Djordano Bruno - Kabala Konja Pegazovskog

ordano Bruno
konja pegazovskog
Prevela Aleksandra Mani
C/1Y)KBEHM
r/lACHMK
Biblioteka
Knjievne nauke, umetnost i kultura
ordano Bruno
Kolekcija
Glasnik
Urednik
Jovica Ain
Glavni i odgovomi urednik
Slobodan Gavrilovi
Kabala
konja pegazovskog
uz Dodatak magarca Kilenca
napisao Nolanac i posvetio
Episkopu Kazamaranskom
Prevela
AleksandrarMani
Na korici
Prednja strana: Toak pamenja iz rasprave Ars memorue
ordana Bruna
Poleina: Giorda.no Bruno na Campo deFiori
Mada ulice koje se slivaju na rimski Cvetni trg (Campo dei Fiori)
nisu prenaseljene niti u njima vlada naroiti mete, sam Trg je
jedan od najivljih u Italiji. Na njemu je, pod otvorenim nebom,
okruena gostionicama, ivopisna pijaca sa obiljem cvea, voa,
povra, morskLh plodova i zaina. Usred Trga se nalazi Brunov
kip, jer je ba na tom mestu ordano Bruno kao jeretik spaljen
1600. godine.
CilYXBEHH
T/IACHMK
POSVETNA POSLANICA UZ K AB A LU 1
KOJA SLEDI
Veleasnom gospodinu don Sapatinu,

opatu nasledniku svetog Kvintina
i Episkopu Kazamaranskom2
Veleasni oe u Hristu,
Izvom ik
Giordano Brano
La Cabala del cavallo pegaseo con l a ggiunta delMsino cillenico
descrttta dalNolano, dedicata a l Vescovo di Casamarciano
Parigi, appresso Antonio Baio, Anno 1585
Copyright JP Slubeniglasnik i Aleksandra Mani,

za srpski prevod, 2010
Ba kao to se krajem radnog dana desi grnaru (a da

rad privede kraju, na to ga nije nagnalo sve slabije dnevno
svedo, nego to to mu je preostalo sasvim malo materijala), dok u ruci dri komad stakla, ili drveta, ili voska, ili
drugog materijala, kojeg nema dovoljno kako bi od njega
napravio posudu, da zastane na trenutak, oklevajui, ne
znajui ta bi s njim mogao uraditi, ne elei da ga odbaci
kao nekoristan, uprkos svemu elei da on poslui nekoj
svrsi, pa se ispostavi da je taj komad namenjen tome da se
od njega napravi trea ruka, kljun na posudi, poklopac
za bocu, podloga, zakrpa, zaptiva kojim e se popraviti,
popuniti ili prikrpiti neki rascep, rupa ili napuklina; eto,
tako se i meni desilo da mi je, poto sam izbacio ne sve
svoje misli, nego samo sveanj hartija, na kraju (poto nisam imao ta drugo da poaljem), vie sluajno nego namemo, pogled pao na listove koje sam ranije s prezirom
koristio da u njih uvijam druge spise, i otkrio sam da oni
delom sadre ovo to ete videti da vam se nudi.3
5
KABALA KONJA PEGAZOVSKOG
POSVETNA POSLANICA
Najpre sam pomislio da ovaj poklon dam vitezu, koji

je, im je spustio pogled na njega, rekao da nema dovoljno
znanja da bi bio kadar da razume njegove tajne, i zato ne
bi mogao u njemu da nae zadovoljstvo. Onda sam ga ponudio nekom slubeniku rei Boije, a on mi je rekao da
vie voli doslovni smisao, i da mu se ne dopadaju izlaganja
kao to su ona Origenova,4koja su prigrlili uenjaci i drugi
neprijatelji njihove profesije. Stavio sam ga pred plemenitu gospou, a ona je rekla da joj se ne svia jer nije dovoljno dugaak za temu koja obuhvata i konja i magarca. Dao
sam ga drugoj dami; mada se osladila kada ga je okusila,
rekla je da eli da razmisli o tome nekoliko dana. Pokuao
sam da ga ponudim nekoj bogomoljki; rekla mi je: ,,Ne elim ga ako govori o bilo emu drugom osim o brojanicama, vrlini njihovih blaenih zrnaca i boijem agnecu.
Poturio sam ga pod nos pedantu; on se iskreveljio i
rekao da odbacuje biio kakvu stranu studiju i predmet izuzev nekoliko napomena, glosa i tumaenja uz Vergilija, Terencija i Marka Tulija.5Od stihotvorca sam uo da ga nee
ako nije u oktavi rimi ili sonetima. Neki su mi govorili da
su najbolji traktati posveeni pojedincima koji nisu nita
bolji od njih samih. Neki, opet, kao da nisu bili spremni
da prema meni pokau bilo kakvu zahvalnost ako bih ga
njima posvetio; i ne bez razloga, jer, pravo da kaem, svaki
traktat i rasprava moraju biti plaeni, rastureni i stavljeni
pred onoga ko ima odgovarajuu profesiju ili zvanje.
Stojim ja tako ne diui pogled s pitanja ovog enciklopedijskog materijala, kad se odjednom setim vaeg
enciklopedijskog uma, koji kao da sve prihvata, mada ne
toliko zbog plodnosti i bogatstva koliko zbog jedinstvene odlike, kao da ima celinu, i vie od celine. Naravno,
niko ne bi mogao izriitije biti kadar da shvati celinu od
vas, jer vi postojite van celine; kadri ste da prodrete u celinu, jer nema niega to vas moe obuzdati; kadri ste da
posedujete sve, jer ne posedujete nita. (Ne znam treba li

dalje da objanjavam i bolje opisujem va neizrecivi intelekt.) Ne znam da li ste teolog, filozof ili kabalista, ali pouzdano znam da ste sve to zajedno: ako ne po sutini, a
ono po ueu; ako ne delatno, a ono potencijalno; ako
ne izbliza, a ono izdaleka. U svakom sluaju, verujem da
ste jednako valjani u svakoj od tih oblasti. I zato, evo vam
i kabala, i teologija, i filozofija; hou da kaem, kabala teoloke filozofije, filozofija kabalistike teologije, teologija
filozofske kabale. I to se te tri stvari tie, ne znam da li
ih posedujete kao celinu, kao deo, ili kao nitinu, ali pouzdano znam da posedujete celu nitinu delimino, deo
celine u nitini, nitinu dela u celini.
Da se vratimo na nas, pitaete me: Sta mi to alje?
ta je predmet te knjige? Cime si me udostojio?" A ja
odgovaram da sam vam na poklon doneo Magarca: poklanjam vam Magarca koji e vam biti na ast, koji e vas
uzdii, upisati vas u knjigu venosti. Nita vas ne kota da
ga od mene dobijete i da ga za sebe zadrite; nita vas nee kotati da ga izdravate, jer ne jede, ne pije, ne prlja po
kui. Bie va zanavek, i trajae due od vae mitre, purpurne odede, svetenikog plata, mule, i ivota, kao to
ete bez velike muke i vi i drugi moi da vidite. Uopte ne
sumnjam, velepotovani monsinjore, u to da magarac dobijen na poklon nee biti nezahvalan na vaoj razboritosti
i milosru; ne kaem ovo iz razloga izvedenog iz navike
da se velikim uiteljima poklanja ne samo dragulj, dijamant, rubin, biser, savren konj, izvanredna posuda, nego
i majmun, papagaj, bauk, Magarac. I taj je magarac onda
neophodart, izuzetan, doktrinaran, a ne obian! Indijanski magarac dragocen je papski poklon u Rimu; otrantski magarac je carski poklon u Carigradu; magarac sa
Sardinije je kraljevski poklon u Napulju.6 A kabalistiki
magarac, koji je idealan, i zato nebeski, da li mislite da je
POSVETNA POSLANICA
on manje dragocen, u bilo kojem delu sveta, od bilo koje

ugledne linosti, kada po blagom vinjem obeanju znamo da se zemaljsko moe nai i na nebu? Ubeen sam,
dakle, da ete ga prihyatiti u istom duhu u kojem ga ja vama dajem.
Uzmite ga, oe, molim vas, kao pticu, zato to je to
ivotinja krilata, i najljupkija i najveselija koju ovek u kavezu drati moe.7 Uzmite ga, ako hoete, kao divlju zver,
zato to je to zver jedinstvena, retka i neobina, i nema
niega divnijeg i divljijeg to biste mogli drati zatvoreno
u jazbini ili pilji. Postupajte prema njemu, ako elite, kao
prema sluzi, jer je usluan, veran i posluan, i to vam je
najbolji drug kojeg kod kue moete imati. Pazite da vam
se ne istrgne iz ruku, jer je to najbolji pastuv kojeg moete napasati; iii, bolje da kaem, kojeg moete hraniti i u
samoj tali. Jo je bolje to to vam moe biti prisan prijatelj i zabava u lonici. Postupajte s njim kao s draguljem i
vrednom stvari, jer ne moete imati veeg blaga u svojoj
riznici. Pipkajte ga kao svetinju i zagledajte kao retkost:
ne moete imati vrsnije knjige, lepe ikone iii bistrijeg
ogledala u svojoj umetnikoj zbirci. Konano, ako uprkos
svim ovim razlozima va stomak ne moe da ga svari, moi ete da ga drugome date, i taj e svakako morati da vam
bude zahvalan na tome. Ako mislite da je on neto smeno, dajte ga nekom dobrom vitezu, da bi ga ovaj mogao
predati svojim konjuarima na brigu, da ga paze kao oi
u glavi i uvaju meu ostalim majmunima. Ako na njega
gledate kao na obinu stoku, dajte ga seljaku, koji e ga
primiti izmeu svoga konja i vola. Ako mislite da je divalj, dajte ga nekom Akteonu koji e ga pustiti da tumara s divokozama i jelenima.8 Ako vam izgleda kao kuni
ljubimac, poklonite ga nekoj gospoici da ga dri umesto kune zlatice ili psetanceta. Ako vam se, konano, uini da oko njega ima neega matematikog, poklonite ga
kosmografu, da ga alje da vijuga i skae izmeu arktikog i antarktikog pola po nekoj od onih zaobljenih lopti, koju e bez velike muke moi da stavi u veiti pokret,
kakav samo ulivena iva moe podariti Arhimedovoj sferi - i sve to zato da bi bio proizveden delotvorniji model
makrokosmosa - jer samo od duha koji je proima zavisi
ritam i sklad i linearnog i cirkularnog kretanja.9
Ali, ako ste mudri, kao to verujem da jeste, i ako zrelo razmislite, zadraete ga za sebe, ne mislei da sam vam
poklonio neto manje vredno nego to sam imao prilike da
poklonim papi Piju V (kome sam posvetio Nojev koveg),
kralju Anriju III od Francuske (koga sam ovekoveio u De
umbris idearum), kraljevom izaslaniku u Engleskoj (kome
sam podario Explicatio triginta sigillorum), i vitezu Sidniju (kome sam posvetio Pobedonosnu ivotinju). Jer ovde ne
samo da imate ivu pobedonosnu ivotinju nego i otvorenih trideset peata, savreno blaenstvo, rasvedjenu tamu
i dobro voenu barku, gde magarac (koji nema razloga ni
tokovima vremena da pozavidi na dugovenosti, ni univerzumu naprostranstvu, ni aneoskim inteligencijama na
blaenstvu, ni suncu na svedosti, ni Jupiteru na nebeskom
svodu) blai, navetava, tei, otpeauje i predsedava. Nije to magarac iz staje ili iz krda, nego magarac kadar da se
pojavi bilo gde, da ode bilo kuda, svuda da ue, svemu da
predsedava, sve da saopti, odredi i uradi, svakog da razume i posavetuje. Imajui u vidu da ga gledam kako okopava, zaliva, natapa, zato ne bih rekao da je batovan? Ako
rilja, sadi i seje, zar po tome nije ratar? Kako ne bi bio graditelj onaj ko je i zidar, i majstor, i protomajstor? Ko e mi
zabraniti da kaem da je umetnik, ako je silno matoljubiv,
trudoljubiv, ispravnoljubiv? Ako tako izvanredno rezonuje, pouava i pridikuje, zar niste zadovoljni kada kaem da
je uenjak? Kad ve tako izvanredno oblikuje naravi, uvodi doktrine, reformie religije, ko bi odoleo da mu da ime
8
i
POSVETNA POSLANICA
akademika i potuje ga kao arhimandrita pisane rei? Ne

mora li on, sav onako horski, kapitolski i blagovaoniki,
biti monah? Ako se zakleo na neimanije, celomudrenije
i posluanije, hoete li me prekoreti to kaem da je opteitelj? Hoete li mi zabraniti da kaem da je saboran,
kada moe biti aktivno i pasivno izabran, zapopljen, rukopoloen? Ako je istanan, neosporan i prosvedjen, zar
vam savest moe dozvoliti da me spreite da ga uzmem i
smatram za dostojnog savetnika? Hoete li me drati za
jezik da ne bih javno rekao da je dobar domain, kad je u
tu glavu usaen sav politiki i ekonomski moral? Hoe li
mi vlast kanonskog autoriteta zabraniti da na njega gledam kao na stub crkve, ako se meni ukae kao bogougodan, smeran i udoredan? Ako mislim da je tako uzvien,
blaen i pobedonosan, moe li me nebo i ceo svet spreiti
da kaem da je boanski, olimpijski, nebeski? Ukratko (da
vie ne razbijam ni svoju ni vau glavu), izgleda mi da je
on sama dua sveta, sve u svemu, sve posvuda. Sada, dakle,
vidite kakva je i kolika vanost tog veleasnog predmeta o
kojem se vode ova beseda i ovi dijalozi: ako vam se uini
da u njima vidite veliku glavu i poetak, ali bez sredine i
trupa, ili kusu, nemojte se obeshrabriti, nemojte se uvrediti, nemojte se uditi; naime, u prirodi se mogu nai mnoge
vrste ivotinja koje nemaju nikakvih udova - imaju samo
glavu, ili izgledaju kao da su cele samo glava, jer im je ona
preterano velika, a ostali delovi kao neprimetni; a to ipak
ne znai da nisu potpuno savrene u svojoj vrsti. Ako vam
ovakvo razmiljanje nije po volji, morate pomisliti da ovo
delce sadri samo priliku, sliku; a na portretima je najee
dovoljno da bude predstavljena samo glava, bez ostaloga.
Dozvoljavam da se ponekad moe pokazati izvanredna vetina ako se napravi samo jedna aka, ili stopalo, ili noga,
ili oko, tanano uho, pola lica koje proviruje iza nekog drveta ili iz ugla prozora, ili kada je izvajano na ispupenju
neke inije ija je osnova u obliku guije, ili orlovske, ili

noge neke druge ivotinje:10 to nije razlog da tako neto
bude osueno ili prezreno, nego pre nailazi na prihvatanje
i odobravanje zbog izrade. Zato sam uveren, ak pouzdano znam, da ete primiti ovaj dar kao neto potpuno savreno, kao to je savreno i oseanje srca koje vam ga poklanja. Uzdravlje.
10
I
SONET U SLAVU M AG AR CU11
Sveto magaratvo, i sveto neznanje,

I ludosti sveta, smerna pobonosti,
Ti jedina dui uliva dobrotu,
Ni um ni uenost tu ti nisu ravne;
Ni naporno bdenje nije kadro, vino,
Ni vetina kakva, niti kakav izum,
Pa ni sozercanje najveeg mudraca,
Da dosegne nebo, gde stanite gradi.12
Radoznalci, daba sve vae uenje,
Daba vam da znate ta priroda ini,
Ako zvezde tek su zemlja, vatra, more.
Sveto magaratvo za to se ne brine,
I sklopljenih ruku, na kolena pada,
Od Boga da primi udes to ga eka.13
Nita trajno nije,
Sem plod venog mira,
Koji Bog nam daje tek u tami groba.
br a a n je
UENOM, SMERNOM I POBONOM ITAOCU
Avaj, sluatelju moj, ti koji si, ne uz vrele uzdahe,

slinav pla i tragine jadikovke, nego s ljubavlju, okom i
pameu, kadar da se seti moga uma, da podraava moj
glas i iznosi moje argumente: koliko su ula laljiva,
koliko je mutna misao i koliko neveto rasuivanje koje usled delovanja iskvarenog, zlonamernog i pristrasnog
suda ne vide, ne promiljaju i ne odreuju, onako kako
na to obavezuje priroda, istina razuma i pravo pravde,
istu dobrotu, kraljevsku iskrenost i velianstveni sjaj
svetoga neznanja, uenog ovinstva i boanstvenog magaratva. Jao meni, koliko je samo nekima na smetnji
ova nebeska divota, to je na sebe navukla teku omrazu meu ivim Ijudima; protivu nje jedni namrgoeno
otro besede; drugi keze zube i zajedljivo zakeraju, a trei
zbijaju ale tresui se od smeha. Dok sa svih strana preziru, ismevaju i rue neku stvar, ne uje da govore bilo ta
drugo do: Taj ti je magarac, taj postupak je magarei, to
je ista magaratina", bez obzira na to da li te rei uopte treba upotrebljavati kada je re o zrelim razgovorima,
postojanim namerama i odmerenim sudovima.
Kuku meni! Zato oseam tugu u srcu, alost u dui
i teret na grudima kad mi se pred oima javi nesposobna,
glupa i neuka gomila to sasvim pogreno misli, zajedljivo
govori, bezobzirno pie i proizvodi zlobne besede o mnotvu spomenika to se nalaze u tamparijama, u knjiarama, svuda, s onu stranu podsmeha, prezira i pogrda koje
oni izraavaju: Zlatni magarac, Pohvala magarcu, Hvalospevi magarcu;li zar tu niko ne misli ni na ta drugo nego da slavno magaratvo ironinim reima izvrgava ruglu,
prezire i grdi? Pa ko onda na belom svetu ne bi pomislio
da i ja isto inim? Ko bi bio kadar da obuzda jezike da i
mene ne stave na iste muke, kao nekoga ko je poao tragom onih koji demokritstvuju nad tom temom? Ko bi
smogao snage da ih natera da se uzdre i da ne ponu da
misle, tvrde i potvruju da moja namera nije da iskreno i
ozbiljno pohvalim magarca i magaratvo, nego da se spremam da dolijem ulje u svetiljku koju su drugi ve upalili?
Kako bilo da bilo, o, moje nadmene i bezobzirne sudije, o, zaludni zlikovci i klevetnici, o, mrani i strasni
progonitelji, stanite, osvrnite se, pogledajte bolje: sagledajte, proniknite, razmislite da li su prosti pojmovi, iskazne reenice i silogistike besede koje iznosim u prilog toj
svetoj, neokaljanoj i osvetanoj ivotinji, iste, istinite i
ubedljive, ili su lane, nemogune i prividne. Ako zakljuite da se zaista oslanjaju na temelje jake, ako ne i lepe,
ako ne i dobre, nemojte ih zaobilaziti, nemojte ih izbegavati, nemojte ih odbacivati; nego ih prihvatite, sledite,
prigrlite, i ne dozvolite da vas vezuje navika da verujete,
da vas savlada samodovoljnost miljenja i ne povedite se
za praznim priama, ako vam ve svetlost intelekta drugaije pokazuje, glas doktrine drugo dovikuje, in iskustva
drugaije potvruje.
ta mislite da je idealni kabalistiki magarac, onakav
kakav je izloen u korpusu svetih spisa? ta mislite da je
pegazovski konj to se pojavljuje u obliju pesnikih privienja? ta mislite o kilenskom magarcu dostojnom da bude zaodeven in croceis, u zlatnu odedu na najraskonijim
OBRAANJE ITAC
akademijama koje zamisliti moeter ajco drugu i treu

misao za sada ostavimo po strani, i ako se upustimo samo
na polje prve, koliko platonovske toliko i teoloke, treba
da znate da ne nedostaje svedoanstava u boanskim i oveanskim spisima to su ih ostavili sveteni i mirski uenjaci koji o tome govore pod senkom nauke i u svedosti
vere. Onaj ko je makar umereno vet ovim uenjima znae (velim) da ne laem kada kaem da je idealan magarac
produktivno, formativno i perfektivno natprirodno naelo
magaree vrste. Mada se u prostranom okrilju prirode moe videti da se on razlikuje od drugih vrsta, drugorazredni, to e rei ljudski um tu vrstu shvata preko drugaijih
pojmova nego to to ini kada pojmi druge oblike; i pored
toga (to je najvanije), u prvom umu ova vrsta jednaka je
ideji o ljudskoj vrsti, istovetna vrsti kojoj pripada zemlja,
mesec, sunce, i vrstama kojima pripadaju inteligencije, demoni, bogovi, svetovi, univerzum. To je ak vrsta od koje
ne samo magarci nego i Ijudi, i zvezde, i svetovi, i ivotinje
na svetu, svi zavise: to je ona vrsta u kojoj nema razlike izmeu oblika i predmeta, izmeu stvari i stvari; ona je savreno jednostavna i jedna.
Vidi ti to, otuda, dakle, proistie uzrok usled kojeg se
besprekorni svetac nad svecima sada zove ne samo lav, jednorog, nosorog, vetar, oluja, orao, pelikan, nego i neovek,
nesrea Ijudska, ljam iz gomile, ovca, jagnje, crv, slika krivice, pa ga ak nazivaju i greh, i jo gora imena mu izdevaju.
Sagledajte naelo koje stoji iza razloga iz kojeg se ni hriani ni Jevreji ne vreaju, nego im slui na ast i shvataju kao
pobedu kada ih u metaforinim aluzijama u svetim spisima
predstavljaju pod magareim titulama i definicijama, kada
im kau da su magarci, kada ih tumae kao magarce: gde
god se o toj blagoslovenoj ivotinji raspravlja, u bukvalnoj
pouci, u alegoriji smisla, anagogiji svrhe, shvatamo da se
govori o pravedniku, o svecu, o Boijem oveku.15
17
OBRAANJE ITAOCU
Meutim, kada se u Izlasku govori o ovekovom iskupljenju i preobraenju, uz njih se spominje i Magarac.
Svako magare prvene otkupi jagnjetom", kae, svakog
prvenca oveijeg otkupi. Tamo gde se u istoj knjizi namee zakon mukarevoj elji za enom, za sluavkom, u
istom odeljku nai e i vola i magarca; kao da nije nita
manje vano reiti pitanje greha poude u jednom ili u
drugom sluaju. Zato, kada u Knjizi o sudijama Devora
i Varak, sin Avinejemov, pevaju Cujte, carevi, nauljite
ui, knezovi, koji jaete na belim magarcima, koji sedite u
sudu, sveti rabini to tumae ovako: O, vladari zemaljski,
koji ste iznad brojnih naroda i nad njima vladate svetim
biem, kanjavajui osuenike, nagraujui dobre, i pravedno ureujui stvari."
Kad god Petoknjije zapoveda da vrati na pravi put
zalutalog magarca i vola blinjega svojega, ueni doktori
nalaze moralno tumaenje da, kada se desi da na blinji
u Bogu, koji je u nama i kroz nas, skrene sa puta pravde,
mi treba da ga ispravimo i upozorimo. Kada se glavar sinagoge rasrdio na Gospoda to isceljuje u subotu, On mu
odgovori da nijedan dobar ovek u bilo koji dan nee
ostaviti magarca ili vola ako je upao u bunar, pod ime
sveti pisci razumeju da je magarac prost ovek, da je vo
ovek onakav kakav je po prirodi, bunar je smrtni greh,
a kad neko vadi magarca iz bunara to boanska milost i
sluba iskupljuje svoje miljenike iz one provalije. Eto, dakle, kako je iskupljeni, cenjeni, eljeni, voeni, usmeravani, upozoreni, poueni, osloboeni, i konano, predodreeni narod oznaen kao magarac, i nazvan Magarac. To
je zato to su magarci oni preko kojih boanska blagodat
pljuti po ljudima, i zato jao onome ko ostane bez svoga
magarca, i tu se sasvim lepo moe videti koliko je teka
ona kletva to pada iz Ponovljenih zakona, kada Bog preti: Magarac tvoj otee se pred tobom, i nee ti se vratiti!'
Prokleto bilo carstvo, nesrena drava, opusteo grad,

opustela kua odakle je proteran, izbaen i udaljen Magarac. Kuku pameti, savesti i dui u kojoj magaratvo nema
uea. Svima je poznata izreka ab asino excidere,lkojom
se oznaava da je neko propao, uniten, svrgnut. Origen
Adamantije, potovan meu pravovernim i svetim doktorima, kae da plod propovedi sedamdeset i dvojice uenika oznaava sedamdeset i dve hiljade magaraca koje je
narod Izrailja izvojevao od Madijanaca:17 razume se tako
da je svaki od one sedamdeset i dvojice stekao po hiljadu
magaraca, to jest savren broj predodreenih dua, izvukao ih iz ruku Moava, odnosno, oslobodio ih Sotonine
tiranije. Tome treba dodati da su najpoboniji i najsvetiji
Ijudi koji su voleli i izvravali stari i novi zakon, apsolutno, i po posebnoj povlastici, nazvani magarci. A ako meni
ne verujete, prouite ta je o tome napisao Jevanelista:
Magaricu privezanu i magare s njom odreite i dovedite
mi!*18 Razmiljajte o besedama jevrejskih, grkih i latinskih teologa o odeljku iz knjige Brojevi: Aperuit Dominus os asinae, et locuta est.19 Pogledajte koliko je mnogo
drugih mesta iz svetih spisa sa time saglasno, gde je esto
uveden providei Bog da otvori usta raznim boanskim i
prorokim linostima, kao onaj to kae: ,,Oh, Gospode,
Gospode, evo ne znam govoriti";20 i gde kae: Otvoriu
ti usta;21 i mnogo puta je rekao: Ego ero in ore tuo;11toliko se puta molio: Gospode, otvori usta moja;23pa onda
u Novom zavetu: Nemi govore, nii propovedaju"24 sve je uoblieno kroz to da je Gospod otvorio usta magarice, i ona je progovorila. Preko njenog autoriteta, preko
njenih usta, glasa i rei, pripitomljena je, savladana i zauzdana naduvena, gorda i drska svetovna nauka; sravnjena
je sa zemljom svaka visina koja se osmelila da digne glavu
ka nebu: naime, Bog je izabrao slabane stvari da pometu
sile svetovne.25 Lude je stvari izdigao na dobar glas, jer je
18
19
l
KAALA KONJA PEGAZOVSKOG
OBRAANJE ITAOCU
smatrao da je ono to se ne moe obnoviti znanjem, obnovljeno kroz sveto ludilo i neznanje: osuena je, dakle,
mudrost mudrih, i razboritost razboritih je odbaena.
Ludaci na svetu su ti koji su stvorili religiju, obrede, zakone, veru, pravila ivota; najvei magarci na svetu (a to su
oni koji, bez ikakve druge pameti i nauka, bez ikakvog ivota i graanskih navika, gnjile u venoj pedanteriji) jesu
oni koji po milosti neba reformiu stranu i iskvarenu veru, vidaju rane zagaene religije, i uklanjajui zloupotrebe sujeverja krpe poderotine na svojoj odedi; ne pokree
njih bespotedna radoznalost da tragaju, niti e ikada tragati za tajnama prirode, izraunavajui kretanja zvezda.
Pogledajte da li ih zanimaju, ili su ih ikada zanimali tajni
uzroci stvari; opravdae oni propast svakog carstva, svako rasejanje naroda, poare, krvoprolia, unitenja i istrebljenja; pogledajte da li ih potresa hoe li ceo svet zbog
njih skonati: samo da se sirota dua spase, samo da se na
nebesima sagradi zgrada, samo da se vrati blago u oni blaenu otadbinu, ne brinu oni brigu za slavu, blagostanje
i blaenstvo u ovom krhkom i neizvesnom ivotu; sve
zarad onog budueg ivota, savreno izvesnog i venog.
Njih oznaava alegorija drevnih mudraca (koje boanski duh ne htede da izneveri, nego im ipak otkri poneto,
upravo zato da se ne bi mogli opravdati) u onoj mudroj
basni o bogovima koji su se borili protiv pobunjenih divova, sinova zemlje i drskih otimaa neba, koje su pomeli,
uplaili, prestravili, savladali i pobedili glasovi magaraca.
Ista stvar dovoljno je izreena tamo gde je sklonjen
veo sa svetog lika, i oi su uprte u anagoki smisao tog boanskog Samsona to je magareim eljustima pobio tisuu Filistinaca;26 naime, kako kau sveti tumai, u eljustima magaraca, a to znai propovednika zakona i slubenika
sinagoge, i u eljustima magareta, a to znai propovednika novog zakona i slubenika borbene crkve, delevit eos,
to jest on je zbrisao, unitio onu tisuu, onaj potpun broj,

one sve, kako je pisano: eljuu magareom jednu tisuu,
eljuu magareom dve tisue; i nazva ono mesto RamatLehija, to znai uspenje eljusti. Iz toga kao plod propovedi nije proistekla samo propast moi mrskoga neprijatelja, nego i spasenje preporoenih: jer, iz same eljusti, to
jest delovanjem same propovedi, nastale su i pokuljale vode to pronose boansku mudrost, ire nebeski blagoslov i
onima koji od njih piju daju ivot veni.
O, mone i pobedonosne eljusti magaree crkotine,
o, boanske, milosrdne i svete eljusti upokojenog magareta, nije li to svetost, milosre i boanstvo, sila i pobeda celoga magarca, potpunog i ivog magarca, magareta
i majke, ako je tako velika slava i vaznesenje tih kostiju i
presvetih motiju? I obraam se vama, premili sluaoci;
vama, vama se obraam, prijatelji, itaoci moga pisanja i
sluaoci moga glasa; i kaem vam, upozoravam vas, pozivam i zaklinjem da se vratite sebi. Spasite me od svoga zla,
pristanite uz ono to je dobro u vama, oslobodite sebe
gordosti svoga srca, povucite se u nii duh, budite smerni pameu, odrecite se razuma, utrnite bletavu svetlost
uma od koje plamtite i izgarate; beite od one nauke koja
uveava va bol; odrecite se svake razboritosti, budite zatoenici svete vere, budite blagoslovena magarica, pogruite se do blaenog magareta, radi kojih je jedinih spasitelj sveta rekao slubenicima svojim: Idite do grada pred
vama; a to znai, idite po vasionom svetu svom, ulnom i
telesnom, to je kao privid suprotstavljen i podreen svetu inteligibilnom i netelesnom. Nai ete vezanu magaricu i magare: sreete narod jevrejski i paganski, pokoren i
pod tiranijom, kao roblje Velijala.27
I jo kae: Odreite ih: izvedite ih iz ropstva, propovedajui Jevanelje i polivajui ih vodom krtenja; i dovedite ih meni, da mi slue, da budu moji: tako e, nosei na
20
21
I
KABALA KONJA PEGAZO VSKOG
grbai teret moga tela, to jest moje svete institucije i zakona, pod uzdama mojih boanskih saveta, postati dostojni i
kadri da sa mnom uu u pobedonosni Jerusalim, u nebeski
grad. Tu vidite ko je iskupljen, ko su pozvani, koji su predodreeni, koji spaseni: magarica, magare, nii duhom, slabi
pameu, deica, oni ija je pamet kao u deteta; oni, oni e
ui u carstvo nebesko; oni e, zato to su prezreli svet i njegove raskoi, zbacili odeu, odbacili od sebe svaku brigu za
telo, za meso koje obavija duu, tako to su ga sebi pod noge stavili, na zemlju ga bacili, da bi otvorili slavniji i pobedonosniji prolaz magarici i njenom dragom magaretu.
Molite, molite Boga, premili moji, ako jo niste magarci, neka vam dade da budete magarci. Samo vi imajte
volje za time; i zacelo, milost e vam lako biti udeljena:
jer, iako ste po prirodi magarci, i uobiajena poslunost
nije nita drugo do magaratvo, morate dobro razmisliti
i imati na irniu da je veliko dobro da budete magarci po
Bogu: velim, da li ete biti meu nesrenicima koji ostanu vezani pred vratima, ili meu srenicima koji e ui
u hram. Setite se, vernici, da su nai praroditelji u ono
vreme ugaali Bogu, i bili u njegovoj milosti, pod njegovom zatitom, zadovoljni u zemaljskom raju, gde su bili
magarci, to znai da su bili prosti i nisu znali ni za dobro ni za zlo; kad ih je elja da spoznaju dobro i zlo dovela u iskuenje, i tako nita nisu uspeli da saznaju; kad su
mogli da poveruju u la koju im je rekla zmija; kada im
je moglo biti reeno ak i ovo: Mada je Bog rekao da e
umreti, moglo bi biti suprotno; u takvom stanju, bili su
blaeni, bili su prihvaeni, osloboeni svakog bola, brige
i nevolje. Setite se i toga da je Bog voleo jevrejski narod
kada je ovaj bio smeran, posluan, bedan, podaen, neuk,
podjarmljen, nosio teret, teglio, i samo mu je jo rep falio da bude pravi magarac u misirskom ropstvu: tada ga je
Bog nazvao moj narod, moji ljudi, moje izabrano koleno.
OBRAANJE ITAOCU
Izopaen, pokvaren, nedostojan, prevaran, reeno je za

njega kada je bio pod vlau, dostojanstvom, veliinom
i likom drugih naroda i carevina kojima svet odaje poast. Nema toga ko nee pohvaliti zlatno doba, kada su
ljudi bili magarci, nisu znali kako da obrauju zemlju, nisu znali kako jedan nad drugim da vladaju, kako da vie
saznaju o drugome, krov im bile pilje i peine, parili se
s lea, kao ivotinje, nije bilo mnotva pokrivaa za telo
radi skrivanja, ni zaina i hrane za poudu i prodrljivost;
sve je bilo zajedniko, jele su se jabuke, kesten, ir, onako kako ih je majka priroda stvorila. A svako zna koliko,
ne samo u ljudskom rodu nego i meu svim vrstama ivotinja, majka najvie voli, najlepe mazi, najvie ugaa,
uva od briga, grli, ljubi, stee, pazi najmlaeg sina, zato
to ne razlikuje dobro i zlo, nego je poput jagnjeta, poput
ivotinje, magarac je, ne ume dobro da govori, ne ume naroito da misli; a kako postaje pametniji i razboritiji, to
mU' roditelji pruaju manje ljubavi, brige, nenosti. Nema tog neprijatelja koji se nee saaliti, koji nee smekati, blagonaklon biti u tom uzrastu prema nekome ko nije
ni mukarac, ni avo, ni ovek, ni mujak, nije pametan,
nije bradat, nije jak, nije zreo. Ali, kada je Gospoda Boga hteo da podstakne na milost i saaljenje, prorok je rekao: Ah ah ah, Domine, quia nescio loqui-1%i takvim njakanjem i takvim rasuivanjem pokazuje da je Magarac. A
na drugom mestu kae: Quiapuersum.29Ali kada se vapi
za oprotajem greha, u boanskim knjigama se esto stvar
predstavlja reima: Quia stulte egimus, stulte egerunt, quia
nesciunt quidfaciant, ignoramus, non intellexerunt? Kada hoe od njega da izmole veu milost, da ljudima uliju
veu veru, da pokau blagodat i mo, na jednom mestu se
kae da su apostole smatrali za pijanice;31 na drugom mestu, da ne znaju ta govore, zato to to i ne govore oni;32
i za jednoga od najboljih, da bi se pokazalo koliko je
23
i
u njemu od niega, kae se da se uzneo na tree nebo, uo

tajne neuvene, i da nije znao da li je mrtav ili iv, da li je u
telu ili izvan njega.33Drugi kae da je video da se nebo otvorilo,34 i mnogo drugih stvari kojih se dre Boiji miljenici,
kojima je otkriveno ono to je skriveno ljudskom znanju, i
u oima racionalnog razmiljanja predstavlja izvanredno
magaratvo: te ludosti, magartine i bezumlja su kod naega
Boga mudrosti, jimaka dela i razum; a on trai da njegovi pilii, njegovo stado, njegove ovce, njegovi mali, njegovi
ludi, njegovo magare, njegova magarica, budu takvi da mu
veruju, da ga vole, slede. Nema, nema, kaem, boljeg ogledala koje se moe staviti pred ljudske oi nego to je magaree
magaratvo, koje e jasnije i prema svim brojevima pokazati kakav treba da bude onaj ko radei u vinogradu Gospodnjem mora oekivati naknadu za dnevni trud, slast blaene
veere, poinak koji sledi za ovim prolaznim ivotom.
Nema boljeg i slinijeg podobija koje e nas povesti,
prevesti i privesti venom spasenju najpaljivije to se moe od istinskog znanja to ga potvruje boanski glas: kao
to, naprotiv, nema ni stvari koja e nas delotvornije strmoglaviti u sredite i provaliju pakla od filozofskih i racionalnih kontemplacija, koje se raaju od ula, rastu u diskurzivnoj sposobnosti i sazrevaju u ovekovom intelektu.
Prinudite, prinudite, dakle, sebe da budete magarci, o, vi
koji ste ljudi. A vi koji ste ve magarci, uite, trudite se, navikavajte da stalno postupate sve bolje i bolje, kako biste
stigli do tog cilja, do tog dostojanstva koje se ne stie uenjem i delanjem, ma koliko veliki oni bili, nego verom; a
ne gubi se usled neznanja i nedela, ma koliko bezoni bili,
nego usled bezbonitva, kako kau, po reima Apostola.35
Ako se tako budete spremali i vladali, ako takvi budete bili, biete upisani u knjigu ivota, stei ete blaenstvo tako
se borei, i slavu u ovoj pobedonosnoj crkvi u kojoj ivi i
caruje Bog na vekove vekova. Tako neka bude!
24
i
Veom a
poboan
SONET
O ZNAENJU MAGARICE I MAGARETA
Poite u grad koji je pred vama,

Nai ete magaricu i njenoga sina:
Odreiete ih, povesti sa sobom,
I dovesti meni, svete moje sluge.
Ako li na ustuk toj ogromnoj tajni
Protiv vas se neko usudi da pisne,
Podignite vee, odgovorite mu
Da je Gospod hteo pobedu im dati.
U Svetome pismu govori se tako,
Spas vernika gde je opisan do rei
Preko iskupljenja sve prirode ljudske.
Vernici Judini i naroda drugih
Sa ivotom tako jednostavnim, istim,
Do najvieg stupnja dako e dopreti.
Strpljivi i verni,
Magare i majka ui e i stati
Sred anela ete.
Pr v i d ija l o g
Sagovornici: Sebasto, Saulino, Koribante

Sebasto. Najgore je to e rei da iznosi metafore,
pria basne, govori u parabolama, plete zagonetke, gomila poreenja, govori o tajnama, vae tropologije.
Saulino. Ali, ja govorim tano ono to se deava; i
tano onako kako jeste, predoavam.
Koribante. Id est, sinefuco, plane, candide;36voleo bih
a je stvarno tako kako kaete.
Saulino. Eh, kada bi bogovi dali da bude neto drugo, a ne sama fukara to planduje pod kandilom, sa tim
tvojim pokretima, togom, bradom i veama: zato to
nam, kad je pamet u pitanju, candide, plane et sinefuco,
pred oi stavlja istu ideju pedantarije.
Koribante. Hactenus haec?37Znai Sofija vas je vodila
od mesta do mesta, od sedita do sedita?38
Saulino. Tako je.
Sebasto. Imate li ta drugo da kaete povodom rasporeda tih sedita?
Saulino. Za sada nemam ako niste spremni da mi
pruite priliku da vam objasnim nekoliko stvari o tome,
i da mi svojim pitanjima podstaknete pamenje, koje ne
uspeva da me podseti ni na treinu znaajnih razmiljanja
dostojnih razmatranja.
Sebasto. Pravo da kaem, sav ceptim od elje da saznam ta je to to je veliki otac bogova uinio da se desi
na ona dva sedita, Severnom i Junom, jer mi se inilo da

je hiljadu godina prolo dok nisam sagledao kraj niti vae
prie, ma koliko ona bila zanimljiva, korisna i dostojna:
to mi ovaj razgovor vie raspaljuje elju da ga sluam, to
vie vi odlaete da ga izgovorite.
Koribante. Spes etenim dilata affligit animum, velanimam, ut melius dicam; h<ec enim mage significat naturam
passibilem?9
Saulino. Dobro. Dakle, kako se ne biste dalje muili ekajui razreenje, znajte da je na sedite odmah pored mesta na kojem se nalazi Mali medved, i na koje je,
kao to znate, uzdignuta Istina, a Veliki medved sklonjen
onako kako ste uli, staranjem spomenutog saveta dolo
apstraktno Magaratvo: a tamo gde u mati jo vidite reku Eridan, dotini su blagoizvoleli da postave konkretno
Magaratvo, tako da iz sve tri nebeske regije moemo da
posmatramo Magaratvo, koje je s dve strane bilo nekako
skriveno na stazi planeta, pod ljuturom Raka.40
Koribante. Procul, oprocul este, profani\Al Kakvo je to
svetogre, kakvo skrnavljenje, hoete da predstavite (a nije moguno da je zaista tako) kao da pored asnog i uzvienog sedita Istine stoji ideja jedne tako gnusne i sramne
vrste, koju su jo mudri Egipani u svojim hijeroglifima
koristili kao tip neznanja, kao to svedoi Horapolon,42
koji vie puta ponavlja kako su vavilonski svetenici stavljali magareu glavu na ljudska prsa i vrat da bi prikazali
oveka koji niemu nije vet i niemu se ne moe nauiti.
Sebasto. Nema potrebe da idemo ak u vreme i na
mesto Egipana, kad niti ima niti je bilo pokolenja koje
nije uobiajeno koristilo izraze kojima bi potvrdilo to to
kae Koribante.
Saulino. Upravo zato sam ostavio za sam kraj razgovor
o ova dva sedita: oekivao sam da ete zbog uobiajenog
naina izraavanja i verovanja pomisliti da sam ja ovek
30
PRVIDIJALOG
koji pria u parabolama, pa biste s manje vere i panje istrajali sluajui me kako opisujem reformu drugih nebeskih sedita, da vas prethodno opirnim pripovedanjem
nisam pripremio da budete kadri da primite ovu istinu;
poto ova dva sedita sama po sebi zasluuju da budu barem ovako razmatrana jer i sami vidite koliko je bogata
materija o kojoj govorimo. Zar nikad niste uli da su ludost, neznanje i magaratvo ovoga sveta u stvari mudrost,
uenost i boanstvo na onom drugom?
Sebasto. Tako govore prvi i najvei meu teolozima;
ali nikada niko nije o tome govorio toliko opirno kao vi.
Saulino. To je zato to stvar nikada nije bila rasvetljena i objanjena ovako kako se ja spremam da vam je sada
objasnim i rasvetlim.
Koribante. Govorite, onda, paljivo emo vas sasluati.
Saulino. Da se ne biste uplaili kad ujete re magarac, magaratvo, ivotinjstvo, neznanje, ludost, najpre elim da vam predoim razmiljanja i da vas podsetim na
neka mesta kod prosvedjenih kabalista, koji su umeli da
prozru stvari drugaije nego Linkej, da ih vide oima koje
su drugaije nego Argove;43 oni su pronikli, neu da kaem do treeg neba, nego u dubinu ponora nadzemaljskog i beskonanog tvorakog univerzuma: posmatranjem deset Sefirota koje na naem jeziku zovemo lanovi
i tipovi, pronikli su, videli, shvatili quantum fas est homini loqui.u Tu su dimenzije Keter, Hokma, Bina, Hesed,
Gebura, Tiferet, Necah, Hod, Jesod, Malkut; od kojih za
prvu mi kaemo Kruna, za drugu Mudrost, za treu Provienje, za etvrtu Milosre, za petu Snaga, za estu Lepota, za sedmu Pobeda, za osmu Slava, za devetu Temelj,
za desetu Carstvo. Kau da tome odgovara deset redova
inteligencija, od kojih prvu nazivaju Hajot hekados, drugu Ofanim, treu Aralin, etvrtu Hasmalin, petu Hoakin,
estu Malakim, sedmu Elohim, osmu Benelohim, devetu
PRVIDIJALOG
Maleakim, desetu Isim; a mi prvu nazivamo Svete ivotinje ili Serafimi, drugu Tvorbeni tokovi ili Heruvimi, treu Moni aneli ili Prestolja, etvrtu Ikonopisci, petu Sile,
estu Vrline, sedmu Knezovi ili bogovi, osmu Arhaneli ili
Deca bogova, devetu Aneli ili Izaslanici, desetu Odvojeni
duhovi ili Junaci. Otuda u ulnom svetu potie deset sfera:
1. Prvi pokreta, 2. Zvezdano nebo ili Osma sfera ili Nebeski svod, 3. Satumovo nebo, 4. Jupiterovo nebo, 5. Marsovo, 6. Sunevo, 7. Venerino, 8. Merkurovo, 9. Meseevo,
10. Nebo sublunamog Haosa podeljeno na etiri elementa.
Njima pomae deset pokretaa, ili deset uroenih duhova:
prvi je Metatron ili knez lica, drugi Razijel, trei Zafcijel, etvrti Zadkijel, peti Kamael, esti Rafael, sedmi Anijel, osmi
Mihael, deveti Gabrijel, deseti Samael; pod njime su etiri strana kneza, od kojih prvi vlada vatrom i Jov ga naziva
Vehemot, drugi vlada vazduhom i kabalisti ga obino zovu
Velzevul, to znai gospodar muva, to jest gnusnih letaa,
trei vlada vodama i Jov ga naziva Levijatan, etvrti stoluje
na zemlji, po kojoj se eta i celu je obilazi, i Jov ga zove Sotona. Pogledajte sada kako su po kabalistikom otkrivenju u
Hokmi - kojoj odgovaraju tri oblika ili toka, zvani Heruvimi, i koja utie na osmu sferu, gde vlada inteligencija Razijela - magarac ili magaratvo simboli mudrosti.45
Koribante. Parturient montes.^
Saulino. Neki talmudisti navode moralni razlog za takav uticaj, lozu, lestvicu ili zavisnost, govorei da je magarac ipak simbol mudrosti boanskih Sefirota, jer onaj ko
hoe da pronikne u te tajne i skrivene kutke, nuno mora
biti razborit i strpljiv, i da ima gubicu, glavu i grbau magarca; mora biti smernog, suzdranog i poniznog duha, i
pameti koja nee praviti razliku izmeu ika i salate.
Sebasto. A ja bih pre pomislio da su Jevreji te tajne
uzeli od Egipana; a ovi su, ne bi li prikrili neku svoju
gnusobu, hteli magarca i magaratvo da uzdignu do neba.
Koribante. Objasni.
Sebasto. Artakserks, persijski car, koga su Egipani,
njcgovi neprijatelji, prikazivali kao magarca, im ih je pobedio i zarobio, naterao ih je da se klanjaju slici magarca i
j&fiiu kao rtvu prinesu bika, koga su oni ve toliko obo|avali, zapretivi im da e njihov bik Opin ili Apin biti
prinet kao rtva magarcu.47 A oni, da bi opravdali svoje
Sramno klanjanje i sakrili tu mrlju, iznosili su razne razloge iz kojih je navodno proisteklo to njihovo potovanje
gnagarca; i tako je ono to je bilo predmet sprdnje i poruge postalo predmet potovanja. I tako su ga potom, kao
predmet oboavanja, divljenja, sozercavanja, asti i slave,
pretvorili u neto kabalistiko, arhetipsko, sefirotsko, metafiziko, idealno, boansko.
Osim toga, poto je magarac ivotinja Saturna i Meseca, a Jevreji su po prirodi, pameti i srei saturnovski i lunarni, narod uvek nizak, ropski, plaeniki, usamljeniki,
nevoljan da opti sa drugim narodima, koje zverski preziru, i koji njih s punim pravom jednako tako preziru; a
kada su se nali u misirskom ropstvu, tu im je sudbina bila da druguju s magarcima, da nose teret i slue u mlinovima; delom zato to su bili leprozni, a delom zato to su
Egipani shvatili, jer su bili u dodiru s tom rasom, da meu tim gubavcima vlada saturnovsko i magaree raspoloenje, reili su da ih proteraju izvan svojih granica i da im
n ruke stave zlatnog magarca kao idola; on se od svih bogova pokazao kao najpogodniji za taj narod, koji je prema
svima drugima neprijateljski nastrojen i nepoverljiv, ba
kao Saturn prema svim drugim planetama. Tako su oni
zadrali svoje verovanje, i napustivi druga egipatska boanstva, svog Saturna, prikazanog u idolu magareeg oblija, slavili o sabatu, a svoj Mesec u vreme mladog meseca, i zato ne samo jedan nego ak i svi sefiroti za jevrejske
kabaliste mogu biti magarei.
32
i
PRVIDIJALOG
Saulino. Mnoge stvari koje kaete su tane, mnoge su

bezmalo tane, neke lie na tane, a neke su u suprotnosti
sa tanom i preverenom poveu. Mada kaete poneto to
je istinito i valjano, ipak nita ne kaete kako valja i po istini, nego s prezirom i porugom prema tom svetom narodu
od kojeg je potekla sva svedost to do danas postoji na svetu, i obeava da e jo vekovima trajati. Veoma si istrajan u
miljenju da su magarac i magaratvo neto smeno; a on,
mada je takav bio za Persijance, Grke i Rimljane, nije bio
nimalo dostojan prezira za Egipane i Jevreje. Tamo gde
ima licemerja i prevare, izmeu ostalog, i klanjanje magarcu i klanjanje bogu nastalo je iz sile i nasilja, a ne kao neto
to je ureeno po razumu i nastalo po izboru.
Sebasto. Kao to su, na primer, sila, nasilje, razlog i izbor Artakserksov.
Saulino. Ja govorim o boanskom nadahnuu, prirodnoj dobroti i ljudskoj inteligenciji. Ali pre nego to
ovaj dokaz izvedemo do kraja, razmislite malo da li su
Jevreji, i drugi koji prihvataju i slede njihovo verovanje,
ikada smatrali, ili su morali smatrati da su ideja i uticaj
magaraca dostojni prezira. Razmislite da li su se patrijarh
Jakov, kada je slavio roenje i lozu svog potomstva, i oci
dvanaest plemena s likovima dvanaest ivotinja usudili da
izostave magarca. Zar niste primetili da, kao to je Ruvim
bio ovan, Simeun medved, Levije konj, Juda lav, Zavulon
kit, Dan zmija, Gad lisica, Asir bik, Neftalim jelen, Josif
ovca, Venijamin vuk, tako je estoroeni sin Isahar bio
magarac, i kao zavet mu je na uho apnuo ono lepo novo
i tajanstveno proroanstvo: Isahar, jaki magarac koji lei
u toru, vide da je poivanje dobro i da je zemlja pitoma,
podmetnu iroka plea, i na sluenje i prista. Ovih dvanaest svetih pokolenja sa zemlje nalaze odgovor u dvanaest znakova zodijaka na nebu to opasavaju nebeski svod,
kao to je video i objasnio prorok Valaam kada je sa visina
humova opazio kako su rasporeeni i razlueni u dvanaest logora u ravnici, i rekao: Blaeni i blagosloveni narodc Izrailja, vi ste zvezde, vi dvanaest znakova stavljenih po
ovako lepom redu u dvanaest lepih stada. Tako obea va
Jehova da e mnoiti seme oca vaega Avrama poput zvezda na nebu, to znai po meri dvanaest znakova zodijaka,
Jroje vi nazivate imenima dvanaest ivotinja!' Tu vidite kafco jc prosvedjeni prorok, poto je trebalo da ih blagoslovi
na zemlji, poao k njima jaui na magarcu, i glas magarca
ga je pouio boanskoj volji, snaga magarca pomogla mu
jc da stigne, s magarca je pruio ruke ka atorima i blagosiovio sveti i blaeni Boiji narod, da pokae kako ti saturnovski magarci i druge ivotinje koje utiu na one sefirote,
od arhetipa magarca, preko prirodnog, do prorokog magarca, moraju imati uea u svem tom blagosiljanju.
Koribante. Multa igitur asinorum genera-^ zlatan, arhetipski, zatitni, nebeski, inteligencijski, aneoski, ivotinjski, proroki, ljudski, zverski, paganski, etiki, graanski i ekonomski; ili esencijalni, supstancijalni, metafiziki,
fiziki, hipostatiki, pojmovni, matematiki, logiki i moralni; ili nadreeni, srednji i podreeni; ili inteligibilni,
ulni i fantazijski; ili idealni, prirodni i pojmovni; ili ante
multa, in multis ipost multa.A9 A sad nastavite, )ctpaulatim,gradatim atquepedetentim,V) uspevam da vas shvatim
sve jasnije, vie i dublje.
Saulino. Sto se, dakle, nas tie, ne treba da nas udi
to je magaratvo postavljeno na nebesko sedite prilikom
podele katedri koje se nalaze u gornjem delu ovog sveta i
telesnog univerzuma; zato to ovaj svet mora odgovarati
vinjem svetu i u sebi priznavati izvesnu analogiju s njim.
Koribante. Ita contiguus hic illi mundus, ut omnis eius
virtus inde gubemetur,51 kako je, uostalom, ire govorio
prvi meu peripatetiarima na poetku prvog dela svog
meteorolokog razmatranja.
34
i
Sebasto. O, kakva su riznica znanja, i kakve beskonane rei to to govorite, o veleuki i drugozvuni metre
Koribante!
Koribante. Utlibet.52
Sebasto. Ali, dozvolite da nastavimo, i ne prekidajte!
Koribante. ProhP3
Saulino. Od nauke nema niega blieg i uroenijeg
istini; a u njoj se moraju razlikovati, kao posebna, dva naina: vii i nii. Prvi stoji iznad stvorene istine, i jeste sama nestvorena istina, i uzrok svemu; po njemu su istinite
stvari istinite, i sve ono to jeste, zaista je takvo kakvo jeste. Druga je nia istina, koja niti tvori istinite stvari, niti
jeste istinite stvari, nego zavisi, proizvedena je, satvorena i
uobliena od istinitih stvari, i ne spoznaje ih uistinu, nego
po kvalitetu i u slici: tako u naem umu, u kojem se naiazi
znanje o zlatu, nema zlata uistinu, nego samo po kvalitetu i u slici. To jeste neka vrsta istine, i ona je uzrok stvari,
i stoji povrh svih stvari; druge je vrste ona koja se nalazi
u stvarima i koja je od stvari; a postoji i trea i poslednja,
koja dolazi posle stvari i od stvari. Prva se naziva uzrok,
druga nosi naziv tvar, a trea, naziv spoznaja. Istinu prema prvom nainu u arhetipskom idealnom svetu oznaava jedan od sefirota; po drugom nainu je na prvom seditu, gde je stub nebesa povrh nas; po treem nainu je na
spomenutom seditu, i sa tog telesnog neba blisko utie
na na mozak, tamo gde je neznanje, glupost, magaratvo,
na mestu na koje je odbaen Veliki medved. Kao to se,
dakle, stvarna i prirodna istina preispituje kroz pojmovnu istinu, i kao to ova druga ima onu prvu za predmet, a
ona prva po svojoj vrsti ima za predmet ovu drugu, isto je
tako nuno da se ona prva stani u blizini ove druge.
Sebasto. Pravo kaete da su prema prirodnom poretku
istina i neznanje ili magaratvo bliski: kao to su ponekad
sjedinjeni predmet, in i mogunost. Ali sada objasnite,
36
i
||V
PRVIDIJALOG
l', zato radije hoete sa istinom da zbliite i spojite nezna|( nje ili magaratvo, a ne znanje ili spoznaju: ako smatramo
l da beskrajno mnogo nedostaje neznanju i ludosti da bi
felili bliski istini, i kao nekakvi njeni stanovnici, kad mos raju biti apsolutno udaljeni, zato to bi morali biti spojeni
t';sa lai, jer su to stvari koje pripadaju suprotnom poretku.
Saulino. Zato to mudrost stvorena bez neznanja ili
ludosti, i sledstveno tome bez magaratva koje ih oznaava
istovetno je sa njima, ne moe shvatiti istinu; zato je nuno da ono bude posrednik; jer, kao to se u inu posredo*; Vanja stiu krajnosti, predmet i mogunost, tako se i u ma4 aratvu stiu istina i spoznaja, to mi nazivamo mudrost.
Sebasto. Recite ukratko ta je tome razlog.
Saulino. Poto je nae znanje neznanje, ili zato to ni: je znanje ni o emu, i nije shvatanje nikakve istine, ili za1 to to, ak i ako je ulo neto istine u njega, ta istina nije
ula nikako drugaije nego kroz vrata koja joj je otvorilo
neznanje, to neznanje je u isti mah i put, i vratar, i vrata.
' Dakle, ako mudrost opaa istinu kroz neznanje, to onda
, znai da ga opaa kroz glupost, dakle, kroz magaratvo.
Otuda u onome u koga je takva spoznaja ima i magaratva, on ima uea u toj ideji.
Sebasto. Sada pokaite na koji nain vae pretpostavke mogu biti istinite: voljan sam da u potpunosti prihvatim vae zakljuivanje; ne vidim nikakve prepreke tome
da je onaj ko je neznalica, utoliko to je neznalica, i glup;
a ko je glup, utoliko to je glup, jeste magarac: dakle, svako neznanje je magaratvo.
Saulino. Neki zagovaraju kontempliranje istine putem uenja i racionalne spoznaje, silom delatnog uma koji
prodire u duh i u njemu podstie unutranju svedost. Takvi su retki; zato pesnik kae:
Pauci, quos ardens evexit ad aethera virtus^
Drugi istini tee i nastoje da je dosegnu putem neznanja. Neki od njih su pod uticajem takozvanog neznanja prostog poricanja: takvi niti znaju, niti se pretvaraju da znaju; drugi su pod uticajem takozvanog neznanja
usled pogrene pripreme: takvi, to manje znaju i to su
vie lanih obavetenja upili, misle da to vie znaju: da bi
se uputili u istinu, potrebno je dvostruko vie napora, to
znai da treba da odbace pogrenu naviku, i da se naue
drugoj. Na neke deluje ono to se slavi kao boanska tekovina; to su oni koji niti govore, niti misle da znaju, i
mada drugi misle da su oni krajnje neznalice, istinski su
ueni, i to zato to su sebe spustili do onog preslavnog
magaratva i ludosti. Nekima od njih to je dolo prirodno, poput onih to idu za racionalnom svedou, ime
pomou svetlosti ula i razuma poriu svaku svetlost razuma i ula; drugi idu, ili tanije, putaju da ih vodi svetiljka vere, preputajui um onome ko ga izdie iznad i
po svojoj volji njime upravlja i vodi ga. I takvi zaista ne
mogu greiti, zato to ne idu za sopstvenim laljivim razumom, nego za nepogreivom svedou vinjega uma.
Oni, oni su istinski kadri i predodreeni da dospeju u
Jerusalim blaenstva, da dosegnu otvoreno vienje boanske istine: to je zato to na njima jae jaha bez kojeg
ovek ne bi tamo mogao stii.
Sebasto. Eto, dakle, kako se razlikuju vrste neznanja i
magaratva, i kako polako poinjem da pristajem na to da
dopustim da je magaratvo nuna i boanska vrlina bez
koje bi svet bio izgubljen, i preko koje je ceo svet spasen.
Saulino. Sasluaj povodom toga naelo za drugo, posebnije razlikovanje. Ono to sjedinjuje na um, koji je u
mudrosti, sa istinom, koja je predmet razumevanja, jeste
jedna vrsta neznanja, prema miljenju kabalista i izvesnih mistiarskih teologa; a druga vrsta po pironovcima,
skepticima, i drugima slinim; trea, prema hrianskim
38
i
PRVIDIJALOG
tgseolozima, meu kojima je Pavle iz Tarsa onaj koji je to

fyie uzdie, to se po sudu celog sveta smatra za veu ludost. Prema prvoj vrsti, ona je stalno poricanje; zato se
ffEOve negativno neznanje, koje se nikad ne usuuje da tvrIjiii. Prema drugoj vrsti, uvek se sumnja, nikada nema tvrdijjije i odreenja. Po treoj vrsti, smatra se da su sva naela
feoznata, potvrena i pokazana jasnim argumentima i bez
i;ikakvog dokazivanja i pojavljivanja. Prva se prikazuje kao
linagare, neuhvadjivo tumaralo; druga kao magarica koja
se ukopala izmeu dva puta, i nikad se ne mie s mesta,
f&'jer ne moe da se odlui kojim bi trebalo da krene; treu prikazuje magarica s magaretom, koji na svojoj grbai
'i! nose spasitelja sveta: tu magarica, kako ue sveti doktoJ|} li, jeste tip jevrejskog naroda, a magare je tip paganskog
M uaroda to ga je, kao crkvu-ki, rodila majka sinagoga; i
j e d n i i drugi pripadaju istom rodu, poteklom od oca svih
vernika, Avrama. Te tri vrste neznanja, poput tri grane,
svode se najedno stablo, koje je arhetipski oblikovalo ma garatvo, i koje je snano izraslo iz korena deset sefirota.
i'
Koribante. O, valjana pameti! Ovo nisu retorika
ubeivanja, nisu to katalozi sofizama, ni topika verovatnoa, nego apodiktiki dokazi; po tim dokazima, magarac nije bedna ivotinja kao to se obino veruje, nego junako i boansko svojstvo.
Sebasto. Nema potrebe da se dalje zamarate, o, Saulino, smiljajui kako ete zakljuiti ono to sam od vas
traio da mi definiete: najpre zato to ste ve odgovorili Koribantu, a jo i zato to ste postavili termine iz kojih e svako ko ume da razume lako izvui odgovor. Ali
molim vas, objasnite mi sada razloge za mudrost koja se
sastoji od neznanja i magaratva po drugom nainu: koji su razlozi zbog kojih u magaratvu uestvuju pironovci, skeptici i drugi akademski filozofi; jer ja u prvu i treu
vrstu uopte ne sumnjam, poto su one jednako uzviene
PRVIDIJALOG
i daleke od ula, i to je savreno jasno, i nema tog oka koje

tu stvar ne bi moglo videti.
Saulino. Brzo u se vratiti na vae pitanje; ali najpre
elim da vas upozorim na to da se prvi i trei oblik gluposti i magaratva na izvestan nain stapaju u jedno; oni
na isti nain zavise od naela neshvadjivosti i neizrecivosti
kada konstruiu svoju spoznaju, koja je disciplina nad disciplinama, doktrina nad doktrinama i vetina nad vetinama. I hou da vam kaem na koji je nain uz malo ili
nimalo uenja i bez ikakvog napora, ko god je poeleo i
ko god poeli, mogao je i moe za nju biti kadar. Ti sveti
doktori i prosvedjeni rabini videli su i shvatili da su gordi
mudraci ovoga sveta koji su imali poverenja u sopstveni
um, i koji su se smelo i nadmeno drznuli da se uzdignu do
spoznaje boanskih tajni, da proniknu u boanstvo, ba
poput onih koji su sagradili Vavilonsku kulu, bili pometeni i rasuti po svetu, i sami sebi zatvorili put, te zato nisu
bili kadri da spoznaju boanstvo i vide venu istinu. I ta
su uradili? Kojoj su se strani privoleli? Stali su, prekrstili ruke, zatvorili oi, zabranili svako pravo sagledavanje i
prouavanje, prekoreli svaku Ijudsku misao, porekli svako
prirodno oseanje: i nakraju su postali magarci. I oni koji
to nisu bili, pretvoriii su se u tu ivotinju: podigli su, istegli, naulili, nagojili i uveali ui; i sve sile duha preneli
su i sjedinili u sluh, jer su samo sluali i verovali: poput
onoga za koga se kae: In auditu auris obedivit mihi.55 Tu
saevi, i iskvarivi vegetativnu, ulnu i intelektivnu sposobnost, oni su sputali pet prstiju u jedan papak, zato da
ne bi mogli, poput Adama, da prue ake i uberu zabranjeni plod sa drveta poznanja, i tako ostanu lieni plodova sa drveta ivota, ili poput Prometeja (koji predstavlja
metaforu istog namerenja), da prue ruke i ukradu vatru
od Jupitera da bi upalili svedost moi razuma. Tako nai boanski magarci, lieni sopstvenih oseanja, razumeju
otkrivenja samo onako kako im na uho apuu bogovi ili

njihovi zastupnici; i zato se upravljaju jedino prema njihovim zakonima. Zato se i ne okreu ni levo ni desno,
nego samo po nauku i razlogu koji im daju oglav ili uzde
koje su im navukli preko gubice, pa idu samo onako ka;*o im se kae. Napuili usne, olabavili vilice, iskezili zube, da bi se, ma koliko ilavo, trnovito, teko i nesvarljivo
jbilo krmivo koje pred njih stave, njihovo nepce na njega
svakako priviklo. I tako oni jedu prostiju i goru hranu nego bilo koja druga ivotinja koja se na zemaljskoj grbai
napasa; i sve to zato da bi dosegli onu najbedniju niskost
'koja e im dozvoliti da se vinu u najvie visine, iuxta quello Omnis qui se humiliat exaltabitur.56
Sebasto. Ali, voleo bih da shvatim kako ta ivotinja
moe razlikovati da li je onaj ko ju je uzjahao Bog ili avo,
ovek, ili neka druga ne mnogo manja ili vea ivotinja,
ako je za njega najizvesnije to da je magarac, i da eli da
bude magarac, i da ne moe iveti bolje, niti imati bolje
obiaje nego to ih ima magarac, ne sme ni oekivati bolji
kraj nego to sleduje magarcu, i nije moguno, ni smisleno, niti valja da stekne drugu slavu, do magareu?
Saulino. Veran je Onaj koji ne dozvoljava da iskuenja na koja ih stavlja budu vea od njihovih moi: on po1znaje svoje, on dri i zadrava svoje kao svoje, i ne mogu
mu biti oduzeti. O, sveto neznanje, o, boanska ludosti, o,
nadljudsko magaratvo! Onaj zaneti, duboki i sozercateljni Areopagita, piui Kaju, tvrdi da je neznanje savreno
znanje;57shodno tome, hoe dakae da je magaratvo boanstvo. Ueni Avgustin, sav opijen tim boanskim nektarom, u svojim Solilokvijima svedoi da ga pre neznanje
nego znanje vodi Bogu, a znanje ga, pre nego neznanje,
vodi u propast. Time je hteo da kae da je spasitelj sveta
na nogama magaraca uao u Jerusalim, anagoki oznaavajui tom slubom ono to je trebalo da bude potvreno
u pobedonosnom gradu; kao to ree prorok psalmopojac: Non in fortitudine equi voluntatem habebit, neque in
tibiis viri beneplacitum eritei.iS
Koribante. Supple tu: Sed infortitudine et tibiis asinae
etpullifilii coniugalis.59
Saulino. A sada, kako bih vam pokazao da nas nita
drugo do magaratvo ne moe privesti i pribliiti onoj vinjoj zvezdari, hou da shvatite i da znate da na svetu nema
boljeg sozercanja od onoga koje porie bilo kakvo znanje i
razumevanje i sud o istinitom; tako je vrhovna spoznaja i
pouzdana procena da se nita ne moe znati, i da se nita i
ne zna, i sledstveno tome, znanje da ovek ne moe biti nita drugo do magarac, i da i nije nita drugo do magarac; do
tog cilja stigli su sokratovci, platonovci, skeptiari, pironovci
i drugi slini, koji nisu imali toliko male ui, ni toliko tanke
usne, ni toliko kratak rep, da ih i sami nisu mogli videti.
Sebasto. Molim te, Saulino, nemoj prelaziti na drugu stvar da bi potvrdio i objasnio ovu prvu: za sada smo
dovoljno uli; osim toga, vidi da je vreme za veeru, a ta
materija zahteva dui razgovor. Zato budite tako Ijubazni
(ako je i Koribantu po volji) da se ponovo vidimo sutra
da bismo razjasnili tu taku; a ja u dovesti i Onorija, koji
se sea da je bio magarac, a potpuno je uvereni pitagorejac; osim toga, i on ima svoje velike misli, kojima e nam
moda pruiti priliku da shvatimo poneto.
Saulino. To bi bilo dobro, i raspoloen sam za to; on
e mi pomoi da moj napor bude manji.
Koribante. Ego quoque huic adstipulor sententiae^ a
doao je i as kada moram da otpustim svoje uenike, da
propria revisant hospitia, proprios lares.61 Dakle, si lubet,62
dokle ne raspravimo tu stvar do kraja, rado u svakodnevno u ovaj isti as dolaziti da budem sa vama.
Saulino. Ni ja neu propustiti da inim isto.
Sebasto. Poimo, dakle.
42
I
D r u g i d ija l o g
Prvi
d e o d r u g o g d ij a l o g a
)Saeovornici: Sebasto, Onorio, Koribante, Saulino.

I;
Sebasto. I sea se da si vukao teret?

Onorio. Vukao teret, izvlaio dakove, a izvukao sam
i deblji kraj, nekoliko puta. Prvo sam bio u slubi nekog
povrtara, pomagao mu da nosi ubrivo iz grada Tebe do
bate onkraj zidina, i da nazad dovlai kupus, salatu, lukac, krastavac, lubenice, rotkvu i druge sline stvari iz bate u grad. Pa onda kod nekog ugljara, koji me je od povrtara kupio, i svega nekoliko dana sauvao u ivotu.
Sebasto. Kako je moguno da se toga sea ?
Onorio. Odmah u ti rei. Dok sam pasao na nekoj
strmoj i kamenitoj litici, privuen eljom da progutam iak to bee nikao neto nie, ka provaliji, tako da sam bez
opasnosti mogao da pruim vrat, htedoh, uprkos bilo kakvoj grii savesti i prirodnom nagonu, da se protegnem da' Ije nego to sam smeo; i padoh sa visoke stene; tako je moj
gospodar shvatio da me je kupio za gavrane. I ja, lien telesnih okova, postadoh duh lutalica, bez udova; te pomislih
| da, po duhovnoj supstanci, ni po rodu ni po vrsti nisam
nita drugaiji od svih drugih duhova koji su se selili iz
drugih ivotinja i sloenih tela; i videh da Parka ne samo
( to ne pravi nikakvu razliku izmeu razliitih vrsta telesne
materije i ne razdvaja telo oveka od tela magarca i telo
45
i
DRUGIDIJALOG
ivotinja od tela stvari za koje se smatra da su bez due:

ak i kada je u pitanju duhovna materija, njoj je svejedno
da li je dua magarea ili ljudska, da li je to dua koja ini
ivotinje, ili dua koja se nalazi u svim stvarima: naime,
svi sokovi su po supstanci jedan sok, svi delovi vazduha su
po supstanci vazduh, svi duhovi potiu od Amfitrite jednoga duha, i njoj se svi vraaju.631 poto sam neko vreme
zadran u tom stanju, kadli
Sebasto. Tako vam svega, odgovorite mi neto, molim vas, pre nego to mi podrobnije objasnite sve te stvari. Dakle, iz iskustva i po seanju na dogaaj, smatrate da
je tano miljenje pitagorejaca, druida, Sadukeja i drugih
slinih, o neprestanoj metempsihozi, to jest preobraavanju i prenoenju svih dua?67
Lethaeum adfluvium Deus evocat agmine magno,

Scilicet immemores supera ut convexa revisant,
Rursus et incipiant in corpora velle reverti.64
Ja onda pobegoh sa srenih polja ne okusivi vode iz
brze Lete: umeah se u gomilu koju je predvodio Merkur i
napravih se kao da pijem onu istu tenost zajedno sa drugima: u stvari sam joj samo priao i dodirnuo je usnama,
da bih zavarao one koji su oko mene stajali; njima je bilo
dovoljno da vide da sam okvasio usta i bradu. Poao sam
najravnijim putem ka vazduhu, kroz Rona vrata/5i ostavivi dubine za leima i pod nogama, naao se na planini Parnasu, i nije basna da je njen Konjski izvor vlasnitvo
oca Apolona, posveen njegovim kerima Muzama. Tamo
sam po sili i zapovesti sudbine ponovo postao magarac, ali
nisam izgubio umne sposobnosti, ne obudove od njih moj
ivotinjski duh, i po sili te moi i s jedne i s druge strane
izraste mi oblikom i supstancom par krila, sasvim dovoljnih da u zvezde vinu moj telesni teret. Tada vie niti sam
izgledao, niti su me zvali prosto magarac, nego ili letei
magarac, ili konj pegazovski.66 Tako sam postao izvritelj
mnogih zapovesti providnoga Jupitera, sluio Belerofontu, doiveo mnoge slavne i veleasne zgode, i na kraju bio
uznesen u nebo negde na granici izmeu Andromede i
Labuda s jedne strane, a Riba i Vodolije sa druge.
Spiritus equeferis humana in corpora transit,

Inqueferas noster, nec tempore deperit ullo.68
Onorio. Tako je, gospodine, zaista je tako.
Sebasto. Dakle, istrajno tvrdite da ovekova dua po
supstanci nije nimalo drugaija od due ivotinja? I ne
razlikuju se ni po emu osim po obliju?
Onorio. Covekova dua je po specifinoj i generikoj
esenciji ista kao i dua muve, ostrige ili biljke, i svega to je
ivo ili ima duu: jer, nema tela u kojem nema - ivljeg ili
manje ivog - optenja duha u sebi. I taj duh, po sudbini ili po provienju, zapovesti ili srei, spoji se s ovom ili
onom vrstom tela; i u zavisnosti od raznovrsnosti i sloenosti udova, dobija razliite stepene i savrenstva pameti
i delovanja. Tamo gde taj duh ili dua bila u pauku, imala
je jednu sposobnost, i pipke i udove odreene po broju,
koliini i obliku; isto tako, kada je dospela u Ijudski rod,
stekla je drugu pamet, druga orua, dranje i postupke. Iz
toga zakljuujem da, kada bi bilo moguno, ili kada bi se
stvarno desilo da se glava zmije pretvori i uoblii u Ijudsku glavu, i kada bi joj trup izrastao onoliko veliki koliko
toj vrsti odgovara, kada bi joj se produio jezik, plea se
proirila, razgranale se ruke i ake, i tamo gde se zavrava
rep, kada bi iznikle noge, onda bi ona razumela, izgledala,
disala, govorila, delala i hodala nikako drugaije nego kao
ovek; jer ne bi ni bila nita drugo do ovek. Isto tako, sa
druge strane, ovek ne bi bio nita drugo do zmija kada bi
uvukao, kao u neki panj, ruke i noge, i kada bi mu se sve
47
DRUGIDIJALOG
kosti povukle u kimu, pozmijio bi, i dobio sva njena oblija, po udovima, navikama i izgledu. Pamet bi mu tada
biia manje ili vie iva; umesto da govori, itao bi; umesto
da hoda, gmizao bi; umesto da zida kuu, kopao bi jamu;
i ne bi mu odgovarala soba, nego rupa; i kao to je nekada imao onakve, sada bi imao ovakve udove, orua, moi i dejstva: kao to e isti zanadija, poto se na razliite
naine povodi za stezanjem materijala, i poto se snabdeo
razliitim oruem, napraviti proizvode razliito smiljene
i raznoliko izvedene. I tako moete shvatiti kako je moguno da mnoge ivotinje mogu imati vie pameti i mnogo prosvedjeniji um nego ovek (jer nije ala ono to je
Mojsije rekao za zmiju kada ju je nazvao najmudrija meu svim ivotinjama na zemlji);69 onaj ko nema orue,
postaje bie nie vrste, kao to onaj ko je bogato obdaren
oruima utoliko nadmoniji. A da bi video da je to istina, razmiljaj malo istananije, razmotri u sebi ta bi bilo
kada bi ovek imao dvostruko veu pamet nego to ima,
i kada bi njegov delatni um blistao jo sjajnije nego to
blista, i pri svemu tome, da mu se ruke pretvore u noge,
a sve drugo da ostane onako kako jeste; reci mi, da li bi
saobraanje meu ljudima ostalo neoteeno? Kako bi se
mogle i dalje jednako uspostavljati i trajati porodice i veze
meu njima, ili bi pre bili poput konja, jelena, krmaka,
da li bi ih prodirale brojne vrste ivotinja, jer bi oni tako bili izloeni veoj i izvesnijoj propasti ? I otuda, ta bi
se desilo sa uspostavljanjem uenja, izumevanjem nauka,
zajednicama graana, graenjem kua i drugim stvarima
koje su oznaka ljudske veliine i vrsnosti, i koje od oveka ine istinski nesavladivog pobednika nad svim drugim
vrstama? Sve to, ako paljivo pogleda, nije prevashodno
povezano za pamet, nego za ruku, organ nad organima.70
48
'
|
I
|
I
I
f
f'
f
I
Sebasto. Sta bi rekao o majmunima i medvedima koji,

ako i nee da kae da imaju ruku, ipak nemaju nita gore orue od ruke?
Onorio. Njihova graa nije takva da bi bila kadra za
takvu pamet; naime, univerzalna inteligencija u takvim
i mnogim drugim ivotinjama zbog grubosti ili skliskosti
materijalnog ustrojstva ne moe utisnuti tako veliku snagu oseanja u te duhove. Ali ovo poreenje treba razumeti kao poreenje unutar roda najpametnijih ivotinja.
Sebasto. Zar papagaj nema organ savreno kadar da
izgovara svakojake artikulisane glasove? Zato mu je onda toliko teko i naporno da naui da kae onako malo, i
jo i ne razume ta govori?
Onorio. To je zato to nema sposobnost razumevanja,
pamenja i prilagoavanja srodnu ovekovoj, nego onakvu kakva odgovara njegovoj vrsti; usled toga nema potrebe da ga neko drugi ui da leti, da trai hranu, da razlikuje ta je jestivo a ta otrovno, da se razmnoava, da svija
gnezda, da se seli, da se sklanja od nevremena i da se brine
o ivotnim potrebama nita manje dobro, pa moda i bolje - i svakako lake nego ovek.
Sebasto. Uenjaci kau da to nije zbog uma i razuma,
nego usled prirodnog nagona.
Onorio. Traite vi od tih uenjaka da vam kau: da li
je taj prirodni nagon ulni ili intelektualni ? Ako je ulni, da li je unutranji ili spoljanji ? Poto nije spoljanji,
kao to je oevidno, neka kau po kojem unutranjem
ulu imaju sposobnost predvianja, tehnike, vetine, predostronosti i delotvornosti ne samo u prilikama u sadanjosti nego i u budunosti, bolje nego ovek.
Sebasto. Pokree ih nepogreiva inteligencija.
Onorio. Ako je ona prirodno i relaciono naelo koje se
moe primeniti na pojedinanu i relacionu delatnost, ono
ne moe biti univerzalno i spoljanje, nego posebno i unutranje, i sledstveno tome, to je mo due i njen krmano.
Sebasto. Znai, ne mislite da sve pokree univerzalna
inteligencija?
Onorio. Kaem da je univerzalni delatni um jedan za
sve; on je taj koji pokree i tvori razumevanje; ali osim
toga, u svakome postoji i posebna inteligencija, koja ih
pokree, prosvetljava ih i daje im razumevanje; ona se
umnoava u zavisnosti od broja osoba. Kao to se mo vida umnoava u zavisnosti od broja oiju, a uopte je pokree i prosvedjava jedno arite, jedna svetlost, jedno
sunce, isto se tako umna mo umnoava u zavisnosti od
broja subjekata koji uestvuju u dui, a sve ih obasjava jedno sunce uma. Isto tako, nad svim ivotinjama ima jedno
delatno ulo, a to je ono preko kojega svi oseaju, i preko
kojega svi aktualno imaju ula; i jedan delatan um, preko
kojega svi imaju sposobnost razumevanja, i preko kojega
su svi aktualno razumni; i postoji onoliko ula i onoliko
pasivnih ili ptenjalnih umova koliko ima subjekata: i
rasporeeni su prema onoliko specifinih i brojnih stupnjeva ustrojstva koliko je specifinih i brojnih oblija i
ustrojstava tela.
Sebasto. Priajte ta hoete, i shvatajte to kako elite;
ja kod ivotinja za onaj njihov nagon neu rei da je razumni um.
Onorio. Ako to nee da nazove pameu, ipak kod
ivotinja, osim moi uJa i razuma, mora zamisliti jo
neku spoznajnu mo.
Sebasto. Rei u da su to delatna unutranja ula.
Onorio. I za Jjudski um moemo rei da je delatan; uz
njegovu pomo ovek prirodno razmiJja, a slobodni smo
da ga nazovemo kako nam se svidi, i da po svojoj voJji odredimo granice definicija i naziva, kao to je radio Averoes.71
DRUGIDIJALOG
A i ja sam slobodan da kaem da vae razumevanje nije

razumevanje, i ta god vi radili, da ja smatram da to ne radite po razumu, nego po nagonu; jer ni delanje drugih ivotinja, dostojnijih od tih vaih (kao to su pele i mravi)
ne naziva se um nego nagon. Ili u prosto rei da je nagon
tih ivotinjld dostojanstveniji od vaeg uma.
Sebasto. Ostavimo za sada po strani dalje razgovore
o tome, i vratimo se na sebe. Ti, dakle, tvrdi da se, kao
to se od istog voska ili neke druge tvari prave razliita i
suprotna oblija, isto tako, od iste telesne materije, prave
sva tela, i da su svi duhovi od iste duhovne supstance ?
Onorio. Tano tako; a tome dodaj i to da usled razliitih razJoga, navika, poredaka, mera i brojeva tela i duha
nastaju razliiti temperamenti, grae, stvaraju se razliiti
organi i pojavJjuju razJiiti rodovi stvari.
Sebasto. Cini mi se da nije mnogo daleko od ovog miljenja i da mu se ne protivi ono proroko uenje koje kae da je svako bie u rukama univerzalnog uzroka, kao to
se ista glina u ruci istog grnara pod tokom od vrdoga
zvezda mesi i raspada onako kako se stvari raaju i propadaju, pa se od iste tvari pravi sad asni sasud, sad sramna
posuda.72
Onorio. Tako su to razumeli i objanjavali mnogi meu najuenijim rabinima. I ini mi se da tako tu stvar razume onaj to ree: ljude i marvu spasavae kako bude
umnoavao milosre svoje;73 to postaje jasno Jcroz Nabukodonosorovo preobraenje.74 I zato su se neki Sadukeji
pitali za Krstitelja, da li je on Ilija, ne po istovetnom telu,
nego po istovetnom duhu u drugom telu.75 Neki se nadaju da e im izvrenje boanske pravde doi upravo kroz taj
oblik vaskrsenja, u skladu sa sklonostima koje su imali i
delima koja su inili u nekom drugom telu.
Sebasto. Molim vas, nemojmo vie o tome, mada vae miljenje poinje da mi se dopada i da mi izgleda sve
verovatnije; ali, ja elim da ostanem u onoj veri kojoj su
me uili roditelji i uitelji.76 Zato, hajde, govorite o istorijskim, ili basnoslovnim, ili metaforinim dogaajima, a
pustite dokazivanja i autoritete, za koje mislim da ih vi vie izvrete nego ostali.
Onorio. Sasvim si u pravu, brate moj. Osim to treba
da zavrim ono to sam poeo da ti govorim, osim ako ne
sumnja da u ti upravo time zavrteti mozak i uznemiriti
besprekorno ukorenu savest.
Sebasto. Ne, ne, svakako, to u sasluati radije nego
to sam ikada mogao sluati bilo koju basnu.
Onorio. Ako, dakle, ne eli da slua ovo to ti govorim kao znanje i nauku, sasluaj me zabave radi.
r u g i d e o d r u g o g d ij a l o g a
Sebasto. Ama, vidite li vi da stiu Saulino i Koribante?

Onorio. Ve je bilo vreme da stignu. Bolje ikad nego
nikad, Saulino.
Koribante. Si tardus adventus, citior expeditio.71
Sebasto. Poto ste zakasnili, propustili ste zanimljive
rei, i voleo bih da ih Onorio sada ponovi.
Onorio. Nemojte, molim vas, teko bi mi palo; hajde
da nastavimo gde smo stali, a ono to bude trebalo da prepriamo, ispriaemo im u neko zgodnije vreme, jer sad
ne bih eleo da prekidam nit prie.
Saulino. Dobro, dobro; neka bude tako. Nastavite samo.
Onorio. Dok sam se nalazio, kao to ve rekoh, u nebeskim predelima u vidu konja pegazovskog, srea je udesila da mi se dogodi da, usled preobraenja u nie stvari
(a to su izazvale odreene sklonosti koje sam tada stekao,
to ih je veoma lepo opisao platonovac Plotin),78kao opijen nektarom, budem proglaavan as za filozofa, as za
pesnika, as za pedanta, ostavljajui sopstvenu sliku za sobom na nebu; u to sedite vraao sam se u vreme preseljenja, donosei sa sobom seanje na to u kojim sam vrstama
obitavao kada sam sticao telo; a ostavljao sam ih, kao u
kakvoj biblioteci, kad god bi se desilo da treba da se vratim u neko zemaljsko stanite. Od tih uspomena, poslednje su one koje sam poeo da upijam u vreme ivota Filipa
53
I
Makedonskog, nakon to me je zaelo seme Nikomahovo, kako se veruje.79Tu sam, poto to sam najpre bio uenik kod Aristarha,80 Platona i drugih, uz pomo oca, koji
je bio Filipov savetnik, postavljen za uitelja Aleksandra
Velikog: pod njim sam, mada veoma upuen u humanistike nauke, u kojima sam bio prosveeniji od svih svojih
prethodnika, uobrazio da sam i filozof prirode, kao to je
uobiajeno meu pedantima da uvek budu nadmeni i neustraivi; i tako, poto je poznavanje filozofije bilo ugaslo,
jer Sokrat bee umro, Platon prognan, i ostali na druge
naine rasuti, ja ostadoh jedini orav meu slepima; zato
mi nije bilo teko da iziem na glas ne samo kao retoriar,
politiar, logiar, nego i filozof. I tako, pogreno i glupo
prenosei miljenja starih, na nain tako gnusan da ak ni
deca ni bezumne starice ne bi govorili i mislili onako kako ja predstavljam onu gospodu da misle i govore, pade
mi na pamet da se utrpam kao reformator te discipline o
kojoj pojma nisam imao. Proglasio sam sebe za vladaoca
meu peripatetiarima: pouavao sam u Atini, na Likeju ispod trema: tu sam, u svetlosti, ili tanije da kaem, u
tami onoga to je u meni vladalo, izopaeno promiljao i
prouavao prirodu naela i supstance stvari, buncao vie
od samog bunila o sutini due, nita nisam umeo pravo
da razumem o prirodi kretanja i univerzuma; ukratko, radio sam ono zbog ega je prirodna i boanska nauka ugasla, na najnioj taki toka, kao to je u vreme haldejaca81
i pitagorejaca bila na vrhuncu.
Sebasto. A ipak vidimo da si veoma dugo izazivao divljenje celog sveta; izmeu ostalih udesa, naiao sam i na
nekog Arapina koji je rekao da je priroda u tvojim proizvodima nainila konani napor da pokae sve ono najjasnije, najistije, najuzvienije i najistinitije to um moe
zapisati;82svi za tebe kau da si avo prirode.
DRUGIDIJALOG
Onorio. Da nema vere, ne bi postojale neznalice; da

je nema, ne bi bilo padova i uspona u naukama i vrlinama, ivotinjstva i lenosti i drugih posledica suprotstavljenih utisaka, kao izmeu noi i dana, letnje vreline i zimske studeni.
Sebasto. Da se vratimo sad onome to se tie due
(druge stvari za sada emo ostaviti po strani), proitao
sam i prouio one tri knjige83u kojima mnogo vie muca
nego to bi drugi mucavac ikako mogao razumeti; kako si
se samo mogao setiti onolikih razliitih miljenja i zabludelih namera i pitanja, naroito kada doe do rasplitanja
i razmrsivanja toga ta hoe da kae onim zbrkanim i
lakoumnim reima za koje se, i pored toga to u sebi poneto skrivaju, pokazuje da ne mogu biti nita drugo do
pedantsko ili peripatetiko praznoslovlje.
Onorio. Nije to nikakvo udo, brate; ako uzmemo da
uopte nije moguno da drugi shvate moje razmiljanje o
onim stvarima koje ja sam uopte ne razumem, ili da pronau nekakvo tumaenje ili argumente povodom toga to
sam hteo da kaem, kad ni sam ne znam ta sam hteo da
kaem. Sta mislite, kakva je razlika izmeu njih i onih to
na maki trae rogove i na jegulji noge ? Nikakva, razume
se. I da bih predupredio mogunost da se neko doseti ta
je na stvari, pa da usled toga izgubim ugled arhimudraca, hteo sam da uradim tako da svako ko bude pruavao
moju filozofiju prirode84 (u kojoj sam bio savrena neznalica, i tako se i oseao), zbog tekoa i zbrke koje tu bude
razaznao, ako nema neto soli u glavi, bude prinuen da
pomisli i poveruje da nije u pitanju moja duboka namera,
nego pre to on sam, prema svojoj sposobnosti, iz mojih
smislova uspeva samo malo, a i to povrno da shvati. Zato
sam dao da se objavi ona Poslanica Aleksandru^ gde sam
tvrdio da su knjige o fizici objavljene, mada neobjavljene.
DRUGIDIJALOG
Sebasto. Za sada mi se ini da ste olakali svoju savest;

i nisu u pravu one magarine to se spremaju da se ale na
vas u dan stranoga suda, kao da ste ih vi prevarili i zaveli,
i sofistikim raskoima skrenuli s puta nekakve istine koja
bi se mogia dosegnuti nekim drugim naelima i metodama. Ti si ih pouavao i tome kako zaista treba da misle:
jer ako si objavio, i nisi objavio, oni onda, kada to proitaju, treba da misle da te nisu proitali, poto si ti i pisao,
kao to i nisi pisao: i zato one koji pouavaju tvojoj doktrini ne treba sluati nikako drugaije nego kao one koji
govore kao da ne govore. I konano, ni vas ne treba sluati
vie nego to se slua neko ko rezonuje i izbacuje sentencije o neemu to nikako nije razumeo.
Onorio. Zacelo je tako, da ti prosto kaem ovako kako to sad razumem. Jer, niko ne sme biti shvaen vie nego to sam pokazuje elju da ga drugi shvate; i ne smemo
umom slediti one koji od naeg razumevanja bee, i kau
da govore istinite stvari kroz zagonetke ili metafore, i one
druge koji ne ele da ih razumeju neznalice, ili tree koji
to rade zato da ih gomila ne bi prezrela, ni one koji to rade
zato da biser ne bi bio baen pred svinje; doli smo dode
da svaki satir, faun, melanholiar, pijandura i bolesnik od
crne ui to pripoveda snove i bulazni bez ikakvog smisla, hoe da se pomisli da izgovaraju velika proroanstva,
duboke i uzviene tajne i boanske arkane o uskrsavanju
mrtvaca, kamenju mudrosti i druge besmislice kojima e
zavrteti mozak onima koji ga malo imaju, i potpuno ih izludeti i naterati da prokockaju i vreme, i pamet, i dobar
glas, i imanje, i tako u jadu i bedi protrae ceo ivot.
Sebasto. Sve je to lepo shvatio neki moj prijatelj; on je,
poto je imao ne znam koju knjigu ovog ili onog zagonetnog proroka, malo razbijao glavu oko svega toga, a onda
ljupko i lagano otiao da je baci u zahod, rekavi: Brate,
ti ne eli da te razumeju; ni ja ne elim da te razumem, i

poslao ga do sto avola, i rekao mu da ga ostavi na miru.
Onorio. A ono nad ime treba aliti i smejati se jeste
to to u tim objavljenim knjiicama i ovijim traktatima
gleda kako Salvio zanemi, Ortenzio se rastui, Serafino
se sui, Kamaroto bledi, Ambruoo stari, Gregorio ludi,
Reinaldo tone u misli, Bonifacio se naduo; a veleasni
Don Zderonja,86pun beskrajnih i plemenitih udesa, pustio korak preko dvorane, gde, daleko od proste i neuke
svetine, odlazi u etnju; i sve tresui skutima svoga knjievnog haljetka, pocupkujui na jednoj, pa na drugoj nozi, prsei se sad na levu, sad na desnu stranu, s tekstom i
komentarima pod mikom, uz pokret kao da hoe da baci na zemlju tu buvu to je dri izmeu kaiprsta i palca,
zamiljen, nabranog ela, namrtenih vea, iskolaenih
oiju, sa izrazom krajnje zaprepaenog oveka, okonavi sve to dubokim uzdahom, pustie da do uha ljudi oko
njega dopre ova reenica: Huc usque alii philosophi non
pervenerunt.%1Ako usled pouke iz knjige koju je sastavila neka avolska ili opsednuta osoba doe do mesta na
kojem niti je izraeno, niti se iz njega moe iscediti nita
vie osetljivosti nego iz konjskog duha, ne bi li pokazao
da je pogodio ekser tano u glavu, uzviknue: O magnum
mjsteriumF' Kad bi se kojim sluajem nala knjiga...
Sebasto. Nemoj vie, molim te, o tome to nam je i
previe dobro poznato; vratimo se naoj temi.
Koribante. Ita ita, sodes.m Objasnite nam kojim ste
redom i na koji nain povratili pamenje to ste ga izgubili u pretpostavljenoj peripatetikoj i drugim ipostasnim
egzistencijama.
Onorio. ini mi se da sam Sebastu rekao da sam se,
kad god bih se selio u neko novo telo, pre nego to u njega
preem, vraao u one moje ostatke magaree ideje (koja
56
i
DRUGIDIJALOG
zbog asti i sposobnosti da imam krila nekima nije bila po

volji, jer smatraju da je za tu ivotinju uvreda rei da je
magarac, nego kau da je konj pegazovski): a otuda, poto
sam vam opisao zgode i nezgode koje sam doiveo, uvek
bi me slali da se vratim pre u oveka nego u neto drugo, zbog povlastice koju sam stekao jer sam onoga puta
imao dovoljno lukavstva i uzdrljivosti da ne propustim
kroz drelo tenost iz voda Lete. Osim toga, po zapovesti
nebeskog suda desilo se da, kad god bih napustio neko telo, nikada vie nisam krenuo putem to vodi Plutonovom
carstvu da ponovo vidim Jelisejska polja, nego sam stalno
odlazio u svedo i uzvieno carstvo Jupiterovo.
Koribante. U stanite krilatog etvoronoca.
Onorio. Sve dok mi se sada, jer tako bee po volji senatu bogova, nije desilo da sa drugim ivotinjama preem
dole, ostavivi samo otisak svoje vrline u visinama; a tamo,
po milosti i naklonosti bogova, ukraen i opasan svojom
bibliotekom, nosei ne samo seanje na zamislive, izmislive, prividne, verovatne i dokazive vrste nego i sposobnost
da razlikujem one koje su istinite od onih koje su lane.
I osim onih stvari koje sam u razliito ustrojenim razliitim telima pojmio kroz razliite vrste nauka, jo imam
naviku da i mnoge druge istine ka kojima se put otvara
bez upotrebe ula dokuim istim intelektualnim okom;
i ne izmiu mi, iako sam u ovoj koi i iza ovakvih zidova zatvoren, gde kroz vrata ula kao kroz najsitnije rupice
obino moemo da posmatramo samo neke vrste bia: a
inae nam je dozvoljeno da jasno i otvoreno vidimo ceo
horizont prirodnih oblika, kada smo van zatvora.
Sebasto. Znai, o svemu ste toliko dobro obaveteni
da ste stekli vie od navike u mnogim filozofijama, u mnogim filozofskim pretpostavkama koje ste predstavili svetu,
a osim toga moete i nadmono da sudite o tami i svedosti pod kojima ste vegetirali, oseali, shvatali, aktualno ili
potencijalno, ivei as u zemaljskim, as u paklenim, as

u nebeskim stanitima.
Onorio. Istina: i poto sam sve to zapamtio, mogu
bolje da razumem i spoznam, kao u ogledalu, ta je istina
o esenciji i supstanciji due.
58
T r e i d eo d r u g o g d ija l o g a
Sebasto. Odloimo za sada razgovor o tome, nego

hajde da ujemo vae miljenje o pitanju koje smo ja i ovde prisutni Saulino jue pokrenuli; ono se tie miljenja
o nekim sektama koje ne ele da meu nama bude bilo
kakvog znanja.
Saulino. Svakako sam dovoljno jasno rekao da pod
sjajem istine ne nalazimo nita sjajnije od neznanja i magaratva: zato je ovo drugo samo sredstvo pomou kojeg
se mudrost zbliava i udomljuje sa onom prvom; nema
druge moi kadre da se skui u njenom susedstvu, zid do
zida. Ako pretpostavljamo da ljudski um ima nekakvog
pristupa istini; i ako se taj pristup ne ostvaruje putem
znanja i spoznaje, onda se nuno mora ostvarivati putem
neznanja i magaratva.
Koribante. Nego sequelam.90
Saulino. Meutim, ona oigledno proizlazi otuda to u
racionalnom umu izmeu znanja i neznanja nema sredine;
nuno je da bude jedno ili drugo, poto su to dve suprotnosti vezane za neto takvo kao to je lienost i posedovanje.
Koribante. Quid de assumptione, sive antecedente?91
Saulino. Pretpostavku su, kao to rekoh, izneli mnogi
slavni filozofi i teolozi.
Koribante. Veoma je slab argument ab humana authoritate?1
DRUGIDIJALOG
Saulino. Ove tvrdnje imaju svoj demonstrativni tok.

Sebasto. Dakle, ako je to miljenje istinito, istinito
je prema demonstraciji; demonstracija je nauni silogizam; dakle, prema onim istim kojima se porie mogunost znanja i shvatanja istine, daju se postavke shvatanja
istine i naunog uma; sledstveno tome, osporava ih sam
njihov smisao i rei. Tome dodajem da, ako se ne moe
spoznati nikakva istina, oni sami ne znaju ta govore, i ne
mogu pouzdano znati da li govore ili njau, da li su ljudi
ili magarci.
Saulino. Reenje za to moi ete da ujete iz ovoga
to u vam sada rei; misterija bi bila prvo to dolazi u
razumevanju stvari, a zatim dolaze njeni modusi i naini.
Koribante. U redu. Modus enim rei rem praesupponat
oportetP
Sebasto. A sada nam objasnite te stvari redom kojim
vam drago.
Saulino. Uiniu to. Meu sektama filozofa nalaze se i
oni koji se zovu uopteno akademiari, a tanije skeptiari,
koji su oklevali da utvrde bilo ta; odbacujui bilo kakav
iskaz, nisu se usuivali ni da potvruju ni da poriu, nego
su sebe nazivali ispitivai, istraivai i prouavaoci stvari.
Sebasto. A zato su te dokone ivotinje ispitivale, istraivale i prouavale bez ikakve nade da e ikad ita nai?
Ili su takvi od onih ljudi koji se mue bez ikakve svrhe.
Koribante. Zato da bi uterali u la onu opterairenu
izreku: Omne agens estpropterfinem?AAli, edepol, mehercleP uveren sam da, kao to je Onorije pod uticajem magarca pegazovskog, ili ak i samog Pegaza, tako su i ovi
filozofi bili same Danaide,96 ili su im makar Danaide u
glavu udarile.
Saulino. Pustite me da zavrim. Oni, dakle, nisu verovali u ono to bi videli, niti u ono to bi uli: smatrali
su da je istina neto zbrkano i neshvatljivo to je stavljeno
u prirodu i sastavljeno od svakojakih raznolikosti, razliitosti i suprotnosti; da je svaka stvar nekakva meavina,
nimalo saglasna sa samom sobom, bez ikakve sopstvene
prirode i svojstava, i da se predmeti ne prikazuju spoznajnim moima onakvi kakvi jesu po sebi, ve se u zavisnosti
od odnosa koje su uspostavili kroz svoju vrstu, na izvestan
nain odvajajui se od ove ili one tvari, spajaju i stvaraju
nove oblike u naim ulima.
Sebasto. Oh, oni zaista mogu da bez velikog napora
i za sasvim kratko vreme postanu filozofi i da se prikau
kao mudriji od drugih.
Saulino. Za njima su usledili pironovci,97 koji su se
mnogo vie ustezali da poveruju sopstvenim ulima i umu
nego skeptiari; naime, tamo gde su ovi verovali da su poneto i shvatili i da uestvuju u nekakvom rasuivanju zato to su upueni u neku istinu, to jest da se nijedna stvar
ne moe ni shvatiti ni odrediti, pironovci su smatrali da
su lieni ak i takvog suda, i govorili su da ne mogu biti
sigurni ak ni u to da se nita ne moe utvrditi.
Sebasto. Pogledajte koliko je samo veta ova druga
Akademija, jer kada vidimo obrazac umnosti i uoimo
njenu vetinu da se lako i leno ritne i porui druge filozofije, naoruana najveim ovinstvom, tek malo zasoljenim
u njegovoj bljutavosti, da hoe da obori i sve njih i ovo
poslednje sa njima, da se napravi utoliko mudrija od svih
zajedno, i da tako uz vrlo malo troka i ceenja mozga natuku na sebe toge i zadoktore se. I teraj dalje. I ta onda
da radim ja, poto mi je elja da napravim novu sektu, i
da se nainim umniji od svih, pa ak i od onih koji su iznad svih drugih? Napraviu trei tabernakl, tu u posaditi
jo ueniju Akademiju, a za to je dovoljno da samo malo
pritegnem kai. Ali, da li ja zaista hou da uguim glasove
skeptiara, da pironovcima zapuim usta, tako da ni sam
potom ne mogu da ispustim dah, i da zato crknem?
62
63
l
DRUGIDIJALOG
Saulino. Sta time hoete da kaete ?

Sebasto. Ti lenjivci, samo zato da bi izbegli napor da
objanjavaju uzroke stvari, i kako bi sakrili svoju lenost,
kao i svoju zavist prema marljivosti drugih, u elji da se
pokau kao bolji, i poto im nije bilo dovoljno da samo
sakriju sopstvenu niskost, jer nisu mogli ni da prevaziu
druge, ni da im budu ravni, niti su uopte umeli bilo ta
svoje da urade a da ne nakode sopstvenoj tatini priznajui glupost svoga uma, trapavost ula i lienost razuma,
da bi druge prikazali kao da ih ne prosvetljuje nikakvo rasuivanje jer su potpuno slepi, krivicu svaljuju na prirodu,
na stvari koje se pogreno predstavljaju, a ne pre svega na
slabo razumevanje dogmatiara; jer, kada bi tako postupali, bili bi prinueni da pred svima izloe sopstveno valjano razumevanje, iz kojeg bi se izrodiia bolja vera, nakon
to bi ono rodilo bolje shvatanje u dui onoga ko uiva u
kontempliranju prirodnih stvari. I takvi, dakle, hotei sa
to manje napora i umnog naprezanja, sa to manje izlaganja opasnosti da izgube poverenje, da se pokau jednako mudri kao i drugi, ti skeptiari su govoriii da se nita
ne moe utvrditi, zato to se nita ne moe spoznati: zato
oni koji smatraju da neto razumeju i iznose tvrdrije, buncaju mnogo vie nego oni koji ne razumeju i ne kau nita. Ovi drugi, zvani pironovci, da bi se pokazaii kao arhimudraci, govorili su da se ne moe razumeti ak ni to (to
su skeptiari verovali da su razumeli): da se savreno nita
ne moe utvrditi ili spoznati. I tako, tamo gde su skeptiari smatrali da drugi, koji misle da razumeju, ne razumeju,
sada su pironovci razumeli da skeptiari ne razumeju da li
oni drugi, koji smatraju da razumeju, razumeju ili ne razumeju. I sad, korist koja nama ostaje od njihovog znanja
jeste to to znamo da pironovci nisu znali, da skeptiari
nisu znali, da dogmatiari, koji su mislili da znaju, nisu
znali; i tako se ova plemenita lestvica filozofa lako sve vie
i vie iri, sve dok se demonstrativno ne zakljui da su najvii stupanj vrhunske filozofije i savrene kontemplacije
dostigli oni koji ne samo da niti tvrde niti poriu da znaju
ili ne znaju, nego uopte i ne mogu ni da tvrde ni da poriu; i tako su magarci najboanskije ivotinje, i magaratvo
je rod i drug i poverenik istine.
Saulino. Kada bi to to govori ovako nepromiljeno
i u besu izgovorio promiijeno i kao tvrdnju, ja bih rekao
da je tvoje zakljuivanje besprekorno i uzvieno boansko; i da si stigao do onog cilja kojem su mnogi dogmatiari i mnogi akademiari teili, time to si ostao daleko za
svima njima.
Sebasto. Molim vas (kad smo ve dode doli) da mi
objasnite na osnovu kakvog uverenja akademiari poriu
mogunost navedenog razumevanja.
Saulino. Voleo bih da to objasni Onorio, zato to to
je on bio u ipostasima mnogih velikih anatoma to su kopali po utrobi prirode, pa nije van razuma zakljuiti da je
moda i on postao akademiar.
Onorio. U stvari, ja sam bio onaj Ksenofan iz Kolofona,98 koji je govorio da o obe stvari mogu postojati samo razliita miljenja. Ali, ostaviu za sada po strani svoje
lino miljenje i povodom nae teme u rei da su razlozi pironovaca izanali; oni su govorili da je za spoznavanje istine potrebna doktrina; a da bi se doktrina sprovela
u delo, neophodan je neko ko e toj doktrini pouavati,
onaj ko e biti pouavan, i stvar koja e biti predmet pouavanja: to jest uitelj, uenik i vetina; ali od ovo troje,
nijedno ne postoji delatno; dakle, nema doktrine, i nema
shvatanja istine.
Sebasto. Koji ih razlog navodi da prvo kau da nema
niega o emu moe postojati uenje ili nauka?
Onorio. Razlog je ovaj. Ta stvar, kau, mora biti istinita ili lana. Ako je lana, ne moe se pouavati, zato to
DRUGIDIJALOG
0 lanom nema ni uenja ni nauke: poto se onome to

nije, nita i ne moe desiti, ne moe mu se desiti ni to da
se o tome pouava. Ako je istinita, ni tada se ne moe pouavati: zato to je ta stvar ili takva da je jednako oigledna svima, pa zato o njoj ne moe biti uenja, pa sledstveno tome niko ne moe biti uenjak u takvoj stvari, kao
to nema uenjaka za to da je belo belo, da je konj konj,
da je drvo drvo; ili je to neka stvar koja se razliito i nejednako pokazuje razliitim ljudima, pa onda o njoj mogu postojati samo razliita miljenja, i o njoj se ne moe
znati nita drugo nego samo imati miljenje. Osim toga,
ako je ono emu treba pouavati i to treba razglaavati
istinito, onda se tome mora pouavati iz svakog razloga
1svim sredstvima: i taj uzrok i sredstvo moraju biti skriveni ili poznati; ako su skriveni, ne mogu se saoptavati drugome; ako su poznati, nuno je da to bude prema
uzroku ili sredstvu; i tako, idui sve dalje i dalje, na kraju emo shvatiti da ne moemo dosegnuti poelo znanja,
ako je svako znanje uzrokovano. Osim toga, kau, poto
su meu svim stvarima koje jesu, jedne telesne, druge bestelesne, nuno je da od stvari kojima se pouava jedne pripadaju jednoj vrsti, a druge drugoj. Telu se ne moe pouavati, zato to se o njemu ne moe suditi ni putem ula
ni putem uma. O njemu se nikako ne moe suditi putem
ula: poto se, prema svim uenjima i sektama, telo sastoji od mnotva dimenzija, razloga, razlika i okolnosti, i
ne samo da ne postoji neka odreena sluajnost po kojoj
e telo postati moguno predstaviti pojedinanom ulu
ili zdravom razumu nego je telo sklop i skup nebrojenih
svojstava i pojedinanosti. I ako dozvolimo (ako vam je
po volji) da je telo neto ulno, to ne znai da je ono neto to se moe podvesti pod doktrinu ili disciplinu; poto nije nuno da se nae uenik i uitelj da bi se znalo
da je belo belo, i da je toplo toplo. Telo ne moe postojati
ni u sudu uma, jer svi dogmatiari i akademiari prihvataju dapredmet razumevanja ne moe biti nita drugo do
neto netelesno. Iz toga se izvodi sekundarni zakljuak
da, kao drugo, ne moe biti nikoga ko e pouavati; niti,
kao tree, moe biti nekoga ko moe biti pouen; jer, kao
to smo videli, uenik nema ta da naui ili shvati, a uitelj nema emu da poui. Tome dodaju jo jedan razlog.
Ako i postoji pouavanje, to ili znai da jedna neznalica pouava drugu neznalicu: a to nije moguno, jer je i
jednom i drugom potrebno da budu poueni; ili jedan
umetnik pouava drugog umetnika: a to bi bila sprdnja,
jer ni jedan ni drugi nemaju zanat majstora; ili onaj ko
ne zna ui onoga ko zna: a to bi bilo kao kada bi slepac
hteo da vodi nekoga ko ima oi. Ako nijedan od ovih naina nije moguan, ostaje, dakle, da onaj ko zna pouava
onoga ko ne zna: a to je najmanje pogodno od svega to
se moe zamisliti u sva tri oblika pretvaranja; jer onaj ko
je bez vetine ne moe postati majstor ako nema zanat,
pod uslovom da bi se moglo desiti da neko postane zanatlija kad nije zanadija. (Njemu je nalik neko ko je roen gluv i slep, i nikako ne moe zamisliti glasove i boje. Ostavljam po strani ono to se u Menonu^ kae kroz
| primer odbeglog roba, koji, kada ga uhvate, ne moe biti
prepoznat kao takav, ako prethodno nije bio poznat: iz
f istog razloga tvrde da ne moe biti neke nove nauke ili
doktrine o spoznajivim vrstama, izuzev kao seanje.)
A ovek ne moe postati zanatlija ni kada ima zanat; to
je zato to se tada ne moe rei da postaje ili bi mogao
f postati zanadija, nego da jeste zanatlija.
Sebasto. A ta vi, Onorio, mislite o ovim razlozima?
Onorio. Velim da, kad ispitujemo ovakva razmiljanja, nije nikakva tajna ta nas u svemu tome zabavlja i zadrava. Dovoljno je da kaem da su dobra, kao to su odreene trave dobre za odreeni ukus.
Sebasto. Ali voleo bih da ujem od Saulina (koji toliko velia magaratvo, da mu ne moe biti ravna nijedna
nauka ni spekuiacija, ni doktrina i disciplina) da li se magaratvo moe nai i kod drugih, a ne samo kod magaraca;
hou da kaem, da ii bi neko ko nije bio magarac mogao
postati magarac zahvaljujui doktrini i disciplini. Jer nuno je da meu onima koji pouavaju i koji su pouavani,
ili i jedan i drugi, ili jedan, ili drugi, budu magarci; odnosno, da ii bi magarac mogao biti samo onaj ko pouava, iii
samo onaj ko je pouavan, ili ni jedan ni drugi, iii obojica
zajedno. Jer ovde prema istom pravilu moemo videti da
ovek nikako ne moe pomagariti. Dakle, o magaratvu
se nita ne moe znati, kao to se nita ne moe znati ni o
vetinama i naukama.
Onorio. O tome emo razmiljati za stolom, posle veere. Hajdemo, dakie, vreme je.
Koribante. Propere eamus.100
Saulino. Hajde!
T r e i d ija l o g
Sagovornici: Saulino,Alvaro.
Saulino. Dugo sam etao ekajui, i vidim da je prolo vreme za poetak naeg razgovora, a njih nema. Oh,
gle, ide Sebastov sluga.
ALva.ro. Dobro vas naao, Saulino! Doao sam da vam javim u ime moga gazde da bar nedelju dana neete moi pono,vo da se sretnete. Njemu je umrla ena, sprema se za izvrenje
testamenta, i sada nema vremena za druge misli. Koribanta je
spopala kostobolja, a Onorio je otiao u banju. Zbogom.
Saulino. Idi u miru. Cini mi se da je sad proputena
prilika da povedemo mnoge druge razgovore o kabali nareenoga konja. Jer kako vidim, poredak univerzuma trai, poto se onaj boanski konj u nebeskim predelima pokazuje samo do pupka (gde se o zvezdi koja tu staje vode
rasprave i sporovi, pripada li glavi Andromede, ili trupu
one slavne ivotinje), da se po analogiji deava da opisani
konj ne moe dosegnuti savrenstvo:
Itako Srea menja oblik, nain.101
Ali, to nije razlog da padnemo u oajanje; naime, ako
se desi da se jo neki put iznova okupimo, svu trojicu u
zatvoriti u konklavu iz koje nee moi da iziu dokle ne
sklepaju Veliku kabalu konja pegazovskoga. U meuvremenu, neka ova dva dijaloga poslue kao Mala kabala,
poetnika, uvodna, mikrokosmika. A da ne bih zalud
traio vreme koje mi je preostalo etkajui se po ovom tremu, hajde da proitam dijalog to drim u rukama.
M a g a r c u K il e n c u
O, blaena utrobo i blaene sise,

to na zemlju tebe donee, hranie,
Boanstvena zveri, celom svetu draga,
Koja ivi tamo, me zvezdama sjajnim
Samar nek ti lea ne pritisne vie,
Na ustuk svetu, i pohlepnom nebu,
Priroda neka utehu ti dade
Preko srenog uma i jo bolje koe.
Glava ti kazuje prirodnu dobrotu
I nozdrve tvoje, trezvenost i um;
Duge ui znak su carskoga ti sluha,
Usta tvoja, kolko uiva u svetu,
A na udu nek ti bogovi zavide;
Vrat tvoj nek zaslui samo venu hvalu.
Samo dok ti kliem, uivam,
AI, avaj: tvoja da opiem svojstva
Nije dosta sonet, ve hiljadu beseda.
73
I
N o la n e v
M a g a r a c K i l e n a c 102
Sagovornici: Magarac, Pitagorejski Klipeta, Merkur.

Magarac. I zato ja sad treba da zloupotrebljavam uzvien, redak i udesan dar koji sam dobio od tebe, o, Jupiteru gromovnie? Zato da ovakav talenat, koji si mi ulio
kada si pogledao na mene posebnim okom (indicantefato),m pod crnom i tamnom zemljom krajnje nezahvalnog
utanja da sahranim? Treba li vie da patim kada od mene
trae da govorim, a ja ne smem ni da njaknem ta je tvoja
velikodunost u ova smutna vremena posejala u moj duh
(da nikne iz mene)? Neka se, dakle, ova magarea gubica
otvori pomou kljua koji daje prilika, neka se moj jezik
razvee uz pomo pretpostavki, i neka aka panje kojom
upravlja ruka namere ubere plodove sa drvea i cvetove iz
trave nikle u vrtu magareeg pamenja.
KLipeta. O, uda li nevienog, o, uda li neverovatnog i nepojamnog, o, udesnog li dogaaja! Ne dali bogovi nikakvog zla na nas! Magarac da govori ? Da govori,
magarac ? O, Muze; o, Apolone; o, Herkule; iz ovakve glave izlaze artikulisane rei? Cuti, Klipeto, moda se vara;
moda se pod ovom koom sakrio neki ovek, da nam se
podsmehne.
Magarac. Seti se ipak, Klipeto, da ja nisam izmiljeni,
nego savreno prirodni magarac, i govorim; i jednako se
75
I
NOLANEV MAGARAC KILENAC
seam da sam nekada imao druga ljudska lica, kao to me

sad vidi ovakvog, sa ivotinjskim udovima.
Klipeta. Ubrzo u te, o, utelovljeni avole, pitati ko
si, odakle si i kakav si. Za sada, i za poetak, voleo bih da
znam ta ovde trai? Kakvo proroanstvo donosi? Kakvu nam zapovest prenosi od bogova? Kako e se zavriti
ovaj prizor? S kojim si ciljem stupio nogom pod ovaj na
trem i iji glas treba da nam donese ?
Magarac. Najpre hou da zna da elim da postanem
lan i da budem proglaen za doktora nekog kolegijuma
ili akademije, da bi moja sposobnost bila potvrena, da bi
moja shvatanja bila sasluana, izmerena teina mojih rei
i izneta naglas moja doktrina s manje vere nego...
Klipeta. O, Jupitere! Da li je moguno da je ab aeterno ikada zabeleen in, dogadaj, sluaj slian ovome ?
Magarac. Pustite sada iuavanje, nego mi brzo odgovorite, ili vi, ili neko od ostalih koji su bez rei stali da
me sluaju. O, vi utogljeni, prstenovani, zakukuljieni
pouavatelji i arhipouavatelji, junaci i polubogovi mudrosti: hoete li, da li ste radi, da li vam je za srce prirasla
misao da u svoju drubu, savez, bratiju, pod okrilje vae
zajednice primite ovog magarca koga vidite i ujete? Jer
vama se jedni smeju i ude, drugi se sa uenjem cerekaju, a trei nemo (takvih je najvie) grizu usne; i niko
ne odgovara.
Klipeta. Vidi da ne govore zato to su zabezeknuti, i
svi se meni okreu i daju mi znake da ti odgovorim; i na
meni je, zato to sam predsednik, obaveza da ti saoptim
nekakvu odluku, te tako mora saekati da ona, kao i svaka druga, bude doneta.
Magarac. Kakva je ovo akademija, kad joj nad vratima pie: Lineam ne pertransito?104
Klipeta. Ovo je kolapitagorejaca.
Magarac. Moe li se ui?
KLipeta. Akademiar tu moe ui samo pod mnogim

tekim uslovima.
Magarac. Kakvi su ti uslovi?
Klipeta. Mnogo ih je.
Magarac. Pitao sam koji su, a ne koliko ih je.
Klipeta. Najbolje u ti odgovoriti ako ti navedem glavne. Prvo, svako ko je raspoloen da bude primljen, pre nego to bude prihvaen, mora se lepo poravnati po dranju
tela, izgledu i pameti, a to zbog velike vanosti koju priznajemo kontingentnom odnosu tela sa duom i po dui.
Magarac. Ab Iove principium, Musae,m ako hoe da
se pridrui.
Klipeta. Drugo, kada bude primljen, daje se odreeni
rok (a to nije manje od dve godine),106kada mora da uti
i nije mu dozvoljeno da se usudi da bilo ta pita, ak ni o
onome to nije razumeo, a kamoli da raspravlja i da ispituje pretpostavke; za to vreme naziva se akustiar, to jest
slualac. Tree, kada taj rok proe, dozvoljeno mu je da
govori, pita, zapisuje ta je uo, i da objanjava sopstveno miljenje; tokom tog vremena naziva se matematiar
ili Haldejac. Cetvrto, kada se obui u takvim stvarima i
ukrasi svim onim naukama, okree se razmatranju toga
kako dela svet i koja su naela prirode; tu zastaje, i dobija
naziv fiziar.
Magarac. I ne ide dalje?
Klipeta. Vie od fiziara ne moe biti: to je zato to
se o natprirodnim stvarima ne moe rasuivati, izuzev u
meri u kojoj se projavljuju u prirodnim stvarima; zato ih
samo proieni i vii um moe razmatrati po sebi.
Magarac. Znai, kod vas nema metafizike?
Klipeta. Nema; i ono ime se drugi die kao metafizikom, samo je deo logike. Ali, ostavimo se toga, jer nema
nikakve veze s naom temom. To su, ukratko, uslovi i pravila nae akademije.
77
I
Magarac. To?
Klipeta. Tako je, gospodine.
Magarac. O, asna koio, uzviene studije, slavna sekto, potovani kolegijume, presvedi gimnazijume, nenadmano nadmetanje i prva meu najboljim akademijama!
Magarac iutaiica, poput ednoga jelena, prilazi vama, kao
savreno istoj i sveoj vodi; smerni i moleivi magarac
dolazi vama, dobronamernim primaocima lutaiica, eljan
bude upisan u vau zajednicu.
Klipeta. U nau zajednicu, ha?
Magarac. Tako je, gospodine, u vau zajednicu.
Klipeta. Idi na ona druga vrata, gospodine, jer je na
ova magarcima ulaz zabranjen.
Magarac. Reci mi, brate, na koja si vrata ti uao?
Klipeta. Moe nebo urediti da magarac progovori, ali
ne i da ue u pitagorejski kolu.
Magarac. Nemoj biti tako gord, o, Kiipeto, seti se da
tvoj Pitagora ui da ne treba prezirati nita to se nae u
okrilju prirode. Mada se sada naiazim u obliju magarca,
mogao sam biti, a mogu i ponovo, u obliju velikog oveka; i mada si ti ovek, moda si bio, a mogao bi i ponovo
biti veliki magarac, u zavisnosti od odiuke delioca oblija
i prebivalita i rasporedioca dua selica.
Klipeta. Reci mi, brate, da li si razumeo odredbe i
uslove za ulazak u akademiju?
Magarac. Savreno dobro.
Klipeta. Jesi li razmislio o sebi, da li bi ti zbog nekog
nedostatka moglo biti zabranjeno da ue ?
Magarac. Ima ih mnogo, po mome sudu.
Klipeta. Pa onda objasnite.
Magarac. Glavni uslov koji me je naveo da posumnjam bio je onaj prvi. Istina je, naime, da ja nemam onakvo oblije, onakvu meku put, tanku, istu i nenu kou
kakve fizionomisti smatraju da su savreno prikladne za
prihvatanje doktrine; njihova grubost nespojiva je s lakoom uma. Ali prema tom uslovu, ini mi se da se ovo naelo moe zaobii; ne sme se dozvoiiti da napoiju ostane
onaj kod koga mnoge druge posebne osobine nadoknauju taj nedostatak, kao to su iskrenost obiaja, brzina
razmiljanja, delotvornost uma, i drugi uslovi koji su njihovi drugovi, braa i sinovi. Pretpostavljam da se ne sme
smatrati za univerzalnu istinu da dua sledi grau tela;
naime, moe se desiti da neko delotvornije duhovno naelo pobedi i nadvlada uvredu koju mu nanosi nezgrapnost ili drugaija graa. Tim povodom uvek navodim primer Sokrata, za koga je fizionomista Zopir107 mislio da je
neumeren, glup, neosetljiv, enskast, zaljubljen u deake
i nepostojan; fiiozof je dozvolio da je sve to tako, ali ne i
da su takve njegove sklonosti sprovoene u delo: poto se
prekalio kroz stalno prouavanje filozofije, on je svoju narav vodio vrstom rukom kormilara, sekui talase prirodnih skionosti, poto nema niega to se uenjem ne moe
savladati. Sto se tie drugog giavnog dela fizionomije, koji
se ne sastoji u ustrojstvu temperamenta, nego u skladnoj
srazmeri udova, tvrdim da na meni ne moete pronai nikakav nedostatak, ako valjano rasuujete. Znate da svinja
ne moe biti lep konj, niti magarac moe biti lep ovek;
ali magarac moe biti lep magarac, i svinja lepa svinja, i
ovek lep ovek. ta ako, kada ovaj sud prenesemo dalje,
konj nije lep svinji, i svinja nije lepa konju; ako magarac
oveku ne izgleda lepo, nee se zaijubiti u magarca; kao
to, s druge strane, ni ovek magarcu ne izgleda lepo, i
magarac se nee zaljubiti u oveka. I tako e, prema ovom
zakonu, ako se stvari razumno ispitaju i saberu, jedan priznati drugom, u zavisnosti od sopstvenih sklonosti, da su
lepote razliite u zavisnosti od razliitih samerijivosti; nita nije istinski i apsolutno lepo, osim onoga to je lepota
sama, ili to je lepo po sutini, a ne prema svom ueu
79
I
u lepoti. Ostavljam po strani to to u samoj ljudskoj vrsti

ono to se naziva telesno mora biti svedeno respectu habito na dvadeset pet okolnosti i glosa prema kojima se klasifikuje; inae je lano ono fizionomijsko pravilo o mekoj
puti, poto deca nisu nita vie kadra za nauku od odraslih, niti su ene vetije od mukaraca: osim ako se ne kae da pod veom sposobnou podrazumevamo mogunost koja je vie udaljena od ostvarenja.
Klipeta. Do sada je ovaj pokazao prilino mnogo
znanja. Nastavi, gosn Magare, i raspredaj svoje misli do
mile volje, jer
Talase riljaj i po pesku sej,
Uzdaj se se u mreu da uhvati vetar,
I na enskom srcu gradi svoje nade.108
Ako se nada da bi te gospoda akademiari iz ove ili neke druge sekte mogli ili morali pustiti da ue. Ali uen si,
pa budi zadovoljan time da ostane sam sa svojim uenjem.
Magarac. O, bezumnici, zar mislite da vam govorim
svoja razmiljanja zato da biste mi ih vi potvrdili? Mislite
li da sam ovo inio s bilo kojim drugim ciljem osim da vas
optuim i pred Jupiterom vas prikaem kao one za koje
oprotaja nema? Jupiter je ve time to mi je dao da budem uen od mene nainio doktora. Ja sam i oekivao da
e vae umne moi doneti ovakvu presudu: Nije u redu
da magarci ulaze u akademiju zajedno sa nama ljudima.
- Tako neto moe rei uenjak iz bilo koje druge sekte,
ali to ne moete razumno izgovoriti vi pitagorejci, jer time to meni zabranjujete ulazak ruite naela, temelje i
korpus svoje filozofije. Koju to razliku nalazite izmeu
nas magaraca i vas ljudi ako o stvarima ne sudite prema
spoljanjosti, licu i izgledu? Naprotiv, recite, nesposobne
sudije: koliko je onih meu vama koji su bili na akademiji kod magaraca? Koliko se vas uilo na akademiji kod
magaraca? Koliko je vas izvuklo koristi od akademije magaraca? Koliko vas su postali doktori, koliko je svenulo i
pomrlo na akademiji magaraca? Koliko je cenjenih, uzdizanih, velianih, kanonizovanih, slavljenih i oboavanih
na akademiji magaraca? Ako oni nisu bili i nisu magarci, ne znam, ne znam kako im je ilo i kako im ide. Zar
ne postoje mnoge veleasne i preslavne studije na kojima
se dre predavanja o tome kako postati magarac, da bi se
tako steklo ne samo dobro u zemaljskom ivotu nego i u
venom? Recite, sa koliko sposobnosti i poasti se ulazi na vrata magaratva, i kakve su one? Recite, koliko je
onih kojima je zabranjeno, koji su iskljueni, odbaeni i
izvrgnuti ruglu zato to ne uestvuju u magareoj sposobnosti i savrenstvu? Zato onda i magarci, ili barem jedan
magarac, ne bi mogU ui na akademiju kod ljudi? Zato ja
ne mogu da budem primljen kad imam veinu glasova u
svoju korist na svakoj akademiji, kada su, ako ne svi, a ono
barem najvei deo akademika upisani u nau univerzalnu
akademiju? Ako smo mi magarci toliko velikoduni i gostoljubivi da primamo sve, zato biste se vi toliko ustezali
da primite barem nekoga od nas ?
Klipeta. Na najvee tekoe nailazi se u najdostojnijim i najvanijim stvarima: kada je u pitanju neto to nije
previe vano, ne obraa se prevelika panja i ne otvaraju
se etvore oi. Ako se bez gaenja i bez prevelikih obzira
svi primaju na akademije magaraca, na akademijama ljudi
ne sme tako biti.
Magarac. Ma, o, gospodine, hajde mi reci i malo objasni, ta je dostojnije: da se ovek pomagari ili da se magarac uljudi? Ali, zaista evo moga Kilenca: poznajem ga
po kaduceju i krilima. - Dobro doao, krilata lutalice,
Jupiterov glasnie, verni tumau volje svih bogova, sirokogrudi darovaoe nauka, upravljau vrlinama, vecno
proroite matematiarsko, udesni raundijo, otm eni
81
i
govornie, lepoliki, gizdavi, raskoni, veseli, muu meu

mukarcima, eno meu enama, nesrenie meu nesrenima, blaeni meu blaenima, meu svima sve i sva;
ti uiva s onim ko uiva, i plae s onim ko plae; svuda ide, svakome dolazi, i rado si vien i priman. Kakvo
nam dobro donosi ?
Merkur. Poto ti je, Magare, stalo da se zove i da
bude akademik, ja, kao onaj koji sam ti dao druge darove
i blagodati, sada te s punim oviaenjima imenujem, utvrujem i potvrujem kao opteg akademiara i dogmatiara, tako da moe ulaziti i boraviti svuda, i niko pred
tobom ne sme zatvarati vrata ili ti nanositi bilo kakve
uvrede i stavljati prepreke, quibuscumque in oppositum
non obstantibusm . Ulazi, dakle, gde ti je volja. Isto tako,
ne traimo da ispuni dvogodinju obavezu utanja, kako to zahteva pitagorejski red, niti da se pokorava bilo
kojim uobiajenim pravilima: jer, novis intervenientibus
causis, novae condendae sunt leges, proque ipsis condita non
intelliguntur iura: interimque ad optimi iudicium iudicis referenda est sententia, cuius intersit iuxta necessarium
atque commodum providerem . Govori, dakle, meu akustiarima-sluaocima; razmatraj i kontempliraj meu matematiarima; raspravljaj, trai, pouavaj, tvrdi i utvruj
meu fiziarima; sa svima budi, sa svima razgovaraj, u opteiu se bratimi, sa svima se poistoveuj, nad svima vladaj, budi sve.
Magarac. Jeste li uli ?
Klipeta. Pa nismo gluvi.
N apo m ene
Bruno ak i one stvari koje najozbiljnije uzima, izvrgava

poruzi, izlae drugom pogledu, i spaja suprotnosti. Pegaz
i magarac su isto. Pegaz i magarac su suprotnosti. Kabala
i teologija i filozofija su jedno te isto. Pegaz, krilati konj
roen iz krvi Meduze, udarcem kopita otvorio je izvor
Hipokorenu, sa kojeg se napajaju muze i pesnici, Belerofontov je konj, koji se kasnije uzneo na nebo kao sazvee. Kilena je Hermesova planina. Hermes je glasnik bogova, onaj ko deluje na razliitim planovima postojanja.
Bruno u De imaginum compositione pie: ,,Ne bi mogao
postojati nikakav bog Merkur kada pod njim ne bi bilo
nekakvog etvoronoca kojeg bi on jahao. Poznata je slika
i oblije ivotinje, o kojoj su pisali mnogi autori, i o kojoj
sam ak i ja u naroitom stilu napisao jedno delo, koje je,
poto je bilo neprijatno narodu i nije prijalo uenjacima
zbog tetnog smisla (sinister sensum), moralo biti ukinuto (suppressum)'. Hajnrih Kornelije Agripa iz Neteshajma
(1486-1535) u knjizi De incertitudine et vanitate scientiarum atque artium declamatio invectiva (Napad na nepouzdanost i tatinu nauka i umetnosti), tampanoj u Kelnu
1527, satiri na alosno stanje u nauci, delu koje je nalo
odjeka i kod Montenja, Dekarta i Getea, ima odeljak
pod naslovom Digresija u pohvalu magarca. Ta Agripina knjiga uticala je i na Bruna, i u ovom dijalogu, on je
neto nie izriito spominje. Miel de Serto pie u Mistikojfabuli: Polemika, osetljiva na ukus trenutka, jednako
prihvata taj znak igara na granici izmectu prikazanog i

skrivenog, i navodi samo jedan od primera u XVI veku
veoma este upotrebe termina kabala i mistika" u svima prepoznatljivom ironijskom kontekstu: Mistino pismo povodom poslednje zavere s otvaranjem misterijske
kabalejezuita otkrivene u snu, iz 1602. godine, gde je u
naslovu - simptomu, mistikovezano za kabalu, dok je
istovremeno mistika skliznula ka misterijskom. Skriveno
dobija oblik zavere.
2 Kazamarano je fiktivna biskupija, mada prireiva
Brunovih dela ovani entile belei da je od 1576, kada
je Bruno napustio Napulj, postojao Sabatino Savolino u
jednoj od parohija (prezime Brunove majke bilo je Savolino). Sapatino bi, meutim, mogao biti doveden i u vezu sa
panskom reju zapato, cipela, i nizom izraza u panskom
vezanih za cipelu (znam koja me cipela stee - znam ta
me mui, hodati kao u barunastim cipelama - to bi
odgovaralo srpskom izrazu hodati kao po jajima itd., koji
za predmet imaju opreznost i strah. Napulj je u Brunovo
vreme, kao to znamo, ve nekoliko vekova bio pansko
vicekraljevstvo, i panski jezik uao je u odreenoj meri u
italijanski jezik koji se u tim krajevima govorio. Valja napomenuti i to da je sveti Kvintin (sudei po imenu, peto
dete u porodici) bio rimski misionar u Galiji koji je imao
mnogo uspeha oko Amijena, a zatim bio zatvoren i muen,
i na kraju mu je glava odseena negde na obali Some.
A Nolanac (kako je Bruno sebe zvao) i nolanska filozofija? Osim to je Nola malo mesto, ne posebno znaajno na
geografskoj karti Italije i Evrope; osim to, s druge strane,
predvia mogunost da ostane poznat po imenu rodnog
mesta poput velikog Stagiranina; Nola je jo i ime koje se
podaje jezikim igrama, na latinskom i italijanskom: nolens, noli, nolente - rei su koje upuuju na zabranu [nolt]
nehtenje (nolens), rad protivno volji (nolente). Nola je,
osim toga, na latinskom re za zvonce kojim se ljudi sazivaju. A Bruno je iznad svega voleo jezike igrarije na granici
izmeu italijanskog i latinskog.
84
NA.POMENE
Ovaj odlomak, u kojem se opisuje odbaeni sveanj spisa,

moe se itati kao autobiografski zapis ili kao knjievna
konvencija. Tema uenog magaratva u Brunovoj Kabali, istovremenog priznavanja da je znanje varljivo, da
bolje moe biti dosegnuto kroz nadahnute uvide nego
kroz posveeno prouavanje, izneta je u ovom uvodu
u dijalog u kojem se Bruno poigrava na granici izmeu
otkrivanja i skrivanja, izmeu govora o spoznatoj istini i zabavne novine. Jo jednom, vraam se Sertoovom
tumaenju mistinog i tajne: ,,Na prvom mestu, tajna
lokalizuje suprotstavljenost izmeu volje za znanje i volje
za skrivanje. Ta elementarna struktura, oigledno, ima
mnoge varijante: volju (pedagoku, apologetsku) da neko
bude uveren u elju za znanjem (zacelo elite da znate)
ili elju za sakrivanjem (neu vam rei), emu se moe
suprotstaviti prihvatanje ili simuliranje odbijanja znanja
(ne elim da znam); vetina otkrivanja pod prividom
skrivanja ili skrivanja pod vidom razglaavanja itd. Oko
tajne se tka paukova mrea taktika." Ova pria o zaboravljenom spisu itana je kao autobiografska, i u neku ruku
Brunove rei iz Senke ideja govore tome u prilog. A opet,
Bruno moda koristi, ili ak parodira, knjievnu konvenciju pronaenog rukopisa".
Mada je malo njegovih spisa sauvano, Origen Adamantije bio je jedan od najproduktivnijih pisaca meu crkvenim ocima. Roen u Aleksandriji oko 185. a umro oko
225, uenik novoplatonovca Amonija Sake i Klimenta
Aleksandrijskog, bio je izvanredan poznavalac paganske
knjievnosti. Epifanije je zapisao da je Origen napisao oko
est hiljada spisa. Delovi tih tekstova sauvani su u zapisima njegovih komentatora, kao to su Rufin, Fotije i Jevsevije. Verovao je u prethodno postojanje due i izvodio
kriptike, krajnje metaforike egzegeze svetih spisa. Bio
je jedan od omiljenih autora Erazma Roterdamskog, ali i
jedna od najeih meta Luterovih polemika. Luter je u
De servo arbitrio pisao: Od svakog figurativnog smisla na
KABALA k o n j a
peg a zo v sk o g
koji nas ne obavezuje Sveto pismo mora se beati kao od

kuge. Pogledajte ta se desilo Origenu, uvenom alegorijskom tumau, u njegovim komentarima Svetog pisma!
Pruio je izvanredne prilike klevetnicima kakav je Porfirije. Frensis Jejts u svojoj knjizi o Brunu i hermetikoj
tradiciji pokazuje da je Origen mogao imati velikog uticaja na Bruna.
5 Vergilije, Terencije i Marko Tulije Ciceron bili su najvaniji
autori kojima su renesansni pedagozi posveivali panju,
ali ne njihovim izvornim tekstovima, ve napomenama,
glosama i tumaenjima" uz njihove tekstove.
6 U ovoj reenici Bruno je saeo najvanije politike
dogaaje iz svoga vremena. Kakav je to poklon ako nije
rtva? Pita potar koji je Aleksandru poklonio originalnu mapu iz XVII veka u filmu Zrtvovanje Andreja
Tarkovskog. Imajui u vidu Brunovu pouku o jalovosti
svakog pedantskog pristupa pravljenju sholija", prepustila sam se sopstvenim ,,uenim asocijacijama. Tako mi
padaju na um mogunosti: dati papi na poklon Indije
(Istone, ili pre e biti Zapadne), jer XVI vek je vreme
kada Evropljani, uglavnom ognjem i maem, ire dobru
vest hrianstva po novootkrivenom kontinentu koji e
dobiti ime Amerika, te bi zato mogle biti veliki poklon
papi; engleski prevodioci se pozivaju na izvore koji ovu
reenicu povezuju sa upletenou pape Grigorija XIII u
bezuspene pokuaje da se ubije engleska kraljica Elizabeta, ali ja svojim italakim asocijacijama ne bih lako mogla
povezati to dvoje. Drugi poldon mogla bih proitati kao
aluziju na to da su hrianske kraljevine ba u to vreme bile
prepustile kontrolu nad Otrantskim zalivom Turcima, te
je Otrant poklon vladaru u Carigradu, to jest Istambulu,
tada ve sultanskom gradu; zanimljivo je da engleski prevodioci pomiljaju na injenicu koja je u suprotnosti sa
ovime: pozivaju se na propadanje Turskog carstva pod
Muratom III, vladarom promenljivog raspoloenja, a
spominju i putovanje Aurelija de Santa Krusa, izaslanika
Filipa II, koji je 1578. putovao iz Carigrada do Otranta,
86
NAPOMENE
a zatim doao u Napulj, prenosei poruke panskog ambasadora u Turskoj. Trei poklon vezujem za injenicu da
je Sardinija prela u vlast Aragonske dinastije, ija je prestonica bila Napulj. Fernando Aragonski, napuljski kralj,
tada ve i kralj panije, 1503. godine zauzeo je Sardiniju;
panski vicekraljevi vladali su u Napulju tokom celogXVI
veka; pod vicekraljem Pedrom de Toledom je u Napuljsku
kraljevinu uvedena i Inkvizicija, godinu dana pre Brunovogroenja, 1547.
Ceo odeljak koji sledi obeleen je ovom poetnom
siikom: ucello, po italijanskom reniku Zingarelli, doslovno znai ptica, a u prenosnom znaenju muki ud. Letenje
i konji simbolizovali su pobedonosnu muku seksualnost
u grkoj kulturi, i Pegaz je za Belerofonta imao ulogu
maginog falusa; Hesiod za njega kae da nosi Zevsov
grom, a i za Pegaza, i za Belerofonta kae se da im je otac
bio Posejdon, to bi znailo da su konj i njegov jaha
polubraa. Belerofont je na Pegazu, u prvom od svojih
junakih podviga, ubio i Himeru; s vremenom je uvideo,
kako piu Dragoslav Srejovi i Aleksandra Cermanovi,
da je u ivotu zlo jae od dobra, i stoga se potpuno otuio
od Ijudi. U svojoj melanholiji sam je lutao likijskim ravnicama, sumnjajui ne samo u Ijude nego i u bogove. Zbog
toga su ga bogovi omrzli i ispunili njegovo srce takvom
oholou da se u njemu javila elja da sazna da li bogovi
uopte postoje, te se osmelio da se s Pegazom vine put njihovog boravita. Tada je poslednji put pojahao Pegaza, jer
je po Zevsovoj zapovesti boanski konj svrgnuo smrtnika
na zemlju, a sam odjezdio bogovima. Posle pada, Belerofont je ostao hrom i zavrio ivot u velikoj tuzi. Tako se
pripoveda u Ilijadi.
Mit o Akteonu, sinu kentaura Hirona, nesrenom lovcu,
kae da je on uvredio boginju Artemidu, Apolonovu sestru bliznakinju, zato to ju je jednog vrelog popodneva
gledao kako se kupa naga; ona ga je pretvorila u jelena,
i rastrgii su ga sopstveni psi. Tom mitu Bruno se esto
vraao, u komediji Furundzija, i dijalozima Svrgavanje
87
I
pobedonosne ivotinje i Herotske mahnitosti. Akteonova

vizija boginje mogla bi biti metafora individualne potrage
za onostranim putem intelekta, piu Brunovi istraivai.
9 U ovom odeljku jasno je uoljiv sinkretizam koji odlikuje
Brunovu misao i njenu razliitost od misli njegovih savremenika. Bruno aludira na duu sveta o kojoj Platon govori
u Timaju, predlae ideju podudaranja suprotnosti i izlae
svoje vienje magije koja je prirodna i istinska, zasnovana
na tajnoj prirodi stvari; ta magija je sastavni deo filozofije,
i deli se na fiziku, matematiku i praestigia. Meutim, zaobljena polulopta (na italijanskom sfera armilare) u stvari je
instrument koji je osmiljen da se njime predstavi u trodimenzionalnom obliku struktura kosmosa, neka vrsta globusa sastavljenog od koncentrinih Jcrugova nainjenih od
metala, od kojih svaJ obru predstavJja orbitu neke planete. Arhimed je sainio izvanredno sJoenu konstrukciju
talcvog globusa. Bruno ovde, u isti mah, ovu sliku koristi
za opscenu aJuziju na zadnjicu, i na tradicionalne Jascivne
predstave o magarcu. U nastavku e Bruno u grotesknom
Jdjuu izneti sredinje teme svoje kosmologije, onako
kako ju je izloio u dijalogu Veera na Pepeljavu sredu.
Provlaei iste teme iz dijaloga u dijalog, Bruno izlae
i povezuje razliite elemente svojih teorija. Otlcrivanje
,,magaratva sveta predstavlja uvod u raspravu o Jcrizi
koja potresa drutvo na svim nivoima. DijaJog Svrgavanje pobedonosne iivotinje, usredsreen na pitanje pravde,
zavrava se sJikom proienog" neba osloboenog od
udovita; u Kabali se u sredite rasprave stavJja problem
dekadencije. Magaratvo je eJement koji Bruno izdvaja
kao problem preko kojeg e se pozabaviti ovim pitanjem u
razJiitim obJicima u ceJoj svojoj nolanskoj filozofiji, od
Senke ideja do poslednjih dela. U odnosu na ranija dela,
Kabala je dijalog u kojem se pitanje magaratrvauslonjava
i produbljuje u svetlosti veze izmeu pedanterije i luteranstva, postavljen u Svrgavanju pobedonosne iivotinje.
Na slian nain, tradicionalno poistoveivanje magaraca
88
NAPOMENE
i pedanata dobija novo i dublje znaenje: pedanti i luteranci u stvari su razliiti oblici koje je tokom vekova dobijalo hriansko magaratvo". Tako se analiza magaratva
prenosi na istraivanje izvora hrianstva, u pokuaju da
se pokae kako je protestantska dekadencija neizbean
plod semena dekadencije izniklog iz samih osnova
hrianstva. Bruno se, meutim, u Kabali svesno distancira od svih koji su u ironinom kljuu pisali o magarcu,
od Apuleja do Kornelija Agripe, kako se vidi dalje u tekstu, potpuno se usredsreuje na temu krize i istraivanje
dubokih intelektualnih i teolokih korena dekadencije,
i otvara sasvim drugaiji pristup od onoga prisutnog u
parodinim tekstovima u kojima se uzdiu niske stvari".
Magaratvo zasluuje da bude uzdignuto na ravan platonovske ideje; uenje o izvornom jedinstvu u kojem se svaki
atribut savreno poklapa sa svim ostalim atributima vodi
do nepredvienih zakljuaka: ako su u boanskom umu
ideje koje opaamo kao razliite u stvari jedna te ista stvar, nema nikakve razlike izmeu ideje magarca i neke
uzviene ideje. Nastala kao obojena otvoreno kritikim
tonovima u okvirima satire kod klasinih paganskih autora - koji se pozivaju na navodno magareu prirodu Boga
kojem se klanjaju Jevreji - poistoveivanje s magarcem
preuzimaju i nastavljaju u veoma pozitivnim tonovima i
hrianski apologeti i tumai Svetog pisma. Ovi poslednji u krotkosti i bezazlenosti magarca pronalaze temeljne
vrline koje se trae od vernika, i na taj nain preoblikuju interpretativnu liniju na kojoj deluje Pavlova tema
o neizmernoj daljini izmeu Ijudske pravde i mudrosti i
boanske mudrosti. Uzdizanje magarca tako se povezuje
sa kritikom sistema vrednosti na kojima poiva rimska
civilizacija. Brunova Kabala se nadovezuje na to suprotstavljanje hrianske dokolice i rimskih vrlina, gradei
antitezu koju je preuzeo od Makijavelija i razradio u Svrgavanju pobedonosne ivotinje, gde Jupiter sprovodi obnovu neba. Bruno u Kabali ispituje ta je to to je Pavle iz
KABALA KONJ A PEG AZOVSKOG
Tarsa ostavio u naslee svojim uzdizanjem magarca, preispituje hrianske interpretativne tradicije, od Origena do
Ambrozija, od Jeronima do Avgustina: od samogpoetka,
propovedanje Jevanelja predstavlja subverziju vrednosti
na kojima poiva rimska civilizacija i uzdie kao vrednosti
dokolicu i neznanje. Meutim, izvore te hrianske misli
Bruno dalje vezuje za odgovarajue tradicije u grkoj misli, kod skeptika, pironovaca... Ko je magarac ?
10 Slika udova ili organa prikazanih odvojeno od tela ovde
naizgled kombinuje dva popularna toposa iz umetnosti
XVI veka. Seajui se Brunovog grnara, koji trai oblike
koje bi mogao oiveti od ostataka materijala s poetka
Kabale, H. V. Denson u Istoriji umetnosti navodi poetak
rasprave Leona Batiste Albertija De statua kao ilustraciju za estetiku koja stoji iza toposa sluajno napravljene
slike". Umetnici ponekad na stablima drveta, gomilama
zemlje ili drugim predmetima te vrste uoavaju izvesne
obrise (lineamenta) koji bi uz neznatne izmene mogli biti
prepravljeni da lie na prirodan oblik. Onda bi razmiljali
i pokuavali, dodajui ili oduzimajui ovde ili onde, ne bi
li slinost postala potpuna. Na ovom mestu nikako ne
mogu da se ne setim Boovog Vrta uzivanja i dinamike
preobraaja jednih oblika u druge, prelaenja iz oblika
u oblik, i ono pola lica koje proviruje iza nekog drveta
ili iz ugla prozora, to kao da je Brunov taan opis detalja sa Boove slike. Postupku koji rastee vidljivo u aktivnoj protivrenosti izmeu unutranjosti i spoljanjosti
pridruuje se, na isto tako razliite naine, nepostojanost
oblika, pisao je Miel de Serto o Bou. Spajanje nespojivog, stvaranje ,,udovita koja ukazuju na mogune
kombinacije i njihovu plodnost, nagovetaj meanja vrsta,
ikoniki je analogno univerzalnom jeziku sastavljenom
od svih jezika.
11 U sonetu se izvre tradicionalni hrianski pogled na
jednakost izmeu magarca i neznanja, gde se istiu one
crte koje se uobiajeno povezuju sa ovom ivotinjom,
simbolom vrlina koje se trae od vernika. Bruno kao
NAPOMENE
u nekoj vrsti preludijuma saima teme koje e biti razvijene dalje u delu: u opisu magarca tesno su spojeni odbacivanje isprazne radoznalosti" i Ijubavi prema znanju, i
odbijanje bilo kakvog delanja i inertno ekanje nebeskog
blaenstva. Odbacivanje radoznalosti vezano je za vrlo
staru tradiciju potcenjivanja ove osobine kao intelektualnog ,,poroka koji rasipa mentalnu energiju na uzaludna
istraivanja nerazumljivih i nekorisnih tema, povezanu
sa, meu prvim hrianskim autorima, estim pobijanjem
potrebe za intelektualnim traganjima. Tertulijan je pisao:
Posle Hrista, nema potrebe da budemo radoznali", (De
praescriptione haereticorum, 7,2).
U prvom delu Bnmovog dijaloga Svrgavanjepobedonosne
ivotinje, Sofija govori o Jupiterovoj odluci da magarac
bude prisutan na nebu: Sto se tie velianstva ta dva
Magarca to sveducaju u oblasti Raka, ne usuujem se da
govorim, jer njima Carstvo nebesko naroito pripada, po
pravu i po razlogu, kao to drugom prilikom nameravam
da ti pokaem uz mnoge delotvorne argumente. Ja se o
tako velikoj stvari ne usuujem da govorim uzgredno. Ali
samo zbog ovoga alim i nad ovime gorko plaem: zato
se prema tim boanskim ivotinjama ovako s prezirom
postupa. Ne dozvoljava im se da se oseaju kao kod kue,
nego su pod zatitom one retrogradne vodene ivotinje.
Date su im samo dve zvezde, jedna zvezda jednom, a druga drugom, i obe zvezde zajedno nisu vee od samo jedne
zvezde etvrtog reda! Rak je jedan od sporednih likova
u jednom od Heraklovih podviga. Dok se Herakle borio
protiv Hidre u movari kraj Lerne, sve su ivotinje bile na
njegovoj strani, samo je rak izronio iz blata i ugrizao junaka za nogu, na ta ga je Herakle u besu zgazio i smrvio.
Kae se da je raku zbog tog njegovog skromnog doprinosa
boginja Hera, neprijateljski nastrojena prema Heraklu,
dala mesto meu sazvedima u Zodijaku. Kao to prilii
manje znaajnim likovima, Rakovo sazvee je najmanje
sjajno, i nijedna njegova zvezda nije iznad etvrtog reda.
Dve zvezde u sazveu Raka zovu se Asellus Borealis
i Asellus Australis, Severni magarac i Juni Magarac. I oni

imaju svoje legende. Po Eratostenu, tokom bitke izmeu
Giganata i Titana, bogovi Dionis i Hefest dojahali su na
magarcima da se upuste u borbu. Giganti nikada pre toga
nisu uli magaree njakanje i od straha su se razbeali,
mislei da e ih napasti nekakvo udovite. Dionis je
magarce postavio na nebo, sa obe strane magline koju
su Grci nazvali Jasle, kako im nikada ne bi nedostajalo
hrane. Jasla su jedina zvezdana maglina opisana u X knjizi
Ptolomejevog Almagesta. Danas je meu astronomima
ovo jato poznato pod latinskim nazivom, Praesaepe. U
Kini, gde je ova maglina bila poznata pod nazivom Tseih
She Ke, Isparenja nagomilanih leeva, mislilo se da je to
dodirna taka izmeu sveta ljudi i onostranog, preko koje
prelaze due mrtvih.
13 Ventura, italijanska re koju sam ovde prevela kao ,,udes,
izvedena je iz latinskog venire i doslovno ukazuje na ono
to e doi; slinog porekla je i re ,,avantura. To je pustolovina, poduhvat, zadatak koji je Bog otkrio ili poverio
vitezu. Vitez se obavezuje na poslunost Bogu tokom
obreda zareivanja za viteza, kada dobija blagoslov
maem, i mora ispuniti Boiji sveti plan time to e izvoditi podvige. On se zaklinje da e braniti crkve, udovice
i siroie, sve rabe Boije od besa neznaboaca, i iriti strah
i trepet meu neprijateljima. Brunov Sonet u slavu Magarca kroz podsmeh magarevom ,,udesu ili pustolovini"
i ironine aluzije na viteke poduhvate koji su izgubili svoju romantinu ar posle krstakih pohoda koji su bili izgovor za jezive pljake i pokolje, i to ne samo ,,nevernika
muhamedanaca nego i hriana izmatika*: sveta namera
vodi u svetogrdno izvrenje. Drugi sloj znaenja dolazi od
mita o Rolanu/Orlandu, koji poreklo vodi od pokolja u
Ronsesvalima 778. godine, kada je sestri Karla Velikog,
Orlando, poginuo nakon izdaje. Italijanski pripovedai
su posle duge srednjovekovne tradicije u XV i XVI veku
ovu francusku legendu razvijali u sve manje patetinim
NAPOMENE
oblicima, prelazei u parodiju. Karlo Veliki postaje slaba,

nepromiljena linost, prznica, uvek ubeen da je u pravu.
Kada je Luii Puli pisao svoj spev Morgante (1482), ovaj
ueni Toskanac odluio je da svoj viteki spev napie na
nain koji podsea na nae pesme o Kraljeviu Marku, u
narodskom stilu, unosei u njega bogate elemente farse,
oblike tradicionalne molitve kojom su epski pevai na
toskanskim trgovima zapoinjali pevanja vitekih spevova pred okupljenom gomilom, i tako unosio sliku koja
se uobiajeno mogla videti na firentinskim trgovima u
njegovo vreme. Mateo Bojardo, vazal vojvode od Este, iz
Ferare, napisao je Zaljubljenog Orlanda (1495) u kojem je
cenzura - koja brie tekstove, ali ostavlja tragove o tome
da je neto obrisano - uklonila svetogrdne ili u najmanju
ruku uvredljive" delove. Lodoviko Ariosto objavio je svog
Mahnitog Orlanda 1516, takoe u slubi vojvode od Este.
Nedvosmisleno ukazujui na provaliju koja deli viteke
ideale i stvarno ponaanje viteza u estim obraanjima
itaocu, u ironinim komentarima u kojima naglaava
razliku izmeu toga kako se likovi u spevu ponaaju, a
kako bi se na njihovom mestu ponaao iv ovek, stavlja
do znanja da je velika dobrota drevnih vitezova jednako
iluzorna u svetu speva koji stvara, kao to je to sluaj i u
Italiji u XVI veku.
Brunov magarac koji pada na kolena, dakle, objedinjuje parodiju hrianskogi vitekogpotinjavanja Boijim zapovestima, oslanjajui se na dugu italijansku knjievnu tradiciju
iz koje e neto kasnije proizii i Servantesov Don Kihote, u
kojem Sano, seamo se, prati svoga viteza na magarcu. Da
li je volebno iezavanje i pojavljivanje Sanovog magarca,
za koje znamo da je nastalo usled cenzurisanja nekog nama
danas nepoznatog odlomka, znak da je Sanov magarac
mogao imati neka svojstva ovogBrunovog?
14 Zlatni magaracje naslov koji je tradicionalno davan Metamorfozama Lukija Apuleja; i Makijaveli je napisao pesmu
pod naslovom Zlatni magarac-, Encomium asini je naslov
93
I
NAPOMENE
jednog poglavlja u knjizi De vanitate scientiarium Kornelija Agripe iz Neteshajma.

15 O Bogu, o Hristu, moe se govoriti samo kroz slike, pie
Dionisije Areopagita u Nebeskoj jerarhiji; tradicija je
duga, protee se kroz milenijume, prelazi iz knjievnog
oblika u likovni, i obrnuto; o Boijim imenima, piu i
mnogi mistiari i hermedari u XVI veku, kada ovaj nain
umetnikog izraavanja dostie jedan od svojih vrhunaca;
te slike mogu biti slike najmonijih bia, lava (npr. Osija,
5 : 14), jednoroga (Brojevi, 23 : 22), nosoroga (npr. kod
Edvarda Topsela, u Povesti o etvorononoj zveri iz 1607),
vetra {Jovan, 3 :8), bure (Jov, 27: 20), orla (.Ponovljeni zakoni, 32 : 11-12), pelikana, ije poslovino ovekoljublje
predstavlja osnovu za slikanje Hrista kao Boijeg Magarca, i hriaskih vernika kao magaraca, ime Bruno
uvodi niz negativnih slika u drugoj polovini reenice;
negativne slike sastavni su deo iste poetike, iste strategije
predstavljanja neizrecivog kroz oveku pristupane slike.
U isto vreme, panski avgustinac Luis de Leon pisao je u
Salamanki svoju raspravu 0 Boijim imenima, gde iznosi
nizove pozitivnih i negativnih slika i o svakoj se uputa
u opsenu raspravu: jagnje ima tipino pozitivne konotacije, jagnje Boije, Hristos, mada je arhetipski ludo jer
se rtvuje za oveanstvo, a u sebi ima mudrosti koja
prevazilazi ljudsko poimanje uzroka i posledice i kodifikuje rtvovanje svakog vernika u ime vere, kao boanski
ludo. I to je jedno od Brunovih vienja magaratva u
Kabali, za ta potvrdu nalazim i u njegovoj biografiji: o
tome svedoe i Brunova mesijanska slika o sebi, zadatak
koji sebi postavlja da donese novu veru koja e promeniti
svet, njegovo prihvatanje muenitva radi intelektualne
slobode, i istovremena svest o sopstvenoj slabosti nalaze u
izvesnom smislu odraz u slici magarca.
16 Ab asino excidere - pasti s magarca (lat.). O obilju izraza u kojima se koristi slika magarca svedoi italijanskoengleski renik koji je sastavio Brunov savremenik Don
94
I
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
Florio, Queen Annas New World ofWords (1611), gde se

nalaze odrednice: asineggiare, izigravati magarca; asinelli,
dve zvezde zvane mali magarci; asinire, postati magarac;
asinocidio, ubijanje magaraca.
Brojevi, 31 : 32-34. U Bibliji se, u stvari, navodi brojka
od ezdeset tri hiljade. Poreklo ovog objanjenja nalazi se
u Origenovoj XXVII Homiliji o Brojevima. U Jevanelju
po Luki, 10, opisuje se kako je Hristos poslao sedamdeset
uenika kao jaganjce meu vukove; u Brunovom dijalogu 0 uzroku, principu ijednom, ervazio osuuje Polinija: erv.: Veleueni gospodine Polinio, hteo bih da
vas obavestim da, ako biste imali sve jezike, za koje nae
propovednici tvrde da ih je bilo sedamdeset dva [...] Pol.:
Cum dimidia. erv.: [...] iz toga opet ne bi sledilo da ste
kadri da sudite o filozofima, ali bi pokazalo da ne moete
odoleti da ne budete najnepromiljenije stvorenje koje
postoji u Ijudskom obliju?
Matej 21: 1-2 (lat.); takoe, Marko 11:1 i Luka 19 : 29,
gde se ne spominje magarica, nego samo magare.
Otvori Gospod usta maearici, i ona ree, Broievi, 22 :
28. (Lat)
KnjigaprorokaJeremije, 1: 6.
Jezekilj, 3 : 27.
,,Ja u biti u ustima tvojim, Izlazak, 4: 10-12. (Lat.)
Psalam 51:15.
Razliiti prireivai i komentatori ovog dijaloga, ovani
entile, Guco i Armerio, iliberto i Tirinancijeva,
upuuju na mesto kod Luke, 7 : 22; meutim, tu se govori
0 gluvima i slepima, gubavcima, mrtvima i siromanima,
ali ne i o nemima.
Nego to je iudo pred svetom, ono izabra Bog da posrami premudre; i to je slabo pred svetom, ono izabra
Bog da posrami jako; i to je neplemenito pred svetom
1uniteno izabra Bog, i to nije, da uniti ono to jest! I
Korinanima, 1:27-28.
Sudije, 15 : 15.
95
i
NAPOMENE
27 Velijal je jedtio od imena zloga, ili avola, u Ponovljenim

zakonima 13 : 13, Sudiiama 19 : 22,1 Samuilovoi, 2 : 12 i
10:27.
28 ,,Oh, Gospode, Gospode, evo, ne znam govoriti ',Jeremija, 1:6. (Lat.)
29 Jer sam dett ,Jeremija, 1: 6. (Lat)
30 Zato to smo mi postupili ludo, oni su postupili ludo,
zato to oni ne znaju ta da ine, ne znamo ni mi, a oni
to ne razumeju. Druga knjiga dnevnika, 16 : 9; Izreke, 14:
24,15 :2,15 :124; Prva Korinanima, 14: 38. (Lat.)
31 Dela apostolska, 2:15.
32 Luka, 18:34.
33 Druga Korinanima, 12 : 2-5.
34 Otkrivenje, 21:1-27.
35 Dela apostolska, 26: 8.
36 Dakle, bez ukraavanja, otvoreno, jasno. (Lat.)
37 Znai, ba tako? (Lat.)
38 U Brunovom dijalogu Svrgavanje pobedonosne ivotinje
razgovor vode Sofija, Saulino i Merkur. Sofija objanjava
kako je Jupiter zamenio sve poroke koji su bili zauzeli
mesta na nebu vrlinama: sazvao je bogove na dogovor, da
rasprave kako e se premetati i smenjivati u seditima, od
sazvea do sazvea. Tako tuni i melanholini Saturn
kae: Smeli i radoznali Prometej, koji nije toliko prijatelj
nae slave, koliko je i previe privren ljudima, hteo je da
po povlastici i pravu na besmrtnost oni budu nama slini i
jednaki. To je bila ona mudra i promiljena ivotinja, oprezna, versuto, callido, lukava, istananija od svih drugih
koje je zemlja proizvela, koja je, kada je Prometej obrlatio
moga sina, vaeg brata i oca Jupitera, da mu pokloni one
meine ili burad pune venog ivota, desi se da ih natovari na magarca, da ih stavi na tu ivotinju, da ih u ljudske predele odnese magarac, koga je peklo sunce, prila
vruina, skapavao je od umora, plua mu se osuila od ei,
pa ga ovaj posla do izvora; a tamo (poto je izvor bio malo
duboko i nisko, tako da mu je voda bila na dva-tri pedlja
ispod ravni zemlje) magarac morade toliko da se povije i

spusti kako bi usnama dodirnuo tenu povrinu, da mu je
burad spala s grbae i razbila se, pocepale se meine, prosuo se veni ivot, i sav se razlio po zemlji i onoj movari
koja je puna trave oiviavala izvor. Ovaj veto uspe da
neto malo dohvati za sebe: Prometej ostade zbunjen, ljudi
u tunom smrtnom stanju, a magarac, njihov veni neprijatelj i sprdnja, proklet od ljudskog pokolenja, uz Jupiterovo doputenje, osuen da doveka dirini, da se hrani
najgorom hranom koja se moe nai, i na platu od estog
i tekog batinanja. Tako se, o, bogovi, njega radi desilo da
ljudi malo obrate panju na nae stvari: jer vidite da sada,
iako su smrtni, iako znaju da su maloumni i jedva ekaju
da nam dopadnu aka, opet nas preziru, i podsmevaju nam
se, i govore da smo majmuni i zamlate; ta bi radili kada bi
bili besmrtni poput nas? - Ba lepo govori Saturn - ree
Jupiter. - Neka ostane, dakle, odgovorie svi bogovi.
39 Odloena nada satire duh, ili bolje da kaem, duu; jer
dua bolje oznaavaprirodu kadru da trpi. (Lat.)
40 Vezu izmeu imaginacije i magaratva nagovetava Momo
u svojoj molitvi Jupiteru u Svrgavanju pobedonosne
ivotinje, kada govori o reci Eridanu: Cini mi se da je sasvim u redu (poto reka Eridan ima svojstvo da u isti mah
bude navodno i lino na razliirim mestima) da treba da
je pustimo da bude gde god eli da bude zamiljana, imenovana, prizivana i potovana: a sve se to moe uiniti uz
najmanji troak, bez ikakvog nameta, a moda i uz kakvu dobit. Ali neka bude tako da onaj ko bude jeo njene
zamiljene, imenovane, prizivane i potovane ribe, na
primer, kao i da nije jeo; isto tako, ko bude pio od njene
vode, neka bude kao i onaj ko nema ta da pije; isto tako,
onaj ko tu reku bude imao na pameti, neka bude kao da je
onaj kome je pamet sva prazna i uplja; isto tako, ko se sa
njenim Nereidama i Nimfama bude druio, neka ne bude
nita manje sam od onoga ko je ak izvan sebe samog!
41 Idite, profani! (Lat.) Kumska Sibila priziva Hekatu i
zapoveda Eneji da prinese niz rtava, a zatim upozorava
97
I
da boginja dolazi: Idite, profani, svetenica vie! Hajde,

Eneja, sa isukanim maem, sada treba hrabrost, sada
vrsto srce! (Vergilije, Eneida, VI, 258-259, preveo
Mladen S. Atanasijevi.) Koribante potpuno izopaava
smisao Sibilinih rei.
42 Horapolon (Horus Apollo, Xipa7rXXwv) navodno je autor
rasprave o egipatskim hijeroglifima, koja postoji na grkom
jeziku, u prevodu izvesnog Filipa, o kojem se nita ne zna.
Na latinskom poznata pod naslovom Hieroglyphica> potie
iz V veka. Horapolona spominje vizantijska engiklopedija
iz X veka, Suda, kao jednog od poslednjih prvosvetenika
drevnog Egipta, iz okoline Aleksandrije, koji je iveo u
vreme cara Zenona (oko 425-491). Po Sudi, Horapolon
je morao da bei jer je bio optuen za kovanje zavere protiv hriana, i njegov hram posveen Izidi i Osirisu bio je
sruen. Kasnije su ga uhvatili, i posle muenja, preobratio
se u hrianstvo. Drugi, raniji Horapolon koji se spominje u Sudi bio je gramatiar iz vremena cara Theodosija
II (408-450). Veina izdavaa iz XVI veka smatrala je
da je Hierogljphica delo tog starijeg Horapolona, ali su
neki Horapolona ak poistoveivali i sa Horusom. Hieroglyphica je sastavljena od dve knjige sa 189 objanjenja
egipatskih hijeroglifa. Tekst je 1422. godine na ostrvu
Andros pronaao Kristoforo Buondelmonti i odneo ga u
Firencu. Tokom XV veka, ovaj tekst je postao izvanredno
popularan meu humanistima; prvo tampano izdanje, na grkom, iz 1505, zapoelo je niz pretampavanja
i prevoenja. Od XVIII veka autentinost ove knjige
dovoena je u pitanje, ali prema modernim egiptolokim
istraivanjima, knjiga je zasnovana na stvarnom poznavanju hijeroglifa, pomeanim sa teolokom simbolikom i
spekulacijom, tako da je zaista mogla potei od poslednjih
egipatksih svetenika iz V veka. Simbolike spekulacije o
hijeroglifima bile su rairene u helenistiko vreme, koje su
privlaile panju mnogih istraivaa od ranih humanista
pa sve do Atanasija Kirhera u XVII veku, koji su hijeroglife
NAPOMENE
prouavali kao magijsko, simboliko ideografsko pismo.

U drugom delu druge knjige ova rasprava se bavi simbolikom i alegorijskim tumaenjem ivotinja, uglavnom
izvedenim iz Aristotela, Plinija, Artemidora.
Apolodor u svojoj Biblioteci belei da je Linkej imao izvanredno otar vid, tako da je ak i ispod zemlje mogao
videti". Arg Panopt (Svevidei), po Apolodoru, imao je
oi po celom telu.
Onoliko koliko je Ijudima dozvoljeno da kau. (Lat.)
Prikaz i grupisanje anela ovako kako ga Bruno prikazuje proizlazi iz kombinovanih tumaenja Dionisija Areopagite, Tome Akvinskog, Mojsija Majmonida, Jovana
Damaskina, Dantea. Hriansko trojno grupisanje redova
anela potie od Dionisija Areopagite: najvii, kontemplativni red ukljuuje Serafime, Heruvime i Prestolja
(Otac); psiholoko stanje drugog reda, ,,pre stav nego
delanje, ukljuuje Dominacije, Vrline i Sile (Sin); trei,
Knezove, Arhanele i Anele (Sveti duh), koji su posrednik izmeu cele hijerarhije anela i oveka. Iz ovog novoplatonovskog motiva izvode se tesne analogije izmeu
zemaljskog i nebeskog sveta.
Povezivanje i preplitaje razliitih religija i ulogu hermetizma s jedne, Vizantije sa druge strane, opisuje Euenio
Garin u zanimljivom odeljku teksta o Hermetizmu i renesansi koji ovde prevodim:
Firenca je u XV veku, kada je Bruneleski preobraavao
njenu arhitekturu, a Kozimo Medii Stariji gradio njenu
kulturu i politiku, u vreme Koncila 1439. godine, okupila
neke od najveih latinskih i grkih mislilaca. Meu ovima
poslednjim bili su i Georgije Gemist Pliton i Visarion.
Kozimo je bio oduevljen Plitonom, koga je esto sluao, oduevljen njegovim tezama o Platonu, platonizmu
i mogunosti teologije koja bi bila vie platonovska nego
aristotelovska, a vrlo verovatno i svime onime to je govorio o prisci theologi i o vanosti tih drevnih uenja na
religioznom planu. Teko je rei ta je Kozimo zaista lmao
98
99
na umu kada je odluio da u Firenci obnovi platonovsku

Akademiju (ako smatramo da je Fiinova pria tana).
Tano je da je to to je mladom Fiinu dao da kao prvi
tekst i uvod u Platona prevede Hermesa bio gest sa ozbiljnim posledicama.
Hermetizam je odneo pobedu, u svoj svojoj magijskoj i
astrolokoj sloenosti skupljenoj na jednom mestu, i postao je moda kojoj je Lorenco Velianstveni platio danak
kada je sainio svoje svete himne u obliku hermetikih
poglavlja. Ipak, to je bila moda s dubokim odjecima u
pravcu prisca theologia i vrlo drevnom zajednikom korenu religija, uz reformatorsko otvaranje kapaxfidei, ponovo osvojenom preko platonovske teologije.
U isto vreme, a to je bilo izvorno svojstvo hermetizma XV
veka koji se sa njim nametnuo, Fiino je svoje religiozne
teme vezao za novo shvatanje sveta, mada se njegova magija kasnije esto preobraavala u fantaziju i poeziju.
Kod Zoroastra i Hermesa, osnivaa prisca theologia, traene su tajne magije. Zajedno sa carem Julijanom Otpadnikom ponavljane su himne suncu, sreditu sveta i slici
Boga. Fiino je gusto ispisao belekama svoj primerak
molitve suncu na grkom Julijana Otpadnika, dok ga je
Piko koristio u svom komentaru uz Psalam XVIII. Kroz
filtar hermetikih tekstova probija se nova slika odnosa
izmeu oveka i sveta (makrokosmosa i mikrokosmosa),
gde ovek postaje stvaralac". Insistira se na slici ivog
univerzuma kojim krue sile koje ovek moe savladati i
upravljati njima ako uspe da saini odgovarajue alatke.
Ocrtava se vizija stvarnosti kao sistema simbola koji, kada
je prepoznata njihova vrednost, omoguuju autentino
deifrovanje stvari. Ako koristi hermetika" razmatranja egipatskog jezika sastavljenog od stvarnih stvari, mag
nee znati za granice u vetinama vladanja slovima, reima i formulama. Knjiga sveta otkriva se kao izmicanje
planova koji se podudaraju, ali su napisani na razliitim
jezicima, koje mag moe deifrovati i savladati u onoj meri
NAPOMENE
u kojoj uspe da naui jezik. Mag, rei e ordano Bruno

nadovezujui se na Fiina, nije nita drugo do mudrac:
A takvi su bili Trismegist u Egiptu, Druidi u Galiji, Gimnosofisti u Indiji, Kabalisti kod Jevreja, Magovi u Persiji
(koji su potekli od Zoroastra), Sofisti u Grkoj, Mudraci
kod Latina. Mag je onaj ko ume da ita dubinu sveta, koji
zna njegove jezike prilagoene razliitim ravnima i ume
da govori stvarima koristei odgovarajue formule i terajui ih da mu se pokoravaju."
Nije lako, i dug je i sasvim drugaiji posao slediti do kraja XV veka hermetiki talas u Italiji i Evropi, razvrstavati
njegove tonalitete, aspekte, faze, od razliitih izdanja, do
prevoda i komentara. Treba samo da pomislimo na Francusku, na izdanje Lefevra Detapla 1505, na njegove spise o
magiji i njihove varijacije. Treba da pomislimo na rasprave
koje su se vodile u grupama to su se stvorile oko njega.
Na Kornelija Agripu koji je 1515. u Paviji zapoeo kurs o
Pimandru itajui hermetiku" besedu koja se neposredno oslanjala na Fiina.
Zapravo, hermetizam, pozni platonizam i prisca theologia,
oslanjajui se na filozofiju ljubavi, esto u XVI veku doprinose razbuktavanju pesnike filozofije prirode i univerzaine
vizije ivota u savreno boanskom univerzumu, dok u isto
vreme kao da iznova raaju i preobraavaju stare grke bogove i himne suncu. Hermetike ile i hermetiki izrazi prisutni su svuda u domenu religiozne inspiracije ili vizija sveta,
u poeziji kao i u filozofiji. Hermetizam doprinosi u velikoj
meri ne samo odreenju novog senzibiliteta nego i porastu
zanimanja za tajnu i okultno, kao i za operativne ,,magijske
tehnike koje oveka pretvaraju u gospodara nad stvarima.
U tom kontekstu, ne iznenauje to to se hermetizam pojavljuje i deluje i u oblasti prirodnih nauka. On se pokazuje ne
samo kao prastaro otkrivenje nego, zahvaljujui vezi izmeu
teologije i magije, njegova teina nuno poinje da se osea, makar samo na magijsko-astroloko-alhemijskom planu.
Poto on predstavlja radikalnu promenu u nainu na koji se
101
i
KABALA KONJA PEG AZOVSKOG
shvata svet i vezuje se za platonovsku tradiciju, razumljivo je

zato se novi Ijudi od nauke na nju pozivaju u polemikama s
aristotelizmom i zato heliocentrini sistemi toliko podseaju na ideje izvuene iz hermetike heliolatrije.
To ipak ne znai, kao to to naizgled sugerie Frensis
Jejts, i to pre svega u svom tekstu iz 1968, The Hermetic
Tradition in Renaissance Science, da je hermetizam imao
presudan uticaj na novu nauku Kopernika i Njutna. Ali
to nimalo ne oduzima znaaj injenici, uprkos preteranim
reakcijama izvesnih istoriara nauke", slabih istoriara i
jo slabijih naunika, da je hermetizam zaista imao znaajnu teinu u promeni naune ,,paradigme. Preobraaj
jednog shvatanja sveta i oveka, ,,filozofski obrt, nuno je
imao posledice u krizi odreenog shvatanja nauke. Tome
treba dodati presudnu vanost renesansnog hermetizma
u graenju samog pojma-programa renesanse, preporoda.
Cak i ako je, da ponovimo, najvanije da se uoi promena
naglaska u tekstovima kroz vreme. Kao to, kada ordano Bruno u Svrgavanju pobedonosne ivotinje, iz Asklepija
preuzima (kao to je nedavno pokazao jedan veoma upuen istoriar Bruna), prelepu HermesovuJadikovku i opis
propasti Egipta: Presvete zemlje, sedita svetilita i hramova [...] pune grobova i mrtvih [...] Bogovi se vraaju na
nebo [...] Ljudi svi umiru i Egipat e ostati pust!
Vremena koja je Hermes predvideo dola su, kae Bruno.
Evropa, okrvavljena i uvuena u verske ratove koji kaljaju
svet eka obnovu, i Bruno prenosi Hermesovo proroanstvo na novo vreme: Posle dolaska tih stvari, kada Gospod Bog i Otac, vladar nad svetom, svemogui gospodar
provienja, potopom vode ili vatre, bolesti ili kuge, ili
putem drugih slubenika njegove milosrdne pravde, nesumnjivo e se okonati takvo kaljanje sveta i vratiti svetu
njegovo staro lice.
Bruno je tako jo jednom potvrdio, ako je to jo bilo
potrebno, duboku vezu izmeu novoghermetizma i teme
samog Preporoda.
102
i
NAPOMENE
46 Tresla se gora, rodio se mi. (Lat.) Horacije, O pesnikoj

umetnosti, 139.
47 Sebasto u stvari povezuje prie koje se mogu nai kod niza
antikih i ranohrianskih autora: Plutarh, Delside et Osiride, 31, 363 c, pripoveda ovu epizodu o Atakserksu; Pseudo Aristotel, u Phjsiognomica, 119, tesno povezuje planetu
Saturn, hladnu i vlanu, koja se nalazi u sazveu Vodolije,
sa magarcem, i pie: Magarac je ivotinja inertna, hladna,
glupa, neposluna; isto prenosi i Kornelije Agripa, De occulta philosophia, I, 25. Origen, u Contra Celsum, III, 5,
kae da su Jevreji, koji su od egipatske loze - pie paganin
Kels, naglaavajui kako su Jevreji i hriani jednako nesposobni da se ukljue u ivot drutva - napustili su Egipat
i preselili se u Palestinu ... posle pobune protiv egipatske
zajednice i u znak prezira prema kultovima koji se obino
potuju u Egiptu. Ono to su oni uradili Egipanima, kasnije su im vratili oni koji su preli na stranu Isusa, verujui
u njega kao u Hrista. U oba sluaja, razlog za buntovnitvo
bila je pobuna protiv drutva? Tacit, u Historiae, V, 2-5,
nakon to je ispriao kako je krdo divljih magaraca dovelo
Jevreje do nekog izvora, pie: Jevreji su u hramu osvetali
sliku ivotinje [tj. magarca] pod ijim su vostvom izbegli
lutanja i e!Isto tako, povodom hriana, Tertulijan uAd
nationes, 1,11, belei: Zaista, poput drugih, i vi ste umislili da na bog ima magareu glavu; tu optubu uveo je Kornelije Tacit, koji u svojim Istorijama pripoveda kako su se
Jevreji tokom pohoda kroz pustinju usled nedostatka vode
posluili divljim magarcima da pronau izvor, jer su shvatili da te ivotinje po povratku sa pae trae vodu, i pria
kako su zbog te usluge Jevreji oboavali glavu te ivotinje.
Usled toga se pretpostavljalo da se i mi, zbog nae veze sa
Jevrejima, klanjamo istom prikazanju!' Patrijarhalni autoritet monoteistikog Boga, ili bogova iz antikih panteona, tvrdoglav je i nepopustljiv, a za Bruna, nepromiljeno
vladanje je najgore magaratvo; Adam i Prometej su arhetipski oslobodioci. Brunova misao bi da obuhvati razliite
103
I
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
strane, da pokae podudaranje suprotnosti. Pri kraju dijaloga Svrgavanje pobedonosne zivotinje, Bruno govori o
egipatskim magovima, koji su razradili sloen jezik obreda
i pokreta kojima komuniciraju sa bogovima i utiu na
sile koje deluju duboko u prirodi. Kao posrednik izmedu
materijalnogi nematerijalnog, prirodnogi boanskog, mag
prelazi preko mree odnosa koji povezuju nisku zemaljsku
stvamost i njena naela, i na kraju iz nje izvlai boanske
darove. U Kabali, dalje u tekstu spomenuti Valaamov blagoslov moda predstavlja neku vrstu izvrnute magije, usled
koje idealno magaratvo utie na prirodne magarce"
na zemlji. U svakom sluaju, konkretno postojanje magaraca dokazuje postojanje idealnog naela magaratva, i
tako magaratvo zasluuje da bude dignuto u nebo i postavljeno pored drugih ideja. Izvrui ideju o podudaranju
suprotnosti u grotesku, Bruno se poigrava zakljukom o
neznanju kao lienosti od znanja, o postojanju take u kojoj se istina i zabluda savreno poklapaju.
Mnoge su, odista, vrste magaraca. (Lat.)
Pre mnotva, u mnotvu i posle mnotva. (Lat.)
Malo-pomalo, stopu po stopu i korak po korak. (Lat.)
Ovaj svet se tako blisko dodiruje sa onim drugim, da upravlja svakom njegovom odlikom. (Lat.) Aristotel, Meteor, 1,2,339a, 22-23.
Ba ste ljubazni. (Lat.)
Pih! (Lat.)
Malo je onih koje je vatrena vrlina uzdigla u nebesa.
(Lat.) Bruno uz izvesne izmene navodi Vergilijeve stihove
iz Eneide, VI, 129-131. (Vratiti se na gornji svet je teko,
to je malo njih moglo sinova boijih, koji uivahu Jupiterovu milost, ili ih vrlina uzdigla do neba; prevod Mladena S. Atanasijevia.)
Prikloni uho ka meni i sluaj. (Lat.)
Ko sam sebe ponizi bie uzdignut. (Lat.) Matej, 23-12;
Luka, 14 : 11,18 : 14.
U Herotskim mahnitostima, Bnmo pie: Iz tog razloga najdublji i najboanskiji teolozi kau da se Bog bolje
NAPOMENE
58
59
60
61
62
63
64
65
66
potuje i oboava utanjem nego reima, i da bi ga bolje

video, ovek mora zatvoriti oi pred vrstama koje ga predstavljaju, pre nego da ih otvori. Zato Pitagorina i Dionisijeva negativna teologija uiva toliko vei ugled od demonstrativne teologije Aristotela i sholastiara!'
Ne mari za silu konjsku, niti su mu mili kraci oveiji.
(Lat.) Psalm 147: 10.
Zameni sa: Nego, po snazi i nogama, magarica i njena
magarad jednaki su. (Lat.)
I ja se slaem sa takvim sudom. (Lat.)
Svoje domove iznova posete, i sopstvene kune bogove.
(Lat.)
Ako vam je po volji. (Lat.)
Kako Platon kae u Timaju, to je zato to tvorac svakoj
dui dodeli njenu zvezdu. U Pohvali ludosti, Erazmo se
sea kako je nikad dovoljno nahvaljen pitagorejski pevac,
koji je lino imao mnoge oblike, kao filozof, mukarac,
ena, kralj, podanik, riba, konj, aba, pa ak, ini mi se,
i suner. Na kraju je zakljuio da nijedna ivotinja nije
nesrenija od oveka, zato to su sve ostale bile zadovoljne
ogranienjima koja im je postavila priroda.
Vergilije, Eneida, VI, 749-751. Pre svog odlaska u druga
tela - ree - due e piti vodu letske reke, koja goni brige i
zaborav daje (Prevod Mladena S. Atanasijevia.)
Vergilije, Eneida, VI, 893-894. Dvoja su vrata Sna prva, kau - rona, kroz koja prave Senke lako izlaze."
(Prevod Mladena S. Atanasijevia.)
U Svrgavanju pobedonosne zivotinje, Minerva od Jupitera
trai da Pegaz ostavi svojih dvadeset blistavih svetlosnih
pega, i da zajedno sa Radoznalou ode do Konjskog izvora, koji odnedavno mute, rue i zagauju volovi, svinje
i magarci. Pa neka vidi da li svojim ritanjem i grienjem
moe dovoljno uiniti da oisti to mesto od one gnusne
gomile, da Muze mogu videti da se izvorska voda smirila
i zagladila pa im moda nee biti mrsko da se tamo vrate i
uvedu svoje kole i diplome.
105
i
NAPOMENE
67 U Galskim ratovima Cezar pie o druidskom obrazovanju i tvrdi da je verovanje u seobu dua njegova osnova:
Glavno uenje kojem ele da poue jeste da dua ne umire, nego posle smrti prelazi iz jednoga u drugoga; i poto
je strah od smrti tako uklonjen, smatraju da je to verovanje
najvei podstrek za hrabrost. O Sadukejima i verovanju u
reinkarnaciju pie kod Mateja 16 : 12-14, kod Marka 8 :
27, kod Luke 9: 18-19, o Sadukejima i njihovom uenju,
i o tome da su verovali da je Isus ponovno otelovljenje
nekoga od jevrejskih proroka.
68 Ovidije, Metamorfoze, 15 : 167-168. Lutaju dua dolazi kudgod i otkudagod i po volji bira u tjelesima stan, iz
ivotinja u Ijude ide i u ivotinje iz nas, i nikad joj poginut
nije. (Prevod Tome Maretia.)
69 Postanje, 3:1.
70 Aristotel, O dui, III, 8, 432a, pie: Dua tada postupa
kao ruka; ruka je orue koje koristi orua, a na isti nain
um je oblik koji koristi oblike, i pamet je oblik koji koristi
oblike ulnih predmetal*
71 Averoes ovo racionalizuje kada pie: Oigledno je da
stvari imaju sutine i atribute koji odreuju odreene
postupke svega postojeeg i kroz koje se razlikuju sutine,
imena i definicije stvari. Kada svako postojanje ne bi
imalo svoje posebno delanje, ne bi imalo ni posebno ime
ni definiciju, i sve bi stvari bile jedna te ista stvar i ne bi
bile jedna te ista stvar. Nasuprot onome to Onorio ovde
sugerie, Averoes priznaje da ,,ako nema formalnih struktura ili refleksivnih ili relacionih sila koje uspostavljaju i
otkrivaju usije pojedinanih partikulariteta, ne moe biti
distinktivne sadrine u stvarima koje bi bile formulisane
u definicijama, kako pie Beri Kogan, (Barry S. Kogan,
Averroes and the Metaphysics ofCausation. Albany, SUNY
Press, 1985).
72 Sebasto ponavlja Aristotelove temeljne argumente koji se
tiu prvobitnih uzroka i preobraavanja materije. Arhetipski smisao uzorka je trostruk i ukljuuje materiju, formu
i prvobitni izvor; Bruno u Uzroku, principu i jednom

pravi razliku izmeu unutranjeg i spoljanjeg uzroka:
Uzrok je spoljanji kada kao delatni uzrok ne ini deo
stvorenih i proizvedenih stvari. Uzrok je unutranji ukoliko ne deluje oko materije i izvan nje. [...] Tako je uzrok
spoljanji po tome to se razlikuje od supstancije i sutine
svojih posledica, i zato to njegovo bie ne nalikuje biu
stvari kadrih da se raaju i propadaju, mada ih obuhvata!*
Sebastova analogija izmeu ruke opteg delatnog uzroka"
i grnarove ruke moe biti i aluzija na Poslanicu Rimljanima 9 : 20: ,,A ko si ti, o, ovee, da protivno odgovara
Bogu? Eda li rukotvorina govori majstoru svome: zato si
me tako nainio?
73 Uporediti Psalam 36 : 6-7: Ljude i stoku ti uva, Gospode! Kako je dragocena milost tvoja, Boe!
74 Vavilonski vladar Nabukodonosor II, koji je vladao od
605. do 562. pre Hrista, u Bibliji se spominje kao razoritelj
Jerusalima (587. godine pre Hrista). Opisan je u Knjizi
proroka Danila 4-9, u kojoj se govori o nekoliko dogaaja
iz vremena njegove vladavine, kao i o osvajanjuJerusalima.
U drugoj glavi Knjige proroka Danila Nabukodonosor
sanja veliki lik napravljen od raznih metala (zlata, srebra,
bronze, gvoa) i ilovae. Prorok Danilo objanjava mu da
to znai uspone i propadanja svetovne moi. Zatim Nabukodonosor napravi velikog idola od zlata. U etvrtoj glavi
pripoveda se o jo jednom Nabukodonosorovom snu:
sanjao je ogromno drvo, i Danilo mu tumai znaenje tog
sna. U KnjiziprorokaJeremije nalazi se proroanstvo o dolasku unititelja naroda (Jeremija, 4:7), kao i opis Nabukodonosorove opsade Jerusalima i razaranja hrama (Jeremija, 52). Previe gord na svoje uspehe, Nabukodonosor
je morao biti ponien od Boga: izgubio je pamet i sedam
godina iveo kao ivotinja u divljini. Zatim mu se pamet i
vlast vraaju, i Nabukodonosor slavi Gospoda.
75 Kada se rodio jevrejski prorok Ilija, iz IX veka pre Hrista, pripoveda se u Bibliji, aneli su ga povijali ognjem
106
107
i
NAPOMENE
76
77
78
79
i hranili plamenom. Na kraju ivota, uzneo se na nebo u

plamenim koijama. O verovanju vraanju ako ne po istovetnom telu, a ono po istovetnom duhu starih proroka
govori se na mnogim mestima u Bibliji. U Jevanelju po
Mateju na nekoliko mesta govori se o poistoveivanju Isusa sa ranijim prorocima; U to vreme doe glas do Iroda
etvorovlasnika o Isusu; i ree slugama svojijem: to je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvijeh, i zato ini udesa", (14
: 1-2); Kada doe Isus u okoline Cesarije Filipove, pitae
uenike svoje govorei: ko govore ljudi da je sin oveij?
A oni rekoe: jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si
Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka", (16: 13-14).
Sebasto govori o svom hrianskom nasleu, mada njegovo prihvatanje Onorijeve rasprave o metempsihozi ukazuje na to da u Kabali konja pegazovskog sam autor traga za
pravilom prema kojem e ispravno suditi o izvoru primljenog nadahnua, odluivati o tome da li je poreklo tog
nadahnua boansko ili avolsko.
Ako je dolazak bio usporen, stvar e se bre zavriti. (Lat.)
Onorio, zapravo, govori o naklonostima koje se raaju
meu duama, koje su u Plotinovim Eneadama (4 : 8)
objanjene injenicom da due proistiu iz istog naela
iz kojeg je potekla i univerzalna Dua. Postoji jedinstvena (univerzalna) Dua, i postoje mnoge (ljudske) due.
Objanjenje koje u nastavku daje Bruno o odlaganju
seanja ,Jcao u kakvoj biblioteci" nalazi paralelu u Eneadama 4:12.
Onorio se na ovom mestu sea svog utelovljenja u Aristotela, koji je od sedamnaeste godine (367. pre Hrista) uio
na Platonovoj Akademiji u Atini, i bio tamo u prvim godinama vladavine Filipa II Makedonskog (359-336. pre
Hrista), sve do Platonove smrti 348. Plutarh u ivotima
(7 : 2) pria kako je Filip, oseajui da bi njegov sin Aleksandar mogao biti veliki vladar, poslao po najuvenijeg
i najuenijeg filozofa, Aristotela, i dao mu velikodunu i
valjanu platu. Grad Stagira, iz kojeg je Aristotel rodom,
108
I
80
81
82
83
84
i koji je on lino razorio, ponovo je naselio, i vratio ga

onim graanima koji behu u izgnanstvu ili ropstvu, kao
nagradu za trogodinje poduavanje budueg Aleksandra
Velikog. Aristotelov otac bio je makedonski dvorski lekar
po imenu Nikomah; Aristotelova Nikomahova etika dobila je naslov, meutim, zato to je Aristotelov sin Nikomah, prialo se, izdao to delo posle oeve smrti".
Gramatiar Aristarh sa Samotrake (oko 217-145. pre
Hrista) i astronom Aristarh sa Samosa (oko 310-230. pre
Hrista) iveli su posle Aristotela, koji je umro 322. godine
pre Hrista. Brunova omaka moe biti jo jedna naznaka
Onorijevog neznanja.
Termin Haldejci" ovde je upotrebljen u znaenju vavilonski matematiari, kako je korien jo u Rimu, na
primer kod Svetonija u Dvanaest Cezara, kod Domicijana,
ali i u Knjizi proroka Danila, 2 : 2: ,,I ree car da dozovu
vrae i zvezdare i gatare i Haldeje da kau caru san njegov!
Ova upotreba bila je rairena i u renesansi, pa i Bruno koristi ovaj termin u znaenju ,,astrolog, zvezdoatac", ali
imajui u vidu stari semitski narod iz Vavilona.
Averoesovi komentari Aristotela stigli su do Pariza izmeu
1230. i 1234. godine i bili doslovni, nasuprot Aviceninim
parafrazama, zato to je Averoes pristupao Aristotelovim
spisima pre kao filozof nego kao sinkretiar, i na filozofsku
istinu gledao kao na najviu vrstu ljudske istine". Mada je
kao zastupnik Aristotelove filozofije Averoes esto govorio
o
jasnoi Aristotelove filozofije, istraivai navode da ga j
ponekad divljenje vodilo toliko daleko da je prihvatao elemente Aristotelove nepreciznosti, naroito od one vrste
koja se nalazi u Aristotelovim kosmolokim raspravama.
Odnosno, tri knjige od kojih se sastoji Aristotelova rasprava O dui.
Aristotel u Fizici, II, 2, pie: Oblik je priroda. A obik i
priroda kazuju se dvostruko: jer, na neki nain, i lienost
je oblik. [...] Budui da se priroda kazuje dvostruko, i kao
oblik i kao tvar i [...] ako umee oponaa prirodu, i ako
109
i
NAPOMENE
je zadatak iste nauke znati donekle i oblik i tvar [...] do

koje mere, dakle, prirodoznanac mora poznavati oblik i
ono to jeste? Da li moda koliko i lekar miie ili kova
kovinu, naime: sve do onoga radi ega je svako pojedino; pa se bavi onim stvarima koje su izdvojive oblikom,
ali su u tvari. [...] A kako se ponaa ono izdvojeno, i ta
ono jeste, to je zadatak prve filozofije!* (Aristotel, Fizika,
preveo Tomislav Ladan, SNL, Zagreb, 1987.) U dijalogu
Veera na pepeljavu sredu, hvalei prilino dvosmisleno
Aristotelove uvide u Meteorologikama (Ta (iTepoXoyuca,
spis o kometama, Kumovoj slami, vetrovima, morskim
pojavama i zemljotresu, u etiri knjige), Bruno govori upravo o onome to Onorije priznaje kao greke svoje filozofije dok je bio u Aristotelovom telu, i kae: Govorio je
kao da prorie i gata; mada u tim sluajevima on sam nije
tako mislio; ipak, velikim delom i na najvanijim mestima
govori istinu, ali kao da malo hramlje, i uvek dodaje malo
sopstvene greke boanskoj mahnitosti."
85 Aristotel je napisao knjigu upuenu Aleksandru Velikom,
gde mu daje savete kako da vlada, i taj je spis, kako pie
kotski filozof V. D. Ros, imao ogromnog uticaja na ovog
vladara. Plutarh je, meutim, zapisao da Aieksandar nije
posluao Aristotelov savet da prema Grcima postupa kao
voa, a prema drugim narodima kao gospodar; da na Grke
gleda kao na prijatelje i srodnike, ali da se prema drugim
narodima ponaa kao da su biljke ili ivotinje; jer da je
tako inio, svoju bi vladavinu ugrozio brojnim bitkama i
progonstvima i estim pobunama".
86 Ovaj parodini spisak italijanski prireiva dela ordana
Bruna, ovani entile, objanjava kao spisak ,,sve uglednih dominikanaca, Brunovih starih poznanika iz konventa Svetog Dominika u Napulju, i navodi ih onako kako
ih je identifikovao Brunov biografVinenco Spampanato,
kao niz doktora teologije, biskupa, savetnika pape Pija V,
inkvizitora... Meutim, tu je i Bonifao, lik iz Brunove komedije Furundija, budalasti mu koji tri za kurtizanom
110
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
iako ima lepu mladu enu, a ceo spisak se zavrava slikovitim imenom, Don Zderonja. Stavie, Don Zderonja je
,,pun beskrajnih i plemenitih udesa, to je zapravo stih
iz Petrarkinog Trijumfa slave, koji je neposredno pre ovog
stiha sastavio svoj spisak slavnih Rimljana, meu kojima
se nalaze Scipion, Cezar, Klaudije i mnogi drugi, i zavrio
ga imenom Marka Aurelija.
Drugi filozofi nisu do ovoga doli. (Lat.)
O, velike li tajne! (Lat.)
Hajte, hajte, molim vas. (Lat.)
Poriem tu posledicu. (Lat.)
A ta je sa pretpostavkom, ili antecedentom ? (Lat.)
Po ljudskom autoritetu. (Lat.)
Mera stvari treba da zameni samu stvar. (Lat.)
Svaki postupak ima odreenu svrhu. (Lat.)
Tako mi Poluksa i Herkula. (Lat.)
Filozofija skeptiara jednako je jalova kao i zadatak koji je
dobilo etrdeset devet od pedeset unuka egipatskogkralja
Bela, koji je Ovidije opisao u Metamorfozama, IV, 463464. Bel, egipatski kralj, bio je sin Posejdona i Libije, i brat
Agenora, fenikog kralja. Imao je dva sina, Egipta i Danaja. Egiptu se rodilo pedeset sinova, meu njima i Linkej, a
Danaju pedeset keri, meu njima i Hipermnestra. Danaj
je keri verio s Egiptovim sinovima, ali im je zapovedio da
u svadbenoj noi poubijaju mueve. Sve su keri posluale
oca, osim Hipermnestre, koja je spasla Linkeja, a kasnije
mu rodila i sina Abasa. Belide, odnosno Danaide, trpele
su zato ovakvu kaznu u Hadu: Belove unuke vodu bez
prestanka grabe i gube, zato to su se ubit usudile bratince
svoje, kako ovi stihovi glase u prevodu Tome Maretia.
Pironovci, ili pironski skeptiari, sledbenici su kole koju
je osnovao Enesidem u prvom veku pre Hrista, a Sekst
Empirik je o njima pisao krajem drugog ili poetkom
treeg veka. Ime su dobili po Pironu, filozofukoji je ziveo
negde izmeu 360. i 270. pre Hrista, mada veza izmeu
filozofije ove kole i filozofa ije ime nose nije sasvim
111
I
jasna. U XVII veku nastaje renesansa ovog termina, to

se povezuje sa nastankom modernog naunog pogleda
na svet. Dok akademski skepticizam tvrdi da se nita ne
moe spoznati, pa ak ni to da se nita ne moe spoznati, pironovci se uzdravaju od bilo kakvih neoiglednih
propozicija i neprestano sve preispituju. Raspravljali su
o mogunosti da se do istine doe ulnom spoznajom,
razumom, ili pomou oboje, a zatim zakljuili da je neophodno potpuno odbacivanje rasuivanja (epochi) o stvarima. Tradicije starog skepticizma ponovo su doiyele
procvat u rano moderno doba i bile na vrhuncu u XVII
veku, kada su izmeu istorijskog pironizma" i istorijske
vere vodene rasprave oko verovanja u istoriju: kako se
mogu dokazati istorijske injenice?
98 Ksenofan iz Kolofona (oko 520. pre Hrista) bio je uitelj
kole elejaca pre Heraklita. Kako pie Sekst Empirik, bio
je manje filozof, a vie verski obnovitelj koji je besedio
protiv tradicionalne mitologije i propovedao panteizam u
kojem seJedan Univerzum poistoveuje sa Bogom.
99 U ovom dijalogu Sokrat opisuje Menonu Dedalove kipove, za koje kae da e, ako ih ovek ne vee, pobei, a
ako su vezani, ostaju na mestu; ako nisu sapeti, ne vrede
mnogo, jer umeju da se izmigolje kao odbegli robovi, ali
ako su sapeti, onda su velianstvena stvorenja.
100 Hajdemo zanjima. (Lat.)
101 Stih iz Petrarkinog Trijumfa smrti. Kako belei ovani
entile, u XVI veku ti su stihovi ve bili postali poslovini.
102 Merkur ili Hermes, zatitnik Magarca u ovom dijalogu,
roen je na planini Kileni u Arkadiji. U tekstu De imaginum, signorum et idearum compositione, iz 1591, Bruno
opisuje magarca kao pomono sredstvo za prevoz, ukoliko
ono ovom glasniku bogova ikada zatreba, jer Merkurovo
velianstvo ne bi moglo ostati neokrnjeno ukoliko on ne
bi mogao uzjahati neku konjoliku ivotinju" Pitagorejski klipeta, kako sam prevela Brunovo Micco pitagorico,
prema italijanskim renicima je nespretna, budalasta,
112
NAPOMENE
smena, glupa osoba", ak, osoba koja nije sposobna da

bilo ta naui.
103 Pokazujui svoju volju. (Lat.)
104 Ne prelazi liniju. (Lat.)
105 Vergilije, Ekloga III : 69: M
Od Jupitera ponimo, Muze
(Lat.)
106 Disciplina pitagorejskog uenika, i razlog zbog kojeg Klipeta uporno odbija da primi Magarca u kolu, opisana je
u Atikim noima Aula Gelija, 1: 9.
107 Ciceron u tekstu De Fato (O sudbini) pripoveda da su
Zopira zvali Fizionomista zato to je smatrao da se karakter i priroda, a u krajnjoj liniji i sama sudbina ovekova
moe proitati iz oblika njegovog tela i njegovih crta lica.
Kako je to Ciceron tumaio, izumeo je novu vrstu gatanja
iz ovekove fizionomije.
108 Jakopo Sanacaro,Arkadija, Ekloga VIII, 10-12.
109 Uprkos svimakoji se tome protive. (Lat.)
110 Kada se umeaju novi uzroci, iz njih nuno proistiu novi
zakoni, ali to ne znai da su ti zakoni doneti kako bi ili
naruku onim okolnostima; u meuvremenu je nuno prepustiti odluku sudu vrsnog sudije, koji e se potruditi da
presudi onako kako je nuno i korisno. (Lat.)
U z Br u n o v u K a b a lu
Filozofi su, na izvestan nain, slikari i pesnici; pesnici su

slikari i filozofi; slikari su filozofi i pesnici. Tako istinski
pesnici, istinski slikari i istinski filozofi jedan drugoga
biraju, i jedan drugome dive se.
ordano Bruno, Explicatio triginta sigillorum
ordano Bruno stigao je u London u aprilu 1583, i u
Engleskoj ostao do kraja 1585. Neto vie od dve godine
,nije naroito dugo razdoblje. Ipak, za Bruna je to vreme
vbilo presudno. U Parizu je poeo da razvija temeljne motive svoje nolanske filozofije; u Londonu ih je razvio na izvanredan nain, i napisao prava remek-dela evropske misli,
' svoje takozvane italijanske dijaloge": Veeru na Pepeljavu
sredu, O uzroku, principu ijednom, 0 beskonanom, Svrgavanje pobedonosne ivotinje, Kabalu konja pegazovskog
i Herotske mabnitosti. U Engleskoj je precizno osmislio
svoje novo shvatanje beskonanog, univerzuma i svetova;
u estokoj polemici protiv Lutera i pedanata reformacije,
razradio je svoju operativnu" etiku, izloenu u Svrgavanju
pobedonosne zivotinje. Dovrio je delo o raspadu hrianstva ije je osnove postavio jo u dominikanskom manastiru u Napulju, prepliui na sebi svojstven nain uenja
Arija i Erazma. Tih godina, kada je Brunova misao bila u
punom naponu, kada je uobliio svoje ideje onakve kakve
115
I
e potom duboko uticati na evropsku filozofiju, Bruno je

vodio teak ivot. U Parizu je uspeo da postane jedan od
Jkraljevih predavaa", a oni su, kako kau istoriari, bili
neka vrsta prethodnika francuske Akademije", predavanja za koja se s tekom mukom izborio na Oksfordu zavrila su se bolnim neuspehom, koji mu je konano zatvorio
vrata engleskih univerziteta. Uostalom, jo i pre nego to
je Bruno kroio u Englesku, kako je zabeleila Frensis Jejts u knjizi Bruno i hermetika tradicija, u London je ser
Frensisu Volsingemu, kraljevskom prvom sekretaru, stiglo
pismo engleskog ambasadora u Parizu Henrija Kobema, u
kojem je stajalo: U Englesku namerava da doe ordano
Bruno, Nolanac, profesor filozofije, iju religiju ja ne odobravamr Sa anglikanskog stanovita, pie ovani Akvilekija, jedan od najznaajnijih italijanskih brunista u XX veku, Brunove ideje nuno su morale delovati sumnjivo zato
to je Bruno formalno bio katolike, pa onda kalvinistike
veroispovesti, ,,a ne treba ni spominjati da se pokazivao
kao averoista - to jest, zastupao ideju dve istine - u pitanjima odnosa izmeu otkrivene religije i filozofije, i da su
se mogli otkriti tragovi panteistikog imanentizma u njegovim delima objavljenim u Parizu, kao i, nesumnjivo, u
njegovim pariskim predavanjima".
Po izjavama koje je dao tokom suenja, Bruno je otiao iz Pariza zbog nemira koji su izbili; mada poetkom
te godine jo nije bila izbila otvorena pobuna protiv vladajue dinastije, ve je rastao talas katolike reakcije koji
e dve godine kasnije prinuditi kralja da opozove edikte o
miru s protestantima. U martu 1583, svega nekoliko nedelja pre nego to je engleski ambasador poslao vest o Brunovom dolasku u London, kralj je morao da se umea da
ugui pobunu u parlamentu, koji je odbijao da potvrdi nove poreske edikte; etiri meseca kasnije, svetenstvo se okupilo u skuptini da trai usvajanje doktrinarnih postavki
116
I
UZ BRUNOVU KABALU
Tridentskogkoncila u Francuskoj. U tako sloenoj politikoj situaciji, prisustvo oveka kakav je bio Bruno, koji se
bio odrekao katolianstva i prihvatio kalvinizam u enevi,
koji je u uenim krugovima bio poznat po svojim ne naroito pravovernim idejama, nije bilo dobrodolo. I Bruno
se naao u Londonu, s preporukama za francuskog amba; sadora Miela de Kastelnoa na engleskom dvoru. Istoriarka renesanse koja je najzaslunija za irenje brunistikih
studija u XX veku, Frensis Jejts, iznela je pretpostavku da
je Bruno dobio neki tajni diplomatski zadatak, da je trebalo da u Engleskoj zastupa pomirljivu politiku francuskog
kralja, koju je Bruno lako mogao prihvatati. Novija istraivanja istoriara pokazuju da su Brunovi kontakti u Londonu bili sasvim u skladu s idejama koje je Bruno imao o
politici kakvu bi trebalo voditi u pitanjima vere.
Boravak u Londonu za Bruna je bio jedan od najplodnijih perioda. Naao se u najviim krugovima u engleskoj
kulturi i drutvu, kretao se meu Ijudima kao to su ser
Filip Sidni, plemi i knjievnik, koji se te godine oenio
erkom prvog sekretara Volsingema, a koga je Bruno ve
bio ranije upoznao u Milanu, 1578; Fulk Grevil, Sidnijev
kolski drug i veliki prijatelj, koji je kasnije napisao Sidnijevu biografiju, i sam vrlo prisutan na engleskom dvoru;
u njegovoj kui organizovane su veere i sastanci monih
ljudi i knjievnika; tu je i Don Florio, sin Toskanca, roen u Londonu, pisac prirunika za uenje italijanskog, a
kasnije i prvog italijansko-engleskog renika (1611), koji
je bio kuni uitelj erke francuskog ambasadora Kastelnoa. O svima njima, Brvmo pie u dijalogu Veera na Pepeljavu sredu i u Herotskim mahnitostima-, pie i o tome
da je i klima tih godina u Engleskoj bila neobino blaga:
Pod ovim blagim nebom nad Britanskim ostrvom...", kae, jeo sam groe iz londonskih bati [...] za koje tvrde
da nikad nije takvo rodilo na engleskom tlu.
117
I
Godine 1583. kraljica Elizabeta I ima pedeset godina, a vlada od 1558. Prema proraunima Kembrike ekonomske istorije, Engleska je 1570. imala neto vie od
etiri miliona i sto hiljada stanovnika, a London oko sto
ezdeset hiljada. Podaci o Londonu razlikuju se maltene
iz godine u godinu tokom celogXVI veka: poetkom veka, samo leva obala imala je oko pedeset hiljada, a krajem
veka dve stotine hiljada, pre svega zahvaljujui razvoju trgovine i irenju grada. U vreme kada je Bruno tamo boravio, London je bio jedan od najveih evropskih gradova,
posle Konstantinopolja, Pariza i Napulja. Kakvo je bilo
stanovnitvo grada, o tome Bruno pie u Veeri na PepeIjavu sredu: Narod bez trunke obzira, neuglaen, grub,
seljaki, divaij i nevaspitan [...] sluge [...] propali trgovci
ili zanatlije [...] trgovci bez savesti ivere..!'
London se bezmalo ceo irio du leve obale Temze,
muljevite, s brojnim pristanitima i nebrojenim brodovima i amcima. Bruno pria o dva laara koji odbijaju da
produe put, zato to su stigli do svoje kue:
Nekakvi
prostaci [...] izbacie nas tamo; i poto smo im platili i zahvalili (jer na tom mestu nita drugo i ne moe da se uini
kad vam takav ljam uini neto naao) [...] zaglibili smo
se u nekom blatnjavom gazu [...] sve ljapkajui po mulju
u koji su nam noge upadale do kolena.." kako je napisao
u Veeri. Grad je s desnom obalom povezivao samo jedan
most, na kojoj su samo seoske kue i njive, pivara i dve
arene: velika (The Bowt) i mala, za borbe pasa i medveda.
U vreme kada je Bruno stigao u London, postojalo je
ve nekoliko pozorita, izgraenih sedamdesetih godina,
kako pie Sekspirov biograf Stiven Grinblat, pozivajui se
na savremenog londonskog hroniara Stouva: Pozorite,
Kulisa, Rua, Labud, Crveni bik, Fortuna i uveni Glob.
Sam Sekspir poeo je u Londonu da se proslavlja svojim
dramama nekoliko godina kasnije, 1587. Od 1567. radi
118
i
U Z BRUNOVU KABALU
londonska Berza, osnovana po ugledu na onu u Antverpenu, oko koje se, kao i pred katedralom Svetog Pavla,
nalaze, kako pie Bruno, gomile oajnika koji su pali u
nemilost kod svojih gospodara, koji su se sklonili od oluje, hodoasnici, nesposobnjakovii i lenjivci, oni koji vie
nemaju priliku da neto ukradu, oni koji su tek utekli iz
zatvora, oni koji su se namerili nekoga da prevare da doe
da ih odande izvue.
Meutim, London je u punom zamahu, kao i celo
Elizabetino kraljevstvo: godine 1581. Frensis Drejk je postao ser, posle velikih uspeha protiv Spanaca na Pacifiku.
Osnivane su prve trgovake kompanije, poput Levanteske kompanije, trgovalo se vunom i kalajem. Najvei broj
kua u Londonu bio je od drveta; na obali Temze stajao
je Tauer, od sivog kamena.
Po dolasku u Engiesku, Bruno je od aprila boravio u
kui ambasadora Kastelnoa, a prvi put je juna meseca otiao u Oksford, u pratnji poljskog palatinskog kneza AIberta Laskija. U pratnji kneza nalazi se jo jedna znaajna
linost: Don Di, koji tada ima pedeset i est godina, a
studirao je na Kembridu - geograf (upoznao je Merkatora u Holandiji), matematiar, na glasu je i kao alhemiar; kraljiin je astrolog. Zagovornik kopernikovskih ideja, a ita i sudbine iz kristalne kugle; prijateljuje s mladim
Edvardom Kelijem, koji tvrdi da razgovara s duhovima
pokojnika i da zna kako da dobije zlato iz prostih metala.
S druge strane, oksfordski profesori, vrsto vezani za Aristotelovu misao i za Ptolomejevu fiziku.
Dord Abot, koji e kasnije postati Kenterberijski
nadbiskup, ostavio je svedoanstvo o toj prvoj poseti u
tekstu naslovljenom Razlozi kojeje izneo DoktorHil, objavljenom 1604, etiri godine posle Brunove smrti. Tom
je prilikom, tvrdi Abot, Bruno goreo od elje da se proslavi nekim dostojnim podvigom. Brunu, je, odista, bilo
stalo da javno govori o svojim kosmolokim idejama, koje je razvijao polazei od Kopernika, koga je, kako je tvrdio, razumeo bolje nego to je ovaj sam sebe razumeo".
Verovao je da e protestanti lake prihvatiti takve ideje.
U Oksfordu, gde je, na koledu Hristova crkva, nekada
studirao Filip Sidni, Bruno je za vreme te junske posete
vodio nekoliko rasprava sa oksfordskim teologom Donom Anderhilom, koji je 1584. godine postao vicekancelar Univerziteta. Bruno je u Englesku stigao u najgorem
trenutku. Na rei koje je o njemu napisao engleski ambasador u Parizu svakako su imali uticaja i Brunov raniji ivot, Brunova neortodoksna uenja, dela koja je objavio u
Parizu. Godine kada se Bruno naao u Engleskoj bile su
vreme velikih sukoba unutar crkve u toj zemlji, podeljene
na anglikance i ekstremne protestante, puritance" toga perioda. Da stvar bude jo komplikovanija, upravo tih
godina na Oksfordu su poele da se ire ideje francuskog
humaniste i logiara Pjera de la Ramea, hugenota, deset
godina ranije postradalog u Vartolomejskoj noi, koji je
predloio veliku reformu obrazovanja: njegovo ,,uvoenje metoda u nastavu bilo je amatersko delo oajnika koji nije mislilac nego pedagog erudita. S politikim
razlozima preplitali su se i lini razlozi koji su doprineli tome da akademski krugovi u Oksfordu i Kembridu,
univerzitetima koji su u to vreme bili tesno povezani, budu uglavnom opredeljeni za ,,puritansku stranu. Zato ne
udi previe doek na koji je Bruno naiao u Oksfordu,
naroito posle prvih rasprava s jednim od najveih ,,puritanskih" teologa, Donom Anderhilom. Bruno u dijalogu Veera na Pepeljavu sredu govori o tvrdoglavom
pedantskom neznanju i nadmenosti pomeanim sa seljakim nevaspitanjem": Idite u Oksford i neka vam ispriaju ta se Nolancu desilo za vreme javne rasprave s nekim doktorima teologije pred poljskim princem Laskim
120
i
U Z BRUNOVU KABALU
i raznim engleskim plemiima [...] Neka vam ispriaju [...]

i kako se zapleo kao pile u kuine, u petnaest navrata, pred
petnaest silogizama, onaj jadni doktor koga mu je njegov
korifejski poloaj u Akademiji dao kao protivnika u toj
prilicL Otre rei. Meutim, osim oiglednog teorijskog
neslaganja, postoji jo jedan razlog koji ne treba potcenjivati. Taj puritanski teolog moda i nije bio naroito jak u
filozofiji, ali je zato imao veliku mo u okviru akademije.
Druga epizoda vezana za Oksford odigrala se u avgustu iste godine. O njoj svedoe dva teksta, svaki na svoj
nain neobino zanimljiv. Jedno je Brunovo pismo vicekancelaru Oksfordskog univerziteta, u kojem Bruno ne
naroito laskavo govori o oksfordskim profesorima, i po
Mikeleu Cilibertu (jednom od trenutno najznaajnijih
prouavalaca Bruna u Italiji), trai nametenje kao predava. U tom tekstu, svaka re je briljivo odmerena, a
samo pismo sastavljeno iz etiri dela, u kojima su argumenti vrlo precizno razvijeni. U prvom delu, Bruno sebe predstavlja kao doktora najbolje razraene teologije
i profesora najistijeg znanja, ukrotitelja neznanja";
govori o svojoj ljubavi prema svim ljudima; o svojoj ravnodunosti prema razlikama u staleu, polu, rasi; svoju naklonost prema onima koji se u odnosima pokazuju
kao uljudniji, miroljubiviji, odaniji; o tome da vie gleda
na duh i kulturu intelekta nego na spoljanje znakove. U
drugom delu razobliava i napada ,,zle Silene", pedante",
koji u ime naopako tumaenih biblijskih tekstova ludost
prikazuju kao mudrost, neznanje kao znanje, lenost kao
istotu i svetost vere. U treem delu, posredno iznosi svoje namere, istiui korisnost i verodostojnost, umnost i
prirodnu harmoninost svog istraivanja, odbijajui pretenzije na apsolutnu istinu: Kad se desi da, zarad iznoenja teorijskog razloga i praktine primene, naizgled budemo navedeni da prihvatimo uenja Pitagore, Parmenida,
U Z BRUNOVU KABALU
Anaksagore i najboljih filozofa, ili ak da iznesemo sopstvene ideje - ma koliko one ponekad mogle naoko biti
u suprotnosti s uobiajenim pravoverjem - tu treba razumeti da takve stvari ne govorimo kao apsolutnu .istinu,
nego kao ono to se najbolje slae s naim razmiljanjem
i pameu, ili barem, kao neto to nije toliko besmisleno
koliko druga strana, njemu protivrena." U ovom briljivo razraenom tekstu meaju se fleksibilnost i vrstina,
spremnost na raspravu i preciziranje granica u kojima bi
se ona imala voditi. Taj tekst po tonu je veoma razliit od
dijaloga Veera na Pepeljavu sredu, u kojem glavna tema
postaje nolanska filozofija. Meutim, izmeu ta dva teksta, neto znaajno se dogodilo. Bruno je uvideo koliko
neprijateljstvo moe oekivati na Oksfordskom univerzitetu; s druge strane, upravo to je razdoblje kada razrauje
osnovne crte svojih kosmolokih istraivanja. Bruno je u
avgustu 1583. zapoeo niz predavanja ,,o besmrtnosti due i ,,o petostrukoj sferi. Ubrzo je, meutim, bio prinuen da ih prekine, i da zauvek napusti Oksford. U taj dogaaj upleli su se, kako se to Brunu esto deavalo, razlozi
koji su bili i dramatini, i groteskni, i patetini. Ironino i
bezobzirno, o tome pie Dord Abot, budui Kenterberijski nadbiskup, u dokumentu koji Frensis Jejts navodi u
knjizi Bruno i hermetika tradicija:
Kad je onaj italijanski pedi, to sam sebe zove Philoteus Jordanus Brunus Nolanus, magis elaborata Doctor
itd. [...] imena svakako dueg nego telo to mu je, 1583.
posetio na univerzitet u pratnji poljskog vojvode Laskog,
goreo je od elje da se u tom slavnom ateneumu proslavi
nekim nezaboravnim podvigom. Kada se nedugo potom
vratio, s mnogo vie smelosti nego mudrosti zauzeo je najvie mesto u naoj najboljoj i najuvenijoj koli, pa je zasukao rukave poput kakvog onglera i naveliko se raspriao, te entrum, te irkulus, te irkumferena (zato to se
to tako u njegovoj zemlji izgovara), izmeu mnogih drugih stvari pozabavio se i time da podupre Kopernikovo
miljenje po kojem se Zemlja vrti a nebesa stoje na mestu;
ali se u stvari njemu vrti u glavi, i njegov mozak ne stoji
na mestu. Kad je zavrio prvo predavanje, neki ozbiljan
ovek, i tada i sada na visokom poloaju na ovom univerzitetu, pomislio je da je negde ve proitao to to je Doktor izlagao; ali, preutao je tu svoju sumnju dok ga nije
sasluao drugi put, a onda se dosetio o emu je re, pa se
vratio u svoju radnu sobu i naao da su i prvo i drugo predavanje, maltene od rei do rei, preuzeti iz dela Marsilija
Fiina [...] najpre su pomislili da saopte uenom doktoru
ta su otkrili. Meutim, onaj koji je prvi otkrio istinu mudro je predloio da ga jo jednom iskuaju; a ako i trei
put nastavi da ih vue za nos, i njih i ceo auditorijum, onda e postupiti prema svom nahoenju. A poto je Jordanus nastavio kao idem Jordanus, oni su mu preko izvesne
osobe stavili do znanja da su s njim ve imali previe strpljenja i da im je dovoljno muka zadao; i tako je, uz veliko
potenje onog oveuljka, stvar svrena."
Scena je arobna", zabeleila je u nastavku Frensis Jejts. Zaista je izvanredna, ak i sa teatralnog stanovita, nadovezao se i Mikele Ciliberto u svojoj biografiji ordano
Bruno. Bruna izbacuju sa Oksforda zbog plagijata. Pri tom
ga opisuju kao ,,onglera, opsenara, ili maga. Maga koji objavljuje Kopernikovu teoriju u kontekstu astralne magije i
oboavanja sunca iz Fiinovog De vita coelitus comparanda.
I ozbiljan ovek tri u svoju biblioteku da nae Fiina. Da
li su uopte shvatali o emu je Bruno govorio? Verovatno i
nisu. Abot je ovu epizodu naveo u raspravi protiv katolika
koju je objavio etiri godine nakon to je Bruno spaljen u
Rimu. Stalo mu je da naglasi da je njegov protivnik, izvesni
Hil, plagijator, i navodi razne primere katolika-plagijatora. I tu uvrsti i Bruna. U Veeri na Pepeljavu sredu, dijalogu
122
I
U Z BRUNOVU KABALU
koji govori i Kopernikovoj teoriji, Bruno je priao o svom

oksfordskom iskustvu: Pitajte kako su prekinuli njegova
javna predavanja, i de immortalitate animae i de quintuplici
sphaera. Zestoko se obrulio na pedante koji su ga onako
optuili. O emu je, zapravo, re? Bruno je, naime, u svojim predavanjima povezivao Kopernikove ideje o suncu sa
Fiinovim idejama iznetim u De vita ccelitus comparanda,
a napad potvruje, kako smatra Frensis Jejts, da je Abot u
Brunovim predavanjima video i religiozni smisao. Dijalozi
napisani na italijanskom - to je bio sasvim neobian i nov,
nevien ali dobro promiljen Brunov izbor, jer se tako svojim tekstovima obraao drugaijoj publici, ne naunicima,
nego engleskoj aristokratiji elizabetanskog doba koju sve
vie zanima Italija i koja italijanski jezik prihvata s mnogo
zanimanja i oduevljenja - to ih je Bruno objavio u Engleskoj, prouavaoci su obino klasifikovali kao moralne i filozofske. Frensis Jejts pokazala je da je Bruno u njima predlagao reformu morala i fiiozofije imajui u vidu hermetiku
religioznu misiju, misiju u kojoj Fiinova magija dobija
mesto u okviru iroke obnove magijske religije zasnovane
na pseudoegipatskim hermetikim tradicijama sauvanim
u temeljnom tckstu Asklepija.
Odista, Bruno je imao obiaj da u svoje spise ubacuje
odlomke iz dela drugih pisaca; njegova vetina pamenja,
kako mi se ini, usisavala ih je kao delove njegove misli, ali
im je davala nov oblik, novo mesto, u svedosti Brunovih
teorija. Veliki erudita i moan mislilac u ovom sukobu s
puritanskim teolozima upleo se u vorite u kojem se prepliu teoloki, nauni, pa i politiki motivi. U leto 1583.
Bruno na Oksfordu poinje da izlae temeljne teme svoje
ontologije i kosmologije koje e uskoro u punom zamahu
izloiti u italijanskim dijalozima. I ini to, oigledno, prevazilazei kriterijume verodostojnosti na kojima je, kako
je izjavio u pismu oksfordskom vicekancelaru, hteo da se
zadri. U krajnjoj liniji, to i ne iznenauje. Ono to je budui Kenterberijski nadbiskup pisao 1604, pisao je sa punom sveu o potpunom socijalnom neuspehu Brunovog
boravka u Engleskoj, i o skandalu koji je izazvalo objavljivanje njegovih dela u Londonu. Onaj oveuljak kome su
titule bile due nego telo, meutim, napisao je Svrgavanje
pobedonosne zivotinje i Kabalu konja pegazovskog, i nikako
nije bilo zgoreg i dalje bacati ljagu na njega. Meutim, kako bismo jasnije sagledali o emu je zapravo Bruno drao
javna predavanja na Oksfordu, nije neophodno odmah
pribegavati ovim dijalozima, kao ni dijalozima Veera na
Pepeljavu sredu, 0 uzroku, principu i jednom - delima koja je napisao kasnije. Pre oksfordskih predavanja, Bruno
je objavio tekstove od sutinske vanosti, pisane na latinskom, jeziku nauke toga doba. To su: Explicatio triginta
sigillorum - Objanjenje trideset peata i Sigillus sigillorum - Peat nadpeatima, gde se uz dominantne motive
gnoseolokog reda pojavljuju i teme i razmiljanja o kosmologiji i ontologiji, koje e kasnije opsenije razvijati u
italijanskim dijalozima. Peat nadpeatima je neka vrsta
izvanredne spekulativne laboratorije u kojoj Bruno razvija problem kojim se bavio ve u Senci ideja, jo jednom
ranijem spisu na latinskom, a kasnije ga nastavlja i radikalizuje u londonskim dijalozima, naroito u Veeri na PepeIjavu sredu i Uzroku, prihcipu i jednom, odnosno pitanju
forme. I to ini temeljno analizirajui proces spoznaje,
istiui njegovu jedinstvenost. Peat nadpeatima od samog naslova vodi itaoca u neobinom pravcu: poto su
znakovi unutranje senke ulnih oblika, a ulni oblici su,
opet, tragovi ideja, Peat nad peatima je istovremeno
metafizika osnova Brunove ars memorie i njegove teorije znanja kao senke. Proces spoznaje je jedinstven proces
koji objedinjuje razliite stepene i ravni. Meutim, nije
u pitanju samo to. Polazei od ovih pretpostavki, Bruno
124
125
i
UZ BRUNOVU KABALU
uvodi sutinske elemente problematike kojom se potom

bavio u italijanskim dijalozima. Peat nadpeatima je prekretnica u nolanskoj filozofiji.
Brunova misao je nezadriva, njegova nolanska filozofija sunula je kao eksplozija baruta, i uzdrmala temeIje znanja, odjeknula jae nego to bi odjeknula Barutna
zavera, da su zaverenici uspeli u svom naumu da izazovu
eksploziju u engleskom parlamentu dve decenije kasnije,
pet godina posle Brunove smrti. Bruno nije bio ovek koji je znao da se snalazi u banalnim situacijama, i Abotovo
svedoanstvo upravo o tome govori. Ideja je najvanija,
ideja je zapravo jedino to je vano, i ko to nije razumeo,
nije mogao razumeti Bruna, niti je Bruno mogao razumeti njega. Ovo se potom jo traginije pokazalo pred Inkvizicijom u Rimu. Savladati Bruna bilo je jednostavno:
dovoljno je bilo izvesti trik kojim bi se Bruno stavio u sasvim banalnu situaciju. Te banalne situacije su, meutim,
podrazumevale velike uloge, koji su, kako je vreme odmicalo, postajali sve vei.
Bruno je napisao est dijaloga na italijanskom, od kojih je etiri objavio 1584: Veeru na Pepeljavu sredu, gde
rui staru ptolomejsku predstavu o univerzumu i prihvata Kopernikovu teoriju; 0 uzroku, principu ijednom, gde
pobija temelje aristotelovske metafizike; 0 beskonanom,
univerzumu i svetovima, gde nastavlja svoje kosmoloke
rasprave i izlae teoriju o mnotvu svetova; Svrgavanje
pobedonosne ivotinje, zaprepaujuu satiru kojoj je tema
smena vlasti u Zodijaku, usmerenu na religioznu i moralnu obnovu. Na ovaj poslednji dijalog nastavlja se Kabala
konja pegazovskog, iz 1585, iste godine kada je objavio i
Herotske mahnitosti, dijalog u kojem metafizika i mistika
slede puteve petrarkistikih stihova koje Bruno ispisuje
uz duge, opsene glose. Ovi veliki dijalozi napisani su na
italijanskom ne bi li doprli do ire publike nego to je to
ona na koju su mogli pretendovati spisi na latinskom jeziku, namenjeni pre svega naunoj sredini. I sam oblik dijaloga Bruno ne upotrebljava samo u filozofskoj tradiciji
dijaloga: tada ve autor komedije Furundija, italijanske
dijaloge je ispisivao kao ivahne, vrcave razmene, u isti
mah satirine i spekulativne, iznosei svoje nove i esto
skandalozne teze u briljivo pisanim tekstovima koji ostaju i znaajne stranice u knjievnosti.
Kabala konja pegazovskog je sasvim izuzetno delo, od
samognaslova, i od naslovne stranice, koji su zavarali mnoge komentatore: ,,Kabala, tajna i otkrivanje tajne, u sebi
nosi i odjek rei konj, cavallo. Osim toga, to je bilo i ime
nekog egzotinog, udesnog stvorenja o kojem se mnogo
raspravljalo u to vreme. Uenje o poklapanju suprotnosti
izjednauje tog udesnog Kabala, koji se moe porediti s
Pegazom, pastuvom Muza, s Magarcem Kilencem, koji
moe biti i krilati Merkur, to jest Hermes, roen u peini
na planini Kileni. Od pegazovskog konja iz naslova, koji
je zapravo magarac, do mesta gde je knjiga tampana - navodno u Parizu, zapravo u Londonu - pa je i tampar koji
je knjigu tampao, takoe je Brunov izum: Antonio Baio,
ije prezime zapravo znai konj mrke boje, negde izmeu
dorata i vranca, ,,crvenkasto-mrk konj sa crnom grivom
i repom, kako kae Garcantijev renik; italac e se dosetiti da bruno na italijanskom znai mrk, zagasitosme;
plahoviti vranac, prevodi Dragia Stanojevi Ariostov
stih iz Besnog Rolanda destrier baio a scorza di castagna".
Mogli bismo naprosto rei da je u pitanju divertissement,
mada jezik ovog dijaloga, esto na ivici paradoksa, za Bruna polazite veoma ozbiljnih razmiljanja. Mnogi koji su
ovaj dijalog prouavali, pristupali su mu samo sa ozbiljne
strane, davei tako duh autora u rekama mastila. Sam Bruno se ponekad svojski trudio da sakrije svoju misao, da je
zakopa ispod ogromnog znanja i itanja teoloke literature
126
127
i
U Z BRUNOVU KABALU
i biblijskih citata i zaplete svoja u jo prisnija itanja i bliskija poznanstva sa jezikom, italijanskim i latinskim, u
svim njihovim nijansama. Bilo bi, meutim, pogreno i
govoriti o Kabali samo kao o ironinom, satirinom tekstu. To je ono to kod Bruna ne samo to zbunjuje - da li
je pisac, ili filozof ? Da li je satiriar, ili metafiziar? Mag
ili naunik? - nego i oteava zadatak svakome ko se poduhvati da o njegovim tekstovima, i o njemu govori. Vane
su sve suprotstavljene i nespojive, a u njemu ipak spojene
strane, i vane kao celina, koja se opire analitikim poduhvatima. Kojim jezikom govoriti o Brunu?
Pokuajmo najpre jezikom nauke, iako znamo da bismo u Brimovim oima ispali smeni. Od prvih vekova,
hrianstvo je imalo potrebu da obezbedi doktrinarne
osnove koje e vaiti za sve. Taj pokuaj bio je usmeren na
sticanje politike moi, na zamenjivanje kanona paganskog drutva sopstvenim, na stvaranje Crkve. Zato je bilo
neophodno slediti nova pravila koja e, poto ih je Bog
predao ljudima, ukinuti ona stara. Otkrivena religija, tako, zahteva i pedagoku revoluciju, i dovodi do prevrednovanja neznanja, shvaenog kao stanje prvobitne bezazlenosti i odricanja od racionalnog razvoja; zato se uvodi
dogma, iscina sadrana u religioznom otkrivenju. Od te
pretpostavke polazi Brimo kada pie ono to bismo mogli
definisati kao traktat o neznanju", idui tragom moralne satire koja je ve prikazala ludilo u ljudskom ivotu u
svim oblicima: od slika Hijeronimusa Boa do Erazmove
Pohvale ludosti i Broda ludaka Sebastijana Branta. ordano Bruno, meutim, koristi dvostruki registar: s jedne
strane, ironiju s kojom je on kao deak navikao na ivot u
prirodi pristupio prouavanju svetih spisa bez smernosti
ili odricanja, ve sa kritikim, aljivim duhom superiorne
inteligencije; drugi registar je racionalna strana filozofa
koji pred sebe stavlja problem saznanja, koji Bruno veto
uvodi iznova i iznova, prikazujui razliite tipove ljudi

koji se sa njim suoavaju voljno ili nevoljno, kao mislio
ili kao magarci. Tako Bruno stvara organsku kompozici;ju, u kojoj se prva strana, ona komina, oslanja na figuru
, Magarca kao ivotinje koja postaje lik, uesnik u dijalogu,
}i amblem. Tema je drevna, ali je razvijena i dovedena do
nevienih posledica: Bruno izvodi paradokse, a iz paradoksa nova pitanja i nove teorije, a u isti mah i komine
situacije, koje, opet, vraa na biblijske citate... Raspravlja
)o mogunostima spoznaje, o neophodnosti i uzajamnom
proimanju znanja i neznanja; iznosi pretpostavku da
i se ne prenose samo telesne osobine nego i kulturni elementi; raspravlja o odnosu izmeu fiziologije i uma: dua moe iz magarca prei u Aristotela ili Pavla iz Tarsa, i
u zavisnosti od toga kakva je sudbina snae, koja srea je
zadesi, svaka dua spaja se sad s ovom vrstom tela, sad s
nekom drugom; a poto su udovi na tim telima razliiti,
dua postie razliite stepene inteligencije; zato ona ista
dua koja je u telu pauka imala jedne sposobnosti, spojena s telom ljudskog bia stie drugaiju inteligenciju, drugaije ponaanje. Zato, kad se bolje pogleda - kae Bruno
- nadmo ljudske vrste nad drugim ivotinjskim vrstama
ne dolazi od uma, nego od ruke, organa nad organima" i
orua bez kojeg ljudska civilizacija nikad ne bi bila stvorena. I dalje razvija ideju da sve i svi potiu od jedne supstance: to je monizam koji e ga na sudu Inkvizicije kotatioptubezajeres.
Glavni tumai Brunove misli danas, skloni su da povlaste kritiku stranu njegovog dela i mete njegovih napada. Tragaju za izvorima Brunovih citata, pretresaju
Spampanatova biografska otkria i zablude, popisuju mesta na kojima se Bruno suprotstavlja teolokim tekstovima, poev od svetog Pavla. Moda sam, na kraju, makar
nevoljno, i ja tako donekle inila u ovom tekstu. Takav
128
129
I
postupak, zanimljiv naunim istraivaima, zamorie one

druge itaoce. Bolje je obuzdati se na vreme. Mnogo je
uinjeno u traganju za Brunovim filozofskim izvorima,
beleeni njegovi napadi, od Seksta Empirika i skeptika
pa nadalje, uspostavljane veze Kabale konja pegazovskog s
drugim Brunovim delima, naroito sa Svrgavanjem pobedonosne ivotinje. Malo je, meutim, ukazivano na Brunov knjievni i jeziki postupak.
Magarac, simbol oveka: ima onoliko vrsta magaraca
koliko ima vrsta ljudi, i Bruno ih popisuje u Obraanju
uenom, smernom i pobonom itaocu, malom remekdelu humoristike knjievnosti. Pravi magarac, opet, uivljava se u uloge ljudi, ,,glumi ovakve i onakve tipove: u
stalnom poigravanju i zamenjivanju uloga, Bruno s uivanjem skriva elemente magaratva u jeziku; re magarac
koristi se u svim znaenjima i nijansama znaenja, skrivajui se ak i iza prividno otmenih imena - tako je i Onorio, zapravo, ime koje skriva i maskira etimoloko poreklo
iza latinskog Honorio - honor, a zapravo dolazi od grkog
onos, magarac. Zapravo, te Brunove slike su dobro poznate, svima poznate, samo viene u nekom Brunovom svedu, i time stavljene u neki drugi svet. Nedavno sam naila
i na podatak da se u Dubrovniku govorilo da su luteranci ,,oni koji dru u ormaru njeku glavu od tovara", o emu
svedoi dubrovaki prevod Molijerovog komada, naslovljen Zenepametne, iz XVIII veka. Ova slika dotumarala
je u jeku katolike reformacije, odnosno protivreformacije
i borbe protiv ,,poluveraca luteranaca, ,,izmatika pravoslavaca, bezbonika" muhamedanaca. Pohvala magarcu,
stalno prisutna u svetim tekstovima, moe dovesti do paradoksnih zakljuaka. Pored prirodnog, zemaljskog magarca, Bruno e izmisliti idealnog, nebeskog magarca koji,
kao projekcija onog prirodnog, nalazi svoje mesto na nebu meu drugim konstelacijama, stajui umesto Velikog
130
i
U Z BRUNOVU KABALU
medveda, to je samo Brunova varijacija na temu Junog

magarca i Sevemog magarca, dve zvezde u sazveu Raka...
O
temi personifikacije Poroka i Vrlina, simboliki
projektovanih u nebeska sazvea, iroko je raspravljao u
:dijalogu Svrgavanje pobedonosne ivotinje, koji je objavio
godinu dana pre Kabale konja pegazovskog. To delo, elegantan simboliko-mitoloki dijalog u kojem Bruno esto ironino koristi alegorijsku formu svojstvenu knjievnosti toga doba, bavi se pitanjem reformacije i zagovara
moralnu obnovu oveanstva. Tu je lik Magarca tek nagoveten. U Kabali, Magarac postaje glavna linost, a rasprava se vodi oko tri tipa verovanja: verovanja kabalista,
negativnih filozofa i teologa. Dve teme, kilenski magarac
i pegazovski konj, prirodni magarac i idealni magarac, nekad jasno razgranieni, nekad nerazluivi, u Brunovoj igri
vode u izvrtanje perspektive i smisla naglavce, i mi, itaoci, nikada nismo do kraja sigurni, ko je ovde magarac ?
Aleksandra Mani
Beleka ojeziku Brunovih italijanskih dijaloga

Konrad Svajnhajm i Arnold Panarc doneli su prvu
tamparsku presu u Italiju u benediktinski manastir Subijako kod Rima, godine 1465, sto godina pre nego to
je Bruno stupio u dominikanski red u Napulju. Ve sredinom sedamdesetih godina XV veka obojica su bili mrtvi, ali su za to vreme stigli da natampaju sedamdesetak
knjiga, u tiraima od oko tri stotine primeraka. Do standardizacije italijanskog pravopisa, meutim, dolo je tek
mnogo kasnije: proces je tekao razliitom brzinom i odvijao se na razliite naine u razliitim krajevima Apeninskog poluostrva. U tom poslu od ogromne je vanosti
bio tamparski poduhvat Alda Manucija. Aldo je otvorio
svoju uvenu tampariju 1494. godine. Prouavalac antike knjievnosti i filozofije, poput Pika dela Mirandole i Marsilija Fiina tienika Mediijevih, 1507. godine
osnovao je Aldinsku akademiju, posveenu helenistikim
studijama. Clanovi te Akademije bili su, meu mnogima,
i Erazmo Roterdamski i Pjetro Bembo. Akademija je dala
znaajan podsticaj prouavanju klasinih grkih autora u
Italiji i u celoj Evropi. Aldo je od 1501. poeo da objavljuje pre svega latinske i italijanske klasike. Bembo je za
Aldovu tampariju priredio prvo izdanje Petrarkinih stihova na italijanskom. Ubrzo su se njegova izdanja proula u celoj Evropi, i postala poznata kao aldinska". Aldova
tamparija bila je mesto gde su se rodila i slova kojima su
italijanske knjige tampane, i gde su poela da se uobliavaju pravila pisanja i tampanja knjiga na italijanskom.
133
i
BELEKA O JEZIKU BRUNOVIHITALIJANSKIH DIJALOGA
Tokom celog XVI veka, ta pravila su se sve veom brzinom ustaljivala. Na severu su promene ile bre, na jugu,
neto sporije; sve vie se prihvatalo toskansko nareje, jezik Dantea, Petrarke i Bokaa kao norme za pisani italijanski; Akademija Kruska, uvar istote italijanskog jezika, osnovana je u Firenci 1582. Akademija je svoj Renik,
u kojem je postavila odreena pravopisna pravila objavila
1612, dvanaest godina po Brunovoj smrti.
Mada je Bruno pisao u vreme kada pravopis jo nije bio vrsto ustanovljen, prouavaoci sintakse, gramatike, pravopisa i interpunkcije u Brunovim delima i dalje
raspravljaju o njegovom stilu, koji ih izuzetno zbunjuje.
Pitaju se o Brunovim razlozima, ali ne nalaze odgovore.
Kada je u pitanju Kabala konja pegazovskog, knjige koja
je u izvornom izdanju iz 1585. sauvana u malom broju
primeraka, oigledno je da u njoj sve, ak i mesto izdanja
(naveden je Pariz umesto Londona, gde je knjiga tampana) i ime tampara (oigledno, njegovo ime je izmiljeno i skriva, ili otkriva, Brunove jezike igrarije), treba
da poslui odreenoj svrsi. To, s jedne strane, a sa druge,
niz nedoslednosti u pravopisu i leksici. Zbunjujue, ukoliko istraiva pitanju jezika i pravopisa pristupa sa strane
traganja za normom onako kako se ona uobiajeno shvata, kada se govori o gramatici i pravopisu. Da li se Bruno
trudio da zatrpa svoje tekstove promiljenom upotrebom
mora arhaizama i latinskih rei, izraza, citata? Da li to to
se nije strogo i dosledno pridravao odreenih pravila govori o nemaru, ili o izvanrednoj briljivosti ? Da li je prisustvo napolitanskog nareja znak nepoznavanja norme,
odbijanja norme, postavljanja drugaijih normi? Da li je
to to je istu re u istom tekstu esto pisao na razliite naine tamparska greka, ili drugaije shvatanje pravopisa,
odnosno pravila pisanja, ili su to moda naznake razliitih izgovora uesnika u dijalogu? Da li se ova pitanja
odnose samo na pravopis, ili i na interpunkciju? Mogu li

se moda pronai tanana menjanja i pretapanja znaenja
u tim mikroelementima Brunovog jezika, od varijacija u
pisanju iste rei, do sasvim osobene upotrebe zapeta, na
primer, kao to svoje znaenje ima i svojevrsna, veoma
briljivo izvedena knjievna forma Brunovih dijaloga, koji su zapravo filozofski traktati?
Veliki prireiva Brunovih italijanskih dijaloga, ovani entile, u pokuaju da objasni kako je Bruno gradio
rei, pisao je o morfolokoj nedoslednosti" kao mogunom znaku Brunovog odbijanja da prihvati pedanteriju
i pedantsku doslednost. Takvo shvatanje gramatike kao
semantikogpolja privlano je: krei i zanemarujui pravopisna i gramatika pravila, Bruno zauzima drugaije
stanovite, pravi jo jedan obrt u odnosu na pedanteriju
svake vrste. Brunov italijanski odjek je imaginacija, i podrka imaginaciji, jezik koji bismo mogli itati i kao jo jedan element njegovih smelih filozofskih tvrdnji. Reenice koje se sudaraju, meusobno bore, razbijaju u mnotvo
glasova ili stapaju u horsku viku uesnika u razgovorima.
Bruno nije mislilac kojem e biti vana prizemno, jednostavno shvaena sistematinost, ali - u ludilu njegovog jezika ima metoda: obruiti se na pedantske aristotelovce,
kojima je kategorizovanje i klasifikovanje vrhunac filozofiranja, sa svih strana, pa i iz gramatike i iz interpunkcije,
i slovima, i zapetama. I gramatika je jedno od mesta Brunovih zanosa. Kabala konja pegazovskog poinje dugom i
zamrenom reenicom sa slikom grnara, gde se mnotvo
podreenih reeninih delova vrti kao na grnarskom
toku i polako oblikuje u scenu koja je zagonetna, zavodljiva, kao izvuena iz gline i pretvorena u mnotvo listova hartije rasutih po sobi, ostavljenih da se u njih uvijaju
drugi spisi": nije u pitanju samo raskoan jezik i zamrena
slika, to je i najava zavojitih i isprepletanih puteva kojima
134
135
e ii Brunova misao u ovom traktatu, najava kompleksnog rezonovanja koje e uslediti; lavirintska reenica
stoji na poetku lavirintskog teksta, kao kraj niti za koji
se treba uhvatiti da ne bismo zalutali dok se trudimo da
pratimo Brunovu misao. Re i misao, senka i njena ideja,
neraskidivo su povezane.
A. M.
HRONOLOGIJA IVOTA I DELA
o r d a n a Br u n a
1548
,,Po imenu sam ordano, iz porodice Bruni, iz Grada Nole od Napulja na dvanaest milja, roen i odrastao
u tom gradu, a moja profesija je bila knjievna i od svake nauke; otac mi se zvao ovani a majka Fraulisa Savolina; profesija moga oca bila je vojnika, i on je umro, kao
i moja majka. Ovako poinje izjava to ju je Bruno dao
mletakim inkvizitorima koji su mu sudili za jeres, 26.
maja 1592. Dokumenta pokazuju da je Bruno u februaru krten imenom Filipo, roen u selu San ovani del
esko kraj Nole. Nola, u kojoj je odrastao, veoma je staro mesto. Osnovan u osmom veku pre Hrista, ovaj grki
grad, koji je nekada kovao i svoj novac, bio je mesto gde
je umro rimski car Avgust, i grad koji je Hanibal nekoliko puta bezuspeno opsedao. Nola je zatim postala jedna
od najstarijih hrianskih episkopija, i predanje kae da je
tu propovedao sveti Petar. U Brunovo vreme bio je deo
panske imperije, kojom je vladao Karlo V. Njegov sin Filip, prestolonaslednik, kasnije Filip II, bio je vladar Sicilije i Napulja. Poneko od istraivaa navodi da su Brunu
137
I
HRONOLOGIJA IVOTAIDELA ORDANA BRUNA
ime Filipo roditelji mogli dati u ast vladara u ijoj je vojsci otac sluio. Grad se prua u Kampaniju preko reke
Anjo, i iz njega puca pogled na Vezuv. Danas je tamo Zemlja otrovnih lomaa, Trougao smrti.
U knjizi De inmenso (Knj. III, gl. 1) Bruno pripoveda dogaaj iz detinjstva vezan za planine Vezuv i Cikadu.
Naime, Brunova kua nalazila se na ivici Nole, u podnoju planine Cikada, etrdesetak kilometara od Napulja.
Jednoga dana, Brimo je, kako je sam ispriao, uo kako
mu Cikada kae da brat Vezuv nije nita manje lep i plodan od Cikade. I tako se Bruno popeo na Vezuv. Pogledaj sad, rekao mu je Vezuv, pogledaj brata Cikadu, kako
je mraan prema nebu. Bruno je rekao da i Vezuv isto tako izgleda kada se gleda sa Cikade. Tako su roditelji [dve
planine] prvi nauili deaka da sumnja, i otkrili mu kako
odstojanje menja izgled stvari? Tako kasnije Bruno tumai svoje deako iskustvo i nastavlja: ,,U kojem god kraju
sveta da se naem, znau da su i vreme i mesto jednako
daleko od mene!4Druga vana uspomena iz detinjstva vezana je za proslavu dana svetog Paulina, zatitnika Nole,
26. juna. Na taj dan je svake godine u litiju oko grada iznoeno devet baklji, velikih toliko da ih nije mogao nositi jedan ovek, nego su polagane na katafalke". Kasnije su
umesto baklji poele da se nose kule, visoke, kako izgleda,
koliko crkveni zvonik. Litija se zavravala plesom baklji
na trgu ispred katedrale. Takve slike vraae se u Brunova
dela (0 senci ideja, Svrgavanjepobedonosne ivotinje).
manastir u Napulju, kod Teofila iz Vajrana, koji je kasnije

bio uitelj sina kneza Marka Antonija Kolone.
1565
Poto je kole poeo da ui u Noli, Bruno prelazi u

Napulj, da ,,ui humanistiku knjievnost, logiku i dijalektiku, od etrnaeste godine". Upisuje se na Studium
Generale, i prisustvuje javnim predavanjima ovanija
Vienca Kole iz Sarne, a na nastavu odlazi i u avgustinski
Stupa u dominikanski manastir Svetog Dominika u

Napulju i uzima ime ordano. Posle uobiajenih godinu
dana iskuenitva, radio je u drugim manastirima ovog reda, i na suenju u Veneciji je izjavio: Pre nego to sam
stupio u manastir, ime mi je bilo Filipo, i to ime mi je dato na krtenju; u monatvu sam prozvan brat ordano
Bruno, i to ime sam posle zauvek zadrao, na svim mestima i u sva vremena. I ostao sam u redu svetog Dominika
[...] sve do godine 1576? Neverovatnu sliku ivota u manastiru Bruno daje u svojoj komediji Furundija. S druge
strane, Bruno je u vreme studija u Svetom Dominiku itao najrazliitije vrste tekstova. Proao je kurs sholastike
filozofije o Tomi Akvinskom; u manastirskim bibliotekama upoznao se ne samo sa delima Aristotela nego i Aristotelovih komentatora, ukljuujui i arapske i jevrejske
tumae koji su prevedeni na latinski. Tu je itao i Vergilija, i druge klasine pisce. Meu klasinim autorima koje
Bruno u svojim delima navodi nalaze se i predsokratovci,
i Ciceron, i Vergilije, i Lukan, i Seneka, i Ovidije. Tu se
mogao upoznati i sa delima Ramona Ljulja, Euklida, Ptolomeja. Astronomija je svakako bila tema koja ga je zanimala, i ak ju je i predavao, u gradiu Noli kraj enove,
1576. A itao je i Mihaila Psela. Mnogi misle da je Psela
itao u Fiinovom prevodu, ali, nije li mogao doi sa njim
u dodir jo u Noli, grkom gradu, i u Napulju, u vreme
kada je svome drugu, koji je itao Sedam Bogorodiinih
radosti, knjigu s prilino prizemnim pobonim pesmama,
rekao da baci to, i radije uzme da ita knjige Svetih otaca?
Bruno esto navodi i novoplatonovce. Filozofija koju
su predavali u dominikanskim kolama pre svega je bila
138
139
1562
srednjovekovna aristotelovska filozofija, ipak je bio dopro neki dah humanizma unutar manastirskih zidova, gde
se i dan-danas mogu nai neverovatni nizovi udnovatih
reljefa s mitolokim motivima na kojima su predstavljena nebeska tela. Iz izjave koju je dao pred mletakom inkvizicijom znamo da je u manastiru uspeo da se domogne
i Erazmovih dela. Sasvim je verovatno da je Bruno u to
doba poznavao i uvenog pesnika Luiija Tansila (15101568), rodom iz Nole. Bruno esto navodi njegove pesme
(navodio ih je i Servantes), a uvodi ga i kao jednog od sagovornika u dijalog 0 herotskim mahnitostima.
U julu je postao doktor teologije, sa tezom o Tomi

Akvinskom. Pored ovog zanimanja, Bruno se sve vie zanima za isto filozofska pitanja. Cita Jovana Zlatoustog
i Jeronima, sa Erazmovim sholijama, kojima sam se kriom sluio", kae, jer je Erazmo od 1569. bio zabranjen
unutranjim uredbama u dominikanskom redu. Za vreme

studija, provincijal je optuio Bruna za jeres zbog njegovog
pokuaja da pomiri hriansko i novoplatonovsko uenje.
U to vreme Bruno se posveuje i biblijskoj filologiji (kao
to to u manje-vie isto vreme ini avgustinac Luis de Leon
u paniji). Za vreme suenja pred Inkvizicijom, Bruno je
rekao: Govorei hrianski i po teologiji i onome to svaki verni hrianin i katolik mora verovati, zaista sam imao
sumnji povodom imena linosti Sina i Svetog duha, jer nisam smatrao da su to dve linosti razliite od Oca, osim
na nain na koji sam rekao ranije, filozofski govorei; posmatrao sam intelekt Oca preko Sina i Ijubav preko Svetog
duha, ne priznajui tu re linost" za koju se kod svetog
Avgustina kae da nije stara re, nego nova i iz njegovog
vremena; i to miljenje imao sam od osamnaeste godine sve
do sada, ali zapravo nikada nisam poricao, niti pouavao,
niti pisao, nego samo sumnjao u sebi, kao to rekohu Bruno
je verovatno pokuavao da uspostavi sopstveni sistem veza
izmeu filozofije i teologije, te je ostao fratar. Tokom suenja u Veneciji je izjavio: Verujem da se u mojim delima
mogu pronai napisane mnoge stvari koje su suprotne katohkoj veri, i da sam isto tako u raspravama govorio stvari
koje su mogle izazvati sablazan; ali nisam ni govorio ni pisao te stvari iz uverenja, niti zato da bih neposredno napadao katohku veru, nego samo oslanjajui se na filozofska
razmiljanja ili prenosei miljenja jeretika"
Ono to je usledilo bilo je neizbeno. Plahovita priroda, jedan od onih ljudi koji itaju makar i pocepanu
hartiju na ulici, morao je doi u sukob s manastirskim
glavarima. Zapravo, udno je to to je Bruno manastir napustio tek posle jedanaest godina. Pred mletakim inkvizitorima rekao je da su protiv njega u Napulju dva puta
dizali optube, prvi put zato to sam izbacio neke slike
svetaca i zadrao samo raspee, pa je tako na mene pala
140
141
1571
Rukopoloen je za svetenika, i kako je izjavio mletakoj inkviziciji, prvo bogosluenje odrao je u konventu Svetog Vartolomeja u gradu Kampaniji. Prema predanju, u dvadeset i treoj godini pozvao ga je papa Pije V
(vunro 1572) u Rim, da mu Bruno izloi svoj sistem vetine pamenja. U to vreme, i Servantes je u Rimu, u slubi
mladog kardinala Akvavive. Papa pristaje da mu Bruno
posveti delo, sada izgubljeno, i poznato samo iz Brunovih zapisa, 0 Nojevom kovegu, kako izgleda, delu o mnemotehnici. Ovu anegdotu je u svom dnevniku zapisao bibliotekar opatije Sveti Viktor u Parizu, Gijom Koten, 6.
decembra 1585. Sledee, 1572. godine, nastavio je studije
teologije, u Svetom Domeniku, itao Tomu Akvinskog i
Petra Lombaranina.
1575
HRONOLOGIJA ZIVOTA ID ELA ORDANA BRUNA
sumnja da prezirem ikone. Drugi put zato to sam [...]

preporuio nekom iskueniku koji je itao Sedam Bogorodiinih radosti da ih baci i da ita neka druga dela, na
primer itija Svetih otaca.
Jo jedna optuba usledila je zato to je Brimo branio
arijevsku jeres. I kasnije, u svojim delima, kao i na suenju
u Veneciji, Bruno je ponavljao da je ubeen da je Arije bio
pogreno shvaen".
nekog oveka iz Arsenala ije ime ne znam; tu je dao u

tampu kako bih skupio neto para da mogu da se izdravam knjiicu 0 znacima vremena-, delo je izgubljeno, i
ne zna se pouzdano da li je bilo filozofsko (kao to misli
ovani entile) ili astroloko (kako misli Spampanato).
Iz Venecije je preao u Padovu, gde su ga neka sabraa dominikanci ubedili da se vrati u red: Dao sam da mi se napravi riza od jeftinog belog platna, i preko nje sam stavio
skapular, koji sam bio sauvao kad sam poao iz Rima.
Zatim je otiao u Bergamo, pa u Breu, gde je izleio nekog monaha, kako se tvrdilo, opsednutog avolom. Preko
Milana i Savoje, napustio je Italiju i krenuo ka Lionu.
1576
Februara meseca preao je u Rim, u konvent Santa
Marija sopra Minerva. Brunovi, za dominikanski manastir, sasvim udni i nedozvoljivi pogledi i ponaanje izazivali su sve vie nelagodnosti, i Bruno je poao u sedite
dominikanskog reda u Rimu, ali je tamo saznao da se u
Napulju protiv njega spremaju teke optube, jer se otkrilo
da ima Erazmova dela u svojoj biblioteci. Uvuen u neke
ne sasvim jasne dogaaje, optuen je da je bacio u Tibar
nekog drugog fratra. To, po svemu sudei, nije imalo teih
posledica, ali su zato stizale nove optube za jeres iz dominikanskog reda. Vie nije mogao ostati dominikanac,
njegova uverenja vie nisu mogla biti samo unutranje
sumnje, ve postaju otvoreno ispovedanje stavova protivnih crkvenoj dogmi, ,,ne samo povodom lakih lanova
vere ve povodom utelovljenja Spasitelja naeg i presvetog
trojstva", te je optuen da je ne samo jeretik nego i jeresijarh. U martu je skinuo monaku rizu i otiao u Liguriju;
u aprilu, posle kraeg boravka u enovi, preao je u oblinje mesto Noli, ,,gde sam se zadrao etiri-pet meseci predajui gramatiku i sferu [to jest astronomiju] deacima.
1578
Bruno odlazi u Savonu, pa u Torino, i otuda u Veneciju, gde je ostao mesec i po dana u iznajmljenoj sobi kod
Nakon to je nekoliko meseci proveo u Samberiju,

odluio je da ode u Zenevu: ,,Tu je bio neki italijanski
otac koji mi je rekao: Znajte da u tim krajevima neete
nai nikakvu naklonost, i to dalje budete ili, sve ete je
manje nalaziti!1 U Zenevi ga je primio markiz od Vika,
osniva italijanske evangelistike zajednice u tom gradu.
,,A on, kada sam mu ispriao ko sam i zato sam napustio red, shvati da ja nemam nameru da prihvatim veru
onoga grada, jer nisam ni znao kakva je to vera; i da pre
elim da tu ostanem da bih iveo na slobodi i bio bezbedan, nego radi ega drugog! Za to vreme, radio je u nekoj
tampariji; taj posao nale su mu neke italijanske izbeglice
nastanjene u tom gradu. U maju mesecu, stupa na Zenevski univerzitet, kao sacrae theologiae professor. U avgustu,
meutim, izveden je pred sud, optuen da je oklevetao
profesora filozofije Antoana de la Faja, rektora Akademije, jer je tampao letak sa pobrojanih dvadeset greaka koje je profesor napravio tokom predavanja, a za svetenike
enevske crkve rekao da su ,,pedagozi. Ekskomuniciran
142
143
1577
je, uhapen, i prinuen da se izvini. Odluio je da napusti

enevu. U septembru i oktobru, posle kratkog boravka u
Lionu, otiao je u Tuluz, grad bogat i u celoj Evropi poznat po svojim kolama. Tu je najpre predavao filozofiju
i astronomiju (predavanja je drao prema traktatu Jovana
iz Sakroboska De sphaera mundi, iz XIII veka). Dvadeset meseci drao je javna predavanja o Aristotelovom delu
O dui. U to vreme pisao je Clavis magna, raspravu koju
spominje u svojim kasnijim delima. Povodom toga da li
je to delo izgubljeno, ili je u stvari re o delima na latinskom koja su kasnije dobila druge naslove, strunjaci se
jo spore. Re je o delima u kojima se raspravlja o mnemotehnici, odnosno razvijanju instrumenata spoznaje i
pamenja zasnovanih na idejama Ramona Ljulja iznetim
u njegovoj Ars magna.
1582
U leto ili jesen, naputa Tuluz zbog graanskih ratova (verovatno, neprijateljstava izmeu katolika i hugenota, koji su se rasplamsali tokom leta). Stie u Pariz, gde
dri trideset predavanja o boanskim atributima izvuenim iz svetog Tome, iz prvog dela. Pretpostavlja se da je
ta predavanja tampao u knjizi pod naslovom 0 Boijim
atributima, koju je mletaka inkvizicija imala tokom suenja 1592, ali je sada izgubljena. U Parizu je brzo stekao
naklonost Anrija III, koji je, kako je ispriao sam Bruno,
prethodno bio pozvao da od njega sazna ,,da li je pamenje koje imam i koje propovedam prirodno, ili je to od neke magijske vetine; na to sam mu odgovorio, i onim to
sam rekao i uradio dokazao njemu lino, da nije po nekoj
magijskoj vetini, nego po nauci. Meutim, nije mogao
postati redovni profesor jer je bio ekskomuniciran kao otpadnik od vere, pa nije mogao ni prisustvovati misi.
Objavljena su njegova prva dela, De umbris idearum,

uz dodatak Ars memoriae, posveena Anriju III. Tekst se
sastoji od dva dela: teorijskog (podeljenog, opet, na dva
dela: u prvom, pod naslovom Triginta intentiones idearum, analizira se kako intelekt i druge ljudske spoznajne
moi opaaju senke; u drugom, pod naslovom Triginta
conceptus umbrarum, zadrava se na velikim novoplatonovskim temama, poavi od Plotinovih Eneada) i drugog, praktinog, to jest mnemotehnike u uem smislu. Tu
preplie Platonove teme, slike iz Svetog pisma, posebno iz
Pesme nad pesmama, i otkriva dva temeljna, meusobno
suprotstavljena modaliteta prema kojima nastaje iskustvo
senke. Ona je u isto vreme stalno proticanje oblika i kompozicija, apsolutno labilan i promenljiv spoj koji stalno
iznova nastaje i zavisan od stalnih menjanja stvari, ali isto
tako i stabilna, odreena realnost, koju samo intelekt moe shvatiti, sabirajui se u sebe. Vetinapamenja je mnogo
vie od obinog ,,praktinog instrumenta: ona je sredstvo
koje omoguava da se shvati kompleksna dinamika koja se
odvija u univerzumu i u sebi skriva smisao svih stvari. Sluei se alfabetom slika koje u konkretnim oblicima izraavaju svaku re obinog jezika, Bruno hoe da stvori izvanredan instrument spoznaje stvarnosti, gde slike i pojmovi,
najtenje povezani, simboliki sadre svu stvarnost.
Francuski kralj prihvatio je posvetu knjige De umbris
i Bruna imenovao za vanrednog predavaa, jednog od
takozvanih kraljevih predavaa, koji su vodili rasprave
sa aristotelovcima na Sorboni. U to vreme Bruno je napisao i Cantus Circaeus, knjigu veoma razliitu od one prve, pre svega zato to se bavi problemima etike, pre svega
univerzalnom dekadencijom i krizom. Sastavljena je od
dva dijaloga. U prvom Kirka govori o haosu koji potresa celu prirodu, o ljudskim duama koje su poivotinjile
144
145
1581
k a b a l a k o n ja p e g a z o v s k o g
i dobijaju i telesne oblike ivotinja, o potrebi da se ponovo uspostavi prirodni poredak, i ravnotea izmeu due
i tela koju je doba tmine i dekadencije naruila. Kako bi
pokazao ako treba urediti razliita iva bia, Bruno predlae niz slika koje treba da poboljaju sposobnost pamenja. U tekstu spaja, dakle, mnemotenike i etike teme.
U drugom dijalogu, izriito posveenom temama vetine
pamenja, predlae trideset naina mentalnog povezivanja predstava i nastoji da konstruie model fiinkcionisanja pamenja prema kojem bi se ono zasnivalo na meusobnoj povezanosti razliitih nivoa funkcionisanja mozga
po tano utvrenom redu: ula, imaginacija, rasuivanje.
Iste godine, Bruno je objavio i De compendiosa architectura et complemento Artis Lullii, nastavak Ljuljeve Ars
magna. Tu raspravlja o tri Ljuljeve sredinje teme: o vetini kombinatorike, instrumentu koji ureuje stvari na
svetu u veliku enciklopedijsku sintezu, koja treba da slui
tome da se izgrade istinite propozicije zasnovane na stvarnosti. Ona je u isti mah i logika i metafizika, zasnovana
na ideji o saglasju izmeu strukture sveta i strukture simbolikog jezika kadrog da govori" svet. To je instrument
spoznaje koji treba da omogui da se univerzalni poredak
odrazi u simbolikoj shemi. U tom periodu, Brunu postaju sve blie Kopernikove ideje.
U avgustu, Bruno zavrava dramu II Candelaio (ovaj,
kao i svi Brunovi naslovi, pokriva celu gamu znaenja, tako da bi mogao biti preveden kao Svear, ili Furundija,
ili Luonoa). To je Brunova jedina komedija, za koju se
pretpostavlja da ju je pisao jo u Italiji, a tampao te godine u Parizu. To je prvo delo koje je Bruno objavio na
italijanskom jeziku, a ne na latinskom. S obzirom na to da
je ono po anru najpre knjievno, pa tek onda i filozofsko, izbor jezika ne udi. Meutim, ovaj podatak dodatno nam govori moda i o tome kako je Bruno gledao i na
svoje kasnije objavljene dijaloge, filozofske, tampane u

Londonu sledeih godina. Komedija je napisana jezikom
koji u sebi spaja elemente narodskog govora, italijanskog
knjievnog jezika, napolitanskog nareja, uz elemente latinskog. U komadu je izveo spoj temeljnih postavki svoje
misli i izvanredno svedoanstvo o napuljskom periodu u
svom ivotu. Neraskidivost ivota i miljenja, koji zahtevaju i odgovarajui knjievni oblik u kojem e on biti dat.
Ova odlika bie svojstvena i njegovim italijanskim filozofskim dijalozima.
146
147
1583
Nije poznato iz kojih razloga je Bruno odluio da
napusti Francusku. Tokom suenja je rekao da je otiao
zbog nereda koji su nastali". Te godine je u Francuskoj
narastalo nezadovoljstvo katolika, koji su kasnije prinudili kralja Anrija III da opozove edikte o miru s protestantima. Na Bruna se gledalo kao na nekoga ko se ve bio
odrekao katolianstva i priao protestantima u vreme boravka u enevi; osim toga, u akademskim krugovima bio
je poznat kao linost nimalo pravovernih ideja; njegov
poloaj na dvoru Anrija III nije mogao biti ugodan. Otiao je u Englesku, s kraljevom preporukom francuskom
ambasadoru Mielu de Kastelnou.
U junu je Bruno u pratnji poljskog palatinskog kneza
Alberta Laskog prvi put posetio Oksford. Tom prilikom
je uestvovao u javnoj raspravi s anglikanskim teolozima.
U Londonu je napisao poslanicu A d Excellentissimum
Oxoniensis Academiae Procancellarium, i objavio tri spisa: Ars reminescendi-, Explicatio triginta sigillorum (deo
primeraka je kao uvodni deo imao poslanicu A d Excellentissimum), gde povezuje peate, sigilla, to jest posebno vane ,,znakove i trideset asocijativnih veza i trideset
mnemonikih slika; i Sigillus sigillorum, gde kombinuje
oblike logiko-psiholokih asocijacija i novoplatonovsko metafiziko naelo ideja kao senki idealne stvarnosti.
U prvom delu Peata nadpeatima poredi teoriju saznanja po kojoj ljudski um odraava kao u ogledalu postupak
kojim se slui sama stvarnost, prelazei od nieg stepenika ka viem na isti nain kao to se ideje sputaju od vieg
ka niem ulnom svetu. Tu postoje etiri stupnja: ula,
fantazija, imaginacija i intelekt. Svaka stvar ima u sebi intelekt oblikovan u skladu sa sopstvenom posebnom prirodom. Konano, najvii stepen saznanja, gde su sutina,
mogunost i in jedno te isto, moe se dostii samo preko
,,koncentracija, kojih ima petnaest razliitih vrsta. Drugi
deo Peata posveen je raspravi o etiri vodia u intelektualnom stvaranju: ljubavi, vetini, matematici i magiji.
U leto, po svedoanstvu Dorda Abota, budueg
Kenterberijskog nadbiskupa, tada profesora na Oksfordu,
Bruno se vratio na Oksford i poeo ciklus predavanja u
kojima je iznosio Kopernikove ideje o nepokretnosti nebesa i kretanju Zemlje; predavanja e prekinuti, po tom
svedoanstvu, zato to je plagirao Marsilija Fiina. Meutim, Brunova verzija dogaaja izneta u dijalogu Veera
na Pepeljavu sredu je drugaija. Zatim se Bruno vratio u
London, kod francuskog ambasadora.
Pie i objavljuje na italijanskom filozofske dijaloge Veeru na Pepeljavu sredu, 0 uzroku, naelu i jednom,
0 beskonanom, univerzumu i svetovima i Svrgavanje pobedonosne ivotinje.
Veera na Pepeljavu sredu sastoji se od pet dijaloga.
Posveena je, kao i dve sledee, ambasadoru Mielu de Kastelnou. Radnja je smetena u savremeni London. Ser Fulk
Grevil u pepeljavu sredu, to jest na dan kada za katolike
poinje uskrnji post, poziva na veeru ordana Bruna,
kopernikanca i strunjaka u vetinama pamenja, koji je

u Englesku stigao prethodne godine, u pratnji francuskog
ambasadora. Tokom rasprave s drugim zvanicama (tu su
ovani Florio, koji je zajedno s Brunom kod francuskog
ambasadora; velki lekar Metju Gvin; engleski plemi po
imenu Braun i dva oksfordska doktora, koji podravaju
tradicionalnu Ptolomejevu astronomiju) oko skandala koji je nastao povodom Brunovih predavanja na Oksfordu,
sam Bnmo nastavlja da iznosi svoje teze, iznosei nimalo
laskave sudove o engleskom univerzitetu i drutvu. U dijalogu, meutim, ne iznosi samo ironian prikaz dogaaja,
ve iznosi i sredinje teme nolanske filozofije": od ideje
da celu prirodu pokree univerzalna dua, do ideje o beskonanosti univerzuma i svetova, od ideje o religiji kao
instrumentu vladavine do prevazilaenja teolokog razumevanja boanstva; suprotstavlja se aristotelovskom i ptolomejskom geocentrizmu i iznosi tvrdnju o mnotvu svetova i zvezda rasutih po beskonanom svemiru.
U dijalogu 0 uzroku, naelu i jednom, koji je po obliku najeminentnije filozofski od svih italijanskih dijaloga, Bruno tvrdi da je bie apsolutno jedinstveno, i oslanjajui se na antike i moderne izvore, od Lukrecija do
Nikole Kuzanskog, predlae reformu novoplatonovske
misli. U pet dijaloga od kojih se sastoji ovo delo, Bruno
raspravlja o ontolokim temama: o razlikovanju pojmova
uzrok i naelo ili pojmova oblik i materija; o razlikovanju izmeu telesne i netelesne supstance, o temi jednog,
na kojem se zasnivaju elementi kod Heraklita, Parmenida
i Nikole Kuzanskog.
U dijalogu 0 beskonanom, univerzumu i svetovima,
Brimo ispituje beskonano u skladu sa tumaenjem Nikole Kuzanskog; ako je potencija u boanstvu beskonana, onda su i univerzum i svetovi beskonani. I ovo delo sastavljeno je od pet dijaloga, u kojima se neprestano
148
149
1584
suprotstavlja Aristotelovim tezama i shvatanjima beskonanog, zatim, prostora i odnosa izmeu univerzuma i Boga.
Dijalog Svrgavanjepobedonosne ivotinje posveen je
ser Filipu Sidniju, sestriu grofa od Lejestera, jednom od
najuglednijih plemia na dvoru Elizabete I i voi puritanske stranke. Sastavljen je od tri dijaloga, od kojih je svaki
podeljen na tri dela. Bruno izriito iznosi nameru da govori o filozofiji morala u svetlosti intelekta, i zato bez ikakvog obaziranja na teologiju. Bruno razvija kritiku dvostruke prirode Hristove linosti, predstavljene alegorijski
kao kentaur Hiron, ili kao sazvee Orion. Bruno predstavlja Jupitera i okupljene bogove koji se spremaju da oiste nebo od poroka i da vrate na njega vrline. Svrgavanje
se zavrava pozivom francuskom kralju, jamcu evropskog
mira, s jasnim politikim aluzijama, i Bruno iznosi svoje
vienje pomirenja izmeu suprotstavljenih strana.
situacija izmenila. Odlazi u biblioteku opatije Svetog Viktora, gde sklapa poznanstvo s bibliotekarom Gijomom
Kotenom, iji e dnevnik postati vaan izvor podataka za
Brimov boravak u Parizu. Koten je briljivo beleio svoje razgovore sa Brunom. Odluuje da objavi delo Arbor
philosophorum, o kojem danas nema podataka. Upoznao
je Jakopa Korbinelija, italijanskog izbeglicu koji je od
francuskog dvora oekivao politiko usmeravanje i finansijsku pomo. U jednom pismu, Korbineli opisuje Bruna
kao prijatnog druga, epikurejca u ivotu". Bruno odrava veze i sa panskim ambasadorom Mendosom, koga je
upoznao u Londonu, i koji za njega posreduje kod papskog nuncija u Parizu, ne bi li se nekako popravio Brunov
poloaj ekskomuniciranog. Fransoa III je u julu mesecu
izdao edikt kojim se nareuje svima koji ne pristupe katolianstvu da napuste zemlju u roku od est meseci. Bruno,
kao otpadnik, nije dobio oprotaj greha.
1858
i
Objavljuje jo dva italijanska dijaloga, Kabalu konja pegazovskog uz Dodatak magarca Kilenca i Herotske
mahnitosti. U Kabali, koju tumai esto posmatraju kao
nastavak Svrgavanja, vana je tema odnosa izmeu vere i
istine, izmeu pojedinanih dua i univerzalne due, i u
prvi plan izlazi metafora magaratva.
U Herotskim mahnitostima, dijalogu podeljenom na
dva dela, svaki sastavljen od po pet dijaloga, neuobiajeno
je veliki broj stihova - soneta, kancina, sekstina itd. Prouavaoci ukazuju na temu gnoseologije kao na najvaniju
u ovom dijalogu: povratak jednom posredstvom inteiektualnog uzdizanja, koje kroz proienje obine Ijubavi
preobraava ljubavnika- mahnitaa u junakog lovca na
boansku istinu.
Oktobra meseca Bruno se vraa u Francusku u pratnji ambasadora Kastelnoa, nadajui se da se politika
Objavljuje Figuratio Aristotelici Physici Auditus, sintezu Aristotelove fizike, u otroj suprotnosti sa tradicionalnim aristotelizmom koji vlada na Sorboni. Upoznaje
geometra iz Salerna, Fabricija Mordenta, koji je 1584. objavio knjigu na italijanskom O kompasui drugim matematikim instrumentima. U elji da pomogne irenju Mordenteovih pronalazaka, Bruno na latinskom objavljuje
Dialogi duo de Frabricii Mordentis Salernitani prope divina adinventione adperfectam cosmimetriae praxim. Kako
je Mordente mogao shvatiti Bruna - koji je ve odavno
tvrdio da je bolje razumeo Kopernikove ideje od samog
Kopernika, a za Aristotela rekao da je magarac u svojim
pretenzijama da bude filozof - i sve to je Bruno o njemu mogao napisati u toj knjizi, nego kao duboku uvredu? Mordente je reagovao estinom uvreenog, a Bruno
150
151
1586
odgovorio dijalogom Idiota triumphans. Ova rasprava

odrazila se na politikom planu, jer je Mordente bio katolik vezan za stranku vojvode od Giza, a Bruno je pripadao
krugu njegovih politikih protivnika.
Poslednjih dana maja Bruno je uestvovao u disputu
na koleu u Kambreu, gde pred kraljevim predavaima
kritikuje aristotelovsku filozofiju. Po Kotenovom svedoanstvu, koje je naizgled u suprotnosti sa Brunovim temperamentom, Bruno je prisustvovao izlaganju sopstvenih
teorija, koje je izneo njegov uenik Zan Aneken, ne uestvujui u raspravi. Ovo je izazvalo nove nesporazume, i
Bruno je napustio Pariz.
U junu je stigao u Nemaku, gde je neko vreme proveo
u Majncu i Visbadenu, ne nalazei naina da zarauje za ivot. Zatim je otiao u Marburg, gde je u julu postao profesor teologije. Najverovatnije je ponovo doao u sukob sa
vladajuim pedagoki prireenim aristotelizmom Pjera Ramoa, ije je uenje postalo neprikosnoveno na protestantskim univerzitetima i slava nedodirljiva otkako je poginuo
u Vartolomejskoj noi kao jedna od hugenotskih rtava, te
mu je zabranjeno da javno dri predavanja iz filozofije.
Krajem avgusta postao je profesor u Vitembergu, i tu
ostao dve godine, predajui Aristotelov Organon i drei
druga predavanja iz filozofije".
profesije (a to je titula koja mi ini najveu ast, jer ona

ne stvara nikakva cepanja i podele, niti uopte zavisi od
vremena, mesta i prilika) i da sam uenik Muza. Tu je
napisao i De progressu et lampade venatoria logicorum, o
Aristotelovoj logici, objavljeno 1612, i Animadversationes
circa Lampadem lullianam i Lampas triginta statuarum,
dva dela koja e biti objavljena tek 1890. i 1891, u italijanskom izdanju Brunovih Dela. Tu Bruno hermetiki
broj trideset, koji upuuje na druge Brunove naslove dela
posveenih senkama, peatima i vezama, vezuje za statue,
koje, mada su unutranje slike, omoguavaju magijsko"
delovanje na stvarnost.
1587
Objavljuje De lampade combinatoria lulliana, komentar Ljuljeve Ars magna, gde se u predgovoru zahvaljuje
to je ve godinu dana prijateljski primljen, kao kolega i
prijatelj, ne oseajui se kao stranac", bez podrke ikakve
preporuke od vladalaca, bez ikakvog spoljanjeg ukrasa",
bilo vam je dovoljno samo da ja otvoreno pokaem duh
koji nije neprijateljski, ve natopljen miroljubivim i sveoptim ovekoljubljem, i da imam samo titulu filozofske
1588
Pie nove rasprave o Aristotelu, koje e objaviti 1591.
U martu je napustio Univerzitet u Vitembergu i odrao
Oratio valedictoria, koju je objavio iste godine, gde ponovo istie svoju zahvalnost ljudima u ovom gradu. Odlazi na dvor Rudolfa II, gde se nadao da bi mogao biti
primljen na slian nain kao na dvoru francuskog kralja
Anrija III. U Pragu, gde je veliki pokrovitelj umetnika i
naunika Rudolf II samo pet godina ranije preselio svoju prestonicu iz Bea, ostao je est meseci. Objavio je dve
rasprave o Ramonu Ljulju posveene panskom ambasadoru na Rudolfovom dvoru, knjiicu o geometriji posveenu Rudolfu II, i za to od cara dobio trista talira.
U posveti, Bruno je izneo svoje ideje o verskoj toleranciji
i slobodi miljenja. Zatim je napustio Prag i otputovao u
Tibingen, a otuda u Helmtet, sedite Julijeve akademije, koju je osnovao vojvoda Julije Braunvajg 1575.
1589
U junu je postao profesor Univerziteta u Helmtetu, a poetkom jula, povodom smrti osnivaa, odrao je,
152
153
a ubrzo i objavio Oratio consolatoria, za ta je dobio

osamdeset kuda, kako je izjavio. I u tom tekstu o sebi
govori kao o strancu, i opisuje svoj izgnaniki ivot. Za
ljubav Muza je, kae, prezreo, napustio, izgubio otadbinu, kuu, fakultet, poasti, i sve drugo dostojno ljubavi i
poeljno izuzev njih.
Tokom leta su poeli Brunovi sukobi sa luteranskim
vlastima, ekskomuniciran je iz luteranske crkve iz razloga
za koje Bruno kae da su privatne prirode. Ekskomuniciran je, dakle, tri puta: iz katolike crkve, iz kalvinistike
crkve, sada i iz luteranske. Tokom godinu i po dana, koliko je proveo u Helmtatu, Bruno je pisao dela o magiji,
koja su prvi put objavljena tek 1891: De magia, o prirodnoj magiji, koja se razlikuje od boanske i matematike;
Theses de magia, pedeset teza u kojima saima postavke
iz prethodnog dela, uz kratka objanjenja; De magia mathematica, gde izlae uenja tritemija, Kornelija Agripe i
pseudo Alberta Velikog; De rerum principiis et elementis
causis, gde ponovo pie o prirodnoj magiji; Medicina lulliana, gde primenjuje naela izneta u prethodnim delima
i dokazuje mogunost da se magija koristi u praktine
svrhe i da se utie na prirodne sile. U Helmtetu upoznaje
Hijeronimusa Beslera, nemakog studenta iz Nirmberga, koji prepisuje Brunove tekstove.
Sredinom aprila uestvuje u raspravi na univerzitetu,

dobija pedest florina od vojvode, i oprata se od predavaa u Helmtetu, u nameri da poe u Magdeburg, i da
tamo, u tampariji Beslerovog ujaka, tampa spis u vojvodinu ast. U junu stie u Frankfiirt, da tu tampa tri filozofske poeme pisane na latinskom. U julu frankfurtski senat odbija da mu dozvoli da stanuje kod tampara Vehela;
to je bilo ravno proterivanju iz grada, ali se Bruno smestio
u karmelianskom manastiru, o Vehelovom troku. Tu je

bio na glasu kao univerzalan ovek, ali koji ni u emu nije u pravu, kako je kasnije o njemu govorio knjiar oti pred mletakom inkvizicijom, ovek koji je uglavnom
piskarao i sanjario i zvezdoatio novotarije. Objavio je
tri filozofske poeme na latinskom s komentarima u prozi:
De triplici minimo et mensura, De monade, numero etfigura consequens De minimo magno i De innumerabilibus,
immenso et infigurabili seu De universo et mundis. Na tim
knjigama radio je i ispravke na tekstu, i rezbario modele
za slike u njima. Frankfurt je napustio tako naglo da ak
nije pregledao ni poslednje stranice De minimo, niti da
napie posvetu. Sve tri knjige objavljene su 1591, i bile u
prodaji na jesenjem sajmu knjiga.
U frankfurtskim poemama, Bruno razvija atomistiku intuiciju o materiji koja je zaeta u italijanskim dijalozima: u De minimo, u matematikom smislu, gde strogo izlae problem prvobitnih elemenata, u De monade u
metafizikom, traga za skladom izmeu otkrivenja, vere i
oboenja s jedne i osnovama mnjenja i iskustva sa druge
strane, a u De immenso u fizikom, gde navodi mnoge dokaze o beskonanosti svemira i ispituje problem rasporeda svetova, jedinstva univerzuma kojim vlada jedinstveno
naelo i o nainima na koje se otkriva prirodni poredak.
De minimo je poema sastavljena po uzoru na Lukrecija i sastoji se od pet knjiga, u kojima je sadrano niz definicija koje opisuju svojstva atoma: atom je pars ultima
materije i fiziki minimum koji se moe izvui iz tela. Zatim pravi razliku izmeu termina atom, monada i najmanje: ako je atom nedeljivi materijalni element, najmanje
je najmanja figura odreene vrste, a monada je jedinica
odreene vrste. Atomi su, dakle, neodreena materiaprima, potencijalno kadra da postane bilo ta.
154
155
1590
U De monade Bruno tvrdi da ne postoji neko spoljanje naelo ili pokreta, nego da stvari pokree unutranje
naelo, prema kojem se animizam i atomizam stapaju u
jedno. Brunovo filozofsko izlaganje ovde je bogato elementima magije, kabale, alhemije, hermetike. Ova poema sastoji se od samo jedne knjige, a u posveti vojvodi od
Braimvajga Bruno brani filozofsku slobodu kao povlasticu uenih, koji su svesni da su svi entiteti sainjeni od iste
materije, koju pokree isti duh.
U De immenso, Bruno ponavlja najznaajnije take iz
izlaganja kosmologije koje je izneo u italijanskim dijalozima, proisteklim iz kritike aristotelizma i nadilaenja Kopernikovog heliocentrizma. Sastoji se od osam knjiga, u
kojima se raspravlja o osnovnim temama Kopernikovog
De revolutionibus, u poemi po uzoru na Lukrecija, gde iznosi i kritiku tradicionalnih novoplatonovskih motiva.
ovani Moenigo: Dok sam bio u Frankfurtu, primio

sam dva pisma od gospodina ovanija Moeniga, mletakogplemia, u kojima me poziva da doem u Veneciju, jer
je eleo, kako mi je pisao, da ga pouim vetini pamenja i
invencije, obeavajui da e prema meni dobro postupati,
i da u biti zadovoljan."
U avgustu Bruno prolazi kroz Veneciju i odlazi u Padovu, gde ostaje tri meseca, i predaje nemakim studentima meu kojima je i Besler, koji je u Helmtetu prepisivao Brunove tekstove. U meuvremenu je bio umro papa
Sikst VI, a na francuski presto stupio je Anri IV Burbonski, to je podstaklo nade u izvesno poputanje zategnutosti u Evropi. Smatra se da je mogunost da predaje na
Univerzitetu u Padovi bila presudna za Brunovu odluku
da se vrati u Italiju. U vreme kada je tamo doao, Katedra
za matematiku bila je upranjena ve tri godine.
Od poetka septembra do 21. oktobra, Bruno u Padovi pie Pmlectionesgeometriae \Ars deformationum, a Bresler
prepisuje njegove rukopise Lampas i De vinculis, zapoete
prethodne godine, a objavljene tek 1891, i De sigillis Hermetis etPtolonuei etaliorum. Ovaj poslednji rukopis je danas izgubljen: ,J)e sigillis Hermetis nije moje uenje, nego sam dao
da se prepie rukom jer sam uza se imao nekog nemakog
studenta iz Nirmberga, po imenu Hijeronim Bresler, koji je
neto ranije doao u Padovu i sluio mi kao pisar moda dva
mesecar U zimu je, po Beslerovom odlasku iz Padove, Bruno
napustio predavanja u Padovi i preao u Veneciju.
1591
U februaru, frankfurtski senat izdaje nalog da Bruno
bude proteran, i on putuje u Cirih, gde predaje sholastiku filozofiju. Predavanja su delimino objavljena 1595.
pod naslovom Summa terminorum philosophicorum, a u
celini 1609, u Marburgu. U prolee se vraa u Frankfurt i
objavljuje knjigu De imaginum, signorum et idearum, gde
razrauje argumentaciju i materijale iz ranijih mnemotehnikih traktata. Tokom suenja, Bruno e ispriati: ,,I
ponovo sam otiao u Frankfurt da tampam druga svoja
dela, posebno 0 sedam slobodnih vetina, s namerom da
tampam ta svoja dela i neka druga onako kako sam ih ja
odobrio, jer neka nisam odobrio, i da ih donesem pred
noge Njegovoj svetosti, za koga sam uo da voli lepe vetine, i da mu izloim svoj sluaj, da vidim mogu li dobiti
oprotaj greha i pomilovanje da mogu iveti u svetenoj
odei izvan Reda. U to vreme ga poziva mletaki patricij
1592
U martu je ve skoro dva meseca gost u Moenogovoj kui, a u maju u crkvi sree poznanika iz Napulja kojem poverava svoju nameru da sastavi knjigu koju e posvetiti tek izabranom papi Klimentu VIII, u nameri da
pree u Rim i da tamo potrai mogunost da predaje.
156
157
21. maja trai od Moeniga da ga pusti da otputuje

u Frankfiirt, kako bi tamo dao u tampu neka svoja dela
koja je hteo da pokloni papi: ,,A kada je ovaj to uo, posumnja da ja hou da napustim njegovu kuu da bih druge osobe pouavao istoj nauci kojoj sam njega pouio, pre
nego da idem u Frankfiirt, kao to samm govorio, veoma
je uporno traio od mene da ostanem."
23.
maja ovani Moenigo prijavljuje Bruna mletakoj inkviziciji, tvrdei da je nezadovoljan poukama i da
sumnja u Brunovu pravovernost. Bruno je uhapen i odveden u zatvor: Kada je gospodin ovani video da sam
uporan u svojoj odluci da odem, doao je dok sam bio u
krevetu, pod izgovorom da hoe da razgovara sa mnom;
a kada je uao, za njim su doli i njegov sluga po imenu
Bortolo, i jo petorica ili estorica. Digli su me iz kreveta
i odveli na neki tavan; i zakljuali su me na tom tavanu i
ostavili me do sledeeg dana, kada je doao neki kapetan
u pratnji nekoliko ljudi, koje nisam poznavao; izveo me
je odande dole u kuu, u neki podrum. Tu su me ostavili
do veeri, kada je doao neki drugi kapetan sa svojim slubenicima, i odveli su me u zatvor Svete slube. U svoje
tri prijave, Moenigo je optuio Bruna: ,,Da sam ga uo
kako govori da ovako kako Crkva sada postupa nije onako kako su postupali apostoli [...] jer je tu po sredi samo
neznanje, i nijedna religija nije dobra; da mu se katolika
svia vie od drugih, ali je i njoj potrebno mnogo popravki; da tako nije dobro, ali e ubrzo svet videti velike reforme; da govori kako se neki die da imaju najvee vieno
znanje, jer govore da znaju neto to ne razumeju, i to je
da je Bog jedan i trojni, a da je to nemoguno, da je to neznanje i ogromno svetogre protiv Boijeg velianstva";
,,da je Hristos bio nesrenik i da je inio nesrena dela da
bi zavodio narode, i da je lako mogao predvideti da e biti
pogubljen"; ,,da je veliko svetogre kada katolici kau da
158
i
se hleb pretvara u telo; ,,da je svet vean, i da je beskonano mnogo svetova, i da ih Bog neprestano stvara beskonano mnogo, zato to kae da moe sve to hoe; da
veruje da due stvorene delom prirode prelaze iz jedne
ivotinje u drugu; da se bavi magijskim vetinama i gatanjem; ,,da Devica nije mogla da rodi; ,,da bi trebalo prekinuti raspravu i ukinuti prihode fratrima, zato to kaljaju
svet; da su svi magarci"; ,,i da je, ako ne inimo drugima
ono to ne elimo da bude uinjeno nama, to dovoljno
za dobar ivot; ,,i da su svi drugi grehovi smeni"; rekao
mi je da je u Rimu ve ranije imao rasprave s Inkvizicijom
povodom sto trideset taaka; osim toga mi je rekao da
mnogo voli ene, i da jo nije stigao do onog Solomonovog broja; i da crkva ini veliki greh kada pravi greh od
neega to tako dobroslui prirodi, i da on to smatra za
veliku zaslugu. Kao svedoci su pozvani knjiari ovani
Batista oti i akomo Britano, koji su povoljno govorili
o optueniku. oti je opisao Brirna ovako: 'Poznajem ja
tog ordana Bruna iz Nole ili Napulja, to je ovek sitan,
goljav, s retkom crnom bradicom, oko etrdeset godina.
Tokom ispitivanja od 26. maja do 23. juna, Bruno
je ispriao ta se deavalo u Moenigovoj kui i poeo da
pria o svom ivotu, to je dalo povoda za novu optubu,
da je boravio u jeretikim zemljama i da je iveo na njihov
nain. Brani se veto, preutkuje kompromitujue pojedinosti, porie najtee optube, priznaje da je sumnjao u
Sveto trojstvo, izjavljuje da se pokajao i da je spreman na
odricanje, i tvrdi da je u svojim delima uvek definisao filozofski i prema naelu i u svetlosti prirode, ne obazirui
se na prvom mestu na ono to se prema veri mora misliti.
Tokom estog pojavljivanja pred sudijama, o Moenigu
je rekao sledee: Ja u ovim krajevima nemam nikakvih
neprijatelja osim gospodina ovanija Moeniga i njegovih sledbenika i slugu, a on me je uvredio tee nego bilo
159
ko iv; on je ubio moj ivot, moju ast i moju imovinu,

utamniio me u svojoj kui i oduzeo mi sve moje spise,
knjige i druge stvari"
30. jula izjavljuje da se kaje i moli oprotaj od suda
i od Boga: Priznao sam i sada spremno priznajem svoje
grehe, i predajem se u vae ruke da primim lek radi svoga
spasenja." Inkvizitori alju celokupan prepis procesa rimskom inkvizitoru, koji se ve bio zainteresovao za sluaj i
traio da Bruna prebace u Rim.
12. septembra zvanino je zatraeno da mletaka inkvizicija preda Bruna rimskoj.
17.septembra sudije predaju sluaj mletakim vlastima.
Od oktobra do decembra vode se pregovori izmeu
rimske inkvizicije i venecijanskih vlasti, koje nisu odmah
bile sklone da Bruna izrue Rimu.
su ublaile optube, ali se pojavila jo jedna optuba: da

prezire svete moti. Nije oseao nikavo potovanje prema motima svetaca, zato to bi se mogla uzeti ruka nekog obeenog i lagati da je to ruka svetog Hermajore, i da
su moti koje je engleski kralj pobacao u reku i u more bile prave, inile bi uda, i podsmevao se svemu tome.
1594
Nova ispitivanja i nova svedoenja protiv Bruna stavljala su ga u sve tei poloaj. U Veneciji se iznova ispituju
akta sa suenja. U maju rimski inkvizitori kao da prestaju
da se zanimaju za Bruna. U to vreme u tamnicu rimske
inkvizicije baen je i Tomazo Kampanela.
20.
decembra Bruno je predao odbranu od osamdesetak stranica, koja nije sauvana.
1595
1593
9.
januara Senat objavljuje da je saglasan da se Bruno
preda venecijanskom ambasadoru u Rimu.
Krajem februara, Bruno je odveden u Rim, u tamnicu Svete slube.
Tokom leta, o Brunu svedoi izvesni fra Celestino iz
Verone, koji je s Brunom bio u mletakom zatvoru. On
iznosi nove i tee optube, da je Brimo govorio kako je
Hristos smrtno zgreio, da pakao ne postoji, da je Kain
bio bolji od Avelja, da je Mojsije bio mag, da su proroci
bili lukavi ljudi i da su zasluili smrt, da su crkvene dogme neosnovane, da je kult svetaca pogrena stvar, da je
brevijar nedostojno delo; hulio je i imao podrivake namere. Priao je kako mu je jednom u igri zapao Ariostov
stih Dumanin svakog zakona i vere i to mu se dopalo,
zato to je u skladu s njegovom prirodom, i tvrdio je da
ivei na svoj nain nikoga ne vrea" Fra elestino je kao
svedoke naveo i druge zatvorenike. Izjave ostalih donekle
160
12. januara poinje pregledanje spisa radi donoenja

presude.
16. februara napravljen je spisak Brunovih knjiga koje Inkvizicija jo ne poseduje i predat je papi.
14.
marta Bruno je sasluan povodom svojih materijalnih potreba.
1596
18. septembra odlueno je da Brunova dela ispita komisija teologa sastavljena od jednog dominikanca i jednogjezuite.
16. decembra odlueno je da optueni bude ispitan
povodom cenzurisanih delova tekstova.
1597
24.
marta je odlueno da optuzeni bude strogo ispitan, to je obino znailo, uz muenje. Prva optuba, circa
161
I
rerumgenerationem, tie se Brunove ontologije i teorije po

kojoj su anima mundi i materia prima istovetne sa dva vena naela stvari; druga je povodom pojma naela, o emu
se raspravlja pre svega u 0 uzroku, prema kojem beskonanom uzroku mora odgovarati beskonana posledica; trea,
povodom odnosa izmeu univerzalne i pojedinane due:
u delima 0 uzroku i 0 beskonanom, pojedinana dua zavrava se u anima mundi-, etvrta se tie naela prema kojem se nita ne raa i nita ne raspada, za ta je osnova pronaena u Peatu nadpeatima, kao i u delu 0 uzroku-, peta
se tie kretanja zemlje i Kopernikove teorije, kako je izneta
u Veeri-, esta se takoe zasniva na Veeri, a odnosi se na
definisanje zvezda kao anela; sedma, takoe vezana za
ovaj dijalog, tie se toga to se Zemlji pripisuje ulna i racionalna dua; konano, osma je vezana za raspravu iznetu u
dijalogu O uzroku, i za tvrdnju da dua nije oblik ljudskog
tela. Jo dve optube, o ijem postojanju pie Kaspar Sop u
jednom svom pismu, tiu se poistoveivanja Svetog duha
i anima mundi i verovanja u preadamovske ljude: prva se
vezuje za dijalog 0 uzroku, a druga za poemu De monade.
1598
Od aprila do decembra, proces je prekinut zbog odsustva Klimenta VIII iz Rima.
1599
12.
januara na traenje kardinala Roberta Belarmina,
teologa savetnika Svete slube, od Bruna se trai da se odrekne osam jeretikih tvrdnji.
15.
februara, Bruno izjavljuje da je spreman da ih se
bezuslovno odrekne.
18.
februara, Belarmino podnosi nov dokument, u
kojem se trai da se prikupe Brunove zablude naene u
knjigama i u zapisnicima sa suenja.
162
5. aprila Brimo podnosi nov dokument, izjavljuje da

ima nedoumice oko prve i sedme take, ali izjavljuje da je
spreman da prizna svoje greke.
9. septembra tokom zavrnog zasedanja suda, odlueno
je da se primeni muenje, u odsustvu pravnog dokaza krivice. Kliment VIII ne daje za to dozvolu, i zahteva da se od optuenog trai da se odrekne greaka koje su ostale nespome.
10. septembra Bruno potvruje da je spreman da se
odrekne.
16.
septembra pie izjavu u kojoj kae da je spreman
da se odrekne greaka iz svojih spisa, ali istog dana se ita
njegov dopis upuen papi, u kojem se dovode u pitanje
optube na raun navedenih taaka. Do suda Inkvizicije
dolazi trea prijava protiv Bruna, gde se Brimo optuuje
da je dijalog Svrgavanje pobedonosne ivotinje uperen protiv pape, i da je u Engleskoj na glasu kao ateista. Na to
kako se na ateizam gledalo u Engleskoj, upuuje podatak
da je tamo prilikom suenja zaverenicima u tzv. Barutnoj
zaveri, to jest katolikoj zaveri u kojoj je trebalo da bude
dignut u vazduh Parlament, kraljica Elizabeta svedoila u
korist Viljema Sekspira, rekavi da zna da je on ateista, te
ovaj uopte nije gonjen.
21.
decembra, u dvadeset drugom i poslednjem zapisniku sa suenja, Bruno izjavljuje da ne eli da se odrekne
svojih tvrdnji i da nema zbog ega da se kaje. Sudije pokuavaju da ga ipak privole da se pokaje, ali Bruno izavljuje
da nikada nije bio jeretik.
1600
20. januara Kliment VIII nareuje da se donese presuda da je optueni nepokajani i okoreli jeretik i da bude
predat svetovnim vlastima.
8. februara Bruno je, prema vladajuim obiajima,
na kolenima sasluao javno itanje presude. Osuen je da
163
i
bude iskljuen iz crkvenih redova i iz svetenikog zvanja;

da njegove knjige budu imitene i spaljene na Trgu svetog
Petra, i sva njegova dela stavljena na Indeks zabranjenih
knjiga. Zatim je predat svetovnim vlastima, Svetovnoj ruci, kako se zvanino zvao sud koji je, u stvari, samo izvravao presude suda Inkvizicije. Za dan pogubljenja utvren
je 12. februar, ali je potom pogubljenje odloeno za nedeIju dana. Bruno je ostao zatoen u po zlu uvenom rimskom zatvoru Kula Nona. Dolazili su mu mnogi teolozi
i fratri teitelji, ubeivali ga da se ipak pokaje. Bruno je
odbijao. Gaspar Sop iz Vroclava, koji se malo pre toga iz
protestantizma preobratio u katolianstvo, i prema kome
je papa Kliment VIII pokazivao veliku naklonost, ostavio
je svedoanstvo o tome kako se Bruno poneo prilikom itanja presude. Sop pripoveda kako se Bruno, kada je sasluao presudu, rekao: Moda vi, osuujui me, oseate
vei strah nego ja sluajui vas.
17.
februara, ordano Bruno je spaljen na rimskom
Cvetnom trgu, Campo dei Fiori. Sauvana su svedoanstva savremenika o uzbuenju u javnosti koje je izazvalo
spaljivanje. Gaspar op pisao je kako su Brunu ponudili
ikonu naeg Spasitelja, a on ju je srdito odbio i okrenuo
glavu na drugu stranu". Isto pismo Sop zavrava reima:
Eto kako, dragi moj Riterhauzene, imamo obiaj da postupamo prema takvim ljudima, ili bolje da kaem, takvim udovitima" Od dana 17. februara ostao je dokument iz Dnevnika arhibratstva svetog Jovana Preklanog
u Rimu: ordano, sin ovanija Bruna, fratar otpadnik
od vere iz Nole, nepokajani jeretik, toliko je bio uporan
u svojoj okorelosti da su ga slubenici pravde odveli na
Cvetni trg, tamo ga skinuli do gola i vezali za stub i spalili ivog; svuda su ga pratila naa braa i pevali mu litanije, i teili ga do poslednjeg trenutka i hteli ga privoleti da
napusti svoju okorelost, u kojoj je na kraju skonao svoj
164
i
bedni i nesreni ivot. U Izvetaju iz Rima, nekoj vrsti

novina iz toga vremena, 19. februara je pisalo: Okoreli
jeretik, koji je po svojoj udi sainio razna uenja protiv
nae vere, a posebno protiv presvete Bogorodice i svetaca,
uporno je hteo da umre u toj jeresi, zlikovac; i rekao je da
umire kao muenik i drage volje, i da e se na onom dimu
njegova dua uzneti u raj.
IZDANJA I PREVODI
K a b a l e KONJA PEGAZOVSKOG
Giordano Bruno, La cabala del cavallo pegaseo, in: Dialoghifllosofici italiani. A cura e con un saggio introduttivo di Michele Ciliberto. Milano, Arnoldo Mondadori Editore, 2005.
Giordano Brimo, La cabala e lasino. Versione moderna
e note di Gianmario Ricchezza. Milano, excelsior
1881*, 2010.
Oeuvres completes IV. Cabale du chevalpegaseen. Texte etabli par Giovanni Aquilecchia. Traduction de Tristan
Dagron. Paris, Les Belles lettres, 1994.
Giordano Bruno, The Cabala ofPegasus /Cabala del cavallo pegaseo. Translated and annotated by Sidney L.
Sondergard and Madison U. Sowell. New Haven &
London, Yale University, 2002.
IZDANJA BRUNOVIH ITALIJANSKIH DIJALOGA
Opere di Giordano Bruno e di Tommaso Campanella. A

cura di Augusto Guzzo e Romano Armerio. Milano,
Riccardo Ricciardi Editore, 1956.
!65
HRONOLOGIJA IV O TA IDELA ORDANA BRUNA
Giordano Bruno, Dialoghi italiani. A cura di Giovanni

Gentile [1. i 2. izdanje]. A cura di Giovanni Aquilecchia [3. izdanje]. Firenze, Sansoni, 1958; 1985.
Giordano Bruno, Dialoghifilosofici italiani. A cura e con
un saggio introduttivo di Michele Ciliberto. Milano,
Arnoldo Mondadori Editore, 2005.
filosofici italiani. A cura e con un saggio introduttivo

di Michele Ciliberto. Milano, Arnoldo Mondadori
Editore, 2005.
Ignacio Gomez de Liano, Giordano Bruno: Mundo. Magia. Memoria, Madrid, Biblioteca Nueva, 2007.
Karen Silvia de Leon-Jones, Giordano Bruno and The
Kabbalah: Prophets, Magicians, and Rabbis. New
Haven, Yale University Press, 1997.
B io g r a f ij e
Giovanni Aquilecchia, Giordano Bruno. Turin, Nino

Aragno editore, 2000.
Michele Ciliberto, Giordano Bruno. Bari, Editori Laterza, (1990), terza edizione 2010.
Eugen Drewermann, Giordano Bruno. IIfilosofo che mori
per la liberta dello spirito. Traduzione di Enrico GannL Milano, BUR Saggi (1994), quarta edizione 2008.
V. Spampanato, Vita di Giordano Bruno con documenti editieinediti. Messina, Casa editrice G. Principato, 1921.
Dorothea Waley Singer, Giordano Bruno: His Life and
Thought. With Annotated Translation o f His Work
On the Infinite Universe and Worlds. New York, Henry Schuman, Inc., 1950.
O Brunovom
delu
Xenia Atanassievitch, La doctrine metaphysique et

geometrique de Bruno exposee dans son ouvrage ,,De
triplici minimo. Belgrade, Imprimerie Mirototchivi, Rue Vuk Karadjitch, 26,1927.
Michele Ciliberto, Giordano Bnmo, angelo della luce
tra disincanto e furore, u: Giordano Bruno, Dialoghi
166
l
Prevodi
dela
ordana
Bruna
n a sr psk i
O uzroku, principu i jednom. Prevela i pogovor napisala

Vera Bakoti-Mijukovi. Predgovor napisao dr Duan Nedeljkovi. Beograd, Kultura, 1959.
Dvefilozofske rasprave. Veera na Pepelnicu. 0 beskrajnosti,
svemiru i svetovima. Preveo s italijanskoga, napisao
pogovor, beleke i tumaenja teksta Borivoje Maksimovi. Sarajevo, Veselin Maslea", 1979.
Optimizam slobodnog miljenja. Izbor iz djela. 0 uzroku,
poelu i jednom. 0 herojskim zanosima. Preveo i beleke napisao Mate Zori. Izbor i predgovor Branko
Bonjak. Zagreb, Naprijed, 1985.
Sa d r a j
Posvetna poslanica uz Kabalu koja sledi......................... 5

Sonet u slavu Magarcu................................................. 13
Obraanje uenom, smernom
i pobonom itaocu............................................... 15
Veoma poboan sonet
o znaenju magarice i magareta............................. 25
Prvi dijalog................................................................... 27
Drugi dijalog. Prvi deo drugog dijaloga....................... 43
Drugi deo drugog dijaloga........................................... 53
Trei deo drugogdijaloga............................................. 61
Trei dijalog................................................................. 69
Magarcu Kilencu (sonet)............................................. 73
Nolanev Magarac Kilenac.......................................... 75
Napomene....................................................................83
Uz Brunovu Kabalu (Aleksandra Mani)............... 115
Beleka ojeziku Brunovih italijanskih
dijaloga (A. M.)................................................ 133
Hronologija ivota i dela ordana Bruna................. 137
169
I
Kolekcija
GLASNIK
Objavljeno
Tereza iz Avile PU T SAVRENSTVA
Frenk uto Braun SLOVAIREZOVI
Petar Bojani PROVOKACIJE
Ksenija Maricki Gaanski NEUTAIVA E SEANJA
Karljoahim K lzsenA R E T JIl VIRTUTES
Lav Jevrejin D IJA LO ZIO LJUBAVI
Pavel Florenski S ONE STRANE VIZIJE
Predrag Krsti FILOZOFSKA IVOTINJA
Robert Luis Stivenson U M ETN OST PISANJA
Pjer Bajar KAKO DA GOVORIM O O KNJIGAMA
KOJE NISMO PROITALI?
Dek London MESEARI
Aleksandra Mani MOJE TELO NIJE OBMANA MATE
Salvador de Madarijaga PANJOLKE
Fulkaneli ALHEMIJSKA BORAVITA 1,2
Miel de Serto MISTIKA FABULA
Petar Bojani HOMEOPATIJE
Fransis Bekon TUMAENJE PRIRODE
Mario Kopi SEKSTANT
Predrag Krsti KAMELEON
Saa Hadi Tani EST PR O Z O R A IH O R IZ O N T
Julija Kristeva
NEVEROVATNA POTREBA DA VERUJEMO
Artur Konan Dojl AROBNA VRATA
Arsen Darmesteter TALMUD
Hana Arent IVOT D U H A
ordano Bruno KABALA KONJA PEGAZOVSKOG
Upripremi
Aleksandra Mani PRSTOM ANELA PO SNEGU
Radmila Ziguris PARADOKSALNA LJUBAV
Mihail Berg LITERATUROKRATIJA
Valter Benjamin IZABRANA DELA 1
Marija Sambrano OV EKIBO AN SKO
ordano Bruno KABALA KONJA PEGAZOVSKOG | Izdava

Javno preduzee Slubeniglasnik | Za izdavaa Slobodan Gavrilovi;
direktor | DirektorlzdavatvaSanjaJovii | Dizajn Milo Majstorovi
| Izvrni urednik Marko Krsti | Lektura i korektura Dijana
Stojanovi | Tehniko ureenje Duan Stamenovi | Beograd, 2010 |
www.slglasnik.com
C IP - KaTaAorH3aiiHja y ny6AHKatiHjH
HapoAHa 6H6AHOTdca Cp6nje, BeorpaA
14 BpyHo T).
113/11915
BPYHO, TjopAaHo 1548-1600
Kabala konja pegazovskog; uz Dodatak Magarca Kilenca / napisao Nolanac
[i. e.] ordano Bruno i posvecio Episkopu kazamaranskom; prevela Aleksandra
Mani. - Beograd: Slubeni glasnik, 2010 (Beograd: Glasnik). - 172 str.; 20 cm.
- (Biblioteka Knjievne nauke, umetnost i kultura. Kolekcija Glasnik)
Prevod dela: La Cabaia del cavallo con laggiunta dell'Asino cillenco descritta dal
Nolano, dedicata al Vescovo di Casamarciano / Giordano Bruno. - Tira 700. Napomene: str. 83-113. - Str. 115-131: Uz Brunovu Kabalu / Aleksandra Mani.
- Str. 133-135: Beleka o jeziku Brunovih italijanskih dijaloga / A. M. [Aleksandra
Mani]. - Hronologija ivota i dela ordana Bruna: str. 137-165. - Bibliografske
napomene: str. 165-167.
ISBN 978-86-519-0460-1
1. BpyHo, T)opASHo: uz Dodatak Magarca Kilenca
a) BpyHo, ^opA aH O (1548-1600) b) <J>HA0304>Hja c) K ocM O A ornjad) <I>HA030(J)Hja
HayKe e) Ka6a,\a
COBISS.SR-ID 177857548
D ia c h h k
L JTA M n A P M JA
www.slglasnik.com
GLASNIK
Brunova Kabala prvi put na srpskom jeziku!

R enesansni arobnjak, nezaobilazan u
herm etikoj tradiciji, i m atem atiar, disidentski bogoslov i m o d ern i mislilac,
sa g enijalnim in tu icijam a o relativnosti, genetici, hem iji, prvi sa vizijom o
beskrajnom kosm osu, ordano Bruno,
n ep restan o lutajui Evropom , poetkom
1584. godine bio je u O ksfordu. Tamo
je drao predavanja, koja su bila hladno prim ljena zbog B runovih slobodnih
gledita. Iz tih predavanja i rasprava koje
su ona izazvala proistekao je filozofski
dijalog u kojem je kabala p o prim ila vid
b espotednog nap ad a na duhovnu pusto ondanjeg oksfordskog univerziteta
i uop te svih u n iv erziteta na kojim a se
progoni intelektualna sloboda miljenja.
K abala konja pegazovskog zapravo je
povezani niz razgovora koji se po d ru g u ju jalovim duhovim a, i tu B runo istrauje
p riro d u poezije, boanski a u to ritet, pitagorejsku m etem psihozu, kao i lanost
celokupnog tadanjeg pouavanja. To,
m oda n ajdestruktivnije B runovo delo
e o tuda im ati snaan uticaj na m noge
pisce i um etnike od renesanse do dananjeg vrem ena.
Knjiga je snabdevena iscrpnim ivotop iso m i bogatim objanjenjim a, s dragocenom literatu ro m , kao i podsticajnim
i nezaboravnim pogovorom A leksandre
M ani o izv a n red n o m knjiev n o m i
filozofskom, m atoglavom i satirikom
B runovom duhu.
OD GLASNIKA
ISBN 9 7 8 - 8 6 - 5 1 9 - 0 4 6 0 -
788651 904601
NOVA VRSTA ZNANJA

Djordano Bruno - Kabala Konja Pegazovskog

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Djordano Bruno - Kabala Konja Pegazovskog

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ordano Bruno

Prevela Aleksandra Mani

Veleasnom gospodinu don Sapatinu,

Copyright JP Slubeniglasnik i Aleksandra Mani,

Ba kao to se krajem radnog dana desi grnaru (a da

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

Najpre sam pomislio da ovaj poklon dam vitezu, koji

posedujete sve, jer ne posedujete nita. (Ne znam treba li

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

on manje dragocen, u bilo kojem delu sveta, od bilo koje

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

akademika i potuje ga kao arhimandrita pisane rei? Ne

neke inije ija je osnova u obliku guije, ili orlovske, ili

SONET U SLAVU M AG AR CU11

Sveto magaratvo, i sveto neznanje,

UENOM, SMERNOM I POBONOM ITAOCU

Avaj, sluatelju moj, ti koji si, ne uz vrele uzdahe,

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

akademijama koje zamisliti moeter ajco drugu i treu

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

Prokleto bilo carstvo, nesrena drava, opusteo grad,

KAALA KONJA PEGAZOVSKOG

to jest on je zbrisao, unitio onu tisuu, onaj potpun broj,

KABALA KONJA PEGAZO VSKOG

Izopaen, pokvaren, nedostojan, prevaran, reeno je za

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

u njemu od niega, kae se da se uzneo na tree nebo, uo

O ZNAENJU MAGARICE I MAGARETA

Poite u grad koji je pred vama,

Sagovornici: Sebasto, Saulino, Koribante

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

na ona dva sedita, Severnom i Junom, jer mi se inilo da

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

Saulino. Mnoge stvari koje kaete su tane, mnoge su

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

tgseolozima, meu kojima je Pavle iz Tarsa onaj koji je to

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

i daleke od ula, i to je savreno jasno, i nema tog oka koje

otkrivenja samo onako kako im na uho apuu bogovi ili

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

)Saeovornici: Sebasto, Onorio, Koribante, Saulino.

Sebasto. I sea se da si vukao teret?

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

ivotinja od tela stvari za koje se smatra da su bez due:

Lethaeum adfluvium Deus evocat agmine magno,

Spiritus equeferis humana in corpora transit,

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

Sebasto. Sta bi rekao o majmunima i medvedima koji,

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

A i ja sam slobodan da kaem da vae razumevanje nije

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

Sebasto. Ama, vidite li vi da stiu Saulino i Koribante?

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

Onorio. Da nema vere, ne bi postojale neznalice; da

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

Sebasto. Za sada mi se ini da ste olakali svoju savest;

ti ne eli da te razumeju; ni ja ne elim da te razumem, i

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG

zbog asti i sposobnosti da imam krila nekima nije bila po

potencijalno, ivei as u zemaljskim, as u paklenim, as

Sebasto. Odloimo za sada razgovor o tome, nego

KABALA KONJA PEGAZOVSKOG