Za izdavaa: Nikola Jankovi

Glavni urednik: dr D u a n Marinkovi

Lektura i korektura: Predrag Raji
Dizajn korica: Mediterran Publishing
Tehniko ureenje: Mediterran Publishing
Copyright Polity Press and Zigmunt Bauman 2005
Copyright za srpsko izdanje Mediterran Publishing 2009
Izdava

se posebno
koji je

zahvaljuje profesoru

omoguio publikovanje

Zigmuntu
ove

Baumanu

knjige.

tampa: Art Print, Novi Sad

Mediterran Publishing d.o.o.

Nikole Paia 24,
21000 Novi Sad
tel: +381.21.661.20.90 fax: +381.21.661.37.65
www.mediterran.rs
e-mail: mediterran@neobee.net

Zigmunt Bauman

F L U I D N I IVOT

Sa engleskog preveli:
SINIA B o o v i
NATAA M R D A K

TERRAN
PUBLISHING

Novi Sad
2009

Naslov originala:
LIQUID LIFE
by
Zygmunt Bauman

First published in 2005 by Polity Press

Reprinted in 2008
Polity Press, 65 Bridge Street
Cambridge
UK

SADRAJ

Uvod: O ivotu u fluidnom modernom svetu

1. Pojedinac pod opsadom

9
25

2. Od muenika do heroja,
i od heroja do poznate linosti
3. Kultura: neobuzdana i nekontrolisana

53
67

4. Traenje sklonita u Pandorinoj kutiji,

ili strah, bezbednost i grad
5. Potroai u fluidnom modernom drutvu

85
99

Potroaki ivot

101

Potroako telo

110

Potroako detinjstvo

124

6. Uenje hodanja po ivom pesku

141

7. Misao u mranom vremenu

(ponovni osvrt na Arentovu i Adorna)
Indeks

155
183

Uvod:
O ivotu u fluidnom
modernom

svetu

U klizanju po tankom ledu,

bezbednost nam je u brzini.
Ralf Valdo Emerson, O razboritosti

Fluidni ivot" i fluidna modernost" su blisko povezani. Flu

idni ivot" je onaj ivot koji se uglavnom vodi u fluidnom moder
nom drutvu. Fluidna modernost" je drutvo u kome se uslovi
pod kojima njegovi pripadnici deluju menjaju bre nego to je
potrebno da se naini delovanja konsoliduju u navike i rutine.
Fluidnost ivota i fluidnost drutva se uzajamno pothranjuju i
potkrepljuju. Fluidni ivot, ba kao i fluidno moderno drutvo, ne
mogu dugo zadrati isti oblik, niti pravac.
U fluidnom modernom drutvu individualna dostignua se ne
mogu uvrstiti kao trajno vlasnitvo, jer se vrednosti brzo pretva
raju u optereenja, a sposobnosti u nesposobnosti. Uslovi delova
nja i strategije osmiljene da se na njih reaguje brzo zastarevaju,
pre nego to akteri uopte dobiju ansu da ih propisno naue.
Zbog toga se ne preporuuje uenje iz iskustva i oslanjanje na
strategije i taktike poteze uspeno primenjene u prolosti: raniji
testovi ne mogu ispratiti brze i veinom nepredviene (moda
nepredvidive) promen okolnosti. Izvoenje zakljuaka iz pro-

10

Fluidni ivot

lih dogaaja sa ciljem predvianja buduih trendova postaje jo

rizinije i suvie esto dovodi u zabludu. Sve je tee praviti pouz
dane raunice, dok su nepogreive prognoze skoro nezamislive:
veina promenljivih u jednaini su nepoznate, ako ne i sve, dok
se procene njihovih buduih trendova ne mogu smatrati istinski
i potpuno pouzdanim.
Ukratko: fluidni ivot je nepostojan ivot koji se odvija u uslovima stalne neizvesnosti. Najakutnije i najtvre brige koje opsedaju takav ivot su strah da ete biti zateeni na spavanju, da ne
ete stii da uhvatite korak sa dogaajima koji se brzo smenjuju,
da ete zaostati i da ete prevideti upotrebiti do" datum, da ete
biti natovareni stvarima koje posedujete a nisu vie poeljne, da
ete propustiti trenutak koji signalizira promenu pravca pre nego
to se prede taka bez povratka. Fluidni ivot je niz novih poeta
ka - a ba zbog toga su brzi i bezbolni zavreci, bez kojih su novi
poeci nezamislivi, ti koji u njemu najee predstavljaju najtee
trenutke i najneprijatnije glavobolje. Meu umeima fluidnog
modernog ivljenja i meu vetinama potrebnim za praktikovanje tih umea, odbacivanje stvari ima prioritet nad njihovim
sticanjem.
Ko to je karikaturista lista Obzerver primetio, muno je itati
lanke o divotama prebacivanja u manju brzinu, kada jo uvek
niste uspeli ni da ubrzate".1 ovek mora da pouri sa prebaci
vanjem u veu brzinu" ukoliko eli da okusi ari usporavanja".
Priprema terena za usporavanje" daje smisao onom delu koji se
odnosi na ubrzavanje", i postaje njegova glavna svrha; na kraju
se o kvalitetu ubrzanja" sudi prema olakanju koje sobom dono
si glatko i bezbolno usporavanje"...
Lekcija koja je najpotrebnija praktiarima fluidnog modernog
ivota (i koje strunjaci za savetovanje na polju umea ivljenja
najvie i nude) ne bavi se temama kako zapoeti ili otvoriti, ve
kako zavriti ili zatvoriti. Jedan drugi kolumnista lista Obzerver,
samo napola aljivo, nabraja najnovija pravila za postizanje spo
razumnog zavretka partnerskih odnosa (epizode koje je, bez
sumnje, tee okonati nego bilo koje druge - a opet su takve da
1

Videti: Observer Magazine, 3. oktobar 2004.

O ivotu u

fluidnom

modernom svetu

11

partneri veoma esto ele i nastoje da ih okonaju, i prema tome

ne iznenauje to su tu posebno izraeni zahtevi za strunom
pomoi). Spisak poinje sa Priseajte se samo loih stvari. Za
boravite dobre" i zavrava sa Upoznajte nekog novog", dok je u
sredini postavljena komanda Izbriite svu elektronsku prepisku".
Celim spiskom dominira zaborav, brisanje, odbacivanje i zamenjivanje.
Moda je opis fluidnog modernog ivota kao niza novih poe
taka u stvari nesvesni sauesnik jedne vrste zavere; replikovanjem
jedne takve iroko rasprostranjene iluzije on pomae u sakrivanju
njegove najstroe uvane tajne (poto je sramotna, makar i samo
u ostacima). Moda bi adekvatniji opis takvog ivota bila pria
o uzastopnim krajevima. I moda bi slava uspeno proivljenog
fluidnog ivota bila bolje odslikana neupadljivou grobova koji
belee njegov napredak nego razmetljivou nadgrobnih ploa
koje uvaju spomen na sadraj grobnica.
U fluidnom modernom drutvu industrija odlaganja smea
preuzima komandnu poziciju u ekonomiji fluidnog ivota. Op
stanak tog drutva i blagostanje njegovih lanova zavise od brzi
ne kojom se proizvodi odreuju za otpad, te brzine i efikasnosti
uklanjanja otpada. U tom drutvu nita ne moe zahtevati izu
zee od univerzalnog pravila zamenjivosti i niemu se ne moe
dozvoliti da ostane tu due nego to treba. Postojanost, vezivnost,
viskoznost stvari, kako ivih, tako i neivih, su najstranije i najzlokobnije opasnosti, izvori najuasnijih strahova i mete naje
ih napada.
ivot u fluidnom modernom drutvu ne moe stajati u mestu.
On se mora modernizovati (itaj: svakog dana se oslobaati atri
buta kojima je istekao rok trajanja i nastavljati sa demontiranjem/
odbacivanjem identiteta koji su trenutno sklopljeni/postavljeni)
ili nestati. Poto mu je uas od isteka roka trajanja stalno za peta
ma, ivot u fluidnom modernom drutvu vie ne mora biti vuen
napred zamiljenim udesima na samom kraju poslova na mo
dernizaciji. Ovde se radi o potrebi da se iz sve snage juri samo da
bi se ostalo na istom mestu i daleko od korpe za smee na koju su
osueni oni na zaelju.

12

Fluidni ivot

Kreativna destrukcija" je nain toka fluidnog ivota, ali ono

to taj termin izbegava i pored ega utke prolazi jeste da ta kre
acija unitava druge forme ivljenja, a time indirektno unitava i
ljude koji praktikuju te forme. ivot u fluidnom modernom dru
tvu je zlokobna verzija igre muzike stolice, koja je realna. Pravi
cilj u toj trci je (privremeni) spas od svrstavanja u redove propa
lih i od toga da budete odreeni za otpad. A kako se to nadmeta
nje globalizuje, tranje se danas mora izvoditi na globalnoj stazi.
Najvie ansi za pobedu imaju ljudi koji cirkuliu blizu vrha
globalne piramide moi, kojima prostor ne znai mnogo, a dalji
na ne predstavlja problem; ljudima koji su na mnogim mestima
kao kod kue, ali bez neke posebne matine baze. Oni su isto to
liko laki, ivahni i nepostojani koliko ta sve vie globalna i ekstrateritorijalna trgovina i finansije koje su kumovale njihovom
roenju i koje pospeuju njihovu nomadsku egzistenciju. Prema
opisu aka Atala,oni ne poseduju fabrike, zemlju, niti su na ad
ministrativnim dunostima. Njihovo bogatstvo dolazi od prenosive vrednosti: njihovog poznavanja zakona lavirinta". Oni vole
da stvaraju, da se igraju i da budu u pokretu". Oni ive u drutvu
nepostojanih vrednosti, bezbrini su u odnosu na budunost,
egoisti su i hedonisti". Njima je novina dobar tok situacije, neizvesnost im je vrednost, nestabilnost je imperativ, a hibridnost
bogatstvo".2 Svi oni, u razliitim stepenima, izuavaju i praktikuju
vetinu fluidnog ivljenja": prihvatanje dezorijentacije, imunost
na nesvesticu, i prilagoenost stanju vrtoglavice, toleranciju ne
postojanja smera i pravca, i to na putovanju neodreeno dugog
trajanja.
Oni uporno nastoje, iako sa razliitim uspehom, da slede
obrazac koji je ustanovio Bil Gejts, taj uzor poslovnog uspeha,
koga je Riard Senet opisao kao oveka kojeg karakterie volja
da uniti ono to je stvorio" i tolerantnost na fragmentiranost",
kao nekog ko ima samopouzdanja za ivot u neredu, nekog ko
je uspean usred izmetenosti i nekog ko se pozicionira 'u mre-

2 Jacques Attali, Chemins de sagesse. Trait du labyrinthe (Fayard, 1996), str.

79-80,109.

O ivotu u

fluidnom

modernom svetu

13
3

i mogunosti', a ne 'paralizuje se na jednom posebnom poslu".

Njihovo idealno podneblje bi verovatno bila Evrotropija, jedan
od Nevidljivih gradova Itala Kalvina, iji se stanovnici onog dana
kada osete teret dosade i kada niko vie ne moe da trpi svoj
posao, roake, kuu i svoj ivot" - sele u drugi grad, gde svako
od njih' nalazi novi posao, drugu enu, gde e ga doekati drugi
pejza kad otvori prozor i gde e provoditi vreme uz drugaiju
4
razonodu, prijatelje, traeve".
Labavost veza i opozivost obaveza su rukovodei principi svih
njihovih veza i obaveza. Obraajui se, po svoj prilici, takvim
ljudima, anonimni kolumnista Obzervera, pod pseudonimom
Barefoot Doctor" (Bosonogi doktor"), savetovao je svojim i
taocima da sve to rade rade sa merom", i, preuzimajui savet
Lao Cea, orijentalnog proroka uzdranosti i smirenosti, opisao je
ivotni stav koji bi ponajbolje izazvao takav efekat:
D o k teete kao voda... brzo se kreete, nikad se ne opirui struji, nikad ne
zastajkujui dovoljno dugo da se trajno zaustavite ili prionete na obalu reke
ili kamenje - to jest, na stvari, situacije ili ljude koji prolaze kroz va ivot,
ak i ne pokuavajui da se drite sopstvenih shvatanja ili pogleda na svet,
ve se samo ovla, a ipak inteligentno pridravate za sve to se pojavi dok vi
prolazite, a onda ga elegantno ispustite, bez osvrtanja... 5

Suoeni s takvim igraima, preostali uesnici u igri, a posebno

oni meu njima koji tu nisu dobrovoljno, oni koji ne vole" ili ne
mogu sebi da priute da budu u pokretu" - imaju slabe anse.
Pridruiti se igri za njih nije realna opcija - ali oni nemaju dru
gi izbor osim da pokuaju. Lepranje meu cvetovima u potrazi
za onim najmirisnijima nije njihova opcija; oni su zaglavljeni na
mestima gde je cvee retko, bilo ono mirisno ili ne - i tako samo
mogu bespomono gledati kako nekolicina cvetova tamo vene ili
trune. Sugestija da treba da se samo ovla pridrite za sve to se
3 Videti: Richard Sennett, The Corrosion of Character: The Personal Consequen
ces of Work in the New Capitalism (W. W. Norton, 1998), str. 62.
4 Italo Kalvino, Le citt invisibili, ovde citirano po prevodu Vilijama Vivera, I n visible Cities (Universitas, 2004), str. 81.
5 Videti: Grace under pressure", asopis Observer, 30. nov. 2003, str. 95.

14

Fluidni ivot

pojavi" i da ga elegantno ispustite" bi u najboljem sluaju njima

zvuala kao okrutna ala, a uglavnom kao bezoseajno podsmevanje.
A opet, da se lako pridravaju" oni moraju, poto im stvari,
situacije i ljudi" neprekidno izmiu i nestaju brzinom koja odu
zima dah, ta god radili; irelevantno je to da li se oni trude ili ne
da ih uspore. Da ih ispuste" oni moraju (iako, za razliku od Bila
Gejtsa, sa skoro nimalo zadovoljstva), ali nebitno je da li to rade
lako ili uz puno jadikovanja i krgutanja zubima. Treba im opro
stiti ako naslute da postoji veza izmeu te ljupke lakoe i elegan
cije koju ispoljavaju oni to klize pored njih i njihove sopstvene
nezgrapne utrnulosti i nemoi da se pokrenu, a koju nisu birali.
Svoju tromost oni uistinu nisu birali. Lakoa i elegancija do
laze sa slobodom - slobodom kretanja, slobodom izbora, slobo
dom da se prestane biti ono to ve jesi i slobodom da postane
ono to jo nisi. Oni koji se nalaze na suprotnoj strani ove nove
planetarne mobilnosti nemaju takvu slobodu. Oni ne mogu rau
nati da e izbei one prema kojima bi najradije drali odstojanje,
niti na toleranciju onih kojima bi eleli da se priblie. Za njih
ne postoje ni neuvani izlazi niti gostoprimljivo otvorene kapi
je. Oni pripadaju: oni kojima pripadaju ili sa kojima pripadaju
gledaju na svoje pripadanje kao na svoju dunost oko koje nema
pregovora i koja je nesporna (ak i kada je preruena u njihovo
neotuivo pravo) - dok oni kojima bi eleli da se pridrue vide
svoje pripadanje vie kao svoju sudbinu, oko koje na slian nain
nema pregovora, koja je bespovratna i nepopravljiva. Prvi ih ne bi
pustili da idu, dok ih drugi ne bi pustili unutra. Izmeu polaska
i dolaska (koji se verovatno nikada nee desiti) je pustinja, nitavilo, divljina, zjapei ambis u koga samo nekolicina njih moe
skupiti hrabrost da skoi sopstvenom voljom, a da ih neko ne
gurne. Centripetalne i centrifugalne, gravitacione i odbijajue sile
se kombinuju da nemirne dre na mestu i zaustave nezadovoljne
kojima nemir treba. One usijane glave, ili oni koji su dovoljno
oajni da pokuaju prevladati svoje male anse, rizikuju sudbinu
odmetnika i izgnanika i plaaju svoju smelost vrstom valutom
telesne patnje i fizike traume - to je cena koju bi samo nekolici-

O ivotu u

fluidnom

modernom svetu

15

na ljudi izabrala da plati sopstvenom voljom, bez prisile. Andrej

Sahaj, najpronicljiviji analitiar veoma nejednakih ansi u savremenim igrama identiteta, ide jo dalje, sugeriui da je odluka
da se napusti zajednica pripadanja u brojnim sluajevima sasvim
nezamisliva; on ide i dalje i podsea svoje neverne zapadne ita
oce da je u dalekoj prolosti Evrope, na primer u antikoj Grkoj,
izgnanstvo iz polisa pripadanja bilo smatrano krajnjom, istinski
6
smrtnom kaznom. Ako nita drugo, ljudi koji su iveli u antiko
doba bili su hladne glave i bili su skloniji direktnom razgovoru.
Ali milioni sans papiers (ekspatrijati), ljudi bez drave, izbeglice,
prognani ili ljudi koji trae azil ili hleba i vode u naem dobu, dva
milenijuma kasnije, ne bi imali mnogo problema da se prepozna
ju u toj prii.
Na oba kraja te hijerarhije (i u glavnom delu piramide, dvo
struko zakljuanom meu tim krajevima) ljude opseda problem
identiteta. Na vrhu, problem je izabrati najbolji obrazac od mno
gih koji se trenutno nude, sastaviti delove opreme koji se zasebno
prodaju i uvezati ih, ni suvie slabo (kako se neugledni, zastareli
i staromodni delovi, koji treba da budu sakriveni, ne bi ukazali
kroz spojeve), niti suvie vrsto, (kako se taj kola ne bi opirao
svom rastavljanju za kratko vreme, kada vreme za rastavljanje
doe). Na dnu, problem je vrsto se priljubiti za jedini identi
tet na raspolaganju i zadrati na okupu njegove parie i delo
ve, istovremeno se borei protiv sila erozije i razornih pritisaka,
popravljajui zidove koji se neprestano uruavaju i kopajui sve
dublje rovove. Za sve druge, koji lebde izmeu ova dva ekstrema,
problem je njihova meavina.
Koristei nagovetaj iz profila materijalno bogatih, a duhov
no osiromaenih i gladnih savremenika, koji je definisao Dozef
Brodski, a koji su, poput stanovnika Evtropije, umorni od svega
u emu su do sada uivali (na primer, joga, budizam, zen, kon
templacija, mao), te su tako krenuli da kopaju (uz pomo najsavremenije tehnologije, naravno) po misterijama sufzma, kabale
ili sunizma, ne bi li osnaili svoju posustalu elju da ele, Andrej
Stasjuk, jedan od najpronicljivijih hroniara savremenih kultu6 Adrzej Szahaj, Epluribus unum (Universitas, 2004), str. 81.

Fluidni ivot

16

ra i njihovih nezadovoljstava, razvija tipologiju duhovnog lumpenproletarijata" i sugerie da njegovi redovi brzo narastaju i da
njegove patnje obilno otiu sa vrha nadole, natapajui ak i deblje
slojeve drutvene priramide.

Oni koji su zaraeni virusom duhovnog lumpenproletarijata"

ive u sadanjosti i po sadanjosti. Oni ive da bi preiveli (dokle
god je to mogue), i da bi dobili zadovoljenje (koliko god je to
mogue). Poto ovaj svet nije njihov domai teren i nije njiho
va imovina (oslobodivi se tereta naslea, oni se oseaju slobod
nim, ali na neki nain i uskraenim naslea - lieni neeg, izdani
od nekog), pa ne vide nita loe u njegovom eksploatisanju po
sopstvenom nahoenju; eksploatacija ne izgleda nita odbojnije
nego to je to ponovo ukrasti ono to vam je ukradeno. Sravnjeni
sa trajnom sadanjou i do vrha ispunjeni brigama o opstanku i
zadovoljenju (zadovoljenje je da preivite, poto je cilj opstanka
jo vie zadovoljenja), svet nastanjen duhovnim lumpenproleterima" ne ostavlja prostora za brige o bilo emu drugom, osim
o onome to moe, bar u principu, biti konzumirano i u emu se
moe uivati na licu mesta, sada i ovde.
Venost je oigledan otpadnik. To se, meutim, ne odnosi na
beskonanost; dokle god ona traje sadanjost moe biti razvue
na iza svih granica i obuhvatiti onoliko koliko su se ljudi nekad
nadali da mogu iskusiti samo posle dugotrajnog perioda (po Stasjukovim recima, veoma je verovatno da se koliina digitalnih,
celuloidnih i analognih bia koje sreemo tokom svog telesnog
ivota pribliava obimu koji bi veni ivot i uskrsnue tela mogli
da ponude"). Zahvaljujui eljenoj beskonanosti obinih isku
stava koja tek treba da se dese, venost ne mora nedostajati. Gu
bitak venosti moda ne bi bio ni primeen.
Vana je brzina, a ne trajanje. Uz pravu brzinu, ovek moe
konzumirati itavu venost unutar kontinuirane sadanjosti ze
maljskog ivota. Ili je to bar ono emu se duhovni lumpenproleteri" nadaju i to trude da postignu. Trik je u tome da se venost
7 Videti:Andrzej Stasiuk,Duchowy lumperproletariat" (Spiritual lumpenproletariat") i Rewolucja czyli zaglada" (Revolution or Extermination"), u: Tekturowy Samolot (Wydawnictwo Czarne, 2002).

O ivotu

u fluidnom

modernom svetu

17

kompresuje, tako da cela moe da se uklopi u vreme pojedina

nog ljudskog ivota. Dilema smrtnog ivota u besmrtnom uni
verzumu konano je razreena: ovek sada moe prestati da brine
o venim stvarima, a da ne izgubi nita od udesa venosti - zai
sta, ovek moe iscrpeti to god venost moe ikada ponuditi, sve
u toku jednog smrtnog ivota. ovek moda ne moe skinuti po
klopac vremena sa smrtnog ivota, ali moe (ili bar moe poku
ati) da ukloni sva ogranienja sa ukupne koliine zadovoljstava
koja se mogu iskusiti pre nego to se dostigne to drugo, neumitno
ogranienje.
U davno prolom svetu, u kome je vreme teklo mnogo sporije i
opiralo se ubrzanju, ljudi su pokuavali da premoste muni ponor
izmeu siromatva kratkog i smrtnog ivota i beskonanog bo
gatstva venog univerzuma nadajui se reinkarnaciji ili uskrsnu
u. U naem svetu, koji ne poznaje niti priznaje nikakve granice
ubrzavanja, takve nade mogu se isto tako i odbaciti. Ako se ovek
samo kree dovoljno brzo i ne zastaje da pogleda unazad i da
sabere ta dobija, a ta gubi, on moe nastaviti sa saimanjem ak
i vie ivota u toku jednog smrtnog ivota; moda onoliko koliko
bi venost mogla da prui. emu drugom, ako ne ponaanju koje
se bazira na tom uverenju, slui to nezaustavljivo, kompulzivno i
opsesivno preureenje, renoviranje, recikliranje, remont i rekonstituisanje identiteta? Na kraju krajeva, identitet" je (ba kao to
su reinkarnacije i uskrsnua nekad davno bili) povezan sa mo
gunou ponovnog raanja - sa prestankom da budete ono to
jeste, i pretvaranjem u ono to jo niste.
Dobra vest jeste da ova zamena briga oko venosti groznia
vim recikliranjem identiteta dolazi u kompletu sa patentiranim i
za upotrebu spremnim uradi sam" alatima, koji obeavaju brzo
i efikasno obavljanje posla bez potrebe za specijalnim vetinama i koji zahtevaju malo ili nimalo tekih i neprijatnih napora.
Samortvovanje ili samospaljivanje, nepodnoljivo dugo i nemi
losrdno muenje i kroenje samog sebe, ekanje na zadovoljenje
koje se ini neprekidnim i praktikovanje vrlina koje kao da prevazilaze prag podnoljivosti - svi ti astronomski trokovi tera
pija iz prolosti - vie nisu neophodni. Nove i poboljane dijete,

18

Fluidni ivot

spravice za fitnes, promen pozadine, parketi koji se postavljaju

na mesto gde su nekad leali tepisi (ili obrnuto), zamena minija
SUV-om (ili obrnuto), zamena majica sa kratkim rukavima blu
zama i jednobojnih sofa onima koje su prezasiene raznim boja
ma, veliine grudi koje se smanjuju ili poveavaju, nove patike,
vrste pia i svakodnevne rutine prilagoene najnovijoj modi i
upadljivo nov usvojeni renik koji se koristi za javno ispovedanje
intimnih duevnih nemira na kauu... sasvim fino e odraditi
posao. I, kao poslednje utoite, na zabrinjavajue dalekom hori
zontu pomaljaju se udesa genetskog remonta. ta god da se desi,
nema potrebe za oajavanjem. Ako se svi ovi arobni tapii ne
pokau dovoljnim ili se, uprkos svojoj lakoi korienja, pokau
kao preglomazni ili prespori, tu su droge koje obeavaju posetu
venosti, iako kratku (uz nadu da e biti i drugih droga, koje e
garantovati povratnu kartu).
Fluidni ivot je potroaki ivot. On svetu i svim njegovim i
vim i neivim fragmentima dodeljuje ulogu objekta potronje:
to jest, predmeta koji gube svoju upotrebljivost (i tako svoj sjaj,
privlanost, mo zavoenja i vrednost) tokom perioda njihovog
korienja. Tim obrascem objekata potronje oblikuje se ocena i
sud o svim tim ivim i neivim fragmentima sveta.
Objekti potronje imaju ogranien vek korisnog ivota i kada
se ta granica pree oni postaju nepodesni za potronju; poto je
biti podesan za potronju" jedina karakteristika koja definie
njihovu funkciju, oni time postaju sasvim nepodesni, odnosno
beskorisni. Kada na taj nain postanu nepodesni, njih je potrebno
ukloniti sa scene potroakog ivota (odreuju se za biodegradaciju, spaljuju se, preputaju firmama za odnoenje smea) kako bi
napravili mesta za druge, jo neiskoriene objekte potronje.
Da bi sebe spasili od sramote zaostajanja, od vezivanja za ne
to sa ime niko drugi ne bi eleo da bude vien, od hvatanja
na spavanju, kanjenja za voz progresa, morate zapamtiti da je
u prirodi stvari da zahtevaju budnost, ne lojalnost. U fluidnom
modernom svetu - lojalnost je razlog za stid, ne za ponos. Kao
prvu stvar ujutru poveite se na internet preko vaeg provajdera i
glavna stavka u jutarnjim vestima e vas podsetiti na jednu gorku

O ivotu u

fluidnom

modernom svetu

19

istinu: Stidite se svog mobilnog telefona? Telefon vam je toliko

star da vas je sramota da odgovorite na poziv? Preite na novi na
koji ete biti ponosni". Druga strana medalje zapovesti prelaska"
na novo, prelaska na mobilni telefon u skladu sa potroakom
korektnou je, naravno, zabrana da ikad vie budete vieni kako
koristite prethodni telefon.
Smee je osnova i verovatno najobilniji proizvod fluidnog mo
dernog drutva potroaa; meu privrednim granama potroa
kog drutva proizvodnja smea je najmasivnija i najimunija na
krizu. Time odlaganje smea postaje jedan od dva glavna izazova
sa kojima fluidni ivot mora da se suoi i koje mora da rei. U sve
tu punom potroaa i objekata njihove potronje, ivot nevoljno
lebdi izmeu radosti potronje i uasa u vidu brda ubreta. ivot
uvek moe predstavljati tok ivljenja-prema-smrti, ali u fluidnom
modernom drutvu tok ivljenja-prema-odlaganju-smea moe
predstavljati neposredniju mogunost i brigu ivljenja, koja izi
skuje vie energije i rada.
Za itelje fluidnog modernog drutva, svaka veera - za razli
ku od one o kojoj govori Hamlet u svom odgovoru na kraljevo
raspitivanje o tome gde se Polonije nalazi - je prilika gde on jede
i gde ga jedu". 8 Ne postoji vie ovaj nesklad izmeu ta dva ina.
I" je zamenilo ili". U drutvu potroaa, niko ne moe izbei da
bude objekt potronje - ne samo crva i ne samo na samom kraju
potroakog ivota. U fluidnim modernim vremenima Hamlet
bi verovatno modifikovao pravilo ekspirovog Hamleta, oduzi
majui crvima privilegovanu ulogu u konzumiranju potroaa.
Moda bi zapoeo kao originalni Hamlet, rekavi da mi hranimo
sve druge ivotinje da nahranimo sebe i sebe hranimo...", ali bi
zakljuio: - da nahranimo nae ivotinje".
Potroai" i objekti potronje" su konceptualni polovi kon
tinuuma du koga su izredani svi pripadnici drutva potroa
a i kojim se kreu napred i nazad, svakodnevno. Neki od njih
mogu biti najveim delom vremena bacani naroito blizu pola
koji oznaava robu - ali nijedan potroa ne moe biti potpuno i
istinski bezbedan od upadanja u veliku, suvie veliku blizinu da
8 Videti: ekspir, Hamlet, in IV, scena I I I .

20

Fluidni ivot

bi to bilo ugodno. Samo u svojstvu robe, samo ako su u stanju

da prikau sopstvenu upotrebnu vrednost, potroai mogu dobiti
pristup potroakom ivotu. U fluidnom ivotu, distinkcija izme
u potroaa i objekata potronje je preesto trenutna i efemerna,
a uvek je uslovna. Moemo rei da je zamena uloga ovde pravilo,
ali ak i takva izjava iskrivljuje realnost fluidnog ivota, u kojem
se te dve uloge prepliu, meaju i stapaju.
Nije jasno koji od ova dva faktora (privlanost potroakog
pola" ili odbojnost pola koji oznaava smee") predstavlja mo
niju pokretaku snagu fluidnog ivota. Bez sumnje, oba faktora
sudeluju u oblikovanju dnevne logike i - malo-pomalo, od epi
zode do epizode - u oblikovanju takvog ivotnog puta. Strah daje
snagu elji. Koliko god paljivo se usmerava na svoje neposredne
objekte, elja ne moe a da ne zna, svesno, polusvesno ili podsvesno, za taj drugi strani ulog koji je vezan za njenu snagu, odlu
nost i sposobnost. Koliko god intenzivno bilo koncentrisano na
objekat elje, oko potroaa ne moe a da ne osmotri sa strane
robnu vrednost subjekta elje. Fluidni ivot podrazumeva stalno
samopreispitivanje, samokritiku i autocenzuru. Fluidni ivot se
hrani nezadovoljstvom samim sobom.
Kritika je samoreferentna i usmerena prema unutra; a takva
je i reforma koju ta samokritika zahteva i podstie. I u ime takve
reforme, koja gleda i cilja unutra, spoljni svet se pljaka i rui.
Fluidni ivot daje spoljnom svetu, i zapravo svemu u svetu to
nije deo sopstva, jednu primarnu dominantnu vrednost; lien ili
uskraen sopstvene vrednosti, svet izvodi svu svoju vrednost iz
svoje slube samoreformi, i sud o svetu i svakom njegovom ele
mentu se donosi na osnovu njihovog doprinosa toj samoreformi.
Delovi sveta koji nisu podesni za tu slubu, ili nisu vie u sta
nju da slue, ostavljeni su po strani, izvan carstva relevantnosti,
ili su bukvalno odbaeni i izbrisani. Takvi delovi su nita drugo
do otpad ara samoreforme, ije je prirodno odredite deponija.
U sistemu rezonovanja fluidnog ivota njihovo ouvanje bilo bi
iracionalno; njihovo pravo da budu ouvani zarad njih samih ne
moe se lako argumentovati, a kamoli dokazati logikom fluidnog
ivota.

O ivotu u

fluidnom

modernom svetu

21

Iz tog razloga, pojava fluidnog modernog drutva nagovestila

je propast utopije sa teitem na drutvu i uopte propast ideje
dobrog drutva". Ako fluidni ivot uopte podstie neki interes
za drutvene reforme, proklamovana reforma uglavnom za cilj
ima da gura drutvo ka jednoj po jednoj predaji svih svojih pre
tenzija na sopstvenu vrednost, osim policijskih snaga koje uvaju
bezbednost samoreformiuih bia, i da ga gura ka prihvatanju i
utvrivanju principa kompenzacije (politika verzija garancije
povraaja novca"), u sluaju da se policija pokae neadekvatnom.
ak i nove inicijative za zatitu ivotne sredine duguju svoju po
pularnost uoenoj vezi izmeu grabljive zloupotrebe zajednikih
dobara planete i pretnje nesmetanom toku sebinog voenja flu
idnog ivota.
Taj trend je samoodriv i samopokretaki. Koncentrisanje na
samoreformu odrava samo sebe; kao i nedostatak interesa i pa
nje prema aspektima ivota u zajednici koji se opire potpunoj i
neposrednoj tranziciji na tekue ciljeve samoreforme. Izostanak
panje prema zajednikim uslovima ivota predupreuje mogu
nost preureenja okolnosti koje individualni ivot ine fluidnim.
Uspeh u traganju za sreom - koji je navodno cilj i vrhunski mo
tiv individualnog ivota - nastavlja da bude negiran samim obli
kom voenja tog ivota (a to je jedini oblik voenja ivota koji je
mogu u fluidnom modernom okruenju). Nezadovoljstvo koje
se kao rezultat javlja daje svrhu i snai politiku sebinog ivota;
njen krajnji efekat je odravanje fluidnosti ivota. Fluidno mo
derno drutvo i fluidni ivot zarobljeni su u istinskom perpetuum mobile.
Kad se jednom pokrene, perpetuum mobile ne prestaje da se
sam od sebe okree. Izgledi da se to stalno kretanje zaustavi, koji
su u startu slabi zbog same prirode te naprave, postaju jo slabiji
zbog zapanjujue sposobnosti jedne posebne verzije ovog samohodnog mehanizma da apsorbuje i asimilira pritiske i trenje koje
stvara - i da ih upregne u svoju korist. I zaista, koristei potra
nju za olakanjem ili lekom koju ti pritisci stvaraju, on uspeva
da ih iskoristi kao prvoklasno gorivo za neprekidan rad svojih
motora.

Fluidni ivot

22

Uobiajena reakcija na pogrenu vrstu ponaanja, koja je ne

podesna za opteprihvaeni cilj ili koja vodi do neeljenih rezul
tata, je edukacija ili reedukacija: usaivanje novih vrsta motiva u
uenike, razvoj drugaijih sklonosti i obuka u primeni novih vetina. Poenta edukacije u takvim sluajevima je suprotstavljanje
uticaju svakodnevnog iskustva, da bi se uzvratio udarac i da bi se
na kraju negirali pritisci koji proistiu iz drutvenog okruenja
u kome ti uenici funkcioniu. Ali da li e ta edukacija i ti na
stavnici odgovoriti zahtevu, da li e oni sami biti sposobni da se
odupru pritisku? Da li e uspeti da izbegnu regrutovanje u slubu
tih istih pritisaka koje treba da negiraju? Ovo pitanje se postavlja
jo od antikog doba; realnost drutvenog ivota je iznova davala
negativan odgovor na njega, ali je pitanje stalno vaskrsavalo ne
smanjenom snagom tokom svake naredne nesree. Nade da se
obrazovanje moe iskoristiti kao adut dovoljno jak da poremeti
i na kraju izmesti pritiske drutvenih injenica" izgleda da su
toliko besmrtne kao to su i ranjive...
U svakom sluaju, nada je iva i zdrava. Anri A. iro posvetio
je mnogo godina mukotrpnog rada prouavajui kakve anse ima
kritika pedagogija" u drutvu koje se pomirilo sa dominacijom
sila trita. U jednom nedavnom zakljuku, koji je izveo u saradnji sa Suzan Serls iro, on redefinie vekovima staru nadu:
U suprotstavljanju privatizaciji, komercijalizaciji i pretvaranju u robu svega
to ima veze sa obrazovanjem, uitelji moraju definisati vie obrazovanje
kao resurs od sutinskog znaaja za demokratski i graanski ivot nacije.
To je izazov za akademce, kulturne radnike, uenike i predstavnike sindi
kata da se okupe i zajedniki suprotstave transformaciji vieg obrazovanja
u komercijalnu sferu...'

Riard Rorti je 1989. godine proglasio poeljnim i dostinim

ciljevima za uitelje zadatak da unesu ivost meu decu" i da
usade sumnju uenika u sopstvene predstave o sebi i drutvu

9 Videti: H e n r y A. Giroux i Susan Serls Giroux, Take Back Higher Education

(Palgrave, 2004), str. 119-20.

O ivotu u

fluidnom

modernom svetu

23

10

kome pripadaju". Oigledno je da nije verovatno da bi svi ljudi

zaposleni u svojstvu uitelja preuzeli izazov i usvojili te ciljeve kao
svoje; kancelarije i hodnike akademskih institucija popunjavaju
dve vrste ljudi - neki od njih su zauzeti potovanjem utvrenih
kriterijuma, davanja doprinosa znanju", dok drugi pokuavaju da
proire svoju moralnu imaginaciju" i itaju knjige kako bi unapredili svoj oseaj o tome ta je mogue i ta je bitno - bilo za njih
kao pojedince ili za njihovo drutvo". Rortijev apel je upuen toj
drugoj vrsti ljudi jer se njegove nade veu samo za tu kategoriju.
I on dobro zna protiv kakvih tekoa mora da se izbori uitelj
koji bi bio spreman da odgovori na poziv u boj. Ne moemo
rei upravnim odborima, vladinim komisijama i slinim organi
zacijama da je naa funkcija da unesemo ivost, da uinimo da
nae drutvo oseti krivicu, da ga izbacimo iz ravnotee" ili (kao
to je drugde sugerisao da vie obrazovanje takoe nije stvar
usaivanja ili ulivanja istine. Umesto toga, to je stvar podsticanja
sumnje i stimulisanja mate i time dovoenja u pitanje prevlaujueg konsenzusa"). 1 1 Postoji tenzija izmeu javne retorike i
svesti o intelektualnoj misiji - i ta tenzija ini ranjivim akadem
ske institucije generalno, a naroito humanistike intelektualce, u
odnosu na lovce na jeretike". Imajui u vidu da suprotne poruke
promotera konformizma mono podravaju vladajua shvatanja,
kao i svakodnevne dokaze koje prua zdravorazumsko iskustvo,
moemo dodati da to ini humanistike intelektualce nepokret
nim metama zagovornika kraja istorije, racionalnog izbora, i
votnih shvatanja da alternativa ne postoji i drugih formula koje
nastoje da pojme i prenesu sadanji i postulirani stimulus jedne
izgleda nepobedive socijalne dinamike. Oni podiu optube za
nerealnost, utopizam, neostvarive elje, sanjarenje - i, kao da to
nije dosta, dodaju so na ranu u grubom izvrtanju etike istine
optubom za neodgovornost.

10 Videti: Richard Rorty,The humanistic intellectual: eleven theses", u: Philo

sophy and Social Hope (Penguin, 1999), str. 127-8.
II

..Education as socialization and as individualization", u: Philosophy and So

cial Hope, str. 118.

24

Fluidni ivot

Otpori mogu biti prejaki, a opet demokratsko (ili, kako bi Kor

nelius Kastorijadis rekao, autonomno) drutvo ne poznaje zamenu za obrazovanje ili samoobrazovanje kao sredstva za uticanje
na razvoj dogaaja koji se moe ispraviti sopstvenom prirodom,
ali ta priroda se ne moe dugo odrati bez kritike pedagogije"
- obrazovanja koje brusi njenu kritiku otricu, naterati drutvo
da se osea krivim" i da probudi stvari buenjem savesti kod lju
di. Sudbine slobode, demokratije koja je omoguava dok je njome
omoguena, te obrazovanja koje proizvodi nezadovoljstvo nivo
om slobode i demokratije koji su dostignuti do sada, neodvojivo
su povezane i ne mogu se odvojiti jedna od druge. Neko moe
smatrati tu blisku vezu jo jednim primerkom zaaranog kruga ali u tom krugu su urezane ljudske nade i anse oveanstva, i ne
mogu biti nigde drugde.
Ova knjiga je zbirka uvida u razliite aspekte fluidnog ivota
- ivota ivljenog u fluidnom modernom ivotu. Zbirka ne po
kuava da bude konana. Tu je, meutim, nada da e svaki od
tih analiziranih aspekata otvoriti prozor prema trenutnom stanju
koje svi delimo, kao i prema pretnjama i ansama koje ovo stanje
podrazumeva u smislu izgleda da ljudski svet postane gostoljubiviji za ljude.

1.

Pojedinac pod

opsadom

Brajan, junak filma montipajtonovaca u ijem nazivu stoji

njegovo ime, besan to su ga proglasili Mesijom i to ga u stopu
prate horde sledbenika, puno se trudio, ali uzalud, da ubedi svoje
pratioce da prestanu da se ponaaju kao stado ovaca i da se razi
u. Svi ste vi pojedinci!", uzvikivao je. Mi smo svi pojedinci!"
uredno i slono je odgovorao hor sledbenika. Samo se tihi, usa
mljeni glas bunio: Ja nisam..." Brajan je pokuao i drugim ar
gumentom. Vi morate biti drugaiji!", uzviknuo je. Da, mi smo
svi drugaiji!", hor se ushieno sloio. Ponovo, samo se jedan glas
bunio: Ja nisam..." uvi to, gomila je zagledala ljutito oko sebe,
spremna da linuje disidenta, samo da je mogla da ga pronae u
masi ljudi koji lie jedni na druge.
Sve se nalazi tu, u tom malom satirinom dragulju - itav izlu
ujui paradoks, ili ak aporija individualnosti. Pitajte koga god
hoete ta to znai biti pojedinac, i odgovor e - bilo da dolazi od
filozofa ili osobe koja nikad nije marila, niti ak ula ta filozofi
rade - biti sasvim slian: biti pojedinac znai biti razliit od bilo
koga drugog. Povremeno, udaljeni eho glasa kojim se Bog pred
stavio Mojsiju moe odjeknuti u odgovoru: biti pojedinac znai
Ja sam ono to jesam". to znai: jedinstveno bie, jedno i jedino

26

Fluidni ivot

bie stvoreno (ili samostvoreno, kao Bog) na ovaj neobian na

in; tako potpuno jedinstveno da moja jedinstvenost ne moe biti
opisana korienjem rei koje upuuju na vie od jedne stvari.
Problem je u tome to su ba ti isti drugi", od kojih ne moete
a da se ne razlikujete, ti koji vas podstiu i guraju da budete razli
iti. To je druina" koju nazivamo drutvo", iji ste samo jedan
od mnogih lanova, u masi ljudi, poznatih i nepoznatih, koji oe
kuju od vas i od svih koje poznajete, ili za koje znate, da poseduju
nepobitan dokaz da su pojedinci" koje je neko uinio, ili su sami
uinili da budu razliiti od drugih". Kada je u pitanju ispunjava
nje ove obaveze da se bude drugaiji i da se odstupa, niko se ne
usuuje da se po tome razlikuje i da od toga odstupa.
U drutvu pojedinaca svako mora biti individualan; ako ni
u emu drugom, onda u ovom pogledu, lanovi takvog drutva
uopte nisu ni individualni, ni razliiti, ni jedinstveni. Nasuprot
tome, oni su izrazito slini jedni drugima u tome to moraju sle
diti istu ivotnu strategiju i koristiti zajedniki prepoznatljive i
itke znakove kojima ubeuju druge da to zapravo i rade. U po
gledu individualnosti - nema individualnog izbora. Dilema biti
ili ne biti" ovde ne postoji.
Paradoksalno, individualnost" je stvar duha gomile" i zahteva koje ta gomila namee. Biti pojedinac znai biti slian svako
me u gomili - tavie, identian svima drugima. Pod tim okolno
stima, kada je individualnost sveopte moranje" i svaiji teret,
jedina stvar koju biste mogli da uradite da biste bili razliiti, i
tako istinski individualni, bilo bi da pokuate, to je zbunjujue i
zauujue, da ne budete pojedinac. Odnosno, ako uspete u tom
poduhvatu, i ako ste u stanju da se prepustite suoavanju sa nje
govim (krajnje neprijatnim) posledicama...
To je zaista jedan nerazmrsiv problem! Nije udo to nas ta
strana potreba da budemo individualni zaokuplja tokom celog
dana i dri nas budnim nou. Problem nije samo nerazmrsiv: ne
predstavlja samo logiku kontradiktornost, nije iskljuivo svojina
ili lina briga filozofa koji su poznati po tome to su uvek spremni
na suoavanje sa svim vrstama apsurda i nepoklapanja sa kojima
su manje filozofiji sklona bia medu nama uspela da sklope mir,

Pojedinac pod

opsadom

27

gotovo i ne primeujui njihovo prisustvo, a i ne brinu kada ga mi

primetimo. Problem o kome govorimo je u potpunosti praktian
zadatak, ije reavanje ispunjava na ivot od kolevke do groba,
da tako kaemo. U drutvo pojedinaca - naem individualizovanom drutvu" - od svih nas se zahteva da budemo pojedinci, a mi
zaista eznemo i uporno nastojimo da to budemo.
Poto se biti pojedinac uobiajeno definie kao biti drugaiji
od drugih" i poto se od onog ja" oekuje da se zasebno istie,
ini se da je zadatak u svojoj sutini samoreferentan. ini se da
nemamo puno izbora, osim da tragamo za nagovetajem kako
da odlutamo sve dublje unutar nas samih, to je, kako se ini,
najlinije i najuvanije utoite u inae pretrpanom i bunom
svetu iskustava koji nalikuje pijaci. Ja tragam za istinskim j a "
za koga smatram da je sakriven u mraku mog iskonskog bia,
nedodirnut (nezagaen, nepriguen, nedeformisan) spoljanjim
pritiscima. Ideal individualnosti" ralanjujem kao autentinost,
biti veran sebi", biti pravi ja". Pokuavam da napravim fenomenoloki uvid" u moju istinsku, istu, pravu transcendentalnu
subjektivnost" u stilu Huserla, ali u domaoj izvedbi i polugotovo
- zastraujuim naporima fenomenoloke redukcije", odnosno
razdvajajui, suspendujui, izbacujui i eliminiui svaki strani"
deli koji je prihvaen da bude uvezen spolja.
I tako, sa posebnom panjom oslukujemo unutranja trepe
renja naih emocija i oseaja. To deluje kao razuman nain da se
ide dalje, poto su oseanja, za razliku od uzdranog, nepristrasnog i sveopte deljenog ili barem deljivog" razuma, moja i samo
moja oseanja, i nisu bezlina". Zbog toga to ne mogu biti preneta objektivnim" jezikom (bar ne sasvim, ne na nae i na puno
zadovoljstvo slualaca) i to ne mogu biti potpuno, bez ostatka,
podeljena sa drugima, ona izgledaju kao prirodno stanite svega
istinski linog i individualnog. Po svojoj prirodi subjektivna, ose
anja su pravo otelotvorenje jedinstvenosti".
Marljivo uljimo ui, ne bismo li oslunuli unutarnje" glasove,
a gotovo da nikad nismo zaista, potpuno, van osnovane sumnje,
sigurni da smo ove glasove ispravno uli i da smo uli dovoljan
broj njih da donesemo odluku i izreknemo presudu. Oigledno je

28

Fluidni ivot

da nam je potreban neko da nam pojasni ono to ujemo, ako ni

ta drugo, onda da nam potvrdi da su naa nagaanja osnovana.
Tamo gde ima volje ima i naina; a tamo gde ima potranje, brzo
e doi i ponuda. U naem drutvu pojedinaca koji oajniki tra
gaju za svojom individualnou ne manjka ovlaenih i/ili samoproklamovanih pomagaa koji su (uz odgovarajuu naknadu, na
ravno) vie nego spremni da nam budu vodii u mrane tamnice
nae due, gde naa autentina bia treba da ostanu zatvorena i
odakle nastoje da pobegnu na svetlost.
Kada naemo takve pomagae i zatraimo (i platimo) njiho
ve usluge, nae muke, meutim, ne prestaju; one ak izgleda da
postaju jo vee i tee. Kao to je arl Ginjon nedavno sumirao
radosti i tuge traganja za sobom uz pomo vodia:
Programi koji su osmiljeni da pomognu ljudima da ostvare kontakt sa svo
j i m sopstvenim biem, navodno motivisani idealima emancipacije, esto
imaju efekat pritiska na ljude da misle na nain koji potvruje Ideologiju
osnivaa tog programa. K a o rezultat loga, mnogi koji ponu sa milju da su
im ivoti prazni ili besciljni zavre izgubljeni u mentalnom sklopu nekog
konkretnog programa ili sa oseajem da nikad nisu dovoljno dobri", bez
obzira ta rade. 1

Najee se traganje za sobom potroi na globalnoj pijaci na

kojoj se recepti za individualnost nude na veliko - nikad neete
nai bolji" - gde su izloeni svi kompleti za samostalno sklapa
nje iz fabrike, masovno proizvedeni po najnovijem modernom
dizajnu. Time se upeatljivo pokazuje da se najmanje zajedni
kim - istinski individualnim - karakteristikama vaeg bia moe
odrediti vrednost tek kad se one pretvore u valutu koja je tre
nutno najrasprostranjenija i koja se zbog toga najvie upotreblja
va. Ukratko, kao in line emancipacije i samopotvrivanja, ini
se da je individualnost optereena jednom uroenom aporijom,
jednom nereivom kontradikcijom. Njoj je drutvo potrebno kao,
istovremeno, i kolevka i odredite. Ko god da traga za sopstvenom individualnou, a pri tom zaboravlja, odbacuje ili ne uzi
ma za ozbiljno tu istu i ozbiljnu istinu, suoie se sa mnotvom
1 Videti: Charles Guignon, On Being Authentic (Routledge, 2004), str. 9.

Pojedinac

pod

opsadom

29

frustracija. Individualnost je zadatak koji drutvo individualaca

zadaje svojim lanovima - dat kao individualni zadatak da bude
individualno izvren od strane individualaca koji koriste svoje
individualne resurse. Meutim, takav zadatak je protivrean i
sam sebe pobija: to je uistinu zadatak koga je nemogue ispuniti.
Meutim, zajedno sa izazovom individualnosti, drutvo poje
dinaca opskrbljuje svoje lanove sredstvima da ive sa tom ne
mogunou - ili, drugim recima, da previde sutinsku i neizleivu nemogunost ispunjavanja tog zadatka, ak i u situaciji kada
masa propalih pokuaja da se on ispuni neprestano raste i postaje
jo gua.
Termin individualac" pojavio se u svesti (zapadnog) drutva
u sedamnaestom veku, na pragu modernog doba. Oznaavao je
jedan zadatak - iako ime dato tom zadatku na roenju nije to
direktno sugerisalo: kao termin latinskog porekla, prvo i osnov
no je podrazumevao karakteristiku nedeljivosti (kao ,,a-tom" kod
Grka). Odnosio se iskljuivo na prilino trivijalnu injenicu da
ako krenete sa deljenjem celine ljudske populacije u sve manje
i manje konstitutivne delove, neete moi da odete dalje nego
do jednog ljudskog bia: jedno ljudsko bie je najmanja jedini
ca kojoj se moe pripisati karakteristika ljudskosti", ba kao to
je atom kiseonika najmanja jedinica kojoj se mogu pripisati ka
rakteristike tog hemijskog elementa. Samo po sebi, ime nije podrazumevalo jedinstvenost svog nosioca (atomi istog hemijskog
elementa se, na kraju krajeva, ne razlikuju meusobno). Karak
teristika jedinstvenosti", ili razliitosti" od drugih (l'ipsit Pola
Rikera), koja vremenom ostaje prepoznatljivo ista (Rikerova la
mmet), mora da je dodata semantikom polju tog termina kao
naknadna ideja - tumaenjem i promiljanjem konteksta u kom
su njegove drutvene uloge bile postavljene i gde su ostale.
Takvi dodaci su doli kasnije, ali im su pristigli, brzo su preu
zeli i kolonizovali ukupan semantiki prostor ovog termina, marginalizujui, ako ne i potpuno proterujui njegove starije stana
re. Kada se re individualan danas uje, ona retko, ako i uopte,
asocira na nedeljivost"; nasuprot tome, pojedinac" (ba kao i
atom u fizikoj hemiji), odnosi se na sloenu, heterogenu struk-

30

Fluidni ivot

turu sa elementima upadljivo deljivim, koji se dre zajedno u ne

sigurnom i prilino krhkom jedinstvu kombinacijom gravitacije
i odbijanja, centripetalnih i centrifugalnih sila - u dinamikoj,
promenjivoj i trajno osetljivoj ravnotei. Teite pada najvie na
samodovoljnost tog sloenog sastava - i na zadatak ublaavanja
ponavljajuih sudara izmeu heteronomnih elemenata i uvoe
nja malo harmonije u njihovu zbunjujuu raznolikost. Teite je
takoe na neophodnosti izvrenja tog zadatka unutar tog sastava
interno dostupnim oruima. Individualnost" danas oznaava,
kao prvo i osnovno, autonomiju osobe, koja se potom istovre
meno percipira kao pravo i obaveza te osobe. Reenica: Ja sam
pojedinac", pre svega ostalog znai da sam ja taj koji je odgovoran
za moje zasluge i moje neuspehe, i da je moj zadatak da razvijam
ovo prvo i da okajem i popravim ovo drugo.
Kao zadatak, individualnost je krajnji proizvod drutvene
transformacije pod maskom linog saznanja. U ranoj fazi te tran
sformacije, mladi Karl Marks je u svom srednjokolskom sastavu
zapazio da sa zalaskom Sunca noni leptiri idu za svetlom ku
nih svetiljki. Uistinu, ta privlanost kunih svetiljki raste kako na
spoljni svet pada mrak. Uspon individualnosti oznaio je progre
sivno slabljenje - raspad ili raskidanje - guste mree drutvenih
veza koje su vrsto obavijale sveukupne ivotne aktivnosti. On je
oznaio gubitak moi zajednice i/ili njenog interesa za normativ
no regulisanje ivota njenih lanova. Preciznije, dao je znak da
je zajednica, koja vie nije an sich (po Hegelovoj terminologiji)
ili zuhanden (kako bi se Hajdeger izrazio), izgubila nekadanju
sposobnost da rutinski izvrava zadatke pod tom regulativom,
injenino i bez samosvesti, i, izgubivi taj kapacitet, izvukla na
videlo pitanje oblikovanja i koordinisanja ljudskih aktivnosti kao
problem, oblikujui ga kao pitanje za promiljanje i brigu, te kao
predmet izbora, odluke i svrsishodnog napora. Sve manje i manje
svakodnevnih rutina ostalo je neosporeno i na taj nain oigled
no samo po sebi; svakodnevni ivot gubio je samooiglednost i
transparentnost" koju je posedovao u prolosti, kada na ivot
nim stazama nije bilo raskrsnica, niti prepreka za izbegavanje,
pregovaranje ili uklanjanje s puta.

Pojedinac pod

opsadom

31

Splavari koji plove na stablima prate nizvodnu struju; njima ne

treba kompas - za razliku od mornara na otvorenom moru, koji
ma je on neophodan. Splavari se preputaju matici, s vremena na
vreme pomaui toku veslajui ili gurajui splav dalje od stena,
brzaka, peanih nanosa i kamenitih obala. Meutim, mornari
bi se izgubili kad bi poverili svoj pravac svojeglavim vetrovima
i promenjivim strujama. Njima ne preostaje nita drugo nego da
preuzmu kretanje broda u svoje ruke; poto treba da odlue gde
idu, potreban im je kompas da im pokae kada i kuda da skrenu
da bi tamo stigli.
Pojam samoizgraenog pojedinca" poeo je da oznaava ta
kvu potrebu od kada su moderni mornari preuzeli kormilo od
splavara iz prethodnog doba. Sa zajednicom koja je u povlaenju
i njenim imunim sistemom, koji je sluio da sprei njenu konta
minaciju problemima, a sam po sebi postajao problem, ovek vie
nije mogao da ostane slep i gluv na izbor pravca i na potrebu da
ostane na pravom putu. Stvari su takve" postalo je stvari tako
treba napraviti". Drutvo, ta imaginarna zajednica" koja je zamenila zajednicu skrivenu od pogleda sopstvenim zasenjujuim
svetlom, ili drutveno okruenje kome nije bilo potrebno, i koje
ne bi preivelo upotrebu imaginacije u slubi samopreispitivanja,
predstavljalao je novu (bez izbora) neophodnost kao ljudsko (te
ko izboreno) pravo.
Za razliku od zajednice" (celine koja je to ime dobila, gleda
jui unazad, upravo u vreme kada se novo okruenje, kome je
dato ime drutvo", borilo da ispuni normativnu prazninu koja je
ostala iza njenog povlaenja), nove (drutvene" a ne zajedni
ke") normativne moi su se ograniile uglavnom na ureivanje
takvog drutvenog prostora koliko se moglo zahvatiti samo uz
pomo imaginacije. Ono je izostavilo iz svojih interesa carstvo
meuljudskih odnosa, mikrosvet bliskosti i neposrednosti. Unu
tar tog mikrosveta, orua koja su korisna i efikasna u linoj inte
rakciji mogla su sada slobodno da se koriste u aktivnosti socija
lizacije" - to jest, u svakodnevnim ljudskim odnosima, u postav
ljanju i opozivu obaveza meu ljudima i u spajanju i razdvajanju

32

Fluidni ivot

veza medu njima, kao i u odabiru strategije koja e se koristiti u

izvoenju svih ovih zadataka.
U ovom carstvu neposrednosti, individualnost se dokazuje i
o njoj se svakodnevno pregovara u neprekidnim aktivnostima
interakcije. Biti pojedinac" znai prihvatiti neotuivu odgo
vornost za pravac i posledice interakcije. Takva odgovornost ne
moe biti ozbiljno uzeta u obzir ako ne pretpostavimo da akteri
imaju pravo da slobodno biraju put kojim e da nastave. Slobo
dan izbor" moe biti fikcija (kao to su sociolozi neumorno tvr
dili od poetka sociologije), ali pretpostavka prava na izbor slo
bodno pretvara tu fikciju u realnost Lebenswelta - dirkemovsku
drutvenu injenicu", stvarnu" u smislu dominantnog pritiska
opremljenog neumoljivim sankcijama, pritiska koji ne moe biti
odagnat eljom ili argumentima, a jo manje je mogue efika
sno mu se odupreti ili ga nekanjeno ignorisati. Koliko god da je
slobodan ili neslobodan individualni izbor, uputstvo slobodnog
izbora ili definisanja svih akcija kao ishoda slobodnog izbora za
sigurno nisu stvari individualnog izbora. U drutvu pojedinaca,
svi smo mi i svako od nas je pojedinac - de iure. To jest, pojedinci
po zakonu: pisanom zakonu, ali i u njegovoj nepisanoj varijanti,
ne manje monoj zato to je nepisana - difuznim, a opet trajnim,
nadmonim i neumoljivim pritiskom drutvene injenice".
Iako su pravo i dunost slobodnog izbora preutne i/ili prizna
te pretpostavke individualnosti, one nisu dovoljne da se osigura
da to pravo slobodnog izbora moe biti korieno i da se time
individualnost u praksi poklopi sa obrascem koji formira dunost
slobodnog izbora. Mnogi ljudi u skoro svim situacijama, a mnogi
drugi u manjem ili veem broju prilika uviaju da im je slobodan
izbor van domaaja.
Deremi Sibruk je slikovito opisao muke siromanih na glo
balnom nivou, koji tako esto ovih dana bivaju izbaeni sa svoje
zemlje i prinueni da se bore za opstanak u brzo narastajuim si
rotinjskim etvrtima najblieg megalopolisa: Globalna sirotinja
je u bekstvu; ne zato to ih teraju bogati, ve zato to su prognani
iz iscrpljenih, transformisanih zalea".

Pojedinac pod

opsadom

33

Zemlja koju su obraivali, naviknuta na ubriva i pesticide, vie ne prinosi

viak koji bi se prodao na tritu. Voda je kontaminirana, kanali za navod
njavanje su zagueni, voda iz bunara zagaena i nije za pie... zemlju je
oduzela vlada da napravi letovalite na obali, teren za golf, ili je to uradila
pod pritiskom planova restrukturiranja da bi izvozila vie poljoprivrednih
proizvoda... kolske zgrade nisu renovirane. D o m zdravlja je prestao sa
radom. ume, gde su ljudi uvek nabavljali drvo za ogrev, plodove i bambus
za kune popravke, postale su zabranjene zone, pod straom ljudi u unifor
mama neke privatne poluvojne kompanije. 2

Junaci Sibrukove prie su proterani do krajnje granice skale na

kojoj su ucrtana mesta svih ljudi u naem sve vie individualizovanom drutvu. Oni su globalna najnia klasa" koja je sa svo
jim zaveljajima pristigla u negostoljubive gradove Azije, Afrike
i Latinske Amerike" i tako, to je za nau savest srena okolnost,
ostala na psiholoki bezbednoj udaljenosti od nae svesti, preo
kupirane, kao to jeste, azilantima koji se nou krijumare preko
naih granica, i od naih televizijskih kamera uperenih na hrabre
policajce koji opkoljavaju ilegalce" i san papiers i transportuju ih
u najblii izbegliki kamp. Oni su ostaci i otpad globalne slobod
ne trgovine i ekonomskog napretka koji na jednom (naem) kra
ju spektra taloi radosti neuvenog obilja, dok na drugom kraju
izbacuje neizrecivo siromatvo i ponienje, a du celog spektra
seje strahove i grozne slutnje. Da te ljude neko upita da opiu
svoju individualizaciju" ili im da zadatak da se nad tim zamisle,
verovatno bi takav zahtev doiveli kao neslanu i okrutnu alu. Da
moraju pojmiti ta oznaava taj bizarni termin individualnost",
teko da bi ga mogli povezati sa bilo im drugim iz svog ivotnog
iskustva osim sa agonijom usamljenosti, naputenou, beskunitvom, neprijateljstvom suseda, nestankom prijatelja kojima se
moglo verovati i na iju pomo se moglo raunati, i prognanstvom sa mesta kojima drugi ljudi mogu slobodno da se kreu,
divei im se i uivajui u njima po svom nahoenju.

2 Videti: Jeremy Seabrook, Powder keg in the slums", Guardian, 1. septembar

2004, str. 10, iz njegove knjige Consuming Cultures: Globalization and Local Lives
(New Internationalist, 2004).

34

Fluidni ivot

Istina je da, to se veine nas tie, takvi ljudi mogu biti isto to
i prikaze iz dalekog svemira. Njihova sudbina nije neto to eka
iza oka, ne presree nas na naem zacrtanom ivotnom putu.
Meutim, to ne znai da muke ovih otpadnika nemaju nita sa
stanjem onih srenika koji su uspeli da izbegnu njihovu sudbinu.
Globalni najnii sloj" moemo shvatati kao otpad rastvora zasi
enog rastvorljivim materijama, ija su vrsta kondenzacija. Taj
rastvor je individualizovano drutvo" kome svi mi pripadamo;
pomenute rastvorljive materije su prepreke postavljene na putu
od individualnosti de iure do individualnosti de facto; a kataliza
tor koji potie sedimentaciju je pravilo individualizacije, upue
no svima nama i obavezujue za sve nas.
Svaki pripadnik individualizovanog drutva nailazi na neke
prepreke na svom putu do individualnosti de facto. Individual
nost de facto nije lako postii, a jo tee je ouvati; u ubrzanoj
smeni uobiajeno korienih oznaka identiteta i endemskoj ne
stabilnosti njihovih preporuenih izbora, tenja ka individual
nosti znai borbu tokom celog ivota. Danas smo svi Alisa koju
je Luis Kerol upozorio ,,e sad vidi, ovde mora trati koliko god
ti moe brzo, da bi ostala na mestu. Ako hoe da ode negde
drugde, mora trati bar dva puta bre od toga!" Traganje za ne
uhvatljivom individualnou ostavlja malo vremena za bilo ta
drugo. Nove oznake distinkcije na ponudi obeavaju vam da ete
doi do vaeg cilja i da ete uveriti svakog koga sretnete na ulici
ili vam doe u posetu kui da ste taj cilj zaista postigli - ali one
istovremeno i van snage stavljaju oznake koje su vam obeavale
isto pre mesec dana ili dan ranije. U trci za individualnou ne
postoji trenutak predaha.
Dileme i nedoumice koje drutvo osmiljava za svoje pripad
nike obino dolaze u kompletu sa drutveno prihvaenim i pre
poruenim strategijama i alatima za njihovo razreavanje. Konzumerizam je jedan od uradi sam" odgovora na izazove koje
namee drutvo pojedinaca. Logika konzumerizma je uobliena
prema potrebama ljudi koji nastoje da izgrade, ouvaju i osvee
svoju individualnost, a posebno da se suoe sa ranije pomenutom aporijom individualnosti. Moglo je biti lako (iako sigurno ne

Pojedinac pod

opsadom

35

ugodno, a jo manje bezbedno) izraavati svoju jedinstvenost u

drutvu vrstih obrazaca i monotonih rutina, ali to ne moe biti
lako u drutvu koje obavezuje sve i svakog pojedinanog svog pri
padnika da budu jedinstveni; u udnovatom obrtu pragmatikih
pravila, sada se od potovanja opte prihvaene norme oekuje da
rezultira ispunjenjem zahteva individualnosti. Konformizam, koji
se nekad smatrao guenjem ljudske individualnosti, proglaen je
najboljim prijateljem individualca; u stvari jedinim prijateljem
na koga se moe osloniti.
Funkcionisanje potroakog drutva pobija logiku, ali ta logika
koju pobija nije logika ve samog po sebi protivrenog traganja
za individualnou. Reklama poput Budi svoj - izaberi Pepsi"
odraava tu aporiju iskrenou koju bi pozdravila i na kojoj bi bila
zahvalna veina potencijalnih potroaa tog proizvoda. Borba za
jedinstvenost sada je postala glavni motor masovne proizvodnje
i masovne potronje. Ali da bi upregla enju za jedinstvenou
u slubu trita masovne potronje, potroaka ekonomija mora
biti i ekonomija proizvoda koji brzo zastarevaju, skoro trenutno,
ekonomija ubrzane rotacije robe, a time i vika i otpada. Jedin
stvenost se danas oznaava i meri razlikom izmeu onoga to je
,,u modi" i van mode" ili ak i vie, izmeu dananjih proizvoda
i onih od jue koji su i dalje u modi" i time jo uvek na policama.
Uspeh i neuspeh u trci za jedinstvenou zavisi od brzine trka
a, njihove umenosti u brzom odbacivanju stvari koje su ispale
iz prve lige - iako su dizajneri novih i poboljanih potroakih
proizvoda isuvie spremni da daju jo jednu ansu nesrenim ta
kmacima koji su eliminisani u prethodnoj trci.
Jedan tipian savet za celo to mnotvo ljudi, koji vie od sve
ga drugog ele da ostanu centimetar ili dva ispred ostalih, daje
modni kolumnista Obzervera igraima prve fudbalske lige: ako
do sada niste uspeli da spiskate novac na Marni tepih, Capellini
sofu, vae Ralph Lauren tapete, ili vae John Rocha ae za vino
- ne oajavajte!" Clements Riberio, modni duo iz Londona, kre
irali su kolekciju za va dom", koja, pored ostalog, sadri i tepih
za 199 funti, drveni paravan sa ukraenim vrhom za 499 funti i

Fluidni ivot

36
3

neizmerno cool stolicu za 949 funti. Jasno je da to nije ponuda

koja je upuena onima kojima nedostaje novac i kreditne karti
ce. Dobra vest za ljude sa velikim bankovnim raunom, loa vest
za sve ostale. Ti ostali su na ivici da budu degradirani na otpalu kategoriju potroaa sa grekom" i da ih proguta crna rupa
najnie klase". Karte za trajekte koji voze od obale pojedinca
de iure" do obale pojedinca de facto" su skupe, a jo vie novca
je potrebno da se iznajmi mesto za kampovanje na drugoj obali.
Kada potroako drutvo prua tu uslugu, maraton trke za indi
vidualnou crpi svoj podstrek i polet iz uasnog straha da ne
budete sustignuti, apsorbovani i progutani od strane mase trkaa
koji vam diu za vrat. Ali, da biste uli u trku i ostali u njoj, prvo
morate kupiti specijalne maratonske patike", koje, gle, nose svi
drugi trkai ili misle da su obavezni da ih nabave. Biti pojedinac
u drutvu pojedinaca kota puno novca; trka individualizacije
ograniila je pristup i polarizovala one koji imaju ulaznice za nju.
Kao i u stalnim nastavcima Velikog Brata, grupe eliminisanih se
poveavaju u svakom krugu.
Nije ni udo to individualizacija ima svoja nezadovoljstva i
svoje nezadovoljnike. Uz proizvodnu liniju srenih potroaa, tu
je i druga, koja se reklamira sa manje ara, ali nije manje efikasna:
ona proizvodi one koji su diskvalifikovani iz potroake gozbe i
trke individualizacije istovremeno.
Svako drutvo pojedinaca (panja: na planeti koja se brzo globalizuje - ideju o drutvu pojedinaca" treba uzeti sa malo vie
rezerve), ak i najbogatije drutvo, to trpi. Riard Rorti, razmi
ljajui o nedavnoj transformaciji amerikog drutva, sugerie
da je buroaziranje proletarijata" zamenjeno proletarizacijom
buroazije. Poto prihodi sve veeg broja porodica srednje klase
dozvoljavaju samo poniavajue puko preivljavanje", koje je, uz
to, progonjeno strahovima od smanjenja plate i otputanja, kao
i od katastrofalnih posledica ak i kratke bolesti". 4 Ali, polarizaci
ja, potaknuta od silovite polarizacije i individualizacije ivotnih
3 Videti: Observer Magazine, 29. avgust, 2004, str. 35.
4 Richard Rorty, Achieving our Country (Harvard University Press, 1997), str.
83ff.

Pojedinac

pod

opsadom

37

ciljeva, takoe ima globalnu dimenziju. anse za premoavanje

jaza izmeu individualnosti de iure i de facto su u velikom rasko
raku irom planete. Poto vlade bogatog zapada troe 350 mili
jardi dolara godinje za subvencionisanje poljoprivrede, evropske
krave prolaze bolje od polovine svetskog stanovnitva. London
pokriva 1.500 km2 zemljita, ali, kao to je Meunarodni institut
za prirodnu okolinu i razvoj izraunao, za snabdevanje njegovih
stanovnika potroakom robom i za odlaganje otpada potrebna
mu je teritorija koja otprilike odgovara polovini ukupnog britan
5
skog upotrebljivog zemljita. Prosean urbani stanovnik Severne
Amerike za svoju ishranu koristi 4,7 hektara zemlje, dok prose
an stanovnik grada u Indiji mora da se zadovolji sa samo 0,4
hektara. to je bolji kvalitet ivota, jai je ekoloki uticaj koji neki
grad ima na nau zajedniku planetu. Londonu je potrebna teri
torija 120 puta vea od sopstvene, dok na primer Vankuver, koji
je po kvalitetu ivota na vrhu, ne bi mogao bez Lebensrauma, koji
je 180 puta vei od samog grada.
Polarizacija je dosada odmakla suvie daleko da bi bilo mogu
e podii globalni kvalitet ivota stanovnitva planete do nivoa
najprivilegovanijih zemalja zapada. Kao to je Don Rider ista
kao, kad bi svako na zemlji iveo tako ugodno kao prosean sta
novnik Severne Amerike, bila bi nam potrebna ne jedna, ve tri
planete, da bi zadovoljila sve".6 Pronalaenje dve dodatne planete,
uz ovu koju imamo, i nije ba verovatno - a iz tog razloga nisu ni
izgledi ujednaavanja ansi itelja planete u okvirima individualizovanog drutva.
Poto je to tako, individualnost ostaje, i po svoj prilici e jo
due vreme ostati privilegija. To je privilegija unutar svakog po
jedinanog, kvaziautonomnog drutva, gde se igra samoisticanja
odvija kroz izdvajanje emancipovanih", punopravnih potroaa
- koji nastoje da komponuju i prekomponuju svoje jedinstvene
5 Videti: N. Chambers, C. Simmons i M. Wackernagel, Sharing Natures Interest:
Ecological Footprint as an Indicator of Sustainability (Eartscan, 2000), str. 134.
6 John Reader, Cities (Heinemann, 2004), str. 303, citirano iz: M. Wackernagel i
William E. Reeves, Our Ecological Footprint: Reducing Human Impact on Earth
(New Society Publishers, 1996), str. 13-14.

38

Fluidni ivot

individualnosti na osnovu ogranienih izdanja" najnovijih kre

acija visoke mode - izdvajanje od bezline mase onih koji su za
glavljeni" i fiksirani" u svojim identitetima bez izbora i pitanja,
nametnutim ili dodeljenim, ali u svakom sluaju isuvie utvr
enim". I to je privilegija koja na globalnom planu - na planeti
podeljenoj izmeu enklava unutar kojih mree pruaju povrne
konekcije u koje je lako ui, a koje su krhke i povrne, a trenutne
diskonekcije po zahtevu -pritiskom na samo jedno dugme - brzo
zamenjuju guste mree veza koje su bile tkane od uroenih i ne
upitnih prava i obaveza, tamo gde u ogromnim prostranstvima
dolazak individualnosti pre nagovetava nestanak obiajnih bezbednosnih mrea nego slobodu kretanja i izbora. Izgledi da se
nain ivota koji uivaju privilegovane enklave rastegne toliko
da obuhvati celu planetu su, iz navedenih razloga, nerealni. Po
troaka forma koju je poprimila sadanja emancipacija ka in
dividualnosti" je, izgleda, veoma otporna na rastezanje; moemo
se zapitati do koje mere je uskraivanje individualnosti mnotvu
sine qua non individualnosti nekih; da li individualnost, u svom
sadanjem izdanju, moe biti ita drugo osim privilegije.
Stoga se moe oekivati da za ono mnotvo ije su anse da
uhvate voz individualizacije u najboljem sluaju slabe, a po sve
mu sudei nikakve, grevit otpor prema individualnosti" i sve
mu to ono predstavlja, nee izgledati samo kao razumnija opcija,
ve e uistinu biti prirodan" rezultat njihovih neprilika. Fun
damentalizam", vrsto pridravanje nasleenog i/ili dodeljenog
identiteta, po sopstvenom izboru, je prirodan i legitiman izdanak
individualizacije koja se sprovodi irom planete. Po recima Vilijama T. Kavane, uverenja Dimova Donsa i Osami bin Ladena
ovoga sveta ine znaajan deo problema nasilja u 2 1 . veku. Bar
jednako znaajan je religijski ar kojim se 'slobodna trgovina',
liberalna demokratija i amerika hegemonija nude ili nameu
gladnom svetu".7
Identitet zarad identiteta, to je pomalo nezgodno ... ili bi bar
to arls Klark verovatno rekao kad bi u sledeoj rekonstrukciji
7 William T. Cavanaugh, Sins of omission: what 'religion and violence' argu
ments ignore", Hedgehog Review (prolee 2004), str. 50.

Pojedinac pod

opsadom

39

vlade bio premeten iz ministarstva obrazovanja u ministarstvo

identiteta. To je i rekao u pogledu obrazovanja, mislei da (kao
to je Riard Ingram jetko zapazio) itava ideja kola i univerzi
teta jeste da se povea stopa privrednog rasta i pomogne nam u
takmienju sa naim evropskim partnerima", a mi moemo do
dati i da se pomogne vladi da dobije sledee izbore. Antika istorija, muzika, filozofija i slino tome, za koje se tvrdi da pospeuju
lini razvoj, a ne politiku i poslovnu prednost, teko da e pove
ati rast brojeva i indeksa konkurentnosti. U ovom poslovnom,
injeninom svetu, koji tei za trenutnim profitima, upravljanje
krizom i ograniavanje tete, sve to ne moe dokazati svoj upo
trebni kvalitet, je pomalo sumnjivo".
Nastavnici, akademski ili drugi, bi verovatno sledili Ricarda Ingrama u ruganju i ismevanju Klarkovog prozainog i zlovoljnog
stanovita. Mnogi nastavnici, moda veina njih, bi pre insistirali
na tome da je upravo obrazovanje najbolje kada slui sopstvenoj
svrsi i da bi bilo kakva ponuda da ono bude neto drugo - to
obrazovanje nuno degradirala. A opet, poto je verovatno da bi
nastavnici delili Ingramov prezir prema konceptu obrazovanju
kao orua, malo je verovatno da bi im se u tom preziru pridruili
njihovi uenici. Za veinu njihovih uenika, obrazovanje je prva i
glavna kapija na putu prema dobijanju posla i - to je iri prolaz i
to su sjajnije nagrade na samom kraju dirinenja - to bolje. Karl
Marks bi verovatno smatrao, prilagoavajui svoja zapaanja iz
davnih vremena sadanjoj eri ivotne politike", da oni prave
svoje ivote (kao to mi pravimo svoje) i isto tako svoju (i nau)
zajedniku istoriju - ali ne pod uslovima njihovog (a uistinu i
naeg) biranja. A kada govorimo o upotrebama obrazovanja, to
su ti uslovi ija je re poslednja.
Znaenje obrazovanja nije jedini sluaj gde se razilaze percep
cije nastavnike klase (ili optije,onih sa znanjem") i uenike
klase" (koja se povremeno naziva narod" ili mase"). I nije ni
udo, imajui u vidu razliku meu okvirima u kojima su njihovi
ivoti izatkani, kao i meu ivotnim iskustvima kojima se vraa
ju (ako to ine). Marks, kao teoretiar, bi imao puno prilika da
se ali na onesposobljujui jaz izmeu teorije i prakse, a njegov

40

Fluidni ivot

samozvani uenik Lenjin, kao praktiar, imao bi puno prilika da

cenzurie inteligenciju" zbog njenog pobijajueg i sramotnog
izdvajanja od masa". Diskurs identiteta i realnosti ratova za pre
poznavanje identiteta zasigurno bi bila istaknuta prilika za takvu
albu i cenzuru.
Klase znanja, koje su danas takoe u prilici da formiraju artikulisanu i samorefleksivnu sutinu nove globalne ekstrateritorijalne elite, pokazuju sentimentalnost u vezi sa identitetom.
Njihovi lanovi se bave sastavljanjem, rastavljanjem i ponovnim
sastavljanjem svojih identiteta, i ne mogu a da ne budu prijat
no impresionirani lakoom i reaktivnom jeftinoom sa kojom se
ovaj posao svakodnevno obavlja. Autori koji piu na temu kulture
zovu takvu aktivnost hibridizacijom", a one koji je praktikuju
kulturnim hibridima".
Osloboeni lokalnih veza, i lako se kreui kroz mree sajber
konekcije, klase znanja se pitaju zato drugi ne slede njihov pri
mer i pokazuju negodovanje kada izgleda da oni to nerado ine.
Ali uprkos svoj toj zbrci i negodovanju, moda ba ta okolnost da
drugi" ne slede i ne mogu da slede njihov primer poveava pri
vlanost hibridnosti", kao i zadovoljstvo i samopotovanje onih
koji to ine i mogu da ine?
Naizgled, kod hibridizacije se radi o meanju, ali njena laten
tna, i moda kljuna funkcija, koja je ini tako vrednim hvale i
eljenim nainom bitisanja u svetu, jeste separacija. Hibridizacija
izdvaja hibrid od svih i bilo kojih linija jednojajanog roditeljstva. Nijedan rodoslov ne moe imati iskljuivo pravo vlasnitva
nad tim proizvodom, nijedna grupa po srodstvu ne moe vriti
dangrizavu i munu kontrolu nad potovanjem standarda, i ni
jedan potomak se ne mora oseati obaveznim da se zakune na lo
jalnost svom nasledenom nauku. Hibridizacija" je deklaracija o
autonomiji, ak i nezavisnosti, s nadom da e uslediti suverenitet
prakse. injenica da su drugi" ostavljeni iza, zaglavljeni u svojim
jednojajanim genotipovima, daje ubedljivost toj deklaraciji i po
mae u provoenju prakse.
Slika hibridne kulture" je ideoloka glazura na dostignutoj
ili proklamovanoj ekstrateritorijalnosti. U sutini, radi se o teko

Pojedinac pod

opsadom

41

izborenoj i cenjenoj slobodi prelaza i slobodnog izlaza u svetu

ispresecanom ogradama i isparanom na teritorijalno utvrene
suverenitete. Ba kao i u ekstrateritorijalnim mreama koje po
hode i nedoijama" koje nastanjuje nova globalna elita, hibrid
na kultura" trai svoj identitet u nepripadanju: u slobodi negira
nja i neobaziranja na granice koje ograniavaju kretanje i izbor
niih, inferiornih ljudi - lokalnih stanovnika". Kulturni hibridi"
svuda ele da se oseaju chez soi - kako bi bili vakcinisani protiv
tog svirepog virusa domainstva.
Zastupnike ortodoksnog znaenja identiteta" takva ideja bi
zbunila. Heterogen - efemeran, nestabilan, nekoherentan, izrazi
to promenjiv - identitet? Ljudi koji su obrazovani na modernim
klasinim radovima u pogledu identiteta, kao to su radovi Sartra
ili Rikera, sigurno bi gledali na tu ideju kao na kontradikciju u
terminima. Za Sartra, identitet je bio doivotni projekat; za Rike
ra, to je bila kombinacija l'ipsit, koja pretpostavlja koherentnost
i doslednost, i la mmet, koja oznaava kontinuitet: upravo dva
kvaliteta koje ideja hibridnog identiteta" upadljivo odbija. Ali je
potom to ortodoksno znaenje prekrojeno po meri nacionalne
drave i izgradnje nacije. I na taj nain je sopstvena definicija
klasa znanja" i drutvena uloga koju je igrala i/ili na koju je pretendovala skoro iezla.
Svakako, ideja identiteta" je bila rastrzana unutranjom kon
tradikcijom kad god bi se javila: ona je sugerisala jednu vrstu dis
tinkcije koja je imala tendenciju guenja u svom isticanju i ukazi
vala na istost koja je mogla da se izgradi iskljuivo kroz razmenu
razlika...
Identitet" prelazi iz hajdegerskog zuhanden u vorhanden; on
privlai panju (ili, kako bi Alfred ic rekao, prelazi u teite re
levantne teme") kada ili individualnost ili pripadanje doe u pita
nje. On se stoga suoava sa dvojnim izborom: da slui zahtevu za
individualnom emancipacijom ili isto tako zahtevu za lanstvom
u kolektivitetu koji brie individualnu idiosinkratinost. Traganje
za identitetom je uvek razvueno u suprotnim pravcima; izvodi
se pod unakrsnom vatrom i napreduje pod pritiskom dve uzaja
mno sukobljene sile. Postoji dupli povez u koji je upleten svaki

42

Fluidni ivot

identitet na koji se pretenduje ili za kojim se traga (identitet kao

problem i kao zadatak), i on moe samo neuspeno nastojati da se
oslobodi od njega. On plovi izmeu ekstrema beskompromisne
individualnosti i totalnog pripadanja; prvi ekstrem je nedostian,
dok drugi, kao crna rupa, usisava i guta sve to plovi blizu njega.
Uvek kad se identitet odabere kao odredite - on neizbeno podstie kretanje koje se koleba izmeu ova dva pravca.
Iz tog razloga, identitet" podrazumeva potencijalno smrtne
opasnosti, kako za individualnost, tako i za kolektivitet, iako se
i jedno i drugo njime slue kao orujem za samoisticanje. Put
prema identitetu predstavlja stalno nastojanje i neprekidnu bor
bu izmeu elje za slobodom i potrebe za sigurnou, on je op
tereen strahom od samoe i bojazni od onesposobljavanja. Iz
tog razloga e ratovi identiteta" verovatno ostati bez ishoda i, po
svoj prilici, u njima ne moe biti pobednika - identitet kao cilj"
e i dalje biti korien kao njihovo orue pod maskom njihovog
cilja.
U manevrima heterogene (globalne) uene elite, hibridizacija" je zamena za drevne strategije asimilacije" - prilagoene
izmenjenim okolnostima fluidne, moderne posthijerarhijske ere.
Ona dolazi u paketu sa multikulturalizmom" - deklaracijom
ekvivalentnosti kultura i pretpostavkom njihove jednakosti, ba
kao to je strategija asimilacije" pratila viziju kulturne evolucije
i hijerarhije kultura. Fluidna modernost je u onoj meri fluidna"
koliko je posthijerarhijska. Istinski ili zadati poredak superiorno
sti/inferiornosti, za koje se nekad pretpostavljalo da su strukturi
rani na nedvosmislen nain, neupitnom logikom napretka, ero
dirali su i istopili se - dok su novi suvie fluidni i efemerni da bi
poprimili vri, prepoznatljivi oblik i zadrali ga dovoljno dugo
da bi bio usvojen kao siguran, referentan okvir za komponovanje identiteta. Kao rezultat toga, identitet" je postao neto to
je uglavnom samo postavljeno i samo dodeljeno, ishod napora
ostavljenih pojedincima da o njima brinu: ishod koji je u svakom
sluaju privremen, sa nedefinisanim, a opet verovatno kratkim
oekivanim ivotnim vekom.

Pojedinac pod

opsadom

43

Kao to je Deni-Robert Dufor nedavno sugerisao, sve grandi

ozne reference" iz prolosti su i danas na raspolaganju, ali nijedna
od njih nema dovoljno autoriteta iznad drugih da bi se nametnu
8
la onima koji tragaju za referencama. Zbunjeni i izgubljeni meu
mnogim konkurentnim pretendovanjima na autoritet, bez jednog
glasa koji bi bio dovoljno jak ili ujan dovoljno dugo da se izdvoji
iz kakofonije i prui motiv kao vodilju, itelji fluidnog modernog
sveta, koliko god usrdno pokuavali, ne mogu nai kredibilan
kolektivni izraz" (onaj koji za nas odrava ono to sami ne mo
emo odravati") i obezbeuje nam, u suoavanju sa haosom,
9
izvesnu trajnost - porekla, svrhe i poretka". Umesto toga, oni se
moraju zadovoljiti zamenama poznatim po svojoj nepoznatosti.
Primamljive alternativne ponude autoriteta - uvenost umesto
normativne regulative, poznate linosti ija slava traje kratko i
idoli samo za jedan dan, kao i jednako nepostojana uda samo
za jedan dan", koja se izvlae iz mraka i tiine lampom ili mi
krofonom u ruci TV reportera i brzinom munje nestaju iz svetla
reflektora i novinskih naslova - slue kao mobilni znaci u svetu
lienom trajnih znakova.
Po poslednjem bilansu, hibridizacija" oznaava kretanje ka
neprestano neutvrenom identitetu, u stvari onom koga je i ne
mogue utvrditi. Na nedostinom, stalno izmiuem horizontu
ovog procesa, pomalja se identitet koji se definie iskljuivo svo
j o m distinkcijom u odnosu na sve ostale: na svaki i sve imenova
ne, poznate i prepoznate identitete, i iz tog razloga je taj identitet
naizgled utvren. Meutim, uprkos tome, identitet hibridizatora" ostaje nepopravljivo zavisan od tih ostalih". On nema sopstveni definisani model koji bi pratio i oponaao. On je uglavnom
postrojenje za reprocesuiranje i reciklau - ivi na kredit i hrani
se pozajmljenim stvarima. On moe izgraditi/odravati svoju di
stinkciju iskljuivo putem neprestanog i nezaustavljivog napora
da se kompenzuje ogranienje jednog zajma vezivanjem za jo
vie zajmova. Odsustvo unapred odabranog cilja moe se nado8 Dany-Robert Dufour, L'Art de rduire les ttes. Sur la nouvelle servitude de
l'homme libr l're du capitalisme total (Denol, 2003), str. 69.
9 Ibid., str. 44.

44

Fluidni ivot

mestiti samo jednim obiljem kulturolokih obeleja i stalnim na

stojanjem da se preraspodeli rizik na vie uloga i da se sve opcije
dre otvorenim.
U meri u kojoj oni koji su vinuti u natkulturalne visine hibridnosti" opisuju kulture" koje definiu ivotno okruenje drugih"
kao tvrde, nepopustljive i neupitne, kao utvrene" i obavezujue" realnosti, kao samozatvorene, samodovoljne i samoiree
celine, hibridna kultura" je, kako programski tako i praktino,
ekstrakulturalna. I kao da otvoreno pobija tezu Pjera Burdjea da
superiornost drutvene razlike poiva na striktnom, kulturoloki
omeenom ukusu i izboru, hibridna kultura" je oigledno svatojed - neobavezujua, neprobirljiva, bez predrasuda, spremna
i voljna da uiva u svemu to je na ponudi i da proguta i svari
hranu iz svih kuhinja.
Da ponovim: slika hibridne kulture" je ideoloka glazura na
dostignutoj ili proklamovanoj ekstrateritorijalnosti. Izuzeta iz su
vereniteta teritorijalno razgranienih politikih jedinica, ba kao
i ekstrateritorijalne mree nastanjene globalnom elitom, hibrid
na kultura" trai svoj identitet od dodeljenih i inertnih identiteta,
sa povlasticom da pobija i prenebregne one vrste kulturolokih
markera, etiketa ili stigmi koji ograniavaju i limitiraju kretanje i
izbor onih ostalih, koji su vezani mestom: lokalnih stanovnika".
Oni koji praktikuju i uivaju u toj novoj nefiksiranosti" sopstva - imaju tendenciju da to nazivaju slobodom". Moe se, me
utim, tvrditi da imati nefiksiran identitet koji je oigledno tu
do daljnjeg" ne predstavlja stanje slobode ve obaveznu i ne
prekidnu regrutaciju za rat za osloboenje koji, u krajnjoj liniji,
nikad nije pobedniki: za borbu iz dana u dan, bez dozvole za
predah, - odstraniti, srediti, zaboraviti. Onda kada je identitet"
prestao da bude glomazno (da ga je nemogue odstraniti) a opet
udobno (da ga je nemogue oduzeti) naslee, i vie nije bio in
vezivanja jednom i zauvek za neto od ega se oekivalo i nadalo
da traje odavde do venosti, i onda kada je umesto toga on po
stao doivotni zadatak pojedinaca koji su ostali siroad gubitkom
utvrenog naslea i ostali lieni pouzdanih utoita poverenja,
to mora da se pretvorilo, i jeste se pretvorilo, u zauvek bezishod-

Pojedinac pod

opsadom

45

no i izrazito ambivalentno nastojanje da se operu ruke od bivih

obaveza i da se umakne pretnji od upletanja u obavezu od koje bi
drugi rado i uspeno oprali ruke. Sloboda tragaa za identitetom
je srodna slobodi bicikliste; kazna za prestanak okretanja pedale
je pad, i on mora nastaviti da pritiska pedale samo da bi ostao u
uspravnom poloaju. Neophodnost stalnog naprezanja je neprili
ka koja nema izbora jer je alternativa isuvie uasna da bi uopte
ula u razmatranje.
Noen iz jedne epizode u drugu, proivljavajui svaku narednu
epizodu, nesvestan njenih posledica, a jo manje upoznat sa nje
nim odreditem, voden vie nagonom da izbrie prola zbivanja,
a ne eljom da iscrta mapu budunosti, identitet aktera zauvek je
zaglavljen u svojoj sadanjosti, lien trajnog znaenja kao osno
ve za budunost. On nastoji da prigrli stvari bez kojih ovek ne
moe niti moe biti vien" danas, pri tom potpuno svestan i
njenice da e se one pretvoriti u stvari sa kojima ovek ne moe
niti moe biti vien" sutra. Prolost svakog identiteta posuta je
deponijama na kojima su iz dana u dan zavravale stvari koje su
se od prekjueranjih neophodnosti pretvarale u jueranji ne
prijatan teret.
Jedino jezgro identiteta" za koje se sa sigurnou moe rei
da e opstati, ne samo bez posledica, ve verovatno ak i ojaano
kroz ove stalne promen, jeste ono homo eligensa - oveka koji
bira" (mada ne oveka koji je izabrao"!): permanentno nepermanentno sopstvo, kompletno nekompletno, definitivno nedefinisano - i autentino neautentino. Riard Senet je o fluidnom
modernom poslovnom preduzetnitvu napisao: Sasvim isplativi
poslovi se zatiru, sposobni radnici se otputaju umesto da se na
grauju samo zato to organizacija mora dokazati tritu da je
sposobna za promen". 10 Zamenimo poslove" sa identitetima",
sposobne radnike" sa imovinom i partnerima" i organizaciju"
sa sopstvom" - i dobiemo veran opis neprilika koje definiu
homo eligensa.

10

Richard Sennett, The Corrosion of Character: The Personal Consequences of

Work in the New Capitalism (W.W.Norton, 1998), str. 51.

46

Fluidni ivot

Homo eligens i robno trite koegzistiraju u savrenoj simbiozi:

ne bi preiveli ni dana bez uzajamne podrke i nege. Trite ne
bi preivelo kada bi se potroai drali istih stvari. U svrhu sopstvenog opstanka, trite ne moe trpeti klijente koji su vezani i
lojalni, ili one koji se samo dre jednog doslednog i kohezivnog
puta sa koga se ne skree i koji ne dozvoljava usputne izlete; osim
onih klijenata koji su vezani za kupovinu i lojalni putevima koji
vode kroz trne centre. Tritu bi bio nanet smrtonosan udarac
ako bi status pojedinaca bio siguran, ako bi njihova dostignua i
vlasnitvo bili bezbedni, njihovi projekti konani i kraj njihove
borbe do vrha dostian. Umetnost marketinga se fokusira na pre
venciji zatvaranja opcija i ostvarenja elja. Suprotno onome kako
stvari izgledaju spolja i zvaninim deklaracijama, kao i zdravom
razumu koji je veran oboma, naglasak je ovde ne na podsticanju
novih elja, ve na gaenju starih" (itaj: onih od pre nekoliko
trenutaka), kako bi se raistio teren za nove poduhvate kupo
vine.
Idealni ambijent za marketing je nerelevantnost elja poten
cijalnih potroaa u odnosu na njihovo ponaanje. Na kraju kra
jeva, elje je potrebno brino negovati, to je esto skupo; kad se
one potpuno razviju, gube veliki deo svoje celokupne fleksibil
nosti i dobre su samo za specifine i obino vrlo usko ogranie
ne, nefleksibilne i neprenosive upotrebe. Trenutne elje i hirovi,
s druge strane, ne iziskuju dugotrajnu inkubaciju i negu, pa tako
nije potrebno investirati u njih.
iteljima fluidnog modernog sveta nije potreban dodatni podsticaj da opsesivno istrauju prodavnice u nadi da e nai gotove,
potroaima prilagoene i drutveno prepoznate oznake identi
teta. Oni tumaraju kroz krivudave prolaze trnih centara, podstaknuti i voeni polusvesnom nadom da e naleteti ba na onu
oznaku identiteta koja im je potrebna da bi sebe ponovili, i voeni
su izjedajuom bojazni da bi mogli prevideti trenutak kada ozna
ka ponosa postaje oznaka sramote. Da njihova motivacija nikad
ne presahne, dovoljno je da upravnici trnih centara samo slede
princip koga je otkrio Persival Bartlbut, jedan od junaka monu
mentalnog romana ora Pereka ivot: Uputstvo za upotrebu, i da

Pojedinac pod

opsadom

47

se pobrinu da se poslednji deli koji se nudi ne uklapa u ostatak

slagalice - tako da se sastavljanje slagalice mora stalno zapoinja
ti od nule i da nema kraja novim poecima. Bartlbutov ivot se
zavrio nedovren, a isto tako i Perekova opsedajua pria:
Bertlbut je upravo umro za stolom na kome je reavao svoju slagalicu. Na
stolnjaku, negde na polumranom nebu etiristo trideset devete slagalice,
crna praznina jedinog nedostajueg del slagalice imala je skoro savren
oblik slova X . A l i ironija je, to je moglo i mnogo ranije da se predvidi, daje
deo u ruci mrtvog oveka u obliku slova W . "

Dok god slagalice identiteta dolaze iskljuivo u formi robe i ne

mogu se nai nigde, osim u trnim centrima, budunost trita
(za razliku od prodatih proizvoda na tritu) je osigurana...
Oni meu nama koji su proli obuku za pravljenje koktela
identiteta i uvebani su za uivanje u njima, a uz to su i u sta
nju da obezbede sve danas preporuene (itaj moderne) sastojke
koktela, u drutvu potroaa oseaju se kao kod kue. Na kraju
krajeva, upravo potroai, kao to su i oni sami, ine ovo drutvo
onim to jeste: drutvo potroaa, namenjeno potronji i naprav
ljeno u tu svrhu. Meutim, ovo ne vai za ostatak nas, naroda",
ostatka koga je reorganizovana druina, pod svojim novim ime
nom mi, potroai", i pod svojim novim rukovodstvom, odbacila
kao suvine i odbila da ih primi. Lieno pristupa probranim, retkim i skupim dodacima potrebnim da se naprave ukusni kokteli
koji su trenutno u modi, taj ostatak (koji se pokazao veoma broj
nim) nema izbora osim da pije gotove meavine, sirove, grube i
neukusne. Bilo bi bez svrhe i okrutno prigovarati tim ostalima"
zbog unoenja pia, na koja iskusni poznavaoci koktela i gurmani
gledaju kao na inferiorne, sirove i bezvredne. Niko ih nije pitao
da biraju, niti im je ponudio nekakav izbor. Ako bi i pored toga
pokuali da se izjasne o svojim eljama i nastojali da ih ostvare,
smesta bi bili zaustavljeni, postrojeni i vraeni tamo odakle su
doli": to jest, fiksiranom identitetu koji e im biti nametnut spolja silom ako ga oni sami, mirno i krotko, ne prihvate kao svoju
sudbinu oko koje nema pregovora.
11 Georges Perec, La Vie mode d'emploi, ovde je citiran prevod Dejvida Belosa,
Life: User's Manual (Collins Harvill, 1988), str. 497.

48

Fluidni ivot

Ukratko, traganje za dvema vrednostima, slobodom i bezbednou, koje su na visokoj ceni, poto su neophodne za srean i
dostojanstven ivot, spajaju se u trenutnom diskursu identiteta.
Ove dve linije traganja uporno izbegavaju koordinaciju, jer svaka
ima tendenciju da prekorai taku od koje traganje za drugom
vrednou rizikuje da bude usporena, zaustavljena ili ak vrae
na unazad. Iako se ne moe zamisliti dostojanstvenim ili zado
voljavajuim ljudski ivot bez meavine i slobode i bezbednosti,
potpuno zadovoljavajua ravnotea izmeu ove dve vrednosti se
retko postie: ako su bezbrojni i bez izuzetka neuspeni pokuaji
u prolosti ikakav pokazatelj, takva ravnotea moe biti i nedo
stina. Deficit bezbednosti se reflektuje u neizvesnosti i agorafobiji koje prevelika sloboda" - na ivici dozvole sve moe" neizbeno gaji. S druge strane, deficit slobode se doivljava kao
bezbednost koja je previe sputavajua (koju oni koji od nje pate
znaju pod ifrom zavisnost").
Meutim, problem je, kada nedostaje bezbednost, u tome to
su slobodni agenti lieni sigurnosti bez koje je teko praktikovati
slobodu. Bez druge linije odbrane, malo ljudi, osim neustraivih
avanturista, moe skupiti dovoljno hrabrosti da se suoi sa rizi
cima nepoznate i nesigurne budunosti, a bez sigurnosne mree
veina ljudi e odbiti da igra na ici i oseae se krajnje nesreno
ako ih neko prisili da to ine protiv svoje volje.
Kada, s druge strane, nedostaje sloboda, bezbednost se doiv
ljava kao ropstvo ili zatvor. Jo gore, kad se pod njom pati due
vreme bez predaha i bez spoznaje o nekom alternativnom mode
lu ivljenja, ak i zatvor moe priguiti elju za slobodom, zajed
no sa umeem njenog praktikovanja, ime se pretvara u jedino
stanite koje se doivljava kao prirodno i u kome je mogue iveti
- vie se ne doivljava kao prinudno. U verziji Odisejeve avanture
Liona Fojtvangera, 12 mornari transformisani u svinje Kirkinom
zlom arolijom odbili su da se vrate u ljudsko oblije kad su za to
dobili priliku: ugodno osloboeni briga zahvaljujui hrani koja
je bila oskudna ali redovna, i bez dodatnih uslova i zahvaljuju12 L. Feuchtwanger, Odysseus and the Swine, and ither Stories, prevod Barrows
Mussey (Hutchinson, 1949).

Pojedinac

pod

opsadom

49

i prljavom i smrdljivom sklonitu svinjca, oni svojevoljno ne bi

pokuali uzbudljiviju, ali nesigurniju i riziniju alternativu. Tre
ba zapaziti da se ovakvo iskustvo stalno ponavlja, sa uplitanjem
vetica ili bez njihovog uplitanja, kad god se stare navike narue,
koliko god dosadne ili nametnute one bile (najnoviji primer dali
su vojnici irake vojske, kada su, odjednom osloboeni rutinskih
zadataka koji su bili daleko od prijatnih, ali su ili u paketu sa
redovnom platom, smesta uperili oruje u oslobodioce).
Bilo kakvo uveanje slobode moe biti tumaeno kao umanje
nje bezbednosti, i obrnuto. Oba tumaenja su opravdana, a koje
od njih dolazi u centar panje javnosti u nekom datom trenutku
zavisi od drugih faktora, a ne od uverljivosti argumenata koji se
iznose da bi podrali taj izbor. Meutim, velika je verovatnoa da
bi podrka za promenu u ravnotei izmeu slobode i bezbedno
sti bila vea kad bi sam taj izbor bio izraz praktikovanja slobode;
otvaranje mogunosti koje bi poveanje slobode moglo doneti
kao rezultat retko bi, moda nikad, bilo shvaeno kao pravedno,
ako bi to poveanje dolazilo iz neslobode - ako bi bilo nametnuto
ili smiljeno bez pitanja. Brojni rezultati istraivanja potvrdili su
ovo pravilo: kada se ljudi bune protiv svojih ivotnih uslova ili
protiv pravila ivotne igre, oni to rade mnogo manje zbog toga
to im se ne dopada nova realnost koja je rezultat te promen,
nego to to rade zbog naina na koji je to dolo - to jest, zbog
toga to su ih dotle doveli a da ih nisu pitali za miljenje.
Trenutni diskurs identiteta nesigurno plovi izmeu svih ovih
kontradikcija, dvosmislenosti i skrivenih zamki. Praktino svaki
predlog koji napravi je hrana nekih praktiara i pobornika tog
diskursa i otrov za neke druge; i pretvara se iz hrane u otrov i
obrnuto, u zavisnosti od njihove situacije koja se menja brzo i
nepredvidljivo.
U najirem od opisa, oni koji se nadaju da e zadobiti i zadrati
bezbednost kroz svoje izlaganje rizicima i opasnostima slobod
nog izbora skloni su da naglaavaju vrednosti neopredeljenog i
nedovoljno definisanog identiteta, koji je nestalan, nekompletan,
neizvestan i, iznad svega, onaj koji je lako odbaciti ili korigovati;
dok se oni, koji su na debljem kraju u tom ratu identiteta i koji

50

Fluidni ivot

pate pod teretom nametnutih stereotipa, odseeni od poeljnih

izbora i previe zastraeni sopstvenom nesigurnou da bi ozbilj
no razmiljali o osporavanju pravila igre, opredeljuju za identitet
kao za pravo dato po roenju, kao neizbrisivi znak i neotuivo
vlasnitvo.
injenica da obe strane ovog spora koriste iste verbalne zna
kove da ukazu na svoje otro suprotstavljene elje ne mora garantovati sadrajan dijalog. Iako obe strane govore o identitetu, one
slobodno mogu govoriti jedna mimo druge; i one esto to ine.
Ako prva identitet" smatra pasoem za avanturu, druga misli
o odbrani od avanturista. Za prve, identitet je brod koji se bori
protiv talasa, za druge, to je nasip koji uva brodove od naleta
plime.
Ni u jednom od ovih sluajeva identitet se ne poziva zarad
samog sebe. I razlozi pozivanja na njega se otro razlikuju. Oni
su vrsto ukorenjeni u ljudskoj praksi - u onome to ljudi rade
da bi se zatitili i u onome za ta se bore da bi ispunili svoj cilj.
Dokle god se ove prakse razlikuju - semantiki sadraji u pitanji
ma identiteta e nastaviti da se razlikuju. Realnost, kako je Karl
Marks insistirao, treba sagledavati kao ljudsku opaajnu aktiv
nost - praksu" - poto je drutveni ivot u osnovi praktian".
Poputanje pod pritiscima globalizacije ovih dana ima tendenci
ju da se predstavlja pod plastom individualne autonomije i slo
bode samoisticanja, ali vie slobode rtvama i kolateralnoj teti
globalizacije ne izgleda kao lek za njihove probleme - oni bi ih
radije doveli u vezu sa uruavanjem ili nasilnim demontiranjem
ivotnih rutina i mrea ljudskih veza i uzajamne posveenosti
koje su im nekada davale podrku i inile da se oseaju bezbedno.
Sve vie i vie, zahtevi za vie slobode, i predstavljanje te slobode
kao univerzalnog leka za sve sadanje i budue bolesti, i zahtevi
da se rastave i sa puta sklone bilo kakva zaostala ogranienja koja
bi oteavala kretanje onih koji oekuju da e dobro iskoristiti to
to su u pokretu - sumnjivo nalikuju na neku ideologiju nove
globalne elite. Veliki deo populacije planete nema sluha za nju, i
ona se brzo pretvara u najveu prepreku planetarnom polilogu.

Pojedinac pod

opsadom

51

Pomalo pojednostavljujui stvari, ali samo pomalo, moemo

rei da, dok uivaoci nae opasno neuravnoteene, glomazne i
nepravedne globalizacije vide u svojoj razuzdanoj slobodi naj
bolje sredstvo postizanja sopstvene bezbednosti, njene ciljane ili
kolateralne rtve u uasnoj i tunoj nebezbednosti vide glavnu
prepreku svojoj slobodi (i koristi od te slobode, ako bi je stekli).
Da parafraziramo ana Anila, moe se rei da ak i kad svi ljudi
misle da je cilj slobode na njihovoj strani - samo bogati i moni
znaju da je to tako. Dve strane priaju jedna mimo druge. Hrana
se pretvara u otrov na drugom kraju stola (ili na bojitu, to moe
biti sluaj, a najee i jeste).

2.

Od muenika do heroja,
i od heroja do poznate linosti

Neki protivnici ideje ujedinjene Evrope podrugljivo kau: Ko

bi dao ivot za Romana Prodija ili Havijera Solanu?" Ovo je us
pela ala: zaista, svi se tome smejemo. Ona bi mogla biti i moan
argument protiv ujedinjenja, i to odluujui, kada bismo danas
mogli nai ljude koji bi bili spremni da daju ivot za Dorda
Bua starijeg ili mlaeg, aka iraka, Tonija Blera, Gerharda redera, Silvija Berluskonija - ili, kad smo ve kod toga, za Umberta Bosija ili an-Mari Lepena ili Pija Kjersgarda i njima sline.
Meutim, stvar je u tome da je takve ljude u najmanju ruku te
ko nai. I, kao to se nadam da e kasnije postati jasno, njihova
oigledna odsutnost iz naeg del sveta je upravo razlog zato
po prvi put u dugoj istoriji Evrope ujedinjena Evropa" nije vie
bajka ili predmet mate...
Nisu samo oni ljudi koji eznu da imaju neto za ta vredi
umreti, ili koji bi verovatno pristali na tako neto ako ih neko
podstakne ili to trai od njih, ti koje je danas mogue nabrojati na
prste. U naem delu sveta (ta god podrazumevali pod tim), lju
dima je danas teko, moda ak i nemogue, razumeti kako ljudi
u drugim delovima sveta mogu rtvovati svoje ivote za ideju" zato bi neko odabrao smrt da bi ideja" opstala, i po mogustvu

54

Fluidni ivot

trijumfovala (ovo bi bio jedan od razloga zato te delove sveta

naseljene takvim nerazumljivim ljudima nazivamo oni drugi").
Kad ujemo neto o bombaima samoubicama" trudimo se da
sakrijemo svoju zbunjenost i nelagodu iza ocena kao to su ,,verski fanatizam" ili ispiranje mozga" - termina koji su vie obeleja
nae nesposobnosti da pojmimo nego to su objanjenja misterije.
Ili pak nau nelagodu umirujemo (bar za neko vreme) pripisiva
njem motiva koje lake razumemo onima koji su u samoubila
kim misijama: kaemo da su ih prevarili lanim obeanjima, jer
su naivni, te da su, poverovavi takvim obeanjima, uinili ono
to su uinili da bi stekli linu korist i sreu (u njihovom sluaju,
beskrajne gurmanske gozbe i seksualna zadovoljstva za muenike
na nebu) - ba kao to su motivi na koje smo mi nauili, i koje
smo spremni i skloni da sledimo u naim svakodnevnim tenja
ma ovde na zemlji.
Rene irar je nedavno ukazao na to da je ideju muenitva
uvela tek Biblija i da je ono pustilo vrste korene u naoj kultu
ri putem jevandelja, da je, sve u svemu, muenitvo u ljudskoj
istoriji ogranieno na postavramovske religije.1 Muenitvo je
zamenilo i postepeno izguralo mitologiju prvobitnog ubistva"
koja je bila uobiajena u arhainoj religiji. Takode je i preokrenu
la poruku sadranu u arhainoj religiji - priom o prvobitnom
inu nasilja ne iz ugla ubica, ne na nain na koji bi gomila nepokajanih ubica" opisala svoja rava del, ve iz ugla rtvi. Umesto
opravdavanja i uzvisivanja nasilja poinjenog protiv nevernikog
neprijatelja (obino zlobnog neprijatelja i fiziki deformisanog i
tuinskog stvorenja), kao rtve neophodne da se spasi zajednica
od propasti, kako su to arhaini mitovi inili, prie o muenitvu koje su sauvane u postavramovskom predanju osudile su
navodno rtvovanje kao in gnusnog zverstva. I jedna i druga
vrsta prie budile su masu koja vri ubijanja, podstie se na to
ili aplaudira ubijanju; ali dok su arhaini mitovi osuivali rtve i
glorifikovali gomilu koja rei i linuje, prie o muenitvu su osu
dile i cenzurisale zle namere i slepilo gomile a slavile pravednost
1 Videti: Ren Girard, ..Violence and religion: cause or effect?", Hedgehog Revi
ew (prolee 2004), str. 8-20

Od muenika

do

heroja

55

1 estitost rtve - optuivi gomilu za proganjanje nevinih rtava.

Bog postavramovske religije takva ubijanja ne bi prepoznao kao
izraz pobonosti; kroz usta svog proroka Osije (Osija 6: 6) On bi
objavio: Jer je meni milost mila a ne rtva". Prema irarovim
recima,
... proroka literatura je veoma daleko od ovog nasilnog drutvenog feno
mena koji je izgleda igrao ogromnu ulogu u ljudskim kulturama pre, pa ak
i nakon pojave sudskih sistema.
... Proroka literatura hebrejske Biblije i jevanelja stoje u potpunoj su
protnosti u odnosu na mitski i rtveni mentalitet arhaine religije... Istina
o rtvovanju, koju e i raspee uskoro otkriti, unitie jednom za svagda, na
duge staze, dejstvo svakog rtvovanja.

Moglo bi se rei da je istina o rtvovanju, otkrivena raspeem,

to da sila nije u pravu" ili da sila ne garantuje ispravnost. Su
2
protno staroj engleskoj poslovici, muenici bee sa zeevima
ali nepokolebljivo odbijaju da love sa psima. Psi, kao to znamo,
love u oporima; ta okolnost zecu ostavlja slabe anse, ali ne daje
pseem ubilakom inu ni mudrost ni vrlinu, jer u samom broju
nema mudrosti a jo manje ima vrline. Optube na raun rtve ne
dobijaju na teini horskim povicima. Istina je bila i ostaje na stra
ni rtve. Muenici su rtve koje su to znale - i radije su izabrali
smrt nego la, dajui time svojoj smrti znaaj svedoenja da po
stoje istine koje ne mogu biti uguene bukom bez obzira na broj
glasova koji je stvaraju. Matatijas, makabejski patrijarh, odbio je
ak i da se pretvara da potuje komande vojnika Antioha Epifana
da sebe uini gnusnim, neistim i profanim" jedenjem svinje
tine, iako uopte nije sumnjao da e kazna za njegov neposluh
biti smrt. 3 Znajui da e se ubrzo gomila naoruana noevima i
koljem" popeti na Maslinsku goru i odvesti ga u smrt, dok e se
svi njegovi sledbenici sablazniti od njega", Isus je odluio: Neka
se zbude pismo".4
2 Run with the hare and hunt with the hounds - bei sa zeevima, lovi sa psima,
figurativno: podravati obe strane u sporu (prim. prev.).
3 D r u g a knjiga Makabejaca.
4 Jevanetje po Marku 14.

Fluidni ivot

56

Muenici su ljudi koji delaju uprkos nejednakim izgledima na

uspeh. Ne samo u smislu da je njihova smrt sasvim izvesna, ve
i u smislu da e njihova rtva imati slabe anse da bude priznata,
a kamoli da dobije potovanje koje zasluuje od strane svedoka: moda e biti potrebno da se saeka mnogo vremena da bi
se taj in samo i prepoznao kao rtva u ime dobrog cilja. irar
je skovao termin zaraza oponaanjem" da bi oznaio ponaanje
oevidaca ili voljnih i nevoljnih uesnika dogaaja. On kae da
jevanelja oiglednim ine ponaanje svedoka raspea koji opo
naaju jedni druge": bes gomile je zarazan, malo ljudi je imuno,
u tom javnom negodovanju svi se pridruuju lovakim psima; u
najboljem sluaju neki kao to su Pilat ili Petar peru svoje ruke
od besa gomile - ali ne ine nita da ga ublae, a kamoli da mu
se suprotstave.
Muenitvo znai solidarnost sa manjom i slabijom grupom,
grupom koja je diskriminisana, poniena, ismevana, omraena i
progonjena od strane veine - ali ono je u osnovi pojedinana r
tva, ak i kada je podstaknuta lojalnou prema cilju i grupi koja
se zalae za taj cilj. Prihvatajui muenitvo, potencijalne rtve ne
mogu biti sigurne da e njihova smrt uistinu pomoi datom cilju
i doprineti da njegovo krajnje postizanje bude izvesnije. U pra
gmatinom duhu.primerenijem naoj modernoj sopstvenoj pod
vrsti racionalnosti, njihova smrt je sasvim beskorisna - moda
ak i kontraproduktivna, jer to vie vernih umre muenikom
smru manje e ih ostati da se bore za cilj. Pristajanjem na mu
enitvo, potencijalne rtve besa gomile stavljaju vernost istini
iznad svih istinskih ili pretpostavljenih, individualnih ili kolek
tivnih, zemaljskih (materijalnih, opipljivih, racionalnih i pragma
tinih) kalkulacija o koristi ili dobitku.
To je ono to odvaja muenika od modernog heroja. Najvie
emu bi muenici mogli da se nadaju u smislu dobiti bio bi vr
hunski dokaz sopstvene moralne ispravnosti, okajanje grehova,
spasenje due; s druge strane, heroji su moderni - oni kalkuliu
ta se gubi a ta se dobija, i ele da se njihova rtva isplati. Ne po
stoji, niti moe postojati stvar kao to je beskorisno muenitvo".

Od

muenika

do heroja

57

Ali mi ne odobravamo, osuujemo, podsmevamo se sluajevima

beskorisnog heroizma", rtvama koje ne donose dobit...
Kada kaem dobit" ne mislim na novani prihod; ba kao i
muenici, ni heroji ne mogu biti optueni za pohlepu niti im se
mogu pripisivati bilo kakvi drugi sebini, svetovni motivi. Veina
njih ne ini to to ini zato to oekuju da im se isplate njihove
usluge ili kompenzuju tekoe. Oni ne mare za sopstvene pogod
nosti i dobitak; spremni su za vrhunsku rtvu - ali za rtvu koja
daje rezultat koji se ne bi mogao ostvariti na drugi nain, rtvu
sa svrhom koja bi se teko mogla ispuniti drugaije. Ispunjenje
takve svrhe ini njihovu smrt vrednom.
Da bi se valorizovao gubitak ivota svrha smrti mora heroju
ponuditi veu vrednost od svih uitaka koje bi ovozemaljski ivot
mogao pruiti. Ta vrednost mora nadiveti heroja, iji je pojedi
nani ivot, kao to je poznato, kratak i mora se okonati trenut
kom smrti - a smrt heroja mora doprineti tome da ga ta vrednost
nadivi. Dok smisao muenitva nije u zavisnosti od toga ta se
kasnije deava u svetu, smisao herojstva jeste. Dati ivot bez opi
pljivog efekta i time propustiti priliku da se smrti da teina ne bi
bio in herojstva ve svedoanstvo o pogrenoj raunici ili in
ludosti - ak i dokaz o zanemarivanju dunosti, to je za osudu.
U svojoj modernoj inkarnaciji, heroj" je roen na pragu ere
stvaranja nacija (ili moda treba da kaemo ponovo roen, sa sveu o prizivanju/vaskrsenju antike rimske formule propatria od
strane francuske Republike nakon vekova vladavine hrianske
ideje muenika" nad smru krstaa i drugih ratnika u svetom
ratu"?). Moderna reinkarnacija heroja" - osobe koja umire da bi
se obezbedio opstanak nacije - bila je propratni efekat onoga to
je Dord L. Mos nazvao nacionalizacijom smrti". 5
Na pragu moderne ere, u Evropi, podeljenoj kraljevskim dina
stijama, postojao je mozaik etnikih grupa i jezika i svi su imali
za cilj da se domognu statusa nacionalne drave (odnosno da na
cija ima potpuni i nedeljivi dravni suverenitet nad teritorijom
na koju polae pravo a drava da ukazuje na jedinstvo interesa
5 Videti: George L. Mosse, Fallen Soldiers (Oxford University Press, 1990), str.
34 i dalje.

58

Fluidni ivot

nacije kao opravdanja njenih zahteva za disciplinom) - ali samo

je nekoliko njih bilo brojno i resursima dovoljno jako za gajenje
realne nade o uspehu. Uspeh je bio teko predvidiv, jer je bilo
suvie konkurenata koji su imali sline ciljeve, stojei tako na
putu borbe za nadmo, suvie manjina" nesklonih ili nedovolj
no spremnih da se odreknu sopstvenih tradicija i da se utope u
pobedonosnu kulturu, suvie tuinaca" koji nisu eleli ili mogli
- ili koji nisu bili poeljni - da se asimiluju. Izgradnja i odbrana
nacionalne drave zahtevala je brisanje lokalnih ili etnikih obi
aja, dijalekata i kalendara, i njihovu zamenu uniformnim obras
cima pod nadzorom dravnih ministarstava unutranjih poslo
va, obrazovanja ili kulture. Zahtevala je neprekidnu budnost u
odnosu na susede oko dravnih granica, ak i opreznost prema
spolja prijateljskim, miroljubivim i bezazlenim susedima, kako se
ne bi drznuli da krenu sa nezdravim ambicijama, recima da mo
miia dugo nije ubedljivo demonstrirana (si vis pacem, para be
llum bila je omiljena maksima modernih dravnika). I zahtevala
je uutkivanje, izolaciju i onesposobljavanje nevernika ili nelojal
nih, osumnjienih za moguu izdaju, i onih koji su bili mentalno
mlaki, slabijih ubeenja i entuzijazma medu ljudima predvie
nim da budu budui graani nacionalne drave.
Mlaanim nacijama bila je potrebna mo drave radi bezbed
nosti, a novonastaloj dravi bio je potreban nacionalni patrioti
zam radi moi. Jedno drugom su trebali za opstanak, a i jednom i
drugom su bili potrebni podanici/pripadnici spremni da rtvuju
svoje ivote u svrhu tog opstanka. Era izgradnje nacionalnih dr
ava je morala biti vreme heroizma - preciznije herojskog patri
otizma.
U veini opisa moderno doba je predstavljeno kao vreme se
kularizacije (sve to je bilo sveto je profanizovano", po neza
boravnim recima mladih Marksa i Engelsa) i razbijanja iluzija.
Meutim, ono to se rede pominje, iako bi trebalo, jeste daje mo
derno doba takoe glorifikovalo i stvaralo iluzije o naciji", tom
novom autoritetu - i tako, na posredan nain, i o institucijama
koje su stvorili ljudi a koje su polagale pravo da govore i deluju u
ime nacije. Sveto" nije u tolikoj meri poricano koliko je postalo

Od

muenika

do

59

heroja

meta nesklonog preuzimanja": njime je na razne naine uprav

ljano i stavljeno je u slubu nastajue nacionalne drave. Slino se
dogodilo i mueniku: regrutovan je od strane nacionalne drave
pod novim imenom heroja.
Kao to je Mos istakao,pogibija brata, mua ili prijatelja u ratu"
shvatana je - ba kao i smrt muenika u prolosti - kao rtva; ali
danas, bar u javnosti, smatra se da dobitak prevazilazi lini gu
bitak". Smrt heroja je transcendirala ba kao i smrt muenika ne
kada ranije - ali ovog puta ne putem spasenja due od umiranja,
6
ve putem materijalne besmrtnosti nacije. Heldenhaine, jardins
7

funbres, Parchi dlia Rimembranza, rasuti po celoj Evropi, podseali su posetioce da se zahvalna nacija oduila svojim sinovima
za njihovu rtvu venim pamenjem njihove slube. Isto vai i
za memorijale podignute u glavnim gradovima Evrope u slavu
neznanih vojnika i u svrhu usaivanja ideje da ni vojni in, pa
ni itav ivot, do trenutka najvee rtve nije bitan za uvaavanje
herojskog ina: da bi se ivima stavilo do znanja da se jedino ra
una trenutak smrti na bojnom polju koji retrospektivno definie
smisao ivota.
Mnogo je vode proteklo ispod mostova u Evropi od Sturm und
Drang perioda izgradnje modernih nacionalnih drava. Ono to
je tada precizno i mukotrpno sklapano sada opada ili se razgra
uje. Nekada nedeljiv, suverenitet drave je sada iseckan u tanje
krike i rasut po itavom kopnu ili ak planeti. Drave se vie ne
usuuju ili ne ele da polau iskljuivo pravo na svoje odbrambene kapacitete i pravni poredak, ili na ekonomski i drutveni ivot
stanovnika koji naseljavaju njenu teritoriju. Nekada celovit i in
tegralan suverenitet nacionalne drave ispario je navie u anoni
mno carstvo globalnih sila koje izmiu teritorijalnom podanitvu
i obavezivanju, pluta postrance u sve vie i vie deregulisanim i
neupravljivim lovitima trita robe i finansija, i curi prema dole
6 ume heroja" - memorijali u Nemakoj koji su se javili tokom Prvog svetskog rata u formi umaraka; pseudogroblja, gde stabla predstavljaju junake pale
za otadbinu (prim. prev.).
7 Bate groblja" - francuska memorijalna groblja palih vojnika (prim. prev.).
8 Parkovi seanja" - italijanski memorijali palih vojnika (prim. prev.).

60

Fluidni ivot

u privatne radionice ivotne politike koje preuzimaju zadatke i

brige (ili su njima optereene) koje su nekada pripadale dravi,
koja je obeavala i pokuavala da ih rei.
Poto vie nema potpunu vlast nad privredom, bezbednou
ili kulturom, drava ne moe vie obeavati svojim podanicima
zatitu od kolevke pa do groba, koju je sve donedavno nastoja
la da prui. Manje obeanja, meutim, znai i manje potrebe za
patriotskom posveenou i duhovnom mobilizacijom njenih
podanika. Na zemljitu presahlih oekivanja, koja se vie ne obo
gauju obeanjima i nadama, nema puno izgleda za rast heroj
skog patriotizma, ali izgleda da u eri malih profesionalnih armija
dravi vie i nisu potrebni heroji. Zadovoljni potroai, koji se
uurbano bave sopstvenim poslovima, izvanredno funkcioniu,
hvala lepo...
U vremenu malih profesionalnih armija predsednicima vlada
nisu potrebni graani koji bi bili spremni da umru za njih, ali, za
razliku od predsednika vlada u vremenima opte vojne obaveze
i armija sastavljenih od ronih vojnika, oni mogu ui u rat bez
saglasnosti svojih graana, ili ak uprkos graanskim protestima
(odnosno, sve dok potroai u tim graanima ostaju zadovoljni).
Patriotski instinkti i impulsi, za kojima dananje vlade imaju jo
manje potrebe, sada mogu podeliti sudbinu ostale vladine imo
vine iz prolosti i zavriti na bubnju, za prodaju najpovoljnijem
privatnom (ne nuno lokalnom) ponuau: vlasnicima lanaca
restorana, organizatorima sportskih nadmetanja, te, naravno, ru
kovodiocima marketinkih kompanija koji bi rado prodali svoje
usluge svima njima i svima ostalima koji su zainteresovani za ku
povinu.
Fluidno moderno potroako drutvo, smeteno na bogatijem
delu planete, ne ostavlja mesta ni za muenike ni za heroje - jer
to drutvo potkopava, osporava i bori se protiv dveju vrednosti
koje pospeuju njihovu ponudu i tranju. Prvo, ono se bori protiv
rtvovanja sadanjih zadovoljstava u ime dalekih ciljeva, i time
protiv prihvatanja dugotrajne patnje u ime spasenja u ivotu na
kon smrti - ili, u sekularnoj verziji iste prie, protiv odlaganja

Od

muenika

do

heroja

61

sadanjeg zadovoljenja radi vee dobiti u budunosti. Drugo, ono

dovodi u pitanje vrednost rtvovanja linih zadovoljstava u ime
blagostanja grupe ili u ime cilja" (ono zapravo osporava posto
janje grupa veih od zbira njenih delova" i ciljeva koji su vaniji
od linog zadovoljstva). Ukratko, fluidno moderno potroako
drutvo degradira ideale dugoronog" i celine". U fluidnom
modernom okruenju, koje podstie interese potroaa i zavisi
od njih, ni jedan ni drugi ideal ne zadrava svoju raniju privla
nost, ne nalazi oslonca u svakodnevnim iskustvima, niti je u skla
du sa nauenim odgovorima i ritmom usvojenih zdravorazumskih opaanja. U skladu s tim, ti ideali se zamenjuju vrednostima
trenutnih zadovoljstava i individualne sree.
Kako fluidno moderno drutvo napreduje, sa svojim endem
skim konzumerizmom, muenici i heroji se povlae. Danas na
laze poslednje utoite meu ljudima koji i dalje vode rat koji
mnogo (moda i veina) stanovnika ove planete smatra unapred
izgubljenim; rat protiv zastraujuih finansijskih i vojnih sila koje
opsedaju onih nekoliko netaknutih preostalih teritorija kako bi
presadile svoju vrstu novog ivota" svuda gde se pojave - onu
vrstu ivota koja za one koji je primaju znai kraj ivota kakav su
poznavali, ak moda i kraj ivota kao takvog.
Onima najoajnijim meu opkoljenima ostalo je malo opci
ja na raspolaganju, osim da pribegnu krajnjem argumentu: svo
jevoljnom rtvovanju sopstvenih ivota u nadi da e pribaviti
svedoanstvo (ma koliko tragino izopaeno) o vrednosti ivota
koji je postao nemogu i koji e im uskoro biti zauvek ukinut.
Dostojanstvena smrt im se ini kao poslednja ansa da spasu do
stojanstvo koje im je ve uskraeno u ivotu. Takvi ljudi su gipki
materijal u rukama podmuklih i lukavih, bezobzirnih i bezdunih manipulatora. Iz redova takvih ljudi regrutuju se dananji te
roristi. Oni su gnusno izoblieni mutanti nekadanjih muenika
na koje je nakalemljena jednako deformisana slika nekadanjih
heroja.
Nekadanji muenici su bili spremni na patnju, ali ne i da dru
gi pate zbog njih, poto dejstvo svojevoljnog muenitva lei u
dokazu da je ono imalo svrhu da prida besmrtnu vrednost uve-

62

Fluidni ivot

renju u ije je ime muenik stradao; sa druge strane, heroizam"

se nekad merio brojem neprijatelja koje je u smrt odvelo samoubistvo heroja. Muenici za veru nisu bili heroji, dok bi heroji
nacionalnih ratova odbili naziv muenika zbog onog to su oni i
ljudi koji su ih veliali osuivali kao tunu nedelotvornost smrti
muenika. Koliko god heroji i muenici tvrdili da su estiti, ili se
za njih to tvrdilo u njihovoj perspektivi razliitih termina, kada
se njihovi kvaliteti pomeaju - oni proizvode jednu neskladnu i
istinski satansku kombinaciju...
Fluidno moderno drutvo potroaa ini del muenika, hero
ja i svih njihovih hibridnih verzija nita drugo do neshvatljivim i
iracionalnim, i time neuvenim i odbojnim. To drutvo obeava
laku sreu koja se moe stei koristei prilino neherojska sred
stva i, prema tome, primamljivo i zadovoljavajue treba da bude
na dohvatu svih (svakog potroaa). Muenitvo, i uopte svaku
vrstu patnje zarad neeg", takvo drutvo predstavlja kao rezul
tat tuih nedela ili kao sluaj sopstvenog loeg ponaanja koje se
jedino moe objasniti zlim predumiljajem (u tom sluaju krivci
treba da budu pronaeni i kanjeni) ili psiholokim smetnjama
(u tom sluaju treba da budu podvrgnuti terapiji, u nadi da e se
izleiti). Za razliku od drugih, prolih i sadanjih tipova drutva,
ovo drutvo moe biti adekvatno opisano bez pribegavanja kate
gorijama muenitva" i heroizma". Umesto toga, takav opis bi
zahtevao dve relativno nove kategorije koje je ovo drutvo po
stavilo u teite javne svesti: kategoriju rtve i kategoriju poznate
linosti.
U dananjem drutvu ni od koga se ne oekuje da trpi bol,
osim ako taj bol ne nanose odgovarajue vlasti kao zasluenu ka
znu za nedozvoljeno ponaanje. Pitanje do koje mere se naneseni
bol poklapa sa merom i ozbiljnou nedozvoljenog ponaanja, i
time moe biti smatran potpuno istinski i zasluenim, esto je pi
tanje koje je predmet estokih rasprava; pravo donoenja odluke
u tom pogledu je jedno od osnovnih uloga u borbi za mo, a od
luke koje odravaju trenutnu hijerarhiju snaga ostaju obavezujue (to nuno ne znai da ne mogu biti dovedene u pitanje) - sve
dok postoji ta hijerarhija. Sve drugo, osim dobro odmerene kazne

Od

muenika

do

heroja

63

za zloin ili za nedozvoljeno ponaanje, smatra se neopravdanim

i neim to se moe izbei. Ako se to desi, neko mora biti kriv za
to i taj se mora pronai. Svaki sluaj patnje je na taj nain poten
cijalno, dok se drugaije ne dokae, sluaj viktimizacije i svako ko
trpi bol je (bar potencijalno) rtva.
Prirodnost kojom se patnja objanjava pretpostavkom vik
timizacije mogla bi imati terapeutski efekat na onog koji trpi
patnju, time to se bol, bar psiholoki, ini lakim. Ali, to takode
moe skrenuti panju onog koji pati sa istinskog uzroka njegove
patnje i time pre produi, nego skrati, i pre pojaa nego ublai
bol (to najvie dolazi do izraaja kada se lini poraz objanjava
pre svega sluajnim efektom zlih namera neke druge osobe, a ne
drutvenim poretkom koji sistematski dozvoljava nanoenje nasuminih udaraca, ime nanoenje udaraca postaje sveprisutno,
rutinsko i neizbeno - a time se taj poredak uva od kritika). Ta
prirodnost" takode ini primamljivim da se svaka nelagoda ili
neostvarena ambicija uvrsti u red stanja koja pripadaju rubrici
(nezasluene) patnje. Ukazivanje na navodnog krivca za patnju,
i isticanje njegovih postupaka, ima jo jednu prednost: moe biti
praeno zahtevom za nadoknadom. Osoba ili pravno lice moe
biti tueno, a ima sasvim dovoljno pravnih strunjaka koji su
eljni da prihvate taj sluaj u ime onih oteenih; osim materi
jalne koristi koju oteeni i njegovi zastupnici mogu dobiti od
pozitivne sudske presude, pretpostavka da su oni rtve time e
biti potvrena od strane zvanine institucije i tako e terapeutski
uticaj objanjenja bola kroz viktimizaciju biti osnaen, ak i kada
u toj proceduri uzroci bola ostanu netaknuti.
Kultura rtve i nadoknade vue korene iz drevne tradicije krv
ne osvete koju je moderno vreme uporno nastojalo da stavi izvan
zakona i sahrani, ali koja izgleda da se u fluidnom modernom
dobu pomalja iz svog plitkog groba, reinkarnirana. Ta tradicija
je ve bila u centru panje i predmet javnog znaaja na samom
poetku duge, krivudave i turbulentne istorije Evrope - kao to je
dokumentovano u Eshilovoj trilogiji Orestija. U jednom komadu,
ohrabrena od strane hora (proliti krv za prolivenu krv... zlo za
zlo... nije neasno!"), Elektra, kojoj je majin ljubavnik ubio oca

64

Fluidni ivot

- zahteva osvetu i poziva brata Oresta da ubije ubice: Neka oni

koji su ubili osete smrt za smrt... moja kletva na njihovu, zlo za
zlo". Hor je oduevljen: Na mrnju mrnjom, neka smrtni udarac
padne na onog koji je zadao smrtni udarac"; Bogovi nalau da
prolivena krv iz zemlje vapi da opet potee krv". Uredno sledi jo
jedan masakr, zatvarajui jedan raun za neplaena nedela otva
ranjem drugog. Na kraju komada, zbunjeni i ganuti hor izviku
je: Kada e kletva naih predaka popustiti, poinuti, kada e joj
gnev proi?" Nikog vie nema da odgovori... Tek u sledeem delu
trilogije odgovor dolazi od Atine, boginje mudrosti: Poteno su
enje, potena presuda je zavrila ujednaenim glasovima, koja
vam ne donosi ni gubljenje asti, ni poraz". Onda ugasite svoj
gnev: neka ozlojedenost ne prosipa kugu na vau zemlju, kvarei
9
svako seme, dok cela zemlja ne opusti."
Izgleda da je nae drutvo, koncentrisano na trite, pronalo
drugo reenje koje Atina, uprkos svojoj nesumnjivoj mudrosti,
nije uspela da predvidi. Monetarna nadoknada koju trae rtve
fluidnog modernog doba za nepravde koje su im nanete (viktimizacija, kao i sve drugo u takvom drutvu, moe imati i treba da
ima cenu na sebi) izgleda da kombinuje atrakcije oba sveta. Daje
oduka drevnoj ei za osvetom, ali zaustavlja krvnu osvetu, a
krvnoj osveti ne dozvoljava da se zavri prolivenom krvlju, koja
bi iziskivala jo vie prolivene krvi. Meutim, ono to je najva
nije jeste da preuzima osvetu iz ruku osvetnika.
Poznate linosti" su na slian nain istaknute u podeli fluid
nih modernih uloga. U dovitljivoj definiciji, koju je sroio Da
nijel Dej Burstin jo 1961. godine, poznat ovek je osoba koja
je poznata po svojoj poznatosti" (dvadeset godina kasnije Bur
stin bi zasigurno dodao - i poznata ena). U kontrastu prema
muenicima i herojima, ija je slava proisticala iz njihovih del i
iji je plamen odravan radi uvanja seanja na ta del i da bi se
time potvrdio njihov trajni znaaj, razlozi koji su doveli poznate
linosti u centar panje su najmanje bitni uzroci njihove pozna9 Citirano po engleskom prevodu Eshilovih tragedija Filipa Velakota The C h o ephori" i The Eumenides"; videti: Eshil, The Oresteian Trilogy (Penguin, 1959),
str. 108,118,143,174.

Od

muenika

do

heroja

65

tosti". Odluujui faktor ovde je uvenost, obilje njihovih slika i

uestalost kojom se njihova imena pominju u javnim prenosima
i privatnim razgovorima koji slede. Poznate linosti su predmet
svaijeg razgovora; one su prisutne u svakom domu. Kao mueni
ci i heroji, oni obezbeduju neku vrtu lepka koji dri zajedno gru
pe ljudi koje su inae razbacane i ratrkane; ovek bi mogao pasti
u iskuenje da kae da su oni danas glavni faktori koji stvaraju
zajednice, kada te zajednice ne bi bile, ne samo zamiljene, kao u
drutvu vrstog modernog doba, ve i imaginarne, poput sablasti;
te, iznad svega, labavo satkane, krhke, nepostojane i prepoznate
kao efemerne. Uglavnom je to razlog zato se poznate linosti
oseaju kao kod kue u fluidnom, modernom okruenju: fluidna
modernost je njihovo prirodno ekoloko stanite.
Za razliku od slave, poznatost je epizodna, kao i sam ivot u
fluidnom modernom okruenju. Parada poznatih linosti, u kojoj
se sve one pojavljuju niotkuda, sasvim odgovara beleenju niza
epizoda kao delova u koje su ivoti iseeni. I, za razliku od za
miljenih" zajednica vrstog modernog doba, koje su, onda kada
su zamiljene, imale tendenciju da se zgusnu u vrstu realnost i iz
tog razloga im je bilo potrebno veno seanje na njihove mueni
ke i heroje da ih zacementiraju, imaginarne zajednice, obavijene
oko izrazito nestalnih poznatih linosti, koje jedva da ikad nadi
ve zainteresovanost publike, ne zahtevaju nikakvu posveenost jo manje dugotrajnu, a kamoli stalnu posveenost". Koliko god
da je ogromno oboavanje, gromko oduevljenje i iskreno divlje
nje oboavalaca poznate linosti, budunost potovalaca nije pod
hipotekom: svaije opcije se dre otvorenim, a skup potovalaca
moe biti rasputen i razbijen u svakom trenutku, doputajui
svakom slavljeniku da se pridrui kultu druge poznate linosti po
svom izboru. tavie, kult oko neke poznate linosti (za razliku
od slavljenja muenika ili heroja koje ograniava slobodu izbo
ra potovalaca) nema monopolistike tenje. Koliko god da po
znate linosti imaju takmiarski duh, one se zapravo ne takmie.
Kult jedne poznate linosti ne iskljuuje, a kamoli da zabranjuje,
pridruivanje sviti drugih poznatih linosti. Sve kombinacije su
dozvoljene, i u svakom sluaju dobrodole, zato to svaka od njih,

66

F l u i d n i ivot

a pogotovo njihovo bogatstvo, pojaava privlanost oboavanja

poznatih linosti kao takvih. Zalihe poznatih linosti su prak
tino neiscrpne, a takav je i broj njihovih moguih kombinacija.
Kao rezultat, koliko god da je brojna skupina oboavalaca, svaki
od njenih lanova moe da zadri zadovoljavajui oseaj indivi
dualnosti, ak jedinstvenosti, njegovog ili njenog izbora. Iznova,
imaju kola, iako su ga pojeli: ova vrsta uveravanja, koju moe
ponuditi samo masovni kult, dolazi u paketu sa zadovoljstvom
izjednaavanja sa standardima postavljenim za njegove pojedi
nane lanove od strane drutva pojedinaca.
I tako, nas evo ovde. Koliko dugo emo tu ostati?
Pretpostavljam da su itelji sveta, koji je kleao pred mueni
cima i divio se njihovom rtvovanju, teko mogli zamisliti svet
koji bi slavio vrlo novo doba modernih heroja - ba kao to bi
i svetu koga oni nisu mogli da zamisle bilo teko da skicira dolazee doba rtava i poznatih linosti. Stoga razboritost upuuje
na otpor iskuenju da se prave lakomislene ekstrapolacije i daju
nepromiljeni odgovori na ovo pitanje. Meutim, oko jedne stva
ri moemo biti sigurni, a to je da pria o dugom maru od mue
nika do poznatih linosti ne treba da bude posmatrana kao izraz
neumitnog zakona istorije i nepovratne tendencije, a jo manje
kao proglaenje kraja istorije - ve kao izvetaj o procesu koji je
daleko od kraja i veoma in statu nascendi.

3.

Kultura:
neobuzdana i nekontrolisana

Ideja i ime kulture" skovani su u treoj etvrtini osamnaestog

veka, kao skraeni termin sa znaenjem upravljanja ljudskom mi
lju i ponaanjem. Kultura" nije roena kao opisni termin, ime
koje bi sumiralo ve postignute, uoene i zabeleene regularnosti
u postupanju celokupnog stanovnitva; tek oko vek kasnije, kad
su kulturni delatnici pogledali iza sebe na ono to su ve smatrali
svojom kreacijom, i kada su, po uzoru na Boga kada je stvarao
svet, objavili da je dobro to to su stvorili, kultura" dobija zna
enje jednog tipa normativno ureenog" regularnog ljudskog
ponaanja koji se razlikuje od drugog tipa, pod drugaijim ruko
voenjem. Ideja kulture" roena je kao objava namere.
Termin kultura" uao je u renik kao ime za svrsishodnu ak
tivnost. Na pragu moderne ere ljudi vie nisu shvatani kao da
su dati po sebi, bez problema", kao unapred ureene karike u
lancu boanskog stvaranja (boanskog" znai da oko toga nema
pregovora niti uplitanja), kao nezaobilazna bia ak i ako su loa,
beznaajna i puna mana, ve se javilo shvatanje da su ljudi bia
podlona uticajima i sa ogromnim potrebama da se poprave i/ili
poboljaju. Termin kultura" zaet je u porodici koncepata koja
je obuhvatala termine kao to su kultivisanje", domainstvo",

68

Fluidni ivot

odgajanje" - svi oni su imali znaenje poboljanja, bilo u smi

slu spreavanja tete ili zaustavljanja i reverzibilnosti propada
nja. Ono kako su ratari uvali useve svojom paljivom brigom
od setve do etve trebalo je i moralo je biti primenjeno na mlada
ljudska bia, putem obrazovanja i obuke. Ljudi nisu raani ve
stvarani. Po roenju, i dalje, ostajala je potreba da postanu ljudi
- i kroz taj proces postajanja (koji predstavlja putanju punu pre
preka i zamki koje ne bi mogli sami da izbegnu ili ree) morali
su biti voeni od strane drugih ljudi, obrazovanih i obuenih za
vetine obrazovanja i obuke ljudi.
Kultura" se pojavila u reniku manje od sto godina nakon
jednog drugog sutinskog modernog koncepta, koncepta uprav
ljanja" (managing), koji, prema reniku Oxford English Dictio
nary, znai staviti (osobu, ivotinju itd.) pod svoju kontrolu",
rukovati neim", uspeti u postizanju neeg"; i vie od sto go
dina pre jednog drugog, sintetikog smisla upravljanja" (mana
gement) - postii cilj uprkos tekoama". U osnovi, upravljati je
znailo uraditi stvari na nain na koji ljudi sami to ne bi uradili
bez nadzora. To je znailo preusmeravanje dogaaja prema ne
ijem planu i volji. Drugim recima, upravljati" (kontrolisati tok
dogaaja) je poprimilo znaenje manipulisanja mogunostima:
da odreeni postupci (osoba, ivotinja itd.) postanu verovatniji
nego to bi inae bili, dok bi se drugi postupci uinili manje verovatnim, odnosno, po mogustvu, krajnje malo verovatnim. Po
poslednjem opisu, upravljati" znai ograniiti slobodu objekta
upravljanja.
Ako je agrikultura" slika kukuruznog polja viena iz per
spektive farmera, ideja kulture" metaforiki primenjena na ljude
bila je slika drutva gledana oima farmera ljudi": upravljaa.
Postulat ili pretpostavka upravljanja nije naknadno dodata i nije
uvezena spolja: od samog poetka, i tokom svoje celokupne isto
rije, ona je bila sastavni deo koncepta ljudske kulture. Duboko
u samom srcu koncepta kulture" lei slutnja ili preutno prihvatanje nejednakih, asimetrinih drutvenih odnosa - podela
izmeu subjekata i objekata dejstva; izmeu delovanja i trpljenja
uticaja delovanja; izmeu upravljaa i upravljanih, uenih i neu-

Kultura:

neobuzdana

nekontrolisana

69

kih, prefinjenih i prostih. Teodor Vizengrund Adorno istakao je

da prisustvo objektivnog duha jedne epohe u jednoj rei 'kultu
ra, od samog poetka odaje administrativni pogled na stvari, iji
je zadatak da, gledajui sa visine, okuplja, distribuira, ocenjuje i
1
organizuje". On dekomponuje i definiue crte tog duha: zahtev
administracije prema kulturi je sutinski heteronoman: kultura
- bez obzira na formu koju je poprimila - mora se meriti nor
mama koje joj nisu inherentne, i koje nemaju veze sa kvalitetom
objekta, ve sa nekim vidom apstraktnih standarda nametnutih
2
spolja..."
Kao to se jedino i moe oekivati u sluaju asimetrinih dru
tvenih odnosa, bitno razliit vidik se prua pred oima onih koji
su na suprotnoj strani, koji motre te odnose sa suprotnog kraja
administrativnog delovanja (to jest, pred oima onih kojima se
upravlja"): to je prizor neovlaene i nezasluene represije, koji
izrie presudu o nelegitimnosti i nepravdi. U toj drugoj verziji
prie o odnosima kultura izgleda kao da je suprotstavljena ad
ministraciji", poto je, kako se Oskar Vajld izrazio (po Adornovom miljenju provokativno), kultura beskorisna (ili nam se bar
tako govori sve dok upravljai imaju monopol na povlaenje crte
izmeu korisnog i otpada). Ona predstavlja tenje pojedinanog
nasuprot homogenizujueg pritiska opteg, i ona podrazumeva
neizbean kritiki impuls u odnosu na status quo i sve institucije
koje iz njega proizilaze".3
Sukob ove dve prie je neizbean. On ne moe biti ni spreen
niti reen onda kad postane otvoren. Odnos upravljaa i onih ko
jima se upravlja je, po svojoj prirodi, antagonistiki; dve strane
slede suprotne ciljeve i mogu kohabitirati iskljuivo u konflik
tnom, militantnom i za borbu uvek spremnom okruenju.
1 Theodor W. Adorno,Culture and administration", prevod naengl.Wes Blomster, u: The Culture Industry: Selected Essays on Mass Culture by Theodor W. Ador
no, urednik: J. M. Bernstein (Routledge, 1991), str 93. elim da istaknem da re
upravljanje" (management) bolje nego re administracija" (administration)
odslikava duh nemakog termina Verwaltung koji je korien u originalu.
2 Ibid., str. 98.
3 /bid., str. 93,98,100.

70

Fluidni ivot

Adorno uvia neminovnost takvog konflikta. Ali on takode

istie da su ovi antagonisti potrebni jedni drugima; koliko god
nezgodno ili neprijatno bilo stanje otvorenog, estokog ili prikri
venog neprijateljstva, najvea nesrea koja moe zadesiti kulturu
je potpuna i konana pobeda nad svojim antagonistima: kultura
trpi tetu kada se planira i njome upravlja; ako se s druge stra
ne prepusti sama sebi, postoji opasnost da sve to ima veze sa
kulturom ne samo izgubi mogunost delovanja ve i mogunost
4
postojanja". Ovim recima potvruje svoj tuni zakljuak do koga
je doao kada je, zajedno sa Maksom Horkhajmerom, radio na
Dijalektici prosvetiteljstva: istorija starih religija i kola, kao i
modernih partija i revolucija, ui nas da je cena opstanka 'tran
5
sformacija ideja u dominaciju"'. Ovu istorijsku lekciju treba da
posebno marljivo izuavaju, obrauju i ugrade u praksu profe
sionalni kreatori kulture", koji nose glavni teret predispozicije
kulture za prekoraenje okvira, i da je usvoje kao svoju vokaciju,
praktikujui kritiku i prekoraenje okvira kao sopstveni modus
postojanja:
Privlanost ideje kreatora kulture da se povuku iz procesa upravljanja kul
turom i dre distancu prema njoj je lana. To ne samo da bi ih liilo mo
gunosti zarade za ivot, ve i svih efekata, svakog kontakta izmeu umetnikog del i drutva, neega bez ega ne moe biti delo najvieg integriteta,
ako treba da opstane. 6

Ovo je zaista paradoks. Ili zaarani krug... Kultura ne moe iveti u miru sa upravljanjem, naroito ne sa nametljivim i podmu
klim upravljanjem, a najkonkretnije ne sa upravljanjem koje za
cilj ima izvrtanje potrebe kulture za istraivanjem i eksperimentisanjem kako bi se kultura uklopila u okvire racionalnosti po za
misli upravljaa. Zavera upravljaa protiv endemske slobode kul
ture je neprestani casus belli. Sa druge strane, kreatorima kulture
su potrebni upravljai ukoliko ele (kao to i veina eli, sa ciljem
4 Ibid., str. 94.
5 Theodor W. Adorno i Max Horkheimer, Dialectic of Enlightment, prevod John
C u m m i n g (Verso, 1979), str. 216-17.
6 Adorno, Culture and administration", str. 103.

Kultura:

neobuzdana

nekontrolisana

71

poboljanja sveta") da ih ljudi vide, uju i sluaju, i ukoliko ele

da dobiju ansu da se njihov zadatak/projekat potpuno realizuje.
U suprotnom, rizikuju da ostanu na margini, bez sredstava, i da
odu u zaborav.
Kreatori kulture nemaju drugog izbora osim da ive sa tim pa
radoksom. Koliko god glasno protestovali protiv pretenzija i meanja upravljaa, oni su prinueni da potrae modus co-vivendi sa
upravljaima ili da potonu u irelevantnost. Oni mogu birati da li
e upravljanje imati ovakve ili onakve ciljeve ili na koji nain e
sloboda umetnike kreacije biti prilagoena razliitim planovi
ma - ali sigurno ne mogu birati izmeu prihvatanja i odbacivanja
upravljanja kao takvog. Bar ne na neki realan nain.
To je tako zato to se pomenuti paradoks temelji na injenici da
su, uprkos svom obostranom blaenju, kreatori kulture i uprav
ljai prinueni da dele isti dom i uestvuju u istom nastojanju.
Njihov rivalitet je rivalitet brae. I jedni i drugi ciljaju istu metu,
imaju zajedniki cilj: da podstaknu ljude na drugaije ponaanje,
i da time uine svet razliitim od onoga kakav je u datom tre
nutku i od onoga u ta bi se verovatno pretvorio kada bi bio pre
puten samom sebi. I jedni i drugi vuku svoj raison detre iz kri
tike statusa quo (ak i kada su im deklarisani ciljevi da to stanje
konzerviraju ili ga pak vrate u status quo ante). Ako se ne slau,
onda se ne radi o tome da li svet treba da bude predmet stalnih
intervencija ili preputen svojim unutranjim tendencijama, ve
o pravcima kojima te intervencije treba da se kreu. Najee se
prepiru iskljuivo oko toga ko tu treba da bude glavni; ko poseduje pravo ili ko treba da dobije pravo da odluuje o pravcu, i ko
ima prvenstvo u rukovanju oruima za kontrolu te realizacije;
kao i u odabiru merila kojima se ocenjuje napredak.
Hana Arent je besprekorno definisala sutinu ovog konflikta:
Objekat pripada kulturi u zavisnosti od trajanja svoje postojanosti: njegov
trajni karakter je u suprotnosti sa njegovim funkcionalnim aspektom, onim
aspektom usled koga bi nestao iz pojavnog sveta, potroen upotrebom...
Kultura je pod pretnjom onda kada se svi objekti u svetu koji se stvaraju
sada ili su stvoreni u prolosti tretiraju iskljuivo kao funkcije sutinskih

72

Fluidni ivot
drutvenih procesa - kao da n i s u imali nikakvu drugu svrhu osim zadovo
ljenja nekih potreba - i nije bitno da li su te potrebe uzviene ili niske.

Kultura cilja, da tako kaemo, iznad glave" onoga, ta god to

bilo, to se trenutno smatra realnou". Ona se ne bavi onim to
je, igrom sluaja, predmet dnevnih planova i to je definisano kao
imperativ trenutka; u najmanju ruku, kultura tei da transcendira
ograniavajui uticaj aktuelnosti" definisane na taj nain, i na
stoji da se oslobodi njenih zahteva.
Korienje/potronja na licu mesta i nestajanje u procesu ne
posredne konzumacije nije ni odredite produkata kulture niti
kriterijum njihove vrednosti. Arentova bi rekla da je kultura
usmerena ka lepoti, i moje je miljenje da je razlog to je izabrala
to ime za predmet kulture to to je pojam lepote" sama sutina
jednog neuhvatljivog cilja koji prkosi racionalnim uzrono-posledinim objanjenjima, cilja koji nema vidljivu svrhu ili upotre
bu, ne slui niemu i ne moe se legitimisati pozivanjem na bilo
koju potrebu koja je prethodno doivljena, definisana i svrstana
u red za zadovoljenje. Objekt pripada kulturi u onoj meri u kojoj
nadivi bilo kakvu upotrebnu svrhu koja je mogla biti prisutna u
trenutku njegovog stvaranja.
Takvo vienje kulture je u otroj suprotnosti sa uobiajenim
shvatanjem, koje je sve donedavno bilo preovlaujue i u aka
demskoj literaturi - shvatanjem kulture kao homeostatikih
sredstava za monotonu reprodukciju drutvene realnosti, njene
mmet, sredstava za produavanje njene istosti tokom vremena.
To shvatanje kulture, koje je prisutno u spisima klasifikovanim
pod rubrikom nauke o drutvu, predstavlja jedan od stabilizirajuih mehanizama rutine i repeticije, instrument inercije - ni u
kojem sluaju nije ferment koji spreava drutvenu realnost da
stoji u mestu i prisiljava je na neprekidnu samotranscendenciju,
kao to bi Adorno i Arentova insistirali da to kultura mora initi.
U ortodoksnim antropolokim opisima (jedno drutvo = jedna
kultura), kultura" se pojavljuje kao slukinja" drutvene struk
ture", efikasno sredstvo upravljanja tenzijom" i ouvanja obras7 Hannah Arendt, La Crise de la culture (Gallimard, 1968), str. 266-7.

Kultura:

neobuzdana

nekontrolisana

73

ca"; ona uva netaknutom datu distribuciju bihevioralnih mo

gunosti potrebnih da sistem" ostane u nepromenjenom obliku,
i bori se protiv svakog povremenog krenja norme, naruavanja
i devijacija koji prte da izbace sistem" iz njegove ravnotee".
Takav veiti povratak" istosti bio je utopijski horizont pravilno
vodene (ili da se podsetimo nekad sveprisutne fraze Talkota Parsonsa, sa vrha koordinisane") celine drutva, dok je stabilnost
distribucije mogunosti - vrsto kontrolisana nizom homeostatikih mehanizama, medu kojima je kultura" dobila istaknuto
mesto - bila iroko shvaena kao neophodan uslov za sva nasto
janja da se ide napred ka tom horizontu. Pravilno voen" dru
tveni sistem bio je shvatan kao jedna vrsta celine unutar koje se
svaki devijantni oblik ponaanja ljudskih jedinki uoava na licu
mesta i izoluje pre nego to doe do nepopravljive tete, a zatim
se smesta neutralise ili eliminie. Unutar te vizije drutva kao si
stema sa sopstvenom ravnoteom (odnosno sistema koji upor
no ostaje isti uprkos pritiscima kontrasila), kultura" predstavlja
ostvarenje snova upravljaa: efikasan otpor promenama. I tako je
uloga kulture najee bila shvatana do pre samo dve ili tri dece
nije. Meutim, mnogo toga se odigralo u te dve ili tri decenije.
Za poetak, dogodila se upravljaka revolucija broj dva", kriom sprovedena pod zastavom neoliberalizma": upravljai koji
su preli sa normativne regulative" na zavoenje", sa svakod
nevnog policijskog nadzora na odnose s javnou, i sa tromog,
regulativima natrpanog, na rutini baziranog, svevideeg modela
moi na dominaciju putem difuzne, nefokusirane neizvesnosti,
prcarit, i neprestanog nasuminog naruavanja rutine. A potom
je dolo do postepenog demontiranja dravnog okvira u kome su
se nekad odvijale stvari od najveeg ivotnog znaaja i pomeranja
u sferu pod vlau potroakog trita koje se hrani neizleivom
krhkou rutina i njihovim brzim smenjivanjem: dovoljno brzim
da spree bilo kakvo uvrivanje u navike ili norme. U ovom
novom okruenju nema mnogo zahteva za ograniavanjem, neutralisanjem ili obuzdavanjem tog tetnog prestupnikog poriva
ili tog kompulzivnog eksperimentisanja pod imenom kultura"
sa ciljem iskorienja i jednog i drugog u svrhu postizanja ravno-

74

F l u i d n i ivot

tee i kontinuiteta. U najmanju ruku, desilo se da su pravoverni

nosioci takvih zahteva - upravljai drava koje izgrauju nacije
- izgubili interes za njihovo iskoriavanje.pa novi scenaristi i re
iseri kulturne drame prieljkuju sve samo ne da ponaanje ljudi
bude obuzdano, uobiajeno, rutinsko, monotono i nefleksibilno
sada kad su ti ljudi reciklirani u potroae, kao prvo i osnovno.
Kako glavni likovi drame vrste modernosti" u gomili na
putaju pozornicu ili su svedeni na poluneme uloge statista, a
njihove se zamene nevoljno pojavljuju sa bonih strana, nai savremenici sebe pronalaze u ulogama u onome to bi se ispravno
moglo nazvati, sledei Hanu Arent i, preko nje, Bertolda Brehta,
mranim vremenima". 8 Povlaenje iz politikog ivota i javnog
domena e postati, kako je Hana Arent proroki napisala, osnov
ni stav modernog pojedinca, koji u svom otuenju od sveta moe
istinski otkriti sebe samo u privatnosti i intimnosti susreta licem
u lice". 9
Tu novosteenu, nametnutu privatnost i intimnost susreta li
cem u lice", te nerazdvojne saputnike mranih vremena", servira
potroako trite, promoviui univerzalnu neizvesnost potro
akog ivota kojim se hrani - iskoriavajui fluidnost drutve
nog rasporeda i krhkost veza meu ljudima, iskoriavajui spo
ran i time nestabilan i nepredvidljiv status individualnih prava,
dunosti i obaveza, iskoriavajui sadanjost, koja stoji izvan
domaaja njenih itelja, i budunost koja je tvrdoglavo i nepo
pravljivo maglovita i nejasna. Pod pritiscima, i usled svoje nemo
i, a uz malo otpora, vlade drava i njihovi upravljai naputaju
ambicije normativnih regulativa, koje su nekada osudili Adorno
i drugi kritiari, potpuno kontrolisanog masovnog drutva" stavljajui sebe, umesto toga, u stanje agensa" i preuzimajui
ulogu potenih posrednika" trinih potreba (itaj: pritisaka ko
jima je nemogue suprotstaviti se).
Kreatori kulture mogu se i dalje buniti, a to i ine, protiv na
metljivog uplitanja upravljaa, koji insistiraju - ostajui verni
svojim navikama upravljaa - na merenju rezultata kulture spolj8 Hannah Arendt, Man in Dark Times (Harcourt Brace, 1983), str. viii.
9 J W . , str. 24.

Kultura:

neobuzdana

nekontrolisana

75

nim kriterijumima, koji su strani iracionalnom toku kulturne

kreativnosti, kao i na korienju svoje moi i resursa koji su im
na raspolaganju da obezbede potovanje pravila koje oni definiu. Glavna primedba na uplitanje nije, kao to se nekada tvrdi
lo, prelazak na novo, ve samo jo jedno poglavlje u dugoj prii
bratskog rivalstva" bez kraja na vidiku. U dobru ili zlu, u dobru
i zlu, tvorevinama kulture potrebni su upravljai - da ne bi umrle
u istim visokim oblacima u kojima su i zaete...
Ono to je, s druge strane, istinski novo jesu kriterijumi koje
upotrebljavaju dananji upravljai, u svojoj novoj ulozi agenata
trinih sila pre nego u ulozi snaga nacionalne drave, da bi procenili, ispitali, kontrolisali, dali sud, cenzurisali, nagradili i kaznili
svoje tienike. Po prirodi stvari, to su kriterijumi potroakog
trita, one vrste koja preferira instant potronju, instant zadovo
ljenje i instant zaradu. Potroako trite koje udovoljava dugoro
nim potrebama, da ne pominjemo venost, bilo bi terminoloka
kontradikcija. Potroako trite propagira rapidnu cirkulaciju,
krai put od korienja do smea i otpada, i trenutnu zamenu
robe koja vie nije profitabilna. Sve to stoji u otroj suprotnosti
sa prirodom kulturnog stvaranja. I tako, novina je u razdvajanju
puteva brae koji se i dalje nadmeu kao rivali.
Okosnica poglavlja, koje se trenutno pie, o veitom poteza
nju konopca nije samo odgovor na pitanje ko je tu glavni", ve
i sama sutina toga biti glavni", svrha i konsekvence toga. Mo
emo napraviti korak (mali korak, recimo) napred i rei da je
ulog opstanak kulture kakvu znamo od kada su oslikane peine
Altamire. Moe li kultura preiveti propast trajnosti, neprekid
nosti, beskonanosti, tih prvih kolateralnih rtvi" trijumfa po
troakog trita? Odgovor na to pitanje jeste da, u stvari, to ne
znamo - iako moda imamo validnih razloga da pretpostavimo
da bi odgovor mogao biti ne", i da onda, sledei savet Hansa Jonasa iteljima ere neizvesnosti", vie verujemo proroanstvima
proroka stranog suda"...
Potiniti kulturnu kreativnost kriterijumima potroakog tr
ita znai zahtevati od kulturnih kreacija da prihvate preduslov
svih dosadanjih istinskih potroakih proizvoda: da se legitimi-

76

Fluidni ivot

u u skladu sa trinom vrednou (i, naravno, njihovom trenut

nom trinom vrednou) ili da nestanu.
Prvo pitanje upueno kulturnim ponudama koje pretenduju
na validnost i trae priznanje vezano je za dovoljno velike tranje, uz adekvatnu mogunost plaanja. Ali, zapazimo da je, usled
zloglasne kapricioznosti, udnovate i nepostojane prirode potro
ake tranje, istorija vladavine potroakog trita nad kulturom
puna pogrenih prognoza, uveliko promaenih procena i uasno
loih odluka. U praksi, ta strategija i praksa te vladavine svodi
se na kompenzaciju odsustva analize kvaliteta pucanjem iznad
potencijalnih meta i izbegavanjem decidnih stavova; drugim re
cima, rasipnim obiljem i obilnim rasipanjem. (D. B. o, koji je
bio i posveeni fotograf-amater, osim to je bio dramski pisac, savetovao je fotografe da se ugledaju na primer bakalara, gde svaka
riba mora izmrestiti hiljadu jaja da bi nastao jedan odrasli bakalar; ini se da cela potroaka industrija, i marketing menade
ri koji je odravaju u ivotu, slede oov savet.) Takva strategija
moe ponekad dati garanciju protiv prekomernih gubitaka usled
pogrenih procena trokova i dobiti; meutim, ona malo toga ili
ak nita ne moe uiniti da obezbedi kulturnim tvorevinama
ansu da otkriju svoj istinski kvalitet kada na vidiku nema trine
potranje za njima (izrazito je kratak taj vidik, imajui u vidu
endemsku kratkovidu" prirodu kalkulacija).
Sada su potencijalni klijenti, njihov broj i koliina gotovine
koju imaju na raspolaganju, ti koji odluuju o sudbini kulturnih
tvorevina (iako ee to ide samo po sebi a ne po planu). Linija
koja razdvaja uspene" kulturne proizvode (odnosno one koji
izazivaju panju javnosti) od neuspelih kulturnih proizvoda (od
nosno onih koji ne uspeju da se prouju) iscrtava se prodajom,
rangom i zaradama na blagajni (prema dovitljivoj definiciji Da
nijela D. Burstina, bestseler" je knjiga koja se dobro prodala
jednostavno zbog toga to se dobro prodavala"). Ali teoretiati
i kritiari savremene umetnosti nisu uspeli da identifikuju kore
laciju izmeu kvaliteta kulturne tvorevine i njenog statusa slave.
Ako se korelacija moe pronai, ona e biti naena negde izmeu

Kultura:

neobuzdana

nekontrolisana

77

statusa slave i moi brenda, logotipa koji iznosi prvobitni objet

d'art na javnu scenu.
Savremeni ekvivalent srene sudbine ili pronalaska zlatne ice
je momenat kada arls Sai zaustavi svoj automobil ispred neke
nepoznate prodavnice suvenira, stvari za koje se njihovi tvorci
nadaju da e biti proglaene umetnikim delima. Predmeti e po
stati umetnika del i, preko noi, nakon to se izloe u galeriji
ija kapija razdvaja dobra umetnika del (to jest ona kojima se
treba diviti, kupovati ih i razmetati se njima) od loih umetnikih del (onih sa kojima nita ne treba imati, i koje je sramota
kupovati), razdvaja umetnost od neumetnosti. Galerija svoje ime
duguje slavi imena umetnika koji izlau u njoj. U mukotrpno
zbunjujuem svetu fleksibilnih normi i plivajuih vrednosti, to
je - sasvim oekivano - opti trend. Kako se Naomi Klajn jezgro
vito izrazila: Mnogi od danas najpoznatijih proizvoaa vie ne
prave proizvode i reklamiraju ih, ve kupuju proizvode i 'brendiraju ih." 1 0 Brend i odgovarajui logotip (upravo kesa sa znakom
galerije daje znaenje kupljenoj stvari u njoj) ne dodaju vrednost,
oni jesu vrednost, trina vrednost, i time jedina vrednost koja se
rauna, vrednost kao takva.
Nisu samo velike kompanije te koje investiraju vrednost u
proizvode putem brendiranja, ili oduzimaju vrednost proizvoda
povlaenjem njihovih logotipova. Moda su najmoniji brendovi
dobro reklamirani i izvikani dogaaji: dogaaji koji okupljaju po
znate linosti, na koje se masovno dolazi u skladu sa Burstinovim
kriterijumom - poznati po svojoj poznatosti" imasovna prodaja
karata jer se karte prodaju dobro". Dogaaji" imaju prednost nad
brendovima koji su vezani za kompanije i koji moraju raunati
na trajnu lojalnost svoje verne klijentele. Dogaaji su u veem
saglasju sa dobro poznatim kratkim pamenjem javnosti i bespo
tednom konkurencijom primamljivih stvari koje se nadmeu za
zadobijanje panje potroaa. Dogaaji, kao i svi drugi pravi po
troaki proizvodi, nose na sebi naznaku datuma upotrebiti do";
njihovi kreatori i nadzornici mogu mirno izostaviti dugorone
interese iz svojih kalkulacija (uz dvostruki dobitak preko velikih
10 Naomi Klein, No Logo (Flamingo, 2001), str. 5.

78

F l u i d n i ivot

uteda i preko saglasja sa duhom vremena koje uliva poverenje)

i planirati i obezbediti maksimalan utisak i instant zaborav" (da
upotrebimo prikladnu frazu Dorda tajnera).
Spektakularna (doslovno i metaforiki) karijera dogaaja sa
utvrenim vremenskim trajanjem, kao najefikasniji i sve vie
i vie korieni vid brendiranja, u harmoniji je sa optom ten
dencijom fluidnog modernog okruenja. U tom okruenju, sve
kulturne tvorevine - kako neive stvari tako i obrazovani ljudi
- regrutuju se u slubu projekata", koji su prepoznati kao jed
nokratni poduhvati kratkog daha. I kao to je utvrdio tim istrai
vaa, koje citira Naomi Klajn, zaista moete brendirati ne samo
pesak, ve i penicu, govedinu, ciglu, metale, beton, hemikalije,
kukuruzna zrna i beskrajan niz artikala za koje se tradicionalno
11
smatra da su imuni na taj proces" i za koje se do sada smatralo
(pogreno, kako se pokazalo) da se mogu osloniti na svoja sutin
ska svojstva i pokazati svoju vrednost samom pojavom i demon
stracijom svojih odlika.
Potroaki sindrom", kome se savremena kultura sve vie pre
daje, svoj centar ima u naglaenom odricanju od vrline odugovla
enja i pravila o odlaganju zadovoljenja", tih temeljnih principa
drutva proizvoaa" ili proizvodnog drutva". U nasleenoj
hijerarhiji priznatih vrednosti potroaki sindrom" je svrgnuo
sa trona trajnost i uzdigao prolaznost. Stavio je vrednost noviteta
iznad vrednosti trajnog.
Bilo bi, naravno, isto toliko nepravedno, koliko i nije mudro,
da krivicu za stanje u kome se danas nalazi kulturno stvarala
tvo pripiemo samo i jedino potroakoj industriji. Ta industrija
je dobro prilagoena obliku ivota koga ja nazivam fluidnom
modernou". Ta industrija i taj oblik ivota su dobro meusob
no usklaeni i uzajamno se pothranjuju u vladavini nad realnim
izborom koji se nudi ljudima naeg doba. Fluidna moderna kul
tura vie sebe ne smatra kulturom uenja i akumuliranja znanja
kao one kulture koje su zabeleene u svedoanstvima istoriara i
etnografa. Umesto toga, ini se da je ona kultura neangaovanja,
diskontinuiteta i zaborava.
11 Jtod., str. 25.

Kultura:

neobuzdana

nekontrolisana

79

Ova poslednja reenica - ne predstavlja li ona kontradikciju

u terminima? Ovo je veoma znaajno pitanje, moda i pitanje
ivota i smrti to se kulture tie. Vekovima je kultura ivela u ne
eljenoj simbiozi sa upravljanjem, rvei se neugodno, ponekad se
guei, u zagrljaju upravljaa - ali je i beala u zagrljaj upravljaa
u potrazi za sklonitem i izlazila oivljena i ojaana iz tog susreta.
Da li e kultura preiveti promenu u sistemu upravljanja? Da li e
joj biti dozvoljeno bilo ta drugo osim efemerne egzistencije lep
tira? Da li e novi sistem upravljanja, dosledan novom upravlja
kom stilu, svoje pokroviteljstvo svesti na prodaju ispod cene? Da
11 e groblje umrlih ili abortiranih kulturnih dogaaja" zameniti
uzlazni put kao podesna metafora kulture?
Viljem de Kuning je sugerisao da je u ovom naem svetu sadr
12
aj u letiminom pogledu", vizija begunca, osvrtanje u prolazu.
A najbritkiji analitiar postmoderne i post-postmoderne kulture,
Iv Mio, sugerie da se estetika, taj veno neuhvatljivi cilj kulture
za kojim ona uporno traga, danas konzumira i slavi u svetu lie
nom umetnikih del - koja treba da predstavljaju trajne doprinose svetu...
Razmiljajui o stanju i budunosti savremene umetnosti, Tom
Vulf je rekao da smo se oslobodili reprezentacionih objekata, tre
e dimenzije, sredstava za boju, tehnika, ramova i platna.. .ali ta
sa samim zidom? Slika umetnikog del kao stvari na zidu - zar
ta slika nije predmoderna?
ak Vilelj, ivi umetnik, strasni fotograf i autor ogromnih slika
na platnu koje se nalaze u skoro svim prestinim parikim salonima umetnosti, razmilja o drugoj vrsti zida: potpuno postmodernom izumu, zidu koji gleda na ulicu gde se odvija radnja, vie
prozoru nego delu kaveza/sklonita koji su nekada tokom modernistike vladavine definisali razliku izmeu unutar" i izvan"
umetnosti. Zidovi koji zjape sa Vileljovih platna, postavljeni na
galerijskim zidovima, su zidovi u gradu, ta iva, nikad dovrena
13

14

12 W. de Kooning, crits et propos (ditions de l'Ensb-a, 1992), str. 90 i dalje.

13 Yves Michaud, L'Art l'tat gazeux (Stock, 2003), str. 9.
14 Citirano iz: Patrick Barrer, (Tout) l'art contemporain est-il mal? (Fauvre,
2000), str. 67.

80

F l u i d n i ivot

i stalno aurirana svedoanstva izrazito moderne umetnosti umetnosti modernog ivljenja. Upravo ti zidovi su mesto gde se
moe pronai taj upadljivi ili prikriveni, ali uvek neumoljiv trud
ivljenja, otkriven i zabeleen da bi naknadno bio premeten pod
muzejske svodove, reinkarniran kao objets d'art. Viljelovi objekti
su table ureene tako da se na njih postavljaju javna obavetenja i najave, posteri i reklame; ili su to jednostavno delovi zida
koji razdvajaju i kriju privatne stanove i komercijalne zgrade - te
blokove cigli ija je prvobitna neupadljivost bila izazov i mamac
za tamparije, distributere i postavljae plakata, mamac kome je
nemogue odoleti u postmodernom gradu koji kipi od prizora i
zvukova koji se nadmeu da privuku panju. (Nisu li posteri ko
rov informatikog drutva koji napada sve i svako pare neiskoriene zemlje? Nisu li oni korov u batama komunikacije? Nisu
li prazni zidovi, i sve ravne iste povrine koje ne nose poruku,
aurirana, moderna verzija te praznine" koje se gnua svaka pri
roda, u ovom sluaju priroda informatikog drutva?)
Bilbordi, napravljeni radi posebne svrhe, ili zidovi koje je za
uzelo, anektiralo i apsorbovalo carstvo informacija: to nije bitno.
Kada se pojave na Vileljovim platnima, oni jedva da pokazuju
svoju razliitu prolost. Svi izgledaju okantno nalik jedni na dru
ge, bez obzira na to da li su nalepljeni ili prelepljeni na Boulevard
de la Chapelle ili na Haussmann, Malesherbes ili rue Littr; ili na
Boulevard Marne ili rue des coles; na Saint Lazare, Faubourg StMartin ili na raskrsnici Svres i Montparnasse. Svi do jednog potpuno nalikuju meavini groblja i gradilita; mestu susreta stvari
koje e ubrzo umreti i stvari koje e se ubrzo roditi i umreti malo
kasnije. Tu se miris sveeg lepka bori sa zadahom raspadujuih
leeva. Affiches lacres... komadi pocepanog papira lete preko
buduih pocepanih komada. Poluosmesi na preivelim polovina
ma lica; po jedno oko ili uho bez svog para; kolena i laktovi bez
iega to ih spaja i dri zajedno. Vapaji koji utihnu pre nego to
dou do svesti, poruke koje se istope i nestanu usred reenice,
zateene i stegnute daleko od izvora znaenja; nedovreni pozivi
ili reenice bez kraja i poetka.

Kultura:

neobuzdana

nekontrolisana

81

Ove gomile pocepanog papira su, uprkos tome, pune ivota.

Nita tu ne ostaje na mestu; sve to je tu na privremenom je od
sustvu negde drugde ili je na putu prema negde drugde. Svi do
movi su samo gostionice na putu. Te table i zidovi, prenatrpani
slojevima i slojevima stvari koje su imale, htele da imaju ili i dalje
imaju znaenje, su kadrovi istorije u nastajanju, istorije koja stupa
napred unitavajui svoje tragove: istorije kao fabrike odbaenih
stvari, otpada. Ni stvaranje, ni unitenje, ni uenje, ni istinsko za
boravljanje: samo sivi dokaz uzaludnosti, tavie, krajnje besmi
slenosti takvih distinkcija. Nita se ovde ne raa da ivi dugo i
nita ne umire definitivno.
Platna Manola Valdesa su takode ogromna, i takode izuzetno
meusobno slina. Kakvu god poruku da nose, ona je ponavljaju,
usrdnom ali i strastvenom upornou, stalno iznova, od platna
do platna. Valdes slika/uklapa/slae/sastavlja lica. Ili pre, jedno
lice - lice jedne ene. Svako platno je materijalni dokaz jo jed
nog poetka, jo jednog kruga, jo jednog pokuaja da se dovri
portret. Ili je to moda pre svedoanstvo o poslu koji je pre nekog
vremena obavljen, da bi ubrzo potom bio proglaen zastarelim i
osuen? Platno je, svakako, zamrznuto onim trenutkom kada se
slika stavi na zid galerije - ali nagore ili nadole? Aller ili retour?
Sami recite... Kladio bih se da ne biste znali ta je napred" a ta
pozadi". Ba kao u suprotnosti stvaranja i unitenja, ta distink
cija je izgubila smisao - ili ga moda nikada nije ni imala. Tamo
gde se smatralo da obitava smisao, sada zjapi praznina koja je ra
zotkrila strogo uvanu tajnu ljudi koji su insistirali da je napred"
bilo pravo ime za ono gde su gledali oni, ljudi koji gledaju napred;
oni su uveravali da je stvaralatvo" bilo pravo ime za unitenje
koje su oni, kreativni ljudi, izvrili. Bar je to poruka koju prenose
Valdesova platna, unisono; moda i njihova jedina poruka.
Valdesovi kolai su mukotrpno sastavljani, sloj po sloj, od ko
mada i paria tkanine, od kojih su neki obojeni, neki su bez stida
od preanje bezbojnosti jute ili konoplje, neki od njih spremni
za novo bojenje, sa nekih ve otpadaju komadii osuene boje
koja im je ranije nanesena. Ili su, moda, otkinuti sa platna koje je
ve bilo zavreno, usklaeno, celovito i sreeno? Delovi su slabo

82

Fluidni ivot

meusobno zalepljeni - slobodni krajevi vise - ali, opet, uopte

nije jasno da li e biti privreni za druge parie ispod, ili su na
putu da se odlepe i otpadnu. Da li ove kolae vidimo u procesu
nastajanja ili su u odmakloj fazi propadanja? Da li ovi komadi
tkanine jo nisu zalepljeni ili su ve odlepljeni? Da li su svezi i
nezreli ili iskorieni i u fazi truljenja? Poruka je: to nije bitno, a
ak i da jeste, ne biste znali ta je ta.
Braun-Vega, izlaui na petom umetnikom parikom salonu,
unutar Luvra, slika neto za ta bi se moglo rei da je nemogu
susret: Velaskezov akt u drutvu Pikasovih Gospoica iz Avinjona
koje posmatra jedan pariki policajac u punoj opremi dvadeset
prvog veka; papa Pije IX koji ita novine u kojima je nedavni
proglas Jovana Pavla II; Brojgelovi veseli seljaci koji cupkaju u
vrhunskom restoranu nouvelle cuisine". Nemogui susreti? U
svetu samrtnog ivota i neumirue smrti neverovatno je postalo
neizbeno, neobino je postalo rutinsko. Sve je postalo mogue,
tavie neizbeno, onda kada su ivot i smrt izgubili distinkciju
koja im daje znaenje, postavi jednako opozivi i do daljnjeg".
Na kraju krajeva, upravo im je ta distinkcija dala linearnost, koja
je povukla crtu izmeu prolaznog i trajnog i unela smisao u ide
ju napretka, degeneracije i take bez povratka. Bez te distinkcije
nijedan od tih parova suprotnosti koji konstituiu moderni pore
dak ne sadri vie bilo kakvu sutinu.
Vilelj, Valdes i Braun-Vega su predstavnici umetnika fluidne
moderne ere. Ere koja je izgubila samopouzdanje i time i hrabrost
imaginacije i crtanja obrisa (a kamoli postizanja) modela savre
nosti, stanja koje niti poziva niti dozvoljava dalje usavravanje i u
kome svaka naknadna promena moe samo biti promena nagore.
Za razliku od prethodne ere vrste" modernosti, koja je ivela
prema venosti" (skraeni izraz za stanje neprekidne, monotone
i neopozive istosti) - fluidna modernost sebi ne postavlja nika
kav cilj i ne povlai nikakvu zavrnu crtu; preciznije, ona dodeljuje odliku permanentnosti jedino stanju prolaznosti. Vreme tee,
vie ne marira". Promen, stalno promen, uvek nove promen,
ali nema odredita, nema krajnje take, i nema anticipacije izvr
ene misije. Svaki proivljeni trenutak u sebi nosi klicu jednog

Kultura:

neobuzdana

nekontrolirana

83

novog poetka i kraja - nekad su oni bili zakleti neprijatelji, sada

su sijamski blizanci.
Umetnici o kojima diskutujemo ovde svojim delima repliciraju
glavne crte fluidnog modernog iskustva. Ponitavanje suprotstavljenosti izmeu kreativnog i destruktivnog ina, uenja i zaborav
ljanja, koraka napred i nazad, kao i odsecanje pokazivaa sa vre
menske kazaljke: to su znaci ivotne realnosti koje Vilelj, Valdes i
Braun-Vega recikliraju u platna podesna za galerijske zidove. Oni
nisu jedini: obrada tih novih kvaliteta Lebenswelta i artikulacija
njihovih iskustava jesu moda glavna preokupacija umetnosti, u
dananjem svetu bez oslonca, svetu kome se ne moe verovati da
e sedeti mirno dovoljno dugo da umetnik zavri svoju slikovnu
reprezentaciju. To se stalno ispoljava u tendenciji redukovanja i
votnog veka umetnikih del u performans, dogaaj, koji najdu
e moe trajati kao izloba od- do"; u sklonosti prema krhkim
i tronim, izrazito neotpornim i nepostojanim materijalima za
stvaranje umetnikih del; prema zemljanim radovima za koje
je malo verovatno da e ih posetiti mnogo ljudi ili da e opstati
dugo, imajui u vidu udi surove klime; sve u svemu - prema inkorporaciji neumitno brzog propadanja i nestanka u materijalnu
umetniku kreaciju. Kao to je De Kuning definisao: Sadraj je
pogled u trenu". I kako je Iv Mio sumirao, prostor u kome umetnost proslavlja svoj krajnji trijumf lien je umetnikih radova",
bar onih umetnikih radova kakve smo poznavali", odnosno kao
dragocene i retke objekte sa aurom", koji izazivaju jedinstvena,
uzviena i prefinjena iskustva u jedinstvenim prilikama i na je
dinstvenim mestima, i ine to tokom dugih, moda beskonanih
vremenskih perioda. 15
Umetnik Gediminas Urbonas je u padinu brda koje gleda na
prilaz Saltdalu, gradiu u Norlandu, najsevernijoj pokrajini Nor
veke, ugradio etiri kontejnera, svaki sa po jednim umetnikim
delom unutra. To je neobian prizor za inae monoton pejza u
blizini veno zamrznute zemlje arktikog kruga, tako da gotovo
svi vozai zaustave automobil i popnu se uz padinu da pogledaju
ta se to nalazi u kontejnerima. U tri kontejnera pronalaze uo15

Michaud, L'Art l'tat gazeux.

84

F l u i d n i ivot

biajeni objet d'art uz gotov i bizaran pronaeni objekat. Takode

uviaju da je etvrti kontejner prazan; ili tanije, da ne sadri
nikakav materijalni objekat, ali uprkos tome (ili ba zbog toga) je
ispunjen znaenjem. Bez izuzetka, svaki putnik namernik prove
de najvie vremena razmiljajui o toj praznoj rupi...
Rosenberg je jednom izbrisao nekoliko crtea svog prijatelja
De Kuninga i postavio te prazne, mada umrljane listove, uz osta
le, neizbrisane crtee...
Ovde smo govorili o reprezentativnoj umetnosti - i Viljel, Valdes, Braun-Vega, Urbonas i Rosenberg su reprezentativni umetnici, verovatno umetnici koji najbolje reprezentuju taj fluidni
moderni svet.

4.
Traenje sklonita u
P a n d o r i n o j kutiji,
ili s t r a h , b e z b e d n o s t i g r a d

U odsustvu egzistencijalne ugodnosti, sada smo zadovoljni

ako imamo bezbednost, ili oseaj bezbednosti", pisali su urednici
asopisa Hedgehog Review u svom uvodniku specijalnog izdanja
posveenog strahu. 1
Opte je poznato da je zemljite na kome bi trebalo da poivaju
nai ivotni izgledi trusno zemljite - kao i naa radna mesta i
kompanije koje ih nude, nai partneri i mree prijatelja, poloaj
koji uivamo u irem drutvu, kao i samopotovanje i samopouz
danje koji idu uz njega. Napredak", koji je nekada bio najizrazitija
manifestacija radikalnog optimizma i obeanje sveopte i trajne
sree, pomerio se potpuno ka svojoj suprotnosti, distopijskom i
fatalistikom polu anticipacije. On sada oznaava pretnju nemi
losrdne i neumitne promen koja predskazuje ne mir i spokoj,
ve kontinuiranu krizu i pritisak, koji iskljuuju bilo kakav trenu
tak predaha; to je neka vrsta igre muzike stolice u kojoj trenutak
nepanje kao rezultat donosi nepopravljiv poraz i iskljuenje bez
prava na albu. Umesto velikih oekivanja i snova, napredak"
evocira nesanicu, none more o zaostajanju", kanjenju na voz,
ili ispadanju kroz prozor vozila u punoj brzini.
1 Hedgehog Review, 5:3 (jesen 2003), str. 5-7.

86

Fluidni ivot

U nemogunosti usporavanja zapanjujueg tempa promen, a

kamoli predvianja ili kontrole smera promen, stavljamo teite
na one stvari na koje moemo uticati, ili verujemo da moemo,
ili su nas uverili da moemo na njih uticati: trudimo se da proraunamo i minimiziramo rizike od nebrojenih i nedefinisanih
opasnosti koje mogu ugroziti nas lino ili nae trenutno najblie
i najmilije, a koje mrani svet i njegova neizvesna budunost nose
sa sobom. Preokupirani smo detektovanjem sedam znakova bo
lesti raka" ili pet simptoma depresije", ili egzorcizmom sabla
sti visokog krvnog pritiska i visokog nivoa holesterola, stresa ili
gojaznosti. Drugim recima, traimo zamene za mete koje emo
izloiti viku naeg straha koji nema pristupa svom prirodnom
oduku, i pronalazi privremene zamene u detaljnoj predostronosti od duvanskog dima, gojaznosti, brze hrane, seksa bez zatite
ili izlaganja suncu. Oni meu nama koji to sebi mogu da priu
te prave fortifikacije protiv svih vidljivih i nevidljivih, sadanjih
ili predvienih, poznatih ili jo uvek nepoznatih, ratrkanih ali
sveprisutnih opasnosti, zakljuavaju se iza zidova, pokrivaju TV
kamerama prilaze svojim domovima, angauju naoruano obezbeenje, voze oklopljena vozila (kao to su oni poznati dipo
vi), nose zatitne prsluke ili uzimaju asove iz borilakih vetina.
Dejvid L. Altejd sugerie da je problem u tome to te aktivno
sti reafirmiu i pospeuju oseaj haosa". 2 Svaka dodatna brava
na ulaznim vratima kao reakcija na stalne prie o kriminalcima
iz inostranstva koji nesmetano divljaju, svaka promena naina
ishrane kao reakcija na jo jednu paniku u vezi sa hranom", ine
svet jo vie nepouzdanim i strasnijim, i podstiejoi vie odbrambenih akcija - koje e, avaj, i same, bez sumnje, dovesti do istog
rezultata. Nai strahovi su postali samodovoljni i sami sebe pos
peuju. Takode su stekli sopstveni pokretaki impuls.
Mnogo komercijalnog kapitala moe se dobiti od nesigurno
sti i straha, to se i dogaa. Tvorci reklama", kako komentarie
Stiven Grem, svesno eksploatiu iroko rairene strahove od katastrofinog terorizma kako bi poveali prodaju visokoprofitnih
2 David L. Altheide, Mass media, crime, and the discourse of fear".

Traenje sklonita

u Pandorinoj kutiji

87

dipova." Ova udovita koja prodiru benzin, sasvim naopa

ko nazvana sportska vozila", ve su dostigla 45 procenata svih
prodatih automobila u SAD i uvode se u svakodnevni ivot kao
odbrambene kapsule". Takav dip je
O z n a k a bezbednosti, kao to se zajednice opasane zidovima, u kojima se ti
dipovi tako esto voze, u reklamama prikazuju kao zajednice imune na ri
zian i neizvestan ivot spolja... Takva vozila kao da ublaavaju strah urba
ne srednje klase koji se kod njih javlja kada se kreu - ili su u saobraajnoj
guvi - po svom rodnom" gradu.

Kao i likvidna gotovina, spremna za bilo koju vrstu investici

je, kapital straha moe se konvertovati u svaki oblik profita, ko
mercijalnog ili politikog. Lina bezbednost je postala znaajna,
moda i glavna okosnica svih vidova marketinkih strategija.
Zakon i poredak", koji se sve vie svode na obeanje line sigur
nosti, postali su znaajna, moda i glavna okosnica u politikim
manifestima i izbornim kampanjama. Prikazivanje pretnji po
linu bezbednost postalo je znaajno, moda i glavno sredstvo
masovnih medija u borbi za gledanost i itanost (uveavajui do
datno uspeh, kako marketinkog tako i politikog iskoriavanja
straha). Kako je Rej Seret rekao, svet prikazan na televiziji naliku
je graanima-stadu", koju ovari-policija" uvaju od vukovakriminalaca". 4
Sve to neminovno mora, ne samo da utie na nau percepci
ju ivota u gradu, nade i bojazni koje obino veemo za urba
no okruenje, ve i da revolucionie uslove urbanog ivljenja. A
kada govorimo o uslovima urbanog ivota, u stvari govorimo o
uslovima ivota oveanstva. Prema sadanjim projekcijama, za
otprilike dve decenije, dve treine ljudi e iveti u gradovima, i
tako retko pominjana imena kao to su ongking, enjan, Pune,
Ahmadabad, Surat ili Jangon, oznaavae gradove sa vie od pet
miliona ljudi zbijenih u konurbacije - kao i druga imena, poput
Kinase, Abidana ili Belo Horizontea, koje sada vie povezuje3 Stephen Graham, ..Postmortem city: towards an urban geopolitics", City, 2
(2004), str. 165-96.
4 Ray Surette, Media, Crime and Criminal fustice (Brooks/Cole, 1992), str. 43.

88

Fluidni ivot

mo sa egzotinim odmorom nego sa prvom linijom fronta savremenih bitaka modernizacije. Novopridoli u prvu ligu urbanih
aglomeracija, skoro svi u bankrotu ili blizu bankrota, morae,
u najmanju ruku, pokuati da se u dvadesetak godina suoe sa
onim problemima koje su London ili Njujork jedva uspevali da
5
ree u 150 godina". Ono to sada znamo o poznatim brigama i
strahovima koji optereuju starije velike gradove vrlo lako moe
biti majuno u poreenju sa nedaama sa kojima se mogu suoiti
novi dinovi.
Naoj planeti treba jo mnogo da bi postala globalno selo"
Marala Makluana, ali sela na planeti se veoma brzo globalizuju.
Pre mnogo godina, Robert Redfild, prouivi ono to je ostalo
od predmodernog ruralnog sveta, zakljuio je da seljaka kultu
ra", koja nije dovrena i nije sama sebi dovoljna, ne moe biti na
odgovarajui nain opisana, a kamoli shvaena van okvira svog
susedstva, ukljuujui i grad, sa kojim su seljani vrsto povezani
meduzavisnou i uzajamnim uslugama. Nakon sto godina mo
da e jedini okvir u kojem treba posmatrati sve ruralne stvari
kako bi bile adekvatno opisane i objanjene biti planeta. Uklju
ivanje u sliku i oblinjeg grada, koliko god veliki bio, nee biti
dovoljno. I selo i grad predstavljaju terene sila daleko izvan njiho
vog domaaja, kao i procesa koje te sile pokreu i koje niko - ne
samo itelji sela i gradova, ve ak i sami inicijatori - ne mogu
pojmiti, a kamoli kontrolisati. Stara poslovica, da ljudi pucaju a
Bog nosi metke, treba da se preformulie; itelji sela i gradova
moda ispaljuju rakete ali njih nose globalna trita.
U redovnoj kolumni Komentar o selu" Korner post je 24.
maja 2002. objavio lanak Elberta van Donkersgeda (savetnika
za strateku politiku Hrianske farmerske federacije Ontarija,
Kanada) pod naslovom koji sam sve govori: Kolateralna teta
od globalizacije". 6 Svake godine proizvodimo vie hrane ekono
minijom upotrebom resursa uz angaovanje manje ljudi", primeuje Van Donkersged. Farmeri sve pametnije rade, investiraju
5 Videti izvetaj D o n a Viala Beyond the city limits", u internet dodatku lista
Guardian od 9. septembra 2004, str. 4-6.
6 Iz arhive na www.christianfarmers.org.

Traenje sklonita

u Pandorinoj kutiji

89

u tehnologije koje smanjuju potrebu za ljudskim radom, i fino

podeavaju svoje upravljanje u cilju kvalitetnije proizvodnje." Sve
manje i manje ljudi potrebno je za isti posao. Za etiri godine, do
2002,35.000 njih je nestalo iz statistika Ontarija - postali su viak
usled tehnolokog napretka", zamenjeni su novim i poboljanim
tehnologijama (znai onima koje smanjuju potrebu za ljudskim
radom). Meutim, poenta je u tome da je, po udbenicima eko
nomije, tavie i po prostoj logici stvari, takav spektakularan na
predak u produktivnosti trebalo da dovede do bogatstva rural
nog Ontarija i da znaajno povea profit farmera - ali nije bilo
znakova takvog obilja. Van Donkersged izrie jedini zakljuak do
koga se moe doi: Dobit od jaanja produktivnosti na selu aku
mulira se negde drugde u ekonomiji". Zato? Globalizacija.Globalizacija" je, primeuje Donkersged, izrodila emu spajanja
i otkupa od strane firmi koje snabdevaju farme sredstvima...";
argumentacija ovo je neophodno zbog konkurentnosti na me
unarodnom tritu" je moda ispravna, ali ovo spajanje je do
velo do monopolistikog klina" koji uzima dobiti od poveanja
produktivnosti na farmama". Dalje se kae da velike korporacije
postaju grabljivi dinovi, a onda zauzimaju trita. Oni mogu, a
to i rade, koristiti ekonomsku mo da uzmu ta im treba od sela.
Dobrovoljne razmene, razmena dobara na jednakim osnovama,
povlai se pred ekonomijom komande i kontrole na selu".
Hajde da se sada prebacimo nekoliko hiljada milja od istoka i
juga Ontarija - do Namibije, statistiki jedne od prosperitetnijih
afrikih zemalja. Kao to Kin or izvetava, tokom poslednje de
cenije udeo ruralnog u ukupnom stanovnitvu Namibije, do sada
uglavnom zemlje seljaka, naglo je opao, dok se udvostruio broj
stanovnika glavnog grada - Vindhuka. 7 Viak populacije, koja je
dola iz ruralnih krajeva, preselio se u sirotinjske gradie koji su
iznikli na ivicima relativno bogatog grada, privuen nadom, ne
realnou", jer slobodnih radnih mesta ima manje od kandidata".
Sam broj ljudi koji dolaze, u poreenju sa rastom urbane ekono
mije Vindhuka, sugerisao bi da postoji uasno mnogo ljudi koji
su, u stvari, bez prihoda", kako je utvrdio Brus Frejn, strunjak za
7 Videti: http://web.idrc.ca/en/ev-5376-201-l-DO_TOPIC.htmI.

90

F l u i d n i ivot

regionalno urbano planiranje u Namibiji, i nagraeni naunik sa

kanadskog Kvins univerziteta. Ruralna Namibija i dalje donosi
viak radne snage, dok je rast kapitala u urbanoj Namibiji suvie
nizak da apsorbuje taj viak. Obeani dodatni profit, koji je tre
balo da doe sa rastom poljoprivredne produktivnosti, nekako
nije ostao na selu, a zaobiao je i gradove. Nadovezujui se na Van
Donkersgedovu misao, moemo postavi pitanje zato. I, kao i on,
dati odgovor: globalizacija.
Na delovima planete koji su na suprotnom kraju pritisaka glo
balizacije, kako primeuje Deremi Sibruk, gradovi su postali
izbegliki kampovi za izgnanike iz ruralnog ivota" i nastavlja
opisom urbanog ivota sa kojim e najverovatnije biti suoeni ti
izgnanici iz ruralnog ivota:
Niko ne nudi posao. Ljudi se pretvaraju u vozae riki ili kune sluge: kupe
nekoliko banana i poloe ih na plonik za preprodaju; trae posao kao por
tiri ili fiziki radnici. To je nezvanini sektor. U Indiji je manje od 10 posto
ljudi zaposleno u zvaninoj ekonomiji, a i to se smanjuje privatizacijom
dravnih preduzea. 8

Nan Elin, koja se ubraja meu najkritinije istraivae i najpronicljivije analitiare savremenih urbanih trendova, istie da
je zatita od opasnosti bila osnovni motiv za izgradnju grado
va ije su granice obino bile definisane prostranim zidinama ili
ogradama, od drevnih sela u Mesopotamiji, preko srednjovekovnih gradova do naselja amerikih Indijanaca". 9 Zidovi, anevi, ili
ograde od stubova obeleavali su granicu izmeu nas" i njih",
reda i divljine, mira i rata: neprijatelji su bili oni koji su ostavljeni
sa druge strane ograde i kojima je zabranjeno da je preu. Me
utim, uglavnom u poslednjih stotinak godina, dolo je do toga
da se grad povezuje vie sa opasnou nego sa bezbednou."
Danas, u udnovatoj zameni svoje istorijske uloge i suprotno pr
vobitnim namerama i oekivanjima, nai gradovi se od sklonita
protiv opasnosti brzo pretvaraju u glavne izvore opasnosti. Diken
8 Seabrook, Powder keg in the slums".
9 N a n E l l i n , Fear and city building", Hedgehog Review, 5:3 (jesen 2003), str.
43-61.

Traenje sklonita

u Pandorinoj kutiji

91

i Laustsen ak sugeriu da je milenijumski stara veza izmeu

civilizacije i varvarstva" sada izokrenuta. Grad se vraa u pri
rodno stanje karakterisano vladavinom terora, koji je praen sve
10
prisutnim strahom."
Moemo rei da su izvori opasnosti preli u samo srce gra
da. Prijatelji, neprijatelji, i, iznad svega, ti nedokuivi, misteriozni
stranci koji se pretei javljaju izmeu ta dva ekstrema, sada su
pomeani i prolaze jedni tik pored drugih na ulicama. Rat pro
tiv nesigurnosti, opasnosti i rizika danas se vodi unutar grada, i
unutar grada je definisano bojite i linije fronta. Teko oklopljeni
rovovi i bunkeri, ija je namena da strance odvoji, dri ih na od
stojanju i sprei njihov ulazak, brzo postaju jedan od najvidljivi
jih aspekata savremenih gradova - iako imaju razliite oblike i
iako njihovi dizajneri nastoje da svoje kreacije uklope u gradski
pejza, time normalizujui" vanredno stanje u kome obitavaju
urbani itelji, zavisnici od bezbednosti.
Najuobiajeniji vid odbrambenih bedema su sve popularnije
zajednice pod kapijom" (sa naglaskom na kapiji" a ne na za
jednici" u prospektima agenata za promet nekretnina i praksi
rezidenata), sa obaveznim obezbeenjem i kamerama za nadgle
danje na ulazu. Broj zajednica pod kapijom" u SAD ve je preao
broj od 20.000, dok je njihova populacija prela osam miliona.
Znaenje kapije" postaje sve ire iz godine u godinu; na primer,
stambeni kompleks u Kaliforniji, po imenu Pustinjsko ostrvo",
opasan je ancem od sto hiljada kvadratnih metara. Brajan Marfi
je za Denisa Hopera projektovao kuu u Veneciji (u Kaliforniji)
sa metalnom naboranom fasadom nalik na bunker, i bez prozora.
Isti arhitekta je projektovao, takode u toj Veneciji, drugu luksuznu
kuu unutar zidova stare oronule graevine, koju je prethodno
iarao grafitima da bi je utopio u ve sasvim vandalizovan kraj.
Projektovana i smiljena neupadljivost je trend voen strahom
koji se iri urbanom arhitekturom; drugi trend jepretnja, i to ek
sterijerom opasnog izgleda, nalik utvrenju, a prisustvo mnogih
jasno vidljivih kontrolnih punktova i uniformisanog obezbeenjft
10 B. Diken i C. Laustsen, ..Security, terror and bare life", Space and Culture, I
(2002), str. 290-307.

92

F l u i d n i ivot

ini ga jo odbojnijim i strasnijim, ili pak provokativnim, oholim

i drskim prikazom bogatstva, dreavosti, kienosti i gizdavosti.
Arhitektura straha i pretnje preplavljuje urbana javna mesta,
neumorno, mada neprimetno ih pretvarajui u strogo uvana
mesta 24 asa dnevno. Inventivnost na ovom polju nema grani
ca. Nan Elin imenuje nekoliko sredstava, uglavnom amerikih
po poreklu, ali iroko kopiranih svuda - kao to su na skitnice
otporne" klupe u obliku bureta, kombinovane sa sistemom za pr
skanje u gradskim parkovima Los Anelesa (Kopenhagen je oti
ao i korak dalje, uklanjanjem svih javnih klupa iz centralne sta
nice i propisivanjem kazni za putnike koji lee na podu ekajui
svoju vezu), ili pak sistemi za prskanje u kombinaciji sa razor
nom bukom mehanike muzike koja tera besposliare i skitnice
dalje od trafika.
to se tie sedita korporacija i velikih robnih kua, donedav
no glavnih elemenata urbanih javnih mesta, kao i njihovih fokusa
i atrakcija, oni se danas radije opredeljuju za izlazak iz gradskih
centara i prelazak u vetaka okruenja dizajnirana od nule, sa ne
kim prividnim urbanim obelejima kao to su prodavnice, resto
rani i nekoliko stanova koji su tu ubaeni da bi sakrili temeljitost
kojom su glavne gradske atrakcije - njegova spontanost, fleksi
bilnost, sposobnost pruanja iznenaenja, te mogunost avanture
(svi oni razlozi zbog kojih se smatralo da Stadtluft frei machen) preseene i proterane. Kao primer ovog trenda, prepunog simbo
la, pogledajmo niz korporacijskih kancelarija u Kopenhagenu na
samoj morskoj obali, koje su impozantne, a pri tom ipak odbojne,
kao masivna utvrenja, temeljno ograena, osmiljena tako da
budu gledana samo iz daljine kao zidovi bez prozora La Defense
u Parizu - mogu se gledati ali se ne mogu posetiti.
Njihova poruka je jasna i precizna: slubenici korporacija unu
tar tih zgrada naseljavaju globalni sajber prostor, dok je njihova
fizika veza sa gradom formalna, uslovna i krhka - tako da vi
soka, umiljena grandioznost monolitnih fasada sa tek nekoliko
paljivo kamufliranih ulaznih taaka upravo to i odslikava. Oni
koji su unutra jesu na mestu gde su te zgrade podignute, ali mu
ne pripadaju. Njihovi interesi vie ne poivaju u gradu u kome

Traenje sklonita

Pandorinoj

kutiji

93

su, igrom sluaja, privremeno podigli svoje atore; jedinu uslugu

koju im gradski oci mogu pruiti jeste da ih ostave na miru. Poto
trae malo, ne oseaju obavezu da daju mnogo zauzvrat.
Riard Roders, jedan od najcenjenijih i najpoznatijih britan
skih arhitekata, upozorio je uesnike jednog simpozijuma za ur
bano planiranje u Berlinu 1990:
K a d predloimo projekat nekom investitoru on odmah pita: Zato su po
trebna stabla, emu slue ovi pasai?" Graevinske investitore samo interesuje poslovni prostor. A k o ne moete da garantujete da e se zgrada isplatiti
u roku od deset godina, uopte nema svrhe ni da im se obraate."

Roders opisuje London, gde je nauio tu gorku lekciju, gra

du koji je politiki paralizovan, i ini se da je skoro potpuno u
rukama graevinskih investitora". to se tie istinski i sutinski
bitnog preureenja gradskog prostora, kao to je obnova london
skih luka, najveeg prostora te vrste u Evropi, planovi su odobre
ni sa manje panje nego to bi ona bila poklonjena planiranju
postavljanja svetleeg znaka na prodavnicu brze hrane u East In
dia Dock Road". Javni prostor bio je prva kolateralna rtva grada
koji je izgubio bitku pokuavajui da zaustavi ili uspori neumo
ljivi napredak sile globalizma. I tako, Roders zakljuuje, ono
to vam je u osnovi potrebno jeste institucija koja bi titila javni
prostor".
To je lake rei nego uraditi... Gde traiti takvu instituciju? I
ako se pronae, kako je osposobiti za takav jedan zadatak?
Istorija urbanizma do sada, danas kao i u prolosti, nije sasvim
ohrabrujua. Evo ta, na primer, pronicljivi pripoveda Don Ri
der kae o sudbini londonskog urbanizma:
Drutveni poredak i distribucija londonskog stanovnitva se menjala - ali
na nain koji nije imao nikakve veze sa onim to su planovi mogli predvideti, ili to su urbanisti smatrali idealnim. To je bio klasian primer toga
kako tok ekonomije, drutva i kulture moe biti kontradiktoran, pa ak
moe i ponititi ideje i teorije koje su urbanisti zastupali. 1 2
11 Citirano iz: John Reader, Cities (Heinemann, 2004), str. 282.
12 Ibid., str. 267.

Fluidni ivot

94

U prve tri posleratne dekade, Stokholm - grad koji je prihvatio

i svesrdno usvojio veru velikih modernih i postmodernih vizio
nara da se preoblikovanjem prostora koji zauzimaju ljudi moe
unaprediti forma i priroda njihovog drutva - se moda najvie
od svih drugih velikih gradova pribliio realizaciji socijaldemo
kratske utopije". Gradska vlast Stokholma obezbedila je svakom
svom pojedinanom stanovniku ne samo adekvatan smetaj,
ve i potpun spektar blagodati za poboljanje svakodnevnog i
vota, kao i potpunu zatitu egzistencije. Ali, u roku od samo tri
decenije, raspoloenje meu ljudima je poelo da se menja na
nain neoekivan za urbaniste. Graani, posebno mlai stanov
nici Stokholma, nisu se opredelili za zajednicu koja je potpuno
predvidiva, gde se o svemu vodi rauna i sve je uzeto u obzir, ve
su strmoglavo skoili u burne vode privatnog stambenog trita.
Rezultat njihovog masovnog bekstva, kako je utvrdio Piter Hol,
ukupno gledano nije bio atraktivan, sa tim zbijenim kuama u
neinventivnim uniformnim redovima, koje podseaju na najgo
ru vrstu amerikih predgraa" - ali, potranja je bila velika i te
kue su se lako prodavale".13
Nesigurnost raa strah, i nije udo da je borba protiv nesi
gurnosti visoko na listi prioriteta urbanista; ili bar u to urbani
sti veruju, i, ako ih pitaju, insistiraju na tome da bi tako trebalo
da bude. Meutim, problem je u tome to onda kada se otkloni
nesigurnost, sa gradskih ulica nestaje i spontanost, fleksibilnost,
sposobnost pruanja iznenaenja, mogunost avanture, sve te
glavne atrakcije urbanog ivota. Alternativa nesigurnosti nije
blaeni mir, ve prokletstvo dosade. Da li je mogue savlada
ti strah a istovremeno izbei dosadu? Moe se pretpostaviti da
ova zagonetka predstavlja glavni problem sa kojom se suoavaju
urbanisti i arhitekte; problem za koji jo nije naeno ubedljivo,
zadovoljavajue i nesporno reenje; to je pitanje za koje moda
ne moe biti pronaen potpuno zadovoljavajui odgovor, ali i pi
tanje koje e (moda iz istog tog razloga) nastaviti da podstie
arhitekte i urbaniste na jo besomunije eksperimentisanje i jo
smelije invencije.
13

Peter Hall, Cities in Civilization: Culture, Innovation and Urban Order (Wei

denfeld and Nicolson, 1998), str. 875-6.

Traenje sklonita

u Pandorinoj

kutiji

95

Od samog svog poetka gradovi su bili mestagde zajedno ive

stranci, u neposrednoj blizini jedni s drugima, a pri tom ostaju
stranci. Biti u drutvu stranaca uvek deluje zastraujue (mada ne
mora uvek izazivati strah), poto je u prirodi stranaca, za razliku
od prirode, kako prijatelja tako i neprijatelja, da njihove namere,
nain miljenja i reakcije na zajednike situacije nisu poznate ili
nisu poznate u meri koja bi bila dovoljna da se procene njihovi
mogui postupci. Skup stranaca predstavlja mesto endemske i
neizleive nepredvidljivosti. To se moe i na drugi nain formulisati: stranci su otelotvorenje rizika. Nema rizika bez, u najmanju
ruku, rezidualnog staha od tete ili poraza, ali bez rizika nema
ni mogunosti dobitka ili trijumfa; zbog toga okruenje prepuno
rizika ne moe a da ne bude percipirano kao mesto istinske neo
dreenosti, koje stoga ne moe a da ne izaziva ambivalentne sta
vove i reakcije. Okruenja prepuna rizika istovremeno privlae i
odbijaju, i taka gde se jedna reakcija pretvara u svoju suprotnost
upadljivo varira i menja poloaj, tako da je praktino nemogue
utvrditi gde je ona, a kamoli fiksirati je.
Prostor je javan" u onoj meri u kojoj ljudi kojima je omogu
en ulaz i koji e tu verovatno ui nisu unapred odabrani. Nisu
potrebne nikakve propusnice i ne registruju se dolasci i odlasci.
Prisustvo u javnom prostoru je stoga anonimno, i time je neiz
beno da su prisutni u javnom prostoru uglavnom stranci jedni
drugima, kao i ljudima koji su odgovorni za taj prostor. Javni pro
stori su mesta susreta stranaca, tako da predstavljaju kondenza
ciju i ekstrakt glavnih karakteristika urbanog ivota. Upravo na
javnim mestima urbani ivot, sa svim to ga odvaja od drugih
vidova ljudskog zajednitva, postie svoj najpotpuniji izraz, za
jedno sa svojim najkarakteristinijim radostima i tugama, slut
njama i nadama.
Zato su javna mesta uporita nadmetanja privlanosti i odboj
nosti u kontinuiranim i rapidno menjajuim odnosima. Stoga su
ta mesta ranjiva, izloena manijakalno-depresivnim i izofrenim
napadima, ali i jedina mesta gde privlanost ima ansu da nadjaa
ili neutralizuje odbojnost. Drugim recima, to su mesta otkrivanja,
uenja i prvog praktikovanja naina i sredstava zadovoljavaju-

Fluidni ivot

96

eg urbanog ivljenja. Javna mesta su take gde se na licu mesta

reava budunost urbanog ivota (kao i budunost kohabitacije
irom planete, imajui u vidu da rastuu veinu stanovnitva na
planeti ine urbani itelji).
Budimo precizni: ovo se ne odnosi na bilo koja javna mesta,
ve samo na ona koja su se odrekla, kako modernistike ambi
cije da unite i poravnaju sve razlike, tako i postmodernistikog
stremljenja ka uvravanju razlika putem uzajamnog odvajanja
i otuivanja. Odnosi se na javna mesta koja prepoznaju kreativnu
vrednost razliitosti koja obogauje ivot, a pri tom podstiu te
razliitosti na sadrajan dijalog. Da citiramo opet Nan Elin: Do
putajui razliitostima" (meu ljudima, aktivnostima, uverenjima itd.) da se razvijaju", javno mesto omoguava integraciju (ili
reintegraciju) bez ponitavanja razlika; u stvari, javno mesto sla
vi razlike. Strah i nesigurnost se ublaavaju ouvanjem razlika, uz
mogunost slobodnog kretanja gradom". Tendencija povlaenja
sa javnih mesta, a time i povlaenja na ostrva istosti, vremenom
se pretvara u glavnu prepreku ivljenju uz razlike - tako to vetine dijaloga i pregovaranja blede i nestaju. Kako se stvari odvija
ju sopstvenom dinamikom, moemo osetiti rastuu opasnost da
e javni dornen biti sveden, kako se ivopisno izrazio Donatan
Mening iz South African Ikemeleng Architects", na nekoristan
prostor zaostao meu depovima privatnog prostora":
Interakcija medu ljudima u tom sterilnom preostalom prostoru je ograni
ena na sukob izmeu motorizovanih i peaka, i m u n i h i siromanih, na
primer prosjaenje i prodavanje stvari k o d semafora, sukob izmeu vozaa
i onih to pretravaju ulicu, ili otimanje stvari na ulici i kraa automobila.
Spojevi izmeu javnog domena i privatnih prostora... su proelja prodavnica robe ili razraeni mehanizmi odbrane koji dre ljude na odstojanju
- kapije, zidovi, bodljikave ice, elektrine ograde.

14

Maning zakljuuje svoju analizu pozivom na promenu teita

sa projektovanja privatnih prostora na projektovanje ireg javnog
domena koji bi bio, kako koristan tako i stimulativan... On mora
14 Jonathan Manning, Racism in three dimensions: South African architecture
and the ideology of white superiority", Social Identities, 4 (2000), str. 527-36.

Traenje sklonita

Pandorinoj kutiji

97

udovoljiti nizu alternativnih potreba i delovati vie kao katali

zator, a ne prepreka interakciji meu ljudima". to se Nan Elin
tie, ona sumira svoju studiju argumentovanjem potrebe za in
tegralnim urbanizmom", pristupom koji naglaava povezanost,
komunikaciju i slavljenje". I dodaje: Trenutno se suoavamo sa
zadatkom da izgraujemo grad na nain koji neguje zajednice i
okruenje koje nas, na kraju krajeva, odrava. To nije lak zadatak,
ali je od sutinskog znaaja."
Oko mudrosti i urgentnosti ovakvih apela ne moe biti ni
kakvih sumnji. Ono to preostaje jeste da se latimo tog zadatka,
koji zasigurno nije lak", a opet jeste od sutinskog znaaja. To
je jedan od najmanje lakih zadataka sa kojim se suoava naa
planeta, koja se rapidno globalizuje, ali i zadatak koji zahteva ne
posredno i hitno reavanje. I to ne samo zbog komfora urbanih
itelja. Kao to je Luis H. Morgan davno uvideo, arhitektura nam
15
prua potpunu ilustraciju napretka od divljatva do civilizacije".
Ja bih dodao: napredak ka civilizaciji", koji danas shvatamo ne
kao jednokratno dostignue ve kao svakodnevnu, kontinuiranu
borbu; borbu koja nikad nije do kraja dobijena i koja verovatno
nikada nee dostii svoju zavrnu crtu, ali koja je uvek obavijena
nadom u pobedu.

15 Lewis H. Morgan, Ancient Society ( H . Holt, 1878), str. 1.

5.

Potroai
modernom

fluidnom
drutvu

Potroako drutvo se zasniva na obeanju o ispunjenju ljud

skih elja na nain koji nijedno drugo drutvo u prolosti nije
moglo, niti je sanjalo da moe. Obeanje zadovoljenja ostaje za
vodljivo, ali samo dotle dok je elja neispunjena; to je jo vanije,
ono ostaje zavodljivo samo dotle dok je prisutna sumnja da elja
jo nije istinski i potpuno zadovoljena. Postavljanje lakih ciljeva,
obezbeenje lakog pristupa dobrima koja postiu te ciljeve, kao i
vera u objektivne granice istinskih" i realnih" elja - potroa
kom drutvu, potroakoj industriji i potroakom tritu zvua
lo bi kao grobna zvona. Upravo nezadovoljenje elja, kao i vrsto
i neprestano uverenje da svaki korak ka njihovom zadovoljavanju
ostavlja jo mnogo prostora za elje, i mogunost da zadovoljenje
bude vee, predstavlja pokreta ekonomije usmerene ka potro
nji.
Potroako drutvo uspeva u stvaranju permanentnog nezadovoljenja. Jedan od naina za postizanje takvog efekta jeste ne
giranje vrednosti i uniavanje potroakih proizvoda ubrzo na
kon to su lansirani u univerzum potroakih elja. A drugi, jo
efikasniji nain, je prikriven; zadovoljenje svake potrebe/elje/

100

Fluidni ivot

zahteva na nain koji neminovno mora izroditi nove potrebe/elje/zahteve. Ono to krene kao potreba mora zavriti kao moranje
ili zavisnost. Upravo to se i deava, poto je potreba da se u prodavnicama, i samo u prodavnicama, nau reenja za probleme i
olakanje od bola i napetosti, jedan aspekt ponaanja kome ne
samo da je dozvoljeno da se kondenzuje u naviku, ve se taj pro
ces svesrdno podstie. Ali to se deava iz jo jednog razloga. Kako
je pokazao pokojni Ivan Ili, veina oboljenja koja iziskuju me
dicinski tretman danas su indukovane" bolesti, to jest patoloka
stanja uzrokovana prethodnim terapijama, tako rei otpad" me
dicinske industrije. Meutim, isti trend se moe lako uoiti i u
potroakoj industriji kao celini. Hejzel Kari je nedavno ukazao
na jedan odlian primer univerzalnog trenda: ljudi iz medicinske
struke su utvrdili postojanje epidemije bolesti koe koja se lako
iritira", koja se munjevito proirila i do sada zahvatila 53 posto
ljudi na Zapadu. Samo neki od tih sluajeva mogu se pripisati
genetski uslovljenom fenomenu osetljive koe". U veini sluaje
va radi se o koi koja je postala osetljiva" pod uticajem strogog
reima nege koe. U drutvu potroaa, rairenost akni meu
odraslom populacijom moe jedino ukazivati na ekspanziju po
tranje potroaa i trita potroakih proizvoda. Kozmetiki
proizvodi koji neguju iritiranu kou, kao to su proizvodi firmi
Chantecaille, Liz Earle i Dr Hauschka, doiveli su ogroman uspeh
poslednjih godina. Kao rezultat toga, vee, poznate firme, kao to
su Dermalogica, Jurlique, a odnedavno i Carita, lansirale su sline
linije." 1 Suzan Harmsfort, koja spada meu najistaknutije stru
njake na tom polju, i sama osniva jedne od ovih firmi, sada savetuje rtvama ovih epidemija da koriste jedan ili dva proizvoda
iz blage linije tokom jednog meseca", a zatim uvode po jedan
proizvod ili tretman meseno, uz nadzor svog terapeuta". Moe se
oekivati da e se narednih godina na tritu ponuditi jo novih
linija, zajedno sa novim, iako slinim savetima, kada postanu vid
ljivi efekti sadanjih terapija, koje lee posledice prolih terapija, i
medicinska struka proglasi dolazak nove epidemije.

1 Videti: Irritable skin syndrome", Guardian Weekend, 9. oktobar 2004, str. 57.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

101

Ako potraga za ispunjenjem treba da bude neprekidna i ako

nova obeanja treba da budu primamljiva i privlana, ona obea
nja koja su ve data moraju biti prekrena i te nade o ispunjenju
treba da budu neispunjene. Carstvo hipokrizije, koje se protee
izmeu popularnih predstava i realnosti ivota potroaa, jeste
conditio sine qua non jednog funkcionalnog drutva potroaa.
Svako pojedinano obeanje mora biti obmana, ili u najmanju
ruku preterivanje, ako potraga treba da se nastavi. Bez stalno ponavljajueg neispunjavanja elja, potroaka tranja moe brzo
presuiti, a ekonomija koja je orijentisana ka potronji moe ostati
bez goriva. Upravo viak u ukupnom zbiru obeanja neutralizuje
frustraciju uzrokovanu preteranou svakog pojedinanog obe
anja i spreava taloenje frustrirajuih iskustava koje bi dovelo
do nestanka samopouzdanja kao krajnjeg rezultata te potrage.
Iz tih razloga, konzumerizam predstavlja ekonomiju obmane,
neumerenosti i otpada; obmana, neumerenost i otpad ne signa
liziraju njegovo nefunkcionisanje ve predstavljaju garant njego
vog zdravlja i jedini reim pod kojim drutvo potroaa moe biti
sigurno u svoj opstanak. Gomilanje osujeenih oekivanja svoju
paralelu ima u narastajuem brdu odbaenih ponuda potroai
ma, ponuda od kojih se oekivalo (koje su obeavale) zadovolje
nje potroakih elja. Stopa mortaliteta oekivanja je visoka, i u
funkcionalnom drutvu potroaa ta stopa mora imati stabilan
rast. Oekivani ivotni vek nada je majuan, i samo neka ekstra
vagantno visoka stopa fertiliteta ih moe spasiti od odumiranja
i nestanka. Da bi se oekivanja odravala u ivotu, i da bi nove
nade smesta zauzimale upranjena mesta nastala uklanjanjem
ve diskreditovanih i odbaenih nada, put od prodavnice do kor
pe za smee mora biti kratak a kretanje brzo.

Potroaki ivot
Sva ljudska bia jesu i oduvek su bila potroai, i zabrinutost
ljudi u vezi sa potronjom ne predstavlja novost. Ona zasigurno
prethodi dolasku fluidne" varijante modernosti. Njene prethod
nike moemo lako pronai jo u vremenima znatno pre roenja

102

Fluidni ivot

savremenog konzumerizma. Stoga je krajnje nedovoljno, i na kra

ju bi dovelo do obmane, kada bismo se iskljuivo bavili logikom
potronje (koja je uvek sasvim individualna aktivnost, usamljena
ak i kada se obavlja u drutvu) da bismo razumeli fenomen po
troaa danas. Umesto toga, potrebno je da se fokusiramo na onu
jednu pravu novinu koja je primarno drutvenog karaktera, a tek
sekundarno psiholokog i bihevioralnog karaktera: novina je in
dividualna potronja u okruenju potroakog drutva.
Potroako drutvo" nije samo ukupan zbir svih potroaa;
ono predstavlja totalitet, kao to bi Emil Dirkem rekao, vei od
zbira svojih delova". To je drutvo koje (da se pozovemo na jed
nu staru ideju koja je postala popularna pod Altuserovim uticajem) interpelira" primarno svoje lanove, ili ak iskljuivo njih,
kao potroae; i drutvo koje ocenjuje i sudi o svojim lanovima
uglavnom po njihovim kapacitetima i postupanjem u vezi sa po
tronjom.
Kad kaemo potroako drutvo" to oznaava vie, mnogo vie
nego to je to puka verbalizacija trivijalnog zapaanja da lanovi
tog drutva, pronaavi izvor zadovoljstva u potronji, provode
najvei deo svog vremena i nastojanja pokuavajui da uveaju
ta zadovoljstva. To, uz navedeno, znai i da percepcija i tretman
praktino svih elemenata drutvenog okruenja i aktivnosti koje
to okruenje inicira i oblikuje pokazuju tendenciju da se rukovo
di potroakim sindromom" kao kognitivnom i ocenjivakom
predispozicijom. Politika ivljenja", gde je politika" sa velikim
P" u meri koliko i priroda meuljudskih odnosa, pokazuje ten
denciju da se preoblikuje prema uzoru sredstava i objekata po
tronje i u skladu sa onim to podrazumeva potroaki sindrom.
Opet, taj sindrom podrazumeva mnogo, mnogo vie nego to
je fascinacija radostima unoenja i varenja, sa prijatnim oseanjima zabave" ili provoda". To je istinski sindrom, skupina ra
znolikih a pri tom povezanih stavova i strategija, kognitivnih
predispozicija, vrednosnih ocena i predrasuda, eksplicitnih i preutnih pretpostavki o putevima kojima svet ide i kretanju po tim
putevima, vizija sree i naina njihovog postizanja, vrednosnih
izbora i (da se pozovemo na termin Alfreda ica) tematskih relevantnosti".

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

103

Ono to sutinski i najjasnije odvaja potroaki sindrom od

njegovog proizvoakog prethodnika - ono to zajedno dri skup
mnogih razliitih impulsa, intuicije i sklonosti koje on sadri i
koje diu celokupni sklop do statusa koherentnog ivotnog pro
grama - izgleda daje zamena mesta vrednostima koje se pripisuju
trajanju, odnosno prolaznosti. Potroaki sindrom se, pre svega,
sastoji od naglaenog poricanja vrline odlaganja, kao i ispravno
sti i poeljnosti odlaganja zadovoljenja - ta dva aksioloka stuba
proizvoaa koji se rukovode proizvoakim sindromom.
U nasleenoj hijerarhiji prepoznatih vrednosti potroaki sin
drom je degradirao trajnost i uzvisio prolaznost. Vrednost noviteta postavio je iznad vrednosti trajanja. Drastino je skratio
vremenski rok koji odvaja ne samo elju od ispunjenja (kao to su
mnogi posmatrai sugerisali, inspirisani ili obmanuti od strane
kreditnih agencija), ve i raanje elje od njenog kraja, a suzio je i
razmak izmeu korisnosti i poeljnosti stvari u posedu i njihove
beskorisnosti i odbacivanja. Meu predmete ljudskih elja usto
liio je prisvajanje, kojem brzo sledi odlaganje u otpad, umesto
trajnog posedovanja stvari i uivanja u njima.
U ljudskim preokupacijama, potroaki sindrom ispoljava predostronost protiv mogunosti da stvari (kako ive, tako i neive)
ostanu kao gosti tu gde jesu due nego to je to poeljno, umesto
ranijih tehnika njihovog vrstog dranja za mesto u okviru dugo
rone (da ne kaemo vene) vezanosti i obavezanosti. Kod potro
akog sindroma sve se okree oko brzine, neumerenosti i otpada.
Punokrvni potroai ne gade se otpremanja stvari na otpad; Us
(et elles, bien sr) ne regretten rien - oni mirno prihvataju kratak
ivotni vek stvari i njihovu predodreenu propast, ponekad uz
samo blago prikriveno uivanje. Najsposobniji i najprilagodljiviji
praktiari potroakih vetina znaju kako da se vesele odbaciva
nju stvari kojima je istekao datum trajanja (itaj: datum za ui
vanje u njima). Majstorima potroakog zanata vrednost svakog
i svih objekata lei u njihovim prednostima i ogranienjima: ve
poznate mane obeavaju blisku obnovu i podmlaivanje, nove
avanture, nove utiske, nove radosti. U drutvu potroaa, savren
stvo (ako takva ideja jo uvek uopte dri vodu) moe biti samo

104

Fluidni ivot

kolektivna odlika mase, mnotva objekata elje; svako due stre

mljenje ka savrenom sada se ne odnosi toliko na usavravanje
stvari koliko na njihovo obilje.
I tako, da ponovim, potroako drutvo mora biti drutvo neumerenosti i raskalanosti - i time drutvo suvinosti i obilnog
otpada. to je fluidnije njihovo ivotno okruenje, to su akterima
potrebniji objekti potencijalne potronje kako bi obezbedili sebe
i svoje postupke od igri sudbine (koje su govorom sociologije
preimenovane u nepredviene posledice"). Neumerenost, me
utim, poveava neizvesnost, irim izborom stvari koje je trebalo
da uklone ili bar ublae ili neutraliu tu neizvesnost - tako da
neumerenost nikad nije dovoljno neumerena. ivot potroaa je
beskonaan niz pokuaja i greaka. To je ivot kontinuiranog eksperimentisanja - ali bez experimentum cruris koji bi ih uveo u
pouzdano ucrtanu i obeleenu zemlju izvesnosti.
Obezbediti ulog - to je zlatno pravilo potroakog razmilja
nja. U tim ivotnim jednainama su uglavnom promenljive, a
malo ima, ili uopte nema konstanti, a promenljive menjaju svoje
vrednosti suvie esto i brzo da bi se uopte moglo voditi rauna
o njihovim promenama, a kamoli da se pretpostave njihovi bu
dui preokreti.
Potroaki ivot je drutvena igra zmije i merdevine"; staze
od dna do vrha, a jo vie staze od vrha do dna su uasno kratke
- usponi i padovi su brzi koliko i bacanje kockica, i deavaju se uz
malo ili nimalo najave. Slava brzo postie taku kljuanja i smesta poinje da isparava; izviai otrog oka mogu spaziti lepoticu
beskunicu ispod svakog mosta i ne moe se rei koliko je ta lepotica lepa dok ne progovori; neka stvar to se mora" nositi ili se
mora biti vien u tome pretvara se u ne srne se nositi" due nego
to je potrebno vremena za obnovu garderobe, a kamoli za zamenu tepiha parketom. U magazinima koji definiu ivotne stilove
kolumne sa temom ta ima novo" ili ta je in" (ta morate imati,
raditi i ta drugi moraju videti da vi imate i radite) stoje pored
kolumni koje se bave onim to je out" (ta ne smete imati ili ra
diti, i ta drugi ne smeju videti da imate ili radite). Informacije o
najnovijim stvarima dolaze u paketu sa novostima o najnovijim

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

105

stvarima odreenim za korpu za smee: drugi deo paketa raste u

svakom novom broju magazina. Kao to je nedavno istakao Endi
Fier, logiku dolaska potroaa na red" je besprekorno predvideo analitiar maloprodaje Viktor Leblou, koji je pisao u vreme
posleratne obnove: Potrebne su nam stvari za konzumiranje,
2
spaljivanje, potronju i odbacivanje u sve brem tempu".
Sledeih nekoliko sluajno odabranih primera pokazuju pomenutu logiku. arlota Abrahams, kolumnistkinja lista Gvardijan,
savetuje svoje verne itaoce u nedavno sastavljenom priruniku
za prostor": Da li vam je to u rukama rolna tapeta sa cvetnim de3
zenom? Smesta to ostavite". Ruini pupoljci i bele rade" su sada
pass, gotovo je s tim, runo je i odvratno i pogledati tako neto:
nezaustavljivi toak stila" se opet okrenuo. Prema tome, italac
bi zakljuio da je dolo krajnje vreme da se skinu stare (od prole
godine) tapete sa zida. Novi izgled koji treba da bude usvojen" je
neto sasvim drugo - grafika flora". Strunjak zakljuuje: ,,Verujte mi, ja sam to uradila i fantastino je."
Ono ta stavljate na svoje telo je, razume se, efikasniji i kom
forniji nain za hvatanje koraka sa brzo prolazeim vremenom
od onog ta radite sa svojim telom. Stvari koje stavljate na sebe (i,
naravno, skidate i bacate samo malo kasnije) uistinu mogu pratiti/ukloniti/zameniti jedna drugu vrtoglavim tempom, sa ijom
brzinom i frekvencijom se mogu meriti, recimo, plastine opera
cije grudi, liposukcija, kozmetike operacije ili ak menjanje boje
kose u punom spektru boja. Da bi se potpuno iskoristio njihov
potencijal oigledno je da je potrebna masa stalno auriranih in
formacija i stalno ukljuenih antena, pored bankovnih rauna i
kreditnih kartica.
Koliina znanja koja je oveku neophodna samo da bi ostao u
redovima je zapanjujua: vrtoglavo mnotvo imena, brendova i
logotipova koje ovek mora zapamtiti i biti spreman da zaboravi
2 A n d y Fisher, Radical Ecopsychology: Psychology in the Service of Life ( S U N Y
Press, 2003), str. 167.
3 Sunflower sermon: how to do florals", Guardian Weekend, 25. oktobar 2003,
str. 60.

106

Fluidni ivot

jer nadolaze novi nizovi idola - poznatih linosti, gurua dizajnerskih kompanija, i modnih linija koje dolaze niotkuda, umariraju
uz fanfare i potom nestaju. Moda ste primetili da na premijerama i slinim dogaajima poznate linosti ne nose kapute",
4
upozorava Des Kartner-Morli. To nije zbog toga to oko Leester skvera postoji mikroklima golfskih struja, ve zato to kaputi
jednostavno nisu glamur." Ovo upozorenje praeno je utenim
savetom o tome ta treba nositi: U periodu jesen/zima glavna je
bila zagasitoplava i tamnouta (preuzimajui paletu od Marni).
Sada tafetu uzima Raf Simons i potpuno dominira boja breskve
i nane". U specijalnom novogodinjem dodatku za 2004, Tamsin
Blanard, Di Okonel i Poli Vernon svojim itaocima najavljuju:
Vrhunski frizer Dejms Braun se nada da e 2004. doneti kraj
homogenim ravnim frizurama koje on opisuje kao 'frizure pop
idola... Stil koji e poznate linosti i njegovi sledbenici svesrd
no promovisati u 2004. je stil Glen Klouz u Fatalnoj privlanosti.
Oboavam tu divlju crtu". Pozdravimo svi povratak bunny-boiler" friza! 5 Ni muki pol nije ostavljen na miru. Pozdravite se sa
Bekamovim uspravnim pramenom... odsecite ga i odluite se za
dvojku, ili ga ostavite da pada kao kod Dastina Hokinsa iz gru
pe Darkness." Spremite se za povratak elegancije iz pedesetih sa
modernim prizvukom" - kao, na primer, potpuno bele pantalone
Dada Loua u Talentovanom gospodinu Ripliju... recite zbogom
bitkama i vojnim scenama iz 2003. Nabacite kaftan, vezom ukra
ene tunike, iroke pantalone i nepravilan Paisley" dezen. I, na
kraju: Konano - odbacite mornarski izgled i umesto toga kori
stite iru paletu boja."
Prema tome, treba da znate ta je ta i gde ste vi u tome, kao
i ta morate uraditi kada kucne as da budete negde drugde. To
znanje morate obnavljati iz nedelje u nedelju; u suprotnom, ni vi,
ni oni koji vas gledaju, vie neete moi da utvrdite ,,ko ste vi", a
vi sami neete imati pojma koji to sastojak treba da nabavite da
4 Jess Cartner-Morley, How to wear clothes", Guardian Weekend, 17. januar
2004, str. 47.
5 Videti: 21 ways to be better in 2004", Observer Magazine, 4. januar 2004, str.
22 i dalje.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

107

biste u skladu s tim komponovali svoj spoljni izgled. Odgovor

na pitanje o vaem identitetu vie nije inenjer kompanije 'Fiat'
ili 'Pireli'", ili javni slubenik" ili rudar" ili poslovoa Beneton
prodavnice", ve, kao to je nedavna reklama opisala osobu koja
nosi prestini reklamirani logotip, on voli horor filmove, pije tekilu, ima kilt, navija za Dandi junajted, voli muziku 80-ih, dekor
70-ih, zavisnik je od serije Simpsonovi, uzgaja suncokrete, omilje
na boja je tamnosiva, razgovara sa biljkama". U sledeem broju
magazina, druga osoba, koja nosi isti logotip, opisana je ovako:
svira gajde, ima zmiju kao kunog ljubimca, voli Hikokove
filmove, poseduje petnaest pari farmerica, i dalje koristi pisau
mainu, ita naunu fantastiku". Oba certifikata o identitetu" do
nose isti zakljuak: sve je u detalju". Izlino je i pomenuti da se
svi ti detalji, i sve drugo to je mogue imenovati, mogu nabaviti
u prodavnicama.
Teritorija izgradnje i dogradnje identiteta nisu jedini plen
potroakog sindroma izvan njegovog carstva poslovnih ulica i
trnih centara. Postepeno, ali neumoljivo, on osvaja meuljudske
odnose i veze. Zato bi partnerski odnosi bili izuzetak od svih
ostalih ivotnih pravila? Da bi partnerski odnos funkcionisao i
donosio obeano i oekivano zadovoljstvo, potrebna mu je stal
na panja i posveena sluba, i to due odnos traje sve je tee
zadrati panju i obezbediti svakodnevnu uslugu. Potroaima,
naviknutim na potroake proizvode koji brzo stare i brzo se zamenjuju, to e biti neugodno i zamorno, a ako i pored toga od
lue da nastave nee imati neophodne vetine i navike. Brakovi,
kako pie Fil Hogan, su uvek imali svoje loe periode i kritine
trenutke, velike ili male; razlika je u tome koliko brzo nam to sve
dosadi. Onih sedam godina vernosti pripada prolom vremenu.
Prema najnovijim istraivanjima, osamnaest meseci do dve go
dine postalo je optimalno vreme za putanje braka niz vodu". 6 1
dalje objanjava: Ova vest teko moe da okira. Ona ne samo
to deluje sasvim u skladu sa modernim idejama o obavezivanju i trpljenju (teko se moe oekivati od nacije, koju podstiu
da usvoji beskrajne novitete fleksibilnog trita rada, da posveti
6 Videti: Observer Magazine, 4. jul 2004, str. 59.

108

Fluidni ivot

mnogo vremena izgradnji veze), ve govori neto i o naem poi

manju strpljenja."
Ovako radikalno saseen domet strpljenja vodi do brzih i radi
kalnih okonanja neprijatnih partnerstava. Ali to moe proizvesti
i sopstvene probleme: za veinu nas, rei partneru da ode zato to
on ili ona vie ne daje rezultate, ili zato to ti rezultati vie nisu
tako interesantni, ipak se moe pokazati znatno teim od napu
tanja staromodnog automobila ili zastarelog raunara. Veina
potroaa, propisno istreniranih za snalaenje kroz buru frizura
svakojakih boja, tunika i pantalona, udno prihvata instrukcije
koje savetnici momentalno pruaju onima kojima raskid pred
stavlja napor i tekou, kao to bi prihvatili pojas za spaavanje.
Relate", dobrotvorno drutvo za savetovanje u vezama, prua
jednodnevni kurs koji se bavi stvarima koje krenu naopako u
vezi, i kako izbei ponavljanje istih greaka... jak akcenat je na
pretvaranju negativnog iskustva u neto to obeleava pozitivan
poetak". Takode, nije udo da jedan od vodeih lanaca supermarketa trenutno u ponudi ima uradi sam" komplet za razvod"
po snienoj ceni od 7,49 funti...
irenje potroakih obrazaca u meri koja obuhvata sve ivotne
aspekte i aktivnosti moda je nenameran, neplaniran propratni
efekat sveprisutne i nametljive marketizacije" ivotnih procesa.
Trite prodire u zone ivota koje su donedavno ostajale izvan
carstva monetarne razmene i nisu bile beleene u statistikama
bruto nacionalnog proizvoda. Kada jednom dopre do prethodno
devianskih teritorija, trite istiskuje sve druge motive i kriterijume izbora koji su strani duhu robnog trita". Kao to je to
rekla Naomi Klajn, trite pothranjuje svoju nezasitu potrebu za
rastom" redefuiisanjem itavih sektora u 'proizvode', sektora koji
su ranije smatrani zajednikom svojinom koja nije za prodaju".7
Trite je danas medijator u neprijatnim aktivnostima veziva
nja i razvezivanja meuljudskih odnosa, okupljanja i razdvajanja
ljudi, ili njihovog spajanja i razdvajanja, upisivanja i ispisivanja
iz imenika. Trite utie na meuljudske odnose na poslu i kod
kue, u javnosti, kao i u najintimnijim privatnim domenima; re7

N a o m i K l e i n , Fences and Windows (Flamingo, 2002), str. xx.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

109

formulie i preoblikuje odredita i puteve ivotnih tenji tako da

nijedno od njih ne moe zaobii trne centre. Ono prepriava
ivotni proces kao niz, u principu reivih" problema, ije se reavanje, meutim, treba i moe vriti samo sredstvima koja su
dostupna iskljuivo na policama prodavnica. U prodavnicama
trite nudi tehnoloke preice ka ciljevima koji su nekada bili
postizani uglavnom korienjem linih vetina i linosti, pri
jateljskom saradnjom i drugarskim pregovorima. Obezbeuje
sprave i usluge bez kojih bi, u odsustvu druvenih vetina, ivot
u drutvu, sa drugima, odnosi sa drugima, kao i iznalaenje traj
nog modusa co-vivendi bili za sve vei broj ljudi obeshrabrujui
zadaci, van njihovog saznanja, moda ak i potpuno nedostupni.
Baca dinovsku senku konzumerizma na celinu Lebenswelta. Ne
milosrdno usauje poruku da sve jeste ili moe biti roba, ili ako
neto jo nije postalo roba da se to neto moe tretirati kao roba;
implicira da bi bolje bilo da stvari budu kao roba", a ako odbiju
da se uklope u obrazac potroa-objekat, onda ih treba posmatrati sa sumnjom ili, jo bolje, odbaciti ih. Potroaki proizvodi
danas se zavetuju da se nee pretvoriti u uljeze ili dosadne stvari.
Uveravaju nas da nam duguju sve, a mi njima nita. Obeavaju
da e biti spremni za neposrednu upotrebu, nudei momentalno
zadovoljenje koje ne iziskuje dugu obuku ili dugu tednju sred
stava - oni zadovoljavaju bez odlaganja. Takoe se kunu da e
prihvatiti injenicu da e neminovno izgubiti vau naklonost i
da e se tiho, bez prekora, gorine i kivnosti povui kada proe
njihovo vreme.
Iz ovoga sledi da druga karakteristika objekta potronje"
mora biti dodatak vlastitom rodnom listu, konano odredite:
korpa za smee" ispisano sitnim, ali jasnim i pouzdano itljivim
slovima. Smee je finalni proizvod svih potroakih aktivnosti.
Percepcija o poretku stvari u dananjem potroakom drutvu je
potpuno suprotna percepciji koja je bila karakteristina za neka
danje drutvo proizvoaa. Tada su vrstina i trajnost bili namenjeni korisnom delu, dobijenom od propisno obraene sirovine,
dok su suvini delovi i ostaci bili osueni na momentalno odla
ganje u smee i zaborav. Sada je doao red na te korisne delove

Fluidni ivot

110

da budu kratkog veka, nepostojani i efemerni, da bi teren za novu

generaciju korisnih proizvoda bio oien. Avaj, danas samo ot
pad pokazuje karakteristike vrstine i trajnosti. vrstina" je da
nas sinonim za otpad". Potroako drutvo predstavlja ostvare
nje sna kralja Mide u verziji (dodue mutiranoj) dvadeset prvog
veka. ta god trite dotakne, to se pretvara u robu; ukljuujui i
stvari koje nastoje da pobegnu iz njegovog stiska, pa ak i naini i
sredstva koja se koriste u njihovim pokuajima bekstva.

Potroako telo
U jednoj od svojih uvenih emisija Pismo iz Amerike pokojni
Alister Kuk je primetio da, iako se lista bestselera u SAD menja
svake nedelje, dve vrste knjiga se neizostavno pojavljuju na sva
koj listi: kuvari sa receptima za sve finija, ukusnija i primamlji
vija jela, i prirunici za dijete koji obeavaju sve sigurnije reime
ishrane koji garantovano, kao rezultat, daju vitko i lepo telo, bez
sala.
Ostatak ovog del knjige je iri komentar o podvojenosti li
nosti koja tako jasno dolazi do izraaja ovom kombinovanom
javnom potranjom iji se ciljevi meusobno sudaraju.
Telo moemo definisati kao potencijal koji razrauje kultura
i koji se razvija u drutvenim odnosima", pisao je Brajan Tarner, 8
elaborirajui stavove Olivera Saksa. 9 Ova tvrdnja ima univerzal
nu validnost; osmiljena je tako da vai za sve kulture i drutva.
U naoj fluidnoj modernoj kulturi i fluidnom modernom
drutvu razrada" i razvoj" tela kao potencijala" preuzima novi
smer. Po recima Krisa ilinga, to je rezultat konvergencije dve
naizgled kontradiktorne tendencije: Sada imamo sredstva da vr
imo kontrolu nad telom u meri koja do sada nije postojala, ali
istovremeno ivimo u doba koje je dovelo u veliku sumnju naa

8 Bryan S. Turner, Regulating Bodies: Essay in Medical Sociology (Routledge,

1992),str.l6.
9 Oliver Sachs, Migraine, Evolution of a Common Disorder (Pan Books, 1981).

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

111
10

saznanja o tome ta je telo i kako bi ga trebalo kontrolisati". Ova

tvrdnja takoe prua oiglednu istinu, ojaanu dodatnim kredi
bilitetom kroz svakodnevne i sveprisutne, tavie nametljive stva
ri koje na to podseaju.
Konsenzus ili skoro konsenzus na kome se bazira uverenje jav
nosti u verodostojnost ove tvrdnje trebalo bi da nas uzbuni, stavi
u stanje pripravnosti i inicira detaljno istraivanje. Po pravilu,
uverenja teko da mogu dobiti potvrdu koja je bliska konsenzusu
ukoliko ta potvrda nije odvojena od testa istine i premetena u
diskurs nezavisan od rezultata testa.
Hajde da onda postavimo pitanje: da li smo uistinu sposob
ni da kontroliemo naa tela temeljnije nego ikada ranije? Ili se
samo radi o tome da onda kada nam je to postavljeno kao obave
zna, neminovna i neotuiva dunost, kontrola tela sada zauzima
vee mesto u naim preokupacijama nego to je ikada ranije bilo
i na nju troimo vie energije nego ikada ranije? I da li smo danas
zaista manje sigurni u to ta je telo" i kako ga kontrolisati" nego
to smo to bili u prolosti, ba onako kao to smo nesigurni u po
gledu kriterijuma po kojima bi trebalo ocenjivati stanje naeg tela
i koraka koje bi trebalo preduzeti da bi se telo pribliilo onome
to treba da bude"?
Da dodatno izotrimo ova pitanja: da li je novonastala situa
cija zaista proirila obim individualne slobode, otvaranjem ireg
spektra izbora pred nama" i pred svakoga od nas" pojedinano
i slabljenjem mree veza u koju je telo bilo upleteno drutvenim
konvencijama - ili se samo ini da je to tako, jer se stare veze
smenjuju potpuno novima, koje nisu manje opresivne? Moda je
utisak proirene slobode samo glazura na onome to je, u stvari,
izmenjen skup potreba? Nije li, u stvari, ta vea mogunost izbo
ra, tih neprekidnih, gotovo nikada do kraja definisanih i nikada
neopozivih izbora - kao i njihova stalna revizija i odbacivanje ve
napravljenih izbora i potreba da se njihovi efekti uklone pravlje
njem novih izbora - sama postala neizbena i obavezna, a time je
vie nije mogue zanemariti, a kamoli odbiti?

10 Chris Shilling, The Body and Social Theory (Sage, 1993), str. 3.

112

Fluidni ivot

Ukratko: kakav je balans izmeu slobode i ogranienja u pra

vu/obavezi individualne kontrole nad sopstvenim telom?
Gotovo sve ono to se u proizvoakom drutvu smatralo vr
linom kada je u pitanju telo proizvoaa, u potroakom drutvu
bi bilo smatrano krajnje kontraproduktivnim i time jadnim kada
je u pitanju telo potroaa, potroako telo. Druga vrsta tela se
otro razlikuje od prve po tome to je tu najvanija krajnja vred
nost, ili ciljna vrednost, umesto da ona bude samo od instrumen
talnog znaaja. Telo potroaa / potroako telo je autotelino",
samo sebi svrha i samo sebi vrednost; u drutvu potroaa ono je
i vrhovna vrednost. Sva glavna ivotna stremljenja imaju za cilj
dobrobit tela, to je zavrni test i kriterijum korisnosti, preporuljivosti i poeljnosti za ostatak sveta ljudi i svakog njegovog
pojedinanog elementa.
Poto se jaanje telesnih utisaka - telesno blaenstvo, zadovolj
stva i radosti - pomera u ivotnu politiku kao njen krajnji cilj,
telo se nalazi u jedinstvenoj poziciji koja se ne moe porediti sa
ulogom dodeljenom bilo kojem drugom entitetu u Lebensweltu.
Ona kombinuje karakteristike koje se teko mogu nai na okupu
bilo gde drugde; u drugim sluajevima one su uglavnom razdvo
jene i zbog toga retko prolaze testove kompatibilnosti i sloene
zadatke uzajamnog usaglaavanja. Potroako telo na taj nain
postaje izrazito bogat izvor neprekidne zabrinutosti, koja se uve
ava usled nedostatka utvrenih i pouzdanih kanala za njeno ra
stereenje, a kamoli neutralisanje ili uklanjanje.
Nije udo da marketinki strunjaci tu zabrinutost oko nege
tela smatraju potencijalno neiscrpnim izvorom zarade. Obeanje
smanjenja ili uklanjanja te zabrinutosti je najzavodljivija, najtraenija i najradije viena ponuda od strane potroakog trita
- koje reaguje na najtrajniji i najpouzdaniji izvor popularne po
tranje za potroakom robom. Meutim, da potroako dru
tvo nikada ne ostane bez potroaa, ta zabrinutost - u otrom
raskoraku sa eksplicitnim i bunim trinim obeanjima - mora
biti konstantno oivljavana, redovno osveavana, podsticana i na
druge naine stimulisana. Potroaka trita se hrane zabrinuto-

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

113

u potencijalnih potroaa koju sama podstiu i ine sve da je

intenziviraju.
Kao to je i ranije reeno, suprotno deklarativnim obeanjima
iz reklama (kojima se nairoko veruje), sutina konzumerizma
nije zadovoljavanje elja, ve podsticanje elje za to vie novih
elja - po mogustvu elja koje u principu nije mogue utoliti.
Za potroaa, zadovoljena elja je isto to i uveli cvet ili prazna
plastina flaa; za potroako drutvo, zadovoljena elja bi bila i
predznak nastupajue katastrofe. Idealan potroa", po meri po
troakog trita, najvie bi nalikovao fabrici koja radi punom
parom dvadeset etiri asa dnevno, sedam dana u nedelji kako bi
se obezbedio beskrajan niz kratkovenih, jednokratnih i izrazito
zamenjivih elja. Stalno rastua masa vetina koje nudi trite,
kao i spravica za njihovo stavljanje u funkciju, osmiljeni su da bi
se krug elja" to bre okretao. Kako je Kris St. Dord, ugledni
savetnik za fitnes, zaposlen u jednom od najpoznatijih london
skih centara za fitnes i zdravlje, oveku koji mu se poalio da voli
da dobro pojede ali da mu se ta osobina ne slae sa nastojanjem
da odri vitku liniju, odgovorio: Idite ee u teretanu, vie vebajte i ubrzajte svoj metabolizam".
Lake je razumeti ta je to potroa fokusiran na telo i fasci
niran telom ako zamislite da ste muziar koji svira za sebe na
instrumentu, za svoju duu, ne delei uivanje, i sam slua ljupke i
smirujue ili uzbudljive i opojne zvuke koji izlaze iz instrumenta.
Nije teko to zamisliti, jer je to uobiajeno iskustvo, proivljeno
ili vieno kod drugih. Meutim, problem je u tome to se izazovi
sa kojima se suoavaju potroai ne zaustavljaju na tome. Instru
menti koje ti potroai treba da sviraju ne bi li izmamili prijatne
tonove u kojima treba da uivaju, kako im je obeano - su oni
sami. Polae se nada u telo, koje treba da omogui izraavanje
i konzumiranje tih prijatnih doivljaja; potroai se uvebavaju
za simultano obavljanje tri uloge: sviraa, sluaoca i instrumenta.
Podstiu se i od njih se oekuje sinhronizacija, stapanje i meanje
sve tri uloge - ali predmeti njihovih nastojanja tvrdoglavo odbi
jaju dovoenje, makar i za neko vreme, u potpuno zadovoljavaju
u i skladnu meusobnu ravnoteu.

114

Fluidni ivot

Od svih brojnih izazova, najzamreniji i najuporniji izazov je

reim kome vae telo, kao sredstvo stvaranja prijatnih doivljaja,
mora da se podvrgne da bi proizvodnja bila kontinuirana. Moe
te se samo moliti i nadati da e posle solidne doze tog reima primenjenog na telu, u svojstvu sredstva za stvaranje zadovoljstva,
to isto telo - sada u svojstvu strunjaka za doivljaje - biti i dalje
spremno da slui kao dobroudno, vredno, efikasno i zahvalno
stanite nadolazeih zadovoljstava. U svakodnevnom govoru, ka
paciteti tela za proizvodnju zadovoljstava, u kojima bi zatim mo
glo da se uiva, zbirno se nazivaju dobra fizika pripremljenost".
Meutim, problem je u tome to preesto dovoenje tela u stanje
dobre fizike pripremljenosti" stoji u suprotnosti sa svrhom ko
joj to stanje treba da slui...
Dobra fizika pripremljenost" je potroau u potroakom
drutvu ono to je zdravlje" znailo proizvoau u proizvoa
kom drutvu. To je certifikat za pripadanje ili uvrtenost, bora
vina dozvola. Dobra fizika pripremljenost", kao i zdravlje",
odnosi se na stanje tela, ali ova dva koncepta oznaavaju dosta
razliite aspekte tog stanja.
Ideal dobre fizike pripremljenosti" nastoji da obuhvati one
funkcije tela koje su, kao prvo i osnovno, prijemnici/predajnici
doivljaja. Poziva se na svoj kapacitet apsorpcije; na meru u kojoj
je telo podeeno za uivanja koja se nude, ili uskoro mogu biti
na ponudi - na zadovoljstva poznata i nepoznata, jo neotkrive
na, ak ni zamiljena niti zamisliva, ali koja e pre ili kasnije biti
otkrivena. Kao takva, dobra fizika pripremljenost" ne poznaje
gornju granicu; ona je, u stvari, definisana odsustvom granica;
tanije, svojom neprihvatljivou. Koliko god da je spremno vae
telo - moete ga uiniti jo spremnijim. Koliko god da je telo u
datom trenutku spremno, uvek postoji taj dosadni deli nespre
mnosti", koji doe do izraaja ili na pamet kad god uporedite ono
to ste sami doiveli sa onim o emu se govori i onim zadovolj
stvima kod drugih koje jo uvek niste sami uspeli da iskusite, o
kojima moete samo matati i zamiljati kako bi ih proiveli. U
potrazi za dobrom fizikom pripremljenou, za razliku od zdrav
lja, nema take u kojoj moete rei: Sad kad sam to postigao,

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

115

mogu stati, drati se onog to imam i uivati u tome". Kod fizike

pripremljenosti nema norme" kao krajnjeg cilja koji treba posti
i. Postizanje spremnosti predstavlja prisilu koja se brzo pretvara
u zavisnost. Stoga ona nema kraja. Nakon svake doze dolazi jo
jaa doza. Svaki cilj je samo jedan od koraka u dugom nizu ve
preduzetih i onih koji e tek biti preduzeti.
Da bi ova neprilika bila jo strasnija, tu se ne radi samo o pro
blemu prekomernog apetita i/ili neznanja koji bi to bio odgo
varajui nivo fizike spremnosti". Da se radi samo o tome, svaka
vrsta apetita bi, uz odgovarajue zalaganje, mogla biti obuzdana i
prilagoena, a svaka rupa u znanju mogla bi biti popunjena. Ako
se, meutim, pojam dobre fizike pripremljenosti" odnosi na do
ivljaje (Erlebnisse, ne Erfahrungen^.) tela, na subjektivno iskuana
i proivljena dostignua, onda se ne moe rei da li je postignuti
stepen pripremljenosti tela istinski zadovoljavajui, poto nema
objektivnog", spolja procenjenog standarda koji je mogue interpersonalno prenositi, a koji bi sluio za merenje tog stepena (niti
ga moe biti). Postizanje fizike spremnosti znai ulazak u rat bez
konane bitke na vidiku i bez izgleda na konanu pobedu nakon
koje bi usledilo primirje, demobilizacija i preraspodela sredsta
va u mirnodopsko vreme. Kada meta nije fiksirana, apsolutno ne
postoji nain za utvrivanje koliko daleko ste od nje, i koliko e
vam jo vremena biti potrebno da se borite da biste doli do nje.
Ovu neizvesnost nije mogue ukloniti. Ona nee otii, osim ako
ne podignete belu zastavu, potpuno prestanete da se nadate da je
mogue pobediti, i prestanete sa pokuajima da pobedite. Moda
je jedini izlaz ulanjenje u udruenje Anonimnih zavisnika od
fizike spremnosti".
Poto ideal spremnosti nudi samo maglovite i nejasne, nepre
cizne instrukcije o tome ta treba uraditi i ta treba izbegavati,
i poto se nikad ne moe pouzdano znati da se te instrukcije
nee promeniti ili ak biti opozvane pre nego to ih primenite
u potpunosti, postizanje spremnosti je aktivnost bez predaha;
ili, u svakom sluaju, oseaj da nikada ne moete imati predah
pri normalnom stanju svesti, bez straha. Osoba posveena ideji
fizike spremnosti je stalno u pokretu. Parola naih vremena je

116

F l u i d n i ivot

fleksibilnost": svi oblici treba da budu gipki, svi uslovi privre

meni, svi oblici podloni preoblikovanju. Opsesivna i zavisnika
reformacija je i dunost i neophodnost. Za potroako drutvo - i
potroako trite, njegove osnove i pokretaku silu - to je srena
okolnost, tavie garancija njihovog opstanka.
Taj rat, dihad, za postizanje telesne spremnosti, koji je nemo
gue dobiti a koji se vodi itavog ivota, ini spoljni svet, van tela,
mestom uasnih i zastraujuih, neizrecivih i sutinski nedoku
ivih opasnosti. ak i bez direktne tete, sve to unosite hranom
i vazduhom, sve to nepozvano prolazi kroz vau kou ili na dru
gi nain uspeva da prodre u unutranjost vaeg bia od krvi i
mesa, moe naruiti reim koji ste osmislili za vae telo u ime
kontinuirane fizike spremnosti; moe vas vratiti unazad mnogo
nedelja, meseci ili godina posveenog uvebavanja, napora i tru
da. Spoljni svet slui kao nezamenjivo tlo za ispau tragaoca za
doivljajima, ije telo je osueno da njime luta i istrauje ga. Da
nije te injenice spoljni svet bi, prosto i jednostavno, predstavljao
neprijateljsku teritoriju.
Otvori koji probijaju spoj izmeu tela i ostatka sveta moda
mogu biti strogo uvani, utvreni i tieni - ali ne mogu biti za
kljuani, a kamoli hermetiki zapeaeni. Ne radi se samo o tome
da nije mogue izbei saobraaj preko granica - njega je potreb
no aktivno podsticati, jer kada bi ostao bez gasa i utihnuo, a ka
moli stao, to ne bi bila nita manja opasnost nego da preterano
naraste i izmakne kontroli. Koja god opcija je poeljnija, rizik je
jednako veliki - a opet potroako telo / telo potroaa ne moe
a da ne sledi nalog Krisa St. Dorda i upusti se u intenzivnu
metaboliku interakciju sa svetom sa druge strane granice - to
je aktivnost ispunjena isto toliko uasavajuim rizicima koliko i
lepim nadama.
Povrina i otvori tela, sva ranjiva mesta na granici/spoju koji
razdvaja/povezuje telo od spoljnog sveta i s njim, stoga moraju
postati mesta akutne i neizbrisive ambivalentnosti. Imuna na sve
terapije, ova ambivalentnost ostaje bogat izvor najneprijatnijih
i najmunijih varijanti psiholokih trauma koje opsedaju itelje
potroakog drutva, kao i izvor zloglasnih paranoinih i izo-

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

117

frenih sklonosti tog potroakog drutva. Setimo se, na primer,

anoreksije i bulimije, ta dva poremeaja u ishrani, brae blizana
ca, koji predstavljaju zatitni znak drutva potroaa. Razmislimo
o tabagisme, izloenosti dimu upaljenog duvana, to su Francuzi
imenovali kao jedan od tri kobna zloina (uz brzu vonju i sek
sualne prekraje) od kojih se najvie plae. Pomislimo na nene
zagrljaje koji sve nelagodnije balansiraju na ivici najgnusnijeg
zloina protiv linog integriteta i prte da zatruju erotske odnose
sumnjom da se radi o seksualnim nasrtajima.
Pitao sam se da li je zapaanje Alistera Kuka o listama bestselera ostalo istinito nekoliko godina kasnije: ono to sam otkrio
jeste da, ako se neto promenilo, onda je to zapaanje postajalo
sve istinitije iz godine u godinu. Guglova pretraga je 20. jula 2004.
dala, kao rezultat, 109.000 internet stranica koje su sadravale informacije o knjigama kuvarskih recepata i nudile ih na prodaju;
bilo je 308.000 internet stranica koje su isto to inile u pogledu
knjiga za odravanje dijete, 719.000 internet stranica posveenih
vetini mravljenja. A 32 miliona stranica bavilo se pitanjem sala
(kao i 3.690.000 stranica posveenih gojaznosti)... Na jednoj od
tih 1.830.000 stranica, koje se bave prekomernom teinom, nai
ao sam na sledee statistike podatke iz Amerike:
Procenat odraslih osoba starosti od 20 i vie godina koje imaju viak kilo
grama ili su gojazne: 64.
Procenat odraslih osoba starosti od 20 i vie godina koje su gojazne: 30.
Procenat adolescenata starosti izmeu 12 i 19 godina koji imaju viak k i
lograma: 15.
Procenat dece starosti izmeu 6 i 11 godina koja imaju viak kilograma:
15.

Vie nego bilo koji drugi fenomen, masnoa ekstrahuje, kondenzuje i stapa strahove koji izviru iz slabo poznatog pograni
nog podruja" koji se prostire izmeu tela potroaa i spoljnjeg
sveta, natrpanog paraliuim opasnostima i istovremeno do vrha
ispunjenog neodoljivim iskuenjima. Zbog svog jedinstvenog
statusa, ak i brza i letimina analiza tog fenomena masnoe"

118

Fluidni ivot

moe dati koristan uvid u ambivalentnost koja je svojstvena sta

nju potroaa.
Zaista, masnoa oznaava nonu moru koja se pretvorila u re
alnost. Dobijanje teine u gramima i irenje struka u centimetri
ma ukazuje na uasnu injenicu da su svi veliki napori izgradnje
utvrenja oko granice/spoja izmeu sveta i vaeg tela bili uza
ludni - da je neprijatelj probio odbrambene linije i zauzeo bra
njenu teritoriju. Jo gore, okupacione snage su naselile osvojenu
teritoriju, izgradile garnizone unutar tela i preuzele upravljanje
nad osvojenim zemljama. Masnoa" oznaava stranu okupaciju
ili petu kolonu" - ili, jo bolje, teroristike elije, najnoviju rein
karnaciju pete kolone.
Masnoa oznaava neprijateljske agente koji su prodrli u do
mau teritoriju i spremaju se da pokrenu napad iznutra, u vreme
i sa mesta koji su najmanje oekivani, jer spavai", pod maskom
bezazlenih, srdanih, prijateljskih prvih komija, samo kupuju
vreme osmiljavajui prljave bombe" - radioloko oruje od
ostataka sa vaih gozbi i ekaju pravi as da odbace svoje maske,
izvuku bombe iz svojih podruma i sa svojih tavana, i napadnu.
Svesni ste da e vas napasti i povrediti, ali ne znate kada i gde, a
to vam nee rei ni najmudriji autoriteti - oni nita ne znaju si
gurno, i ono ta bilo ko od njih zna razlikuje se od onog ta drugi
autoriteti kau da znaju...
Paralela izmeu masnoe i terorista ili tajnih agenata, koji su
jo podmukliji time to se ne razlikuju od potenog obinog sve
ta, jo je kompletnija usled izrazito zbunjujuih i esto kontradik
tornih signala o benevolentnom" i tetnom" uticaju razliitih
vrsta hrane koje se nude. Kako je mogue razaznati ta je zasie
no" a ta nezasieno", prirodno" od hidrogenizovanog", mast
koja je telu potrebna da bi normalno funkcionisalo od one koja
spreava njegovo normalno funkcionisanje? Sve ono to je veza
no za masnoe svih vrsta - masnoe koje su jo izvan tela, u hrani
izloenoj na policama supermarketa i posluenoj u barovima i
restoranima, kao i masnoe unutar telesnog tkiva - ambivalentno
je i odbojno. Strunjaci upozoravaju na opasnosti prekomerne
ishrane i pretnju preteranih dijeta, ali gde je linija koju treba po-

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

119

vui izmeu norme i preteranosti, i kome treba verovati da e

korektno povui tu liniju? Na vrhuncu uzbune zbog terorizma
u SAD, ministar zdravlja i socijalne politike, Tomi Tompson, re
kao je komitetu Senata da je gojaznost akutan problem zdravlja
stanovnitva u naoj zemlji zbog koga milioni Amerikanaca ne
potrebno imaju zdravstvene probleme i prerano umiru". ak i
formulacija ove reenice sledi obrazac koji je zajedniki za Tompsonove kolege iz drugih vladinih tela angaovanih na prvoj liniji
rata protiv terorizma.
Masnoa je u samom sreditu neizvesnosti koja progoni vei
nu Amerikanaca (Njujork tajms je borbu oko gojaznosti nazvao
kulturnim ratom novoga veka"), i ne nedostaje snaga voljnih da
profitiraju od elje Amerikanaca da ublae svoje strahove koji
izviru iz oseanja nesigurnosti, a koje izaziva ta neizvesnost. Na
jednoj strani stoje advokati koji tragaju za zaverama - upravo su
pobedama zavrili borbe protiv duvanskih giganata i sada su elj
ni novih okraja. Na drugoj strani stoje veliki proizvoai gotove
hrane i vlasnici lanaca brze hrane, krijui se, kako su to ranije po
kuavale duvanske kompanije, iza svetih nepovredivih ustavnih
prava graana i potroake slobode izbora.
Advokati su ve podneli tube protiv kompanija McDonald's,
Wendy's, Kentucky Fried Chicken, Burger King, i drugih lanaca
brze hrane. Oni pred sudom predstavljaju rtve", kao to je izvesni Gregori Rajmz, petnaestogodinji deak visok oko 170 cm, a
teak preko 180 kg. Rajmz je izjavio da je jeo u Makdonaldsu ne
koliko puta dnevno, uglavnom supervelike" bigmakove, pomfrit
i okoladne ejkove. Njegov advokat, Semjuel Hir, rekao je da
su Rajmz i drugi klijenti namerno dovoeni u zabludu od strane
prehrambenih kompanija, koje su lukavo iskoriavale njihovo
neznanje o tome ta je zdravo za njih". Na to su prehrambene
kompanije, kroz usta i pero isto tako uglednih i uticajnih javnih
linosti, odgovorile tako to su sluaj slobode jela" predstavili
kao opti argument individualne slobode kao takve. Kao to je
Tomas D. Lorenco argumentovao u svom bestseleru Kako je ka
pitalizam spasio Ameriku (citirajui klasino liberalno delo Ludviga von Mizesa Ljudsko delovanje):

120

F l u i d n i ivot

O n d a kada se usvoji princip da je dunost vlasti da titi pojedinca od nje

gove sopstvene nepromiljenosti, ne moe biti ozbiljnih primedbi na dalja
meanja u prava. Zabrana alkohola i nikotina mogla bi se valjano argumentovati. I zato ograniavati vladinu benevolentnu promisao samo na telo
pojedinca? Nije li bol koji ovek moe naneti svom umu i dui ak razorniji
od bilo kakvog telesnog zla? Zato ga ne spreiti da ita loe knjige, da gleda
loe pozorine komade, da posmatra loa platna i skulpture ili da slua lou
muziku? teta nanesena od strane loih ideologija je zasigurno pogubnija,
kako za pojedinca tako i za itavo drutvo, nego teta od narkotika."

Masnoa je postala glavni ratni pokli i casus belli u kultur

nom ratu novog veka" - ratu koji je prosto aurirana verzija i
repriza neprestane borbe izmeu slobode i bezbednosti, dva jed
nako potrebna i traena kvaliteta, poznatih po tome da ih je teko
pomiriti, u svakom podnoljivom ili eljenom ljudskom ivotu.
Problem masnoe" predvidljivo i u stopu sledi postavljanje tela
potroaa u centralni cilj marketinga, dok nega tela postaje glav
na okosnica prodaje potroake robe. Kulturni rat novog veka"
svoj duh i zamajac dobija od krajnje ambivalentnosti koja karak
terne stanje ljudi u dolazeem drutvu potroaa.
Razreenje te ambivalentnosti nije na vidiku. Najtrezveniji i
najiskusniji savetnici upuuju one koji trae smernice za uskla
ivanje da je ambivalentnost neizbena, da je prisutna i da e tu i
ostati; radosti i uasi konzumiranja onoga to nam svet posluuje
i ime nas zavodi ne mogu se razdvojiti. Te radosti i uasi dolaze
zajedno, u vrsto uvezanom paketu, a ista radost bez primesa
uasa sve vie se pretvara u pusti san. Onima koji trae smernice
ostavljen je samo jedan put, koji vie zaobilazi problem nego to
vodi iz njega: bri tempo metabolizma koji bi poeljno omoguio
krugu da postane kvadrat, da u jednoj turi kola koji treba da
bude pojeden ostane sauvan. Kao to se to moe videti, na pri
mer na www.fatlosstips.com internet stranici:
Da biste se oslobodili sala, morate jesti! N E M O J T E se izgladnjivati. Vae
telo je sagraeno za opstanak, a deo njegovog mehanizma opstanka podra11 Thomas J. DiLorenzo, How Capitalism Saved America: The Untold History of
our Country, from the Pilgrims to the Present ( C r o w n F o r u m , 2004); Ludwig von
Mises, H u m a n Action, Scholar's Edition, str. 728-9.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

121

zumeva skladitenje i oslonac na telesne masti koje se koriste kao rezerva

u vreme nestaice hrane. A k o steknete naviku da ne jedete, ili unosite samo
malu koliinu kalorija dnevno, postepeno e vae telo to protumaiti kao
vreme gladi i krenue sa usporavanjem vaeg metabolizma. Vae telo samo
pokuava da sauva energiju (kalorije) jer dobija tako malo hrane.
Va metabolizam definie tempo kojim vae telo sagoreva kalorije, tako da
ete, ako imate brz metabolizam, utroiti puno kalorija bez mnogo truda.
A k o imate spor metabolizam, troenje kalorija ide jako teko - posebno
kalorija iz masti. Vae telo uvek usporava metabolizam kada doe do ma
njeg unosa kalorija.
Da biste ovo izbegli, jednostavno morate jesti. Naalost, tri obroka dnevno
nisu dovoljna! O n i ne pruaju vaem telu stalan tok hranjivih materija i
energije koji su mu potrebni da bi se ubrzao metabolizam i da bi sagorele
masti. U idealnom sluaju, trebalo bi da uzimate 5-6 obroka ravnomerno
rasporeenih tokom celog dana.

Sve u svemu, da bi se odagnala avet propratnih efekata konzu

miranja hrane, kao i ostalih neprivlanih i nepredvienih konsekvenci, morate jesti vie. Kao to poslovica kae: Ako ne moe
da ih pobedi, pridrui im se". Ako ne moete pobediti tu mrsku
ambivalentnost, prigrlite je i preoblikujte svoju sudbinu u svoju
ivotnu strategiju. Kada bi bio opteprihvaen, takav savet bi dao
dodatna krila robnoj proizvodnji, zamenama i odlaganju u otpad,
na veliku radost, kako dobavljaa potrone robe tako i njihovih
zakletih protivnika.
ta u svemu tome predstavlja telo? Telo je danas drutveno
regulisano" kao i ranije, samo je dolo do promen agencija koje
rukovode tim regulisanjem, sa dalekosenim posledicama po sta
nje telesnih pojedinaca kojima je dunost da upravljaju telima
koje imaju - onim to su oni sami.
Stari prerogativ izuzimanja i iskljuenja, koji su upranjavale
suverene nacionalne drave tokom itavog perioda vrstog" sta
nja modernosti, nije se sasvim izgubio. Ali, on se danas uglavnom
koristi za dranje na distanci i podalje od nedaa onih margi
nalnih kategorija koje ne mogu biti ili nije poeljno da budu za
hvaene silama trita" koje su ih jednom za svagda registrovale
kao sluajeve beznadene insolventnosti u pogledu sposobnosti

122

Fluidni ivot

zaduivanja rauna. Meutim, najvanije od svega jeste da oda

bir, izdvajanje i izbacivanje homo sacera (osobe koja je iskljue
na, kako iz ljudskih tako i boanskih zakona) vie nije monopol
drave.
U najveem broju sluajeva, danas je uloga drave ograniena
na zvanino potvrivanje izgona koji je ve postao ivotna i
njenica" preko procesa koji nisu politiki, kao i na obezbeenje
trajnosti i efikasnosti tog izuzea. Umesto da pokazuje miie na
stojei da zadri itelje unutra, postsvevidea mo drave razvija
vetine zadravanja vani nepoeljnih - tuinaca ili itelja koji su
postali tuinci.
Mnogo politikog kapitala u ratu protiv tuina" ili otuenih"
spremno je za eksploatisanje. Nikola Sarkozi, francuski ministar
unutranjih poslova, nedavno je dospeo na sam vrh popularnosti
meu politiarima sledei primer izuzetno popularnih klubova
za kontrolu teine" koji su postavljali nedeljne ciljeve mrav
ljenja" svojim lanovima: on je postavio cilj proterivanja" svakoj
optini i razdelio uputstvo za proterivanje" lokalnim upravni
cima policije. 12 Glasai", kako je Sarkozi rekao, moraju biti u
stanju da shvate i vrednuju" injenicu da je vlada nepokolebljiva
u sprovodenju obeane politike; politike koja, moemo to tako
prokomentarisati, predstavlja spaljivanje lutke aveti izuzea, to je
prizor koji za cilj ima zadobijanje kapitala politike podrke iz
strepnje koja izvire sa svakog oka fluidnog modernog okrue
nja.
Nova i brzo rastua kategorija homini sacri, karakteristina za
fluidno moderno drutvo potroaa, sastavljena je, kao to bi se i
moglo oekivati, od potroaa sa manom" ili neuspelih potroa
a. Za razliku od neradnih ljudi u drutvu proizvoaa, neuspeli
ljudi prema sadanjim standardima biosa (ivota koji nije zoe,
ili isto ivotinjski) ne spadaju u medicinske sluajeve", to nisu
kandidati za leenje i rehabilitaciju, koji su privremeno u nevo
ljama, ali e svakako pre ili kasnije biti reasimilovani i ponovo
primljeni u zajednicu. Radi se o istinski i potpuno beskorisnim
12 Videti: John Henley, France set targets for expelling immigrants", Guardian,
28. oktobar 2003.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

123

- suvinim, prekobrojnim ostacima drutva koje se rekonstituie

kao drutvo potroaa; oni nemaju nita da ponude potroaki
orijentisanoj ekonomiji, ni sada niti u doglednoj budunosti; ne
maju ta da dodaju skupu potroakih uda, nee voditi zemlju
iz depresije" poseui za kreditnim karticama koje nemaju i po
vlaenjem novca sa svojih rauna koje ne poseduju - i tako bi za
zajednicu" bilo mnogo bolje da oni nestanu...
Oni koje je Sarkozi osudio na deportaciju dekretom su isklju
eni iz drutva - iako je ak i u njihovom sluaju predselekcija
obavljena od strane nepolitikih sila koje ne kontrolie drava
(izdavanje boravinih dozvola i osuda na deportaciju se obav
ljaju veoma selektivno; oni medu strancima" koji e verovatno
biti u stanju da podmazuju tokove potroake ekonomije su, po
pravilu, izuzeti od iskljuenja). Oni koji su iskljueni iz te nove
fluidne vrste modernosti nisu bili optueni pred sudom, nije im
zabeleena kazna, niti im je izreena presuda. Oni nisu ba baeni
preko palube; oni su ispali sa broda, ili nisu uspeli da prate njegov
tempo. Oni formiraju potklasu" drutva koje se ponosi ponita
vanjem klasnih podela i uva seanje na klase iskljuivo u podeli
na one koji su izgubili u potroakoj igri i otili, ili su izbaeni iz
kazina, i na dobitnike i posveene kockare sa prilinom zalihom
gotovine koja ih ini kreditno jakim.
Poto dananje vlade vie ne iscrtavaju planove savrenog
drutvenog poretka, izgubile su interes i ne vide ni smisao u tome
da odluuju ko e biti spaen, a ko osuen, i da prave liste isklju
enih. Ali ostao im je zadatak upravljanja onima koji su ve na
drugi nain i drugim sredstvima iskljueni iz uea u potroa
koj igri, u procesu koji tee vie sam po sebi a ne po nekom pla
nu. Oni se suoavaju sa stranim izazovom ljudskog otpada" na
prepunoj planeti gde mesta za odlaganje otpada izvan zemlje vie
nisu na raspolaganju. U drutvu potroaa industrija odlaganja
otpada" za odbaena ljudska bia je jedna od nekoliko grana pro
izvodnje imunih na promen u ekonomskom ciklusu.
Ono to je zajedniko tim otpadnicima od fluidne moderne
ere sa homini sacri iz davnih vremena je drutvena golotinja"
njihovih tela, neizbrisiva stigma .njihovog iskljuenja iz norma-

124

Fluidni ivot

tivno regulisanog del oveanstva i prava na bios. Ali razliiti

su naini njihovog upadanja u nevolje, kao i razlozi zbog kojih
njihova sudbina izgleda neumitna i nepopravljiva.
Ako su ortodoksni homini sacri bili (i dalje jesu) kolateralna
teta" revnosti drave u uvoenju reda", ono ega su novi ot
padnici od ljudi" lieni jeste potroaka igra, jer im je uskraena
mogunost da ive po pravilima te igre. Prvima je nasilno skinuta
njihova drutvena odea" i bili su prisiljeni da ostanu goli izuze
em iz zakona. Drugi ostaju drutveno goli" jer su lieni, izuze
em iz norme, prilike da satkaju svoju drutvenu odeu" u ono
me to se danas smatra individualnim zadatkom - nakon to im
je prethodno onemoguen pristup tkanini koja treba da poslui
za izradu drutveno prihvaenih odela u drutvu potroaa.

Potroako

detinjstvo

Deca su sjajna" priznaje Barbara Elen, ali ubrzo potom i doda

je: ali postoje trenuci kad je briga o njima uasno dosadna, a be
smisleno je pretvarati se da je drugaije, ak ponekad i opasno." 1 3
Elen je due vreme oseala da je kod nje takav sluaj, i osetila
je veliko olakanje kada je shvatila da taj oseaj nije njena lina
greka i krivica - i drugi ljudi su pokuavali da takva oseanja sa
kriju jer su se bojali da bi se izraavanje tih oseanja sukobilo sa
dominantnim duhom vremena (ili bar sa njegovom zvaninom i
drutveno obaveznom politiki korektnom" verzijom).
Zainteresovala me ova nova manija isticanja tereta" majinstva. Jedna
nova knjiga, Mit o mami, uzburkala je javnost u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, i gde god pogledate ene se ale kako majinstvo nije ba ona
kvo kako je to trebalo da bude i (apatom) govore kako se ponekad pitaju
zato su uopte to uradile.

Sledei uobiajenu naviku da se za svaku priliku mora nai negativac i krivac za svaku neugodnost u ivotu, Elen razmilja ova13 Barbara Ellen, Bored, dirty, exhausted: who ever said there was anything
yummy about being Mummy?", Observer Magazine, 7. mart 2004, str. 7.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

125

ko: Ne moete a da se ne zapitate ko stoji iza ove nove globalne

eksplozije zlovolje oko Mita o mami". Odluuje se za lak odgovor,
pripisujui odgovornost za to enama od karijere", koje odlau
majinstvo dovoljno dugo da razviju sklonost ka ruiasto hlad
noj ozbiljnosti" kancelarije daleko od doma; bile bi prinuene da
to zamene umazanim argumentima koji povlae ebad" u slu
aju da ipak odlue da postanu majke. Deca nasuprot karijere;
vezanost za dom nasuprot sveta stalne avanture; dosada sa decom nasuprot irom otvorenih, nikada potpuno istraenih i time
veno primamljivih mesta po belom svetu". Ovo zvui istinito
- izbor zaista nije ni veseo ni prijatan; za mnoge ene bi takva
trampa bila dobar razlog za negodovanje i pritube. Meutim, da
li je to potpuna istina?
Urednica Amelija Hil, koleginica Barbare Elen, u lanku pod
nazivom koji sve govori, Mislili ste da e vas deca usreiti? Ne
ba - samo e vas uiniti siromanijim", citira Emu Flek, tridesetjednogodinju slubenicu kompanije u Londonu: Nisam ni
sanjala da su za jedno dete potrebni ovako enormni finansijski
izdaci". 14 Ema i njen suprug suoavaju se sa zastraujuim i neo
binim zadatkom: Kako da zadrimo ovaj ivotni stil kada mo
ramo voditi rauna o svakoj pari". Ovo iznenadno stiskanje svake
pare, i potreba da se dva puta razmisli kada neko hoe da udovolji
svojoj elji, bila je potpuno nepoznato iskustvo za Emu i njenog
partnera. Priznali su da zavide na ivotnom stilu i materijalnom
blagostanju prijatelja koji su bez dece i koji su na raspolaganju
imali novaca i vremena da se provode i putuju". Prijatelji koji osete
takvu zavist, kao racionalna i pametna bia, shvataju to kao upo
zorenje: nije ni udo da Kerolin Harding, tridesetetvorogodinja
direktorka firme u Londonu izjavljuje da je veoma odluna u
pogledu stvari koje elim da uradim pre nego to dobijem decu,
jer onda kad dou deca - tu prestaje nezavisnost". Nije ni udo
da, prema novim istraivanjima iz World Values Survey, sve vei
broj ljudi ne uvrtava decu pri odgovoru na pitanje o ispunjenosti
svog ivota. U Velikoj Britaniji manje od 12 posto ena i manje
14 Videti: Observer, 16. novembar 2003, str. 19.

126

Fluidni ivot

od 20 posto mukaraca je potvrdno odgovorilo na pitanje Da li

mislite da ena mora imati decu da bi joj ivot bio ispunjen?"
Deca kotaju novca, i to puno novca. Dete znai (bar za majku)
znatan gubitak prihoda i istovremeno znaajan porast porodi
nih trokova (za razliku od prolih vremena, dete je prosto i jed
nostavno potroa - ne uveava porodine prihode). Dobrotvor
no drutvo Daycare Trust" rauna da je prosena cena boravka
deteta ispod dve godine u vrtiu porasla na 134 funte nedeljno do
kraja 2002, dok su proseni prihodi po porodici dostigli 562 fun
15
te nedeljno. Prosena zarada dadilje bi na godinjem nivou
olakala kuni budet za 18.546 funti na selu, do 27.320 funti u
Londonu. Kako je Brendan Bernard, generalni sekretar Kongre
sa sindikata zakljuio, nemogunost rada, jer skupa briga o deci
prevazilazi kuni budet, osuuje stotine hiljada veih porodica
na ivot u siromatvu". Stotine hiljada porodica ve je osueno na
ivot u siromatvu. Ostale stotine hiljada posmatraju i uzimaju u
obzir njihove nedae.
U naem drutvu pod vlau trita, svaka potreba ili elja nosi
na sebi etiketu sa cenom. Stvari se ne mogu imati ako se ne kupe,
a njihova kupovina znai da druge elje i potrebe moraju da e
kaju. Deca tu nisu izuzetak, a zato bi i bila, mogli biste da se upi
tate? Naprotiv, deca bi znaila jo vie elja i potreba koje moraju
biti ostavljene po strani nego to bi to znaila bilo koja druga ku
povina - i ne moe se rei koliko puno i koliko dugo. Dobiti dete
je kao skok naglavake u kockarsku jazbinu, predajui se sudbini
ili stavljajui hipoteku na svoju budunost bez nagovetaja kolike
e biti rate na va zajam, i koliko e vremena biti potrebno da se
zajam isplati. Potpisujete blanko ek i preuzimate odgovornost za
zadatke koje ne poznajete niti moete predvideti. Ukupna cena
nije fiksna, obaveze nisu objanjene, i ne postoji garancija povraaja novca u sluaju da niste zadovoljni proizvodom.
U naem drutvu kupaca i prodavaa takvo rezonovanje tako
de zvui kao uverljivo objanjenje za odustajanje. Ali opet, ako je
ovo istina, da li je to potpuna istina? I opet - izgleda da nije. to
15 Videti: Childcare rises to 25 per cent of income", Guardian, 26. januar
2004.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

127

je vei na uvid u iru sliku, imamo vie razloga da sumnjamo da

se radi o potpunoj istini.
Dr Don Mardsen, strunjak za poremeaje zavisnosti, komentarie najnovije medicinsko otkrie da se ono to mi, laici bez do
dira sa naukom, nazivamo zaljubljivanjem" ili zaljubljenou"
svodi na luenje oksitocina, hemikalije koja ini da uivamo u
16
seksu". On objanjava da mozak poseduje unutranje hemijske
fabrike. Fizika privlanost izaziva oslobaanje hemijskih kokte
la koji aktiviraju dopamin, koji nas ini ekstatiki srenim" kada
smo sa osobom koju volimo. Kvaka je, meutim, u tome to se
ova hemikalija proizvodi samo tokom ogranienog vremena kao da je priroda isplanirala da dri ljude zajedno samo onoliko
koliko je potrebno da imaju puno seksa, bebu, i da je podignu do
bezbednog nivoa". Pa koliko dugo se onda ta hemikalija isputa?
Oko dve godine..." Komentar kolumniste koji izvetava o naj
novijim naunim otkriima i shvatanjima jeste: To bi otprilike
bilo vreme koliko su trajale moje ozbiljne veze".
italac moe zapaziti, i oseati se zadovoljno u vezi s tim: nema
potrebe za brigom, ta nesposobnost da ostanem uz svog partne
ra i sauvam vezu od raspada nije uzrokovana manom u mom
karakteru, kako sam naivno ili glupo verovao. Na kraju krajeva,
sada mogu prestati da oseam krivicu i optuujem samog sebe.
Ljubav je droga. Nadam se da e novi lek uskoro biti dostupan u
apotekama (a posle nekog vremena, i na listi recepata koje moe
prepisati Nacionalna zdravstvena sluba) - koji bi kompenzovao
nedostatke fabrika u mozgu, dopunio manjak hemikalija, ili pak,
suprotno tome, neutralisao ih kada mi je dosta mog partnera, da
bih time uinio raskid bezbolnim, brzim i bez trauma...
Teko da ovih dana moete prelistati stranice arenih magazi
na na sjajnom papiru a da ne naiete na oduevljene preporuke
za bestseler udnja: sedam smrtnih grehova Simona Blekburna,
koji je, po pravilu, predstavljen kao filozof sa Kembrida". Na
primer, sve vie i vie nas", primeuje Mark Honigsbaum, otvo
reno usvaja" ono to je autoritetom filozofije sa Kembrida definisano kao udnja koja nagoni telo na seksualnu aktivnost i
16 Videti: Kate Spicer,Love is the drug", Observer Magazine, 9. maj 2004.

Fluidni ivot

128
17

uivanja koji su sami sebi svrha". To je to: sami sebi su svrha".

Zanemarite druge stvari ako osetite elju da krenete u to. Seks
bez ljubavi, bez obaveza, bez uslova, bez razmiljanja o posledicama (kao to je, na primer, nastanak potpuno novog ljudskog
bia), ne treba biti posmatran kao greh, ak ni kao neto to treba
da izaziva nelagodu. Za razliku od drugih, navodno smrtnih grehova, seksualna pouda nije tako loa za vas a, na kraju krajeva,
nije ni toliko sramotna ni za osudu - na nju uopte i ne treba
gledati kao na greh.
Teko je, ako ne i nemogue, rei da li je filozof sa Kembrida
u pravu ili nije. To je ipak stvar procene i vaih vrednosti, i ni
kakav argument, koliko god bio prefinjen i elegantan, ne moe
dokazati ili pobiti istinu" o nekoj vrednosti; vrednosti nisu ni
istinite ni lane - one se samo usvajaju i odbacuju. Druga stvar je
to to se zaljubljujete kada oksitocin nesmetano tee, a odljubljujete se kada njegov tok presahne: to se moe injenino ispitati,
ili bar moe ostati kredibilno dok se ne dokae suprotno. Ovde
nema mesta sumnji: kada je u pitanju istina, nauka ima poslednju
re. I tako nema svrhe prigovarati protiv njenog suda. O Simonu Blekburnu neko moe rei da on samo prati duh vremena i
stavlja nauni peat odobrenja na danas uobiajene potrebe; o
Donu Mardenu se ne bi moglo rei isto, a ak i da se kae - to
ne bi uinilo njegov sud manje istinitim nego to jeste. Meutim,
postoji jedna karakteristika koja ujedinjuje te dve izjave uprkos
razlikama u njihovim osnovama: to je, naime, veliki interes koji
se pridaje obema od strane italake publike, kao i poudna, odu
evljena revnost kojom se one usvajaju (tu sudbinu ne dele sa
naunim otkriima i naunim miljenjem).
Za sociologa, ta neobino topla i rairena reakcija javnosti
predstavlja moda i najintrigantniji fenomen u celoj prii; zago
netka koja zasluuje promiljanje i objanjenje. A objanjenje je
samo jedno: poto ljudi, po pravilu, najusrdnije sluaju poruke
koje najvie ele da uju, reagovanja puna panje na izjave, kao
to su Blekburnova i Mardsenova, mogu imati smisla samo uko
liko se te izjave dobro uklapaju sa izvesnim eksplicitnim ili polu17 Videti: Don't you want me baby?", Observer Magazine, 8. februar 2004.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

129

svesnim eljama ljudi koji primaju te poruke. Moemo probati da

razmotrimo koje vrste elja bi mogle biti zajednike i tako sna
no doivljavane da bi uinile razumljivim to selektivno, ciljano
otvaranje" ljudskih umova.
Moja sugestija je da se prethodno razmatrane poruke, kao i
mnotvo slinih poruka, svesrdno prihvataju i da im se prida
je nepotvrena vrednost zato to one obeavaju da e ublaiti i
smiriti duhovno muenje kroz koje danas prolaze mnogi ljudi,
bezuspeno pokuavajui da ga se ree ili da ga prigue. Bezuspeno, jer je nevolja istinska i nee nestati bez napora, za koje
mnogi ljudi misle da nisu u stanju da ih savladaju ili oklevaju da
ih preduzmu.
Jedna vrsta nevolje je propratni efekat ivota u potroakom
drutvu. U takvom drutvu puteva je mnogo i oni su razbacani,
ali svi oni vode kroz prodavnice. Svaki ivotni cilj, a najvani
je, dostojanstvo, samopotovanje i srea, iziskuje posredovanje
trita; a svet u kome su upisani ti ciljevi je izgraen od robe
- objekata koji se procenjuju, vrednuju ili odbacuju u skladu sa
zadovoljstvom koje donose potroaima sveta. Od njih se takode
oekuje da budu laki za upotrebu i da odmah donesu zadovolj
stvo, na nain koji je podesan za korisnika; da iziskuju malo ili
nimalo truda, a zasigurno ne rtvovanje od strane korisnika. Ako
ne uspeju da ispune svoja obeanja, ako zadovoljstvo nije pot
puno ili onoliko koliko je bilo oekivano, muterije e se vratiti
u prodavnicu i zahtevati svoj novac nazad; ako to nije mogue
ostvariti - pregledae prenatrpane rafove ne bi li pronali ade
kvatnu zamenu.
U svakom sluaju, neispravan objekat (koji ne ispunjava obe
anje, isuvie je teak za nesmetanu upotrebu ili je potpuno iskorien i vie nema mogunosti da prui zadovoljstvo) ide u sme
e. Stvarima ija je jedina svrha da zadovolje potrebu ili elju ne
polau se zakletve lojalnosti. Rizike nije mogue izbei, ali opa
snosti se ine manje preteim kada se negira obavezivanje. To je
utena misao, ali i puna neprilika ako su stvari " za potroaku
upotrebu - drugi ljudi.

130

Fluidni ivot

Kada govorimo o ljudskim biima, obavezivanje je teko izbei, ak i kada je nepisano i nije formalno usvojeno. in potronje
ima jasan kraj, traje samo toliko i ni trenutak due, ali se isto ne
moe rei za interakcije meu ljudima, poto svaki susret iza sebe
ostavlja naslagu veze koja vremenom jaa i bogati se seanjima
o zajednitvu. Svaki susret je okonanje i poetak - interakcija
nema prirodan kraj". Kraj se moe samo vetaki napraviti, i da
leko je od oiglednog ko odluuje kada je kraj doao, jer su (ako
primenimo konzumeristike koncepte) u interakciji medu ljudi
ma obe strane istovremeno potroai i objekti potronje, i obe
strane mogu polagati pravo na suverenost potroaa". Uspostav
ljena veza moe biti raskinuta, dalja interakcija odbijena, ali ne
bez gorine u ustima i oseanja krivice. Teko je prevariti savest.
Lorens Grosberg nedavnu pojavu odbijanja dece" (predstav
ljanja dece u javnom diskursu kao problema", i mladih kao opa
snih, bezumnih, drutveno neodgovornih i neosetljivo nezrelih)
objanjava potrebama odraslih da se ree sopstvenih odgovor
nosti. 1 8 Kako komentarie Anri A. iro, koren tog soi-distant dis
tanciranja od dece moe se pronai u odraslima koji rade pod
logikom jednog navodno istog trinog sistema, koji, u realnosti,
samo na papiru potuje individualnu slobodu a u stvari podriva
veze drutvenog ivota i drutvene obaveze". 19
Moda savest ne bi tako esto pekla ljude i time se ne bi tako
esto pribegavalo obmanama u svetu koji bi bio manje fluidan"
od naeg - u svetu koji bi se menjao manje rapidno, svetu gde
objekti elje ne bi tako brzo zastarevali i gubili svoju privlanost
ovako vrtoglavom brzinom; u svetu gde ljudski ivot, koji traje
due od bilo kojeg drugog objekta, ne bi morao biti iseckan u niz
samostalnih epizoda i novih poetaka. Meutim, takav svet nam
nije na raspolaganju - i izuzetno su male anse da meuljudske
veze budu izuzete iz konzumeristikih obrazaca, koji su kognitiv
ni kao i bihevioralni. Kao rezultat toga, veze se brzo pretvaraju u
veliki i naizgled neiscrpan izvor ambivalentnosti i nespokojstva.
18 Videti: Lawrence Grossberg, Why does neo-liberalism hate kids?" Review of
Education/Pedagogy/Cultural Studies 2 (2001), str. 133.
19 Henry A. Giroux, The Abandoned Generation (Palgrave, 2003), str. xv.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

131

U fluidnom, brzo tekuem i nepredvidljivom okruenju po

trebne su nam vrste i pouzdane prijateljske veze i uzajamno poverenje vie nego ikada ranije. Prijatelji su, na kraju krajeva, ljudi
na koje moemo raunati kada nam je potrebno razumevanje i
podrka kada se spotiemo i padamo, a u svetu koji nastanjujemo
ak ni najbri surferi i najivahniji skejteri ne mogu biti osigurani
protiv takve mogunosti. S druge strane, meutim, to isto fluidno
i brzo tekue okruenje predstavlja privilegiju za one koji lako
putuju; ako izmenjene okolnosti iziskuju brz pokret i ponovno
poinjanje od nule, dugorone obaveze i sve veze koje je teko
raskinuti mogu se pokazati kao glomazan teret - balast koji treba
izbaciti kroz prozor. Znai, nema dobrog izbora. Ne moete imati
,,i jare i pare", ali upravo vas na to tera okruenje u kome komponujete svoj ivot. Kakav god izbor da napravite, gomilate nevolje.
To je moda razlog zato tako puno ljudi toliko paljivo prima
Blekburnove i Marsdenove poruke, kao i sline poruke koje stiu
sa svih strana, naroito putem veoma popularnih emisija, tako
zvanih reality TV" - i zato im se dopada to to uju. Neke po
ruke donose razreenje od oseaja krivice: nisi ti kriv, nisi uradio
nita loe, svi dele tu sudbinu, svako se suoava sa istim izborom
i svako ini isto. Neke druge poruke nude dozvolu da zapuite ui
kako ne biste uli glas savesti: ako ne glasa za najslabiju kariku"
i istera nekog iz igre, verovatno e ti bi isteran glasanjem dru
gih. Beznadeni i bespomoni romantici e najverovatnije prvi
biti najslabije karike" u igrama drugih, trezvenijih ljudi. ivot
je igra gde ili gubi ili dobija, a Bog pomae onom ko pomae
sebi.
Takav je svet u kome se raaju deca, u takvom svetu rastu, i u
takvom svetu e se od njih oekivati da trae svoje mesto kada
odrastu. Deca posmatraju. I ue. Kao to je to sumirao arls varcbek, naa deca duboko primaju k srcu ono to vide i uju u
okviru svojih odnosa s nama. Oni ne ukljuuju i iskljuuju svoje
prisustvo s nama, kao to bi neko mogao pretpostaviti. Deca su
uvek s nama, u interakciji ili su svedoci toga kako vodimo svoje
line ivote".20 Deca primaju k srcu ono to mi, odrasli, radimo.
20 www.simplyfamily.com/.

132

F l u i d n i ivot

Na kraju krajeva, mi smo autoritet. Mi predstavljamo svet.

an-Fransoa Liotar, uveni duhovni otac postmoderne pro
men u percepciji sveta ljudi, je, meutim, insistirao na tome da
je sudbina (privilegija?) deteta da najpotpunije reprezentuje oveanstvo:
Lieno govora, nesposobno da stoji uspravno, okleva u izboru objekata svog
interesovanja, nesposobno da prorauna prednosti, nesvesno uobiajenih
shvatanja, dete je najizrazitije ljudsko bie jer njegove neprilike najavljuju i
21
obeavaju mogue stvari.

Prvi put kada je to objavljeno, to nije bilo Liotarovo otkrie.

On je samo preformulisao miljenje koje je od poetaka moder
nih vremena bilo iroko raireno meu misliocima i piscima koji
su se bavili zjapeim jazom izmeu deje mate i nevinosti i ne
sentimentalne rutine i pokvarenosti u veem delu ivota odraslih,
kao i nehatnim i nepromiljenim nainom traenja duhovnih sila
i kreativnog potencijala dece u procesu njihovog sazrevanja".
Kao to je Kiku Adato primetila, ti mislioci su uvideli da
je intrigantno da je najbespomoniji i najzavisniji period ivota - detinjstvo - vezan za najrobusnije stanje due, najistije stanje savesti, najpri
rodniju i najkreativniju fazu ljudskog ivota. Dostojevski je izjavio da se
dua leci u drutvu dece". U romanima Oliver Tvist, Mala Dorit i drugim
Dikensovim delima, dete je simbol dobrote i vrline nasuprot pokvarenosti,
nepravdi i tatini drutva. 2 2

Liotar se nadovezao tunim komentarom da su svi napo

ri drutva", svi pritisci socijalizacije, fiziki i mentalni, bili oni
planski ili sami od sebe, usmereni ka procesu sazrevanja", odva
janja od ljudskih, isuvie ljudskih kvaliteta detinjstva. Kao da je
logika ljudskog drutva u beanju to dalje od humanosti njego
vih lanova...
Zaista, drutvo nije sklono i prijateljski nastrojeno prema
onima koji su nesvesni uobiajenih shvatanja" a ima otvoreno
21 Videti: Jean Franois Lyotard, The Inhuman: Reflections on Time, prevod Ge
offrey Bennington i Rachel Bowlby (Polity, 1991), str. 2-7.
22 K i k u Adatto, Selling out childhood", Hedgehog Review (leto 2003), str. 36.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

133

neprijateljski stav prema onima koji su nesposobni da prerau

naju svoje prednosti". Drutvo ne gleda naklono na beskonaan
broj mogunosti; ta je drugo bilo kakav drutveni poredak ako
ne smanjenje broja dozvoljenih mogunosti i obuzdavanje pre
ostalih mogunosti? Sutina svake socijalizacije je u lekcijama o
realnosti": pridolicama, novoroenima, drutvo nudi prihvat
pod uslovom da prihvate pravo realnosti da povue liniju koja
razdvaja odabrane mogunosti, sada ozvaniene kao verovatne
stvari koje podrava mo, i sve druge mogunosti, koje su sada
autoritativno osuene kao nezakonite, beskorisne, sramotne ili
grene, i sasvim antisocijalne"; koje predstavljaju ne samo gubi
tak vremena ve i izazivaju nevolje.
Od ranog modernog otkria detinjstva" kao zasebne, i po
mnogo emu jedinstvene faze ljudskog ivota, drutvo je velia
lo decu zbog njihovog duha prijateljstva" i slobodne igre" koji
su bolno nedostajali odraslim lanovima drutva uprkos tome
to su to istovremeno posmatrali, zbog uglavnom istih razloga,
sa dubokom sumnjom. Na kraju krajeva, ivot odraslih je zahtevao da slobodna igra bude ili potpuno izbegavana ili odloena
za slobodno vreme", dok je u svako drugo vreme ona bila zamenjena disciplinom i rutinom, a impuls prijateljstva bio bezbedno
zavezan u okove dogovornih prava i obaveza. Deci se nije moglo
verovati i ostaviti ih bez budnog nadzora; sirovom detinjstvu"
bila je potrebna obrada i detoksikacija" - ienje od njegovih
prirodnih sastojaka jer drutvo ne bi htelo da ih svari, a ne bi mo
glo ni kada bi to elelo. Ako ne u teoriji, onda u praksi, detinjstvo
nije bilo tretirano kao utoite ili sklonite, ve kao simulakrum
ivota odraslih. Vrsta finalnog proizvoda obrade dece zavisi od
uloga aktivne slube dodeljenih lanovima drutva.
Veim delom moderne istorije (koji je obeleen masivnim in
dustrijskim postrojenjima i velikim armijama sastavljenim od
vojnih obveznika), drutvo je oblikovalo i doterivalo svoje la
nove za rad u industriji i vojnu slubu. Poslunost i saobraznost,
istrajnost u dirinenju i monotone rutine su, u skladu s tim, bile
vrline koje je trebalo usaditi i negovati - dok su fantazije, strast,
buntovni duh i neodlunost svrstani u red poroka koje treba eli-

134

Fluidni ivot

minisati. Raunalo se na telo potencijalnog radnika ili vojnika,

dok je duh trebalo uutkati, a zatim zanemariti kao neto irele
vantno. Drutvo proizvoaa i vojnika je fokusiralo svoju obra
du detinjstva" na fiziku spremnost tela da nastani svoje budue
prirodno stanite: fabriku halu i bojno polje.
Era proizvoakog drutva je praktino zavrena, bar u naem
delu sveta, mada seanje na nju opstaje u predrasudama mno
gih koje su u otroj suprotnosti sa njihovom praksom (kao to
je Prisila Anderson zakljuila u svojoj opirnoj studiji dananje
literature o podizanju dece: Stara shvatanja o dejem neznanju,
neiskustvu, nesvesnosti, nerealistinosti i egocentrinom razmi
ljanju i dalje dominiraju u profesionalnim i javnim shvatanjima
23
detinjstva") .
Sada ivimo u drutvu potroaa. Prirodno stanite potroaa
je trite, mesto kupovine i prodaje. U sluaju potencijalnog po
troaa, brza i svesrdna reakcija na mamac koji nudi roba, kao
i kompulzivni, zavisniki nagon kupovine, su glavne vrline koje
treba usaditi i negovati; indiferentnost prema marketinkom za
voenju ili nedostatak resursa potrebnih za adekvatan odgovor
na to zavoenje su smrtni grehovi koje treba iskoreniti ili kazniti
progonstvom.
U skladu s tim, da bi svoje lanove uinilo podesnim za nase
ljavanje njihovog prirodnog stanita (ovog puta su to trni centri
i ulice u kojima se pokazuje Armirana roba nabavljena u prodavnicama, a koja treba da onome ko je nosi dodeli robnu vrednost)
drutvo potroaa fokusira svoju obradu detinjstva" na uprav
ljanje duhom. Tela nisu bitna - njihova obrada je istroena pria;
velika novina", kako se izrazio Deni-Robert Dufor je osvajanje
i reangaovanje due. 24 Ili, da citiramo Danijela Tomasa Kuka sa
Univerziteta u Ilinoisu:
Bitke koje su vodene oko deje potroake kulture, i u vezi s njom, nisu
manje bitke od onih koje se vode oko prirode linosti i njenog obima u
kontekstu sve rairenijeg upliva trgovine. Angaovanje dece, sa materija
lima, medijima, slikama i znaenjima koja izviru iz njih, odnosi se na svet
23 Priscilla Anderson, Young Children's Rights (Jessica Kinsley, 2000), str. 57.
24 Dufour, L'Art de rduire les ttes, str. 10.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

135

trgovine i ona su upletena u taj svet, koji ima centralno mesto u stvaranju
linosti i moralnih pozicija u savremenom ivotu.

25

Zaista ima centralno mesto" - i zapoinje u vrlo mladom

dobu. im naue da itaju, ili moda i dosta pre toga, javlja se
deja kupovna zavisnost". Bombardovani sa svih strana sugesti
jama da im je potreban ovaj ili onaj proizvod iz prodavnica da bi
bili prava linost, sposobna da obavlja svoju drutvenu dunost
i da bude viena kako obavlja upravo tu dunost, deca oseaju
da su neadekvatna, manjkava i ispodprosena ukoliko odmah ne
odgovore na poziv.
Najvei imperativ i najurgentnija je potreba da se poprave ili
sakriju istinski ili navodni nedostaci na licu i telu kako bi se podi
gla vlastita prodajna vrednost. Oven Boukot navodi tirane ma
gazine u koloru ija su ciljna grupa tinejderi koji se navikavaju,
iz nedelje u nedelju, na besplatne poklone" ili ekskluzivne po
nude" kao to su bujne makare", divan sjaj za usne" ili ude
san sprej za ten". 26 Najnovije istraivanje, sprovedeno u Britaniji,
pokazalo je da 90 posto etrnaestogodinjakinja redovno koristi
minku, dok 63,5 posto devojica od sedam do deset godina stav
lja karmin, a 44,5 posto stavlja senku ili ajlajner. I pored toga, primeuje Boukot, kompanija koja je sprovela istraivanje - Mintel
(jedna od vodeih britanskih organizacija za istraivanje trita),
insistira na tome da kompanije koje proizvode kozmetiku mogu
ii mnogo dalje u svojoj nameri da privuku mlade devojke da
kupuju njihove proizvode". Meu ostalim merama, sugerisano je
i postavljanje maina za prodaju kozmetike u kolama i bioskopima.
Na decu se uvek gleda kao na budunost nacije" i, u zavisno
sti od toga kakvo je bilo vienje dobrog stanja nacije, odluivalo
se kako deca treba da budu pripremljena za svoju budunost i
budunost nacije. Da je Danijel Tomas Kuk pisao izloeni tekst
pre sto, moda ak i pre samo pedeset godina, verovatno bi stavio
25 Daniel Thomas C o o k , Beyond either/or", Journal of Consumer Culture 2
(2004), str. 149.
26 Owen Bowcott, Makeup and marketing: welcome to the world of ten-yearold girls", Guardian, 8. septembar 2004, str. 3.

136

Fluidni ivot

radnu etiku" umesto potroake kulture", i industriju" umesto

trgovine". Kako stvari sada stoje, deca su, kao prvo i osnovno,
sutranji potroai: i nije ni udo to je tako, imajui u vidu da
se snaga zemlje meri prema bruto nacionalnom dohotku, koji se
pak meri obrtom novca. Za decu je bolje da to pre ponu sa prihvatanjem uloge revnosnog i upoznatog kupca/potroaa - naj
bolje od samog roenja. Novac potroen na takvu obuku ne moe
biti baen novac.
U knjizi pod naslovom koji sve govori - ta deca kupuju i za
to: Psihologija marketinga prema deci - Dan Akuf je predstavio
sveobuhvatnu strategiju ulaska i osvajanja, a zatim upravljanja
tritem za decu", teritorije koja je ranije bila jalova ili slabo i po
vrno kultivisana uprkos svom praktino neiscrpnom potencijalu
stvaranja profita. Objasnio je buduim osvajaima kako da uspeno kreiraju, razviju i reklamiraju proizvode i programe ciljane
na dananju decu od roenja preko tinejderskog perioda". 27 Uz
to dodaje: ti proizvodi" (praktino sve to je ciljano za prodaju
deci") i programi" (kao to su igrani filmovi, crtani filmovi i
elektronske igre") su po svojoj prirodi posveeni dragocenosti i
svetosti srca i umova dece irom sveta".
Akuf, i verovatno veina onih kojima se on obraa, veruje da
obraenjem dece u duh i praksu konzumerizma vri moralni za
datak, ba kao to su i pioniri kapitalistike industrije pre dva
veka verovali da su moralni misionari kad su popunjavali svoje
rudnike i fabrike dejom radnom snagom. Ti pioniri su plaali
deci malo - da bi radno vreme bilo due, a prodaja sopstvene
radne snage postala je neophodnost kojoj se treba povinovati celog ivota. Njihovi potomci, marketinki strunjaci, umesto toga
pokuavaju da (kako istie Beril Langer), stvore u deci stanje
stalnog nezadovoljstva stimulisanjem elje za novim i redefinisanjem onoga to je prethodilo kao beskorisno smee", 28 sa kraj27 D a n Acuff, What Kids Buy and Why (Free Press, 1997).
28 Videti: Beryl Langer, The business of branded enchantment", Journal of
Consumer Culture 2 (2004), str. 255. Takode videti moju knjigu Wasted Lives
(Polity, 2004), poglavlje 4: Culture of waste".

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

137

njim ciljem reprodukcije ciklusa stalne elje u koji je ugraeno

potroako kapitalistiko detinjstvo"; iako je preporueni put ka
tom cilju najee predstavljen kao duboko moralan i koristan
in (kako pie Danijel Tomas Kuk) ponovnog pronalaenja deje
svetosti, ne na (romantinoj) ideji nevinosti ve na temelju dru
ge vrste svetosti" - onog ja" koje zna i bira". Svejedno, prema
sopstvenom Kukovom priznanju, svet meusobnog ocenjivanja
meu decom na osnovu robe, medijskih likova i poznavanja pro
izvoda .... sve vie predstavlja normu kojoj deca i roditelji moraju
29
da se podvrgnu ako ele da imaju 'zdrav' drutveni ivot".
Meutim, malo je razloga za sumnju, kako Dulijet B. Skor
sugerie, da se tokom poslednje dve decenije... trite za decu
dramatino proirilo, kako u smislu direktnih trokova tako i
30
njihovog uticaja na kupovine roditelja". Dulijet Skor zapaa
fenomen komercijalizacije detinjstva" (komandne uloge rob
nog trita u podizanju, obrazovanju i oblikovanju dece) i cilja
nja marketinkih aktivnosti na samu decu. Ova dva procesa se
meusobno podstiu. Roditelji svoju decu posmatraju zaista kao
znalce u izboru" koji poseduju znanja koja njihovi roditelji ne
poseduju, to jest znanja o onome ta je po trenutnoj modi oba
vezno a ta je passe". Iz tog razloga, roditelji sve vie konsultuju
decu kada god treba da donesu odluku o kupovini, jer ti roditelji
vie ne veruju sopstvenom sudu o tome ta je dobro za decu", a
time ni svom izboru u kupovini. Istraivanje narueno od strane
veoma uspene marketinke kompanije Nickelodeon je pokazalo
da se 89 posto roditelja dece uzrasta od osam do etrnaest godina
izjasnilo da trai miljenje svog deteta o proizvodima pre nego
to ih kupe. Prema Dejmsu U. Maknilu,
deca uzrasta od osam do dvanaest godina su direktno uticala na sumu od
oko 300 milijardi dolara kupovine od strane odraslih u 2002, i to trite
pod uticajem dece" raste po stopi od oko 20 procenata godinje, a 30 mi
lijardi dolara robe su u 2002. kupila sama deca, sopstvenim novcem (pro-

29 Cook,Beyond either/or", str. 150.

30 Juliet B. Schor, The commodification of childhood: tales from the adverti
sing front lines", Hedgehog Review (leto 2003), str. 7 i dalje.

138

F l u i d n i ivot

cenjeno je da su takve kupovine dostizale svega 6,1 milijardu dolara samo

31
trinaest godina ranije).

Opet prema Maknilu, jedno od etvoro dece poseuje prodavnice samostalno pre odlaska u osnovnu kolu, dok je prosena
starost dece koja poinju sa samostalnim kupovinama osam go
dina.
Dua deteta je pod opsadom", sugerie Kiku Adato. Finansijski pritisci potroakog trita u ekspanziji i ofanzivi doveli su do
toga da jedna plata nije dovoljna da se vodi briga o porodici sa
decom; 67 procenata dece u Americi se podie u porodicama sa
dvojnim prihodima, i ta deca postaju uliari" i provode veinu
svog vremena van kole - sama ili u drutvu svojih vrnjaka. Po
rodine veze su labave normalnim radnim danima". One se do
datno podrivaju i slabe zamenom autoriteta i komandne struktu
re, koja je rezultat preuzimanja ekspertize za kupovinu od strane
dece, kao i prava donoenja odluka o kupovini (i, podsetimo se,
kupovina je aktivnost koja posreduje u praktino svakom aspek
tu porodinog ivota i ivota individualnih lanova porodice).
Kao to Dozef E. Dejvis sugerie, procesi konzumerizma i komercijalizacije su destabilizovali starije institucije za formiranje
identiteta (porodicu, kolu, crkvu i tako dalje)" i time stvorili va
kuum koji su potom pourili da popune. 3 2 Dejvis citira strunja
ka za brendiranje" - Skota Bedburija, koji velikim brendovima"
pripisuje ulogu taaka emocionalnog povezivanja", koje svojim
nosiocima omoguavaju da se lociraju u ire iskustvo". Ne obra
ajmo panju na jezik sastanaka upravnih odbora - ono to ovaj
strunjak, u stvari, ovom izjavom implicira postaje sasvim jasno
kada se pronikne kroz debelu verbalnu masku: ono na ta se ovde
misli jeste iskorienje potreba koje su u slobodnom letu i bez
doma, u svrhu velikih brendova", i zamena ljudskih veza lojalnou prema brendu u oblikovanju ivotnih oekivanja i ivotnih
vetina potroaa u budunosti.
31 James U. McNeal, The Kid's Market: Myths and Realities (Paramount Market,
1999).
32 Joseph E. Davis, The commodification of self ", Hedgehog Review (leto 2003),
str. 44 i dalje.

Potroai

u fluidnom

modernom

drutvu

139

Po Toriju de Angelisu, postoji masa rezultata istraivanja koji

ukazuju na to da nesigurnost - kako finansijska, tako i emocio
33
nalna - lei u srcu potroakih enji". Da bi se razumeo proces
stvaranja potroaa" - psihologija treba da proiri svoj fokus
sa pojedinca" kako bi obuhvatila drutveno okruenje u kome se
dete oblikuje u kompulzivnog i zavisnikog kupca/potroaa. De
Angelis citira Alena Kanera, psihoterapeuta sa Berklija:
Korporativni konzumerizam ima teke psiholoke efekte, ne
samo na ljude ve i na nau planetu... Preesto psihologija isuvie individualizuje drutvene probleme. U tome na kraju krivimo
rtvu, u ovom sluaju lociranjem materijalizma u pojedincu, pri
tom ignoriui ogromnu korporativnu kulturu koja vri invaziju
na veliki deo naeg ivota.
Duhovnost je moda detetu dar dobijen roenjem, ali nju po
troako trite konfiskuje i onda koristi za podmazivanje tokova potroake ekonomije. Detinjstvo se, kao to sugerie Kiku
Adato, pretvara u pripremu za prodaju sebe", jer se deca ue da
posmatraju druga ljudska bia, ukljuujui i prijatelje i lanove
porodice, kroz prizmu trino generisanih percepcija i sudova.

33 Tori de Angelis, Consumerism and its discontents", www.apa.org/monitor/

jun04/discontents.html.

6.

Uenje hodanja po

ivom pesku

Trebalo je vie od dva milenijuma od vremena kada su mu

draci antike Grke smislili pojam paidea kao oznaku za obra
zovanje itavog ivota" da se taj pojam pretvori iz oksimorona
(kontradikcije u terminima) u pleonazam (slian lepljivom
lepku" ili metalnom gvozdu"...)- Ta izuzetna transformacija se
odigrala sasvim nedavno, tokom poslednjih nekoliko decenija,
pod uticajem radikalno ubrzanog tempa promena u drutvenom
okruenju u kome su oba glavna aktera obrazovanja - uitelj i
uenik - morali da deluju.
U momentu ispaljivanja projektila iz balistikog oruja, pravac
i domet tog projektila ve je odreen oblikom i poloajem topa,
kao i koliinom baruta u auri; moe se proraunati sa malom
grekom ili bez greke mesto koje e projektil pogoditi, i to me
sto se moe birati pomeranjem cevi topa ili promenom koliine
baruta. Te karakteristike balistikih projektila ine ih idealnim
orujem za korienje u pozicionom ratu - gde su mete ostajale
ukopane u rovovima ili bunkerima a projektili su bili jedina tela
u pokretu.
Te iste karakteristike ih, meutim, ine beskorisnim kada mete
koje niandija ne vidi ponu sa kretanjem - posebno ako se kre
u bre nego to projektil moe leteti, a jo i vie od toga ako je
to kretanje nasumino, na nepredvidljiv nain koji obesmilja-

142

Fluidni ivot

va preliminarne proraune zahtevane putanje. Tada je potreban

pametan, inteligentan projektil, projektil koji moe menjati smer
u letu u zavisnosti od promena okolnosti, koji moe odmah detektovati kretanje mete, saznati sve to moe i to je potrebno da
se sazna o poslednjem pravcu i brzini mete - i da iz tih infor
macija ekstrapolira tano mesto gde e se putanje susresti. Takvi
pametni projektili ne mogu prestati sa prikupljanjem i obradom
informacija tokom leta, a kamoli okonati ih - njihove mete se
neprestano kreu i menjaju smer i brzinu, tako da se definisanje
mesta susreta mora konstantno aurirati i ispravljati.
Moemo rei da pametni projektili slede instrumentalnu ra
cionalnost", iako u svojoj tenoj, fluidnoj verziji, da tako kaemo;
odnosno, odbacivanjem pretpostavke da e cilj biti dat, konstan
tan i nepokretan tokom vremena, te da e biti potrebno samo
izraunati i upotrebiti sredstva. Projektili koji su jo pametniji
nee biti uopte ogranieni na unapred odabranu metu ve e
birati mete u letu. Ono ime e ti projektili biti voeni je uglav
nom pitanje toga ta najvie oni mogu postii u okviru svojih
tehnikih kapaciteta, i za koje su od potencijalnih meta na ras
polaganju najopremljeniji da ih pogode. To bi bio, moemo tako
rei, sluaj izokrenute instrumentalne racionalnosti": mete se
biraju dok projektil leti, a sredstva na raspolaganju odreuju koji
e cilj" biti na kraju odabran. U ovom sluaju, pamet" leteeg
projektila i njegova efikasnost imale bi koristi od opreme koja je
generalna" ili nenamenska", bez teita na bilo koju specifinu
kategoriju ciljeva, ne preterano prilagoena gaanju bilo kakve
posebne vrste meta.
Pametni projektili, za razliku od svojih starijih balistikih ro
aka, ue u letu, tako da ono to im je potrebno obezbediti na po
etku jeste sposobnost uenja, i to brzog uenja. To je oigledno.
Ono to je, meutim, manje vidljivo, a isto toliko bitno kao vetina
brzog uenja, jeste sposobnost trenutnog zaboravljanja onoga ta
je bilo prethodno naueno. Pametni projektili ne bi bili pamet
ni da nisu u stanju da promene miljenje" ili odbace prethodne
odluke" bez premiljanja i kajanja... Oni se ne smeju preterano
oslanjati na informacije koje dobijaju i nikako ne smeju stei na-

Uenje hodanja po ivom pesku

143

viku da se ponaaju onako kako su te informacije sugerisale. Sve

informacije koje dobijaju rapidno zastarevaju i ako se smesta ne
odbace mogu dovesti u zabludu umesto da daju pouzdane smernice. Ono to mozak" pametnih projektila ne sme nikad zabora
viti je to da je znanje koje stiu izrazito zamenjivo, vredi samo do
daljnjeg i samo je privremeno korisno, te da je garancija uspeha
da se ne previdi momenat kada usvojeno znanje vie nije korisno
i kada ga treba odbaciti, zaboraviti i zameniti.
Filozofi obrazovanja vrste moderne ere uitelje su smatrali
bacaima balistikih projektila i objanjavali su im kako da obezbede da njihovi proizvodi ostanu striktno na predvienom kursu
koga odreuje poetni moment sile. Nije ni udo to je bilo tako;
u ranim fazama moderne ere balistiki projektili su bili najvie
tehnoloko dostignue. Pruali su besprekornu uslugu svima koji
su hteli da osvoje i zagospodare svetom kakav je tada bio. Kao to
je Hilari Belok samouvereno izjavila, govorei o afrikim domo
rocima: ta god da se desi, mi imamo 'maksima, a oni nemaju"
(maksim" je, podsetimo se, bila maina sposobna da ispali veliki
broj metaka u kratkom vremenu, i bio je efektivan samo ako je
toliko veliki broj metaka bio na raspolaganju). U stvari, ta vizija
zadatka uitelja i sudbine uenika bila je mnogo starija od ideje
balistikih projektila" i moderne ere koja ih je stvorila - postoji
jedna stara kineska poslovica koja je dva milenijuma starija od
modernog doba, ali je i dalje citira Komisija Evropske unije u
podrci programu za uenje tokom celog ivota", na pragu dva
deset prvog veka: Kada planira godinu dana unapred, planiraj
kukuruz. Kada planira deceniju unapred, zasadi stabla. Kada
planira za ceo ivot, obuavaj i obrazuj ljude". Tek je ulaskom
u fluidno moderno vreme ta drevna mudrost izgubila svoje pra
gmatiku znaenje, i ljudi koji imaju veze sa uenjem i unapree
njem uenja, poznatom kao obrazovanje", morali su da pomere
svoju panju sa balistikih na pametne projektile.
Konkretno, da bi u fluidnom modernom okruenju obrazova
nje i uenje imali bilo kakvu svrhu oni moraju biti kontinuirani
i zaista trajati tokom celog ivota. Ne moe se zamisliti bilo ka
kva druga vrsta obrazovanja i/ili uenja; formiranje" linosti je

144

F l u i d n i ivot

nezamislivo na bilo koji drugi nain sem u vidu tekue i nikada

dovrene reformacije.
U pitkom i sadrajnom opisu Leeka Kolakovskog, sloboda
koja transformie svaki korak u (potencijalno sudbonosan) izbor
nam je data uz nau ljudskost, i predstavlja temelj nae ljudsko
1
sti; daje jedinstvenost samom naem postojanju". Ali moe se
rei i da in izbora nikada ranije nije bio tako izrazito samosvestan kao danas, vrei se u uslovima bolne a neizleive nesigur
nosti, pod stalnom pretnjom zaostajanja" i iskljuenja iz igre, uz
zabranu ponovnog ulaska zbog nemogunosti davanja odgovora
novim zahtevima.
Ono to odvaja dananju agoniju izbora od neugodnosti koje
su uvek muile homo eligensa,oveka koji bira", jeste pojava slut
nje da nema unapred utvrenih pravila ili univerzalno odobrenih
ciljeva kojih bi se moglo vrsto pridravati bez obzira na to ta
se moe desiti, ime se oni koji vre izbor oslobaaju odgovor
nosti za mogue negativne konsekvence svog izbora. Nita ne
moe spreiti mogunost da one referentne take i smernice koje
danas deluju ubedljivo sutra budu opovrgnute i odbaene (i retrospektivno!) jer vode u zabludu ili su pogrene. Kompanije koje
su navodno vrste kao stena demaskiraju se kao plod mate ra
unovoa. ta god je dobro za vas" danas, moe sutra biti reklasifikovano kao va otrov. Naizgled vrsto obavezivanje i sveano
potpisani sporazumi mogu preko noi biti poniteni. A obeanja,
veina njih, izgleda da se daju samo da bi mogla biti neispunjena
ili prekrena, pri emu se rauna na kratko pamenje javnosti.
ini se da ne postoji stabilno, bezbedno ostrvo meu strujama.
Onda, kakvi ostaju izgledi i zadaci obrazovanja? Jaek Vojehovski, urednik poljskog asopisa posveenog akademskoj pro
fesiji, zapaa kako je nekada davno fakultetska diploma nudila
siguran put u praktikovanju sopstvene profesije do penzionisanja - ali je to sada istorija. Danas je znanje potrebno neprekid
no osveavati, ak se javlja i potreba zamene profesije, jer su, u
suprotnom sluaju, nitavni svi napori da se zarade sredstva za
1 Leszek Kolakowski, Freedom, Fame, Lying and Betrayal: Essays in Everyday
Life (Penguin, 1999), str. 98.

Uenje

hodanja po

ivom pesku

145

ivot". Drugim recima, silan porast novog znanja, i ne manje

rapidno zastarevanje ranijeg znanja, svojom kombinacijom, kao
rezultat, donose masovno neznanje meu ljudima, koje se kon
stantno zanavlja, ak i pospeuje.
Vojehovski upozorava: tamo gde postoji problem koji ljudi
nastoje da razree, tu brzo uskae trite nudei spas. Po izvesnoj
ceni, razume se. U ovom sluaju, problem je neznanje meu lju
dima - odlina vest za prodavce, loa vest za kupce. Za veste kol
ske menadere ovo predstavlja priliku za dodatnu zaradu koja
se ne srne propustiti. Oni sastavljaju kurseve za vetine koje su
trenutno traene, ak i kada su nastavnici sa potrebnim znanjima
za predavanje na takvim kursevima upadljivi uglavnom po svojoj
odsutnosti. To je trite dobavljaa, gde potencijalni klijenti, po
definiciji, nisu u poziciji da prosuuju o kvalitetu robe koja se
nudi ili da budu probirljivi ako rizikuju da iznesu svoj sud. Znanje
koje je inferiorno ili beskorisno, nekad zastarelo ili ak otvoreno
pogreno, lako se prodaje. I to se vie kupuje, manje je verovatno
da e prevareni otkriti blef dobavljaa. Vojehovski sugerie da
su kursevi zubarstva jedini kontinuirani kursevi" koje bi ekspe
rimentalno trebalo dozvoliti nekoj instituciji bez odgovarajuih
kvalifikacija da ih nudi - uz uslov da se nastavnici registruju kao
pacijenti u ordinacijama svojih diplomiranih uenika.
Iskoriavanje ljudskog neznanja i lakovernosti obeava brz i
bezbedan profit, a uvek e postojati lovci na brzo bogatstvo koji
nisu u stanju da odole takvom obeanju. Ali ak i ako po strani
ostavimo istinsku, rairenu i rastuu opasnost nepotene trgovi
ne, brzina kojom usvojene vetine devalviraju, kao i zahtevi tri
ta rada, omoguavaju ak i besprekorno potenim prodavcima
da daju svoj doprinos (iako ovog puta ne planski, ve samo po
sebi) nezdravim drutvenim reperkusijama ove nove i velike za
visnosti od znanja. Kao to je Lisa Tomas nedavno utvrdila, komercijalizacija obrazovanja za srednji nivo karijere, to je postalo
neophodno, svuda produbljuje ekonomske i socijalne podele iz
meu visokoobrazovanih i elite kvalifikovane radne snage i ostat
ka radne snage, kao i izmeu kvalifikovane i nekvalifikovane rad2

Jacek Wojciechowski, Studia podyplomowe", Forum Akademickie, 5 (2004).

146

Fluidni ivot

ne snage, postavljajui nove barijere pred drutvenu mobilnost,

koje je teko pomiriti, i doprinosei rastu stope nezaposlenosti i
siromatva. Kada se te podele uspostave, one se uglavnom same
3
od sebe odravaju i unapreuju. Na primer, verovatnoa da u
SAD ljudi sa niim prihodima, kojima je potrebna profesionalna
obuka, zavre kurs je 19 posto, nasuprot 76 posto onih sa viim
prihodima. U relativno maloj zemlji kao to je Finska, nedavno
je otkriveno da ima oko pola miliona zaposlenih kojima je po
trebno dodatno obrazovanje, a ne mogu ga sebi priutiti. Postaje
sve jasnije da e, preputeno sopstvenoj logici, trite uenja"
pre produbiti nego ublaiti nejednakost, i multiplikovati njene
potencijalno katastrofalne posledice i propratne efekte. Da bi se
izbegla ova zla kob, neophodna je politika intervencija.
Tu injenicu je prihvatila i Komisija Evropske unije i potvrdila
je u ve pomenutom dokumentu Pretvaranje u realnost oblast
uenja tokom celog ivota u Evropi", izdatom 21. novembra 2001.
- mada ni u kom sluaju nije sigurno da su drutvene posledice
tekue komercijalizacije dodatnog obrazovanja bile glavni razlog
pokretanja te inicijative; dominantni motiv koji se stalno pojav
ljuje u elom dokumentu je sumnja da trajno obrazovanje pod
trinom upravom moe obezbediti ono to je ekonomiji" zaista
potrebno, i da to moe imati negativan uticaj na efikasnost i kon
kurentnost Evropske unije i njenih drava lanica.
Autori dokumenta su zabrinuti jer dolazak drutva baziranog
na znanju" najavljuje ogromne dodatne rizike uz svoje poten
cijalne koristi; ono preti da dovede do jo veih nejednakosti i
socijalne iskljuenosti", zato to je samo 60,3 procenata ljudi sta
rosti izmeu dvadeset pet i ezdeset godina u Evropskoj uniji do
stiglo bar etvrti stepen srednjeg nivoa obrazovanja, dok gotovo
150 miliona ljudi u EU nema ni takav osnovni nivo obrazovanja
i suoava se sa viim rizikom marginalizacije". Ali potreba da
se proiri obrazovanje/uenje tokom itavog ivota od poetka
dokumenta se argumentuje konkurentnom prednou", koja sve
vie zavisi od investiranja u ljudski kapital", te od znanja i kvalifi
kacija kao snanog motora privrednog razvoja". Prema Komisiji,
3 Videti: www.staffs.ac.uk.journal/volume6(l)editor.htm.

Uenje hodanja po

ivom pesku

147

vanost i potreba uenja tokom itavog ivota sastoji se u stvara

nju kvalifikovane, obuene i prilagodljive radne snage". Zadatak
postizanja otvorenijeg, tolerantnijeg i demokratskijeg drutva",
koje se karakterie veim graanskim angamanom, viim stepenom dobrostanja i niom stopom kriminala", razmatra se vie
kao naknadna ideja i predstavljen je kao propratni efekat: oeku
je se da e se to desiti kao prirodna posledica, kada vie ljudi koji
su do sada bili neadekvatno kvalifikovani uu na trite rada"
zahvaljujui poboljanoj obuci.
Dokumenat ima sva obeleja komitetskog proizvoda", u kome
se navode pitanja ije heterogeno poreklo i odnosi potencijalno
skloni konfliktu mogu biti prikriveni jedino mukotrpnim ured
nikim radom. Ali se iznova jasno providi glavno pitanje i argu
mentum crucis oko koga se vrti ostatak teksta. Vivijan Reding,
evropski komesar za obrazovanje i kulturu, navodi u svom pred
govoru Komunikaciji" da je cilj dokumenta da prilagodi na
obrazovni sistem zahtevima ekonomije i drutvu znanja", dok se
u komentaru Cedefor/Euridice, objavljenom godinu dana kasni
je, moe proitati da identifikacija vetina potrebnih na tritu
rada" mora postati veoma znaajan aspekt izrade nastavnih pro
grama". Kenet Vejn zapaa u prezentaciji pripremljenoj za Kon
ferenciju nacionalnih konsultacija o uenju itavog ivota, koja je
odrana na Malti 2001, kako pomenuti dokument moe sugerisati
da se jedino vrednuje takva vrsta vokacijskog uenja, prema po
trebama ekonomije i trita rada". Slino tome, Karmel Borg i Pi
ter Majo zakljuuju svoju analizu poruke tog dokumenta istiui
da se poruke memoranduma moraju itati u svetlu ekonomske
situacije koja se karakterie trinom definicijom drutvene celishodnosti. Promen u obrazovanju sve vie se vezuju za diskurs
efikasnosti, konkurentnosti, tednje i odgovornosti" i njihov deklarisani cilj jeste da podare radnoj snazi" vrline fleksibilnosti,
modernosti i osnovne vetine orijentisane ka zapoljavanju".4
Strahovanja su osnovana. Nije teko utvrditi izuzetnu bliskost
izmeu pristupa Evropske komisije i otvoreno izraenih namera i
4 Carmel Borg i Peter Mayo, Diluted wine in new bottles: the key messages of
the Memorandum", LLinE: Lifelong Learniing in Europe, 1 (2004), str. 15-23.

148

Fluidni ivot

zahteva autora, koji eksplicitno piu u ime i za interese poslovnih

menadera. Oni, uz neznatna odstupanja, slede obrazac miljenja
iji primer daju veoma popularni i uticajni prirunici korpora
tivnog razmiljanja, prema kojima je svrha obrazovanja razvoj
zaposlenih u pravcu poboljanja njihovih rezultata na poslu, kao
i njihova priprema za dunosti koje mogu obavljati u buduno
sti", a pri tom ciljevi tog razvoja treba stalno da budu defmisani
identifikacijom dugorono potrebnih vetina u korelaciji sa eksplicitnim korporativnim i poslovnim strategijama".5 Rajli Molilanen, analiziravi sadraj dokumenata prezentovanih na Treoj
meunarodnoj konferenciji za istraivanje rada i uenja, koji su
predstavljali ugao poslodavaca, utvrdila je da su uenje i razvoj
organizacijama uglavnom bitni zbog efikasnosti i konkurentno
sti", dok samo ljudsko bie kao takvo izgleda da nije bitno". 6 Te
ko da smo i mogli oekivati drugaije rezultate analize...
Ja bih na ovo dodao da, ma koliko sumnjivo delovao pristup
autora Komunikacije" ljudima koji se bave etikim i socijalnim
posledicama tog neupitnog prioriteta usmerenog ka ekonomskim
interesima, odnosno stvaranju profita (kao to Borg i Majo istiu,
dok se kapacitet kompanija da stvaraju profit uveava, nastavlja
se intenziviranje drutveno-ekonomskih nejednakosti i, u skladu
s tim, odgovarajuih asimetrinih odnosa moi), taj pristup deluje nezdravo i kada ga posmatramo isto pragmatiki.
Pozivanje na vodeu ulogu razvoja ljudskih resursa", bazira
nog na identifikaciji vetina potrebnih na tritu rada", sa veli
kom dozom doslednosti ponavljalo se nebrojeno puta u prolosti,
a menaderi ljudskih resursa" su uz slinu monotonost redovno
greili u predvianju ta je to potrebno" na tritu rada" kada
radna snaga" koja je trenutno na obuci dobije svoje kvalifikacije
i, kako se pretpostavlja, postane spremna za zapoljavanje. Nije
lako predvideti budue zaokrete u potranji na tritu, koliko god
bili vesti prognozeri i koliko god metodoloki utemeljene bile
5 Videti: C. J. Fombrun, N. M. Tichy i M. A. Devanna, Strategie Human Resources
Management (John Wiley, 1984), str. 41,159.
6 Raili Moilanen, H R D and learning - for whose well-being?", LLinE, 1 (2004),
str. 26-33.

Uenje

hodanja po

ivom pesku

149

njihove prognoze. Greke su zasigurno vrlo poznata i verovatno

neizleiva bolest svih naunih predvianja" drutvenih trendo
va, ali u ovom sluaju, kada se radi o ivotnim izgledima ljudi,
pogrene procene su posebno tetne. Preputanje nastojanja lju
di da sebe potvrde i unaprede vizijama budunosti nestabilnih
i haotinih trita, u osnovi nepredvidljivih i time definitivno
nepouzdanih, nagovetava mnogo ljudske patnje - frustracija,
potonulih nada i protraenih ivota. Kalkulacije ljudskih moi"
polau pravo na autoritet koji ne poseduju, daju obeanja koja
se ne mogu ispuniti i, kao rezultat toga, prisvajaju odgovornosti
koje ne mogu imati.
Verovatno je to razlog to se programi obrazovanja tokom
itavog ivota" uglavnom preoblikuju, neopaeno i bez eksplicitnog objanjenja, u podsticanje uenja tokom itavog ivota" na taj nain delei odgovornost za izbor i usvajanje vetina, kao i
za posledice pogrenog izbora onih na suprotnom kraju trita
rada", poznatih po svojoj fluidnosti i udljivosti. Borg i Majo sa
svim pogaaju sutinu stvari kada zakljuuju da ,,u ovim oskud
nim neoliberalnim vremenima pojam samostalnog uenja spada
u diskurs koji dravi omoguava da digne ruke od svoje odgovor
nosti da obezbedi kvalitetno obrazovanje na koje ima pravo svaki
graanin u demokratskom drutvu". elim da naglasim da ovo
nije ni prva ni poslednja funkcija koju bi drava rado uklonila
iz sveta politike, a time i iz svoje odgovornosti. Dodao bih i da je
to pomeranje teita sa obrazovanja" na uenje" u saglasju sa
jednom drugom tendencijom, uobiajenom meu savremenim
menaderima: sklonosti da skinu sa svojih lea deo odgovornosti
i podele je sa svojim zaposlenima, zajedno sa posledicama, naro
ito onim negativnim, kao i iru odgovornost neuspeha u suo
avanju sa izazovima".
Imajui u vidu kontinuirano pribliavanje ova dva dominan
tna trenda, koji oblikuju odnose moi i strategiju dominacije u
fluidnim modernim vremenima, izgledi da e nepravilan i zavojit
pravac razvoja trita biti ispravljen, i da e time predvianja u
vezi sa ljudskim resursima" biti realistinija, u najboljem sluaju
su mali, ako uopte postoje. U fluidnom modernom okruenju

150

Fluidni ivot

konstruisana neizvesnost" je vrhovno orue dominacije, dok je

politika prcarisation, da iskoristimo termin Pjera Burdjea (kon
cept koji se odnosi na poslove koji kao rezultat imaju situaciju u
kojoj predmet tih poslova postaje nesigurniji i ranjiviji, a time
manje predvidljiv i tee ga je kontrolisati), pa ubrzano postaje
samo jezgro strategije dominacije. ivotno planiranje" i trite
su tasovi na vagi, i kada se smer dravne politike prepusti eko
nomiji" koja se shvata kao slobodna igra trinih snaga - jedna
strana sasvim pretegne u odnosu na drugu.
Ovo ne sluti dobro za osnaivanje graana" koje je Evropska
komisija navela kao primarni cilj uenja tokom itavog ivota. Po
opteprihvaenom shvatanju, osnaiti" (termin koji se u tekuim
debatama koristi paralelno sa terminom osposobiti") se postie
kada ljudi steknu sposobnost kontrole, ili barem znaajnog uticaja na line, politike, ekonomske i drutvene sile koje bi inae
oteavale njihov ivotni put; drugim recima, biti osnaen" znai
biti sposoban za vrenje izbora i za efikasno delovanje po izvrenju
izbora, a to dalje znai kapacitet vrenja uticaja na spektar dostu
pnih alternativa i drutveno okruenje u kome se obavlja izbor i
deluje prema njemu. Prosto reeno, istinsko osnaivanje" izisku
je usvajanje ne samo vetina neophodnih za uspeno igranje igre
koju su osmislili drugi, ve i moi da se utie na ciljeve igre, uloge
i pravila; ne samo line vetine, ve i drutvene moi.
Osnaivanje" iziskuje uspostavljanje i obnavljanje meuljud
skih veza, kao i volju i sposobnost da se neprekidnim zalaganjem
bavimo drugima ne bi li zajedniki ivot ljudi postao gostoljubi
va i prijateljska sredina koja podstie uzajamno korisnu saradnju medu ljudima koji se bore da steknu samopouzdanje, razviju
sopstvene potencijale i pravilno iskoriste svoje kapacitete. Ukrat
ko, jedan od odluujuih momenata ljudskog obrazovanja usmerenog ka osnaivanju" predstavlja obnavljanje sada ve uveliko
naputenih javnih prostora, gde bi ljudi mogli da se angauju u
stalnoj razmeni izmeu individualnog i opteg, privatnog i jav
nog interesa, prava i obaveza.
U svetlu procesa fragmentacije i segmentacije i sve vee in
dividualne i socijalne raznovrsnosti", pie Dominik Simon Raj-

Uenje hodanja po

ivom pesku

151

hen, jaanje drutvene kohezije i razvoj oseaja drutvene svesti

7
i odgovornosti postali su znaajni drutveni i politiki ciljevi."
Na poslu, u neposrednom susedstvu ili na ulici, svakodnevno do
lazimo u kontakt sa drugima koji, kao to Rajhen naglaava, ne
moraju nuno govoriti isti jezik (bukvalno ili metaforiki govo
rei) ili deliti ista seanja ili istoriju". U takvim uslovima potrebne
su nam vetine neophodne u interakciji sa drugima, vie od bilo
ega, da bismo javnom prostoru pruili realnu ansu za revita
lizaciju - voenje dijaloga, pregovora, postizanje meusobnog
razumevanja, kao i upravljanje ili reavanje konflikata koji su go
tovo neizbeni u bilo kom aspektu zajednikog ivota.
Sada bih ponovio iskaz izreen na samom poetku: da bi obra
zovanje i uenje u fluidnom modernom okruenju bili od neke
koristi, oni moraju biti neprekidni i zaista trajati tokom itavog
ivota. Nadam se da je sada jasno da jedan, ak moda i odluuju
i razlog zato to mora biti u kontinuitetu i tokom itavog ivota
lei u samoj prirodi zadatka sa kojim se suoavamo na zajedni
kom putu ka osnaivanju" - zadatak koji je, kao i samo obrazo
vanje: neprekidan, bez kraja, i traje itav ivot.
Zaista bi obrazovanje trebalo da bude takvo kako bi ljudi u
modernom fluidnom svetu mogli pratiti svoje ivotne ciljeve uz
makar deli snalaljivosti i samouverenosti i nadati se uspehu.
Ali postoji jo jedan razlog, o kome se rede govori, iako je jai
od onog o kome smo do sada diskutovali: on se ne odnosi na
prilagoavanje ljudskih vetina tempu promena u svetu, ve na
prilagoavanje sveta koji se brzo menja da bi taj svet bio gostoljubiviji za oveanstvo. Taj zadatak takoe iziskuje kontinuirano
obrazovanje tokom itavog ivota. Kao to su nas nedavno podsetili Anri A. iro i Suzan Serls iro:
Demokratija je ugroena jer pojedinci nisu u stanju da prevedu svoju pri
vatnu patnju u ire zajednike drutvene probleme i kolektivnu delatnost.
K a k o multinacionalne korporacije sve vie oblikuju sadraj veine glav
nih medija, privatizujui javni prostor, ini se da graansko angaovanje
sve vie gubi snagu, a javne vrednosti postaju nevidljive. Za mnoge ljude
7 Domique Simone Rychen, Lifelong learning - but learning for what?" Lline,
1 (2004), str. 26-33.

152

Fluidni ivot

danas, biti graanin se svodi na i n kupovine i prodaje robe (ukljuujui

kandidate), dok se zanemaruje jaanje obima njihovih sloboda i prava radi
8
proirenja funkcionisanja sutinske demokratije.

Potroa je neprijatelj graanina... irom itavog razvijenog"

i bogatijeg del planete ima u izobilju znakova da ljudi okreu
lea politici, da je sve vea politika apatija i gubitak interesovanja za tok politikog procesa. Ali demokratska politika ne moe
dugo opstati u okruenju graanske pasivnosti, koja je rezultat
politikog neznanja i indiferentnosti. Slobode graanina ne pred
stavljaju vlasnitvo koje je dato jednom i zauvek; ta imovina nije
bezbedna kada se jednom zakljua u privatni sef. Ona je usaena
i ukorenjena u drutveno-politikom tlu i mora se svakodnevno
negovati, jer bez takvog svakodnevnog delovanja posveene i do
bro informisane javnosti ona e se osuiti i nestati. Nije potrebno
samo kontinuirano osveavati tehnike vetine, i nije samo obrazovan)t fokusirano na posao ono koje mora trajati itavog ivota.
Isto to je potrebno, jo hitnije, graanskom obrazovanju.
Veina ljudi danas e se sloiti bez mnogo nagovaranja da im
je potrebno da osvee svoja profesionalna znanja i usvoje nove
tehnike informacije ako ele da izbegnu zaostajanje i da ne budu
izbaeni kroz prozor sve breg voza tehnolokog napretka". Pa
opet, slian oseaj neophodnosti upadljivo nedostaje kada se go
vori o dranju koraka sa estokim tokom politikih dogaaja i
pravila politike igre koja se brzo menjaju. Autori koje smo pret
hodno citirali uporedili su rezultate nekih istraivanja, koji svedoe o sve veem jazu koji razdvaja javno mnjenje od centralnih
injenica politikog ivota:
U b r z o nakon invazije Iraka, Njujork tajms je objavio rezultate istraiva
nja prema kojima je 42 procenta amerike javnosti verovalo da je Sadam
Husein direktno odgovoran za napade od 11. septembra na Svetski trgo
vinski centar i Pentagon. C B S je takode objavio novinsko ispitivanje, pre
ma kojem je 55 procenata javnosti verovalo da je Sadam Husein direktno
podravao teroristiku organizaciju Al K a i d u . Istraivanje Knight Kidder I
Princeton pokazalo je da je 44 procenta ispitanih izjavilo da misli da su
'veina' ili 'neki' od otmiara aviona 11. septembra bili dravljani Iraka".
8 H e n r y A. Giroux i Susan Searls Giroux,Take back higher education: toward
a democratic commons", Tikkun (nov.-dec. 2003).

Uenje hodanja po

ivom pesku

153

Veina Amerikanaca je takoe verovala da je Sadam Husein posedovao

oruje za masovno unitenje, da je takvo oruje pronaeno, da se spremao
da napravi atomsku bombu, i da je, na kraju, nameravao da je upotrebi pro
tiv nepripremljenih amerikih graana. Nijedna od ovih tvrdnji nije imala
nikakvih injeninih osnova, jer nije bilo nikakvih dokaza koji bi potvrdili
takve izjave. Istraivanje koje je sproveo Vaington post na drugu godinjicu
tragedije od 11. septembra pokazalo je da je 70 posto Amerikanaca i dalje
verovalo da je Irak imao direktnu ulogu u planiranju napada.

U takvoj panorami neznanja lako je oseati se izgubljenim i

bespomonim - a jo lake biti izgubljen i bespomoan a ne ose
ati to. Kao to je Pjer Burdje nezaboravno zapazio, osoba koja
nema kontrolu nad sadanjou i ne sanja o kontrolisanju budu
nosti - a veina Amerikanaca, izgleda, ima tek maglovitu sliku o
tome ta nosi sadanjost. Ova sumnja nala je svoju obimnu po
tvrdu u radovima nekih britkih i pronicljivih posmatraa. Brajan
Noulton iz asopisa Herald tribjun tako primeuje da je mnogo
Amerikanaca izjavilo kako je toplo-hladna priroda skoranjih
uzbuna stvorila kod njih nesigurnost u pogledu toga koliko hitno
i oprezno treba da reaguju".
Neznanje dovodi do paralize volje. ovek ne zna ta ga eka i
nema naina da prorauna rizike. Za vlasti, nezadovoljne ogra
nienjima nametnutim od strane onih koji poseduju silu putem
ive i otporne demokratije, ova vrsta nesposobnosti glasakog
tela, koja je rezultat neznanja, kao i iroko raireno nepoverenje
u efikasnost neslaganja i izostanak volje za politikim angaovanjem, su veoma potrebni i poeljni izvori politikog kapitala: do
minacija putem namerno odravanog neznanja i neizvesnosti je
pouzdanija i ima niu cenu od vladavine zasnovane na detaljnoj
injeninoj debati i mukotrpnom nastojanju da se sporazumno
doe do istine i najmanje rizinog puta za nastavak delovanja.
Politiko neznanje je samopokretako, i konopac koji je sai
njen od neznanja i neinjenja uvek dobro doe kada treba prigu
iti glas demokratije ili joj vezati ruke.
Obrazovanje tokom itavog ivota potrebno nam je da bismo
imali izbor. Ali jo vie nam je potrebno da bismo sauvali uslove
pod kojima je izbor mogu u domenu naih mogunosti.

7.

Misao u mranom vremenu

(ponovni osvrt na Arentovu i Adorna)

ivimo u vreme koje, sledei Arentovu i preko nje Bertolda

Brehta, moemo u pravom smislu nazvati mranim vremenom".
Ovako Arentova dekonstruie prirodu i poreklo njihovog mra
ka:
U funkciji je javnog domena da baca svetlo na ljudske delatnosti obezbedenjem prostora za pojave, u kojem ljudi mogu recima i na delu, u dobru i
u zlu, pokazati ko su i ta mogu uraditi. O n d a je doao mrak koji je progu
tao to svetlo jazom kredibilnosti" i nevidljivom vladom", jezikom koji ne
otkriva ono to jeste ve to gura pod tepih, putem podsticaja, moralnih ili
drugih, da se pod izgovorom potovanja starih istina, svaka istina degradi
1
ra u beznaajnu trivijalnost.

I zatim ovako opisuje posledice:

Javni domen je izgubio mo osvetljavanja koja je prvobitno bila deo njego
ve prirode. Sve vie i vie ljudi iz zemalja Zapada, koji je od propasti anti
kog sveta smatrao slobodu od politike jednom od osnovnih sloboda, koristi
tu slobodu i povlai se iz sveta i svojih obaveza u njemu... A l i sa svakim
takvim povlaenjem dolazi do gubitka u svetu koji je gotovo oigledan: ono
to se gubi, a obino je nezamenjivo, jeste posredstvo izmeu pojedinca i
ostalih lanova drutva. 2
1 Arendt, Man in Dark Times, str. viii.

2 Ibid,str 4 - 5 .

156

Fluidni ivot

Na taj nain se povlaenje iz politike i javnog domena, po re

cima Hane Arent, pretvara u osnovni stav modernog pojedinca,
koji, otuivi se od sveta, moe istinski otkriti sebe samo u privat
3
nosti i intimnosti susreta oi u oi".
Kako pie Piter Gej u svom obimnom pregledu ideja koje su
doprinele poroaju naeg bizarnog naina ivota, poznatog pod
nazivom moderno doba": U veku prosvetiteljstva je strah od
promen, koji je do tog vremena bio gotovo univerzalan, poeo
da ustupa mesto strahu od stagnacije; re inovacija, koja je tradi
cionalno bila efikasan termin zloupotrebe, postala je re koja se
4
velia". Vie nije bilo razloga za strah od promena, jer se javio i
oseaj, bar u parikim salonima i londonskim kafanama gde su se
sastajali pripadnici intelektualne zajednice, da se u borbi oveka
protiv prirode ravnotea moi pomera u korist oveka". I tako,
umesto da kao ranije bude znak novog udarca nepredvidljive
sudbine, novo" je najavljivalo jo jedan korak na putu kontrole
oveka nad sudbinom oveanstva. Raspoloenje u to doba nije
bilo hvalisanje koje prikriva nemo", ve racionalno oslanjanje
na efikasnost energine akcije". Akcija" je bila kljuna re igre
- i tamo gde je postojala spremnost za delovanje veoma brzo bi
usledila znanja i sredstva.
U to vreme je prevladalo shvatanje (bar meu uenim i misleim ljudima) da je uz potrebne napore zasigurno mogue skratiti
i ubrzati put od iskustva do programa", kako to Gej definie (ili,
drugim recima - od razmiljanja do akcije, od teorije do prakse,
od boljeg znanja do boljeg sveta, od tumaenja plana prirode do
planiranja nove i poboljane prirode). Doba prosvetiteljstva je
izrodilo ono to je Dejvid Hjum nazvao moralne nauke" - soci
ologiju, psihologiju, politiku ekonomiju, moderno obrazovanje
- sve odreene da slue eri administracije" u kojoj se od ,,reformisanih javnih slubenika" oekivalo da uu u borbu protiv
utvrenih tela i tradicionalne prakse" i gde su iza trupa laissez
faire marirali inovnici vladine regulative". Medicina je bila od
3 Ibid., str. 24.
4 Peter Gay, The Enlightement: An Interpretation, vol. 2: Science of Freedom (Wildwood House. 1973), str. 3 i dalje.

Misao

mranom

vremenu

157

stratekog znaaja za svako pravo znanje" i davala je obrazac kako

ii dalje kad god se preduzimala neka akcija, ma kakav god njen
cilj bio: prvo dijagnosticirati bolest, zatim isplanirati tok terapije,
primeniti je, i uiniti da bolestan bude ponovo zdrav - ili ak i
zdraviji ili imuniji na bolest vie nego ikada ranije. Kako kae
Piter Gej, medicina je bila filozofija u praksi; filozofija je bila lek
5
za pojedinca i drutvo".
Neto malo vie od dva veka kasnije, u vreme koje veliki broj
analitiara naziva poznim modernim dobom", Danijel Galvin,
koga Laura Barton opisuje kao doajena farbanja kose" obavetava nas da je boja kose postala sutinski deo enine kozmetike
6
rutine, do mere u kojoj je kosa bez boje kao lice bez minke".
Tokom jedne sezone imamo boju karamele, sledee sezone je
mahagonij, i nestrpljivo proveravamo koren kose da bismo utvr
dili da li se naa prirodna boja vraa, kao bu", potvruje Laura
Barton, priznajui da sama ima smeu kosu koju boji u smee:
Naravno, vrsto verujem da kosu farbam u superiorniju nijansu
smee". A kosa je samo jedan od vidljivih delova tela koji moraju
u brzom trku doi do superiornih standarda. U poslednjih de
set godina broj manikir salona u SAD se vie nego utrostruio, a
broj kozmetikih hirurkih intervencija se vie nego udvostruio,
dostigavi broj od 6,2 miliona procedura samo tokom 2002. Pre
ma Apostolosu Gaitanasu, londonskom plastinom hirurgu, broj
kozmetikih operacija u Velikoj Britaniji raste svake godine sto
pom od deset do dvadeset posto. Ne zaboravite kou, nos, struk,
grudi...
Riard Senet ovako pie o trenutnoj kompulzivnoj opsednutosti reinenjeringom": Sasvim isplativi poslovi se zatiru, spo
sobni radnici se otputaju umesto da se nagrauju samo zato to
organizacija mora dokazati tritu da je sposobna za promen". 7
Senet citira Majkla Piora i arlsa Sabela, piui o jednoj drugoj
trenutnoj opsesiji: Strategija stalne inovacije: prilagoavanje
5 Ibid., str. 56,8,15-17.
6 Videti: Laura Barton, Flight from reality", Guardian Weekend, 16. avgust
2003, str. 14-19.
7 Richard Senenett, The Corrosion of Character, str. 51.

158

Fluidni ivot
8

stalnim promenama, vie nego nastojanje da se one kontroliu".

A posluajte i nae sadanje i potencijalne ministre i njihove port
parole. Pevaju razliitim glasovima, ali postoji zajedniki motiv
svih njihovih melodija: modernizacija, modernizacija, promen
ili nestanak. Tertium non datur.
Zapanjujua je porodina slinost izmeu glavnih likova ovih
pria, koje razdvaja period od vie od dvesta godina. Junaci obe
prie su neumorni. Ne mogu ostati mirni na mestu. Nisu zado
voljni onim to jeste, ili nisu dovoljno zadovoljni da to prihvate
kakvo jeste i dozvole mu da takvo ostane dui period. ele da to
bude drugaije; eleli bi da bude drugaije ak i kada bi bili za
dovoljniji njime nego to jesu; poto je samo injenje stvari dru
gaijim nego to jesu, njihovo odravanje u pokretu, ono to se
zaista rauna: sama promena, a jo vie uverenje i reenost da se
stvari mogu promeniti, odravaju nadu da e doi do zadovolje
nja. I oni su dvostruko uvereni: prvo, oni veruju da se stvari mogu
uiniti drugaijim, i drugo - sigurni su da ih oni mogu uiniti
drugaijim.
Meutim, postoje i neke jednako upadljive razlike izmeu ova
dva niza centralnih likova: konkretno, postoje tri razlike.
Za poetak, junaci prve prie bili su skloni voenju stvari. Cilj
im je bio da upravljaju, vladaju, kontroliu. Traili su efikasnije
naine nadgledanja i nadzora sveta, kako bi onda preveli ljude
- sve ljude - u stanje vee sree. Mislili su da je srea rezultat
dobrog upravljanja svetom - odnosno prirode u kojoj ovek obi
tava, a koja se moe preoblikovati u formu podesniju za ljudsku
upotrebu i pogodniju za sreu ljudi, i same ljudske prirode koja
bi bila oiena od svega to je u suprotnosti ili teti stanju takve
sree. Junaci druge prie, s druge strane, nisu posebno zainteresovani za stanje u kome se svet nalazi. Izgleda da oni slede drevno
pravilo: hic Rhodos, hic salta, uz pretpostavku da Rodos nee i ne
moe biti zamenjen nekim drugim mestom koje bi bilo gostoljubivije za skakae, a zasigurno ne mestom gde ne bi moralo da
se skae radi testiranja sopstvene kredibilnosti i vrednosti. Oni
8 Michael J. Piore i Charles F. Sabel, The Second Industrial Divide (Basic Books,
1974), str. 17.

Misao

mranom

vremenu

159

sreu shvataju kao stanje na koje svet ne moe uticati inei je

unapred donesenim zakljukom ili neim to nije mogue. Izla
zak iz stanja nesree tako moe biti samo rezultat delovanja koje
sami sebi mogu doneti oni to trae sreu, svako sebi pojedina
no, a ne tako to bi mnogi tragai za sreom udruili svoju pamet
da bi osmislili bolji svet, i onda zajedniki prionuli na rad da ga
poboljaju. Ukratko: ako potraga za sreom ima za cilj srene po
jedince, ona za junake prve prie mora biti kolektivni zadatak ali za junake druge prie to je sasvim privatan zadatak, koji mora
biti preduzet individualno, i individualno obavljen od poetka
do kraja.
Postoji i druga razlika. Za glavne likove prve prie popravlja
nje postojeeg sveta ili izgradnja novog i poboljanog sveta pred
stavljala je poduhvat sa krajem; stanje zateenog sveta trebalo je
prevazii da bi drugi svet mogao doi na svoje mesto - i ne samo
drugi svet", ve svet koji nee biti nalik onome koji se zamenjuje
time to e svaka potreba da se u tom drugom svetu neto prevazilazi postati suvina i nepotrebna. Savren svet, drugim recima;
u stanju savrenstva, kako je rekao Batista Alberti, svaka prome
na moe biti samo nagore. Operacija koju su junaci prve prie
nameravali da sprovedu imala je vremensko ogranienje; ne bi
imalo smisla vriti ubrzavanje ukoliko svrha tog ubrzavanja nije
bila da se vreme privede sporijem tempu i na kraju da se zaustavi.
Junaci druge prie, s druge strane, ili nerado prihvataju ideju da
bi ikada mogli stati i onda ostati mirni, ili uopte i ne razmilja
ju o finiu trke - usmeravajui svoju panju i napore na najblii
korak i dobro znajui da ne mogu znati, ak ni naslutiti unapred
korake koje e morati ili hteti da preduzmu nakon toga. Za njih
biti u pokretu nije privremena delatnost koja e na kraju ispuni
ti svoju svrhu i time ponititi sopstvenu neophodnost. Iskljuiva
svrha toga da se bude u pokretu jeste ostati u pokretu. Ako je za
junake prve prie promena bila jednokratna operacija, sredstvo za
postizanje jednog cilja, za junake druge prie promena je cilj sam
po sebi, koji treba beskonano juriti.
Trea razlika: glavni likovi prve prie bili su spremni da pod
stiu, usmeravaju ili teraju ljude na promen. Uasnuti optim

160

Fluidni ivot

stanjem ljudske umalosti i siromatvom imaginacije, oni su verovali ili pretpostavljali da je potrebno puno pritisaka i nagova
ranja da bi se ljudi prisilili da izau iz svog stanja obamrlosti i
prihvate promen - da ih podstaknu da se pridrue zajednikim
naporima u cilju menjanja sveta. Sa druge strane, junaci druge
prie uopte ne uzimaju ozbiljno u obzir mogunost stanja kakva
su obamrlost, inercija i stajanje u mestu". Njima ne treba ni rei,
a kamoli ih prisiljavati da prihvate promenu. Oni ne bi ni znali
kako da se skrase. ak i odbacivanje promen ih nagoni na ak
ciju. Oni su u pokretu jer moraju biti u pokretu. U pokretu su jer
ne mogu stati. Kao i bicikli, stoje uspravno samo kada se okreu
tokovi. Izgleda kao da slede pravilo Luisa Kerola: Vidi, ovde
mora trati iz sve snage samo da bi ostao na istom mestu".
Jo jedno zapaanje je ovde umesno.
U obe prie su razliiti tipovi likova dobili uloge glavnih ju
naka. Junaci prve prie bili su pisci scenarija, direktori, dirigenti,
treneri, producenti. (Novi stil miljenja bio je uglavnom rezervisan za ljude iz uglednih porodica, artikulisane i srene ljude;
ruralne i urbane mase imale su malo udela u toj novoj preraspodeli", objanjava Gej.) 9 U drugoj prii, ili u prii o u prelasku
oveanstva u formi u kojoj se ona danas obino (i treba tako?)
prepriava, junaci su sami glumci, svako od njih - kako oni pod
reflektorima, tako i oni koji su u senci, statisti bez teksta, kao i
oni sa dugakim tekstom. Na putu od jedne do druge prie pisci
scenarija i reditelji su nestali sa lica zemlje, dok producenti nikad
nisu bili manje vidljivi.
Zato se to dogodilo? Zato nije pronaeno mesto za junake
prve prie u drugoj prii? Da li su svojom voljom izgubili posao?
Da li smo svedoci izvrene misije, koliko god nepredvieni njeni
rezultati bili? Ili su se moda prvobitni junaci razoarali, ostavili
svoje misionarske ispostave i okrenuli se drugoj razonodi koja
vie obeava?

Gay, The Enlightement, str. 4.

Misao

mranom

vremenu

161

Ili su se moda pretopili i pomeali sa gomilom koja je na sce

ni, pa se vie ne mogu razaznati od ostatka glumake ekipe, a
kamoli biti u centru prie?
ivot Teodora Vizengrunda Adorna protee se izmeu dva pe
rioda koje opisuju te dve prie, razdvojene u vremenu, a ujedinje
ne u njegovom radu.
Adornov rad zaista ujedinjuje ove dve prie. Adorno tvrdi da
se druga pria, koliko god bila razliita od prve, moe razumeti
samo ako se potpuno apsorbuje i usvoji prva pria. Svet koji se
opisuje u drugoj prii moe se razumeti samo ako se posmatra
kao nastavak sveta opisanog u prvoj prii.
Ovim se, meutim, ne implicira da prva pria odreuje neizbenost druge prie. Uzeta sama za sebe, prva pria ne dozvoljava
drugoj prii da bude iz nje izvedena; ona moe imati razliite na
stavke. Ali kad se jednom opie, svet iz druge prie zahteva po
vratak u svet iz prve prie kako bi se taj svet jo jednom osmotrio.
Druga pria ini reviziju prve prie uverljivom, ali je pretvara i u
imperativ. Obe prie imaju smisla samo u dijalogu. Adornov rad
predstavlja takav dijalog.
Adornov rad razdvaja dve prie kroz in njihovog ujedinjenja:
svet opisan u drugoj prii je radikalna opozicija, negacija sveta
koji se opisuje u prvoj prii - ali ova radikalna opozicija je popri
mila oblik konanog rezultata samounitenja prvog sveta. to je
ona otrija, jasniji postaje destruktivni (tavie, samodestruktivni) potencijal sveta kome se suprotstavlja. Zadatak te opozicije,
po Adornovim recima, nije konzervacija prolosti, ve iskuplje
nje nada prolosti" - nada koje su do danas ve odbaene, zabo
ravljene i moda izgubljene; i to je ono to otpor mora nuno da
sadri, jer u svetu opisanom u drugoj prii prolost je sauvana
kao unitenje prolosti".10
Prolost se nemilosrdno, sistematski unitava, inei spaava
nje nada nemoguim, od momenta kada se pojedinci svedu na
puki niz trenutnih iskustava koja ne ostavljaju traga, ili pre iji
trag je omraen kao iracionalan, povran i 'prevladan u pravom
10 Theodor W. Adorno i Max Horkheimer, Dialectic of Enlightment, prevod
John d i m m i n g (Verso, 1979), str. xv.

162

Fluidni ivot
11

smislu rei". Kada su pojedinci svedeni na takav nain, teko

da e traiti bezbednost u nadi - to jest u ideji koja tek treba da
bude konsolidovana u realnosti. Kao to je Pjer Burdje istakao
nekoliko decenija kasnije, ljudi koji ne poseduju ni deli kontrole
nad svojom sadanjicom (a ne poseduju, imajui u vidu poznatu
nepostojanost i bezoblinost iskustava iseckanih u kratke, brzo
smenjive epizode) nisu u stanju da smognu hrabrost koja je po
trebna za kontrolisanje budunosti. 1 2 Malo je verovatno da e oni
u nepropusnoj i zloglasno udljivoj budunosti videti sigurno
sni sef dovoljno vrst i trajan za pohranjivanje i uvanje njihovih
propusnica za bezbedan prolaz... Stanje nesigurnosti, kako bi
Burdje rekao, ini itavu budunost neizvesnom, i time zabra
njuje svaki vid racionalne anticipacije - a posebno obezvreuje
onaj minimum nade u budunost protiv koje ovek treba da se
buni".
U brzom prolazu kroz epizode koje povezane ne deluju kao
smislena, a kamoli predvidljiva serija, pojedinac, kao to Adorno
kae, vie je sklon da se prepusti kolektivnom: kao kompenzacija
za skok u 'melting pot' kazan za stapanje; obeana mu je ar izabranosti i pripadnosti. Slabi i zaplaeni ljudi oseaju se jae ako
se dre za ruke dok tre". 1 3
Svakodnevno prezren i frustriran, pojedinac trai sklonite
za lini narcizam u kolektivnom narcizmu": obeanju sigur
nosti koje moe biti varljivo do mere do koje ide spaavanje te
teko ranjene individualnosti - nadi za spasenjem je sueno da
bude osujeena, jer se obeanje posrednog" kompenzacijskog
samopotovanja nudi od istog tog kolektiva koji prijem uslov11 Ibid., str. 216.
12 Pierre Bourdieu, L a prcarit est aujord'hui partout", iz njegovog del:
Contrefeux (Raison d'Agir, 1998), str. 96-97.
13 Theodor W. Adorno, Critical Models: Interventions and Catchwords, prevod na engleski H e n r y W. Pickford (Columbia University Press, 1998), str 276.
Adorno ovde koristi termin melting pot" u znaenju drugaijem od njegove
popularne upotrebe. On vie implicira originalno znaenje posude u kojoj se
svi sastojci rastvaraju, meaju i stapaju, gube svoju individualnost i vie ih nije
mogue razlikovati.

Misao

mranom

163

vremenu
14

ljava suspenzijom ili predajom individualnosti. A opet, imajui

u vidu njihovu individualnu bespomonost, pojedinci bi ostali
izloeni jednom nepodnoljivom stepenu povreenog narcizma
ako ne potrae kompenzaciju u identifikaciji sa snagom i slavom
15
kolektiva".
Kontinuirano praktikovana i stalna predaja individualnosti je
uistinu (ponavljajui) in kojim se stalno iznova izgrauju zidovi
javnih hostela koji nude utoite beskunicima i lutajuim indi
vidualnim narcizmima (za no ili dve). Jedino ogromna koliina
odbaenih individualnosti na pragu hostela ini da njegovi zido
vi izgledaju oprobano i testirano vrsti i dovoljno bezbedni da se
ue u hostel i rezervie soba.
Sklonita su imaginarna - ali poto je imaginacija poznata kao
lakomislena i nepouzdana vetina mala je verovatnoa da e bilo
kakvo sklonite dugo ostati popularno i traeno odredite. Ima
ginarna sklonita su sve samo ne prirodna" i data". Njihov ivot
je samo neto vie od niza trenutaka oivljavanja; udo dnevnog
uskrsnua za koje se nikada ne moe garantovati da e se nastavi
ti. Ba kao i oni koji u njima trae utoite, sklonita ive od jedne
do druge epizode. Njihova krhkost, a time i njihov sumnjiv status
kao garancije bezbednosti (bezbednosti kao stanja koje moe biti
samo dugorono, poto je trajanje njegova glavna karakteristi
ka), sakrivaju se jedino brzinom i ekspeditivnou kojom mase
tragalaca i pretendenata na sklonite bee iz jednog utoita u
drugo, od jedne kratkotrajne epizode do sledee: od pristupanja
redovima ljudi ija je kosa obojena u boju karamela do ubrzanog
pristupanja onima ija je kosa boje mahagonija; ili od nonog
bdenja zbog dolaska pedofila, otputenog iz zatvora, ,,u zajedni
cu", do demonstracija protiv izgradnje kampa za azilante koji je
suvie blizu njihovih domova i komfora.
Communis opinio dolazi kao dar sa neba onim pojedincima
iji individualno kontrolisani i upravljani resursi nisu ni izbliza
dovoljni da se razdvoji istina od pukog miljenja" sa iole zado
voljavajuim stepenom pouzdanosti. To oslobaa pojedince od
14 Videti: ibid., str. 118.
15 Ibid., str. 111.

164

Fluidni ivot

donoenja odluka koje ionako nisu sposobni da donesu, ime se

so dri podalje od rane. O tome ta je istina a ta je samo milje
nje odluuje drutvena mo, koja odbacuje kao puki hir sve ono
to nije u skladu sa njenim hirom", kae Adorno. Granica izme
u zdravog i patogenog miljenja se u praksi iscrtava od strane
16
prevlaujueg autoriteta, a ne znalakim rasuivanjem."
Konano granica! U njenom prisustvu sva bojaljiva oklevanja odumiru i mogu biti stavljena na stranu; ovek sada zna ta
je spolja a ta unutra i kako razlikovati jedno od drugog; ovek
moe pokuati da ostane unutra i daleko od inkvizicije grani
nih straa. Moda, samo moda, ostanak unutra moe doneti tu
tako eljenu a tako muno neuhvatljivu bezbednost (gubitnici ne
mogu birati), dok e za avanturistike duhove pogled na granicu
najzad ponuditi neto to se moe prekoraiti. Tragaoci za bezbednou i zavisnici od avantura jednako dobijaju iscrtavanjem
granica od strane vlasti. Nije ni udo to su saveznici u utvriva
nju te granice: eto jednog zadatka oko koga se mogu sloiti i biti
spremni na saradnju u njegovom izvravanju, bez obzira na nji
hove viestruke antagonizme. A ko bi i primetio granicu, a kamo
li klekao pred njenom uzvienom i nepokolebljivom vrstinom
- da nema njihovih uzajamno kontradiktornih, ali i uzajamno
neophodnih, komplementarnih nastojanja?
Nekoliko decenija nakon to je Adorno poslao svoje delo Mi
nima Moralia izdavaima, veliki poljski pesnik eslav Milo je
rekao da intelektualci i umetnici koji odaberu egzil (ili su pri
siljeni da ga odaberu) - tu veliku nepoznanicu preko granice stiu uvid u nedae savremenih ljudi koji teko da bi ikada stekli
da su ostali unutra, ak i da su delili sudbinu onih ije su ivo
te nastojali da shvate. 17 Da li bi Dojs napisao Uliksa da je itav
ivot proveo u Dablinu? Da li bi Isak Baevis Singer definisao
svet shtetl" da taj svet nije baen daleko od mesta odakle je mo
gue nadati se povratku? Bez sumnje, ovo su retorika pitanja,
i odgovor je - ne. Potrebno je vreme da bi se shvatilo da egzil
ne podrazumeva samo prelaz preko granice; on raste i sazreva
16 Ibid.,stT. 109.
17 Czeslaw Milosz, Szukanie ojczyzny (Znak, 1992), str. 180 i dalje.

Misao

mranom

vremenu

165

unutar egzilanata, preobraava ih i postaje njihova sudbina". Iza

te tamne, neprivlane maske usamljenosti, naputenosti i otue
nosti krije se i blagoslov (ili bar mogunost blagoslova). Isti taj
gubitak komforne, harmonine i neproblematine pripadnosti
okruenju i nemogunost da se ovek osea kao kod kue u tom
prostoru koji je tako blizu a opet tako udaljen, koji je tako razli
it od zapamene topografije zemlje koju je egzilant ili izbeglica
ostavio iza sebe i koja ga mui, omoguava mu da prodre dublje
u univerzalnu logiku i znaenje ivota u jednoj vrsti sveta (mi
bismo rekli, u naem fluidnom modernom svetu) u kojoj svako,
iako verovatno nesvesno, deli stanje egzilanata: Ono to se do
godilo u ivotu svakog oveka je predmet trajne transformacije u
pamenju i najee dobija odlike izgubljenog raja, jo bizarnijeg,
pa ak i vie stranog". Gotovo sve to neko moe rei pokuava
jui da objasni amorfno i maglovito pretee stanje egzila moe se
primeniti i na ljude izloene novom, fluidnom, modernom, grad
skom okruenju.
Dvostruka lojalnost, dvostruka opasnost, dvostruka ansa za
razumevanje sebe samog... Egzil je test slobode", zakljuuje Mi
lo,,,! ta sloboda plai... Egzil unitava - ipak, ako odolite unite
nju, taj test e vas uiniti jaim."
anse za emancipaciju ljudi danas se javljaju kao otro odvo
jene od onih koje su Marksu bile tako oigledne, iako optube
koje je izneo Marks na raun sveta koji je neoprostivo neprija
teljski nastrojen protiv humanosti nisu izgubile nita na svojoj
aktuelnosti i urgentnosti, a neuspeh pronalaenja kompetentne
porote sa ovlaenjima da izrekne presudu i sprovede je u delo,
kazni krivce i kompenzuje rtve nije doneo nikakav vrst dokaz o
nerealnosti prvobitne ambicije da se doe do emancipacije. Nije
ponuen nijedan adekvatan razlog da se pitanje emancipacije
skine s dnevnog reda (ako se neto dogodilo, onda je to upravo
suprotno: nepodnoljivo prisustvo tegoba je jo jedan razlog da
se pokua jo jae). U ovom pogledu Adorno je nepokolebljiv:
Nesmanjeno prisustvo patnje, straha i opasnosti zahteva da mi
sao koja ne moe biti realizovana ne bude odbaena". Sada kao
i tada, filozofija mora spoznati, bez ikakvog ublaavanja, zato

166

Fluidni ivot

svet - koji bi mogao biti raj sada i ovde - moe postati sam pakao
sutra". Razliku izmeu sada" i tada" treba traiti drugde.
Za Marksa je svet izgledao spreman da se pretvori u raj tamo
i tada". Svet je izgledao spreman za momentalni zaokret, jer je
mogunost promen sveta sa dna prema gore' bila neposredno
18
prisutna". To vie nije sluaj, ako je ikada i bio (samo se tvrdoglavou i dalje mogu zastupati teze na nain kako ih je Marks
formulisao"). Izgubljena je mogunost pronalaenja preice ka
svetu koji bi bio podesniji za ivot ljudi. Moglo bi se pre rei da
izmeu ovog sveta ovde i sada i tog drugog sveta koji je blago
naklon prema humanosti i okrenut korisnicima" nema vie vid
ljivih mostova, bilo istinskih ili navodnih. Nema ni gomila spre
mnih da u stampedu preu ceo most ako je to planirano, nema ni
vozila sposobnih da one koji to ele bezbedno prevezu na drugu
stranu. Niko ne moe biti siguran u vezi s tim kako koristan most
treba osmisliti i gde na obali smestiti poetak mosta koji bi doprineo nesmetanom i podesnom saobraaju. Moe se zakljuiti
da mogunosti nisu neposredno prisutne. Prema Adornovim re
cima, duh" i konkretni entitet" su se rastali i duh se moe drati
realnosti samo izlaui se opasnosti i, na kraju, dovodei time i
samu realnost u opasnost.
Samo razmiljanje koje nema mentalnog utoita, bez iluzi
je o unutranjem carstvu, koje priznaje gubitak svoje funkcije i
moi moe moda na trenutak ugledati sliku poretka mogueg i
nepostojeeg, gde bi ljudska bia i stvari mogli biti na svojim mestima koja im pripadaju." 19 Filozofsko razmiljanje poinje onda
kada razmiljanje prestane da se zadovoljava poimanjima koja su
predvidljiva i iz kojih se ne pojavljuje nita vie nego to je tamo
unapred smeteno." 2 0 Uostalom, razmiljanje i nije reprodukci
ja onoga to ve postoji. Dokle god se ne prekine, razmiljanje
ima mogunost u sigurnom posedu. Njegov aspekt nezasitosti,
kao i njegova averzija prema brzom i lakom zadovoljenju, odbija
da prihvati besmislenu mudrost rezignacije. Utopijski moment u
18 Adorno, Critical Models, str. 14.
19 Ibid., sir. 15.
20 bid.,stt.

128.

Misao

mranom

vremenu

167

razmiljanju je jai u onoj meri ... u kojoj ne objektivizuje sebe

u utopiji i time sabotira njenu realizaciju. Otvoreno razmilja
21
nje ukazuje na taku van sebe." Adorno insistira na tome da
filozofija oznaava odlunu posveenost intelektualnoj i realnoj
slobodi" i samo pod tim uslovom ona moe, kao to i treba, da
22
ostane imuna na sugestije da se odri status quo". Ne znam da
li je Adorno itao Franca Rozencvajga, ali onaj ko je itao obojicu
zasigurno je zapazio opcionu (mada samo opcionu) srodnost u
zakljucima ova dva mislioca, koja jasno pokazuje, uz sve razli
ke koje ih razdvajaju - razlike u reniku, izvorima inspiracije, u
raspodeli teita i tematskim relevantnostima". Za Rozencvajga,
isto kao i za Adorna, biti nerazumljiv za uobiajena shvatanja
23
je privilegija, ak i dunost filozofije". Alternativa moe jedino
biti akutna apoplexia philosophica" koja suvereno vlada u aka
demskim krugovima - ak iako, ili ba zbog toga to je krajnji
cilj filozofije da uzdigne ljudski Lebenswelt do nivoa na kojem
nerazumevanje vie nee biti njegova sudbina. 24
Adorno insistira na tome da teorija izraava ono to nije
ogranienog duha" 2 5 - a uobiajena shvatanja to sigurno jesu, iz
svih onih ve navedenih razloga, i mnogih drugih koje je definisao Adorno u svojim obimnim radovima. Praksa, a posebno
21 Ibid., str. 292-3.
22 Adorno i Horkheimer, Dialectic of Enlightement, str. 243.
23 Videti: Franz Rosenzweig, Understanding the Sick and the Healthy; A View
of the World, Man and God, prevod N a h u m Glatzer (Harvard University Press,
1999) str. 39,59.
24 Od te take sporazuma, meutim, putevi Rozencvajga i Adorna se razilaze.
A k o je za Adorna samosvesna filozofska arogancija (koja se oslobodila, tavie
prekinula komunikaciju sa uobiajenim shvatanjem zamrznutim u kavezu posledinosti) stanje sine qua no filozofske slube ljudskoj emancipaciji, za R o
zencvajga put do tog istog cilja vodi preko filozofske poniznosti: kroz biranje i
praktikovanje govora, dijaloga (sa uobiajenim shvatanjem, sa ime drugo?), pre
nego biranje apstraktnog miljenja" kao glavne strategije za kretanje napred:
'Mislilac koji govori"' ne moe nita anticipirati: mora biti sposoban da eka
jer zavisi od rei onog drugog: njemu je potrebno vreme... 'Mislilac koji govori'
nekome, i razmilja za nekoga, nekoga ko nema samo ui ve i usta".
25 Adorno, Critical Models, str. 263.

168

Fluidni ivot

praktinost, najee predstavlja izgovor ili samoobmanu hulja"

kao to je onaj idiotski parlamentarac na Doreovoj karikaturi"
koji se ponosi time to ne vidi nita dalje od tekuih zadataka.
Adorno praksi osporava tu visoku cenjenost koju joj obilato daju
glasnogovornici pozitivistike" nauke i oni akademski profesio
nalni filozofi (velika veina njih, u stvari) koji se predaju njiho
vom teroru.
Praksa nije test istine, a kamoli konaan i kljuni test; praksa je
prepreka, ili nadvonjak na putu do istine. Praktinost, neposred
nost posledica nekog delovanja, ne predstavlja legitimnu meru
snage neke teorije niti je pouzdan test njenog kvaliteta. Praksa
je taj autoritet izgubila onda kada je napustila neispunjene nade
i obeanja iz prolosti, ostavljajui teoriju samu na bojnom polju
na kojem se vodi borba za ouvanje i spasenje tih nada i koja e
moda na kraju biti i dobijena.
Ne mislim da bi Adorno oekivao mnogo koristi za duh iz di
jaloga sa predmetom - i od trenutka kada su temeljno liena svo
je subjektivnosti i nabijena u klimavu, lutajuu i bauljajuu masu
ljudska bia su svedena na stanje predmeta. Adorno je upozorio
svog starijeg prijatelja Valtera Benjamina na ono to je nazvao
brehtovski motivi": nadanje da e pravi radnici" spasiti umetnost od gubitka njene aure ili da e biti spaena neposrednou
kombinovanog estetskog efekta" revolucionarne umetnosti. 2 6 On
insistira na tome da pravi radnici" ,,u ovom pogledu nisu u pred
nosti nad svojim buroaskim antipodima - oni nose sve znake
sakaenja tipinog buroaskog karaktera". I onda dolazi poslednja re: uvajte se od pretvaranja nae neophodnosti" (odnosno
neophodnosti intelektualaca kojima su potrebni proleteri za re
voluciju") ,,u vrlinu proletarijata kao to smo u stalnom iskuenju
da inimo".
Svet eli da bude prevaren": Adornova direktna presuda zvu
i kao komentar Fojtvangerove tune prie o Odiseju i svinjama
ili, s tim u vezi, prie Eriha Froma o bekstvu od slobode", ili,
26 Videti Adornovo pismo Benjaminu od 19. marta 1936, u: Theodor Adorno
and Walter Benjamin Correspondence 1928-1940 (Harvard University Press,
1999), str. 127-33.

Misao

mranom

vremenu

169

kao arhetip svih tih pria, Platonova melanholina spekulisanja o

traginoj sudbini filozofa koji nastoje da podele sa onima u pei
ni dobre vesti donete iz suncem obasjanog sveta. Ljudi ne samo
da nasedaju na prevaru kao to poslovica kae... oni prieljkuju
prevaru", oni oseaju da bi im ivoti bili potpuno nepodnoljivi
kada vie ne bi mogla da se raunaju zadovoljenja kojih uopte
27
i nema". Bezrezervno ga podravajui, Adorno citira esej Sigmunda Frojda o grupnoj psihologiji: grupa eli da se nad njom
vlada neogranienom silom: ona pokazuje ekstremnu sklonost
prema autoritetu: kako se Le Bon izrazio, ona je edna pokorno
sti. Prvobitni otac je ideal grupe koji vlada egom, koji vodi ego do
28
mesta idealnog ega". On pripisuje izuzetan uspeh i neospornu
vladavinu industrije" masovne kulture njenoj pronicljivosti u
posredovanju ka tom idealu: Udovoljava se toj enji za 'vrstim
tlom' koja oslikava infantilnu potrebu za zatitom, pre nego elju
za uzbuenjem. Element uzbuenja ouvan je samo u ironiji...
sve nekako izgleda 'predodreeno'". 29
Ako emancipacija", taj vrhovni cilj drutvene kritike, ima
svrhu u razvoju autonomnih, nezavisnih pojedinaca, koji svesno procenjuju i donose odluke za sebe", 30 ona se suoava sa
ogromnim otporom kulturne industrije", ali i sa pritiscima tog
mnotva ljudi ije elje ta industrija obeava da e ispuniti - i to
i ini, varajui ili ne.
Prema tome, ta preostaje intelektualcima, uvarima neispu
njenih nada i obeanja iz prolosti, kritiarima sadanjosti koja je
kriva to ih je zaboravila i ostavila ih neispunjenima?
Po optem shvatanju, koje izgleda da je inaugurisao Jirgen
Habermas, i koje je osporavalo samo nekoliko Adornovih ana
litiara, i to relativno nedavno, Adornov odgovor na ova i slina
pitanja najbolje daje slika poruke u boci". Ko god da je napisao
poruku, stavio je u bocu, zapeatio je i bacio u more, nije imao
27 Adorno, The Culture Industry, str. 89.
28 Ibid., sir. 119.
29 Ibid., str. 138.
30 Ibid., str. 92.

170

Fluidni ivot

pojma kada (i da li e ikada) boca biti primeena i koji bi je mor

nar (ako ijedan) izvadio; i da li bi taj mornar, nakon to bi otvorio
bocu i izvukao pare papira, bio sposoban i spreman da proita
tekst, razume poruku, prihvati njen sadraj i iskoristi je na nain
na koji je autor poruke nameravao. U najboljem sluaju, on bi
mogao, po Marksu, Dixi et salvavi animam meam: autor je ispu
nio svoju misiju i uradio sve to je bilo u njegovoj moi da sauva
poruku od nestanka. Nade i obeanja za koje on zna, ali za koje
veina njegovih savremenika nikad nije saznala ili su je radije za
boravili, nee prei taku bez povratka na putu u zaborav; bie im
bar pruena ansa novog zakupa ivota. One nee umreti zajedno
sa autorom - barem nee morati da umru, kao to bi morale da
umru da se sam mislilac, umesto daje koristio hermetiki zatvo
renu bocu, predao milosti talasa.
Kao to Adorno upozorava, i to iznova, nijedna misao nije
imuna na komunikaciju, a kad bi se ona izrekla na pogrenom
mestu i u pogrenom dogovoru bilo bi dovoljno da se potceni
istina". 31 I tako, kada priamo o komuniciranju sa akterima, sa
onima koji bi to eleli da budu, sa neuspelim akterima i sa onima
koji oklevaju da se pridrue akciji kada im dode vreme, jer je
sada intelektualna, neprikosnovena elita jedini nain pokazivanja
neke mere solidarnosti onima koji su siromani. Takvo samonaneto odvajanje nije, po Adornovom miljenju, in izdaje - to nije
ni in povlaenja, niti potez snishodljivosti (a ovo je povezano:
snishodljivost i razmiljanje da ni vi niste bolji je ista stvar", kao
to istie sam Adorno). Dranje odstojanja, paradoksalno, jeste
in angaovanja - u jedinom obliku koji moe da se preuzme
u angaovanju na strani neispunjenih i izdanih nada: Udaljeni
posmatra je ukljuen koliko i aktivni uesnik; jedina prednost
ovog prethodnog jeste uvid u vlastitu ukljuenost i beskrajna slo
boda koja lei u znanju kao takvom".32
Alegorija poruke u boci" podrazumeva dve pretpostavke: da
je postojala poruka prikladna da se zapie i vredna napora da se
31 Theodor W. Adorno, Minima Moralia, prevod E. F. N. Jephcott (Verso, 1974),
str. 25.
32 Ibid., str. 26.

Misao

mranom

vremenu

171

boca poalje u more; i da onda kada se pronae i proita (u vreme

koje se unapred ne moe definisati) poruka i dalje bude vredna
napora pronalazaa da je otvori i proui, primi i prihvati. U ne
kim sluajevima, kao to je Adornov, poveravanje poruke nepo
znatom itaocu u nedefinisanoj budunosti moda je poeljnije
nego slaganje sa savremenicima koji su vieni kao nespremni ili
nevoljni da sluaju, a kamoli da shvate i zadre ono to uju. U
takvim sluajevima slanje poruke u neistraeni prostor i vreme
vri se sa nadom da e njena snaga nadiveti njeno sadanje za
nemarivanje i preiveti (prolazne) uslove koji su izazvali to zapo
stavljanje. Sredstvo poruke u boci" ima smisla ako (i samo ako)
osoba koja joj pribegne veruje da su vrednosti vene, veruje da je
istina univerzalna i pomilja da e brige koje trenutno aktiviraju
potragu za istinom i okupljanje u odbranu vrednosti istrajati. Po
ruka u boci je svedoanstvo prolaznosti frustracije i trajanja nade,
kao i neunitivosti mogunosti i slabosti nedaa koje su prepreke
ka realizaciji. U Adornovom predstavljanju, kritika teorija je ta
kvo svedoanstvo - i to je garancija metafore poruke u boci.
Hajde da kaemo ovom prilikom i to da injenica da je to ta
kvo svedoanstvo postavlja Adornovu kritiku otro naspram ra
dikalne misli" nihilistike struje u postmodernistikoj misli sa
kojom se previe esto mea. Slaem se sa anom Bodrijarom,
najistaknutijim zagovornikom ove druge, da takva radikalna
misao" nije ni dijalektika, niti svakako kritika", a ja mislim da je
to tako zato to odbija i pretpostavke za ije prihvatanje od strane
Adorna njegova kritika teorija predstavlja ivopisno svedoan
stvo. U Bodrijarovom programskom manifestu, 33 radikalna mi
sao" odbija da se ukljui u pregovaranje o znaenju koje je sutina
kritike teorije; glavni ulog radikalne misli" nije reinterpretacija
ili objanjenje dogaaja ve in otpora protiv njene realnosti i validnosti misli, sa ciljem njenog objanjenja. Oduzimanje ugleda i
degradiranje ovog drugog samo je puko preslikavanje u miljenju
o simbolinom unitenju" koje taj dogaaj" ovekoveuje. Ra
dikalna misao" nije roena iz filozofske sumnje ili iz frustrirane
33 Videti: Jean Baudrillard, Power Inferno (Galile, 2002), str. 24-5, i: La Pense
radicale (Sens & Tonka, 2001), str. 8-9.

172

Fluidni ivot

utopije. Ona itavim putem ide prema preispitivanju sveta, uklju

ujui njegovu utopijsku kritiku i filozofiju koja se javlja iz pra
znine koja ih razdvaja. Praktiari radikalne misli u Bodrijarovom
tumaenju san o svetu u kome se svako spontano smeje kada
neko kae 'ovo je tano', 'ovo je stvarno'". U takvom svetu, moe
mo rei, vreme je zaustavljeno, a pitanja trajnosti i prolaznosti su
beznaajna, isto kao to je i potez putanja boce u more.
Sporno je da li je poredenje sa porukom u boci", kratak opis
Adornovih stvarnih namera i del, vie nego pokuaj da se, uz
pomo metafore, shvati smisao razbacanih programskih odraza.
A pogotovo je tako kada doe do evaluacije karijere posle prognanstva Frankfurtskog instituta i njegovog priznatog duhovnog
voe, nakon njihovog dolaska kui" iz mrane periferije ameri
kog akademskog establimenta u jarko osvetljeni centar nemakog, a vrlo brzo i evropskog intelektualnog ivota; to jest, tokom
jedinog vremena u Adornovom ivotu kada su kritikim teoreti
arima bile ponuene pozicije moi i materijalni resursi koji su
im omoguavali da ponu praktikovati ono to je njihova teorija
preporuivala kao njen najpoeljniji sadraj. Kao to su Adorno i
Horkhajmer razmiljali, u svom amerikom prognanstvu,istorija starih religija i kola, kao i istorija modernih partija i revolucija
ui nas da je cena opstanka praktino angaovanje, transforma
cija ideja u dominaciju". Horkhajmeru, kao rektoru u Frajburgu,
i Adornu, kao naelniku vaskrsnulog Instituta, data je ansa za
takvu transformaciju.
Neki uticajni radovi, koji su retrospektivno potvrdili presudu
koju su doneli buntovni studenti iz 1968. godine, potvruju da
se Adorno prilino dobro snaao u novoj situaciji, obuzet vie
dominacijom i njenim administrativnim instrumentima nego sa
oporavkom i ouvanjem istoe ideja. On i Horkhajmer, sugerisano je, stopili su se u establiment" manje-vie glatko i uz malo,
ako i toliko, oklevanja i neodlunosti (na ta god da se odnosi
taj previe korien i pogreno korien naziv), potvrujui tako,
iako moda nenamerno, Adornova ponavljana upozorenja o apsorbujuoj snazi administracije, koja je u stanju da preoblikuje
po sopstvenom liku ak i najupornije suprotstavljanje. Nedavno,

Misao

mranom

vremenu

173

meutim, dosta razliita verzija Adornove/Horkhajmerove ulo

ge u posleratnoj Nemakoj zadobijala je uticaj meu Adornovim
uenicima: pria verzije kritikih teoretiara o dugom maru
kroz institucije", o vrstom, metodikom i istrajnom naporu da se
iskoristi njihov novosteeni presti i autoritet u svrhu izvlaenja
postojeih akademskih institucija i generalno intelektualnog mi
ljea iz njihove konzervativne obamrlosti i njihovog pribliavanja
kritikoj misli i gostoprimljivosti za dugorone poduhvate koje je
kritika teorija podrazumevala.
U pomenutom sporu, gde je jasno da postoji tema za istoriare - da joj se posvete i rese je - meni, naalost, nedostaje znanja
da bih zauzeo stranu. Umesto toga, razmotriu sadraj poruke
u boci": saveta koje posthumno mogu preuzeti intelektualci nae
generacije iz Adornovih spisa (to jest, da se prisetimo generacije
koja se podudara sa erom opisanom u drugoj od dve prethodne
prie), a relevantnost toga govori o izazovima i zadacima sa koji
ma se ova generacija, pa tako i njeni intelektualci, suoava.
Hajde prvo da primetim da nijedna od dvostrukih optubi
koje je gotovo pre dva veka izrekao Karl Marks protiv prestonice
- njene tetnosti i njene moralne nepravde - nije izgubila svoju
aktuelnost. Samo se promenio obim tete: obe su do sada stekle
planetarne dimenzije. A takav je sluaj i sa tim groznim zadatkom
emancipacije, ija hitnost je podstakla uspostavljanje Instituta u
Frankfurtu pre vie od pola veka i nastavila da usmerava njegov
rad.
U svom nedavno objavljenom istorijskom radu o kulturnoj
promeni" u brigama amerikih i britanskih intelektualaca, Majki
Dening citira Terija Igltona na sledei nain: Ako je levica 1930ih godina [u smislu intelektualaca leviara] potcenjivala kulturu,
leviari postmoderne su je precenjivali" - da bi onda prigovorio
kako nije reakcija na potcenjivanje" ta koja je uzrokovala prvo
bitni preokret kulturne promen", niti je reakcija na precenjivanje" bila ta koja je podstakla trenutne promen postkulturnih
radova", ve injenica da je proao istorijski trenutak" trojnog
cepanja na planeti (trenutak koji je uinio moguom kulturu"

174

Fluidni ivot
34

kulturnih studija"). Svet je taj koji se promenio; doba prvih,

drugih i treih svetova je prolo, oslobaajui mesto za trenutak
globalizacije", a preusmeravanje naune panje i rezultirajua te
oretska promena samo su sledili ta zbivanja. Upravo taj trenutak,
po Deningovom miljenju, nosi najveu odgovornost za trenut
nu promenu interesa od pitanja kako su narodi" (nacije, etnike
grupe, rase, itd.) stvorene"; i za pomeranje od kritike dravnih
ideolokih aparata" i kulturnih industrija" do beleenja pojave
globalne kulture", do transnacionalne kulturne kritike" i do no
vog vokabulara hibridnosti", meleza" ili dijaspore".
Treba ipak da kaem da je rastua transnacionalna" uena
elita, sve vie agresivno i otvoreno ekstrateritorijalna klasa stva
ralaca simbola i manipulatora simbolima, ta koja stoji na poetku
globalizacije" - taj skraeni opis za istinsko ili navodno, poste
peno, a ipak nemilosrdno slabljenje veine teritorijalno fiksiranih
razlika i zamenu teritorijalno definisanih grupa i asocijacija elek
tronski posredovanim mreama", koje zanemaruju fiziki pro
stor i bee iz stiska mesta i lokalno ogranienih suvereniteta. I,
hajde da kaem da je uena elita ta koja prvenstveno osea svoje
sopstveno stanje kao transnacionalno" i da je ta vrsta iskustva
ona koju pokuava da reprocesuira u ideju globalne kulture", uz
hibridizaciju" kao svoj dominantan trend: slika koju manje mo
bilni ostatak oveanstva teko moe usvojiti kao odgovarajue
predstavljanje svojih sopstvenih svakodnevnih realnosti.
Ovo je, bez sumnje, prvobitni preokret - iako uglavnom u dru
tvenoj lokaciji, ambiciji i funkciji uene elite. Koliko god da su se
promenile na putu od planete sa tri sveta" do trenutka globali
zacije", trenutno prestrojavanje interesa u prouavanju kulture je
sve, samo ne iznenadno; pripremljeno je i zaeto mnogo pre naja
ve dolaska globalizacije. Njegovi koreni mogu se nazreti u novoj
levici ezdesetih, kada je njihov interes bio, da citiram Deningovu
odlinu frazu, kako izmisliti marksizam bez klase".
I, da dodam: marksizam bez istorijskogfaktora; marksizam bez
veine najizrazitijih marksistikih uverenja - da svako istorijsko
doba proizvodi glasnika sopstvene revolucionarne transformaci34

Videti: Michael Denning, Culture in the Age ofTheree World (Verso, 2004).

Misao

mranom

vremenu

175

je. Nije samo proletarijat bio taj koji je bio otpisan kao izgubljeni
cilj i izreeni oprotaj. Njegov odlazak je ostavio intelektualni diskurs samo u drutvu onoga to je ostalo od optih intelektuala
ca", nekada zaduenih zadatkom lociranja, prosvetljivanja i usmeravanja izvrilaca istorijske promen - zadatak za koji pristrasni
intelektualci", pozvani od strane Miela Fukoa i njegovih brojnih
sledbenika da ih zamene, nisu bili voljni niti zainteresovani da se
obaveu. Dogovor izmeu intelektualaca" i ljudi", koje su oni
nekada preuzeli da uzdignu i uvedu u istoriju, je raskinut - ili
bolje opozvan, jednoglasno kao to je bio i najavljivan na pragu
modernog doba. Potomci intelektualaca prolih vremena, znajua elita, koja je uestvovala u secesiji zadovoljnih", sada ulaze u
svet veoma razliit, koji se ne preklapa sa mnogim i razliitim
svetovima u kojima su ivot i izgledi (ili njihovo odsustvo) ljudi"
zatieni i zakljuani.
A ipak...
Marksova kritika prekomernih ljudskih cena kapitala oslobo
enog od politikih i etikih stega bila je zapoeta na pragu ere
izgradnje nacionalne drave. Pre te ere, podreenost ekonomske
aktivnosti irokom spektru ljudskih potreba i opteprihvaenih
standarda uljudnosti i fer igre bila je praktikovana na nivou lo
kalne zajednice i odravana slinim lokalnim institucijama kao
to su optine, imanja, parohije i zanatska udruenja. Do kraja
osamnaestog veka, svi ovi elementi reima, koji su brzo nazvani
ancien, bili su izloeni naporima za koje nisu bili spremni i nisu
bili u stanju da ih izdre. Bili su u stanju naprednog truljenja i nisu
vie bili sposobni za delotvornu kontrolu. Iznad lokalnog nivoa
i njegovih sve nemonijih institucija, nov drutveno ekstrateritorijalni" prostor pojavio se iz ogranienja lokalnih vlasti - a jo
uvek nije bilo drugog autoriteta voljnog i sposobnog da preuzme
kontrolu obrazaca ljudskih odnosa i pravednosti ljudskih razmena. Neposredni ishod takve emancipacije ekonomske aktivnosti
iz bilo kog kriterijuma osim profitabilnosti i po bilo kojoj svrsi
osim umnoavanja profita bio je jedinstveni uspon proizvodnje i
akumulacije bogatstva, ali takoe i otra i nasilna polarizacija i-

176

Fluidni ivot

votnih standarda, brzo rastua koliina potroenih ljudi" (viak,

prekomeran i nefunkcionalan, i zbog toga iskljuen iz drutva
nosilaca ljudskih prava kojima je osporeno ljudsko dostojanstvo),
ubrzao je devalvaciju i naknadno izumiranje obiajnih naina za
raivanja za ivot; sve to je pridodato brzoj i nemilosrdnoj dezin
tegraciji uobiajenih bezbednosnih mrea istkanih od ljudskih
veza, obaveza i posveenosti. Razmontiranje/onesposobljavanje
postojeih drutvenih mehanizama normativnih odredbi bilo je
prihvaeno od strane preduzetnika kao trijumf slobode nad eko
nomski besmislenim i tako retrogradnim" ogranienjima. Oni
koji su izvukli deblji kraj ove velike transformacije" videli su ovo
prvo kao gubitak bezbednosti.
Ono to je Marks (i ne samo Marks) video kao predznak i predoseanje postkapitalistikog poretka, poretka koji bi uinio slo
bodu univerzalnom imovinom umesto privilegij om nekolicine i
poetnim znakom predstojee pobune eksploatisane mase protiv
konkretnog kapitalistikog oblika neslobode, moe se retrospektivno videti kao iskren i oajniki, a opet kao neprikladan i nesrean pokuaj da se zaustavi struja i truljenje"; kao rasute, nefokusirane manifestacije otpora protiv osporavanja obiajne bezbed
nosti, protiv nove neizvesnosti drutvenog poloaja i izgleda za
opstanak, protiv prisilnog izbacivanja iz mree ljudskih veza koje
su garantovale ivot vien kao pristojan u skladu sa prihvaenim
standardima - ukratko, protiv duplog udarca" pretnje opstanku
i osporavanja dostojanstva. Nemir je bio potpaljen gubitkom bez
bednosti - to nije bio frustrirani skok do slobode.
Bezbednost koja je izostala i koja je bolno nedostajala bila je
ta koja je inspirisala otkrie i razvoj sindikata, prijateljskih dru
tava i potroakih udruenja, uz obeanje povratka izgubljene
sigurnosti uz pomo drugih, a ne tradicionalnih sredstava koja
podupiru potraivanje legitimiteta i pokornosti od strane rastue
nacionalne drave. Dugako i konano pobedniko napredova
nje moderne nacionalne drave bilo je potkrepljeno fabrikim
raunima koji su ograniavali dosadanje nespreene slobode
pravljenja profita, kulminirajui u uspostavljanju socijalne dra
ve", to jest zajednikog osiguranja za pojedinane ili kategorijalne
nesree.

Misao

mranom

vremenu

177

To poglavlje moderne istorije je zavreno; meutim - barem

u delu planete gde su projekti emancipacije u Adornovom nasleu zapisani i stavljeni u boce. U ovom delu sveta, nacionalna
drava" i njen metod reavanja problema stvorenih prinudnom
proizvodnjom potroene nejednakosti i ponienja, te endemske
tendencije i obeleja trine ekonomije koju vodi kapital, zavrio
je svoju priu. Kapital i trite robe sada su se pomerili u novi
drutveni ekstrateritorijalni prostor, smeten dosta iznad domena
suvereniteta nacionalnih drava i tako izvan dohvata njihovog
kontrolnog/balansirajueg/ublaavajueg kapaciteta - sa nacio
nalnim dravama baenim na deblji kraj tog procesa kapitalne
globalizacije, na mesto slino onom koje su zauzele lokalne vlasti
na poetku izgradnje nacionalne drave. Sada je red na nacio
nalne drave da budu optuene za stvaranje ekonomski nera
zumnih" i tako retrogradnih ogranienja ekonomske aktivnosti
i da budu pritisnute ili primorane na predavanje svih prava i namera politikog meanja u stvari vezane za globalni tok kapitala
i robe.
Drutveni ishodi te druge emancipacije - ovog puta na izranjajuem planetarnom nivou - su takode upeatljivo slini onim
zabeleenim na nivou izranjajuih nacionalnih drava pre dva
veka, tokom privremenog perioda koji je razdvajao osloboenje
od biznisa i lokalna/zajednika ogranienja od njenog zatvara
nja u okvir novih odredaba, upravljanih i sprovoenih od strane
politikih institucija nacionalne drave. Za veliku veinu stanov
nika planete ukupna suma trenutnih transformacija (pod ifrom
globalizacije") rezultira otrim pogoranjem njihovih ivotnih
uslova - ali, iznad svega, rezultira dolaskom jedne nepoznate ne
sigurnosti postojanja, ili nesigurnosti u novoj i nepoznatoj formi
lienoj ranijih rutinskih odbrambenih mehanizama i lekova. Da
ponovo iskoristimo prikladan izraz Pjera Burdjea: na svom de
bljem kraju, jednostrana globalizacija, ograniena na poslovne
poduhvate, prvenstveno se percipira kao gubitak kontrole nad
sadanjicom i nesposobnost predvianja ta budunost moe doneti, a time i nesposobnost osmiljavanja sredstava za dovoenje
budunosti pod kontrolu. Apeli za vie slobode, predstavljanje

178

Fluidni ivot

slobode kao univerzalnog veka za sve sadanje i budue bolesti, i

zahtevi za demontiranjem i uklanjanjem s puta rezidualnih ogra
nienja, koja sputavaju kretanje onih koji oekuju da e dobro
iskoristiti to to su u pokretu, sve vie i vie sumnjivo nalikuju na
ideologiju globalne elite u nastajanju. Oni potpuno ignoriu osta
tak stanovnitva planete i brzo se pretvaraju u glavnu prepreku
polilogu na planetarnom nivou.
Moemo se zapitati ta bi itaoci mislili o Adornovoj poruci
iz boce da je ona nekim sluajem dospela do junih mora, obala
subsaharske Afrike ili obala Azije... Da li bi je razumeli? I ako
bi je razumeli, zar je ne bi shvatili kao jo jednu uvredu ili mo
da nagovetaj da neprijatelj planira jo jedan napad? Da li bi bili
u stanju i da li bi imali vremena i strpljenja da ih razdvoje od
poruka koje se svakodnevno guraju kroz medijske satelite odoz
go - poruke o kojima je govorio Osama Siblani, izdava arapsko-amerikih novina kada je u oktobru 2 0 0 1 . godine pisao da
su Sjedinjene Amerike Drave [itaj: bogata manjina planete]
odavno izgubile rat na polju odnosa sa javnou u muslimanskim
zemljama [itaj: ugnjetavana veina planete]... Ne bi im pomoglo
ni da im je prorok Muhamed vodio odnose sa javnou". 35 Pred
stavnici za tampu bogatog sveta neumorno se ale da ne mogu
da prenesu svoju poruku". Teko i da e moi, imajui u vidu da
su masovna privatizacija i deregulacija, koju su promovisali pod
okriljem te poruke, proizveli, da citiram koncizni sadraj Naomi
Klajn, vojske odbaenih ljudi, ije usluge vie nisu potrebne, iji
su ivotni stilovi otpisani kao 'zastareli', ije osnovne potrebe nisu
ispunjene". 36
Sva ova odvajanja ne samo da postavljaju pitanje etike od
govornosti za manje, srenu veinu ljudskih vrsta; oni uteruju
u program emancipacije" novo i jedinstveno spajanje etikih
principa i interesa za opstanak - zdrueni, zajedniki opstanak
(kao to bi to Kant nazvao) allgemeine Vereinigung der Menscheit,
univerzalno sjedinjenje ljudske vrste. Uslovi koji su potrebni da
35 Citat iz: Sheldon Ramptona i John Staubera, Trading on fear", Guardian
Weekend, 12. jul 2003.
36 K l e i n , Fences and Windows, str. xxi.

Misao

mranom

vremenu

179

bi se osigurao ljudski opstanak (ili barem poveala njegova verovatnoa) vie nisu razdvojivi i nije ih mogue lokalizovati. Naa
sadanja nesrea i sadanji problemi u svim svojim brojnim obli
cima i ukusima imaju planetarne korene i zahtevaju planetarna
(ako bilo koja) reenja.
I nijedno ostrvo, ak i ono toliko veliko da polae pravo na
status kontinenta, ne moe traiti istinsku autonomiju na punoj
planeti - poruke emancipacije treba da budu itljive mornarima
koji plove svim morima i okeanima planete, da bi imale ansu za
radikalni efekat. Isto kao to uzrok ljudske emancipacije ne moe
biti efektivno traen i branjen u jednoj zemlji, ili grupi zemalja,
nesvestan i ravnoduan na ono to se deava izvan njihovih pa
ljivo (a opet neefikasno) uvanih granica, isto tako nije dovoljno
adresirati poruku izabranoj i slino ogranienoj publici. A opet,
ini se daje tako adresirana; ne zato to se uva u tajnosti od dru
gih potencijalnih italaca (nijedna poruka ne moe dugo ostati
tajna na planeti ispresecanoj informativnim autoputevima), ve
zato to je sklona da to ignorie, iako svetski trijumf modernog
naina ivota" znai da je tenja da se odredi dnevni red sada
moda univerzalni, planetarni fenomen; pitanja koja zahtevaju
vie mesto na takvom dnevnom redu ostaju teritorijalno razliita
kao i ranije (ili ak i vie) - isto kao to su razliite i posledice
globalizacije.
Iako su svi stanovnici planete, da tako kaem, na istom bro
du, sa take gledita svojih izgleda za opstanak (poto je njihov
jedini izbor izmeu zajednikog plovljenja i zajednikog potapa
nja), njihovi neposredni zadaci, a time i njihova eljena odredita
otro se razlikuju, inei da delovanja i svrhe koje ih proimaju
uz kripu iskoe iz leita - stvarajui antagonizme tamo gde je
solidarnost imperativ dana.
Adornova ideja - zadatak kritike misli nije ouvanje pro
losti, ve iskup nada prolosti" - nije izgubio nita od svoje aktuelnosti. Ali upravo zbog te trajue aktuelnosti, kritika misao
iziskuje stalno ponovno osmiljavanje da bi ostala ravna svom
zadatku. Kao ranije, nada nailaska na prihvatljivu ravnoteu iz
meu slobode i bezbednosti, dvaju ne neposredno kompatibilnih,

180

Fluidni ivot

ali podjednako vanih, sine qua non uslova ljudskog drutva, tre
ba da se postavi u centar napora ponovnog osmiljavanja. Medu
nadama prolosti koje treba hitno da se iskupe, one ouvane u
Kantovom Ideen zur eine allgemeine Geschichte in weit-brgerli
che Absicht mogu sa pravom traiti status metanade: nade koja
ini sva nadanja moguim.
Dovoljno je da pogledamo irom planete da bismo shvatili ka
kav je ovo teak zahtev i kako je visoko brdo na koje treba se
popne u predstojeim borbama.
Ali naoruani - blagosloveni ili prokleti - jezikom, tom ud
novatom recom ne", tom deklaracijom osporavanja, odbijanja
i odbacivanja koja izdie nas, ljudska bia, iznad spoznaje naih
ula i razdvaja pojave od istine, i tim, na slian nain bizarnim
(kada o tome razmislimo), buduim vremenom koje nas vodi
izvan domena neposrednog i datog, mi, ljudska bia, ne moemo
prestati da zamiljamo kako stvari mogu biti razliite od ono
ga kakve su sada. Jednostavno ne moemo za stalno prihvatiti
ono to jeste", jer ne moemo shvatiti ta to jeste", a da se ne
postavimo iznad toga. Mi postavljamo nezgodna pitanja onome
to jeste", koja iziskuju objanjenje i opravdanje. Oekujemo od
stvari da se menjaju - i reeni smo da ih menjamo. Kako male,
tako i velike stvari.
Naoruani - blagosloveni ili prokleti spoznajom dobra i zla,
nama, ljudskim biima, se sudi i mi sudimo o tome ta se dogodi
lo i ta smo uinili ili od ega smo odustali. Postavljamo trebalo
bi" na stolice porote, a ono to jeste na mesto optuenog. Vodimo
sa sobom (u nama) predsedavajueg sudiju (poznatog pod ime
nom savest") gde god da idemo i ta god da radimo. I verujemo
da donoenje presude ima smisla: ona ima snagu da promeni nas
i svet koji nas okruuje - nabolje, ili barem manje loe.
Isto tako neizbeno, kao to spoj kiseonika i vodonika daje
vodu, nada je zaeta kad god doe do susreta imaginacije i mo
ralnog oseaja. Kao to je Ernst Bloh to nezaboravno rekao, pre
nego to je homo sapiens, stvorenje koje misli, ovek je stvorenje
koje se nada. Ne bi bilo teko pokazati da je Emanuel Levinas
mislio upravo isto kada je insistirao na tome da etika dolazi pre

Misao

mranom

vremenu

181

ontologije. Ba kao to spoljni svet mora dokazati svoju nevinost

na sudu etike, a ne obrnuto, nada ne priznaje niti treba da prizna
jurisdikciju onoga to samo jeste". Realnost je ta koja mora obja
sniti zato nije uspela da se podigne do standarda uljudnosti koje
je odredila nada. Pravljenje mapa utopije, koje je pratilo roe
nje moderne ere, ilo je lako onima koji su ih crtali: oni su samo
popunjavali prazna mesta ili preslikavali rune delove u mrei
javnog prostora ije je prisustvo bilo uzimano zdravo za gotovo
i koji nisu smatrani problematinim. Utopije, predstave dobrog
ivota, bile su injenino drutvene, poto znaenje drutvenog"
nikad nije dovoeno u pitanje - ono jo nije postalo sutinski
sporno pitanje" kao to je danas, nakon neoliberalnog pua. Pita
nje ko bi realizovao planove i predsedavao transformacijom nije
predstavljalo problem: despot ili republika, kralj ili narod. Jedan
ili drugi bili su vrsto na svom poloaju i inilo se da samo ekaju
prosvetljenje i znak da ponu da deluju. Nije ni udo da je javna
ili drutvena utopija pala kao prva rtva te dramatine promen
kroz koju danas prolazi javna sfera. Kao i sve drugo to je neka
da bilo bezbedno smeteno u toj sferi, utopija je postala lovina i
plen usamljenih lovaca; jedna od mnogih vrsta plena osvajanja i
aneksije javnog od strane privatnog. Grandiozna drutvena vi
zija se podelila na mnotvo privatnih, izrazito slinih, ali nikako
komplementarnih kovanica. Svaka je skrojena po meri potroa
kog blaenstva - sa svrhom, kao i sve potroake radosti, krajnje
individualnog uivanja, ak i kada se to obavlja u drutvu.
Da li javni prostor jo jednom moe postati mesto trajnog angaovanja, osim mesta za povremene i prolazne susrete? Prostor
za dijalog, diskusiju, sueljavanje i slaganje? Da i ne. Ako je ono
to se smatra javnim prostorom" javna sfera, koju servisiraju re
prezentativne institucije nacionalne drave i koja je povezana s
njima (kao to je bio sluaj tokom veeg del moderne istorije),
odgovor je verovatno ne. Ta posebna vrsta javne scene liena je
veine svojih orua i sredstava koji su joj omoguavali da odri
dramu postavljenu u prolosti - i ak da je stara oprema ostala
netaknuta, teko da bi bila dovoljna da poslui novim, sve masiv nijim i sloenijim produkcijama sa milionima likova i milijarda-

182

F l u i d n i ivot

ma statista i posmatraa. Te javne scene, prvobitno napravljene

u politike svrhe, za naciju i dravu, ostaju tvrdoglavo lokalne dok se savremena drama igra irom oveanstva, pa je time izra
zito i glasno globalna. Da bi bio pouzdan, odgovor da" iziskuje
nov i globalan javni prostor: politiku koja je istinski planetarna
(to je razliit termin od internacionalna") i iziskuje pogodnu
planetarnu scenu. I istinski planetarnu odgovornost: priznanje
injenice da svi mi koji delimo planetu zavisimo jedni od drugih
danas i sutra, da nita to radimo ili to ne uspemo da uradimo
ne moe ostati bez uticaja na sve druge, i da niko od nas ne moe
vie traiti i nai privatno sklonite od oluja koje mogu nastati u
bilo kom delu planete. Logika planetarne odgovornosti je, bar u
principu, usmerena ka suoavanju sa globalno generisanim pro
blemima direktno - na njihovom sopstvenom nivou. Ona proistie iz pretpostavke da trajna i istinski efikasna reenja za pro
bleme cele planete mogu biti pronaena i stvorena samo putem
preoblikovanja i reforme mree globalne meuzavisnosti i inte
rakcije. Umesto da cilj bude lokalno ograniavanje tete i lokalne
koristi izvedene iz kapricioznih i nasuminih talasa globalnih
ekonomskih sila, treba stvarati novu vrstu globalnog okruenja u
kojem putevi ekonomskih inicijativa bilo gde na planeti vie nee
biti udljivi i voeni samo trenutnim dobicima, bez usmeravanja
panje na propratne efekte i kolateralne rtve", i bez pridavanja
znaaja drutvenim dimenzijama ravnotee izmeu cene i do
bitka. Ukratko, da citiramo Habermasa, ta logika cilja na razvoj
'politike' koja moe da se nosi sa globalnim tritima". 3 7
Oseamo, nagaamo, promiljamo ta treba initi. Ali ne mo
emo znati oblik i formu koju e to na kraju zadobiti. Meutim,
moemo biti prilino sigurni da oblik nee biti poznat. Bie razli
it od svega na ta smo navikli.

37 Jrgen Habermas, The Postnational Constellation: Political Essays, prevod

Max Pensky (Polity, 2001), str. 109.

Indeks

A
Abrahams, arlota 105
Adato.Kiku 132,138,139
Adorno, Teodor 69,70,72,74,
161-162,164-173
Akuf.Dan 136
Alberti, Leon Batista 159
Altejd, Dejvid, L., 86
Anderson, Prisila 134
Angelis, de Tori 139
Anil, an 51
Arent, Hana 71-72, 74,155-156
Atal.ak 12
autentinost 27
autonomija 50
autonomno drutvo 24

B
Barton, Laura 157
BedburLSkot 138
Belok,Hilari 143

Benjamin, Valter 168

bezbednost 9,21,48-49,85,87,
162,164
Blekburn, Simon 127-128
Bloh, Ernst 180
Bodrijar, an 171
Borg, Karmel 147
Boukot.Oven 135
Braun-Vega 82
Breht, Bertold 74,155
Brendan, Bernard 126
Brodski, Dozef 15
Burdje, Pjer 44,150,153,162,
177
Burstin, Dej, D., 64

D
Dejvis, Dozef, E., 138
Dening, Majki 173
detinjstvo 124,132-133,137
Diken.Bulent 90
DiLorenzo.T. ]., 120

184
Dirkem.Emil 32,102
Donkersged, van Elbert 88
drutvo potroaa 47,62,101,
122-123,134
drutvo proizvoaa 109
Dufor, Deni-Robert 134
Dojs, Dejms 164

E
egzil 164
Elen, Barbara 124
Elin.Nan 90
elite 40,42,50,145,174,178
emancipacija 28,38,165,169,
173,175,177-179
Eshil 63

F
Fier, Endi 105
fitnes 18,113
fluidna modernost 9,65,82
Frejn, Brus 89
Frojd, Sigmund 169
From, Erih 168
Fuko,Miel 175
fundamentalizam 38

G
Gaitanas, Apostolas 157
Galvin, Danijel 157
Gej, Piter 156
Gejts.Bil 12
Ginjon, ari 28
Grem, Stiven 86
Grosberg, Lorens 130

Indeks

H
Habermas, Jirgen 169,182
Hajdeger, Martin 30,41
Harmsfort, Suzan 100
Hegel,G.VF., 30
heroji 56-57,60-62,65
hibridnost 12,40,44,174
Hil.Amelija 125
Hjum, Dejvid 156
Hogan.Fil 107
Hol, Piter 94
homo eligens 45,144
homo sacer 122
Honigsbaum, Mark 127
Horkhajmer, Maks 172

I
identitet 11,15,17,34,38-50,45,
107,138
Iglton.Teri 173
Ili, Ivan 100
imaginarna zajednica 31
individualizacija 36
individualizovano drutvo 34
individualnost 26,28,30,32-34,
37-38,41-42,162
Ingram, Riard 39
intelektualci 164,168,173,175
iskljuenje 85

J
javnost 49,59,76-77,108,111,
128,144,152
Jonas, Hans 75

185

Indeks

K
Kalvin, Italo 13
Kaner.Alen 139
Kant, Imanuel 178
Kari.Hejzel 100
Kartner-Morli, Des 106
Kastorijadis, Kornelijus 24
Kerol, Luis 34
Klark, arls 38
Klein, Noami 77,108,178
Kolakovski, Leek 144
Kuk, Alisier 110
Kuk, Tomas Danijel 134
kultura 15,41-42,44,60,67,
69-70,72-73,76,78-79,
88,110

L
Langer, Beril 136
Leblou, Viktor 105
Levinas, Emanuel 180
Liotar, an-Fransoa 132

M
majinstvo 124,125
Majo, Piter 147
Makluan, Maral 88
Maknil, Dajms, U., 137
Marfi, Brajan 91
marketizacija 108
Marks, Karl 30,39,50, 58,165166,170,173,176
Marsden, Don 131
Mening, Donatan 96
Milo, eslav 164
Mio, Iv 79
Mizes, Ludvig von 119

Moilanen, Raili 148

Morgan, Luis, H., 97
Mos, Dord, L., 57
multikulturalizam 42

N
narcizam 162
neizvesnost 12,47,104,115,119,
150
nesigurnost 86,91,94,119,144,
162,177
Noulton, Brajan 153
novi poetak 10

P
Parsons, Talkot 73
patriotizam 58
Pior, Majki 157
Platon 169
potroaki sindrom 78,103,107
potroako telo 110,112
potroako trite 74,116,139
praksa 76,168
prijateljstvo 133
pripadanje 14,41,114
progres 18
Prosvetiteljstvo

70,156

R
Rajhen, Diminik Simon 150
Redfild, Robert 88
Reding, Vivij en 147
Rider, Don 37
Riker, Pol 29,41
Roders, Riard 93
Rorti, Riard 22,36
Rozencvajg, Franc 167

186

Indeks

Sabel, Carls 157

Sai, arls 77
Sahaj, Andrej 15
Sarkozi, Nikola 122
Sartr, an-Pol 41
Senet, Ricard 12,45,157
Seret.Rej 87
Siblani, Osama 178
Sibruk, Deremi 32
sigurnost 48,87,162,176
Singer, Isak Baevis 164
Skor, Dulijet, B., 137
srea 129,158
Stasjuk, Andrej 78
St. Dord, Kris 131

Vajld.Oskar 69
Valdes, Manola 81
Vejn, Kenet 147
veze, ljudske 138
Vilelj.Zak 79
Vojehovski, J., 145
Vulf.Tom 79

Sic, Alfred 41,102

iling, Kris 110
o, Dord Bernard 76
or, Kin 89
tajner, Dord 78
varcbek, arls 131

T
Tarner, Brajan 110
terorizam 86,119
Tomas, Lisa 145
Tompson, Tomi 119
trajanje vs. brzina 16

U
uenje 9,81,143, 146, 148-149,
151
Urbonas, Gediminas 83
utopija 181

z
zaboravljanje 81

irar, Rene 54-55

iro, Suzan Seri 151
rtve 51,54-56,59,62-64,119,
165,182,