Aleksandar I Vladimir Djordjevic sa roditeljima obradjuje 15

hektara zemlje. Vocarstvo je porodicni biznis. 15 hektara pod

vocarskim kulturama, plantaze u Blacu, Kutlovcu I Vieselu.
Jagoda ima prioritet u vocarskoj proizvodnji.
Ovo je najveca plantaza jagoda u juznoj Srbiji. Cetiri I po hektara
ispred Blaca uz magistralni put Prokuplje Blace
Aca Ovo je bio jedan od nasih najvecih izazova, u koji smo se
upustili. I trudimo se da budemo uspesni.
Iako se 12 godina bave proizvodnjom jagodicastog voca, tek prosle
godine usudili su se da posade jagode na ovog povrsini, prvu u
Toplici na foliji sa sitemom za navodnjavanje I po najvisim
standardima. Ambiciozne planove Porodice Djurdjevic podrzali su
danski program za razvoj vocarstva na jugu Srbije Fruits Berries I
Ministarstvo poljoprivrede.
Aca Pre ove plantaze imali smo hektar I po jagoda. To je bio nas
finansijski maksimum porodice. Mogli smo 1,5 do dva hektara
sami da izfinasiramo. Posle programa Fruits Berries odlucili smo
se da napravmo jednu vecu plantazu, najvecu u juznoj Srbiji I da se
oprobamo u dosta ozbiljnijoj I vecoj proizvodnji. Nadamo se I
vecoj zaradi. Samo zahvaljujuci subvencijama mi smo podigli
ovako veliki zasada inace ne bi smo se bez subvencija usudili da
podignemo ovako veliki zasad. U planu je da za desetak dana
podignemo jos dve hektara. Verujemo da cemo u sadarnji sa Fruits
Berries nastaviti korektu saradnju kao do sada.
I bice to bezmalo sedam hektara pod jagodama I ambiciozno I
dosta hrabno.

Vlada Ove jagode su sadjene prosle godine u prolece. Ove

godine im je bila prva rodna godine tako da se nadamo da za tri
godine imamo jako kvalitetan I dobar rod. Posle toga ova jagoda
moze da potraje jos koju godinu, ali rod nema kvaliete konzumne
jagode. To znaci da ne bi mogli da racunamo na izvoz u Rusiju
Koje su sorte jagoda prisutne u ovoj lantazi ?
Aca Najvise su prisutne italijanske konzumne sorte jer vise od 90
odsto roda plasiramo na rusko trziste. I ja se bavim otkupom za
jednu veliki firmu tako da je na prvom mstu da se proizvede
kolicina I kvalitet, plasman je zagarantovan.
Vlada Sto se vece povrsine sada, moze da bude I veca zarada jer
na malim povrsinama jesu manja ulaganja, jeste manji rad, ai
samim tim I manja zarada. Takodje i primenom novih tehnologija u
proizvodnji povecava se I prinos u vocnjacma.
Oko jagoda tokom citave godine ima posla. Ove godine je
podbacio rod, pa Djordjevici sve cine da jagodu dobro pripreme
za narednu godinu kako bi I rod bio za trecinu bolji.
Vlada Trenutno se pripremamo za navodnjavanje jagoda I
pustanja jesenje prihrane. Prihranjujete I tok jeseni, ocekujuci bolji
rod ? Da, I tokom jeseni jer se sada jagoda sprema za sledecu
godinu. Prihrana je obavezna kako bi jagda mala hranu I snagu za
narednu godinu. Da li ste zadovoljni rodom, koliko on iznosi ?
Na ovoj parceli u minuloj godini imali smo rod ispod grance
Pre svega zbog suse I visokih temperature. Na ovoj parceli prosle
godine smo ubrali 16 tona jaoda na povrsini od cetiri hektara.
Samo 16 tona jagda ?
Ukuno, to vam govori koliko je podbacio rod. Ove odine smo se
bolje organizovali, bolje spremali, bilo je I vise kisa, a I prosek
temperatra je bio nizi.. Za razliku od ranije bilo je malo ntervala
saemperatrom od reko 35 stepeni celzijusovih.

Jagoda je posadjena na foliji, Djordjevici su doveli vodu do

plantaza, napravili sistem za navodnjavanje kap po, mere zastite su
posebna prica.
Aca Zastitu nam vode strucnjaci firme Galenik I Sidjente.
Kombinujemo najkvalitetnija sredstva zastite, prihrana je
najkvalitetnija. Koristim americka Skots djubriva. To je zelena lista
sredstva I najvisi standardi. Najvecu paznju oklanjamo karenci,
vodimo racuna o tome, jer I mi konzumiramo ovu jagodu.
Primenjujemo evropske standarde.
Ali pretpostavljamo da se rilikom izvoza ovo voce detaljno
kontrolise buduci da 90 odsto roda izvozite na rusko trziste ?
Najbolji su kupci, ali su I jako stroge kontrole. Kvalitet je
obevezan. Jednostavno ako zelite da rodate tu kolicinu mrate da
partite standarde I ispostujete se zahteve.
Razmisljaju Djordjevici I o hladnjaci I o preradjivackim
kapacitetima, ali su za sada zadovoljni sto najveci deo njihovih
jagoda kao konzumno voce zavrsi na trzistu Rusije.
Od trenutka branja u Blace prodje tri do cetiri dana dok se ove
jagode ne pojave na tezgama u Mosvi I Sankt Petersburgu.
I naravno je da vazno pazvivo brati jagode sa peteljkom I
angazovati veliki proj sezonskih radnika.
Aca Mi svake godine konstantno zaposljavamo izmedju 30 I 40
radnika. Mi ne proizvodimo samo jagode, imamo jos dosta lantaza
sa drugim vocarskim kulturama visnju, dunju, sljivu, jabuke,
kruske. Tako da je tokom citave sezone od marta do novembra
potreban veliki boj radnika.

Pored finansijske bespovratne pomoci Fruits Berries je

organizovao edukacije I studijske posete koje su dobro dosle
Djordjevicima.
Aca Fruits Berries nas je vodio na edukacije I sajmove. Sve oni
placaju. Sada idemo na sajam u Rumuniji. Nama je vazno da
znamo kakva je poljoprivreda u regionu, gde smo mi, da li primere
dobre prakse, nove tehnologije ili mehanizaciju mozemo I mi da
iskoristimo za nasu proizvodnju.
Vlada Lepo je kada imamo pomoc. Dobro bi bilo da je
subvencija sto vise. Ali je kaodje vazno da se ta pomoc na najbolji
moguci nacin iskoristi. Uvek je dorbo ulagati u podizanje plantaza
jagoda, sljiva I dobro bi bilo da program Fruits Berries poraje sto
duze. Dobro bi bilo da taj program obuhvati sto vise mladih ljudi,
koji bi da odizu mlade zasade. U ostalom nasa buducnost I jeste u
vocarstvu.
Braca Djordjevic smatraju da je buducnost Toplice u vocarstvu, da
ce, ukoliko se nastavi ovim tempom, upravo ova grana
poljoprivrede preporoditi Toplicu.
Aca Ja sam vrlo zadovjan sto se ovde poljoprivreda razvija. Bas
sam juce gdedao kako se podize u Kursumliji plantaza jagoda na
dva hektara. Lepo je kad se nesto radi I stvara, I sto je vise
ozbiljnijih I vecih proizvdjaca to je I vise ozbiljnijih kupaca.
Koliko se zivot Vladimira I Aleksandra promenio buduci da
obradjuje sedam hetara zemlje jagoda I drugog voca ?
Jested a ima mnogo, mnogo posla , ali sami smo odlucili da se
ovim bavimo. Jesmo fakultetski obrazovani, ali se do posla u struci
tesko dolazi, tako das mo odluzili da se profesionaln bavimo
poljoprivredom. Nismo pogresili, dosta se radi, ali se I isplati, ima
profita

I upravo to je osnovni motiv Djordjevica, koji planiraju da

narednih godina podizu nove plantaze voca, da I dalje primenjuju
nove tehnologije, podizu prinos I svakako vise zaradjuju.

BOSILEGRAD LISINE NENAD KOSTOV

Krajnji jugoistok Srbije, Vlasina I jos 30 kilometara juznije Lisina kod Bosilegrada. Kraj, poznat po najkvalitetnojoj planinskoj
borovnici. Koliko sutra bice poznat I po jedinstvenoj u Srbiji
plantazi domace borovhnice.
Do pre samo godinu dana Nenad Kostov je ziveo I radio u Nisu.
Uspesno se bavio gradjevinarstvom, a onda je resio da napravi
zaokret u zivotu I da se okrene poljoprivredi. Odlucio je da se vrati
u svoj zavicaj u Lisine nedaleko od Bosilegrada.
Plantazu zbunaste borovnice Nenada Kostova iz Lisina nedaleko
od Bosilegrada karakterise puna primena agrotehnickim mera.
Svi uslovi za dobar rod su ispunjeni - nadmorska visina, sistem za
navodnjavanje, sadnice u substratu I na kraju deklarisani rasad.
Porodica Kostov mnogo je ljubavi, emicija, rada ali I pra ulozila u
ovu plantazu. Samo u ovoj godini svaka od 4.000 sadnica
nadgledana je I obradjivana 10 do 15 puta. Na plantazi je Kostov
tokom sezone angazovao 10 radnika.
Od proleca 2012. godine do sada sve je ucinjeno da se zbunasta
borovnica pripremi da 2014. kada se ocekuje prvi rod.
Najvecu pomoc porodici Kostov pruzili su danski program za
razvoj vocarstva Friut end Berries I Misistarstvo poljoprivrede, ali
Nenad Kostov se zahvalan je I niskoj Upravi sa poljoprivredu I

Poljoprivrednoj Stucnoj savetodavnoj sluzbi iz Nisa, kad I brojnim

stucnjacima, koji se slazu u jednom. Da su ovde
Nenad je ambiciozan covek I veliki optimista. Veruje da ce I
ubuduce biti podsticaja, kako za njega tako I za mnoge, koji bi na
ovim terenima podizali nove plantaze I vocnjake. Ovo je siromasan
I napusten kraj I bez podrske, pre svega drzave, tesko da ce se
Bosilegrad I okolina razvijati I zaustaviti dalje iseljavanje.
Nenad Kostov je danas primer da ovaj kraj ima potencijala za
razvoj, ali do pre nekoliko godina, kada je ulazio u investiciju, svi
su bili sumnjicavi

BOSILEGRAD ANA DOO

Optina Bosilegrad, Rajcilovci I hladnjaca DOO ANA.
Poslednjih godinu dana ova hladnjaca ne zatvara svoja vrata. Posla
ima tokom citave godine. U proizvodnoj hali se priprema sljiva za
izvoz, a na drugom kraju hladnjace ispod nastresnice priprema se
dzem od sipuraka.
Ch Ivan Vasilev
Najvise se otkupljuju sumski plodovi pecurke, borovnica, supirak,
ali tokom sezove hladnjaca je tu da prihvati kompletnuponudu
voca sa ovog podrucija.
Ch Anba Kotev
Ova hladnjaca u Rajcilovbcima nedaleko od Bosilegrada jedan je
od razloga sto su na krajnjem jugoistoku Srbije poceli da se
raskrcuju stari I zapusteni vocnjaci I podizu nove platnaze. Sada za
par stotina kilograma voca ne mora da se ide na Vlasinu vec sve to
moze da se proda u Bosilegradu.

Nova oprema, koja je kupljena zahvaljujuci subvencima Danskog

programa za razvoj vocarstva na jugu Srbije Fruits & Berries I
Ministrastva poljoprivrede I sama hladnjaca, dobar su temelj za
obnovu vocarske proizvodnje u opstini Bosilegrad
Ch Anka Kotev
Danas je sve drugacije, ovde se radi punom parom, preradjuje se
sumsko voce I prave jedinstvene I prirodne poslastice
I sve sto se upakuje bukvalno plane ko alva. U Bosilagradu se tegla
ovo dzema u maloprodaji kupuje za 200 dinara. Ovaj dzem prodaje
se jos u Bogradu I Novom Sadu I upravo zbog ovakvog nacina
pripreme potraznja je sve veca

Selo Medjuhana, opstina Blace I hladnjaca MAKS DOO.

Pocela da radi juna 2013 godine.
Ova hladnjaca pun je pogodak.
Na putu od Blaca do Medjuhane I sa leve I sa desene strane
nepregledne plantaze sljiva. Tako je u citavom ovom kraju
gotovo da nema vise neobradjene zemlje
I sasvim je bilo logicno zasto se Miroslav Milosavljevic, vlasnik
hladnjace, odlucio da investira u hladnjacu.
Ona je dovoljna da prihvati voce iz Medjuhane ali I okolnih sela.
Mnogo je znacila subvencija Fruits Berries I Ministarstvo
poljoprivrede. Oni su pomogli u kupovini rashladnih sistema,
panela I ram paleta. O znacaju ove hladnjace za citav kraj, govori
cinjenica da je odmah u prvoj godini pocela da radi I da punom
parom.

Planiraju u ovom preduzecu da podizu plantaze, ali takodje ne zele

da se odreknu ni starih nasih sorti voca iz Toplice, sta vise od njih
zele da naprave brend.
Ideja Miroslava Milosavljevica da izgradi hladnjacu je vere da je
buducnost Srbije I u vocarstvu I u drugim granama poljoprivrede.
Sad kada je krenula da radi, shvata da je investicija pun pogodak.
Poljoprivreda se ovde ubrzano razvija, a trziste nije problem.
Planovi su ambiciozni, rad punim kapacitetom, izvod za
zapadnoevropsko I rusko trziste, a koliko naredne godine
podizanje I prvih preradjivackih kapaciteta.

Goran je vocarstvom poceo da se bavi pre desetak godina. Tada je,

posle saveta sa agronomima, podigao svoj prvi vocnjak. Zasadio je
sljivu stenlej.
Godinama je povecavao zasade pod vocem, ali nije krcio I
unistavao stare autohtone sorte jabuka I sljiva, sta vise sam ih je
rasadjivao, mnozio I podladjivao.
Goran voli da eksperimentise I uzgaja neke nove sorte, Ovo je
plantaza gruzijske dzanarike.
Ruska dzanarika ima trziste, gruzijska takodje, niska otkupna cena
poslednjih godina nije ga obeshrabrila.
Goran veruje da je buducnost ovog kraja u vocarstvu zato ne stedi
ni vremena, ni truda, ni rada, ali I para Nedavno je gazdinstvo
Ivanovic bogatije za traktor I modernu prskalicu. Kupljeni su
zahvaljujuci subvencijama danskog programa za razvoj vocarstva
Fruits & Berries I Ministarstva poljoprivrede
Ova pomoc Ivanovicima puno znaci.

Iako je Goran privremeno zaposlen u prokupackoj lokalnoj

poreskoj administraciji, to nije umanjilo kvalitet obrade njegovih
vocnjaka. Sta vise Goran tokom sezone otkupljuje voce od svojih
rodjaka I komsija u Donjoj Recici
A ovo su stare sorte jabuka iz toplickog kraja. Ponosan je I na
stare, ali I nove zasade ovih sorti, sve ukupno na hektar I po.
Ove godine rod je bio odlican
Uprkos cenama, koje su destimulativne Goran ide dalje. Jedne
godine vise, druge manje zaradi, trece bude na nuli, ali ne odustaje.
Zivi samo sa majkom, tako da tokom sezone , angazuje veliki broj
radnika
Goran prati sva edukativna predavanja, u stalnom kontaktu je sa
strusnom savetodavnom sluzbom. Stalno uci I eksperimentise.
Bez obzira na sve problema u vocarstvu, niske otkupne cene,
pojavu zilogriza, koji preti zasadima visanja I sljiva u Toplickom
kraju, Goran veruje da za vocarstvo tek dolaze bolji dani
Razvoj vocarstva na jugu Srbije, smatra Goran umnogome ce
zavisiti kako od samih vocara, tako od domacih I stranih donatora,
od kojih se ocekuje da podrze ljude, koji zele da ulazu u vocarstvo
I poljoprivredu uopste