Posljednji Dani

POSLEDNJI DANI PLANETE
ZEMLJE
Naslov originala: The Last Hours of Ancient Sunlight, by Thom

Hartmann
Izdava~: CPS
Prvo izdanje: 2008.
Tehni~ko ure|enje: CPS
Dizajn korice: Aleksandar Jajin, vladart@eunet.yu
[tampa: Lion
Tira`: 1000
Distribucija: 063/836-0661, 065/836-0661
Tom Hartman
POSLEDNJI DANI PLANETE
ZEMLJE
- NAU^NI DOKAZI ZA BRZI KRAJ SVETA -
Uvod
"Imali smo svoju poslednju {ansu. Ako ne smislimo neki bolji i mnogo
pravedniji dru{tveni sistem, Armagedon }e biti pred vratima."
Daglas Mek Artur (Douglas MacArthur, 1880-1964)
2. septembar 1945.
U zadnjih 24 sata uni{teno je vi{e od 100.000
hektara tropskih ki{nih {uma. Punih 13 miliona
tona otrovnih hemikalija je ispu{teno u na{u ìvotnu sredinu. Vi{e od 45.000 ljudi je umrlo od gladi,
od kojih je 38.000 njih deca. I vi{e od 130 vrsta
biljaka i ìvotinja je izumrlo delovanjem ~oveka. I
sve se to desilo samo u zadnjih 24 sata.
Na osnovu Po~etne analize globalnih ekosistema (Pylot Analysis of Global Ecosystems) koje
su sprovele Ujedinjene Nacije, polovina svetskih
obradivih povr{ina je nestala u pro{lom veku, polovina svetskih {uma je nestala, 80% pa{njaka i 40%
kopnene povr{ine Zemlje trpi zbog degeneracije tla,
i 70% glavnih morskih izvora ribe je potro{eno. Oni
dodaju: Svetski slatkovodni sistemi su tako
degradirali da njihova sposobnost da podrè ljudski, biljni i ìvotinjski ìvot je uveliko u opasnosti.1
Mi koji ìvimo u savremenom svetu ~esto
kora~amo kroz na{e ìvote razmi{ljaju}i o dnevnim
problemima koji uti~u na na{ svakodnevni ìvot.
Povremeno ~ujemo malo pobliè, malo dublje i
moèmo videti, ~esto puta a da ne ulaèmo mnogo
napora, neprijatne informacije o uni{tenju sveta u
5
skoroj budu}nosti, koje izgledaju nekad razumne, a

nekad neverovatne.
Svakoga dana u medijima moèmo videti, ~uti ili
~itati pri~e o novim smrtonosnim bakterijama i
virusima, o sve gorim klimatskim uslovima i sve
stra{nijim olujama, o naveliko rasprostranjenim
kancerogenim supstancama, alarmantnim pretnjama vezano za na{e zalihe hrane, i one koji kaù da
ekonomski kolaps i globalna propast - ili mo`da
poslednja bitka Armagedona - su samo na nekoliko
dana ili nekoliko godina daleko od nas.
Tako|e, postoje oni koji }e nam re}i da je sve
u redu, da sve besprekorno funkcioni{e i da nema
problema - celokupna ljudska populacija moè se
smestiti na podru~je veli~ine ameri~ke dràve
Florida i da }e tehnologija jednoga dana re{iti sve
na{e probleme.
U centru ovog sukoba argumenata {ta je ta~no,
a {ta pogre{no po pitanju sudbine na{eg sveta,
nalaze se pitanja oko toga {ta treba, ili ne treba
uraditi po tom pitanju.
Ovaj problem, sa ve}inom svojih argumenata i
stavova, zasnovan je na ~etiri osnovne realnosti:
1. Uprkos uticaju moderne tehnologije, svetske
dileme i opasnosti nisu slu~ajnosti uzrokovane
nedavnim promenama. One su o~ekivane posledice
na~ina ìvota na koji ljudi ìve od uspostavljanja
prvih gradova-dràva od strane Sumera, pre oko
4000 godina. [tavi{e, njihov eho se stalno ponavlja kako takvi gradovi nestaju, od kako su ljudi
odlu~ili da napuste ìvot u bratstvima i plemenima,
i da ìve u velikim gradovima.
2. Mi (kao i drugi ìvi organizmi) smo izgra|eni
od hrane koju jedemo, a hrana sadrì sun~evu svetlost kao njen jedinstveni izvor energije. Bez sunca
ne bi bilo ni ìvih organizama - obilje sunca i vode
zna~i izobilje ìvotnih formi. Mi smo izgra|eni od
6
sun~eve svetlosti. Kako se odnosimo prema tom

najvaànijem izvoru jeste odraz toga kako mi vidimo sebe u odnosu na ostatak ovoga sveta.
3. Na{i problemi ne proizilaze od na{e
tehnologije, na{e ishrane, nasilja u medijima ili
neke druge stvari koju radimo. Oni proizilaze od
na{e kulture - na{eg pogleda na svet. Razlog za{to
je ve}ina re{enja ponu|enih za svetske krize
neprakti~na, jeste zato {to ona proizilaze od istog
pogleda na svet koji je uzrokovao problem. Kao {to
}emo videti u ovoj knjizi, prerada otpada ne}e spasiti svet, kontrola ra|anja tako|e ne}e spasiti svet,
niti o~uvanje onoga malo {to je ostalo od tropskih
ki{nih {uma ne}e spasiti svet. âk i kada bi se
sve predloène dobre stvari potpuno primenile, na{
osnovni problem bi i dalje postojao, i neizbe`no bi
se ponavljao. âk i hladna fuzija i eliminacija
potrebe za naftom, sa besplatnom elektri~nom
energijom za svakog ~oveka, ne bi spasila svet.
Ni{ta osim promene na{eg pogleda na svet i njegovog razumevanja ne moè proizvesti pravu,
zna~ajnu i trajnu promenu. a ta promena bi nas u
perspektivi prirodno vodila ka o~uvanju na{ih {uma,
obnavljanju na{e zajednice i smanjenju na{e rasipni~ke potro{nje.
4. Mogu}a re{enja nisu ni nova ni radikalna u
istoriji ljudskog roda. U stvari, ona predstavljaju
pogled koji odraàva i gaji ~ove~anstvo tokom nekoliko hiljada godina. Domoroda~ka plemena Ju`ne
Amerike, Severne Amerike, Afrike, Australije i Azije
nisu prenaselila niti uni{tila njihovu ìvotnu sredinu,
iako su u ve}ini slu~ajeva oni imali pristup mnogo
ve}im prirodnim bogatstvima nego {to su koristili.
Niti fosilni ni istorijski zapis ne pokazuju da su oni
vodili surov i beznadeàn ìvot, kako se to ~esto
opisuje u medijima i postoji u umu prose~nog
~oveka. Oni su ìveli odrìvim na~inom ìvota,
7
uvi|aju}i svetost sveta i prisustvo Tvorca i boànstva u svim stvarima, uìvaju}i mnogo vi{e slobodnog vremena nego {to }e zaposleni ljudi u
industrijskom svetu ikada uìvati. Njihova svest i
na~in ìvota o~uvali su njihovu kulturu i narod ìvim
desetinama puta duè nego {to postoji SAD, i nastavlja da odràva milione njih {irom sveta. Oni
mogu da nas nau~e va`nim lekcijama - iako, kako
istorija pokazuje, mi civilizovani ljudi ih doslovno
istrebljujemo i tako rizikujemo da izgubimo njihovo
znanje kako prisvajamo njihovo zemlji{te, njihove
jezike i njihove ìvote.
Kada dovoljno ljudi promeni svoj pogled na
stvari, re{enja }e postati o~igledna, ~esto na
na~ine koje nismo mogli ni da zamislimo. Mi smo
uni{tili veliki deo sveta zbog na{e kulture, ali mi
moèmo da sa~uvamo veliki deo sveta promenom
te kulture. Ako analiziramo istoriju, vide}emo da u
kulturnim temeljima na{ih predaka moèmo na}i
drevne klju~eve znanja za o~uvanje ljudskog roda i
na{e planete, a da ne treba da idemo da ìvimo u
pe}inama ili {atorima. U svesnom i dobrovoljnom
smanjenju potro{nje leì jedan sigurniji put za ljude
i ovu planetu.
Podaci koji }e ovde biti izneti govore o tome gde
je na{ svet krenuo. U razumevanju kako stvari
izgledaju i kako su dospele dotle, moèmo da otkrijemo mehanizme, svuda oko nas, koji su pozitivni
i koji mogu u~initi transformaciju na bolje. U tom
kontekstu, ~ak i lo{e vesti su zaista dobre vesti.
Stvaranje krivice i depresije kod ljudi nisu ciljevi
izno{enja ovih podataka, ve} nada o stvaranju pozitivne i trajne promene.
Na po~etku }emo izneti prikaz stanja dana{njeg
sveta: porast populacije, tro{enje na{ih prirodnih
izvora i kako smo u procesu uni{tenja na{eg gnezda. Izuzetno va`no na ovom stupnju jeste jedno
8
novo razumevanje faktora, kako je ukazano od

strane nekoliko ljudi - na jedan izvor energije koji
mi koristimo za ishranu i gorivo, i dokaz da smo mi
zaista u procesu iscrpljivanja tog izvora. Objasni}emo kako smo dotle stigli i nau~iti za{to mnogo
ljudi danas misli da stvari izgledaju dobro, iako to
nije tako.
Mnogi ljudi koji su pro~itali ovde iznete podatke
rekli su da je njihovo celokupno razumevanje ìvota
bilo promenjeno; oni su imali novo, uznemireno, ali
neizbe`no razumevanje za{to se stvari nalaze tu
gde jesu i {ta to zna~i za budu}nost ako ne{to
uskoro ne u~inimo. Nalazimo se u ta~ki gde se
neki putnici vra}aju nazad ili gube svoj put. Ali, postoji nada za budu}nost, ~ak i u svetu problema koje
vidimo.
Mi tro{imo drevnu
sun~evu svetlost
- Ubrzana stopa izumiranja vrsta kako menjamo

svet i njegovu klimu.
Krenimo od po~etka, sa izvorom goriva koji daje
ìvot ovoj planeti tokom nekoliko hiljada godina sun~evom svetlo{}u.
Sve po~inje sa sun~evom svetlo{}u.

Sun~eva svetlost prenosi energiju na Zemlju, a
ta energija se pretvara iz jednog oblika u drugi.
Ne{to sun~eve svetlosti je uskladi{teno ispod zemlje, {to nam obezbe|uje ogromni u{te|eni izvor
energije koji moèmo koristiti. Na{a civilizacija je
razvila veliku è| za tom energijom, po{to smo
izgradili milijarde i milijarde velikih i malih ma{ina
koje su sve zavisne od nafte i elektri~ne energije.
Ali. na{a u{te|evina postaje sve manja, {to }e
najverovatnije dovesti do nadolaska veoma te{kih
vremena.
U ovom prvom delu izne}emo sada{nju situaciju kako bismo razumeli osnove problema sa kojima
se suo~avamo. Najva`nije stvari u ovom prvom delu
jesu:
- Istorija sun~eve svetlosti.
- Kako stvari mogu izgledati dobro, iako su tako
lo{e?
- Va`nost drve}a - njihove tri vitalne uloge u
obnavljanju ìvotne sredine i neke zabrinjavaju}e
statistike o tome {ta se de{ava kada se~emo
drve}e.
10
11
Mi smo izgra|eni od
sun~eve svetlosti
"Sunce, izvor ose}ajnosti i ìvota, prosipa svoju vatrenu ljubav na

ushi}enu zemlju."
Artur Rimbaud (Arthur Rimbaud, 1854-1891)
U pravom smislu re~i, svi smo mi izgra|eni od
sun~eve svetlosti.
Sun~eva svetlost zra~i toplotu, vidljivu svetlost,
a ultravioletna svetlost je izvor skoro svog ìvota na
Zemlji. Sve {to vidimo ìvo oko nas je tu zato {to
su biljke u stanju da uhvate sun~evu svetlost i da
je skladi{te. Sve ìvotinje ìve od ovih biljaka, bilo
direktno (kao {to su biljojedi) ili indirektno (kao {to
su mesojedi koji jedu biljojede). To je tako za sisare, insekte, ptice, vodozemce, gmizavce i bakterije... za sve {to je ìvo. Svaki ìvi oblik na povr{ini
ove planete je tu jer su biljke u stanju da prihvataju
sun~evu svetlost i da je skladi{te, a drugi organizmi su u stanju da jedu te biljke i uzimaju tu
sun~evu svetlost u izgradnji svojih tela. (Izuzetak
tome su bakterije i ìvi organizmi na okeanskom
dnu, kilometrima ispod povr{ine vode, koji ìve od
toplote podvodnih vulkanskih izvora.)
Na taj na~in izobilje ili nedostatak izobilja u
na{oj ljudskoj ishrani je bilo, u zadnjih nekoliko
stotina godina, uveliko odre|eno od toga koliko
sun~eve svetlosti pogodi zemlju. I za sve druge neljudske oblike ìvota na ovoj planeti, to je tako|e
slu~aj - moèmo videti da ve}ina podru~ja oko ekva12
tora koja se kupaju u sun~evoj svetlosti je ispunjena biljnim i ìvotinjskim svetom, dok polarni regioni
koji su relativno siroma{ni sa sun~evom svetlo{}u,
imaju mnogo manje ìvih organizama i mnogo
manju raznolikost me|u njima.
Na~in na koji biljke skladi{te sun~evu svetlost
zaista je neverovatan. Na{a atmosfera sadrì u
sebi milijarde tona ugljenika, uglavnom u formi
gasa ugljen-dioksida, ili CO2. Biljke udi{u taj CO2
i koriste energiju sun~eve svetlosti da pokrenu
hemijsku reakciju zvanu fotosinteza u svojim listovima, koja osloba|a dva atoma kiseonika od
atoma ugljenika, proizvode}i slobodan ugljenik C i
kiseonik (O2). Taj ugljenik se onda koristi od strane
biljke u proizvodnji ugljenih hidrata kao {to je celuloza i skoro sva ostala biljna materija - korenje, stablo, listovi, plodovi i semenje - a kiseonik se
izdi{e kao otpadni gas od strane biljaka.
Mnogi ljudi koje sam sreo veruju da su biljke
izgra|ene od zemlji{ta - da drvo ispred na{e ku}e,
na primer, je uglavnom izgra|eno od zemlji{ta na
kome raste. To je potpuna gre{ka. To drvo je
uglavnom izgra|eno od gasova iz na{eg vazduha
(ugljen-dioksida) i vode (vodonika i kiseonika).
Drve}e predstavlja o~vrsli vazduh i sun~evu svetlost.
Evo kako to funkcioni{e: listovi biljaka hvataju
sun~evu svetlost i koriste tu energiju da bi izvukle
ugljenik, kao ugljen-dioksid, iz vazduha, kombinuju
ga sa kiseonikom i vodonikom iz vode da bi formirali {e}ere i druge sloène ugljene hidrate (ugljeni
hidrati su tako|e izgra|eni od ugljenika, vodonika i
kiseonika), kao {to je celuloza koja ~ini ve}i deo
korenja, listova i stabla.
Kada zapalimo drvo, osloba|a se sun~eva
energija u formi svetlosti i toplote (od vatre).
Ve}ina ugljenika u drvetu se tada preokre}e u odno13
su na proces fotosinteze. Mala gomila pepela koja

ostaje predstavlja sve minerale koje je veliko drvo
uzelo iz zemlji{ta. Sve ostalo je bio gas iz vazduha:
ugljenik, vodonik i kiseonik.
@ivotinje i ljudi ne mogu da izgra|uju svoja tkiva
direktno od sun~eve svetlosti, vode i vazduha, kao
{to to mogu biljke. Tako je ljudska populacija na
na{oj planeti uvek bila limitirana koli~inom lako
dostupne biljne hrane. Studije pokazuju da sisari
postaju manje plodni i stopa uginu}a se pove}ava
kada nema dovoljno hrane da bi se podràvala
lokalna populacija.
Na sli~an na~in, ljudska ode}a i mesta za
stanovanje u drevna vremena bila su izgra|ena od
biljaka i ìvotinjske koè koji su samo nastali od
postoje}e sun~eve svetlosti, one svetlosti koja je
pala na zemlju tokom nekoliko godina njihovog
ìvota. Mi tako|e koristimo koù ìvotinja i drve}e
da bismo pravili ode}u i mesta za stanovanje.
Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uz

pomo} ìvotinja
Jo{ u drevna vremena ljudi su izra~unali kako

da promene obrasce prirode da bi dobili vi{e
sun~eve svetlosti, odnosno hrane. Koli~ina hrane
za ljude je bila odre|ena brojem ìvotinja koje su
koristili za hranu, a koje lokalna {uma moè da
ishrani, ili koli~inom jestivog bilja koje su mogli da
prona|u ili koje je raslo na plodnom zemlji{tu. Ali,
u podru~jima gde je zemlji{te previ{e siroma{no za
obra|ivanje ili rast {ume, gde raste samo `bunje i
trava, ljudi su uvideli da preìvarske ìvotinje, kao
{to su koze, ovce i krave mogu jesti to bilje koje
mi ne moèmo, i mogu tako pretvoriti dnevnu
sun~evu svetlost uhva}enu od strane `bunja i divljih
biljaka na tom beskorisnom zemlji{tu u ìvotinj-
14
sko meso, koje mi moèmo jesti. Tako da ako

moèmo da pove}amo broj preìvarstkih ìvotinja
kroz uzgajivanje i pripitomljavanje, tada moèmo
pojesti vi{e od sun~eve svetlosti kako ove ìvotinje budu jele travu i drugo bilje. To je obezbe|ivalo
na{im precima vi{e korisne energije, kako kroz
radne ìvotinje, tako i kroz ìvotinje kao izvor hrane.
Tako su nastali pripitomljavanje i sto~arstvo.
Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - iz

zemlje
U jednom trenutku ljudske istorije, ~ovek je

tako|e otkrio da moè zameniti {ume, koje ne
moè jesti, sa biljkama koje moè jesti. Umesto da
se poseduje komad zemlji{ta za proizvodnju dovoljno hrane za samo deset ljudi, to isto zemlji{te
sada moè da se upotrebi za ishranu hiljadu ljudi.
Po{to je ~ovek po~eo da koristi te dve metode
(sto~arstvo i poljoprivredu) da bi jo{ efikasnije
pretvorio sun~evu energiju u ljudsku hranu, na{e
zalihe hrane su porasle. Prate}i osnovne zakone
prirode, po{to je bilo vi{e hrane, moglo je biti vi{e
ljudi, i ljudska populacija je po~ela brè da raste.
Ljudi su tako|e otkrili kako da izvla~e rude minerala iz zemlje, da tope ~iste metale od njih i da
prave alate od tih metala. Ti alati, kao {to su plugovi i kose, u~inili su da ljudi postanu mnogo produktivniji u proizvodnji hrane, tako da je ljudska
populacija pre 2000 godina dostigla brojku od 250
miliona - broj koji je malo manji od sada{nje populacije SAD-a. Ali, tada je ~ovek jo{ uvek uzimao
godi{nje samo jednogodi{nju koli~inu sun~eve
energije, i mada je ~ovek u~inio da nestanu neke
vrste organizama zbog svojih prohteva za hranom,
njegov uticaj na planetu je ostao minimalno {tetan.
15
ôvek tada jo{ nije potkopao svoju bezbednost

da bi zadovoljio svoje prohteve.
Kori{}enje drevnog sun~evog svetla
Pre oko 900 godina, ljudi u Evropi i Aziji su

otkrili ugalj ispod povr{ine zemlje i po~eli da ga
sagorevaju. Taj ugalj je nekada predstavljao vegetaciju na na{oj planeti i njihovim sagorevanjem
~ovek je bio u stanju da koristi sun~evu energiju
koja je bila uskladi{tena u dalekoj pro{losti. Pre
toga, na{i preci su morali da odràvaju odre|ene
povr{ine zemlje pod {umama jer su imali potrebu
za drve}em koje im je bilo izvor toplote u preìvljavanju hladnih zima u severnim regionima. [ume su
skladi{tile postoje}u sun~evu energiju, a ljudi su
mogli da oslobode tu uskladi{tenu energiju na
ognji{tima ili pe}ima da bi zagrejali svoje mesto
prebivali{ta tokom dugih zimskih dana.
Me|utim, eksploatacija uglja je smanjila ljudsko
poverenje u tada raspoloìvu sun~evu energiju u
obliku drveta, dopu{taju}i im da seku vi{e {uma i
pretvaraju {umski teren u poljoprivredni, po{to vi{e
nisu bili apsolutno zavisni od drve}a po pitanju
toplote. Po{to su sada imali na raspolaganju vi{e
obradivog podru~ja, ljudi su bili u stanju da proizvedu vi{e hrane za vi{e ljudi i svetska populacija je
sa 500 miliona ljudi oko 1000. godine, do{la do
jedne milijarde 1800. godine.
To predstavlja kriti~an momenat u ljudskoj istoriji, po{to su tada na{i preci po~eli da ìve na na~in
da ne misle o o~uvanju sun~eve energije koja se
skladi{ti na na{oj planeti.
Po{to su na{i preci mogli da tro{e sun~evu
svetlost koja je bila uskladi{tena u biljkama u
davnoj pro{losti, oni su po~eli po prvi put da tro{e
ve}e koli~ine izvora - u hrani, toploti i drugim mate16
rijalima - nego {to daje dnevna koli~ina sun~eve

svetlosti koja pada na na{u planetu. Ljudska populacija na na{oj planeti je porasla iznad nivoa koji bi
Zemlja mogla da podrì u slu~aju da se koristi
samo lokalna koli~ina sun~eve svetlosti kao izvor
energije i hrane.
To zna~i da ako bi izvor uglja na{ih predaka bio
iscrpljen, oni bi se susreli sa te{kim izborom
gubljenja obradivih povr{ina (reskiraju}i da se desi
oskudica u hrani) da bi mogli da pretvore oranice
u {ume zbog izvora toplote, ili da imaju dovoljno
hrane, ali da umru od hladno}e tokom zime. (Ili,
naravno, oni bi mogli da napuste hladnije predele i
premeste svoje populacije bliè ekvatoru. Ali, istorijski pokreti naroda su bili dalje od ekvatora, {to je
bio trend ohrabren postojanjem goriva.)
Mi vidimo taj isti trend i danas - postojanje goriva usmerava ljude da zavise od njega i oni }e do}i
u veoma te{ku situaciju ako ono nestane. Da su
na{i preci potro{ili sav ugalj, do{lo bi do smanjenja njihove populacije.
Umesto toga, na{i preci su otkrili jo{ jedan
izvor koji su mogli da dosegnu, jo{ jednu rezervu
energije nekada{nje sun~eve svetlosti - biljni materijal koji je nekada bio zatrpan pod zemljom i koji
se pod temperaturom i pritiskom pretvorio u ono
{to nazivamo nafta.
Nafta je prvi put na{iroko kori{}ena 1850.
godine u Rumuniji. Me|utim, prava ekspanzija je
po~ela 1859. godine, kada je nafta otkrivena u
Tajtusvilu (Titusville), Pensilvanija, SAD. U to vreme,
svetska populacija je brojala ne{to malo iznad
jedne milijarde ljudi i ljudski rod se snabdevao
kori{}enjem sun~eve svetlosti koja je padala na
obradivo zemlji{te i zemlji{te koje je proizvodilo
hranu za ìvotinje, i kori{}enjem velike koli~ine
drevne su~neve svetlosti koju su dobijali sagore17
vanjem uglja uzetog iz zemlje u Evropi, Aziji i

Severnoj Americi.
Me|utim, ovo otkri}e velikih naslaga nafte otvorilo je vrata jednom zaista ogromnom skladi{tu
drevne sun~eve svetlosti. Kori{}enjem te drevne
sun~eve svetlosti kao izvora toplote i energije, i
zamenom ìvotinja za vu~u sa traktorima, na{i preci
su dramati~no pove}ali svoju sposobnost da
proizvode hranu. (@ivotinje za vu~u, kao {to su konji
i volovi, pokre}u se na postoje}u sun~evu svetlost - na travu koju jedu svaki dan, a koja raste
kori{}enjem postoje}e sun~eve svetlosti. Tako su
one postale slab izvor rada koji mogu da u~ine koliko god da jedu i to pretvaraju u energiju tokom
jednog dana - u pore|enju sa traktorima na naftu
koji mogu tokom jednog dana da sagore toliko
sun~eve svetlosti koliko pojede stotine konja.)
Vi{e na~ina za sagorevanje drevne

sun~eve svetlosti
Ispostavilo se da ljudi mogu koristiti naftu za

mnoge druge stvari, a ne samo kao gorivo, pa kako
smo u{li u 20. vek, po~eli smo da tro{imo ve}e
koli~ine na{e uskladi{tene sun~eve svetlosti.
Nafta se moè pretvoriti u sinteti~ke tkanine
(najlon, ve{ta~ku svilu, poliester), smolu za izgradnju skloni{ta i plastiku (za pravljenje skoro svega,
uklju~uju}i tastaturu na kojoj se ukucava ovaj
tekst)). Po{to pravimo ode}u od nafte, potrebno
nam je manje pa{njaka za ishranu ovaca i oranica
za rast pamuka, {to nam omogu}ava da pretvorimo
vi{e neobra|enog zemlji{ta u zemlji{ta za proizvodnju hrane.
Veliki skok u na{em snabdevanju hranom, koji
je po~eo odmah nakon gra|anskog rata u SAD,
uzrokovao je da ljudska populacija na Zemlji sa
18
ne{to malo iznad jedne milijarde u vreme otkri}a

nafte, do|e na dve milijarde tokom 1930. godine.
Od tada, mi smo po~eli intenzivnije da koristimo
poljoprivredne ma{ine, a kori{}enje nafte kao sredstva da pove}amo poljoprivrednu proizvodnju - od
pokretanja traktora do pretvaranja nafte u |ubrivo,
i do pravljenja pesticida - uzrokovalo je da je na{a
proizvodnja hrane eksplodirala. I dok nam je bilo
potrebno nekoliko hiljada godina da stvorimo jednu
milijardu ljudi, i 130 godina da proizvedemo na{u
drugu milijardu, za tre}u milijardu je bilo potrebno
samo 30 godina.
Godine 1960, ljudska populacija na na{oj planeti je dostigla 2 milijarde.
Ali, tu se nije stalo. Mi postajemo sve efikasniji u izvla~enju te uskladi{tene sun~eve svetlosti iz
nafte, prera|ujemo je, i pravimo mnogo efikasnije
ma{ine koje to tro{e, tako da na{a proizvodnja
hrane ponovo raste. Kao i na{a populacija.
Bilo je potrebno samo 14 godina, od 1960. do
1974, da ljudska populacija poraste na 4 milijarde.
Dodali smo jo{ jednu milijardu za samo 13
slede}ih godina. Dostigli smo 5 milijardi 1987.
godine, a za slede}u milijardu bilo je potrebno
samo 12 godina, po{to je ljudska populacija
dostigla 6 milijardi 1999. godine.
Kada nas je bilo 5 milijardi 1987. godine,
postali smo najbrojnija vrsta na Zemlji, u smislu
ukupne biomase. Oko 1990. godine, postali smo
najbrojnija vrsta sisara na na{oj planeti, nadja~av{i
po broju ~ak i pacove. Danas postoji vi{e ljudskih
tela na na{oj planeti nego bilo koje druge pojedina~ne vrste. Mi danas tro{imo vi{e od 40% ukupne svetske neto primarne proizvodnje (NPP), {to
predstavlja meru ukupnog zbira hrane i energije
dostupne svim ìvim vrstama na Zemlji. MI tro{imo
vi{e od 50% dostupne slatke vode na na{oj pla19
Slika 1. Rast ljudske populacije
Broj ljudi u milijardama
Mi smo stvorili ovaj prenaseljen svet i preopteretili njegove izvore koriste}i drevnu sun~evu svetlost pretvaraju}i je u modernu hranu, i tro{imo tu
hranu da bismo stvorili jo{ vi{e ljudi. Bez ove
drevne sun~eve svetlosti na{a planeta bi mogla da
podrì izme|u 250 miliona do jedne milijarde ljudi
- broj koji je ona podràvala pre otkri}a nafte i
uglja. Me|utim, bez nafte i uglja, ostalih 5 milijardi }e umreti od gladi.
Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Koliko

nam je jo{ ostalo fosilnih goriva?
Izvor: U.S. Census Bureau
neti. To zna~i da se sve ostale vrste biljaka i ìvotinja na na{oj planeti sada moraju boriti jedni protiv
drugih za ono malo {to smo im ostavili.
Kao {to je to dobro dokumentovano u knjizi
Tre}i svetski rat (World War III) Majkl Tobiasa
(Michael Tobias), mi momentalno dodajemo jedan
Los Andjeles ljudi ovom svetu svake tri sedmice.
Za samo nekoliko procenata ukupne ljudske istorije mi smo doìveli da je rast ljudske populacije
sko~io vi{e od 90%. Sa sada{njom stopom rasta
dosti}i}emo 10 milijardi ljudi u 2030. godini, 20
milijardi u 2070. godini, i 80 milijardi u 2150. godini. Ali, niko ne o~ekuje da }e se ova stopa nastaviti - jednostavno nemogu}e je proizvesti dovoljno
hrane za tako veliki broj ljudi. Bez obzira da li }e
prekid u rastu broja ljudi biti glad, bolesti, prirodne
katastrofe ili dobra nauka, to je izvor rasprava
koje su u toku. Ali, ~injenica koja se ne moè
osporiti jeste da se sada{nja stopa rasta ljudi ne
moè nastaviti.
20
I tako smo zapo~eli 21. vek stoje}i na nesigurnoj ivici preìvljavanja. Mi smo uveliko zavisni od
nastavka dostupnosti uskladi{tenoj sun~evoj svetlosti u formi fosilizovanih biljaka, odnosno fosilnog
goriva koje zovemo nafta. I kao {to se i de{ava,
nafta nestaje.
Od otkri}a nafte u Tajtusvilu, Pensilvanija, ljudi
su izvukli 742 milijarde barela nafte iz zemlje.
Momentalno, svetske rezerve nafte se procenjuju
na oko 1.000 milijardi barela. Za one koji se nadaju da }e ìveti narednih nekoliko decenija, ili imaju
veliku nadu za budu}nost svojih unuka i praunuka,
ovi podaci zvu~e stra{no. [to se ti~e same naftne
industrije, moèmo o~ekivati {ta }e ona re}i - da
}e nafte biti i u vreme na{e dece.
Direktori naftnih kompanija ne misle da tu postoji problem. U jednom optimisti~kom govoru
prezentovanom Ekonomskom klubu Kolumbo
(Economic Club of Columbus), u Ohaju 1996.
godine, jedan od direktora E{land hemijske kompanije (Ashland Chemical Company) istakao je da
alternative za naftu kao izvora energije jednostavno nisu ekonomski isplative, ali da }e svetske
rezerve nafte trajati skoro 45 godina, pod pret21
postavkom da se potro{nja ne pove}ava preko

dana{njeg nivoa. Navode}i to kao veoma dobre
vesti, on je zaklju~io svoj govor re~ima da su u~eni
ljudi imali prognozu po pitanju kraja na{ih rezervi
nafte skoro od kada je prva bu{otina bila iskopana
1859. godine od strane Kolonela Drejka (Colonel
Drake). Ali, oni su uvek bili u krivu u pro{losti. U
pozitivnom tonu po naftnu industriju, on je dodao:
Pro}i }e nekoliko decenija pre nego {to nam vuk
zakuca na vrata.
Drugi eksperti u naftnoj industriji su manje optimisti~ni u vezi takozvanih dobrih vesti iz 1996.
godine o rezervama od skoro 45 godina. [vajcarska nacionalna petrolejska firma Petroconsultants iz @eneve istakla je da je vrhunac naftne
proizvodnje u Severnoj Americi bio 1974. godine.2
Ako se vratimo u 1997. godinu, jedan izve{taj
je glasio: O~ekuje se da }e svetska produkcija
dosti}i vrhunac 2002. godine, kada budemo
potro{ili vi{e od pola svetskih rezervi nafte. Negde
oko tog datuma, kaù stru~njaci, desi}e se svetska destabilizuju}a eksplozija cena u proizvodima
zasnovanim na nafti.
Oni su pogre{ili za jednu godinu - prvi veliki svetski naftni rat bio je 2003. godine.
Studija firme Petroconsultants isti~e da ~ak i
kada bi se smanjila potro{nja nafte preko svetskih
redukcija zbog pove}anja cene ({to bi izazvalo svetsku krizu), smanjeno snabdevanje bi uzrokovalo
proizvodnju nafte u godini 2050. na nivou onom iz
1960-ih, kada je na na{oj planeti bilo tri milijarde
ljudi. Ali, ve}ina demografa o~ekuje da }e 2050.
godine svetska populacija prema{iti 10 mili-jardi.
Zamislite: 10 milijardi ìvih ljudi, a goriva za samo
3 milijarde. To bi ostavilo 7 milijardi ljudi - vi{e od
celokupne dana{ne ljudske populacije - da ìvi na
rubu gladi.
22
A da ponovimo, drugi eksperti ukazuju da je procena naftne industrije od 45 godina izuzetno

preuveli~ana, ukazuju}i da je situacija mnogo gora
nego {to se opisuje.
Nau~nik M. King Hubert (M. King Hubbert) prvi
je istakao 1956. godine, kada je razvio dobro poznati Hubertov vrhunac, defini{u}i momenat kada
}e naftna potro{nja dosti}i vrhunac, a onda po~eti
polagano da pada. Godine 1956, on je projektovao
Hubertov vrhunac za SAD za godinu 1970.
(pogre{io je za 4 godine: naftna kriza je bila 1974.
godine), a godine 1975. predvideo je svetski
Hubertov vrhunac za 1999. ili 2000. godinu. Iako
je Hubert umro 1989. godine, njegov rad je nastavio J. Kolin Kembel (J. Colin Campbell), autor
knjige Zlatni vek nafte: 1950-2050. Potro{nja
jednog izvora (The Golden Century of Oil: 19502050: The Depletion of a Resource), koja je nastala kao deo studije o svetskim naftnim zalihama i
potro{nji koju je naru~ila vlada Norve{ke 1989.
godine.3 U toj knjizi i u drugim izvorima, Kembel i
drugi nau~nici isti~u da zemlje koje proizvode naftu
~esto preuveli~avaju njihove procenjene rezerve
nafte da bi se kvalifikovale za ve}e proizvodne
stope od strane organizacije OPEK (OPEC), tako da
pozajmljuju pare od Svetske banke koriste}i svoje
navodne naftne zalihe kao zalog. On i drugi eksperti procenjuju da smo mi ve} potro{ili polovinu ukupnih svetskih rezervi nafte i da je ostalo mnogo
manje od 700 milijardi barela nafte u zemlji.
(Izuzetan sajt koji pokazuje i rezerve i potro{nju
nafte jeste sajt firme British Petroleum www.bp.com. Lako moèmo da podelimo njihove
brojke o rezervama sa brojkama o potro{nji.)
Va`no je zapaziti da izgleda neverovatno da
}emo uskoro prona}i lako dostupne nove basene
nafte. Ve}ina sveta je prou~ena putem X-zraka,
23
kori{}enjem satelita, seizmi~kim podacima i kompjuterima, u procesu kojim je locirano 41.000 naftnih polja. Iskopano je 641.000 izvora koji se
eksploati{u, i skoro sva polja koja pokazuju bilo
kakva obe}anja su ve} poznata i uklju~ena u procenjeni jedan bilion barela koje naftna industrija
koristi kao svetske rezerve nafte.
I kona~no, optimisti~ki brojevi naftne industrije kaù da imamo nafte za jo{ 45 godina pri
sada{njoj stopi potro{nje. Ali, na osnovu podataka
koje je iznela firma Petroconsultants (izme|u
ostalih), dana{nja svetska potro{nja se pove}ava
za oko 2,8% godi{nje. Ako bismo to projektovali na
budu}nost, na{a brojka od 45 godina za snabdevanje naftom pada u raspon od samo 30 godina.
Ali, to ne zna~i da }emo mi uìvati narednih 45
godina, a onda }e nafta odjednom nestati. Kada
izvu~emo polovinu nafte iz zemlje, bi}e mnogo teè
(a time i mnogo skuplje) izvla~iti preostalu polovinu
nafte. Poslednju tre}inu do ~etvrtinu nafte bi}e
izuzetno skupo izvla~iti - tako mnogo skupo da }e
izvori nafte u te dane biti zatvoreni jer }e biti skuplje izvla~iti naftu u SAD nego je kupovati, ili bi}e
mnogo profitabilnije prevesti naftu brodom sa
Bliskog istoka, ~ak i kad se plate tro{kovi prevoza
do SAD.
U isto vreme, mi }emo dodati slede}u milijardu
stanovnika ovoj planeti u narednih desetak godina,
dok se Kina, Indija, Meksiko i ostatak Tre}eg sveta
industrijalizuje - dodaju}i fabrike i automobile,
grade}i autoputeve i grade}i elektrane na naftu - sa
stopom rasta koja je ve}a od one kod SAD i Evrope
u 20. veku. Tako da se iskori{tavanje na{e planete
pove}ava mnogo brè nego sada{nje stope potro{nje, pa na{e rezerve ne}e trajati onoliko koliko
optimisti predvi|aju. Na osnovu iscrpnih nau~nih
studija koje je vodila i objavila britanska kompanija
24
Power-Gen i koje je {irom sveta objavio Aso{ijeted Pres (Associated Press) u septembru 1997.
godine, globalna potra`nja za energijom }e se
UDVOSTRUÎTI do 2020. godine (naglasak je
dodat), uglavnom zbog rapidnog rasta industrijskih
nacija Azije, kao {to je Kina.
O~igledno da predstoji sukob izme|u rasta na{e
populacije, koja pove}ava potro{nju zaliha drevne
sun~eve svetlosti koje se smanjuju, i na{e sposobnosti da prehranimo tu populaciju. Pa ~ak i da
velike nove zalihe nafte budu otkrivene (postoje glasine u naftnoj industriji koje sve vi{e ukazuju da }e
se to desiti) ili da alternativni izvori energije, kao
{to su hladna fuzija ili }elije sa vodonikom,
postanu odmah i {iroko dostupni, njihovo rapidno
umnoàvanje bi moglo u stvari da ubrza uni{tenje
na{e planete i smrt milijarde ljudi, na na~in koji }e
uskoro biti o~igledan u na{em izlaganju.
Kako je sve to krenulo tim putem? I {ta nam
istorija kaè o tome {ta da radimo? Mi }emo diskutovati o tim pitanjima i odgovorima u detalje u
narednim poglavljima. Ali najpre, vratimo se za
trenutak korak nazad i analizirajmo jedno va`no
pitanje: ako imamo tako veliki problem, za{to to
nije tako o~igledno?
25
Kako stvari mogu izgledati tako

dobre, a ipak biti tako lo{e?
"Civilizacija je pod zaverom... Savremeni ìvot je predstavljen tihom

gomilom komotnog naroda koji ne prestaje da se zavarava."
Dòn Bukan (John Buchan, 1875-1940)
Postoje dva na~ina kako stvari mogu izgledati

dobro, iako cela civilizacija ide u propast.
1. Ne treba odmah da plati{ - moè{

da ìvi{ od svog po~etnog kapitala
Po~etkom 1980-ih, osnovana je kompanija u

SAD koja je zapo~ela da radi na prodaji kompjuterskih programa. êtvorica mladih ljudih su skupili
oko 170.000 dolara koje su zaradili, u{tedeli ili su
njihovi roditelji u{tedeli i uloìli zajedno sa njima.
Njihov plan je bio da razviju i reklamiraju novi program za obradu teksta koji }e biti bolji od tada popularnog programa WordStar, i da }e tako postati
bogati.
Sa svojih po~etnih 170.000 dolara oni su iznajmili drugi sprat jedne male zgrade sa kancelarijama. Imali su pet privatnih kancelarija, salu za konferencije i zajedni~ki deo za pomo}nike koje }e
zaposliti. Angaòvali su dizajnersku firmu koja }e
napraviti za{titni znak, memorandum za pisma i
veliki znak na ulaznim vratima. Uzeli su u zakup
~etiri automobila marke Saab, kao automobile preduze}a, kupili su stolove od hrastovine i ko`ne
26
direktorske stolice. Angaòvali su lokalnog cve}ara

da postavi i odràva saksijsko cve}e, i lokalnog prodavca ribica da postavi i odràva akvarijum.
Ispla}ivali su sebi plate po 30.000 dolara godi{nje
i pozvali su odre|ene ljude da rade kod njih i
obe}ali im dobru platu.
Ovi momci su bili dobri programeri i znali su sve
o kompjuterima. Nije bilo sumnje da oni mogu da
naprave pristupa~an i veoma profitabilan kompjuterski program za obradu teksta. Oni koji su prvi
put do{li kod njih bili su impresionirani - oni i njihove prostorije odisali su lepotom i ukazivali na
uspe{an i napredan biznis. Mlada devojka u prijemnoj kancelariji bila je vedra i efikasna, ~etiri
osniva~a su bila lepo obu~ena u luksuzna odela sa
kravatama, a njihov tepih je pokazivao lepe plave
linije od ~i{}enja vakumskim usisiva~em. Imali su
kvalitetnu kopir ma{inu, aparat za uni{tavanje iskori{}enih poverljivih dokumenata, ma{inu za pripremu pisama i dobre kompjutere - sve po meri
uspe{nog biznisa. Sve prvoklasno i najbolje.
Oni su sedeli u sali za konferencije, oko njihovog hrastovog stola u udobnim ko`nim foteljama,
i samouvereno su govorili kao su naumili da
postanu multimilioneri, i svako ko investira u njihov
biznis tako|e }e postati milioner. Njihov plan je bio
da polovinu svoje pa`nje usmere na dobija-nje
novca od investitora, a pola na stvaranje i reklamiranje njihovog novog proizvoda. Oni su sebi
postavili rok od 12 meseci da iznesu svoj novi program na trì{te.
Neki klijenti su odbili da u~estvuju u tom projektu jer su videli da }e se ova nesre}na pri~a
zavr{iti i sa drugim nazovi preduzima~ima, i bili su
sigurni kuda sve to ide.
[est meseci kasnije, imali su 20 zaposlenih
ljudi i svi su bili u akciji. Njihov proizvod }e uskoro
27
biti gotov i oni su ve} o{tampali pozivnice za predstoje}u sve~anu najavu. Obezbedili su zaposlenje
za lokalni narod i prostorije gde }e oni raditi,
pove}ali su broj automobila na {est, i dovoljno su
uve}ali svoj po~etni kapital u banci koji je sada
iznosio ~etvrt miliona dolara. Oni jo{ uvek nisu
ni{ta proizveli niti prodali, ali su izgledali veoma
uspe{no. Stvari su izgledale odli~no, a ìvot je bio
dobar.
Posle jo{ {est meseci, pro~ulo se da zatvaraju
firmu. êtiri vlasnika su povisila svoje plate za pet
puta i kompanija je ostala bez para pre nego {to
je iznela svoj proizvod na trì{te. Kompanija i
kancelarije su izgledali sjajno, blje{tavo i mo}no
sve do dana kada su zaposleni dobili obave{tenje
da se firma zatvara u roku od 24 sata. Investitori
su izgubili sve {to su uloìli jer su vlasnici potro{ili
njihov ulog pre nego {to su po~eli bilo {ta da
zara|uju.
2. Ponzijeva {ema
Ponzijeva {ema je jo{ jedan na~in u kojoj se

stvari odvijaju dobro za svakoga, sve do dana kada
se desi iznenadni i katastrofalan kolaps. Pri~a o
ameri~kom preduzima~u Ponziju je i fascinantna i
pou~na.
Godine 1917, ârls Ponzi (Charles Ponzi) je bio
putuju}i moler na Floridi. Prvi svetski rat je upravo
zavr{io, a finansijski sistemi Evrope su bili razoreni.
Ponzi, naslutiv{i mogu}nost da se obogati na
posleratnoj finansijskoj konfuziji, do{ao je na ideju
kako da postane milioner, iako }e uni{titi ìvote
milione ljudi.
Krajem 1919. godine, Ponzi je oti{ao u Boston
i iznajmio kancelariju na Paj Aleji (Pie Alley), gde je
otvorio kompaniju koju je nazvao Sigurna menja~28
nica (Securities Exchange Company). Njegova kompanija, kako je tvrdio, osnovana je da otkupljuje
me|unarodne po{tanske kupone u Francuskoj i
Nema~koj (~ije su valute tada bile uveliko
obezvre|ene) i da ih prodaje u SAD za ameri~ku
valutu, i tako ostvaruje profit u razlici izme|u vrednosti propalih francuskih i nema~kih valuta, i
dolara. Takva {ema je, u stvari, bila nemogu}a, ali
Ponzi je imao sre}u, kao i njegovi prvi ulaga~i.
Ponzi je nudio 50% zarade za ulaganja u roku
od samo 45 dana, i vi{e od 40.000 ljudi u Bostonu
je uloìlo svoj novac kod njega. Prvih nekoliko hiljada ljudi koji su izvr{ili ulaganje dobili su nazad
veliki novac, uklju~uju}i i obe}ani profit, a Ponzi je
uzimao novac od novih ulaga~a da bi ispla}ivao
zarade. Prvi ulaga~i su rekli svojim prijateljima o
brzom na~inu sticanja zarade i ta vest se brzo
{irila. U jednom trenutku, Ponzi je imao nekoliko
desetina zaposlenih slu`benika na Paj Aleji koji su
radili do kasno u no} broje}i gomile para koji se
skupljao - vi{e od 15 miliona dolara za manje od
6 meseci.
Na vrhuncu svog uspe{nog poslovanja, ârls
Ponzi je bio pozdravljen od jednog novinskog
reportera kao najve}i Italijan koji je ikada ìveo.
Niste u pravu, odgovorio je sa neobi~nom
skromno{}u. To je bio Kolumbo koji je otkrio
Ameriku, i Markoni koji je otkrio radio.
Kasniji nepovoljni izve{taji u istom bostonskom
listu kona~no su uzrokovali da prestane priliv novih
ulaga~a. Bez novog novca koji bi dolazio, on nije
mogao da ispla}uje profit svojim prethodnim
ulaga~ima, tako da je zatvorio kompaniju, odnose}i
sa sobom poslednju paru hiljada naivnih ulaga~a.
Sli~an doga|aj se desio u Albaniji 1996.
godine, {to je zamalo dovelo do pada dràvne
vlade. Vi{e od ~etvrtine stanovnika Albanije stavilo
29
je svoju u{te|evinu u jednu od nekoliko velikih

Ponzijevih {ema pokrenutih od lokalnih kriminalaca.
Prethodni predsednik Albanije, Sali Beri{a, kazao je
da vlada nije èlela da zaustavi primenu Ponzijeve
{eme jer su smatrali da su takve stvari normalne
na jednom slobodnom trì{tu i vlada nije èlela da
se me{a u funkcionisanju kapitalizma. Albanci su
demonstrirali i protestvovali, ali nije bilo koristi.
Njihov novac im se nikada ne}e vratiti.
Dana{nji svet momentalno ìvi i raste na osnovu

svog akumuliranog izvora energije (sun~eve svetlosti) uskladi{tene u fosilnom gorivu (nafta, ugalj,
gas). Da li svet funkcioni{e kao Ponzijeva {ema ili
kao uspe{na kompjuterska kompanija? Na{e je
mi{ljenje da smo bliì kompjuterskoj kompaniji,
iako postoje elementi oba koncepta.
Na{a Zemlja sadrì ograni~ene koli~ine fosilnih
goriva. Iako postoje razli~iti podaci kada }e se oni
potro{iti, niko ne negira da }e se to desiti i mi
imamo jasan ose}aj {ta to zna~i. Ova goriva
omogu}avaju veliku svetsku aktivnost koja naizgled
ima svrhu i va`nost, a ta aktivnost izaziva trajne i
nepovratne promene na uslove za ìvot na ovoj
planeti i na ljude.
stvari dese u svetu gde postoji ekonomija u kojoj

bogatstvo najimu}nijih polako prelazi na niè klase
ljudi. Manje sre}nima mogu preostati imanja sa
hranom i ekvivalent energije koju su ulaga~i dobili
u Ponzijevoj {emi i od kompjuterske kompanije malo ili ni{ta.
Kada su momci iz kompjuterske kompanije
zatvorili svoje preduze}e, oni su jednostavno oti{li
i zapo~eli novi posao od koga su zara|ivali. Ali,
kada na{a svetska ekonomija po~ne da zatvara
izvore nafte, mi jednostavno ne moèmo da zatvorimo vrata i odemo da uzmemo drugi izvor energije. Sa jedne strane, kroz hiljadugodi{nju istoriju
mogli smo videti da kada nestaju izvori goriva,
dolazi do pojave ratova. (Vi{e o tome u narednim
poglavljima.) Sa druge strane, na{i drugi izvori
energije jo{ nisu dovoljno razvijeni.
Ali, postoji dobra vest u ovom trenutku: ne-fosilni izvori energije postoje i njihovo kori{}enje je sve
ve}e. Na àlost, dobitnik Pulicerove nagrade
(Pulitzer Price) Ros Gelbspan (Ross Gelbspan) u
svojoj knjizi Toplota je oslobo|ena (The Heat Is
On) iz 1997. godine, pokazuje da ameri~ka naftna
industrija i industrija uglja spre~avaju razvoj takvih
tehnologija.1 Kao {to Gelbspan to jasno pokazuje,
mi treba da pro{irimo razvoj alternativnih izvora
energije, tako da kad nafta i{~ezne bude ne{to {to
}e na{a deca mo}i da koriste.
Oni koji su zaradili veliki novac u prethodnom

periodu prosperiteta mo`da misle da imaju dobre
{anse da preìve, i ako ne do|e do svetskih epidemija ili nuklearnog rata, oni su mo`da u pravu.
Oni mogu ~ak i da povuku sa sobom jedan mali
deo preostale populacije, u slu~aju da se takve
U me|uvremenu, mi smo ohrabreni od strane

eksperata i ekonomista kako da iza|emo iz ovih
problema. Re{enje je prvi put predloèno u
Engleskoj 1954. godine od strane R. Batlera (R. A.
Butler), britanskog ministra finansija, koji je
predoìo da umesto da uspostavljamo specifi~ne
Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni

kapital ili Ponzijeva {ema?
Kada }e ova goriva nestati?
30
Moèmo li prona}i izlaz iz ove situacije?
31
ciljeve vezano za porast stanovni{tva, kao {to je

izgradnja odre|enog broja stanova ili novih
èlezni~kih pruga, vlada treba jednostavno da se
fokusira na jednoj ~vrstoj stopi rasta populacije od
3%. Sa tom stopom, on je izra~unao, do 1980.
godine svaki ~ovek u Britaniji }e biti dva puta
bogatiji.
U stvari, taj scenario se zavr{io upravo onako
kako je Batler predvideo, na osnovu jedne studije
iz 1989. godine napravljene od strane irskog ekonomiste Ri~arda Doutvajta (Richard Douthwaithe).
Me|utim, problem je bio da je tako|e svaki drugi
indeks bio udvostru~en. Udvostru~ilo se bogatstvo
ljudi koji se nalaze na vrhu piramide primanja.
Dakle, to zna~i da kada su u pitanju primanja
najsiroma{nijih, da osoba koja je primala 10 miliona britanskih funti godi{nje sada prima 20 miliona, a osoba koja je primala hiljadu funti sada
prima 2 hiljade ... je u stvari }orsokak u kome se
nalaze siroma{ni, iako se njihov ìvotni standard
neznatno pobolj{ao. U tom procesu desila se
dru{tvena i ekolo{ka katastrofa, da citiramo
Doutvajta. Kriminal se pove}ao 8 puta, nezaposlenost se pove}ala, hroni~na oboljenja i mentalne bolesti su sko~ile, a stopa razvoda brakova
je eksplodirala. Sve to je bilo ono {to je Doutvajt
najpre predvideo, a kasnije bilo zabeleèno.
Na sli~an na~in, ìvot se promenio na gore u
SAD. Svakog dana u proseku 100.000 ameri~ke
dece nosi pi{tolje, i 40 njih biva ubijeno ili
povre|eno tim pi{toljima, iako se ve}ina toga
de{ava nesre}nim slu~ajem ili kao samoubistvo.
Jedna nedavna nalepnica na automobilima kaè:
Naoruàno dru{tvo je u~tivo dru{tvo. Neki se
~ude da proizvo|a~ ovakve nalepnice misli da su
dana{nje {kole mnogo bolje od onih iz pro{le generacije. San o stabilnoj porodici zamenjen je real32
no{}u o armiji naoruàne dece sa jednim roditeljem

- takvih je vi{e od jedne polovine u ameri~kom narodu.
[irom sveta vidimo da rapidni rast stanovni{tva
pritiska sve nacije i da najve}u bol doìvljavaju ljudi
i porodice koji nisu povezani sa vladaju}om
dru{tvenom elitom koja kontroli{e ekstremnu mo}
i bogatstvo (bilo da je ta elita ekonomska, politi~ka
ili vojna).
Tehnologija, ako ni{ta drugo, ubrzava taj proces.
Na primer, na po~etku 20. veka 90% svih ratnih
gubitaka bilo je me|u vojnicima, a na kraju tog
veka imamo da je visoko razvijeno oru`je sa daljinskim upravljanjem (koje uni{tava mnogo efikasnije
i {titi vojnike od direktnih ratnih dejstava), i
na{iroko umnoàvanje visoko efikasnog oru`ja,
preokrenulo taj odnos: 90% smrtnih slu~ajeva u
svim dana{njim ratovima je na strani civila. Vi{e od
20 miliona ljudi je poginulo u ratovima od Drugog
svetskog rata, a od tih 82 poznata rata, 79 njih su
bili unutra{nji sukobi koji su najteè pogodili civile.
I najve}i deo tih ratova je vo|en da bi se ostvarila kontrola nad izvorima kao {to su {ume,
obradivo zemlji{te, nafta, ugalj i minerali.
Na mitingu svetskih bankara u Hong Kongu 25.
septembra 1977. godine, predsednik Svetske
banke Dèjms Volfenson (James D. Wolfenson) je
istakao da vi{e od 3 milijarde ljudi - {to predstavlja vi{e od pola ljudske populacije na Zemlji, i tri
puta vi{e nego celokupna ljudska populacija na
Zemlji 1800. godine - bori se danas za ìvot sa
manje od dva dolara dnevno. Mi ìvimo u vreme
tempirane bombe, i ako ne{to odmah ne preduzmemo, ona }e eksplodirati u lice na{e dece,
kazao je Volfenson. Otprilike u to vreme Populacioni
Institut (Population Institute) iz Va{ingtona objavio
je izve{taj da su 82 nacije (vi{e od polovine svet33
skih dràva) sada dostigle kriti~no stanje kada ne

mogu proizvesti dovoljno hrane, niti imaju izvore da
plate uvoz hrane da bi adekvatno zadovoljile
potrebe svog stanovni{tva.
Kriza u okeanima
Najgu{}e ljudske populacije su uvek bile blizu

morskih obala, delimi~no zbog lakog prevoza, ali
uglavnom jer je more istorijski izvor ljudske ishrane.
Morska hrana ne predstavlja samo tradicionalnu
hranu za veliki deo sveta - to je sirovina za preìvljavanje, naro~ito za ostrva kao {to su Japan ili
Tajvan koja nemaju dovoljno kopnene povr{ine za
rast potrebne koli~ine hrane neophodne kopnenim
ìvotinjama ili ljudima koji se hrane biljkama.
Godine 1994, organizacija za poljoprivredu i
ishranu pri Ujedinjenim Nacijama (U.N. Food and
Agriculture Organization) objavila je izve{taj koji
kaè da je 70% zaliha ribe iz okeana potpuno iskori{}eno ili prekomerno iskori{}eno. Ovaj izve{taj
je bio osporavan od strane korporacija koje love
ribu u velikim koli~inama, koje su vr{ile pritisak (uz
pomo} velikog novca) na politi~are, tako da je
izve{taj bio uveliko ignorisan {irom sveta. Ali, 15.
maja 2003, u poznatom nau~nom ~asopisu
Nature morski biolozi Ransom Majers (Ransom A.
Myers) i Boris Worm (Worm) objavili su detaljnu i
temeljnu analizu podataka skupljnih tokom 50 godina, {okiraju}i svet i sa aspekta politike i sa aspekta nauke:
Analize podataka iz pet okeanskih basena
otkriva dramati~no smanjenje u broju krupnih
grabljivih riba (tuna, morski psi, sabljarke i druge)
od napretka industrijskog ribarenja, kaè zaklju~ak
ove analize. Dalje se kaè kako su okeani izgubili
34
vi{e od 90% velikih grabljivih riba, sa potencijalno

ogromnim posledicama za ekosistem.
Autori ukazuju kako su Ujedinjene Nacije u
pravu kada tvrde da tri ~etvrtine svetskih ribnih
rezervi je iskori{}eno do njihovih granica opstanka
ili iznad toga, i isti~u da su njihovi podaci mnogo
ta~niji nego prethodne informacije zasnovane na
podacima dobijenim od trgovaca ribom, koji mogu
biti nerealni. Dodatne informacije stiù od
izve{taja samih ribolovaca, kaù oni. Neposredno
nakon Drugog svetskog rata, japanski ribolovci su
duboko u Pacifi~kom okeanu obi~no hvatali 10
krupnih riba na svakih 100 mamaca postavljenih
na udice pore|ane u nizu (koji bi bio ~esto dug 1,5
kilometar ili vi{e). Danas samo jedna od sto udica
donosi ribu.
Na{e zemlji{te postaje manje plodno, bolesti biljaka se {ire i {ume nestaju, geni od genetski modifikovanih biljaka (GMO) prelaze u prirodu sa
nepredvidljivim konsekvencama, a sada otkrivamo
da su na{a odstupnica - okeani - skoro istro{eni.
Drevne bolesti se ponovo pojavljuju
Ali, na{ gusto naseljeni svet nije samo pod

udarom rata, siroma{tva i gladi. Mnogi nau~nici
upozoravaju na mogu}nost {irenja velikih zaraznih
bolesti nastalih na{im velikim brojem i naglom
pokretljivo{}u {irom sveta. 21. avgusta 1997.
godine, Aso{ijeted Pred je izvestio da je trogodi{nji
de~ak iz Hong Konga umro pre sedam dana od
posledica jedne vrste gripa koji nikada ranije nije
vi|en me|u ljudima. Ovaj grip je verovatno
presko~io barijeru sa jedne vrste ptica ({to se
o~igledno desilo sa gripom koji je ubio 20 miliona
ljudi {irom sveta 1918. godine), i bio je
smrtonosan, a identifikovan je u laboratorijama
35
SAD i Holandije kao vrsta gripa H4N1 tip-A, za koji

ne postoji vakcina.
Slede}eg dana, ista agencija je objavila da je
jedan ~ovek iz Mi~igena nedavno zaraèn novom
vrstom sveprisutne bakterije Staphylococcus aureus, koja je otporna na sve poznate antibiotike,
uklju~uju}i najnoviji i najja~i antibiotik ikad razvijen
- vankomicin. Jedan medicinski epidemiolog iz
Centra za kontrolu bolesti (The Center for Disease
Control) u Atlanti, Dr Vilijem Dèrvis (William Jarvis),
kazao je za ovo prvo otkri}e smrti od bakterije
stafilokoke u SAD da je sada vreme odbrojano.
Tri dana kasnije, ~asopis Wall Street Journal je
izvestio o drugom slu~aju bakterije stafilokoke
otporne na vankomicin u SAD, kod pacijenta u bolnici u Nju Dèrziju. Od tada, ovaj slu~aj se pojavljuje {irom sveta.
U 5. Knjizi Mojsijevoj 28,22 tekst spominje
suvu bolest, ime naj~e{}e kori{}eno za tuberkulozu do pre oko 50 godina. Suva bolest? Iako
neki mogu to odbaciti kao zlu slutnju - kona~no,
tuberkuloza se ne spominje na naslov-nim stranama u ameri~kim novinama ili na TV-u ovih dana ipak, razmotrimo slede}e ~injenice koje ukazuju na
iznena|uju}e novu realnost po pitanju tuberkuloze
u svetu:
Jedan nedavni izve{taj pripremljen od strane
vlade SAD kaè: Me|u zaraznim bolestima, tuberkuloza je vode}i ubica odraslih ljudi u dana{njem
svetu i predstavlja ozbiljan izazov me|unarodnom
javnom medicinskom radu, prema podacima
Svetske zdravstvene organizacije (WHO - World
Health Organization). Briga o svetskim razmerama
zaraze tuberkulozom je tako velika da je u aprilu
1993. godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila tuberkulozu kao globalnu opasnost - {to
36
predstavlja prvu deklaraciju takve vrste u istoriji

svetske zdravstvene organizacije.2
Ovaj izve{taj nastavlja ulaze}i u detalje o razmerama postoje}e situacije: Ljudi se danas u svetu
zaraze tuberkulozom doslovno na svaki otkucaj
sata - jedan ~ovek u sekundi. CELA JEDNA TRE]INA
CELOKUPNE SVETSKE POPULACIJE JE DANAS
ZARA@ENA BACILOM TUBERKULOZE. (Naglasak je
na{: imajmo na umu da samo 5-10% zaraènih
ljudi postaje aktivno bolesno.) ... Tuberkuloza
ubija momentalno vi{e odraslih ljudi svake godine
nego sida, malarija i tropske bolesti zajedno.
Jedan od problema sa tuberkulozom jeste {to
se ona veoma lako {iri. Kao {to ameri~ko ministarstvo zdravlja isti~e: Kao i nazeb, a suprotno od
side, ova bolest (tuberkuloza) se {iri putem vazduha i putem slu~ajnog kontakta. Kada zaraèni
ljudi ka{lju, kijaju, govore ili pljuju, bacili tuberkuloze iz njihovih plu}a se izbacuju u vazduh gde
mogu da ostanu da lebde satima i da budu udahnuti od strane drugih ljudi. Ako se ne izle~i, osoba
sa aktivnom tuberkulozom }e obi~no zaraziti 10-15
drugih ljudi u periodu od jedne godine.
Ali, zar nas nauka ne moè spasiti? Na àlost,
ispostavlja se da je savremena medicinska nauka
ono {to UZROKUJE ve}i deo problema. Dok se
tuberkuloza {iri tako rapidno, naro~ito u onom delu
sveta koji je u razvoju, gde je gustina stanovni{tva
velika, pojavljuju se novi i skoro neizle~ivi oblici
tuberkuloze kao rezultat neadekvatnog kori{}enja
anti-tuberkuloznih lekova od strane lekara i bolnica.
Ozna~eni kao tipovi tuberkuloze koji su otporni
na vi{e vrsta lekova (multi-drug-resistant ili MDRTB), ovi tipovi bacila tuberkuloze skoro uvek dovode
do bolnih smrti u agonijama. Kako je ameri~ko ministarstvo zdravlja istaklo: Ne postoji lek za neke
tipove tuberkuloze koji su otporni na vi{e vrsta
37
lekova i postoji zabrinutost da se oni mogu brzo

pro{iriti {irom sveta. Iako su ~vrsti podaci oskudni,
istraìva~i procenjuju da je vi{e od 50 miliona ljudi
zaraèno tipovima tuberkuloze koji su otporni na
najmanje jedan od lekova protiv tuberkuloze.
Da li mislite da je to mo`da problem sa zemljama Tre}eg sveta? Jedan tekst u ~asopisu Nature isti~e da je ova bolest ve} naro~ito opasna u
Njujork Sitiju i Los An|elesu, i da se {iri preko cele
SAD.3 Tuberkuloza putuje tako brzo kao ~ovek koji
ka{lje u avionu, autobusu ili vozu. U medicinskom
~asopisu za hirurge uklju~ene u operaciju grudi
Chest, autori isti~u da u SAD-u postoji alarmantno vra}anje negativnog trenda u slu~ajevima
tuberkuloze koje je po~elo oko 1984. godine.4 Oni
otvoreno tvrde: Tokom pro{le decenije, slu~ajevi
zaraze sidom i tuberkulozom popeli su se do proporcija epidemije u nekoliko glavnih gradova SAD-a.
U bolni~kom centru Bellevue na Menhetnu,
slu~ajevi tipova tuberkuloze koji su otporni na vi{e
vrsta lekova pove}ali su se sedam puta u 1991.
godini, ako se uporede sa bilo kojom od prethodnih 20 godina.
A to je, naravno, samo jedna bolest. Druge bolesti koje zabrinjavaju uklju~uju hantavirus, encefalitis, koronavirus koji uzrokuje SARS, smrtonosni
grip iz 1918. godine koji se danas ponavlja (ovaj
virus je bio pa`ljivo izolovan od strane istraìva~a
krajem 1997. godine tako da je mogao da se
prou~ava - oni su prona{li nekoliko `rtava koji su
bili zale|eni ispod slojeva ve~itog leda u severnoj
Evropi), Pfisteria piscicida koja je desetkovala
rukavce i vodene puteve na isto~noj obali SAD-a,
sida i desetine drugih bolesti.5
Postoje ~ak problemi za one koji jedu meso sa
zaraènim proteinima (poznatim kao prioni),
otkri}e za koje je jedan nau~nik dobio Nobelovu
38
nagradu 1997. godine.6 Iako je ovo otkri}e u obliku

bolesti ludih krava u Velikoj Britaniji tokom 1980-ih
izazvalo svetsku zabrinutost zbog te naro~ite manifestacije priona, postoje i mnoge druge, i one se
{ire i me|u ìvotinjama koje ~ovek hrani i me|u
svetskom ljudskom populacijom.
âk i u svetlu ovih i drugih ~injenica o potencijalnim opasnostima i postoje}im nesre}ama izazvanih na{im eksplozivnim rastom, oni koji ukazuju
da bi trebalo da razmotrimo i druge nepovoljne trendove u}utkavaju se kao da su ludi ili ekolo{ki
fanatici, ili se odbacuju kao oni koji ignori{u osnove
ekonomije... ili kao da su protiv rasta stanovni{tva. Me|utim, zapazimo da u}utkavanje sprovode uglavnom oni na vrhu rastu}e piramide bogatstva, koji prete da uni{te na{u planetu.
Stvari mogu izgledati dobro jednostavno

zato {to mi ne vidimo ili ne ~ujemo {ta
se de{ava
Slede}i razlog zbog koga stvari mogu izgledati

dobro je to, {to generalno, ljudi su veoma neinformisani o stanju ostalog dela sveta. Knjiga objavljena u Americi pod nazivom Svetski almanah i
knjiga ~injenica (World Almanac and Book of
Facts) ~ak ni ne navodi glad ili siroma{tvo kao kategoriju. Me|utim, ona sadrì iscrpan spisak
ameri~kih kompanija, univerzitetskih profesora,
glumaca, ~lanova ameri~kog kongresa i sportista.
Kako je mogu}e da najprosperitetnija nacija na
Zemlji, sa daleko najrazvijenijim medijima, bude
tako neinformisana? To je jedno va`no pitanje.
U svakodnevnim vestima ~esto se reklamiraju
velike multinacionalne kompanije koje prednja~e u
uni{tenju ìvotne sredine, a tako|e me|u sto
najve}ih korporacija u Americi pet njih su vlasnici
39
televizijske mreè koja emituje ve~ernje vesti, {to

nije mali razlog za{to su Amerikanci lo{e
informisani.
Mi moramo da pla}amo pretplatu na televiziju,
ali ona sada nije adekvatan na~in da saznamo {ta
se de{ava.
Tako|e, nije suprotno zakonu da novinske organizacije laù stanovni{tvo. 14. februara 2003.
godine, apelacioni sud drugog distrikta na Floridi
odlu~io je da TV program Fox nije izvr{io krivi~no
delo kada je ova televizijska korporacija angaòvala
novinarku Dèjn Ejkr (Jane Akre) da iznese la`nu
informaciju o onome {to zna. Ona i njen producent
(mu`) Stiv Vilson (Steve Wilson) napravili su
istraìva~ki izve{taj koji je postavio pitanje o tome
kako mle~ne kompanije na Floridi tajno ubacuju u
krave hormon rBGH, koji je produkt genetskog
inènjeringa napravljen od strane firme Monsanto.
Svaki urednik ima pravo da sakrije istinu,
kazao je Vilson, i svaki reporter }e vam re}i da se
to de{ava s vremena na vreme kada sebi~ni
interes TV kompanija nadvlada interes javnog
mnjenja. Ali, kada televizijski menadèri, koji nisu
novinari, imaju tako malo po{tovanja za javnu istinu
da oni angaùju reportere da emituju la`nu informaciju i izvr}u istinu da bi se ulagivali nekome ili
da bi izbegli neprijatnu informaciju od specijalnog
interesa koja obja{njava {ta se tu desilo, to je
trenutak da svaki odgvorni novinar ustane i kaè:
Ne èlim u tome da u~estvujem. To je ono {to
smo Dèjn i ja kazali na su|enju.
Me|utim, oni su izgubili parnicu, a sud na
Floridi je sada u~inio zvani~nim transformaciju ranije po{tovane profesije novinarstva u profitabilno
propagandno sredstvo bogatih korporacija. Nakon
presude, Vilson je rekao: @eleli smo da kaèmo
istinu potro{a~ima na Floridi o jednoj velikoj hemij40
skoj kompaniji i jednom mo}nom lobiju proizvo|a~a

mle~nih proizvoda koju su oni èleli da sakriju od
javnosti. To je trebao da bude izve{taj za koji bi se
dobila nagrada. Mi smo nau~ili te{ku lekciju, a to
zna~i da vi danas moète biti spaljeni kadgod TV
kompanije stave ve}u pa`nju na reklamu koja ide
tokom vesti nego na objavljivanje istinitih informacija.
Iako su Valter Kronkit (Walter Cronkite) i Ralf
Nejder (Ralph Nader) svedo~ili na su|enju Ejkrovoj
o va`nosti po{tenog izve{tavanja u demokratskom
dru{tvu, sud je odlu~io da je TV kanal Fox imao
pravo da naru~i da njihovi reporteri laù ili da dobiju otkaz. Reporteri {irom sveta gledali su ovo
su|enje sa zabrinuto{}u, i kada je presuda doneta, ure|iva~i programa PR Watch [eldon Ramton
(Sheldon Rampton) i Dòn Strauber (John Strauber)
su rekli: Novinari }e analizirati ovaj slu~aj i njegove
implikacije. Ako su TV program Fox i kompanija
Monsanto mogli da uni{te karijeru dvoje reportera,
isto se moè desiti svakom drugom.
Tako|e, u svojoj nekorektnoj produkciji vesti,
ovaj medij nam pokazuje idealizovanu realnost, a
ne istinu o ìvotu na ovom svetu. Na primer, ljudi
besku}nici se retko vi|aju na televizijskim programima. Me|utim, ta realnost je ono {to polako,
ali uo~ljivo, kao deo SAD-a po~inje da li~i na
posledice siroma{tva u Bombaju.
41
Ropstvo i sloboda
Ropstvo je prva stepenica ka civilizaciji. Da bi se razvilo, potrebno je

da stvari budu mnogo bolje za neke, a mnogo gore za druge, pa onda
oni kojima je bolje mogu da se razvijaju na ra~un drugih.
Aleksandar Hercen (Alexander Herzen, 1812-1870)
U ranijim poglavljima govorili smo o tome kako
je sve sa~injeno od sun~eve svetlosti i da je
mogu}nost pove}anja na{e sun~eve svetlosti (kroz
fosilna goriva) u~inilo mogu}im da se na{a populacija dramati~no uve}a u poslednjim vekovima.
Ropstvo je slede}e oru|e savremene civilizacije
i postoje istori~ari koji tvrde da bez ropstva
Mesopotamija, Egipat, Kina, Gr~ka, Rimsko carstvo, Otomansko carstvo, Evropa i Amerika ne bi
mogli uop{te da se pribliè nivou svog bogatstva.
(Magazin Science News od 20. septembra 1997.
navodi da po ovoj uticajnoj teoriji glavni konstrukcioni projekti i drugi aspekti sloène kulture nastaju samo u poljoprivrednim dru{tvima koja imaju
striktnu hijerarhiju vladavine i mno{tvo oru|a u
robovima.)
Ropstvo je jo{ jedan na~in uzimanja sun~eve
svetlosti, ovog puta uskladi{tene u ne~ijem telu,
koja se koristi u prilog eksploatatora.
Najranija pojava ropstva pojavila se u samoj
kolevci zapadne civilizacije - u Sumerskom carstvu
Mesopotamije, u plodnoj dolini gde je dana{nji Irak,
pre oko 4 hiljade godina. Postoje tako|e pisani
zapisi da su robovi bili centralni deo kulture Egipta,
42
Persije, Vavilona i Asirije, kao i brojni zapisi ropstva u Bibliji. U tim dru{tvima, ve}ina svih fizi~kih
poslova bila je obavljana od strane robova. Kako je
dru{tvo raslo i trgovina se razvijala, potra`nja za
robovima je rasla, vode}i ka Gr~kom i Rimskom
carstvu gde je bilo toliko veliko kori{}enje robova
da je ~ak, na vrhuncu svog razvoja, prose~na rimska porodica imala bar jednog roba u ku}i, a prema
popisu iz Gr~ke iz 400. godine pre nove ere, cela
jedna tre}ina stanovnika Atine su bili robovi.
Kada je Aristotel govorio o vo|enju doma}instva
i su{tinskoj ulozi koju robovi igraju u pomaganju da
svako moderno doma}instvo ima dobar ìvot,
zapisao je:
Hajde da po~nemo raspravu o odnosu gospodara i roba... Za neke mislioce postojanje uloge
gospodara je ne{to veoma va`no... Po{to je svojina deo upravljanja jednog doma}instva (jer bez
zadovoljavanja potreba, ~ak i obi~an ìvot, kao i
dobar ìvot, su nemogu}i), i po{to, ba{ kao i u
svakom obliku umetnosti je potrebno oru|e da bi
se odre|eni posao zavr{io, a u okviru oru|a imamo
neìvo i ìvo oru|e, tako je tako|e i jedno oru|e
deo svojine koje ima svoju svrhu u ìvotu ... svojina je generalno grupa oru|a, a jedan rob je ìvi deo
svojine, i svaki rob je jedno oru|e koje sluì za
razli~ite namene.
Poku{avaju}i da opravda ropstvo kao oblik
upotrebe oru|a, Aristotel je ispustio su{tinski detalj
vezano za udeo koji su robovi davali civilizacijama
ranih kultura - robovi nisu bili oru|a, oni su predstavljali pogonsku snagu, kineti~ku energiju, uskladi{tenu energiju, potro{nu energiju.
Od ranih civilizacija do sada{njih dana robovi su
~inili mnogo vi{e nego da su jednostavno obezbe|ivali ono {to Aristotel naziva dobar ìvot za
svoje gospodare. Od afri~kih robova koji su skup43
ljali pamuk na jugu Amerike, do ruskih robova

uvezenih od strane Rimljana i Portugalaca oko
1000. godine da rade na plantaàma {e}era na
ostrvima Mediterana, pa do ropstva u vreme
Aristotela i pre njega, robovi su bili izvor snage, kao
u slu~aju konjske energije ili neke druge energije.
Od robova Rimskog carstva do preru{enih oblika
ropstva kao {to su kmetovi ili zavisni seljaci u srednjevekovnoj Evropi, ili jadne siroma{ne porodice u
Engleskoj za vreme vladavine kraljice Viktorije,
besplatna ili jeftina snaga le|a, ruku ili nogu bili su
vitalno gorivo za rast onoga {to nazivamo civilizacija i industrija. Jedan od najvrednijih artikala koje je
Kolumbo prona{ao, kada je pogre{io po pitanju
onoga {to mi danas zovemo Dominikanska Republika, bili su tada{nji domoroci. Tokom perioda od
dve decenije on je dovezao brodom na hiljade robova u Evropu, u~Iniv{i na taj na~in sebe veoma
bogatim ~ovekom.
Interesantno je zapaziti da se ukidanje ropstva
u SAD-u poklapa sa razvojem {iroke dostupnosti
nafte. Ameri~ki robovi su pretvarali postoje}u
sun~evu svetlost (hranu) u rad koji je pokretao
motore dràve. Kada su ugalj, a zatim i nafta,
postali {iroko i jeftino dostupni, robovi su postali
manje va`ni jer smo sada imali ma{ine da ih
zamenimo sa njima, koje su mnogo efikasnije iskori{}avale drevni izvor sun~eve svetlosti koji je bio
mnogo izobilniji nego postoje}a dnevna sun~eva
svetlost.
Glavni izvor robova za Rimljane bio je rat - oni
su pretvarali njihove pobe|ene neprijatelje u
robove. To je bio povod za osvajanje dalekih zemalja - ne samo da su nazad donosili prirodna bogatstva, kao {to su drvo i minerali, ve} su tako|e
dovodili i robove. Evropljani su prevezli brodom vi{e
od 12 miliona robova iz Afrike u Severnu i Ju`nu
44
Ameriku tokom perioda izme|u 1500. i 1880.

godine, a najvi{e u Brazil i ostrva izme|u Floride i
Venecuele.
Ve}ina ljudi doìvljava Indijance kao ratnike na
konjima. Ali, ameri~ki Indijanci su bili pe{aci tokom
zadnjih nekoliko hiljada godina, dok [panci nisu
po~eli da koriste konje krajem 17. veka. Sveti
pas ameri~kih Indijanaca (to je bilo ime kako su
oni nazivali konje) je tada postao tovarna ìvotinja
i sredstvo transporta od strane ~lanova plemena
sa velikim prosperitetom i rastom populacije, {to
se stra{no i krvavo zavr{ilo kada su Evropljani sa
Istoka, pod Manifestom Sudbine, odlu~Ili da
uzmu tu zemlju za sebe.
Pored toga, uvo|enje jednog novog izvora
snage, jednog mnogo lak{eg i efikasnijeg na~ina za
pretvaranje postoje}e sun~eve svetlosti u rad - biraju}i izme|u konja, robova i ma{ina na ugalj i naftu
- uvek je dramati~no menjalo civilizacije. Na sli~an
na~in, mi vidimo da je gubljenje tih izvora energije
bilo podjednako dramati~no, jer je direktno vodilo
ka padu i uni{tenju svake civilizacije u na{oj poznatoj istoriji, sve do Sumera.
Opstanak i prosperitet zavise od toga koliko je
sun~eve energije pod na{om kontrolom.
45
Kratak prikaz mogu}e budu}nosti:

Haiti i druga vrela mesta
Budu}nost je izgra|ena od istih stvari kao i sada{njost.

Simon Vejl (Simone Veil, 1909-1943)
Kristofor Kolumbo nije samo otvorio vrata jednog Novog Sveta, ve}
je tako|e svima nama dao primer.
Dòrd` Bu{ (George H. W. Bush, ro|en 1924, govor iz 1989.)
Ako preletimo preko ostrva Hispanjola (Hispaniola) blizu Haitija, ostrva koje je Kolumbo posetio,
ono izgleda kao da je neko aparatom za zavarivanje spalio na njemu sve {to je zeleno. âk je i
okean oko glavnog grada Porto Prensa (Port-au
Prince) zagu{en nekoliko kilometara ljudskim
otpacima i erodovanim zemlji{tem. Iz vazduha to
izgleda kao da se lava izlila u more.
Istorija ovog malog ostrva je, na mnogo na~ina,
primer onoga {to se de{ava u celom svetu.
Kada je Kolumbo prvi put posetio ostrvo
Hispanjola 1492. godine, skoro celo ostrvo je bilo
prekriveno bujnim {umama. Na osnovu izve{taja
~lanova Kolumbove posade, kao {to je bio Miguel
Kuneo (Miguel Cuneo), Taino Indijanci koji su tu
ìveli imali su idili~an ìvot pre dolaska Kolumba.
Me|utim, kada su Kolumbo i njegova posada
do{li u drugu posetu ostrvu Hispanjola, oni su zarobili oko 1600 lokalnih stanovnika koji su im iza{li
u susret da ih pozdrave. Kuneo je zapisao: Kada
su na{i brodovi krenuli za [paniju mi smo poveli
1600 mu{karaca i èna tih Indijanaca i ukrcali ih
na na{e brodove 17. februara 1495. godine.
Na{ima koji su ostali ([pancima koji su pravili
46
utvr|enje na ostrvu) bilo je re~eno da mogu da

uzmu bilo kog Indianca iz okruènja, koliko god im
treba, {to su oni i ~inili.
Kuneo kaè da je uzeo za sebe jednu mladu
lepu karipsku devojku kao svog li~nog roba, koju je
dobio li~no od Kolumba, ali kada je poku{ao da
bude intiman sa njom, ona se opirala svom svojom snagom. Pa je, na osnovu njegovih re~i, on
nju nemilosrdno prebio i silovao.
Uobi~ajena nagrada za Kolumbove ljude, sa njegove strane, bio je da im dozvoli da siluju lokalne
ène. Kad je po~eo da prevozi Taino Indijance kao
robove u druge delove sveta, trgovina robovima radi
seksa postala je vaàn deo biznisa, kao {to je
Kolumbo i napisao jednom svom prijatelju 1500.
godine: 100 kastelanosa ({panski novac) se lako
dobija za jednu ènu koja }e da radi na njivi, i to
je dosta uop{tena cena po{to postoji mnogo trgovaca koji traè devojke. One od 9 do 10 godina
starosti se najvi{e traè.1
Iako je Kolumbo jednom istakao da su Taino
Indijanci kanibali, ni onda, a ni danas, nema
dokaza za tako ne{to. To je o~igledno bila pri~a
smi{ljena od strane Kolumba - koja se jo{ uvek u~i
u mnogim {kolama - da bi lak{e mogao da opravda ropstvo ljudima. On je 1493. godine napisao
{panskom kralju: Mogu}e je prodati sve robove...
Ovde imamo tako mnogo robova, i oni, kao i njihovo drve}e, iako su ìvi vrede kao zlato.
Me|utim, Taino Indijanci su odlu~ili da ne budu
samo dobri radnici na plantaàma koje }e [panci,
a kasnije i Francuzi, uspostaviti na ostrvu
Hispanjola. Oni su bili pogo|eni time da im njihova
zemlja i njihova deca budu oduzeti i poku{ali su da
se bore protiv osvaja~a. Po{to su o~igledno Taino
Indijanci stajali na putu {panskom progresu,
Kolumbo je traìo da se oni disciplinuju. Za naj-
47
manji prekr{aj Indijancima je bio odse~en nos ili

uvo, tako da su oni prilikom povratka u selo mogli
da pokaù narodu na kakve su sve brutalnosti
[panci spremni. Kolumbo je pu{tao pse na njih,
nabijao ih na kolac od zadnjice do usta, i ubijao ih.
@ivot Taino Indijanaca je postao tako nepodno{ljiv
da, kako je Pedro de Kordoba (Pedro de Cordoba)
pisao kralju Ferdinandu 1517. godine u jednom
pismu: Kao rezultat patnje i te{kog rada koji su
podnosili, ovi Indijanci su se odlu~ivali na
samoubistvo. @ene podvrgnute te{kom radu izbegavaju da za~nu i ra|aju decu... Mnoge od njih,
kada zatrudne, preduzimaju ne{to da abortiraju.
Druge nakon poro|aja ubijaju svoju decu sopstvenim rukama, da ne bi ostala u tako te{kom ropstvu.
Kona~no su Kolumbo, a kasnije i njegov brat
Vartolomej Kolumbo, kome je ostavio na upravljanje ovo ostrvo, odlu~ili da pobiju sve Taino Indijance. Ve}ina nau~nika smatra da je pre dolaska
Kolumba populacija na ostrvu Hispanjola brojala
300.000 ljudi (to je bilo 1492. godine). Godine
1496. taj broj je pao na 110.000, na osnovu
popisa koji je izvr{io Vartolomej Kolumbo. Do
1516. godine, lokalno stanovni{tvo je palo na
12.000 ljudi, a na osnovu izve{taja Las Kasasa
(Las Casas) koji je bio tu, do 1542. godine manje
od 200 ljudi je ostalo ìvo na tom ostrvu. Do 1555.
godine, svi do jednog su bili mrtvi. (Danas nijedan
Taino Indijanac nije ìv - njihova kultura, narod i
geni su nestali sa ove planete.)
Kako je po~ela da se naseljava populacija robova dovoèna iz Afrike i koja je rasla sada na
Haitima, ljudi su po~eli da seku drve}e da bi pravili obradivo zemlji{te i da bi koristili drve}e za vatru
prilikom kuvanja i grejanja vode. Kao rezultat,
drve}e danas prekriva manje od 1% Haitija. Razgoli48
}eno zemlji{te, izloèno ki{i i spiranju, {to je bilo

ubrzano kosinama postoje}ih brda, bilo je tako
temeljno erodovano da se pome{alo sa ljudskim
otpadom i formiralo otpadnu mrlju punih 6 kilometara duboko u okean od grada Porto Prens.
Milioni ljudi su danas naseljeni u tim gradovima
koji predstavljaju veliki izvor veoma jeftine radne
snage za multinacionalne kompanije, kao i za jeftinu ku}nu uslugu i prostituciju dece i odraslih za
evropske i ameri~ke menadère postoje}ih korporacija i povremene turiste.
Ono {to je ostalo iza Kolumba jeste ìvot na
Haitiju koji je vi{e nego siroma{an - on je o~ajan.
Jedan prose~an stanovnik ove provincije provede
vi{e od 16 sati dnevno u potrazi za hranom ili drvetom za vatru, a isti period vremena provede jedan
prose~ni stanovnik grada u potrazi za novcem ili
hranom sa otpada. Bolesti od kolere do side, brzo
se {ire u ovoj prenaseljenoj populaciji.
Iako je Haiti jedna od najsiroma{nijih dràva u
Zapadnoj Hemisferi, ona nije jedinstvena. Dominikanska Republika, koja se tako|e nalazi na ostrvu,
kre}e se u istom smeru, kao i ve}i deo Centralne
i Ju`ne Amerike.
Filipini - deca preturaju po otpadu u

potrazi za hranom
Kada je jedan istraìva~ bio na Filipinima 1985.

godine, Ben Kerion (Ben Carreon), aktivni sve{tenik
i pisac popularnih tekstova za ~asopis Manila
Times odveo ga je na jedno od velikih gradskih
|ubri{ta. Miris je bio odvratan, vazduh prepun
insekata, a velika brda |ubreta koje truli rasprostirala su se u daljini.
49
Stajali su na toplom poslepodnevnom suncu, a

sve{tenik Ben je kazao: Pogledaj pa`ljivo na vrh
one gomile otpada.
Pogledao je u udaljenu gomilu i uo~io ne{to:
Ona gomila se pomera, rekao je.
Ne, to su deca na njemu koja se kre}u, rekao
je. Hiljade njih. Njihove porodice ìve svuda naokolo, a deca provode po cele dane preturaju}i po
otpadu da bi njihove porodice imale {ta da jedu.
Sve{tenik Ben je otkriv{i armiju dece koja ìvi
me|u naslagama otpada zapo~eo program obrazovanja za njih. Stotine njih je zavr{ilo srednju {kolu,
a desetine njih koledè, kao rezultat njegovih napora. Jo{ uvek, oni su kap u moru, kazao mu je
nakon {to su se prvi put sreli. Na{ posao je ogroman.
Nepal: hodanje satima da bi se prona{lo

drvo
Sli~ne pri~e se mogu prona}i {irom sveta koji

je u razvoju. U zadnjih nekoliko decenija Nepal je
posekao 30% svojih {uma da bi ga upotrebio kao
gorivo i da bi to podru~je zamenio oranicama.
Tokom nekoliko hiljada godina ljudi su ovde ìveli u
plemenima, racionalno koristili brdovite terene koji
su obezbe|ivali dovoljan i predvi|en izvor hrane za
celu populaciju. Danas je ve}ina tog terena uni{tena pod dejstvom ki{a koje su erodovale brda u
Nepalu, {to nije bilo mogu}e dok su postojale
{ume.
@ene u Nepalu, kao i u ve}ini zemalja u razvoju, jesu one koje su najodgovornije za sakupljanje
drve}a za ogrev, kao i za gajenje ili prikupljanje i
pripremanje hrane. Zbog rapidnog uni{tavanja {uma
u Nepalu, studije koje navodi [aron Kemp (Sharon
L. Camp) iz Komiteta za populacionu krizu (Popu50
lation Crisis Comitee) ukazuju da ène Nepala

dnevno dodaju izme|u jednog i ~etiri sata normalnom 10-o~asovnom radnom danu u pe{a~enju do,
i od, dosta udaljenih izvora hrane. Sa aspekta sada
vidljive budu}nosti, ovi izvori, tako|e, bi}e iscrpljeni
i Nepal }e verovatno doìveti sudbinu koju je
doìveo i Haiti.
Zapadna Afrika: drve}e je pose~eno,

erozija je na delu, danas je to pustinja
Narod dràve Burkina Faso (ranije poznata kao

Gornja Volta) u zapadnoj Africi predstavlja slede}i
interesantan primer. Sa 18% ukupnog nacionalnog
dohotka koji se dobija od inostrane pomo}i,
Burkina Faso doìvljava populacionu eksploziju gde
jedna èna u proseku ima 7,2 dece. Iako je tokom
nekoliko hiljada godina ova dràva bila u stanju da
brine o svojim potrebama, ona je danas u stanju
da proizvede samo 40% svojih potreba u hrani.
Drvo za ogrev se uni{tava skoro 5 puta brè nego
{to moè da se obnovi i ène provode vi{e od pola
svog vremena kada su budne samo u potrazi za
vodom. Kako se zemlji{te ubrzano eroduje i postaje iscrpljeno, poljoprivrednici u dràvi Burkina Faso
postaju dobre mu{terije za me|unarodne kompanije koje proizvode |ubrivo i koje imaju multimilionerske prihode svake godine. Ali, to je kratkotrajno
re{enje problema tako da se ve}ina dràvnog
zemlji{ta pretvorilo u pustinju u zadnjih 40 godina.
Godine 1984, od gladi je umrlo vi{e od milion
ljudi {irom Afrike, a Burkina Faso je bila jedna od
dràva koja je bila najteè pogo|ena. U svom govoru 1992. godine Dr Kemp je citirao farmera iz
Burkine Faso, Dòn Mari Zavadoga (John Marie
Zawadogh) ~ija se polovina zemlji{ta pretvorila u
pustinju. On je kazao: U vreme mog oca, ìtarica
51
proso je ispunjavala sve na{e ambare, a zemlji{te

je bilo dublje od ljudskog tela pre nego {to se
dolazilo do stene. Danas mi moramo da kupujemo
hranu, a zemlji{te nije deblje od moje ruke... Kada
smo bili deca, {uma je bila svuda oko nas, tako
debela da niste mogli da pro|ete kroz nju.
Postepeno je deo po deo nje bio ogra|ivan i se~en,
dok se svi delovi nisu posekli, tako da danas
imamo prazan prostor koji ovde vidite.
SAD nisu druga~ije. Od 1950. godine SAD su
izgubile jednu tre}inu svog zemlji{ta. Ipak, ljudi su
i dalje nesvesni problema koji ovde postoji, kao i
svuda u svetu. Za{to?
Mi uo~avamo nagle promene, ali ne i

polagane
Godine 1976, jedan bra~ni par kupio je

zemlji{te od 80 jutara u severnom Mi~igenu,
misle}i da }e do}i vreme kada }e biti potrebno da
proizvode hranu za sebe. @iveli su u Detroitu kada
je do{lo do arapskog embarga na naftu 1973.
godine, pra}eno Timstersovim udarom na rast cene
gasa i ekonomskim kontrolama koje je primenio
Nikson u poku{aju da spre~i ekonomsku katastrofu. Za jednu sedmicu ili vi{e tokom 1973. godine
bilo je malo ili nimalo hrane na policama prodavnica u Detroitu. Oni se se}aju da su ~ekali 4 sata u
redu da bi kupili sledovanje od 20 litara benzina. I
tada je bilo jasno da je ceo sistem na staklenim
nogama i da bi veliki gradovi mogli da upadnu u
smrtonosnu zamku ako se desi ekonomski kolaps.
Stvari su se pobolj{ale kada su Arapi ponovo
otvorili slavine, ali ostao im je u se}anju prizor u
pozadini doga|aja u Detroitu, taj stravi~ni prizor u
{ta se jedan grad moè pretvoriti za samo nekoliko
52
dana nakon {to se kamioni zaustave i benzinske

pumpe isprazne.
Jedan ~ovek koji se bavi morskim ìvotinjama
jednom je rekao da je rakove mogu}e polagano
skuvati. Ako ih stavi{ u {erpu sa hladnom vodom
i onda uklju~i{ ringlu na malu temperaturu, kada se
voda zagreje oni }e odmah zaspati i onda ih je
mogu}e skuvati, kazao je. Ukoliko rakove stavite
u klju~alu vodu oni }e se bacakati na sve strane.
Sli~no kao i rakovi, ljudi imaju tendenciju da ne
primete promene u svojoj vodi, sve dok se one
odvijaju postepeno. Za jednog Amerikanca, ubacivanje u vru}i lonac Haitija ili Burkine Faso izazvalo bi {ok. Cela planeta je u tom istom loncu i
mada postoje lokalne ta~ke koje su toplije od ostalih, na{ lonac se zagreva globalno.
53
Smrt drve}a
Slika 2. Izbacivanje ugljenika u atmosferu zbog

spaljivanja fosilnih goriva
Milioni tona ugljenika
Razvoj civilizacije i industrije uvek se pokazuje tako aktivnim u

uni{tavanju {uma, da sve {to se ~ini za njihovo o~uvanje i razvoj potpuno je bezna~ajno.
Karl Marks (Karl Marx, 1818-1883), Kapital (Das Capital, 1867)
Mi smo ve} u~inili nepovratno (za vreme na{eg
ìvota) o{te}enje tla, vode, vazduha i ìvotnih oblika na Zemlji.
Vi{e od 75% obradivog tla, koje je postojalo, pre
nego {to su Evropljani prvi put kolonizovali Ameriku, je sada uni{teno, i u~injena su velika o{te}enja
vodenog ciklusa se~om na{ih {uma. U ovom
poglavlju analizira}emo to pitanje i videti {ta to
zna~i za na{u budu}nost.
Spaljivanjem drve}a, uglja i nafte mi momentalno unosimo vi{e od 6 milijardi tona ugljenika u
atmosferu svake godine, {to predstavlja eksploziju
u pore|enju sa 1,6 milijardi tona koje smo osloba|ali 1950. godine. Taj ugljenik (ve}im delom u
obliku gasa ugljen-dioksida) stvara omota~ koji
uzrokuje efekat staklene ba{te, za koji Ujedinjene
Nacije i upu}eni nau~nici veruju da }e izazvati
izuzetno ekstremne klimatske uslove {irom sveta.
Proizvodnja ìtarica i hrane, i u Americi i u
ostatku sveta, dostigla je vrhunac 1980. godine (i
od tada polagano opada), dovode}i i do rekordnih
zarada poljoprivrednih kompanija i do najra{irenijih
oblika gladi i umiranja od gladi u istoriji ove planete.
54
Izvor: Worldwatch Institute, Oak Ridge National Laboratory
Kako je mogu}e da na{e nau~no znanje, koje je

realno i donosi opipljive rezultate, tako|e vodi ka
uni{tenju na{e egzistencije? Odgovor je da se ti
opipljivi rezultati ostvaruju u izolovanim i specifi~nim podru~jima, a njihova korist se postiè tako
{to se zaduùjemo za budu}nost - tro{enjem
jednog dela sistema da bi se zadovoljio drugi.
Drve}e
Kada sam bio u osnovnoj {koli u~ili smo da

okeani i {ume predstavljaju glavni izvor kiseonika
na na{oj planeti. Ispostavilo se da, bar za one
organizme koji udi{u vazduh, to je samo delimi~no
ta~no. Okeani daju manje od 8% atmosferskog
kiseonika i to se rapidno smanjuje. Danas postoje
milioni hektara okeana koji umiru zbog izlivanja
otrovnog |ubreta ili zbog promena u temperaturi
55
vode, tako da okeani sada postaju oni koji TRO[E

kiseonik.
Na primer, u januaru 1999. godine odràn je
miting Ameri~kog udruènja za unapre|enje nauke
(American Association for the Advancement of
Science), kada su izve{ta~i izvestili da 18.000
kvadratnih kilometara mrtve zone u Meksi~kom
zalivu je udvostru~no po svojoj veli~ini od 1992.
godine, ostavljaju}i veliko podru~je li{eno riba,
rakova i svakog drugog oblika ìvota, osim nekoliko
bakterija kojima odgovaraju uslovi ìvota sa malo
kiseonika. Uzrok toga je, na osnovu izjave univerzitetskog profesora Ota Deringa (Otto Doering)
povezan sa 6,5 miliona metri~kih tona azota koje
se baca svake godine kao |ubrivo na poljoprivredna zemlji{ta SAD-a od strane farmera koji intenzivno praktikuju najnovije poljoprivredne metode. Taj
azot pronalazi svoj put do hiljada vodenih tokova
koji se ulivaju u reku Misisipi (koja sama navodnjava oko 40% kompletnog kopna SAD), a tako se
ulivaju i u Meksi~ki zaliv.
I dok je ova Mrtva zona Meksi~kog zaliva dobro
prou~ena jer se nalazi nedaleko od obale SAD-a,
sli~ne okeanske mrtve zone eksplodiraju {irom sveta, ugroàvaju}i lovljenje ribe i remete}i sveukupni
ekosistem okeana na Zemlji. Ove mrlje na taj na~in
zna~ajno smanjuju ionako mali doprinos kiseonika
atmosferi koji tradicionalno obezbe|uju okeani.
Tako je drve}e, ispostavlja se, GLAVNI izvor
prera|enog kiseonika u atmosferi. Ono predstavlja
plu}a na{e planete. Jedno razvijeno drvo bora ili
nekog drugog sli~nog drveta ima povr{inu listova
koja moè pokriti od jedne ~etvrtine jutra do preko
tri jutra, zavisno od vrste drveta. Drve}e ki{nih
{uma ima povr{inu listova koja pokriva vi{e od 40
jutara po drvetu. Kroz ovakvu veliku povr{inu sun~eva svetlost se koristi kao izvor energije koji pokre}e
56
pretvaranje ugljen-dioksida u kiseonik i biljnu materiju (kori{}enjem ugljenika). Drve}e doslovno udi{e
ugljen-dioksid kroz tu svoju veliku povr{inu listova,
nakon {to ga mi izdahnemo kao biolo{ki otpad, i
izdi{e kiseonik kao svoj biolo{ki otpad. Bez drve}a,
na{a atmosfera bi postala otrovna za nas i po{to
ki{ne {ume imaju mnogo ve}u povr{inu listova
nego na{e obi~no drve}e, ki{ne {ume na{eg sveta
obezbe|uju vi{e kiseonika nego {to mi udi{emo
dok ~itamo ovu stranicu.
Iako ovo predstavlja najobi~nije znanje, to je
zaista jedno od najva`nijih funkcija koje drve}e
obavlja; drugi detalji o ulozi drve}a u na{em
opstanku su manje poznati.
Korenski sistem kao vodena pumpa
Jedno drvo ki{nih {uma povu}i }e na gore vi{e

od 11 miliona litara vode kroz svoj korenski sistem
i osloboditi je kao vodenu paru tokom svog
ìvotnog veka. Iako to izgleda kao da }e drvo iscrpsti svu vodu iz zemlje, upravo je suprotno ta~no drve}e uvla~i vodu u zemlji{te, {to predstavlja prvi
korak u sloènom ciklusu koji spre~ava zemlji{te da
postane pustinja.
Bez {umskog zemlji{ta koje pumpa milione tona
vode u atmosferu, bilo bi manje vlage koja bi se
oslobodila u atmosferu da se kondenzuje u oblake
i da kasnije da ki{u. Rezultat je da tamo gde je
nekada bila {uma, a danas je razgoli}en teren,
ki{e dugo ne padaju i po~inje proces formiranja
pustinje. To se de{ava tokom ve}eg dela severne i
isto~ne Afrike, dovode}i do velikih gladi. Kako ki{e
prestaju da padaju, usevi propadaju, gornji sloj
zemlji{ta nestaje i ono {to ostaje jeste pustinja.
(Ve}i deo ki{e koja pada na zemlji{ta koja nisu pod
{umom se ili upija i postaje podzemna voda ili se
57
transportuje du` odvodnih kanala, jarkova, bujica i

reka, i eventualno uliva u okean. Na na{im kontinentima jedino drve}e efikasno prenosi velike
koli~ive vode nazad u atmosferu. Radi upore|enja,
zamislimo o isparavanju sa jezera velikog 40 jutara.
To moè izgledati kao da se tu isparava mnogo
vode u atmosferu, ali tih 40 jutara je tako|e
povr{ina isparavanja listova na samo jednom
velikom drvetu.)
Dok ovo ~itamo, vi{e od 1500 jutara kopna }e
postati pustinja {irom sveta svakog jednog sata,
velikim delom zbog uni{tenja {uma. Ukupna
koli~ina ki{nih {uma koja je preostala na na{oj
planeti je otprilike kao povr{ina kontinentalnog dela
SAD-a, i svake godine povr{ina veli~ine dràve
Florida se pose~e i trajno uni{ti.
Sa|enje mladog drve}a ne moè da vrati

vodu u zemlju
Drvna industrija prikazuje reklame u kojima

{umski radnici sade mlado drve}e nakon se~e
{uma, ali to je potpuno pogre{na informacija kada
je u pitanju vodeni ciklus. Oni mogu dobro da
zamene drve}e, ali }e stvoriti prazninu od nekoliko
decenija u vodenom ciklusu.
Slede}i problem je {to oni uspostavljaju
ekolo{ko uni{tenje sa|enjem iste vrste na terenu
na kojem je pose~ena {uma. Kada je cela {uma
sa~injena od iste vrste drveta, i sva je iste starosti,
ona nije otporna na gusenice koje jedu drve}e,
bube i gljive, kao {to moèmo videti u brojnim
{umama u Severnoj Americi i Evropi.
Se~enjem hiljada tona biomase {ume (potpuno
izraslog drve}a) i zamenjivanjem sa malim sadnicama ~ini se malo za podru~ja koja zahtevaju atmosfersku vlagu za proizvodnju ki{e. âk i da se vre58
menom {uma regeneri{e, ekolo{ka raznolikost i

prirodna flora i fauna regiona je desetkovana po{to
je raznolikost brojnih biljnih vrsta zamenjena sadnicama iste vrste koju zasa|uju {umski radnici. Ali,
nisu samo drvne kompanije te koje su odgovorne
za uni{tenje {uma na na{oj planeti.
Drve}e za {nicle - se~enje {uma da bi

Amerikanci imali {niclu sa~injenu od 99%
mesa
Na osnovu izve{taja iz 1996. godine od strane

Konsultativne grupe za me|unarodna poljoprivredna
istraìvanja (Consultative Group on International
Agricultural Research) koje su sponzorisali Svetska
banka i Ujedinjene Nacije, 72 jutra ki{nih {uma se
uni{ti svakog minuta, uglavnom od strane siroma{nih ljudi koji rade za multinacionalne kompanije, koji seku i spaljuju {ume da bi stvorili poljoprivredne terene ili pa{njake za rast goveda koja
se izvoze za SAD.
Ovaj gubitak od 38 miliona jutara godi{nje
uni{ti}e sve svetske ki{ne {ume za vreme na{ih
unuka, ako se nastavi tom stopom. Kraj se, bukvalno, ve} vidi.
Portparol Svetske banke je kazao da ova studija ukazuje da siroma{tvo i prenaseljenost predstavljaju glavne faktore koji vode ka uni{tenju tih
{uma, koje su tako va`ne za odràvanje ìvota ljudi
na ovoj planeti. On je non{alantno pre{ao preko
uloge velikih poljoprivrednih korporacija.
Dok se ki{ne {ume, kojima su potrebni vekovi
da izraste, uveliko seku i drvo se prodaje, one se
~esto jednostavno pale i ne regeneri{u ponovo,
naro~ito ako se nalaze na mestima gde je nepovoljno uzimati drvo za trì{te. Slobodno drvo je
59
obi~no samo dodatna premija, brza zarada za

farmera koji je koristi da kupi neko rasno tele.
Naj~e{}i razlog za{to ljudi uni{tavaju ve}inu
{uma Srednje i Ju`ne Amerike jeste pohlepa biznismena - ameri~ka navika za mesom obezbe|uje
ekonomski bum za ran~ere multinacionalnih kompanija i to je glavni razlog u pozadini uni{tenja tropskih ki{nih {uma na ovom prostoru. Siroma{ni
farmeri, kao i farmeri unutar zadruga, u~estvuju u
poljoprivredi tipa poseci i zapali, seku}i drevne
{ume da bi zasejali jednostavan usev - travu za
krave.
Kao {to je Dòn Robins (John Robbins) istakao
u svojoj knjizi Hrana za Novu Ameriku (Diet for a
New America): SAD uvozi 100 miliona kilograma
govedine svake godine iz El Salvadora, Gvatemale,
Nikaragve, Hondurasa, Kostarike i Paname - dok
prose~ni stanovnik u tim zemljama jede manje
mesa svake godine nego prose~na ameri~ka ku}na
ma~ka.1
Ovo uni{tavanje {uma u Ju`noj Americi za hamburgere je naro~ito zabrinjavaju}e kada vidimo da
ovo veoma ekonomski krhko podru~je sadrì 58%
ukupnih svetskih ki{nih {uma (19% je u Africi, i
23% u Okeaniji i Ju`noj Aziji).
Uni{tavanje {uma uklanja korenje, {to

negativno deluje na podzemne vode i
vodeni ciklus
Slede}i problem vezan za uni{tavanje {uma

jeste gubljenje pija}e vode.
Pija}a voda pada sa neba i ulazi u zemlju. Na
dubljim nivoima voda ~esto poprima (od zemlji{ta)
visoke koncentracije rastvorenih minerala, naro~ito
soli. Drve}e dostiè duboko u zemlju, povla~i na
gore vlagu koja se nalazi odmah iznad tih voda sa
60
solima i pumpa je u atmosferu, koriste}i minerale

da o~vrsne svoje tkivo. To uklanjanje vode iz zemlji{ta stvara tok na dole, u zemlji{te, jer slatka voda
pada sa neba na zemlju. Ova cirkulacija ~ini da
zemlji{te bude zdravo.
Me|utim, kada se drve}e pose~e, mnogo slanija voda po~inje da se kre}e na gore, ulaze}i u sve
vi{e i vi{e nivoe zemlji{ta. Kada ova slana voda
dostigne nivoe od nekoliko metara ispod povr{ine
zemlje, preostalo drve}e postaje imunolo{ki
uni{teno, ba{ kao pacijent oboleo od side, i tako
podlo`no parazitskim infekcijama. Rezultat toga
vidimo u najezdama buba i gljivi~nim infekcijama,
kao {to su bolest r|a i snet, koje uni{tavaju
drve}e {irom sveta.
Ljudi ~esto puta misle da su bube, gusenice,
moljci i gljivi~ne infekcije spoljni agensi koji ~ine da
{ume umiru, i deluju na njih masovnim posipanjem
insekticida i preparata protiv gljivica, ili sleganjem
ramenima i izjavljivanjem da se ni{ta ne}e desiti.
Ali, u zdravim {umama takve pojave su retke, kao
{to su kod zdravih ljudi infekcije retke. Jedan razlog
za{to {ume u Evropi i SAD, koje su sastavljene od
vi{e vrsta drve}a i imaju regione drve}a razli~ite
starosti, umiru pod takvim uslovima, jeste zato {to
su ve} oslabljene ljudskim ispumpavanjem ve}eg
dela povr{inske vode, padanjem kiselih ki{a na njih
i uni{tavanjem okolnih {uma.
U Evropi, procenat kopna koji je pod {umom
redukovan je na 27%, u Aziji na 19%, a u Severnoj
Americi (uklju~uju}i velike {ume Kanade) na 25%.
Svetsko zamenjivanje {uma sa pa{njacima za krave
je postalo toliko veliko da danas Engleska, koja je
siroma{na sa drve}em, u nekim delovima koristi
aktivni ugalj na~injen od spaljenih kravljih kostiju
umesto tradiocionalnog aktivnog drvenog uglja za
pre~i{}avanje gradskih zaliha vode. Reaguju}i na
61
proteste vegetarijanaca iz Jork{ira u Engleskoj,

kompanija za proizvodnju vode u Jork{iru je istakla
da su te kosti uvezene iz Indije, jer nisu bili u stanju da plate drveni aktivni ugalj, a Aso{ijeted Pres
je citirao njihovog slu`benika koji je rekao: Ne
moèmo da proizvedemo toliko vode koja zadovoljava potrebe svih ljudi.2 Od 1997. godine, aktivni
ugalj dobijen od kostiju krava, koji je jeftiniji ~ak i
nakon pla}anja prevoza iz Indije, koristi se u deset
fabrika za pre~i{}avanje vode, a ova kompanija
planira da izgradi jo{ {est ovakvih fabrika u narednim mesecima.
Kada slana voda nastavi da se izdiè i dostigne
~etvrt do pola metra ispod povr{ine, usevi po~inju
da umiru. I kada takva voda do|e do povr{ine zemlje, zemlji{te postaje nesposobno da podrì vegetaciju i po~inje stvaranje pustinje.
Suo~avaju}i se sa ovom rastu}om krizom saliniteta tla, farmeri od Kalifornije preko Evrope do
Australije po~eli su da postavljaju duboke pumpe
za vodu da bi uklonili ovu vodu bogatu solima, koju
je drve}e nekada upijalo sa velikih dubina. Ovakav
posao je samo kratkotrajno re{enje, jer na duè
staze to }e u~initi problem jo{ gorim, po{to se ta
voda ne}e vra}ati u atmosferu, kao {to je to bio
slu~aj sa vodom iz drve}a, ve} }e se ispu{tati u
vodene tokove gde }e ih trovati na njihovom putu
do mora. Rezultat }e biti dalje stvaranje pustinja,
kao i trovanje reka i jezera.
Kontaminacija podzemne vode sa mineralima i
solju predstavlja problem i za èdne ljude. U
mnogim delovima sveta gradska pija}a voda je tako
slana da postaje opasna. Ve}ina ameri~kih i evropskih gradova ima vodu koja je u najmanju ruku
neukusna. Rastvoreni nivo soli od 1300 ppm (milionitih delova) jeste ta~ka gde ljudi postaju bolesni
62
i dobijaju vrtoglavicu od pija}e vode - u mnogim

mestima sada{nji nivo je dostigao 1000 ppm.
Gubljenje drve}a ne zna~i samo gubljenje postoje}eg obradivog zemlji{ta zbog velikog saliniteta i
stvaranja pustinja, ve} tako|e budu}ih zemlji{ta.
Korenje ve}ine biljaka dopire samo do povr{inskih
delova zemlji{ta, koriste}i ga za mehani~ku potporu
i kao medijum iz koga izvla~i hranljive sastojke i
vodu. Me|utim, drve}e ima duboko korenje koje
drobi stene na dubljim nivoima, pomeraju}i ga
polako ka povr{ini, i plitko korenje koje drobi stene
na povr{ini. Ono tako|e pokre}e na gore minerale
koji pomaù drve}u da izgradi svoju biljnu materiju.
Kada li{}e opadne, ono formira su{tinski va`nu
komponentu zemlji{ta.
Rezultat ovog delovanja korenja drve}a jeste
formiranje novog povr{inskog zemlji{ta. Potrebno
je, u proseku, oko 400 godina da jedna {uma
stvori 30 centimetara povr{inskog zemlji{ta koje je
u stanju da podrì useve. Bez {uma je skoro
nemogu}e stvoriti obradivo zemlji{te. Ovo tako|e
pokazuje koliko je kratkovida poljoprivreda tipa
poseci i zapali, gde se nekoliko desetina centimetara povr{inskog zemlji{ta izlaè paljenju {uma,
a zatim koristi za poljoprivredu tokom kratkog vremenskog perioda od nekoliko godina.
Po{to bez obradivog zemlji{ta ne moèmo imati
useve, to zna~i da treba da budemo zabrinuti i zbog
gubljenja drve}a koje stvara obradivo zemlji{te i
zbog gubljenja samog zemlji{ta. Umesto toga, vi{e
od 300 tona povr{inskog zemlji{ta se gubi u svetu
svakog minuta, dok vlade i poljoprivredne korporacije koje proizvode ve}i deo ameri~kih useva
gledaju na to druga~ije.
Zbog rasta prose~ne temperature usled globalnog zagrevanja, ìvotni ciklus buba koje ìve na
Aljasci smanjen je sa dve godine na jednu godinu
63
za njihovu reprodukciju. To je dovelo skoro do

udvostru~avanja populacije tih buba {to uni{tava
nekoliko miliona jutara {ume na Aljasci.
[ume su ina~e ugroène {irom sveta.
Ni{ta kao drve}e ne moè da prikaè bogatu,
sloènu i me|uzavisnu prirodu na{e ìvotne sredine, ali to drve}e se i dalje se~e i spaljuje.
Posledice toga su pogor{anje na{e situacije u ovim
poslednjim satima tro{enja drevne sun~eve svetlosti - imamo manje kiseonika koji se osloba|a sa
povr{ine listova, manju cirkulaciju u vodenom ciklusu i pove}anje procesa nastanka pustinja, dok u
isto vreme spaljivanjem se osloba|a vi{e ugljenika
u atmosferu. Ove ~injenice ukazuju o~iglednim da
ljudi (bar oni koji kontroli{u te procese) ne shvataju kakve su posledice njihovog pona{anja u na{em
ekosistemu. Ali, takva dominacija nad resursima
slabi na{u poziciju tako|e na jo{ jedan na~in - isti
mentalitet uni{tavanja koji je uni{tio Taino Indijance
(i ostale populacije koje su bile pod dejstvom agresora), uni{tava ostale vrste organizama sa do sada
nezabeleènom stopom, izazivaju}i novu promenu
stanja do ~ijeg oporavka }e te{ko do}i.
64
Izumiranje - raznolikost
podràva opstanak
Nacija koja uni{tava svoje zemlji{te, uni{tava samu sebe.

Frenklin Ruzvelt (Franklin D. Roosvelt, 1882-1945)
Suo~avamo se sa velikim gubitkom raznolikosti

- od ekolo{kih pa do ekonomskih sistema. Sredinom 1996. godine do{lo je do elektri~nog kolapsa
u ve}ini zapadnih dràva SAD-a, ostavljaju}i milione
ljudi bez elektri~ne energije skoro ceo dan. Bolnice
su morale da koriste agregate, ljudi su bili
zarobljeni u liftovima u stotinama gradova, a mnogi
su se preznojavali bez klima ure|aja po{to su temperature u regionu prelazile 38 stepeni Celzijusa.
Ispostavilo se da je kolaps energetskog sistema
bio izazvan od strane nekoliko drve}a u Oregonu
koje nije bilo adekvatno potkresano. Tog toplog
dana, neki duga~ki elektri~ni kablovi su po~eli da
se izduùju i savijaju, kako se metal {irio usled
toplote. Kablovi su se spustili me|u drve}e, {to je
izazvalo da pregori deo elektri~ne mreè na
severozapadu zemlje. Po{to je ovaj deo mreè
snabedvao elektri~nom energijom podru~je
Kalifornije i Nevade, gubitak ovog dela napajanja
izazvao je preoptere}enje mreè sistema i on je
prestao da radi. Svaki put kada su poku{ali da ga
pokrenu, sistem je padao, sve dok inènjeri nisu
prona{li sprèno drve}e i popravili sistem u dràvi
Oregon. Tako|e, i 2003. godine do{lo je do velikih
65
prekida struje i u severoisto~nom delu SAD-a i u

celoj Italiji.
Ovaj domino efekat pokazuje kako jedna promena u jednom delu nekog sloènog sistema moè
proizvesti velike promene u celom sistemu. To je
odavno poznato elektroinènjerima - tako imamo
tranzistore koji su u stanju da poja~aju slabu struju sa igle fonografa u jak zvuk spikera. Ali, ve}ina
ljudi ne shvata kako su krhki ljudski i ekolo{ki sistemi.
Kada su sistemi mali, lokalni i svuda

razbacani, oni su relativno otporni na
kolaps
Kada su se ljudi grejali na drva, koristili sun~evu

svetlost i sve}e kao izvor svetlosti, i proizvodili i
traìli hranu za sebe lokalno, problem u jednom
delu dràve imao je mali uticaj na druge delove
dràve.
Na sli~an na~in, kada su ljudi proizvodili i jeli
raznovrsnu hranu, oni nisu bili pogo|eni nestankom
jedne vrste. Ali, u Irskoj, kada su ljudi prihvatili
krompir kao glavni izvor ishrane, nestanak tog
useva doveo je do velike gladi 1846. godine.
Amerika (i ve}ina ostalog sveta) ìvi na principu
centralizacije servisa i proizvoda. Iako postoji preko
15.000 poznatih jestivih biljaka koje rastu u
Severnoj Americi, ve}ina Amerikanaca jede u proseku manje od 30 biljaka godi{nje i manje od 50
tokom celog svog ìvota. I po{to se velike povr{ine
obradivog zemlji{ta zasejavaju istim (~esto hibridnim) usevom, ovaj veliki teren samo ~eka da bude
inficiran.
Ve}inu proizvodnje na{e hrane obezbe|uje mali
broj velikih kompanija. Ove firme drè na{e preìvljavanje u svojim rukama. (Termin velike kompani-
66
je nije preteran: proizvodnja hrane je mnogo unosniji posao nego {to ve}ina ljudi misli, ~vrsto je kontrolisan i nema konkurenciju. Na primer, dve kompanije, Kargil (Cargil) i Kontinental (Continental)
kontrolisale su 50% celokupnog izvoza ìtarica SADa u 1994. godini, u godini kada su ìtarice SAD-a
sa~injavale 36% svetskog izvoza p{enice, 64% svetskog izvoza kukuruza, je~ma, {e}erne trske i ovsa,
i 40% svetskog izvoza soje.)
I zaista, oni su tako svesni te ~injenice da su
internacionalno ukr{teni mnogi hibridi da bi dali
sterilno seme tako da farmeri moraju da kupuju
novo seme svake godine. (Ako vam je te{ko da to
poverujete, razmotrite slede}i slu~aj: u poslednjim
decenijama nekoliko farmera je krivi~no gonjeno
zbog kra|e, od strane kompanija za proizvodnju
semena, jer su zadràli jednu koli~inu semena iz
njihovih plodova da bi zasejali nove useve idu}e
godine, a drugi {to su posedovali seme, koje se
prenosi vetrom, sa polja drugih farmera gde su bili
zasejani genetski modifikovani usevi.)
Normalna ili pozadinska stopa nestanka vrsta
je jedna vrsta na ~etiri godine, prema Ri~ardu Likiju
(Richard Leakey). Ova stopa nestanka vrsta je
mo`da bila konstantna tokom nekoliko hiljada godina, tako da je na{a planeta gubila u proseku 25
vrsta na svakih 100 godina, ili 250 vrsta na svakih 1000 godina - sve do 20. veka. Sa sada{njom
stopom uni{tavanja ekosistema od strane ~oveka,
planeta Zemlja je izgubila jednu ~etvrtinu biljnih i
ìvotinjskih vrsta u zadnjih 100 godina.
Zbog prisustva vi{e od 5 milijardi ljudi na na{oj
planeti, mi gubimo vrste organizama sa stopom od
17.000 do 100.000 godi{nje (zavisi kojeg autora
citirate).
To se, kaè Liki, moè okarakterisati kao masovno izumiranje i poreme}aj celokupne ravnoteè u
67
prirodi. I dalje, on iznosi bez uvijanja, da ìvotinje

na vrhu piramide - koje izazivaju smanjivajne onih
vrsta koje ih podupiru i kojima se hrane - }e se vrlo
brzo suo~iti sa masovnim izumiranjem ako se
stvari ne promene radikalno i rapidno.
Socijalna raznolikost je, tako|e, oblik

patnje
Grabljivi na~in na koji mi uni{tavamo druge vrste

se odraàva, i delimi~no je uzrokovan, opsednuto{}u na{e kulture za akumuliranjem bogatstva,
~esto bez obra}anja pa`nje na posledice koje }e ta
akumulacija izazvati na ekosistem i druge ljude.
Ako je preotimanje ìvotnih zaliha od drugih vrsta
dozvoljeno, za{to ne otimati ìvotne zalihe ljudima?
Ako je eksploatisanje drugih vrsta dobra stvar,
za{to ne eksploatisati i druge ljude? Razmotrimo
slede}e podatke Razvojnog programa (Development
Program) Ujedinjenih Nacija:
- Razlika u bogatstvu izme|u svetski najbogatijih i najsiroma{nijih ljudi polako je rasla tokom prve
dve tre}ine ovog veka. Ali, 1960. godine, po~ela je
eksplozija: od tada pa do 1989. godine, distanca
izme|u bogatih i siroma{nih se udvostru~ila.
- Godine 2003, najbogatiji ljudi, njih oko 20%
svetske populacije, kontrolisalo je vi{e od 87%
svetskog bogatstva, dok su najsiroma{niji, koji ~ine
petinu sveta, imali samo 1,4% svetskog bogatstva.
To je odnos 60 : 1 u korist bogatih. Mi smo se pribliìli toj neravnoteì neposredno pre kolapsa robnih rezervi godine 1929. (oko 40 : 1), ali nikada
do tada takva neravnoteà nije vi|ena u demokratskim ekonomijama koje opstaju, iako je ~est
slu~aj da neke ekonomije pre|u iz demokratske u
diktatorsku ili anarhijsku, kao {to je slu~aj sa broj68
nim afri~kim nacijama, Nema~kom od pre 2. svetskog rata, Francuskom od pre revolucije, itd.
- Dràve severne hemisfere (Severna Amerika,
Evropa, severna Azija) sadrè oko 25% svetske
populacije, ali one tro{e vi{e od 70% ukupnih svetskih rezervi energije, jedu vi{e od 60% svetske
hrane i tro{e vi{e od 85% svetskog drveta.
- Iako ~ovek akumulira bogatstvo i tro{i izvore
neverovatno veliko stopom, hiljade ljudi umire od
gladi {irom sveta svakog sata.
Akumulacija sile i bogatstva u rukama nekoliko
veoma bogatih pojedinaca i multinacionalnih korporacija u~inilo je da neki biznismeni i politi~ari
postanu bogati, ali to tako|e uni{tava na{e resurse
- ~ovek direktno uni{tava svaku drugu vrstu ìvota
na Zemlji. Koliko god dugo je bilo mogu}e da se
vr{i eksploatacija, rast je bio mogu}. Sada, kada
smo do{li do krajnjih granica kapaciteta na{e planete da proizvodimo hranu i prera|ujemo na{
otpad, ponovo se prou~ava koncept odrìvog razvoja, koliko god on bio nelogi~an. (To je odli~no analizirano od strane ekonomiste iz Svetske banke i
profesora na Univerzitetu Merilend Hermana Delija
(Herman Daly) u njegovoj knjizi U pozadini rasta
(Beyond Growth).1
Pa ~ak i da nas priroda ne istrebi, izgleda da
smo mi skloni da to sami sebi u~inimo. Pove}anje
pesticida u SAD-u se pove}alo 3000% od 2. svetskog rata, a to ne zna~i da insekti uni{tavaju
manje useva. Ba{ suprotno, mi danas gubimo 20%
vi{e na{ih useva nego 1945. godine, ali zbog
pove}anja otpornosti insekata na pesticide i zbog
mehani~kih tehnika obra|ivanja, industrija pesticida
je u~inila zavisnim mnoge farmere za svoje proizvode. Vrste koje nisu {tetne su nestale, ali nije
istrebljena nijedna vrsta {tetnih insekata. I dok
insekti postaju otporni na pesticide, mi nismo. To
69
nas ostavlja ranjive na otrove koje mi pravimo da

bismo istrebili druge vrste.
Na primer, u magazinu New York Times od
septembra 1997. godine, reporter Dòn Ka{men
(John H. Cushman Jr.) je objavio tekst pod
naslovom Pove}ava se rak kod dece: Sumnja se
na nove otrove (Cancer in Kids Increaces: New
Toxins Suspected). Tekst iznosi kako se pojava
raka kod dece astronomski pove}ala od 1970-ih kada smo koristili mnogo manje od polovine
poljoprivrednih hemikalija koje danas uzimamo - do
ta~ke da danas jedno od 600 dece koje se rodi
dobije rak do desete godine. Rak je postao drugi
uzro~nik smr ti kod dece (posle nesre}nih
slu~ajeva), i danas je na~e{}a smrtonosna de~ja
bolest, tako da predstavlja 10% svih smrtnih
slu~ajeva kod dece. Na primer, od 1973. godine
stopa akutne limfoblasti~ne leukemije se pove}ala
za 27% kod de~aka i devoj~ica, a rak mozga se
pove}ao za 40% tokom istog perioda.
Danas imamo da 99% svog maj~inog mleka u
SAD sadrì nivo DDT-a koji se moè detektovati.
Godine 1950. ustanovljeno je da 0,5%
ameri~kih studenata mu{karaca je sterilno. Godine
1978. jedna studija je pokazala da je taj broj
astronomski sko~io za 25%, a u poslednje 32
godine prose~na produkcija spermatozoida kod
mu{karaca je pala za 30%. Neki istraìva~i ove
rezultate pripisuju akumulaciji hloro ugljovodoni~nih
pesticida (~ija je namena da izazivaju sterilnost kod
insekata), dok drugi pretpostavljaju da neke vrste
plastike, koje se koriste u pakovanju hrane, imitiraju ènski hormon estrogen, i tako smanjuju
mu{kost kod mu{karaca i pove}avaju rizik od raka
dojke i materice kod èna.
Ali, to je samo po~etak problema.
70
Godine 1960, klasi~no davanje antibiotika ìvotinjama na farmama bilo je skoro nepoznato. Broj
zaposlenih koji se bavi antibioticima vezanim za
ìvotinjsko meso od tada se veoma pove}ao, tako
da danas preko 55% svih antiobiotika koji se
proizvedu u SAD ubrizgavaju se ìvotinjama ili im se
stavljaju u hranu. To je pretvorilo na{u stoku u
veliko polje za uzgajanje mikroorganizama otpornih
na antibiotike.
Ameri~ka farmaceutska i mesna industrija ne
razmatra taj problem (niti to ~ine politi~ari koji od
ovih industrija dobijaju milione dolara sveka godine)
i nastavlja da podràva rutinsku upotrebu tih
hemikalija kod ìvotinja koje daju mle~ne proizvode
i meso. Ali, takav stav se ne moè opravdati
nikakvim postoje}im saznanjima u nauci. Evropska
Ekonomska Zajednica je stavila zabranu na
ameri~ke mesne prozvode koji se proizvode uz
upotrebu antibiotika.
Za{to? Istraìvanje koje je veoma zabrinulo
Evropljane pokazalo je da je 1960. godine 13%
infekcija kod Amerikanaca od strane stafilokoka
bilo otporno na penicilin. Me|utim, od 1988.
godine broj infekcija stafilokokama otpornih na
penicilin eksplodirao je na 90%. (Na primer, tvorac
mapetovaca Dìm Henson (Jim Henson) umro je
usled jedne takve infekcije otporne na lekove,
uprkos njegovom velikom bogatstvu i njegovom
pristupu najsavremenijoj i najskupljoj medicinskoj
brizi na svetu.)
A to nije slu~aj samo na kopnu. Specijalista za
okeane Dèjms Porter (James W. Porter) sa
Univerziteta Dòrdìja ukazuje na eksploziju ljudskih
virusa i bakterija koji ispunjavaju vode svetskih
okeana i uni{tavaju koralne grebene i {ire bolesti
me|u ljudima. On procenjuje da je 20-39% koralnih
grebena ugroèno, sa pove}anjem infekcija od
71
446% od 1996. godine me|u koralima koje je

prou~avao du` obale Floride. Istraìva~ Dòan Roz
(Joan B. Rose) sa Univerziteta Ju`na Florida isti~e
da izme|u 20-24% svih ljudi koji plivaju du` obala
Floride postaje zaraèno virusima koji izazivaju
bolesti srca, infekcije uha, bolove u grlu i o~Ima,
meningitis, bolesti sistema za varenje, zapaljenje
jetre i {e}ernu bolest. Oko 1%, kaè ona, postaje
hroni~no zaraèno. Na sli~an na~in, analiza ljuskara
iz voda Njujorka pokazala je da je vi{e od 40% njih
zaraèno ljudskim izaziva~ima bolesti, a analiza
vode sa Vaikiki plaè na Havajima pokazala je da
vi{e od tre}ine testiranih uzoraka je bilo zaraèno
ljudskim virusima.
Proizvo|a~i sladoleda Ben & Jerrys iz Vermonta su se jednom obratili vladi sa molbom. Oni su
èleli da stave nalepnicu na njihovim pakovanjima
za sladoled da mleko koje koriste je od krava kojima nisu davani sinteti~ki hormoni rasta ili
nepotrebni antibiotici. Ali, vlada je smatrala da je
ta informacija ne{to tako nebitno za potro{a~e da
- pod dobro sponzorisanim uticajem lobija za
proizvodnju lekova - oni su usvojili zakone kojima
se zabranjuje da se na pakovanjima za mle~ne
proizvode stavlja da li su, ili nisu, ti hormoni davani
njihovim ìvotinjama. I kada je reporter vesti èleo
da izvesti o ovom slu~aju sa hormonima, bilo mu
je re~eno da slaè javnost ili }e dobiti otkaz.
Sigurno je da danas ima dovoljno padavina i
dobre klime u Vermontu da bi se odgajale dobre
krave koje bi proizvodile visokokvalitetno mleko za
sladolede firme Ben & Jerrys. Nau~nici koji se
bave klimom ve} su upozorili da bi svetska dobra
klima u zadnjih par hiljada godina mogla da se
promeni, ponovo kao posledica ~ovekovih aktivnosti.
72
Klimatske promene
Jedna od izvanrednih stvari vezana za ljudske doga|aje jeste da ono

{to je bilo nezamislivo, postaje zamislivo.
Salman Ru`di (Salman Rushdie, ro|en 1948)
Jednog nedavnog julskog popodneva desio se
elektri~ni udar usled oluje u centralnom Vermontu,
koji je bio tako snaàn da su u ku}i jednog
izve{ta~a pregorela dva kompjutera, a strujni prekida~i {irom ku}e su bili izba~ni iz pogona. Njegova
ku}a nije bila jedina - mnogim porodicama je
izgorela ve}ina ili svi elektri~ni aparati.
Njegov prijatelj, koga je pozvao da uradi neke
popravke na ku}nom prilaznom putu dugom oko
800 metara, stajao je sa ovim izve{ta~em na vrhu
brda jednu sedmicu pre te oluje i kazao mu je kako
je njegova èna bila ba~ena du` sobe od
elektri~nog {oka koji je doìvela kada je dodirnula
njihova za{titna vrata tokom oluje. Ovde vreme
nije normalno, kazao mu je. I ranije je vreme u
Vermontu bilo poznato po ~estim promenama, i to
uvek nepredvi|enim, ali zadnjih nekoliko godina se
ne moè uporediti ni sa ~im pre toga.
Osiguravaju}e kompanije se slaù sa ovim
~ovekom.
Period izme|u 1980. i 1989. godine je bio
najskuplji u istoriji po zahtevima za osiguranje zbog
Bo`jeg delovanja, sa ukupnim zahtevima od
preko 50 milijardi dolara. Ali, samo u prvih pet go73
dina 1990-ih, bilo je zahteva za preko 162 milijarde

dolara, {to je podstaklo osiguravaju}e kompanije
da upute poziv bez presedana industrijalcima da
smanje emitovanje ugljen-dioksida u atmosferu.
11. jula 1996. godine, Aso{ijeted Pres je objavio tekst sa izve{tajima {irom sveta kako se
sezona rasta u severnoj hemisferi produìla za oko
jednu sedmicu u periodu od 1976. do 1996.
godine. Istraìva~ ârls Kiling (Charles Keeling) sa
Skrips Instituta (Scripps Institute) za okeanografiju
u La Joli (La Jolla) u Kaliforniji, bio je citiran u ovoj
studiji zasnovanoj na jednom nau~nom radu iz
~asopisa Nature, gde je kazao da je to verovatno rezultat globalnog zagrevanja.
U zadnjoj deceniji, nauka o fenologiji prou~avanje pona{anja organizama na promene u
godi{njim dobima i klimi - je postala veoma interesantna i sa aspekta interesovanja i informacija.
Podaci koje su sakupili fenolozi, naro~ito od sredine 1990-ih, jesu alarmantni. Jedan od najve}ih
problema ti~e se vremena kada neke vrste po~inju
da se bude u prole}e, i njihovog odlaska na
migraciju ili zimski san u zimu, u zavisnosti od temperature, dok kod drugih vrsta imamo njihove
sezonske promene u zavisnosti od broja ~asova i
minuta sun~eve svetlosti. Kada su vrste, koje zasnivaju svoj ìvot na ova dva razli~ita sistema,
me|usobno zavisne, i temperaturni ciklus se
menja, a cilkus sun~eve svetlosti ostaje isti,
posledica moè biti masovno izumiranje.
Razmotrimo veliku senicu (Parus major), evropsku pticu koja ne migrira tokom zime. Jedan nau~ni
rad objavljen 22. februara 2003. godine u ~asopisu
Proceedings of the Royal Society of London B, a
zatim proveren i ponovno objavljen 8. marta 2003.
u ~asopisu Science News, iznosi kako ove ptice
imaju potrebu za velikom koli~inom gusenica koje
74
nastaju od zimskih moljaca (Operophtera brumata)

da bi prehranile svoje mladunce koji se izleù na
prole}e. Gusenicama ovih moljaca, sa druge
strane, potrebni su sveì mladi pupoljci evropskog
hrasta lu`njaka (Quercus robur). Izleganje gusenica
je mnogo osetljivije na temperaturne promene nego
drvo hrast, {to rezultuje da se gusenice izleù 2
do 3 sedmice pre nego {to se otvore pupoljci hrasta. Sid Perkins iz ~asopisa Science News kaè
da to nije dobro za ove gusenice koje obi~no
mogu da preìve bez hrane samo 2 do 3 dana, a
maksimalno 10 dana. Jedna studija o velikim senicama i zimskim moljcima u Holandiji otkrila je da
su ove nesinhronizovane promene u vremenu izleganja gusenica, pojavljivanju njihovog izvora hrane
na hrastovom drve}u i izleganju mladunaca ptica,
zapo~ele jednu potencijalnu katastrofu i za ove
moljce i za ove ptice.
Sli~ni nesihronizovani problemi zabeleèni su
izme|u morske ptice njorke, koja ìvi du` obale
Severne Amerike - izme|u Severnog Meksika i
ju`ne Aljaske - i njihovog glavnog izvora hrane,
jednog malog narandàstog raka poznatog kao
Neocalanus cristatus. Kao rezultat klimatskih promena, izazvanih promenama u temperaturi vode
Pacifika, ovaj rak je promenio svoje veoma kratko
vreme (dva meseca) kada ìvi blizu povr{ine
okeana. Me|utim, ove ptice nisu promenile svoj
ciklus izleganja jaja, koje je o~igledno mnogo vi{e
zavisno od sunca nego od temperature. Rezultat je
bio da se izvor hrane ovih ptica pojavio i oti{ao
pre nego {to su se ptice izlegle. Kao rezultat toga,
roditelji ptice njorke vratili su se do svojih ukopanih
gnezda sa kljunovima punim larvama riba koje ìve
me|u stenjem - jednom neukusnom sivom
masom, kako kaè Betram - umesto sa rakovima
N. cristatis, njihovom glavnom hranom. Zbog toga
75
je veliki broj ptica njorki uginuo te godine, a one

koje su preìvele rasle su mnogo sporije nego normalno.
Sve ukupno, ova studija je sumirala 61 dugovremenski istraìva~ki projekat koji je analizirao skoro
700 vrsta tokom 50 godina. Ovi istraìva~ki projekti pokazuju da su ove ìvotinje dospele do svojih ìvotnih ciklusa u razvi}u, kao {to su mnoènje
i polaganje jaja, u proseku oko 5 dana ranije po
deceniji. Me|utim, pojavljivanje pupoljaka i cvetanje drve}a je i{lo napred samo 3 dana po deceniji. Zaklju~ak jednog izve{taja od 2. januara 2003.
godine u ~asopisu Nature, citiran u ~asopisu
Science News, bio je da to sna`no podupire ideju
da klimatske promene ve} poga|aju ekosisteme
{irom sveta.
Jedan izve{taj iz Biolo{ke laboratorije Stenovitih
planina (Rocky Mountain Biological Laboratory) u
mestu Krested Bjut (Crested Butte) u ameri~koj
dràvi Kolorado, otkrio je da mrmot sa ùtim stomakom (tako|e poznat kao ameri~ki mrmot)
zavr{ava svoj period zimskog sna 38 dana ranije
nego pre 23 godine. âsopis Science News
izve{tava: Globalno zagrevanje moè u~initi
kratkim mrmotov dugi zimski san, kaè Dejvid
Ajnou (David W. Inouye), biolog sa Univerziteta
Maryland, Koled` Park.1
Globalno zagrevanje je jedna od onih stvari za
koju se svakome ~ini da je razume, ali jako malo
ljudi zaista razume pravi karakter tog fenomena.
Zemljina atmosfera je sastavljena od gasova i
vodene pare, a glavni gasovi su azot (78%) i
kiseonik (21%). Argon je na tre}em mestu, iako on
zajedno sa svim ostalim gasovima ~ini samo oko
1% na{e atmosfere, tako da moèmo videti da je
toliko spominjani ugljen-dioksid prisutan u atmosferi u veoma malim koli~inama.
76
Kiseonik i azot dopu{taju svetlu i toploti da prolazi kroz njih veoma lako. Me|utim, ugljen-dioksid
(koji predstavlja jedan mali deo od preostalog 1%
suve atmosfere) se pona{a potpuno druga~ije. On
se pona{a kao pokriva~ ili jorgan oko Zemlje,
hvataju}i toplotu u, i ispod atmosfere. Gasovi koji
se tako pona{aju naj~e{}e se nazivaju gasovi
staklene ba{te zato {to deluju kao staklo na staklenim ba{tama, hvataju}i sun~evu toplotu i ~ine}i
da biljkama unutra bude toplo. (Metan koji tako|e
sadrì ugljenik je tako|e gas staklene ba{te.)
Na primer, iako je planeta Venera samo 27%
bliè Suncu nego Zemlja, temperatura njene
povr{ine je preko 370 stepeni Celzijusa. Sa tom
udaljeno{}u od Sunca, povr{ina Venere bi trebala
da bude dosta hladnija, ali ona ima atmosferu koja
je bogata ugljen-dioksidom - gasom staklene ba{te.
Dakle, temperatura povr{ine ove planete ne bi bila
toliko topla da je njena atmosfera izgra|ena od
99% azota i kiseonika kao na{a planeta.
Jedna od glavnih uloga ugljen-dioksida u na{oj
atmosferi jeste da reguli{e temperaturu povr{ine
na{e planete. Kada bi bilo znatno manje ugljendioksida, Zemljina povr{ina bi bila pokrivena ledom.
Ako bi ga bilo vi{e nego {to ga je danas, povr{ina
bi postala toplija (kao {to se to de{ava od negde
1890. godine zbog naglog pove}anja ugljenika koji
se osloba|a u atmosferu zbog spaljivanja fosilnih
goriva).
Dva glavna na~ina kako se ugljenik uklanja iz
atmosfere jeste kroz rast drve}a i koralnih grebena. Ova dva usisiva~a ugljenika deluju kao jedan
veliki rezervoar ugljenika, drè}i ga izvan atmosfere.
Iako su korali mnogo trajniji, {ume su u stanju da
zadràvaju ugljenik kroz vekove. A ako se {ume fosilizuju i pretvore u naftu ili ugalj, one mogu da
77
zadrè prethodni atmosferski ugljenik tokom dugog

vremenskog perioda.
Sada{nje {ume predstavljaju najmasivniji sistem
za skladi{tenje postoje}eg ugljenika iz atmosfere.
Nau~nici isti~u (u radu iz ~asopisa Nature navedenog ranije) da postoji merljiva godi{nja promena
u atmosferskom nivou ugljen-dioksida {to se
de{ava kada biljke rastu tokom leta (i uzimaju
ugljenik iz vazduha) i kada im opada li{}e u jesen
i zimu (i tako otpu{taju ugljenik u vazduh kako se
li{}e raspada ili spaljuje). Promene u ovom ciklusu
su se pove}ale za vi{e od 40% tokom zadnjih 30
godina, prema nau~niku Kilingu (Koeling), verovatno
zbog produènja sezone rasta u severnoj hemisferi
za jednu sedmicu.
A stopa uskladi{tenog ugljenika koji se osloba|a se pove}ava neverovatnom stopom. Tokom
perioda od samo 10 godina - tokom decenije 1980ih - nau~nici su procenili da punih 15% novog
ugljen-dioksida u atmosferi je bilo oslobo|eno kao
rezultat samo jednog ljudskog postupka: spaljivanja tropskih ki{nih {uma u Americi, uglavnom radi
pravljenja ran~eva za krave.
To je izazvalo neka neslaganja u nau~noj zajednici oko uticaja uni{tavanja {uma, po{to se stopa
nestanka {uma nije savr{eno uklapala sa stopom
pove}anja ugljen-dioksida u atmosferi. Koli~ina
ugljen-dioksida se nije pove}avala tako brzo kao
{to je bilo predvi|eno da }e se desiti usled spaljivanja drve}a ki{nih {uma, tako da su neki skeptici prema teoriji globalnog zagrevanja po~eli da
ismejavaju ideju da uni{tavanje {uma moè dovesti
do pove}anja gasova staklene ba{te. Oni isti~u da
je cela jedna ~etvrtina ugljen-dioksida koja je emitovana spaljivanjem drve}a jednostavno nestala iz
atmosfere, dovode}i tako u pitanje prvobitne prora78
~une osloba|anja ugljen-dioksida ili mehanizma koji

ga stabilizuje.
Ali, istraìvanje vo|eno od strane Dèfri Endrusa
(Jeffrey Andrews) sa Univerziteta Djuk i objavljeno
1996. godine na mitingu Ekolo{kog dru{tva
Amerike, objasnilo je taj slu~aj i pokazalo da je
drve}e ~ak mnogo va`nije u odràvanju stalnih
nivoa atmosferskog ugljenika nego {to je bilo ko
ranije mogao da pomisli.
Endrus je prou~avao vodu u zemlji oko drve}a i
na odre|enom rastojanju oko drve}a, i otkrio da
voda oko drve}a sadrì ve}e koli~ine ugljen-dioksida. Pokazalo se da drve}e povla~i ve}e koli~ine
ugljen-dioksida iz amosfere i pumpa ga na dole u
zemlju. Odatle on isti~e u podzemnu vodu koja ga
zadràva da brzo ne iza|e nazad u atmosferu. U
nekim slu~ajevima podzemna voda odlazi u donje
slojeve i biva zarobljena u zemlji tokom nekoliko hiljada godina, zadràvaju}i u sebi uhva}eni ugljendioksid. (Takva voda, kada se oslobodi vekovima
kasnije, jeste prirodno gazirana (ugljenisana). Taj
proces se odvija putem drve}a.)
Da bi demonstrirao svoje posmatranje, Endrus
je poprskao sa ugljen-dioksidom drve}e u jednom
{umskom gazdinstvu u Severnoj Karolini, pove}avaju}i izloènost njihovih listova sa ovim gasom za
50% u odnosu na normalnu situaciju. Onda je testirao zemlji{ta do nivoa otprilike jedan metar ispod
tog drve}a. Koncentracija ugljen-dioksida se pove}ala za 25%.
Endrus je kazao da je ìvo drve}e, hvataju}i
vi{ak ugljen-dioksida usled spaljivanja pose~enog
drve}a i fosilnih goriva, uhvatilo i uskladi{tilo u
zemlji{e vi{e od 20% nedostaju}eg ugljen-dioksida,
i da ugljen-dioksid uhva}en u podzemoj vodi moè
biti neporeme}en tokom vi{e hiljada godina.
79
Iako na prvi pogled izgleda kao dobra vest - to

da atmosfera nije tako rapidno pogo|ena usled
uni{tavanja {uma - posledice na duè staze su
zloslutne. Onoliko dugo koliko bude postojao
odre|eni (sada nepoznat) procenat ìvog drve}a,
bi}e mogu}e da se upije vi{ak uglje-dioksida njegovim sme{tanjem u podzemnu vodu.
Ali, kada gubitak {uma padne do ta~ke kada
preostalo ìvo drve}e ne bude moglo da upije vi{ak
ugljen-dioksida, rezultat }e biti uni{tavaju}i domino
efekat sa veoma velikim uve}anjem ugljen-dioksida
u atmosferi. Njegova koli~ina }e se pove}avati
polako, ali sigurno, sve dok kriti~na granica
se~enja {uma ne bude probijena, a onda }e do}i
do iznenadnog i nezabeleènog pove}anja, {to }e
dovesti do velike promene u globalnoj klimi, mo`da
tokom perioda koji iznosi manje od nekoliko godina.
Ujedinjene Nacije su sazvale kongres od 2500
vode}ih svetskih nau~nika na podru~ju meteorologije, ekologije, geologije i drugih nauka koje
prou~avaju na{u planetu, koji su prou~avali ta
pitanja tokom godina. Me|uvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) Ujedinjenih Nacija je
zaklju~io da se mi, zaista, suo~avamo sa krizom
koja moè biti biblijskih razmera, kao rezultat globalnog zagrevanja izazvanog pove}anjem gasova
staklene ba{te u atmosferi.
Kada pogledamo gore u nebo, lako je pomisliti
da je ono beskona~no, da }e postojati zauvek i da
bi bilo skoro nemogu}e uni{titi taj veliki plavi svod.
Ipak, kao {to je veoma jasno istakao Bil Mek Kiben
(Bill McKibben), rastojanje izme|u zemlje (na nivou
mora) i gornje granice troposfere (onog dela na{e
atmosfere koji podràva skoro sav ìvot na Zemlji)
je samo oko 10 kilometara.2 Dakle, svi oblici kopnenog ìvota sme{teni su u tih 10 kilometara.
80
Kao posledicu globalnog zagrevanja imamo da

~ak i taj tanki za{titni sloj iznad nas nestaje.
O~igledno da nebesa padaju, zabeleèno je u
~lanku ~asopisa Science News od 26. septembra
1998. godine, u izve{taju o merenjima visine gornjeg sloja atmosfere u periodu od 1958. do 1998.
godine.
Posebni radari su bili upereni prema jonosferi sloju sa naelektrisanim ~esticama vazduha u najgornjem sloju atmosfere - i nau~nici su otkrili da se
prose~na visina jonosfere smanjila za 8 kilometara, {to je posledica koja je o~ekivana zbog
klimatskih promena. Po{to se nivo ugljen-dioksida,
uglavnom zbog sagorevanja fosilnih goriva, pove}ava u donjem sloju atmosfere, on zadràva toplotu
na Zemlji i spre~ava da ta toplota zagreva gornji
sloj atmosfere. Kao rezultat, prema kompjuterskim
modelima koji su predvideli taj efekat pre nego {to
je bio izmeren, bi}e hla|enje najgornjeg sloja atmosfere za vi{e od 50 stepeni Celzijusa. Hladan vazduh se skuplja i zgu{njava, i tako se spu{ta gornji nivo na{eg atmosferskog neba.
Pre 200 godina, ovaj tanki sloj vazduha iznad
nas sadràvao je u proseku 280 delova ugljen-dioksida na jedan milion.
Kada su pregledali godove drve}a starog 120
godina u planinama Vermonta, stru~njaci za {ume
su prona{li normalne obrasce za svaku godinu
tokom prvih 30 godina. Tada su se, 1920-ih, pojavile fabrike koje tro{e ugalj i naftu u industrijskom
regionu srednjeg zapada SAD-a, u dolinama reka
Tenesi i Ohajo, i na podru~ju Detroita. I ovi godovi
su po~eli da se menjaju.
Nau~nici su najpre otkrili da je drve}e brè
raslo, kao rezultat povi{enog nivoa ugljen-dioksida
koji predstavlja hranu za drve}e. Ali, brì rast je
pove}ao stopu kojom je drve}e izdisalo vodenu
81
paru i pove}alo njihovu potrebu za ki{om, koja nije

dolazila srazmerno sa vi{im nivoima ugljen-dioksida.
[tavi{e, ki{e su postale kisele, {to je menjalo
ravnoteù minerala u zemlji{tu, spiraju}i alkalne
minerale kao {to je kalcijum, i osloba|aju}i veoma
otrovni aluminijum. Rezultat je bio uni{tavanje
korenskih struktura otrovnim metalima i slabljenjem
drve}a usled nedostatka kalcijuma i drugih alkalnih
minerala.
A postojali su i otrovni metali u tim oblacima
nastalih od fabrika i termoelektrana. Supstance
kao vanadijum, cink, ìva, olovo i drugi otrovni i
te{ki metali - prethodno potpuno odsutni u rastu
drve}a - po~eli su da se pojavljuju u godovima koji
su rasli tokom godina industrijalizacije Amerike. Oni
su postepeno rasli od po~etka 20. veka pa do
1950-ih, a onda je stopa akumulacije ovih otrova
eksplodirala.
Tako je drve}e po~elo da umire. Na osnovu
istraìvanja koje je izvr{io Dr. Hubert Vogelman
(Hubert Vogelmann) sa Univerziteta Vermont i koje
je objavio ârls Litl (Charles E. Little) u svojoj
odli~noj knjizi Umiranje drve}a (The Dying of the
Trees), stopa umiranja drve}a u regionu Vermonta
koje je on prou~avao je bila tako ubrzana da je za
samo 14 godina, od 1965. do 1979. godine, vi{e
od 40% crvene omorike uginulo, 73% planinskog
javora, 49% prugastog javora i 35% {e}ernog javora, dakle drve}a koje ve}ini ljudi prvo pada na
pamet kada pomisle na Vermont.3
Svake godine, zbog kori{}enja nafte, gasa i
uglja, mi izbacujemo vi{e od 6 milijardi tona ugljendioksida koji zadràva toplotu u tom tankom sloju
atmosfere - {to je tako mnogo da u zadnjih 20 godina koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi se
pove}ala sa 280 delova u milion na preko 370,9
82
Slika 3. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi

Koncentracija CO2 u atmosferi (ppm)
Izvor: American Institute for Physics
http://www.aip.org/pr/vol-55/iss-8/captions/p30cap2.html4
delova u milion. Za jo{ nekoliko decenija o~ekuje

se cifra od preko 500 delova u milion, {to }e dramati~no zagrejati na{u planetu.
Ali, koliko }e zagrejati? Na osnovu nau~nika iz
IPPC Ujedinjenih Nacija bar 3 do 4 stepena Celzijusa, a mogu}e i vi{e od 7 stepeni.
[ta je tu tako lo{e?, re}i }e mnogi ljudi. Tri
stepena nije ni{ta, i ako to zagreje klimu u Mi~igenu ili Mejnu, zar to ne}e biti bolje za rast biljaka,
rekreaciju i sve ostalo?
Na àlost, to ne}e biti slu~aj. Kao {to je klimatolog Ken Kaldeira (Ken Caldeira) kazao u ~asopisu
Discover od aprila 2003, samo 2 stepena promene u periodu od 100 godina - {to je uzdràna pro-
83
cena onoga {to se moè desiti - ima}e za

posledicu pomeranje svetskog klimatskog pojasa
za vi{e od 400 kilometara prema polovima, {to je
jednako 10 metara svakog dana. Veverice }e biti
u stanju da se pomeraju pri takvim stopama
promene, ali hrastovo drve}e ne}e mo}i.
Klimatske promene izazvane pove}anjem nivoa
ugljen-dioksida ve} se javljaju u izazivanju velikih
promena u klimi {irom na{e planete, po{to toplota
predstavlja energiju, a pove}anje toplote u atmosferi zna~i pove}anje energije u atmosferi. Ova
pove}ana energija stvara mnogo manje stabilnu i
mnogo vi{e destruktivnu klimu {irom sveta.
26. aprila 2003. godine, britanski ~asopis New
Scientist stigao je do svojih kupaca iste sedmice
u maju kada su najsna`niji vetrovi u vidu tornada u
istoriji SAD-a opusto{ili srednji zapad. ^lanak pod
naslovom Evo dolazi ki{a (Here Comes the Rain)
zapo~eo je re~ima: Kako svet postaje topliji, tako
postaje vla`niji. I jedan od glavnih zaklju~aka do
kojih se do{lo, na najve}oj u istoriji evropskoj konferenciji o geolo{kim naukama, bio je da smo mi
manje pripremljeni za to nego ikada. Ovaj ~lanak
isti~e da kako se globalno pove}ava temperatura
atmosfere, tako se pove}ava njena sposobnost da
zadrì ve}e koli~ine vode. Ovo pove}anje vlage i
gustine vazduha izaziva jo{ sna`nije oluje i kada
voda pada sa neba, ona izaziva nezabeleène
poplave.
Godine 2002, poàri su opusto{ili Novi Ju`ni
Vels i pribliìli se samom gradu Sidneju, a ve~ernje
vesti su izve{tavale, u skoro svakom emitovanju,
kako su vatre bile prouzrokovane su{om, {to su
nau~nici koji se bave klimom prethodno predvideli
da }e biti neizbeàn rezultat globalnog zagrevanja.
Me|utim, nijedne vesti u SAD-u na radiju, televiziji,
novinama ili internetu nisu spomenule kako su ove
84
Slika 4. Prose~na globalna temperatura

Stepeni Celzijusovi
Izvor: Worldwatch Institute, Goddard Institute for Space Studies
poplave na srednjem zapadu bile predvi|ene samo

nekoliko meseci pre toga na jednoj konferenciji
evropskih eksperata za globalno zagrevanje. Ljudi
koji vode industriju fosilnih goriva uspe{no su
zapla{ili izve{ta~e vesti u svim sektorima ameri~kog izve{tavanja.
I dok SAD zabada svoju glavu u pesak, nau~nici
za klimu izvestili su u ~asopisu New Scientist da
bi stvari mogle biti mnogo, mnogo gore u slede}em
veoma kratkom periodu nego {to se prethodno
pretpostavljalo. To je zato {to je metan 10 puta
efikasniji nego ugljen-dioksid u izazivanju globalnog
zagrevanja. Toplije i vla`nije vreme izazvano globalnim zagrevanjem stimuli{e rast mo~vara, a poznato je da su bakterije u tim mo~varama glavni izvor
metana. Opasnost je jasna: Ako po~etne promene u klimi u~ine svet vla`nijim, to }e izazvati
pro{irenje mo~vara i zapo~eti dalje, rapidnije zagrevanje.5
85
Pove}anje Zemljine temperature za 3 do 4 stepena Celzijusa izazvalo bi tako rapidnu promenu da

bi prethodno stanje izgledalo kao Ledeno doba u
odnosu na ono {to bi nastupilo. (Procene su da bi
se nivo vode u okeanima podigao za oko 150
metara ako bi se na{a planeta zagrejala za 7 stepeni Celzijusa.)
I dok propagandne grupe industrijalaca, kao {to
je navodno zvani~ni Nacionalni centar za politi~ko
istraìvanje javnosti (National Center for Public
Policy Research), ushi}eno objavljuju neo-kon-zervativnu propagantu, kao {to je njihov izve{taj iz aprila 2001. godine pod naslovom Ugljen-dioksid je
dobar za ìvotnu sredinu, pravi nau~nici znaju da
je to la`. Na primer, jedna studija od 5. decembra
2002. godine, objavljena od strane Univerziteta
Stanford (Visoki nivoi ugljen-dioksida mogu usporiti rast biljaka (High Carbon Dioxide Levels Can
Retard Plant Growt) koji je napisao Mark [varc
(Mark Shwartz)) otkriva da povi{en atmosferski
ugljen-dioksid o~igledno smanjuje rast biljaka kada
se kombinuje sa drugim verovatnim posledicama
klimatskih promena - kao {to su vi{e temperature,
pove}ane padavine ili pove}anje naslaga azota u
tlu. Jeste, biljke udi{u ugljen-dioksid i on im je kao
neki oblik hrane, ali pojednostavljen pristup koji
promovi{u industrija i njihovi potkupljeni politi~ari
da vi{e hrane je dobro je jednostavno pogre{no,
iako to moè izledati dobro u nekoj neozbiljnoj radio
emisiji.
Industrija nafte to negira, ali insekti i drugi organizmi u prirodi se ne mogu obmanuti: oni se sele
sa svojih stani{ta jer se klima menja.
Kada smo i{li u Atlantu 1983. godine retko smo
vi|ali komarce. Kada bi se pojavili, bili bi relativno
veliki i nezgrapni, leteli bi polagano i bili bi dosadni samo predve~e. Me|utim, negde oko 1990.
86
godine stvari su se promenile. Manji i mnogo brì

komarci su po~eli da nas veoma uznemiravaju, i to
preko celog dana. Bili su prisutni tokom ve}eg dela
godine i pokazivali su agresivnost kakvu nikada
ranije nismo videli kod komaraca u Americi.
Ono {to se ispostavilo bila je migracija na sever
od strane komaraca vrste Aedes aegypti, koji normalno ìve u tropskim regionima i koji su prvi put
do{li na Floridu 1950-ih. Prema istraìva~u i novinaru Vilijemu Blumu (William Blum), koji je 2000.
godine napisao knjigu Buntovna dràva (Rogue
State), izme|u 1956. i 1958. godine Ameri~ka
vojska, èle}i da testira prakti~nu upotrebu komaraca Aedes aegypti u preno{enju agensa BW-a
(biolo{kog rata), oslobodila je preko {irokog
podru~ja stotine hiljada, ako ne i milione ovih
komaraca koji bi trebalo da prenose ùtu i denga
groznicu. Insekti su bili oslobo|eni, prema Blumu,
u Savani, Dòrdìji i Avona Parku na Floridi. Jedan
entomolog (prou~avalac insekata) sa jednog od univerziteta u Atlanti, rekao je: Ovi komarci su aktivni
preko dana, brzo se razmnoàvaju, brzo lete i manji
su i pametniji nego na{i lokalni komarci u prirodi.
I suprotno njima, oni prenose ùtu groznicu, denga
groznicu, japanski encefalitis i malariju.
Slede}eg prole}a ~itali smo izve{taj u novinama
o prvom nedavnom slu~aju malarije u Ju`noj Karolini, i kako klima u Severnoj Americi postaje sve
toplija, mo}i }emo da vidimo progres ovog trenda
prema severu, kao {to se to de{ava u drugim
delovima sveta.
Na sli~an na~in, prema istraìvanju iz 1995.
godine koje su izvr{ile Holandija i Velika Britanija,
globalno zagrevanje predvi|eno od strane ICCP-a
dove{}e do dupliranja populacije komaraca koji
prenose malariju u tropskim regionima. Ali, opasnost je mnogo ve}a za umerene klimatske pojaseve
87
- istraìvanja ukazuju da SAD, Evropa, Rusija i Kina

se suo~avaju sa veoma pove}anim rizikom, ~ak sto
puta ve}im. Dodatnih 50 do 80 miliona slu~ajeva
malarije bilo bi naro~ito razorno u regionima kao
{to je SAD, gde narod nije bio izloèn ovoj bolesti
tokom generacija i tako nije razvio bilo kakvu
otpornost na ovu bolest.
Denga groznica se prenosi istim komarcima.
êsto se naziva groznica slomljene kosti jer izaziva tako snaàn bol u kostima i zglobovima, i o{tre
bolove u glavi, a nedavno je dospela na sever ~ak
do Portorika gde je 15.000 ljudi bilo zaraèno u
jednoj nedavnoj epidemiji. Iako denga groznica izaziva slabljenje i iznurivanje organizma i predstavlja
jednu od najbolnijih ne-smrtonosnih bolesti, ona je
nedavno mutirala u jednu mnogo opasniju i
smrtonosnu bolest zvanu denga hemoragi~na
groznica (DHF). DHF zapo~inje crvenim pegama i
groznicom i bolom karakteristi~nim za denga
groznicu, a onda po~inje da napada unutra{nji kapilarni sistem tela, tako da zapo~inje veliko
unutra{nje krvarenje mozga, plu}a i creva. Krv
po~inje da curi iz nosa i debelog creva, a pacijent
umire od unutra{njeg krvarenja. Izme|u 1981. i
1985. godine bilo je u proseku 100.000 slu~ajeva
DHF-a godi{nje, ali taj broj se vi{e nego
u~etvorostru~io tokom vru}ih godina od 1986. do
1990. godine na preko 450.000 slu~ajeva
godi{nje.
Slede}a bolest koju prenose komarci, a koje je
nedavno eksplodirala, naro~ito u regionu Nju Dèrzija, Masa~usetsa i Njujorka, jeste isto~ni konjski
encefalitis. Ranije je to bila jedna retka bolest
me|u ljudima koja je ubijala oko 60% ljudi koji su
je dobijali putem ujeda komarca, a njeno nedavno
masovno izbijanje je uzrokovano zapra{ivanjem iz
vazhuha insekticidima u dràvama srednjeg
88
Atlantika. U isto vreme, komarac Aedes aegypti je

uzro~nik pove}ane epidemije virusa Zapadnog Nila
du` isto~nog i centralnog dela SAD-a.
Na drugoj obali, morske price (kao galeb i albatros) od Kalifornije do Oregona su opusto{ene usled
prose~nog pove}anja temperature vode od 1 stepena Celzijusa od 1950. godine, {to je promenilo
tok hladnih okeanskih voda bogatih hranljivim
materijama dalje od obale. To je, tako|e, dovelo do
smanjenja zooplanktona za 40% koji predstavlja
hranu za ra~i}e i druge male morske organizme.
Ribe i lignje se hrane ovim ra~i}ima, a ove ptice se
hrane ovim ribama. Na primer, samo tokom perioda od 1987. do 1994. godine, 4 miliona morskih
ptica roda Puffinus je uginulo du` obale, smanjuju}i
svoju populaciju za preko 90%.
U Gle~er nacionalnom parku u Montani, gle~er
star nekoliko hiljada godina se topi tako rapidno da
nau~nici predvi|aju da }e nestati za nekih 30 godina. U severnom Mi~igenu, ptica kos sa crvenim krilima koja migrira, kanadske guske, jastreb {irokih
krila i kolibri su stigli tri sedmice ranije nego 1965.
godine. Gle~er Gangorti se povla~i 30 metara
godi{nje u Indiji, gle~er Kori Kalis (Qori Kalis) se
povla~i 30 metara godi{nje u Peruu, a ruske planine Kavkaza su samo za zadnjih 100 godina izgubile polovinu svog gle~erskog leda.
Jedan izve{taj od 30. avgusta 1997. godine u
~asopisu Science News citirao je istraìva~e u
Engleskoj koji su analizirali preko 74.258 izve{taja
o 65 vrsta ptica i otkrili da sve osim jedne vrste
legu svoja jaja devet dana kasnije nego 1971.
godine, pokazuju}i jasan dokaz efekta globalnog
zagrevanja. Ovi istraìva~i su izrazili zabrinutost da
ovaj efekat moè poremetiti normalan cilkus
ishrane i ìvota kod ovih ptica, iako }e se to desi89
ti u odre|eno vreme i pre nego {to se potpuni

efekat bude ispoljio.
U isto vreme, klimatski uslovi se pogor{avaju,
sa poàrima usled su{e koji se brzo {ire, tornadima izazvanim zagrevanjem atmosfere, ciklonima i
tropskim vetrovima koji se pove}avaju, i po broju i
po ja~ini {irom sveta.
Uprkos poku{aja ameri~ke industrije uglja i
nafte da ospore nau~ne ~injenice (kao {to je
zabeleèno u knjizi Toplota je oslobo|ena Rosa
Gelbspana, koja je ranije citirana), ljudi se bude.
Drugog dana januara 1999. godine bila je
prekretnica u poku{ajima da se sa~uvaju ki{ne
{ume Brazila, podru~je veli~ine polovine SAD-a,
koje sadrì dve tre}ine sveè vode na{e planete
koja ne poti~e od gle~era. Tog dana je objavljeno
da je vlada Brazila, pod velikim pritiskom Me|unarodnog monetarnog fonda (IMF) da }e joj uskratiti
novac, smanjila svoj budèt za za{titu ki{nih {uma.
U brazilskim ki{nim {umama ìvi na stotine
uro|eni~kih plemena i prvi prioritet u 250 miliona
dolara vrednom programu za{tite ki{nih {uma bio
je nadzor podru~ja od 25 miliona jutara koje }e biti,
navodno, ~uvano netaknuto samo za njihovo
kori{}enje. Smanjivanjem budèta sa 250 miliona
na 6 miliona dolara, ovaj program je jedva ostao
ìv, i sada se ni{ta su{tinski ne moè u~initi da se
ovo drve}e i ljudi za{tite. U me|uvremenu, {ume
su zauzete od strane armije {umskih radnika,
ran~era, rudara, farmera i misionara koji su skloni
spasavanju ovih paganskih plemena, i drve}e
se se~e i pali stopom ve}om od 200.000 jutara
dnevno.
Ove {ume, sa 20% svetske vode, predstavljaju
jedan od najva`nijih izvora atmosferske vodene
pare na{e planete, drugi odmah posle okeana, i
tako imaju ogroman uticaj na klimatske uslove
90
na{e planete. One tako|e predstavljaju jedan od

najva`nijih upija~a ugljenika na na{oj planeti, drè}i
ugljenik stabilnim u drve}u. Sada, kako velika
podru~ja koja su nekada bila ki{ne {ume postaju
od drve}a o~i{}eni povr{inski rudni kopovi i
pa{njaci za stoku, ugljenik se osloba|a u vazduh
umesto vodene pare, izazivaju}i globalno zagrevanje i proizvode}i promene u klimi Evrope, Bliskog
istoka i Severne Afrike.
Ju`no od Brazila, 70% svetske sveè vode je
zarobljeno u Antarktiku, koja je u obliku leda tokom
nekoliko hiljada godina. Prekriven slojem leda koji
je na mnogim mestima vi{e od 5 kilometara debeo,
kontinent Antarktik pokriva podru~je od 14 miliona
kvadratnih kilometara, koje je ve}e od Kine i Indije
zajedno. Ako bi se led sa Antarktitka otopio i skliznuo sa te kontinentalne mase u vodu, nivo okeana
bi se zna~ajno pove}ao {irom sveta.
Izgleda da }e se to desiti.
U aprilu 1999. godine objavljeno je da su
istraìva~i Britanskog atlantik centra (British Atlantic
Survey) i Univerziteta Kolorado analizirali podatke
sa terena i sa satelitskih snimaka. Oni su do{li do
nedvosmislenog zaklju~ka da je globalno zagrevanje produìlo godi{nju sezonu otopljavanja na
Antarktiku za tri sedmice, proizvode}i drasti~ne
promene na ledenim grebenima tog kontinenta. Na
primer, ledeni grebeni Vilkins (Wilkins) i Larsen B
su - da citiramo nau~nike - u potpunom povla~enju. Za samo ~etiri meseca, od novembra
1998. do februara 1999. godine, preko 420.000
jutara na grebenu Larsen B, od njegovih ukupno
1,7 miliona jutara, je pretvoreno u {upljine i pe}ine.
Samo tokom meseca mar ta 1999. godine,
Vilkinsov greben je izgubio ~etvrt miliona od svojih
tri miliona jutara, a ovaj proces se dramati~no
ubrzava u godinama nakon toga.
91
Istraìva~ Britanskog antarkti~kog centra Dejvid

Vagan (David Vaughan) bio je citiran od strane
Aso{ijeted Presa kako kaè da }e u narednih nekoliko godina ve}i deo Vilkins grebena nestati.
[ta je razlog tome? Prose~na temperatura na
Antarktiku - koja je bila relativno stabilna u zadnjih
par hiljada godina - porasla je 2,5 stepena
Celzijusa od 1950. godine, pove}avaju}i letnje temperature u ovom regionu iznad ta~ke smrzavanja od
0 stepeni Celzijusa.
Da li je pred nama Ledeno doba?
U kontekstu svih dosada{njih diskusija o globalnom zagrevanju moè izgledati neobi~no raspravljati
o nastanku Ledenog doba. Ali, to predstavlja jednu
od najve}ih pretnji sa kojom se svet danas
suo~ava, naro~ito Severna Amerika i severna
Evropa.
Ako pogledamo na planetu Zemlju vide}emo da
geografska {irina ve}eg dela Evrope i Skandinavije
je ista kao ona Aljaske i delova terena severne
Kanade i centralnog Sibira koji su zarobljeni u
ve~itom ledu. Ipak, Evropa ima klimu koja je mnogo
sli~nija onoj u SAD nego u severnoj Kanadi i Sibiru.
Za{to?
Ispostavlja se da je na{e zagrevanje rezultat
okeanskih struja koje donose toplu povr{insku
vodu od ekvatora do severnih regiona koji bi ina~e
bili tako hladni da bi ~ak i u leto bili pokriveni
ledom. Struja od najve}eg interesa je ~esto
ozna~avana kao veliki kru`ni tok (Great Conveyor
Belt).
Ve}ina okeanskih struja pokre}e se vetrom i
Koriolisovim efektom (nazvan po francuskom
matemati~aru Gustavu Ga{pardu Koriolisu (Gustave
Gaspard Coriolis, 1792-1843)). Koriolisov efekat
92
nastaje kao rezultat okretanja Zemlje oko svoje ose

i odgovoran je za fenomene tipa za{to su re~na
korita dublja sa jedne strane i za{to se autoputevi
sa severa na jug uvek brè o{te}uju sa jedne
strane, nego sa druge. Okretanje Zemlje oko svoje
ose proizvodi jednu konstantnu, ali malu silu koja
pokre}e na{e vetrove i ve}inu okeanskih struja,
naro~ito u Pacifi~kom okeanu i u kontinuiranom
okeanskom krugu oko Antarktika.
Me|utim, veliki kru`ni tok, iako se formira od
strane Koriolisovog efekta, uglavnom je pokrenut
od strane jedne ve}e sile stvorene u razlikama u
temperaturi i salinitetu. Severni atlanski okean je
slaniji i hladniji od Pacifika, a rezultat toga je tako
mali i zatvoren je na tom mestu pod uticajem
Severne i Ju`ne ameri~ke hemisfere na zapadu i
Evrope i Afrike na istoku. Vetrovi poga|aju veliki
kru`ni tok nakon {to prelaze hiljade kilometara
kopna i suprotno od Pacifika, oni nisu dovoljno veliki da bi stvorili {iroke cirkulatorne struje za distribuciju toplote sa ekvatora. I po{to je arkti~ka
kapa ~vrsto zale|ena, ne postoji na~in da
Koriolisov efekat povisi vode Atlantika preko vrhova
Evrope i Sibira. (Na jugu je okean oko Antarktika
sve vreme otvoren, tako da ju`ni Atlantik nema taj
problem.)
Kao rezultat, voda isparava sa Severnog
Atlantika, ostavljaju}i za sobom so, a hladni kontinentalni vetrovi sa severnih delova Severne
Amerike hlade vodu. Slana, hladna voda se prenosi
do dna mora, ve}inom do ta~ke od nekoliko hiljada kilometara ju`no od severnog vrha Grenlanda,
proizvode}i vrtlog propadaju}e vode koji je pre~nika
8 do 16 kilometara. Iako ovaj vrtlog retko remeti
povr{inu vode, u nekoliko slu~ajeva tokom godine
on proizvodi jedno uvla~enje i struju u okeanu koja
moè da nagne brodove i vidi se iz vazduha.
93
Podvodna reka Antlantika
Ovaj propadaju}i stub hladne, slane vode se

rasipa na dnu Atlantika gde formira podvodnu reku
40 puta ve}u od svih reka na kopnu zajedno,
plove}i neumoljivo na jug prema i oko ju`nog vrha
Afrike gde kona~no dostiè Pacifik. Iznena|uju}e je
da je ova voda tako duboka i gusta (zbog svoje
hladno}e i saliniteta) da ~esto ne dostiè povr{inu
Pacifika tokom vi{e od hiljadu godina nakon {to
prvi put potone u severnom Atlantiku blizu obale
Grenlanda.
Oticanje ove podvodne reke hladne i slane vode
~ini nivo Atlantika neznatno niìm nego {to je onaj
Pacifika, stvaraju}i jednu sna`nu povr{insku struju
tople i manje slane vode od Pacifika koja zamenjuje oticanje ove podvodne reke. Ova toplija i
manje slana voda se izdiè tokom ju`nog Atlantika,
obmotava se oko Severne Amerike, gde je poznata
kao Golfska struja, i zavr{ava blizu obale Evrope.
Povremeno ona dolazi blizu Grenlanda, hladi se i
isparava dovoljno vode da postaje hladna i slana, i
tone na okeansko dno, obezbe|uju}i kontinuirano
snabdevanje za dubokomorsku reku koja te~e ka
Pacifiku.
Ova dva toka - topla i manje slana voda iz
Pacifika, koja postaje slanija i hladi se i tone da bi
formirala jednu duboku morsku reku - poznata su
kao veliki kru`ni tok.
Iznena|uju}e je da veliki kru`ni tok predstavlja
jedinu stvar izme|u prijatnih letnjih perioda i trajnog
ledenog doba za Evropu i isto~nu obalu Severne
Amerike.
Globalno zagrevanje i kraj civilizacije
Ako bi veliki kru`ni tok, uklju~uju}i Golfsku struju, prestao da te~e, rezultat bi bio iznenadan i dra94
mati~an. Uspostavila bi se zima u isto~noj polovini

Severne Amerike i u celoj Evropi i Sibiru, i nikada
ne bi prestala. U toku tri godine, ovi regioni bi
postali nemogu}i za ìvot ljudi i skoro dve milijarde
ljudi bi bilo izloèno gladovanju, umiranju od hladno}e ili bi morali da se presele. Civilacija kakvu mi
poznajemo verovatno ne bi mogla da izdrì udarac
takvih razmera.
I neverovatno, veliki kru`ni tok se kolebala nekoliko puta u zadnjoj deceniji. Kao {to je Vilijem
Kelvin (William H. Calvin) u jednoj od najboljih knjiga po ovom pitanju istakao:
Naglo hla|enje u poslednjem toplom periodu
pokazuje da se poreme}aj moè desiti u situacijama koje su mnogo sli~ne sada{njoj. [ta bi moglo
da zaustavi ovaj slani kru`ni tok koji prenosi tropsku toplotu tako daleko na sever i ograni~ava
formiranje ledenih plo~a? Okeanografi su zauzeti
prou~avanjem podataka o godi{njem proticanju, koji
daju odre|ene procene o katastrofi~kim poreme}ajima u pro{losti. U Labradorskom moru, proticanje je bilo poreme}eno 1970-ih, pa je poja~ano
1990. godine, i sada opada. U Grenland-skom
moru tokom 1980-ih tonjenje soli je opalo za 80%.
O~igledno, lokalni poreme}aji se mogu desiti bez
katastrofe - pitanje je koliko ~esto i koliko veliki su
ti poreme}aji - ali sada{nje stanje slabljenja nije
mnogo ohrabruju}e.6
Ve}ina nau~nika uklju~enih u istraìvanje ovog
pitanja slaè se da je uzro~nik poreme}aja globalno zagrevanje, zbog kojeg se tope ledene sante na
Grenlandu i Arkti~ka kapa, i tako se osloba|a hladna, slatka voda u Grenlandsko more sa severa.
Kada se dostigne kriti~ni prag, klima }e iznenada
postati klima ledenog doba koja }e trajati najmanje 700 godina, a maksimalno 100.000 godina.
95
Kada bi taj kriti~ni prag mogao da se dostigne?

Niko ne zna - uticaj velikog kru`nog toka na
odre|ivanje ledenog doba je otkriven tek u poslednjoj deceniji. Preliminarni kompjuterski modeli i
nau~nici koji su voljni da predvi|aju ukazuju da bi
takav klimatski preokret mogao da se desi ve}
idu}e godine, ili mo`da za nekoliko generacija. Ono
{to je sigurno jeste da ako se ni{ta ne preduzme
u vezi globalnog zagrevanja, to }e se desiti sigurno
ranije nego kasnije.
96
Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode
Jedino moderne napredne kulture, koje su pokrenute èljom i uverenjem za nadmo}no{}u u odnosu na prirodu, propu{taju da uo~e pravi
zna~aj vode. Posledice su o~igledne u svakom delu sveta: suve pustinje i
gradovi, uni{tena plodna zemlji{ta, zaga|eni vodeni tokovi, i umiranje
dece i ìvotinja.
Mejd Barlou (Maude Barlow) i Toni Klark (Tony Clarke) u knjizi Plavo
zlato: Borba za prekid uni{tenja svetskih voda od strane korporacija (Blue
Gold: The Fight to Stop Corporate Theft of the World`s Water)
Krajem 19. i po~etkom 20. veka teren Pensilvanije, Nju Dèrzija, Njujorka, Ohaja i drugih dràva
na istoku i srednjem istoku SAD-a bio je bogat
izvorima nafte. Na primer, kompanija Penzoil
(Pennzoil) je iskori{}avala taj teren po{to je nafta
u Pensilvaniji bila dobrog kvaliteta. Ali, danas nafta
od kompanije Penzoil dolazi uglavnom sa druge
strane okeana, po{to su izvori nafte u Pensilvaniji
i ostalom delu SAD-a presu{ili.
Po{to su se ovi izvori iscrpli, istraìvanje se
pomerilo na zapad. Nafta je prona|ena u Oklahomi,
Kaliforniji i Teksasu, i to u takvom izobilju da nafta
prosto izbija iz zemlje. Ve}i deo te nafte je sada
tako|e iscrpljen, a nafta koja je nekada izvla~ena
iz terena Aljaske - obezbe|uju}i nov~ana sredstva
stanovnicima Aljaske - je tako|e iscrpljena, osim
samo malog dela za{ti}enih regiona u ovoj dràvi
koji jo{ uvek sadrè male koli~ine nafte. Kako su
ameri~ki izvori nafte postali skoro iscrpljeni, potraga za naftom se pomerila na Bliski istok, u severne
zemlje biv{eg Sovjetskog Saveza i na jug Afrike.
U ovom trenutku mogu}e je naftu prevoziti
brodovima preko mora da bi se zadovoljili apetiti
ameri~ke industrije i ameri~kih voza~a. Poku{aj
97
odràvanja pod ameri~kom kontrolom ovih nestabilnih regiona bogatih naftom mo`da se moè posti}i
upotrebom problemati~ne politike i sumnjivim moralom, i to u narednoj deceniji, ili mo`da dve.
Me|utim, to ne}e biti tako lako sa vodom.
Kolaps vodenih izvora
Vodeni izvori su baseni podzemne vode, i oni

imaju dva osnovna oblika: otvoreni i zatvoreni. Oni
se popunjavaju novom vodom ili brzo ili polako, ili
se uop{te ne popunjavaju.
Vodeni izvori koji se brzo popunjavaju predstavljaju jedan oblik izvora filtrirane vode koja dolazi sa
povr{ine zemlje. Ki{a i istopljeni sneg prolaze kroz
zemlju i polako pronalaze put kroz slojeve zemlje i
podzemne stene. Ova voda eventualno dolazi do
sloja peska ili neke porozne stene, gde se akumulira ili po~inje da te~e kao spora podzemna
reka. Ova voda koja se nalazi blizu povr{ine zemlje moè biti stara samo nekoliko godina (obi~no
dve do tri godine, ili do sto godina), dok duboki
izvori vode koji se popunjavaju mogu sadràvati
vodu staru nekoliko hiljada godina.
Neki izvori vode koji se popunjavaju - kao {to su
oni u selima koji su otvoreni kao bunari - popunjavaju se sa stopom koja je proporcionalna stopi
potro{nje. Oni su krhki jer su{a moè da ih ugasi
za manje od jedne ili dve godine (kao {to su
stanovnici dràve Mejn 2001. godine ustanovili da
su izvori {irom dràve presu{ili), ali se na kraju
mogu popuniti kada padne ki{a.
Izvori vode koji se polagano popunjavaju veoma
su sli~ni izvorima nafte. Na primer, razmotrimo
vodeni izvor Ogalala (Ogallala) koji se proteè od
Teksasa do Ju`ne Dakote, pokrivaju}i 450.000
98
kvadratnih kilometara i zadràvaju}i vodu koja moè

da ispuni jezero Hjuron (Huron).
Vodeni izvor Ogalala je u proseku bio debeo 60
metara, a tokom perioda od 40 godina (19401980) njegova debljina se smanjila u proseku za 3
metra, gube}i vi{e od 30 metara u nekim delovima
Teksasa. Stopa popunjavanja vode je tako spora da
}e biti potrebno 10.000 do 15.000 godina da bi
se ovaj izvor popunio.
Danas je koli~ina vode koja se izvla~i iz ovog
izvora, kako za potrebe stanovni{tva tako i za
navodnjavanje poljoprivrednog zemlji{ta, ve}a nego
ukupni tok reke Kolorado. Procene variraju, ali postoji {iroko slaganje da }e se ovaj izvor vode isu{iti
(ili bar toliko smanjiti da }e biti neupotrebljiv) sa
sada{njom stopom kori{}enja za nekih 30 do 50
godina.
Oko 40% ìtarica koje rastu u SAD i oko tre}ina
pamuka navodnjava se iz izvora Ogalala, i ~etvrtina
svih ìtarica koja se izvozi iz SAD-a raste zahvaljuju}i ovoj vodi. Ukupno gledano, preko 14 miliona
jutara obradivog zemlji{ta zavisi od ovog izvora
vode, i ovo zemlji{te bi postalo beskorisno ako bi
ovaj izvor presu{io. Posledice bi bile dramati~ne, i
za ekonomiju SAD-a i u razmerama svetske ishrane, po{to ameri~ki izvoz ìtarica obezbe|uje preìvljavanje za milione ljudi svetski najsiroma{nijih nacija.
Kao {to Ministarstvo poljoprivrede SAD-a beleì
na svom sajtu:
Podru~ja zavisna od podzemnih izvora vode
uklju~uju Visoke ravnice (High Plains) u Teksasu, a
Ogalala izvor vode je blizu isu{ivanja. Dràva
Teksas je izgubila 1,435 miliona jutara navodnjavanog obradivog podru~ja u periodu od 1982-1997.
Ve}ina ovog gubitka je izazvano smanjenjem snabdevanja podzemnom vodom iz izvora Ogalala. Nivo
99
vode u ovom izvoru se smanjio za 15-30 metara od

1980. godine sa smanjenjem popunjene debljine
od 50%. Dubina vode dosta varira, ali obi~no
dostiè 30 metara. Produkcija vode se smanjila sa
3800 na 950 litara u minuti i manje u nekim
podru~jima. Sa sada{njom stopom izvla~enja vode,
postoje}e podru~je koje se navodnjava }e se smanjiti za 50% do 2030. godine.1
USDA tako|e isti~e slede}e:
Neki izvori vode su trajno uni{teni jer potpuno
popunjavanje istro{enih zaliha izvora vode ne}e biti
mogu}e tamo gde je do{lo do tonjenja zemlji{ta.
Izvla~enje podzemnih rezervi vode da bi se podràla
poljoprivredna proizvodnja je privremeno. Smanjenje
nivoa vode }e pove}ati cenu izvla~enja vode, a
osiroma{enje izvora }e smanjiti njihovu produkciju
vode do ta~ke kada }e izvori bit napu{teni za
potrebe navodnjavanja. Trebaju se istraìti i prou~iti
dugotrajna re{enja za odràvanje ameri~ke proizvodnje hrane u budu}nosti.
Na àlost, finansiranje dugotrajnih re{enja je
nedavno bilo prekinuto od strane ameri~ke administracije.
Jo{ jedan izvor vode na srednjem zapadu SADa demonstrira ove probleme sa prekomernim
ispumpavanjem vode. Ekipa ameri~kih vojnih inènjera (U.S. Army Corps of Engineers) isti~e da }e
Aluvijalni izvor Velike Prerije (Grand Prairies Alluvial
Aquifer) biti previ{e mali za komercijalnu upotrebu
do 2015. godine. Ovaj izvor vode leì izpod Velike
Prerije u Arkanzasu, a ova ekipa inènjera kaè:
Sada je vi{e od 90% vode, potrebne za navodnjavanje, ispumpano iz ovog izvora. Kao glavni izvor
vode za potrebe poljoprivrede od 1904. godine,
ovaj izvor godi{nje obezbe|uje milione litara vode,
ali uskoro }e biti iscrpljen. U stvari, nivo vode u
ovom izvoru se smanjuje stopom od oko 30 cen100
timetara godi{nje, a od 1915. godine stopom koja

je brà od one kojom se prirodno popunjava.2
To ukazuje da kada su ljudi izvla~ili vodu iz ovog
izvora ona se nalazila na samo 15 metara ispod
zemlje. Sada se ona nalazi na 30 metara ispod
zemlje. Kako se ovaj izvor iscrpljuje, teren Velike
Prerije propada na na~in da se to lako uo~ava iz
vazduha. Ovo izvla~enje vode iz ovog izvora, kaù
inènjeri, uzrokovalo je stvaranje ulegnu}a koje li~i
na korito, ~ije je sredi{te u Stutgartu, Arkanzas, i
produàva se na sever prema Hazenu, Karlajslu
(Carlisle) i Lonoku (Lonoke). Nedavne studije pokazuju da se ulegnu}e depresije produìlo i sada se
prostire skoro do Engleske, nekih 50 kilometara
severo-zapadno od Stutgarta.
Jedan manji izvor vode, Sparta (Sparta Aquifer),
koji se nalazi ispod Aluvijalnog izvora, sugerisan je
kao jedna alternativa, bar za pija}u vodu.
Me|utim, izvor Sparta nema dovoljan kapacitet,
ima veoma sporo popunjavanje i veoma je skup za
izvla~enje vode, kaù ovi inènjeri, kao i da se
izvor Sparta ve} koristio, ali ne kao pija}a voda, i
njegov nivo se smanjuje od 1986. godine sa
stopom od oko 15 centimetara godi{nje.
Ve}ina drugih velikih izvora vode u SAD su
tako|e problemati~ni, oslikavaju}i probleme sa vodom koji postoje {irom sveta.
Na primer, na Floridi postoji veliki Florida Vodeni
Izvor (Florida Aquifer) koji je tako naglo bio iscrpljen
od strane rastu}e populacije ove dràve da su oni
poku{ali da ubace u njega prera|ene ljudske
otpadne vode poku{avaju}i da ga tako popune pre
nego {to se iscrpi. Nada se polagala u to da }e
{ljunak u ovom izvoru pre~istiti ovaj otpad pre nego
{to ova voda iz toaleta {irom dràve na|e svoj put
do izvora pija}e vode. Ovo ubacivanje otpada je
u~injeno kori{}enjem takozvane Prve klase kon-
101
trolisanog podzemnog ubacivanja (Class 1

Underground Injection Control (UIC)), koje je sli~no
onom koje je kori{}eno u drugim delovima SAD-a
za ubacivanje otrovnog otpada u zemlju. U ovom
slu~aju, 1500 miliona litara gradskih prera|enih
otpadnih voda je ubacivano u ovaj izvor svakoga
dana.
Na àlost, na osnovu Servisnih vesti organizacije za ìvotnu sredinu (Environmental News Service
(ENS)), niko jo{ ne zna da li }e ovaj postupak biti
bezbedan.3 Da li }e ljudski virus preìveti ponovno
ispumpavanje i hlorizaciju? Ili, {to je jo{ problemati~nije, kako }e tone neprera|enih hemikalija
koji izlaze svakog dana iz bubrega stanovnika
Floride u toalete - hemikalija koji rangiraju od antibiotika, preko lekova za krvni pritisak do lekova za
smirenje - delovati na ljude kada se jednog dana
pojave u pija}oj vodi Floride? Niko ne zna.
@ele}i da poslu{a savet ameri~kog predsednika
koji je uveo mnoga pravila koja su popustljiva za
korporacije koje su veliki zaga|iva~i (tako da
Teksas danas ima najve}i problem sa zaga|enjem
i najprljaviji vazduh u SAD), Florida je uvela sli~an
program. ENS izve{tava: Iako ovaj program ubacivanja otpada omogu}ava nadgledanje celog procesa, kancelarija za nadgledanje je volonterska i
nema sredstava za prikupljanje podataka sa terena. Ljudi iz administracije priznaju da se oni baziraju samo na ograni~enom volonterskom programu
u poku{aju da utvrde uticaj otpada iz ovog programa na zdrav-lje stanovnika Floride.
Drugi izvori vode {irom SAD-a su ili popunjeni
ubacivanjem re~ne vode, ili se isu{uju. Na primer,
dok su stanovnici Palm Springsa u Kaliforniji mogli
da popune svoj izvor sa vodom reke Kolorado, grad
u Kaliforniji Borego Springs (Borrego Springs) nije
imao takvu mogu}nost. âsopis San Diego Union
102
Tribune je izvestio 6. jula 2000. godine: To mesto

se zove Borego Izvori (Borrego Springs), ali tu
nema izvora. Oni su odavno isu{eni intenzivnim
ispumpavanjem podzemne vode ispod terena vrele
pusti-nje. ^lanak nastavlja isti~u}i kako se u dràvi
Kolorado podzemna voda tretira kao deo op{teg
interesa i tako je regulisana od strane vlade koja
predstavlja sve stanovnike ove dràve. Me|utim, u
Kaliforniji se voda tretira kao vlasni{tvo svakoga ko
bu{i bunar i prona|e vodu, tako da su velike
operacije bu{enja izvora oko Borego Springsa radi
uzgajanja limuna iscrpli toliko vode da je podzemni nivo vode u bunarima oko Borega pao za 9
metara u zadnjih 13 godina, uzrokuju}i da pustinjsko drve}e, koje je nekada pruàlo svoje korenje u
tu vodu, sada umire od è|i.
Slede}i grad koji se suo~ava sa krizom zbog
nestanka vode je Meksiko Siti. Izgra|en iznad
ograni~enog izvora vode koji je zarobljen u gornjim
slojevima uga{enog vulkana, Meksiko Siti se spustio 9 metara u zadnjem veku jer je grad slegao u
pesak koji je nekada bio ispunjen vodom.
Neujedna~enost tonjenja je stvorila pusto{ u gradu,
pucanjem starih zgrada, kidanjem preko 40.000
cevi za dovod i odvod u toku jedne godine, i pretvaraju}i nekada ravni i brzi sistem gradske èleznice u brdsku èleznicu. Cevi za vodu zabijene u
ovaj vodeni izvor bile su na nivou zemlje 1934. godine, a sada vire 9 metara kako je grad potonuo,
tako da je grad uloìo u skupu opremu za pumpanje te~nog otpada do nivoa kada }e mo}i da se
odvodi gradskim odvodnim sistemom koji se nekada nalazio ispod zemlje.
Sli~no iscrpljenje izvora izazvalo je kolaps u
Veneciji, i pogodilo stotine drugih gradova {irom
sveta. Na primer, Kineska nizija (North China
Plain), uklju~uju}i Peking, leì preko jednog
103
dubokog izvora vode {to predstavlja veliki problem.

Izve{taj svetske banke koji je citirao Lester Braun
(Lester Brown) u radu od 13. marta 2003. godine
pod naslovom Stvaranje lo{e svetske ekonomije
ishrane zasnovane na neodrìvoj upotrebi vode
(World Creating Food Bubble Economy Based on
Unsustainable Use of Water) kaè: Dokazi ukazuju da duboki izvori (iskopani) oko Pekinga moraju
danas da se crpe sa 1000 metara kako bi se
dostigla sveà voda, {to drasti~no pove}ava cenu
izvla~enja vode. Braun beleì u svom radu za
~asopis Earth Policy Institute da u neobi~no
o{trom jeziku Svetske banke, ovaj izve{taj prognozira katastrofalne posledice za budu}e generacije osim ako se kori{}enje i snabdevanje vode brzo
ne vrati u normalu. Braun navodi izvore vode u
Indiji ~iji nivo se spu{ta za vi{e od jedan metar
godi{nje, i jo{ kaè da prema izve{taju organizacije World Wildlife Fund, izvor koji snabdeva vodom
grad Kveta (Quetta), glavni grad jedne provincije u
Pakistanu, bi}e isu{en u roku od 15 godina.
Istro{enost izvora je te{ko pogodio Jemen,
po{to nivo voda izvora pada u grubo 2 metra
godi{nje, na osnovu Braunovog izve{taja, i da }e
nesta{ica hrane po~eti {irom sveta u narednoj
deceniji ili dve kao rezultat gubitka vode za navodnjavanje.
Ova oskudica hrane izazva}e politi~ku destabilizaciju i opasnost za ljudski (i drugi) ìvot, ba{ kao
i oskudica naftom koja }e se desiti otprilike u isto
vreme.
Re~ne vode su u opasnosti
28. aprila 2003. godine ~asopis Wall Street

Journal objavio je ~lanak Pitera Valdmana koji je
do{ao do nekih izuzetnih istraìva~kih rezultata.
104
Perhlorat - jedna otrovna hemikalija koja se koristi

kao raketno gorivo - zaga|uje pija}u i re~nu vodu u
SAD tokom vi{e od 20 godina, i upravo pre nego
{to je ovaj ~lanak objavio ovo relativno veliko
zaga|enje u ~asopisu Wall Street Journal, rasla
je salata navodnjavana vodom reke Kolorado.
Ispostavilo se da su listovi salate bili zaga|eni
ovom hemikalijom, i to tako da ~ak i kad bi voda
za navodnjavanje bila zaga|ena ispod opasnog
nivoa, listovi salate bi imali veoma veliku koncentraciju ove hemikalije.
Na primer, EPA je definisala da koncentracija
perhlorata iznad jednog dela u milijardu (1 ppb)
predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje, naro~ito
za razvoj beba, na osnovu ~asopisa Wall Street
Journal. A me|u testiranim uzorcima salate 4 od
22 testirana uzorka pokazala su da sadrè vi{e od
30 delova u milijardu, sa najve}om koncentracijom
kod pome{anog organskog zeleni{a za bebe od
121 ppb. âsopis izve{tava da EPA studije
pokazuju da salata sadrì koncentracije perhlorata
sa faktorom od 17 do 28, {to zna~i da listovi
salate sadrè 17 do 28 puta vi{e perhlorata nego
voda koja se koristi za navodnjavanje ove biljke.
Ali, to je samo po~etak pri~e.
Kada je EPA zavr{ila svoje istraìvanje i ponudila ga da se objavi u jednom poznatom nau~nom
~asopisu, izve{taj je skrenuo pa`nju ljudi iz industrije odbrane. To je o~igledno dovelo do pokretanja
akcije, tako da su izve{taji dospeli u vladu. Samo
nekoliko meseci ranije, Bela ku}a je predloìla da
vojni i odbrambeni izvo|a~i radova budu oslobo|eni
odgovornosti za ~i{}enje perhlorata, a kada su
studije o salati po~ele da se objavljuju, administracija predsednika se zaista bacila na posao.
Bela ku}a je naru~ila svoj EPA izve{taj, koji ne}e
javno diskutovati o salati i zaga|enju perhloratom,
105
idu}i toliko daleko da je postavila sudsku zabranu

za izve{tavanje prema ovoj agenciji. EPA nije bila
ovla{}ena da diskutuje svoje rezultate testiranja sa
bilo kojim novinarem, ili da publikuje rezultate koji
su bili pripremljeni za objavljivanje pre sudske
zabrane o javnom izve{tavanju. U isto vreme, senator Dèjms Inhof (James Inhofe) (iz Oklahome, nije
nau~nik) po~eo je o{tro da napada agenciju EPA da
je izgubila svoje smernice u zaga|enju perhloratom. On se sloìo sa nekoliko izvo|a~a radova
odbrane da se nivoi od 70 ppb do 200 ppb u
pija}oj vodi trebaju smatrati prihvatljivim, umesto
postoje}eg praga od 1 ppb.
Ovo je samo jedan mali primer, a postoji ih na
hiljade, koji pokazuju kako novac korporacija potkupljuje politi~are do ta~ke gde vlada, koja bi u
demokratskim dràvama trebala da brani izjavu
Mi, narod, dopu{ta da dràvne zalihe vode i
stanovni{tvo budu u velikoj opasnosti.
Da li je pija}a voda sigurna?
Ljudi zabrinuti zbog zaga|enja vode iz vodovoda

okre}u se fla{iranoj vodi {irom sveta u toj meri da
ona postaje jedan od najpopularnijih i najprofitabilnijih napitaka na trì{tu. Ipak, jedna studija objavljena u ~asopisu Nature od 8. aprila 2002. godine stavila je pod znak pitanja ~isto}u fla{iranih
pija}ih voda.
U 11 od 29 najpoznatijih evropskih fla{iranih
voda, izve{tava autor ~lanka Nata{a Mek Douel
(Natasha McDowell), istraìva~i iz Kantonalne laboratorije ishrane (Cantonal Food Laboratory) u
Soloturnu (Solothurn) Kristijan Beret (Christian
Beuret) i kolege prona{li su tragove virusa koji
uzrokuje vi{e od 90% svetskih stoma~nih tegoba.
Ovaj virus se zove Norwalk-like virus ili NLV. Virusi
106
iz Norvalk familije bili su odgovorni za dugotrajne i

ponavljaju}e epidemije dijareje (proliva) na krstare}im brodovima o kojima je bilo naveliko izve{tavano u 2001. godini.
U potrazi za i{~ezavaju}im zalihama pija}e vode
na na{oj planeti, nova industrija je u poslednjoj
deceniji zapo~ela sa bu{enjem ledenih santi.
Zapo~ele su pokretne operacije bu{enja, kao i
kopnene operacije na Islandu, {to je dovelo do
proizvodnje fla{irane vode sa ledenih santi, votke
sa ledenih santi i piva sa ledenih santi (iceberg).
Ipak, ~ak i ovo predstavlja jedan ograni~eni izvor
vode - kako se pove}ava globalno zagrevanje
ledene sante se smanjuju, umesto da se pove}avaju.
U isto vreme, {tetne hemikalije se otkrivaju u
iznena|uju}e velikim koli~inama u zalihama vode
na{e planete, a njihov efekat nije ograni~en samo
na ljude koji je prvi konzumiraju. Na to je prvi put
skrenuta pa`nja u nau~nom svetu 1998. godine
kada su {vajcarski hemi~ari prou~avali jezersku
vodu, tragaju}i za herbicidom mekoprop. Umesto
njega, oni su prona{li klofibri~nu kiselinu, jedan lek
koji se prepisuje za sniàvanje holesterola, koji ~ak
nije ni proizveden u [vajcarskoj. Tragaju}i onda i za
drugim supstancama, otkrili su regulatore masti
fenazon i fenofibrat, analgetike ibuprofen i diklofenak, i jedan pravi koktel drugih lekova od onih za
hemoterapiju, preko hormona i antibiotika, do betablokatora, i antisepti~kih, antiepilepti~kih i agenasa
za za{titu od X-zra~enja.
Ovi rezultati su stimulisali ameri~ke istraìva~e
da pregledaju vode koje teku u jezero Mid (Lake
Mead) u Nevadi i Arizoni, gde su prona{li jedan
sli~an koktel, zajedno sa ènskim hormonom estradiolom - sa nivoom ve}im od 20 ppt (delova u
jedan bilion) koji prema izve{taju u ~asopisu
107
Science News predstavlja koncentraciju koja

moè izazvati da neki mu`jaci riba proizvedu protein
za stvaranje jaja, koji se normalno moè na}i samo
kod ènki riba koje su reproduktivno aktivne.4
Slede}i problem, naveden od strane Stjuarta
Levija (Stuart Levy), direktora Centra za geneti~ku
adaptaciju i otpornosti na lekove (Center for
Adaptation Genetics and Drug Resistance) na
Univerzitetu Tafts u Bostonu, jesu antibiotici u vodi
koji mogu biti prisutni u nivoima koji su bakteriolo{ki opasni - u nivoima koji ne samo da mogu da
izmene ekologiju ìvotne sredine, ve} tako|e mogu
izazvati otpornost bakterija na antibiotike.
Dve godine kasnije, 1. aprila 2000. godine,
~asopis Science News je izvestio u ~lanku pod
nazivom Vi{e testova vode je pozitivno na hemikalije (More Waters Test Positive for Drugs) da se
hemikalija klofibri~na kiselina za sniàvanje holesterola pojavila u jednom podzemnom rezervoaru
vode koji se koristi od strane stanovnika Finiksa.
Ova hemikalija je u{la u rezervoar vode zajedno sa
prera|enim otpadnim vodama, koje su uba~ene da
bi se popunio ovaj rezervoar vode. Autor ~lanka J.
Ralof (Raloff) isti~e da su podzemne vode {irom
sveta danas zaga|ene velikim brojem hemikalija,
od kojih neke jasno poti~u od ljudi, a druge od
fabri~kih procesa u poljoprivredi, po{to otprilike
40% antibiotika koji se proizvode u SAD koristi se
za ishranu stoke kako bi se poja~ao njihov rast.
Vi{e od 90% tih hemikalija se izlu~uju kao neizmenjene ili samo neznatno izmenjene. Ralof isti~e
da najve}a opasnost preti organizmima u vodi koji mogu da ìve od ro|enja do smrti u rastvoru
hemikalija kojem se pove}avaju i koncentracija i negativni potencijali. Ralof citira Dejvida Epela (David
Epel) sa Univerziteta Stanford koji izraàva posebnu zabrinutost zbog novih hemikalija zvanih
108
inhibitori dotoka i oticanja. Oni su dizajnirani da

spre~avaju mikrobe izbacuju antibiotike koji treba
da ih uni{te, ali tako|e ometaju rad }elijskih pumpi
koje koriste skoro svi organizmi da bi se oslobodili otrovnih materija. Ako hemikalije koje spre~avaju
rad ovih pumpi u|u u vodenu sredinu, Epel strahuje da one mogu izazvati da ìvi organizmi budu
pogo|eni koncentracijama rastvora koji su prethodno za njih bili bezopasni.
29. juna 2002. godine, ~lanak u ~asopisu
Science News pod naslovom Farmaceutsko
zaga|enje (Pharm Pollution) isti~e da ìvotinje na
farmama izlu~uju 90% tetraciklina koji im se daje,
i iako ljudi konzumiraju 2,2 miliona kilograma
antibiotika godi{nje, a 1 milion se koristi za le~enje
bolesnih ìvotinja, punih 13 miliona se rutinski daje
kao hrana ìvotinjama svake godine u SAD radi
rasta ìvotinja.
Lekovi koji se uzimaju sa ili bez recepta, koji su
preplavili ìvotnu sredinu zajedno sa trilionima litara
na{ih otpadnih voda, menjaju ekosistem gde god
se na|u. Morski organizmi, biljke, divlje ìvotinje,
insekti, drve}e, pa ~ak i bakterije, zabeleèni su u
istraìvanjima kao oni koji doìvljavaju biolo{ki {ok
od tih dugotrajnih i visoko biolo{ki aktivnih supstanci.
Trejsi Votson (Traci Watson) isti~e u ~lanku pod
naslovom @abe rapidno i{~ezavaju {irom SAD
(Frogs Rapidly Vanishing Across U.S.): Vodozemci
u na{oj zemlji - àbe i salamandre - i{~ezavaju alarmantnom stopom, njihova muzika prestaje u
mnogim delovama ameri~kog podneblja. Stru~njak
za vodozemce i gmizavce iz Ameri~kog centra za
geolo{ka istraìvanja (U.S. Geological Survey) Brus
Bjuri (Bruce Bury) isti~e: U~injeno je toliko mnogo
{tete na{im sistemima vode da sve {to je
povezano sa vodom ovih dana ukazuje na lo{e
109
stanje. @abe na jugo-istoku SAD-a, pa zatim àbe

koje su predstavljale opasnost za voza~e u
Koloradu, i sve vrste àba u Josemiti nacionalnom
parku - sve one su i{~ezle. Votson zaklju~uje:
Tihe no}i bez àba su tako|e uobi~ajene u drugim
delovima (razvijenog) sveta. U Kostariki, poznata i
veoma za{ti}ena zlatna àba, koja je dobila ime po
svojoj sjajnoj koì, izumrla je. Godine 1980, 8 od
13 àbljih vrsta koje su za{ti}ene u Brazilu izumrlo
je. U Australiji, vrsta àbe koja svoje mladunce
razvija u stomaku, tako|e je izumrla.5
Stefan Harod Buner (Stephen Harrod Buhner)
isti~e u svojoj briljantnoj knjizi Izgubljeni jezik biljaka (The Lost Language of Plants):
Pod uticajem farmaceutskih kompanija,
genotipovi {irom ekosistema - bakterija, insekata,
virusa, biljaka i ostalih organizama - po~eli su da
reaguju kako bi se prilagodili na novi ìvotni sistem
koji se poremetio. Kako ljudske hemikalije intenzivnije remete ìvotnu sredinu, to je ve}i pritisak na
genotipove da odgovore na njega. Glavni razlog
za{to se uzima sve vi{e i vi{e hemikalija svake
godine jeste taj da bi se proizveo isti nivo rezultata u poljoprivredi i medicini. Potrebni nivo tih
hemikalija moè eventualno nadma{iti energiju
kojom se sistem snabdeva i sistem }e se rapidno
promeniti da bi se prilagodio na nove uslove ìvota.
Koli~ina farmaceutskih proizvoda koja se proizvodi
(naro~ito kada se kombinuje sa agrohemijskim
proizvodima) dovoljna je da poremeti ìvotnu
ravnoteù biljnih zajednica, ekosistema, bioma i
same Zemlje. U mnogim slu~ajevima ove hemikalije se kombinuju jedne sa drugim, a nekada sa
hemijom biljaka, deluju}i na na~in koji se ne moè
predvideti i koji proizvodi poja~an udar na ekosisteme.6
110
Na kraju, imajmo na umu da svakih 20 godina

svetska potro{nja vode od strane ljudi se
udvostru~ava, a u vreme dok ovo pi{emo Ujedinjene Nacije kaù da preko jedne milijarde ljudi
nema pristup sveòj pija}oj vodi. Po{to je samo
oko 1% vode na na{oj planeti upotrebljiv za pi}e i
dostupan javnim sistemima za snabdevanje vodom,
ljudska potreba za sveòm vodom }e nadma{iti
celokupne zalihe vode na na{oj planeti (zalihe koje
se mogu obnoviti) do 2025. godine - ~ak pre nego
{to iscrpimo zalihe nafte.
111
Uni{tavanje drve}a, borba za

gorivo, i pad i uspon imperija
Imperija predstavlja jedan veliki egoizam u svom najru`nijem

obliku.
Ralf Valdo Emerson (Ralph Waldo Emerson, 1803-1882)
Jedna od najve}ih imperija u ljudskoj istoriji svih

vremena jeste Sumersko carstvo. Neki istori~ari
smatraju da su Sumeri bili najraniji oci savremenog
na~ina ìvota koji zovemo zapadna civilizacija.
Na osnovu Epa o Gilgame{u, najstarijem
pisanom izve{taju na svetu, do{lo je do velikog
uni{tenja vegetacije i stvaranja pustinja zbog uni{tavanja {uma. Liban je spao sa vi{e od 90% pod
{umom (~uveni kedri Livana) na manje od 7% u
zadnjih 1500 godina, uzrokuju}i smanjenje ki{nih
padavina za 80%. Kao {to moèmo videti, drve}e i
njegovo korenje predstavljaju vaàn deo vodenog
ciklusa. Kao rezultat, milioni jutara zemlji{ta
Bliskog istoka pretvoreno je u pustinju i {ipra`je, a
ostali deo terena je uglavnom danas neplodan.
Glavna hrana u Mesopotamiji bio je je~am, ali u
periodu od nekoliko stotina godina konstantnog
uzgajanja je~ma na navodnjavanom terenu, tlo je
postalo iscrpljeno i ima tako veliki nivo soli
(done{en vodom za navodnjavanje) da tu ve} dugo
ne rastu usevi. U isto vreme, zbog rapidnog
uni{tenja {uma, drvo je postalo takav luksuz da je
postalo po vrednosti jednako dragom kamenju i
mineralnim rudama - okolni narodi su vr{ili osva112
ja~ke pohode da bi zauzeli te izvore drveta, kao i

plodno zemlji{te za rast je~ma. [iroka podru~ja
{umovitog terena du` reka Tigar i Eufrat bila su
pose~ena, tako da su njihovi kanali za navodnjavanje i obradivo zemlji{te po~eli ubrzano da se
pretvaraju u mulj, a do{lo je i do smanjenja ki{nih
padavina.
Rezultat ovih lokalnih klimatskih promena, pre
nekoliko hiljada godina, bila je velika glad. Kolaps
poslednjeg mesopotamskog carstva desio se pre
oko 4 hiljade godina, a zapisi koji su ostali iza njih
pokazuju da su oni tek na samom kraju njihovog
carstva shvatili kako su uni{tili svoje izvore hrane i
goriva uni{tenjem {uma i razorenjem ostatka
ìvotne sredine. Tokom dugog vremena oni su
znali da je njihov stil ìvot dobar. Ali, iako su
stvari izgledale dobro u to vreme, oni nisu shvatali
da je takvo stanje neodrìvo - oni su radili dokle
god su mogli da zauzmu zemlju drugih naroda.
Kada su iscrpili svoje susede, njihov pad je bio brz
i razaraju} - ba{ kao Ponzijeva {ema.
Kolaps Mesopotamskog carstva poplo~ao je put
razvoju Gr~ke kao svetskog carstva. U periodu od
200. do 1500. godine pre nove ere Grci su usvojili raznovrsne poljoprivredne metode sli~ne onima
u mesopotamskom sistemu. Do 13. veka pre nove
ere ove pove}ane zalihe hrane uzrokovale se da je
po~ela velika se~a {uma kako bi se obezbedili
prostor za ìvot, gorivo i obradivo zemlji{te za njihovu rastu}u populaciju. Oni su tako|e desetine i
hiljade jutara {uma koristili sagorevaju}i ih u pe}ima za pravljenje bronze, po ~emu su bili poznati.
Pad njihove civilizacije povezan je u istorijskim
izve{tajima sa trenutkom kada je njihova populacija nadma{ila potro{nju svog dostupnog goriva drveta. Do 600. godine pre nove ere ve}i deo
Gr~ke je postao pustinja, sa brdima koja su po~ela
113
da se eroduju u reke zatrpane muljem, i navodnjavanim terenima koja su po~ela da kolabiraju zbog
pove}anog nivoa akumulacije mulja iz kanala za
navodnjavanje i gubitka hranljivih materija. Nu|ena
je nagrada onima koji budu proizvodili masline na
padinama brda, jer su o~ajni Grci uvideli da jedino
maslinovo drvo moè da raste i opstane na ovim
strmim padinama. Ali, bilo je previ{e kasno. Kao
{to je Platon zapisao u svom delu Kritija:
Kada se uporedi ono {to danas postoji sa
onim {to je nekad postojalo, to je kao skelet te{ko
bolesnog ~oveka - sav masni i meki deo zemlje je
i{~ezao, a ostao je samo goli kostur.
I to se zaista i desilo.
Kolaps Gr~ke bio je pra}en razvojem Rimskog
carstva.
Rim je imao svoje potrebe za drvetom. Do 200.
godine pre nove ere {ume terena koji danas zovemo Italija bile su potpuno pose~ene za potrebe
Rimljana u gorivu i stani{tu, za grejanje javnih
kupatila i topljenje metala. Bile su potrebne velike
koli~ine drveta za topljenje srebra iz rude, preradu
metala i kovanje novca koji je predstavljao osnovu
rimskog monetarnog sistema. Kada su {ume u
Italiji bile pose~ene oko prvog veka nove ere, stalna pove}anja cene drveta za topljenje srebra
uzrokovala su monetarnu krizu, prvi veliki poreme}aj u Rimskoj imperiji.
Otprilike u isto vreme, produktivnost rimskih
obradivih povr{ina po~ela je da se smanjuje zbog
pove}anja mulja, soli, iscrpljenosti tla i smanjenja
padavina usled nestanka {uma. Zalihe drveta su
pretile da ugroze stabilnost Rimske imperije. To je
navelo Rimske vo|e da izgrade flotu od 60 drvenih
brodova da bi okupirali okolne mediteranske
dràve, pro{iruju}i svoje carstvo u svojim poslednjim danima {irom tada poznatog sveta zbog mine114
rala, drveta i hrane. Kona~no, uni{tenje vodenih

tokova, nestanak {uma, iscrpljenje tla i eksplozija
stanovni{tva doveli su do velike gladi, {to je rezultovalo kolapsom Rimske imperije.
âk i mo}ni Rim nije mogao da se odrì, nije
mogao da ostvari svoje namere - iako je okupirao
pola poznatog sveta. I naravno, to je samo jedan
mali deo iskustva iz istorije - pojavilo se stotine
drugih eksperimenata kultura koje su uni{tile svoje
osnovne resurse i zatim nestale, od Egip}ana do
stanovnika Ura, od kineskih dinastija do i{~ezlih
civilizacija Ju`ne Amerike pre Kolumba.
Kada je Amerika po~ela da postaje najmo}nija
sila na svetu, njego glavno gorivo bilo je drvo. Ono
je bilo i gorivo i izvor toplote za armiju Dòrdà
Va{ingtona, i ostala je ameri~ki primarni izvor goriva, toplote i gra|evinskog materijala do vremena
gra|anskog rata, kada je ugalj po~eo naveliko da
se koristi.
Kao {to je napomenuto ranije, otkri}e nafte u
Pensilvaniji, neposredno nakon gra|anskog rata,
dramati~no je pove}alo mogu}nost ljudske rase da
raste i da se hrani na globalnom nivou. I to nas
dovodi do situacije koja je na àlost sli~na onoj u
Mesopotamiji, Gr~koj i Rimu - ono {to danas
imamo jeste da su svi ti ljudi zavisni od jednog
posebnog goriva... i {ta }e se desiti kada se ono
dovoljno iscrpi?
Moèmo li spasiti na{u civilizaciju sa

alternativnim izvorima u odnosu na naftu?
Tokom vi{e godina, ljudi su isticali da }emo relativno uskoro iscrpsti na{e zalihe nafte. Oni su predlagali razli~ite alternativne ili izdr`ljivije izvore
energije da bi se zamenila nafta. Po{to je cilj svih
njih da se smanji na{a zavisnost od nafte - i tako
115
izbegne propast na{e civilizacije usled energetskog

kolapsa, kao u slu~aju Sumera - one su vredne
na{e pa`nje.
Veliki ekonomski problem: niska cena

nafte obeshrabruje ulaganja
Kada razmotrimo bilo koji od ovih alternativnih

izvora energije, treba imati na umu za{to se oni
veoma slabo nagla{avaju, za{to vlade dràva nemaju ose}aj za njihovo hitno razmatranje, kao zamenu
za fosilna goriva.
Glavni razlog je taj {to ~ovek izvla~i naftu {irom
sveta tako intenzivno, da je dana{nja cena nafte
jeftinija (u pore|enju sa inflacijom) nego {to je
ikada bila u istoriji sveta. Litar fla{irane vode u
nekim prodavnicama u svetu moè ko{tati i ~etiri
puta vi{e nego litar benzina, iako se benzin izvla~i
iz zemlje sa dubine od 13 kilometara kao sirova
nafta, zatim prenosi brodovima, pre~i{}ava i transportuje {irom sveta do benzinskih pumpi.
U Americi je delimi~no niska cena benzina zato
{to Amerikanci pla}aju benzin njihovim novcem od
poreza - godi{nje donacije, subvencije, darovanja i
poreske olak{ice industriji nafte dostiù godi{nje
izme|u 20 i 84 milijardi dolara, na osnovu nekoliko studija iznesenih od strane Me|unarodne organizacije zelenih (Greenpeace International), Projekta
medijske svesnosti (Media Awareness Project) i
drugih grupa koji prate de{avanja u dru{tvu. Velike
naftne kompanije dotiraju politi~are stotinama miliona dolara u Americi i {irom sveta, a zauzvrat dobijaju milijarde dolara.
Tako|e, postoji problem da se nafta proizvodi
(ispumpava) bez razmi{ljanja o budu}im potrebama
ili ìvotnom veku odre|enog izvora. Dràve bogate
naftom, sa nekim izuzecima, ispumpavaju naftu iz
116
zemlje {to je brè mogu}e, da bi zadovoljili stalno

rastu}e apetite ljudi {irom sveta. Svaka dràva koja
razmi{lja da zadrì i sa~uva svoje zalihe nafte ili da
zauzme zalihe susednih dràva treba samo da se
osvrne na surovost ameri~kog odgovora na ira~ku
okupaciju naftnih polja Kuvajta (koji, na osnovi
izve{taja CIA-a, sadrè 10 do 20% svetskih rezervi
nafte). One bi trebale dvaput da razmisle i da
odlu~e da ne remete status kvo.
Naftna industrija je pokrenuta èljom naftnih
kompanija za brzim profitom, ~ak i po cenu brze
propasti. Oni su savr{eno èljni da zarade milijarde
dolara, {to je brè mogu}e, koriste}i izvor koji se
ne moè obnoviti.
(U svetu me|unarodnog biznisa, profit koji }e se
ostvariti za mesec dana ili pola godine, va`niji je
od onoga {to }e se desiti u periodu od narednih
40 godina. U mnogim slu~ajevima korporacije
zamenjuju dràve i postaju centri mo}i i bogatstva,
kao novi vladari. Iako dràva Indonezija predstavlja 23. najja~u ekonomiju na svetu, ona je
manja od firme Mitsubishi, koja je na 22. mestu.
Dràve Danska i Tajland su tek na 26. mestu.
Firme General Motors, And Exxon, Hitachi, Toyota,
AT&T i Shell nalaze se na vrhu prvih 50.
Korporacije sve vi{e imaju mo} da manipuli{u javno
mnjenje i da primoravaju izabrane vlade da se
pokoravaju njihovoj volji u skoro svakoj dràvi
sveta.)
Sve to zadràva cenu nafte niskom, {to
obeshrabruje razvoj alternativnih izvora energije.
Slede}i problem - potrebna je nafta za

stvaranje novih tehnologija
Postoji jo{ jedan problem u razvoju alternativnih

izvora energije, a on je najve}i. Razmotrimo, na
117
primer, sun~evu energiju. Solarne }elije hvataju

postoje}u sun~evu svetlost, tako da moèmo
odmah da koristimo tu energiju. Ali, mi smo sami
sebi vezali ruke - sve {to nam je potrebno za
proizvodnju sun~eve energije zavisi od nafte:
- Solarne }elije su izgra|ene od nekoliko retkih
minerala iz zemlje ~ije izvla~enje zahteva kopanje
stotine tona zemlje da bi se dobilo samo nekoliko
kilograma ovih minerala. Ovo iskopavajne je mogu}e samo uz pomo} velikih ma{ina koje se pokre}u
na naftu.
- Te ma{ine su izgra|ene od minerala (~elik,
staklo, itd.) koji se iskopavaju, tope i prera|uju u
pe}ima na naftu i uz pomo} ma{ina koje pokre}e
nafta.
- Potrebna je da se postigne visoka temperatura da bi se istopili i pre~istili ovi retki minerali iz
zemlje kada se jednom iskopaju.
- Takva velika toplota je tako|e potrebna da bi
se dobilo staklo koje prekriva solarne }elije, iako je
pesak, koji predstavlja sirov materijal za staklo, relativno {iroko dostupan i jeftin. (Alternativa staklu bi
bila plastika, ali plastika se pravi od nafte.)
- Ljudi koji obavaljaju sve te navedene procese
voze automobile na naftu za svoj rad i ìve u
ku}ama koje se zagrevaju na naftu.
[ta }e se desiti kada se nafta potro{i - kada
vi{e ne budemo imali uskladi{tenu drevnu sun~evu
svetlost? Kako }emo praviti solarne }elije?
Mi danas ne moèmo da koristimo solarne
}elije da bismo pravili nove solarne }elije. Dana{nje
solarne }elije jedva mogu da pokre}u jedan mali
automobil. One o~igledno ne mogu da uhvate dovoljno postoje}e sun~eve svetlosti da bi stvorile
dovoljno elektriciteta za napajanje jednog buldoèra
ili visoke pe}i ili fabrike stakla za stvaranje novih
solarnih }elija. To je problem sa kojim treba da se
118
suo~e istraìva~i ìvotne sredine i da ga ozbiljno

prou~e.
Sa sli~nim problemima se suo~avamo kada je u
pitanju energija vetra. I dok moè postojati jedan
neiscrpni izvor vetra u nekim planinama i drugim
regionima, efikasno hvatanje energije vetra zahteva
turbine visoke tehnologije, izgra|ene od ~elika
visokog kvaliteta i drugih materijala koji se danas
mogu napraviti samo uz pomo} energije dobijene
od fosilnih goriva. Kada se ti delovi istro{e, u
odsustvu nafte osta}emo sa klasi~nim vetrenja~ama niske tehnologije, kao {to su one u Holandiji,
koje mogu da izvuku dovoljno energije od sunca i
vetra da pumpaju vodu na dva ili tri jutra zemlje.
Danas je industrija proizvodnje elektri~ne energije jedan od glavnih potro{a~a nafte. Zbog toga, na
osnovu izve{taja Agencije za za{titu ìvotne sredine
(Environmental Protection Agency), stvaranje elektri~ne energije u SAD je odgovorno za emitovanje
66% ukupnog sumpor-dioksida, 29% ukupnog azotoksida, 21% zaga|enja ìve u vazduhoplovstvu i
36% ukupnog ugljen-dioksida.
Zelena energija
Zbog zaga|enja uzrokovanog spaljivanjem nafte

da bi se dobila elektri~na energija i zbog toga {to
se izvori nafte ne mogu obnoviti, danas postoji
rastu}i pokret u SAD koji promovi{e upotrebu
zelene elektri~ne energije - energije koja se
stvara od izvora energije koji se moè obnoviti i koji
koriste sun~evu svetlost, kao {to su bojleri na
drva, energija dobijena od hidrocentrala, sunca i
vetra. Postoji velika potreba za proizvodnjom elektri~ne energije u SAD od postoje}e sun~eve svetlosti. Mogu}e je tu ne{to u~initi, ali elektri~na ener119
gija proizvedena od nafte je tako jeftina da je te{ko

da nove tehnologije ~ak i po~nu da se primenjuju.
Veoma je te{ko da postoje}e kompanije koje
egzistiraju na brzom sticanju novca proizvedu zelemu elektri~nu energiju na jedan ekonomski
konkurentan na~in.
Kada izvori energije postanu niski,

zapo~inju ratovi
Svaka kompanija danas u industrijalizovanom

svetu, bez obzira na njen proizvod ili uslugu, na
odre|eni na~in prodaje ne{to {to predstavlja
prera|enu naftu. One koriste naftu da bi proizvele
elektri~nu energiju koju tro{e, da zagreju prostorije
koje koriste, da snabdeju automobile i autobuse
koje koriste njihovi radnici da bi stigli do posla i
vratili se ku}i, i tako dalje, sve do naizgled bezna~ajnih stvari kao {to je sirovi materijal od koga se
prave sinteti~ka vlakna za pod u njihovim kancelarijama. Ako ne bi imali naftu, vratili bi se na nivo
produktivnosti iz 1800. godine kada je postojalo
{est puta manje ljudi na na{oj planeti, a na{i izvori
goriva su bili biljno ulje, kitova mast, ugalj i drvo.
A kada se produktivnost smanjivala, izvori su se
jo{ manje koristili.
âk i mali poreme}aj u raspolaganju sa osnovnim izvorom goriva moè izazvati kolaps u celoj
dràvi. Mnogi istori~ari se slaù da je Hitler kojim
slu~ajem imao neograni~ene koli~ine nafte u
Nema~koj, on je mogao da pokori celu Evropu.
Istorijski zapisi pokazuju da je Japan bombardovao
Perl Harbur uglavnom zato {to je ameri~ka flota
blokirala vode na zapadu Japana, presecaju}i tako
japansko snabdevanje naftom iz indijskog okeana.
I japanski i ameri~ki vojni stru~njaci su znali da }e
za nekoliko meseci to baciti Japan na kolena, iako
120
su ameri~ki vojni stru~njaci potcenili kako èstoko

}e se Japan osvetiti.
Kada koli~ina nafte po~ne da se smanjuje u
narednih nekoliko decenija, njena cena }e da sko~i,
ba{ kao {to se desilo sa drvetom u Sumerskom,
Gr~kom i Rimskom carstvu. Kada cena goriva koje
sve pokre}e po~ne rapidno da ska~e, mali deo populacije, koji kontroli{e ovaj izvor energije i armije
sveta, mo}i }e da prevozi vagone nafte i da kontroli{e svoje sopstvene interese, ali }e ve}i deo
populacije imati veliki problem. Mi to danas
moèmo videti na mestima kao {to su Haiti, gde
se eksplozija populacije suo~ava sa ograni~enim
zalihama goriva koje vodi ka velikom siroma{tvu i
gladi.
Ljudi na zapadu, koji su na vrhu energetske
piramide, bi}e verovatno poslednji koji }e osetiti
posledice. (To pretpostavlja da su armije zapadnih
zemalja jo{ uvek mo}ne i da }e zapadne zemlje
mo}i da prisile arapske i ju`noameri~ke zemlje da
nastave da im prodaju naftu kada zalihe po~nu da
nestaju - kada su Mesopotamci, Grci i Rimljani iscrpeli zalihe drveta, oni su tako|e pribegli ratu.
Postavlja se samo pitanje kako }e se pokretati
avioni i tenkovi zapadnih zemalja ako se istro{e zalihe nafte.)
âk i da zapadni svet bude u stanju da
kori{}enjem vojne sile obezbedi pristup naftnim rezervama Tre}eg sveta, nestanak svetskih rezervi
goriva }e izazvati {iroke i razorne lan~ane efekte.
Svaka moderna civilizacija u pro{losti je bila
osaka}ena, a zatim uni{tena smanjenjem osnovnih
rezervi goriva. Ima li spasa za na{u civilizaciju?
121
Pogovor
Istraìvanja pokazuju da savremeni ~ovek
uni{tava sve oko sebe - i svoje zdravlje, i ljude oko
sebe, i ìvotnu sredinu. Vi{e od 90% dana{njih
uzroka smr ti me|u ljudima uzrokovano je
~ovekovim pogre{nim izborima u ìvotu. Pu{enje,
alkohol, nezdrava hrana, upotreba droga, zloupotreba polnih odnosa itd, jesu neki od glavnih uzroka
smrti, koji su mogli da se izbegnu, {to bi sa~uvalo
veliki broj ljudskih ìvota.
Iako je ~ovekov odnos prema samome sebi
veoma lo{, odnos prema drugima i ìvotnoj sredini
je jo{ gori. Svedoci smo raspada porodice, gde
roditelji nisu zainteresovani za decu, a zatim ni
deca za roditelje, gde ljudi postaju otu|eni i usamljeni bez ijednog prijatelja. U potpunom bezna|u
~ovek traì smisao ìvota u raznim drogama, po~ev
od duvana, alkohola, destruktivnih filmova i muzike,
do najgorih oblika seksualnih perverzija i upotreba
najteìh droga.
U takvom stanju, ~ovek je potpuno nezainteresovan za bilo koga i bilo {ta u ìvotu. I kao {to
su mnoge sobe, stanovi i ku}e gde ljudi ìve
neuredni, prljavi i zapu{teni, tako i na{a planeta
Zemlja postaje jedno velike smetli{te i kontejner
122
najodvratnijih mirisa i otrova, po kojem tumara sve

vi{e i vi{e divljih zveri, kojima malo treba da nekog
raskomadaju.
Sigurno da u takvoj situaciji pojedinac ne moè
mnogo da u~ini da bi promenio globalni tok
de{avanja. Ali, ono {to moè da u~ini jeste da
isko~i iz voza koji juri u provaliju, u kojem ve}ina
peva i veseli se pod dejstvom alkohola i droge.
Savremeni ~ovek ima mogu}nosti da organizuje
svoj ìvot u prirodi, naro~ito danas kada se ìvot u
prirodi omalovaàva i ismejava, i kada u
poreme}enom sistemu vrednosti ku}a i zemlja u
prirodnom ambijentu (selu) imaju vi{estruko puta
manju vrednost od najmanjeg stana u gradu.
Mi smo prva generacija u istoriji ~ove~anstva
koja }e izgubiti vi{e znanja nego {to }e ga ste}i,
kazao je jedan autor. Sva ona znanja koja su na{i
preci akumulirali vezano za ìvot, rad i opstanak u
prirodi, na{a generacija je skoro potpuno izgubila.
Ali, sigurno je da nikad nije kasno da se ~ovek
vrati izvornim vrednostima, da organizuje ìvot u
prirodnom ambijentu i da se maksimalno izoluje od
vi{e nego destruktivnih pritisaka kojima je izloèn
sa svih strana. Ulaganje u dobre ljude - u svoju
porodicu i prijatelje - umesto u velika materijalna
bogatstva, pokaza}e se i sada, a i kasnije, kao
dobra investicija.
Stariji ljudi se se}aju kako su za vreme Drugog
svetskog rata ljudi iz gradova dolazili u sela i
zlatom pla}ali kilogram bra{na. Pred nama je
mnogo gore vreme nego ono za vreme rata.
Razuman ~ovek }e zato preduzeti prave korake i
pripremiti se za to vreme.
Kona~no, na{i preci kao religiozni ljudi verovali
su da }e ih Bog spasiti svakog zla. Ako je ta~no
ono {to u Bibliji pi{e, Bog }e se i ovoga puta
ume{ati da spase one koji su na Njegovoj strani.
123
Literatura
Uvod
1.
2.
3.
by
www.wri.org/wr2000/page.html
U studiji firme Petroconsultants, The World Oil Supply 1930-2050.
The Golden Century of Oil: 1950-2050: The Depletion of a Resource
C. J. Colin Cambell, Kluwer Academic Pub., Norwell, Mass.
Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak biti

tako lo{e?
1. The Heat Is On by Ross Gelbspan, Addison-Wesley, 1997.

2. Public Health Report, U.S. Department of Health and Human Services,
January-February 1996, vol. 111, no. 1, p. 8(2).
3. Drug-Resistant TB May Bring Epidemic by Barbara J. Culliton, Nature,
September 1992, vol. 356, no. 6369, p. 473(1).
4. The Third Epidemic-Multidrug-Resistant Tuberculosis, Chest, January
1994, vol. 105, no. 1, p. 32.
5. And the Waters Turned to Blood by Rodney Barker, Simon & Schuster,
1997.
6. Deadly Feasts by Richard Rhodes (Simon & Schuster, 1997) je
izuzetna knjiga na tu temu, ~iji je autor dobio Pulitzerovu nagradu.
Klimatske promene
1. Global Warming Is Marmot Wake-Up Call, Science News, April 29,

2000, vol. 157, p. 282.
2. The End of Nature by Bill McKibben, Anchor Books, 1999.
3. The Dying of the Trees by Charles Little, Penguin Books, 1997.
4. www.aip.org/pt/vol-55/iss-8/captions/ p30cap2.html
5. Here Comes the Rain, by Nicolas Jones, New Scientists, April 26,
2003, pp. 24-25.
6. A Brain for All Seasons by William H. Calvin, University of Chicago
Press, 2002.
Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode
1. wmc.ar.nrcs.usda.gov/tech.dir/droughtmgmt.htm
2. www.mvm.usace.army.mil/grandprairie/area/default.asp
3. www.ficus.usf.edu/docs/injection_well/sutherland1.htm
4. "Drugged Waters: Does It Matter That Pharmaceuticals Are Turning Up
in Water Supplies?" by Janet Raloff, Science News, March 21, 1998.
5. "Frogs Rapidly Vanishing Across U.S., Experts Unsure of the Cause"
by Traci Wilson, Gannet News Service, Burlington Free Press, August 16,
1998.
6. The Lost Language of Plants bz Stephen Harrod Buhner, Chelsea
Green, 2002.
Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: Haiti i druga

vrela mesta
1. Kolumbovo pismo citirano u Documents of West Indian History by Eric

Williams, Port-of-Spain, Trinidad: PNM, 1963, and Peter Marrys, De Orbe
Novo, 1516.
Smrt drve}a
1. Diet for a New America by John Robbins, H.J. Kramer, 1987.

2. Dirk Beveridge, Associated Press, August 25, 1997.
Izumiranje - raznolikost podràva opstanak

1. Beyond Growth by Herman Daly, Beacon Press, 1997.
124
125
- Mi uo~avamo nagle promene, ali ne i polagane ....... 52
Sadràj
Smrt drve}a .......................................................... 54
Uvod ........................................................................ 5
Mi tro{imo drevnu sun~evu svetlost .................... 10
Mi smo izgra|eni od sun~eve svetlosti ............... 12
- Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uz

pomo} ìvotinja .....................................................
- Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - iz zemlje ..........
- Kori{}enje drevnog sun~evog svetla ........................
- Vi{e na~ina za sagorevanje drevne sun~eve
svetlosti ...............................................................
- Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Koliko nam
je jo{ ostalo fosilnih goriva? ..................................
14
15
16
18
21
Kako stvari mogu izgledati tako dobre, a ipak

biti tako lo{e? ...................................................... 26
- 1. Ne treba odmah da plati{ - moè{ da

ìvi{ od svog po~etnog kapitala ...........................
- 2. Ponzijeva {ema ..............................................
- Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni
kapital ili Ponzijeva {ema? .....................................
- Kada }e ova goriva nestati? ...................................
- Moèmo li prona}i izlaz iz ove situacije? .................
- Kriza u okeanima ...................................................
- Drevne bolesti se ponovo pojavljuju ........................
- Stvari mogu izgledati dobro jednostavno zato
{to mi ne vidimo ili ne ~ujemo {ta se de{ava ........
26
28
30
30
31
34
35
39
Ropstvo i sloboda ................................................. 42

Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: Haiti
i druga vrela mesta .............................................. 46
- Filipini - deca preturaju po otpadu u potrazi

za hranom ............................................................ 49
- Nepal: hodanje satima da bi se prona{lo drvo ........ 50
- Zapadna Afrika: drve}e je pose~eno, erozija
je na delu, danas je to pustinja ............................. 51
126
- Drve}e ..................................................................
- Korenski sistem kao vodena pumpa ....................
- Sa|enje mladog drve}a ne moè da vrati
vodu u zemlju .......................................................
- Drve}e za {nicle - se~enje {uma da bi Amerikanci
imali {niclu sa~injenu od 99% mesa ......................
- Uni{tavanje {uma uklanja korenje, {to negativno
deluje na podzemne vode i vodeni ciklus ................
55
57
Klimatske promene ..............................................

- Da li je pred nama Ledeno doba? ...........................
- Podvodna reka Antlantika .......................................
- Globalno zagrevanje i kraj civilizacije .......................
73
92
94
94
58
59
60
Izumiranje - raznolikost podràva opstanak ......... 65

- Kada su sistemi mali, lokalni i svuda razbacani,
oni su relativno otporni na kolaps .......................... 66
- Socijalna raznolikost je, tako|e, oblik patnje ........... 68
Poslednji sati (jeftine, ~iste) vode ........................ 97

- Kolaps vodenih izvora ............................................ 98
- Re~ne vode su u opasnosti .................................. 104
- Da li je pija}a voda sigurna? ................................ 106
Uni{tavanje drve}a, borba za gorivo, i pad

i uspon imperija .................................................. 112
- Moèmo li spasiti na{u civilizaciju sa

alternativnim izvorima u odnosu na naftu? .............
- Veliki ekonomski problem: niska cena
nafte obeshrabruje ulaganja ..................................
- Slede}i problem - potrebna je nafta za
stvaranje novih tehnologija ....................................
- Zelena energija ................................................
- Kada izvori energije postanu niski, zapo~inju
ratovi .................................................................
115
116
117
119
119
Pogovor ............................................................... 122

Literatura ............................................................ 124
127
O autoru
Tom Hartman je u zadnje dve decenije govorio pred

vi{e od 100.000 ljudi na pet kontinenata, a svakoga dana moè se ~uti u SAD i {irom sveta putem
Tom Hartmanovog radio programa. Njegove knjige
su prikazivane u ~asopisu Time, kao i na TV
kanalu CNN, a u dva navrata su bile na naslovnim
stranicama ~asopisa Wall Street Journal. Momentalno ìvi u centralnom Vermontu.
Preporu~ujemo vam najbolja svetska izdanja

na polju nauke, religije i medicine:
Popularna medicina:
- Na~ela zdravog ìvota, Dr Pol Volk
- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rodèr
- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez
- Le~enje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi
- Otrov sa velikm K - slu~aj protiv kafe i drugih braon
napitaka, Dr Agata Tre{
- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej
- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej
- Zakoni zdravlja i izle~enja, Dr Nil Nidli
- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli
- Mo} zdravlja, Dr Hans Dil
- Mo} ishrane, Dr Kolin Kembel
- Kako unaprediti mozak, Dr Elden âlmers
- ûdo imunog sistema, Harun Jahi
Popularna nauka:
- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi}
- Tajna sre}nog ìvota, Miroljub Petrovi}
- Brak i porodica, Miroljub Petrovi}
Opasnosti okultizma:
- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns
- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi}
- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns
- Misti~na medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, akupresura, homeopatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i druge ve{tine, Dr Voren Piters
Video izdanja:
- Dokazi stvaranja (30 emisija), Uspon satanizma
(11 emisija), Zakoni zdravlja (8 emisija), i jo{ mnogo
toga.
Distibucija: 065/836-0661, 063/836-0661
128
129

Posljednji Dani

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Posljednji Dani

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POSLEDNJI DANI PLANETE

Naslov originala: The Last Hours of Ancient Sunlight, by Thom

POSLEDNJI DANI PLANETE

- NAU^NI DOKAZI ZA BRZI KRAJ SVETA -

skoroj budu}nosti, koje izgledaju nekad razumne, a

sun~eve svetlosti. Kako se odnosimo prema tom

novo razumevanje faktora, kako je ukazano od

- Ubrzana stopa izumiranja vrsta kako menjamo

Sve po~inje sa sun~evom svetlo{}u.

"Sunce, izvor ose}ajnosti i `ivota, prosipa svoju vatrenu ljubav na

su na proces fotosinteze. Mala gomila pepela koja

Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - uz

Jo{ u drevna vremena ljudi su izra~unali kako

sko meso, koje mi mo`emo jesti. Tako da ako

Iskori{}enje vi{e sun~eve svetlosti - iz

U jednom trenutku ljudske istorije, ~ovek je

^ovek tada jo{ nije potkopao svoju bezbednost

Kori{}enje drevnog sun~evog svetla

Pre oko 900 godina, ljudi u Evropi i Aziji su

rijalima - nego {to daje dnevna koli~ina sun~eve

vanjem uglja uzetog iz zemlje u Evropi, Aziji i

Vi{e na~ina za sagorevanje drevne

Ispostavilo se da ljudi mogu koristiti naftu za

ne{to malo iznad jedne milijarde u vreme otkri}a

Slika 1. Rast ljudske populacije

Broj ljudi u milijardama

Koliko dugo }e na{e zalihe trajati? Koliko

postavkom da se potro{nja ne pove}ava preko

A da ponovimo, drugi eksperti ukazuju da je procena naftne industrije od 45 godina izuzetno

Kako stvari mogu izgledati tako

"Civilizacija je pod zaverom... Savremeni `ivot je predstavljen tihom

Postoje dva na~ina kako stvari mogu izgledati

1. Ne treba odmah da plati{ - mo`e{

Po~etkom 1980-ih, osnovana je kompanija u

direktorske stolice. Anga`ovali su lokalnog cve}ara

Ponzijeva {ema je jo{ jedan na~in u kojoj se

je svoju u{te|evinu u jednu od nekoliko velikih

Dana{nji svet momentalno `ivi i raste na osnovu

stvari dese u svetu gde postoji ekonomija u kojoj

Oni koji su zaradili veliki novac u prethodnom

U me|uvremenu, mi smo ohrabreni od strane

Izvori na{eg fosilnog goriva: po~etni

Kada }e ova goriva nestati?

Mo`emo li prona}i izlaz iz ove situacije?

ciljeve vezano za porast stanovni{tva, kao {to je

no{}u o armiji naoru`ane dece sa jednim roditeljem

skih dr`ava) sada dostigle kriti~no stanje kada ne

Najgu{}e ljudske populacije su uvek bile blizu

vi{e od 90% velikih grabljivih riba, sa potencijalno

Drevne bolesti se ponovo pojavljuju

Ali, na{ gusto naseljeni svet nije samo pod

SAD i Holandije kao vrsta gripa H4N1 tip-A, za koji

predstavlja prvu deklaraciju takve vrste u istoriji

lekova i postoji zabrinutost da se oni mogu brzo

nagradu 1997. godine.6 Iako je ovo otkri}e u obliku

Stvari mogu izgledati dobro jednostavno

Slede}i razlog zbog koga stvari mogu izgledati

televizijske mre`e koja emituje ve~ernje vesti, {to

skoj kompaniji i jednom mo}nom lobiju proizvo|a~a

Ropstvo je prva stepenica ka civilizaciji. Da bi se razvilo, potrebno je

ljali pamuk na jugu Amerike, do ruskih robova

Ameriku tokom perioda izme|u 1500. i 1880.

Kratak prikaz mogu}e budu}nosti: