INVESTICIONI PROJEKAT

~KNJIGOVODSTVENI BIRO
POZITIVA~
Profesor:

Student:

Valjevo, jul 2012.

SADRAJ

1. IZVRNI REZIME
2. LINA KARTA INVESTITORA
3. PODACI O AUTORU BIZNIS PLANA
4. OPIS I SVRHA PREDUZETNIKE IDEJE
5. ANALIZA TRITA
5.1. SWOT ANALIZA
5.2. PROMOVISANJE
6. PROCENA RIZIKA
7. TEHNIKO-TEHNOLOKE STAVKE
8. LOKACIJA
9. LJUDSKI RESURSI
10. EKONOMSKI I FINANSIJSKI POKAZATELJI
10.1. NAINI OSTVARIVANJA PRIHODA
10.2. INICIJALNO ULAGANJE
10.3. TOK NOVCA
11. FINANSIJSKO-TRINA OCENA
11.1. NETO SADANJA VREDNOST
11.2. ROK POVRAAJA INVESTICIJE
11.3. INTERNA STOPA RENTABILNOSTI
12. ZAKLJUAK

3
4
4
5
6
7
8
9
10
11
11
13
13
14
14
16
16
18
18
20

1. IZVRNI REZIME

Osnovna delatnost Knjigovodstvenog biroa POZITIVA bie pruanje raunovodstvenih usluga

malim preduzeima i preduzetnicima, kao i poreskim savetovanjem na teritoriji grada Valjeva.
Ideja za otvaranje ovog biroa, javlja se iz nekoliko razloga.
Pre svega, jer sam miljenja da je budunost u uslunoj delatnosti. Sagledavanjem privrednih
tokova u Valjevu dola sam do zakljuka da je opravdano otvoriti agenciju ovog tipa, jer tranja
za raunovodstvenim uslugama ima trend rasta. Uz to konkurentske agencije trenutno pruaju
usluge po jako nepristupanoj ceni, na ta se ale mali privrednici grada Valjeva.
Srbija je zemlja u tranzicionom periodu, a dravni aparat je svestan da budet nosi privatni
sektor. Samim tim, subvencijama i odredjenim programima, drava e nastojati da podstie
otvaranje sve veeg broja malih preduzea i preduzetnikih radnji, a potencijalnih klijenata Biroa
POZITIVA.
Pored navedenih razloga dodajem jo jedan, subjektivni, smatram da posedujem potrebno znanje
u oblasti raunovodstva i da u uz pravi odabir zaposlenih stvoriti uspenu agenciju.
Cilj poslovanja svakog preduzea se sastoji u tome da se ostvari profit uz to manje ulaganja, i da
se na taj nain stvori poslovni identitet koji bi bio prepoznatljiv po kvalitetnim, brzim i
pouzdanim uslugama. Takoe, jo neki od ciljeva biroa bili bi:
-

shvatanje potrebe korisnika,

postizanje razliitosti u pruanju usluga u odnosu na konkurenciju,
sticanje inovativnih znanja i strunih usavravanja,
obavezno korienje naprednih tehnologija,
obavezan profesionalan odnos prema poslu i klijentima.

Poetno ulaganje

410.000,00

Neto sadanja vrednost

1.270.602,00

Period povraaja uloenih sredstava

Tokom druge godine

Interna stopa rentabilnosti

86%

2. LINA KARTA INVESTITORA

1. Naziv i sedite:

Knjigovodstveni biro POZITIVA

2. Delatnost:

6210; Raunovodstveni i revizorski poslovi

Pruanje raunovodstvenih usluga malim
preduzeima i preduzetnikim radnjama

3. Predmet poslovanja:
4. Organizaciono pravni status:

Preduzetnika radnja

5. Datum osnivanja:

7. Finansijsko stanje:

Jo uvek nije osnovana

- 2 (dva) zaposlena;
IV i VI/VII stepen strune spreme
Lina sredstva 4.000 eura

8. Mesto vrenja delatnosti:

Valjevo

9. Ime i prezime osnivaa i predstavnika

xxxxxxxx

10. Adresa
11. Kontakt telefon

xxxxxxxxx
066/11-22-333

12. E-mail:

kb.pozitiva@gmail.com

6. Planirani broj zaposlenih:

3. PODACI O AUTORU BIZNIS PLANA

Studiju izvodljivosti ovog projekta u potpunosti je pripremila i kroz ovaj biznis plan izradila
xxxxxxxxx, student zavrne godine Poslovnog fakulteta u Valjevu Univerziteta
SINGIDUNUM i budui vlasnik Knjigovodstvenog biroa POZITIVA.

4. OPIS I SVRHA PREDUZETNIKE IDEJE

Usluge iz oblasti raunovodstva, koje bi biro pruao svojim klijentima, razlikovale bi se u

zavisnosti od delatnosti kojom se odredjeni klijent bavi, kao i organizaciono-pravnog statusa tog
privrednog subjekta.
U planu je da poslovne knjige vodim za mala preduzea, udruenja gradjana i preduzetnike
radnje - ugostiteljske, trgovake, uslune, proizvodne i zanatske delatnosti. Knjigovodstvene
usluge e biti namenjene privrednim subjektima koji iz sopstvenih razloga nemaju mogunosti za
lini knjigovodstveni sektor.
Bitno je navesti da kod preduzetnikih radnji postoji mogunost izbora vodjenja knjiga u
prostom ili dvojnom knjigovodstvu, u zavisnosti od delatnosti i planiranog obima poslovanja,
mogue je i u poetku voditi poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, a u sluaju
proirenja obima poslovanja prei na sistem dvojnog knjigovodstva o emu je neophodno
obavestiti Agenciju za privredne registre, zbog drugaijeg postupka podnoenja zavrnog rauna;
dok je kod pravnih lica poslovne knjige mogue voditi iskljuivo po sistemu dvojnog
knjigovodstva.
Neki od tekuih poslova vezanih za vodjenje poslovnih knjiga preduzetnikim radnjama i
pravnim licima bi bili:
popunjavanje dokumenata u vezi otvaranja radnji i ugostiteljskih objekata,
obrada primljenih podataka kroz raunovodstveni softver,
voenje knjige evidencije prometa i usluga, prihoda i rashoda, knjige o prometu paualno
oporezovanih obveznika, knjige ulaznih i izlaznih rauna,
izrada kalkulacija cena vezanih za poslovanje preduzetnika,
podnoenje prijava na obavezno socijalno osiguranje i izrada zdravstvenih knjiica za
novozaposlene radnike,
obraun zarada i izrada platnih spiskova i popunjavanje naloga vezanih za isplatu plata
zaposlenima,
overa obrazaca M-4 za zaposlene radnike po isteku tekue godine,
popunjavanje pojedinanih prijava i ostalih poreskih prijava koje prate poslovanja
preduzetnika,
praenje vrednosti godinjih prometa zbog ulaska u sistem obrauna poreza na dodatu
vrednost (preko 4 miliona godinje), kao i obraun PDV-a (meseni ili tromeseni)
izrada zavrnih rauna na kraju godine.

5. ANALIZA TRITA

Ve je uvreeno miljenje da je imati svoju firmu za pruanje knjigovodstvenih usluga vrlo

profitabilan posao. injenica je da je u poslednjih par godina dosta porastao broj registrovanih
knjigovodstvenih radnji. Ipak, ne opstaju svi na tritu.
Cena usluga ve odavno nije merilo kvaliteta same usluge. Velika greka je napravljena to su
uvedeni programi obuke kadrova koji nemaju raunovodstveno predznanje, ime im je data
mogunost prekvalifikacije iz zanimanja npr. medicinski tehniar u zanimanje sertifikovani
knjigovodja. Ideja celog projekta je verovatno bila kadrove u sufcitarnim zanimanjima obuiti za
rad u knjigovodstvu kako bi lake nali posao u novosteenom zanimanju, ali teko da je bila
neija ideja da se neko posle tromesene obuke osmeli i otvori sopstvenu knjigovodstvenu
radnju. To je direktno uticalo na pad kvaliteta pruanja usluga i formiranja cene istih.
Konkurenciju sada ine sa jedne strane viegodinje knjigovodstvene radnje koje ostaju bez
klijenata jer ih preuzimaju, sa druge strane, priuene knjigovodje za duplo manju cenu i est puta
manji kvalitet usluga.
S tim u vezi, ciljno trite biroa POZITIVA e biti novoosnovani privredni subjekti.
Raunajui na to da dravni budet zavisi od privatnog sektora, i da e drava nuditi i dalje
povoljne programe i subvencije za zapoljavanje i samozapoljavanje, kako bi smanjila stopu
nezaposlenosti i uvela u regularne tokove tzv. crno trite rada, veoma je bitno osmisliti dobru
promotivnu strategiju koja e privlaiti potencijalne klijente i ulivati im poverenje i kvalitetno
pruanje usluga.
Jedna od teih strana ovog poslovanja moglo bi biti to to se propisi iz raunovodstva kao i
poreski zakoni u Srbiji preesto menjaju, zbog ega je potrebno promene stalno pratiti i usvajati
ih da bi smo pruili kvalitetne usluge.
Veoma je vano aurno, pravovremeno i potpuno pruati knjigovodstvene usluge po
pristupanim cenama, na nain koji e rasteretiti klijenta i omoguiti mu vie vremena za
obavljanje njegovog posla, i proirenje obima poslovanja. to se linih potencijala tie, smatram
da posedujem potrebno znanje iz oblasti raunovodstva, polazei od toga da sam kolovan kadar
i da sam ve porodino usmerena ka ovom poslu. Veta sam i u informatici, i uvek spremna da
znanje proirujem i usavravam se.

5.1. SWOT ANALIZA

Direktnom konkurancijom smatram knjigovodstvene agencije NN, MINEX, AVIZO
FORUM, MINUS. Sva pomenuta konkurentska preduzea su na razliitim lokacijama i
izuzev agencije NN nisu u neposrednoj blizini biroa POZITIVA. Njihov glavni adut je
dugogodinja tradicija i prepoznatljiva firma to bi u odredjenom periodu moglo ugroavati
poslovanje nae firme i smanjiti joj anse da pridobije poverenje potroaa. Zato treba podsticati
i usmeravati kolektiv u pravcu to uspenijeg obavljanja radnih zadataka kako bi kvalitet usluga
bio ono na ta e potroai uvek raunati kada je re o birou POZITIVA.
Strenghts (Snage)
1. Aurno poslovanje i povoljne cene
2. Dobra organizovanost
3. Kvalitetan i pouzdan kadar
4. Korienje novih znanja
Opportunities (anse)
1. Izuzetno povoljna i isplativa delatnost
2. Poveana tranja za kvalitetnom uslugom
3. Smena poslovnih genaracija starije
knjigovodje planiraju odlazak u penziju

Weaknesses (Slabosti)
1. Firma je nova na tritu pa je potrebno
da proe odreeno vreme da posao zaivi

Threats (Pretnje)
1. Nepoverenje potencijalnih kupaca
2. Postojei renomirani konkurenti
3. Pojava novih konkurenata
4. este promene zakonski regulativa

I pored renomea, dugogodinjeg iskustva i zavidnog poloaja na tritu, smatram da navedeni

konkurenti imaju i dosta slabosti, koje bi trebalo iskoristiti kao tudje greke i na njima se uiti.
Slaba organizacija rada, prevelika guva na radnom mestu u toku radnog vremena, visoke cene a
slab kvalitet usluga, nedovoljna posveenost klijentu pojedincu zbog velikog ukupnog broja
klijenata, napeta radna atmosfera odredjena strogim pravilima sve su greke koje ne trebaju
initi jedno poslovanje, i treba se svojski potruditi da do njih ne dodje.
Neophodno je teiti to organizovanijem pristupu poslu lino obilaziti klijente zbog
primopredaje radne dokumentacije, to stvara oseaj posveenosti pojedincu, a nama daje vie
vremena za kvalitetniji rad jer nema guve u radnom prostoru, a radna atmosfera treba biti
zasnovana na dogovoru i fleksibilnosti zarad to boljeg krajnjeg uspeha.

5.2. PROMOVISANJE
Za procenu potreba trita kao osnovni izvor informacija koristila sam miljenja vlasnika
valjevskih malih preduzea i preduzetnikih radnji. Kao metod ispitivanja koristila sam sledeu
anketu:

Odgovori obeleeni zvezdicom (*) podrazumevaju da je vie od 50% ispitanih preduzetnika i

vlasnika malih preduzea u Valjevu, odgovorilo na ovaj nain. Uporedo sa anketom, obavila sam
sa njima i kratak razgovor vezan za pitanja na koja su dali odgovore.
Zakljuci na osnovu ankete i obavljenih pomenutih razgovora su:
- da postoji tranja za uslugama koje nameravam da pruam,
- da su korisnici usluga postojeih agencija nezadovoljni cenom i brzinom usluge,
- da su uglavnom otvoreni u pogledu da svoje poverenje ukau novoj agenciji u kojoj rade
mladi i struni ljudi,
- da je odreeni broj firmi u Valjevu ipak lojalan i odan agenciji koja mu vodi knjige
godinama, te e biti veoma teko pridobiti njihovo poverenje, jer su agencije koje postoje
10-15 godina ipak u prednosti u pogledu iskustva i steenih veza tokom svih tih godina
rada.

S obzirom da ciljno trite uglavnom obuhvata podruje grada Valjeva odluili smo se za
reklamiranje putem lokalnih TV stanica - VTV, Cronic, Regionalna televizija Valjevo, Mar, kao
i putem radio stanica - Radio Valjevo, Patak, Mar, 014. Ovaj vid reklamiranja za poetak bie
intezivan, kako bi efikasnije doli do svesti potencijalnih klijenata. Kasnije emo ga ograniiti
kako bi smaljili trokove reklame.
Postoje i jeftiniji vidovi promocije koje emo redovno primenjivati, kao to je deljenje
potencijalnim muterijama zanimljivo osmiljenih flajera i vizit karti sa podacima o birou (logo,
adresa, telefon, e-mail i vrste usluga koje pruamo). Flajere i vizit karte deliemo u Gradskoj
upravi, Upravi javnih prihoda, Poti, u bankama i na drugim mestima na kojima se mogu sresti
potencijalni kupci usluga koje e pruati biro "POZITIVA". Steene klijente emo esto
nagraivati sitnim poklonima (hemijskim olovkama, zidnim i stonim kalendarima, upaljaima,
notesima), na kojima e naravno stajati logo, adresa i broj telefona agencije.
Svesni smo da je u internetu budunost, pa zato bi se onda ograniavali iskljuivo na trite
grada Valjeva. Treba svim silama teiti kao to boljem iskorienji trita koje Internet nudi, i
predstaviti se tim putem to veem broju klijenata, pri emu e e-mail kb.pozitiva@gmail.com
biti glavno sredstvo razmene podataka sa klijentima, to e u mnogome poveati efikasnost rada
biroa.
Ipak, najefikasniji metod promocije za firmu koja tek poinje sa radom jeste preporuka ljudi.
Ako su steeni klijenti zadovoljni naom uslugom, oni su ujedno i nai glavni promoteri, jer su
direktni korisnici naih usluga, lino su se uverili u kvalitet usluge koju nudimo, a s tim u vezi
nae ciljno trite postaju svi ljudi koje oni direktno poznaju. Zato treba predvideti nagradu za
njihovo svesno ili nesvesno reklamiranje nae firme.

6. PROCENA RIZIKA

Uzimajui u obzir predmet poslovanja, kritine take poslovanja mogu biti sticanje klijenata i
borba za obezbedjenjem trine pozicije na poetku, i kasnije, imajui u vidu da je lake izgubiti
nego stei klijente, potrebno je uloiti velike napore u to da nam postojei klijenti ostanu lojalni,
odnosno da budu zadovoljni kvalitetom usluga.
Takoe, veoma je bitno da preduzee kao novo na tritu uloi sav potreban napor kako bi to
pre eliminisalo sve predrasude kod potencijalnih potroaa i poslovnih partnera.

7. TEHNIKO-TEHNOLOKE STAVKE

Delatnost koju sam odabrala za svoju radnju sem linog znanja, napora i zalaganja ne iziskuje
nikakav odredjeni process rada, kao to bi to bio sluaj sa proizvodnom ili nekom drugom
delatnou.
Za normalno i potpuno funkcionisanje firme, neophodno je obezbediti prostor u kom e se
delatnost obavljati, taj prostor opremiti poslovnim nametajem (radni stolovi, stolice, police),
obezbediti dovoljan broj kompjutera i tampaa, raunovodstveni softver za kvodjenje
knjigovodstvenih evidencija klijentima, stalnu fiksnu i Internet liniju, neophodan kancelarijski
materijal.
U zavisnosti od toga da li je klijent ve registrovan obveznik, ili nov privredni subjekat, razlikuju
se i poetne aktivnosti biroa POZITIVA. Kod ve registrovanih firmi potrebno je uzeti podatke
o obvezniku neophodne za otvaranje baze u okviru raunovodstvenog softvera i stanje preneto
od prethodnog knjigovodje, na osnovu zakljunog lista i analitikih kartica sa odredjenim
datumom, u zavisnosti da li je re o preduetnikoj radnji ili preduzeu. U svakom sluaju, moraju
postojati neki podaci o prethodnom poslovanju, koji bi birou POZITIVA predstvaljali poetno
stanje za tog obveznika. Ukoliko je re o radnji koja je tek otvorena ili je tek treba otvoriti, iz
razgovora sa njenim vlasnikom saznaju se potrebe samog klijenta, koliko se snalazi sa
raunovodstvenom dokumentacijom i dokumentacijom vezanom za njegovo poslovanje, da li je
prethodno imao iskustva sa tim, ima li ve predvidjene odredjene poslovne aktivnosti, koliko e
imati zaposlenih radnika. Sve su to informacije na osnovu kojih procenjijemo moguu
poslovnost odredjenog klijenta i prema tome i odredjujemo naknadu za vodjenje poslovnih
knjiga.
Nakon obavljenog razgovora i postignutog dogovora o ceni usluga koja zadovoljava obe strane,
neophodno je potpisati ugovor o vodjenju poslovnih knjiga koji detaljno odredjuje prava i
obaveze obe strane i cenu usluge koja e biti izvrena.
Dalje aktivnosti biroa prema klijentu zavise iskljuivo od delatnosti kojom se klijent bavi. Kroz
razgovor e bit ii dogovoreni dani kada e neko od zaposlenih iz biroa POZITIVA poseivati
klijenta, uzimati dokumantaciju za rad, vraati obradjenu dokumentaciju, proveravati ispravnost i
aurnost vodjenja knjiga u samom poslovnom prostoru klijenta, preuzimati novac za predaju
pazara u banku. Novac e biti preuziman nakon to bude prebrojan pred klijentom, a u posebnu
evidencionu knjigu potpisae se i klijent i zaposleni iz biroa da je izvrena primopredaja
odredjenog novanog iznosa.

10

8. LOKACIJA

Poslovni prostor koji je investitor predvideo za obavljanje delatnosti Knjigovodstvenog biroa

POZITIVA je povrine 30 m2 ugovoren sa zakupodavcem na period od 2 godine.
Prostor se nalazi u centru grada, glavnoj gradskoj ulici Karadjordjevoj br. 120, koja obiluje
poslovnim objektima.
Objekat nema direktan prilaz sa ulice, iz razloga to je i zgrada u sklopu koje se nalazi malo
uvuena u odnosu na sam kolovoz i trotoar, to e omoguavati mirno obavljanje poslova, bez
guvi i konstantnog prolaenja peaka. U sklopu poslovnog prostora je i manja odvojena
prostorija koja e biti preuredjena za kancelarijsku kuhinju, povrine 10m2 a pored te prostorije
obezbedjen je i toalet.
Ugovoren meseni iznos zakupnine je 25.000,00
dinara i bie plaan do 10-og u mesecu za
prethodni mesec, prema ispostavljenom raunu
za zakup, jer je zakupodavac pravno lice.
Prostor je izolovan, okreen, sa obezbedjenim
parnim grejanjem, elektrinom energijom,
vodom, prikljukom za fiksni telefon i Internet.
Moe se zakljuiti da poslovni prostor u
potpunosti zadovoljava potrebe obavljanja usluga
svojom povrinom i funkcionalnou.

9. LJUDSKI RESURSI

Biti zaposlen u raunovodstvu jednog preduzea i u knjigovodstvenom birou nije ni u kom

sluaju isto. U knjigovodstvenom birou, u zavisnosti od broja klijenata i obima posla, uglavnom
svaki radnik dobije kao zaduenje odredjeni broj klijenata i podrazumeva se da za svakog od njih
odradjuje sva neophodna poslovna knjienja. Predvidjeno je zapoljavanje u stalni radni odnos 2
radnika, 1 sa zvanjem ovlaeni raunovodja i VI ili VII stepenom strune spreme, i 1 radnik sa
zvanjem raunovodja, IV stepen strune spreme.

11

Posao e biti podeljen izmedju zaposlenih i mene kao vlasnika, s tim da e poslove vezane za
primopredaju dokumentacije i preuzimanje i uplatu pazara obavljati zaposleni sa IV SSS.
Za zaposlene primljene u radni odnos bie uredno predate popunjene prijave na obavezno
socijalno osiguranje u RZZO i RFPIO, kao i zakljueni ugovori o radu po kojima e biti utvrena
visina cene rada. Plate zaposlenih su obraunate u bruto iznosu, na mesenom nivou i to:
za 2 radnika po 48.930,00din. = 97.860,00 din.
Dok za vlasnika samo obaveze po osnovu poreza i doprinosa na mesenom nivou iznose
11.450,00din.
Radno vreme e podrazumevati rad iskljuivo radnim danima, od ponedeljka do petka u periodu
od 08 do 16h. Pauze za doruak ili dnevni predah bie organizovane na nain koji nee ometati
obavljanje poslova.

Rbr.
1
2
3
4
5
6
7
8

OPIS
Bruto osnovica
Neoporezivi iznos
Osnovica za porez
Porez na zarade
Dop.na ter.radnika
Dop.na ter.posloda.
Neto zarada
UKUPNO

Vlasnik
25.000,00
25.000,00
2.500,00
4.475,00
4.475,00
11.450,00

Ranik 1
41.500,00
7.822,00
33.678,00
4.040,00
7.430,00
7.430,00
30.030,00
48.930,00

12

Radnik 2
41.500,00
7.822,00
33.678,00
4.040,00
7.430,00
7.430,00
30.030,00
48.930,00

UKUPNO
108.000,00
15.644,00
92.356,00
10.580,00
19.335,00
19.335,00
60.060,00
109.310,00

10. EKONOMSKI I FINANSIJSKI POKAZATELJI

10.1. NAINI OSTVARIVANJA PRIHODA

Prihod e biti ostvarivan od pruanja usluga drugim poreskim obveznicima malim preduzeima
i preduzetnikim radnjama.
Nemogue je oekivati da e u kratkom vremenskom periodu biti obezbedjen vei broj klijenata,
ali se sa sigurnou moe tvrditi da e se tome teiti konstantnim promotivnim aktivnostima, i
aurnim poslovanjem.
U narednom tabelarnom prikazu data je struktura uslunog asortimana.

Rbr.

Naziv usluge

1.
2.
3.
4.
5.

Vodjenje poslovnih knjiga za trgovinske radnje

Vodjenje poslovnih knjiga za ugostiteljske radnje
Vodjenje poslovnih knjiga za zanatske radnje
Vodjenje poslovnih knjiga za paual
Vodjenje poslovnih knjiga za preduzea

6.

Vodjenje poslovnih knjiga poslovnu jedinicu

7.
8.
9.

Obraun PDV-a
Obraun zarada za zaposlene
Poresko savetovanje

13

Prodajna
cena
5.000,00
6.000,00
4.000,00
3.000,00
10.000,00
-20% od
pune cene
1.000,00
1.000,00
4.000,00

10.2. INICIJALNO ULAGANJE

Kako je ve prethodno pomenuto, neophodno je opremiti poslovni prostor kako bi bio to

funkcionalniji za obavljanje poslovne delatnosti. Poetno ulaganje e u potpunosti biti
obezbedjeno iz linih sredstava investitora. U sledeem tabelarnom prikazu dat je pregled
opreme i ureaja koji e morati da budu nabavljeni.
Rbr.

Naziv

Jed. mere

Koliina

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Radni sto
Kompjuter+oprema
Radne stolice
Police za dokumentaciju
tampa
Garnitura(sto+2stolice)
Skener fotokopir
Raunovodstveni softver
Kancelarijski materijal

Kom.
Kom.
Kom.
Kom.
Kom.
Kom.
Kom.
Kom.
razno

3
3
3
3
3
1
1
1

Cena
po komadu
20.000,00
30.000,00
10.000,00
15.000,00
5.000,00
30.000,00
20.000,00
70.000,00
50.000,00
Ukupno:

Vrednost
60.000,00
90.000,00
30.000,00
45.000,00
15.000,00
30.000,00
20.000,00
70.000,00
50.000,00
410.000,00

10.3. TOK NOVCA

Tok novca (cash flow) podrazumeva analizu godinjih priliva i odliva novanih sredstava u
odredjenom vremenskom periodu. Prilivi kao jedna od stavki novanog toka, u ovom projektu su
predvidjeni kao ostvarivanje prihoda po osnovu prodaje pruanja usluga. Iz tog razloga daemo
najpre strukturu samih priliva u petogodinjem periodu posmatranja.
Cena
usluge
VPK-trgovci
5.000
VPK-ugostitelji
6.000
VPK-zanatlije
4.000
VPK-paual
3.000
VPK-preduzea
10.000
VPK-posl.jedin.
4.800
Obraun PDV-a
1.000
Obraun plata
1.000
Por.savetovanje
4.000
UKUPNO
Opis usluge

Kol
84
72
72
72
24
36
180
324
24

Prva
godina
420.000
432.000
288.000
216.000
240.000
172.800
180.000
324.000
96.000
2.368.800

Kol
84
72
72
72
24
36
180
324
24

Druga
godina
420.000
432.000
288.000
216.000
240.000
288.000
180.000
324.000
96.000
2.484.000

14

Kol
84
72
72
72
36
36
180
324
24

Trea
godina
420.000
432.000
288.000
216.000
360.000
288.000
180.000
324.000
96.000
2.604.000

Kol
84
72
84
96
36
36
180
324
24

etvrta
godina
420.000
432.000
336.000
288.000
360.000
288.000
180.000
324.000
96.000
2.724.000

Kol
84
84
84
96
36
36
192
324
48

Peta
godina
420.000
504.000
336.000
288.000
360.000
288.000
192.000
324.000
192.000
2.904.000

Na osnovu prethodne strukture priliva, u tabelarnom prikazu koji sledi date su i vrednosti predvidjanja novanih odliva za prvih 5
godina poslovanja firme, i njihov odnos sa vrednostima priliva.
Prva godina

Trea godina

Druga godina

etvrta godina

Peta godina

PRILIV

2.368.800

PRILIV

2.484.000

PRILIV

2.604.000

PRILIV

2.724.000

PRILIV

2.904.000

Pruanje usluga

2.368.800

Pruanje usluga

2.484.000

Pruanje usluga

2.604.000

Pruanje usluga

2.724.000

Pruanje usluga

2.904.000

ODLIV

2.085.720

ODLIV

2.136.220

ODLIV

2.136.220

ODLIV

2.136.220

ODLIV

2.136.220

Obaveze-vlasnik
LD-2 radnika
Komun.taksa
Zakup posl.prost.
Struja
Grejanje
Komunalije
Telefon
Internet
Marketing
Ostali trokovi

137.400
1.174.320
300.000
180.000
60.000
18.000
36.000
20.000
60.000
100.000

LD-vlasnik
LD-2 radnika
Komun.taksa
Zakup posl.prost.
Struja
Grejanje
Komunalije
Telefon
Internet
Marketing
Ostali trokovi

137.400
1.174.320
50.000
300.000
180.000
60.000
18.000
36.000
20.000
60.000
100.000

LD-vlasnik
LD-2 radnika
Komun.taksa
Zakup posl.prost.
Struja
Grejanje
Komunalije
Telefon
Internet
Marketing
Ostali trokovi

137.400
1.174.320
50.000
300.000
180.000
60.000
18.000
36.000
20.000
60.000
100.000

LD-vlasnik
LD-2 radnika
Komun.taksa
Zakup posl.prost.
Struja
Grejanje
Komunalije
Telefon
Internet
Marketing
Ostali trokovi

137.400
1.174.320
50.000
300.000
180.000
60.000
18.000
36.000
20.000
60.000
100.000

LD-vlasnik
LD-2 radnika
Komun.taksa
Zakup posl.prost.
Struja
Grejanje
Komunalije
Telefon
Internet
Marketing
Ostali trokovi

137.400
1.174.320
50.000
300.000
180.000
60.000
18.000
36.000
20.000
60.000
100.000

Novani tok

283.080

Novani tok

347.780

Novani tok

Godina
0
1
2
3
4
5

467.780

Cash flow
-410.000
283.080
347.780
467.780
587.780
767.780

Novani tok

587.780

Novani tok

767.780

11. FINANSIJSKO-TRINA OCENA

11.1. NETO SADANJA VREDNOST

Investicioni projekat baziran na rezultatima neto sadanje vrednosti je izveden putem

diskontovanja neto priliva gotovine po stopi koja reflektuje vrednost alternativnog korienja
fondova sabirajui ga u toku trajanja investicije, i oduzimajui ga od inicijalne investicije.

Diskontna stopa kao stopa koja odraava tekue trine procene vremenske vrednosti novca i
rizike koji su karakteristini za sredstvo, predstavlja prinos koji bi investitori zahtevali da
ostvare, ako bi se opredelili za ulaganje koje bi stvorilo tokove gotovine u istim iznosima, u istim
rokovima dospea i istog profila, kao to su oni koje preduzee oekuje da e da ostvari od tog
ulaganja. Dakle, ova stopa se unapred odreuje i na osnovu nje se sagledava neto sadanja
vrednost projekta.
U sluaju ovog projekta za diskontnu stopu bie uzeta stopa rizika na nivou Srbije koja iznosi
17,83%. Obraun diskontovane sadanje vrednosti izgleda ovako:
Nain
obrauna

Tok novca
Inicijalno ulaganje
Prva godina
Druga godina
Trea godina
etvrta godina
Peta godina

-410.000
283.080
347.780
467.780
587.780
767.780

283.080/(1+0,1783)1
347.780/(1+0,1783)2
467.780/(1+0,1783)3
587.780/(1+0,1783)4
767.780/(1+0,1783)5

16

Diskontovana
sadanja vrednost
-410.000
240.244
250.490
285.947
428.692
475.229

NSV=(240.244+250.490+285.947+428.692+475.229) 410.000
NSV=1.680.602 410.000 = 1.270.602
Kako je neto sadanja vrednost vea od nule, i iznosi 1.270.602 dinara zakljuak na osnovu ovog
segmenta analize je da se isplati investirati u ovaj projekat. Vano je napomenuti da se inicijalno
ulaganje ne diskontuje iz razloga to se ono odmah ulae.

900000.00
800000.00
700000.00
600000.00
500000.00

Sadasnja vrednost

400000.00

Cash flow

300000.00
200000.00
100000.00
0.00
I god

II god

III god

IV god

17

V god

11.2. ROK POVRAAJA INVESTICIJE

Godina
0
1
2
3
4
5

Cash flow

Dis.Sad.Vred.

-410.000
283.080
347.780
467.780
587.780
767.780

-410.000
240.244
250.490
285.947
428.692
475.229

Posmatrajui vrednosti dobijene za tok novca i diskontovanu sadanju vrednost za period od 5

godina i uporedjujui ih sa vrednou inicijalnog ulaganja, moe se zakljuiti da e poetno
ulaganje u iznosu od 410.000,00 dinara biti u potpunosti otplaeno tokom druge godine
poslovanja.
Sabiranjem iznosa diskontovane sadanje vrednosti obraunate za prvu, drugu i treu godinu
poslovanja, moe se uoiti da je dobijeni zbir vei od inicijalnog ulaganja, to znai da e
poetno ulaganje biti u potpunosti otplaeno tokom druge godine poslovanja.

11.3. INTERNA STOPA RENTABILNOSTI

Interna stopa rentabilnosti predstavlja faktor od velike vanosti koji se koristi za donoenje
odluke o investiranju u odredjeni projekat. Projekat se smatra pogodnim za ulaganje, ukoliko je
interna stopa rentabilnosti vea. Ako bi poredili vie projekata sa istim ulaganjima, kao najbolji
bi bio uzet onaj projekat ija je interna stopa rentabilnosti najvea.
Ovaj pokazatelj govori o procentu do kog bi preduzee smelo da bude optereeno. Ova stopa bi
trebala biti vea od diskontne stope, koja se koristi za obraun neto sadanje vrednosti.

283.080 + 347.780 + 467.780 + 587.780 + 767.780 - 410.000 = 0

(1+r)1
(1+r)2
(1+r)3
(1+r)4
(1+r)5

18

Postoji vie naina obrauna interne stope rentabiliteta, a kako taj postupak nije predmet ovog
projekta, koristiemo jedan od naina za reavanje ovog obrauna, odnosno funkciju IRR u
okviru programa Microsoft Excel.

Ako se uzme u obzir da je kao diskontna stopa za obraun neto sadanje vrednosti koriena
stopa od 17,83% a da interna stopa rentabilnosti ima vrednost od 86%, zakljuuje se da bi
poslovanje Knjigovodstvenog biroa POZITIVA bilo rentabilno i da e se ulaganje u ovaj
projekat isplatiti.
Takodje, stopa nam pokazuje da biro moe biti finansijski optereen do 86%.
Diskontna stopa za obraun NSV
Interna stopa rentabilnosti

19

17,83%
86%

12. ZAKLJUAK

Na osnovu izvrene analize projekta, i na osnovu pozitivnih rezultata koji su dobijeni,

moe se konstatovati da je projekat pozitivno ocenjen i prihvatljiv za izvoenje.
Vreme isplativosti investicije, najjednostavniji dinamiki pokaztelj rentabilnosti
investicije, pokazuje za koje se vreme oekuje povraaj investiranih sredstava. Vreme
isplativosti investicije predstavlja period u kojem kumulativni neto novani tok pre
servisiranja dugova postane pozitivan. Da bi investicioni projekat bio prihvatljiv vreme
povraaja uloenih investicionih sredstava mora biti manje od ekonomskog veka
investicionog projekta. U projektu Knjigovodstvenog biroa POZITIVA uloena
sredstva vraaju se u drugoj godini poslovanja. Analogno tome, projekat je prihvatljiv.
Metodom neto sadanje vrednosti investicije oekivani prilivi gotovine za svaki period
diskontovani su diskontnim faktorom. Zbir ovako diskontovanih neto priliva
investicionog projekta u svim periodima projekcije ini neto sadanju vrednost
investicionog ulaganja. Neto sadanja vrednost je pozitivna, pa je i projekat je u
potpunosti prihvatljiv.
Kao jo jedan od finansijskih pokazatelja, utvrdjena je i interna stopa rentabilnosti, koja
takodje pokazuje da je otvaranje Knjigovodstvenog biroa POZITIVA isplativa
investicija. Od velikog je znaaja to to je procentualna vrednost ove stope skoro 5 puta
vea od diskontne stope sa kojom je obraunata neto sadanja vrednost. Prema tome, i
rentabilnost projekta je na visokom nivou to omoguuje sigurno izmirenje kreditnih
obaveza.
Na osnovu svega izloenog, projekat se ocenjuje pozitivnom ocenom i kategorie kao
isplativ.

20