, , .

, - - . (A
fortiori, , ). , ,
, , , 2000, . 102.
(, ,
522.) . ,
"", "" " "
, :
. ( ,
, -, -, 2002. . 7.) 1

:
. ,
, -
. .
. ( )
; .
. ( , , IV,
. 7.) , ,
, . ,
. ,
-
.
.
,
, . (.
-, , ,
, 1926. . 7.) ,

. ,
, .
? ?
.
"": . "" , , .
. .
: "1. , , ...2.
, . 4. ,
." . , -1

(
) . " " (Donald
Campbell), " ", ...
, , . , ,
... , , ,
. , , , , 1988, . 28-30.
" " :
, ,
, . , .
115. XX XIX .
, , .

 ? - .
. "" "".
, .
: ?
,
. ,
-
. () ,
. , ,
, . (). ,
. (,
, . 52.) : ,
, . ,
,
, , , , , ,
. ()
, . ?
. , . :
?
? , , ?
? , , . .
, , , ,
. ,
, , . :

? . :
? ,
: ? .
(),
? :
.
,
- ?
. , ,
, .
-Pozicija i uspostavljanje same discipline u filozofiji.
-Predmet i metode gnoseologije.
Ispitna pitanja:
1. Istorijski pregled razmatranja problema saznanja u filozofiji.
2. Saznanje kao epohalna stvar. (Kasirer, Problem saznanja, tom I, str.
14-18.
3. Ime i pojam (definicija) same discipline o saznanju u sistemu
filozofskog znanja.
4. Pitanja i zadaci gnoseologije.
5. Gnoseologija - ontologija - logika - metodologija i ostale filozofske
discipline.
6. Gnoseologija i ostale naune discipline koje se bave saznanjem (psihologija,
fiziologija, genetika, antropolgija, sociologija, informatika itd.)
Pitanja: 1,3,4,5,6 iz M. oevski, Osnovi teorije saznanja, str. 9-163.

1.
,

. , ,
. - ,
.
,
(
"" . .).
.
: , , ,
. , ,
. , (
- ), ()
(
).

,
.
: ?, ? .
, "" "". : ",
, ,
.
. , ,
.
,
" ",
, ." (267.)
,
, , ,
.
, .
,
, .
( ).
,
.
, , :

,
;
19. . (. ,
, 10.) ,

,
.
. (
)
. : -,
; : , ; :
, . 18.
3

2 . : , ,
, , . ,
, ( ) ,
. ,

, , , .
, ,
.
, .
, - ,
, . ,
(, )
.
. .
,
. : ?
.
(`rgon) ,
causa efficienis.
.
^ ^c (
).3 ,
, .
^ , ^c
.
, , . . (`rgon)
, ( )
operati actio ^ actus.
, . -
. 4 (causa) .
causa- efficieni.5
,
. , , ,
.
.6 .
, , , ,
. , ,
, . , .
. ,
: Gegenstand () ,
obiectum-.7

1679, ,
.
, " "
.
3
, , , , , 1999, . 36.
4
, . 37.
5
, . 37.
6
, . 37.
7
, . 38.

, , ,
. , ,
(edoj) . rca/,
... principium causa, .8 -
. l -
(), (n) ,
.
, . ,
, .9
, .
, ,
n contemplari,

.

, .
, .
.
,
. ,
. , .
. ,
-,
, . : ...
(gnothi seauton) ,
(epimelei heautou).10
, ,
.
. ,
.
( ) -. .

, . ,
.
.
.

.

.
. , ,

,
. ( , I, . 14.) ,
8

, . 39.
, . 39.
10
, , , , 2003, . 15.
9

 ,
,
, ( )
, ,
- - .
, -
. , .
,
.(, 14.)
, ,
,
, . (, 15.) ,
, ,

( , ).

. , ,
-
. (, 15.)
,
, , . .
19. .
, , ,
, .

.
. ,
,
., (16.) ,
, .
.
, . .
, , - (
) .

. (, 16.)
,
. ,
( )
.
, . (
), .
. (
, ) ,
. (, 16-17.)
.
, , .
, , , , -
. , 19. ,
, -
. -
, .
6

 (
) ,
: , .
,
, . , "
.11

, , , ,
. .
. , ,
.
, . .
: , ,
. , ,
,
. (. 17-18.)
,
( ) .
. .
.

. : , , , .
, , ,
, . , ,
, , .
(, noetik) , .
, .
( )
- . ( )
- (. )
.
. "Gnosis" je , ,
,
(arche). "gnosis" .
, . : , , ,
. ,
.

.
, .,
.
: " , ." ()
, ( , -,
11

? ,
. , ()
(). : .
, , . 16-17.

, , )
, . . , ,
. ,
. , ,
, . , - ,
? , -
(, ).
.
, ,
, . ,
. , ,
, a
. " " (,
, , . 267.). , , "epistme"
,
-, .
? : ,
, : ? ?...
: ? 12
. ,
, : , . "
?" " ?" " ?" ,
: Poput kosmogonije i teorije materije, epistemika je takodje veoma dugovean predmet.
Tokom dvadesetpet vekova problem ljudskog razuma bio je trajna preokupacija: stalno obeleje ljudske
spekulativne misli, koje se razgranava u mnogim pravcima, ali ouvava prepoznatljivo jedinstvo i
kontinuitet. Svaki novi narataj je reformulisao detaljna, specifina pitanja epistemike u svojim
sopstvenim pojmovima; ali su sredinji, vodei problemi ostajali isti.
Koju vrstu stvar znamo? Koje vrste izvesnosti moe imati nae znanje? Kako stiemo to znanje, ili
pojmove na osnovu kojih je ono uokvireno? I koju ulogu u ovom procesu igraju svedoanstva naih ula?
Do koje mere su nai pojmovi ak i najosnovniji izvedeni iz ulnog iskustva? Moraju li nae
pretenzije na znanje biti potkrepljene, u svakoj pojedinosti, ulnim svedoanstvima? Ili, da li, pre, nai
pojmovi i kategorije predodredjuju nae sposobnosti da opaamo i prepoznajemo? Da li ljudi sa
razliitim pojmovima ili jezicima ak i svet vide razliito?U svakom sluaju, kako moemo uporediti
vrednosti suparnikih pojmova? I kako se, opet, nae pretenzije na znanje moralno ili matematiko,
nauno ili praktino mogu opravdati i proceniti?
Iako postavljana nanovo u desetak razliitih terminologija, ova sredinja pitanja su itavo vreme
ostala u ivotu, te nastavila da nas susreu u nae sopstveno vreme.13
, :
Poput kosmogonije i teorije materije, polje epistemike je nuno oblast interdisciplinarnog prouavanja.
Pet-est disciplina ima epistemike aspekte, sektore ili implikacije npr. fiziologija opaanja, sociologija
saznanja, kao i psihologija obrazovanja pojmova.14
, "
".
-
. - ,
;
: "", "", "" . ,
.
. ,
12

John Greco, Uvod: ta je epistemologija?, Zbornik, Epistemologija, Jesenski i Turk, Zagreb, 2004, str. 1.
Stiven Tulmin, Ljudski razum, str. 15-16.
14
, . 16.
13

 ,
.
() ,
.
, .

() .15 ,
(, , ),
.
,
. .
""
, ,
, , .
(1714.), ,
.
: , . (
) ( ).
"Erkenntnistheorie"
: "
" -i, " "-i, "theory of knowledge"- .
,
1862. . ,
. , . ,
, .
... .
, , .
: ...
." (. 12.)
, , , " " .
: 1. ; 2.
; 3.
. (, . 12.)
1) ?
, , " ?", . 259-275
, ,
, , , . . ,
,
, . ,
, .
,
. , .

.

. .
,
15

, , , 8, 1988, . 13.

, , .
, .
.
, ,
: ?
,
. ? , , ,
() . , , : " " ?
. .
-
.

, ,
, . ,

.

, . (. -,
, . 69.) , , : .
, , . .
, .


. , , ,
. .
: ?
. , ,
.
,
- (. -, 14.) ,
. ,
, , , .
. . ..
"". . ,
?
2. :
.
: ? ?
? , , ? ? ?
.
. ,
.
, , .
. , " ?"- , " ,
?" - , " ?"- , "?"-
, " ?"- .
, : ,
, ?
10

, , ?
.

.
. : , , ,
, , ,
, .
, , .
. .
.
, , .
, . ,
. : ? (
?), .16
.
, " ?"
- .
: ,
, ,
.
, . , , , ,
, , . ,
,
. , .
. ,
. ,
. ,
,
,
? ? ().
, , ,
.

,
. ,
(-)
. -
(
17 ).
,
18
.
16

. , , . 56. : (113.), (115.),

. (125.)
17
- :
. ,
. , . .
, , .
. , ,
,
.

11

. ?
, -...
, , , , 2001. . 68.
,
. , ,
. .

?
.
, ,
. , ,
, . , ,
, .
.


,
. :

. , ""
"" ? ,
" ",
.

? . ,
, , , , .
, .
( ) ,

. , ,
, , ,
. .
, , .
.
,
.
"" ,
. .
. , .
,
. .

.
18

() , ; , , .
, ,
, , ,
, . (.
), . , , .
346.

12

 .
, . : , ,
.
.
, , , .
. .
: .

, , - -.
-
. , . "
" .
, ,
.
,
.
: ? ,
, , . .
, .
, , .
, .
.
.
" "
,
, .
.
,
, ,
. ,
. ,
. - ,
. .
. .
.

(, , .)

. ,
,
.
,
.
,
, .
,
.

. "" "" .
. , :
13

 .
,
: ,

. (, , . 25-26.) ,

, . ,
, ;
,
: , . (, , .
26.)
, " "
. .
, .
.
, .
.
.

,
.
.
, .
.
, .
,
? , ,
" ".
: ( )
, .(). ,
, . ( , :
, . 233.) , , .

. ,
, , . ,
. , .
: , . ,
,
.
. ,
. . , ,
? ,
. .
,
.
, .
. (, . 239.)
. .
.
. ,
. , . ,
. ,
14

 ? .
.
.
, ,
.
, "". ,
, ,
, , . , ,
.
.
.
: ,
, ? (
, . 32.) ,
.
.
; ,

, . (. 33.)
.
. , , ,
-
.
. ,
.
,
( ), . ,
, ,
.
:
1.
. (, . 33.)
.
.
2. , , ,
.
,
. ,
.
,
. (, . 41.)
, ,
.
,
, ,
. (, . 34.)
. , , ,
.
? , .
, . ,
15

 . , ,
,
; . (, . 34.)
.
, "" .
.
. (, . 34.)
.
.
. ,
, . (, . 34.)

, .
,
, ,

.
. : ?


- .
- .
,
.
,
.
:
( )
, .(). , ,
. ( , :
, . 233.) , ,
. . ,
,
-
.19 ,
? .
:
? . .
: (, ; . 51.)
(, . 51)
,
. , ?
, , ,
. .
.
.
19

,
. .
, , ,
. .

16


.
.
, .
. .
.
. ,
. ,
. .
.
. ,

. , , .
. ,
: . (. 45.)

.
.
.
.
.
, . ,
,
.74., . 82. 123. . , . 124.
202.
, ,
.
3. , , ,

,
,
. ,
.
, , ,
. , , ,
, .

. ,
, , .
: , ,
, . ,

.
,20 ,
. ,
. ,

20

, ,
.

17


.
. . : 21
, ,
( , )
.
. ,
.
.
,

. .
, ,
. , ,
. ,
21

XVII XVIII
; ,
;

,
; ;
, ,
; , , ,
, .
;
, .
, : " ";
, ,
, : ?
XVII XVIII ,
,
.

XVIII
(1724-1804)
.
. ,
.
, , , ,
,
, . - :
; - ,
. -
.
.
(, , ),
, ;
-
, , - .
XVII

.
- . ,
II, . 75-6.

18

 , . ,

.
.
,
.
.
: (. ) ;
, : ;
, ; ;
() ;
, ().
( , )
( ) ,
, ,
. ()
. ?
: (. 60.)

( ).
.
.
,

. . ,
? . . ,
, . 45.
- , , .
. ,
,
, , .
. 22
22

,

. -
. , , . 59.
, ,
, , , ,
. ,
, ? , . 60.
, -
. ..
(Seinsart) , (Seinsweise)
. , . 60.
, ,
, :
() ( , Seinsmodus) --,
. , , . 61. , Sein und
Zeit, . XCVIII.
,
. .
() .
, , .

,

19

. : -

.
.
, ;
. ,
. (, , II, .
454.)

- .
.
.
, .
,
. .
.
:
.

?. , .
.

. 23
,
. .
. , , (
) . ,
. , (De anima, 2. 403b 25-29),
. ,
. .
, .
,
, .
() (Scheleru), , ,
. (): . ,
, , , ,
.24 , ,
. , .
. , ,
: , , ,
, , , .

, . ,
, . ,
-
. , . CII.
23
.
, , : , , ,
, , , . ,
.

24
Erich Rothacker, Filozofska antropologija, Veselin Maslea, Sarajevo, 1985. str. 18.

20

 ,
.
.
() , (, ) ,
,
, 25, , , : - . , -

, , ,
(Scheleru).26

.
( , . )
.
.
.
.

, ,
.
, .
. , ( )
, . , homo
faber, .
, : . 27
,
,
, , . .
.
, ,
,
. ( -
- ,
, )28 () ,
, , ,
, , ''
, ''.29

.
. -
25

, , , ,
,
26
, . 28. .
: psyche ,
, .
, , .
, , (
() ( ).
, Mythos, physis, psyche, . 35.
27
, . 28.
28
. (). , ,
, , .
, , , , (). ,
, , , 1979. . 257 258.
29
Erich Rothacker, Filozofska antropologij. . 28.

21

 ,
.30 , , (
) 31
.
,
. - .
,
,

, .
. () ,
, . .
- , ,
. ().
.
- .32 , ,
. (
) , ,
,
.
. .
.
, . : ,
, . (Scheleru, . 35-38)33
.

. , .34
: . ,
,
.
.
. , ,
, - . 35 ,
,
.


. ,
, . , , .
: ()
30

,
,
. , .
, .
. ,
.
31
, , -, - , , 1967. . 809.
32
.Erich Rothacker, Filozofska antropologija, . 29.
33
, . 30.
34
, . 31.
35
, 31.

22

, - , ,
.36 ( , ) ,
, () ,
.
. :
( ,
, ).37 ()
. .
() ,
, , . 38
- ()
, ()

()39
: ,
. , .
.
, ,
, .
, . ,
.
, ''
, , , , ;
: ' ' ?40
() , ,
,
.
, (). , ,
(). , ,
, ' '
''
: ()
ens a se ()41
.
. , , , ,
,
, . . ,
?
.
(). ,
, 42 (
, , . ) , ?
?
,
.
, , .
36

, . 35.
, . 35.
38
, . 35.
39
, . 35.
40
, . 35.
41
, . 36.
42
, . 37.
37

23

 . , , .
, , , .43
, , ,
. , , ,
.
?

? , ,
.
: ''
- , , ', ',
()44
: ()? , : ? 45
( )
. , ,
. ,
. .
() , :
(
-),
,
,
,
46
.
.
, .
.
. ,
?
. , ,
.
.
- . : ,
, -
. (, . 258-259)
.
. ( )
, .
,
: , .
, .
, .47
,
. ,
43

, . 38.
, . 38.
45
, ( , ),
( ) . , , :
. : ? , , , ,
1989. . 7.
46
, . 8.
47
, , , , ,
, 1985. . 17.
44

24

 . , -
, . , ,
.
-
. .
() 48
, . ()
. .
, , ( );
.49 : .
() : ,
, , , .
. ,
. , ,
. .
.
: ( ) 50.
, ( ) , , ( !); ,
. . 51

. .
.
.
.
. .
.

.
.
. .
. : --
.
.
:
,

, ,
.
. ( , ,
.., , 1937. . 10.)
, ,

, , , 52
48

, , , . 6.)
, , . 32.
50
.
51
, , . 37.
52
, , . ,
, , , , , .
49

25

, .
,
.

. , , ,
,
. , ,
.
, .
, , . .
.
, ,
, .
, , . , , .
. ,
. .
, ,
. .
. . ,
,
.
,
. (. -, , . 22.)
.
, . ,
, .
.
, ,
, (, , I, .
191.) o ,
. 53
( ),
,
. (. -, 24.)
( ),
.
, .
.
je
? . -
, : ,
, ,
, . (, . 26.)
(Das Wesen)
. ,
, , ,
. (, . 26.)
, .
.
53

: ,
.

26

 . .
.
, ,
, . (, . 27.)
: , ,
.
.
.
.
,

,
. (, . 28-29.)
.
.
. , ,
. , , ,
,
, ( ), , (
) ( ).
. ,
. .
, .
: .
. , . .
, . , . ,
, . , .
, , . ,
, . , . ,
. . .
. , .
. ( , , 1-3, , , 1981. 1, . 23.)
4.
.
, ,
()
.
, .
.
, .
. ,
; ,
. (. -,
, . 112.) , .
, ,
- ,
.54
54

: ,
.

27

 , .

. ,
, , , (
), ,
.
, .
,
.
.
- , .
, ,
, .
, .
.
,
, . ,
. , ,
.
, , ,
.
,
.
.
, , , .
, .

,
.
, . ,
, .
,
.
, .
. ,
,
. ,
, ,
.
.
.
,
.

. , ,
,

. , ,
, , . , ,
, , , .. ,
,

28

 . ,
, .

?
, ,
.
.
.
.
.
,
. .
,
,
.
,
,
( ).
, ,
. (. -, . 119.) ,
,
. ,

.
.,
, ,
, , ,
.55 .
. , ,
.56 ,
. , .
, .
,
.

. .
, . (. -, . 123.)
. ,
, ,
.
,
.
.

55

. ,
, , ,
, , . . -, . 120.
56

, ,
. ,
, . . , . 121.

29

 .
.
. .

,
, . ,
,
. (. -, . 145.)
.

.
, . (.
-, . 146.) .

.
.
.
, ,
.
.
. ,
. 57
, ,
, , , , ,
. , , ,
, . , ,
.
;
, . (. -, . 148.)
.

, , , , , , , .
, ,
. , ,
, .
. .
. ,
.
( ): , , .
: , , , ,
. (
)
.
.58 ,
,
57

,
, . . -, . 147.
58
, ,
, . . -, . 153.

30

 ,
. ,
. ,
,
,
.
.

.
,
. , ,
,
. ,
,
- .
.

, ,
. ,
? . ,

,
.

, ,
.
,
. ,
. (. -, . 167.)
, , -,
, ()
, , . (. -, . 167.)
,
.
-.
, ,

, , .
, , , ,
, .
,

. .
,
.
,
, (. -, . 170.)
.
,
,
, . (. 31

, . 170.) ,
-
.
,
, . ,
,

. ,
" ". ,
,
. ,
.
, , , ,
. ,
,
( , , ,
)
.59 , ,
() . , , "",
"" "", . ,
, , , ,
, , , , , ,
, , , , .
, ,
-,
.
,
.

, .
, , , , ,
, , , . ,
,
. , ,
, ,
. ,
.
. ,
, .
,
. : ?
. ?
, (, ,
, , .), ,
. , ,

(. , , , . . ,

59

, , . 138.

32


.
, .
60
, -
.
, .

. (. -, .
173.)
. .
, .

, , . (.
-, . 174.)
.

.
.
, , ,

.
, .

. ,
? , , , ,

. .
. . .
: , , ? ,
?
, ?
?
. (. -, . 176.) , -
, .
. ,
, ,
.

.
.
,
.

. ,
` `,
: ,
. (. -, . 179-180.)
60

:
? .
, ,
.

33

 ,
.
,
,
.
. ,
. , , .
,
. . ,
,
. ,
.
. ,
, . .
.
. ,
, . (. -, . 183.)
, ,
, , . .
,
, , , , , .
,
. , , (
) .

.
, .
, ,
,
.
, ,
.
. .
. ,
, , ,
, , . (.
-, . 185.) ,
.

,
. ,
. ,
,
,
.
,

.
, ,
, ,
, . (. -, . 187.)
, ,
34

 .

.
.
.
.
(, , , ,
, .), ,
.
, , ,
.
5. ? .
, "" . ,
: , . .

, - , ,
, . .
: (
)? (, , . 24.) , ,
,
.
().
. ( ,
, , , . 16.)

. ,
. , , .
? , , : ?,
?, ?
, . .
. ,
.
, . ,
, , .
? . : .
? .
: ?
:
. ( , , . 7)
? , .
--.
.

. , , ?
?
, .
. 210
, . ,

. ,
35

 . ,
, ,
, . ,
. ,
, ,
, .
. (, , I, . 246-7.
, 508. . 509. .) ,
. , ,
.
, .
.
.
. , ,
. ,
.
.
, .
, .
( ).


.
, .
, , .
.
.
.
,
. , .
.
. ,
: , , , ,
. /
, , : , , ,
, . , ,
. , .
()
, ,
. ,
. , .
,
. , ttein
, .
,
. , (,
507).
, ,
.
36

 ( )
, . ,
,
.
-, , .
, ,
, (, , 452d) .
, ,
.
: ,
, .
, ,
, ,
. (, , 452) ,
, ,
.
.
, ,
, , ,
,
. ( , ,
, -,
) .
,
.
, ,
, ,
.
. .
.
,
. 1025b25, ,
, .
.
: ,
, , .
(, , II6, 1222b19) :
. (VI2, 113920) (<resij),
.
.
, , ,
. . ( ,VI2,
1139b5) ( ),
. , ,
- (dnamij) /
(^nrgeia) , , . :
, ,
, ,
, ; ;
( -) . (1048b18-23)
(, ),
( , , ), ,
37

 . ---
--,
( ) .
, ,
.
. ( ),
, ,
(leqhesqai) (
, , , - t< lipetai pln qewr/a (,
1178b21).
, (pihsij) (prxij) .
, ,
(tcnh).
, , (frnesij),
. , ,
; ()
(),
. , ,
,
, , . (,
1025b22-28)
,
, ,
.
(frnesij) ( )
( ), ,
(exwterikI prxeij).
.
,
(. ),
.
ctus,
- operatio , .

,
, , , .

, . ,
, .
,
.
.
- . ,
- .
.
.
. ,
.
(|rc).
.
38

 ,
: .
. - .
, ,
.
: ?
.
,
, . ( ,
, . 93.)

,
. .
,
,
.
.
? (. 94.)
.
. ,
.
.
.
. ,
. .

. (, . 95.)
, . .
: , . :
, . ,
, , ,
. (, , 187. .) ,
,

.
, , ,
.
, .
: ,
,
,
. ,
, .

. , , .
, .
,
. :
. (,
, . 10.)
39

 ,
. ,
,
.
,
.
. ,
,
. ,

.
()
, ,
. ().
, . (, . 95.)
( )
. () ,
, , .(). ,
, ,
. (, 95.)
?
.
,

. " ()
: (). (, 96.)
, .
.
. ,
, - .
.

. (, 97.)
, , , ,
, . .
.
.
?

, .
,
.
, () .
. ,
. -
.
. .
,
. , , , ,
.

40

. Religare:
--? ? ,
. , ,
, - .
1) ,
.
. .
.
. 61 , , , .
, .
:
; . . 62
, .
.
, .

.
.
() , ( ) ,
,
().63 .
. 64
. . , ,
.
. .
.
: 65; ;
; ;
; , ,
;
, . 66 .
,
..
.
.
. : , ,, ,
2) Haos u terminologiji starih grka
U starim svedo~anstvima stoji, da je u teo - kosmogonijskim vizijama, Haos
jedno od prvih bo`anstava. Tako, novoplatoni~ar Damaskios iznosi slede}e:
61

, , 187.
, . 177.
63
, . 102.
64
() ().
, . ,
, , . 739.
65
, ,
.
66
, , . 103.
62

41

"U tim je navedenim orfi~kim Rapsodijama na neki na~in

teologija o misaonom svijetu, koji tuma~e i filozofi postavqaju}i
Krona umjesto jednog po~ela svih stvari, umjesto dva principa Eter i
Haos, i umjesto postoje}eg ( bi}a ) stavqaju ( svijetsko ) jaje i tako
sastavqaju prvu trijadu bogova; (...)."67
Damaskios nam nudi jo{ jednu varijantu orfi~ke teo-kosmogonije u kojoj se
pojavquje Haos u redosledu nastanka bogova i sveta. Tako on pi{e:
" 'U po~etku bija{e voda () i materija (), iz koje se
skrutila zemqa ( )'. Postavqaju}i prije svega ova dva po~ela, vodu
i zemqu ... Poslije ta dva, (...) je Kronos (j ) koji ne stari i
Heraklo. S wime je Ananke (Nu`nost - ), koja ima istu prirodu,
i Adrasteja, (u fusnoti 11, Neukloniva ili Neumitna SD , s),
bestjelesna, ra{irena po svemu svemiru ( komosu ), dose`u}i i do
samih wegovih granica. ( ... ) ... Taj Kronos, zmaj, ra|a trostruki rod:
vla`ni Eter, Haos beskrajni i tre}i osim toga Ereb magleni ... A me|u
wima Kronos rodi jaje (...) ta teologija veli~a Protogona ( u fusnoti 13
Prvoro|eni bog, j ) i naziva ga Zeusom ure|iva~em svih
stvari i posvema{weg svemira (), zbog toga se
naziva i Pan ( - Sve )."68
Ne ulaze}i detaqnije u orfi~ku genalogiju bogava, mo`emo primetiti da je
Haos u prvoj generaciji bogova69. Haos je personifikacija onog stawa u kome je ~itav
materijal sveta tu, ali u jednom neure|enom vidu. Me|utim, promisliv{i to bo`je
carstvo, Hesoid }e dati odgovor na pitawe: Koji je od bogova prvi? U Hesoidovoj
Teogoniji stoji:
"116 _j '
jj _j /
j '
'j/j
d'jjj^
j_ '
^<^/
^j'j <^
j ^
j
"116 Zaista najpre nastade Chaos, a potom
Gaia {irokih prsa, uvijek sigurno sjedi{te svih
<' stvari '>
118 besmrtnika, koji zaposedaju vrh snije`nog
Olimpa
119 I Tartara tmurna u nutrini
{irokohodne
zemqe,
67

Diels, 1V 12.
Isto, 1V 13.
69
I Aristotel o tome pi{e: "A tome sli~no govor i drevni pjesnici, koji ka`u kako ne kraquju i ne vladaju
oni iskonski, kao No} i Nebo, Kaos ili Ocean, nego Zeus." Aristotel, METAFIZIKA, 1091b, 4 - 7.
68

42

120 I Eros, koji je najqep{i me|u besmrtnim bogovima, koji udove slabi, a svim bogovima i svim
qudima obmawuje u grudima
srce i razboriti
naum.
A iz Chaosa nastado{e Erebos i crni Nyx a iz Nyx
opet izrodi{e se i Aither i Hemere,
125 koja rodi cjelivana u qubavi s Erebosom spojena."70
Za Hesoida, prvo je nastao Haos. Da bi se taj ~in nastanka shvatio, i razumelo
stawe haosa, treba, pre svega, odrediti zna~ewe same re~i haos.
"Gr~ko j ( od #j, osnova - ) izvorno ozna~ava
"zijev", "zjap", "procjep", a izvedeno je od glagola
/( "zijevati" ) i najverovatnije je onomatopejskog
porijekla. "71
Dakle, u odnosu na ovakvo zna~ewe re~i haos, to {to je prvo nastalo je
nekakav procep, zjap. Taj zjap - haos, nije ne{to {to kao takvo postoji, ve} je u
trajawu, u delatnom stawu i pokretu. On nije nekakva prasupstancija iz koje sve
nastaje, ve} je prvi uslov bilo kakvog nastanka sveta - kosmosa i bilo kakvog
unutarsvetskog doga|aja. On je mesto nastanka, mesto izme|u neba i zemqe.
"700 j '
'
j j <j j
703..."
700 A jara bo`anstvena osvoji Chaos. Pa pojavi se
pred
o~ima da vide i u{ima glas da se slu{a,
isto kao da se Zemqa i {iroko Nebo iznad
703 sastavi{e..."72
Tek sa uplivom bo`anske svetlosti i jare, biva mogu}im da se ne{to oblikuje,
vidi, ~uje. Po{to su tek svetlost, jara - vatra, bili potrebni, onda je mogu}e da je
haos, u svojoj prvotnosti, neizdiferenciranost, mrak i tama.73
70

Iz B. Ijakovi, MYTHOS, PHYSIS. PSYCHE, str. 88 - 89. A prema: Hesoid, THOGONY, edited with Prologomena and
Commentary by M. L. West, Oxford 1966.
71
Isto, str. 91.
U fusnoti ( 83 ), autor ovog navoda obja{wava zna~ewe glagola /: "glagolu / odgovaraju
lat. hiare I hiscere ( osnova hi - ), staroind. vi - haya -, staroslov. wem. gahnen ( gei - ), engl. gape indoevropski
korijen je ghei - / ghi. Gr~ko ca/nein i latinsko hiscere zna~e osim toga i "otvoriti se", "pu}i"; i zna~i
"jama", "dupqa", a - "`drijelo", "ponor"; glagol ( tako|e osnova - ) zna~i "`elim",
"i{tem", "trebam", a _ "grabim", "( obu )hvatam", "sadr`im" ( upor. lat. pre - hendo ); zna~i
"naduven"." str. 91.
72
Isto, str. 92.
73
"811 _ <j
/&
j _n
j /_j
811 A tamo < su > i blistava vrata i bakreni prag

43

Zapravo, navedimo {ta sam autor zakqu~uje povodom Hesoidovskog haosa,

tj. {ta haos nije: On "(...) nije dakle nekakvo porijeklo svega {to je nastalo nakon
prvog kosmogonijskog ~ina; (...)."74 ( u smislu prvotne praznine - prostor ), "(...) niti
je Chaos, kako smatraju stoi~ari j iz ( "razlijevati", "sipati", "te}i" ), nekakva
te~na pratvar. Chaos uop{te nije nekakva materia prima iz koje se razvio svijet niti
kakva massa confusa koja je iz sebe ispoqila postoje}e."75 Zapravo, Hesoid je
prihvatio ustaqenu mitolo{ku predstavu "(...) o izdvajawu Zemqe i Neba iz jedne
neizdiferencirane mase - stawa. Chaos je ovdje predstavqao zjap - procjep koji je
prilikom prvog kosmogonskog ~ina nastao, (...)." 76 Zapravo, po Hesoidu, Haos i Gea
su ishodi{te svega. "(...) Chaos i Gaia zajedno ~ine bivstvovni totalitet iz koga svoju
bivstvovnost crpi ( tj. genealo{ki izvodi ) sve drugo." 77
Na ovaj na~in smo se pribli`ili onoj osnovnoj postavci, koja sve vreme
provejava na{im radom, pogotovu kada se radi o nama samima, da zemqa i na{e
kora~awe po woj ~ine temeq na{eg boravka u svetu. A zev, otklon, haos
predstavqaju ono {to omogu}uje bilo koje doga|awe u svetu ili svet kao doga|aj.
3) [ta je mesto - haos?
Iz prethodnog, ne mo`emo ta~no odrediti {ta je haos. On nije pramaterija, ali
nije ni prostor doga|awa, nije ni prvi pomak. ^udno je i samo to pitawe: {ta je haos?
Ono izmi~e odre|ewu zbog izmicawa onoga na {ta se samo pitawe odnosi, zato {to
je sam haos, mesto ali mesto bilo kog odre|ewa. Nije gotovo nikakav odgovor i odre|
ewe re}i da je ne{to, jer on je skoro poput ni~ega, ali nije to ni{ta. On je prvi ~in u
odnosu na neizdiferencirano stawe i u odnosu na kosmos. Zev - zjap - otklon procep je mesto sveta - haos. Ali, ne kao takvo prvo i nikada vi{e, ve} kao arche. [ta
ka`e Aristotel o doga|ajnosti doga|aja mesta sveta:
Zapravo, po Aristotelu svi mislioci, doga|ajnost doga|ajnosti mesta sveta,
uzimaju kao podrazumevaju}u stvar mesta doga|aja, tj. mesta:
"g|rg|
r^/<
<|^
78
Jer, stvari se smewuju, tj. na mesto jedne stvari dolazi neka druga, tako da se
mesto nekako razlikuje od samih stvari, ili kao da ima nekakvu mo}. Mesto nije ~isti
prostor, niti pak pramaterija i tu, po Aristotelu, kao da je Hesoid imao pravo, kad je
mesto u pitawu:
nepomi~ni, koji je neprekidnim korijewem utvr|en,
koji je samonastao; a naprijed, daleko od bogova
svih,
814 borave Titani, prekoputa Chaosa tamnog." Isto, str. 93.
74
Isto, str. 95.
75
Isto, str. 95.
76
Isto, str. 95 - 96.
77
Isto, str. 96.
78
Selon l opinion commune, en effet les etres sont, comme tels, quelque part, car le non - etre
est nulle part : ou est le bouc - cerf, le sphinx? Puis le plus general et principal mouvement est
mouvement selon le lieu ( dans notre terminologie, le transport ). Isto, 208a, 29 - 31.
"Jer svi pretpostavqaju da bi}a bivaju negdje ( budu}i da nebi}e ne biva nigdje; naime, gdje
"kozojelen" ili sfinga? ) a i gibawe koje je najvi{e zajedni~ko i najpoglavitije biva prema mjestu,
jest: ono koje zovemo premje{tawe." Isto, str. 81.

44

n
le
je
to

"_@top|t|
<masJhtn^nJ|
totwpolboi'<'/rq
"_nat|
rga"|
/*/>/<^"
Da li mesto, pita se Aristotel, mo`e biti tvar ( kao {to to misli Platon ) ili, pak,
oblik? Naravno da ne mogu, jer se oblik i tvar ne izdvajaju od tela - stvari, i kao takvi
mewaju mesta. Zapravo, gde treba tra`iti mesto:
"<g|r>@>g|
r'
_^s_^
_>t'

_>/
<^
n|
/^|<*
/@
^ /
@>
g|
r/^/,>
^@podvukao SD
'^@@
^Jg|r
<<><
^
<
^@g|r^J
m"
79

Donc que le lieu soit quelque chose independamment des corps et que tout corps sensible soit dans le lieu, on pourrait l
admettre d apres ce qui precede et il semblerait qu Hesiode ait pense juste quand il a mis au commmencement le chaos ; voici
d ailleurs ses paroles:
Le premier de tous les etres fut le Chaos, puis La Terre au large sein
comme s il fallait qu il existat d abord une place pour les etres ; c est parce qu il pensait, avec tout le monde, que toute
chose est quelque part, c est - a - dire dans un lieu. Isto, 208b, 27 - 33.
"Iz tih bi dakle rije~i {tkogod prepostavio da stoji nekavo mjesto mimo tjelesa te da je svako sjetilno
tijelo u mjestu. ^inilo bi se kako je i Hezoid pravo rekao, na~iniv{i prvo Pramete`. On barem ka`e:
'I od svega najprije Kaos postade,
a zatim pak Zemqa {irokogruda ...'
kao bi bi}ima prvo mora biti prisutan prostor, zbog toga {to je dr`ao - kao i ve}ina - da se sve nalazi
'negdje' i u mjestu." Isto, str. 83.
80
D autre part ce que est quelque part est, par soi, quelque chose, et implique en tant que quelque part, autre chose en dehors
de lui.
A Platon, bien entendu, si lon nous permet cette digression, il faut demander pourquoi les idees et les nombres ne sont pas
dans le lieu, puisque le lieu est le participant, que le participant ce soit le grand et le petit, que ce soit la matiere, comme il est
ecrit dans le Timee .
En outre, comment pourrait se produire le transport vers le lieu propre, si le lieu c etait la matiere ou la forme? En effet, il est
ipossible que ce vers quoi il n y a pas mouvment et qui n a pas comme differences le haut et le bas soit le lieu. Ainsi c est

45

4)Aristotel: mesto je ne{to

Iz aporeti~nosti pitawa o mestu, Aristotel zakqu~uje da je mesto ne{to. Ono
ima svoje vlastito jestawe i ne mo`e se svesti na bilo {ta drugo. Ali, ako mesto jeste,
onda to wegovo jestawe iznu|uje da je negde i da je ne{to. Gde je, zapravo, mesto i
{ta je mesto?
Mesto nije ni tvar ni oblik, niti me|uprostor ( razmak ), ali je opet ne{to i kao
takvo prisutno. Sa stvarima ( tvar i oblik) je lako u smislu odre|ewa gde i {ta. Sa
mestom je to te{ko, jer wegovo odre|ewe vodi ka ne~emu {to mo`e biti mesto
mesta, itd. S druge strane, ni{ta ne mo`e biti i biti samo za sebe prvotno, pa i
mesto, ono je uvek u vezi sa stvarima i kretawem.
Mesto nije niti tvar, niti oblik, niti razmak ( t):
"</_@^

81
>l(...).
Oblik i mesto su nekakve granice ali, po Aristotelu, nisu isto, tj. i oblik i mesto
sadr`e ne{to. Dok je oblik, granica stvari, dotle je mesto, granica sadr`avaju}eg
tela.
Mesto nije ni tvar. Jer, tvar nije odvojiva od stvari kao ni oblik ( videti 209b 22 32 ), niti pak sadr`i stvari, dok je mesto odvojivo od stvari i nije stvar. Uslov za bilo
koju stvar je mesto i dok ona ( stvar ) propada, mesto nema tu osobinu, tj. ono ne
mo`e biti uni{teno; a stvar i nije mesto, jer bi tada bile dve stvari u istome (videti,
209a 1 ).
Me|utim, i ono {to zovemo razmakom nije mesto. Povodom razmaka i mesta
ulazimo u te{ko}u i u potrebu za razlikovawem, jer postoji ne{to {to je
nerazdeqeno, kao {to je nebo:
"<_>^^^
'^<^_^/,||
<_^__>g|r@
parmi de telles choses qu il faut chercher le lieu.
D autre part, si le lieu est dans la chose meme ( et il le faut s il est ou forme ou matiere ), le lieu sera dans le lieu, car la forme
et l indertemine se transforment et sont mus avec la chose, elles ne demeurent pas a la meme place, mais le meme ou est la
chose; ainsi il y aura un lieu du lieu.
En outre, quand de l eau est engendree a partir de l air, alors le lieu est detruit, car corps qui a ete engendre n est pas
dans le meme lieu; quelle espece de destruction est - ce donc la? Isto, 209b 29 - 210a 11.
"Jer ~ini se kako je mjesto ne{to poput posude ( budu}i da je posuda prenosivo mjesto ). A
posuda nije nikakav ( dio ) stvari. Ukoliko je dakle izdvojivo od stvari, ono nije oblik, a kao ono koje je
sadr`ava, mjesto je razli~ito od tvari.
Uz to se ~ini da bi}e koje je negdje i samo biva {togod i biva ne{to razli~ito izvan wega. ( A
Platon je trebao re}i - ako je kazao ovako u zastrani - za{to nisu u mjestu i oblici i brojevi, ako je
mjesto ono udjeluju}e, bilo da je to sudjeluju}e veliko i malo bilo da je tvar, kao {to je napisao u
Timeju. I daqe, kako bi se stvar nosila na svoje vlastito mjesto, ako bi mjesto bilo tvar ili oblik? Jer
nemogu}e je da bude mjesto ono kojemu nema ni gibawa, ni gore, ni doqe. Stoga mjesto treba tra`iti
me|u tima. Ako je mjesto u samoj stvari ( jer to i treba biti, ako je ili oblik ili tvar ), mjesto }e biti u
mjestu. Naime, i oblik i ono neodre|eno mijewaju se i gibaju zajedno sa samom tvari, i nisu uvijek u
istome mjestu, nego u ondje gdje je i stvar; tako te }e biti mjesto mjesta. Uz to, kada iz zraka
nastane voda, mjesto bi propalo, jer nastalo tijelo nije u istome mjestu. a kakav je onda taj raspad?"
Isto, str. 86 - 87.
81
Si donc le lieu n est aucune des trois choses ni la forme, ni la matiere, ni un intervalle ( ... ). Isto, 212a 2- 3.
"Ako dakle mesto nije ni jedno od toga troga, - niti je oblik, niti je tvar, niti je razmak (...)."

46

]@<
>'@t^^/
___|
c_^J_>^^/
_^n__<^tJ^

^tJ
_^_^
^|| p_"
Dakle, nebo ( nebo, svet, svemir ) nije mesto. Stvari u svetu nisu
kao na nekakvom mestu, ve} su deo sveta. Nebo je ono mesto u kome je ne{to. Tek
kada su stvari ograni~ene i kada se dodiruju onda se pojavquje razmak, npr. kao
vino i posuda. Kako se sadr`aj mewa, u samoj posudi, onda se ~ini da su krajnosti
posude - razmak, nekakvo mesto. Me|utim, po Aristotelu, tako ne{to - razmak, nije
mesto, jer se i ta posuda preme{ta. Tako, npr. i ako su te krajnosti posude granice
mesta, onda se mesto duplira, i u odnosu na nebo, imamo mesto mesta. Aristotel
ka`e:
"|
_j
<>^
>/j
|

'|
^/
<{

podvukaoSD'
'><^]}}
g|r<|
^{^
/{_<@''}
j<<{_}@
/^/
'@'^g|r^/satai@<|
at
82

D autre part, nous disons bien qu une chose est dans le ciel comme dans un lieu parce qu elle est dans l air et que celui ci est dans le ciel ; dans l air oui. mais dans tout l air, et c est la partie extreme et enveloppante de l air qui nous avons vue;
en effet, si c est tout l air qui est lieu, chaque chose ne sera pas egae a son lieu; or, nous avons admis cette egalite et que tel
etait le lieu immediat de la chose.
Assurement, quand l envellope est non pas detachee du corps, mais continue avec le corps, on ne dit pas qu il est en
elle comme dans un lieu, mais comme une partie dans un tout; au contraire, quand elle est detachee et simplement en contact,
le corps est immediatemment a l interieur de la surface extreme de l enveloppe, qui n est point partie de son contenu, ni plus
grande que l intervalle d extension du corps, mais lui est egale; car les extremites des choses en contact sont jointes. Isto,
211a, 24 - 34.
"Jer mi ka`emo kako je {togod u nebu kao u mjestu, zbog toga {to je u zraku, koji je u nebu,
ali to 'u zraku' ne zna~i 'u cjelokupnom zraku', nego ka`emo da je doti~no 'u zraku' zbog krajwe
( povr{ine ) zraka koja ga sadr`ava ( jer ako bi sav zrak bio mjesto, onda mjesto svake pojedine
stvari ne bi bilo jednako samoj pojedinoj stvari, a ~ini se da je jednako, i tako jest, ono prvotno
mjesto u kojemu je ne{to ). Kada 'ono koje sadr`ava' nije odjeqeno nego je neprekidno, onda se ne
ka`e da biva u tome kao u mjestu, nego kao dio u cjelini. A kada je odjeqeno i u doticaju, onda je u
prvotnome koje je krajwe ( povr{ina ) 'sadr`avaju}ega', koja niti jedino onoga {to je u tome, niti je
ve}a od wegove prote`nosti, nego je jednaka, jer u istome su krajnosti onih stvari koje se doti~u."
Isto, str. 90.

47

'^/J^^
."
Izme|u posude i mesta ima nekakve sli~nosti u tom smislu, {to je mesto
nekakva nepokretna posuda, za razliku od posude koja je prenosivo mesto:
"_^<^
>^
/JJ'
/>@@
/@

/podvukaoSD@."
5) _
Dakle, mesto je prva nepokretna granica. Poput reke, ono je nepokretno da bi
se sve unutar wega kretalo. Krajwa granica - nebo, unutar koga se odvija kru`no
kretawe, jeste mesto stvari. Nema mesta bez stvari, ali nema ni stvari bez mesta.
Jer, stvari se kre}u uvek od jednog do drugog mesta. S druge strane, ako nema
drugog tela koje je izvan i zadr`avaju}e, onda telo ne postoji. Telo je uvek telo ako je
ne~im ograni~eno i drugim telom zadr`avano. Mesto je sa telima, ali nije telo.
Otuda, mesto svega nije nigde:
"{@{g|r J|
83

D autre part, parce que, souvent, tandis que l envellope demeure, le corps envelloppe change, comme de l eau qui s
eccoule hors d un vase, l intervalle qui est intermediair entre les limites parait etre quelque chose, en tant qu il est
independant du corps deplace. Or, il n en est rien, mais il arrive a la place un corps quelconque, pourvu qu il soit de ceux qui
se deplacnt et peuvent par nature entrer en contact. Si l intervalle paris en soi etait quelque chose capable par nature d etre et
de subsister en soi - meme, les lieux seraient infins; en effet l air, certes, vient prendre la place de l eau; mais toutes les parties
feront dans le tout ce que fait toute l eau le vase. En memetemps, le lieu sera soumis lui - meme au changement: ainsi il y aura,
pour le lieu, encore un autre lieu, et plusieurs lieux seront ensemble. Mais il n y a pas, pour la partie un autre lieu dans lequel
elle est mue, quand tout le vase change de place; c est toujours le meme; car c est dans le lieu ou ils sont que changent
mutuellement de place l air, l eau et les parties de l eau, mais non. le lieu ou arrive le tout, partie du lieu qui est celui du ciel
entier. Isto, 211b, 14 - 29.
"Zbog toga {to 'sadr`ano' i odijeqeno ~esto se mijewa - kao voda iz posude - dok
'sadr`avaju}e' ostaje, onaj razmak izme|u krajnosti ~ini se da je ne{to, kao da je {togod mimo
preme{tenog tijela. Ali ne~eg takvog nema, nego se slu~ajno doga|a tijelo od onih ( tjelesa ) koja se
preme{taju i mogu se doticati po naravi. Kada bi bio takav neki razmak, {to sam sobom po naravi
biva i ostaje, onda bi u istoj ( stvari ) postojala neograni~ena mjesta ( jer po{to bi zamjenili mjesta
voda i zrak, isto bi svi dijelovi ~inili u cjelini kao i sva voda u posudi ). A istodobno i mjesto }e se
mjewati, tako te }e biti drugo mjesto mjesta, i istodobno }e bivati mnoga mjesta. I nije druk~ije
mjesto dijela, u kojem se kre}e, kad se cijela posuda premje{ta, nego ono ostaje isto; jer u onome
mjestu u kojem su u tome se i premje{taju i zrak i voda ili dijelovi vode, a ne u mjestu u koje dolaze,
koje je dio mjesta {to je mjesto cjelokupnog neba." Isto, str. 91 - 92.
84
Par suite, quand une chose, interiure a une autre qui est mue, est mue et change de place, comme un navire sur un fleuve,
elle est, par rapport a ce qui l enveloppe plutot comme dans un vase que dans un lieu. Le lieu veut etre immobile, aussi est - ce
plutot le fleuve dans son entier qu est llieu, parce que dans son entier il est immobile.
Par suit la limite immobile mmediate ( SD ) de l enveloppe, tel est le lieu. Isto, 212a 15 - 20.
"Stoga kada se u pokrenutom {togod kre}e i premje{ta se ono {to je unutra, kao la|a na rijeci, onda
se 'sadr`avaju}e' vi{e slu`i, kao posuda negoli kao mjesto. Jer mjesto ho}e biti ne{to nepokretno.
Stoga je vi{e cijela rjeka mjesto, jer je ( kao ) cjelina nepokretna; tako te je mjesto - prvotna
nepokretna granica ( SD ) onoga koje sadr`ava." Isto, str. 93.

48

_^^
J_}|
_ig|
r'__'_g
|r{J_/g|
r@<}_<'|
_<}<<"
Sve je u celini nekakvo kru`no kretawe - poput vrtloga. To kru`no kretawe se
o~ituje u "gorwem" delu kruga i sve je, u krajwoj granici, nepokretno i nije nigde:
"_podvukaoSDg|
r'^sti<}>|
^|
_<_^<|
^@g|
r'@
<
<|_^'^
'^a@'
^

@'^}J"
To {to nije nigde, a mesto je svega, jo{ od Hesoida, nastalo je prvo. Unutar
tog prvog - Haosa, boravi svaka stvar i ona ure|ena i ona neure|ena, tj. i ure|eni svet
vidqivih stvari - kosmos, i neure|eni svet stvari - nered ili mete`. Unutar tog zeva haosa, kre}u}i se, stvari se pojavquju u nekakvom redu, ali taj red ( gledan
"izbliza" ) je nered. Stalno je zev - otklon prisutan unutar sveta stvari, jer on se
pomaqa svuda u bilo kom doga|aju. U toj svetskoj atrakciji, zev se pojavquje kao
fraktal haosa.
85

En outre le lieu est avec la chose, car avec le limite, la limite.Si un corps a hors de lui un corps qui l euveloppe, il es dans
un lieu; si non, non. C est pourquoi, meme si une telle chose ( une chose qui n ait rien hors d elle ) devenait fluide, on
pourrait la dire telle c est - a dire sans lieu; a la verite les parties d un tout se mouvront ( elles s enveloppent
mutuellment, mais le tout, s il se meut en un sens, en un autre, non. En tant que tout, en effet, il ne change pas de lieu,
mais il se mouvra en cercle, car tel est le lieu qu il faut attribuer aux parties; certaines d entre elle ne se mouvant ni vers le
hat, ni vers le bas, mais en cercle; d autres se mouvant vers le haut et le bas ( colles qui subissent condensation et rarefaction.
Isto, 212a, 29 - 35, 212b, 1 - 2.
"Uz to mjesto je zajedno sa stvari, budu}i da su zajedno granice i ograni~eno.
Ono dakle tijelo koje neko drugo tjelo izvana zadr`ava je u mjestu; ako pak ne, onda nije. Zbog toga,
neka voda i bude takva, jedni }e se wezini djelovi kretati ( budu}i da se uzajamno sadr`avaju, dok }e
se sve jednim na~inom kretati a drugim ne, jer kao cjelina ono istodobno ne mijewa mjesto, ali }e se
kretati u krugu - budu}i da je to mjesto wegovih djelova - ( a neke se stvari kre}u, ne nagore i
nadoqe, nego u krugu, dok druge nagore i nadoqe, naime one koje imaju gusto}u i retko}u." Isto, str.
93- 94.
86
Mais le tout n est pas quelque part ( SD ). En effet la chose qui est quelque part est d abordd par elle - meme une chose,
ensuite en suppose une autre a cote, en laquelle consiste l enveloppe ; or a cote du out de L Universe il n y a rien en dehors
du tout et par suite tout est dans le ciel, car le ciel est le toute, c est bien entendu. Or le lieu ce n est pas le ciel, c est l
extremuite du ciel qui est en contact avec le corps mobile comme limite immobile ; par suite la terre est dans l eau, l eau dans
l air, celui - ci dans l ether, l ether dans le ciel, mais celui - ci n est plus dans une autre chose. Isto, 212b, 13 - 21.
"(...), dok sve nije nigdje ( SD ). Jer ono {to je negdje i samo je ne{to, i treba jo{ mimo toga
{togod drugo bivati u kojemu je ono, ili {to ga sadr`ava. Ali mimo svega i cjeline ne postoji ni{ta
drugo izvan Svega, i stoga su sve stvari u nebu, jer nebo je mo`da Sve. Nu ( wihovo ) mjesto nije
nebo, nego nekakav krajwi rub neba, koji je u doticaju s pokretnim tjelom (naime: miruju}a granica ).
I zbog toga zemqa je u vodi, a ta je u zraku, koji je pak u etru, i etar je u nebu, a nebo nije vi{e ni u
~emu drugome." Isto, str. 95.

49

6) Red i nered
Haos ne mo`emo izjedna~iti sa neredom, niti, kao suprotnost samom haosu,
postaviti kosmos. Ve} je haos mesto bez mesta unutar koga govorimo o poretku kosmosu i neredu. I red i nered su ne{to "unutar" haosa. Mo`e se postaviti pitawe:
Da li su haos i svet isto? Imaju}i u vidu Aristotelove naznake, ~ini se da to nije
jedno te isto. Jer, svet pretenduje na sveobuhvatnost, a to zna~i da on obuhvata i
materiju i oblike i kretawe i mesto. Mesto nije tvar, gra|a, oblik, prostor, kretawe, itd.
Haos - mesto - zev i nije svet, ali je "granica" sveta doga|awa.
Ipak, po|imo od slede}eg navoda:
"17. Augustin. S. D. VIII 2 ( lat ) Nije naime ( Anaksimandar )
pomislio da stvari nastaju iz jedne stvari kao {to je Tales ( smatrao
da nastaju ) iz vlage, ve} iz svojih vlastitih principa. Vjerovao je da su
principi pojedinih stvari beskona~ni i da se ra|a nebrojeno svjetova i
{to god u wima nastaje; smatrao je da ti svjetovi ~as propadaju ~as
se opet ra|aju, koliko je svaki svojim vjekom mogao trajati. ( ... ) 4, 6
( D. 331 ) Anaksimandar ( ka`e ) ... da je svijet propadqiv. Simpl.
Phys. 1121, 5. Jedni ka`u da su svjetovi mno`inom beskona~ni, kao
na primjer Anaksimandrovi, Leukipovi, Demokritovi i kasniji Epikurovi
sqedbenici, i tvrde da oni nastaju iz ( apejrona ) i propadaju u
apejron. Govore da jedni uvjek nastaju a drugi propadaju i da je
kretawe vje~no. Bez kretawa nema ni nastajawa ni propadawa."87
Po{to govorimo o redu i neredu, bitno je ( {to iz ovog navoda sledi ), da stara
ideja ( od Anaksimandra ) govori o nastajawu i nestajawu poredaka, tj. jedni se ra|
aju a drugi nestaju.88 Poredak vidqivih stvari - kosmos, u jednom delu zjapa - haosa,
nastaje, da bi u drugom propadao. Tako ne{to sledi iz prethodnog navoda, o
mi{qewu starih filozofa. Me|utim, ovakva konastatacija ne smiruje, jer se postavqa
pitawe: Gde je granica reda i nereda? Granica bilo ~ega je mesto, ka`e Aristotel. Ali,
to nam ne govori mnogo o tome ( o na{oj krajwoj nameri - eksplikaciji zeva,
otklona , haosa ).
7) [ta nam govori iskustvo?
Uzmimo bilo koje mesto iz na{eg `ivotnog prostora: jednu ulicu, kao mesto,
koje je dobro sre|eno. To, {to je ulica prisutna, ne zna~i da je i poredak prisutan:
qudi se kre}u, psi laju, ptice prole}u, ki{a pada, vetar wi{e li{}e i grane, itd. Ako u
trenutku za|emo u poredak tih prisutnih stvari, nikako se ne mo`emo slo`iti da je
ulica mesto reda. Ako, pak, uzmemo mesta prirodnog poretka stvari, onda dobijamo
slede}e:
"I Adanson je konstatovao da je priroda 'zbrkana mje{avina
bi}a koje je samo slu~aj pribli`io: ovdje je pomje{ano zlato sa nekim
drugim metalom, sa kamenom, sa zemqom, a tamo - qubi~ica raste
pokraj hrasta. Izme|u tih biqaka lutaju ~etvorono{ci, gmizavci i
insekti; ribe se, tako re}i, stapaju sa biqkama {to rastu u dubini

87
88

Diels, 12 A 17.
Ovakva ideja je prisutna i u Kantovom shvatawu sveta, u predkriti~kom periodu.

50

vode... Ta mje{avina je tako op{ta i tako rasprostrawena da izgleda

kao sam zakom prirode' (42)."89
Mi smo ovim navodom i onim razmi{qawem pre wega, naveli ve} dve vrste
"stawa" u kojima se zbiva doga|awe. ^ini se da u tome nema poretka. U slu~aju
ulice, govorimo o dinamici stvari koja, uzeta tako, govori o nepostojawu poretka,
dok se u navodu, radi o samoj prisutnosti stvari koje, kao takve - gledane u celini,
ne upu}uju na poredak.
8) Nered
Pote{ko}a se javqa u samom imenovawu onoga {to je suprotno redu. Jer, ono
{to je suprotno redu imenuje se samo kao negacija reda. U na{em jeziku ne postoji
izraz koji, u afirmativnom smislu, ozna~ava stawe u kome nema reda, osim, mo`da,
termina mete`. I pri nameri da se misli nered, javqa se pote{ko}a. Poku{ajmo,
recimo, da mislimo prethodna dva primera iz iskustva: ulica i prirodni ambijent.
Vide}emo da takve doga|ajnosti ne mo`emo misliti, niti o wima ne{to re}i. Jer, ono
{to se `eli misliti, i o wemu ne{to re}i, mora biti ure|eno, iz razloga {to i mi{qewe i
govorewe, da bi funkcionalisali, podrazumevaju nu`no ure|enost, logiku, kartografiju
i uop{tavawe.
Navedimo po~etak pisawa u delu Re~ i stvari, Mi{ela Fukoa:
"Ova kwiga, ka`e Fuko, nastala je zahvaquju}i jednom
Borhesovom tekstu, (...). Taj
tekst citira 'izvjesnu kinesku
enciklopediju' u kojoj pi{e da se '`ivotiwe dijele na: a) one koje
pripadaju Caru, b) miri{qave, c) pripitomqene, d) male sviwe, e)
sirene, f) ~udovi{ta, g) pse na slobodi, h) one koje su ukqu~ene u
ovu klasifikaciju, i) koje se uzbu|uju kao ludaci, j) bezbrojne, k)
nacrtane tankom ki~icom od devine dlake, l) et caetera, m) koje su
slomile kr~ag, n) koje iz daqine li~e na muhe'. Zadivqeni tom
taksinomijom, istog ~asa shvatamo, zahvaquju}i bezazlenoj pri~i o
egzoti~nom {armu jedne druge misli, ograni~enost na{e misli: golu
nemogu}nost da se to misli."90
U odnosu na situaciju nereda ulice ( prvi primer ), i situaciju prirodnog
ambijenta ( drugi primer ), kao i poku{aja wihove klasifikacije na na~in koga navodi
Fuko, bio bi ( za na{ misaoni sistem ) pravi apsurd. Oni bri{u - izostavqaju "(...)
lokaciju i nijemo tlo na kome bi}a mogu biti jukstaponirana." 91 Navedimo
jo{ drasti~niji primer nereda, od ovih prethodnih:
"(...); to bi bio nered u kome blistaju fragmenti velikog broja
mogu}ih poredaka bez zakona i geometrije, fragmenti heteroklitnog.
Tu bi rije~ trebalo shvatiti u wenom etimolo{kom zna~ewu: tu su
stvari "polegle", "postavqene", "raspore|ene" na tako razli~itim
mjestima da im je nemogu}e prona}i zajedni~ku ta~ku i definisati
wihov locus communis.92

Mi{el Fuko, RIJE^I I STVARI, str. 205.

Isto, str. 59.
91
Isto, str. 61.
92
Isto, str. 61.
89
90

51

Borhesov tekst upu}uje na drugu kulturu, u kojoj se bi}a ne raspore|uju u

domenu koji otvara mogu}nost govorewa, imenovawa i mi{qewa, da bi se prostor
mi{qewa u~inio posebnim prostorom bez mi{qewa, nasuprot na~inu koji stoji u
na{oj kulturi:
"Fundamentalni kodeks jedne kulture - onaj koji upravqa wenim
jezikom, wenim perceptivnim shemama, wenom razmjenom,
tehnikom, vrijednostima, hijerarhijom wene prakse - fiksira na
samom po~etku za svakog ~ovjeka empirijski red na koji }e se on
pozvati i u kome }e se pronalaziti. Na drugom kraju misli, nau~ne
teorije ili interpretacije filozofa obja{wavaju za{to uop{te postoji
neki op{ti poredak, kom je op{tem zakonu on podvrgnut, kakav nam
princip mo`e pru`iti sliku o wemu, iz kakvih razloga je ustanovqen
takav poredak a ne druk~iji."93
Tako se u na{oj kulturi, po Fukou, ispoqio kodeks poretka u svim domenima:
jeziku, mi{qewu, me|u prirodnim bi}ima i u samoj razmeni.
Red podrazumeva jedan linearni sistem mi{qewa koji ima obele`ija, da je
svaka celina zbir delova, a delovi, celina svojih delova, itd., i da celinom vlada neki
univerzalni zakon - princip. Delovi su isti sa sli~nim ili istovetnim osobinama. Oni
stoje u odre|enim odnosima. Ti odnosi su konstantni. Recimo, svi qudi su isti u
odnosu na mogu}nost da se svaki ~ovek mo`e podvesti pod istu strukturu i utvr|
eno pona{awe. Sli~no je i sa ostalim stvarima u smislu podvo|ewa pod odre|eni tip.
Uniformnost je osnovno obele`ije reda.
Nered podrazumeva nelinearni sistem. On se karakteri{e time, da celina nije
ne{to drugo u odnosu na zbir delova. Za wega ne va`e pravila simetrije,
proporcionalnosti, odre|enog ritma i mere. U dana{wim teorijama, 94 o neredu
egzistiraju dva kqu~na pojma: fraktal i ~udni atrakter. Fraktal je objekt i, re~eno
logikom linearnog sistema, on je deo ~udnog atraktera. ^udni atrakter je oblik
nereda. Svaka ta~ka sistema nereda je fraktal, a svaki deo fraktala je ~itav po~etni
sistem, sa takvim odnosom delova da je prakti~no singularan - neponovqiv i
atipi~an. Svaka ta~ka fraktala je, opet, beskona~na mogu}nost. Zato je gustina
doga|awa "u" fraktalu takva, da je kretawe nemogu}e, jer je apsolutno
nepredvidqivo. Nemogu}e, u onom smislu, kako se ono prikazuje u linearnim
sistemima i matemati~ko - fizi~kim pokazivawima. Svaki fraktalni objekat ima u
sebi mogu}nosti svih fraktalnih objekata. Vreme i prostor se gube, jer nema

Isto, str. 64.

Videti, James Gleick, ZAGONETKA HAOSA, Pregled br. 231, Ambasada SAD u Beogradu, 1985., str.
57.
I u navodu koji sledi, mo`emo na}i savremene mislioce koji se bave problemom haosa: "Iako je
jo{ uvek ta nova kosmologija daleko od ulaska na glavna vrata obi~aja ( inteektualnih,
egzistencijalnih, industrijskih ), iako 'relativno jednostavne posledice' retko proizilaze iz we, upravo
ona strukturi{e ili podsti~e nekoliko `ari{ta 'izra`ene aktivnosti' na{e epohe.
Ona se mo`e videti, u intuitivnom i pro`ivqenom stawu, jo{ kod [atobrijana, koji u svojim
Memoarima govori o 'nekoj vrsti zbuwenosti ili, pak, o nekoj vrsti potpunosti koja se ne mo`e
defenisati'. Ona se mo`e videti na delu u anarho - poetskom i 'haoti~no - prakti~nom' ( re~ je
smislio Anri Biro (Henri Birault ) Ni~eovom mi{qewu: 'U sebi treba nositi haos da bi se rodila zvezda
koja igra.' Upravo ona rukovodi 'teorijom katastrofa' Renea Toma ( Rene Thom ) i 'fraktalnim
objektom' Benua Mandelbrota ( Benoit Mandelbrot ). Ba{ j u woj re~ u Poretku u haosu Ber`ea,
Pomoa i Vidala ( Berger, Pomeau, Vidal ), Kao i u Haosu i Kosmosu onih koji su 1985. godine
u~estvovali u razgovorima 'Nau~ne perspektive' ( Hjubert Rivz - Hubert Reves, Ri~ard [efer Richard Schaeffer, Pjer Faje - Pierre Fayet ... ). A svoju estetsku ilustraciju pronalazi u Osetljivom
haosu Teodora [venka ( Theodore Schwenk)." Kenet Vajt, NOMADSKI DUH, str. 282 - 283.
93
94

52

kona~nog oblikovawa, i svaki korak je ula`ewe u novo. Novo poseduje beskona~ni

broj mogu}nosti iskoraka.
Kod linearnih atraktera, recimo, kod oblika putawe planeta, ne postoje
singularni pomaci, ve} su sve ta~ke, od prve do posledwe, identi~ne. Kod ~udnog
atraktera nema te identi~nosti, niti, pak, simetrije u odnosu na po~etnu i krajwu
granicu. Zatim, nema jednakih delova po obliku ( kao {to su to atomi, molekuli,
itd. ). Samim tim, ne postoji ono {to je osnovno za neku celinu ( gradivni deo ), jer
sam deo sadr`i ~itavu celinu, i celina je mawa ( ili bar ista ), kao i bilo koji od
delova. Svaki fraktal je nov, a to va`i za ~itav atrakter. Otuda, ne mo`emo re}i {ta
je {ta, niti se mo`emo pitati u tom smislu. Svako ne{to je ve} ne{to drugo i tu je
govor nemogu}, kao govor reda i izvesnosti, ve} je i sam govor neponovqiv i
jednom dat.
. ,
. Religare- , .
, .
, .

, . (
)
. ,
. .
, .
,
.
, ( , , , )
..
, ,
. (. informatio) , , ;
, ; ; ; , , ;
, . (. informis) , ; , ;
, . () (. informans,
informantis) . .
(. communis) . , , . (. comminicatio) ,
; , , , ; ; ; (.
comunicare) , , ; , ,
, (: ) ; , , ;
: , . ..
1)
.
.
: . (, 135.)
, ,
.
.
, .
, ,
.
, , .
53

 .

. , , , ,
, . .
.
.
.
-
. ,
. (, , . 68.)
.
.
,
. ,
.
.
, .
, , .
, ,
: , ,
. (. , , . 16.)
,
. , .
.
. ,
, , , , , .
.
,
-.

, . ,
, .
. . ,
. " ,

. ,
, , ,
() . , ,
, ,
, .
, ,
.
, ,
, .
. ,
. (, . 63.)
, .
. ,
, .

.
54


.
, .
, , ,
, ,
. , , -.
, , , ,
,
,
,
. (, 66.) .
.
. , ,
(. stochastik = ;
, ). , ,
,
,
, . (, 66.)

.
.
.
,
,

.
. (, 69.)
.
, .

.
-
, , ,
: , , .
,

95
. , ,
,
.
,
95

,
. ,

(
).

, .
- .
,
.
, . (, . IX)

, .

55

 . ,
.
. .
2)
- . . .

.
,
.96
- ..
religar reeligere, ,
, , - . ?
? ? ? 97
. .
(energeia) (). - , ,
, - , . .
(, , 1252 b 32)
.
.
. ,98
, . . . . ( )
. , , . 99
96

, , , , , , 1989.
. 17
97
religio: ) relegere legere (, ):
; ) religare ligre (, ).
, , , , 2001, . 70. :
, relegere, :
, religio, , , ,
( ) religare, , ,
, , , .
(
). . 74-75. reelegere,
elegere .
: (, , , )
, , (helig, holy).
. ,
, , . , . 72-73.
98
:
, , .
.
. ,
(
: ), (Ens necessarium) (a se). , ,
, , , 1993. . 968.
99
, ( , ) , ,
. , , . 17
(emet, emes) , , , ,
, , , , .

56

 (). ,
(
) , ,
. () ,
(inscription).100 .
-
. . ,
().
religare, .
.
, . , , ,
. , ?
() . ( )
. 101
. , : ()
(, )
, , ( ). 102
,
.
() .
() () ,
.

.
, , .

, .
. ,,, -,
, . .
. , .
.
,
. :
,
, a
priori , , ,
,
, (diffrence) .
, ,
. 103
. ,
, .
, . (, ) .
. , , ,
. , ,
,
. , ,
, , . 84.
100
, , . 23.
101
() (Husserl)
. , , , , 1989. . 81.
102
, . 83.
103
, . 85.

57

 - ;
.104 (diffrence) .
. Religare :
. .
.
. ,
. ,
.105
Religare - ,
,106 ,
. , .
religare . 107
religare ()
. (
) . 108
.
, .
( )
. (
) , -
. ,
. ,
. .
:

, -
(
) (). ( , , , , 1995. . 177.)
104

, . 94.
, ,
. , .
. ?
? ?
.
. , .
, , , . . ,
, .
, , .

, , , . , ,
, . .
106
:
, .
. , , . ,
, , , 1997. . 13.
107
(, , ) ,
, , , .
.
. , , ,
. .
108

. .
. .
105

58

 , , , , , , , , .
. , , . -
, , .
. .
, . : , , ,
- religare.
. (religare)
.
, - .
.
. , (religare)
. () . , ,
, , ,
, , . ().
,
.109 ( , ,
, , 1998. . 72.)
. (),
, , , ,
,
, . ( ,
, , . 56.). .
: , ,
, ; ,
Sinnbild (). (, , , 1984. . 74.)110

, (
, ).
, .
.
. ,
.
, ,
.
( , , . 76.)
. , , , ,
( ) . ,
, .
, - ,
, .
( ), .
.
. : , ,

109

,
.
, .
110
: ,
, , ,
. , , II, , , 1975. . 11.

59

, . .
.
, 111
, .
, , ,
.112 .
.
.
. - (re-s) .
() .
, () .
.
(, ) .
? . ?
. . ? .
? . - .
,

, , ( , ) , ,
. , , .
. , , ,
. ().
. ( )
( ). ,
, .
, : , , .
( ?
),
.113
.
. .
( ) . 114
.

.
.
( ) 115
- , .
( ) .
(, , ).116
.
111

. , , .
19.
112
, , . 11.
113
, , . 17.
114
, .
.
, . , . 18.
115
:
116
(), , ,
, , . , ,
. 18.

60

 . , ,

.
117
, .
.
. ,
, .

,
. :
, ,
, , , . .

, , .
, ,
. - ,
.118
- .
.
.
, . 119
.
. ,

. , ,
. , , , ,
, . ,
,
,
. , , , , .
, -,
. , ,
,
.
. .
. ,
.
. , ,
, , .120
. .
, ,
.
.
. .

117

, , . 18.)
, ,
. . , . 19.
119
, . 19.
120
,
, . , . 20
118

61

6.
, , ,
. .

- . .
. .
, .
, , ,
, .
. , , , , ,
. .
, ,
, . ,

. .
, , .
. 121
, .
- ,
.
.
,
.
.
. ,
,
. ,
, . .
, ,
,
.
.
.
, ,
, .
,
. , ,
. .
.
, .
, , ,
, , . 122 ,
.
()
, , , ;
; ; ; . 123
121

, , , , . 56.
, , , , 1995. . 326 327.
123
, . 327.
122

62

 ,

. , 124 , -
: , , ,
. .

. , ,
, ,
.125 , , ,
, -
.
, ,
.
, ,

( ). (
) () ,
,
, , .

.
( )
.
, . , ()
, ,
,
. (. ,
,, . 330-331.)
, ().
:
126; ;
, . , ,
, ;
,
; .127


.
.
. ( )
.
.
, .

124

: (1)
mythos ; (2)
; (3)
. Bogoljub ijakovi, Mythos, physis, psyche, . 105.)
125
. , ,, . 327.
126
, , :
, . , . 331.
127
, . 331.

63

 . (). ; (). 128

, , , .
,
.129
, .
, .
. mythos meuth, maudjan
(, ) ( ) ( mud-slio)
. mythos , , ().
: ,
. (
- ,
.130
, , .
. (
, , ) .
, .
. .
.
.
,
, . ,
25 . 131
,
, ,
.
.
.
. . , ,
.
.
, ,
. .
.
,
128

, , . 60.
, . 59.
130
Bogoljub ijakovi, Mythos.. 106. :
. meudh mudh, , ,
, , , , , , , , , .
, , ,
. , . ,
, . 12. ,
. . : , ,
, , , . .
: ,
, . . ,
, . : .
131
Mircea Eliade, Mit i zbilja, Matica hrvatska, Zagreb, 1970. str. 135.
129

64

. ,
.132 , , , , . .
.
, - . ,
. , , ,
, .
(
) , ,
.
; , ,
, ;
().133
.
, , , ,
. .
.
.
, ,
,
.
(
). .
, .
.
, . 134 ,
,
.
..
, (ythos, physis, psyche)
,
: ? ,
, ,
.

.
7.
.
( ) . .
() .
(),
,
, , ,
132

. Bogoljub ijakovi, Mythos., . 115.)
133
, . 147.
134
() , , ,
.
. , , :
. : . ,
. , . 14.

65

 ,
, . ( , , .
35.)
, , ,
,
. -, , -

. . -
,
. , ,
, , . .

,
, , . ,
, . , , ,
, . (, . 184.)
, , ,
. : , , , .
.

. , .
(. , , .) ,
. , ,
, ,
. : , , ,
, .
( , , , , ,
. , ,
.
, , .
. ,
.
, , , .
.
. :
, . (, 310.) ,
, ,
, . (,
, , , .).
( ).
()
( ). ,
(.
, , , .
.
.
?, ?, ? ? .
, , ,
, , ,
.
, , . (, 312.)
, , ,
66

 .
.
, . ,
, . ,
,
. (, 314.)
. , ,
.
. (doxa)
. ,
. :
? ?
. :
(doxa) ,
(episthme). (, 327.) , doxa , , ,
. . doxa, . opinio, . opinion, . opinion, . Meinung,
, . ,
, , .
(), .
, .
, doxa,
. doxa
. .
,
.
, doxa episteme.
, .
, .
, .
, . ,
, , ,
. (, 326.)
.
1.
. .
, .
2. ,
. , ,
.
.
() , ,
,

67

3.
4.

5.

6.
7.

(). (, 326.)135 ,
.
, :

.
,
. :
, , , .

, - .
(, 327.)
. ,
.
.
,
.
. , .
." , 327.)
.

,
, . . ,
,
.
.
(
). .
,
.
(, 328.) .
() ,
, ;
.
, (
), ;
,
( ),
, , . (, 328.)
,
. ,

,
. ,
,

135

.
. , .
, , , ,
, . , .

() , , , ;
; ; ; .
,
. ,
, - : , ,

68


.
?


. , : ,
, . , ,
. (.
).
8.
- , ,
,
- .
( " " , ,
, , :
, . ()
. ( ), ,
(),. 35., , . 36-7.
,
. , , , . 39.)
- .
, : ,
. : , .
, ,
. : ,
, , , .
. ,
, , , , .
. ,
,
, .
, , .
. ( , , )
: , , , .
, . ,
, .136
(, -, )
, , ,

. , ,
, , -.

. ,
, ,
(, ). ,
, ,
(, ), ,
136

, , , , , ,
( )?
. (, 130)

69

 -
-,
.
, ,
. , , .
. .
, , ,
. ?
,
.
.
,
. 137
.
( ) . ,
(
) . ,
.
. , ,
( ) (
) , ,
,
.138 ,
, ( )
.
()
. ,
,
: . 139
religare . - -
. ,
. ,
,
.
().140 , , , ,
. .
, .
,
.
, , , , .
. -
, .

. .
( )
. .
137

, , . 5.
. ,
.
139
, . 3.
140
, . 3.
138

70


. .
, , , ,
.
. ,
, ,
. ,
.141 , ,
, ,
- .
. () ,
. ,
, , ,
, .
:
- - . 142
9.
, , .
, (
),
.
(,
, , .)
.
(
)
, . .
, .
,
.
. ,
. ,
: ( ,
, ). ,


. , ,
. ,
, , , .
, ,
, . - ,
.

. ,
,
. .

141

, . 11.

142

71

 .
.143
.
, ,
. . .
, .
, , , , .
,
( )
,
. , ,
.
, . ,
,
, . , , . ,
.
.
, . ,
.
. -
- . , , , ,

.
- .
. ,
,
. .
-
.
,
. .
,
.
.
: : ;
. (. -, . 73.)
.

-
. ,
. , -

. , (
) . ,
. (, . 75.) ,
, . , , , .
143

, , , , ,
.
, , .

72

 , ,
- .
, , ,
, . .
. . ,
.

,
. ,
. (, . 76.) ,
,
.
. , , ,
, , . . .
.

, . : 1.
.
. 2. , , , .
. 3. . 4.
. 5.
-, . .
, . ,
.
, ,
,

. .
, ,
. . ,
,
.
(. -, . 78.) , ,
.
. ,
. ,
, ,
. (, 81.)

.
.144 ,
,
(, , , , ,
, , .) .
petitio principii. , , ,
, .
,
144

-
, .
.

73


. , ,
, , .
,

. ,
,
. cogito ergo sum cogito et sum.
, ,
, . cogito sum.
, sum die Tathandlung des Ich
Ich bin Ich.
.
: (
), - ,
, ? ?
, - . ,
,
. . , ,
, -, , , , , , ,
.
. , ,

. , ,
, .

, .


. , ,

. ,

, .

, ,
. . ,
,
, , ,
. , (
, , )
,
. , (
) ,
, ,
. ,
, ,
.

.
. (. , . 90.)
74



, ?
, ,
,
. ,
,
.
, , . ,
, , ,
.
. , ,
-. -, ,
. ,
, , .

, , .
.
- ,
.
. ,

.

.
, . ,
, . ,
.
,
, .
:
."(. -, . 96.)
,
. .
,
.

, , (,
. 97.)
, .
, ,
, , . ,
, .
, .
,
. , , .
, .
. - :
, (, .
98.) .
, , ,
, , ,
75

 . , ,
, .

. ,
. ,
.
, ,

. .
.
.
. ,
. ,
(. ),
. ,
.
10. 145
,
. ,
.
, , .
,
.
, ,
,
. .
, . , ,
. , .
, ,
( ) :
.
. (, , , . 56, 1983. .
484.) , ,
, . ,
.

. ,
, .
, .
.
. :
. (. 78.) :
() , ,
. ( , . 329.).
,
, . 146 ,
. ,
145

: , , , , , .
.
146
- .
.

76

 . .
.
. (, 79.)
, .

.
.
. , .
()
. ,
.
. , .
.
. ,
. (, . 81.)
. ( )
. . .
.
. , ,
, .


. ,
. , , , . ,
. .
(), .
, .
. ,
.
: ; .
. ,
- . .
. ?

, .
:
.
, .
,
, .
,
, , .
() .
( ) () (
). .

. ,
(, . 86.) :
. (, . 86.)
77

 , , .
.
.
.
, .
,
. , (), , .
, , , .
, ,

.
religare .
. , ,
, . ,
, :
, ( ).
( )
. , .
(, 330.) , , , ,
.
. ,
, .
, . :
,
. , , , , .
,
.
. (
: , , )

.
?
, ,
.
.
, , , .
. ( ),
,
, . .
, .
-.

(
).
. ,
. ,

. , .
78

,
, , .
.
.
. (, 331.).
, ,
.
, ; , ,
. (, 331.)
, , , , , .
. .
, , . (, )
,
.
, , , .
, , ,
.
, ,
: , , .
( ) ,
. (, 331)
: .

. ,
.
, . , ,
.
. ; , , , (
, , - )
, , ,
, .; ,
, . (, 332.)
.
. , ,
, , , .
. ,
, .
( ). ,
. ( .)
. , , . phrnsis
: , , , . .
11. ? ( )
, , , ,
(, , ., , ) ,
, , ,
. , , , .

79

, . ,
, , . 147
.
: . .
.
. :
?
.
.
(, ). ,
, .

.
: ?
. , :
. (, 94.) ,

. :
,
, .
(- , , 20.)
, .
.
: , ,
, .
, ,
, . ,
, .
(, 94.)
(, , 69.)
, ? ,
. ,
.

. : .
, .
:
. (, 69.)
. . , :
znanje Wissen poimenieni glagol tj. u srpskom glagolska imenica, stvisnem. njizzan, got. njitan, emu lei u
osnovi indogerm. koren uid, "videti", "saznati" (upor. sanskr. vid, "nai", gr. ednai, lat. vidre, "videti") srpski glagol potie iz korena gn-, kao i gr. gignsknj i lat. co-gnoscere jeste ono to "znam", srvisnem. njeiz (mno. njizzen); tj.
poto su oba oblika prezenta obrazovana kao oblik jednog starog jakog nepravilnog preterita aorista, pa njihovo znaenje
poznavanja i unutarnjeg manja, kao i znaenje jednako obrazovanog i istoznanog prasrodnog sanskr. veda, gr. oda (perf.
akt. od ednai), poiva na predstavi o prolosti. Od pukog nasluivanja (mnjenje) znanje se razlikuje ubeenjem,
koje poiva na objektivno i subjektivno dostatnim razlozima, o injeninom postojanju predmeta, procesa ili stanja stvar .
Zasnivanje znanja moe se uzeti iz iskustva, kritiki proverenih izvetaja, dokumenata, svedoanstava, spomenika (istorijsko
znanje) ili uvida u sutinu i povezanosti ideelnih predmeta (logika, matematika, etika). Znanje takoe znai upoznatost s
raspoloivim obrascem orijentacije u okviru svakodn. ivotnih sklopova (svakodnevno znanje). Znanje i saimanje svih sadraja znanja (nauka) danas je razliito od mudrosti (sapintia), zbog odvajanja od linog ivota, koje je u toku vremena
postajalo sve jae.
147

80

 .
, ;
. ,
. (, 95.)
. , ,
.

.148 :
. .
, , . ,
? ,
.
,
. ,
.
. :
( ). ,
. ,
( ), .

. ,
, ,
.

(-, 30.) ,
. :
, ,
, ?
.
.
.
, ,
. , ,
.
, , . ,
, .
: ,
-.
. (, 99)
, . ,
, ,
. ,
. ,
.
, , ,
? ( ) ,
. .
" "
148

, :
. , , . ,
. ,
?, . 113.

81

. , " ".
.
" "
. . , ,
:
(148). , ?
. ( )
.
. .

, ?
,
.
, .
.

.
.
. ,
. (,
, , ) ( ),
. :
, ,
. (, 102) . ,
, , , , .
. .
.
. ()
.
, , ,
.
.
, ,
, .
-
. ,
, ,
, . , ,
. (, 102)
( ) , .

.
. ;
--. (, 102)

. , , ,
, . ,
, . (,
103) ,
.
82

 ,
. " "
, " ",
.
, .
, .
,
.
: ,
.
.
;
. ,
.
(, 104) .

. ,
, , , .
,
, .
, : , ,
,
. (, 104) ,
, .
. ,
, . .
.
, .
: ,
, . ,
. ,
, ,
, .
-:
. ,
. ,
. , .
. ,
, .
: , , , . : ,
, , , .
, : ,
, . ,
, ,
, .
:
, , ,
. , ,
, , ;
, , ,
, . , ,
. (-, 83) , , , 83

 . ,

. :
. (, 106, ,
, 248) , ,
(, 107) ,
, ,
.
, , ,
, ,
.
.149
. ( )
,
. , , , .
,
. , .
:
, ,
.
,
, , , .,
. ,
. , ,
, , .
. . ,
, , (
). , ,
, .
- . , ,
, . , ,
. , , .
1)
149

. ,
.
,
, . ,
- , XX
, .
,
. "" .

() . , , , .
12-13. , - , ,
.
, . ,
, . , ,
,
.

84

 , ,
, .
: , , .
: , , ,
.
: ?

.
: . , ?
? . .
.
. , .
, ?
.
, , ....
. , .
, . ,

, , .
?
?
, ,
, , , . ,
skpsis , ,
. Skeptiks ,
.
: - ( = , ,
, ) ,
,
. ( , 427.)
(= ), (= ), (= ),
. (427.)
.
, -
.
, , , . 150
.

.
, ,
. ,
. ,
,
. .
, , . ""
150

, , :
, ? ,
, ,
, , , , ,
. , 426.

85

 , , . .
. , ,
, - .
, .
-
,
. , , ,
, ,
, . . ,
,
..

. . ,
,
, (427.)
, ;
,
, . (,
, IX 61.)
.
, ,
, .
.
.
.

. . ,
, ,
,
, . (, . 149.)
,
.
.
... , ,
, ,
. (, . 149.)
,
, .
. ,
. , ,
(), .
... , . (o
mallon) . , (dxai)
... (nmw te ka< `uei),
(fsei). (, . 150.)
,
. , ,
,
. ,
: , ,
,

86

 .
, ,
(_oc). (, . 150.) .
, .
, .
, .
, ,
,
..
, ,
.
.
. ,
. , ,
, religare. ,
.
. ()
(). , ,
,
. ,
, .
.
. ,
, , . ,
.
,
. ,
, .


.
.

.
, , , ,
, ,
,
, , , .151 ,

,
151

. ,
.
- , ( ),
. ( )
,
. , , ,
, .
.

. ,
, ,
.
, , .

87

 . , . ,
: ,
,
. - , ,
.
. , .
.
,
.
, ,
, ,
.
. .

. .
,
. : ,
, . (, 72.) ,
,
,
.
,
. .
.
. : ,
,
.
,().
;
;
. ,
. :
, ,
, ,
. . ,
,
. ,
. (, 15)
, ,
, , .

. . ,
:
,
. (, 16)
,


reductio ad absurdum,
. ,
, ,
. , .
88

 , .
, , .


.
. ,

. , ,
. ,
.
.

, , ,
, . ,
. , ,
.
,
: ,
. (, 74)
,
.

, ,
.
, .
,
. : ,
. , , ,
, :
.
. ,
. (, 76.)
, . ,
.
,
,
.
.
.
: ? ,
?
, ( ) .
: ?
.
, ,
. , .
, , , ,
.
?
. ,
, , .
89


. ,
. ,
. : 1.
2. .
1. :

;
. . (,
21.) , /, /, /,
,
. ,

.
, .
, ,

. , :

. ,

, .
, , , , ,
, ;
, ,
; ,
. , 23.) ,
, ,
.
.
. .
2. .
.

. , :
. (24)
.

. ,
,
,
.
. ,
. :

.
(, 24.)
, , , ,
, .

. , ,
.
90

, .
.
. ,
. ,
.

. , , , .
, : ?, .
, .
: .
.

. (, 26.) .
.
, .
.
.
. , , , :
, , ,
, . ,
, .
. ,
?
, , .
. : , , .
, ,
.
.
.
, . ,

. , ,
. ,
, - . , ,
. ,
. .
-
, .
. , ,
. ..

. ,
, .
, . ?
, .
,
, ,
, .
, , , .
91

 (Ereignes), . 152

.
.

.

, ..
,
, . :
:
. ().
. , ,
,
, . ,
. (, 77.)
, . . , :

,
. ,
, .
,
; .
,
. , 77.
: ,
,
. ,
,
. (, 78.)
. (
, , , , .

1)

, , . ,
, ,
. ,
: .
religare,
, - .
152

( ), , -
(Ereignes). - . -
. . ,
. .
- .
( ) . - .

92

 ,

. , .
, , .
.

,
.
.
, ,
.
filosof/a_
<153
Prva
filozofija je teoretsko znawe, koje Aristotel vidi kao znawe o prvim po~elima i
uzrocima svega pstoje}eg. Ona je nauka o onome {to je apsolutno prvo, odeqeno,
nepokretno i bo`ansko.154 Sam problem po~ela ili na~ela-arche, nije tako
jednostavan i lako re{iv. Iz tog razloga }e Aristotel, izme|u ostalog, ~itavu B kwigu
Metafizike posvetiti aporijama i na~elu, jer je te{ko razlu~iti, u reci sveta, ono
bo`ansko kao uzrok, gra|u i prirodu svega postoje}eg. Aristotel }e pa`qivo
razlu~ivati zna~ewa koja na~elo u sebi sedr`i kao: gradivni sastojak (stoiceoh),
{tastvo (^), i uzrok (ation). Na~ela stvari su u isti mah ono od ~ega su one
sastavqene (elementi), ono {to one jesu (su{tina) i ono {to stvari proizvodi (uzrok).
Gr~ki vi{ezna~ni termin (lat. principium) zna~i i polazi{te, i po~etak, i
podloga (...). Englezi ga prevode katkad kao begining, a Francuzima taj pojam mo`e
imati slede}a zna~ewa: principe, point de depart, terme initial, commencement,
debut; Nemci imaju latinizam das Prinzip, a Rusi imaju na~elo, proisho`denie,
pervopri~ina. Termin arche Aristotel odre|uje u kwizi Metafizike, sa jo{ drugim
relevantnim filozofskim pojmovima (oko tridesetak) i razlikuje {est zna~ewa
termina arche: Po~elo se ka`e: 1) ono u kakve stvari od ~ega se prvo kre}e, (to je
po~etak, primedba SD); 2) ono odakle bi svaka stvar ponajqep{e nastala, (povod
SD); 3) ono od ~ije prisutnosti ne{to prvo nastaje, (osnova-temeq SD); 4) ono od
~ega, iako ne prisutno{}u, {togod prvo nastaje i otkud prvo po naravi zapo~iwe
kretawe i promjena, (poreklo SD); 5) ono prema ~ijem se izboru pokre}u pokretnine
i mijewaju promjewqivosti, kao {to se na~elni{tva u gradovima te vlasti, kraqevstva
i samosilni{tva nazivaju 'na~elni- cima' 155, a po~elima se nazivaju i umje}a, i
jo{ najvi{e ona koja upravqaju drugima 156 (na~elo SD); 6) i daqe, ono odakle je

Prva filozofija (...) mora biti znanstveno istra`ivawe prvih po~ela (podvukao SD) i uzroka, (...).
Aristotel, METAFIZIKA, 982b, 5-10.
154
"(...); da bi kriti~ki odredio opseg filozofije, Aristotel je morao svesno da po|e od eminetno
Platonovih pojmova: na~ela (rc), jednog () i bivstvuju}eg ()." Slobodan @uwi},
ARISTOTEL I HENOLOGIJA, Prosveta, Beograd, 1988., str.209.
155
Rije~ rc, obja{wava prevodilac, zna~i i vlast, vlada, uprava. (...). Bjelodano je da arhaizam
'na~elnik', 'na~elni{tvo' posve odgovara smislu koji navodi Aristotel." Isto, fusnota 1, str. 107.
156
To jest: |^^ (lat. artes architectonicae); (...). Rije~ je dakle o umje}ima 'koja su
nadre|ena drugima' ili 'koja upravqaju drugim umje}ima' (ili umjetnostima). Sam nazivak zna~i uz
to i razlog, poticalo te je ~esto sinoniman s rcistoceion. Komentar prevodioca, ibid. fusnota 3,
str. 108.
U ovom zna~ewu vu~e korene i arhaizam o kome }e malo kasnije biti re~i, a to je Hajdegerov
arhaizam. Wegovo insistirawe na gra|ewu, kao bitnoj odrednici ~ovekovog boravqewa na zemqi u
vidu negovawa, ~uvawa, tj. stanovawa, ima korena u ovakvom odre|ewu arhitektonika tehne. O
ovome }e biti re~i u na{em pisawu o gradu, a u vezi sa Hajdegerovim razmi{qawem pod
naslovom Gra|ewe, stanovawe, mi{qewe .
153

93

prvo stvar spoznatqiva, jer se i to naziva po~elom stvari, kao pretpostavka dokaza
(polazi{te SD);157
Aristotel je semanti~ki odredio zna~ewe re~i arche kao ono {to je: po~etak,
povod, temeq, poreklo, na~elo i polazi{te ne~ega. Me|utim, u nastavku Aristotel
ka`e: "A u isto se toliko smislova govori i o uzrocima158, jer svi su uzroci po~ela.
Dakle, zajedni~ko je svim po~elima da budu ono prvo odakle {togod ili jest ili
nastaje ili se spoznaje; a jedna su od wih prisutna u stvarima dok su druga
izvawska. Stoga je i narav po~elo, te pratvar, razumje}e, izbor, bivstvo i ciq; (...)." 159
Arche je ono {to je prvo. U zavisnosti od onoga o ~emu je re~, {to pokazuju onih
{est prethodnih odre|ewa, to prvo se mo`e zvati: po~etak, povod, temeq, poreklo,
na~elo i polazi{te. Otuda je arche i priroda ), pramaterija (pra tvar),
razumevawe (ono prvo odakle se neka stvar mo`e saznati), izbor, su{tina
(bivstvo) i ciq. To jest, arche je ono odakle ne{to jeste, ili odakle ne{to nastaje, ili
odakle se to ne{to saznaje. Arche ima dve konotacije: saznajnu i ontolo{ku.
Dakle, ono je polazi{te u saznawu, dokazivawu i na~elo su{tine - po~ela
bivstvuju}eg.
. Aristotel daqe ka`e: "Uzrok se
jednim na~ino naziva: 1) Ono iz ~ega po prisutnosti ne{to nastaje, kao {to je mjed
kipu i srebro zdjeli i rodovi tih stvari; ( to bi bio tvarni ili materijalni uzrok - SD)
2) Drugim pak na~inom, oblik i uzrok, to jest: pojam biti i rodovi toga (kao omjer 2
naprama 1 i u cjelosti broj) te djelovi u tom pojmu; (to bi bio formalni uzrok
SD) 3) Zatim odakle je prvo po~elo promjene ili mirovawa, kao {to je svjetnik
uzro~nik ~emu i otac uzrok djeteta i u cjelosti: ono tvore}e tvorevii i mijewaju}e
mijewanome; (to je na~elo-po~elo kretawa -rcSD) 4) uz to i kao svrha; to jest
kao ono 'poradi ~ega', kao {to je zdravqe {etawu; jer 'zbog ~ega ~ovijek {eta?'
ka`emo da bude zdrav, a govore}i tako mislimo da smo naveli uzrok (to je svr{ni
uzrok-svrha-tloj)."160 U Aristotelovom odre|ewu uzroka, na tre}em se mestu
pojavquje tvarni uzrok ili arche. Arche, u semanti~kom odre|ewu zna~ewa,
obuhvata i uzroke, ali unutar toga ono obuhvata i samo sebe. Otuda, ulaze}i u
problem izvora i prvog, mi ulazimo u {ipra`je, bespu}e, u ne{to {to je neprohodnoaporeti~no. Jedno i prvo-izvor, mora se razviti u svekolikom mno{tvu raznolikosti
`ivota sveta, a da opet bude sakupqeno kao jedna utoka.
161
. , ,
, . .
,
, . .
.

. .
( , , ). :

.
Aristotel, METAFIZIKA, 1012b, 30-35, 1013a, 5-20.
Napomena prevodioca u fusnoti: Gr~. ation; lat. causa; engl. cause; fran.cause; njem. Ursache;
rus. pri~ina. Isto, fusnota 4, str. 108.
159
Isto, 1013a, 15-20.
160
Isto, 1013a, 20-35.
161
(. ratio = , ),
( ). ,
. , , ,
, .
157
158

94

 , ..."
(27.) . .
:
, ;
. ,

; ,
. ( - , 195.
,
.

, . . ,
, .
.
:
,
, , , ,
. (28.) .
, ,
: , . .
.
.
? .
: . , : ,
( ). ,
,
.
, , . ,
, ,
. ,
, ."(32-33.)
,
, .
: , ,
? (, 80.) . ,
. . (80.)
. ,
sum cogito.
,
, .
, . , .
. (
). .
, ,
. , ,
, .
, ,
. , . .
, .
: , , ,
. (, 35.)
95

. 162
, , ,
. .
(),
. . ,
. . XVII :
, ,
(1210.) ,
.
,
. (, 28.)
( )
.
.
, ,
.
, :

. (, 9.)
( ) : .
, , , ,
, ,
, ,
; ,
, ; ,
, ,
.
; (, 20.)
.

. ,
, .

. ,
. (
)
(, , , , , , .) .

. . ,
, .
. , ,
, , .
;
. ,
; . (, 39.)
(, , ,
.) ,
162

( = ) , ,

. : ,
, .

96

 . :
( , )
?

.
163 .
, , 51.

, .
. , ,
.
.
. , .
.
.
, ,
.
. 164 :
,
, ,

. (. 540.)
,
( ), ,
. ,
, ,
, . (541.) ,

. ,
, .

.
. ,
.
.
,
, . (, 542.)
,
,
.
163

. .
, ,
164

. , ,
. .
, .

97

 .

. ,
.
, , ,

,
, , . (, 544.)
, (, I, 307.)
. , ,
. (, 544.)

. ,
.
. , ,
(demonstration)
. (163.)

. 165
:
. ,
. (, 546.)
. 166
. , .
.167
( , , ,
.) .
/, , ,
. , , , ,
. .
.
, .
. ,
( )
. (, 44.)
. (, 41.)
,
. ,
, ,
.

( , ).
. ,

165

, ,
, .
. (, , VI, 7, 1141 b.)
, .
166
: ,

(. 93.)
.
167
.

98

. (
, , , ) .
. .

.
.
. ,
, , . ,
, . , ,
,
. ,
. , , ,
( )
, . (, 385.).
,
, .
.

. ,
, ,
, . ,
,
,
. , ,
.
. (, 220.) ,
.

, , , ?
,
, .
. , -
.
,
( ) . ,
.
, ,
.
. ,

, - .
.
,

- . ,
, ,
, ,
. (, 203.)
, ,
? .
99

,
.
.
( )
, ,
.
.
. , ,

. . , ,
.
? , ,

. - ,
.
,
.

. , Cogito ergo sum Ich Princip,

. ,
. , (
), ,
. .
,
. (, 209.)
.
() . , .
regres in infinitum
, , , . ,
.
.
. .
.
.
,
. , !
(, 222.) ,
, , ,
, .
.
. , : ,
.
168
. ,
, , , ,
, .

. ,
.
168

, , , ,
, , 2004.

100

 : ,
, , , .
.
. .
, , :
,
. ,
, . ,

. , , ,
, ,
, ,
,
, . (37.)

. , .
. ,
. . ,
,
. , , .
. (37-38.) , .
.
.
.
.

.
.

.

. , ,
. (40.)
. .
,
, . ,

.
, a priori, ,
,
( )
. (41.)
.
, ,
. : ,
, , , , , , .
. ,
,
,
. , ,
, ,
101

 .
, , . .
. ,
,
.(43.)

,
.
. ,
, , , ,
. (44.) (
, ., . .),
.
.
.
. ,
, . .

.
, . , ,
, ,
. (45.) ,
.
.
. , ,
. , ,
, (, ,
, , ), ,
(
)
.

.
, ,
, . ,
( )
,
. (46.) ,
.
. ()
, () .
, . ,
.
.
. (. evidentia)
, .
. ,
. , .
, , .
, (
102

 ) ,
. ,
,
.
,
(71 8).
-
- , .
, , . ,
( , 193.) : ,
. .
.
. , ,
, , ,
,
, , .
( , 22.)

. . ,


( , 194.).
.
, ,
.
.
. .
. ,
.
,
.
,
. ,
, ,
. ,
.
? ,

.
. ,
, ,
.
. , , ,
, , ,
. ,
. , (
, ), ,
, ,
,
.(-, 198.) ,
, , ,

103

 .
, ,
, , , .
.
. ,
. .
,
() . (
) .
, ,
. : ,
( correctus),

, . , , , .
.

, .
(). ,
. ? ?
,
.
, .
, .
, 169 ( )
( gelten: ,
, ) , :
, - . (225.)
- ,
, , .
: ,
?
, ?
,
, . ,
."(, 232.)
,
. () ,
, - .
.
.
, ,
: ( )
. (, 232.)
. .
() . , . . , ,
.
169

.
, , ,
. , (Sollen),
(Wirklichkeitsbegriff ist Werbegriff). , .

104

 .
.
. , .
. ,
.
, , ,
, . ,
, , , .
: ,
( ) , ,
, . (, 234.)
. , .
.
, ,
, .
. , ,
,
, ,

. (, 236-237.) ,
,
. , , .
,
, .
, , ,
. ,
.
.
.
.
.
.
. (, 238.) .
.
.
,
. (, 238-9)
.
,
, .
.
,
. ,
( ),
.
, , ,
, , ,
, : . (,
240.) , ,
. ,
. : ? ,
, : .
105

 . :
? , ,
. . ,
-. -
.
13. :
(
) -, ,
, - . , , ,
, , - ( )
. , ,
, .
- ( ),
.
,
.
: ,
,
, .
, (58.) , , ,
, .
.
.
, . ()
(). ()
.
, . , , , , .
. a : ;
; , ; ;
; . (
; : (1) ; (2) ; (3) ,
; (4) ; (5) . a,
, , , , .
149.)
a :
,
. ( a,
, . 149.) ,
, .
, ,
. Arche ,
, .
, .
.
.
. .
106

. , , .

,
. ,
, .
, , , ,
(, ) .
. ,
, "" .
. , ""
" " " ". 170
obiectum antikemenon
, .
, .
, .
obiectum
, . ,
. - -
: , , , ,
, , , .
, . , , , .
"", :
, , , .
, , ( ), . ,
. , , ,
. , , ,
, , , . . ,
, . .
,
(. ).
. , .
.
.
. , . , ,
. :
" , , ,
170

: " ,
, , .
, , . , , .
. , .
. , ,
. .
. . ,
,
. ,
. (. -,
, . 22.) .
, . , ,
.
."

107

 , . , , ,
, , .. ,
,
. ,
, .

?
, ,
.
.
.
.
.
, .
."
, ,
,
. ,
: , , , , , .
.
171
-- , ""
.
, , , , ,
. ,
.
- , .
" (, , ), ,
, .
.
. ,
, . ,
" ",
." (, , . 185.)
.
. " : . ,
." (, . 185.)
.
.
,
, ,
. ( )
. "... ,
, ." (, . 186.)
, ,
, ; , , , , , ,
. ,
(, 248-249d; , 26d-27b; , 78-79; 100cd. )
, (, 79) ;
, , ; .
,
. , , . 10.
171

108

 , , .
, , .
, , . ,
, , .

. .
.
.
,
- .
, .
.
.
, ,

. ?
, , .
,

.

, .
, ,
, (, , .),
( , , .), ( , ),
( , , , .).
,
.
( , res = )
( , )
.
. ,
, .
, , ,

.
,
: ? ,
?
, ,

, ,
. ,
,
.
.

.
,
,
.
109


, ,
,
.
;
.
.
; . ,
,
.
, ,
, ,
. , , .
, , ,
. ,
: , ,
; ,
, . ,
, . ( )
, ,
;
; .
.
. , , ,
.
,
,
.
,
.
, , ,
, .

. . ,
: ?
?
? . , ,
,
.
(
- , - 172
) .
,
,
, . , ,
,
. ,
.
, ,
.
.
172

110

. (198.) .

. . (200.) ,
( . 1820-1903.)
, , , ,
,
.
.
,
.
,
,
. ,
. (202.) ,
, ,
, , .
,
. ,
, . (202.) ,
, .

, .
.
, , ,
. , ,
.
, , ,

. (203.)
?
: ;
; (, , ,
, , .)?
. ,
? , ( ),
.
. ,
.
, . ,
,
.
. ,
.
, .
. (204.)
, , ,
.
.
. ,
. ,
, ,
.
111

 ,
. : !?, !?,
, .
,
. (205.)
, .
, , . :
? . : ?
. ,
: ? .
.
-.


. (205.)
, , ,
, .
,
,
. .
. :
; ;
? .
,
,
. (206.)

.
. , ,
.
,
, " ". ?
; (). : "
"
Michael Talbot, Holografski svemir
Opisana 'kameleonska' sposobnost svojstvena je svim subatomskim esticama, a isto tako i svemu
za to se neko mislilo da se manifestira iskljuivo kao val. Svjetlost, gama-zrake, radio-valovi,
rendgenske zrake svi se mogu mijenjati iz valova u estice i obrnuto. Danas fiziari smatraju da se
subatomske pojave ne bi trebale klasificirati iskljuivo kao valovi ili kao estice, nego kao posebna
kategorija neega to je uvijek na neki nain oboje. To 'neto' su kvanti (quanta) za koje fiziari
vjeruju da predstavljaju osnovnu supstanciju od koje je izgraen cijeli svemir. (Quanta je mnoina od
quantum (kvant). Jedan elektron je kvant. Nekoliko elektrona je skupina kvanta (quanta). Rije kvant je
isto tako sinonim za valnu esticu, pojam koji se takoer koristi za oznaavanje neega to posjeduje i
estina i valna svojstva. (. 36.)
Od svega je moda najvie zaprepaujue to to postoje vrsti dokazi da se kvanti manifestiraju
kao estice samo onda kada ih gledamo. Na primjer, kada elektron ne promatramo, eksperimentalni
nalazi ukazuju na to da je stalno u obliku vala. Fiziari do tog zakljuka dolaze na temelju dobro
osmiljenih naina za odreivanje kako se elektron ponaa kad ga se ne promatra (treba napomenuti da
je to samo jedna interpretacija dokaza, a ne zakljuak svih fiziara; kao to emo kasnije vidjeti, Bohm
ima drukiju interpretaciju).
112

I opet, ovo vie slii magiji nego vrsti ponaanja koju bismo oekivali u prirodnom svijetu.
Zamislite da imate kuglu za kuglanje koja je kugla samo kada ju pogledale. Da po cijeloj kuglakoj stazi
posipate talk i takvu kvantnu kuglu zakotrljate prema unjevima, kugla bi, dok ju gledamo, u talku
ostavila jedan jedini trag u obliku linije. Meutim, kada bismo zamirili za vrijeme njezinog prolaska,
vidjeli bismo da je kugla na sekundu ili dvije, dok je nismo gledali, prestala iscrtavati linijski trag, te da
je umjesto toga iza sebe ostavila irok valoviti pojas, poput valovitog obrisa pustinjske zmije dok se
postrance kree kroz pijesak. (. 37)
Moemo to usporediti sa situacijom s kojom su se kvantni fiziari susreli kada su prvi put doli do
dokaza da se kvanti sjedinjuju u estice samo onda kada ih se promatra. Fiziar Nick Herbert, pristalica
takve interpretacije, kae da ga je to ponekad navodilo na zamiljanje kako se iza njegovih lea nalazi
svijet koji je uvijek radikalno dvosmislena kvantna juha u neprestanom tijeku. Meutim, kad god bi se
okrenuo da pokua vidjeti tu juhu, njegov pogled bi ju istog trenutka zamrznuo i vratio nazad u
uobiajenu stvarnost. On smatra da nas to pomalo ini poput Mide, legendarnog kralja koji nikad nije
mogao osjetiti dodir svile ili milovanje ljudske ruke jer se sve to bi dodirnuo pretvaralo u zlato.
"Jednako tako, ljudi nikada ne mogu doivjeti istinsku teksturu kvantne stvarnosti", kae Herbert,
budui da sve to dodirnemo pretvara se u materiju." (. 38)
Jedna od Bohmovih tvrdnji koje najvie zapanjuju jest da je opipljiva stvarnost nae
svakodnevice, u stvari, neka vrsta iluzije, neto nalik holografskoj slici. U njezinoj osnovi nalazi se dublji
red postojanja, golema i primarnija razina stvarnosti koja stvara sve predmete i pojave naeg fizikog
svijeta gotovo jednako kao to komad holografskog filma stvara hologram. Bohm tu dublju razinu
stvarnosti naziva implicitni ili uvijeni (op. prev. - engl. enfolded) red, a nau vlastitu razinu
postojanja naziva eksplicitni ili odvijeni (op. prev. - ili razvijeni u smislu u kojem je fotografija
razvijena; engl. unfolded) red. . 49.
U svojoj opoj teoriji relativnosti Einstein je zapanjio svijet kada je ustvrdio da vrijeme i prostor
nisu odvojeni entiteti, ve fino povezani, i dio vee cjeline koju je nazvao prostorno-vremenski kontinuum.
Bohm ovu zamisao razvija i ini golemi korak dalje: tvrdi da je sve u svemiru dio kontinuuma. Unato
prividnoj odvojenosti stvari na eksplicitnoj razini, sve je neprekidni produetak svega drugog, te se u
konanici ak i implicitni i eksplicitni redovi stapaju jedni u druge.
Razmislite na trenutak o ovome. Pogledajte svoju ruku. Sada pogledajte svjetlost koja dolazi iz
lampe pokraj vas. I psa koji se odmara kraj vaih nogu. Vi niste samo sastavljeni od istih stvari. Vi jeste
ista stvar. Jedna stvar. Neslomljena. Jedno ogromno neto koje je svoje nebrojene ruke i produetke
ispruilo u sve vidljive predmete, atome, nemirne oceane i treptave zvijezde u svemiru. . 50.
On jednostavno eli da budemo stalno svjesni da je dijeljenje razliitih aspekata hologibanja na
stvari uvijek apstrakcija, nain da te aspekte svojim nainom razmiljanja uinimo jasnijim naoj
percepciji. elei to ispraviti, umjesto da razliite aspekte hologibanja naziva stvarima, on ih radije
zove relativno nezavisnim pod-cjelinama.
Zaista, Bohm vjeruje da je naa gotovo univerzalna sklonost da fragmentiramo svijet i ignoriramo
dinamiku povezanost svih stvari odgovorna za brojne nae probleme, ne samo u znanosti nego i u naim
ivotima i drutvu. Na primjer, vjerujemo da moemo crpiti vrijedne dijelove Zemlje bez da utjeemo na
cjelinu. Vjerujemo da je mogue lijeiti dijelove naeg tijela i pritom ne brinuti za cjelinu. Vjerujemo da
moemo rjeavati razliite probleme u naem drutvu, kao to su kriminal, siromatvo, ovisnost o
drogama, bez obraanja pozornosti na probleme naeg drutva kao cjeline, i tako dalje. U svojim
radovima Bohm gorljivo zastupa stav da na sadanji nain fragmentiranja svijeta ne samo da nije
ispravan, nego bi ak mogao dovesti do naeg istrebljenja. . 51.
Ukoliko je na svemir tek blijeda sjenka dubljeg reda, to jo lei skriveno, uvijeno u osnovu i
potku nae stvarnosti, Bohm ima prijedlog. Prema naem sadanjem razumijevanju fizike, svaki dio
prostora preplavljen je razliitim vrstama polja sastavljenih od valova raznolikih valnih duljina. Svaki
val uvijek posjeduje barem malo energije. Kada fiziari raunaju minimalan iznos energije koju val moe
113

posjedovati, dou do rezultata da svaki kubini centimetar praznog prostora sadri

energiju veu od energije sveukupne materije u poznatom svemiru!
Neki fiziari odbijaju taj izraun uzeti zaozbiljno jer smatraju da negdje mora postojati pogreka.
Bohm dri da taj beskrajni ocean energije postoji, te da nam govori barem neto o golemoj i skrivanoj
prirodi implicitnog reda. Smatra da veina fiziara ignorira postojanje tog ogromnog oceana energije jer
su, kao ribe koje nisu svjesne vode u kojoj plivaju, naueni usmjeravati pozornost prvenstveno
na predmete usaene u oceanu - na materiju.
Bohmovo gledite da je prostor jednako stvaran i bogat procesima kao i materija koja se kree
kroza nj svoju punu zrelost dosee u njegovim zamislima o implicitnom moru energije. Materija ne postoji
nezavisno od mora, od takozvanog praznog prostora. Ona je dio prostora. Da bi objasnio na to pritom
misli, Bohm daje sljedeu analogiju: kristal ohlaen do apsolutne nule dopustit e struji elektrona da
proe kroza nj a da ih ne raspri. Ako se temperatura povisi, razliite nepravilnosti u kristalu e, tako
rei, izgubiti svoju prozirnost i poeti rasprivati elektrone. S toke gledita elektrona takve nepravilnosti
izgledale bi kao komadi materije koji plutaju u moru nitavila, no u stvari se ne radi o tome. Nitavilo i
komadi materije ne postoje nezavisno jedno od drugoga. Oboje su dio istog tkiva - dubljeg reda kristala.
Bohm vjeruje da isto vrijedi i za nau vlastitu razinu postojanja. Prostor nije prazan. Pun je plenum nasuprot vakuumu. Temelj je svekolikog postojanja, ukljuujui i postojanje nas samih. Na svijet
nije odvojen od tog kozmikog mora energije, on je mrekanje na njegovoj povrini, razmjerno mali
"obrazac pobude" usred nezamislivo golemog oceana. Taj obrazac pobude relativno je autonoman i uzrok
je priblino ponavljajuih, postojanih i odvojivih projekcija u trodimenzionalni eksplicitni red
manifestacija, istie Bohm. Drugim rijeima, unato svojoj oiglednoj materijalnosti i ogromnoj veliini,
svemir ne postoji u sebi i od sebe nego je posinak neega daleko veeg i tee izrecivog. tovie, svemir
ak nije ni glavni proizvod tog veeg "neeg", nego samo sjena u prolazu, puki tucaj u veem rasporedu
stvari.
To beskrajno more energije nije sve to se skrilo u implicitni red. Budui da je implicitni red
osnova iz koje se rodilo sve u naem svemiru, on u najmanju ruku sadri i svaku subatomsku esticu koja
je postojala ili e postojati; svaku moguu konfiguraciju materije, energije, ivota i svijesti, od kvazara
do shakespeareovog uma, od dvostruke spirale do sila koje upravljaju veliinama i oblicima galaksija.
Pa ak ni to nije sve to moe sadravati. Bohm priznaje da nema razloga vjerovati da je implicitni red
svretak svih stvari. Mogue je da postoje drugi neslueni redovi iza njega, beskrajni stupnjevi daljnjeg
razvitka. . 53-54.
Razmotrimo li ih zajedno, Pribramove i Bohmove teorije pruaju bitno novi nain gledanja na
svijet: Nai mozgovi matematiki kreiraju objektivnu stvarnost interpretiranjem
frekvencija koje su u krajnjoj liniji projekcije iz druge dimenzije - dubljeg reda
postojanja koji se nalazi iza i vremena i prostora. Mozak je hologram uvijen u
holografski svemir.
Pribrama je ova sinteza navela na zakljuak da objektivni svijet ne postoji, barem ne na nain na
koji smo navikli vjerovati. Ono to je "tamo vani" golemi je ocean valova i frekvencija, a stvarnost nam
izgleda vrsto samo zato to nai mozgovi mogu primati tu holografsku maglu i pretvarati je u "drvee i
kue" i druge svagdanje predmete koji tvore na svijet. Kako mozak (koji je i sam sastavljen od
frekvencija materije) moe primiti neto nesupstancijalno kao to je magla frekvencija i napraviti da se
ini vrstom na dodir? Vrsta matematikih procesa koje je Bekesy simulirao svojim vibratorima osnova je
za nain na koji mozak stvara nau sliku vanjskog svijeta, napominje Pribram. Drugim rijeima, glatkoa
komada finog kineskog porculana i osjet pijeska na plai pod vaim stopalima u stvari su samo sloenije
verzije sindroma fantomskih udova.
Prema Pribranu, to ne znai da tamo vani ne postoje porculanske alice i pjeana plaa. To
jednostavno znai da porculanska alica posjeduje dva vrlo razliita aspekta svoje stvarnosti. Kada ju se
filtrira kroz leu naeg mozga manifestira se kao alica. Meutim, kad bismo se mogli osloboditi naih
lea, doivjeli bismo je kao interferencijski uzorak. Koji od aspekata je stvaran, a koji predstavlja iluziju?
"Po meni, oba su stvarna", odgovara Pribram, "ali, ako vam je drae, nijedan od njih nije stvaran." .
56.
114

. ,

, , .

. , , ,
.
. (152.)
,
.
, ,
.
.
, .
: ,

. (207.)
173, ,
, , .
, ,


, ,.. @ana-Pola Sartra
moderna filozofija donela novo, pre svega fenomenologija, u gledawu na svet.
"Moderna misao ostvarila je zna~ajan napredak svode}i postoje}e na niz pojava
koje ga manifestuju. Ciq je bio savla|ivawe izvesnih dualizama koji su filozofiju ~inili
nejasnom, i wihova zamena monizmom fenomena. Da li se u tome uspelo?" 174 On
smatra slede}e: "O~igledan zakqu~ak je da dualizam bi}a i pojave nema vi{e
legitiman status u filozofiji. Pojava upu}uje na ~itav niz pojava, ne na skrivenu
stvarnost koja bi na sebe svodila sve bi}e postoje}eg." 175 Tako je nastalo osloba|awe
od onoga, {to je tradicionalna metafizika odre|ivala samom mi{qewu i prihvatawu
stvari: da uvek postoji neka su{tina iza pojavnog, koja ga odre|uje. Na taj na~in se,
po Sartru, do{lo do ideje fenomena. 176 Zapravo: "Tako dolazimo do ideje fenomena,
takve kakav se mo`e na}i, na primjer, u Huserlovoj ili Hajdegerovoj
"fenomenologiji", fenomena ili relativno-apsolutnog. Fenomen ostaje relativan, jer
"pojavqivawe" pretpostavqa u biti nekoga kome se pojavquje. No on nema
dvostruku relativnost Kantovskog Erscheinunga. On ne ukazuje, preko sebe, na istinsko
173

, , , ,
. .
. .
- ( = ).
-. , .
, .
, . = to pan
174
@an-Pol Sartr, BI]E I NI[TA, Nolit, Beograd, 1983. str. 7.
175
Isto, str. 7.
Ili malo daqe Sartr pi{e: "Pojava ne skriva su{tinu, ona je otkrivena: ona jeste su{tina. Su{tina
postoje}eg nije vi{e svojstvo uroweno u wegovu dubinu; (...)." Isto, str. 8.
176
"Otuda vaqa kao zna~ewe izraza FENOMEN () sadr`ati: pokazuju}i-se-samo-po-sebi,
o~ito." M. Heidegger, BITAK I VREME,. 31.
"Zbuwuju}a raznovrsnost 'fenomena', koji bivaju imenovani nazivima fenomen, pri~ina, pojava, puka
pojava, dade se razmrsiti samo ako pojam fenomena bude od po~etka razumqen kao: Pokazuju}i-sesamo-po-sebi." Isto, str. 34.

115

bi}e koje bi za wega bilo apsolut. Ono {to jeste, on je to apsolutno, jer se pokazuje
tako kao {to jeste. Fenomen mo`e da bude opisan i prou~avan kao takav, jer
apsolutno ozna~ava sebe sama."177
, ,
, .
18. . . 178. ,
, , (Schein),
Schein , (Erscheinung)
, ,
, .
,
, ,
,
, .

. ,

,
.
.
,
,
. -
, (.
) () ( ).
, ,
: .
, ,
, ,
, :

.
, ,
,

.
. , .
,
, 179
. .

, .
()
( ).
, -
@an - Pol Sartr, BI]E I NI[TA, str. 8.
Jo , , ,
. : .
, ( ),
.
179
(. intentio=) ,
() ( )
.
177
178

116


, ,
.
., .
, . ,
.
Lebenswelt-.
. :
, ,
, ,
, ,
(Selbst), .
.
. , .
, ,
, 180
,
,
.
.

.
.

( )
, .
, :
, . ,

.
. -
- .
(
)181
.
,
.
, -
. ,
, .
,
. ( )
- , (
)
.
. . .
180

( ) . ,
.
181
,
, .

117

 .
, , , , ,
.
, , ?
. subjektum hypokemenon
, ,
,
.
.
, .

.

.

. .
.
. ,
, .
, .
, ;
.
. (149.)
. ,
.
,
. , , :
, ,
. (150.)

() , .
,
. :
, , ,
.

. (150.) .. .
(150.) .
, , ,
, ,
. , , ,
, .
. -
, , ,
- ,
.
,
, (39.)
. ,
- ( ) 182
182

. : = =
. conscientia, snesis.

118


- .
,
. (39.)
.

. ( )
.

(-)
. ,
, , ,
, , ..

, ,
;
;
,
, . , ,



.
, .
,
,
. ,
, ,
. ,
, .
.
.
. , ,

, , ,
.
. ,
, . ,
, .
,
, , . .

. .
,
. , , ,
,
,
.

. . , ,
119

, , , , , ,
. .
.
, . 183
. ,
, .
, ,
, , .
,
, , , .
. ,
, ,
. , , ,
.
.
, ,
. ,

, .
, , , ,
.
,
. ,
, , ,
. ,
, ,
, .
, , , .
, ,
. , ,
, , -
,
.
.
.
, ,
,
. ,
,
, , , . .
.
, , . ,
.
,
. , ,
, .
: ,
. ,
183

, , ;
, ;
,
.

120

. , . ,
, .
, ,
, ,
.
.
, , , ,
, , ,
, . 82.
.
,
,
..... , , . 82-3.
:
, , ,
. , . 82. , , ,
.
- , , .
.
Svijest kao suptilniji oblik od materije
Osim objanjenja zato kvantni fiziari kada urone u dubine materije pronalaze tako
mnogo primjera meupovezanosti, Bohmov holografski svemir objanjava i mnoge druge
zagonetke. Jedna od njih je uinak koji svijest, kako se ini, ima na subatomski svijet. Kao to
smo vidjeli, Bohm odbacuje zamisao da estice ne postoje dok ih se ne promatra. Meutim, on
se u naelu ne protivi nastojanju da se svijest i fizika pomire, jednostavno smatra da se veina
fiziara uputa u ispitivanje tog podruja na pogrean nain, pokuavajui jo jedanput razlomiti
stvarnost, i tvrdei da jedna odvojena stvar - svijest, meudjeluje s drugom odvojenom stvari subatomskom esticom.
Budui da su sve to aspekti hologibanja, Bohm smatra da nema smisla govoriti o
meudjelovanju svijesti i materije. U odreenom smislu, promatra jest promatrano. Promatra
je i mjerni ureaj, rezultat pokusa, laboratorij i povjetarac koji pue van laboratorija. U stvari,
Bohm smatra da je svijest oblik suptilniji od materije, a da temelj za bilo koji odnos izmeu to
dvoje ne lei na naoj razini stvarnosti, nego duboko u implicitnom redu. Svijest je u razliitim
stupnjevima uvijenosti i odvijenosli prisutna u cjelokupnoj materiji, to je vjerojatno razlog da
plazme posjeduju neke osobine ivih bia. Kao to Bohm kae: "sposobnost oblika da bude
aktivan je najkarakteristinija znaajka svijesti, a neto nalik svijesti postoji ve u elektronu.."
Slino tome, Bohm smatra da dijeljenje svemira na ivu i neivu tvar takoer nema
smisla. iva i neiva tvar su neodvojivo isprepletene, i ivot je, takoer, uvijen u ukupnost
svemira. ak je i stijena na neki nain iva, tvrdi Bohm, jer ivot i inteligencija prisutni su ne
samo u svoj materiji, nego i u "energiji", "prosioru", "vremenu", "tkivu itavog svemira i svemu
drugome to izuzimamo iz hologibanja i pogreno promatramo kao odvojene stvari.
Zamisao da su svijest i ivot (i zaista sve stvari) cjeline uvijene u cijeli svemir ima
jednako blistavo nalije. Ba kao to svaki dio holograma sadri sliku cjeline, tako svaki drugi
dio svemira skriva cjelinu. To znai da kada bismo znali kako mu pristupiti, galaksiju Andromeda
mogli bismo pronai pod noktom palca lijeve ruke. Mogli bismo pronai i Kleopatru kako se prvi
put susree sa Cezarom, jer u naelu cijela prolost i implikacije za itavu budunost takoer su
uvijene u svakom djeliu vremena i prostora. Svaka stanica u naem tijelu obuhvaa cijeli
svemir, jednako je i sa svakim listom, svakom kinom kapi i svakim zrncem praine, to daje
novo znaenje glasovitoj pjesmi Williama Blakea:
Vidjeti svijet u Zrncu Pijeska

121

Nebo u Divljemu Cvatu,

Drati Beskraj na dlanu ruke
I Vjenost u jednome satu. . Michael Talbot, Holografski svemir, 51-52.

Relativno je lako razumjeti ideju holizma u neemu to je nama izvanjsko, poput jabuke u
hologramu. Ono to predstavlja potekou jest da u ovom sluaju ne gledamo na hologram, nego smo mi
dio holograma. . 57.
. 58.
,
, .
,
.

184 -
, .
, , .
. s= vdti=.
() . , ,
.
.
,
. ,

.
, ,
. ,

(, . )
, .
.
.
. ( , , . 151.)
, ,

. , .
,
.
. ,
- .
,
.

.
.
.

184

: , .
, , ;
. , , 413.
414 : .

122

 ,
, . ,
?
? . ,
. ,
.
?
?
: , , , . : 1.
; 2.
; 3.
. , ,
.
. ,
.
.
( )
. ,
. , .
.185
,
.
,
.
, .
.
.
. , .
. ,
. , , . ,
, . . ,
. ( , , . 150.) , ,
.
.
, ?
14.
, . . .
. ,
, .
185

phainomai , ( )
phainomenon, . .
18. , ,
, . . .
, . ,
. ,
, .
, ,
. + + ( )
.
, .

123

 . (, ).
: .
.
.
: , , ,
,
. , . 186
, ,
. .
, , , ,
.

. , ,
.
.
,
. (-, 41.) .
, .
,
. ,
. , ,
, .
, - ,
. , ,
.

. (125.)
,
.(130.) , ,
, ,
, , ."(135.)
. ,
, ,
. ( ) , .
, .
. , . (135. (51))
.
.
. ,
. ,
: , , , ,
, . .
. -
. .
,
, ,
. ,
. ,
, : , , , .
186

: ,
,
, ( ) . (, 41.)

124

 . , ,
, .
(. ), . ,
, ,
. ,
. , .


. :
. : ,
, , .
: , , , , , , , .
, , , .
.
, ,
.
.
-. :
(, ), ,
: , , , .
(21.)
. , ()
(. 400 800 )
(
) .
, ,
, , . , ,
? -
. ? ,
-: , ,
, . (22.)
,
,
,

. (, , . 37.) , , ,


. , ,
, .
. (37-39.)
, .(38.) ,
, , , .
. ,
, , , , ,
, .
, . ,
. :
( )
. (39.)
,
( ). : . (39) ,
, , ,
125

 ,
. (39)

?
. ,
: (39-40.) ,
, (40) (
.)
, .
(40.)
.
.

.
, .
.
,... (40) (
) ()
. , ,
(40) ( - ( )
) : ,
(40.)
.
. , ( ).
, , .
.

. .

.
, ,
, , .
. (40.)
.
. :
, ,
.(41)
. (42.) ,
,
. :
,
, . (4243.)
, ? , ,
. : ?
,
. , ,
,
. (43) .
; Umvelt ,
,
. (43.)
126

 ,
,
. (43)
, , , ?
, .
. .
- .
, . (44)
. re
res
.
,
? -, ,
, ,
,
. (45.)
, ,
( , )
.
, ,
. causa sui.
. (-)
.
.
,
, , .
-
. - .
.
.
,
.
. (46.)

, . , ,187
, , , , , ,
, . ,
, ,
. (46.)
.

. (46) , , , .
, , .
. ,
? , . ,
. , :
, deus ex machina
, : ,
, ,
. (48.)
, .
187

, .

127

 .
. , , , ,
. . ?
, , , , , , ,
. ,
. (49.) .
.188
, .
, :
, , , -, -, , , .

. ,
.
. :

; ( , 159.) .
. (, 159.)
. ,
, ,
. ,
. (
, .)
, , ,
.
,

, ,
, . (, 159.)
, , ,
. (, 160.) , ,
, ,
,
, , ,
: ,

, ,
. (166.).
.
:

, .
,
(165.)
, , .

, 189
188

(. perceptio) . , , (:
) ;
(. ad-perceptio) . , ,
; , , , ; (.
)
189
: 1.
- . 2.

128

 . ,
: , , , , , , ,
. ,
. , .
, ,
. , ,
: , ,
,
. , ,
, , ;
, , , .
, , .
( , 83.)
(, 52.),
. , ,

, . , (-)
. ,
,
.
, .
, ,
. (, 55.) .
. .
.
.
, .
.
. ,
.
. , ,
. ,
.
15.
. -,
.
-- -.
, .
: . Pand
= , n d m t
. panda, pandate : , ; pand, pandajati
, pand, pandati , .
and : , , ; panditah , , . pandita ,
, , ; panditaka , , , .
.
, , ,
, .
: , , , ,
() . ,
, 3. .

129

 . : ,
, , , , , .
, , , , , ,
. ,
. ,

, , ( - )
( ) , ()
(). ,
. , ,
.
.
?
-.
, . . , ,
,
.
,
. ,
.
. ()
.

. ,
. , ,
. .
, .

.
.

() . , ,
, . , ,
. , ( )
- , , . ,
. :
. :
: ,
. ,

, : '
; ,
, . ,
, -
, ,
, , .( ,
, - , , 2001, . 44-45.) ,
() ,
,
: .
,
130


, .
( Berkson, Matire et Mmoire, 1896, 1315, 80.). (, , . 47.) :
; ;
.(, . 49)
. ,
. . , ,
, . .
, , -- . .
. , ,
:
, , , .
(, 50.)190
:
. , , ,
. . ,
.
,
. , ,
. .
, -- ,
.
. (, 52-53.)
. (, 53.) , , .
,
. (, 53.) ,
. .
,
? , ,
, .
.
, , , .
, :
, , , ,
: ,
. (, 57.) :
, ,
, . (, 57.)
.
.
,
.

.
,
190

? :
Bergson, L'
Energie spirituelle, 913-914, 130-131, , 72, . 116. ,
. , , ,
, .

131

 , . ,
, ,
.
.
, . .
. - .

. - , -.
,
, , . (. )
( ) . 191
- ()- ,
, ,
.
, .
( )
. .
.
. ,
( )
,
. ,
, . ,
. .
- .
, :

,
. (. 176.)
.
, . (, 176.)
(
),
.
(, , )
.
( ) , .
, .
, , . ,
, ,
.
,
. (177.) ,
.

. (177.) ,
191

, . :
, , .
(, 681) : ;
,

. ,
, . (695.)

132

 ,
. , ( ),
, ,
().
, ,
.

, .
. , ,
.
( , ). (178.)
.
, .
,
(178-179.) ,

, , , ,
. .

, ? :

, ,
, . (179.) ,
, ,
, , .
,
. ,
() . ,
, , .
, , , .
: . (179.)
. , ,
.
.
,
. ,
, . ,
.
.
-, - (
) .
- .
. . , .
.
,
. . ,
- . ,
. ,
. .
133

 , .
,
.
(, , ). 192
.
- , , , ,
, , , . :
- . ,
. -
.
- ,
. , ,
.
,
.
,
.
? , .
- ,
. -
. -
-.
- - ,
. .
- , .
. .
. (
). ,
, .

.

, .
,
.
, , ,
. (. 118.) - ,
, , (
, , ).
, ,
. , .
.
.
, ,
192

,
. VII ()
. ,
. ,
. (189.) (occurent)
, , . : ,
, .
, , (190.)

134

 .
.
. , , , ,
. .
(. 118.)
. , ,
, , ,
. ,
.
? ,
, , ,
.
. , , -.
, -.
- ,
. , ,
, ,
.
, .
, , .
,
, intellectus ipse.
,
-. ,
- ,
, .
, .
. , ,
. .
, .
.
, ,
.
. ,
. , .
.
,
, , , .
.
, 193, , ,
. ,
.
. ,
- -, , ,
. : ,
. , :
,
193

, ,
, . ,
, .

135

 . (, ,
, , 1978, . 42.)
, , .
(
).
, , ,
. -.
:
, ,
. ,
, . (. 119.)
, ,
, .

, , .
, .
,
. :
.
.
, , ,
. (119.)
, , , .
. , , :
,
, .
: .
. , ,
,
.
.
, .
. . ,
,
. , ,
, , -.
.
- , .
, - , .
(
-)

.
(Sein) . ,
.
, .
.
.
,
. -.

136

. ,
.
, .
,
, , .
, -
. ,
,
. -
, ,
, . , .
,
.
.
.
,
,
.
, , .
., .
,
.
, , , .
,
. .

.
. : ,
, , , .

, .
.
.
16. 194
: , , . 26.
, , , , 1983.
tmavat sarvabh tesu jah pajati sa pandita
. , : , .
,
. ,
. ()
. ,
. .

.
.
. ,
194

, . ,
, .

137

 ,
(, 131.) , ,
, , . , ,
: , , ,
().
.
(, 133.) ,
. (, 133.) ,
, , . :
?
: , ,
, . .
.

. -
, .

,
. ,
. .
. , , , , .
, .
, .
. .
, ? :
, , ,
. (, , 246.)
, , .
, , . ,
, : , , , , , ,
. .
, , .
. , , ,
,

. ,
.

.
, : , ,
, , , ,
, , , . Le Penseur
( , ) , ,
. (, 250.)
, , , .
. , .
. (, 250.)
, .
, , , . ,
,
. Le Penseurovoj
. (, 253.)
138

 ( , ,
, , .) .
, .
.
, , , ,
. , ,
, .
: , , , , .
. Le Penseurov ,
in excelsis ( )
; .

, , , . (, 256.) ,
. ,
, ,
.
. ,
. , .


,
? ?
. ,
, ,
.
. .
(). .
`` ` `, ` `, `, ` `, . 195
, , ``: 1.
2. 3. (372.) :
``, ` , `; `,
`, ``. ,
( ),
. (,
, 379.)
, ` ( ),
`. (380.)
: ? , ,
, . ,
, (. ), .
.
, :
, . 196
195

, , , 54, IV, 1983. , 367.

. ( )
sub-stantia , , :
, , . .
.
() , , , .
,
,
. (-,
) .
196

139

 , .
. Intelectio intelectus
, , , intelegens , , . intelectus
noein .
, , . .
, , .
, ,
. ,
. (Peter T. Geach)
:
(Peter T. Geach, ?, 264.)
. ,
.
, , .
. .
,
( , 266.)

, , , .

,
. .
. ,
.
- .
. -
. , -
.
, , . III (
) : () .
, . .
. ,
. : ``
`` - ,
``.(15.) , ``
. ,
, . (18.)

. .
,
. , , ,
, , .
()
(., XV, 422). (, 16.)
, -,
-
.
(. , 132b8),
. ,
. .
, ?
140

 : ,
, , , , , , . ,
? myl ``
mylistwo , , ``.
myslivost ; myslivec , , ``. ( ,
, 158.)
, .
,
.. , ,
.
myslivost , , .
. ,
.
, ().
: , .
, ,
. .
.
Denken und Erleben ist gleichsam, .
, .197
, , ,
, , . (, 379.)

.
. .
: , ,
, . ,
. ,
, Denken Erleben .
,
. (, 379.) ,
,
.

,
.(, 379.)

, , .
. .
.

. (, 381.) , ,
. : ,
, .
- ,
. :
. . ,
197

- , , , 54, IV, 1983. , .

379.

141

 . (, 381.)

. ,
, .
. (, 382.) : ,
. , ,
.
.
. . ,
, . .
, .
. .
, ?, 101.)
.
, ,
. - in memori.
. ,
. ,
. , - , ,
. ,
, , ,
.
,
. , . ,
. .
? : (,
?, 101. , .
.
. (, 103.)
. . ,
, . (,104.)
.
.
.
.
, , ,
. , .
.
: ,
, . (, 105.) ,
.

,
. -, -,
, , , . (, 105.)


. (, 106.) .
, , .
. (, 106.)
142

 . .
.
. , ,
, ,
. (, 107.)
.
. , . ,
.
. ? (, 109.)
.
.
. . ? (, 110.)
-.

. .
. .
. ,
-, , . , -, . (. 111-2.)
.
.
, , .
. , ,
. .
. ,
( ). , , ,
. , ,


.
.(
, , 38.) , ,
, . .
. : , -,
, . .
, , ?
, .
. ,
. ,
, .
: , (, , ),
( , . , ,
, : , ..), , , .
. ,

. .
(, 39)

.
. ,
. , ,
,
. . .
143

 . , , ,

. .
-
.
,
,
. (, 40.)
,
(
) . ,
. .
17.
, , . 200-230.
-, , ,
. 360-383.
, , , , ,
, 1980, . 141-185.
, , , , , 1998, . 178-213.
-, , ,
.

, () () . ,
.
,
, , , ,
. , ? ?
, ?, ?,
, , .
.
, ,
.
.
.
- -
- , - .

18. 198
.
. .
. (, 41.)
, .


198

, .
. Sema je
. .

144

 - ,
. (. 41.)

,
.. , , ,
. . , ,
,
.
. ,
, , , , .
. , .
.
, .

.
.
. .
( )
.
-
. . ,
, .
, .
- -,
, .
,
, .
: :
. :
. :
.
:
, , -

, . (. 49.)
. .
,

. ,
.

.
.
. ,
?
.
,
.
. : ,
,
. (, -, . 27.) ,
145


, , , .

. .
. :
, .
( , ), ,
. (. 24.)
.


.
.
.
, ,
, .

( ).
,
, ,
. ; .
, ,
, , .
, , , , ,
. (, 27.) ,
,
. ,
, , .
, -
- , ,
, . ,
,
.
. .
.
.
: , , , , . -

.
. ,
. ,
.
. ,
, . (, 34.)
,
, . ,
, ,
, . (,
34.) .
,
.
. , , ,
146

, , , , , ,
. .
.
...prvo je re, drugo je misao, tree in. Bela Hamva, Magia sutra, IP Beograd, Zrenjanin, 1995,
str. 7.
, , , ,
, , .
. ,
, ,
, .
.
?
,
, - .

, . ,
. .
,
, , ,
, . ,
,
.
.
,
. ,
,
, . :
,
? ,
.

. , , ,
. , .
, ,
.. ,
. (.. 312.) .
.
,
,
. , .
. ,
,
, ,
, ,
.

. (.. 313.) .
.
, . .
147

 . .
.
.
:
.
, . (.. 314.)
, , ,
, .
: ,
, , , , .
,
.
.
. ,
. , , ( )
. ,
. , , , , ,
. (.. 324.) , .
, ,
.
19. , , .
,
. ,
.
, .
,

.

.
, .
: , , , , .
, . ,
,

, . ,
,
. (, - , . 275.)

, .
.
, , ,
. (, 275.)
apprehensio
.

.
:
.
, .
148


. , . ,
. -
-. -.
.
.
.
. , , - .
, ,
. , . ,
, , , ,
,
, ,
. .
(, , , . 79.)
, .
. : ,
,
, . (,
, #161, . 153.) , ,
. . ,
. ,
, .
, - .
. ,
.
.
. .
. (. das Urteil) , ,
,
. (. , #166, . 158.) ,

. .
:
, .

.
, .
. (, 48.) . ,
, . .
. :
. ,
, ,
. . (, , #181, . 166.)
,
. , ,
.
. (, , #181, . 166.)
, . . .
: ,
, ,
149

 :
, .
.
.

. ,

. ,
. . ,
.
.
.
. , .
.
. , .
. ,
. , ,
.

.
.
.
(, , , , )
.
.
20.
, ,
, .
,
. , .
. 199
, .
. , , .
. , .
.
. , .
. ,
, , , , .

. .
, , , , 44.
199

: ,
. .
. , , , , . ,
. ,
.

150

 :
, .
... ? .... , , . 68, 69....
, -
(, .). ,
,
, . 110.
.
structura , , ,
(, ) ,
.
.
- , ,
, . ,

. ? ,

. .
( , ),
.

. ,
.
methodos
.
:
, , ,
.
.
.
. (. 11.)
. , ,
, ,
. .
. .
, .
... , ,
. , ,
, . , , .
, , ...(, , ,
. 28) .
, , . .
, () 200
, .
, ( ).
200

,
, ,

,
. , , . 99-100.

151

 ,
... .
.
, , ,
,
, . (,
, , 1978, . 124-5, , , .
91.) " "
. , , .
,
.
.

. Gra|ewe i stanovawe
Gra|ewe se doga|a na zemqi. Temeq svakog gra|ewa je zemqa. Ono se odvija
od zemqe ka ne~emu {to nije tako jasno odredqivo. Gra|ewe, u naj{irem smislu,
nije samo oblikovawe objekata za stanovawe, ve} obuhvata sve {to ~ovek ~ini
stoje}i na zemqi. Obja{wavaju}i svoju nameru, u pravcu tematizovawa gra|ewa i
stanovawa, Hajdeger na po~etku spomenutog naslova u Mi{qewu i pevawu ka`e:
"Ovaj poduhvat u mi{qewu uop{te ne predstavqa gra|ewe sa
stanovi{ta neimarstva i tehnike, ve} on gra|ewe sledi do onog podru~ja
kojem pripada sve ono {to jeste."201
Uobi~ajeno shvatawe i odre|ivawe stanovawa i gra|ewa je u smislu, da
je gra|ewe aktivnost ~oveka kojom on zadovoqava potrebu za stanovawem. Otuda,
stanovawe kao ~ovekova potreba predstavqa uzrok i motiv gra|ewa a samo gra|
ewe je u tom slu~aju posledica. Po Hajdegeru, ovakvo tuma~ewe nam ne kazuje
ni{ta o stanovawu i gra|ewu kao na~inu boravka ~oveka na zemqi. Zato treba stvar
postaviti druga~ije i sa karte-sheme napraviti upliv u samu teritoriju. "Naime, gra|
ewe nije samo sredstvo stanovawa i put do wega; ono je ve} u sebi samom,
stanovawe."202Time, {to je gra|ewe "ve} u sebi samom-stanovawe", ne zna~i da bi
opisom onoga {to mo`emo navesti kao stanovawe ili gra|ewe, bila odre|ena priroda
i jednog i drugog, tj. da bi ispuwewem samih pojmova do{li do saznawa o prirodi
samih stvari. S druge strane, odre|ewe gra|ewa i stanovawa ne dobijamo time {to bi
izjedna~ili wihov odnos, kao odnos uzroka i posledice. 203 Hajdeger odbacuje slede}u
stvar: da gra|ewu i stanovawu prilazi sa pozicije istra`ivawa, onako kako to ~ini
moderna nauka204 (prirodna i duhovna). Me|utim, gde onda le`i, po Hajdegeru,
mogu}nost prispe}a (Ankunft) na teritoriju gra|ewa a da je ono ve}, kao takvo,
M. Hajdeger, , str. 83
isto, str. 84.
203
" Uzrok i posledica. Mi to nazivamo "obja{wewem" ali ono {to nas razlikuje od starijih stupweva
saznawa i nauke jeste "opis". Mi opisujemo boqe-mi obja{wavamo isto tako malo kao i svi raniji. Mi
smo otkrili mnogostruki sled tamo gde su naivni ~ovek i ispitiva~ starijih kultura videli samo dve
stvari, "uzrok" i "posledicu", kako se govorilo; mi smo usavr{ili sliku bivawa, ali se nismo izdigli iznad
slike ni iza{li iza slike. (...). Mi operi{emo silesijom stvari {to ne postoje, linijama, povr{inama,
telima, atomima, deqivim vremenima, deqivim prostorima-kako bi moglo i da postoji obja{wewe
kada prvo sve ~inimo slikom, na{om slikom! Dovoqno je da nauku posmatramo kao po mogu}stvu
{to vernije asimilovawe ~oveka (Anmenschlichung) stvari! Mi se u~imo da stalno ta~nije opisujemo
sebe same, opisuju}i stvari i wihov sled. Uzrok i posledica: takva dvostrukost verovatno nikada nije
postojala i pred nama se u stvari nalazi continuum od koga izolujemo nekoliko delova;(...)."Ni~e,
, str. 138-139.
201
202

152

stanovawe? Kako se probiti do podru~ja sveta-otvoriti ga, u delu gde se mi, stoje}i
na zemqi, pokazujemo u gra|ewu i stanovawu. [ta re}i o gra|ewu a da je ono ve}
stanovawe?
. Teritorija je zemqa-tlo kojim kora~amo,
hodamo, govorimo, mislimo. U tome, za nas, le`i tajna mogu}nosti otvarawa kapija
sveta, gde svet nije svet, ve} svetovawe-Welten. Svet kao doga|ajnost u svom
svetovawu jeste doga|ajnost samih stvari u svom stvarnovawu, unutar koga se
doga|a i na{e kora~awe po tlu-na{e svetovawe. "Raz-lika dopu{ta da stvarnovawe
stvari po~iva u svetovawu sveta."205 Hajdeger pi{e: "Za razliku od gr~kog
razabirawa, posve se drugo misli u novovjeku predstavqawu kojega zna~ewe
jo{ najpre izra`ava rije~ repraesentatio. Predstavqawe ovdje zna~i: prisutno prinjeti
pred sebe kao nasuprot stoje}e, (...)."206 Postojawe ne~ega nije vi{e u tom, nama
pred-stavqawu kao stvari, ve} u stvarnovawu same stvari. Tako: "Kr~ag nije stvar
niti u smislu rimski shva}enog res-a niti u smislu sredwovekovnog zami{qenog ens-a,
pa ~ak ni u smislu novovekovno predstaqenog predmeta. Kr~ag je stvar ukoliko
stvarnuje. Iz stvarnovawa stvari doga|a se i odre|uje prisutnost onoga {to je
prisutno kao kr~ag."207
Na{e svetovawe kao kora~awe po tlu, nedri gra|ewe kao qudsko stanovawe
na zemqi-stvarnovawe. [ta nam govori o gra|ewu i stanovawu u smislu da je samo
gra|ewe ve} stanovawe? "Ko nam to ka`e? Pita se Hajdeger. Jezik je taj koji nam
govori o su{tini neke stvari, pod pretpostavkom da vodimo ra~una o wegovoj
vlastitoj su{tini."208 Kako nam jezik govori i u ~emu je wegova su{tina? To je pitawe
koje tra`i odgovor, ako se ve} prihvata da sam jezik govori i da na kraju tu le`i i
razabirawe gra|ewa i stanovawa. "Jezik je izraz. Za{to se ne povinujemo tom
~iweni~nom stawu? Zato {to ta~nost i rasprostrawenost te predstave o jeziku nisu
dovoqne da bi se na wima zasnovalo obja{wewe su{tine jezika." 209 Su{tina jezika je
u tome {to on govori, zapravo svetuje na na~in govorewa. Hajdeger u tom smislu
ka`e: "Jezik govori. To zna~i u isti mah i pre svega: jezik govori. Jezik? A ne ~ovek?
Nije li ono {to vode}a postavka sada tra`i od nas-jo{ gore? Ho}emo li jo{ i poricati
da je ~ovek ono bi}e koje govori? Nikako." 210Jezik govori tako {to imenuje.
Imenovawe ne deli naslove, ne upotrabqava re~i, ve} poziva u re~. Imenovawe
zove. Zvawe prinosi bli`e ono zvano, "Ali tako {to pribli`ava prisutnost onoga {to
predhodno nije zvano. (...). Dozivawe zove blizinu. (...). Zvawe zove u sebe, (...)."211
"Bit, onoga {to danas nazivamo znano{}u, jeste istra`ivawe. U ~emu se sastoji bit istra`ivawa?
(...). Ono se vr{i tako, da se u neko podru~je bi}a, npr. u prirodi, nabacuje odre|eni temeqni nacrt
prirodnih doga|aja. Nacrt unaprijed ocrtava na koji se na~in spoznavaju}e postupawe imade vezati
uz otvoreno okru`je." Martin Heidegger, Doba slike svijeta, . 9.
"U svakom sli~aju, moramo se prisetiti da u raspravi o Preklu umetni~kog dela, ono, {to je u Sein und
Zeit bio jedan odre|eni svet, postaje samo svet; to ukazuje da otkrivawe istine u svakom slu~aju ne
mo`e da se shvati kao stabilna struktura, nego uvek kao (jedan) doga|aj (podvukao SD)."Va,
str. 69.
205
M Hajdeger, , str. 189 - 190
206
M Hajdegger, Doba slike svijeta, str.22.
207
M Hajdeger, ,str. 118 - 119.
208
isto, str. 84.
209
isto, str. 180.
210
isto, str. 180 -181.
132
isto, str. 181.
211
isto, str. 181.
U odnosu na ovakve Hajdegerove stavove o jeziku, \ani Vatimo ka`e: "Do`iveti jezik kao Zeigen ili, {to
je istovetno, kao Sage (kao 'iskonsko kazivawe'), zna~i da 'jezik nije samo neka prosta qudska
sposobnost'. On prestaje da bude ne{to sa ~ime smo mi, qudi koji govorimo u nekom odnosu'. Jezik
je Zeigen ne kao instrument za prikazivawe stvari; Zeigen pre zna~i Erscheinen lassen, dozvoliti da se
pojavi, i to pre u smislu omogu}avawa da se sve stvari ogledaju u Igri ogledala onog Geveirt." Vatimo,
204

153

U govorewu jezika,212 po Hajdegeru, treba raskrivati i osvetqavati problem gra|

ewa i stanovawa, tj. razotkrivawem su{tine stanovawa, mo`emo do}i do gra|ewa.
Gra|ewe je u sebi samom stanovawe. "Graditi prvobitno zna~i stanovati." 213 Danas
se pod stanovawem podrazumeva jedna od ~ovekovik aktivnosti me|u ostalim
aktivnostima, ~ak se i ne upotrebqava previ{e u imenovawu nekoga. Prosto se
podrazumeva da svako od nas mora biti ve} stanovnik. Me|utim, stanovati zna~i
biti stanovnik214-ono {to jesi. Hajdeger ka`e: "Na~in na koji ti jesi i na koji ja jesam
(du bist und ich bin), na~in, na koji mi-qudi-jesmo na zemqi, jeste buan, stanovawe.
^ovek biti to zna~i: kao smrtnik biti na zemqi, zna~i: stanovati." 215
Jezik pokazuje da je stanovawe, kao takvo, ~uvawe, negovawe, tj. gra|ewe,
koje ~uva kao takvo jeste stanovawe. Postoji jo{ jedan na~in gra|ewa u vidu
pravqewa. I jedno i drugo gra|ewe ima za ciq da sa~uva ali i zadr`i, uredi. Misliti na
ovaj na~in o gra|ewu i stanovawu je misliti. Da bi mi{qewe, kao takvo, pripadalo
stanovawu.216 ^uvawe, negovawe zna~i po{te|ivawe ne~ega od {tete i opasnosti,
tako da bi se sa~uvala wegova su{tina i samim tim wegova sloboda. To nam, opet,
pokazuje jezik. Stanovawe zna~i: "(...) ostati ogra|en u prostoru onoga {to je fry, to
jest slobodan prostor (das Freie) koji po{te|uje svaku stvar, daju}i slobodno poqe
wene su{tine. Osnovna crta stanovawa jeste po{te|ivawe. Ona pro`ima stanovawe
u ~itavom wegovom obimu."217 Taj obim je pokazateq na~ina ~ovekovog
stanovawa na zemqi.

.
, . ,
, . .
, ,
. .
.
.
, str. 71.
212
Unutar , pod naslovom Put ka jeziku (Der Weg zur Sprache), u predavawu, koje je
Hajdeger odr`ao 1959., stoji diskurs o govoru jezika. "Me|utim, jezik govori. On se, u stvari, najpre
pokorava su{tastvu govorewa: kazivawu. Jezik govori kazuju}i, to jest pokazuju}i. Wegovo kazivawe
izvire iz negda govorene i dosad jo{ negovorene sage koja pro`ima nacrt jezi~ke su{tine. Jezik govori
tako {to on, kao pokaznica, dopiru}i u sve oblasti prisutnosti, dopu{ta da se iz wih pojavi i iz~ezne
ono {to je svagda prisutno. Dakle mi jezik slu{amo da nam ka`e svoju sagu." istr. 234.
213134
isto, str. 85.
135
"Mi ne stanujemo zato {to smo gradili, ve} gradimo i gradili smo, ukoliko stanujemo, to jest ukliko
jesmo kao stanovnici." isto, str. 87.
136
isto, str. 86.
137
"Da ipak i samo mi{qewe u istom smislu kao i gra|ewe, samo na drugi na~in, pripada stanovawu
(...). Gra|ewe i mi{qewe su-svako na svoj na~in nezaobilazni za stanovawe. (...). Oni su kadri da
slu{aju jedno drugo, kad oboje-gra|ewe i mi{qewe -pripadaju stanovawu, ostaju u wegovim
granicama i znaju jedno i drugo dolaze iz iste radionice dugog iskustva i neprekidne prakse." isto, str.
102.
138
isto, str. 88.
214
Kako jezik razotkriva istinu zvawem u sebe: "Zvawe zna~i pozivawe. Ono poziva stvari da se-kao
stvari-odnose na qude. Sneg dovodi qude pod nebo koje se smrkava u no}. Bruj ve~erweg zvona
wih, kao smrtnike, dovodi pred bo`anstvo. Dom i sto vezuju smrtnike za zemqu. Imenovawe zna~ipozvane stvari sakupqaju u sebe nebo i zemqu, smrtnike i bo`anstva. Ovo ~etvoro su od iskona
sjediweni u postojawu jednog prema drugom. Stvari dopu{taju da ~etvorstvo tih ~etvoroga prebiva
uz wih. To sakupqaju}e dopu{tawe prebivawa jeste stanovawe stvari. Jedinstveno ~etvorstvo neba i
zemqe, smrtnika i bo`anstava, koje prebiva u stvarnovawu stvari, nazivamo-svet." isto, str. 182.
215
216
217

154


.
. .
. :
. .
. (. , 60.) , ,
. ,
, . (, 60.)
.
, .
. aletheia (), . veritas, . Wahrheit,
. truth, . verit, .
.
, , .
, , , , ,..
. , . .
, . () , , ,
, . ,
. , .
. ,
() ?
. ()?
? (
, : , .)
?
? :
, ? - ? : ()
? (. , 117-8.) , -. ,
, .
. ?

. .
, , ,
, .
.
. ,
, , .
. .
, .
, . ,
, ,
.
.

.
theria . ,
,
.
() .

155

 , , .
, ,
, .
.

() . ,
( )

. , . : ,

. (18.)
, theria thes.
, , ,
, .
, .
. , .
.
, .
1) .

.
.
, .
.
-
,
, .
, .
.
,
. .
. , .
, .
.
,
.
. .
, .
.
, . .
, ,
(. ) , , ,
. . ,
.
.
.
, , , .
, . ,
, .
. . , ,
156

 .
, .
.
. ,
, .

. ,
. ,
, ,
.
(, , .) .

.
.
. aletheia
.
. .
.
. .
.
? .
, ,
, , . ,
, .
.
.
.
. .
. ,
: . ,
.
. , ,
. ? ,
?

( , , . 244.)
, ,
, , 189-228.
, , , 162-183.
, , . 467-533.
,
, ,
, , ,
. 31...
, .
() . ( ),
, (),(. 35.)

, .
157


. ,
, , . ,
, , , 1988, . 35.

PO AKREDITACIJI - 2010-11.
Ispitna pitanja iz Gnoseologije I
1. Predavanje:
-Pozicija i uspostavljanje same discipline u filozofiji.
-Predmet i metode gnoseologije.
Ispitna pitanja:
1. Istorijski pregled razmatranja problema saznanja u filozofiji.
2. Saznanje kao epohalna stvar. (Kasirer, Problem saznanja, tom I, str.
14-18.
3. Ime i pojam (definicija) same discipline o saznanju u sistemu
filozofskog znanja.
4. Pitanja i zadaci gnoseologije.
5. Gnoseologija - ontologija - logika - metodologija i ostale filozofske
discipline.
6. Gnoseologija i ostale naune discipline koje se bave saznanjem (psihologija,
fiziologija, genetika, antropolgija, sociologija, informatika itd.)
Pitanja: 1,3,4,5,6 iz M. oevski, Osnovi teorije saznanja, str. 9-163.
2. Predavanje:
-Saznanje i postojanje. Oprisutnjenje saznanja i saznanje kao injenica.
-injenica saznanja i statiki i dinamiki momenat saznanja
Ispitna pitanja:
1.Pitanje poetka i saznanje kao injenica. (Habermas, Saznanje i interes, str. 32-34. i Pava VukPavlovi, Spoznaja i spoznajna teorija, str. 19-44.)
2. Subjekt-objekt, saznajni dogaaj, doivljaj i forma (Pava Vuk-Pavlovi, Spoznaja i spoznajna
teorija, str. 19-44.)
3. Oprisutnjenje saznanja (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 6-9., 19-22.)
4. Sigurnost je u saznanju. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 9-13.)
5. Statiki momenat saznanja. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 6-9., 13-18.)
6. Dinamiki momenat saznanja. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 6-9., 13-18.)
3. Predavanje:
- Saznanje, komunikacija i informacija.
Vladimir tambuk, Kibernetika s informatikom, 68-73.
- Saznanje i praksa.
158

-Saznanje i interes. Svrha saznanja.

Erich Rothacker, Filozofska antropologija, str. 75-97.
Ispitna pitanja:
1. ta je komunikacija? (Hotimir Burger, "Subjektnocentrirana" filozofija i komunikativna
intersubjektivnost, predgovor za Jurgen Habermas, Filozofski diskurs moderne, str. VII-XXXIX)
2. Odreenje informacije. (Vladimir tambuk, Kibernetika sa informatikom, str. 68-73.)
3. Informacija i sistemi. (Vladimir tambuk, Kibernetika sa informatikom, str. 68-73.)
4. Saznanje i interes. (Leek Kolakovski, Prisutnost mita, str. 93-97.)
5. Pojam prakse kroz istoriju (Aleksandar Petrovi, O temeljima povesti filozofije, Temeljni
pojam prakse i samodnosee se znanje, str. 98-114.
6. Praksa i saznanje (Mirko oevski, Osnovi teorije saznanja, str. 273-294.)
4. Predavanje:
-Duh i duhovno iskustvo.
Hegel, Fenomenologija duha, str. 257-260.
Ispitna pitanja:
1. Saznanje, sutina i duh. (Drago uri, Vreme i duh, 150-154.)
2. Saznanje i ljudska sloboda. (Anemari Piper, Misli sam, 25-38.)
3. Duh i duhovno iskustvo. (arko Vidovi, Duh i duhovno iskustvi, 32-37.)
4. Duh i ivot. (Erich Rothacker, Filozofska antropologija, 18-28.)
5. Prekomernost, distanca i prekonstruisanje. (Erich Rothacker, Filozofska antropologija, 29-28.)
6. Duh kao akt ideiranja. (Erich Rothacker, Filozofska antropologija, 35-38.)
Za ova ispitna pitanja moe se dobrim delom koristiti: S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 131168. Specijalno o duhu i slobodi, 367-404.
5. Predavanje:
-Saznajni siboliki sistemi.
Ernst Kasirer, Filozofija simbolikih oblika Jezik, str. 23-33. Umberto Eko, Simbol, str. 40-70.
- Mitski simboliki sistem saznanja.
Bogoljub ijakovi, Mythos, physis, psyche, str. 103-131.
Ernst Kasirer, Filozofija simbolikih oblika, drugi deo, Mitsko miljenje, str. 39-83.
Ispitna pitanja:
1. Mesto, red i nered. (S. Dimitrijevi, ovek, igra i svet, str. 264-273.)
2. Religare. (S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 414-419.)
3. Simboli. (S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 419-422. i/ili S. Dimitrijevi, Zemaljski peat,
str. 64-69.)
4. Kako nastaje mitsko saznanje? (S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 219-226.)
5. O ureivakoj snazi mitskog i njegovoj logici. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 156-162.)
6. Promenljivost mita (S. Dimitrijevi, Belezi iz vilajeta, str. 210-215.)
6. Predavanje:
Umetniki simboliki sistem.

159

Iz zbornika radova Umetnost i mit: Mirko Zurovac, Mit kao umetnost i umetnost kao mit, str. 5-16.
Milan Uzelac, Temelj umetnosti i mita, 56-60. Milan Damnjanovi, Problem umetnike istine, iz Sutina i
povest, str. 26-37.
Svakodnevno saznanje.
Agnes Heler, Svakodnevni ivot, str. 301-327.
Vebe: Kajica Milanov, Osnovni problemi teorije saznanja, str. 138-154.
- Filozofski i nauni saznajni simboliki sistem
an Pijae, Mudrosti i zablude filozofije, str. 52-92. Ernst Kasirer, Filozofija simbolikih oblika,
trei deo, Fenomenologija saznanja, str. 287-312.
Ispitna pitanja:
1. Umetnost kao saznajni simboliki sistem. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 162-167.)
2. Umetnost i drugi sistemi saznanja. Umetnost i mit. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 162167.)
3. Svakodnevno-laiko saznanje. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.203-206.)
4. Doksa i episteme. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.206-209.)
5. Saznanje i njegove institucije. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str. 209-214.)
6. Svakodnevno i institucionalno saznanje. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.1-3, 201-202 i
209-214.)
7. Filozofsko saznanje. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.184-192.)
8. Filozofsko i mitsko saznanje. (S. Dimitrijevi, Zemaljski peat, str.184-192.)
9. Filozofsko i nauno saznanje. (Pava Vuk-Pavlovi, Spoznaja i spoznajna teorija, str. 73-76. i
Stania Novakovi, Uvod u oprtu metodologiju i istoriju metodoloke misli, 30-41.)
7. Predavanje:
ta je verovanje?
Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 78-94. Dejvid Hjum, Rasprava o ljudskoj prirodi, str. 93120.
- Izvesnost.
Alfred Ejer, Problem saznanja, str. 77-89. Dord Edvard Mur, Izvesnost, iz A. Kron S.
Novakovi, Realizam, naturalizam i empirizam, str. 35-50.
Filozofski skepticizam i izvesnost.
Alfred Ejer, Problem saznanja, str. 102-108. Dejvid Hjum, Rasprava o ljudskoj prirodi, str. 166197.
Ispitna pitanja:
1. Verovanje i znanje. (Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 78-85.)
2. ta je verovanje? (Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 87-90.)
3. Verovanje, objekt, subjekt i iskazi. (Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 90-94.)
4. Verovanje i saznajni sistemi. Verovanje i svakodnevno saznanje. Agnes Heler, Svakodnevni
ivot, str. 331-332.)
5. Traganje za izvesnou. (Alfred Ejer, Problem saznanja, str. 77-85. i Dejvid Hemlin, Teorija
saznanja, str. 15-20)
6. Subjektivna i objektivna izvesnost.
7. Kriterijum izvesnosti. (Pitanja 6 i 7 iz Pava Vuk-Pavlovi, Spoznaja i spoznajna teorija, str.
202-223.)
8. Dord Edvard Mur: Izvesnost i kontigentnost. (Dord Edvard Mur, Izvesnost, iz A. Kron S.
Novakovi, Realizam, naturalizam i empirizam, str. 37-42.

160

9. Filozofski skepticizam. Antiki skeptici. (Koristiti neku istoriju filozofije, npr. Miloa uria,
Diogena Laertija ili Michael Williams, Skepticizam, iz zbornik Epistemologija, Zagreb, 2004, str. 46-50 O
skepti Agripe.
10. Filozofski skepticizam. (Alfred Ejer, Problem saznanja, str. 73-77.)
11. Da li je filozofska skepsa odriva? (Dejvid Hemlin, Teorija saznanja, str. 20-26.)

- II
I .
, , . 103-117, 131
137.
: , ,
, , , . 149-157.
II .
, , . . ,
, , 145-149.
: , , I, . 93-137.
, , . 39-54.
III .
, , . 192-220.
: -, ,
, . 313-360.
IV .
, , . . , ,
, . 149-152.
: , ,
, . 101-143.
V .
-, , . 68-79.
: , , .
10-12.
, ,
, , . 15-20.
VI : .
, , . . , ,
, . 271-280.
: -, , . 21-31.
VII .
, , . 159-176.
: , , . 162-209
VIII .
, , . 176-197.
: , , . 209-225
161

IX .
, , . 29-38.
: , , . 39-51.
X- .
, , , . 239: , ?
, . 101-115. , ?, 260-275.

260.

XI : .
, , . 52-54, 38-40,
59-60.
: , . , ,
, 10-11 . 105-110 15-21,. 123-132..
, , . 29-40.
XII .
, , . 230-259.
: , , . 243-256.
XIII .
, , . 200-230.
: -, ,
, . 360-383.
XIV ?
, , . 94-109.
: , , . 195-210
XV .
, , . 109-137.
: , , , .
162-183.
___________________________________________________________
, , . 183-228, .

1. .
2. (, , , ).
3. .
4. .
(1-4. , 109-112, . , , 183-199.)
5. , , , , .
( , , , ,
, . 145-149. .)
6. , .
7. .
8. .
162

9. .
10. .
( , , 192-220. ,
, , ,
, . 15-35.
11. .
12. . .
13. , , , , .
14. .
15. .
16. .
( , , . 119-133, ,
, . 165-183. "")
17. .
18. " " .
19. .
20. - .
21. . ---.
22. , , . ?
( , , . 22-35, , ,
, , , . 271-280.)
23. : .
24. .
( , , . 43-49.)
25. .
( , , . 159-165.)
26. .
( , , . 52-55.)
27. : ,
28. .
29. : .
( , I, , . 144-151.
30. : .
( , , . 176-183.)
31. . ( , , . 189-197.)
32. . ( , , . 43-45)
33. , , . ()
34. . ( , , . 323-331
35. " " (, , , 1970, . 151159.)
36. . ( ,
, . 28-30.)
37. ? ( , , . 30-34.)
38. (, , ,
...) (, , ...),
( , , . 351-358.)
39. . ( , , , ,
, 1980, . 239-248. , , , . 46-49.
40. ? ()
41. . ( , , . 51-53.
42. . ( , , . 53-56.
163

43. . . ( , , .
56-60.
44. . ( , , . 60-64.)
45. (" "). ()
46. . ()
47. : "" , , .
48. . ( , , . 230-259.)
49. . ( , , . 200-230.)
50. . ( , , . 109-137.
, , . 467-541.)

_______________________________________________________________________

Stari programi, pitanja i silabusi

(2+2)

,
.
,
. ,
, . , ,
, ,
, .

I 1. . .
2. , 3.
, , . .
- . . . 4.
. . . 5.
. . (, ). ,
, . . religare .
. . . 5. Religare .
- : -, , ,
( . , , , . 72.; ,
)
II 1. (, doxa), . 2. :
. . (., , ,
, , , . 35.) 3.
. 4. : , , . (,
, -, , , . 35. ,
) , ,
. , ; .
164

III 1. .
. 2. . 3.
. (., . , , ,
, , 271.)4. . 5
. 6. .
( , . , , . 62., , ,
. 76. , 92.; . , .
;)
IV 1. . 2. ? 3.
. 4. . (: , , 335. ). 5.
.
V 1. . 2. . . 3.
. 4. , , .
(, , , , , ,
, , .67 , , )
VI 1. . . 2.
. . 3.
. 4. , .
VII 1. . 2. .
3. .
VIII 1. . 2.

. 3. . 4. ,
, , , () . 5.
. 6. . 7.
. 8. .
(, , , 1947.; ,
, , . 244.,; , , I,
, . 207-248.,; ,
, ,; . , ,
, . 239.; , ? . 61.,
, ? . 72.; , , . 93.;
, , . , , 1996. ,
, -, , , )
.
. .

1. : , , , ,
2. , ,
3. ,
4. ,
5. ,
6. Macan I., Filozofija saznanja
7. .,
8. .,
9. ,
10. , , ,.
11. ,
12. ,
165

13. ,
14. , ,
15. , , ,
,
16. ,
17. ,
18. , , I,II,
19. ,
20. , , ,

21. ,
22. , , . , , . .
23. ,
24. ,
25. ,
26. ,
27. , , , , .97 .
28. ,
29. , I IV
30. , ,
31. Max Horkheimer, Kritika teorija, I-II, Stvarnost, Zagreb, (deo o istini)
32. , , , , 327-409. ,
, , , , , .
33. , , , ., 1980,
,
34. ,

.
, .
.
.
, .
.
, .
.
.
.
.
.
--.
.
Religare .
Religare .
166

 .
-.
.
.
.
.
.
(doxa).
?
?
.
.
?
.
Arche .
.
.
.
.
.
.
.
.
?
.
.
?
?
. .
.
?
.
.
.
.
.
- .

-.
.

.
.
.
: .
, .
.
.

167