipe mi se nasmijeija i potapa me po ramenu: S druge
strane, ima pravo, nian se popeja na vrh. Ali nema to veze.
Svejedno mi je to bila najkvalitetnija penjaka dionica ikad. Nije
uvik sve u vrhu, zna...

-Vidi trokut od vrha a ispod njega ka u negativu bili trokut s

vrhon prema doli? Vidin odgovorija san pobono...
214
lhotse, zid smrti
"Za svaki pokret tribalo je iskopat jarak do stine, koja je ponegdi
bila skroz okomita, s naslagama sniga. Za to je tribala
nevjerojatna snaga. Bija san u nekom fantastinon raspoloenju.
inilo mi se da sve mogu. Bila mije to moda najbolja partija u
ivotu".
Za ekspediciju na Lhotse, bilo je to 1981. godine, voa je bija
pokojni Ale Kunaver. On je u to doba bija najvei autoritet za
Himalaju u Sloveniji, a moda i u ilome svitu. Ima je sjajne ideje.
Recimo, 1975. organizira je glasoviti uspon na junu stinu
Makalua. Uspilo se popet pet zvizda slovenskog penjanja: mladi
momci Groelj (da, ovi na Slovenac!) i Zaplotnik, neto stariji
rauf, a do vrha su jo doli Manfreda, Kotnik, Aman i Dovan.
Ne znan zato Ale Kunaver nije organizira i Everest 1979.
pria Stipe moda se u to vrime bija posvadija sa njihovin
Savezon, ko zna? Uglavnon, Everest je preuzeja Tone (karja, op.
a.). Izvorno je Aleova ideja bila da se rade te velike himalajske
stine, i onda je doa Lhotse. Ale je tija stvorit najbolji mogui
tim, pa je sastavija anketu za sve nas koji smo bili u ekspediciji
na Everest, i jedno od pitanja bilo je ko bi s kim ia. Ba po tom
principu se posli sloila ekipa. Ale je shvaa da penjai iz
unutranjeg kruga, iz elite, najbolje znaju ko je dobar, ko se slae
a ko ne...
Tako su i naega tipana pozvali na Lhotse, jer su ga najbolji
slovenski hi-malajci izabrali u idealni tim. Bilo je dvadeset
penjaa, sve Slovenci, i jedan gost iz Makedonije, Jovan Popovski.
Ta stina Lhotsea, vidija si je, visoka je tri i po kilometra. Samo
stina. Uoili smo je izdaleka, ali kad smo dolazili ispod nje bila je
kompletno u magli. Digli smo ator tamo u Baznom logoru i
ujutro je svanilo sunce, lipo vrime. 'Di je stina, govorin ja. Viki
die glavu i govori: 'Pizda, evo je'. Kad smo to vidili... ok! Strmina
orijaka. Rekli smo: 'Ajme, neemo nikad do gori!'
Ali ekipa je odlino radila. ezdeset i tri dana bili su u stini.
Razbili su petnaest cepina. Tvrd, teak rad. Golema opasnost.
Prava sria da niko nije poginija.
Tu se dogodila i jedna bizarnost. Stipe je dobija napad bubrenog
kamenca na 6000 metri! I ne samo to - na Lhotseu je posta
kraljevi sa zrnon graka...

 Ono, boli me, povraa mi se, neto je loe, ali nisi siguran ta
je. Po-moga mi se spustit pomou uadi Filip Bencelj-Crni.
Poginija je sad u pro-lie (2009. godine, op. a.) u Slovenskim
Alpama. Spustija san se na ledenjak, doli me doeka doktor,
iknija mi injekciju protiv bolova. Tili su me nosit, ja in nian
dopustija, i tako san sam doa do Baznog logora. Tamo mi je
doktor zviznija jo jednu injekciju. Ta druga mi je odnila bolove
ka rukon. Posli san taj kameni popikija na 8000 metri, ta je
sigurno svjetski visinski rekord za ispisani kamen. Bija je prilino
velik, ka zrno graka! Stavija san ga u praznu kutiju aspirina i
sauva.
216
lhotse, zid smrti | 43
A kako je izgleda uspon ivota? Penjanje vertikalnin liticama
Lhotsea na kojima je tribalo ruke do ramena zabijat u snig da bi
se napredovalo centimetar po centimetar?
To je bilo u zadnjem uu, kad san ia s Janezom Benkoviem.
On je isto posli umra, ustvari obisija se.
Eto, povjerija mi je Stipe, pokojni Janez bija je malo lud u glavu,
kako reemo mi u Splitu. Odlian penja, ali ima je jedva
primjetnu crtu patogene ludosti. Na kraju se obisija, bidan.
Stipe i Janez doli su u zadnji logor, u peticu. Cilu no je cipa
snig, a ator je zapravo bija u jednoj bui i kako su padale krupne
pahulje, ator je sve vie i vie upada u buu. Cilu no su kopali,
vie Stipe nego Janez, da bi uope imali arje.
lhotse, zid smrti | 43
Bili smo tri metra unutra u rupi sia se Stipe a on je
stalno govorija da e, kad svane, i samnon ako vrime bude lipo. I
eto, vrime je zaista ujutro bilo krasno. Mi se spremimo,
dogovorimo se, ja u ponit ator, ti e Janez ponit motke, ja
vriu, ti prostirke, ja kuvalo, ti posude... sve lipo po-dilili i krenili
u uspon. Bilo je ludilo penjat se. Strano opasno i teko, ali
istodobno puno neke posebne lipote. Tribali smo ruke do ramena
zabijat u snig, stina je bila totalno pokrivena sninim nanosima.
Mora san uvlait ruke i init ka neki tunel, razumi, da bi moga
uope do do kamena. Za svaki pokret tribalo je iskopat jarak do
stine, koja je bila vrlo strma, ponegdi skroz okomita, s naslagama
sniine. Za to je trebala nevjerojatna snaga. Druga mogunost je
bila da ignorira stinu i da jednostavno upire u taj meki snig, pa
da tako napreduje. To je bilo masu rizinije, ali upustija san se i
u taj ludi okomiti ples po povrini sniga. Kako da ti objasnin, bija
san u nekom fantastinom raspoloenju. inilo mi se da sve

mogu. Osjea san ve tada da mi je to moda najbolja partija u

ivotu. A je li zbilja bila? Ja mislin da je, nije bilo boljih!
Meutim, nije moglo sve i savreno. Stipi je Janez spremija
neugodno iznenaenje.
Okrenen se u jednome momentu doli, i vidin - on se vraa! Ja
vien: 'Beni, di e?', a on meni: 'Ne morem'. A u pizdu materinu',
zabetiman ja: 'mogli smo drukije rasporedit opremu, zajeba si
me'. On se ne obazire, vie odozdo: 'Aaaa, ne morem vie, ne
morem!'. I ta u sad? Ne morem se vie ni ja vraat doli po
ostatak opreme...
Cilj in je bija podignit esti logor i vidit ta ima gori, kakvo je
stanje iznad ruba toga nebeskog bilog trokuta di ovik jo nikad
nije stupija. Stipe je sad bija sam samcat, na vjerojatno
najteemu moguemu usponu na iloj Himalaji, bez pola opreme
kojon bi moga formirat taj esti logor.
Ipak san nastavija sam slega je Stipe ramenima ta re,
doa san do toga mista nakon pet sati penjanja, govorin o visini
od 8150 metri. Priko radiostanice Ale Kunaver me pita: 'Je li
zna ta radi? Sam si, Stipe!' Ja mu odgovaran da znan ta
radin, da je sve je u redu. Popnen se i povirin iza kantuna stine, a
tamo zajeban teren za poludit, potpuno nemogu!
Stipe je ipak, unato svemu, uspija postavit ator. Naa je
pogodno mi-sto na grebenu iznad kojeg je bila takozvana "gljiva",
velika nakupina sniga koju napravi vitar. U podnoju te gljive
majstorski je instalira ator, i to bez motki, koje su ostale kod
Benkovia. Snaa se u situaciji u kojoj niko drugi ne bi. Zavida je
vide direktno u strop od leda i tako razapeja ator. Javija je
219
Kunaveru kako je sve obavljeno, ator je montiran, te da se vraa.
S osjeajen zadovoljstva zbog obavljena posla krenija je nazad.
Slovenci posli vie nita nisu tribali radit oko Logora 6, samo su
onili svoje stvari, eka ih je kompletno postavljen ator by Stipe
Boi. I koji ga onda Slovenac ne bi poelija u ekipi?
Uspija je sve to obavit i bija je zadovoljan, ali izgubija je puno
vrimena i zna je da e povratak bit problem. U "petici" nije bilo
nikoga, a Logor 4 bija je na sedan iljada i neto metri.
lhotse, zid smrti | 43
r
Zna san da su u tome logoru Kotnik i, ako se dobro sian,
Vanja Ma-tijavec. Kad san silazija, poeja je padat mrak i krenile
su lavine. Pamtin ka danas jednu od najneugodnijih situacija u

ivotu: stojin u nekome lijebu, raskreen, a lavina mi iba

izmeu nogu! Da me onda povukla... gotovo.
Nekako je stiga do mista di je mislija da je logor, ali kako je to
zapravo bila bua a ne ator, falija ga je za sto metri. Ko e se sad
popet nazad tih sto metri? Zna je, meutim, da doli nema nikoga
do Logora 1.
Sam po noi, minus 30, pogodit e me kamen, odnit e me
lavina. Nian ima izbora. Kompletno iscrpljen, lud od umora,
smrznut, ipak se odluin vratit tih sto metri gori. Uto je poela
prava oluja. Nian nita vidija, samo to ue koje smo mi prije
ostavili. Penjen se gore sve onako otprilike, naslipo, ubija me vitar
i ladnoa, i ponovo malo falijen, ali onda konano naen neko
pomono malo ue koje su oni stavili. Zapravo nisu ga ni stavili
nego je visilo do te njihove rupe. I ne bi ih ja ipak naa, nego mi
se ukazala na miseini malo svitlija padina. Oni su imali lampu i
svitlo je iznutra iz bue probivalo kroz snig. U agoniji san dopuza
do tamo, gurnija ruku u buu, a oni su moju ruku povukli
unutra. Upa san u buu i tako kompletno iscrpljen ipak u zadnji
momenat doa do spasa...
Sam po noi, minus 30, pogodit e me kamen, odnit e me
lavina...
221
mrav U planini | "Zna ta me tiralo naprid7 Osjetija san punon
snagon da niko to ne more na svitu nego ja! To je straan osjeaj,
vrhunski. Koliko san malen i nitavan, a opet koliko san jak.
Preivljavan u golemon elementu. Prkosin divovskoj planini..."
Par dana posli toga Stipinog herojskog podviga Slovenci su jo
dva puta provali i doli su moda sto metri vie od njega, negdi
malo iznad 8250.
I gotovo, vie se nije moglo, stigli su do ruba stine.
A stine u gornjemu dilu strahovito su opasne. Naslagane su ka
kupe na krovu, sve prema doli, nema hvatita i jako je klizavo.
Moda nema opasnijeg mista na iloj Himalaji. Tu malo dalje
desno, stotinjak metri prema istoku, poginija je znameniti Jerzy
Kukuczka.
Ve san prije spominja Kukuczku, a red je ovde u prii o Lhotseu
re i malo vie o sjajnome Poljaku, jer mnogi ba njega smatraju
najvein hima-lajcen svih vrimena, iznad razglaenoga Reinholda
Messnera. Bija je veliki Messnerov rival, njih dvojica su se borili
ko e prvi osvojit svih 14 vrhova od osan iljada metri.

Prvi je uspija Messner, godinu dana prije Kukuczke, ali triba re i

to da je Messneru za taj pothvat tribalo esnaest godina, a strani
je Jerzy sve te vrhove saija za samo osan godina! Poeja je 1979.
i to ba s Lhotseon, naravno s lake strane. Godine 1985. se
popeja na Dhaulagiri, Cho Oyu i Nanga Parbat, a tijekon 1986,
gotovo nevjerojatno, uspija je osvojit Kangchenjungu, K2 i
Manaslu! Za vrime te slavne osmogodinje epopeje Kukuczka je
ispe-nja devet novih smjerova, ostvarija jedan solo uspon, etiri u
alpskome stilu i ak etiri tijekon zime, ta je posebno teko!
Dolazija je iz siromane komrav u planini | 44
munistike zemlje i esto je sam improvizira opremu, a robu je
kupova po second-hand duanima.
Na kobnome Lhotseu, na koji se takoer penja zimi, godine 1989,
izdalo ga je polovno ue koje je kupija na pazaru u Katmanduu.
Skliznija se na tim ploama, koje su manje-vie iste strukture i
oblika ka i na ovome dilu di smo se mi uspinjali pria Stipe:
Nalazija se na 8350 metri. Kako se skliznija, ue se zateglo i
puklo. Bija je to velik ok za sve penjae. Kukuczka je, zna, uz
Messnera bija neokrunjeni kralj Himalaje. Popeja se na svih 14
osamtisunjaka. Mene to, fala Bogu, niti onda niti sada nije
zanimalo. Ide skupljat neto, pa doe u situaciju da ima 80
posto kako e poginit a 20 posto da e ostat iv...
Triba spomenut i munu priu u sreditu koje je Tomo esen,
poznati i nekad ugledni slovenski himalajac. On je u prolie 1990,
nekoliko miseci prije pothvata dvojice Rusa, svitu proglasija da se
sam samcat popeja na vrh Lhotsea priko June stine!
To je mnogima odma bilo sumnjivo. Kako to da je taj mitski
uspon, na kojemu su slomile zube najbolje svjetske penjake
ekipe, sad odjedanput svlada jedan ovik u solo pothvatu i to,
karikirano, u tri dana i s jednon termosicon? Ipak, morali su mu
virovat jer je takav bija penjaki bushido: nikad dotad nije se
dogodilo, niti je bilo zamislivo, da neki himalajac lae oko tako
vanog i velikog prvenstvenog uspona. esen je dobija silna
priznanja, slavili su ga iron svita ka heroja.
Onda je pukla afera s fotografijama. Otkrilo se da je esen svoj
navodni podvig dokumentira snimkama koje uope nisu bile
njegove! Nego - ta mislite ije? Od Vikija Groelja! Naega
Slovenca. Neke su snimke bile ak i od Stipe Boia. esen je
lukavo koristija kadrove koji su mogli bit snimljeni i s lokacija pri
vrhu June stine Lhotsea, ali na Slovenac ga je raskrinka i
svima objavija: Tomo lae. To su moje slike!

Izbija je veliki skandal. Najvei svih vrimena u penjakon svitu.

esen se branija daje ri o zavjeri ljubomornih konkurenata, ali
malo mu je ko povi-rova. Posli je revidira prvotne izjave i ustvrdija
da se, dodue, nije popeja na vrh, ali da je stiga do vrnoga
grebena.
Prema opemu miljenju, i nekin originalnin fotkama ta ih je
snimija, doa je najvie do 7000 metri.
"Afera esen" nanila je veliku tetu himalajizmu. U medije i
penjake udruge otada se uvuka crv sumnje. Zauvik je umrlo ono
staro, naivno vitetvo plemenite kaste ije se potenje nikad nije
dovodilo u pitanje.
Jerzv Kukuczka: mnogi ba njega smatraju najvein himalajcen
svih vrimena
225
Ujesen 1990. pod Lhotse su stigli bauke. Posli punog desetljea
rvanja sa Zidon smrti, svi su se pokuaji razbili ka valii u
klisurinu, dok se pod vrhon nije ulo "Davaj, davaj!"
Kako su, zaboga, Rusi ipak uspili ispenjat taj stravini South
Face Lhot-sea? Jedini koji su doli na vrh s nemogue strane,
svladali stinu, klizave ploe, sve, i to prije dvadeset godina. Niko
posli Rusa nije ponovija taj pothvat, iako su pokuavali Japanci i
Korejanci. Pita san to Stipu za stolon, uz sok, a on mi je sve crta
na salveti, ka Tuman:
Evo, vidi, Rusi su se ovde penjali, kroz zajedu...
Zajedu? prikinija san ga Jel to neki slovenski izraz?
Nije, to i mi kaemo tako, ri je iz penjakog argona, oznaava
lijeb pod pravim kutem. Kroz tu zajedu, taj lijeb, popeli su se
Rusi.
Onda je to bilo lake nego ovo priko live strane zida di ste vi
ili?
Ne bi reka. ak je na smjer bija neto laki! Uspon kroz lijeb
tehniki je izvanredno zahtjevan ali, eto, Rusi su ba tu tili i
ispenjali su vrh.
Bili su to, neka se zna, Berov i Karatajev, 10. 10. 1990. Za istu
desetku!
Kad Stipu pitate ta misli, bi li se Juna stina mogla lake
prepenjat danas, kad je logistika puno bolja, iskreno odgovara da
ne viruje. Ri je, kae on, o situacijama di je potribno da ovik
pomakne prag uobiajenih mogunosti, da ue u sferu
transcendencije, u takozvanu "zonu". To se ritko dogaa i uspjeh

se u takvome pothvatu ne moe jamit. Previe se stvari mora

poklopit, a rizik je jezivo visok.
Kad se Stipe sa Slovencima penja na Lhotse, manje-vie su sve
morali radit sami. erpe bi in onile stvari do Baznog logora, ali
nemogue je na erpu koji bi se odvaija zagrist u surovi kamen
i plavi led Lhotseove stine.
Ili smo dalje, dalje i dalje, prolazili mistima di je prvi put doa
ovik, po uasno tekin terenima sia se Stipe: Nije bilo
mista za sist i odmorit se, ma niti s pola guzice, ako to misto nisi
sam sebi iskopa. Tamo di san se ja penja kad me Benkovi
ostavija na cidilu, niko nikad prije nije prosa. Mo zamislit osjeaj
kad se okrene i pogleda oko sebe! Vidija si kolika je to stina.
Gleda san deset kilometri prema zapadu, nekoliko kilometri
prema istoku. esto bi proirija ispod sebe, doli niz okomitu
liticu. ak se i meni, iskusnome penjau, svaki put zamantalo od
prizora. Tri kilometra jezovite provalije, dubina koja se ne moe
doarat riima. A iznad mene jo pola kilometra. Bija san na stini
ka mrvica, a okolo paklena strmina. Bisnile su oluje, padale
kamenine od pedeset tona, valjale se gigantske lavine. atori u
stini bili su ka glava od ibice, a ja san bija ne mrav, nego sto
puta manji od
226
mrav u planini | 44
mrava. U svakome trenutku moe poginit, i ne da moe, nego
e sigurno poginit, osim ako nisi strahovito spretan i spreman.
A onda se Stipe naas zaustavija i naglasija: Ali pazi sad ta
me tiralo naprid. Osjetija san punon snagon da niko to ne more
na svitu nego ja! Niko. To je straan osjeaj, vrhunski. Koliko san
malen i nitavan, a opet koliko san jak, da u tom golemom
elementu ipak preivljavan i iden gore, stalno gore. Prkosin
divovskoj planini...
Stipe i Slovenci sve su morali radit sami. I danas je nemogue na
erpu koji bi s . odvaija zagrist u surovi kamen i plavi led
Lhotseove June stine
"7
vinko tsotse Da san mlai, ia bi u
Stipe na repeticije. Marljivo bi se penja i trenira, ka Uma
Thurman kod onoga uitelja borilakih vjetina u "Kili Billu". Prvo
po Mosoru, pa u Alpama i na kraju bi krenija na Lhotse. Priko
june stine do vrha!
Gazili smo prema Tukli, uzbrdo-nizbrdo, uzbrdo-nizbrdo.
Preteno uzbrdo. Nije mi bilo lako. Inae mi se mantalo od

napora, a sad me poela obuzi-mat neka posebna slabost, ka neki

pamuk u glavi.
Neko vrime san hoda uz Slovenca. Nije mi padalo na pamet da
mu se obratin, a jo manje da se alin na svoje boljke, da me ne
bi prozva Jeremi-jon. Naprotiv, odluno san stupa i glumija
bledoputog revolveraa iz Dor-dije, oveka koji je doao tiho i
uao u legendu.
Slovenac se meni prvi obratija, i to prilino srdano, ka ta me i
inae tretira posljednjih dana. Valjda ga je grizla savjest ta me u
Kvangjumi uvridija da san klepetalo.
Daj povej poteno pita me gledajui iskosa ali zdaj misli
v sebi: "ta je meni ovo trebalo?"
Iskreno reeno, ne procidija san: Tako san razmilja prije
putovanja. Osim toga, toliko san umoran da ne razmiljan ni o
emu, samo o tome kako da doen do Tukle. A posli emo vidit.
Hehe, dobro komentira je Slovenac, pa doda: Ve, ko so
meni doktorji operirali hrbtenico, takrat so mi rekli da do konca
ivljenja ne bom ve mogel voziti bicikla. Niti skakat preko
kozleta... jel tako vi kaete?... a zaposlen sam pa kot uitelj
portne vzgoje, na osnovni oli.
Jel? A kad su te to operirali, nedavno?
Ne ba. Pred petindvajsetimi leti!
Dvajst i pet godina? Pa kako si se onda penja na vrhove?
Za plezanje na Himalajo doktorji niso ni povedali!
Haha, nemoj zajebavat!
Ne, res je. En osemtisoak sam splezal pred operacijo, ostalih
devet pa potem.
Gleda san ga s divljenjem Kralj govori o osamtisunjacima ka da
su kum-piri. I zajebaje se sa ivoton. Operira je kimu, pa devan
osvojija jo devet supervrhova. Nije mala stvar bit najuspjeniji
slovenski himalajac. Oni su ipak penjaka velesila.
Kako vi Slovenci sad stojite u svjetskin razmjerima? Jeste jo
meu najboljima?
Smo. Ampak v zadnjem asu padamo. Tako je to: v pedesetih
so bili najbolji Avstrijci...
ekaj, a vicarci? Drugi na Everestu, prvi na Lhotseu...
vicarji so bili dobri, ampak ne tako kot Avstrijci. V ezdesetih
so pa najbolji bili Japonci, potem pa v sedamdesetih Anglei, v
osemdesetih Poljaki...
Kukuczka.

 Kukuczka, ja. V devedesetih mi Slovenci. Zdaj so najbolji

Rusi.
Pogleda san priko ramena na Lhotse. Ala ta je moan! Palo mi je
na pamet: kad bi Vinko Coce bija erpa, preziva bi se Tsotse.
Koliki bi kvocijent dale kladionice pri pokuaju uspona Tsotse na
Lhotse?
Osvojila me ta planina, ta divovska stina. Lhotse je sto puti lui
od Everesta. Enti Everest i njegovu zastavu! Da san malo mlai,
ia bi u Stipe na repeticije. Godinama bi se marljivo penja i
trenira, ka Uma Thurman kod onoga uitelja borilakih vjetina u
"Kili Billu". Prvo po Mosoru, pa na Velebitu, onda u Alpama i na
kraju bi krenija na Lhotse. Priko June stine do vrha!
Onda san zatresa glavon. Koga ja varan? Taman da san se krenija
pripremat od vrtia "Kekec", penjui se ka 4-godinjak na stablo u
dvoritu (uz pomo erpanica, tete Dese i tete Line), na ovoj bi
planini poginija ka zec. Ubila je velikog Kukuczku, a di ne bi
mene?
Za ovi zanat ovde mora bit lud, to je istina. Taj uvjet ak i
ispunjavan. Meutim, ima i jedna kvaka. U svoj toj ludosti mora
imat botun za ukljuivanje razuma, koji ti kae "Dosta!" kad je
ivot u oitoj opasnosti. Taj botun Stipe i Slovenac imaju, a
stotinama drugih slavnih himalajaca ba on je falija da bi
sauvali ivote.
230
vinko tsotse | 45
Po svome karakteru, siguran san da ne bi zna odustat sto metri
ispod vrha. Kad bi ve uspija do dotle, ia bi dalje s poklien
"Huraaaa!" i, ako se ne bi strmopizdija s koje stine, neslavno bi se
izgubija i smrza u povratku.
Druga je supervana stvar za penjaa to da mora bit ilav i
izdrljiv na ladnou. Tu san ve malo slabiji. Na minus pedeset
reka bi: "Ubijte me, samo me nemojte init patit!", zatim bi lega i
slatko zaspa u snigu.
Tree i po meni najvanije: za vrhunskog himalajca mora bit
izuzetno snalaljiv. Evo jedne priice koja e najbolje ocrtat to o
emu govorin.
Negdi u umi izmeu Lukle i Namche Bazaara vidija san kako se
Stipe u hodu, nije niti zasta, vjeto sageja i diga s tleja odbaeni
otvara s kantice Coca-Cole. Pomislija san: vidi ti naega Stipe, i
o ekologiji razmilja.
Ali ne, nije to bilo u pitanju. Stipe je, naime, taj otvara meija i
spetava pod prstima i od njega na kraju oblikova baluni. Onda

je baluni, sve u hodu, umetnija ka balinjeru u svoj planinarski

tap, koji se bija pokvarija. I tap je proradija! Opet se moga
izvlait i sklapat, sve pomou te prirune kuglice!
Kad bi se ja toga uspija sitit, a kamoli tako neto provest u djelo?
Nikad! Prvo, ne bi me uope interesiralo na kojemu principu tap
funkcionira. Niti u snu ne bi ga pomislija popravljat. Ako bi se
pokvarija i raspa u dijelove, zabetima bi i karta ga uz put.
Stipe je, sitija san se, isto tako spasija Slovencu raufu bocu za
kisik kad su bili nadomak vrhu Everesta. Pljunija je, pljuvaka se
smrzla, i tako je za-epija ventil. Moda je tako raufu spasija
ivot. Istu stvar kasnije je ponovi-ja i sa svojon bocon za kisik.
Ou re, fizika izdrljivost se moe ste, umijee penjanja se
moe nauit, ali snalaljivost ili ima ili nema. Furbasti Stipe,
snalaljivih vlakih gena, najjai je upravo u tome: u sposobnosti
da inteligencijon i dovitljivou, te sa deset spretnih prstiju,
pobijedi svaku nepredvienu nevolju. Sam svoj metar. Tonije,
velemetar.
Hotel (tako pie na kuici!) na rajskoj visoravni negdi izmeu
Dingbochea i Lobuchea: komfornije ba za pet zvizdica, ali je zato
pogled meu najlipima na svitu
tii Za guzicu | Kako bi uope obavija veliku nudu u
himalajskin uvjetima7 Prvo, problem je smaknit sve one ruksake,
tapove, lumbrelu, termosicu. Dok poslae sve to kako triba, ve
ti moe pobi u gae. Usrana minka defilira putem za
Katmandu.
Izbili smo na bajkovitu visoravan, sa svih strana okruenu
divovskin planinama.
Isprid nas je Cho Oyu, tu desno je Lhotse i u pozadini Everest,
a kad se osvrnete, tamo daleko iza nazire se, vidite ga, vrh
Makalua. Everest je prvi, Lhotse etvrti, Makalu peti i Cho Oyu
esti vrh po visini na iloj Zemlji. Mi smo momentalno na krovu
svita proglasija je Stipe.
Mlado je velikon brzinon izvadija aparat, ali onda je zasta. ta
slikat? Ne postoji toliko irokokutni objektiv da bi uspija uvatit
ovakav prizor. Svuda oko nas bija je mirakul.
ta je najbolje, nigdi nikoga, ni ovika ni jaka. Bili smo sami
samcati usrid srca Himalaje. Nismo ili preko Pherichea,
standardnon ruton, nego nas je Slovenac vodija svojin puten,
kroz ovu neopisivu aroliju. Dolo mi je da ga zagrlin, ali san
odusta. Ko zna kako bi on to shvatija?
Pripialo mi se od uzbuenja, pa san bre-bolje zamaka iza jedne
stine, odbotuna piapreto i pustija mlazi. Ekipa je nastavila

hodat, ne obazirui se na mene. Zakopa san se ta san bre

moga i potra prema njima.
Pravilo je sljedee: kad neko iz ekspedicije stane radi pianja,
nema zaustavljanja. Ako je u pitanju, da se fino izrazin, velika
nuda, onda zavisi. Amatere se eka, profije ne. Generali su
ionako na ovome trekingu hodali dva puta sporije nego ta bi
realno mogli, i to ne toliko zbog Mlae, jer Mlao je zvir, nego radi mene diletanta. Kad bi Stipi ili Slovencu
dola potriba, samo bi skrenili s putia negdi u grmlje ili iza stine,
obavili bi to ta imaju, i ve bi za dvadesetak minuti bez problema
stigli ostatak ekipe.
Jedanput san pita Stipu mogu li ga slikat dok pia, jer ako je
Fea Klari slika Smoju kako pia u more, ta ja ne bi moga
ovjekovjeit njega kako pia na Himalaji?
Na to je on odgovorija: Slikaj, nema problema! i doda Ja
imam Vikijevu sliku kako kaki!
ta se defekacije tie, meutim, mene nisu morali ekat, jer nian
tija za-stajat uz put radi srala. Radije san trpija.
Kako bi to uope obavija u himalajskin uvjetima? Prvo, problem je
sma-knit sve one ruksake, tapove, lumbrelu, termosicu, dvi boce
vode. Dok po-slae sve to kako triba, ve ti moe pobi u gae. A
ako zbilja pobigne u gae... erpe s borama, u kojima su
rezervne mudante i duge gae, idu svojin puten. Dakle, mora bi ili
izvu iz ruksaka skroz mokre, znojne mudante od zadnje
promine, ili... ne bi ima izbora nego hodat usran desetak
kilometri. I to po zajebanon terenu. Ne mogu zamislit goru
sudbinu. Usrana minka defilira putem za Katmandu.
Onda, skidanje gaa i mudanata, te izlaganje osjetljivih dijelova
anatomije moguin minus temperaturama. Brrr. Dalje, kako se
obrisat? Kako organizirat odlaganje otpadnih tvari?
Stipu je udilo kako ja, za razliku od Mladena, nikad ne skreen
uz puti na dui rok. Kad smo ve proli arobnu visoravan, i
opet se penjali uskin planinskin puteljcima na kalvariji prema
Tukli, iznenada me zapita:
uj, a ide li ti kad na WC?
Nakesija san se: Na WC iden, al' di ti ovde vidi WC? Ako misli
na sranje u prirodi, to zaboravi. Ja se vama udin kako vi to
uope moete provest u djelo.
Ajme majko! kria se Stipe pa ima li iega lipega nego to
uinit u prirodi?
V sodelovanjo z naravo dobacija je Slovenac.

 Iako, ima i kompliciranih situacija zamiljeno je reka Stipe i

okreni-ja se Slovencu: Se spominje kdaj se pokojni Nejc iel
olakat?
Eh uzdahnija je Slovenac.
Pa je unija i potem propa kroz led? nastavija je Stipe:
Hudi, cili se smoija i smrza.
Kako se ne bi spominjal? protrlja je bradu Slovenac:
Ampak je
234
tii za guzicu | 46
pozneje, ko smo se vsi mi smejali, krial: "Pri taknih prijateljih,
ne rabim sovranikov!"
Ja se nikad u ivotu nian posra u prirodi, niti virujen da ou
u budunosti! sveano san proglasija.
Gospode Boe! zapanjija se Stipe to ne moe bit istina!
Ajde, kad ve o tome priamo nakalja san se ja objasnite
mi proceduru! ivo me zanima kako vi to izvedete, ako recimo
nemate papira?
Prvo i prvo, u veini sluajeva imamo papira poeja je Stipe
to se nosi sa sobon. Nita, nae neku rupu, obavi ta ima,
papir takoer posli baci u rupu i sve skupa zakopa.
A ako nema rupe?
Onda je sam iskopa, as posla. Tema me zainteresirala:
ekaj, ti meni oe re da, ako je recimo panika, ako te vrti u
drobu, ili nedajboe ima proliv, svejedno prvo kopa buu u
zaleenoj zemlji? U to mi je teko povirovat.
Pa dobro slega je Stipe ramenima u nekim situacijama
rupa se moe i priskoit.
Ako ima trave, pa travice kakljaju?
Neka kakljaju, ta ima veze. Dapae.
Aha. A ta je s brisanjen?
ta s brisanjem?
Pa ako, recimo, nema papira, kako se obrisat? Ne valjda
kamenon? Stipe je zasta i uzdiga jednu obrvu:
Jesi ti ita Rabelaisa?
Zaudija san se. Otkud mu sad Rabelais?
Jesan neke stvari, ali davno odgovorija san.
Poakaj, tudi mene zanima ta Rabelais! zasta je i Slovenac
da uje ta e bit dalje.
Izbacivi tapove naprid, Stipe se zagleda u daljinu:
Dok san ia u srednju Tehniku kolu u Splitu, stalno san
visija ili po planinama ili po knjinici, najmanje san bija na

satovima. Izmeu ostalog, tada san ita Rabelaisa, doivljaje

Gargantue i Pantagruela. Dobro se sian, Gargantua je izjavija da
su za brisanje guzice najbolji mladi tii!
Mlado i ja smo zapanjeno gledali, a Slovenac se toliko smija da je
zapeja priko grane i deboto kliznija u provaliju. Zamislite da je
poginija, kako bismo to posli objasnili u izjavi za javnost?
ruzinavi tenk
Maketu tenka smo
prije gaanja morali oistit od sniga, uz ozbiljan rizik od tetanusa.
Bila je sva ruzinava i izdrkana, tri kvarta onoga gvoa stajalo je
ukrivo. Ta maketa bila je, tada to jo nian shvaa, slika i prilika
cile JNA.
Arhistradanje ivota dogodilo se u zimu sa 83. na 84. u srpskin
brdima kod Titova Uzica. Najeba san gore od onih nesrenika na
solunskoj fronti, smrza se, posli od toga razbolija, shvatija da je
patnja mnogo iri pojam nego ta to 18-godinji momak uope
moe zamislit.
Bilo je to u JNA, ia san sa svojon eton na logorovanje na
planinu ljivovicu di je vladala nezamisliva ljiva, minus 25.
Titovka i zvezda na glavi, injel proizveden u doba Staljina, izme
koje su putale. Imali smo ator pri vrhu planine, svuda je bija
snig, opa bjelina. I zima. Ona uasna, ubitana. Ko nije bija pet
dana na minus 25, bez grijanja, ne moe ni naslutit o emu
govorin.
Odma prve veeri, naime, krepala je primitivna portabl pe ta
smo je imali u atoru, pa nas je grijat mogla jedino spoznaja da se
ovde spremamo na slubu naoj domovini, Socijalistikoj
Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Kako emo mi noas ovo preivit? pita san svoga ratnog
druga, Predraga Teofilovia iz Lajkovca, koji je bija jednako
zimogrozan ka i ja, dok smo u injelima i izmama lijegali ispod
pokrivaa.
Nikako, bre, umreemo! promuca je, dok mu je curija nos, a
slina se momentalno ledila iznad usne.
U noi san se probudija i shvatija da san zbog dravice i
bacakanja uspija izvu demper iz gaa, te da san na tankome
podmetau lea - golih bubriga. Snig je bija svuda okolo i ispod, a bilo ga je bogami i na
samome podmetau, ka i svuda po meni.

Spava san golih bubriga na snigu na minus 25, a bit e po noi

bilo i jo koji stupanj ladnije. Od sigurne smrti spasija me
Albanac Avdulji, koji mi je u znak zahvale ta san ga podra u
jednoj kasarnskoj tui (protiv tri Crnogorca) neposredno prid
logorovanje poklonija debele pletene katunske bive. Tople, bile
bive, Bog ih blagoslovija. Da njih nian nazuja, bija bi pokojni, ili
bi u najmanju ruku danas ima noge samo do kolina. ake su mi
se, naime, ispod dva para rukavica raspukle od ozeblina, iznutra
je zivalo meso, jo i dan danas vide se frii. ta bi bez tih biava
bilo s nogama u izmama koje proputaju, teko je i zamislit.
Sutradan nakon bubriga na snigu, imali smo ruak na otvorenon.
Bija san toliko smrznut i skoenjen da mi je u kazane s
pomijama ispala porcija za spizu. To je bilo ono slino tacni, ta je
vojniku sluilo ka improvizirani pijat.
Krenija san, dakle, u bavu sa splainama istrest ostatke od
jadnoga obi-da. Prsti su bili smrznuti i nisu sluali, pa je porcija,
jebalo je jato magaradi, pljasnila u ono usrano bure. Naravno,
mora san oprat porciju od smrdljivih vojnikih ogrizaka SDO-a
(suvog dnevnog obroka), te skorenoga faola i zaleene kupus
salate, jer rezervni pijat nije postoja. Sria, dosta tih otpadaka
bilo je smrznuto, inae bi se sto puti izriga pri struganju.
Veliki problem bija je posli toga i se popiat. Cupka san prstima
oko ka-ia i botuna na SMB gaama, ali se na minus 25 nian
uspija otkopat. Otkazali prsti. Kako bi izbjega uasno ponienje
da se popisan u vojnike gae (opet, rezervnih nije bilo), zamolija
san apton prijatelja Envera, Bosanca iz Maglaja, da mi otkopa
piapreto. Pokuali smo se sakrit iza jednog bora, pri emu su
nan kitine sniga padale po glavama, ali sve je to ka jastreb pratija mlai vodnik koji me mrzija, "stazo" Tokali, majke mu ga
spotaknem. Sav sritan da mi moe napakostit glasno je viknija
isprid cile ete:
Pauletiu, jel ti to Enver vadi kitu? Pa nemojte u javnosti,
bogamu! Moj Maglajlija je, bidan, odskoija od mene ka oparen,
uz ope ruganje.
Sva sria, ve me bija odbotuna, pa san nekako, uz Tantalove
muke, uspija iupat grdelina koji se na ladnoi smanjija i
potpuno uvuka u sebe, samo mu se kapica vidila. Popisa san se u
snig, ostavljajui uti trag u dubokoj bjelini, uz oblake pare koja
se dizala s tleja. Viknija san, riskirajui prun:
Izvolte ga, drue mlai vodnie, sad je samo va, ako ga elite i
vi malo pridrat!
238

ruzinavi tenk | 47
Na tome logorovanju bilo je i nekih svitlih toaka, naprimjer
gaanje tromblonon.
atorsko krilo emo da posudimo... da vidimo... evo, od
Pauletia! proglasija je porunik, koji inae nije bija preveliki
pizdun, ali na tome logorovanju me i on uzeja na zub. Cila eta e
pucat sa moga atorskog krila, ta znai da e ono posli bit za
kurac.
U srcu brda bila je maketa tenka, izraena od eljeznih sipki.
Prije gaanja morali smo je oistit od sniga, uz ozbiljan rizik od
tetanusa. Bila je sva ruzinava i izdrkana, tri kvarta onoga gvoa
stajalo je ukrivo, ali opet se nazirala silueta tenka. Ta maketa bila
je, tad to jo nian shvaa, slika i prilika cile JNA, karikaturalne
tvorevine kaste kretena koji su imali mo da poniavaju i gaze
bezbrojne momke iz cile tadanje Jugoslavije. Momke koje su
poetkon devedesetih i ubijali. Ti jadnici iz JNA nisu znali ak ni
odglu-mit da su oruana sila.
Ko zna koliko je decenija ruzinava maketa tenka preivila tu u
brdu, koliko ju je generacija vojnika gaalo kolskin
tromblonima? Ko zna je li i danas jo tamo?
Uglavnon, cila se eta izredala gaajui "tenk". Tribalo je zale na
uku, na (moje) atorsko krilo u snigu, u leeen poloaju
naglavit kolski trom-blon (koji, naravno, ne eksplodira) na puku
M-48 (najgoru kovacu, takozvanu "kljocaru") pa ga ispalit
prema tenku sa, ta ja znan, pedesetak metri. I tako pet puti.
Raunali su se samo pogoci u skelet tenka, a posebno se cijenilo
ako bi uspija tromblonon zdimit u kupolu.
Gaali su svi, pa i starjeine. Porunik je usta s moga atorskoga
crven u licu jer je ima samo jedan pogodak, a debila Tokalia su
svi ismijali zato ta u pet hitaca nije uspija pogodit ni jedan jedini
put. Najbolji u iloj eti bija je Makedonac Dime jer je skinija
tenk tri puta, ka jo nekoliko vojnika, ali samo on je dva puta
cima kupolu.
Onda san doa na red ja, zadnji od svih. Inae ne ba primjeran
vojnik. Taj isti porunik jedanput me, na nekome drugome
terenu, za vrime kopanja kanala zapita:
Dobro, Pauletiu, sad lepo da mi kae: jel ti ne ume ili nee
da radi? Uvik san bija kican, kasnija bi na strau, oprema mi
nije bila u redu. Lo
vojnik, u dve rei.

Ali sad san lega na atorsko krilo i u transu ispuca onih pet
tromblona, sa pet nevjerojatnih arobnih uzastopnih pogodaka u
kupolu tenka... Vojnici
su klicali, a porunik je gleda otvorenih usta, nije moga virovat,
isto ka i mlai vodnik Tokali, erke mu ga patatrknem.
Kako san ja to pet puti tromblonon krknija kupolu, i to jo
smrznutih prstiju, ne znan objasnit ni sebi. Ni Draen, kralj
strijelaca, ne bi uspija u tome.
Sluajno ili ne, prizna je porunik, ostvarija san podvig kakav
niko nikad nije, barem koliko se on sea. Ka da alkar pet puti
zaredon spii kopljen u sridu.
Himajape ajebana, ali ljivovica je ipak ljivovica!
ruzinavi tenk | 47
Odlino, vojnice Pauleti! mora je re, na ta san ja prema
pravilu slube odgovorija: Sluim narodu!
Posli legendarne ljivovice nadreeni u vojsci su me i dalje mrzili
zbog nerednosti i lampavosti, ali na drugi nain, s primjeson
odreenog respek-ta. Jebiga, mislili su u sebi, ako nam jednog
dana agresor tenkovima napadne granice, imamo Pauletia da
stvar rei tromblonom!
dida roberto erpe iz svratita nosili su vriu s gorivon, jakovin
govnima, ne obazirui se na mladog Austrijanca koji je uz pe
vaka manistru. "Jel ovo ubacuju punu karijolu7" komentira je
Mlado: "A vidi rode kako slatko jide pagete!"
Mar prema Tukli bija je repriza mara na ljivovici. esnaest
kilometri na ljivovici, esnaest kilometri od Pangbochea do
Tukle. Tada na ljivovici, naime, takoer smo imali mar, i to
zadnji dan: muni kilometri po snigu u cokulama. Ovde prid
Tuklon je barenko temperatura bila via, po danu ak znaajno.
Tada u Srbiji bilo me spasilo to ta se jedan bratko Makedonac
onesvistija od napora na jedanaestome kilometru, pa su stareine
malo skratile golgotu. Srpski porunici su se smilovali, za razliku
od hrvatskog i slovenskog generala ovde na Himalaji.
Oekivat da se Mlado onesvisti, bilo je totalno nerealno. Njemu je
esnaest kilometri po planini ka meni zaletit se do samoposluge.
Zato san ja stalno bija na rubu nesvisti. Noge su se tresle, bolile
su me ak i ruke. Uz sve vee probleme s visinon akumuliralo se
hodanja, proli smo ve ko zna koliko, bit e i pedeset kilometri
tekog planinskog terena. Kako nian dobi-ja muskulfiber?
Neman pojma, vjerojatno su za to zasluni Stipe i Slovenac koji su
iskusno dozirali napore i tempo.

Prolazili smo opasnin stazicama s kojih se nije smilo pogledat

doli, da te ne opije zjapea dubina. Kad bi viknija "aaaaa!" ne bi
se zaula ni jeka.
Ovde ne idu jakovi, a? dobacija san Mlai: Bit e in
preuski ovi kozji puteljci.
Nismo dugo vidili nijednoga sloija se on: Ne iu ni oni
svagdi, i oni imaju ogranienja.
Onda smo muali i hodali. Doli smo do kraja brda i otvorija se
novi vidik. Jo jedno brdo. Pa jo jedno. Pa jo jedno. Otupija san.
U momentu san se zamislija, jedna mi je noga zapela o drugu i
pinku san posrnija. Nita opasno, ali Mladen je svejedno brino
skoija do mene.
Jel sve u redu? pita je. Kimnija san potvrdno.
Brinija se za mene, da se ne sunovratin u smrt. Pazija je na
najslabijeg hobita. Uz to me uija kako predvidit vrime po vrsti
oblaka, ak se vie puti nudija da e mi nosit ruksak i tapove,
ta san naravno iz ponosa odbija. Kad su me generali podjebavali,
nije sudjelova u tome, i to zbog uroene dobrote. Da je na Mlado
odluija postat sveenik, bija bi jo bolji od brata. Prosa bi i ovde
na ispitu za lamu. Dalaj-lami svaka ast, ali sigurno nije bolji
ovik od elinoga Dugopoljca.
Evo ti, napij se malo aja! izvuka je odzada moju
polurazbivenu ter-mosicu iz depa od ruksaka.
Okrenija san se, zauzeja stabilan poloaj i oprezno prihvatija
termosicu. Ang Phu je poginija kad je ia uzet aj.
Zatim smo opet tabanali. Noge nian utija. Nakon dvista godina
konano se u daljini ukazala Tukla. Ili Dughla, Thokla, kako je
sve ne piu, ima barenko tri imena. Gleda san ne virujui. Dvi
kue, od toga jedna nae svratiste, a preostala neko drugo
svratiste. Dvi kue, tri imena. Kako je Tukla uope zasluila ime?
Mislin, jedna kua, druga kua, i sad je to odjedanput neko
misto, ima naziv i sve? ak vie naziva? Smijurija.
Zadnje brdo, otar uspon i - evo nas u Tukli.
Doli smo prid svratiste. S mukon san okrenija glavu prema gori i
otvorenih usta gleda ta nas eka za aklimatizaciju. Nastavak
puta prema Lobu-cheu bila je strma uzbrdietina od brat bratu
dva kilometra hodanja, moda i tri, bez puta i staze, samo
kamenuga do kamenuge. Visoko gore milili su erpe i jakovi.
Bidna goveda su oprezno badala kopitima po stinama, nije ni
njima bilo svejedno. Jedan jak je posrnija, prokliza pet metri

nizbrdo i jedva se papcima zadra da se ne stombula. Kamenje je

frcalo oko njega. Jeza. Sad vie nije bilo alternativne staze.
Ou ja ovo mo? mahnija san glavon prema usponu.
Priletit e sve ki ti! hrabrija me dugopoljski dalaj-au.
Na ovoj avolskoj uzbrdici ujedinili su se svi putovi. U Tuklu se
moe sti priko Pherichea i priko Dingbochea, ali iz nje na sjever
vodi samo jedan put:
244
dida roberto | 48
priko Lobuchea i Gorak Shepa, kroz kameni Mordor. Fale samo
vulkani i kula Barad-dur. Sad svi putovi vode na Everest.
Kroz niska vrata uli smo direkt u glavnu prostoriju svratita.
Opet san zapeja lumbrelon, nikako se nauit. Skinili smo ruksake
i sili uz pe. Tukla. 4620 metri. Unutra je na zidu bilo porko
zrcalo. Pogleda san se i pripa se kako izgledan.
Kad smo prominili majice i napili se, bija san bolje volje, ak san
se i ali-ja. Neki Austrijanci, trekeri, pohlepno su tamanili svoj
obid.
Ali ste za jajca, potem pa da krenete na aklimatizacijo? Jaz
tokrat ne grem z vami reka je Slovenac.
Joj, nemoj jaja! zavapili smo Mlado i ja u jedan glas: Bilo
ta drugo! Ubila su nas jaja. Ovde smo ih kusali svaki dan za
doruak, a esto i za
ruak, pa su nan dodijala, nismo ih mogli oima vidit.
erpe iz svratita nosili su vriu s jakovin govnima za pota rad
pei, ne obazirui se na mladog Austrijanca koji je uz pe vaka
manistru.
Jel ovo ubacuju punu karijolu? komentira je Mlado:
Nebriga nas za zimu, pe mora povu s ovoliko goriva, hehe! A
vidi rode kako slatko jide pagete do njizi dvojice!
Taman kad san se tija nasmijat tim njegovin riima, proela me
munja kroz glavu. Identina bol ka kad te napadne najgora
migrena. Doktori kau
erpa ubacuje govna u pe, a mladi Austrijanac u neposrednoj
blizini vae manistru
245
da nisu sigurni u uzrok migrene. Ja u in re: poremeaj u
disanju, manjak kisika, neto u tome stilu. Skoro san siguran u
to.

 A ta misli da i mi uzmemo manistru? pogleda me Mlado,

pa se pripa kad je vidija kako san problidija: Ajme, ta ti je? Jel
ti dobro?
Marsellus Wallace iz "Pulp Fictiona" opisa je to stanje prije mene:
bija san jebeno daleko od dobrog. Bol se nakratko povukla, ali je
stiga val munine. I navala krvi u glavu. Brzo san se diga, iako mi
se mantalo. Zalampa
Stipe misli da Diamox, lijek protiv visinske bolesti, nije pametno
uzimat preventivno
san i pridra se za zid. Munina se irila kroz glavu i udove. Ali
mora san ostat na nogama.
Kad san, naime, dan prije toga tek bija stiga u Pangboche,
umoran ka pas od prethodnog hodakog maratona, odma san
lega na krevet i malo ubija oko.
Posli kvarat od ure bija san se probudija i usra ka grlica. Krv mi
je bila briznila u glavu, pocrvenila mi je faca ka mandrilova
guzica. Nian bija moga pomaknit ruku ni nogu, uvatila me
apsolutna nemo.
Tada me umirija Slovenac objasnivi da je to normalno, da na
planini ne smin organizam prigrijan naporima tako brzo dovest u
stanje oputenosti, jer
246
dida roberto | 48
to generira udne pojave, naprimjer nagle navale krvi u glavu, ka
ta se meni dogodilo. I kad stigne na cilj triba se neko vrime
kreat, ili stat na nogama. Sad san se pridrava za zid svratita u
Tukli.
ta je bilo? ispitivaki me gleda Stipe.
Mislin da je visinska bolest jedva san promuca: Bol mi
para glavu, cili san slab, riga mi se i ini da u svaki as past u
afan...
Nije visinska bolest. To jesu simptomi da te visina poela trest,
ali dok se nisi izriga, ne moe se govorit o visinskoj bolesti.
Malo me umirija, ali nian bija siguran glumi li ravnodunost ba
radi toga da se ja ne bi jo vie pripa.
uj, a da ja ipak drmnen koju tabletu Diamoxa? ispitivaki
san pogleda Stipu.
Nemoj kratko je odgovorija i sloija mokru majicu priko
katrige kod pei.
Upozorija me odma na poetku putovanja da nije pametno
preventivno uzimat Diamox, lijek protiv visinske bolesti. Doda je i
obrazloenje:

 Niko ne zna kako taj lijek djeluje.

Kad me vidija da zbog glavobolje pijen voltarene isto je negodova,
da ta e mi to, da je bolje popit andol nego taj otrov.
Poslua san ga bez pogovora. Bacija san voltarene (i to zauvik), po
putu pija samo andole, i nian taka Diamox. Ali san tablete
Diamoxa svejedno dra u rezervi, jer je Stipe bija doda da se to,
po njegovome miljenju, ipak isplati uzest kad ovika ve
napadne visinska bolest. Imali su takav sluaj, neki lan
ekspedicije bija je jako slabo, skoro je umra, pa su mu dali
Diamox i diglo ga je. Nije ga diglo osobito puno, ali bar nije umra.
Vrlo utjeno. Ka da je uja o emu mislin, okrenija se pa reka:
Ovo kako se ti sad osjea, nije nita opasno. Nema visinsku
bolest, zapamti. Idemo sad lipo na aklimatizaciju, pa e ti bit
bolje.
Oni su svi neto pojili, ja nian moga ni usta otvorit. Sidija san za
stolon, nesposoban za govor i kretnje. Tresla me dravica.
Kad mi je Stipe mahnija da polazimo na aklimatizaciju, nekako
san za-kleca i usta. Pomoga san se tapon.
Dida Roberto, kako je u penjunu?
Evo, sinko moj, ivi se.
Boe, ako je starost ovakva, ubij me odma, ne daj da patin! Neka
mi kosti izblide odma sad na Himalaji, radije nego da me ova
nemo prati ikad u ivotu...
stie pobi
Svakin korakon san se borija da se ne izrigan kad se zakaljen, a
kaljat san mora zbog suvoga grla. Uz to san triba svu
koncentraciju uprit u to da pazin di gazin. Kad bi ginca nogu na
ovin stinama, upa bi u neizrecive probleme. Ve san vidija
helikopter kako dolee po mene.
Stipe je otvorija vrata svratita i istetura san vanka. Oni
Austrijanac s govnopagetima bija je na dvoritu i, kad je vidija
na ta sliin, neto je brzo na njemakon prokomentira kolegi.
Obojica su imali suutne izraze na facama. Diga san glavu i
pijano pogleda uvis. Megauzbrdica je jo bila tu. Iznad vrhova
skupile su se oblaine, pritila je oluja.
Dvojac iz hrvatskog vojnog kontingenta za Himalaju, "Jastreb iz
Dugopolja" i "Kolibri s Meja", krenili su za "Kraljen orlova"
uzbrdo po kamenju. Puva je jak vitar, bilo je zima. Stavija san
debele rukavice, ali zima me svejedno probijala.
Ne znan jesan li se ikad u ivotu fiziki gore osjea. Moda zbilja
nian. Moda je ovo najstranije. estoka upala oka u brazilskoj

dungli... pa ona mladenaka prometna nesria na Lovrincu... sve

ozljede, bolesti, napori i je-bade ne mogu se usporedit s ovim
koliko me stukla podmukla Tukla.
Tortura na uzbrdici moda je ak nadjebala JNA i planinu
ljivovicu, koja je dosad premono drala zlatnu medalju s
Tantalovin vijencen. Tamo san antologijski patija, ruija se po
snigu i smrzava, ali me bar nije ubivala smrtonosna arja na 4620
metri.
Kisika na ovoj visini ima, rekli su mi, samo 55 posto od normalne
koliine na morskoj razini. Dakle, ovde udien skoro upola manje
oksigena nego u Splitu, a i od tih pola, ini mi se, malo mi dolazi
do mozga. Sad se penjen jo vie, na 4900 metri, di ima ravno 50
posto kisika.
Svakin korakon san se borija da se ne izrigan kad se zakaljen, a
kalj at san mora zbog suvoga grla. Uz to san triba svu
koncentraciju uprit u to da pazin di gazin. Kad bi ginca nogu na
ovin stinama, upa bi u neizrecive probleme. Ve san vidija
helikopter kako dolee po mene, ajme ajme!
Visina me satirala. Zato samo mene? sebino san pomislija.
Zato i Mlau bar malo ne drma?
Ka da me uja, naas se zaustavija:
Kuca mi neto u glavi. Tuk, pa etri sekunde nita, pa tuk. Evo
ga, evo ga, sad je udrilo. Tuk!
Kroz svu muku, mora san se nakesit. Tuk-tuk. Uvatilo me ludilo.
Tilo mi se penjalo, ali mozak nije suraiva u tome. Tuk-tuk. Siva
kora mi je podivljala, oslobodila se neka rezerva neuronske
energije, i velikon brzinon san automatski, bez voljnog momenta,
sastavlja anagrame, vrtija slova.
Stipe Boi stie pobi. Viktor Groelj greljiv otrok. Mladen
Bali... e tu san zapeja. Tea slova za anagram.
Pribacija san se na poeziju. Muno san stupa s bovana na bovan i
laga verse u glavi, glavi koja se raspadala od bola snage 9 dola.
stie pobi | 49
Stojte i posluajte pismicu! u bunilu san naredija
suputnicima.
Ajde ba da ujen! zainteresira se tipan.
Evo je, pazi vamo: Bijeli se Dudh Kosi erpa teret nosi
na dva metra svaka govno je od jaka svoje momke lipe vodi Boi
Stipe ladnoje do jaja to je Himalaja!
Bravo! oduevija se Stipe: Aj izvadi diktafon da je
zabiljeimo!

 Viruj mi da ne mogu promuca san i diga ruke u rukavicama.

Sve je
mora obavit Stipe. Izvadija je i ukljuija diktafon, pa mi ga stavija
prid un- stukla me podmukla ,
. iiii
,^^r,

j
i
Tukla: na Dipendra
ku, a ja san ponovo izdeklamira pismicu, nastalu na 4700 metri
nadmorske isprid jec|nogoc| dva
visine, na stini iznad Tukle. svratita
251
SimoniCd Priali su nasrid staze, Skarja visok dva metra, gobav, i
Dipendra od metar ezdeset pet. Odma mi je sinila asocijacija:
Bedanec i Kekec. Pozdravija san karju, jasno i glasno, ali on me
nije niti udostojija pogledom Vidi pizde, pomislija san zaueno.
Kamen po kamen - penjaina. Iako san mislija da nikad nee do
kraj, brdo iznad nas se pomalo smanjivalo i konano smo doli na
vrh, na stjenoviti proplanak. Tu su bili ka neki grobovi, ali samo
simbolini, u spomen onih koji su poginili na Himalaji. Ili samo
na Everestu? Neman pojma, ne sian se, retardirano san bleja u
urizane zapise, mozak mi je bija na razini Simonice.
Stipe nas je vodija i pokaziva nan spomenik po spomenik. Hoda
san za njin ka robot i nita nian razumija. Zapravo nian zna za
sebe. Zobki ili zombi, pitanje je sad.
Oni GPS-aparati pokaziva je 4950 metri pa smo se svi
fotografirali, Mlado je spominja novu rekordnu visinu. Uope se
ne sian kad me i kako Stipe slika, ali iman tu snimku. Na njoj,
istina, izgledan ispaeno, meutim ni blizu onoga koliko san
stvarno bija spien.
Zatim smo se cilin onin puten morali vratit nazad, ta je bilo jo
gore nego penjat se. Nabivali su mi se palci pri sputanju, tukli
su u rub patika, pa san bija prisiljen hodat treso. Na rubu
nesvisti balansira san po stinama ka cirkuski slon na onome
velikome balunu.
Palci su vritali "Dosta, dosta!", grlo je peklo, lubanja kljuala od
divovske migrene, ruke i noge drale od debulece. Duboko doli
vidila se kuica u koju je tribalo sti.
Ni toga silaska ne sian se ba najbolje, ali znan da je trajalo i
trajalo. Nian slika nijednu fotografiju. Nian moga.
Moran re da san se posli jo jedanput sputa po istoj toj
nizbrdici. Bilo je to danima kasnije, na povratku iz Baznog logora.
Trizan i normalan, udon san se udija kako san sve ovo uspija
ishodat, gori i doli, onako temeljito razbiven, u bolesnoj izmaglici.

Ne znan kako san konano doa nazad, ali u jednome momentu

sidija san za stolon u svratitu i pridrava glavu akama.
Slovenac i Mlado ili su u dvorite odigrat meudravnu
utakmicu u nekakvoj igri slinoj balotama. Igra se zove "na
plovke". Okrugli kamen iz daljine triba bacit ta blie drugome
kamenu. U tome je Slovenac svjetska klasa, nepobjediv. Posli san
dozna da je u dvi partije potuka bidnoga Mlau 21:0 i 21:1. Drago
mi je ta nian mora gledat taj trijumf reprezentacije Slovenije.
Sad san se, ako je to uope bilo mogue, utija jo gore nego
prije. Iz dijafragme su me neprekidno trzali podraaji na riganje.
Crnilo mi se prid oima. Stipe i Mlado neto su me pitali, nian
moga ni kimnit glavon u znak odgovora. Ostavili su me na miru.
Agonija je trajala tri kvarta od ure a onda me, na moje ope
iznenaenje, poelo lagano putat. Aklimatizacija je inila svoje!
Slovenac i Stipe zbilja su maioniari. Doveli su moje visinon
izmueno tilo u stanje da moe funkcionirat na 4620 metri. Da se
nian popeja na 4950, moda bi te noi bija umra. Cila tajna je u
aklimatizaciji! Ide vie, da bi se vratija nie.
Posli san dozna ta se dogodilo Tonetu Skarji, efu legendarne
ekspedicije na Everest 1979. Taj isti karja je i na ovoj proslavi
30. obljetnice takoer bija ef ekspedicije.
On i ostatak slovenske drube iz 1979. (na Slovenac i Stipe bili
su in prethodnica) ili su identinon stazon, sedmicu dana iza
nas. Mlado i ja susreli smo ga na putu i to, igron sluaja, ne u
divljini nego ba usrid Pangbochea. Naime, kad smo se mi vraali
nazad, on se penja prema Baznome logoru. Zaustavija ga je
Dipendra, koji je ka golub pismonoa nosija komad papira,
poruku za karju od naega Slovenca.
Priali su nasrid staze, karja visok dva metra, gobav, i Dipendra
od metar ezdeset pet. Odma mi je sinila asocijacija: Bedanec i
Kekec.
Pozdravija san karju, jasno i glasno, ali on me nije niti udostojija
pogledom Vidi pizde, pomislija san zaueno. Odjeba je i Mladu,
koji mu se takoer kulturno javija. Ni rii, samo je nastavija neto
akulat s Dipendron.
254
simonica | 50
Zbog njega smo izgubili deset minuti, i prelo nas je krdo Jakova
s kojima smo se Mlado i ja utrkivali, da ne bismo morali gutat
njihovu prainu.
Ne triba ga osuivat pomirljivo je kasnije promrsija Mlado
kroz maramu, dok smo tapkali za jakovima, pokriveni prainon:

 Sigurno mu ovo bdanje nije lako, on je stariji ovik, ovdi nema

nikoga da mu pomoe. Moda ga i visina kolje? ini mi se da je s
Dipendron malo ka frflja.
Ma briga me za Bedanca! odmahnija san rukon i zaboravija
na sve to. Posli se pokazalo da je Mlado bija sto posto u pravu.
Naime, samo nekoliko dana nakon toga Toneta karju spiija je
takav napad visinske bolesti da je po njega mora do helikopter.
Ako te na Himalaji zvekne visinska bolest u punoj snazi, budi
sritan ako ima uza sebe est iljada dolari. Toliko, naime, doe
spomenuti helikopter koji e te pribacit do Katmandua. Skarji su
uredno naplatili est iljadarki zelembaa. Eto, ak i iskusnog
himalajskog vuka satrala je visina, i moralo se zvat helikopter.
Malo je surovo, ali ako nema cash, umire. Pilotu helikoptera ne
pada na pamet da leti na "emdo".
Sa sobon na Himalaji nian ima ni blizu est iljada dolari. U
depovima gaa bilo je nagurano jedva oko devetsto $. Ali valjda
bi Stipe sredija neki popust ako bi zatribalo?
Na usponu iza Tukle prosa san, eto, dva teka kilometra, moda
najtea u ivotu. Bila je to, meutim, prijelomnica cile moje
Himalaje. Posli toga, na jo veoj visini, znalo mi je bit slabo,
glava je bolila, noge se tresle, ali nakon golgote u Tukli manjak
kisika vie me nikad nije udrija onolikon snagon, ak ni na pet i
po iljada metri.
Do svitla i visine doa san kroz paklenu muku. Uvik je tako.
makica & bubamara Tatice
moj, evo ti pokloni za Himalaju!", rekla mi je erkica Riva P. (8)
na oprotaju, kad san sa splitskih Meja polazija prema Nepalu.
Ispruila je ruicu, a na njezinome malome dlanu bila je minijaturna makica.
Maca mi je puno pomogla. Osobito u dugin himalajskin noima.
Kad satima ne mo zaspat, a istodobno te jako boli glava, to je
teko iz-drat. ak bi reka da je lake podnit znatno intenzivniju,
a kratkotrajnu bol, nego kad te neto uporno jebe 24 ure na dan.
Mlado bi hrka na susidnome leaju, a ja bi prstima krenija prema
srcu. U prsnome depu od plave skijake jakete u kojoj san
spava, napipa bi siunu macu.
Onda bi je izvadija i pogladija, pa bi mi bilo puno lake.
Tatice moj, evo ti pokloni za Himalaju! rekla mi je erkica
Riva P. (8) na oprotaju, kad san sa splitskih Meja polazija prema
Zagrebu, pa dalje za Miinchen, Dohu i Katmandu.
Ispruila je ruicu, a na njezinome malome dlanu bila je minijaturna makica. To je bila jedna od onih maca ta se kupuju

u vriicama na kiosku. Imala ih je pet, i stalno ih je zaljubljeno

redala po stoliu. Onda bi one neto ka mijaukale jedna drugoj.
"Mijau, oemo u dvorac?". "Mijau, neu, Barbie mi je vikala proli
put da san neuredna!".
Te su joj makice jo i sad najdrae igrake. Ovu je uzela iz
vlastite kolekcije, i nakon toga ostale su joj samo etri. rtvovala
je plavooku makicu za svoga tatu koji ide na nekakvu opasnu
Himalaju. Maca mi je odma bila posebno slatka.
Moran priznat, u tramakavanju oko aviona bija san je zaboravija.
Sluajno san je naa u kuferu kad san se u Katmanduu ponovo
pakira za Luklu. Dolo mi je toplo oko srca. Prid oima su mi
iskrsli komadi doma i lie moje najdrae malene.
U ledenin i besanin noima tjeila me ta makica, i spoznaja da
su negdi daleko male ruice koje su mi je podarile. Moja erkica
koja eka da joj se vratin.
Moda san blesav, ali vie se nikad neu razdvajat od te makice.
Prola je s menon ta nijedna ena nije.
U jednoj himalajskoj noi, moda je to bilo ba u Tukli, gladei u
mraku plavooku macu sitija san se neega i sav se stresa.
Nakon ta je u 98. godini umra moj dragi dida Roko, jurija san
240 na sat iz Zagreba da mu u mrtvanici na splitskome Lovrincu
zadnji put vidin lice. S menon su u autu bili ena i dica.
Postojala je opasnost da zbog cajtnota zavare poklopac kapsila.
Procedura kae da se to mora napravit odreeno vrime prije
sprovoda. Kad bi zavarili poklopac, onda vie ne bi moga vidit
didu. Zato san, s jednon rukon na volanu a nogon na ful gasu,
mobitelon zva upravu groblja, i izmuza od njih obeanje da nee
zatvorit kapsil ako ja stignen najkasnije do 16 sati.
U mrtvanicu san uletija pet minuti prije isteka roka, sa enon i
sinovima koji su posrali otkad su izali iz auta. Satrala ih je
vonja. er je, meutim, ila sigurnin korakon uz mene. Doli
smo do kapsila, i zadnji put san svoga najdraeg didicu uvatija za
ledenu ruku.
Nekoliko minuti san ga gleda i u sebi vrtija sve one divne
momente ta mi ih je poklonija u ivotu. Puno me volija, bija san
mu beljamin. Prve moje uspomene vezane su za njegovo lice,
dobre plave oi, i pismu tia koje je oboava. Dra ih je
etrdesetak na balkonu. Faganeli, grdelini, ibe, oelanda... te rii
bile su dil moga ditinjstva. Na kraju san ga poljubija u elo, reka
"Zbogon ti, dida moj" i teka srca mahnija picigamortu da sad
moe zatvorit kapsil.

 ekaj, tata, samo jo sekundu zamolila me er. Koliko je

onda imala? etri godine? Iz depia je izvadila malu figuricu
bubamare, i stavila ju je svome mrtvome pradidi u unutarnji
depi od plavoga sakoa. Dida Roka su pokopali s bubamaricon u
depiu.
Neka mu donese sriu objasnila je Riva kad san je posli pita
zato je to uinila.
Siguran san u to da bolji posmrtni dar sa sobon nije ponija
nijedan egipatski faraon.
258
makica & bubamara | 51
Ovde na Himalaji, budan u neopisivoj nonoj pustoi i gluvoj
tiini, u apsolutnome mraku i postojanoj studeni, bija san moda
najblie doivljaju smrti kakav ovik moe outit, a da ipak jo ne
mora umrit. U livome depu na prsima ima san erin poklon,
makicu. Jaketa je takoer bila plava.
Znaj, draga eri, ne bi ima nita protiv da mi ba ti jednog dana,
za recimo sedandesetak godina, nakon ta me poljubi u elo,
stavi istu ovu himalajsku makicu u livi depi od sakoa. Neka
mi donese sriu.
259
Pedantno san na palac zalipija flaster, a onda - premra od
strave. Bija je tu.
Pojavija se. Ka u najgoroj nonoj mori
moji prsti, pete | Vjekoslava Hulji je Nostradamus! Predvidila je
kraljica moje prste i pete, po kojima lipin flastere svake zore, i
dizanje do raja, sve do - evo ovde - Himalaja! Moda smo ona i ja
stvoreni jedno za drugo, moda je Toni bija greka!
Jedva san doeka danje svitlo. Razarajua migrena i teka
nesanica, ba lipa kombinacija. Pogleda san kroz ponistru. Dva
jaka su mirno pasla. A iza planine, planine, daljine, daljine. Ako
preivin Himalaju, svako jutro u u tiini minimalno uru vrimena
gledat s terace u Braki kanal.
Posega san za neseseron. Mlado je uredno hripa na leaju do
moga, ali puno manje i tie nego u Pangbocheu. On je sve bolje
spava, a ja sve loije, zapravo nikako.
Glava mi je bubnjala, ali nian traija tabletu. Svako jutro
ponavlja san isti ritual, temeljito i predano. Zbog toga bi mora
ustat uru vrimena prije Mlade, dakle u pet i kvarat, inae ne bi

stiga sve obavit kako triba. To mi ovi put nije posebno teko palo,
jer opet nian ni oka sklopija, drugu no zaredon.
Izvadija san iz borinia nove flastere. Posebno za none prste,
posebno za pete. Prsti & pete. Poreda san ih po krevetu i poeja
lipit jedan po jedan, te uz to otovoe pjevuija onu od Magazina:
"Moji prsti, pete, lete, lete... khhh". Zapela mi je ri u grlu, skoro
san se uduija. Vjekoslava Hulji je Nostradamus! Kako ono ide
pisma?
Moji prsti, pete, lete, lete, lete
kad se tebe sjete da te posjete
da digne me do raja, sve do HIMALAJA (!)
gdje se nebo spaja s mojom ljubavi...
Predvidila je kraljica moje prste i pete, po kojima lipin flastere
svake zore, i dizanje do raja, sve do - evo ovde - Himalaja!
Vjekoslava pie pisme samo za mene. Moda smo ona i ja stvoreni
jedno za drugo, moda je Toni bija greka!
Nian ima ast upoznat gospou Vjekoslavu, iji rad osobito
cijenin, ali moran joj ispriat ovu zgodu iz Tukle u pet i kvarat
ujutro. Ako nikako drukije, uinit u to priko njene sestre
Brankice. Naime, dobar san s Bran-kicon, naon susidon, isto
lipon enon, udanon za poznatog motociklista i bobista Ivana
olu.
I ta su sad jedan drugome ola i Hulji, oenjeni za dvi sestre?
Da su enske, bili bi jetrve. A muki nisu jetrvuni, nego... kako
ono? Sitija san se: paanci ili paenozi!
Pedantno san na palac zalipija flaster (koji mi pae nozi) a onda premra od strave. Bija je tu. Pojavija se. Ka u najgoroj nonoj
mori. Njega san se najvie plaija i evo ga, kurbina sina. Ajme,
kako u sad? Klonija san na postelju i nemono gleda u plafon.
Sirena Vjekoslava me uspavala pismon i onda mi poslala ovu
pokoru. Koje dizanje do raja, ovo je sputanje do pakla!
Moji prsti, pete, pate, pate, pate,
od ega ve znate, ve pogaate...
ulj. Ovde je sve na , izgleda. Pauleti, -klasse der Himalava.
rtva, alost, e, eludac, garavica, utokljunac, ivciranje,
marci, aliboe... A sad jo i ulj!
Doa mi je na misto di nikad ne bi oekiva: na srednji prst desne
noge. Najvie san titija palce i male prste, koji su po definiciji
najugroeniji za uljeve, i vidi, na kraju mi je strada srednji prst.
Prije nian nita utija a sad, kad san vidija ulj, odma me i
zapeklo. Nije mi bilo dosta ta me drma visina, ta me satire

migrena na kub i ta nian spava dvi noi, nego me sad napa i

kurevi ulj! Jeben te, sudbino...
262
moji prsti, pete | 52
SI
drama na k2
"Jo jedanput san upa u ator da bi oistija oale koje su se
porkale od sniga, i vidin da s Kekecon neto nije u redu. Pogled
mu traloast, malo pjenice na usnama. ta sad napravit7" Vrlo
brzo Stipe je shvatija da je modani edem poeja radit u najgoren
momentu...
Krenili smo da emo i a i ostavit ga, nita drugo nismo mogli.
Mora san mislit na ivote svih nas ostalih pria Stipe: Osim
toga, inilo nam se da je ve umra. Ja san ve napravija prvih
nekoliko koraka put doli i onda nian moga izdrat. Okrenija san
se i pogleda. On se taman pomaka. Opet san se vratija...
Ovaj okret je momenat ka iz antikog mita. Ni Euripid, Eshil i
Sofoklo, sva trojica zajedno, ne bi uspili smislit dramatiniji
zaplet za tragediju. Bolesni prijatelj umire na vrhu planine, a
mora ga ostavit. Osvrne se, da bi se uvjerija da je gotovo, a on
se makne. Jo je iv.
Kad se okrenija Orfej, onda mu je Euridika odleprala natrag u
Had, a ovde je bilo obrnuto: bidni Kekec ilavo se opira crnin
krilima svemonog Bedanca koji nikad ne gubi u sukobu s
pozitivcima.
Uz desetke najlipih i najsvetijih epopeja, najpotresniju priu s
Himalaje takoer moemo ut od Stipe Boia. Govorin o oviku
koji je spasija na desetke, stotine ljudskih ivota, a ispod toga
ukletoga vrha mora je ostavit kolegu, lana ekspedicije.
Svaki vrh od osan iljada metri na koji se popeja, uzeja mu je bar
jednog prijatelja. Na Mount Everestu je 1979. izgubija Ang Phua,
a deset godina posli Makedonca Ilievskog. Na Manasluu 1983.
poginili su na Ante Buan i slovenski as Nejc Zaplotnik, pomela
ih lavina. Na Kangchenjungi je 1991. strada slovenski par, Marija
Frantar i Joe Roman, a onda je 1993. doa K2, slovenska
ekspedicija na koju su, normalno, pozvali i Stipu.
Svidila mi se ideja o K2. Ima san ve Everest i Kangchenjungu,
znai sa K2 uspeja bi se na sva tri najvia vrha svita pria
Stipe: Botjana Ke-keca san tamo prvi put susreja. Cuja jesan
o njemu, ali ga nisam prije vidija. Bija je dobro pripremljen,
moda ak bolje nego neki od nas...

Prema vrhu su prvo krenili Zvonko Pogaj, te Carlos Carsolio, ve

nam dobro poznati Meksikanac koji je sudjelova i u ovoj
ekspediciji. Sat kasnije poli su Stipe i Groelj.
Carlos i Zvonko odluili su priekat drugi tandem u zadnjemu
logoru i sva etvorica su se skupa popeli na vrh. Veliki trijumf,
uspon na K2, meutim, nije tema ove prie. Drama se dogaala u
povratku.
Iznenada se poelo kvarit vrime. Dola je riba nad vrh K2...
Ja amater udija san se o kakvoj to sad ribi Stipe pria, pa mi je
objasnija:
Ma oblak riba! To ti je oblak u obliku ribe, zna? Taj oblak se
ne mie sedam dana, izvanka ne izgleda nita strano, a unutra
nemilo pue. Znali smo da se desetak godina prije dogodila velika
nesria u slinoj situaciji,
266
drama na k2 | 53
est-sedam ljudi je nestalo. Isto se pojavija oblak-riba. ak je i
"VVanda tada bila tu, ali se kapulala, utekla je iz oblaka.
U bijegu od fatalnog ribolikog oblaka, njih etvorica sputali su se
prema zadnjemu logoru. Silazei s vrha Slovenci su malo pourili,
odmakli, a Stipe je ima problema s oalama, pa ga je Carlos
saeka.
Carlos mi je onda spasija ivot ka niko nikada. Sto posto bi
bija pogi-nija da on nije osta uz mene. Oi su me poele
zajebavat, ali jo nian bija sasvim oslipija. U jednome momentu
san krivo sta i nauznak pa. Otkotrlja san se, ali sva sria, uspija
san se brzo zaustavit cepinon i nekako izvu...
Naalost, nisu na pravome mistu skrenili prema logoru, nego su
se spustili jo nie.
Ostali smo na rubu stine, spustila se no, jako loa situacija.
Imali smo tanki ukavac, umotali smo se, pokrili. Ali nismo
niim bili vezani, kad se jedan mrdne, pomakne drugoga, ima
osjeaj da e isti as past u provaliju, ta je uostalom bilo
sasvim izgledno. Grozna no.
stipe Boi ispod K2 U jednome momentu, Stipi je ispa ruksak.
Naime, kako su se cilu no vr-tili po toj stini, ia je u ruksak uzet
termosicu s ajem. Ruksak je inae visija na cepinu koji je Stipe
vrsto zabija u led...
... ali taman kad san skinija ruksak, punija je vitar i odnija mi
ga, palo sve doli u materinu. Nekako smo, ipak, tu no izdrali.

Sutradan su Carlos i Stipe nali Logor 4. Tamo su bili Zvonko i

Viki, te jo dvojica koji su doli odozdo. Jedan od njih bija je
Botjan Kekec, a drugi Boris Sedej. S obziron na to da je vrime
bilo sve vie u kurcu, odluili su da moraju i svi doli, da nema ni
govora o usponu na vrh za Kekeca i Sedeja.
Carlos i ja tek smo doli, mora san se malo pripremit, malo
oale, ovo ono, Zvonko i Boris su me ekali vanka, a Viki i Carlos
ve su otili. Jo jedanput san upa u ator da bi oistija oale
koje su se porkale od sniga, i vidin da s Kekecon neto nije u
redu. Pogled mu traloast, malo pjenice na usnama. ta sad
napravit?
Vrlo brzo Stipe je shvatija da je modani edem poeja radit u
najgoren momentu. Samo su jo Zvonko i Boris ostali tu. Kekec je
moga komunicirat, ali vrlo polako. Reakcije su mu bile usporene.
268
drama na k2 | 53
Nada san se da e moda sve bit u redu. ovik je mamuran, i
mi smo mamurni, jedva gledamo od umora. Zvonko i ja stigli smo
u logor s vrha K2, doli smo na koncu svojih snaga. I tamo nali
bolesnog ovika koji je bija u jo goren stanju od nas.
Pokuavali su mu pomo, ali nije ilo. Neplanirano su proveli jo
jednu besanu no na osan iljada metri. Trudili su se oko Kekeca,
ali stanje s njin poelo se pogoravat. Nije bilo nikakvog kontakta
s Vikijen i Carloson. Stipe je tek posli dozna kakvu su njih dvojica
dramu proivljavali. Carlos je bija na rubu smrti, na ledenome
odlomu iznad ambisa, odakle se spasija presko-kon ustranu, u
nepoznato. Samo intuicija ga je spasila. I Boja ruka, kako je sam
Carlos reka.
Za Stipinu ekipu nije bilo vrimena mislit o ostatku svita. Bili su
sami u visini divlje planine, s nemonin bolesnikon. Tu di su
prenoili teren je bija relativno normalan, ali odma se odatle
ruilo jedno planinsko rame, a doli nepregledna provalija...
Moni trojac: Carlos, Stipe i Pogaj
26Q
270
smrt kekeca
"Onda san se osvrnija i vidija. Kekec se pomaknija.
Pa smo se opet vratili". Kad je umra, ostavili su ga, i dalje se
povremeno osvrui prema gore, prema malome nemonome tilu
u surovoj goleti. Ostaje na K2, zauvik. Kekec u planini.

Druga no zaredon na osan iljada metri bila je isti horor.

Sve te gluve none ure iskoristili smo za to da pokuamo
animirat Kekeca, ali bez ikakvog uspjeha. Sve vie je upada u
depresiju. Ve oajni, spremali smo ga za to da bi ipak moda
moga krenit. Ujutro smo ga podigli, utoplili, vezali, da emo mu
pomo nizbrdo, ali on nije nita moga sam. Bija je sve slabiji i
slabiji. Morali smo ga vu. Prvo su bile strmine i uz muku smo ga
kalali do toga ramena, do 7800 metri. Po kosome je nekako
klizija, ali po ravnome ga vie nismo mogli vu.
U meuvrimenu Stipe je objasnija ostalima da mogu pokuavat
spasit Kekeca do odreene ure, do 1 sat popodne. To je bila
crvena linija iza koje su i njihovi ivoti dovedeni u golemu
opasnost. Ali probili su i tu crvenu liniju, muili su se s Kekecon
do dvi ure, pa do dvi i po. Postalo je upitno oe li se oni sami
uspit spasit. Stipe je ve dvi noi proveja iznad visine na kojoj
organizam ne moe dugo izdrat.
Mo zamislit kakva je to bila drama, ostavit ovika...
Kekec vie nije dava vidljive znakove ivota, pa su krenili da e se
uputit prema doli bez njega, toliko slomljeni od umora i napora
da su ve i razmiljali u maglici.
Onda san se osvrnija i vidija. Kekec se pomaknija. Pa smo se
opet vratili. Na kraju je sve bila igra brojki. Ostanak tamo znaija
je smrt za sve nas. Razgovara san s bazon. Toma Jamnik, ovi ta
sad ivi s Mojcon, Zaplotni-kovon udovicon, reka mi je: 'Stipe, ti
najbolje zna'. Ma, jesan ja najbolje zna,
Sputanje sa K2 bilo je paklena muka
ali ta u, kako u ostavit ovika?
272
smrt kekeca | 54
Bilo mu je, meutim, odma jasno da Kekec nema anse. Svako od
njih moga se spustit jedino svojin snagama, teren nije doputa
nita drugo. A Kekec svojin snagama nije moga apsolutno nita,
bar ne bez kisika. I bez "ga-mow" vrie. I bez injekcija. Zapravo,
bez sve te tri stvari zajedno. ak i tada anse ne bi bile velike.
Opet nije pokaziva znakove ivota. Bija je potpuno nepomian,
mrtav. Konano su ga ostavili, i dalje se povremeno osvrui
prema gore, prema malome nemonome tilu u surovoj goleti.
Osta je na K2, zauvik. Kekec u planini.
ovik je ima enu i sina, Slovenci su posli razgovarali s obitelji.
Sreja san se i ja s njima. Ba tuno, velika tragedija. Posli je bilo
nekih primjedbi, ka ta ih uvik bude. Zato niste ovo, zato niste
ono? Prava istina je da smo napravili puno vie nego ta smo

mogli, toliko vie da smo doveli i vlastite ivote u opasnost.

Debelu opasnost.
Na povratku doli, naime, jedva su nali put. Na padinama bi uvik
morali po jednoga ostavit, po uzoru na Ivicu i Maricu. Umisto
konca ili mrvica kruva, oni su imali sistem sa zastavicama koje
su zabili na usponu.
iroke padine smo prije obiljeili zastavicama. Ako ode samo
metar ulivo, zavri u kineskin bespuima. Na drugu stranu opet
ode u skroz pogrenome smjeru i gotov si. Tako bi ostavija
Zvonka da vidi jednu zastavicu, Sedeja da vidi Zvonka, a ja bi ia
jo doli naprid. Kad bi uspija na sljedeu
Uspomena na Kekeca
273
zastavicu, zva bi Sedeja, Sedej bi mahnija Zvonku, i onda bi svi
doli. U jednom takvom trenutku Zvonko se posklizne, pada on,
juri, gotovo je, ravno u ambis, ja se jedva pomaknen da mene ne
pokupi, zaklopin oi od strave...
Pogaj je, meutim, u tome momentu upa u jednu kotanju,
zavjetrinu od mekoga sniga. Kae Stipe: ka da se zalipija u snig.
Da je takvu kotanju trai-ja po iloj padini, ne bi je uspija na.
Trojica muenika doli su u Logor 3 po mraku, jedva su ga nali.
Sa Zvonkovin akama bilo je gotovo, smrzle su se i poplavile. Cilu
no ih je moija u vruu vodu ali za prste nije bilo spasa, posli su
mu ih odsikli.
Boris Sedej ima je tekih problema s nogama, a Stipu su, na uas
sve trojice, poele jako bolit oi. Znali su da mu slidi privremeno
snjeno slipilo.
Od toga si slip par dana, a nas eka doli jo tisuu i po metri
stine. Jedno ue, pa drugo ue, pa stina, strmina, sve po uzetima
doli.
smrt kekeca | 54
Nije bilo druge, krenili su. Zvonko bez pomoi aka, Stipe slip.
On ne more rukama, ja ne vidin, Sedej totalno indisponiran.
Zvonko meni kae kuda triba i, ja ka imi po njegovin
uputama napipan ue. S druge strane, on ne moe nita s
rukama, pa ja ukopajen ue njemu oko sputali-ce, da moe
polako nizbrdo. Ja san koristija njegove oi, on moje ruke.
Uz strahovite napore svladavali su strminu po strminu. Da nije
bilo uadi, ne bi imali anse. Tamo di nije bilo ueta, Zvonko bi
upozorija:
Stipe, pazi, skok!

Pa bi Stipe, naslipo pipajui, nekako uspija pro dalje.

Na kraju su nekako uspili doteturat do baze, vie mrtvi nego ivi,
ali nisu se mogli veselit spasu. Zloudni K2 in je oteja puno toga.
Kekecu je oduzeja ivot, njegovoj familji mua i oca, Zvonku
Pogaju otkinija prste, a naemu Stipi komad due.
prolazna bol Odluija san kupit neki libar, u Katmanduu u imat
vrimena za itat. Naslov me puka u oi. Pa ovo je za ne po-virovat.
"Prolazna bol". Na hrvatskome! Otvo-rija san knjigu. Urednica
Ivanka Borovac, prevela s francuskog Ana Buljan.
Primija san dva esemesa odozgo. Jedan literarni, drugi glazbeni.
Namche Bazaar, na povratku, misto je di san dobija prvu poruku.
Literarnu.
Mlado je naivno mislija da emo pri sputanju, u Namcheu, Lukli
i Katmanduu, opet spavat u svratitu od pet kuna, dvojica u istoj
sobi. Nije shvatija, naivac, da bi ga vjerojatno udavija onon
maramon zvanon kata da san ga jo samo jednu no mora sluat
kako hre.
Sve od Pherichea uredno smo uzimali po dvi sobe na no. U
Namcheu ak ima par hotelia s toplon vodon. Oteja san se
staljinistikoj sibirskoj diktaturi generala i bezobzirno ugrabija
koliko san god moga luksuza, za 20 dolari po osobi. Kad je
izgovara tu cijenu, recepcioner u Namcheu ima je izraaj krivnje
na faci. inilo se ka da ne moe virovat da neko uope moe platit
takvu monstruoznu cijenu za obino spavanje.
Malo je skuplje, ali ima pravo, bolje je uzest sobu s tuon
sloija se Mlado: dosta si se napatija na putu do gori. Ti inae
sigurno ide u jo skuplje otele od ovoga, a?
Vidi, Mlado, knjiara odma kraj hotela! pravija san se da ga
ne u-jen. Nian mu nikako smija re u kakvin inae hotelima
odsidnen na svojin putovanjima, jer bi Mlado to moga pijat Stipi
i onda ovi moda vie ne bi tija priat s menon. Jer, ta e oviku
uope hoteli s toplon vodon, bez vria za spavanje?
Svako u svoju dvokrevetnu sobu, ala gusta! Jedan od naih
nosaa donija mi je boru i da san mu estoku manu, jednog
nosoroga. ta oe re sto rupija. Nasmija mu se brk.
Prvo san lega na jedan krevet, pa na drugi. Razbaca san stvari po
obe postelje. Otvorija tu. Topla voda!
Nestala je, dodue, posli desetak minuti, ali nema veze. Sastruga
san sa sebe naslage porkice. Ala dobrog osjeaja! Skinija san
deset dana muke s tila. Zatim san se prisilija i opra dvi skorene

donje maje u lavandinu, prvi put u ivotu. Mlado mi je objasnija

kako to triba.
Ako san dobro zapamtija, zaepi se lavandin, zatim se natoi
mlake vode, doda malo sapuna ili ampona, opere majicu
trljanjen, i posli iscidi, pa na kraju stavi suit. Snimija san
povijesni moment, moju opranu majicu u lavandinu. Mama,
napokon san odrasta!
Zatim san oprezno obrija desetodnevnu bradurinu. Kad pustin
bradu due od osan dana, livo od donje usne pojavi se busen bilih
i crvenih dlaka, a sve ostalo je crno. Brada mi izgleda ka
njemaka bandira. Nikad ne bi bija uvjerljiv ka lan ZZ Topa.
Friko obrijan, ist i mirisan ka rusulica krenija san u ir. Mlado
je ia svojin poslon, ima san dvi slobodne ure. Internet kafe,
olrajt. Malo san sur-fa, pa se javija doma priko satelitskog
telefona. Je, sve je u redu, uspija san se popet, ne, nije bilo
strano, ajde poljubac, bog bog.
Onda san svratija u knjiaru. Odluija san kupit neki libar, sad u
Kat-manduu imat u vrimena za itat.
Naslov me odma puka u oi. Pa ovo je za ne povirovat.
"Prolazna bol". Na hrvatskome!
Na polici bija je Lewisov "Everest", pa Tilmanova "Nepal
Himalava", i onda... "Prolazna bol". Zato ba bol, i zato ba
prolazna? Ba sad kad je prola bol i muka?
Francoise Sagan, razmaeno malo narkomansko udovite.
Zapamtija san detalj iz njezine biografije: jedanput joj je
pandurija dola u kuu trait drogu, pa in je njezin pas otkrija di
je dri. Veselo je priskoija ormariu, laja, liza kokain i mava
repicon. "Vidite", rekla je pandurima: "i on to voli!"
"Prolazna bol", hmmm... koji li je to roman? Mora bit jedan od
zadnjih. Otvorija san knjigu. Urednica Ivanka Borovac, prevela s
francuskog Ana Buljan.
Gospoo Borovac, zamalo san kupija knjigu, ali bila mi je
preskupa. Se-dansto rupija, preraunano pedesetak kuna, a
ofucana, raskupusana, ko zna kroz ije je ruke prola?
278
prolazna bol | 55
Kad kupujen knjigu iz antikvarijata, prvo je prelistan, da vidin
ima li slipljenih stranica. Lini muki itatelji ponekad znaju
izdrkat u krevetu, pa onda obrisu ruku u knjigu, da se ne moraju
di do banje.
Ova nigdi nije bila slipljena. Pa da, Saganicu na hrvatskon
vjerojatno je itala neka Hrvatica koja je, ko zna kako, dola ovde

do Namchea. Jebate, da nije to koja od naih himalajki ostavila

libar u hotelu?
Matenu lipoticu Ang El upozna san uzzvuke pisme "Sacrifice" od
Eltona Johna
280
himalajski anel | Bia je obuena u
mini kombinezon. Pita san je kako se zove, a ona je digla glavicu
prema meni i zvonkin glasien odgovorila: "Ang El". Najeija san
se od glave dcrpete. Na kraju puta objavija mi se prekrasni
aneli.
Bojin se anela. Kad god bi u prolosti neko mojoj dii govorija da
su mali aneli, ja bi potajno pljucnija tri puta, da ih ne ureknu. S
vrimenon bi poeja izbjegavat tu osobu koja spominje anele. Isto
tako ne podnosin, ak zabra-njujen, da mene ili moju dicu neko
ljubi u elo. I njima san usadija straj od toga, pa bie od tete
Grozde koja je inae dobra ka kruv, ali ima tu nezgodnu naviku
da dicu oe ljubit u elo.
Anel je anel, ali Ang El je Ang El.
Upozna san je u Phakdingu, na povratku.
Mlado i ja prolazili smo kroz to misto nedaleko od Lukle, umorni
ka pasi, nikako prehodat zadnjih desetak kilometri.
Dipendrin prijatelj dra je zalogajnicu uz nau stazu, pa smo sili
vanka na teracu i pojili juvu, te popili aj. Nedostajat e mi taj
kalo eha.
Teraca je bila na povienome mistu, ali nismo gledali u trekere i
nosae koji su prolazili.
Koncentrirali smo se na to da izvuemo iz nonih miia zadnje
zalihe snage za jo ovo malo puta. Bit e da smo sve skupa proli
priko 140 kilometri u 11 dana, ta regularne staze, ta
aklimatizacije, ta razgledavanja okolo. Da je po ravnome toliko
hodat, ovik bi ispustija duu, a kamoli po ovakvin planinama, i
jo na pet iljada metri visine.
Odjedanput san osjetija da me neko gleda. Spustija san pogled i
vidija li281
ce i ivahne okice krasne male curice. Naslonila se na kameniti
podest od terace i prouavala me.
Ej! pozdravija san je. Nije se zasramila. Bila je obuena u
mini kombinezon koji, meutim, nije zavrava ka gae, nego ka
vetica. Ispod kombinezona imala je demperi, a na noge patike.
Ajme eeria!

Kad san joj se obratija, mahnila mi je rukicon. Kraj male lipotice

bija je stariji brat, uredno poeljani momi.
Boica Chomolungma poslala mi je ve treu curicu koju bi odma
odveja doma da se igra s mojon Rivon. Prvo je bila Ang Phuti, pa
Ang Yul-Mee, i sad ovo preslatko bie.
Dipendra, ajde mi ponovi ono "kako se zove" zamolija san
sirdara. Nikako zapamtit.
Tapaj ko nam ke o anel pouija me Dipendra. Nian siguran
ni da san to ovde tono napisa, a jo manje da san pravilno
ponovija pitanje uivo.
Uglavnon, mala me razumila. Digla je glavicu prema meni, i
zvonkin glasien odgovorila: Ang El.
Najeija san se od glave do pete. Na kraju puta objavija mi se
anel.
Uz pomo prevoditelja Dipendre, te sedmogodinjeg brata od Ang
El, koji je ak zna nekoliko rii engleskoga, dozna san da su oni
tu iz Phakdinga, te da Ang El ima etri godine.
Jel tue seku? pita san maloga, na ta se nasmija i
odmahnija glavon, ali je prizna da mu sestra koji put dosauje, a
esto je mora uvat.
Malo na mote, malo na engleski, pita san brata kako je u koli.
Dobro je, evo ide u kolu ve treu godinu. Najvie voli brojeve. A
Ang El? Ona e krenit za godinu dana. Pogleda san sasvim malu
erpani koja je zaigrano skakutala oko nas. Ona da e idue
godine u kolu? Ti Nepalci nisu normalni. S pet godina u klupe,
pa to je muenje diice!
Izvadija san iz ruksaka jednu okoladicu i pruija je bratu, a
onda san dozva Ang El, pa je i ona dobila jednu. Poastila me
neodoljivin osmijehon.
Ovi put si se pripremija, a? komentira je Mlado.
Cilja je na dogaaj iz prethodnog sela di je on jednome mulcu
pruija okoladu, na ta je drugi od tuge i ljubomore zaplaka ka
kina godina.
Podili s braton... nu ga, uteka je! Podili s braton! tad je na
hrvat-skon vika dobri Mlado za sritnijen momien, oajan ta
nema vie nijednu okoladicu. Oni drugi mali otra je do matere,
zabija glavu u njenu vestu i neutjeno lija suze. Ja san mora
spasit stvar, i to tako da san prokopa cili ruksak i na dnu, hura,
naa jo jedan Bounty.
282
himalajski anel | 56

Kad smo se digli za platit, ini mi se ka da je Ang El i njezinome

bratu bilo malo aj. Svidija san in se. Pojavija se i njihov aa,
zgodni mladi erpa koji nas je srdano pozdravija, a onda uzeja
dicu za rukice i odveja ih doma.
Dok su zamicali iza kantuna, uvatija san jo jedan pogled Ang El
koja se na momenat okrenila.
Uzdahnija san i natovarija ruksak na lea. Zbogom, anele.
Krenili smo niz stazu, dalje prema Lukli, kad se odjedanput iz
svratita s druge strane zaula poznata pisma.
"... and it's no sacrifice, just a simple word, it's two hearts living,
in two separate worlds".
Sluaj, Mlado! upozorija san suputnika, naulivi ui:
Pazi pisme! Sakrifajs...
Elton John. Sacrifice. rtva. Mali enski anel iz Phakdinga nije
bija dovoljan. Drugi esemes odozgo potcrtan je i prigodnon
muzikon eljon. O rtvovanju i o dva srca koja ive u dva
odvojena svita. Ovde to, dodue, nian doivija u onome znaenju
kako je piva Elton, ali to za moje phakdinko prosvitljenje uope
nije bilo presudno.
Kad se sve zbroji i oduzme, da, cili ovi put uope nije rtvovanje.
It's no sacrifice at ali... m
Braco i seka iz Phakdinga
283
mufid memija Malo posii ovik je
dovesla do obale, nasuka brodi, skinija som-brero i obrisa znoj
sa ela. Bija je to Mefid Mumija. Pardon, Mufid Memija. Glavon i
bradom Prosa je kraj nas i otia gori prema kuama. Povratak
mumije.
To ta san ovde na putu susreja aneosku curicu imenon Ang El,
i
to jo uz zvuke pisme "Sacrifice", nije ni blizu najlua stvar koja
me mogla zadesit. Od ditinjstva mi se dogaaju te udne
sluajnosti, ka neki znakovi.
Recimo, hodan ka 14-godinjak ulicon i pomislin: "Evo, sad e iza
kantu-na iza moja ljubav!" Inae, to je bila lipa petaica Tea. I
stvarno, Tea ba u tom momentu izae iza kantuna, s jo dvi
prijateljice.
Ili, probudin se u noi i reen sam sebi: "Sad je tri sata i 19
minuta". Po-gledan na sat i tamo svitli 3:19. Da se strese.
Takvih situacija bilo je na iljade, previe da bi se mogle smatrat
samo sluajnostima. Od nevjerojatnih koincidencija s putovanja,
koje mi sad padaju na pamet, svakako je draesna ona kad san

usrid amazonske dungle naa i snimija brod s imenon Paulo

Roberto (!). Uz slapove Iguacu upozna san postariju Engleskinju
koja je tamo dola iz Buenos Airesa, ka i ja, sin joj se zva Robert,
a poduzee "Karnak", ka i moje.
Pa ono u Peruu kad je Papuica na jezeru Titikaka na brodiu
stavila pojas za spaavanje (mora se po zakonu) s brojen 21315,
staje inae potanski broj njenoga rodnog Dugog Rata!
Najvea sluajnost moga ivota ipak je vezana za Hvar i Mufida
Memiju.
Mufid je bivi sarajevski tv voditelj. Danas je ugledni
vanjskopolitiki komentator. Nekad je vodija dnevnike s ozbiljnin,
kamenin izrazom lica.
Poznat je po tome ta su u kultnoj "Audiciji" izrekli slavnu
reenicu o njemu: "Ja skinu' onu deku sa TV-a kad ono Mufid
Memija vas u goloj vodi!"
Bilo nas je osan toga litnjega dana na Hvaru. Hans, Mafija,
Hansov brat, or, pa orova tadanja cura Snjufa, inae
purgerica, zatim Roak i ja, te na kraju domain Pero Jaki.
Leali smo na plai u Zavali, seocetu s par kua na junoj obali
Hvara, zabaenome i najlipemu dilu sunanog otoka. Do tamo se
kopnon moe do samo kroz stari tunel ka iz horora, kroz koji
mo vozit maksimalno 40 na sat, jer je uzak ka jedna traka, plus
eventualno deset centi sa svake strane. Tako je bar bilo do prije
koju godinu, ne znan jesu li ga u meuvrimenu ta proirili.
Kad smo se vozili prema Zavali, doivija san ei straj.
Prije smo se u Jelsi nadimili sa oron, kojega je puklo na
agresivnu vonju, pa je sa starin Peugeoton 405 stisnija gas kroz
tunel. Vozija je 120, a u autu je piila ona hard house stvar
"Schumacher". Prid oima su mi letile slike smrti.
Kad smo izali iz tunela, svi u autu bili smo blidi ka krpe.
A onda, nakon par serpentina, puknija je prekrasan pogled s
visine. Bili smo na poziciji na cesti odakle se granaju putovi.
Pripozna san lokaciju, jer san se tu jednon prijanjon prilikon
strahovito opija toplin vinon iz porta-pakija, zajedno s Papuicon,
prijateljen Jokon i njegovon tadanjon curon Lanon.
Pogled je, potpisujen, jedan od najlipih na ilome Jadranu.
Uostalon, ila cesta priko mista Ivan-Dolac sve do Svete Nedije
(ifra: Zlatan otok, Zlatan plavac), nudi panorame prid ijon se
lipoton moe sakrit Aurna obala i Positano.
Na prekrasnoj plai u Zavali, isprid Perine kue, bilo je samo
petnaestak ljudi, ukljuujui nas, posadu vozila iz paklenog

tunela. A usrid sezone. Sunce, more, divota. Pogled na rajski

otoi edro. Jelanska trava dodatno nas je usriila, ali sad ve
malo i uspavala.
Kljucali smo svi u blaenoj tiini, kad se odjedanput javija or.
Ovde san ja jedanput u zoru sidija na plai, kad je more
prokljualo. Tu isprid edra iz pjene je izalo deset iljada
dupina. Plaka san od srie...
Hans je otvorija jedno oko:
Schumacheru, ne seri!
Koliko dupina? Deset iljada? Ahahaha! uvatija se smijat
Mafija. U ruganju mu se pridruija i Hansov brat. Uglavnon,
ora su ismijali. Uvri-eno je umuka, samo je na kraju doda:
286
I
mufid memija | 57
Znan ta san vidija.
Zamislija san ora, deset iljada dupina, zoru i njegove suze
radosnice, pa ka za sebe otovoe zapiva: "Zora je svanula, suza
mi iz oka kamila..." Na to se oglasija Roak:
To piva Neda Ukraden. Jebena pisma.
Tome se nije imalo ta dodat. Uslidilo je par minuti tiine, uja se
samo smij dva mala eha, die Perinih gostiju. Galeb je letija
nebon. Zamislija san da san galeb i taman tija zapivat "Moj
galebeee", kad se opet javija Roak:
Ona je bila ena ili ljubavnica od onog sarajevskog televizijskog
voditelja...
Ko to? pogledala ga je Snjufa telein pogledon. Usta su joj
bila iron otvorena, prizor tupila.
Pa Neda Ukraden, tuko! iznervira se Roak kako se ono
zva, jebemu... sitija san se! Mefid Mumija!
Sad san mora reagirat:
Nije se ovik zva Mefid Mumija, nego Mufid Memija.
Uto se prvi put oglasija Pero Jaki, na smireni domain. Mahnija
je ru-kon prema moru i reka:
Eno ti ga tamo u brodiu na napuvavanje!
Koga? zaudija san se. U moru momentalno nije bilo nikoga,
samo je dvadesetak metri od nas vesla neki ovik, sa sombreron
na glavi.
Izgleda da je Peru najjae puklo.
Pa Mufida strpljivo mi je objasnija: Eno ga vesla u
brodiu na napuvavanje. Mufid Memija, sarajevski tv voditelj. O
njemu ste priali, jel tako? On ti svako lito provodi ovde u Zavali.

Sad je na mene doa red da pogledan glupo otvorenih usta, ka

maloprije Snjufa.
Roak je skoija na noge: Ma nije mogue! To bi bilo
nevjerojatnije nego dobitak na lotu! Mumija da se ba tu kupa?
Na ovoj plaici?
Memija, ne Mumija rastreseno san ga ispravija, jo uvik
sumnjajui u to da nas Pero zajebaje.
Malo posli ovik je dovesla do obale, nasuka brodi, skinija
sombrero i obrisa znoj sa ela.
Bija je to Mefid Mumija. Pardon, Mufid Memija. Glavon i bradon.
Prosa je kraj nas, kimnija Peri u znak pozdrava, i otia gori prema
kuama. Povratak mumije.
287
joiflt point | "Jesi vidija one s drogon7" pita san Mlau kad san
malo doa sebi. "Koje7 Kojon drogon7", zblenija se. "Pa erpe!
Stajali su tamo na odmoritu i dimili travu!" "Ma nemoj, stvarno7
Nian ih vidija. Nije in to lipo. ta e in toga avla7"
Uzbrdicu san, suprotno vlastitin oekivanjima, svlada lake nego
prvi put. Bila je naporna, ali ne nesavladiva. Ma, da me ne jebe
visina, popeja bi se ja i na Everest! ulj na srednjaku desne noge
kvalitetno san obli-pija flasterima, tako da ga skoro nian ni
utija. Polako ali sigurno pretvara san se u himalajskog vuka. Ili
bar kojota.
Stipe i Slovenac nisu ili s nama, neto su drugo morali obavit.
Ali, rekli su, sti e nas do Lobuchea. Obuka san gojzerice, prvi
put na Himalaji. Dotad san nosija samo patike. Ovde na pet iljada
metri ve je bilo i sniga, iako je ovo meu najtoplijin misecima.
Triba dobre obuche kad ide u Lobuche. Mlau san pustija da
poe naprid priko planinske kose, a ja san se sta popiat.
Obavija san pianjac, te ubrza da stignen Mlau, i eto ti na
odmoritu petorice nosaa, dime doju. Rest point, smoke joint.
Na pet iljada metri. Toliko san bija kurjoast da san in pria skroz
blizu, ne bi li po mirisu provjerija je li to zbilja to.
Njuka san oko njih ka Mr. Bean. Gledali su me okruglin krvavin
oima. Iskreno, nisu odavali neku veselost.
Trava je na Himalaji mirisala isto ka na Hvaru, s tim da
pretpostavljan kako in je joint duplo sporije gorija zbog manjka
kisika u arji. Kako in se posli napuenima dalo stavit na kosti
svaki po ezdeset kili? I uputit se uzbrdo
dvadeset kilometri? Mene je i s ruksakon od osan kili, bez jointa,
dra teki crnjak od napora.

Malo me zamantalo, moda od onoga dima od trave, pa su mi u

nastavku mara padale ludosti na um. Razmilja san u sebi ta
bi napravija da sad ovde iza stine izae Mufid Memija. Reka bi
mu: Mufide, bolan, ti si najvei od svih hadija!
Je li vea ansa da se pojavi Mufid, ili da iza stine iskrsne jeti?
Moda ipak jeti, ovo je njegov teritorij. S druge strane, na Himalaji
smo ve vidili etu Bosanaca, a nigdi ivog jetija...
Do Lobuchea smo doli nevjerojatno brzo. Opet su generali
pogodili strategiju. Njih dvojica su jai od Napoleona i Kutuzova
zajedno. Prvo su nas satrali dugin dionicama, dok smo jo imali
force, a sad smo pri kraju za nagradu dobili skroz kratku etapu.
Jedino mi se za vrime hodanja, dok smo piili kroz uski kameniti
klanac, na momenat iz ista mira uzlupalo srce. Al estoko. Malo
san se pripa i za-vapija tankin glasien:
Mlado, moemo li stat na pet minuti?
Mlado je sta, skinija ruksak, prominija majicu i napija se vode.
Jesi ti uope bija vidija one s drogon? pita san ga kad san
malo doa sebi.
Koje? Kojon drogon? zblenija se.
Pa erpe! Stajali su tamo na odmoritu i dimili travu.
Ma nemoj, stvarno? Ja nian nikog vidija niti da pui cigaru, a
kamoli drogu! Nije in to lipo. ta e in toga avla?
Pogleda san prema horizontu: Iman osjeaj da je iza ovoga brda
Lobu-che.
Ne bi reka. Jo emo se mi naodat do tamo suprotstavlja se
Mlado. Posli one divlje tahikardije nije vie bilo nijednog
problema, gazili smo
ka dvojac iz Legije stranaca. U jednome momentu onih pet erpa
s odmori-ta proli su kraj nas ka brzi vlakovi. Jedan je
promrsija: Bistare, bistare!
Slovenac me jo u Lukli nauija da to znai "Polako, polako!".
Kako to onda izgleda kad idu brzo? Eto ti ta znai doping...
I divnog li mirakula, iza onoga brda stvarno se ukaza Lobuche,
ba kako san i reka! Gonjeni optimizmon, uz izrazito brz tempo,
za vrlo kratko vrime Mlado i ja ve smo ka bajai sidili na suncu
isprid svratita u Lobucheu. Stiga san ak prominit majicu, i sad
san spokojno pijucka vodu iz botilje, ekajui nae zaostalo
rukovodstvo.
290
joint point | 58
Generali su arivali tek nakon desetak minuti. Ala ponosa! Stigli
smo prije od njih!

estitali su nan, ponosni na svoje drage uenike. Ali svejedno

nian pro-pustija priliku malo ih podjebavat, prvenstveno
Slovenca, na temu nemoi didica u kasnin pedesetima.
Ko bi reka da je to isti oni ovik razveza je Slovenac na
dalmatinskome, gledajui u mene, da bi onda nastavija na
slovenskome ki je veraj tako veliastno, brez nobenega
problema, premagal strmino?!
Dobro me poklopija, triba se priznat.
Generali i Dipendra arivali su tek nakon desetak minuti. Ala
ponosa! Stigli smo
piramida
Toliko simbolike bilo mije
teko izdrat, skoro su mi potekle suze radosnice. Piramida koja
crpi energiju Sunca, zatim druga prekrasna piramida u formi
himalajskog vrhunca, i uza sve to u blizini jo i moj idol, Personal
Jesus Himalaje!
I Himalaja ima piramidu! Uz anela i prolaznu bol, letei lama
Dorje mi je s neba, da ja moda ne bi pomislija kako je sve to
sluajno, posla i piramidu, najsavrenije i meni najdrae
geometrijsko tijelo. Leteega lamu Dorjea, inae, zamiljan s lien
Stipe Boia.
Za piramidu san ve davno govorija da u njoj ima neto sveto.
Nian to ita ni u kakvin polu-SF librima, nego san osobno
iskusija mo tih divovskih tetrapaka i postavija vlastitu tezu.
Od etri transfera, koliko san ih doivija u ivotu, ak tri su bila
kod piramida. Transfer je neto najlue i najbolje ta mo doivit
na putovanju, pojava pri kojoj se uz pomo zeniranja otplovi
unazad u vrimenu.
Prvi takav sluaj bija je uz stepenastu piramidu u Sakkari, di san
se vratija ak etri i po iljade godina i vidija tamnopute felahe u
bilin platnenin suknjicama kako grade udesno zdanje. Drugi
transfer doivija san uz piramide u Teotihuacanu, Meksiko, a
trei uz planinu Popocatepetl, takoer Meksiko. Popo, kako ga
skraeno zovu Meksikanci, ima oblik piramide.
Ova aklimatizacija na koju smo krenili iz Lobuchea bila je
najinteresantnija dosad. Ovde, u himalajskoj vukojebini, prvi put
u ivotu bija san na pet iljada metri, tonije 5050! Fifti-fifti! A uz
to san gleda ne u jednu piramidu, nego ak u dvi!
Neko bi reka: eto ti prilike za jo jedan transfer! Ali naalost nije
bilo tako. Do transfera je jako teko sti kad si u drutvu. Mora
bit sam. A ovde su s menon doli Stipe i Mlado.

Ipak, pogled na dvi piramide bija je velianstven. Sprida staklenoalumi-nijsko piramidalno zdanje s mnotvon ploa za prikupljanje
suneve energije, a u pozadini divovska piramida planine Pumori.
Inae, Pumori znai "neudana er", a vrh te lipotice bija je krajnji
cilj naih generala.
Toliko simbolike bilo mi je teko izdrat, skoro su mi potekle suze
radosnice. Piramida koja crpi energiju Sunca, zatim druga
prekrasna piramida u formi himalajskog vrhunca, i uza sve to u
blizini jo i moj idol, Personal Je-sus Himalaje!
Sria bi, dodue, sigurno bila jo vea da je u arji bilo malo vie
kisika za udahnit.
Piramidu su tu postavili Taljanci, znanstvenici. Otac projekta je
pokojni Ardito Desio, interesantna faca plave krvi, grof i pustolov,
istraiva i penja, geolog i kartograf. Tip je ivija u tri stoljea,
nevjerojatne 104 godine! Rodija se 1897. u Palmanovi, gradiu
nedaleko od Trsta di san jedanput kupija ormar za svoj bivi
poreki stan, ali to je druga pria.
294
I
Desio ima ludu biografiju: bija je lan prvih taljanskih
himalajskih timova prije 2. svjetskog rata, i voa znamenite
taljanske ekspedicije 1954. kad je prvi put osvojen K2. Skita se i
po Africi, Junoj Americi, ko bi sve nabrojija. Umra je u Rimu
2001. godine.
Projekt Piramide pokrenija je 1987. a tada je ve ima devedeset
godina! Prvi cilj bija je provjerit tonu visinu Everesta i K2, ali
kasnije je ta fantastina struktura usrid Himalaje iskoritena ka
baza za provoenje bezbroj drugih istraivanja.
Danas je Piramida multidisciplinarni projekt koji miri i prati
klimatske promjene, koliinu ozona, kvalitetu arje i tako dalje. Uz
sofisticirane meteoroloke ureaje, koje bi Zoran Vakula sigurno
zadivljeno gleda, tu postoji i mala ambulanta za pomo trekerima
i penjaima u problemima, s nekoliko primjeraka jednog jako
zanimljivog medicinskog rekvizita. Gamow vrie.
Evo, ovo su ti gamow vrie pokaza mi je Stipe jednu vriu u
obliku
Dva puta 50 SKANDI
= 5050 metri!
Al vria mi se ini tisna komentira san:
Kako ovik stane unutra?
k1
296

piramida | 59
Prvo se vria mora napumpat. A pumpa se onako ka tramac,
sa nogon.
Izvadija san aparat za slikat udnu vriu, kad me tamnoputi lola,
vjerojatno erpa, zaposlenik koji nas je vodija po unutranjosti
piramide, odluno uvatija za ruku:
No, pliz! No foto.
Zbilja, okolo je na vie mista pisalo "vietato fotografare Tintemo".
Zabranjeno snimanje unutranjih prostorija. A nije doputen niti
ulazak u piramidu bez slubene pratnje. Zato? Teko da se
Taljanci boje industrijske pijunae, jer otkad je projekt krenija,
vie od etristo skupina istraivaa iz raznih zemalja koristile su
Piramidu ka bazu.
Tako mi je, ne znan ni sam zato, propala oriii slika gamow
vrie, majke i spasiteljice svih onih nesritnika koje satare visinska
bolest.
Kad se vria napumpa, unutra se stvore uvjeti u kojima se ovik
osjea ka da je visina manja za iljadu i po metri! To je obino
dovoljno da bolesnik doe sebi.
Gamow vria dobila je ime po svome izumitelju, doktoru Igoru
Gamowu, sinu znamenitog fiziara Georgea Gamowa. Pokojni
aa George rodija se 1904. u Rusiji, i jo se u mladosti istaka ka
genijalac. Prouava je atomsku jezgru, radija na kvantnoj teoriji,
a u svojoj tridesetoj priselija u Ameriku, di je posli bljesnija ka
jedan od ranih promicatelja teorije Velikog praska, te pionir u
istraivanju DNA. Savren ivotni put, falila mu je samo Nobelova
nagrada.
Sin Igor rodija se 1936. u Americi. Mater mu je bila poznata
primabalerina Rho Gamow. Ka momak je plesa balet, a posli se
posvetija znanosti, ka i aa, na istome fakultetu, Sveuilitu
Colorada u Boulderu, predgrau Denvera. Prije nego ta se
odluija na karijeru znanstvenika, Igor je zaraiva kroenjen
konja i pouavanjen karatea.
Gamow vria na poetku se zvala "Mjehuri". Isprva ju je Igor
namijenija sportaima koji nastupaju na veim visinama, da in
dovede vie kisika u miie i tako povea sposobnosti. Iako je
ostvarila dobre rezultate, nije ula u iroku upotrebu, zbog
nezgrapnosti i osjetljivosti na pregrijavanje.
Doktor Igor nije odusta. Redizajnira je "Mjehuri" i od njega
stvorija vriu za spas penjaa oborenih visinskon boleu. Veliki
Edmund Hillarv osobno ga je vie puti pohvalija za taj

revolucionarni izum koji je spasija na stotine penjakih i

trekerskih ivota.
Naalost, briljantan ivotopis i ast genijalne znanstvenike
obitelji ukalja je zbog prevelike i neobuzdane ei za enama, do
kojih je esto pokuava do silon.
297
Napada je svoje asistentice jo od dolaska na faks 1968. godine,
ali su ga oeva slava i njegovi vlastiti uspjesi uvali od afera. Tada
je bija mlai, uz to neobina, prilino ispaljena faca, pa su
asistentice i uenice rado provodile vrime u njegovome drutvu.
Danju je, naime, okolo jurija na motoru, a po noi je gradon jaha
na svome arapskome pastuhu Pegazu.
Za untu je vodija fakultetske off-campus projekte u Nepalu, pa
su se asistentice tukle koja e i s njin.
S godinama, meutim, njegova e za mladin lipoticama nije
nimalo jenjavala, a one vie nisu tile starijega ovika. Pa ih je on
uzima silon, ili bar to pokuava.
Prvo ga je 1982. prijavila studentica koju je napa u parku i tija
prisilit na seks, ali mu se istrgla. Iako se odma nakon toga javilo
jo cura koje su svido-ile da ih je profesor Igor napada, fakultet
je pokua sve razvodnit i zatitit svoga najpoznatijeg
znanstvenika.
Skandal je konano puka 2000. kad ga je jedna asistentica
optuila da ju je godinama silova. Sve je poelo 1993. kad je ona,
atraktivna veterinarka, tada 30-godinjakinja, dobila zaposlenje
kod Gamowa u laboratoriju.
Dvi godine ju je uznemirava i apa joj opscene ponude, te je vata
za guzicu i slino, da bi je na Valentinovo 1995. silova. Ta su se
efova silovanja nastavila. Ukupno ju je prisilija na seks vie
desetaka puti, dok ga konano nije prijavila 2000.
Tuila je i fakultet, pa su Gamowa konano kartali s posla. ena
je nedavno na sudu dobila 285 iljada dolari odtete od fakulteta.
Osramoeni stari Gamow danas nije rado vien gost u
znanstvenikin krugovima i visokon drutvu, ali od pruna se
zasad kapula.
Izali smo iz objekta i uivali na suncu koje nas je grijalo na pet
iljada metri. Stipe je neto pria s onin tipon ta mi nije dopustija
slikat, a Mlado je eta okolo i gleda u vrhove.
Piramida je zraila prema meni i inila mi neto dobro. Da provan
na brzinu posti transfer? Ma neu, stalno bi podsvjesno oekiva
polazak nazad u Lobuche, pa se ne bi moga koncentrirat. Osim

toga, moga bi sebi predoit silovatelja Gamowa, zbog svih onih

njegovih vria tamo.
Odluija san potroit vrime na razmiljanje o koliini energije
koju su ljudi uloili da u ovu pripizdinu donesu sve ta triba kako
bi se napravilo ovako neto velebno. Jedino su jai oni metri
Amerikanci ta su izgradili istraivaku zgradurinu odma na
Junome polu, na minus pedeset stupnjeva, usrid vjenog leda.
298
piramida | 59
Igor Gamow je vie puti bija ovde u Piramidi. Ko zna jel silova
koju Ta-ljanku? Ne virujen, one su estoke, izgranfale bi ga ka
make da se usudija na tako neto...
Gamow vria, umiruen sria!
LANGTANG-Rl TREKK1NG f|>) y
299
princ na bijelom jaku | Pogiadja
san lipu betiju: "Miran, Tau. Dobar mali ja-ki!" erpe su mi sa
strane Taua poslagali neke vrie, da ga lake uzjaen, i - bija san
gore! Jaha san jaka. Konano1 Davnanja elja je ispunjena.
Dugo san eka na to da se popnen na Jakova lea. Jak, jak, to ne
moe biti svak. Prvi put kad san ia u Nepal, prije est godina,
zavitova san se da u zajahat jaka. Onda mi je bilo nepoznato da
ta zanimljiva goveda uope ne ive na visinama ispod tri iljade
metri, to san dozna tek kad san doa na lice mista. Da bi ovik
vidija jaka, triba oti visoko, visoko. Na Himalaju.
Ve san skoro bija izgubija nadu. Vreba san jakove skroz od
Kvangjume, di san vidija prvoga, ali mi se nikako nije ukazala
ansa. Osim toga, Stipe je negodova oko te ideje, valjda se plaija
da mi se ta ne dogodi.
Prilika se konano pruila pri samome kraju putovanja, u
Lobucheu, lokalitetu sa samo etri-pet kua, redomice svratita,
na skoro pet iljada metri visine. Kad san Dipendri veer prije
spomenija jahanje jaka, nije postavlja puno pitanja, nego je samo
kimnija glavon.
Povijesni momenat dogodija se u dvoritu zadnjega svratita na
samome rubu Lobuchea, di su erpe ivahno preslagivali teret u
vriama, koje su onda tovarili na jakove. Taman smo se bili
uputili prema Gorak Shepu, zadnjoj postaji prije Baznog logora
Everesta. Odjedanput, pogled mije zapeja na krasnome bilome
jaku u dvoritu. Sad ili nikad!
Dipendra, dis iz it! Vajt jak! Pliz ask hau ma for rajding!

Dipendra je odma ia pregovarat s vlasnikon biloga jaka i vratija

se s in-formacijon: Rajding iz okej. Tauzend rupis.
302
princ na bijelom jaku | 60
Iljadu rupija. Osandeset kuna. Pravo bogatstvo u Himalaji. Ali
platija bi svaku cijenu, samo da zajaen biloga jaka. Izmaka mi je
jetijev skalp, da mi je jo uteka i jak, ekspediciju bi moga smatrat
promaenon.
Iljadu rupija?! Ajde, bogati, ta e ti jak? Idemo dalje! reka je
Stipe: Ja nikad ne bi da iljadu rupija za jahanje jaka.
Stipe, molin te, mui! Ovo mi je, nemoj se uvridit, najvanija
stvar na putovanju. Vanija i od toga ou li ili neu sti do Baznog
logora. I vidi ga kako je lip i bil, ba ka iz mojih snova!
Dobro, ali ako te ovako lip i bil baci priko glave ili ubode rogon,
nemoj meni do plakat!
Ja u vikat "Ole!" zajebava je Slovenac. Izbrojija san iljadu
rupija, platija vlasniku, pa pria jaku.
Kako se zove? pita san gazdu.
Tau odgovorija je.
Pogladija san lipu betiju: Miran, Tau. Dobar mali jaki.
erpe su mi sa strane Taua poslagali neke vrie, da ga lake
uzjaen, i - bija san gore! Jaha san jaka. Konano! Davnanja
elja je ispunjena. Nakon jahanja tapira u dungli Amazone (e, tu
san stopostotno prvi Hrvat, jer Stipe nije jaha tapira, pita san ga!)
sad san evo i na leima dragog himalajskog goveda. Princ na
bijelom jaku.
Kad san se odluija spustit s jaka, erpe su mi opet tili donit
nekakve vrie, ali san odmahnija glavon i znalaki pribacija jednu
nogu priko hrpta betije. Jak je, meutim, outija da se ou
kalat, i pokua me podlo privarit. Istoga asa kad san pribaciva
livu nogu na drugu stranu, on je naglo krenija prema naprid. Za
momenat san izgubija ravnoteu i malo je je falilo da se strovalin
na lea u blato. Ipak san se uspija nekako odrat na nogama, dok
se okolo orija smij okupljenih erpa, a i Stipe se cereka, skoro mu
je ispala kamera. Da san otresa u blato, vjeno bi me ucjenjiva
snimkon...
303
snjeni leopard
Bacija san iz daljine od moda tridesetak metri

kameni prema njemu i cima ga, nevjerojatno, tono u glavu!

Leopard
je razdraeno diga glavu, pogleda uokolo, i sinja
me kako stojin ukipljen s fotoaparaton u ruci. Oe li se zaletit
prema meni7
305
Snjeni leopard i ja gledali smo se oi u oi. U momentu kad san
ga spazija, a nije ga bilo lako vidit jer se stopija s okolinon,
spokojno je spava na stini. Glava mu je bila naslonjena na
kamen, a rep je pribacija priko drugog leoparda, vjerojatno enke,
koja je leala iza njega. Bacija san iz daljine od moda tridesetak
metri kameni prema njemu i cima leoparda, nevjerojatno, tono
u glavu! Oni pothvat iz mladosti prilikon gaanja tromblonima na
planini ljivovici oito nije bija sluajan.
Razdraeno je diga glavu, pogleda uokolo, i sinja mene kako stojin
ukip-ljen s fotoaparaton u ruci. Mislija san da e zareat, zaletit
se prema meni, ili na neki drugi nain pokazat mrzovolju ta ga
gnjavin, ali nita od toga nije se dogodilo. Samo je opet spustija
glavu i nastavija kunjat. Srion, uspija san ga pribliit u kadru i
slikat taman u momentu kad san ga trgnija iz sna.
O emu sanjaju snjeni leopardi?
Za ovoga konkretnoga teko je re, ali pretpostavljan da, kad
sklopi oi, prid sobon vidi blistavobijele vrhunce svoga dalekog
zaviaja.
Jer, moj se susret sa snjenin leopardon, naravno, nije dogodija
na Himalaji, nego misec dana posli povratka iz Nepala. Vidija san
ga skroz neoekivano, u srcu Europe, tonije u Zurichu, dok smo
se vraali iz Pariza di san bija s eron Rivon P. (8), koja se tila po
svaku cijenu popet na "Alfelov toranj".
Tatice, ou u zooloki! naredila mi je moja vladarka prastog
nosia, kad je u foajeu cirikog hotela nala reklamni letak s
natpison "Zoorich". Dodala je upirui prstien: Vidi, imaju i
lipe otrovne abice!
snjeni leopard | 61
Ne moemo, duo, moramo i nazad, kvragu i abe, triba tata
jo puno vozit do doma poslovno san odgovorija.
Ali pogledaj, molin te, dre svakakve krasne ivotinje: ogromnu
kornjau, pa anakondu, istu onakvu ta san je ja grlila u Peruju,
pa slona, snjenog leoparda, bizona, lava...
ekaj, ta si rekla? Snjeni leopard?

Dok san kaska po Himalaji za petama Stipe Boia, mata san o

tome da na nekome planinskon obronku sinjan snjenog
leoparda, jednu od najtaj-novitijih betija na svitu.
Je, tata. Evo vidi, pravi pravcati snjeni leopard!
Dobro, erkice moja. Idemo u zooloki, zbilja moramo vidit
otrovne abice i anakonde. Kakav bi ja bija tata kad ne bi tebi
ispunija tu malu eljicu?
I evo, sad san bija oi u oi s bilon maketinon. Crne make mi,
pljuc--pljuc-pljuc, nose nesriu, znai ovaj bili leopard triba bi mi
donit nevienu sriu. U Zurichu nemaju kaveze od deset kvadrata
ka u naemu bidnome zoolokome na Marjanu. Ovi leopardi
imaju raskonu nastambu koju ne mo okon obuhvatit. Jedva
san, posli nekoliko minuti potrage, locira maRiva P. (8) i snjeni leopard Bili zajedno pivaju na putu kroz
vicarsku: "Bili su, b vrhovi planina..."
307
Svidija san se snjenom leopardu, ak mi je u vonji skaka po
glavi, ta nije bilo bezopasno
ketinu koja se izleavala na stini. Naalost, kunja je, pa nian
moga snimit efektnu fotografiju.
Zato san potira erkicu s materon naprid, da joj ne dajen lo
primjer. Nekoliko puti osvrnija san se oko sebe i sto posto se
uvjerija da nema nikoga, jer ne bi bilo dobro da zbog maltretiranja
betija zavrin u jednoj drugoj vicarskoj instituciji na Z.
Onda san se propeja priko ograde i lansira kameni u
leopardovu ivericu.
Posli me ipak bilo malo sram ta san bija leopard-molester i
uznemirava poinak velianstvene zviri, pa san u znak pokore u
slubenome zoo-dua-nu kupija divovskoga plianog snjenog
leoparda. er ga je krstila Bili (itaj: Biiili) i sad je u mojoj
spavaoj sobi na Mejama, stvara mi dojam trajne Himalaje u
kunome okruju.
Snjeni leopard vrlo se ritko vida u divljini, jer ivi na visinama od
tri do etri iljade metri. Dugo se nije znalo skoro nita o njegovin
navikama, jer bii od svakog kontakta s ljudima.
Ipak, poznat je sluaj otprije nekoliko zima, kad je himalajski
seljak pri-javija bliski susret sa snjenin leopardom. Ko zna je li
leopard bija gladan, smrznut ili je jednostavno poempja,
uglavnon misteriozna ivotinja, koju ritko ko moe vidit i izdaleka,
a kamoli izbliza, dola je u oviku u kuu i protezala se uz pe, ka
neka velika maketina.

"Kad san ua, leopard me samo pogleda i sav se nakostruija",

svidoija je seljak. Da je kojon srion ima fotoaparat, moga je
upast u pare, a ovako se usra, uteka vanka, uzeja neku cijev i
buba po ponistri dok leopard nije izleti-ja kroz vrata i mugnija
nazad u brdo.
Ova prekrasna sivkasto-bijela maka ivi u planinama sredinje
Azije, meu ostalim i na Himalaji. erpe ga zovu serken. U Nepalu
ih, procjena je, ima samo tristotinjak. Snjeni leopard pokriven je
gustin krznon, a iroka dlakava stopala slue mu ka prirodne
gojzerice. Ima mone noge i nevjerojatne miie, moe skoit
petnaest metri udalj. Koristi dugaku repinu za odravanje
ravnotee, te ka deku da pokrije sam sebi piu kad temperatura
padne debelo ispod nule.
dere divlje ovce i kozoroge, moe svladat ivotinje tri puta vee i
tee od sebe. Moe ak ubit i izist manjeg jaka. Ali takoer s
guton kusa male mrmote, zeeve i tice.
Pratili su jednoga leoparda i izraunali da je u godinu dana izija
pet divljih ovaca, devet zeeva, dvadeset pet mrmota, pet domaih
koza, jednu domau ovcu i petnaest tica!
308
snjeni leopard | 61
Ka ta ove brojke pokazuju, snjeni leopard ne pravi razliku, pa
napada i domae ivotinje. Normalno, himalajski pastiri su bisni
zbog toga, pa tako mnogi snjeni leopardi skonaju od njihove
ruke, unato tome ta je ri o zatienoj betiji.
Zanimljivo, pastiri u Khumbuu u prolosti nisu ubijali leoparde
ak ni iz osvete, zbog budistikog zakona da se u svetoj dolini ne
srni prolivat krv. To, meutim, nije pomoglo da se vrsta odri, pa
se sad u Khumbuu ritka maka gotovo i ne moe vidit, navodno je
ak uope vie nema. Naalost, u drugin krajevima Himalaje, di
su se jo odrali, snjeni leopardi ipak ginu, i to od krivolovaca
koji jedno krzno mogu prodat za ak ezdeset iljada dolari! Bogate
kurbe Zapadnjakinje ekaju u filu da bi se dokopale dragocjenog
krzna ritke make.
erpe iz klana Bhotia razvili su efikasnu strategiju lova na
snjenog leoparda, i to bez vatrenog oruja. Na stazama kojima se
kreu leopardi iskopaju jame i u njih zabiju koplja od bambusa s
vrhovima prema gore. Otre vrke kopalja premazu otrovon i
maskiraju jamu odozgo. Kad leopard propadne u jamu nabije se
na vrh koplja i krepa od otrova.
Njegove kosti Kinezi plaaju po zlato, jer in njihova medicina
pridaje ljekovita svojstva. Uza sve to, snjeni lipotan ugroen je

gubitkon baze plijena, jer je sve manje betija kojima se hrani. I

stanita mu se smanjuju i minjaju. Bidni leopard nema
budunosti.
Bidni leopard nema budunosti
309
tajne svete doline
U svratitima se naveliko reklamira yak steak, ali to zapravo
uope nije meso jaka! Budui da se u Khumbuu, svetoj dolini, ne
smiju ubijat ivotinje, a Jakova u susidnin niin oblastima uope
nema, tako je navodni vak steak zapravo meso od bivola iz
susidnih regija.
Bila jednom davno arobna dolina, "beyul", koju je sakrija guru
Rinpo-che. Zatvorija je sve putove do nje jo u starin vrimenima,
spreman da jednog dana otkrije klju dobrin ljudima, da in dolina
poslui ka utoite.
Predaci erpa bili su nomadi iz istonog Tibeta. Teorija je da ri
"erpa" dolazi od "shar wa", ta doslovce znai "ljudi s Istoka".
Napustili su domove prije etristo-petsto godina, vjerojatno zbog
religijskih progona. Pomalo su selili na zapad, naseljavajui u
prvome valu tibetske regije U i Tsang. Dece-nijama kasnije preli
su visoke himalajske prijevoje, traei mitski "beyul".
Nali su prekrasnu dolinu Khumbu, zemlju bez ijednog naselja.
Svuda okolo bile su gigantske planine, a unutar doline tihe ume
i idiline rijeke. "Ovo je beyul! Nali smo ga!", kliknili su, i tu se
naselili. Otada ive u miru svete doline, u skladu sa svojon
dobroudnon prirodon i miroljubivon budi-stikon religijon.
Khumbu nije jedini "beyul", ima jo svetih dolina u Nepalu, a nije
niti jedina oblast di ive erpe.
Pripadnike te ponosne race moe se na posvuda na junim
obroncima Himalaja, u Sikkimu, Darjeelingu, Tibetu, Europi i
Americi, ali svakako ih najvie ivi u Khumbuu, i srce erpaskog
naroda je tu. Sredinji statistiki ured Nepala procijenija je 2001.
da samo u Nepalu ima priblino 150 iljada erpa. Zadnjih godina
dosta se erpa spustilo s planina i doselilo u gradove, tako da je
Katmandu sad jedna od najveih sredita erpaske populacije.
Usmena tradicija kae kako su etri velike grupe naseljenika
dole u Khumbu u etri razliita navrata. Te grupe bile su osnova
za stvaranje glavnih erpaskih klanova: Minyagpa, Thimmi,
Serwa i Chawa. Iz etri klana formirali su se podklanovi. Danas
jo postoji 25 erpaskih klanova koji se zovu ru (doslovce: kost), a
vuku korijene iz drevnog nasljea i mista u Khumbuu koje su

prvo naselili. erpe su ponosni na svoje klanove i meu njima

postoji hijerarhija ugleda, pa je recimo curi vrlo vano udat se za
erpu iz dobre familje, iz dobrog klana. enidba unutar istoga
klana je zabranjena, a stvar je ureena paternalistiki, ta znai
da ena udajon prelazi u novi klan.
erpe su velikon veinon budisti, ali jo ima i pripadnika drevne
bon religije (zovu ih phenpu), koja je bila iroko rasprostranjena
na Tibetu prije dolaska budizma. Phenpu oboavaju duhove
zemlje, vode, drvea, planina i drugih prirodnih elemenata. Vidija
san na putu kroz Khumbu kue erpa koji na vratima imaju
istaknuta bon obiljeja, i to na nekoliko kua zaredon. Oni po
Khumbuu imaju male zajednice koje ilavo odravaju svoja
starinska virovanja. Ima ih jo ponegdi na Tibetu i u Indiji, ali u
vrlo, vrlo malon broju.
3
tajne svete doline | 62
0&
---."vr:
Guru Rinpoche je, viruje se, obratija masu sljedbenika bona na
budizam tako da je njihove duhove zatitnike, svojevrsne sile
prirode, lukavo ubacija u budistiku religiju.
E sad dolazi zanimljiva pria o eirima. Oni koji letimino
poznaju ti-betsku granu budizma sigurno su bar nauli za crvene
eire. Ali ima jo eira, ne samo crvenih. Postoje jo uti i crni
eiri.
Nyingma je originalni oblik mahayana budizma, osnovanog u 8. i
9. stoljeu. Tribalo je nadomjestit bon religiju, ali stari Rinpoche
je to, reka san, mudro izveja. Tako nyingma i bon dile masu
rituala. Kad je pokrenija stvar, Rinpoche nije dopustija da mu
viru razblae neki revizionisti. Ovako ili onako eliminira je veliku
veinu suprotnih uenja. Nyingma je poznata i ka sekta "Crvenih
eira", jer su njeni sveenici radi prepoznavanja nosili crvene
eire.
Himalajski krajolici pod budnin Budinin oima
313
Znanje se u sekti "Crvenih eira" stoljeima prenosi verbalno, s
oca na sina
Znanje se u toj sekti stoljeima prenosi verbalno, s oca na sina, s
uitelja na uenika. Samostani s lamama i vorama, te praksa
traenja momia koji su reinkarnacije duhovnih voa nyingme,
sve je to dolo tek kasnije.

Stari erpe bili su svi do jednoga sljedbenici nyingma kole,

osobito skupina koja je virovala u skrivena blaga, ukljuujui i
tradiciju koja govori o skrivenin svetin dolinama, beyul.
Tristotinjak godina posli "Crvenih eira" pojavili su se "Crni
eiri". Tu sektu pokrenija je Marpa u 11. stoljeu, a rairili
njegovi uenici, pazite sad ovih imena: Milarepa i Gompopa. Crni
eiri meutim nisu uspili ka crveni, a bogami ni ka uti.
Sekta "utih eira" je najmlaa, iako takoer dosta stara.
Osnovana je 1409. a zove se jo i gelug. Neki lame nisu bili sritni
ta se, po njihovome miljenju, budizam sve vie rastae i ta
vlada nemoral, pa su formirali gelug i nabacili na glavu ute
eire u namjeri da reformiraju i ojaaju viru. Prvi samostan bija
je Ganden, a druga dva Drepung i Sera, oba u okolici Lhase na
Tibetu.
uti eiri bili su masu stroi od crvenih i crnih, za razliku od
drugih provodili su, recimo, striktni celibat u samostanima.
Smatrali su se jedinin pravin budistima, superiornima u odnosu
na blae sekte drugih boja. Vrlo brzo postali su moni, uskoro i
najjaa budistika sekta na ilome Tibetu.
Godine 1575. tadanji voa "utih eira" i poglavar samostana
Drepung, Sonam Gvatso, dobija je titulu "dalaj lama". Tako ga je
prozva mongolski plemenski voa Altan Khan, koji je sebe
proglasija religijskin i svjetovnin voon Tibeta. Dalaj je zapravo
mongolska ri, prijevod imena Gvatso, ta znai "ocean".
Sonam Ocean posta je, meutim, ne prvi nego trei dalaj lama.
Kako to? Tako ta su pokojni Gedun Drupa, osniva samostana
Tashilhunpo, te takoer pokojni Gedun Gvatso, ef samostana
Sera, retroaktivno proglaeni prvin i drugin dalaj lamon, iz
potovanja i injenice ta je prema virovanju sekte Sonam Gvatso
bija trea inkarnacija te linije nasljeivanja.
Godine 1643. peti dalaj lama zamolija je tadanjeg mongolskog
kana da potaraca suparnike religijske kole, ta je ovi i uinija.
Sekta "utih eira", gelug, tako je poticanjen stranog osvajaa na
nasilje prema svojin duhovnin suparnicima iz istog naroda
definitivno prisilila druge kole da prihvate vlast dalaj lame. Ovaj
podatak, recimo, nian naa nigdi u naoj literaturi, nego ba u
originalnin erpaskin librima (prevedenin na engleski), a vrlo je
bitan jer baca novo svitlo na kolaboraciju jednoga dalaj lame s
Mongolima
314
tajne svete doline | 62

radi proirenja svoje religijske, a samim tim i svjetovne vlasti i

uticaja. Je li to sudbina vratila dug "utin eirima" trista i neto
godina posli, kad su in vlast na Tibetu surovo oduzeli kineski
vojnici?
Dalaj lame stoljeima se ponovno raaju u novin tilima. Ovi sad
dalaj lama etrnaesta je reinkarnacija Chenreziga, kako Tibetanci
zovu Avaloki-tevaru, bodhisatvu milosra.
Bodhisatve se ponovo raaju kako bi pomogli drugima da
postignu nirvanu. Reinkarnacija preminuloga dalaj lame mora se
na unutar tri godine posli njegove smrti. Selekcija se provodi na
bazi predznaka i sposobnosti kandidata da prou odreene
testove. Izmeu ostaloga male momie koji bi, ka, tribali bit
utjelovljeni dalaj lame, stari sveenici plae otkinutin bi-kovskin
glavama u mranin sobama samostana.
Jedna od vanih metoda provjere je i ta da osobne stvari pokojnog
dalaj lame pomiaju u gomili ostalih slinih predmeta. Ako mali
kandidat iz mase ponuenih predmeta izabere ba one koje je
koristija prethodni dalaj lama, to se tumai ka znak da bi on
moga bit yangsi, njegova reinkarnacija.
U teoriji je mogue da se nae vie od jednog zadovoljavajueg
kandidata za novog dalaj lamu. To se i dogaalo. Jedanput ih je
bilo ak tri, ta je dovelo do neugodnog konflikta. Stvar se rijeila
na bizaran nain, ali sve prema propisu.
Provela se - lutrija za dalaj lamu! Tri broja su se stavila u svetu
urnu i visoki sveenik izvuka je broj budueg dalaj lame.
Sadanjega dalaj lamu, Tenzina Gvatsa, nali su tako da je regent
Reting Rinpoche 1935. doivija jasnu viziju pri kojoj su mu se
ukazala tri tibetanska slova, samostan sa zeleno-zlatnin krovon i
kua s tirkiznin kupama kanali-cama na krovu. Tako su doli do
kue Tenzinovih roditelja i posli nije ni tribalo puno testirat
momia koji je bija oita reinkarnacija dalaj lame. Ten-zin
Gvatso, meutim, ve skoro 60 godina Tibeton vlada samo
formalno, u progonstvu, di je mora ute prid kineskon izmon.
Trista i neto godina prije toga, sitimo se, "uti eiri" nisu bili u
ulozi rtve, nego tlaitelja. Uz pomo mongolskih prijatelja tlaili
su bidne "Crvene eire". Bilo je krvavih sukoba, masovnih
ubojstava. Sekta nyingma imala je tekih problema da bi se
uope odrala, jer su njihove zajednice bile slabije i loe
organizirane, pa su in "uti" postupno preuzimali vlast u jednome
po jednome naselju.

"Crveni eiri" imali su (i jo imaju) duhovno virovanje terma, o

tajnome blagu. Pod pojmon "blago" moglo se razumit svata:
religijski objekti, liPosvuda se vijore molitvene zastavice: stanovnici Khumbua su
vrlo poboni
315
bri, znanje skriveno u stinama, zemlji, vodi, zraku. Duhovno
moni tragai, zvani terton, pronalaze blago, ta vodi napretku
sekte.
Kljuevi za beyul, skrivene svete doline, jedno su od tih blaga.
Samo terton, i samo u tono odreeno vrime, moe na klju za
beyul. Budistiki tekstovi kau da je vrime za otkrivanje beyula
kad svit postane tako pokvaren da je nemogue dalje virovat i
provodit viru, i kad je sve oko nas na rubu propasti. ini mi se da
i u ovome dananjen vrimenu postoji potriba da se nae neki
beyul. Ali bojin se da je neotkrivenih svetih dolina ponestalo.
Ironija sudbine je da su vjerojatno upravo prvi dalaj lame, voe
"utih eira", koji su danas u liku Tenzina Gvatsa olienje mira i
mudrosti, silon
Ubijanje ivotinja nije doputeno unutar Khumbua, pa komadine
mesa zaklanih bivola nosai na kinama tegle iz
tajne svete doline | 62
natirali erpe, tovatelje "Crvenih eira", u potragu za skrivenon
dolinon spasa kojon san i ja, evo, ima sriu kroit.
Samo ljudi ista srca mogu u u beyul. Onima koji silon probijaju
put u svetu dolinu dogaat e se samo nesrie i na kraju smrt. U
beyulu su apsolutno nepoeljne negativne aktivnosti ka ta su
svae, nasilje, ubojstva, zagaivanje vode...
Danas Khumbu trpi zbog relativno velikog broja trekera, ali i
useljavanja ljudi iz drugih krajeva Nepala. Khumbu je, naime,
najmirniji dil inae vrlo nestabilne i nasilne drave, a u njemu
nema niti pucnjave niti zagaivanja okolia, pa je posta svima
privlaan. Pitanje je samo dokle e starosjedioci tolerirat sav taj
uur koji in se dogaa. Kako otrpit toliki broj ljudi a da se zadri
budistika tolerancija i da se ne narue osnove beyula?. Puno
ljudi vi-ruje da u Khumbuu i dalje vlada harmonija zato ta je ri
o blagoslovljenoj, svetoj zemlji.
Jo neto superzanimljivo: sav ivot unutar beyula smatra se
svetin i zatienim I to dovodi do jednog fenomenalnog otkria o
kojemu turisti i tre-keri velikon veinon nemaju pojma.

Naime, unato tome ta se u svratitima naveliko reklamira yak

steak, to zapravo uope nije meso jaka!
Budui da se u Khumbuu, beyulu, ne smiju ubijat ivotinje, a
jakova u su-sidnin niin oblastima uope nema, tako su dlakavi
rogonje velikon srion kivali sudbinu da postanu rtve
mesarskog noa. Yak steak zapravo je meso od bivola iz susidnih
regija! Frikoga mesa uvik fali na Himalaji, jer dolazi na tisue
turista koji ga trae. Kako erpe nee da ubijaju ivotinje, pa tako
ni jakove, to je otvorilo veliku mogunost neerpaskin
stanovnicima susid-ne Aiselukharke da prodaju meso svojih
bivola.
Budui da ubijanje ivotinja, pa ak ni onih dovedenih izvanka,
nije doputeno unutar granica Khumbua, komadine mesa stoke
zaklane u susidnoj oblasti donose se u Namche na pazar za
prodaju. Nosai na kinama transportiraju goleme koliine
bivoljeg mesa. Vie puti san snimija divovske bi-volje butove u
koarama koje nosai tegle uzbrdo. To meso se posli prodaje pod
lanin nazivon yak steak, a zapravo jaka nije ni vidilo. Skupo je,
jer je u cijenu uraunan i transport.
Drago mi je da san jaha jaka, a jo mi je drae da zapravo nian
izija niti bokuni mesa toga dragoga dlakavog goveda...
dva mua, jedna ena I Kod erpa
ima ena koje imaju dva mua, obino dva brata! Oba kreu istu
enu. ta se dogaa ako se u isto vrime napale obojica mueva?
Jel se onda sa enon zabavljaju obojica istodobno ili mlai brat
mora ekat na red7
Sad e se neke itateljice oduevit: kod erpa ima puno primjera
da jedna ena ima dva mua! U pravilu su muevi jedan drugome
braa. To je smiljeno da bi se izbjeglo komadanje obiteljske
imovine.
Kad malo bolje promisli, erpaska poliandrija zbilja ima niz
prednosti. Prvo, familja ima dva muka za poslove ka ta su
uvanje stada, kopanje vr-tla, trgovina... sve ta jedan mukarac
sam teko moe sti vodit.
Onda, obojica kreu istu enu, ta smanjuje broj die i probleme
oko nasljedstva, jer zajednika supruga ne moe rodit dva puta u
istoj godini. Dica su dvostruko sigurnija, jer ako se neto dogodi
jednome tati, uvik ostaje drugi.
Nian dublje ulazija u seksualne obiaje ovakvih brakova, iako bi
bilo zanimljivo doznat, recimo, ta se dogaa ako se u isto vrime
napale obojica mueva? Jel se onda sa enon zabavljaju obojica
istodobno ili mlai brat mora ekat na red?

Dalje: kako se tono zna od kojega je oca sin a od kojega er? Ili
to nije ni vano?
Jedanput san se s ekipon prijatelja vozija kombijen sa iova u
Zagreb. Bili smo nas desetorica kod doktora parca na vikendu u
Mavartici, tradicionalno bez ena, uz ifru "balun, lignje, vino &
mau". Onda je neko, ne sian se je li to bija Boro, Miro ili Zovko,
na opi uas svih putnika u kombiju,
Ako ena ima dva mua, kako tono zna od kojega je oca sin a od
kojega er? Ili to nije ni vano?
proglasija kako je negdi proita da svako peto dite na svitu
zapravo ima drugoga biolokog oca, a ne onoga koji mu je
slubeno aa. ene privare i podmetnu, a da navodni otac nikad
i ne posumnja da je zapravo jelen. Na naih dvadesetero die,
znai, najmanje etri su kukavija jaja!
Pauletiu, ti ima etvero die zajebavali su me ne radi
peto, jer e onda bit siguran da jedno nije tvoje!
Mua san, ta u. Dobro je da neman brata.
Meu erpama postoji i poligamija, koju veinon prakticiraju
bogati trgovci i aristokrati, vrlo ritko siromasi. Zanimljivo,
situacije u kojima ena ima dva mua u pravilu vode branoj idili,
boljitku familje i srii. Kad mu ima dvi ene, to gotovo uvik zavri
svaama i nesrion. To govori kako su muki puno tolerantniji i
spremniji dilit nego ene.
320
dva mua, jedna ena | 63
Poliandrija i poligamija sad su u opadanju, najvie zbog
zakonskih zabrana, ali i zbog promjena u strukturi erpaskoga
gospodarstva. Sve je manje zemljoradnika i pastira, a sve vie
onih koji zarauju na turizmu. Kako e dovest trekera na cimer
fraj, pa mu objasnit da je ena tvoja, ali i od brata?
erpaski pastiri ne dile samo ene, nego ponekad i iste zimske
stoarske kolibe. Kue, meutim, ne dile. Kua je najvee blago i
postoji izreka: "ovik nije ovik dok sebi ne izgradi kuu". Kad se
jedanput, ta bi Mlado reka, sazida kua, ona se prenosi s
generacije na generaciju i vrlo se ritko prodaje, a nema anse da
se tek tako napusti, ka ta je sluaj u nain bidnin selima u
unutranjosti di mo vidit masu tunih kamenih ruevina bez
krova, zaraslih u drau.
erpa koji se, metnimo re, tek oenija, ide izgradit kuu. Odma
se okupe susidi, pomau radon, hranon i pien da olakaju
mladoenji.

Po vrsti kue vidi se koliko ko ima pinez. Siromaj e izgradit

saam, obinu skromnu jednokatnicu, i bit sritan i s njon. Ko
imalo dri do sebe, meutim, napravit e barenko phedam od kat
i po.
Ali tengkhang, dvokatnica, san je svake potrebite familje koja ivi
u saa-mu, pokazatelj da su vlasnici pripadnici visoke srednje
klase.
Ekvivalent vilama na Pantovaku i Mejama su bogatake zgrade
koje se zovu Ihakhang. To doslovce znai "kua bogova". Lhangje
aneks takve kue u kojemu se uvaju sveti kipii, zapisi i ritualni
predmeti.
Neko ko zamilja himalajska sela ka brdo porkice, s drvenin
kuicama koje izgledaju ka pojate, iznenadija bi se da vidi koliko
ima lipih kamenih kua i dugakih friko opituranih zgrada.
Svako in selo izgleda lipe i urednije nego bilo koje nae,
ukljuujui i recimo Kotanje ili Stankovce, koje smatran lipin
selima.
Dodue, na onin najprimitivnijin kuama esto se mogu vidit
stine koje su tu stivali da in vitar ne bi odnija krov. Da "Tondach"
otvori himalajsku podrunicu, ima bi masu posla.
Kondut se zove chakang. U prolosti je veina finijih kua
dvokatnica imala unutranji WC na gornjemu katu, s buon u
podu. S gornjega kata govno bi palo, plo, na gomilu suvoga
umskog lia na donjemu podu.
Niko ga ne bi dira desetak miseci, lipo bi se u miru kompostiralo.
Onda bi se iznilo ka gnojivo za polja. Moe se zamislit kako su
vonjali donji katovi tih kua.
Iako su bili ugodniji tijekon ladnih zimskih miseci, tradicionalni
unutranji konduti s buon s vrimenon su skoro odumrli.
Zaminili su ih izvanjski zahodi, radi ouvanja kune higijene.
Edmund Hillarv je puno uinija za erpe: spomenik isprid
poznate Hillarvjeve kole u Khumjungu
Ideja kompostiranja ljudskog izmeta moe nekome zazvuat
odvratno, ali to je zapravo logina prirodna metoda odlaganja
ljudskog otpada, koja eliminira potribu za skupon kanalizacijon,
a istodobno obogauje inae siromano planinsko tlo.
Kako se zemlja u zadnje vrime manje obrauje, raste koliina
izmeta koji se vie ne kompostira i to postaje problem.
ezdesetih godina prolog stoljea manjak joda bija je velika
muka erpama. U vodi i u kamenoj soli koju erpe koriste fali
joda. Bilo je jako puno guavosti, kretenizma i patuljaka. Hillarv

je uvidija da se to mora nekako rijeit, pa je 1963. uveja davanje

injekcija s visokon dozon joda. I puf - nestalo je guavosti,
drastino su se smanjile pojave kretenizma i patuljastog rasta.
Ali, pazite sad, ne samo kod te generacije koja je primila injekcije!
Ni idue generacije nisu patile od posljedica manjka joda.
Objanjenje je u tome ta se jod reciklira kroz kumpir koji je bija
gnojen ljudskin izmeton, bogato jodiranin!
Na kraju krajeva, gnojit se mora, a govno je govno, moda je jo i
bolje da je ljudsko. Papuica mi je jedanput priala ta navodno
rade uzgajivai salate iz Podstrane. Za salatu koja ide na pazare u
Zagreb navodno su direktno spojili kanalizaciju, pa ne moraju
troit na gnojivo. A salatu koja se prodaje u Dalmaciji ipak
klasino pognoje. Prian samo ta san uja.
Spomenija san kamenu sol, koja se stoljeima vadi iz drevnih
jezerskih korita Tibeta. Bez obzira na to ta nema dosta joda, sol
je od neprocjenjive vanosti, pa je jako dugo bila najvaniji
trgovaki proizvod erpa. Priko ledenih himalajskih prijelaza
nosili su je do vruih i vlanih dolina Nepala u zamjenu za ito.
Sol se nosila samo na ljudskin leima, jer planinski prijelazi nisu
bili pogodni za natovarene ivotinje.
U tome je tajna fantastine erpaske otpornosti na napore, ka i
neviene moi njihovih nosaa na velikin visinama. Zlopatili su se
generacijama, dok in miii i plua nisu postali isti elik.
Glavno misto di su dolazili trgovat nosai soli bija je Nauche. To je
pravo ime, dananji Namche je iskvarena verzija. Ri je dola od
nagche ta znai "velika uma". Namche Bazaar je i danas
turistiki i administrativni centar ilog Khumbua, sa ak
tristotinjak kua.
U pedesetin godinama prolog stoljea dogodile su se dvi
katastrofe za erpaske trgovce solju. Pojavila se konkurencija,
indijska sol, i jo gore, mrski Kinezi zauzeli su Tibet.
Ba onda je, srion, krenija penjaki bum i turizam povezan s
njin.
322
dva mua, jedna ena | 63
Dok je sol bila u igri, a od nje su erpe iz Khumbua ivile
stotinama godina, nisu dali trgovcima iz plemena Raj, pa ak ni
erpama iz niih krajeva, da se na bilo koji nain ukljue u
trgovinu. Jednostavno su spreavali njihove tovarne ivotinje da
se kreu kroz Khumbu. Moga si ti, ka pripadnik plemena Raj, bit
monopolistu erpi najbolji prijatelj, ili dugogodinji partner
dva mua, jedna ena | 63

u poslu, ali da sam pokua prinosit sol... nije bilo anse. erpe
su drali eljezni monopol, i to je dugo raalo barufe i zlu krv. Na
kraju su se lukavi trgovci Raj sitili kako zaobi monopol.
Dogovarali su brakove izmeu svoje die sa dicon erpa iz
Khumbua, i mnogi su tako zbilja dobili pristup trgo-vakin
rutama!
A sad neto o vjenanjima i sprovodima.
Sklapanje braka kod erpa je maksimalno mudar proces.
Zajedniki naziv za kompleksni skup branih sveanosti je zendi.
Sve skupa odvija se ma-lo-pomalo, na pecibokune, i to kroz
razliita razdoblja, tako da triba puno godina kako bi se
kompletiralo sklapanje braka. Nigdi se ne uri, jer se prvo mora
vidit odgovaraju li mlada i mladoenja jedno drugome, moe li on
zaradit za familju, i oe li ona bit dobra domaica.
Starenje i smrt normalan su dil ivota. Ako ovik umre doma, od
starosti, ili ak od bolesti, smatra se da je sritan, jer je smrt bila
oekivana, pa dua ima mogunosti i vrimena da se pripremi za
prelaz na idui livel. Nasilna smrt u nekoj nesrii, ili recimo
samoubojstvo, e to je jako loe, jer nije bilo mogunosti da se svi
rituali pripreme kako triba.
Odma nakon smrti, roaci i susidi pale lampe na maslo. Kad su
zagae-ne, te se lampe zovu kungpu, a kad su upaljene - chomin.
Vrlo slino ka na lumin, koji slui za istu svrhu.
U kuu tada dolazi lama, koji je cilo vrime uz mrca. Prvi ritual je
pho, koji pomae da dua pokojnika (namshe) napusti tilo
(phungpu) kroz prave kanale. Viruje se da je dua koja posli smrti
naputa tilo vrlo osjetljiva, ranjiva i konfuzna, osobito ako nije
duhovno prosvitljena. Zato religijske instrukcije kau kako je
sljedea faza, phardo, ekstremno vana da bi se osiguralo mirno
putovanje due do tamo di triba do.
Famozna Tibetanska knjiga mrtvih, Bardo thotrol, ita se uz
mrtvo tilo da bi pomogla dui neka se bolje snae u
meurazdoblju izmeu smrti i ponovnog roenja. Tijekon tri dana
alovanja rodbina i prijatelji dolaze s pien, kata maramama,
novcen i poklonima, da bi podrali oaloenu familju. Svi
pomau u ritualima.
Dan prije micanja tila, lanovi familje priaju s mrtvacen.
Otkrivaju mu svoje planove za budunost, daju mu obeanja,
zavituju mu se. Nakon toga slidi kremiranje.
Tilo se oisti i zamota u bili lancun (Kada umren umotan u
bilo...). Stavi ga se u sjedei poloaj i nabije mu se karakteristini

budistiki eir na glavu. Zatim se mrtvac nosi do mista za

kremiranje. Ide cila procesija, a tu je
325
obavezno i neki ugledni visoki lama. Svira muzika. Mrtvac se
smatra svetin tilon (Avalokitevara) i nudi se bogovima vatre...
Druge vrste sprovoda, pokapanje u zemlji ili bacanje tila u riku,
mogue su samo pod tekin okolnostima, kad nije mogue
provest dostojanstveno spaljivanje. Zrani sprovod, uobiajen na
Tibetu, di se tilo rasice i na visokin nosilima poslui ka spiza
leinarima, ne prakticira se kod erpa.
Posli kremacije (purme) uzme se mala koliina kostiju za familju.
Ostaci se blagoslove i samliju u prah, a onda pomiaju s glinon i
od toga se napravi
dva mua, jedna ena | 63
stotine malih figurica! Ti su figurini poznati ka tsawar. uvaju se
u priklad-nin piljama ili u memorijalnin buama isklesanin u
kamenu.
Svidilo mi se ovo zadnje. Nian neki poklonik kremiranja, jer san
uja ta se dogaa s kostima posli nego ta te ispeku.
"Deda spalio enku! Ostali samo dugmii!"
"Ala je opravio, svaka mu ast!".
Ali kad bi ve bija erpa, naredija bi potomcima da od mojih
ostataka naprave stotinjak kviskia.
ZZZ... hebrang! | Na Himalaji ima maca, ali sirotice ne ive dobro.
Nepovjerljivo bi-e od ljudi, jer nemaju dobrih iskustava.
Smrzavaju se, a ne daju in u u kue i tuu ih, jer kradu meso,
mliko i maslo. Maku erpe zovu "bermang". A ko ili staje
"hebrang"?
Postavija san sebi teak zadatak da otkrijen kako erpe zovu
erpu. Onu malu teu iz kuine. To san dozna tek u Phericheu, di
san upa kuvaru svratita u radne prostorije, skinija mu erpu sa
zida i, kad je ovik ve pomislija da je ri o opasnon luaku,
pristojno san ga upita kako se ova stvar u njih zove.
Dakle, erpa se kod erpa kae - hayang.
Takoer san konano naa kako se nazivaju one divovske trube
koje san vidija jo prije o-ho-ho godina u jednoj budistikoj
gompi, ono kad san prvi put posjetija Nepal. Tad nian dobija
pravi odgovor, glupi vodi je nakraba na papiri neto ta je
moglo bit sahanai ili sahatvai, i jo je doda da nije siguran.

Sad san, u Tengbocheu, dozna oriii erpaski, odnosno

tibetanski naziv: zang doong. ta nije ime fenomenalno? Totalna
onomatopeja.
Dozna san i to da su ti ogromni bakreni rogovi prvi put izraeni i
koriteni na Tibetu, prije puno stoljea, u ast dolaska indijskog
uenjaka Atishe, i da je generalno naelo da se uvik koriste u
parovima.
Ispriat u, ako dopustite, jo koju storiju o erpaskin riima, da
ne reu itatelji kako samo pizdin o tome di san se popisa i kako
me bolila glava. Na vijau triba neto i nauit.
Recimo, ta znae erpaska osobna imena? Norbu je "dragulj",
Sonam je Sreko, Tsering znai "dug ivot" (ivorad?), Namgval je
"pobjednik" (daYakcheese koji reklamira ova teta je glupost i la. Sir daje enka,
nak, a ne mujakjak!
kle, Viktor), Tenzing je "uvar pravog puta", Wangyal je "moni" a
Zangbu "veliki".
Moja prijateljica Yangchen, dozna san, zapravo je Zvonimira, jer
Yang-chen doslovce znai "veliki glas". Phuti (ne Puti!!!) znai
"vodi prema sinu" (ka, rodit e sina). Lhamo je u prijevodu Boica,
Pema je "lotos", Gvalmo znai "kraljica" a Zangmu "velika".
aa je papa, mater ama, ali jai su mi nazivi za didu i babu.
Dida je, dakle, papa gaga ili pagaga, a baba ama gaga ili magaga.
Ona gadna nosata pivaica Lady Gaga zapravo je Lady Baba.
Kad san reka ama, odnosno mama, zanimljiva je pria o
smrtonosnoj maminoj amajliji. Dablangje katulica za amajlije,
napravljena od srebra ili nekog drugog metala. Sprida je
izrezbarena i ukraena, a u sredini je pro-zori kroz koji se vidi
sveti predmet. katulica je pagon prikaena na ramenima, a nosi
se na prsi. Nekad su dablang nosili lame tijekon putovanja,
'Wfcrt
zzz... hebrang | 64
a danas ga stavlja puno obinih ljudi. esto je unutra neki lijek ili
kipi boanstva koje je nositelju osobni zatitnik.
Ama Dablang je ujedno jedna od najlipih planina u Khumbuu,
vidili ste je ve vie puti na slikama u ovome libru, recimo ka
uvod u priu broj 9. Englezi su naziv iskrivili u Ama Dablam, pa
je tako i ostalo.
Nazvana je "Majina amajlija" jer podsia na enu koja nosi
amajliju oko vrata. Ono ta slii na dablang zapravo je istaknuta
visea ledena masa na gornjoj kosini pod vrhon. Godine 2006.

golema komadina te ledene mase otpala je i, koje li nesrie, ubila

grupu penjaa, izmeu ostalih i trojicu mladih erpa, na njihovon
putu prema vrhu. Eto, pa onda neka ovik viruje u amajlije!
Puno ljudi misli da erpe nemaju pismo. To nije istina. Postoji
pismo. erpaski jezik pripada tibetsko-burmanskoj familji jezika,
i erpe ve dugo koriste tibetansko pismo. Drevni tibetanski mit
kae kako je originalno pismo palo s neba ravno na Tibet.
Postoji razlika izmeu tibetanskog i erpaskog jezika, ali nije
velika, moe se usporedit s razlikon izmeu hrvatskog i
dalmatinskog. Najvie se vidi u akcentima. Naprimjer rii pembu
(starjeina) ili khangpa (kua) Tibetanci izgovaraju s naglaskon na
prvi slog, a erpe s naglaskon na drugi. Naalost, erpaski jezik
nestat e unutar dvi generacije ako se ne uine napori da se
zaustavi njegovo propadanje. Jo jedna slinost s dalmatinskin.
Puno predmeta iz domainstva i tradicionalnih komada nonje
koji su se nairoko koristili jo prije dvadesetak godina, sad ve
postaju muzejski primjerci. Uvozni predmeti, jednostavniji i
jeftiniji, izbacili su masu ivopisnih starinskih predmeta iz
kuanstva. Kako nestaju ti predmeti, nestaje i znanje i vjetina,
ka i dijelovi jezika povezani s njima.
Agresivna hinduizacija Nepala priti da bi uskoro mogla progutat
manje etnike kulture, pa tako i erpasku, a moderni kolski
programi naalost ne ukljuuju uenje lokalnih jezika i obiaja.
Trekeri i turizam onili su komfor i financijsku sigurnost za
mnoge erpe, ali s druge strane potakli su iseljavanje, ega prije
nije bilo, te malo-po-malo uzrokovali slabljenje i gubitak
plemenskog identiteta, posebno meu mladin erpama.
Jak je yak, a njegova enka je nak. Dakle, esto uz put
reklamirani yak cheese je glupost i la, ba ka i yak steak,
odrezak za koji san prije objasnija da nije jakovski nego zapravo
bivolji. Sir se moe zvat jedino nak cheese, jer je sir kravlji, a ne
bikovski. Na jednome jedinome mistu di je stara erpani
oglasila prodaju nak cheesea, odma san kupija veliki kus sira, jer
smatran da kod kue i u inozemstvu triba podravat one koji
znaju gramatiku. Nikad ne bi izija evape u evapari di
reklamiraju "evapie" ili ak "evapie". A kako su nan
nepismeni cjenici u kafiima, to bolje da ne spominjen.
Jak i nak imaju potomke koji se skupno zovu yakbi. Jakova dica
ne mogu se rasut sviton ka rakova dica, jer jak moe ivit samo
na ekstremnoj visini, ali ka bizaran podatak zapamtija san ono
ta mi je ispria Slovenac.

 Ve, Avstrijanci su doveli jakove kod sebe u Avstriju. Sad ima

Jakova koji ive u visinama Alpa!
Ve san puno puti spominja zobkije, ili kako ih erpe u originalu
zovu zobkyok, a armantan je naziv mjeanca izmeu jaka i krave
zom (enski zobki): to govedo zove se koyak.
Za zadnji dil ove kratke disertacije o erpama u tri prie, moran
jo spo-menit neke himalajske domae ivotinje.
Prvo koze, ra. erpe su u tekin vrimenima razmiljali ka i ja, pa
su forsirali koze. Njih su drale siromanije familje. Poznata
erpaska poslovica tvrdi: "Konji su za pokazivanje, a koze su za
ivot".
Meutim, nakon ta su Khumbu proglasili nacionalnin parkon,
poeja je veliki masakr koza. Uprava parka smatrala je kako su
koze tetne za regene-raciju uma, pa su ih istirali iz podruja
parka na nova stanita u divljini, di su sve do jedne pocrkale od
njima nepoznatih otrovnih biljki. Bidna avlija skakala...
Luda je pria o konjima, i o tome zato ih nema puno u
Khumbuu. Uz jedan visoki prijevoj izmeu Khumbua i Tibeta
postoji planina sa stinon koja nevjerojatno slii na konjsku glavu.
Smatra se da je to boanstvo koje bi se razbisnilo kad bi vidilo
konje koji se mue priko prijevoja. Iako na Tibetu ima puno
konja, ba zbog toga oni nikad i nikako ne smiju i priko toga
prijevoja doli u Khumbu. Prevelik je straj da bi se moglo uvridit
boanstvo s konjskon glavon! Zato se samo jakovi koriste za
prijenos robe priko prijelaza.
Maka, koju ka ta znamo ostatak Nepala zove biralo, na Himalaji
se naziva bermang. Maaka ima, ali sirotice ne ive dobro. Ja san
ih vidija nekoliko uz put. Nepovjerljivo bie od ovika, jer nemaju
dobrih iskustava, bie navikle na to da ih se kendaje nogon.
Naime, na Himalaji se smrzavaju, a ne daju in u u kue, jer
kradu meso, mliko, maslo i drugu spizu. Ponegdi ih ipak
toleriraju i u kui, jer su dobre za lov na pantagane i mieve.
Za cukar na kraju evo par naziva betija u erpaskon jeziku.
332
zzz... hebrang | 64
Recimo, triling nije pojam iz erpas-pokera, nego naziv za snjenu
jarebicu. Leinar je lak, bubamara lami bu.
Hrim kong kong je pauk, a zmija se zove rul. Neko bi reka snejks rulz. Najvie me ipak nasmija naziv za muvu zunzaru.
Dakle, ona dosadna muva koja gnjavi i zunzi, zzz, zove se, virovali
ili ne - hebrangl m
Zato u Khumbuu ima malo konja? Zbog jedne udne stine...

333
t
Teka, biblijska satrvenost: svratiste u Gorak Shepu
334
krepani gavrani
Kad san vidija pet
Austrijanaca koji su se
poredali uz ponistru,
uvatija me smij.
Kunjali su s glavama
poloenima na prsi,
u savrenon poretku.
Pravi krepani gavrani.
Nadmono san
gleda slabane esterajh-bijednike a onda uoija
ameriku macu.
Pivo sa Stipon na pet iljada sto metri. Drage itateljice, nemojte se
smijat mome izgledu. Na visini ti otee glava
Gorak Shep znai "Mrtvi gavrani". Ime zrai optimizmom Ri je o
smrznutome jezerskon koritu, pokrivenon pijeskon, na 5150
metri, usrid himalajske jetijebine. Stine, led, depresivna
atmosfera. Kamena pustinja. Zadnje prenoite prije Kala Pathara
i Baznog logora.
Isto ka Tukla & Lobuche, i Gorak Shep ima samo nekoliko kua,
redon svratita za trekere, ali zabiljeen je na svim kartama, pa
ga triba tretirat ka naselje. Dakle, potpuno je sigurno da je to
najvie naseljeno misto di san bija i di u bit u ilome svome
ivotu. U visini ekaju mrtvi gavrani.
Na petsto metri nioj nadmorskoj visini mislija san da u i ja
dovde nemono opruit kandice ka mrtvi grdelin, da u u
najboljen sluaju gorko epat do Gorak Shepa, ali san se
privarija.
Umarira san u Gorak Shep totalno mono.
Da su Stipe i Slovenac naredili strojevi korak, komanda bi bila
izvrena bez pogovora. Jo me dra trijumf zbog toga ta san
uspija uzjahat jaka, i piija san uzbrdo ka snjeni leopard.
336
krepani gavrani | 65

Prvi san od druine stiga do vrata svratita, pa ua unutra

laganin, jastu- GorakShep, misto do astin korakon. Insajd je bilo
ak dvi grupe trekera, Austrijanci i Amerikan- kojega se orko
epa ci. Guva, uur.
Kad san vidija pet Austrijanaca koji su se poredali uz ponistru,
uvatija me smij. Kunjali su s glavama poloenima na prsi, svih
pet u savrenon poretku. Teka, biblijska satrvenost. Pravi
krepani gavrani.
Nadmono san gleda slabane esterajh-bijednike svladane
zamoron, gla-voboljon i visinon. Prije nekoliko uri jaha san jaka a
sad, odma nakon ta uzmemo sobe i popijemo aj, polazin na
Kala Pathar, na 5550 metri. Mlau i mene eka najvia toka
putovanja.
U drugome kantunu velike sredinje prostorije svratita natiskalo
se petnaestak Amerikanaca. Ka i obino, govorili su preglasno i
nametljivo. Ti Amerikanci su najnepristojniji ljudi na svitu.
Bahati su ka i Englezi, ali En337
Izvrsni "yak cheese", zapravo sir od nakulje, koji smo Stipe i ja
naruili da se imamo za im napit
glezi su znaajno kulturniji od njih. Ako nita drugo, oni bar ne
maltretiraju okolinu obinin razgovornin tonon od 90 decibela, ka
ta to doslovce svaki put ine Ameri.
Ni sad nisu razoarali.
HEV JU SIN HENRI? O MAJ GAD, HAU BROUKEN HI IS!
JEEE, MEN! HENRI DAZNT NOU VER HI IZ! HEJ, HENRI, VER
AR VI NAU?
Onda je Henry, nosata spodoba, diga glavu sa stola, iskesija se i
promrmlja neto duhovito, pokazujui neunitivi ameriki duh.
Yes, mi smo pravi momci, zajebajemo se na svoj raun.
Pogled mi je skrenija na mladu Amerikanku uz ponistru. Poala,
evo mace na pet iljada metri! I jo sidi na samome rubu ekipe,
opor amerikih lajavaca nije zatitija enku.
Iden joj uletit. Od jahanja jaka nadalje posta san novi ovik,
hodaki stroj i surovi planinski osvaja.
Stipe i Slovenac su na drugome kraju prostorije pregovarali sa
erpon iz svratita, Dipendra je naruiva ajeve, a ja san mahnija
Mlai neka on uzme klju sobe, da u ja do malo posli.
Sija san do amerike mace, pa dva-tri minuta gleda u drugome
pravcu, prema Austrijancima, da ne bi ispa previe zainteresiran.

Onda san malo vrtija glavon vamo-tamo, vrebajui momenat kad

u joj uvatit pogled. Sve kolski.
Kad se okrenila, ka fol san se zaudija i trznija obrvon, u stilu
"koja zgodna cura!". Brzinon geparda pomaka san se skroz do nje,
sugestivno je pogleda i pita:
Vi ste odavde, iz Gorak Shepa?
Nasmijala se. Po mome iskustvu, najgluplja i najbanalnija pitanja
imaju najbolju prou kod cura. Ispali, brate, ta ti prvo padne na
pamet, ne misli se! ta gluplje, to bolje, samo neto mlij. Ako si se
curi svidija na prvi pogled, mo bit glup ka kurac ali nema veze,
opet si poloija.
Takoer prolaze i otrcani uleti. Uvik san ima najvie uspjeha kad
bi curi reka: "Ajme, ti mi slii na neku glumicu, ekaj da se sitin
na koju..."
Amerikanki se, predvidljivo, svidilo blesavo pitanje, pa smo se
upoznali. Stisla mi je ruku ka muko, valjda da dokae kako nije
sluajno tu na Himalaji. Zvala se Jocelyn i tu je dola s Lennyjen,
momkon, evo ovin ovde dekon, trein od nje. Zato Lenny nije
sidija do svoje cure nego je pustija da je napadnu hrvatske
snage?
338
krepani gavrani | 65
On je bija jedan od one dvojice koji su maloprije zajebavali
umornog Henrvja. Ima je pjegice i izboena prednja dva zuba.
Izgleda je ka apsolutni luzer. Mahnija mi je dobroudno priko
stola.
Vidija san da nema kruva kod Jocelvn, i da san miljama udaljen
od seksa na pet iljada metri, pa san se diga i kulturno pozdravija
nju, Lennvja i cili ameriki tim, God bless them. Na brzinu san,
bez pitanja, snimija jednu fot-ku Jocelvnke, jer san ve tada zna
da nee bit puno bijelih ena u ovome li-bru. Kasnije, kad san
pregledava snimke, shvatija san da Jocelvn ustvari nije nikakva
maca, nego zapravo poluakrap. enama nedostatak konkurencije
puno pomae, to je neoboriva injenica.
Generali su ve sili za svoj stol i naruili dvi pive, svaka po ak
etristo rupija. Jebiga, nije lako dovde nosit gajbe.
I ja u pivu! hrabro san proglasija. Ljudi moji, je li to
mogue? Pijen alkohol na visini iznad pet iljada metri! Ako nema
seksa, ima barenko pive. Smrtnici s austrijskog i amerikog stola,
izmeu ostalih i Jocelvn, cirkali su ajie, sokie i vodicu, i gledali
nas trojicu himalajskih vukova s neskrivenin respekton.

Tek kad san pregledava fotografije, shvatija san da Jocelvn nije

nikakva maca, nego zapravo poluakrap. enama puno pomae
nedostatak konkurencije
339
ante i njegova bukara Stipe za
Antu Buana kae: "Upozna san ga jedanput na Mosoru, doaje iz
Mravinaca skupa s bra-ton i velikon ekipon. Donija je teu punu
spize i dvi demejane vina. I bukaru je ima sa sobom Bukara je
bila drvena, drala je litru".
Ante Buan i Stipe bili su najbolji prijatelji. Ne samo da su se
zajedno penjali, nego su i izlazili vanka, u Omi, u kafi "Art", u
"Labuda", iravali po Rivi...
"Art" je bija kafi na Split 3, otvorija ga je Ivo Buljubai,
pomorac. Kultni kafi. Pokojni kuvar Gama tamo je sprema
carpaccia i namaze.
Ante je bija godinu ili dvi mlai od mene pria Stipe: Bija
je iz Mravinaca, a ja san ga esto posjeiva i upozna cilu njegovu
obitelj. Ia bi tamo za Badnjak, a onda se to ka nije smilo slavit.
Oni bi inili dipete, palili badnjak, dola bi milicija, pa bi Ante
zapalija jo vei badnjak.
Buan je bija ovik vrlo irok, naitan, a uz to i hrvatski
orijentiran, ta u ono doba Stipi, sam priznaje, i nije bilo ba
primarno, jer je bija okupiran vrhovima. Obojica su itali
filozofiju, beletristiku...
Stipin prijatelj iz Mravinaca puno je pazija na narodne obiaje.
Ima je jednu svoju bukaru koju je nosija svuda sa sobon, i iz koje
je pija bevandu.
ak smo i na Manaslu nosili tu bukaru. Inae, sa sobon smo
tamo onili 280 litri vina, a za vrime ekspedicije razbilo nan se
samo pet-est boca. I erpe su pili dalmatinsko vino! Sreko
Gregov i Ante bili su kolovoe za smij i spizu. Ili su za tim da
hrana bude ta originalnija. Kobasice za Manaslu, recimo, radili
smo u Buanovoj kui. Specijalne kobasice koje smo radili s
manje papra, da budu pogodne za Himalaju.
Ante Buan (s oalama i bradon) u svome elementu
Za Manaslu se mosoraka ekspedicija vrlo ozbiljno pripremala.
Izmeu ostalog, u zimu prije Manaslua organizirali su jednu malu
ekspediciju na Prenj u Bosni. Bila je zima, i gore na iljadu i po
metri palo je puno sniga.

 Prijeili smo neku padinu, nas petnaestak, i u jednome

momentu odlomili smo lavinu. Bilo nas je devet u lavini, letili smo
doli dvista ili trista metri, i to priko nekih stina od trideset metri.
Jedan od nas nosija je veliki paket jaja, govorin o dvista jaja. Sve
je to palo doli skupa s njin i samo su se dva-tri jaja razbila, ta je
bilo pravo udo.
Stipe je tu zasta, zamislija se i doda: U neku ruku ta situacija s
lavinon bila nan je neka vrsta upozorenja za Manaslu. Znamen
tragedije. Ali lako je posli bit pametan...
Buan je po struci bija inenjer elektrotehnike, studira je u
Splitu, ali Stipe se tono ne sia je li zavrija ili bija pri kraju
fakulteta. Dugo je studira, uglavnon. Volija je iza vanka, bilo mu
je misto doli na dnu Pjace, u ona doba kad se cila mladost
skupljala na Pjaci i tono se znalo di ko stoji.
342
ante i njegova bukara | 65a
Upozna san ga jedanput na Mosoru, doa je iz Mravinaca
skupa s bra-ton i velikon ekipon. Donija je teu punu spize i dvi
demejane vina. Tako smo se upoznali. I bukaru je ima sa sobon.
Bukara je bila drvena, drala je litru. Mislin da je ta bukara sad u
Sreka Gregova, nian siguran.
Buan je vozija starog spaeka koji su svi, sia se Stipe, godinu
dana sastavljali i piturali u boju trule vinje.
Taj spaek i moj Renault 4 bili su terenci kakvih danas vie
nema. Ovi dananji terenci nisu ni jedan posto terena utili ka ti
nai. Nekad bi ili s njegovin auton, nekad s mojin, kako kad.
U ekipi su postojale dvi pivake klape. Jedna je bila prava klapa,
pa su je i zvali klapa "Prava", sastavljena od pivaa meu kojima
su neki nastupali u splitskon teatru. U toj su klapi bili Ozren
Bakoti-Bako, Boris Sirievi-Si-re, Ivo Kaliterna-Kale, Joko
Grelj...
Zaista su dobro pivali, ali bi nas utlaili, nikad stat s pismon.
To je bilo nemogue za izdrat, pa smo za kontru mi ostali
osnovali klapu "JarEkipa iz klape "Jarpa" ovi put, srion, nisu pivali
343
pa"! U "Jarpi" smo bili ja, Zoran Biljakovi-Coto, zatim Buan,
veselo srce te ekipe... pa onda Gregov, koji je s Buanon bija jo
bolji prijatelj od mene. E, Gregov je isto slabo piva, po sluhu je
spada u nau klapu. Pivali smo malo ali katastrofalno, vie je to
bilo neto na galamu.

Zanimljivi pivaki dvoboji izmeu dvi vesele planinarske klape

uglavnon su se odravali na Mosoru. Svi bi doli u planinarski
dom, di bi i prispavali. Domar je bija Duje Gruica, a tu je bila i
njegova ena Ana. To su bili otac i mater od pira, sadanjeg
domara. Manekenka Ana Gruica, unuka od Duje i er od pira,
koja je ime dobila po babi Ani, mosorskoj lavici, ditinjstvo je
provela u planinarskon domu na Mosoru. Familja ima tradiciju
uvara Mosora.
Onda je u Splitu bilo jo izvrsnih penjaa i penjaica, ovi mladi
danas ne mogu se mirit s naon generacijon, ma ni izdaleka.
Sjajan je bija Edo Re-telj, i u Alpama i u Himalaji. Pa Ana Maar.
Dugo vrimena je bila najbolja penjaica u bivoj Jugoslaviji.
Penjala je junu stranu Anapurne, Vrh komunizma u Pamiru,
Alpe... Bila je tajnica u bivoj "Jugoplastici". Udana je, ima sina.
U to doba bila je u samome vrhu ta se Splita tie, ak uspjenija
od Ede, ali posli ju je Edo prestiga...
Posebna pria, pri kojoj se Stipi odma na usne navue osmijeh,
svakako je Gorazd Bara zvani "Tesla". Nadimak je dobija tako
staje popravlja neiji motor, pa je spojija struju i sve sprija.
Izgorija cili motor. Otada su ga svi zvali "Tesla".
Otac mu je bija vojno lice, mater Slovenka. Nabijen, velt, u
mladosti je oboava motore. Prijatelj mu je bija Denis-Dena Doki,
uveni motorist, koji se hvalija time da je u jednoj oi prema
Omiu struga reinon po tleju.
Gorazd je uvik bija sjajan penja, ali poseban tip. Dogovorili
bismo se za i penjat, on ne doe na dogovor. Onda san shvatija
da triba i po njega, dignit ga iz postelje i skupa s njim trait
opremu. Doma mu je bija rusvaj. Opreme je bila posvuda. Ispod
sua u sudoperu, ispod kreveta, u upi... Meutim, koliko je bija
neredan u obinome ivotu, toliko je ka penja bija odlino
organiziran.
Gorazd je vjeno ima panjulet u ustima, i govorija je onin sporin
batal-skin govoron, "brale, lako emo".
Danas ima svoj tand u Podrume (Dioklecijanove, op. a.) i
prodaje ine iz Nepala. Doe u Nepal na tri miseca, bude cilo
lito, onda donese vriu suvenira i prodaje ih u Podrumima i jo
negdi. Putuje po Nepalu, odradi koji treking od mista do mista.
Malo putuje, malo se zajebaje.
ante i njegova bukara | 65a
ante i njegova bukara | 65a
Kad je Gorazdova ena bila nosea, krenila je u Nepal s trbujon
do zuba. Govorili su joj ljudi: "Marijana, kako e tako u avion?

Nee te pustit!". Ona in je odgovarala: "Ma nema veze, iman ja jo

misec i po". A tamo je ostala misec dana. Kad je iz Katmandua
krenila nazad, nisu joj isprva tili dat da ue u avion, ali ih je
nekako namolila. Sve molbe, meutim, nisu pomogle na
presjedanju, u bangladekoj Dhaki. Nisu je tili pustit dalje.
Na kraju je bila prisiljena rodit u Bangladeu, u bolnici u Dhaki.
Goraz-dov sin tako ima nadimak Bangla, jer se rodija u
Bangladeu. Kad mu triba rodni list, mora i u Banglade.
Cila ta ekipa i danas je vezana za planine, ali malo ko se jo
penje kae Stipe: Edo se penje, ja, Ana jo malo... neki su
vezani za Gorsku slubu spaavanja, ali u alpinizmu nas je ostalo
svega nekoliko. Uglavnon smo svi i tada bili lanovi GSS-a... E,
ekaj, vidi, Ana nije bila lanica. enske tada nismo primali u
GSS. Di' ensku u GSS? Bilo je tu i mukog ovi-nizma,
priznajen...
347
lice mrtvog prijatelja
Sreku Gregovu je spasilo ivot to staje zaosta. Sve je vidija svojin
oima. Gleda je kako mu prijatelje,
Antu i Nejca, odnosi lavina. Viki je odma javija u bazu ta se
dogaa. U meuvrimenu sve se
zadimilo od sniga. Nejca i Ante vie nije bilo.
Taj Manaslu '83 na kraju je ispa teka tuga. A poelo je sjajno.
Ekipa se meusobno izvanredno slagala. Stipe je pozva i dva
Slovenca, i to kakva Slovenca: Vikija Groelja i Nejca Zaplotnika.
Voa je bija Vinko Maroevi-Mrva, koji je ima vie iskustva od
Stipe u organizaciji i prikupljanju love. Stipe je bija komandant
na terenu.
Ekspedicija na Manaslu, uz svu silu veseljaka, zajebanata i
batala, poput Ante Buana, Gorazda Baraa-Tesle i ostalih,
najvie je anegdota stvorila na raun nedavno preminulog
Gordana Frania-Fute, kultnog splitskog lika, pionira
radioamaterstva, kabelskih televizija i slinih vizionarskih
pothvata.
Stipe pria: Poveli smo Futu i Toma Dugea da bismo
poboljali komunikaciju unutar ekspedicije, a ako zatriba i da se
moemo kome obratit za pomo. Nismo ni slutili da e nan
naposljetku poziv u pomo itekako tribat.
Futu je inae u Splitu svako zna, a Duge je jedan od najboljih
hrvatskih

Buan nije bija radioamatera. Njih dvojica su sami predloili da

se prikljue ekspediciji,
350
lice mrtvog prijatelja | 67
improvizacijama, nije ima savreno tehniko znanje, pa su se
esto dogaale degracije.
Gurnija bi kacavidu u radiostanicu, i sve bi izgorilo. Svata se
s njin moglo vidit i ut. Izgorija je sve kazetofone i magnetofone,
ostaje zadnji moj kazetofon na kojemu san slua muziku. Onda je
doa meni, da mogu li mu ga posudit. Odluno san reka: "Ne!"
Sve je ilo kroz smij i zajebanciju, dalmatinsko vino, bukaru i
Futine ou-programe, dok nije doa taj strani momenat.
Ja san bija blizu atora kad se to dogodilo. Cila situacija bila je
udna. Osjetija san nesriu u zraku. Prije nego ta je Vikijev glas
kroz zvunik javi-ja da se dogodilo zlo, ja san zna da neto nije u
redu.
Za vrime dok je Stipe bija u logoru, Nejc Zaplotnik, Ante Buan i
Sreko Gregov ili su prema stini, ali jo nisu bili uli u stinu.
Dok su jo bili na padini, s ledenjaka s live strane grunila je
lavina. Sreko je bija zaosta za Bu-anon i Zaplotnikon.
Je li osta iza da bi prominija majicu, ili je bija sporiji od ove
dvojice, to ne znan. Nejc je bija vjerojatno najbolji penja u iloj
ekspediciji, ali i Buan
Kultni splitski lik Gordan Frani-Futa, junakveine anegdota
vezanih za ekspediciju Manaslu 83. Naalost, umra u srpnju
2009.
351
Mrtvoga Zaplotnika nisu mogli zakopat namistudije strada, jer bi
otplovija doli s ledon. Morali su do do zemlje da ga zakopaju u
vrsto. Dva dana su ga nosili
je bija fantastian, moga se drat s njin. Bilo kako bilo, Sreku je
spasilo ivot to ta je zaosta. Sve je vidija svojin oima. Gleda je
kako mu prijatelje odnosi lavina. Viki je, s druge strane, sve vidija
odozgo iz stine, on i Edo Reteli sputali su se doli. Kad je krenila
lavina, Viki je odma javija u bazu ta se dogaa. U meuvrimenu
sve se zadimilo od sniga. Nejca i Ante vie nije bilo.
Sreka je dobro ugruvalo, bila mu je i kima povriena. Onda su
zvali helikopter. Stipe se i danas udi kako je u toj panici Futa,
smotan kakav je bija, iz prve uspija uspostavit vezu s
helikopteron koji je taman letija iz Pokhare u Katmandu.

 Helikopter je doletija relativno brzo, uzeja Sreka i doktora

ekspedicije. Nismo bili sigurni ta je sa Srekon. Kad su odletili,
obuzeja nas je teak oaj. Jebiga, dva mrtva i jedan ranjeni,
uasna situacija. I nije poginija bilo ko. Buan mije bija jedan od
najboljih prijatelja, a Nejca san posli Everesta i Lhotsea doivljava
ka brata. Najvei mogui ok. Dva prijatelja, ne zna koji je
drai...
lice mrtvog prijatelja ] 67
Buanovo tilo nisu nali, led ga je odnija i sakrija. Zaplotnikovo
tilo jesu. Bilo je uasno teko gledat lice mrtvog prijatelja. Nisu ga
mogli tamo zakopat, jer bi otplovija doli s ledon. Morali su do do
zemlje da ga zakopaju u vrsto.
Dva dana smo nosili mrtvo tilo naega Nejca. I napokon ga
zakopali u zemlju. Sloili smo se da ga nema smisla prebacivat
doma. ena mu je posli dola na misto di je grob. I ona je
zakljuila, ka i svi mi, da je bolje da poiva tamo, pod planinon
koju je volija.
U to se vrime ni teoretski nije moglo helikopteron pribacit tilo
poginulog penjaa. Za razliku od danas, tada nije bilo privatnih
helikoptera, nego samo vojnih. A vojska nije tila nosit mrtvace.
Nejcova Mojca posli se opet udala, zapravo ne znan je li se
slubeno udala, ali ivi s penjaen, inae Nejcovin prijateljem
Toma Jamnik se zove, nadimak mu je Miko, znan ovika
odlino iz ekspedicije na K2, a na Everestu je
353
NejcZaplotnik, ikona slovenskog himalajizma: udovica mu Mojca
danas ivi s njegovin kolegon jamnikom
354
lice mrtvog prijatelja | 67
bija zaduen za transport. S Nejcon je Mojca imala tri sina, jedan
se zva Nejc, ini mi se najmlai, a jedan se naalost ubija, ima je
problema sa shizofrenijom..
Kad je na Slovenac s Nejcovon udovicon Mojcon prije par godina
ia obi misto tragedije, s uenjen je zakljuija da se ledenjak
umirija, skroz izravna, i da ne priti vie apsolutno nikakva
opasnost od njega. Ironija sudbine. Ekspedicija je na Manaslu
krenila u krivo vrime, zatekli su se na kri-von mistu, sve je bilo
krivo. Jebena sria, reka je Stipe.
Zna povjerija mi je kad je Messner osvojija Manaslu, isto
su mu poginila dva ovika. Gori visoko pri vrhu jedan je zaluta,
drugi ga ia trait, i oba su se izgubila. Ali drugo je kad uje za
tako neto, a drugo kad to do-ivi, kad gleda bijelo lice i

sklopljene oi svoga mrtvog penjakog brata. Mi smo svi bili u

tekoj depresiji. "Neemo vie nikad i u planine". "Gotovo je s
Himalajon". Ali onda smo posli priali o tome i zakljuili da je lijek
samo jedan. Popet se na Manaslu. I ili smo sljedee godine.
Mala, tuna ekspedicija. Samo Edo Retelj, Viki, Ale Kunaver i ja.
I popeli smo se, Viki i ja, s mislima na nae mrtve prijatelje.
Posli je Stipe osta u kontaktu s Buanovon familjon. Danas Anti
vie ni roditelji nisu ivi, prvo je umra aa, a posli njega i mater,
Estera. Toliko ih je uasno pogodila smrt sina, da se od toga oka
nikad nisu oporavili, do smrti su bili skrhani od tuge. Stipe se jo
via s braton, kojega je upozna skupa s Anton, onih davnih dana
na Mosoru, uz pismu i bukaru.
Ante je bija ovik, pravi ovik tekin glason govori Stipe:
Roeni voa, a uz to stvoren za veselje i alu. Malo je takvih.
Nesritni Buan za sobon je ostavija i curu Mandinu. Bila je lipa i
zgodna o^gove lipe "a ka cura, a takva je i danas. Stipe je
ponekad vidi u gradu. Nije se udavala.
cure Mandine
355
356
zagrljaj na crnoj stini
Gleda san najviu planinu svita. Everest je bija tu, doslovce isprid
mene. Ma vidi staje lip! Skupilo mi se neto u grlu. Mora san re
Stipi dvi rii, zahvalit mu se ta mi je pruija ovo velianstveno
iskustvo. Zagrlili smo jedan drugoga, skoro mije suza kanila.
357
Himalajski Kvisko: 5050 puta dva je, ekaj... 10100 metri! Novi
svjetski rekord!
Pogleda san visoko gore. Kala Pathar, zloslutna Crna stina, pritila
mi je ispruenin kamenin prston. Krajolik je bija oajan. Grozno
crno kamenje, totalno sablasno. A s druge strane, iza naih lea,
sve puno bjeline i lipote. S Kala Pathara prua se najlipi mogui
pogled na Everest. Kontrast crnoga i biloga.
Stipe je ia prvi, vrlo polako, da bi ja to uope moga pratit. Vrh se
vidija ka na dlanu ali, upozorija me:
To samo tako izgleda. ini ti se ka da e sti za pet minuti, ali
ima jo dobru uru i po penjanja.
Zato san odluija da vie uope neu gledat prema gori. Smislija
san sistem: pratit u samo Stipine pete i brojat njegove korake,
od jedan do dvista. Tako e mi bre pro vrime i do u do vrha
zaas.

Jedan, dva, tri, pet, sto, dvista... izbrojija san ak osan tih
dvistotica i tek onda sebi dopustija pogled prema vrhu. Izgledalo
je ka da smo ve tu, oekiva san jo maksimalno sto koraka pa da
Stipe proglasi kako smo stigli. Ali ne. Tribalo je brojat jo ak pet
puta do dvista! Shvatija san na osobnome primjeru kako se Stipe
osjea onda kad se drugi put penja na Everest. Vrh je naizgled tu,
a nikako do do njega.
Krklja san vapei za arjon, i slomljeno nabada dravin koracima
naprid, ka invalidna aplja, ka olovni vojnik s jednon nogon.
ekaj, ta je ono falilo olovnome vojniku? Noga ili ruka?
U nemiloj agoniji shvatija san da smo napokon stigli blizu
vrnoga kamena. Kala Pathar. Crni Petar?
Mantalo mi se, ivali su mi svitlaci prid oima, a to nije bilo
bezopasno, jer je ovde jedan pogrean korak moga imat
smrtonosne posljedice. ak i naizgled logian korak moga je bit
fatalan ako bi se, primjerice, ugazilo na krivi kamen koji bi se
nezgodno pomaka ili odronija. A ja vie kurca nian vidija, a
kamoli je li idui kamen stabilan ili nije.
Ajme, Stipe! Otili smo na drugi vrh, oni malo nii! Eno tamo
priko pravoga! prvi je zabunu opazija Mlado.
Stipe se nasmija: A nita, morat emo se jo malo penjat!
Slua san ta govore. Jel me zajebaju? Ne, to je istina. Oni
vrhunac tamo stvarno je vii od ovoga. Obuzeja me apsolutni
oaj. Ne mogu vie, ne mogu. Mrtav umoran, samo san promrsija:
Ja na drugi vrh ne iden. Zadovoljit u se ovin Mini Patharon.
Kad me vidija onako slomljenoga, Stipe je shvatija da se ne alin,
pa je onda predloija:
358
zagrljaj na crnoj stini | 68
Dobro, idemo priko ovoga grebena, mi emo se popet, a ti
priekaj. Ali teta, sad si tako blizu...
I zbilja, dok san tetura grebenon priko crnih stina, pogled mi je
bia prema vrhu ukraenon brojnin budistikin zastavicama.
Ajde dobro, odradit u jo tih trista metri proglasija san, na
ta se tipan razveselija.
Prvi je gore stiga Mladen i poljubija kamen na vrhu planine, za
njin Stipe. Zadra se, jer je u zadnjih stotinjak metri sreja nekoga
mlaeg ovika, koji je bija s lipon, plavokoson curon. I oni su se
penjali na Kala Pathar. Inae, to su bile jedine dvi osobe koje smo
toga dana sreli na planini. Stipe je momka prvo prodorno gleda, a
onda je skoija na kamen do njega i oslovija ga:
Hej, Dejv, ju rimember mi?

 Vot?... Vejt, o maj gad... Stipi!?

Je, to je bija Dave, ameriki avanturist kojega je Stipe upozna
nigdi drug-di nego na - Antarktici. Jebate, meu kakvu san ekipu
upa!
Stipe me upozna s Daveon. Reka san "najs tu mit ju" i dozna da
Dave i cura posli ovoga idu u uspon na Everest. Ajde, lipo, puno
srie, pazite jedno na drugo. Neto san trtlja, nian uope zna ta
govorin.
Vrapi koji me bez straja doa oba dok san mrtav sidija u stini
na vrhu: srce mi je tuklo bre nego njemu...
40***
359
Stipe je uglavija kameru u stinu tako da se iza vidi Everest, pa
snimija prilog za Dnevnik
36O
zagrljaj na crnoj stini | 68
Zadnji metri bili su najtei, jer je tribalo priskakat sa stine na
stinu, ka divokoza. Nakon Mlae i Stipe do vrha san doskakuta i
ja, avlije skakalo, potpuno lud, ta od umora, ta od visine.
Pravo udo kako se nian strmo-pizdija u dubinu pod Kala
Patharon.
Jo dva posrtanja i spaavanja pomou tapova, i napokon san
bija tu, na vrhu. Na 5550 metri. Skroz san se uspravija, pa u
euforiji cota po vrnin sti-nama. Moji su suputnici poeli vikat na
mene i u panici me povukli prema doli, legli me na stinu. Nian
odma shvatija ta san sad falija.
Jesi lud, ne smi to! uzruja se Stipe: Da si izgubija
ravnoteu, vie te niko ne bi moga zaustavit, skotrlja bi se niz ove
kamenine doli i razbija ka boca!
Zatim san sidija u stini na vrhu, dok je Stipe neto snima, a
Mladen skuplja kamenje za uspomenu. Do noge mi je sletija
vrapi, pa san ga promatra, dok mi je srce tuklo u grlu, ka
ljudskon vrapcu.
Za otprilike dvadeset minuti doa san sebi, vratija se meu ive.
Na vrhu Kala Pathara, s blistavin pogledon na Mount Everest.
Gleda san najviu planinu svita. Everest je bija tu, doslovce isprid
mene. Ma vidi ta je lip, ka u librima! S nae strane vidija se ba
oni strahotni Zapadni greben. Zadnji ovik koji se po njemu
uspija popet, prije tono trideset godina, sad je bija samo korak
od mene. Neopisivo & neprocjenjivo.

Skupilo mi se neto u grlu. Mora san re Stipi dvi rii, zahvalit

mu se ta mi je pruija ovo velianstveno iskustvo. Zagrlili smo
jedan drugoga, skoro mi je suza kanila. On me potapa po
ramenima.
Taj e mi zagrljaj na vrhu Kala Pathara zauvik ostat jedan od
najdraih ivotnih trenutaka.
Mount Everest izbliza: u prvome planu grozomorni Zapadni
greben po kojemu s& zadnji na svitu popeja momakJz-Zavojana
Vrte Se ZVizde | "Poa san jedan korak, ali kako je bija mrak,
ugazija san u prazno. Mahinalno san krenija zabit cepin,
meutim cepina vie nian ima. Klizin, padan, noge odletile u
zrak. Vrtile su se zvide i pomislija san... gotovo!"
U jednome dvoritu u Katmanduu, posli veere pod zvizdama, uz
bocu pive slua san Stipu kako naoj mladoj penjaici, lipoj
plavuici koja ga je pobono sluala, pria o tome kako su mu se
iste te zvide vrtile nad glavon, a on se oprata sa ivoton. Bija je
to Everest, drugi put.
Lud od umora i bez kisika, muen halucinacijama, sputa san
se prema Logoru 4 maksimalno pravilno, kolski, lien okrenut
prema padini, da se ne bi sluajno kliznija. Ima jo trikova kako
poveat sigurnost. Naprimjer, korak po korak ubada picevima
od dereza i picon od cepina, po istome principu. Uvik su tri toke
ubodene, sigurne, a jednu trai.
Napredova je sporo, no je odavno pala. Onako bez kisika,
iscrpljen, vata je arju ka glamac. Malo se odmorija i onda poa
prema doli, i u tome momentu shvatija da mu je cepin osta
petnaestak metri visoije.
Reka san sam sebi, ma neu se ni vraat, ko ga ljivi, na u
neki rezervni u logoru. Poa san jedan korak, ali kako je bija
mrak, ugazija san u prazno. Mahinalno san krenija zabit cepin,
meutim cepina vie nian ima. Klizin, padan, noge odletile u
zrak. Nian osjetija neku posebnu paniku, nema ta. Vrtile su se
zvide i pomislija san... gotovo. Mogu past u provaliju na livu
stranu, u Kinu, ili na desnu, u Nepal, u oba sluaja nema mi
pomoi.
Odjedanput su zvide stale. Spas! Stipe se okrenija i pogleda oko
sebe.
Prvo ta je vidija bija je - mrtvac. Lice mrtvog ovika, prekriveno
komadiima leda, bilo je okrenuto prema njemu.

 Mislin ak da znan koji je to bija mrtvac. Moj prijatelj Yogendra

Thapa, Nepalac, radija je u policiji. Prije nekoga vrimena nesta je
tu negdi. Po odjei mi se ini da je to bija on.
Nakon ta se udesno stombula niz strminu a da nije upa u
provaliju, Stipe se zaustavija u neposrednoj blizini atora.
Makedonac Borce ak je vidija njegov pad, i nije moga virovat da
se Stipe uspija sritno kapulat.
Kako san se zaustavija? Ne znan ni ja, neman pojma. Bilo je to
jedan naprema tisuu. Jedan da u preivit, tisuu da u poginit.
Najopasnija situacija u kojoj san se ikada zateka. Bija san
siguran da me vie nema, spasilo me samo Boje provienje...
Te 1989. Makedonci su organizirali ekspediciju na Everest. Voa
je bija Jovan Popovski. Budui da na Slovenac nije bija na vrhu
1979. godine, molija je Jovana bi li on moga i s njima.
Makedonci su, naravno, bili sritni ta in se po-nudija takav as.
Onda je Slovenac zva Stipu i stari tandem opet je bija u sedlu.
Dva generala uzeli su dozvole za Lhotse na svoj raun i isplanirali
da e se, ako bude vrimena i mogunosti, moda popet i na
Everest.
Slovenac se junaki popeja na Lhotse, a Stipu su zeble noge i nije
mu se dalo. Pripa se da mu se ne smrznu prsti. Doeka je
Slovenca u silazu i po-moga mu se spustit do logora. Slovenac,
slomljen od uspona i nevrimena na vrhu, kasnije je reka kako mu
se inilo, kad je vidija Stipu, da mu se ramena zatitniki ire
priko cile sjeverne padine Lhotsea, ka da rastu da ga spase ako
on sluajno popuzne.
Posli, na putu prema vrhu Everesta, Stipu je najvie brinija
Ledeni slap, prijelomnica ledenjaka Khumbu, koji nastaje u
zapadnoj uvali.
Uvalu ine padina Everesta na sjeveru, Lhotsea na zapadu i
Nuptsea na jugu. Na padinama tih grandioznih planina skoro
svaki dan skupljaju se goleme koliine sniga koje polako klize niz
strme stine i hrane ledenjak Khumbu. Ledenjak lagano,
centimetar na dan, klizi prema doli i na kraju uvale se lomi,
stvarajui Ledeni slap. Sam slap poinje ogromnin pukotinama u
gornjemu dilu. Led klizi nanie i stvara serake, ledene tornjeve,
naslagane bez reda i esto sa slabin osloncen. Te divovske sante
leda znaju padat bez pravila i stvaraju kaos. Rue se ka minirani
neboderi i zatrpavaju pritom sve ta in je na putu.
Stupanj opasnosti na Everestu ovisi o broju prelazaka kroz
Ledeni slap. Teko je tuda pro, jer triba primostit iroke, i po sto
metri duboke ledenja-ke pukotine, te zaobi velike serake.

vrte se zvide | 69
Meutim, sve su proli bez problema, te usprkos ladnoi i loemu
vrime-nu strelovito napredovali, za razliku od drugih penjaa koji
su redon odustajali. To je izazvalo ljubomoru efova amerike
ekspedicije, koji nisu mogli prihvatit injenicu da njihove zvijezde
ka Rob Hali, Scott Fischer i Peter Hillarv (Edmundov sin),
zaostaju za tamo nekin Balkancima.
Voa ekspedicije, poznati Alan Burgess, govorija je za Stipu i
Slovenca da su ludi, opasni, da smetaju drugima, ak da bacaju
kamenje na lanove drugih ekspedicija!
Isprva nian to moga razumit slee ramenima Stipe. Ali,
posli san donekle shvatija. Burgessu je vrh izmica, i to po ko zna
koji put, jer je na Everest neuspjeno juria i prijanjih godina.
Ekspedicija je bila komercijalna i puno je kotala njihove
pridruene lanove. Dvojica veana platili su sto iljada dolara,
duplo vie nego ta su kotale naa i makedonska ekspedicija
zajedno!
Lipa plavokosa penjaica Iris iz Rijeke (to nije Darijina sestra,
nego druga Iris!) koja je na veeri u Katmanduu paljivo sluala
Stipine savjete
365
Zato su Amerikanci bili bisni i zabrinuti. Kako objasnit lanovima
tima injenicu da su se Stipe i Slovenac, praeni Makedoncima,
munjevito popeli do mista di oni nikako nisu uspijevali sti?
Vitar je polako slabija i obeava lip sutranji dan. Mala
ekspedicija bila je ushiena. Cilo vrime ponavljali su jedan
drugome izreku Miljenka Smoje: "Straj nas je koliko smo
pametni!".
Bili su u Logoru 4 na negostoljubivon kamenjaru Junog sedla.
Kraj atora nali su vriu za spavanje u koju je dopola bilo
umotano neije mrtvo tilo.
Digli su se u jedan sat posli ponoi 10. svibnja.
Nema teega momenta za himalajca od onoga kad se izvue iz
tople vrie za spavanje i zapone pripreme za uspon. Poeli smo
topit snig za aj. oviku na Himalaji triba puno tekuine, tri puta
vie nego u dolini.
Ritka arja usporava protok krvi, pa dolazi do ozeblina i tromboze.
Zato triba ta vie pit.
Krenili su u tri ure posli ponoi. Put su osvitljavali eonin
lampama. Kisik je ita iz ventila namitenih za dodavanje dvi
litre u minuti.

 Dil lica i oiju iznad maske pokrivale su mi skijake oale koje

su imale dvostruka stakla, da se ne zamagle. Priko svega ima san
kapuljau od jakete ispunjenu paperjen. Iako su i rukavice bile
paperjaste, ruke su mi zeble. Na nogama san ima posebne,
iznimno lagane cipele, izraene od umjetnih materijala, priko
kojih su jo bile zatitne navlake. Nosija san dva para vunenih
biava, a noge san namaza antireumatskon mau. Uza sve to
utija san ladnou na nogama...
Od penjake opreme ima je samo dereze na nogama i cepin u
ruci. Ruksak je teija vie od dvadeset kili, jer je u njemu dra dvi
boce kisika, 16-milimetar-sku filmsku kameru, tri role filma, dva
fotoaparata i neto okolade i bombona.
Prvi je padinon iznad Junog sedla zagrabija Slovenac. Nakon
stotinjak metri vodstvo je preuzeja Stipe. Tu su bili jo
Makedonac Dimitar Ilievski, te erpe Sonam i Agiva. Drugi
Makedonac Borce je osta u Logoru 4, jer se nije utija dobro.
Iako je u poetku snig bija dobar za penjanje, sporo su
napredovali u strmoj padini. Nisu bili navezani, nego su se penjali
svaki za sebe, ta je bilo najbre i najsigurnije za cilu skupinu.
Svi smo bili iskusni himalajci, raunajui i Ilievskog, koji se
1986. ka lan makedonske ekspedicije penja na Manaslu.
Svitanje nas je zateklo na grebenu, na mistu di su prijanje
ekspedicije postavile Logor 5. Niko nije bija isprid nas, nije bilo
uadi ka danas...
366
vrte se zvide | 69
Stipe je vie puti mora zastajat i ekat Slovenca i ostale, kojima je
tee ilo. ta se sunce vie dizalo, bilo je toplije. Tek oko dvi ure
popodne popeli su se na greben ispod Junog vrha. Pogled je bija
spektakularan. Divovski vrhovi Makalu i Kangchenjunga, Tibet ka
na dlanu. Jo samo etristo metri do vrha.
Snig je bija dubok, upadali smo do kolina. erpe su stali. Rekli
su nan: "Ako ete vi prtit, onda idemo. Ako neete, idemo nazad".
To nas je natiralo da jo jae zapnemo. ta u, prtija san duboki
snig. Strmina me iznenadila, oekiva san laki teren. Nakon
dvista metri san izduija.
Vodstvo je preuzeja Ilievski i tako dokaza da je pravi himalajac,
ravan ostalima. Slovenac je u tome momentu bija zaosta, ima je
neki problem s kisikon.
Nakon pedesetak metri koje je junaki odradija Makedonac,
stupili su na scenu odmorni erpe i prtili sve do Junog vrha, koji
je tono sto metri nii od pravoga.

Tu pod vrhon Stipe je potroija zadnju kap kisika. erpa Sonam

odma mu je ponudija svoju rezervnu bocu. Stipe ju je namontira i
nastavija novon forcon.
Zadnjih sto metri vie nije bilo dubokoga sniga, samo otri
nazubljeni greben sa strmin dilon, zvanin Hillarv Step. Kad se
Stipe nekako uspija po-pet uz Hillarv Step, okomitu granitnu
stinu od dvadeset metri, pomislija je: "Evo, sad e vrh!" Ali im bi
se popeja na vrh koji je bija vidija, ugleda bi jo vii. I tako
nekoliko puti.
Mislija san, onako satran od umora, da me neko zajebaje. Na
kraju je vidija Sonama kako uzbueno mae.
Ostalo mi je samo petnaestak metri do njega. Bija san ushien,
gotovo san plaka. Nakon deset godina opet san tu! Zadnjih deset
metri san gotovo u sprintu potra uzbrdo, Sonam je poeja mahat
da stanen, pomislija je da san poludija. To je jako opasno, zna,
ako se uspravi pa se recimo oklizne, u padu se ne mo
zaustavit...
367
Dirnitar llievsl'.i: prvi 'kedonaciiia Mount
odime, dime! Posli je niko drugi nego uveni Scott Fischer vidija
mrtvaca koji je po svoj prilici bija llievski. Nalazija se u bonome
poloaju, zgren, glava mu je bila uz kolina. Najvjerojatnije se
umorija, sija, pa vie nije moga ustat. Samo je zaspa i privrnija
se.
Doeka ga je iroki Sonamov zagrljaj. Na vrhu je. Najviemu na
svitu. Dalmatinac. Drugi put! Niti jednome Europljaninu tako
neto jo nije uspi-lo: popeja se na vrh priko dva grebena,
Zapadnog i Junog.
U tome momentu Stipe je ugleda Slovenca, sto metri ispod, na
Junom vrhu. Ia je polako jer mu je nestalo kisika.
Ve je bilo 17.30, kasna ura, umor, iscrpljenost. Svejedno je
zavladalo ope veselje kad su uskoro na vrh stigli Agiva i llievski.
Niko onda nije slutija ta e se dogodit samo nekoliko uri kasnije.
Na vrhu je bilo lipo, ali nemilo ladno. Stipe je pokua neto snimit
filmskom kameron, meutim ona se jedva pokrenila.
Vrtila se slabo, ali ipak je ostalo neto snimljeno.
Ispuca je nekoliko fotografija i ia zaminit film. Gole su mu se
ruke poele smrzavat. Odusta je, valjalo je biat.
Dime, idemo doli! reka je.
Odime! uzvratija je Dime na makedonskome.
Stipe je pomislija: "Bidan Viki, nema mu pomoi, propustit e vrh
i ovi put". Izvadija je praznu bocu kisika i poloija je na vrh. U

tome momentu na snigu je sinja runi sat. Kineski. Strpa ga je u

dep i krenija za Makedoncen. Stipe jo ima taj sat, posli je ak i
proradija.
Na vrhu Hillarv Stepa susreli su Slovenca.
Kasno je, brzo e mrak! reka mu je Stipe.
Pokuat u se popet, malo mi e manjka odgovorija je
Slovenac.
Ali, Viki, mislin da ti to nije pametno. Kasno je!
Znam, ali ta u sad kad sam tako blizu?
Dok se Stipe zadra sa Slovencen, Dime je odmaglija velikon
brzinon. Stipe mu je viknija da ga eka i ovi ga je zaista prieka
na Junome vrhu, pomoga mu popravit lampu, pa opet uteka.
Jednostavno ga nian moga slidit. Opet san vika, ta san
glasnije moga, neka me prieka, ali nije me uja. Zadnji put san
vidija njegovo svitlo na mistu di je tribalo pri greben i poet se
sputat ledenon strminon do Junog sedla. Ima san opet
problema s eonon lampon. Pala je no.
Istin bezbrojnin pokretima cepinon i derezama Stipe je gotovo
napamet silazija strmon zasnjeenon stinon, ka stroj. Gleda je
samo krug svitla u mraku, koji je bacala lampa ta ju je ipak
uspija ponovo popravit.
Poela mu je poputat veza sa stvarnou, krenile su
halucinacije. Tilo mu je gubilo teinu, inilo mu se da moe
poletit. A bija je sam u stini. Sija je i malo mu se razbistrilo, ali
nakon pedesetak metri opet mu je poela nestajat stvarnost.
Nekako san se presta brinit. Razmilja san bi li lega. Neko e
sad do kod mene i razapet ator. Unutra pijen aj, tono san mu
moga outit okus. Tu je i topla vria za spavanje, lipo mi je. Onda
san se trgnija, shvatija san djelien svijesti da haluciniran i da u
sigurno umrit ako nastavin.
Odjedanput je vidija svitlo neije eone lampe.
Dime, di si? povika je.
Nisam jaz Dime, ampak Viki! uja je Groeljev glas.
A di je Dime?
Ne vem, nisem ga videl.
Nastavili su se sputat zajedno, ali nakon nekog vrimena Stipe je
shvatija da je opet sam. Poela je jo jedna borba sna i jave. Ipak,
bija je sve blii Logoru 4, ve je vidija svitlo, i to ga je gonilo dalje.
Uto je zaboravija cepin na jednome odmoritu, pa zagazija u
prazno i udesno preivija oni pad s poetka prethodne prie...
Slovenac i Borce su ga doekali s ajen. Ali di je Dime?

 Ute se ne pojavi! reka je Borce. Kod Dime je ostala i

radiostanica, tako da se nisu mogli javit u bazu.
Nije bilo druge nego ekat da se Dime ukae, iako su sva trojica
poeli sumnjat u njegov povratak. No je bila duga i muna.
370
odime, dime! | 70
Ujutro su Viki i Borce rekli da bi ili a. Viki je bija uasno
iscrpljen i triba se spustit ta prije, a Borce je ima problema s
ozeblinama. Ja san osta ekat jo jedan dan i jednu no. Zna li
ta je to? Na Junome sedlu. Smrtno opasno. Ali naa san
polupraznih boca s kisikon, pa san to srka i preporodija se.
Kad se, meutim, Dime ni sutra nije pojavija, Stipe je takoer
krenija prema doli. Toliko ga je diga kisik iz odbaenih boca da je
ibnija doli i uvatija dvojicu prijatelja! Oni su prispavali u "dvojci",
a on ih je stiga prije baze.
Posli je niko drugi nego uveni Scott Fischer, koji je poginija
1996, vidija mrtvaca koji je po svoj prilici bija llievski. Nalazija se
u bonome poloaju, zgren, glava mu je bila uz kolina.
Najvjerojatnije se umorija, sija, pa vie nije moga ustat. Samo je
zaspa i privrnija se. Organizam se pothladi, osjeaji nestaju.
Nema boli, ak osjea ugodu. Bijela smrt. Skoro je i mene
zadesila.
Stipe je upozna familju od Ilievskog, enu i sina. Posjetija je
Makedoniju kad je ekspedicija imala predavanje o Everestu, bilo
je to prije rata.
Osta san posli u kontaktu s obitelji, dopisujen se s njegovin
sinon. Dime je nacionalni heroj u Makedoniji, prvi njihov osvaja
Everesta, poginija pri sputanju. Bija je krasan ovik. Inae su ti
Makedonci odlini ljudi.
Na Everestu je osta Ang Phu, osta je i Dime, ko zna koliko ih je
drugih ostalo? Na stotine. Stipe je via mrtva tila, nekad bi ga
potresla vie, nekad manje. Moda najslavniji mrtvac s Everesta,
George Mallorv, o kojemu san pisa u "Nepalu u 77 pria", takoer
je pronaen i identificiran. Nikad nije utvreno je li se moda i on
prije smrti popeja na vrh, i to silna desetljea prije svih ostalih.
Je, moda se Mallorv popeja kima Stipe: ak vrlo
mogue. Sigurno je bija vrlo, vrlo blizu, jako visoko, moda 150
metri ispod vrha. A je li doa na sam vrh... ne bi se zakleja da
nije.
Nikad neemo saznat istinu. Tu je tajnu Mallorv ponija sa sobon.

Stipe kae: Na Everestu je puno mrtvih. S te visine niko ne

moe mrtvoga ovika donit dole. Nema tehnike koja bi svladala taj
problem. Zato mrtvaci ostaju gore.
Postoji kodeks postupanja s mrtvin tilima. Ako se truplo moe
ubacit u neku pukotinu, ubaci ga se. Ako ne moe, onda ga
pokrije snig, ali ga vitar esto ponovo oisti i izloi pogledima.
ta ovik osjea kad vidi sve te mrtvace? Jel te prisie?
Stipe die obrve: A uj, to je odnos prema nekome ko je davno
umra, ko nije tvoj. Malo te zaledi, triba priznat, ali ne moe se to
usporedit sa smru prijatelja. Strano je kad vidi mrtvo
prijateljevo tilo. To je uas, ivi uas.
Veliki Ale Kunaver, inspirator slovenskih juria na himalajske
vrhove: poginija 1984. u helikopterskoj nesrii u Sloveniji
371
"Starci Mfftle bolesnikin priam ipt. J'Sinko moj, bo *Lp'vo, boli
mesno". - Boli koga kurac ta drugoga ovi|a^oli!
372
kad buden ima 65 Za svoj 65. roendan naputan Hrvatsku, selin
na Tajland. Tad u ve ispunit obavezu prema obitelji, podi dicu
i unuke. Na plai otoka Ko Samui ivit u u bungalovu, uz etri
mlade Tajlan-anke, kamenice, ribu, vino, ampanjac...
Sidili smo U Gorak Shepu, toavali kruv u jaja na oko i pijuckali
topli aj. Bazni logor nas eka. Zadnje jutro uspona. Da mi se
naspavat, spasija bi se. Tri noi nian oka sklopija. Vanka
pustara, minus pet.
Ajme! Jeste vidili? skoija je Mlado: Neto je protralo,
neka betija. Ka vidra. Ili vjeverica.
Ko e ti ovde protrat, u ovoj vukojebini na pet iljada metri?
okre-nija san se lino prema ponistri.
Ne, stvarno ima nekih ivotinjica ovde. Vidija san ih i ja, ali ne
ovi put ukljuija se Stipe.
Buljili smo kroz ponistru, pripremili fotoaparate, ali betijici ni
traga. Ko zna ta je to Mlado vidija?
Amerikanaca nije bilo, fala bogu. Teko bi izdra ono njihovo
lajanje najranije ujutro. Ali ostavili su novine na engleskon, stare
pet dana, koje in je najvjerojatnije donija neki od nosaa.
Pogleda san glavni naslov u zabavnoj rubrici:
Pazi ovo: "Angelina Jolie ozlijedila se na snimanju filma". Bidna
Ange-lina. Ko e sad pazit na dicu?
Res? Angelina se je ponesreila? pogleda me Slovenac, pa se
okreni-ja Stipi: Sluaj, ja ne znam kaj sad da radimo? Da se
vrnemo?

Prea san na crnu kroniku, lokalne vijesti.

Katmandu, brutalno ubijen starac od 75 godina. Supruga od 72
godine uguila ga kuinon na spavanju, pa ga za svaku sigurnost
izbola noen. Na tilu naeno 45 uboda. Motivi se jo istrauju.
Malo smo diskutirali o tome, pa san iznija svoj plan za
budunost.
Kako bi izbjega mogunost da me u starosti neko izbua
noinon, ja za svoj 65. roendan naputan Hrvatsku, selin na
Tajland. Dakle, tada san ve podiga dicu, doeka san da se rode
unuci i poveja ih u prve etnje. Is-punija san obavezu prema
obitelji. U tome momentu prodajen svu imovinu koju san dotad
steka...
Hahaha nasmija se Slovenac e vidim kam to gre!
Nastavija san izlagat plan:
Od prodaje svega uziman sebi pola, a pola ostavljan dii i
unucima. Odlazin na Tajland, i ne vraan se do ultima, dok ne
shvatin da u umrit za koji misec, samo da zadnji put vidin dicu i
unuke. Na plai otoka Ko Samui ivin u bungalovu, uz dvi do
etri mlade Tajlananke, kamenice, ribu, vino, ampanjac... ta
kaete?
Slovenac se zainteresira: Pa ena? Kaj bo z eno?
Tad jo nian slutija da e me samo etri miseca posli ovoga
razgovora ostavit Papuica, i to zato ta nian bija primjeran.
Odgovorija san mu: eni time samo radin uslugu. Reala bi
ona na mene, ja na nju. Dosaiva bi joj, gnjavija je po kui. Ona
me 2030. godine, sa svojih 60, sigurno nee inspirirat na seks.
Moda bi me na kraju stvarno izbola noen!
Slovenac se nasmija: In to pet in tirideset krat!
Nian to tija govorit Stipi i Slovencu, jer su se obojica pribliili
ezdesetoj, ali veina ljudi nakon navrene 65. godine za okolinu
zapravo vie i ne postoji. Niko ih ne primjeuje, prolaze sviton ka
duhovi.
Mladin momcima i curama je, iskreno reeno, zapravo tlaka i
vidit dida i babu, osim ako nije ri o skroz maloj dii, koju se
potkupljuje okoladon i bombonima.
To pogotovo vridi ako je starac bolestan, pa ut i kukasta nosa
lei u postelji. Tad se odbojnost jedva prikriva ne samo kod
unuka, nego i kod roenih sinova i eri. Malo je onih potomaka
koji su spremni, ka naprimjer ja sa svojin umiruin didon, satima
i danima sidit uz samrtnu postelju i priat s njin o mladosti, da
mu se pinku laskaju zadnje muke.

Moran re da se moj dida u svojoj 97. duhon vratija u 1915.

godinu i precizno mi nabroja imena i prezimena svih mesara
(onda ih je bilo ak troji374
kad buden ima 65 | 71
ca!) i ribara u Visu, te da mi je ispria neke divne prie o svojoj
prvoj curi koja se zvala Eli i "otac ju je odve' priko velikega mora u
Jamerike, ba kad smo se tili vazest".
U normalnoj situaciji u nain kuama bolesni starac, ako ga nisu
pedili u dom, obino lei u svojoj sobi, donese mu se spiza i pie,
ako triba promi-nu mu se i pelene, ali u principu niko ga ne jebe
dva posto. Jo mu se zatvore vrata od sobe da se ne uje ako
zove.
Zato argument o tome kako je lipo do kraja bit uz familju zapravo
ne stoji. Vie je ri 0 tome kako se drutvo iz suuti upinje da
opstane ta nekakva solidarnost prema starcima, ali realno, u
suvremenon svitu ljubavi prema starome oviku sve je manje i
manje.
Svojedobno su Spartanci, recimo, tako neto skroz odbacili i svoje
inkre-pite potirali u planinu, neka ih tamo poderu vuci i
medvidi. Plaa na Tajlandu je, po meni, puno prihvatljiviji
posljednji okoli za umorne kosti.
Moda bi se, dodue, mladi ljudi volili druit sa starijin sviton,
kad starci ne bi, ali ba svi redon, ponavljali istu greku.
Fokusirani su samo na odranje vlastitih tila u funkciji. Glavne (i
jedine) teme postaju in zubi, u, vene, prostata, probava, pilule,
operacije...
Ne brinu ni o emu drugome nego o zdravlju, i o tome kako da od
sudbine iicaju jo koju godinu dosadnog ivota. Ubiju te
bolesnikin priama. Sinko moj, boli me ovo, boli me ono. Ma boli
koga kurac za ono ta drugoga ovika boli!
Nasuprot tome, im se pojavi neki zanimljiv, atipian starac, uvati
mladu macu ka od ale. Sve na iskustvo i arm (i pokoji euro,
naravno). Za to imamo masu primjera na stranicama jet-set
magazina, domaih i stranih. Dok javnost osuuje pohotne
starce, za mene su oni sasvim OK i uvik navijan za njih. Osim
toga, virujen daje seks s mladin lipoticama povoljan za prostatu.
Nije li stari dobri Bukovvski napisa kako je jedini nain da se
zajebe smrt taj da u svojoj sedandesetoj spava sa curon od 19
godina?
Zato san sto posto siguran da je u starosti najbolje odjebat sve te
prie oko criva, prostate i kolesterola, hrabro kartat boice i

kremice, spakirat samo mudantine i dentjeru, te oti na Ko

Samui i zadnji kvarat ivota provest ka kralj, na plai, uz njene
poljupce i tvrde guze tajlandskih maca.
bazni logor | Kad smo prili malo blie, na jednome od najlipih
atora vidili smo hrvatsku bandini! Lijepa naa domovino,
himalajska zemljo mila! Ali di su Hrvatice mlade7 Vidili smo samo
nekolicinu erpa, koji su sidili, igrali karte i nepovjerljivo nas
gledali.
Palo je etri-pet velikih stina. Nian obadava. Stipe, koji je isprid
mene gazija po snigu grebena, strignija je uima i zasta. Pogleda
je ulivo, priko klanca. Stali smo i ja i Mladen. Slovenca nije bilo,
on je krenija tek uru-dvi iza nas. Neto e se dogodit.
Odjedanput je poeja pakleni ples stinuga. Odron. Ali kakav! Na
stotine, iljade stina, manjih, veih, ogromnih, ruilo se niz
klisurinu. Neke bi se gromade raspukle kad bi tresnile o zemlju,
neke bi se posli pada kotrljale jo pedeset metri prema nama.
Srion, bili smo na grebenu, sigurni od stihije.
Gleda san zastraujui prizor otvorenih usta. Kamena lavina me
zaprepastila snagon i bison. Da smo se zatekli s druge strane,
pomelo bi nas ka slamice.
Sluaj me sad okrenija mi se Stipe: Ako ti se ovo ikad
dogodi u Putokaz za Bazni logor ivotu, da lavina pada na tebe, ili
odron, sve isto, nikad nemoj biat livo pa
desno, naprid pa nazad, gubit glavu u panici. Prvo procijeni di
pada, a onda odaberi jednu stranu i tri ta moe bre samo u
tu stranu! Oni koji su ne- il
odluni nemaju anse za spas, ubit e ih sigurno.
Niti petsto metri nakon odrona, naili smo na zadnji putokaz u
planini. Pisalo je: "Way to Mt. Everest B. C.", ta oe re "Base
Camp". Bazni logor.
Blizu smo procidija je Mlado.
Nije bilo lako penjat se. Zna san da su ovo zadnji kilometri
uspona, koji su obino najtei, jer su forca i pacijenca pri
samome kraju. Uz to, teren je
377
Ova ekspedicija zamalo je zavrila fatalno i za samoga Stipu
bija katastrofa. Na nekin dionicama uope nije bilo staze, nego
skai, labue, s kamena na kamen! Ponegdi se ispod sniga nije
moglo vidit je li stina stabilna ili e se skupa s njon prikovrnit u
provaliju.

Nedaleko od putokaza koija se moni orten Ang Phua. Koliko

puti san ga vidija u Stipinin librima i, evo ga, tu je, prid mojin
oima. Zastali smo kod kamenoga spomenika. Stipe je utonija u
misli. Boe, koliko je prijatelja izgubija ovde u himalajskoj divljini!
Mislin da je to bilo jo u staron selu iznad Pangbochea, uglavnon
pita san Stipu zato on ne vodi komercijalne himalajske
ekspedicije.
Nikad! pripa me estinon odgovora: Nema tih para. Ne
elin vodit grupe ljudi od kojih bi neki mogli stradat, a ja da
odluujen o njihovin sudbinama. Previe san trauma doivija,
previe prijatelja izgubija, da bi se uvatija tako neega. Ovako ka
sad, penjat se s Vikijen ili nekin drugin starin prijateljen, to je
druga stvar...
>
bazni logor | 72
Meutim, ova ekspedicija je zamalo zavrila fatalno i za samoga
Stipu. O tome se malo zna, on je to samo ukratko spomenija, a
bilo je stvarno opasno. Najudnije je to ta san, od momenta kad
je protutnja divovski kameni odron, u sebi ima jak predosjeaj
neke velike opasnosti koja priti Stipi. Planina Pumori, "Neudana
ki", koju smo du zadnje dionice mogli vidit skoro cilo vrime, pa i
tijekon odrona, ka da mi je zraila nekom opasnou. ak san
Stipi neto natuknija o tome, reka san mu da bude maksimalno
oprezan, jer iman lo purijus, ali on se nasmija i odmahnija
rukon. Nian tija dalje upirat, da ne ispadne kako san neka baba.
A ta se posli dogodilo na Pumoriju, kad smo se Mlado i ja ve
uputili prema nazad?
Himalajski vitezovi konano su otvorili bavu s oznakon
"Ljubljanske banke" koju san via na leima nosaa, pa navukli
na sebe opremu i "oruje": dereze, cepine i ostalo staja, obini
smrtnik, nikad prije nian vidija ui-vo. Krenili su na pravu stvar,
na uspon. Ovi silni kilometri do Gorak Shepa i Baznog logora, koji
su za mene bili muka Isusova, to je njima bila zajebanci-ja, etnja
do planine. Na Pumori su krenili jo neki slovenski veterani iz dila
ekipe koja je dola sa karjon.
Stipi je krenilo odlino, penja se velikon brzinon, kad se u
jednome momentu uvatija za staro, istroeno ue koje je - puklo.
S visine od osan metri sunovratija se u dubinu, i to na glavu i
lea. Srion, ima je kacigu. Nakon tekoga pada na stinu, isprva
se nekoliko momenata nije moga pomaknit. Zamislite uasa.
Sigurno mu je svata prostrujalo kroz glavu: kima, kolica...

Onda su se, na njegovo veliko olakanje, poeli micat prvo prsti,

zatim ruke i noge. Teko je natuka lea. Posli su bila skroz plava i
zelena, i to dugo nakon ta se vratija u Hrvatsku.
Dva dana nakon Stipinog pada Slovenac Rafko Vodiek, lan
ekipe, takoer je skoro poginija, osta je visit kad mu se ue
zaplelo oko noge. Shvatili su da ih "Neudana ki" nee, bar ne ovi
put. Odustali su. Stipe je uz priline bolove u leima mora svladat
cili oni put natrag do Lukle.
Ali tada, na putu prema Baznome, jo nian zna ta e bit posli.
Samo me, dok san ipa uzbrdo po kameninama, drala nelagoda
kad god bi pogleda prema Pumoriju. Da san zna da e mi glupa
planina posli skoro ubit Stipu, svata bi joj bija izbetima.
Hodali smo dalje. Morali smo pro ispod jedne strmine s puno
kamenja. U prilinome straju kibija san iznad naih glava, prema
vrhu klisure.
Brine se oko stina, a? Da ne bi odron? furbasto me ubra
Mlado.
379
Nasmija san se, ali nije mi bilo svejedno. Kako je ono reka Stipe?
Pogledaj, procijeni, a onda tri samo u jednu stranu, koliko te
noge nose.
velto smo gazili, a kamenje je frcalo pod nain jolama. Od
nemoi vie ni traga, ivila majka aklimatizacija!
I konano, konano, posli toliko muke, glavobolje, opasnosti,
crnjaka... zaarenili su se atori na kamenitoj zaravni proaranoj
snigon. Bazni logor!
Kad smo prili malo blie, na jednome od najlipih atora vidili
smo -hrvatsku bandiru! Lijepa naa domovino, himalajska zemljo
mila!
Ali di su Hrvatice mlade? Vidili smo samo nekolicinu erpa, koji
su sidili ua san u ator i sve iza hrvatskog atora, igrali karte i
nepovjerljivo nas gledali.
bizmgava: nae cure Odolija san porivu da odma potrin iza
atora, do naih cura. Polako sad, su bile iste i uredne,
doli smo, nece cure ute. Bacija san pogled da provan ubrat ta
to erpe igraju.
U tijeku je bila partija remija. erpe su igrali sasvim solidno,
jedan lola otvorija se sa tri kralja i karo kvinton od osmice do
dame, a drugi su izlaz ve prije obavili, pa su nalipljivali "ive"
karte na njegovu kvintu. Igrali su brzo i dobro. Posli su mi cure
rekle da su ih ba one nauile remi. I da nisu mogle virovat kojon

su brzinon erpe postali kartaki majstori. A onda se pomolila

ljupka glavica iza atora. Joooj, evo Stipe!
Na proplanku iza atora bile su poslagane katrige, na kojima su
cure si-dile i pijuckale aj. Ali najjai je prizor bija iza njih. Dvi
nae himalajke su, taman u momentu kad smo mi doli, prale
kosu. Iskoristile su sunan dan i, posli san dozna, oprale kosu
prvi put posli tri etimane. Totalno idilian prizor, s dugon
sjajnon enskon koson, i snigon i ledon u pozadini.
Cure su se ka jato kokokica okupile oko Stipe. Bilo ih je samo
pola, odnosno est. Drugi dil tima, predvoen rijekin sestrama
Bostjani, bija je gore u planini, u istraivanju puta prema
visinskin logorima. Jednoj od njih taman je bija roendan, pa su
joj ove cure iz Baznog priko radiostanice uglas zakriale i
estitale. Stipe je to snimija i posli napravija prilog za Dnevnik.
Cure su nan skuvale kavu, i to najbolju koju san popija u Nepalu.
Ima bit da je ta kava bila iz Hrvatske, da su je ponile sa sobon.
Neke su himalajke i mene pripoznale. Vidija san da in je upitnik u
glavi: koji kurac ja radin tu, kako san uope doa?
Osobito san srdano popria sa Spliankon Milenon Sijan koja je,
na moje zadovoljstvo, svim curama ispriala kako se, posli
jednoga moga teksta o Mosoru u "Slobodnoj Dalmaciji", idui
vikend nije moglo u u planinarski dom od guve.
38O
bazni logor | 72
Dok ih je Stipe snima za televiziju, a Mlado okolo nespretno gazija
ka medo, ruei in ajnike i ruksake sa stolica, ja san obia
manje atore u kojima su spavale, i jedan malo vei koji in je
sluija za kuinu. Osvrnija san se je li me koja od njih gleda, pa
san potajice ulazija u atore, virija u vrie, biingava, neto i
poslika. Lipo, isto, uredno. Ma bravo, cure!
Posli je Milena specijalno za mene skuvala aj. Dok san sidija i
gleda u strminu koja je vodila prema vrhu Everesta, jedna me
cura pitala:
Roberte, zato nisi sretan? Nisi se jo nijednom nasmijao.
Uope ne izgleda kao netko tko je uspio doi do Baznog logora
Mount Everesta. Pa nije to mala stvar!
Mala je bila u pravu, zbilja nian bija sritan. Nian utija nikakvu
pozitivnu emociju. Bija san toliko umoran i satran od iloga puta,
da sad kad san konano doa do svoga cilja, nian uope osjea
sriu. Bazni logor Everesta, pa ta?

erpe su remi igrali sasvim solidno: jedan lola otvorija se sa tri

kralja i karo kvinton od osmice do dame. A nae cure su ih
nauile igrat tek prije koji dan!
381
bazni logor | 72
Kasnije san pria sa Stipon o tome, pa mi je povjerija kako se,
nakon osobito tekih uspona, ista stvar dogaala i njemu. Napor i
muka toliko te isprazne i iscide da na cilju, na vrhu, osjea samo
ravnodunost.
Iskreno, prije poetka cile ove kampanje nian bija siguran u
sebe. Nian virova da u zbilja do dovde. Ja da se popnen na
priko pet iljada metri? U Bazni logor Everesta, na pet iljada
trista? Ispoetka je svima koji me znaju sve to zvualo apsolutno
nemogue, lue od puta na Misec. Ali evo, uspija san.
Ravnoduno sidin u Baznome logoru i pijuckan Milenin aj.
Najvei uspjesi, najvei pothvati, samo su oni pri kojima se toliko
napati da se, kad ih konano ostvari, njima vie ne mo ni
veselit.
Kad bi tijekon dana zasjalo sunce, nae curice pod Evereston na
noice bi navukle slatke arene "kroksice"
383
384
I
znojenje s f inima
Pita san cure: "Nego, recite mi, ima li ta seksa7 Oblicu li vas
muki iz drugih ekspedicija?" Odgovorile su uglas: "Oblijeemo mi
njih, hahaha! Ima tu zgodnih deki. Najbolji su Finci!" Bie se
malo i znojile s Fincima u njihovin atorima, pa ta7
Ako ptica sleti na Oltar (kosi kamen kod atora u sredini livo)
prvog dana kad doe u Bazni logor, to znai da e se neko iz
tvoga tima popet na vrh
Jedna od cura, Tea, imala je nokte nalakirane u roza. Pokazatelj
da nema te vukojebine di ensko bie nee razmiljat o tome kako
da se ulipa.
Roberte, vidi onaj kamen tamo pokazala je prston
Zagrepanka Sunica: To ti je takozvani "Oltar": Ako ptica sleti
na Oltar prvi dan kad doe u Bazni logor, to znai da e se neko
iz tvoga tima popet na vrh.
Ena je dodala:

 A nama je, prvi dan kad smo dole, ptica zaista sletila na
kamen! Poslika san Oltar i mirno reka: Uope ne sumnjan da
e se neka od
vas, cure, popet na vrh. Dapae, sto posto san siguran da u tome
nee uspit samo jedna iz tima, nego bar etri-pet. Hrvatska e bit
ponosna na vas. Nego, recite mi, ima li ta seksa? Oblicu li vas
muki iz drugih ekspedicija?
Oblijeemo mi njih, hahaha! odgovorile su neke od cura
uglas: Ima tu zgodnih deki. Najbolji su Finci. Ali, Berljak nam
nita ne doputa. Apsolutna apstinencija!
Voa ekspedicije, Darko Berljak, nakalja se u svojoj katrigi:
Tak i treba. Tu ste da idete u brdo, a ne da deke lovite.
Kurjoast kakav jesan, jo san se malo raspita i dozna da ta pria
s Fincima i nije bila tako bezazlena. Posli jedne proslave
roendana, naime, neke
386
znojenje s fincima | 73
od cura otile su s Fincima u njihove atore, i to svaka sa svojin.
Bie se malo Doktorica Lana izmirila i znojile s Fincima, pa ta?
To je, meutim, dozna Berljak, pa in je ujutro mi je iz prsta
koliko san
;r'J
rJ
J p0st:0 serpa 1 ispalo
gromko zapritija da e ih prijavit Hrvatskon planinarskon savezu,
izbacit ih je... ma za ne povirovat! iz ekspedicije, svata.
Na kraju je vuk izija tovara. Sve se zatakalo i zaboravilo. Koja je
jamila, jamila je. Finci su fini, pa nee nita priat.
Dok san pijucka aj, doktorica ekspedicije, simpatina Lana,
onila je neki aparati.
Ovo mjeri sposobnost krvi da prenese kisik. Sto je rezultat blie
stotki, to je vea sposobnost da se izdri visina. Idemo prvo Stipu
izmjerit!
Stipe je ispruija prst, doktorica Lana mu ga je stisnila s
aparatien i proglasila:
Rezultat je 85. Vrlo visoko. Sad Darko.
Berljak je pruija prst i cili uzdra. Ne srni on sad ka ef
ekspedicije izgubit od Stipe Boia.
Doktorica je podigla aparati i rekla:
Da vidimo... 84.
387
Josipa zvana Jopa ,
slatka Zagrepanka koju san nagovorija da

skine oale, neka joj vidin okice. Smetalo joj

je sunce pa je orila, inae je jo lipa
Ajde, to je 85 reagira je Berljak.
Malo je navuka cifru, samo da bi se izjednaija s legendon. E, moj
Berljak, taman da ti prst pokae 120, ne nikad bit Stipe Boi!
Doktorica Lana okrenila se prema meni:
Oe ti mjerit, Roberte?
Ako ba moran nevoljko san ispruija prst, ka da e mi ga
ko osi. Sad e mi izmirit 50, pa u se osramotit.
Pogledala je u ekrani:
Jako dobro. Osamdeset.
Poala, da 80! Momentalno su mi narasla krila, moga san smista
poletit do Logora 3. Oekiva san da e re 50 ili 55, a ono 80. Pa
ovie, ja san pravi himalajac! Ali reagira san smireno, zadra san
poker fejs.
teta ta nije 77, to bi bija totalni konceptualizam reka san
kulerski. Na red je doa Mlado. Njemu je izmirilo 75. Tjeija san
ga:
Nije loe, Mlado moj. A uj, nije svako za ekstremne visine.
Doktorica je komentirala: Vi sa rezultatom oko 75 ili 80, samo
da znate, erpe imaju svi oko 90, a jednome sam izmjerila ak 93.
Njima je biti ovdje na pet i pol tisua metara k'o nama etati uz
jadransku obalu!
Nae himalajke okruile su Stipu, koji in je dava savjete i
upozorava ih na to di e in pritit opasnost na putu do vrha.
A onda me pokopa, ispriavi svima svoju verziju one prie s
bandiron na Everestu. Ugled koji san steka iznenadnin
pojavljivanjen u Baznome logoru, te monon "osandeseticon" iz
prsta, okopnija je velikon brzinon. Cure su umirale od smija:
Kaj, zastava na Everestu? Hahaha!
U jednome momentu poveja se razgovor o filmovima s penjakon
tema-tikon, "Vertical Limit", "Cliffhanger" i slino.
Ala, koji su to laljivci ta rade te filmove! iznervira se Stipe:
Apsolutno nita od onoga ta ovik moe tamo vidit nema veze
s pravin penjanjen! Ogromna lavina, a on se sa dva prsta dri za
rub provalije! Ma, odnilo bi ga samo tako! Ili, helikopter prolazi uz
rub litice, on visi na uetu s jednon rukon, a drugu prua curi,
koja ga eka u stini, da je spasi. To su pizdarije. Davno nije bilo
dobrog, realnog filma o Himalaji i himalajcima.
Dotakli smo jo jednu zanimljivu temu: pravu visinu Everesta.
Ona nije 8848 metri, kako svi misle, nego ravno 8850 metri!

Tu san ispa obavijeten, jer san nedavno proita kako su ta,

najpreciznija mjerenja, prije desetak godina proveli Amerikanci.
Nepalci, meutim, i dalje favoriziraju 8848 metri, jer in je muka
minjat podatak radi samo dva
388
znojenje s fincima | 73
metra. Neke cure to nisu znale, pa san opet vratija dil ugleda koji
mi je Stipe oduzeja klevetama o zastavi.
Na poetku nian tija slikat nae himalajke, jer su bile malo
napete zbog dolaska gostiju ali posli, kad su se opustile, izvadija
san fotoaparat i neprimjetno napravija nekoliko odlinih slika.
Enu, koja se posli popela na Everest, uvatija san u pozi ka za
"Playboy". Grickala je liicu od aja. Nita je nian namita,
snimija san je totalno spontano.
Od cura koje su bile u Baznome logoru kad smo mi doli, ipak mi
je najslaa bila Josipa iz Zagreba, koja je nala momka Slovenca i
sad s njin radi u Mariboru. Takvo je stanje bilo onda, na Himalaji,
ko zna je li jo s Janezon. Ja, recimo, vie nian s onon kojoj san
se vratija s Everesta.
Milena je sila do mene i srknila guc aja.
Sluaj reka san bi li te moga neto zamolit?
Da ujen.
Bi li ti moga opipat kvadricepse? Zanima me kakvi su noni
miii u vrhunskih penjaica.
Izvoli nasmijala se i pruila nogu. Opipa san. Kremen
kamen.
Tea je ponosno pokazala nalakirane nokte
389
Kad
90 metri od besmrtnosti
su doli na Juni vrh, iscrpljeni Bourdillon se okrenija i pogleda
Evansa. Devedeset metri. Samo devedeset metri visinske razlike
do vrha Everesta. Ali i vjerojatna smrt. Teka odluka: ivot ili
besmrtnost7
Bija je samo 90 metri od toga da postane besmrtan, da ue u
vjenu legendu, u sve leksikone i enciklopedije, da za njega zna
svako dite na svitu. Danas, meutim, zbog tih zadnjih 90 metri za
njega ne zna niko. Na internetu ima jadnih 24.700 natuknica s
imenon Toma Bourdillona. To je otprilike etri puta manje od
broja natuknica koje ima, primjerice, oni porki dugokosac ta je
po-bijedija u jednoj sezoni hrvatskog "Big Brothera". Oni ta je

napisa na majicu "ovo mi je jedina ista maica" jer nije zna da se

pravilno pie "majica".
Tom Bourdillon na netu nema nego dvi-tri malene sliice, od kojih
je jedna iz studentskog godinjaka. Anonimac, moglo bi se re. A
bija je tako blizu svjetske slave. Moga je pro tih 90 metri, sigurno
je moga. I tada bi mu ime bilo uklesano u kolektivnu memoriju.
Posta bi prvi ovik koji se popeja na najviu toku svita. Na vrh
Mount Everesta. Ali to bi vjerojatno znailo smrt za njega, ka i za
njegovoga penja-kog partnera, kirurga Charlesa Evansa. Pa su
se vratili nazad.
Tri dana nakon ta su se Bourdillon i Evans ni mrtvi ni ivi vratili
u logor, put gori su krenili Hillarv i Tenzing. I doli na vrh. Obasja
ih je vjeni sjaj, a Bourdillon je utonija u tamu...
Tom je bija stariji sin Roberta Benedicta Bourdillona, uglednog
znanstvenika i zaljubljenika u penjanje, koji je jo ka 20godinjak, godine 1909, su-djelova u osnivanju Planinarskog
kluba Oxfordskog sveuilita.
Hillarv i Tenzing: svi erpe su bili tuni i ogoreni kad je Hillarv
prid kraj ivota ipak prekrija sveti dogovor i otkrija da je on doa
prvi navrh, a Tenzing tek iza njega
391
Sin Tom bija je fiziar, specijalist za rakete. Briljantan mladi ovik
iz fine familje. Predsjednik elitnog penjakog kluba kojega mu je
otac osnova. Tih i skroman, posveen planinskin vrhuncima,
obitelji i raketama, tim redon. Fantastian penja, smatran jednin
od najboljih himalajaca svoga doba. Apsolutni favorit ekspedicije
za vrh.
Charles Evans, njegov partner, bija je kirurg za mozak. Raketni
inenjer i kirurg za mozak, udarni dvojac tima. Hillarv je prema
njima bija, iskreno reeno, autsajder. Ta slavna ekspedicija iz
1953, pod vodstvom pukovnika Hunta, unaprid je Toma isticala
ka glavnu uzdanicu.
On bi, realno, zaista bija taj koji bi odnija lovorov vijenac pobjede,
da nije bilo prokletih aparata za kisik sa zatvorenin krugon.
Zanimljivo, sad se opet, posli vie od etri desetljea, povela pria
o povratku aparata za kisik sa zatvorenin krugon. Ponovno se
razmatra ova ezo-terijska metoda disanja s "istin" kisikon.
Znanstvenici su penjaima preporuivali takve aparate jo otkad
je prvi testiran na Everestu 1938. godine. Ali umisto da donese
olakanje kod disanja, "zatvoreni krug" bi penjau redovito
stvorija osjeaj ka da se gui.

vicarci su u svome umalo uspjenon pohodu na Everest 1952.

provali novi maleni aparati sa zatvorenin krugon. Tri promrzla
penjaa su ga iskuala u atoru koji je tresla oluja, "uei ka tri
Arapa koji dime nargilu".
Evans i Bourdillon su se takoer odluili za zatvoreni krug. Bitno
je re da je te poboljane naprave za kisik konstruira - osobno
Tom. Hillarv i Ten-zing pomagali su se, meutim, "normalnin"
bocama s otvorenin krugon.
Ispoetka su se Bourdillon i Evans penjali velikon brzinon. Petsto
metri visinske razlike, od osan iljada do osan i po iljada metri
visine, ispenjali su za nevjerojatnih 90 minuti. Za istu distancu
Tenzingu i Hillarvju tribalo je vie od dvi ure. Ali na vrlo velikin
visinama, pod samim vrhon, na minus 25 stupnjeva, dolo je do
problema s aparatima za disanje.
Bourdillon je prova neto popravit, pa zaradija smrzotine na
rukama. ini se da je izvanjski zrak polako ulazija u sistem
"zatvorenog kruga", i dvojac je u biti udisa ritku arju na iznad
osan i po iljada metri. Ka da su bili bez dodatnog kisika. Plus
toga, teki (a nekorisni) aparati su in bili uasan dodatni teret.
Bourdillon je potroija skoro sve zalihe snage. Mora je est puti
udahnit za svaki korak, brzin, paninin udisajima.
Kad su napokon, oko jedan popodne, doli na Juni vrh, najvie
misto do kojega je dotad dospija ovik, iscrpljeni Tom se okrenija i
pogleda jednako satranoga doktora.
392
90 metri od besmrtnosti | 74
Devedeset metri. Samo devedeset metri visinske razlike do vrha.
Ali i vjerojatna smrt. Kimnili su jedan drugome glavama i okrenili
se nazad, niz strminu.
Pukovnik Hunt, voa ekspedicije, kasnije je svidoija kako je
njihov povratak u logor bija lud prizor:
Dvojica bia, od glave do pete u ledu, teturali su prema nama...
Na licima su in bile maske, na leima veliki aparati za kisik,
izgledali su ka stvorovi s drugoga svita.
Mike "VVestmacott, Bourdillonov prijatelj iz oxfordskih
studentskih dana, takoer je bija u timu na Everestu. Godinu
dana posli, ili su skupa na jedan uspon. Bez obzira na svu
muku i frustraciju ta se nije prvi domoga vrha svita, Tom je i
dalje oboava planine.
Ali, njegova ruka nije bila u redu. Ozbiljno je stradala na
Everestu svidoi Westmacott.

Tom nije ak ni ue moga uvatit kako triba. Zato mu Mike za

vrime te ekspedicije nijedanput nije dopustija da bude u vodstvu.
Tri godine posli Everesta Tom je otia u vicarsku, u Bernske
Alpe. S njin je bija i prijatelj, Dick Viney. Obojica su poginili.
Niko tono ne zna ta se dogodilo na tome fatalnome usponu, ali
izgleda da se Tom okliznija i strmoglavija u provaliju, pa potega
partnera za sobon.
S lipon enicon Jennifer (koja je i danas iva) Tom je otprije ima
erkicu, a upravo kad se sprema u vicarsku dobija je sina. Mali
Simon je ima dva i po miseca kad mu je tata poginija.
Dil ekipe iz slavne *
engleske ekspedicije Everest 53
393
VUmefl On d top | "Gledala san oblake ispod sebe. Doli je grmilo i
ivalo. Sitila san se pismice iz ditinjstva: 'Grmi, sijeva, nevrijeme
se sprema, a Ciganke varoanke jo iz sela nema'. Ovde san ja
bila neka Ciganka varoanka, iznad gromova i munja".
Splianka Milena je, posli san to uja iz vie izvora, bila najbra
naa penjaica na Mount Everestu. Sef ekspedicije Berljak u
strategiji prema medijima favorizira je i forsira sestre Bostjani,
inae takoer izvrsne penjaice, pa su sve ostale cure pomalo
nepravedno ostale u sjeni, ak i najbra, Milena. Dodue,
marketinki je bilo zgodno da se prvi put popnu dvi sestre
zajedno, pa se to moda i moglo naglasit, ali ipak...
Ponovila se pria sa Cho Oyua, di se na vrh popelo est cura, a
ispalo je deboto ka da su osvajaice samo sestre. Jedna televizija
napravila je opiran prilog u kojemu se prialo samo o
Bostjanikama, druge cure nisu niti jed-non rii spomenute.
Pria san s Milenon uz sok na Vonome trgu u Splitu, par miseci
nakon naega susreta na Himalaji. Marko Maruli, ona i ja.
Osoba san koja moe potegnit rekla mi je odma na poetku
Milena: I esto kaen sama sebi: "Ti si betija!". I jesan!
Nije lano skromna. Zavrila je dva fakulteta, profesorica je
biologije i kemije. Radi posal koji voli, uva prirodu. Ide,
naprimjer, na monitoring vidre. Sidne u kajak pa trai vidrine
jazbine, slidi tragove, po izmetu. Uiva u prirodi. Penje se, hoda,
vesla, roni...
Osvojila je Everest skupa s Zagrepankon Enon. Milena ima etri
banke, bila je najstarija cura u ekspediciji. A Ena najmlaa.
395

 Kako je izgleda na uspon? Eto, imali smo prilino mirnu,

vedru no, bilo je oko minus 30. Zvui studeno, ali ini mi se da
san veu ladnou doi-vila na Velebitu nego na Everestu.
Da smo se Milena i ja te noi skupa penjali na vrh, sigurno ne bi
izdra da joj ne zapivan: "Rano jutro, pola pet, na Everest penje
se... moja Milena".
Pri vrhu je zapuvalo, bilo mi je ladnije, ali opet, nije se moglo
re da je neizdrivo.
Dole su blizu vrha s prvin zrakama sunca. Ispod je bila
naoblaka. Mileni je osta u sianju momenat dok je stajala na
Junom vrhu, sto metri od cilja.
Gledala san oblake ispod sebe. Doli je grmilo i ivalo. Dola mi
je u pamet pismica iz ditinjstva: "Grmi, sijeva, nevrijeme se
sprema, a Ciganke varoanke jo iz sela nema". Ovde san ja bila
neka Ciganka varoanka, jaa od oluje. Iznad gromova i munja. U
nekome nestvarnome svitu di je mir i tiina. I onda san shvatila
da san stvarno visoko.
Kad je stigla na najviu toku svita, nije upala u euforiju. Dolazilo
je puno drugih penjaa, jer su Ena i ona bile meu prvima na
vrhu toga jutra. U takvoj situaciji triba bit koncentriran, da te ne
bi ko sluajno gurnija. Ne bi imalo smisla popet se na Everest, pa
da ti neki Japanac podapne nogu i da zavri u provaliji.
Bila je smirena, jedino se plaila za prste. Pri pokuaju uspona na
Cho Oyu bili su joj oteeni prsti. Brinila je i o Zagrepanki Eni,
mlaoj kolegici s manje iskustva.
S Milenon i Enon prema vrhu je krenila i Rijeanka Vedrana
Simievi. Ali odustala je, vratila se nazad, nije stigla ni do utog
pojasa.
Vedrana je bila korektna kae Milena: Nije nas tila koit.
Osobno mi je aj ta je tako rano odustala. U pitanju je, mislin,
bila maska za kisik. injenica je da, kad stavi masku, zna bit
udno. Organizam ti se otprije privika na manje kisika. Prvih 1015 minuti ini ti se ka da ti maska oduzima jo ono malo kisika
ta ima. Mora se priviknit, ne upast u paniku. Dublje disat,
rastvorit nosnice, disat na usta, smirit se, da bi se adaptira na tu
stvar na licu. Kriza moe trajat jedno vrime, i onda proe.
Vedrana tu krizu nije znala prevladat. Ona se uspila popet na
Cho Oyu, ali tamo nije stavljala masku...
Velika lavina 0 kojoj se dosta prialo Milenu je zatekla u Baznome
logoru. Jana Mijailovi, Zadranka, bila je voditeljica grupe koja je
bila u planini.

 Javila nan se Jana radiovezon: "Mi smo za sat vrimena doli,

spremite marendu!". Par minuta posli toga uli smo silnu
grmljavinu i vidili lavinu.
396
vumen on d top | 75
Ogromnu lavinu. Pala je tono di su tribale bit one. Prvo je
zavlada muk, a onda su neke cure poele tiho plakat. I meni su
pole suze. Darko se uvatija za glavu i zavapija: "Jao, Boe,
Boe!". Ne mo napravit nita, a ini ti se da nema pomoi. Nakon
par momenata, javila se Jana: "Cure moje..."
Na kraju je ispalo, sva sria, da je Janina grupa bila par metri
iznad lavine. Dobro ih je pokropilo, neto je i po njima palo, ali
nije ih uvatija najvei udarni val.
Dan iza toga pala je druga lavina koja je odnila jednoga erpu.
Neki Austrijanci su isto bili uz rub te lavine, ali vie su se pripali
nego ta je zaista bilo nekih posljedica. Jedna Austrijanka je digla
histeriju bez razloga.
Jana Mijailovi, takoer osvajaica Cho Oyua, naalost nije uspila
do do vrha Everesta. Posli mi je Stipe reka kako je uja da je
Jana bila jako alosna i ljuta. Puno joj je sve to znailo, masu
energije je uloila, a na kraju nije uspila.
Simpatina Lana onlagi, doktorica ekspedicije, ona koja je
meni izmirila 80 u prstu, ostavila je sjajan dojam na Everestu.
Pomagala je ljudima iz drugih ekspedicija, dobila i neke nagradne
znake.
Interesantno, Milena je moda jedina osoba koja je pomogla Lani:
Iman zeji san. U jednome trenutku probudilo me njezino
povraanje. Imala je i proliv, sva je drala. Pribacila san svoju
vriu za spavanje do njene i provela cilu tu ledenu no uz nju.
Bidna, nije joj bilo lako. Sve ta je imala, izbacila je iz sebe.
Ostala je samo voda. Cilu no je patila. Od neega se otro-vala, ka
i par ostalih cura...
Sjajna doktorica Lana onlagi, pod Evereston spaavala i nae i
njihove, pa dobila pusta priznanja: najsimpatinija cura
ekspedicije
397
398
sranje & kostur
Ena se na 7 i po iljada metri ila popikit iza kamena i nala kostura. Da se ila popikit na Sljemenu pa naletila na kostura,
vjerojatno bi urlala iz sveg glasa. Ovde je samo dola nazad do

Milene i rekla: "Joj, uj, zna kaj mi se dogodilo7 Skoro sam

kostura popisala!"
399
Kad smo ve bili kod sranja, pita san Milenu o odlasku na kondut
i tim obinin svakodnevnin problemima o kojima himalajci ritko
priaju.
Sluaj, neke stvari kojih bi se ja u civilizaciji sramila, na
planini ne vride. I to ne samo izmeu nas cura koje smo
meusobno bliske. Tako je i s ljudima koje prvi put vidi. Ne
sramin se priznat da smo svi mi koji smo bili u Logoru 3 i Logoru
4 vrili veliku nudu isprid nepoznatih ljudi.
Obavi to isprid atoria, di ti je najblie. Muki gledaju, ali
nikoga ba nije briga za to. Toliko ti je teko, i toliko ti je ivot
potencijalno ugroen, da stvarno ne razmilja o tome ko e te
gledat. Da san se odluila i malo dalje, moda bi se okliznila,
pala i poginila. Ou re, skine gae i to je to! Gore se briu
granice civilizacijskih obzira i srama.
Da li himalajci neizdrivo smrde? Njuka san izdaleka cure u
Baznome logoru, ali nian ubra pretjerani smrad, iako su neke
izjavile kako se nisu prale dvi etimane.
Na Everestu se iz fiziolokih razloga ne znoji previe, pa nije
prisutna onakva vrsta smrada ka u normalnin uvjetima. Mislin,
smrdi, nije da ne smrdi, ali ne toliko intenzivno, bar u prvih
dvadeset dana ta se ne pere, hahaha. Ja san u istoj robi leala i
dizala se. Spavaica, dnevna i veernja odjea, sve je bija isti
komplet. Nian se ba minjala.
A ja se nian usudija pitat Milenu kako su joj na Everestu
izgledale mudante. Bija san svjestan toga da i moje nisu izgledale
ba dobro. Sitija san se kako mi je mater, dok san bija manji,
uvik ponavljala da moran stalno imat iste mudante.
"Zamisli, sine", govorila bi mi Mila Roditeljica, "da te udre auto,
odvedu te u bolnicu pa te doktor skine i vidi ti posrane mudante!
Ajme sramote, jel tako?"
Pristojno bi je saslua, mater je mater, ali svaki put bi u sebi
pomislija: "Ali, majko, kad bi me udrilo auto, ivo bi mi se jebalo
za to kakve su mi mudante!"
Tako je izgleda i na Himalaji. Kad se penje na Everest, ivo ti se
jebe kakve su ti mudante.
Bilo mi je malo neugodno pitat Milenu za probleme oko
menstruacije, ali ona mi je odgovorila bez oklijevanja, ka da je
pitan o vrsti obue, a ne o intimnoj stvari:

 Veini cura menstruacija ili sasvim nestane, ili se znaajno

reducira. Ja na Cho Oyu uope nian imala menstruaciju, a na
Everestu san imala, ali je krvarenje bilo slabije. Ima tu puno
prednosti. U onome stanju gore nema PMS, bolja si osoba, haha!
4OO
sranje & kostur | 76
Povjerila mi je kako je krvi bilo samo dan ili dva. I to ba na
usponu, ali ne na konanome, nego u "Trici", u logoru.
Naravno da san mislila i na seks. Ne gasi se to, dapae. Ena i
ja smo se smijale kako bi to bilo vodit ljubav u atoru na 8 iljada
metri, dok si pod ma-skon kisika. Pojavija bi se tehniki problem.
Stenje, uzdie, a nema zraka. Pa bi bilo "aj draga ti malo dii,
pa u onda opet ja malo disat"!
Interesantna je bila anegdota s Enon i kosturon. Kad su se
vraale s vrha, solidno su se osjeale, ali ipak su visina i muka
ostavile traga. Bile su jako dehidrirane, suvih usta, nisu mogle
gutat jer ih je bolilo grlo. erpe su otapali snig i kuvali in juve i
ajeve.
Ena se, bilo je to negdi na 7 i po iljada metri, ila popikit iza
kamena i nala - kostura. Bila je potresena, ali ne pretjerano.
Od visine postane ebete, uspore ti se reakcije i malo si glupast
objanjava Milena: Da se Ena, recimo, ila popikit na
Sljemenu pa naleti-la na kostura, vjerojatno bi urlala da bi se cilo
Sljeme pripalo. Ovde je samo dola nazad do mene i rekla: "Joj,
uj, zna kaj mi se dogodilo? Skoro sam kostura popisala!"
Ena je ve prije vidila smrznuti le, pri samome silazu do Logora
4, a sad joj se jo ukaza i kostur. Sve je to podnila dobro, nije joj
uticalo na ivce. Milena to objanjava uticajen visine i smatra
kako je to glavni razlog zato su Nepalci meditativni i dobroudni.
A kako nee bit, kad ih satare visina? Sigurno nee bit ivani
ka mi Dalmatinci. Ja osobno nian vidila ni le ni kostura.
Zapravo, ak mi je Ena ila posli pokazivat di je naletila na toga
kostura, ali nije mogla na pravi kamen. Govorila je: "ekaj, ma
bil je iza ovog kamena... Ili ovog?". A kostura nigdi. Zajebavala
san je: "Pa, Ena, nije ti valjda kostur uteka?!"
Ledopad: najdalje misto do kojega smo dospili bilo je ujedno i
najlipe
402
bijeli zen

Odbljesak je stvara miljune dijamantia na ledu. Skinija san

sunane oale i pokua "vvhite light vvhite heat" doivit jo
intenzivnije.
Nian izdra. Zaslipija me snig i led. Previe bjeline, previe sjaja.
Potekle su mi suze i mora san opet stavit oale, da ne oorin od
lipote.
Potpuno san se izgubija u izvanzemaljskoj krasoti oko sebe. Teko
je to opisat riima. Sve je bijelo, bijelo. Sunce je prilo ka da san
na Rivi, a ne na Himalaji. Odbljesak je stvara miljune dijamantia
na ledu.
Moj civilni nain da stupin u kontakt s apsolutnon srion dosad
san ot-krija samo vlastitoj dii.
Pa, evo recepta, specijalno za moje itatelje: dakle, doen na
Bene, stanen na kraj onoga manjeg mula, okrenen se prema
punti od Marjana, i promatran refleks sunanih zraka na mirnoj
povrini mora.
Shvatija san di su znakovi, kojim putem krenuti, i zbilja vam
mogu rei, da je to put ka srei.
Ali ovo ovde, ispod Everesta, bila je mucho vea sria.
Skinija san sunane oale i pokua white Hght white heat doivit
jo intenzivnije.
Nian izdra. Zaslipija me snig i led. Previe bjeline, previe sjaja.
Potekle su mi suze i mora san opet stavit oale, da ne oorin od
lipote.
Na samome kraju puta Stipe je, eto, mene i Mlau odveja na
Ledopad, na Ledeni slap. Neto najatraktivnije, najefektnije i
najlue ta san vidija na iloj Himalaji, vjerojatno i u ilome
ivotu. I ba za svretak, za finale. Najdalje misto do kojega smo
dospili bilo je ujedno i najlipe.
Duboko san izdahnija i pogleda livo, u Stipu, koji se maka sa
strane, osta-vija me da zeniran. Gleda me i dobroudno se smija,
a u pozadini su mi se smijeile gigantske planine. Snimija san tu
scenu u mozgu. Klik. Bazni logor u pozadini. Stipe Boi. Stoji
tamo i smije se. Ka neki dobri arobnjak koji je hobitu Robbitu
pokaza djeli svojih moi.
Okolo ledena lipota. Bijeli zen.
Nije lako do do nje, ali virujte mi, ona postoji. Tamo na
Ledopadu, ispod Mount Everesta, dotakla me arolija.
bijeli zen | 77
Bazni logor Mount Everesta, travanj 2009.
405

godina boli
pogovor
Dok ovo pien, godina 2009. jo nije zavrila a ve je mogu nazvat
Go-dinon boli. Poslovi su mi ili oajno, ka uostalon i ilome
svitu. Izmuile su me svae i raskidi s vanin poslovnin
suradnicima. Prolazija san kroz teke fizike bolove, i to skoro cile
godine. Ruvinala me serija operacija na eljusti.
Pa etvrti misec i Himalaja, ekspedicija na kojoj san izgubija 11
kili uli dana hodanja. Onda krah veze s Papuicon, nakon 15
godina zajednikog ivota. Usrid svega toga, ka samohrani otac
dvoje diice, napisa san ovi debeli libar na 400 stranica, rodija
knjigu iz patnje. Jebate, koji san titan!
Sve te muke nisu mi bile dosta, pa misec dana nakon izlaska ove
knjige, u prosincu 2009, kreen na putovanje u ogromnu studen,
na finalnu Bol godine.
Planine zapravo ne volin. Kad san to prizna Stipi, reagira je isto
ka ta bi papa reagira da mu reen kako zapravo ne volin Isusa
Krista. Ali mi je Stipe oprostija i svejedno me vodija na put. Ne
znan bi li isto uinija i papa.
Ne volin ni napor, ni ladnou. Ipak, uspija san do do svoga cilja,
do Baznog logora Mount Everesta. Vridno san tabana skoro 150
kilometri po ka-meninama i strminama, muen migrenama i
mantavicon.
Sve san to dragovoljno izdra samo zbog toga ta me na Himalaju
pozva moj idol, Stipe Boi. Sto posto san siguran da iman
najboljeg uzora kojega san uope moga odabrat.
U ovome modernome svitu di idoli i medijski junaci postaju
glupani, kurbetine i bolesnici, hitno je potrebno irit prie 0
svitlima u mraku, odnosno pisat libre i snimat filmove o pravin,
istinskin herojima. Stipe Boi je svakako takav. Po meni, najvei
ivui Hrvat.
Ova moja trea knjiga, " ", velikin dilon govori o smrti. I onda kad
direktno prian o Dami s elinon koson, ali i izmeu redaka.
Meutim, ima unutra i puno drugih stvari. Ponosa, volje, neke
strane lipote...
Knjiga je posveena Stipi, ivoj legendi, ali i uspomeni na cilu
etu sjena. Na njegove prijatelje ta su poginili u juriima na
snjene divove kojima san se i sam doa poklonit. U drutvu
vlastitog idola. Na mistu njegove slave. To je povlastica kakvoj se
nian nada. Vridna svih boli ove teke dvi iljade i devete. Da me
neko pita bi li ponovija ovu godinu, odgovorija bi mu potvrdno.

Nijedna bol ne moe potu bijeli zen na Ledenome slapu, u

drutvu Personal Jesusa. Jer, bol je prolazna. A Ledeni slap nije.
Ledeni slap je vjean. Ka i Everest. Ka i Stipe.
naj, naj: Himalaja
GradNamche Bazaar
Selo Lobuche
Rijeka
Dudh Kosi
Planina Lhotse
Ime Ang El
ivotinja jak
Biljka
raniguras
jelo nak cheese (sir od jakulje)
Predmet zi
Znamenitost jetijev skalp
Pjesme putovanja
"Sacrifice", Elton John
"Personal Jesus", cover by Johnnv Cash
Na Himalaju se putovalo 2009. (travanj)
409
1. umre zaas!
2. sveta ploa
3. granica Slovenije
4. jogi-icari
5. lukla
5a. gurung ugurung
7. lumbrela
8. avlije skakalo
9. seks na vrhuncu
10. potezanje vode
11. baba elebija
12. miss himalaje
13. missing 14.ang phu
15. er palog erpe
16. krava perava
17. f, a ne p!
18. zmajeva kima 19.suze
20. mater&horn
9 21. strele s triglava 103
13 22. himalajske sise 109
17 23. sirdar 115
21 24. tengboche 119
25 25. susid jerkov 125

29 26. mrtva marija u ledu 129

33 27. papin kamen 135
39 28. legenda zvana vvanda 139
45 29. nu, erpani! 145
49 30. namaste dudlale 149
55 31. vitez od namche 155
59 32. jeba jetija! 161
63 33. ruka iz pangbochea 167
69 34. ditka haberl 173
77 35- kapa ili ivot 177
83 36. govno od jaka 181
87 37- ba! 187
91 38. uskrs s boien 191
95 39- 0 moni moni ma 195
99 40. no uasa 201
410
Sadraj
41. yak sex
205 61. snjeni leopard 305
42. laenje jaja 209 62. tajne svete doline
311
43. lhotse, zid smrti 215 63. dva mua, jedna ena 319
44. mrav u planini 223 64. zzz... hebrang! 329
45. vinko tsotse
229 65. krepani gavrani 335
46. tii za guzicu
233 65a. ante i njegova bukara
341
47. ruzinavi tenk
237 67. lice mrtvog prijatelja 349
48. dida roberto
243 68. zagrljaj na crnoj stini 357
49. stie pobi 249 69. vrte se zvide
363
50. simonica 253 70. odime, dime!
369
51. makica & bubamara 257 71. kad buden ima 65
373
52. moji prsti, pete 261 72. bazni logor 377
53. drama na k2
265 73. znojenje s fincima
385
54. smrt kekeca
271 74, 90 metri od besmrtnosti
391
55. prolazna bol
277 75. vumen on d top 395
56. himalajski anel 281 76. sranje & kostur 399
57. mufid memija 285 77. bijeli zen 403
58. joint point 289
59. piramida 293 pogovor: godina boli 407
60. princ na bijelom jaku 301 naj, naj: himalaja
409
--KNJINICA 411ZELINA