PATOLOSKE POJAVE KOD POTPORNIH KONSTRUKCIJA

suttc

JOVAN
PETAR MITROVIG
UVOD
ObavljajuCi svoju namenu prijema i podnosenja pritiska tla iii stena, potporne konstrukcije mogu - usled: nepredvidenih uticaja u terenu iii spolja; poqresno
procenjenih iii precenjenih faktora pri projektovanju; gresaka pri izvodenju iii kasnije pri odrzavanju - tokom vremena, izqubiti svoje sposobnosti nosenja mase tla iii
stena pa dolazi do porneranja. rotiranja, deformacija i lama potporne konstrukcije iii tla u kame je tundirana.
Pomeranja, rotacije, deformacije i 10m potporne
konstrukcije iii tla se cesto u praksi ponavljaju, imaju iste
uzroke i manifestuju se na slican nacin, pa ih je moquce
klasifikovati po vrsti: podcenjenih, precenjenih iii uopsts
ne uzetih faktora, koji znatno uticu na stabilnost i funkcionalnost potporne konstrukcije. Isto taka, qreske pri izvodenju iii kasnije pri odrzavanju potpornih konstrukcija, po
svojim manifestacijama svrstavaju se u grupe, koje se
mogu raspoznati i klasifikovati.
Ostecenia i deformacije, kao i njihovi dalji progresivni procesi u smislu radikalizacije slabljena potporne kenstrukcije, mogu se smatrati kao bolesti, odnosno
patoloske pojave
Svrstavanje ostecenja u vrste i poznavanje njihovog
nacina manifestovanja pornaze gradevinskom strucnjaku
da brze proceru stepen ostecenja i sagleda neophodne
mere i cenu sanacije. Poznavanjem uzroka i posledica
ostecanja po stabilnost potporne konstrukcije, umnogome pornaze izboru adekvatnih sanacionih mera, koje potpornu konstrukciju reqenorisu i osposobljavaju je za
obavljanje svojih funkcija. Sve ova podseca na medicinu.
Poznavanje bolesti, tj. tacna dijagnoze uslovljava odredivanje tacne terapije i izlecen]e.
lstrazivac Paterson objavio je studiju u kojoj je izneo
podatke istrazivanja uzroka ostecen]a gradevinskih kenstrukcija. Analizirao je aka 10.000 slucajeva ostecanih
konstrukcija sagradenih ad raznih materijala i dosao do
zakliucka:
- ostecerua nastala usled greske projekta
37 %;
- ostecenja nastala usled greske pri izvode51 %;
nju radova
Adrese autora: Prof. Jovan Sutic, dip, into grad., 11000 Beograd,
Dalmatinska 8; Dr Petar Mitrovic, dip. inz. grad., Institut za puteve,
a.d., Beograd, Kumodraska 257

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

UDK: 624.16.012.3/.4.044= 861

Naucni rad

- ostecenja nastala zbog poqresno izabranag materijala

4,5 %;
- ostecenja nastala usled nedovoljnog i pogresnog odrzavania
7,5 %.
Paterson dolazi do zakljucka da se aka 60 % ostecenja pojavljuju u prve tri godine eksploatacije gradevinske
konstrukcije.
Francuski istrazivac Louis Logeais obavio je istrazivanja na 300 osteceruh potpornih konstrukcija. Dosao je
do zakljucka:
- ostecenia nastala usled qreski pri dimenzionisanu temelja
25 %;
ostecenja nastala usled qreski pri dimen19 %;
zionisanju stuba potporne konstrukcije
- ostecenja nastala usled nedostatka drenaze iii nepravilno izvedene drenaze
33 %;
- ostecenja nastala usled brzlJ iii prevremenog opterecenja potporne konstrukci10 %;
je tlom
- ostecenia nastala usled qresaka pri sidrenju iii ankerovanju potporne konstrukcije
5 %;
- osteccnja nastala usled nepazr,e pri radu
5 %;
- ostecenja nastala usled dejstva ag resiv3 %,
nih voda, tla iii vazduha
U ovom radu obradice se patoloske pojave samo
kod betonskih i armirano betonskih potpornih konstrukcija. Pojave ostecenja kod potpornih konstrukcija sagradenih ad drugih materijala (kamen, celik, plastika itd.), nece
biti razmatrane u ovom clanku.

VRSTE OSTECENJA
Uzroci ostecanja potpornih konstrukcija mogu se
klasifikovati na osnovu prirode nastanka:
- potcenjenih faktora: sile pritiska tla iii stena, sila u
ankerima iii sidrima, podzemne vade, povrSinskih voda,
sile seizma, spoljnjeg opterecenja, ne uzimanje iii potcenjeno uzimanje u obzir dejstva agresivnih agenasa na
potpornu konstrukciju, fenomena mraza, fenomena bubrenja i skupljanja tla, nepravovremenog opterecenja
potporne konstrukcije itd.;
- na osnovu precenjenih fakata: nosivosti tla, nosivosti temelja iii stubova potpornih konstrukcija, nosivosti
rnontaznih potpornih konstrukcija, opste stabilnosti terena, tehnologije izvodenja potpornih konstrukcija, kvalite-

ta materijala od kojih je sagradena potporna konstrukcija

itd. ;
- na osnovu faktora iznenadenja: neocskivano povecanje statickoq iii dinarnickoq spoljnjeg opterecenia,
nepredvideno povecanie dejstva agresivnih cinilaca,
iznenadni visevakovni intenzitet seizma, iznenadni visevekovni nivo povrSinskih voda sa statickim iii dinarnickim dejstvom (poplave), iznenadna pojava podzemnih
voda tokom vremena eksploatacije potporne konstrukcije itd.;
- na osnovu qresaka pri izvodenju radova na potpornim konstrukcijama;
- na osnovu qresaka koje se jave usled pravilnog
neodrzavanja potpornih konstrukcija (drenaze, povrsinski kanali, propusti, saniranje prslina i pukotina potpornih
konstrukcija itd).
U nastavku teksta opisacerno grupacije ostecenja
nastale usled potcenjenih, precenjenih iii neuzetih faktora, koji uticu na stabilnost potporne konstrukcije. Redosled tretiranja ostecenia, u ovom radu, obavicerno prema
ucestalosti u gradevinskoj praksi.

snije, dolazi do povecanja deformacija u tlu koje prelaze

u stanje plasticnosti, odnosno u stanje' rezidualnosti deformacija. Tad se deformacije, pomeranja iii sleganje potporne konstrukcije povecavaju Poslednja faza je 10mtla.
U toj fazi tlo gubi svaku nosivost. Lom tla se na potpornu
konstrukciju manifestuje: znatnim horizontalnim pomeranjem, znatnim sleganjem iii rotiranjem konstrukcije oko
svoje ekstremne spoljne tacke Same deformacije konstrukcije nisu velike i one se pri ovoj vrsti ostecenia manifestuju prslinama i pukotinarna, narocito ako su
sagradene od armiranog betona. Znaci, ostecenie konstrukcije, koje nastaje precenjenom nosivosti tla, rnanifestuje se izrazitom rotacijom, sleganjem translacijom iii
kombinacijom pomenutih pomeranja (slika 1).
Elasticni opseg deformisanja tla smatra se onom
kad se deformacije nalaze u intervalu:

1. Ostecenja nastala usled precenjene nosivosti tla

Navedene relacije su orijentacione. Opsezi elasticnih i plasticnih deformacija tla su razliciti i zavise ad vrste
tla.
Granicno stanje ravnotsze kod tla, ispod temelja, tj.
stanje izmedu elasticnoq i plasticnoq opsega deformisanosti, postize se:
kod normalno nosivih tla (0DOZ > 150 kPa), pri
qranicnorn stanju napona u tlu, dijagram napona je trougao (slika 2a). Tad je:

& = (0,1 - 3)% . h

Plasticni opseg deformisanosti. posle koje nastaje
10m tla, nastaje kad deformacije predu granicu:

& = (2 - 3)% . h

Precenjenost nosivosti tla mozs nastati usled: poqresno izvrSene ernpiricke procene nosivosti; usled nepravilno obavljenih laboratorijskih iii "in situ' opita, sto
dovodi do izbora netacnih qeotehnickih parametara ($,
C, Y itd.): usled nstacnoq proracuna itd.
Netacno odredena nosivost tla, tj. precenjena sposobnost nosenja potporne konstrukcije izaziva velike deformacije, kao sto su: sleganje potporne konstrukcije,
rotiranje oko spoljne ivice konstrukcije, translatorno pomeranje konstrukcije iii 10m tla.
Usled nedovoljno odredene nosivosti u tlu se javljaju
deformacije, koje mogu, prvobitno, biti u domenu elasticnosti, sto je povoljnije za potpornu konstrukciju, jer se
ona u tom slucaju manje detormise, pomera iii rotira. Ka~

'\: ~

o<

2 . 0 m:

2 LV

(j1

= 20m = --b-;

&1

A
I

'"

#0' In ,w)j

I
h

I
I

+0
SLEGANJE

0'<

~
HORIZ. POMERANJE

--- ::l8
b

ROTACIJA

SIV

t. b

II

\
\
\

t "b-1

S11I

KOMBIN. POt1ERANJE

Slik 1. Pomerenje potorne konstrukcije: a) sleganje; b) horizontelne trensleciie; c) roteclje; d) kombinoveno kretenje

a)

Slika 2. a) dijagram nepone kod norma/no nosivog

10

tie; b) dijagram nepone kod nedovo/jno nosivog tla

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

<JGRAN

kad je,

<Jooz=~,

b
e=6'
kod nedovoljno nosivog tla (oooz < 150 kPa) , pri
qranicnorn stanju ravnoteze, dijagram napona ima oblik
trapeza (priblizno pravougaonik) (slika 2b), tad je:

.
b
kad Je e = 18'

Ukolikotlo, bilonormalno iii nedovoljno nosivo, nernoze da podnese sile sopstvene tezine potporne konstrukcije i pritiska tla (stene), dolazi do sleganja i
naginjanja potporne konstrukcije. Pri naginjanju dolazi
do povecanja ekcentriciteta e, a time i do veceq momenta
rotacije, sto izaziva jos vece deformacije tla i tezi lomu.
Cesto se kod visokih iii potpornih konstrukcija opterecenih silom pritiska tla velikog intenziteta javlja u tlu, na
kontaktu stope temelja i tla, zatezuci napon (-<J2) , (slika
3). Tad dijagram napona prelazi u oblik kako je prikazano
na slici 3.
Poznato je da tlo, prema svojim rnehanickirn svojstvima, ne prima zatszuci napon. Znaci da celokupan napon pritiska treba da bude primljen na reduciranoj sirini
stope temelja b', koja je jednaka:
b' = 3 c

U navedenom slucaju na spoljnoj ivici temelja javlja

se maksimalan napon pritiska (max <J), cija se vrednost
izracunava izrazom:

2 IV

max <J=--3c

gde je Fs faktor sigurnosti koji zavisi od vise cinilaca: tacnosti primenjenih fizicko-rnehanickih i otporno-deformabilnih svojstava tla, medu kojim je znacajno sto tacnije
definisati koheziju (C), ugao unutrasnje otpornosti (<1,
uslova opterecenja (staticko, dinarnicko), dubine fundiranja temelja, sirine temeljne stope, oblik temelja itd. Faktor
sigurnosti Fs ima vrednost od 1,300 do 1,500, sto zavisi
od vaZnosti objekta i tacnosti u odabiru parametara za
proracun sile pritiska i deformisanja tla ispod temelja.
Postoji vise poluempiriskih iii empiriskih obrazaca
pornocu kojih se mogu proracunati qranicni naponi u tlu
iii steni (<JGRAN) , npr.: Terzaghi-ev obrazac, korekcija po
Meyerhof-u, Frohlichov obrazac, Lenjingradska formula,
obrazac Brinch-Hansen-a (uslovljen po nasirn propisima) itd. Evropski propis "EVROKOD", za proracun qranicne nosivosti, daje aproksimativne [ednacine izvedene iz
teorije plast 'nosti i eksperimentalnih merenja za drenirane i nedren me uslove. Pored navedenih ernpirickih iii
poluempirickrh izraza, za proracun qranicnih napona,
rnoquce je qranicne napone odrediti i eksperimentalno,
"in situ" opitima, opterecenjem tla do loma.
Dozvoljeni napon u tlu (oooz) zavisi od vrste tla iii
stena na kome je potporna konstrukcija fundirana. Za tla,
tj. gline, prasins, peskove, sljunkove, <JOOZ, krece se u intervalu od 100 do 500 kPa; za me kane stene (flisevi, lapori, laporci, glinci itd.) <JOOZ se krecs u intervalu od 400 do
1000 kPa; dok za cvrsts stene (pescari, krecnjaci, mermeri, dacit, granit itd.), <JOOZ se nalazi u relacijama od 600
do 2000 kPa.

2. Ostecenja nastala usled potcenjene sile pritiska

tla

Ekcentricitet. delovanja rezultante, u odnosu na sredinu temelja, sa e, prelazi u e' =

%- c, (slika 3).

b
Slika 3. Dijeqrem nepone pritiske na tlo, pri reduciranoj slrini stope
temelja

Proracunata vrednost za max <J treba biti manja od

dozvoljenog napona pritiska za tlo na kome se fund ira
potporna konstrukcija, tj.:
max <J < <JOOZ
Dozvoljeni napon u tlu je onaj napon koji se rnoze
dopustiti da deluje u tlu, pod uslovom da ne izazove 10m
tla iii stene, pri najnepovoljnijim uslovima. Znaci da <JOOZ
treba biti manji od qranicnoq napona pri lomu (<JGRAN).
Odnos izmedu dozvoljenih i qranicnih napona u tlu iii steni izrazava se:

MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

Proracun sile pritiska tla na potpornu konstrukciju je

slozen postupak, koji se mora pazljivo i vrlo korektno
obaviti. Postoji vise metoda i nacina proracuna pritiska
tla, koji su manje iii vise ernpiricki i pod pretpostavkama
koje uproscavaju postupak, ali zato daju manje pouzdane rezultate. U svim postupcima figurisu parametri: ugao
unutrasnje otpornosti (<1, kohezija (C), zapreminska masa (YJ itd. Izabrani parametri trebaju da odrazavaju stanje
u prirodi i da se na taj nacin obavi proracun sile pritiska tla
iii stena.
Koheziju (C) ne uzimati u racun ukoliko je pritisak
izazvan klizanjem mase tla (stene), jer ona u kliznom sloju ne postoji. Unistena je. Isto take, pri proracunirna, treba voditi racuna da Ii koheziju uzimati u efektivnom iii
totalnom stanju (C' iii C). Vrlo je vazno stanje dreniranosti
tla iza potporne konstrukcije, koje daje razlicite vrednosti
za koheziju (Cu - nedrenirani, C' - drenirani). Kohezija pri
nedreniranim uslovima (Cu), obicno je veca od kohezije
pri dreniranim uslovima (C'), za oko 30 %. Radi sigurnosti, kod tla, koheziju (C) ne treba uzimati u racun jer je ona
prividna i zavisi od vlaznosti tla, koja moze biti promenljiva. Ona se kod glina i prasina rnoze uzeti u obzir u prirodnim neporemecenim naslagama, konstantne vlaznosti.
Tad kohezija kod mekanih glina dostize vrednosti od 5-10
kPa, a kod tvrdih od 15-30 kPa. Sa porastorn zasicenja
kohezija kod glina i prasina opada. Pri zasicenosti SR =
100% gline i prasins gube koheziju. Mekane stene (Iapori, laporci, glinci itd.) poseduju stabilnu koheziju, koja je
nastala zakasnelom iii sporom kristalizacijom pod utica-

11

jem pritiska i temperature.Vrednost kohezije kod mekanih stena krece se od 50 do 300 kPa. Cvrste stene magmatskog porekla imaju stalnu i nepromenjljivu koheziju.
Ona je nastala povezivanjem mineralnih sastojaka stene,
mineralnim vezivom, pri kristalizaciji magme. Metamorfne
stene takode imaju stabilnu koheziju, koja je nastala rekristalizacijom minerala i mineralne mase. Vrednosti kohezije kod cvrstih stena krecu se od 300-800 kPa.
Ugao unutrasnje otpornosti (<1 nije konstantna velicina za jedno tlo, bilo da se radi 0 glinama, prasinama,
pesku iii sljunku. Vise faktora utica na velicinu ugla unutrasnje otpornosti. Hrapava povrsina mineralnog zrna i
kubicast oblik sa izrazenirn rogljevima daju vsci ugao
unutraSnje otpornosti. Mineralna zrna plocastih oblika sa
glatkim povrsinarna daju marne vrednosti ugla unutrasnjs
otpornosti. Sa povecanjern suve zapreminske mase (Yd)
dolazi do povacanja ugla unutrasnie otpornosti istog rnaterijala. Tla sacinjena od cvrstih minerala imaju veci ugao
unutrasnje otpornosti od tla sastavljenih od rneksih minerala. Za jedno tlo iii stenu ugao unutrasnje otpornosti nije
linearna funkcija, vee velicina koja zavisi od normalnih napona. Sa porastom normal nih naprezanja dolazi do smanjenja vrednosti ugla unutrasnjs otpornosti usled
promene polozaja zrna u masi tla. Porastom normalnog
napona mineralna zrna menjaju orijentaciju i zauzimaju
polozaj priblizno paralelan sa ravni loma.

Silu pritiska tla obicno sracunavamo metodoma:

Coulomb-a (1770.), Rankina (1857.) iii metodama granicne ravnotsze Janbu-a, Bishop-a itd., nastalih u drugoj
polovini dvadesetog veka. Najispravnije je silu pritiska tla
racunati po nekoliko poznatih metoda i usvojiti najvscu
dobijenu vrednost. Na taj nacin se rncqucnost qresks pri
proracunu sile pritiska tla rnoze smanjiti na minimum I
izbeci deformisanje, pomeranje iii 10m otporne konstrukcije.
Nedovoljno tacno odredena sila pritiska tla, odnosno potcenjena u odnosu na stvarnu silu koja se u terenu
javlja i pritiska potpornu konstrukciju, prouzrokuje ostscan]a u tlu iii potpornoj konstrukciji (temelj, stub).
U tlu, usled nedovoljno uzete sile pritiska tla. nastaju
deformacije, pomeranja i 10m tla. kako smo opisali u tacki
1 ovog teksta. Te deformacije i pomeranja objasnjena su
na slici 1,
Nedovoljno sracunata sila pritiska tla u odnosu na
stvarnu silu, koja se javlja u terenu koji pritiska potpornu
konstrukciju, rnozs izazvati 10m u temelju (slika 4a) iii stubu (slika 4b).
Pre nastanka loma potporne konstrukcije, u kriticnim presecima konstrukcije nastaju deformacije (dilatacije i klizanja) i pomeranja. Deformacije se na potpornoj
konstrukciji izrazavaju prslinama i pukotinama. a pomeranja horizontalnim pomacima i rotacijom. U sferi elasticnih
deformacija potporna konstrukcija se nalazi u stabilnom
stanju. Nastajanje plasticnih i rezidualnih detorrnacija
predhodi lomu potporne konstrukcije. Tad se konstrukcija nalazi u fazi nestabilnosti i nastaje potreba za neophodnom sanacijom.

Pri proracunu sile pritiska neophodno je tacno proceniti zapreminsku masu tla iza potporne konstrukcije.
Znamo da zapreminska masa tla rnoze biti: u suvom stanju (Yd) , pri Sr = 0%, sto je redak slucaj u prirodi; u delirnicno zasicenorn stanju (Yvv), sto je vrlo cest sluca] u
prirodi; u potpuno zasicenorn stanju (Yz) , kad je Sr =
100%, sto je rnoquc slucaj u prirodi iii potopljenom u vodu (y), sto je, takode, moquc sluca] u prirodi. Koju od navedenih zapreminskih masa treba uzeti pri proracunu sile
pritiska tla zavisi od stanja vlaznosti tla, odnosno koje stanje vlaznosti vremenom mozs nastati. Znaci potrebno je
proceniti stanje vlaznosti u tlu koje ce dati maksimalnu silu pritiska tla, a koja se realno rnoze desiti tokom
vremena.

Lom u temelju potporne konstrukcije nastaje na

mestima naznacenirn na slici 4a. Usled potcenjene sile
pritiska tla rncquc je poqrasan proracun dimenzije temeIja potporne konstrukcije, koji se obicno izrazava pogresno sracunatorn visinom temelja. kod nearmiranog
betona iii poqresno sracunatorn iii izvedenom armaturom
kod armiranog betona. U tom slucaju konstrukcija ce pretrpeti 10m i rnoze se sanirati uz otezan rad i znatna finansiska srestva.

Pri dimenzionisanju potpornih konstrukcija, vrlo cesto se sila pritiska tla iskustveno ceni iii cak uopsts ne racuna (koriscenje tipskih potpornih zidova). Takav nacin
rada dovodi do potcenjivanja iii precenjivanja sile pritiska
tla. Tad konstrukcija, u prvom slucaju, trpi deformacije i
pomeranja, do loma konstrukcije iii tla ispod nje. U drugom sucaju dobijamo neracionalnu, predimenzionisanu i
skupu potpornu konstrukciju.

Lom u stubu potporne konstrukcije (slika 4b) nastaje, obicno, na mestu pojave najvecsq momenta savijanja,
t]. na kontaktu stuba i temelja potporne konstrukcije. Ova
pojava loma nastaje usled proracunatih dimenzija stuba
na osnovu potcenjene sile pritiska tla. Znaci sila u stvarnosti je veca od sile pritiska tla proracunate pri projektavanju. Opisani 10m potporne konstrukcije maze nastati
kod konstrukcija od nabijenog iii armiranog betona. Sa-

Slik80 4. Moguei n80Cini Iomove potpornih

12

tconstrukcie: a)

u temelju, b) u stubu

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

Stika 5. Pedine iznad potporne konstrukcije: a) pre i b) posle neplaniranog opterecenie

nacija ovako ostscenih potpornih konstrukcija veoma je

teska i zahteva znatna finansiska srestva.
Pri veCim silama pritiska tla iii kod visokih potpornih
konstrukcija, kad je sila pritiska tla znatno povecana, 10m
konstrukcije rnoquc je i u temelju i u stubu. Ova pojava
narocito je izrazena kod konstrukcija od nabijenog betona, ali je rnoquca i kod konstrukcija od armiranog betona.
U ovom slucaju potpornu konstrukciju je vrlo tesko sanirati. Ona je tad, obicno, neupotrebljiva i potrebno je srusiti i izgraditi novu.
Isti fenomeni pomeranja, rotacije, deformisanja i 10ma potporne konstrukcije nastaju kad se spoljno opterecenje konstrukcije, nenadano iii qreskorn poveca.
Predvidena sila pritiska tla, koja je bila dobro proracunata
i potporna konstrukcija dugo bila stabilna, posle nesmotrnog povecanja spoljneg opterecenja (slike 5a i 5b) dolazi do, veceg iii manjeg, povecanja sile pritiska tla, a time
do pomeranja, rotacije, deformisanja iii loma konstrukcije, koja je ranije, pre povecanja spoljneg opterecenja, bila
stabilna.
Neplanirano povecanje spoljnog opterecenja, naknadno, opterecuie potpornu konstrukciju silom vecorn
od prethodno proracunate. Tad konstukcija prima uticaje
i deforrnise se isto kao da je sila pritiska potcenjena. Ove
fenomene pomeranja, rotacije, deformisanja i loma tla iii
konstrukcije opisali smo, u ovoj tacki, ranije.

3. Ostecenja nastala nedreniranjem t1a iza potporne

konstrukcije
Potporne konstrukcije su konstrukcije koje su, obicno, dve-trecine svog obima ukopane u teren. Svi fenomeni koji se javljaju u terenu prenose se i dejstvuju na
potpornu konstrukciju. Takav je slucaj sa podzemnom vodom u terenu. Ona na potpornu konstrukciju rnoze delovati:
hidrostatickorn silorn. (EHS =

~ . Yw

2)-7

hidrodinarnickorn silom, (EHD = i . Yw . V), -7

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

silom pornog pritiska, (U =

'(IN .

(h - z)), -7

gde je: L'1<J1 vertikalni napon od dodatnog opterecanja:

horizontalni napon od dodatnog opterecenja (u stanju mirovanja); A i B Skeptonovi parametri pornog pritiska, koji zavise od senzibiliteta,stepena prekonsolidacije
i zasicenosti tla (gline);
silom potiska, (Euz = y v),-7

L'1<J3

Pored navedenih sila podzemna voda rnoze izazvati

i druge fenomene, koji nepovoljno uticu na potpornu konstrukciju, kao sto su: bubrenje tla, skupljanje tla, sadrzaj
agresivnih supstanci, povecanje zdi "nl'iske mase tla
zasicenoscu pora vodom, dejstvo mraza na temelj i stub
potporne konstrukcije, degradira fizicko-rnehanicke i otporno deformabilne karakteristike tla u temelju, tim srnanjuje nosivost tla, itd.
Uticaj navedenih sila i fenomena treba uzeti u obzir
pri projektovanju iii gradenju potpornih konstrukcija ukoliko oni realno postoje u terenu iii se mogu iznenadno pojaviti iii kad konstrukcije nisu obezbedene drenazarna.
Ukoliko se oni ne uzmu u obzir iii ne osujete izradom drenaza, uticu na stabilnost potporne konstrukcije, sa ciljem
njene destabilizacije u smislu: pomeranja, rotacije, determacije, loma tla iii konstrukcije.
Hidrostaticka sila, ukoliko se pojavi a nije uzeta u
obzir po stabilnost potporne konstrukcije, niti je osujecena drenaznirn sistemom, pridodaje se sili pritisku tla i izaziva znato uvecanje pritiska na konstrukciju. Dejstvo
hidrostaticke sile na potpornu konstrukciju izaziva pomeranja potporne konstrukcije: translatorno horizontalno i
vertikalno (sleganje) , rotaciono iii konbinovano, u svemu
isto kako je opisano u tacki 1 i naznaceno na slici 1. Na
samu potpornu konstrukciju hidrostaticka sila rnoze izazvati deformacije u smislu dilatacija i klizanja, koje se rna-

13

nifestuju prslinama i pukotinama. Ovi fenomeni pojavljuju

se u istom obliku i na isti nacin kako je opisano u tacki 2
i slikama 4a i 4b. Odnosno, hidrostaticka sila pritiska izaziva iste deformacije i ostecenja na potpornoj konstrukciji, kao sila pritiska tla.
Hidrodinarnicka sila izaziva, ukoliko nije uzeta u obzir, iste nepovoljne fenomene na potpornu konstrukciju
kao i hidrostaticka sila. Intenziteti sila su, naravno razliciti,
kako je dato u gore navedenim obrascima. Interesantno
je sto hidrodinarnicka sila moze delovati na potpornu
konstrukciju i pored uradene liniske drenaze iza konstrukcije, kad ona nema dovoljno kapaciteta da primi priliv podzemne vode.
Sile pornog pritiska (U) iii pornog nadpritiska (L".U)
deluju na potpornu konstrukciju sa svih strana i izazivaju
pritiske, koji nepovoljno uticu na potpornu konstrukciju
slika 6.

~<::r7~'?T~<

----.
----If l

6U(U~

~U(U)

~~U{U)
+--

r-

.--

Slike 6. Oejstvo pornog pritiska i pornog netpritiske na potpornu

konstrukciju

Dejstva sila pornog pritiska iii nadpritiska mogu izazvati, usled razlike pornih pritisaka iii pornih nadpritisaka,
iza iii ispred potporne konstrukcije: horizontalno i vertikalno pomeranje, rotaciju, deformacije u konstrukciji u svemu isto kako je opisano u tacki 2 i slikama 4a i 4b ovog
rada. Uticaj pornog pritiska i nadpritiska treba shvatiti kao
komplementaran uticaj drugih dejstava na potpornu konstrukciju i u toj funkciji treba ceniti njihov znacaj, koji se
po pravilu treba uzeti u obzir kod prasinastih, narocito glinovitih prirodnih materijala.
Sila uzgona dejstvuje u pravcu suprotnom zemljinoj
tezi u smislu translatornog vertikalnog pomeranja potporne konstrukcije. Medutim, usled poznatog fenomena da
tela potpoljena u vodu gube od svoje tezine onoliko, koliko su svojom zapreminom istisnuli tecnosti, dovodi do
olaksania potporne konstrukcije i njene manje otpornosti
na translatorno, horizontalno, kretanje, rotaciju i slozano
pomeranje. Znaci usled dejstva sile uzgona dolazi do pomeranja potpornog zida, kao krutog tela u horizontalnom. vertikalnom iii rotirajucern smislu. Isto tako rnoquce
je slozeno pomeranje potporne konstrukcije (horizontalno, vertikalno i rotaciono) ujedno. Nikakve deformacije na
potpornu konstrukciju usled dejstva sile uzgona se ne
desavaju, vee samo na njeno pomeranje.
Podzemna voda, i kad nije agresivna, degradira fizicko-rnehanicka i otporno-deformabilna svojstva tla na
kontaktu stope temelja i tla, ukoliko je tlo od prasinastih,
a narocito glinovitih materijala. U tom slucaju u tlu dolazi
do smanjenja kohezije i, kod glina, do smanjenja ugla
unutrasnie otpornosti. Ovo izaziva degradaciju otpornih
karakteristika tla i dolazi, obicno, do vertikalnog transla-

14

tornog pomeranja (sleganja) i rotacije potporne konstrukcije. Pojava degradacije nosivosti temelja usled dejstva
neagresivnih voda ne detorrnise samu potpornu konstrukciju, vee je samo pomera i rotira. Konstrukcija se ponasa kao kruto telo koje se pomera. Pomeranja mogu biti
znatna, sve do rusanja potporne konstrukcije.
Da bi se svi opisani uticaji sprecili, potrebno je da se
slobodna podzemna voda drenira iz blize okoline potporne konstrukcije, tako da ona nema nikakav uticaj na konstrukciju. Zato je potrebno projektovati i izgraditi drenazu
iii drenazni sistem iza potporne konstrukcije. Pri projektovanju i gradenju dranaza rnoquce su qreske, koje izazivaju uticaje koje smo opisali i dovode potpornu konstrukciju
u kriticno stanje stabilnosti. .Jos je veca qreska ne predvideti drenazu iza potporne konstrukcije, ako podzemne
vode ima iii u koliko je, momentalno, nema, a realno je tokom vremena rnoze biti. Tad dolazi do znatnog uticaja
podzemne vode na potpornu konstrukciju i dovodi njenu
stabilnost u pitanje.
Pri projektovanju i gradnji drenaza, potrebnoje paznju pokloniti ispuni dranaznoq rova i filterskom sloju Kamena ispuna ima dvostruku funkciju. Prvu, da sprovede
podzemnu vodu, prikupljenu u drenaznorn rovu do drenaznih okana iii do izlaska vode na povrSinu terena. Drugu, da drenaznorn rovu da krutost i sposobnost da primi
pritiske tla.
Ispuna drenaznoq rova mineralnim kamenim agregatom odredene granulacije je povoljna, ukoliko primenjeni agregat nije rastvorljiv pri kontaktu sa vodom U
praksi se ispuna obicno izvrSava lornljenirn kamenom.
granulacije od 6 do 25 em. Lomljeni kamen kod nas Je od
krecnjacke stene, manje iii vise alterisane. U koliko ispuna nije od jedre stene krscnjaka, vee od alterisanih partija
dolazi do rastvaranja zrna krecnjaka u vodi i stvaranja sitnog krecnjackcq praha, koji zacepi tajacu i ometa normalno proticanje vode dranazorn. U ekstremnim
slucajevima dolazi do veeeg zacepljsnja drenaze, a time
i do stvaranja sila, koje smo opisali, a koje negativno uticu na stabilnost potporne konstrukcije.
Filterski sloj kod drenaza irna funkciju da obezbedi
procedivanje podzemne vode iz terena u drenazu i spreci
sufoziju sitnih cestica terena od dinarnickoq dejstva podzemne vode. Pri prelasku podzemne vode iz terena u
drenazni rov dolazi do nag log povecanja hidraulickcq
gradijenta, a time i do povecanja dinamickoq dejstva
podzemne vode na prirodni teren. Sprecavanjem sufozije
onernoqucava se deformisanje terena koji se drenira, a time povecanja sila pritisaka tla i podzemne vode na potpornu konstrukciju, kao i nanosa sitnih cestica u drenazni
rov.
Poznato je da filterski sloj mora da zadovolji dva
uslova. Prvi je da obezbedi filtriranje podzemne vode. a
druqi, da ostane stabilan pod dinarnickim dejstvom podzemne vode.
U klasicnorn smislu filterski sloj se radi od mineralnog kamenog agregata frakcija: 0-4, 4--8 i 8-30 rnrn. Granulacija filtra moze biti obavljena na vise nacina
Najcesce se obavlja po Terzaghi-evom pravilu. Izrada mineralnih filtera je skup i delikatan posao koji zahteva izuzetnu pazniu Vrlo su oeste greske pri izradi filterskog
sloja, koje se manifestuju zamuljivanjem dreriaznoq rova,
sto dovodi do zacepljenja drenazo i stvaranja hidrostatickih pritisaka na potpornu konstrukciju.

MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

Kao orenazni filter se u poslednje vreme, umesto mineralnih granulisanih frakcija, primenjuje geotekstil. FiIterski sloj od geotekstila se lako i brzo izvodi. Ukoliko
filtracija vode kroz geotekstil nije priblizno ista filtraciji vode kroz teren, tj. ukoliko je koeficijent filtracije geotekstila
manji od koeficijenta filtracije tla, dolazi do zamuljivanja
povrsine geotekstila sa strane terena i prestanka prijema
vode u drenazu, sto izaziva povecanje sile hidrostatickoq
pritiska na potpornu konstrukciju. Kad je koeficijent propustljivosti geotekstila veci od koeficijenta propustljivosti
tla dolazi do povecanja sufozije i do deformacija i porernecaja u tlu sa izazivanjem povecania sila pritisaka tla i
vode na potpornu konstrukciju. Znaci da do porernecaja
potporne konstrukcije i okolnog terena moze doci i pri
pog resnom izboru geotekstila, kao filterskog sloja.
Ceste su qreske pri postavljanju drsnaza u visinskom smislu. Obicno se izlazak drenaze na povrsinu terena (odvodni drenazni rov) ne postavlja iznad V V (visokih
voda) povrSinskih tokova, koje na tom mestu mogu biti.
Tad, pri pojavi V V, dolazi do plavljenja izlaza i zamuljivanja drenaze, sto dovodi do prestanka njene funkcije, tj.
do neplaniranog povecanja sile hidrostatickcq pritiska na
potpornu konstrukciju. Isto tako, neophodna je paznia pri
postavljaniu sabirne drenaze iza potporne konstrukcije.
Ona rnoze biti postavljena tako da delirnicno iii potpuno
drenira teren. Taj stav treba biti uzet u obzir pri dimenzionisanju potporne konstrukcije. Greske nastale u visinskom postavljanu drenaze iza potporne konstrukcije,
mogu izazvati postojanje hidrostaticke iii hidrodinarnicke
sile iza potporne konstrukcije, mada se pri projektovanju
na njih nije racunalo,
Hidrostaticka iii hidrodinamicka sila pritiska tla, superponira se sa pritiskom tla i dejstvuju na potpornu konstrukciju. U koliko, pri projektovanju, sila hidrostatickoq iii
hidrodinarnickcq pritiska nije uzeta u obzir, a tokom vremena se pojavi u terenu, iz ovih iii onih razloga, nastaje
pomeranje, rotiranje iii deformacije potporne konstrukcije, kako je opisano pri potcenjenoj sili pritiska tla.

4. Ostecenja nastala podnozlckirn klizanjem tla

ispod potporne konstrukcije
Ukoliko se potporna konstrukcija gradi na potencijalno nestabilnom terenu, rnoze doci, posle izgradnje
konstrukcije i drugih objekata, do klizanja terena i kenstrukcije (slika 7).
Klizanje terena i konstrukcije nastaje, najcesce,
usled povecanja opterecenia na teren, a time i do aktivi-

ranja predisponiranog kliznog sloja, koji je bio neaktivan

pod sopstvenom tezinorn terena. Nestabilnost terena
rnoze nastati i usled drugih agenasa u terenu (nenadana
pojava podzemne vode itd.), koji se u prirodnom stanju
terena nisu javljali, ali posle izrade potporne konstrukcije
i drugih objekata, oni su se aktivirali i izazvali nestabilnost. Poznat slucaj u praksi je da se, usled tezine potporne konstrukcije, vodonoseci slojevi u terenu, ako ih ima,
ispod konstrukcije slezu i smanjuju poroznost, a time i
prirodni (raniji) protok podzemne vode, koja se akomulira
i dejstvuje na potporni objekat.
Nastala pomeranja potporne konstrukcije su vrlo
slozena. Ona su, u ovom slucaju, obicno, istovremena,
translatorna (horizontalna i vertikalna) i rotaciona.
Pri klizanju terena ispod temelja potporne konstrukcije, po pravilu, nema deformacija (dilatacija, klizanja) u
konstrukciji. Ona ostaje istog oblika, ali pokrenuta, tj. polozs] joj je porernecen.
Ova pc ava ostecsnja potpornih konstrukcija je cesta u praksi. Ina se desava kad nisu u dovoljnoj meri
izvrSeni prett .udni geotehnicki istrazni radovi i ostala je
nedovoljno poznata struktura i konstrukcija terena na kome se gradi potporni objekat.
Nastala pomeranja potporne konstrukcije, na opisan nacin, tesko se mogu sanirati, jer su nepovratna
Ukoliko su pomeranja manja, moquca je sanacija u smislu stabilnosti konstrukcije, ali u smislu estetike, najcssc:e, nije rnoquca.

5. Ostecenja potporne konstrukcije nastala usled

gresaka pri izgradnji nasipa (ispune) iza
konstrukcije
Izrada nasipa (ispune) iza potporne konstrukcije
ukoliko je nepravilno obavljena rnoze izazvati, naknadne
uticaje iii opterecenia na kostrukciju. Ova ostecanja mogu se podeliti u tri grupe:
- prerano nasipanje tla iza p itporne konstrukcije,
dok svi uslovi prijema opterecanja nisu ispunjeni;
- brzo i naglo nasipanje tla iza potporne konstrukcije
u vecirn koliCinama rnoze izazvati dinarnicku silu umesto
staticke (odroni, nagli istovari, vibriranje nasipa pri zbijanju itd.).
- stvaranje koncentrisanog opterocenja od nasipa,
umesto jednako podeljenog na potpornu konstrukciju,
kako je unapred predvideno.
Prerana izrada nasipa iza potporne konstrukcije,
dok beton jos nije ocvrsnuo, dovodi do ranije optersce-

KLlZNA
POVRSINA

Slika 7. Osiecenie potpome konstrukcije klizanjem terena

MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

15

RASTERETNI
SVOOOVI

Slike 8. Ostecenja patparne kanstrukcije ad: a) preranag nesipenje; b) brzag nesipen]e; c) stvaranja kancentrisanag opterecetiie u nesipu.
umesta jednaka padeljenag

nosti konstrukeije koja jos nije dostigla svoju predvidenu

cvrstocu Tad dolazi do deformisanja i lorna stuba potporne konstrukeije. Ova pojava je vrlo cesta u praksi, narocito pri sanaeiji klizista, kad se neposredno posle izrade
kampade potpornog objekta odmah vrsi nasipanje. Potrebno je sacekati propisano vreme da bi beton posle betoniranja ocvsnuo. pa tek raditi nasip, odnosno opteretiti

6. Ostecenja potporne konstrukcije nastala usled

gresaka pri sidrenju u teren
Potporne konstrukeije predvidene da se sidre za teren iii da se vezuju bocno za druge gradevinske objekte
rncquce da budu ostecene na sledeci nacin:

gao

- 10m u telu sidra, usled poteenjene iii netacno proracunate zatezuce sile u sidru, (slika 9a):

Slicna pojava se desava kad se kod potpornih konstrukeija sa sidrirna, otpocne sa izradom nasipa, delimicno iii potpuno i ne sacaka se izrada sidra. Tad dolazi do
deformaeija i loma stuba konstrukcije na kontaktu sa temeljom (slika 8a). Visina nasipa, koja se rnoze izvrsiti pre
obavljanja sidrenia, treba se unapred, projektom,
odrediti.

- usled cupanja sidra iz sidrisne baze, zbog preeenjenih fizicko-rnehanickih osobina tla, u kojem je sidrenje
obavljeno, netacnoq proracuna duzine sidrisns baze
(preeenjenog ugla trenja izmedu sidra i inekeione mase iii
izmedu inekeione mase i terena) iii greske pri izvodenju
sidrisne zone, (slika 9b);

Brzo nasipanje tla iza potporne konstrukeije, kao sto

su prirodne osuline, brzi istovari vece kolicine nekog materijala iii zbijanje nasipa vibraeionim srestvima vece snage. mogu izazvati neplanirane dinarnicke sile umesto
predvidenih statickih. Dinamicke sile su, kao sto je poznato, znatno vece od statickih, pa je rncquca deformaeija iii 10mstuba potpornog objekta, obicno, na kontaktu sa
temeljom (slika Bb): Deformacije nastale usled opisanih
dinarnickih utieaja tesko je iii nerncquce sanirati.
Nesmotreno vibriranje nasipa iza potporne konstrukeije rnozs dovesti do dinarnickcq utieaja na stub
konstrukeije, tako da dolazi do deformisanja stuba potporne konstrukeije na eeloj njegovoj visini i duzini. U tom
slucaju dolazi do umanjenja nosivosti potpornog objekta
i znatnih deformaeija koje je nemoquco sanirati.
Brza izrada nasipa iza potporne konstrukcije mozs
izazvati prirodno rasteretne svodove u nasipu. Oni primaju opterecenje nasipa iznad i koneentrisano ga prenose
na potpornu konstrukeiju. Tako umesto jednako podeljenog opterecenja po eeloj povrsini stuba potporne konstrukeije dolazi do koneentrisanog opterecenia, koje je
znatno vece od jednako podeljenog. Koneentrisane sile
izazivaju deformaeije na potpornoj konstrukciji na mestima svoga dejstva iii rotaeiono kretanje, sto rnoze dovesti
i do loma konstrukcije u stubu (slika 8e).

- kidanje sidra u glavi, usled nekvalitetno uradene

glave sidra, (slika ge).
U sva tri slucaja ostecenja dolazi do rotaeionog kretanja stuba potporne konstrukeije i loma, u preseku, najcesce izmedu stuba i temelja potpornog objekta.
Telo sidra rnoze biti napadnuto korozijom, izmedu
glave sidra i sidrisne zone. Taj fenomen se desava kad te10 sidra nije zasticeno korozionom zastitom. Tad dolazi
do kidanja tela sidra na mestu gde je korozija najvisc
ostetila sidro. U potpornoj konstrukciji, tad se javlja ista
deformaeija opisana u stavu jedan ovog poglavlja, tj kao
usled poteenjene iii netacno proracunate zatezuce slle u
sidru. (slika 9a).
Vezivanje potporne konstrukeije bocno za druge
gradevinske objekte rnoquce je krutom vezom (ukljestenjem) (slika 10a) iii na zglob, slobodnom vezom (slika
1Ob). Pri krutoj vezi obicno dolazi do ostecsnia eupanjem
ankerovane grede (slika 10a), dok pri slobodnoj vezi dolazi do ostecenja lomom u zqlobu, (slika 10b).
U oba slucaja dolazi do kombinovanog, slozenoq
(translatornog i rotaeionog) pomeranja potporne konstrukeije, od krajeva prema sredini i 10m na mestima spojeva. Velicina pomeranja rnoze biti znatna, od nekoliko
santimetara do nekoliko desetina santi metra. Nastala
ostscenia tesko je i skupo sanirati.

c)

Siika 9. a) Lam u telu sidra; b) Cupanje sidre iz sidrisne beze; c) Kidenje sidra u glavi

16

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

OTKINUTA

b)

I,?--

ZATEGA

Slike 10. a) Veza ukljestenjem; b) Siobodna veza

7. Ostecenja potporne konstrukcije nastala usled

dejstva agresivnog tla, vode iii vazduha
Kako smo rekli, potporne konstrukcije su konstrukcije koje se, obicno sa dve-trecine svog obima, nalaze zakopane u zemlji, a jedna-treCina im je vidna i podlozna
utieajima vazduha i atmosferilija.
Zagadene i agresivne vode, tlo iii vazduh dejstvuju
razarajuce na beton i armaturu, smanjujuCi njihove fizicko-rnehanicke i otporno-deformabilne karakteristike. Na
taj nacin dolazi do oslabljenja nosivih svojstava potpornog objekta i do deformaeija i, na kraju, loma u konstrukeiji. Obicno su napadnuti kontaktni delovi potporne
konstrukcije sa vodom, tlom iii vazduhom, koji prvi trpe
razaranja. a zatim se dejstvo agresivnosti siri u dubinu
konstrukeije i slabi je prostorno.
Prema EVROKOD-u 7, agresivne, po potpornu konstrukciju od betona i eementnu inekcionu masu, su vode
(povrSinske iii podzemne) koje sadrze sledece vrednosti
stetnih sastojaka:
- pH vrednost, manja od 5,5;
- ugljene kiseline (C02), vise od 40 mg/litru;
- amonijaka (NH4), vise od 30 mg/litru;
- mag nezijuma (Mg), vise od 1000 mg/litru;
- sulfata (804), vise od 200 mg/litru;
- tvrdoca manja od 30 mg (CaO)/litru.
Slicni kriterijumi agresivnosti vode po beton i eementnu inekcionu masu su i po nasirn propisima.
Agresivna tla za beton i eementnu inekeionu masu
su, po nasirn propisima, ona koja sadrze vece kolicine
aqresivnih supstanci od datih:
- sulfata (804), vise od 250 mg/kg;
- hlorida (CI), vise od 500 mg/kg.
Zagaden vazduh, koji agresivno utice na beton potporne konstrukcije, sadrzi sledece supstanee:
- ugljene kiseline (C02), vise od 1000 mg/m 3 ;
- sumpor dioksida (802), vise od 0,5 mg/m 3 ;
3
- hlora (CI2), vise od 0,10 mg/m ;

- hlorovodonika (HCI), vise od 0,05 mg/m ;

a
- vodoniksulfata (H2S), vise od 0,10 mg/m
Agresivna voda iii tlo, na armaturu betona, je ona koji sadrzi hlorida (CI): vise od 500 mg/kg iii za prednapregnuti beton 0,06 % od tezine cementa, odnosno za
armirani be nO, 10 % od tezine cementa, kod podzemnih objekata 3. 0,15 kod nadzemnih objekata.
Potporne konstrukcije postavljene u agresivnim sredinama moraju imati zastitni sloj armature sledece debljine:
- kod ploca, za umereno agresivne sredine min.
2,50 em, a za veoma agresivne sredine 3,5 em;
- kod greda, za umereno agresivne sredine min,
3,00 em, a za veoma agresivne sredine 4,00 em;
- kod stubova, za umereno agresivne sredine min,
3,50 em, a za veoma agresivne sredine 4,50 em.
Cesta pojava u praksi je korozija armature potpornih
konstrukeija usled delovanja agresivnih agenasa, zbog
nedovoljne debljine zastitnoq sloja betona.

8. Ostecenja potporne konstrukcije usled dejstva

mraza
Mraz rnoze da napadne potpornu konstrukciju dvojako. Prvo, moze napasti vidnu povrSinu potporne kenstrukcije, koja je izlozena atmosferiliju i direktnom utieaju
mraza, ostetiti je i smanjiti poprecni presek konstrukcije:
Drugo, mraz rnoze nepovoljno delovati na tlo ispod i iza
potporne konstrukcije i izazvati ostecenje tla i smanjiti otporno-deformabilne karakteristike. (slika 11),
U predelima sa ostrorn klimom i pojacanirn hidroloskim utieajem, sa dosta dana pod mrazom, ukoliko je
potporna konstrukcija sagradena od betona neotpornog
na dejstvo mraza, mozs doci do znatnog ostecenja vidne
povrsins potpornog objekta. Lice potporne konstrukeije,
posle nekoliko prirodnih eilklusa mraza, rnozs biti tako
osteceno da se smanji poprecni presek potporne konstrukeije za 10 do 20 em. 8manjeni poprecni presek di-

Slika 11. a) Ostecenje vidne povrsine i temelja potporne konstrukcije; b) Moguce dejstvo sile mreze na potpornu konstrukciju

MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

17

rektno umanjuje nosivost potpornog objekta i dovodi ga

u stanje velikih deformacija i loma. Najopasniji presek je
na kontaktu stuba i temelja potporne konstrukcije. Tu dolazi do deformacija i eventualno loma konstrukcije, usled
smanjenog poprecnoq preseka. Prvo i osnovno je da, u
regionima sa ostrorn klimom, potporne konstrukcije, narecite njeni delovi izlozeni atmosferskim uticajima i rnrazu, moraju biti uradene od betona otpornog na dejstvo
mraza. Sanacija ostscenia vidne povrSine potpornog
objekta od dejstva mraza je rnoquca specijalnim malterirna, koji se moraju za svaki konkretan slucaj posebno
odrediti, u zavisnosti od stepena ostecenja i lokalnih klimatskih uslova.
Ukoliko je potporna konstrukcija fundirana u zoni
dejstva mraza, posle nekoliko sezona, a zavisno od vrste
tla, dolazi do ostecenja temeljnog tla i smanjenja njegove
otpornosti. Ova pojava se javlja u prolece posle jakih zima, kad dolazi do otapanja sociva leda u porama tla i gubljenja nosivosti tla zbog zasicenja otopljenom vodom.
Tad, najcesce, dolazi do rotacije iii sleganja potpornog
objekta. Sanacija potprne konstrukcije, u ovom slucaju,
je slozena, ali moquca
Na slici 11b prikazano je nepovoljno dejstvo mraza
na potpornu konstrukciju. Prikazana rnoqucnost je retka
u praksi i javlja se kad se iza potporne konstrukcije nalazi
tlo osetljivo na dejstvo mraza i u planinskim predelima,
gde je dejstvo mraza intenzivno i dugotrajno. U ovom slucaju dolazi do deformacije potpornog objekta, najcesce
na kontaktu stuba i temelja u formi savijanja i na kraju
loma.
Zona dubine dejstva mraza, za prostor geografske
sirine od 30 N do 48 N, u kome se nalazi i nasa zemlja,
je od 0,20 do 1,00 m.
Pod dejstvom mraza tla mogu da povecaju zapreminu od 2,5 % do 5,0 %.
Pritisak stvoren u tlu od dejstva mraza dostize velicinu do 1000 kPa, sto zavisi od hidroloskih uslova, klime i
sastava tla.
Peskovita i sljunkovita tla nisu podlozna dejstvu mraza. Glinovita tla primaju malu kolicinu vode, pa i ona nisu
narocito podlozna dejstvu mraza. Prasinasta tla su najvise podlozna uticaju mraza, jer mogu primiti znatnu kolicinu vode. Koeficijent prapustljivosti kod prasina iznosi od
10- 5 do 10-7 rn/sek, a poraznost od 40 % do 70 %, sto daje povoljne preduslove za dejstvo mraza.
Prema Casagrande-ovom kriterijumu, tla su osetljiva na dejstvo mraza kad imaju ujsdnacenu granulometriju (U) i sadrzs vise od 10 % zrna manjih od 0,02 mm.
Osetljiva na dejstvo mraza mogu biti i tla koja imaju ne
ujsdnacenu granulometriju 0N) i vise od 3 % zrna manjih
od 0,02 mm.
Regioni, u kojima je rnoquce izrazito dejstvo mraza,
su oni kod kojih je 1M (indeks mraza) > - 250C
9. Ostecenje potporne konstrukcije usled bubren]a t1a
Ukoliko je tlo iza potporne konstrukcije od ekspanzivnih (aktivnih) glina sa sklonoscu bubrenja i ako iza potporne konstrukcije nema elemenata dreniranja, rnoze
doci do bubrenja glina i izazivanja pritisaka na potporni
objekat.
Gline iza potporne konstrukcije mogu doci u dodir
sa vodom sa povrSine iii podzemlja, koja se prslinama iii

18

kapilarnom silom krece kroz glinenu masu. Ukoliko voda

dode u kontakt sa visokoplasticnirn montmorionitskim
glinama, klasificiranim u grupe CH i Cl, dolazi do bubrenja i izazivanja sile koja deluje na potpornu konstrukciju.
Bubrenjern se zapremina glina povecava od 25 %
do 50 %. Pritisak, koji bubrenje izaziva, krece se od 300
do 1000 kPa. Znaci da potporni objekat, visine 2 m. moze
biti opterecen silom bubrenja od 600 do 2000 kN/m. sto
moze biti preko dvadeset do trideset puta veca od sile aktivnog pritiska tla.
Bubrivost glina i velicina sile bubrenja rnoze se odrediti na vise nacina:
- Preko koloidalne aktivnosti glina (A).
Smatra se da su gline potencijalno bubrive ukoliko
se nalaze u granicama: 1,26 < A < 4,20
- lstrazivac Seed dao je dijagram bubrenja iz koga
se rnoze definisati bubrivost 9 lina, u zavisnosti od koloidalne aktivnosti gline (A) i cestica manjih od 0,002 mm.
- lstrazivac Anon dao je na osnovu indeksa plasticnosti kvalifikaciju potencijala bubren]a:
Ip > 35, bubrenje vrlo visoko;
22 < Ip < 35 bubrenje visoko;
12 < [p < 22 bubrenje srednje;
[p < 12 bubrenje malo.
- lstrazivac Seed dao je poluernpiricku formulu za
proracun sile bubrenja (S):
S = K

C3 .44 ,

gde je:
b
K, koeficijent, koji zavisi od vrste gline, K = a A ;
A je koloidalna aktivnost gline; a,b koeficijenti koji zavise
od vrste gline, dobijaju se laboratorijskim regresivnim
postupkom;
C je procenat cestica gline manji od 0,002 mm.
- Velicina zapremine bubrenja (VB) rnoze se odrediti
laboratorijskim ispitivanjem, pornocu izraza:
VB = Vp - Va.
Va '

gde je: Va zapremina uzorka pre ispitivanja; Vp zapremina uzorka posle tretmana bubrenja.
Sila bubrenja, obicno, napada stub potporne kenstrukcije. ana rnoze biti znatna i izazvati deformacije u
stubu potpornog objekta. Deformacije mogu dostici velicine kod kojih dolazi do loma konstrukcije.
Zastita potpornog objekta od sile bubrenja je obezbedenje dreniranja iza stuba potporne konstrukcije.
10. Ostecenja nastala usled nedovoljno pazn]e pri
izradi potporne konstrukcije
Gradenje potpornih konstrukcija treba se obaviti pazljivo, prema projektu i tehnickirn uslovima. Uobicajno je
da se potporne konstrukcije rade u terenima koji su izbaceni iz ravnoteze i koji pri izvodenju radova sanacije vrse
pritisak i ometaju normalno izvodenje radova. avo cini
dodatne tsskoce da se postigne neophodan kvalitet i potporna konstrukcija posluzi svojoj nameni da duqorocno
vrsi svoju funkciju prijema pritiska tla i drugih agenasa iz
terena.
Pri gradenju potporne konstrukcije, prvo treba obratiti pazniu na skelu i oplatu. Greske nastale usled neprecizno uradene opiate iii nesolidno uradene skele, mogu

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

biti presudne po stabilnost i izgled potpornog objekta.

Ove qreske se, obicno, ne mogu sanirati i one ostaju zauvek. Najveca qreska po potpornu konstrukciju nastaje
ruseniern skele iii opiate pri radu. Tad dolazi do loma konstrukcije i velike stete. Usled sleganja skele iii opiate, pri
betoniranju potporne konstrukcije, dolazi do stvaranja velikih deformacija na potpornoj konstrukciji, koja se kasnije mora porusiti iz bezbednosnih, funkcionalnih iii
estetskih razloga. Isto tako, prevremeno uklanjanje opiate i skele moze da ostavi trajne deformacije na potpornoj
konstrukciji
Ostecenja potporne konstrukcije mogu nastati usled
lose spravljenog betona. Beton rnozs biti loseg kvaliteta
usled: nekvalitetnih osnovnih materijala (mineralni agregat cement, veda, dodaci), nepravilne tehnologije spravljanja / betona, poqresnoq transporta, nestrucnoq
ugradivanja, nedovoljne nege betona itd. Potporna kenstrukcija sagradena od nedovoljno kvalitetnog betona
gubi svoja pozitivna otporno-deformabilna svojstva i ne
rnoze da obavlja funkciju potpore. U krajnjim slucajevirna. potporni objekat vremenom gubi svoja nosiva svojstva i pod teretom dolazi do loma konstrukcije. Ispravke
nastalih ostecenja potporne konstrukcije od nekvalitetno
uradenog betona tesko se mogu ispraviti i sanirati. U takvim slucajevirna neophodno je potporni objekat srusiti.
Cesta je pojava segregacije betona u potpornom
objektu. Ta mesta su prostornog karaktera i na tim mestima potporna konstrukcija gubi svoja nosiva svojstva i
dolazi do deformacija, au ozbiliniiirn slucajevirna i do 10ma konstrukcije. Poznato je da segregacija u betonu nastaje usled nepravilnog transporta betona, pri ugradivanju
iii poqresno izabrane granulacije, 0 cernu je neophodno
voditi racuna pri izgradnji potpornog objekta. Sanaciju
osteconia potporne konstrukcije, nastale segregacijom,
potrebno je obaviti odmah po izvrsanorn betoniranju,
smesom cementnog maltera iii sitnozrnog betona sa
dodacima.
Prekidi rada, odnosno "radne spojnice", na izradi
potporne konstrukcije, ukoliko se dobro ne izvedu, mogu
biti potencijalno nestabilna mesta po kojima dolazi do deformisanja potpornog objekta. Sanacije ovakvih qresaka,
po potpornu konstrukciju, su skoro nernoquce.
Posle zavrSetka betoniranja potporne konstrukcije,
neophodno je odredeno vreme, shodno tehnickim propisima, beton negovati. Ukoliko se to ne obavi u betonu
mogu nastati prsline i pukotine koje se mogu, kasnije pri
opterecenju, prosiriti i izazvati veca ostecenja i slabljenje
konstrukcije. Ove pojave mogu se sanirati uz mukotrpan
i vrlo pedantan rad, koji dosta kosta.
11. Ostecenja potporne konstrukcije usled
nedovoljnog odrzavan]a pri korlscenlu
Dobro i solidno izgradenu potpornu konstrukciju, tokom duqoqodisnjeq obavljanja svoje namene, potrebno
je odrzavati. Ukoliko se potporna konstrukcija ne cdrzava. vremenom rnoze doci do pogorSanja njenih nosivih
karakteristika i gubljenja svojstva potpore.
Nastanak prslina i pukotina, tokom eksploatacije, na
potpornom objektu je znak slabljenja konstrukcije i potrebno je obaviti zalivanje prslina i pukotina odqovarajucirn
cementnim malterom iii cementnim mlekom sa dodacima, koje projektant sanacije treba da odredi. Na taj nacin

MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)

neophodno je spreCiti pojavu daljeg sirenje prslina i pukotina, koje usled erozionog dejstva padavina, dejstva
mraza, soli sa kolovoza, ulja i masti od saobracaja itd.
mogu, ukoliko se ne sprees. znatno ostetiti potporni
objekat.
Vidna povrsina potporne konstrukcije rnoqucs je da
bude ostecena, u veco] meri, usled nekog udara u nju.
Tad se obicno na povrSini potpornog objekta javlja otvor
(rupa). Ona se rnoze dalje, po svom obimu, siriti usled
erodivnog dejstva padavina, mraza, soli za odrzavanje
saobracaja, ulja i masti od saobracaja itd. Zato je neophodno te otvore popunjavati sitnozrnim betonom sa pogodnim dodacima, na nacin kako to projektno resenje
zahteva. Svaku sanaciju ove vrste potrebno je osmisliti,
sto zavisi od obima ostecenja, izradom projekta iii davanjem sanacionog resenja. Narocito brzo treba reagovati
ukoliko je otvor na konstrukciji takav da je ogoljena arrnatura, koja, ako se blagovremeno ne zastiti, rnozs prouzrokovati ozbii 'a ostecenja potpornog objekta.
Drenaz sistem, koji je u sklopu potporne konstrukcije, tokom vremena eksploatacije treba kontrolisati. Veoma je opasno ako on otkaze i dode do akomulacije
vode iza potpornog objekta. U tom slucaju rnoze nastati
hidrostaticka sila na koju se nije racunalo pri dimenzionisanju potporne konstrukcije iii prodiranjem podzemne
vode u temelje potpornog objekta, koja umanjuje fizickornehanicke osobine tla. Nastalo ostecenje drenaznoq sistema, koje se najcesce manifestuje zapuseniern,
potrebno je otpusiti i sistem vratiti u funkciju. Posao otklanjanja qresaka nastalih u drenaznorn sistemu je mrkotrpan i postupak koji dosta kosta.
Sistem povrSinskog odvodnjavanja terena (kanali, rigoli, propusti, humuziranje terena itd.) potrebno je da bude ispravan i da uvek poseduje prvobitnu namenu.
Opasno je ukoliko se dozvoli da povrSinska sistem cdvodnjavanja izgubi svoju regularnost i voda otpocne da penetrira u temelje potpornog objekta. Zato je potrebno sto
pre uociti problem i otkloniti gao Ukoliko se brzo ne otkloni ostecerjje sistema povrSinskog odvodnjavanja mog uce je slabljenje otporno-deformabilnih karakteristika tla u
temelju potpornog objeka i da dode do sleganja iii rotacije konstrukcije.Otklanjanje nastajanja ostecenja na sistemu povrsinskoq odvodnjavanja je rnoquce i rnoze se
brzo i efikasno uraditi.
Ma koja vrsta ostecenja potporne konstrukcije se
desila, u njenom eksploatacionom veku, potrebno je brzo
ukloniti i ne dozvoliti da se siri i slabi nosivost iii ometa
funkcionalnost potpornog objekta.
12. Ostecenja potpornih konstrukcija usled
iznenadnih i neocsklvanlh uticaja
Cest je slucaj, koji se javlja pri eksploataciji potpornih konstrukcija, da bude napadnuta od nenadanih, iznenadnih iii nicirn nepretpostavljenih dejstava sila iii
agenasa. To moze biti: iznenadna pojava podzemne vode u terenu, koja se dotle nije javljala i za koju se nije moglo pretpostaviti da ce se realno javiti i na koju se pri
projektovanju nije racunalo: stoqodisnji i visi nivo povrsinskih tokova, koji mogu potkopati potporni (kejski) objekat; iznenadni jaci zemljotres u regionu koji je, do tada,
smatran regionom sa rnoqucnoscu zemljotresa manjeg
intenziteta; likvefakcija tla ispod i iza potporne konstrukci-

19

je, usled dejstva pojacanoq saobracaja, koji se nije mogao pretpostaviti; iznenadna pojava povecanoq povrsinskog opterecenja, nego pri projektovanju realno
pretpostavijenog, raznih havariskih udara na konstrukciju
itd.
Kod ovih havarija, koje se mogu smatrati visorn si10m. obicno dolazi do rusenja potpornih konstrukcija i
one se dalje ne mogu koristiti kao potpore. Medutim,
ukoliko je rnoquce, korisno ih je i ispiativo popraviti i vratiti u prvobitnu funkciju.
Ove iznenadne pojave mogu izazvati razlicite deformacije i lomove potpornih konstrukcija, koje smo pretho-

20

dno, u radu, opisali. Posle navedenih pojava, inzenjer dijaqnosticar mora da iskustveno i znanjem tacno proceni
koja je vrsta ostecenja nastala i kojim uticajem, da bi se
mogla tacno doneti sanaciona mera i potporna konstrukcija popraviti i staviti u funkciju.
L1TERATURA
[I]

Annales de L'institut technique du batiment et des travaux

publics. No. 285, 1971. Louis Logeais

121 EVROKOD C7, 1996.

[31 JUS - Standardi za agresivne agense.

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43 (9-20), 3-4 (2000)