1.2.

OP[TI POJMOVI
Pod obradom deformisanjem podrazumeva se grupa postupaka izrade, kojima se po~etni
oblik ~vrstog tela prevodi u drugi oblik zadr`avaju}i masu i povezanost ~estica (bez razru{enja).
Jasno je da se pri tom javlja trajna, ili ostaju}a defomacija. Ta deformacija, s obzirom da je
uspostavljen novi oblik tela, naziva se i plasti~na deformacija. Za razliku od nje, postoji i elasti~na
deformacija. To je takva deformacija koja i{~ezava po prestanku dejstva spolja{njeg optere}enja na
~vrsto telo, tj. isto se vra}a u po~etni oblik. Elasti~na deformacija uvek prethodi plasti~noj
deformaciji.
Da bi moglo da se sudi o veli~ini promene po~etnog oblika ~vrstog tela uvodi se pojam
deformacije. Pri tome se koriste linearne deformacije, uglovne, povr{inske i zapreminske. Svaka od
tih deformacija mo`e biti apsolutna, ako izra`ava apsolutnu promenu npr. du`ine, ugla, povr{ine ili
zapremine. Kao i relativna. Relativna deformacija se naj~e{}e koristi kao pokazatelj promene oblika
pri plasti~nom deformisanju. Ta deformacija predstvlja koli~nik apsolutne deformacije i po~etne
veli~ine (du`ine, ugla, povr{ine ili zapremine).
Jedna vrsta relativne deformacije je logaritamska deformacija.Ona predstavlja prirodni
logaritam koli~ina teku}e i po~etne vrednosti neke veli~ine.

1.3. ZAKON KONSTANTNOSTI ZAPREMINE

U podru~ju elasti~nih deformacija, npr. pri optere}enju ~vrstog tela u uslovima
hidrostati~kog pritiska, dolazi do neznatne promene zapremine ~vrstog tela. Ispitivanja koja je
izvr{io francuski nau~nik Brid`men pokazala su da je pri hidrostati~kom pritisku od 103 MPa
promene zapremine za ~elik ~ 0.6%, a za bakar ~ 1.3%. Me|utim, nakon rastere}enja ~vrstog tela,
atomi se, u kristalnoj strukturi metala, vra}aju u probitne polo`aje, odnosno promena zapremine
postaje V=0.
U op{tem slu~aju, ako se posmatra paralelopiped zapremine V = x0 y0 z0 (sl.1.3), koji je
podvrgnut spoljnjem optere}enju, i tako da se pravci glavnih osa poklopaju sa stranama
paralelopipeda, zapremina paralelopipeda pri deformisanju je:

V+V = x y z

(1.1)

gde su:
x, y, z - teku}e vrednosti dimenzija paralelopipeda ;
V - prira{taj zapremine, odnosno apsolutna zapreminska deformacija.

Slika 1.3
Relativne deformacije, kao {to je napred re~eno, predstavljaju apsolutne deformacije i
po~etne veli~ine. Primenom tih deformacija promena oblika paralelopipeda, mo`e da se iska`e
linearnim deformacijama:

x =

x x x 0
=
x0
xo

y =

y y y 0
=
y0
yo

z =

z z z o
=
z0
z0

(1.2)

odnosno odgovaraju}im logaritamskim deformacijama

x = ln

x
y
z
; y = ln ; z = ln
xo
yo
z0

(1.3)

Izme|u relativnih i logaritamskih deformacija postoji slede}a relacija:

= ln(1 + ) =

2 3 4 5
+ +
2 3 4 5

(1.4)

Izraz (1.4) je dobijen razlagenjem logaritamske funkcije u red. Za male vrednosti

deformacije mogu da se zanemare ~lanovi vi{eg reda, pa va`i relacija:

(1.5)

Zamenom vrednosti teku}ih dimenzija iz izraza (1.2) u izraz (1.1) i zanemarivanjem malih
veli~ina vi{eg reda, dobija se izraz za relativnu promenu zapremine, usled elasti~nih deformacija, u
obliku:

V
= x + y + z
V

(1.6)

S obzirom da je promena gustine metala u toku plasti~nog deformisanja zanemarljivo mala,

to je mala i promena zapremine. Zato u podru~ju plasti~nog deformisanja, va`i zakon o
konstantnosti zapremine, koji glasi: "Zapremina tela koje se plasti~no deformi{e ostaje
nepromenjena, odnosno zapremina tela pre i posle deformisanja je jednaka." 1 .
Kako svakoj plasti~noj deformaciji prethodi elasti~na deformacija (sl.1.4), to zna~i da u
toku samog procesa deformisanja mo`e do}i do neznatne promene zapremine, koja postaje jednaka
nuli po po prestanku spolja{njeg optere}enja. Prema tome, pri plasti~nom deformisanju va`i zakon
o konstantnosti zapremine koji mo`e analiti~ki da se iska`e izrazom:

x + y + z = 0

(1.7)

odnosno za male deformacije:

x + y + z = 0

(1.7 a)

Mno`enjem izraza (1.7) sa zapreminom V koja u~estvuje u procesu deformisanja, dobija se

jo{ jedan analiti~ki izraz uslova konstantnosti zapremine, koji glasi:

Vix + Viy + Viz = 0

nuli.

(1.8)

gde su :
Vi = V(x,y,z)- istisnute zapremine u tri me|usobno upravna pravca, ~iji je zbir jednak

U kojoj meri }e do}i do promene po~etnog oblika ~vrstog tela zavisi od niza faktora. Metali
poseduju sposobnost da se deformi{u ne samo elasti~no ve} i plasti~no pod djstvom spolja{njeg
optere}enja u odre|enim granicama. Ovo osnovno svojstvo metala predstavlja sposobnost metala da
se deformi{e, odnosno plasti~nost.

p komponenta plasti~ne-ostaju}e
deformacije
e komponenta elasti~ne deformacije
(i{~ezava po rastere}enju)
u ukupna deformacija

u
Slika 1.4

Plasti~nost mo`e da se defini{e kao sposobnost metala, da pod dejstvom spolja{njih sila
dobije plasti~nu, odnosno trajnu deformaciju (sl.1.4), ali bez naru{enja kontinuiteta, odnosno bez
pojava mikropukotina. Poznato je da svi metali nemaju podjednaku plasti~nost. Ovo va`i i za isti
metal, ako je bio podvrgnut razli~itim uslovima deformisanja. Na osnovu ovoga sledi, da
plasti~nost nije svojstvo metala, ve} da zavisi od istorije deformacije i od stanja, odnosno uslova
deformisanja.

1.4. PODELA POSTUPAKA OBRADE DEFORMISANJEM

Pored obrade deformisanjem postoji, po gruboj podeli 4,10, jo{ pet glavnih grupa koje se
koriste u tehnici izrade delova, a te su:
- praoblikovanje;
- odvajanje;
- spajanje;
- nano{enje prevlaka i
- promena svojstava materijala.
Tabela 1.2

Poslednjih godina, kako je to ve} napred re~eno, obrada deformisanjem dobija sve ve}i
zna~aj u odnosu na druge vrste izrade delova. Svi postupci obrade deformisanjem, po Kienzle-u,
mogu prema prete`no dejstvuju}em optere}enju u zoni deformisanja, da se podele u pet grupa, i to
4, 11:
1. Deformisanje pritiskom je postupak obrade deformisanjem ~vrstog tela, pri kome se
plasti~no stanje u materijalu prouzrokuje u osnovi kroz jedno- ili vi{eosno optere}enje pritiska.
2. Deformisanje istezanjem i pritiskom je postupak obrade deformisanjem ~vrstog tela, pri
kome se plasti~no stanje u materijalu prouzrokuje u osnovi zajedni~kim optere}enjem na istezanje i
pritisak.
3. Deformisanje istezanjem je postupak obrade deformisanjem ~vrstog tela, pri kome se
plasti~no stanje u materijalu u osnovi prouzrokuje kroz jedno- ili vi{eosno optere}enje istezanja.
4. Deformisanje savijanjem je postupak obrade deformisanjem ~vrstog tela, pri kome se
plasti~no stanje u osnovi prouzrokuje optere}enjem na savijanje.
5. Deformisanje smicanjem je postupak obrade deformisanjem ~vrstog tela, pri kome se
plasti~no stanje u osnovi prouzrokuje optere}enjem na smicanje.
Sve napred navedene grupe postupaka obrade deformisanjem, sa ve}im brojem postupaka u
okviru jedne grupe, prikazane su shematski u Tabeli 1.2. U ovoj knjizi }e biti detaljno obra|en ve}i
broj postupaka iz te tabele.

1.5. ZAPREMINSKO DEFORMISANJE - DEFORMISANJE LIMA

Pored podele postupaka obrade deformisanjem, koja je izneta u ta~ki 1.4, u industriji, a i u
literaturi 4, sre}e se podela u dve grupe, i to :
- zapreminsko deformisanje (obrada deformisanjem masivnih elemenata) i
- obrada lima deformisanjem.
Zapreminsko deformisanje podrazumeva takve postupke obrade deformisanjem u kojih
po~etni pripremak ima sve tri dimenzije ravnopravne. Pri ovim postupcima dolazi do zna~ajnih
promena oblika i dimenzija popre~nih preseka (sl.1.5). Na~e{}e se te promene ostvaruju
optere}enjima pritiska, koja su dosta visoka. Iz tih razloga su ma{ine koje se koriste za ove
postupke, relativno velike sa velikim silama i raspolo`ivom energijom. Razumljivo da su i alati,
koji se koriste za te postupke, dimenzionisani da mogu da izdr`e optere}enja, koja se javljaju pri
deformisanju.

obrada lima deformisanjem

zapreminsko deformisanje

Slika 1.5
Postupci zapreminskog deformisanja (sl.1.5) javili su se daleko pre postupaka obrade lima
deformisanjem. Tako se slobodno kovanje javilo pre oko 6000 godina 4. Ovim postupkom su se
najpre prera|ivali prirodni metali, a kasnije i legure. Kovanje na toplo je dugi niz godina bilo
ru~no, da bi se tek u novije vreme po~elo sa kovanjem u kalupu.
Mogu}nost pojave i razvoja postupaka obrade lima javila se zahvaljuju}i otkrivanju
postupka valjanja, koji je tipi~an predstavnik zapreminskog deformisanja. Valjanjem se dobija lim,
koji slu`i kao po~etni materijal za dobijanje najrazli~itijih elemenata, u kojih je debljina dosta
manja od druge dve dimenzije. Relativno mala jedna dimenzija omogu}uje da se postupci obrade
lima deformisanjem odvijaju pri manjim vrednostima deformacionih sila i potrebne energije. Iz tih
razloga su i ma{ine za obradu lima deformisanjem manjih te`ina, odnosno manjih popre~nih
preseka vitalnih delova ma{ine. Alato, koji slu`e za obradu lima, po{to su izlo`eni manjim
opere}enjima, tako|e su manjih ~vrsto}a u odnosu na alate za zapreminsko deformisanje.
Po~etak savremene prerade lima vezuje se za drugu polovinu 19. veka. Ubrzo zatim po~inje
da se koristi postupak dubokog izvla~enja, koji predstavlja jedan od najva`nijih postupaka preeade
lima. Ovaj postupak zahteva uske tolerancije u debljini lima, {to se povoljno odrazilo na
usavr{avanje postupka valjanja.
Danas prerada lima deformisanjem zauzima veoma zna~ajno mesto u mnogim oblastima, a
pre svega u autoindustriji, industriji aparata za doma}instvo, gra|evinarstvu itd. U poslednje vreme
se iznalaze novi postupci obrade deformisanjem u kojih se sre}e i zapreminsko deformisanje i
prerada lima, i to vezano za jedan predmet rada, {to doprinosi velikoj ekonomi~nosti izrade dela.

1.6. SISTEMATSKO POSMATRANJE FENOMENA DEFORMISANJA

Obrada materijala deformisanjem u osnovi ima dva cilja : promena po~etnog oblika
pripremka u neki kona~ni oblik i promenu svojstava materijala. Svi fenomeni koji se pri tome
javljaju mogu najbolje da se ilustruju preko modela (sl.1.6a-valjanje; sl.1.6b-kovanje i sl .1.6cduboko izvla~enje), koji su predlo`ili WALTER A. BACKOFEN, GEBHART, KIENZLE i drugi
|4,12,13|. Na tim slikama su obuhva}eni problemi iz teorije plasti~nosti, metalurgije, kao i problemi
vezani za industrijsku proizvodnju. Teorija obrade deformisanjem, kao primenjeni deo teorije
plasti~nosti, razmatra i izu~ava otpor metala pri plasti~nom deformisanju u podru~ju 1 - zona
deformisanja - tj. izu~ava raspodelu napona, neophodne sile i deformacioni rad potreban za
ostvarenje procesa deformisanja, a u cilju pravilnog izbora ma{ine (na sl. 1.6 simbolizovana
krugom 7), kao i prora~una i dimenzionisanja alata za obradu deformisanjem (na sl. 1.6
simbolizovanog pozicijom 5).
Pored otpora metala plasti~nom deformisanju u zoni 1 se izu~avaju i termomehani~ki uslovi
koji omogu}uju najbolju promenu po~etnog oblika metalnog dela u kona~ni oblik. Poznavanje
termomehani~kih uslova pri deformisanju je neophodno radi odre|ivanja optimalnog re`ima
tehnolo{kog procesa.
Maksimalno dopustive deformacije, kao i karakter promene oblika pripremka pri razli~itim
operacijama, a u cilju odre|ivanja najpovoljnijeg odnosa izme|u po~etnog pripremka i gotovog
dela, tako|e su predmet razmatranja u zoni 1.

a)

b)
Slika 1.6

c)

Stanje materijala pre deformisanja (zona 2 na sl.1.6), kao i stanje materijala i gotovog dela
posle deformisanja (zona 3 na sl. 1.6) su veoma va`ni faktori u procesu deformisanja. Pored
hemijskog sastava na po~etku deformisanja, va`nu ulogu igraju i mehani~ka svojstva materijala,
istorija deformacije, kristalna struktura, tekstura, kvalitet obra|ene povr{ine pre deformisanja itd.
Stanje gotovog komada pak odre|uje presudno pona{anje predmeta rada u eksploataciji. Pri tome
su od posebnog zna~aja mehani~ke karakteristike materijala gotovog predmeta rada, kvalitet
povr{ina, ta~nost komada itd.
U podru~ju 4 (sl.1.6), grani~no podru~je izme|u delimi~no elasti~no-plasti~no deformisanog
materijala predmeta rada i elasti~nog alata, izu~avaju se svi problemi vezani za kontaktno trenje,
podmazivanje, habanje i sli~no. Za ovo podru~je veoma va`nu ulogu ima tarni materijal predmeta
rada i alata. U tom grani~nom podru~ju odigrava se dalja delimi~na promena na povr{ini predmeta
rada.
Alat za obradu deformisanjem (podru~je 5 na sl.1.6), prenose}i deformacionu silu od
ma{ine do predmeta rada, ostvaruje proces deformisanja u materijalu. U ovom podru~ju postoji
veliki broj problema, koji poti~u od oblika i materijala alata, zatim od ta~nosti alata, kao i od
ta~nosti vo|enja istog.
Podru~je 6 se nalazi izvan dodira alata i materijala koji se deformi{e. U tom podru~ju se
javlja reakcija izme|u povr{ine predmeta rada i okolne atmosfere, npr. oksidacija pri obradi na
toplo, apsorpcija gasa pri deformisanju specijalnih metala itd.
U pretpostavljenom modelu podru~je 8 obuhvata sva pitanja vezana za postoje}u opremu
(ma{ine, ure|aji za grejanje, ure|aji za obradu povr{ina, rukovanje predmetom rada, transport itd. )
i organizaciju rada sa aspekta ekonomske produktivnosti, prema tome i sa aspekta automatizacije.
Izu~avanje napred navedenih fenomena omogu}uje optimalno ispunjenje osnovnih ciljeva
pri obradi deformisanjem, tj. ostvarivanje `eljene promene oblika od po~etnog pripremka do
gotovog dela, kao i dobijanje gotovog dela sa unapred zahtevanim karakteristikama. Pored toga, na
ovaj na~in izu~avani fenomeni u procesu deformisanja, omogu}uju da se izbegnu nesporazumi koji
se javljaju na relaciji proizvo|a~ materijala, proizvo|a~ alata i korisnik, za slu~aj kad se ne dobije
gotov deo kako je zahtevan. Analizom svakog od fenomena, koji su napred pobrojani, mo`e se
utvrditi ta~no gde le`i uzrok pojavi {karta. ^esto je mogu}e odgovaraju}om intevencijom na alatu,
uz primenu dijagrama grani~ne deformabilnosti 14,15,16, da se dobije ispravan deo od

materijala, koji pre intervncije nije mogao da prenese deformacionu silu, odnosno dolazilo je do
razaranja.