Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

Uvod
Ishrana akvarijumskih riba nije samo obino davanje hrane ve se slobodno moe rei da je
to pravo umee. Nije svejedno koliko puta na dan se hrane, kojom hranom, niti koju koliinu
konzumiraju. Treba pre svega znati ta se eli takvom ishranom postii. Svi se akvaristi seaju
poetka kad su bili ueni da treba hraniti ee a po malo. Ovo pravilo jeste zlata vredno, ali kao
i svako drugo ima izuzetaka. Ono vai samo kod ishrane riba koje su relativno mlade, u
ukrasnom akvarijumu.
Ribe koje se namenjuju mrestu treba hraniti jace, prvenstveno kvalitetnom ivom i suvom
hranom. Ovo treba raditi dve tri nedelje, ne due, jer dobra kondicija nije isto to i tovljenje koje
moe biti ak i tetno. Ukoliko nema mresta treba prestati sa jakom hranom i prei na reim
obine.
Veoma je vano i kod ivorotki u toku bremenitosti odravati dobru kondiciju kvalitetnom
hranom u dovoljnoj koliini kako ne bi dolo do uginuca ovih riba usled iscrpljenosti posle
nekoliko koenja. To vai i za sve ostale ribe u periodu posle mresta. No ne treba ni preterivati.
Akvaristi koji ude da ponovo uvedu par u mrest obino hrane ribe jako i puno to rezultira
mrestom, ali ima i svoju lou stranu. Ribe koje se jako esto mreste ive znatno krae od riba
koje taj prirodni proces prou bez forsiranja.
U ishrani ima nekih malih finesa. Nije to nikakva umetnost, ve umee koje se stie
vremenom, iskustvom, ali i malim razmiljanjem i praenjem stanja u akvarijumu. Stoga se ne
treba plaiti jakog hranjenja ve treba znati ta se eli od riba i predpostaviti ta one ele i mogu
da uine za vas.

Hrana slatkovodih riba

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

Postoji iroki spektar hrane za slatkovodne ribe. Pravilo je da ribe treba hraniti vie puta
dnevno, ali treba pri hranjenju davati samo onoliku koliinu hrane koju e ribe konzumirati u
vrlo kratkom roku.
Najvei otrov za akvairjum je hrana koja se raspada na dnu akvarijuma, jer je ubaena vea
koliina od one koje ribe mogu da pojedu.
Razlikujemo dve osnovne vrste hrane: ivu hranu (koja moe biti u sveem obliku i
obraena iva hrana) i suva hrana.
Od ivih hrana najpopularnije su: Tubifeks, larve Komaraca, Dafnija, morski raii... Sa
ivom hranom treba biti oprezan jer su one
najei izaziva bolesti u akvarijumu, naroito
Tubifeks (crvii). Ako se ribe hrane Tubifeksom
bolji je biljni koji je manje prljav od tzv.
ivotinjskog ije je stanite pored i u otpadnim
vodama. Pravilo je da se Tubifeks po kupovini
dobro ispere i uva u friideru. Naredna 3-4
dana treba redovno ispirati Tubifeks, jer se
takorei isti (izbacuje izmet) u kojm je najvei
broj patogenih klica. Nakon perioda ienja u
posudi u kojoj je Tubifeks mogu se dodati
vitamini (Fishtamin). Pre samog ubacivanja
Tubifeksa u akvarijum treba ga dobro iseckati i
ponovo isprati. Ovo je dosta komplikovan
proces koji ak i da se dovoljno ispotuje nije garancija da je u tubifeksu ostala neka patogena
klica koja moe da zarazi ceo akavrijum.
to se tie larvi Komaraca i Dafnija one nisu dostupne tokom cele godine, a njihovo
sakupljnje iziskuje puno vremena, dok su morski raii, Artemija vrlo laki za uzgajanje u kunim
uslovima, ali su izuzetno skupi.
Od obraene (smrznute) ive hrane najpopularnije je govee srce za koje mnogi akavristi
imaju specijalne recepte koje ljubomono uvaju. Govee srce oieno od ilica tanko naseckano
i pomeano sa vitaminima, a zatim zmrznuto je izuzetna hrana za sve mesojede u ribljem carstvu.
Suva hrana je specijalno pravljena hrana za ishranu akvarijumskih riba, koje se obino
prave u obliku listia, granula ili tapia. U svetu postoji veliki broj firmi koji se bave izradom
ovih hrana koji je postao veliki biznis, a tehnoloki proces njene izrade se granii sa
tehnologijom za pripremanje hrane za ljudsku ishranu.

Hrana morskih riba

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

Zdravlje svakog organizma zavisi od kvaliteta hrane koju unosi. Postoji iroki spektar
hrane za morske organizme. Jedan od glavnih problema u akvaristici je preterana koliina hrane.
Zlatno pravilo je da ribe treba hraniti 2 do 3 puta dnevno samo onoliko hrane koliko mogu da
pojedu za jedan minut.
Veinu obroka za morske ribe ini zamrznuta hrana. Tu su raii, planktoni, odrasla
artemija, koljke, lignje, krabe itd. Ovu hranu moete sami da spremita tako to ete u ribarnici
kupiti to raznovrsnije plodove mora. Onda ih sitno iseckajte, podelite u male paketie i
zamrznite. Ovako ete imati dovoljno hrane za dui period. Kada izvadite paketi, otopite ga pre
neko to ga ubacite u akvarijum da bi izbegli fostate koji se taloe u ledu.
Ako drite ribe mesodere kao to
je
Pterois russellii - Raselov Lav,
potrebno je ribi ponuditi ivu hranu.
Raselov Lav jede sve to je manje od
njegovih usta tako da sve slatkovodne
ribe dolaze u obzir. Slatkovodne ribe su
pune masti tako da je vano da ne hranite
svog ljubimca samo ovom hranom.
Taloenje masti izaziva pad imuniteta
tako da je riba podlenija bolestima.
Bitno je da ribama ponudite i
povre kako biste kompletirali ishranu.
Spana, salata i graak su dobar primer
zelene hrane na koju se ribe lako naviknu.
Dobro je i mesodere navii na zelenu
hranu jer e im obezbediti potpuniju
ishranu. Pterois russellii - Raselov Lav se
lako navikne na graak i salatu. Povre
treba prati u vruoj vodi koja eliminie
celulozu iz zidnih elija povre. Ovaj
savet je vaan jer morske ribe nisu u
stanju da svare celulozu.

iva hrana za ishranu akvarijumskih ribica

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

Prednosti ive hrane nad smrznutom i suvom hranom su:

1. hrana koju ribe ne pojedu odmah, se nee odmah raspasti i zapuiti filter,
2. hrana se moe odgajati u kontrolisanim uslovima i biti osloboena prisustva patogenih
bakterija koje izazivaju bolesti
3. koristei tehnike koje vrlo malo kotaju, trokovi su minimalni, i
4. najvanije, ribe oboavaju da grabe stvari koje pokuavaju da pobegnu (plus, vlasnici
oboavaju da posmatraju njihove ribe dok jure ivu hranu).
Neke od hrana iz prirode koje se koriste u ishrani akvarijumskih riba su: Infuzorije,
Artemijski raii - ciste, Artemijski raii - odrasli, Dafnije, Ciklopsi, larve komaraca, Tubifeks,
Grindal crvi, beli crvi, kine i kalifornijske gliste, vinske jeguljice, mikro crvi, beskrilne vinske
muice, manje ribice

Infuzorije
Infuzorije su jednoelijski organizmi. Najpoznatiji i najvaniji predstavnik za akvariste je
Paramecium caudatum veliine 0,1-1,3 mm. Predstavlja odlinu hranu za mla Anabantidaea,
Barbusa, Cichlasoma i dr. Moemo ih i sami odgajati na vie naina. Jedan od naina je: uzeti
vodu gde ve ima infuzorija ili ako imamo istu kulturu paramecijuma vodu iz starog akvarijuma
sipati u staklenu posudu veliine 1-3 l., u istu dodamo pare suve kelerabe ili repe, na jedan litar
vode dovoljno je oko 10gr. iseene na kockice. Umesto kelerabe moe da se koristi i struk sena
potopljen na dno posude. Posudu postaviti na mesto sa dosta dnevne svetlosti. Na temperaturi od
240C, pojavie se za dva dana "magla" koju u stvari ine jednoelijski organizmi odnosno
infuzorije. Kao hrana za njih a i da bi
ubrzali
njihovo
razmnoavanje
dodajemo nekoliko kapi prokuvanog
mleka ili krvi, jednom dnevno. Vodu
iz posude, kada se dovoljno razvije
infuzorija, sipamo u staklene flae
koje su u donjem delu tamno obojene
a u vrhu providne pa se plankton
skuplja na svetlosti. Za ishranu mlai
odaspemo vodu sa planktonom , a
ostatak vratimo. Za osetljivije vrste
riba moemo u vrat boce staviti vatu
sa cistom vodom i upaliti sijalicu
odozgo, da bi do maksimuma smanjili
mogucnost zagadjenja vode .

Artemijski raii - Ciste (Artemia spp., obino A. salina)

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

Tek izleene artemije su najbolja hrana za tek izleglu mla ikraica i ostalih malih
riba.Njih takoe prodrljivo jedu i neke relativno velike morske ribe. Mlade artemije ine dobru
zamenu za makro-plankton kojima se hrane neki beskimenjaci koji filtriraju vodu.
Veoma je malo potrebno da bi se izlegla artemija u
vetakim uslovima. Mrestilite moe biti bilo ta, od plastine
flae do staklenog balona od 20 litara. Obino je to flaa od 1-2
litre. Sve moe da polui ali su posude sa konkavnim (udubljenim)
dnom najbolje jer nema mrtvih taaka u protoku vode. Dodajte
crevo za vazduh spojeno za malu vazdunu pumpu, stavite iznad
svetlo i drite temperaturu oko 28C ako elite da se artemija bre
izlee.
U vodu je potrebno dodati oko 2 kafene kaike soli na litar
vode (koliina nije presudna). Nije potrebna nikakva posebna so,
ve je dovoljna i obina kuhinjska so. SF Bay Brand predlae
poveanje tvrdoe vode da bi se poboljalo izleganje i
preivljavanje aremije. U tu svrhu moemo dodati malo
magnezijum-sulfata i vrlo malo natrijum-bikarbonata.
Da bi se raii izlegli i ostali ivi, voda u posudi se mora kretati non-stop. To se postie
time to crevo za dovod vazduha gurnemo sve do dna posude. Jo je bolje ako umesto plastinog
creva, koje hoe da ispliva ako ga ne privrstimo, koristimo staklenu cevicu. to je kretanje
vode jae to je bolje. Upotreba rasprivaa za vazduh nije preporuljiva jer prave puno pene koja
izbacuje jajaca na povrinu a i ovakvom okruenju se brzo zapue.
Da bi se izdvojile larve artemije iz vode, iskljuite vazduh, stavite pare vrstog plastinog
creva koje je nastavljeno sa oko metar obinog creva za vazduh i saekajte. Ljuture od jaja e se
sakupiti na povrini, a mlade artemije na dnu posude (ako voda nije previe slana). Tada samo
isisajte raie koji plivaju na dnu, procedite ih kroz jako finu mreicu, stavite ih u sveu vodu i
koristei kapaljku rasprite ribama. Raii e iveti u akvarijumu sa slatkom vodom do 24 asa.
Po nekim istraivanjima jajima artemije treba barem godinu dana inkubacije da bi bila
spremana za izleganje. Takoe postoji miljenje da slab prosek iz novootvorene kutije moe biti
posledica nedovolje duine trajanja inkubacije i da najbolji procenat izleganja dolazi iz jaja koja
su uvana u orginalnim kutijama u vakum pakovanju nekoliko godina.

Dafnije
U akvaristici su najvanije Daphnie (sadrze 0,69 % masti). Glavne vrste zooplanktona iz
roda Daphnia, grupe Cladocera su : Daphnia pulex - 4mm., Daphnia psittaua, Daphnia magna -

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

6mm., Daphnia longispina - 2mm., Daphnia sima, Bosmina longirostris, Bosmina longispina.
Ceriodaphnia quadrangula i Ceriodaphnia reticulata su sitniji oblici Daphnia od 0,8-1,5mm.
najvie ih ima u letnjim mesecima. Naseljavaju iskljuivo plitke i tople vode. Daphnie pri
kretanju koriste pipke na glavi sline noicama tako da im pokreti lie na skokove, po emu su i
dobile naziv vodene buve. Nisu osetljive na temperatutu , pa su dostupne cele godine.
One su verovatno najidealnija hrana za manje slatkovodne ribe -- Dafnije nee uginuti u
akvarijumu i jee mikroskopski otpad dogod su ive (dok ih neko ne pojede). One dolaze u
velikom rasponu veliine od jedva vidljivih pa do onih preko 3mm. Ovo je tipina hrana za
mnoge ribe u divljini.
Dafnije se mogu uzgajati u bilo emu
od tegle do bureta od 200 litara. Kulture u
zatvorenom mogu biti hranjene razliitim
algama koje skidamo sa zidova akvarijuma,
neaktivnim kvascom, mlekom u prahu,
hranom za plankton... Najbolja hrana je
zelena voda, i moe se koristiti u kulturama
na otvorenom. Zelena voda se moe
uzgajati koristee slab rastvor tenog
ubriva za cvee i elatinskog gvoa u
dehlorisanoj vodi, koja se nastani vodom iz
neke bare. Ako se voda puna hranjivih
materija ostavi na suncu, u roku od nedelju dana postae zelena od algi.
Akvarijume u kojima drite mla, moete nastaniti sa dafnijama - dafnije e jesti bakterije i
ostatke hrane koji mogu biti opasni po mla i tako istiti vodu a mla e jesti dafnije kako bude
rasla.
Svee izmretena mla moe biti dodata i direkno u kulturu dafnija (oko dve ribice na litar)
i hranie se po volji. Ipak, mla drana u akvarijumu iste veliine ali vie hranjena e rastiti bre
nego ova koja ima hranu u izobilju.
Mrea za raie ili fina mreica takoe moe biti koriena za hvatanje dafnija.Viak
dafnija moete procediti kroz mreicu ili cedku za aj, staviti u prazne kutijice od hrane i
zamrznuti kao zimnicu.

Ciklopsi
Koriste se isto kao i dafnije ali su predatori. Mogu da
otete ikru i veoma mladu mla ikraica. Mladi ciklopsi mogu

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

da se koriste isto kao i tek izleena artemija. Po nekim istraivanjima su ak i bolji od artemija
jer su manji a hranjiva vrednost im je vea.
Uzgajaju se isto kao i dafnija ali znatno manje brojni u istoj zapremini.
esto dolaze sa kulturama crva ili kao primesa kulturi dafnija. Veoma je teko reiti ih se
kada jednom ponu da se mnoe u akvarijumu. Takoe mogu da se nabave od klubova akvarista
ili narudbinom preko pote kao i dafnije.

Larve komaraca
Veina odraslih riba manjih vrsta ih oboava. Sve dok su ribe vee od larvi one e ih jesti.
Vodene larve leteih insekata su glavni sastojak ishrane mnogih malih riba u divljini.
Uzgajaju se veoma jednostavno. Napolju ostavite
posudu sa irokim otvorom (kanta ili bure). Ubacite
unutra malu koliinu mleka, trave u najlon vrei i
pospeite rast infuzorija, izvor hrane za larve komaraca;
zelena voda takoe moe da se koristi. Neki ljudi ak
koriste kokoiji izmet! Ako u vaoj okolini postoje
komarci, 2-3 nedelje kasnije imaete larve u vodi.
Drugi nain je uzgoj u deijim plastinim bazenima
sa malom koliinom pokoene trave koja je dodata da
pomogne da voda postane ustajala, tada ekate na
komarce da se legu u njoj. Posle nekoliko nedelja, moete
videti veliki broj larvi. U ovakvoj vrsti "divlje kulture",
morate se priunjati do bazena sa mreom da larve ne bi
zaronile do dna kada detektuju pokret. Drugi nain je da potopite veu mreu, pustite larve da
izrone i onda ih pokupite odozdo.
Ako u akvarijum dodate previe larvi i ribe ih ne pojedu sve, tada moe doi do znaajnog
poveanja populacije komaraca u kui, jer nepojedene lavre se razvijaju u komarce. Viak larvi
komaraca moete procediti kroz mreicu ili cedku za aj, staviti u prazne kutijice od hrane i
zamrznuti kao zimnicu.

Tubifeks
Ovi crni, gadni, do 6 cm dugi,
bakterijama inficirani, smrdljivi crvii
spadaju meu najbolje izvore proteina za
ribe i izvrsna su hrana za ribe koje
pripremamo za mrest. Ali suvie eso

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

hranjenje tubifeksom e izazvati da ribe budu debele i nespremne za parenje. Ako odjednom date
ribama suvie tubifeksa, crvi e se ukopati u podlogu i sakriti, gde e uginuti i zagaditi vodu.
Uzgoj nije vredan truda. Crvi bi iveli na dnu akvarijuma, jedui prljavtinu i mnoei se.
Mogu da se hrane korom od banane. Voda se mora intenzivno filtrirati. Sakupljaju se sejui
ljunak kroz mreu. To je prljav i naporan posao, postoje i laki izvori proteina.

Grindal crvi (veoma mali crvi)

Ovi crvi su mali (oko 1 cm) i njima se mogu hraniti razne male ribe. Zbog naina na koji
su uzgajani, potpuno su sigurni to se tie bolesti. Oni se ne ukopavaju odmah u podlogu kao
ostali crvi i ive u vodi nekoliko dana. Odlini su za ribe koje se hrane na dnu i za sve ribe koje
su dovoljno brze da pokupe hranu sa dna ili one koje su dovoljno pametne da hranu potrae na
dnu - znai gotovo sve vrste riba.
Uzgoj - plastina kutija za stavljanje hrane u friider, se napuni sterilnon zemljom za
cvee i tresetom (50-50), ili samo zemljom za cvee, navlaite zemlju, ostavite da se ohladi,
ubacite malu poetnu kulturu crva i dodajte neko usitnjeno visoko proteinsko povre svaki put
kada predhodna hrana nestane i posmatrajte pa hranite vae ljubimce. Kulturu treba drati na
temperaturi od 20 C ili vioj. Stavite pare stakla na zemlju i crvi e se popeti na njega. Crve
moete sprati u au iste vode i ubacivati u akvarijum sa velikom kapaljkom. Zdrava kultura
moe proizvoditi dovoljno za ishranu oko 100 malih riba.
Kulture kao to je ova esto bivaju inficirane sa muicama i/ili bubicama. I jedni i drugi
mogu da se koriste kao hrana za ribe i one ih rado jedu, ali uskoro postaju napast i smetaju. Ako
se ovo desi, treba uzeti neto crva i drati ih u ai vode 3-4 sata. Ovo e podaviti napasti i crvi
se mogu koristiti kao starter nove kulture. Stara inficirana kultura moe biti spasena, ali obino
nije vredna tog truda.
Interesantan nain gajenja ovih crva koriste nemaki uzgajivai kili ribica. Oni koriste
suner sa orvorenim porama koji se nalazi u posudi napunjenom vodom i prekrivenom paretom
stakla. Ovaj metod je istiji nego predhodni sa korienjem zemlje i treseta.

Beli crvi
Ovi crvi su do 2,5cm dugi i dobri su za
hranjenje 7-15cm dugih riba. Uzgajaju se slino
kao Grindal crvi, ali ovi crvi ne uspevaju dobro na
viim temperaturama. Ako je mogue, drite ih na
temperaturi ispod 20C; tokom leta, oni
preivljavaju ako se uvaju na hladnom i vlanom

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

mestu, npr. garaa koja je okrenuta ka severu ili u podrumu. Beli crvi se mogu gajiti u drveninim
sanducima napunjenim zemljom za cvee, priblinih dimenzija 40 x 30 x 15cm, sa poklopcem od
materijala otpornog na vlagu kao to je pare stakla. Oni jedu istu vrstu hrane kao i Grindal crvi,
ali mnogi izvori tvrde da je beli hleb potopljen u mleko veoma dobra hrana za ovu vrstu crva.
Druga opcija za koju je naeno da je veoma efektivna je da se napravi materijal kao za kompot
od stare salate, voa, hleba ili ovsanih pahuljica. Doda se voda i izmiksira, toliko gusto koliko
mikser moe da mea. Hrana se stavlja u mala udubljena u podlozi otprilike dve kaike svake
nedelje ili kada pojedu. Ukoliko je potrebno treba dodavati vodu tako da podloga bude vlana.
Drite ove crve u potpunom mraku. Oni e izai iz zemlje i nakratko prodrljivo gutati
hranu i sakupljati se u komeajuoj masi. Akvaristi mogu da uzmu tada ovu masu crva iz zemlje i
da njima nahrane ribe. Crvi nestaju u zemlji im ih osvetli svetlost, tako da morate biti spremni
da ih ugrabite pre nego se ukopaju u podlogu! Drugi nain da ih izdvojite iz podloge je da
napravite kanticu kojoj su oba kraja uklonjena. Na jedan kraj postavite pare mree za prozore i
privrstite ga paretom ice. Postavite ga u usku staklenu posudu (tegla od 1 kg) napunejnu
vodom, tako da se nalazi iznad vode (1 cm od povrine vode do dna mreice). U posudu sa
mreicom stavite neto zemlje sa crvima i postavite izvor svetlosti iznad posude (stona lampa...).
Toplota e naterati crve da se ukopavaju dublje pa e proi kroz mreicu i upasti u vodu. Za ovo
je potrebno nekoliko sati. Crvi izlaze isti i njima moete hraniti ribe odmah, tako to e te ih
staviti u dra za tubifeks ili ih smrznuti za kasnije
Ipak, bri i efektivniji nain da crve izdvojite iz zemlje je da zemlju sa crvima stavite u
posudu sa vodom, promeate smesu i odstranite prljavtinu. Crvi e se sakupiti u grudvice.
Rukom premestite grudvice u drugu posudu sa vodom i ponovo promeaje, odstranite prljavtinu
i premestite crve u predhodnu posudu koju ste oprali.Na ovaj nain moete dobiti iste crve za
nekoliko minuta.
Belim crvima ribe treba hraniti iz hranilica za tubifeks, tako da ih ribe vremenom mogu
pojesti. Takoe ih moemo postaviti u posudi (ai) na dnu akvarijuma, gde e ostati dok ih ribe
ne pojedu. Ovo moe biti naroito pogodno i korisno za uzgajivae kili ribica, koji za podlogu
koriste samo treset. Budite oprezni da u akvarijum ne stavite vie crva nego to ribe mogu da
pojedu, jer e se ostatak ukopati u pesak gde e biti nepristupane za sve osim za najvatrenije
kopae kao to je Hoplosternum. Ako ste izdvojili vie crva nego to vam je potrebno za hranu za
jedan dan, ostatak bi ste trebali bez odlaganja zamrznuti i koristiti kasnije.

Kine gliste, kalifornijske gliste

One su hrana za srednje i velike ribe (preko 10 cm)
Gliste se mogu uzgajati u kutiji od drveta, sa
poklopcem. Na prednjoj strani kutije treba izbuiti dve rupe
od 5 cm tako da su u liniji sa dnom kutije. Preko rupa, sa
unutranje strane kutije, postavite mreicu za prozore i

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

prvrstite ekserima. Mreica e dozvoljavati da se iscedi viak vode iz kutije, ali nee
dozvoljavati glistama da pobegnu. Kutiju napunite tresetom od mahovine i potpuno ga natopite.
Uzmite 6 cigli. Postavite po jednu ciglu ispod prednjih uglova i po dve cigle ispod zadnjih
uglova tako da kutija bude nagnuta prema napred da viak vode moe da se ocedi napolje kroz
rupe. Ispod rupa postavite posude koje e sakupljati vodu koja se ocedi (osim ako se kutija nalazi
napolju).
Sada je kutija spremna i gliste se mogu staviti u kutiju. Hrane se kukuruznim pahuljicama.
Posle mesec dana, ovde e se nalaziti
hiljade glista od veliine malih glistica pa
do potpuno odraslih glista. Male gliste
moemo koristiti za ishranu malih riba i
veoma mladih riba, dok vee gliste lako
zadovoljavaju potrebe za ivom hranom i
najprodrljivijih velikih riba. Ovo je
beskonano obnovljiv izvor, koji je teko
isprazniti! Treset morate odravati
vlanim
periodinim
kvaenjem.
Nemojte dozvoliti da se treset isui jer bi
u tom slucaju gliste uginule. Ipak, on
dobro zadrava vodu, pa je kvaenje
retko potrebno.

Vinske jeguljice
Koriste se kao hrana za jako malu mla, npr, onu koja je previe mala da uzima artemiju.
Vinske jeguljice su male nematode koje se nalaze u nepasterizovanom jabukovom siretu.
One ive u kiselim vodama i hrane se bakterijama u fermentiranom siretu. Mogu da preive
dui vremenski period u alkalnim vodama (ukljuujui i akvarijumsku vodu!), ali se ne
razmnoavaju. Kao hrana za mla, one su ekstremno lake za uzgoj, trae veoma malo panje i
nege (npr., mogu biti ignorisane mesecima), i mogu se koristiti onog momenta kad ih primetite.
Drite poetnu kulturu prema svetlu i moi ete da vidite crvie kako gmiu u smesi sireta i
vode.
Turbatrix aceti veliine je do 2mm. Razmoava
se u sredini kisele reakcije, raajui ive mlade.
Razmnoava se na podlozi od ovsene kae ili slinoj
podlozi u vrenju. U staklenu posudu visine 34cm.,staviti na mleku skuvanu ovsenu kau i poravnati
na 2-3mm. od povrine. Sipati jednu kaiicu vode sa
kulturom mikro crva . Posudu poklopiti staklom i
ostaviti na tamnom mestu pri temperaturi od 18-20

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

stepeni. Nakon 48-72h sipati jednu kaiicu kiselog mleka ili jogurta. Ve sledei dan na staklu
e se pojaviti mikro crvi. Treba posle toga svakog dana dodavati po malo jogurta kao hranu
izvedenim mikro crvima.
Anguillula rediviva su veoma sitne glistice, ne vee od 1 mm, bele boje i najlake ih
hranimo u kiseloj sredini. Mikro crve je veoma lako gajiti kod kue u teglama ne veim od 2l, sa
poklopcem kakve obino imaju tegle od krastavaca. Vei komad hleba dobro izmrvimo i
poparimo vruom vodom, ostavimo da se ohladi i zatim hleb dobro izmesimo i na dno tegle
stavimo sloj 2 cm visok i na sredinu stavimo kulturu mikro crva. Za nekoliko dana siuni crvii
e gamizati uz zidove tegle, skoro do vrha, tada ih etkicom za vodene boje skidamo i stavljamo
u mrestilini akvarijum. Sa mikro crvima je najbolje hraniti mla riba koje uzimaju hranu sa dna.
Nekada su akvaristi mikro crve proizvodili na podlozi sa jogurtom koja je jako smrdela, a uz to
mikro crvi su bili izmeani sa uskislim jogurtom i kada smo takvu smesu stavljali u akvarijum
veoma brzo se kvarila voda. Ovako gajeni mikro crvi, na podlozi od hleba, su veoma isti jer ih
skidamo sa stakla tegle. Takvu teglu moemo drati u sobi jer se ne osea, tek prilikom otvaranja
tegle se oseti blag miris pekarskog kvasca. Pri ovakvom gajenju mikro crva nemamo mnogo
posla oko njihovog odravanja, samo treba paziti da se hleb previe ne presui i ako se u nekom
krajiku pone javljati plesan treba je odmah odstraniti.

Beskrilne vinske muice (Drosophila species)

Vinske muice su najblie onome to ini prirodnu hranu za veinu kili ribica i mnogih
drugih malih riba.
Tegla od 1-1,5 litre moe da se koristi kao
posuda za kulturu. Kao podloga se koristi smesa
agar-agra i eera koja se kuva sa malo vode.
Potrebno je oko 1 cm podloge usuti u tegle i
dodati malo kvasca. Podloga mora biti dovoljno
gusta da se ne pomera kada okreemo teglu ili e
se muice udaviti u njoj. Nije loa ideja da se u
teglu ubaci pare mreice za komarce na koju
muice i larve mogu da se popnu. na kraju
ubacimo desetak muica i teglu zatvorimo
tankom tkaninom kroz koju moe da prolazi
vazduh ali ne i muice.
Posle dve nedelje u tegli e biti novih muica spremnih da nahrane vae ribe. Kultura moe
da traje do dva meseca ili ak i due ako je sve uredu. Ali nije loa ideja da ve posle 4 nedelje
(najkasnije 6) zaponete novu kulturu za sluaj da stara krahira.

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

Da bi ste hranili ribice, protresite teglu da udbacite muice sa poklopca, otvorite poklopac
akvarijuma, otvorite teglu, okrenite je naopako iznad akvarijuma i potapite teglu da muice
ispadnu u akvarijum. Podloga je tako gusta da se zalepi za dno i ne pomera se prilikom treskanja.
Ako ih ribe odmah ne pojedu one e izai iz akvarijuma i krenuti prema prvom izvoru
hrane koji osete (kanta za smee sa ostacima voa), zato hranite ribe u malim dozama.
Postoji nekoliko razliitih vrsta vinskih muica. Razlikuju se po veliini tela i krila. Muice
e razviti krila ako ih uzgajate na toplom mestu. Ako se to desi otvorite teglu na otvorenom i
pustite da muice sa krilim izlete a zatim zatvorite teglu stavite ostatak populacije da se razvija
na hladnom mestu.

Plankton
ivi uglavnom u plitkim stajaim vodama. Najvanija je i nezamenljiva hrana za riblju
mla. Planktonski organizmi vani za ishranu akvarijumskih riba su iz grupe Rotatoria,
Cladocera i Copepoda. Hvatamo ih sa gustim platnenim mreama i to samo u vodama gde ne
ive ribe.

Rotatoria je vieelijski organizam veliine 0,3-0,7 mm. Vrlo rasprostranjena planktonska

grupa u svim barama, kanalima i sl. mirnim vodama nastalim od kie. Hvataju se gustim
mreama od mlinske svile i uvaju u staklenim posudama od 3-5l sa vodom kao to je kinica ili
destilovana. U posudu dodavati svaka 3 dana po dve-tri kapi kuvanog mleka. Rotatorije pogodne
za ishranu mlai akvarijumskih riba su Philinia longiseta, Philinia brachiata i Polyarthry
euriptera.

14

Hrana iz prirode koja slui u ishrani akvarijumskih riba

Copepoda ivi u plitkim vodama i

moe se loviti ve pri temperaturama od 8
stepeni. Najpoznatiji predstavnici su iz roda
Cyclops (sadrze 2,53 % masti). Veliina im
je od 1-4 mm. pa su vrlo pogodni za
ishranu. Preveliki ciklopsi ako ih mla
nemoze pojesti mogu ih ugroziti. Diaptomus
su manji i nalaze se u velikom broju.
Najznaajniji predstavnici Copepoda u oba
roda su Cyclops biscuspidatus, Cyclops
serrulatus,
Cyclops
canthocarpoider,
Cyclops paupes, Cyclops coronatus,
Diaptomus castor i Eudiaptomus gracilis.
Cladocera je najzastupljenija zooplanktonska grupa . Hvataju se kao i rotatorije ali su
mnogo osetljivije na svetlost pa ih pri sunanom danu treba traiti na dnu , a pri oblanom
vremenu blie povrini vode. Ima ih preko sto vrsta.

Manje ribice
Neke velike ribe, ukljuujui ciklide i pirane jedu
ive ribe kao deo svoje ishrane.
Uzgoj uglavnom nije neophodan. Mnoge vee
akvaristike radnje nude jeftine gupike ili japanke za
ishranu veih riba. Kolonija plodnih ciklida, kao naprimer
nigrofacijatumi, se praktino moe koristiti kao izvor
mlai za ishranu veih riba. Za ribe kao to je pirana,
pare svee piletine ili ribljeg mesa e biti dobro kao da
ste joj dali ivu ribicu.

14