Slavenska mitologija

Jo i danas postoje neotkriveni dijelovi mitologije starih Slavena, ipak na

temelju nekih arheoloki nalazaka i starih zapisa kroniara toga vremena,
moemo dobiti uvid u astralni svijet Slavena. Cijela hijerarhija slavenskih
boanstava nije do kraja poslagana, pa si jo uvijek dvoji ak i oko samog
vrhovnog boanstva, ne zna se je li "nebeski ef" Svarog ili Perun, ali
najea teza je da je Perun vrhovni bog Slavena, no da je njega stvorio
Svarog. Za svaki aspekt slavenskoga ivota postojao je odreeni bog,
tako da je o ratovima i proricanjem brinuo Svetovid, stadima i poljima je
najvjerojatnije upravljao Volos, o zimi Stribog, Vesna o proljeu, a roenice o
sudbini pojedinih Slavena. Svi ti bogovi su imali svoje hramove i
svetita, prinoene su im rtve u nadi da e bogovi usliati elje svojih
podanika. Oni koji su najee prenosili elju boanstava narodu, su bili
sveenici, najugledniji i najmonija itelji slavenskih plemena. Njihova je mo
ponekad i nadilazila mo samog kralja. Slaveni su takoer tovali i svoje
mrtve, vjerovalo se da pokojnikova dua prelazi u drugi svijet, s druge strane
mora, zvan nav. U kratko reeno, Slaveni su posjedovali bogatu i snanu
kulturu, pa tako i raznoliku religiju, koja je bila bitan komponent
njihove svakodnevnice.

PERUN
Perun je bog pravde, rata i oruja, groma i munje (Gromovnik).
Prikazivan kao sveto stablo, obino hrast, ije grane i kora predstavljaju ivi
svijet nebesa i smrtnika, nebo i zemlju, a njegovo korijenje podzemlje, svijet
mrtvih.
Perun je bio vladar svijeta ivih, neba i zemlje, a esto simboliziran orlom koji
je sjedio na najvioj grani i promatrao cijeli svijet.
Stari Slaveni su vjerovali da grmljavina nastaje kada siloviti Perun izleti iz
svojih dvora u koiji. Vjerovalo se je da se pojavljuje u proljee kako bi donio
kiu, uinio zemlju plodnom, otjerao oblake i donio sunevu svjetlost.
Perunovo magino oruje su strijele (munje). Nosi monu sjekiru, a katkad i
eki. Sjekiru baca na zle ljude i duhove koja se uvijek vraa u njegovu ruku.
Prikazivan je kao grub ovjek s bakrenom bradom.
Prinosili su mu ivotinjske rtve, najee je to bio pijetao, ali se poklanjala i
koza, medvjed, pa ak i bik koji se klao i prinosio na sveane dane. Kada je
ivotinja bila rtvovana, vjernici su ivotinju trebali pojesti, jer je ona bila
proeta manom ili bojom snagom, te e na taj nain itava grupa biti
obredno ojaana.
Njegovo ime nalazimo i u nazivu perunika (iris), katkad zvanoj i bogia
("boja biljka"), za koju se vjerovalo da raste na mjestu gdje Perun udari
munjom.

SVANTEVID
U slavenskoj mitologiji Svantevid (Svetovid, Suvid, Svantovit, Sventovit,
Zvantevith) povezivan je s ratovima i proricanjem. Opisivan je kao
etveroglavi bog ije su dvije glave gledale naprijed, a dvije natrag. Ovako
udruenih glava, on moe obuhvatiti pogledom sve strane svijeta (Svevid).
Njegov konj bijele boje uvan je u njegovom hramu i o njemu su se brinuli
sveenici. Vjerovalo se da Svantovid ratuje protiv neprijatelja jaui na ovom
konju. Isti konj sluio je i za gatanje. O Svantevidu su ovisili uspjesi ratnih
pohoda, trgovakih putovanja, bogatstvo etve. U isto vrijeme on je drao
jedan luk ili ma, kao simbol rata, i rog za pie.
Svantevidu su prinoene ivotinjske rtve. Baltiki Slaveni su ga prihvaali
kao prvog ili najvieg boga. Vjeruje se da je dolaskom kranstva Svantevid i
dalje ostao u slavenskom narodu kroz lik svetog Vida.

SVAROG
Svarog je, prema ruskim legendama, bog vatre i neba, stvoritelj svega
na nebu i zemlji, prvo boanstvo Sunca kod Slavena. Svarog je iskovao
sunce i postavio ga na nebo pa je tako povezivan s nebom, kovanjem eljeza
i vatrom. ima dva sina: Daboga i Svaroia.
JAROVIT
Jarovit (Jarevid, Gerovit) je boanstvo zapadnoslavenskog panteona.
Usporeivan je s Marsom, bogom rata, srdbe, jarosti. Smatran je i
boanstvom plodnosti. Korijen jar u Jarovitovom imenu znai nasilan. U
Jarovitovom hramu u Wolgastu uvao se tit koji su iznosili svaki put kad su
molili za pobjedu u borbi. tit je bio neobino velik i obloen zlatnim
ploicama.

DABOG

U slavenskoj mitologiji Dabog (Dajbog, Dabog) je Svarogov sin. Prema ruskoj

legendi on je Perunov sin, bog-sunce, gospodar zemlje. On je bog rata,
plodan bog, bog koji daje bogatstvo, bog vratar podzemnog svijeta,
bog dragih metala, bog rudnika. U legendama esto se pojavljuje u
obliku hromog vuka ili kao hromi Daba. U nekim legendama Dabog je
gospodar zemlje, protivnik boji, "car na zemlji".
U nekim mitovima se, kao njegova, druica spominje Dajbaba ili Baba.
Pojavom kranstva pretvoren je u Sotonu.

SVAROI
Svaroi je u slavenskoj mitologiji mladi bog Sunca, ognja i zadrunoga
ognjita. Jedan od dva sina boga Svaroga, dijete neba i uvar vatre svoga
oca. On je bog dobroinitelj, zatitnik ivota, zrai svojom toplotom i
svjetlou, ali istovremeno ima i svoju razaraku snagu, moe se pretvoriti u
katastrofu, unitavatelja i ubojicu. Stoga je bio potivan i kao bog rata, ali i
borac protiv zlih sila, a vatra kada spaljuje i unitava, ujedno je i simbol
oienja i preporoda.
Njemu su pridonoene rtve - mukarci i domae ivotinje.
Svaroi na glavi ima klobuk protiv ege, u desnoj ruci rog obilatosti, o
lijevome boku ma, kojim je sjekao zloduha, jurei na svome konju.
VELES
Veles, Volos ili Voloh u slavenskoj mitologiji bog je zemlje, voda i
podzemlja; povezivan je sa zmajevima, stokom, magijom,
glazbenicima, bogatstvom i prijevarom. Perunov je glavni protivnik.
Simbol mu je zmija ili zmaj.
Stalno je izazivao Peruna kradui mu stoku, djecu (sina Jarila) ili enu. Perun
je progonio Velesa po zemlji, napadao ga svojim munjama s neba, a Veles je
bjeao pretvarajui se u razne ivotinje ili skrivajui se iza drvea, kua ili
ljudi. Na posljetku je Perun uspio ubiti Velesa - otjerao ga je u njegovo vodeno
podzemlje. U toj ritualnoj smrti, to god da je Veles ukrao, padalo bi iz
njegova tijela u obliju kie s nebesa. Tako se objanjavala promjena
godinjih doba.
Veles je zatitnik stoke. esto ga se nazivalo skotji bog (stoni bog). Jedan od
njegovih atributa bili su rogovi (bikovi ili ovnovi), a vjerojatno i ovja vuna.
Veles je bio zatitnik pastira. U nekim se slavenskim narodima, ponajvie u
Rusiji, ouvao etveni obiaj da se prvi snop ita povee u neku vrstu
amuleta koji bi titio etvu od zlih duhova.

Nakon dolaska kranstva Veles je podijeljen u nekoliko razliitih likova. Kao

bog podzemlja i zmaj, naravno, povezan je s vragom. Njegove su dobre
osobine povezivane s kranskim svecima. Kao zatitnik stoke, povezivan je
sa svetim Blaom, odnosno svetim Vlahom. U mnogim je istonoslavenskim
narodnim bajkama povezivan sa svetim Nikolom, ponajvie zbog osobine
zatitnika bogatstva i stjecanja.

ROD
Rod je predstavljao vrhovno boanstvo zemljoradnje. Bio je bog koji je
stvorio svijet i ivot: stvorio je ovjeka, osnovao obitelj i udruio
naciju. Ujedno je i bog plodnosti i svjetlosti.
Njegova ena je Roanica ("ona koja daje ivot"). Kod Slavena su postojale
sveanosti koje su pratile roenje i na kojima su se pozivale Roanice i Rod.
Roanice su bile uz ovjeka pri roenju i prilikom odreivanja njegove
sudbine. U to vrijeme je poligamija bila uobiajena meu slavenskim
narodima pa se smatra da je moda imao i vie ena.
Nalazimo: Sudnice, Suenice, Sojenice, Sudiki kod Hrvata, eha, Slovenaca,
Sreu kod Srba, Dolju kod Rusa, Urisnicu ili Orisnicu kod Bugara.
TRIGLAV
U slavenskoj mitologiji Triglav je Trojedini bog. Objedinjuje u jednu cjelinu
tri hipostazije bia: Javu, Navu i Pravu. Triglav je olienje prostora u
kojem se nalazi ivi ovjek. ovjeku se daje sloboda volje i mogunost da
sam bira svoj put pravilan ili nepravilan.
Jae crnoga konja.
STRIBOG
Stribog (Stribor) je slavenski bog vjetra i ume. Bio je neumorni putnik
koji se lako prebacuje s jednog mjesta na drugo. Zbog toga je zamiljan kao
moni, streloviti vjetar. Poto se pojavljivao nekad silovito i razorno, a
ponekad blago i plodonosno, pripisivan mu je nestalan karakter, koji je
prelazio od bijesa do dobroudnosti. Tako se zimi ispoljavao nemilosrdno zamrzavao vodu, nanosio snijeg pa kue i puteve i kanjava hladnoom.
Suprotno ovakvom ponaanju, Stribog je u proljee radovao ljude aljui im,
na krilima povjetarca, boginju Vesnu koja im je darovala novi ivot i raskonu
ljepotu, zaodjenuvi im okolinu u zeleno, cvjetno i miriljavo ruho.

Stribog je bio i ratnik, poput Svetovida, Gerovita i Triglava. Od njih se

razlikuje po tome to ima krila. Ona mu omoguuje da brzo prelazi ogromna
prostranstva na zemlji, ali su mu sluila i za prenoenje dua umrlih u drugi
svijet, za to je bio zaduen.
MOKO
Moko je ensko boanstvo u slavenskoj mitologiji, boginja plodnost,
zatitnica ena. Povezivana je s prirodnim enskim poslovima posebno
predenjem. Zvana je Mati-Syra-Zemlya to bi u prijevodu predstavljalo
plodnu Majku Zemlju. Po nekim slavenskim legendama ona je ena boga
Svaroga. Na njen nagovor, Svarog je odluio stvoriti na zemlji bie koje e
izgledom biti kao on. Udahnuo je ivot jednom hrastu iz kojeg je nastao prvi
ovjek, Moko je udahnula ivot drugom ovjeku i nastala je prva ena. Njoj u
ast prali su se kipovi i drugi idoli u vodi.

MORANA
Ime Morana (Morena, Marana, Marena, Mora, Mara, Marana) je u vezi s
praindijskom rijei "mara" to znai silom umrijeti.
Morana je boginja smrti i zime, kie, studeni i leda. Stari Slaveni su
vjerovali da sve zimske nepogode, studen, snijeg, led i smrt dolaze od
Morane, te su je prozvali boicom smrti ljudskog, ivotinjskog i biljnog
svijeta.
Pojavljuje se u raznim oblijima. Najei je lik lijepe djevojke crne kose i
izuzetno bijele puti vujih onjak i kandama na rukama. Morana je letjela na
metli i plovila na ljusci od jajeta i ove odlike e, kasnije, biti pripisane novom
duhovnom biu vjetici.
Mnogi tumae da je njen drugi lik onaj Babe Jage (Baba Ruga, Baba Zima),
rune stare vjetice. U nekim slavenskim narodima postojao je obiaj
spaljivanja Morane ili Babe Ruge u znak da je zimska opasnost prola. U
Dalmaciji i Sloveniji taj se obiaj i danas odrava u obliku povorke makara s
lutkom Morane na elu, koju se spaljuje u prisustvu mnotva naroda.
Kod Istonih Slavena, Morana je boginja plodnosti, zatitnica ena i enskih
poslova posebno predenja. Na sjeveru Rusije nazivaju ju i Mokua i u
legendama ju prikazuju kao enu velike glave i dugih noktiju. Njen kult je bio
rairen i kod Zapadnih Slavena.

JARILO

Jarilo je u slavenskoj mitologiji bog proljea, proljetne vegetacije i

plodnosti. U jednoj prii on je sin Daboga i Lade. Na Ladinu zapovijed otvara
vrata neba i silazi na Zemlju donosei proljee, vraa se na nebo na kraju
ljeta. Jarilo je mladi izuzetne ljepote, nosi krunu napravljenu od poljskog
cvijea i sveanj klasja u rukama.
U poetku, obino se poistovjeivao s bogom rata Jarovitom kao bog
proljetne mladosti, snage i sile kojom bukti ivot, ali kasnije su neka plemena
proglasila Jarovita, odnosno, Gerovita za svog boga rata, tako odvajajui ova
dva boanstva.
Postoji slinost izmeu bjeloruskog narodnog obiaja Jarila i hrvatskog
Jurjeva. Uspomena na Jarila sauvana je u bjeloruskim proljetnim obredima u
kojima je glavni lik, djevojka odjevena u bijelo s cvijeem u kosi, jahala na
bijelom konju. U Bjelorusiji je puk Jarila predstavljao kao mladog ovjeka s
bijelim platem koji jai na bijelom konju, a na glavi mu je vijenac proljetnog
poljskog cvijea. U desnoj ruci dri ovjeju glavu, a u ljevici mu je
klasje.Jarila se povezuje s Mjesecom, a njega sestra i ena Morana smatrana
je kerkom Sunca. Oboje su djeca Perunova, roeni u noi nove godine. Ipak,
iste veeri, Jarilo je ukraden iz kolijevke i odveden u podzemni svijet, gdje ga
Veles odgaja kao svog sina. Tijekom Jurjeva, proljetnog festivala, Jarilo se
vraa iz svijeta mrtvih, nosei proljee iz vazdazelenog podzemlja u svijet
ivih. Tada susree svoju sestru Moranu i udvara joj se. Na poetku ljeta,
Kupalo slavi njihovo boansko vjenanje. Sveta zajednica brata i sestre, djece
vrhovnog boga, donosi plodnost i izobilje, osiguravajui bogatu etvu.
Istovremeno, kako je Jarilo Velesov posinak, a njegova ena ki Perunova,
ovaj brak donosi mir meu dva velika boga; drugim rijeima, osigurava kako
nee biti oluja koje bi mogle natetiti etvi.
Ipak, nakon etve, Jarilo postaje nevjeran svojoj eni te ga ona iz osvete ubija
(vraa ga natrag u podzemni svijet), oivljavajui neprijateljstvo izmeu
Peruna i Velesa. Bez njenog mua, boga plodnosti i vegetacije, Morana i
itava priroda vene i smrzava se tijekom nadolazee zime. Morana postaje
stara, uasna i opasna boica tame i leda, i naposljetku umire na kraju
godine. itav se mit ponavlja svake godine, a prepriavanje njegovih kljunih
dijelova pratilo je sve vee godinje festivale slavenskog kalendara.

DANICA
Danica je istaknuti lik narodnog pjesnitva i slavenske pretkranske
mitologije. Ona je svijetla boica sutona. Drevni Slaveni smatrali su je u
zatitnicom ljudskog sna. Prvo je svjetlosno tijelo to se pojavljuje na
veernjem nebu - Veernja zvijezda ili Veernjaa, zapravo planet Venera pri
svojem pojavljivanju na jutarnjem nebu. Njeno je mjesto na zapadu gdje se
veernja vrata rasklapaju po mrkloj noi. Vidi se samo naveer poslije zalaza
Sunca ili samo u zoru poslije izlaza Sunca. Danica je Suneva i Zorina sestra.

Osim iznimnih nebeskih pojava moe biti najsjajnije trajno nebesko svjetlilo
nakon Sunca i Mjeseca, u drutvu nebeskih tijela koja se mogu uoiti i danju,
kao i uzrokovati sjenu.
ZORA
Svijetla boica jutarnjeg svanua, mira i sloge, jutarnja zvijezda,
zatitnica jutarnjeg rada. Ona daje Suncu snagu. Na izmaku noi, prije
nego dan osvane ponovno se pojavljuje zvjezdana boica na istonom
nebeskom svodu (dok se Danica pojavljuje na zapadnom).
VESNA
Vesna je boica mladosti i proljea. S proljeem je najavljivala tople dane,
plodne njive i brojna stada na panjacima.
Osim zanosne ljepote, Slaveni su Vesni pripisivali i vlast nad sunevom
toplinom bez koje ne bi bilo obnavljanja prirode u zeleno i cvjetno ruho, niti bi
moglo biti klijanja i nicanja novih biljnih mladica.
U ritualu boginji Vesni, djevojke su bile obuene samo u ruho od trave,
granica, lia i cvijea (kao i Vesna) i kad je bilo dovoljno toplo, prisutni su ih
polijevali vodom.
Slaveni su vjerovali da Vesna, suprotno opasnoj Morani, pomae ljudima i da
u proljee popravlja zimom narueno zdravlje, usklaujui rad srca i razuma.
Time je ljude inila dobrima i blagima pa nije bilo prepreke da oni meusobno
njeguju potovanje i slogu.
Prikazivana je s cvijetom u kosi, u lijevoj ruci dri buket cvijea, a na
kaiprstu desne ruke stoji joj lastavica. Vesnina kultna mjesta uvijek su bila
pored vode, njezini predmeti su vijenci, lutke, jaja i zvona, ptice lasta i roda,
a biljke breza, vrba, maslaak i cvijet breskve.

LADA
Lada je boica ljeta, ljubavi, ljepote i raskoi, ujedno i najljepe
ensko bie. Tijelo joj je bilo bjelje od snijega, a kosa zlatna. Na glavi je
nosila vijenac od crvenih rua. Iza nje stoje tri krasne djevojke Milosnice a sa
strane dva sina; Leljo i Guna.
Vesnina je nasljednica, od nje preuzima probuenu prirodu da bi nad njom
bdjela i omoguila joj razvoj do punih plodova. Lada nastavlja sve ono to je
Vesna zapoela, pa e cijelog ljeta ljepotom biti ukraena naselja, livade,
ume, planine i nebo.
Ladi su pripadali sunce, topla no i kia. Njene ivotinje su bile pijetao, jelen,
mrav, a biljke trenja, lipa, maslaak i bour. Djevojke su joj se molile za

ljepotu, mukarci je prizivali u vrijeme ljubavnih patnji.

U jednom ruskom mitu udana je za Daboga.
IVA
iva (ivjena) je u slavenskoj mitologiji boica ivota. Na glavi je imala
ukras, koji je podsjeao na suneve zrake; bila je ogrnuta lakim ogrtaem,
golih grudi i ramena. U lijevoj ruci drala je klasje ita, u desnoj voku slinu
jabuci.
BABA JAGA
U slavenskoj mitologiji Baba Jaga (Baba Ruga, Baba Zima) je arobnica koja
ivi u umi, u kolibi postavljenoj na kokoje noge. Ograda od ljudskih
kosti i lubanja okruuje kolibu. Umjesto brave postavila je vilice otrih zuba,
kao klju joj slui ljudska ruka. Baba Jaga prodire ljude. Zamiljana kao
runa starica ogromnih grudi, slijepa ili slabog vida.

VILE RUSALKE
U junoslavenskoj mitologiji enska natprirodna bia, naklonjena ljudima.
Zamiljane su kao izuzetno lijepe djevojke zlatnih kosa i s krilima,
odjevene u duge, prozrane haljine i naoruane strijelama. One ive
daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda
(vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Vjerovalo se da se
raaju iz rose, nekog cvijea, kad pada kia i grije sunce i kad se na nebu
pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne ljepote i raskoi, grade na
oblacima. Mogu se preobraavati u razliite ivotinje, prvenstveno u
labuda, sokola, konja ili vuka. esto jau na konju ili jelenu, odlaze u lov, a jo
ee igraju u kolu. Zaljubljuju se u junake, koje pomau i savjetima i djelima,
a katkad su njihove posestrime. Naklonjene su i djevojkama, koje od njih
mnogu izmoliti ljepotu ili zatitu. Vile osobito vjeto vidaju rane zadobivene u
bojevima, i to razliitim biljem. Raspolau i sposobnou proricanja. Vile
teko prataju uvrede i svojim strijelama ili pogledom usmruju one
koji ih povrijede. Podinjavaju se samo onima kojima poe za rukom da im
otmu odjeu, a ako im neko oduzme krila, preobraavaju se u obine
ene. Mogu imati kozje, konjske ili magaree noge.

DOMAI

Domovoji ili Domai (I.B.Maurani) su bili kuni duhovi-zatitnici i svaki

dom ih je imao. Obitavali su iza ili u pei i mogli su napustiti svoje
mjesto ako ih se nije pravilno potovalo. U nekim dijelovima se
vjerovalo da tek nakon to bi glava obitelji umrla u novom domu bi taj dom
dobio svojeg prvog Domaeg.
U srednjovjekovnoj Poljskoj zvali su ih i ubozi. U legendama se pojavljuje u
liku malog dlakavog starca, ponekad ima rep i rogove. Mogao je uzeti lik
make, psa, krave, a rijee u zmije i abe. Brine se o blagodati kue,
posebno o stoci to ga povezuje s bogom Velesom. esto se u kui mogao
uti Domovojev glas koji je zvuao kao jecaj, inae je bio blag i umiriju.
Opasno je bilo da ga ukuani vide. Raznim znakovima nagovjetava
nedae i smrt. Njegova druica Domovika boravi u podrumu. Razliita su
objanjenja o nastanku Domavoja. Jedno glasi kako je bog Svarog stvorio
nebo i zemlju i pustio dio demona na zemlju. Oni koji su se spustili na
krovove kua i dvorita ljudi postali su dobri i milostivi i pojavili se kao
zatitnici domova te uvari dvorita, a neki su sili na polja i postali zatitnici
polja i it. Drugi koji su pali u vodu ili ume postali su vodeni ili umski zli
dusi.

Slovenska mitologija
O starim Slovenima
Na sledecim stranicama emo se baviti Starim Slovenima, njihovom religijom i verovanjima.
Pod pojmom Stari Sloveni smatraju se narodi i plemena Slovena pre primanja hrianstva ili u
poetku pokrtavanja. Sloveni pripadaju grupi indoevropskih naroda, koje neki nazivaju i
arijevskim narodima. Ova grupacija naroda dobila je ime indoevropski jer je njihovo prvobitno
stanite bila teritorija dananje Indije, oblast Arije (odatle naziv arijevski narodi).
Postoji dosta teorija o seobama Slovena, od onih neverovatnih, koje kau da su Sloveni zapravo
Hiperborejci, ija je prapostojbina bila na Severnom polu, odakle su se preselili u Indiju, pa
nakon toga u Evropu i od kojih su Grci preuzeli znanja o bogovima i astronomiji, do onih
verovatnih, koje kazuju da su se Sloveni jednostavno preselili iz Indije, preko Persije, u Evropu.
Where Slavs livedU Evropi prapostojbina Slovena bila je u okolini reke Dnjepar, Crnog i
Baltikog mora. Iz ove prapostojbine poeli su usled mnogih ratova i najezdi drugih naroda iz
Azije da se sele na jug i zapad. Veina prvih spisa koje pominju Slovene potiu od Vizantijskih
uenika i misionara, jer je dosta teritorija koje su Sloveni naselili pripadalo Vizantijskom
carstvu. Ostali pisani izvori o Slovenima potiu iz vremena kad su Sloveni napravili svoje prve
drave, uglavnom od arapskih trgovaca i franakih svetenika (Kijevska Rusija, Bugarsko
carstvo, Velika Morava, Samovo carstvo, eke, polapske, baltike, vislanske, hrvatske i srpske
kneevine). Ovi spisi su uglavnom dosta subjektivno pisani, jer su svetenici na sve gledali kroz
svoje uenje i dogme, a nisu eleli da dublje shvate slovensku kulturu. Tako se u tim spisima
nalaze mnoga poreenja slovenskih bogova i mitskih bia sa Luciferom i drugim demonima.

Kako su hrianski svetenici ve bili prisutni u predelima gde su iveli Sloveni, dolazi do
pokuaja pokrtavanja Slovena. Hrianstvo je u to vreme postalo u Evropi oruem moi. Papa i
patrijarh mogli su poslati krunu nekom slovenskom knezu i proglasiti ga kraljem i tako mu
uveati ugled. Naime, hrianstvo su Sloveni primali ,,od vrha na dole. Kako su vladari eznuli
za vie moi, mnogi su podlegli i dobrovoljno ili za obeanu krunu primili hrianstvo. Time su
se postizali i dobri odnosi sa hrianskim susedima, koji su bili vrbovani od strane crkve da
napadnu nehristijanizovane Slovene. Ostatak stanovnitva je hrianstvo primao pod pritiskom,
koji su stvarali zajednikim snagama vladari i svetenici. Meutim, bilo je u ovom procesu dosta
otpora i mnogi hrianski misionari izgubili su ivote. Pohansko vilage - Great Morava empire S
druge strane, i mnoga sela koja se nisu podvrgla i primila hrianstvo popaljena su i
stanovnitvo je pobijeno. Kipovi starih bogova su unitavani i paljeni. Svaki zapis o staroj veri je
unitavan. Tako se stiglo i do skepticiz-ma nekih naunika koji dovode u pitanje injenicu da su
Sloveni pre primanja hrianstva imali pismo. Naime postoji pisani izvor Crnorizca Hrabrog koji
opisuje da su se Sloveni sluili ertama i rezama. Jedini koji su ee branili svoju veru do kraja
su bili Polapski i Baltiki Sloveni. Sloveni nisu imali ime za svoju veru. Oni su jednostavno iveli
na nain koji je ta vera propovedala. Vera starih Slovena ima iste korene kao i sve vere
indoevropskih naroda, kao to su Indusi, Kelti, Germani, Persijanci, Grci. Njihova vera bila je
zasnovana na silama prirode, ali ne u njihovom direktnom obliku, ve personifikovanim kroz
razne bogove i bia. Sebe su smatrali potomcima bogova. Uprkos velikom potovanju pema ovim
bogovima, Sloveni su im se obraali kao sebi ravnim. U nedostatku hramova, sveta mesta za
molitve posveene bogovima bile su ume i gajevi. Kao to je to sluaj u mnogoboakim
religijama, i Sloveni su prinosili tve da odobrovolje bogove. Meutim, gotovo da se ne moe
sresti sluaj prinoenja ljudskih rtava, kakvi sluajvi se mogu sresti kod velikog broja naroda.
Kroz obiaje su se sauvale mnoge uspomene na slovenske bogove i nain ivota. Meutim ovi
obiaju su dobili veo hrianstva, iako oni prvobitno nisu bili povezani sa hrianstvom. Mnogi
hrianski sveci dobili su osobine bogova, a dani posveeni nekom bogu su se preobratili u dane
posveene svecu. Ovo ukazuje koliko je jaka bila vera starih Slovena. Ona se mogla pribliiti
stanovnitvu i biti prihvatljiva samo ukoliko se obiaji zadre a bogovi ostanu, makar samo kroz
svoje osobine. Ovakav sluaj nije vien ni kod jednog drugog naroda.
Nikola Miloevi

Bogovi starih Slovena

Slovenske bogove jako je teko klasifikovati. Njihove funkcije esto se meaju, a sama njihova
priroda je neizdiferencirana. Zbog toga nije mogue slediti neku od matrica kojom se najee
sistematizuju mitologije ostalih naroda, kao to je recimo astroloka matrica ili matrica
kabalistikog Drveta ivota. Zato smo bogove Slovena klasifikovalina dva naina, kao one
tradicionalne i kao one netradicionalne. Da bi podela bila preciznija tradicionlane smo podelili
na Kijevski i Polapski panteon, kao i na bogove koji su se oboavali na drugim teritorijama.
Kijevski panteon je, naravno vezan za Istone Slovene, a polabski je bio vezan za Slovene koji su
iveli izmeu reke Odre i Labe, dok je njihova granica na severu bila Baltiko more. Polapski
panteon, meutim, obuhvata mnogo iru teritoriju na kojoj su ivela mnoga plemena kao to su
Polabljani, Obotri i mnogi drugi. U netradicionalna boanstva spadaju preteno boanstva
slovenskog vedizma, neopaganskog pokreta koji je zasnovan na knjigama Aleksandra Asova i
Jurija Miroljubova. Meutim, u netradicionalne bogove stvaili smo i one ija je tradicionalnost
diskutabilna, odnosno, za koje se ne moe sa sigurnou tvrditi da su slovenskog porekla.
Postoji mnogo naina na koje se mogu klasifikovati boanstva slovenske mitologije. Osim

klasine, geografke podele moe se izvriti i podela po tradicionalnosti, odnosno, autentinosti

slovenskih boanstava. Potreba za ovakvom podelom ukazala se nedugo posle nastanka
slovensko-vedskog neopaganskog pokreta iju su rodonaelnici Jurij Miroljubov i Aleksandar
Asov. Ako uzmemo u obzir podelu po tradicionalnosti, odnosno autentinosti, slovenske bogove
moemo podeliti u tri osnovne grupe. U prvu grupu spadaju ona boanstva za koja sa sigurnou
moemo tvrditi da su deo slovenske verske tradicije tj. da su to bogovi koji su imali svoje
hramove, svetenike i potovaoce. U ovu grupu, spadali bi, recimo, Veles, Svetovid, Radgost i
ostali bogovi koje moemo nazvati tradicionalnim boanstvima. U drugu grupu spadaju bogovi
ije je slovensko poreklo diskutabilno i bogovi za koje se postavlja pitanje da li su boanstva po
sebi ili su njihova imena zapravo samo drugi nazivi ve postojeih boanstava. Ovoj grupi mogli
bi da pripadaju Horz, Devana, Zizileja (ije je ime, najverovatnije samo jedno od imena boginje
ive) itd. Poslednja, trea grupa obuhvatala bi boanstva za koja sa sigurnou moemo tvrditi
da nisu izvorno slovenska ve da su preuzeta iz nekog drugog religijskog sistema. Iako imena
ovih entita postoje u razliitim varijacijama i u slovenskom jeziku, nemamo nikakve materijalne
dokaze da su Sloveni oboavali ova boanstva. U treu grupu, dakle, spadaju boanstva
slovenskog vedizma, pokreta o kome je ve bilo rei u uvodnom izlaganju. Boanstva koja su na
ovaj nain postala deo slovenske mitologije svoje poreklo imaju u Rig vedi i ostalim svetim
indijskim spisima. Krinji, Vinji i Mater Sva samo su neki od bogova koji su svoje mesto nali u
neopaganskom sistemu slovenskog vedizma. Izmeu ostalih, tu je i Indra, koga emo ovom
prilikom paljivije prouiti.Za kraj smo ostavili boanstva koja se samo uzgredno spominju u
izvorima o staroj slovenskoj religiji.
Kijevski panteon
Perun
Dabog Moko
Veles Stribog
Horz Simargl
Polapski panteon
Svetovid
Radgost iva
Svaroi Prov
Pripegala Podaga
Ostala tradicionalna boanstva
Svarog Vesna
Gerovit Lada
Morana Triglav
Crnobog Mati Sira Zemlja

Lela
Boanstva ija tradicionalnost nije dokazana
Belobog Devana Koledo
Krinji Kupalo Trajan
Mater Sva Rod Vinji
Voden Zlata Maja
Neka manje vana boanstva
Crnoglav Jula Pizmar Porevit Rinvid
Turipid Turuvid Zizilelija Ei Leto
Vesna Kakaevski
Perun
PERUN, GROMOVNIK:
Gospodar munje na nebu i vatre na zemlji
Perun je najmoniji slovenski bog. Bio je gospodar oblaka, a slino e, u kasnijoj grkoj
civilizaciji, vrhovni bog Zevs biti oznaen kao skuplja oblaka. Slovio je kao nepobedivi ratnik,
jer je bio tvorac munje i groma. Pripadale su mu i zvezde, Sunce i Mesec. Gospodario je i vatrom
na zemlji, pa su sile, koje su u drevno doba izazivale strahopotovanje, bile njegove.
Za Peruna su vezane i duhovne pojave, stvorene pod uticajem kulta vatre: ale i ognjeni petao. Od
ivotinja, Peruna je simbolizovao divojarac i izumrlo govee zubr, a od biljaka: hrast, perunika,
alfija, penica, kopriva, jabuka i uvarkua. Perunova obeleja bili su i: balvani, kremen kamen,
zastave i rog. Pred njegovim kipom, vernici su odravali litije (krstonoe) i obavljali zavete, uz
biljne i ivotinjske rtve. Kad nisu imali hramove (na koje podseaju hrianske crkve), Sloveni
su se molili Perunu u svetim gajevima, trebitima, ili ispod hrasta. Od toga se u hrianstvu
zadralo oboavanje drveta - zapisa, obino hrastovog.
Funkcije boga Peruna u hrianstvu pokrivaju: sveti Ilija i Pantelija i Ognjena Marija, a
delimino i sveti Petar Bogiar, Nikola, Spas, Arhanel i Jelisije. Vreme slavljenja Peruna padalo
je oko dananjeg Ilindana i to u etvrtak i naredni ponedeljak.
Perunovi drveni kipovi sadravali su znakove Sunca, munje, kamena kremena, plodove hrasta i
drugih biljaka. U ruci je drao rog, a kapa i delovi odee upuivali su na ratnika oklopnika.
SVETOVID (Svantevit, Zvantevith)
Svetovid je bio vrhovno boanstvo baltikih Slovena. Zbog vane uloge koju je imao u slovenskoj
mitologiji posvetiemo mu neto vie prostora, pa e ovom boanstvu biti poveen jo jedan
lanak.
Ovo boanstvo bilo je, pre svega, vezano za ostrvo Rujan i utvrenje koje se na njemu nalazilo
Arkonu. Na tom mestu Svetovidu je bio podignut velelepnim hram, po slovenskom obiaju
napravljen od drveta i oslikan scenama iz mnogih bitaka. Sam hram okruivale su dve ograde,
jedna prekrivena crvenim krovom a druga sastavljena od zastora koji su pridravala etiri stuba.
Veliina hrama bila je otprilike 20X20m, to je otkrila ekspedicija koja je istraivala rujanske

ruevine 1868. godine. U hramu se nalazila Svetovidova statua napravljena od vie drvenih
delova, koji su bili tako sastavljeni da je izgledalo kao da je kip bio napravljen od jednog jedinog
komada drveta. Svetovidove noge su na isti naobian nain bile utvrene u zemlju, pa su
prilikom ruenja kipa od strane katolika noge kipa morale biti poseene. Kako je zapravo
izgledao Svetovid?
Hroniari opisuju Svetovidov kip kao zastraujuu, osam metara visoku predstavu boanstva
koje je imalo etiri glave. Dve Svetovidove glave bile su spreda a dve straga pri emu je svaka
glava gledala u svom pravcu, zbog ega je delovalo kao da Svetovid gleda na sve etri strane
sveta. Bog je u ruci drao luk, dok je pored njega bila tipina ratnika oprema: uzde, sedlo i ma.
Svetovidu je takoe pripadao i beli konj koji je bio u vlasnitvu hrama, a o ovom konju brinuo se
iskljuivo svetenik. Rujani su verovali da Svetovid nou jae svog konja budui da su ujutru
zaticali konja dobrano oznojenog i blatnjavog. Svetovidov beli konj sluio je svetenicima za
jednu vrstu gatanja koje se odvijalo a sledei nain: pred konjem bi bila postavljena grupa
kopalja kroz koju bi konj trebalo da proe. U sluaju kada bi konj zakoraio desnom nogom,
smatralo se da e ishod bitke biti pozitivan, a ako bi zakoraio levom, dralo se da e biti
suprotno. Ovakva gatanja nisu se vrila samo pred odlazak u bitku, ve i u bilo kojoj prilici koja
bi zahtevala nekakav izbor. Rujani su uvek potovali ishod predvianja, koji je za njih znaio
manifestaciju volje Svetovida.
Arkona nije bila samo verski ve i trgovaki centar. Ovde su dolazili trgovci koji bi u
Svetovidovom hramu ostavljali najvredniji predmet iz svoje ponude pre nego to bi zapoeli
trgovinu. Takav poklon hramu predstavljao je svojevrsnu rtvu Svetovidu, koji je imao da
obezbedi pomo boanstva pri obavljanju trgovakih poslova. Na ovaj nain je riznica hrama
bivala sve bogatija, a tome su doprineli i pokloni raznih vladara koji su eleli da ostanu u dobrim
odnosima sa Rujanima. Na ostrvo Rujan (dananji Rgen u Nemakoj) dolazili su i Sloveni iz
ostalih plemena. Oni su takoe odavali poast Svetovidu zbog ega su Rujani bili veoma
ponosni.
Meutim, Svetovidov kip iz Arkone nije bio jedina predstava boanstva na osnovu koje se moe
rekonstruisati Svetovidov lik. Tu je i takozvani Zbruki idol koji je naen u Galiciji, na jugoistoku
Poljske. Zbruki idol predstavlja statuu sa etiri lica koja gledaju na sve etiri strane sveta. Dva
lica su muka a dva enska, pa se postavlja pitanje da li se ovde zapravo radi o etri razliita
boanstva. Neki smatraju da je ovo istovremeno kip Mokoi, Ladi, Perunu i Svaroiu dok drugi
misle da je ipak u pitanju Svetovid. Problem se moe reiti na slian nain kao i u sluaju
Gerovita i njegove sedomoglave statue. Oba boanstva mogla bi predstavljati panteon u malom,
ili pak razne aspekte istog boanstva oliene u razliitim boanskim oblicima. Moglo bi se i rei
da se slovenski bogovi u predstavama Gerovita i Svetovida na Rujnu jo nisu izdiferencirali tj. da
se jo nisu izdvojili kao boanstva sa posebnim funkcijama i identitetom.
Praznik Svetovida
Kakava je onda funkcija Svetovida? Ako etimoloki analiziramo njegovo ime moemo zakljuiti
da se radi o boanstvu koje vidi svet svevideem boanstvu. Dva Svetovidova kipa
predstavljaju boanstvo koje gleda na sve etri strane sveta, to je injenica koja govori u prilog
ovoj teoriji. Ne bi bilo neobino da jedno vrhovno boanstvo ima takve moi kao Svetovid jer,
ako se setimo, mnogi vrhovni bogovi paganskih panteona imaju iste sposobnosti. Tako grki
Zavs posmatra svet sa svog Olimpa dok Odin nadgleda univerzum sedei na tronu Hildskjalfu.
Meutim, koren vid ima i drugaije znaenje, mnogo ire od onog koje ima u rei videti.
Sanskritska re ved znai znati iz ega su proizale rei vid znalac i vede znanja. Iz
sanskritskog ved proizale su mnoge sline rei indoevropskih jezika pa tako imamo grku re
oida (znam) ili norveku vet (znati). Svetovid bi tako bio boanstvo koje sve vidi i sve zna, dakle

jedna sveznajua i sveprisutna kosmika inteligencija. Aleksandar Asov smatra da je Svetovid

zapravo bio zemaljski car Svetogor koji je dostigao prosvetljenje i postao Svetovid onaj koji sve
zna i sve vidi. Ovakvo shvatanje je, dodue, netradicionalno, meutim ono dosta govori o
Svetovidovoj prirodi.
Svetovidov praznik slavljen je u doba skupljanja letine. Tada bi njemu u ast bile rtvovane
ivotinjske glave a vrilo bi se i gatanje. Ovo gatanje nije ukljuivalo belog Svetovidovog konja
ve bi svetenik, odnosno, rec posmatrao stanje medovine koja je za vreme prologodinjeg
praznika bila sipana u Svetovidov rtveni rog. U sluaju da je tenost u rogu opala, to bi znailo
da e godina koja sledi biti siromana, dok je prepun rog znaio rodnu godinu. Nakon gatanja
medovina bi se prosipala, a svetenik bi novu medovinu dolivao u rog. Za vreme Svetovidovog
praznika ljudi bi se leili od bolesti oiju koristei pri tom izvorsku vodu i biljku vidovicu.
Zabeleeno je da je Svetovid primao i ljudske rtve, koje su najee inili hriani, odnosno
hrianski monasi. Postavlja se pitanje da li su te rtve vrene iz osvete za smrt slovenskih
reeva koje su ubili katolici ili je ljudska rtva zaista bila deo slovenske tradicije.
Dolaskomhrianstva Svetovida je zamenio sveti Vid, iji se praznik slavi 28. juna.
Vesna Kakaevski
SVETOVID, ETVOROGLAVI:
Svici, oko ratnika na belom konju
Svetovid je bog sa etiri glave, ali pod tom odlikom nije se podrazumevalo boanstvo-monstrum.
U pitanju je samo mali panteon vanih slovenskih bogova: Peruna, Svaroga, Lade i Mokoe (kod
Srba Vide). Ovako udrueni, gledali su na sve strane sveta i zasluili ime Svetovida (Svevida).
Svevidost ovog boga podrazumevala je i sveobuhvatnost Univerzuma, pa je na Svetovidovim
kipovima predstavljen gornji (duhovni) svet, zemaljski (ljudski) i donji (adski). Sloveni su
stvorili predstavu o nonom jahau Domovoju, pa je konj na kipu Svetovida predstavljao gornji
svet, srednji je prikazivala figura ene, a donji Dabo - istovetan predstavi avola u hrianstvu.
Svetovid je i ratnik. Predstavljan je sa maem i rogom. Bio je vezan za svice (kresnice) i belog
konja. Ratnik na belom konju predstavlja simbol pobede i do naih vremena. Od biljaka,
Svetovida su simbolizovali: bour, vidovica, ivanjsko cvee, javor i jasen. Pored maa i roga,
obeleja su mu zastave, gusle i amajlije od zlata, srebra, kamenja, roga, kosti i drveta. Kultna
mesta su hramovi i trebita. Obredne radnje su oba-vljala kola omladine, predvoena rusalkama
- u hrianstvu kra-ljicama. U ast Svetovida su se preskakale vatre i prolazilo se ispod cvetnih
venaca i time su se slavili prolee, leto i jesen. Muzika je bila neprekidna, pa su ene padale u
trans - padalice koje susreemo i danas u Istonoj i Junoj Srbiji. Dani Svetovida su od Svetog
Vida do Ivanjdana. NJegove funkcije u hrianstvu, pokri-vaju: Sveti Vid i Sveti Lazar.
SVAROG i Svarga
Svarog predstavlja jedno od najviih boanstava Slovena. On nije bio moan kao neki drugi
bogovi, kao na primer Perun, ali je on zato smatran gospodarem bogova. Nekad se smatra i
inkarnacijom Roda.
Svarog je otac i stvoritelj bogova. On je posle Roda nastavio stvaranje sveta. Postavio je dvanaest
stubova na koje je posle naslonio nebeski svod. Iskovao je zvezde. Zvezdano nebo je zapravo
toak koje obre Svarogov brat Perun i sadrzi dvanaest zodiaka, koji simbolizuju dvanaest
glavnih boanstava. Iskovao je Sunce i postavio ga je na nebo. Prema legendi, kada je Svarog
zavrio sa stvaranjem sveta, odveo je svoju enu Boenu Vidu (po nekim legendama njegova
ena je bila Lada) na zemlju da joj pokae svoje delo. Dok se Svarog divio svom delu, Stvaranje
oveka, Svarog i Vida, Vida je zaspala pod granama jednog stabla. Sanjala je kako svetom hode
stvorenja slina Svarogu i njoj. Kada se probudila, rekla je Svarogu ta je sanjala. Svarog joj
odgovori da je i on mislio da upravljanje svetom prepusti zemaljskim biima nalik na njih.
Svarog ode do dva stabla i naini od njih ljude. Ti ljudi su bili su nemi i bez ivota. Jednom je

Svarog udahnuo ivot, drugom Vida. Od hrasta kome je Svarog udahnuo ivot nastade
mukarac, kome dadoe ime Dobravko. Od lipe kojoj je Vida udahnula ivot nastade mlada ena
kojoj dadoe ime Ljubljanka. Svarog im je namenio dunost da naine potomstvo koje e iveti
na zemlji i koje e samo krojiti svoju sudbinu. Tako Svarog zavri stvaranje sveta. Svarog je
iskovao prvu burmu za brani par i postao time zatitinik braka. Nauio je ljude kako da
obrauju elik. Prema nekim legendama Svarog je eki upotrebio i pri stvaranju zemlje da bi
Altirske planine prestale da rastu. Nakon toga, od iskri uzrokovanih udarcem po vrhu Altirskih
planina su nastali mnogi bogovi.
Svaroga su zvali i Vinji ili Svevinji (tako Srbi i dalje nazivaju sada hrianskog boga).
Predstavljao je gospodara bogova i upravnika vasionskog poretka. Bio je gospodar Svarge. Re
Svarga, Swarga na sanskritu, znai nebo, raj, nisko nebo. Svarga je u hinduizmu raj u kome
borave pravini pre svoje reinkarnacije. Kod Slovena je Svarga predstavljala neto poput sveta
bogova i mrtvih, slino nordijskoj Valahali. Takodje se pominje Irij kao deo Svarge, to je
predstavljao raj, odnosno vrtove u Svargi.
Vasiljev je izneo tezu o poreklu Svarogovog imena, koja jednostavno razdvaja ime Svarog na
Svar (tj. Sunce) i og (odrednicu koja oznaava mesto) to bi znailo da je Svarogov domen
mesto na kom Sunce ivi tj. vaseljena.
Time se naznaava i njegova uloga o uvanju vaseljenskog, odnosno poretka svemira i prirode.
Svarog je potovan i kao bog Sunca, uvar vatre i zatitnik kovaa. Meutim, uloge boga Sunca i
boga vatre preuzimaju njegovi sinovi. Dadbog postaje bog Sunca, a Svaroi bog vatre i ognjta
(dokumentovano kod istonih Slovena). Ipak nije sigurno da li je Svaroi jedno boanstvo ili
predstavlja sve Svarogove sinove. Svarogova mo nad vatrom je identifikovana i kao generativna
i seksualna mo vatre. Generativna, ona koja raa, jer je on stvoritelj, a seksualni nagon i strasti
imaju metaforine osobine vatre.
Svaroga je kao simbol predstavljao kolovrat, Slovenska svastika (simbol Sunca) sa osam
krakova. Na statuama Svarog je bio predstavljan sedei, na prestolu, poput kralja. Na prsima je
imao orla, a u rukama dva ezla koja su imala izgled Sunca. Na glavi je esto imao lem sa
bivoljim rogovima. Ostali bogovi su bili ispred njega. Dan posveen Svarogu je bio utorak.
Najznaajniji praznik posveen ovom boanstvu je padao na 24. decembar (doba posle zimskog
sunovrata). Postoji teza da je datum Badnje veeri i Boia izabran na ba ove dane jer je bilo
nemogue iskoreniti ovaj praznik kod Slovena, te je zamenjen drugim, za Hrianstvo isto toliko
bitnim. Zapravo u danima zimske kratkodnevnice skoro svi paganski narodi Evrope su slavili
Sunce, te je Bozic zamenio ovaj praznik. Svarog je takoe posedovao veliki kovaki eki. Kultno
mesto Svaroga je bilo i ognjite i uz njega su se esto vrili obredi posveeni Svarogu. Od
ivotinja predstavljao ga je najee orao. Od biljaka bilo mu je posveeno pre svega ito. U
Svaroga su se Sloveni esto kleli i ta re je morala biti ispunjena. Takoe, prilikom sklapanja
bratstva, mira i drugih bitnih drutvenih i politikih dogovora, Sloveni su se kleli Svarogom i
Suncem. Re data Svarogu je imala mnogo vee znaenje od rei datih drugim bogovima.
Verovatno je to zato to je Svarog bio ipak uvar reda, kako nebeskog, tako i zemaljskog.
Nikola Miloevi
SVAROG, SUNANI:
Stvoritelj svega na nebu i zemlji
Bog Svarog nije moan kao Perun, Svetovid i Triglav, koji se slue prirodnim silama i koriste
oruje ratnika, ali ih on nadmauje boanskim odlikama. Svarog je sunani bog. Stvo-ritelj je
svega na Nebu i Zemlji i bogotvorac je. Nazivan je Vinjim. Izdvojen je od ostalih bogova, ime
se nagovetava svojevrstan monoteizam u staroj slovenskoj religiji. Po jednoj legendi, Svarogova
supruga Vida je zamolila Vinjeg da stvori oveka po svom obliju. Svarog je posluao i udahnuo
je svoj dah jednom hrastu, od kojeg je postao prvi ovek - Dubravko. Drugom hrastu je podarila
svoj dah Vida i od njega je postala prva ena - LJubljenica. Kipovi Svaroga u hramovima bili su u

sedeem poloaju, poput kralja na prestolu. Na prsima je imao orla, a na glavi kapu s bivoljim
rogovima. Drao je dva ezla sa figu-rom Sunca na svakom. Ispred njega su bili mali kipovi
ostalih bogova, na kojima je pisalo da su Svaroii - njegova deca. Uz hramove, kultno mesto bilo
mu je i ognjite. U ast Svaroga, Sloveni su ritualno stavljali na ognjite hrastov badnjak, koji je
predstavljao duh predaka, dusi su razgorevali vatru Sunca. U ast Svaroga reci su pravili velike
kolae, iza kojih su se "krili" i vernicima eleli da takvi kolai budu i idue godine. Za
Svaroga su vezani razni fetii protiv uroka i lopatice ivotinja, na kojima se gatalo. Predstavljao
ga je orao, leska, orah, ito i vinova loza. U njegovu ast odravane su makare i koledari. Vreme
Svaroga padalo je od Badnje veeri do Poklada. Kao najmonijem bogu, pripadali su mu: Sunce,
Mesec, duga, zvezde, a od duhovnih pojava vile. U hrianstvu, njegove funkcije ima Bog.
VELES (Volos,Vales,Velinas)
Veles je boanstvo koje se pominje u mnogim aspektima. Njemu se pripisuje irok spektar
osobina. Naime, Veles je bog stoke, useva, mudrosti, umetnosti, bogatstva, vlasnitva, magije,
prevare, trgovine, proricanja, vrlina i vodi dua mrtvih. Veles je zatitinik pastira i arobnjaka
(volhvov ili volhov). Mogue je da su naunici grekom Velesu dodelili epitet boga stoke, jer su
se oslanjali na Nestorov spis, gde ovaj Velesa pominje u kontektsu skotjeg boga. Naime, zna se
da su hrianski hroniari esto pogrdno govorili o paganskim bogovima, pa je i epitet skotji
uz re bog dosta verovatno dodat zbog prezira prema slovenskom paganizmu. Veles je i zatitnik
ugovora i date rei, poput Peruna. U skoro svim hronikama se govori da su se Sloveni zaricali i
kleli na potovanje dogovorenog Perunom i Velesom. Nestorova hronika kae: Zaklinjahu se
orujem i Perunom bogom svojim i Volosom skotijim bogom i utvrdie mir 907. godine.
Veles je sin krave Zemun i Roda. Predstavljan je kao rogat, jak mladi (zbog toga sto je sin krave
Zemun i jer je bog stoke), ali i kao sedi starac sa belom bradom i pastirskim tapom (ovde
predstavlja zatitinika pastira i mudrosti, ali takoe i muevan, falini simbol plodnosti).
Potovanje prema Velesu Sloveni su imali najpre iz razloga to su u njemu videli boga od kog im
zavisi preivljavanje. On je bio zaduen i za useve i za polja i za ivotinje, kako divlje tako i
domae. Kakva god zajednica da je bila, bilo stoarska, bilo lovaka, bilo poljoprivredna, zavislila
je od Velesa. Takoe, magija i mudrost su veliku ulogu imali u ivotu naroda. Magija se povezuje
i dan danas sa muzikom u mnogim religijama, pa otud i Velesova uloga kao zatitnika muzike.
Muzika se uvek smatrala tvorevinom i jezikom bogova i neim magijskim. Muziari su bili ljudi
sa talentom da prenesu boansku inspiraciju i stvore magijske melodije. Veles je po nekim
osobinama uporediv sa grkim Panom i Prijapom. Volhovi su bili slovenski vraevi. U korenu
imena za ove vraeve je Volosovo ime, tako da je on sigurno bio zatitnik i magije i vraeva.
Veles kao bog zveri bio je predstavljan svojim drugim oblikom, teriomorfnim, u kom je on bio
predstavljan kao medved. Medved je kod Slovena predstavljao umskog cara koji se brinuo o
ivotinjama, umskim plodovima, kao i o umi samoj.
Prema mnogim legendama Veles je zakleti neprijatelj Peruna, boga gromovnika. Jedna legenda
kae da je Veles ukrao Perunu stada, ene i podanike, pa je dolo do sukoba. Prema drugoj
legendi, Veles je hteo Dodolu, Perunovu enu. Velesova sklonost da prevari vidi se upravo iz ova
dva mita. Prema treoj legendi, borba izmeu Peruna i Velesa je metafora za veitu borbu
nebesa i zemlje, poto je Perun na nebesima, a Veles na zemlji. Ova borba nije konana. Perun
pobeuje, ali Veles se uvek iznova pojavljuje. Prema jednoj legendi, nakon Perunove pobede
Veles je proteran u podzemni svet i tu namee svoju vlast. Za borbu Velesa i Peruna vezano je
verovanje o dolazku haosa i pobede nad haosom. Verovalo se da tokom zime Velesova snaga, a
time i haos, jaa, dok pre leta on biva pobeen i vraa se u podzemlje. Svetkovina kojom se
slavio odlazak haosa bile su Velje Noi. Za vreme ovog praznika mladii, koledari, oblaili su se u
kapute od ovije vune i nosili groteskne maske, lutali po selima i pevali pesme o tome kako su
dugo putovali i kako su mokri i blatnjavi, verovatno zbog toga to je to aluzija na to da dolaze iz
podzemnog sveta, i kom obitava Veles i koji su oni zamiljali vlanim. Glava kue koji bi ih

primio darivao bi ih. Praznik je bio neka vrsta meavine dananje Noi vetica i karnevala. Ovaj
ritual je predstavljen kod nekih autora i kao primer slovenskog amanizma. Takoe, verovalo se
da Perun kada pobedi Velesa puta kiu u znak triumfa nad Velesom. Vjaeslav Vsevolodovi
Ivanov i Vladimir Toporov rekonstruisali su ovu mitsku borbu komparativnom metodom
koristei se spevovima, priama iz raznih indoevropskih religija. Prema njihovoj prii u svim
indoevropskim religijama postoji borba izmeu gromovnika i velikog zmaja ili zmije. Oni su
zakljuili da je velika zmija upravo Veles, koji obitava kod korena Drveta Sveta i pokuava da ode
na vrh, gde obitava Perun i gaa ga gromovima.
Velesova ena je bila Devana, boginja lova i boginja majka, gospodarica uma i umskih bia.
Samo u keltskoj mitologiji postoji boanstvo slino Velesu, a to je Cernunnos, bog druida,
prirode, rogatih ivotinja, a simbol mu je rogata zmija (a tako su prema Vjaeslavu
Vsevolodoviu Ivanovu i Vladimiru Toporovu Sloveni nekad doivljavali i Velesa).
U nekim slovenskim plemenima i Veles je doivljavan kao stvaralac sveta (u jednoj poljskoj prii
se govori o stvaranju sveta od strane Velesa i Peruna).
Uticaj Velesa je bio nesumnjivo velik, a njegov kult jak i izraen. On je pored Peruna jedino
slovensko boanstvo koje su potovali svi slovenski narodi. O tome svedoi i veliki broj gradova,
koji nose Velesovo ime.
Dolaskom hrianstva, Velesovu ulogu preuzima sveti Vasilije, a kod Srba i sveti Sava, kao
zatitinik pastira. Velesa su esto hrianski hroniari i svetenici u srednjem veku poistoveivali
sa avolom, verovatno zbog toga to je bio predstavljan kao rogat mladi.
Zatitnik stoara i ratara
U kolektivnom pamenju Slovena, bog Vesel je ostao due od ostalih bogova. Posebno kod
balkan-skih i karpatskih Slovena. Po njegovom imenu je nazvana i srednjovekovna kneevina
Vlaka. Na Balkanu su svi stoari nazivani vlasima u srednjem veku, a istovremeno ovaj socijalni
naziv upotrebljavan je za oznaku nacionalne pripadnosti, pa su Vlasima oznaavani mnogi Srbi i
esto su poistoveivani ili su smatrani za srodnike stanovnika Vlake u dananjoj Rumuniji.
Austrijanci su zvali Vlasima i Srbe u Vojnoj Krajini, a srpsko podruje u Zapadnoj Slavoniji Malom Vlakom.
Veles je zemaljsko boanstvo; zatitnik stoara i ratara. Slavljen je u vreme setve, etve i ispae.
Pripisivano mu je pomraenje Sunca. Velesu su pripadale i duhovne sile: zmajevi, ale i noni
umski konjanik Lesovik. Velesova kultna mesta, pored hramova, bila su: njive, panjaci, torovi,
trebita i groblja. Obredi su se sastojali od makara, vuara (imitacija vukova) i zavetovanja.
NJegov simbol je bio tap, a simbolizovali su ga: trava, vuk, crni petao i domae ivotinje.
Drveni kip Velesa bio je izrezbaren likovima: hromog belog vuka, goveeta, rala i krilatog lava s
glavom orla. Lav (zmaj) je na vrhu repa imao cvet ljiljana. Velsova odea je raskona - kako i
prilii zatitniku stoa-ra. Brada Velesa predstavljena je klasjem penice, pa, verovatno, otud
izreka kod Srba: "Puna aka brade" - kad rodi godina i uspe trgo-vina.
Funkcije boga Velesa u hrianstvu, pokrivaju sveci: Vasilije, Luka, Bla, Kornelije i Ivan, a
delimino: Sava i Mrata
MOKO
Bognju Moko slavili su Istoni Sloveni. Meutim, neki oblici njenog imena pojavljuju se i meu
Zapadnim Slovenima (Muke, Mukus, Mococize). Moko je boginja predenja, ali i zatitnica
ena, koja se brine o njihovom zdravlju i porodu. Ona pomae porodiljama i titi njihovu decu,
istovremeno pomoui eni da ouva dobar brak. Osim za predenje, Moko je vezana i za ostale
enske poslova kao i za voenje domainstva. Ipak, predenje predstavlja delatnost koja je
neraskidivo vezana ba za ovu boginju. Mnogo obiaji vezani su za Moko kao zatitnicu
predilja. Slovenske ene bacale su u vodu kudelju koja se nazivala mokrica i koja je
predstavljala rtvu Mokoi. Prea kudelje nije se smela ostavljati preko noi da je ne bi Moko
oprela. Zatita ovaca i njihovog runa takoe je bila jedna od Mokoinih delatnosti, zbog ega su

joj Sloveni takoe prinosili rtve. Makaze, bosiljak i premen vune stavljani su pod noge
Mokoinom kipu to je imalo za cilj da omogui zatitu neostrienim jaganjcima. ak i posle
prihvatanja hrianstva neka verovanja vezana za Moko su ostala. U severnoj Rusiji verovalo se
da Moko ide od kue do kue za vreme velikog posta i nadgleda predilje. Smatra se takoe da
Moko ima funkciju slinu suajama. Budui da je vezana za vreteno i preslicu, pretpostavljalo
se da se Mokoina delatnost protee i na kosmikom planu kao delatnost boginje koja odreuje
ljudsku sudbinu i see kratke niti ovekovog ivota.
Jo jedna delatnost vezana je za Moko, a to je vraanje. ene koje su se u esnaestom veku u
Rusiji bavile vraanjem nazivane su mokoama. Aleksandra Baji povezuje Moko sa BabaJagom, veticom iz ruskih bajki koja ivi u kolibi na kokoijim nogama i koja pomae mladiima
i devojkama darujui ih magijskim predmetima. Meutim, pitanje je da li je Moko izvorno
vetija boginja ili je to postala po prihvatanju hrianstva.
[img width=360 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav20.jpg[/img]Moko se
nalazila meu bogovima kijevskog panteona. Njen kip postavio je knez Vladimir 980. g. n.e. na
brdu iznad Kijeva. Ovaj kip bio je poruen osam godina kasnije od strane samog kneza
Vladimira koji se u meuvremenu preobratio u hrianstvo. Kako se predstavljala Moko? Na
severu Rusije ona se zamiljala kao ena veilke glave i dugih ruku, dok istoriar Vollmer
spominje Mokoin kip koji predstavlja figuru sastavljenu od delova razliitih ivotinja. Zbog
ovog poslednjeg smatralo se da je Moko boanstvo runoe, muka i nevolja, kao i ovekovih
strasti, no ovo shvatanje nema veze sa tradicionalnim prikazivanjem Mokoi.
ta moemo saznati ako izvrimo etimoloku analizu imena Moko? Ime ove boginje najee se
povezuje sa reju mek, pa je tako Moko u relaciji sa neim to je mekano. Budui boginja
pletilja i zatitnica ovaca, najverovatnije je da se pridev meko odnosi na ovije runo. Takoe,
Moko moe biti povezana i sa pridevom mokro, zbog ega su neki autori skloni da je
identifikuju sa Majkom Vlanom Zemljom. Ova identifikacija svakako je utemeljena na jednoj
od odlika boginje Moko. Naime, ona se, izmeu ostalog, shvata i kao boginja plodnosti. Zbog
toga se kia ponekad naziva i Mokoinim mlekom. Inae, ime Moko pojavljuje se i meu
Fincima, meu kojima postoji istovetno prezime. Smatra da su Finci ovo ime preuzeli od
Slovena, odnosno, da onaj koji nosi prezime Moko ima slovensko poreklo.
Ponekad se Moko identifikuje sa Vidom, enom Svarogovom. Ona je, zajedno sa Svarogom,
zasluna za stvaranje ljudi i kao takva povezana je sa belom pelom, mitskim pretkom Slovena.
Zbog toga je pela Mokoina sveta ivotinja, kao, naravno, i ovca, ali i zmija. Njene biljke su lipa,
lan i kantarion. Lipa je, dakako, povezana sa prvom enom nastalom od drveta lipe, a za ije je
stvaranje zasluna Moko. Lan je, pak, prema ajkanoviu biljka koja se esto koristi u
vradbinama, dok se kantarion koristi u leenju enskih reproduktivnih organa.

Funkcije Mokoi preuzela je sveta Petka. Sveta Petka je takoe zatitnica ena, a ono to je
interesantno jeste da vlake ene esto spominju ovu sveticu u kontekstu vrenja magijskih
rituala. Neke od njih mole se svetoj Petki za pomo pri vrenju rituala, dok se jednom oveku
ona ak pojavila lino i inicirala ga u vetiji kult. Mokoin sveti dan je petak, i taj dan ena ne
sme da prede, inae e biti kanjena od strane Mokoi. Ova bognja slavila se izmeu 25. oktobra
i 1. novembra, u zavisnosti od toga koji je dan petak. Kao to znamao, Sveta Petka se slavi
dvadeset sedmog oktobra i taj praznik je fiksni (iako verovatno ne bitrebalo da bude, jer je petak
posveen enskim boanstvima kao to su Freja (friday) i Venera (vendredi)). Na Mokoin
praznik prinoene su rtve u lipovom gaju, a najee su se sastojale od biljaka i raznoraznog
povra, ali zabeleeno je i da su ptice prinoene kao rtva ovoj boginji.
Vesna Kakaevski

[img width=320 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav103.jpg[/img]

BOGINJA MAJKA:
Ovce i pele, lan i lipa
Mada ime ovog boanstva podsea na muki rod, u pitanju je boginja, kod Srba nazivana i
Vidom. (U srpskom jeziku je enskog roda slina imenica - koko) Moko je poznata i pod
imenom Boginje Majke. Zatitnica je porodice, braka i svih kunih poslova. Po jednoj slovenskoj
legendi, Vida je ena bogotvorca i stvoritelja Svaroga (Vinjeg Boga). Nagovorila ga je da stvori
bie na Zemlji po sopstvenom obliju. Posluao je i udahnuo je ivot jednom hrastu. Od njega je
postao prvi ovek - Dubravko. Vida je podarila svoj dah drugom hrastu i postala je prva ena LJubljenica.
Moko je uklanjala posledice urokljivih oiju i bila je vezana za duhovne pojave nonih jahaa
Domovoja (kuni) i Lesovika (umski). simbolizovale su je ovce i pele, lipa, kantarion, kupina i
lan. Pored hrama, kua je bila jedino kultno mesto ove boginje. Zato su njeni predmeti bili oni
kojima se vernici slue u kui: vuna, preslica, vreteno, sito i ostali, uz obavezne amajlije i prsten.
NJen kip u hramovima je u sedeem stavu, kao i Svarogov. Ima ukraenu kapu, poput
skupocene kraljevske krune. Uz predmete domainstva, na dnu njene haljine izrezbareni su
likovi ena, koji podseaju na prela, radi pree, pletenja i ipkanja. Dani Mokoe su oko
Blagovesti, u prolee. Obred u njenu ast sastojao se od pranja kipova i drugih idola u vodi Kupale. NJene funkcije u hrianstvu pokrivaju: Bogorodica i Sveta Petka, a delimino Sveta
Magdalena i Sveti Todor.
TRIGLAV
Triglav, vrhovni bog grada eina bio je oboavan preteno meu baltikim i polapskim
Slovenima. Meutim, tragove njegovog kulta moemo nai i u Pomeraniji, Rusiji, kao i na
teritoriji bive Jugoslavije (planina Triglav u Sloveniji). Ovo troglavo boanstvo imalo je svoje
hramove u einu, Volinu, Braniboru i Arkoni, a ostaci njegovog hrama naeni su i u Skradinu,
mestu koje se nalazi severno od ibenika.
Znamo da su baltiki i polapski Sloveni oboavali preteno polikefalne bogove.Setimo se da je
Ruevidova statua na Rujnu imala sedam glava, a Porevitova pet, dok je Svetovidov rujanski
idol, kao i onaj iz Zbrua imao etiri glave. Triglav - Ni Triglav nije bio izuzetak.
Ovo boanstvo uvek se predstavljalo sa tri glave, to se i vidi iz njegovog imena Triglav,
odnosno, Troglavi. ta predstavljaju tri glave Triglava? Potovaoci ovog boanstva govorili su da
Triglavove glave simbolizuju njegovu vladavinu nad tri sveta: nebeskim, zemaljskim i
podzemnim svetom. Slian koncept uoava se i u ostalim mitolokim sistemima: nordijski Odin
takoe ima tri lika koja su povezana sa tri razliite sfere, a tu je i grko trojstvo Selena Afrodita
Hekata, tj. mesec (nebo), zemlja i podzemlje. Momir Jankovi smatra da Triglavove glave
zapravo predstavljaju tri razliita boanstva: Svaroia, Sivu i Crnoboga. Kao to znamo,
Svaroi je kao Sunce gospodar neba, Siva je boginja zemlje, a Crnobog boanstvo podzemlja.
Postoji i jedno drugaije objanjenje: Triglavove glave oznaavale su tri letnja meseca tokom
kojih je vladalo ovo boanstvo. Na slian nain tumailo se i postojanje Ruevitovih sedam
glava. One su oznaavale sedam letnjih meseci, dok su glave njegovog brata Porevita
predstavljale pet meseci zimskog perioda. Triglav je takoe bio i ratniko boanstvo. Njegov
simbol bilo je koplje privezano za stub, a ovo koplje su Sloveni iz Volina potovali kao samog
Triglava. Triglavova ivotinja bila je crni konj koji je u hramovima ovog boga sluio za divinaciju.
Gatanje se u Triglavovom hramu vrilo na slian nain kao gatanje u hramu Svetovida: crni konj
bio bi puten da prodje izmeu devet kopalja obojenih crnom i belom bojom, a od ishoda
gatanja zavisilo je kakve e poteze povui plemeniski stareina i njegov narod. Ukoliko bi konj
dotakao crno obojena koplja to bi se tumailo kao lo znak pa pleme ne bi nita preduzimalo, a
ako bi konj dotakao belo koplje ishod gatanja smatrao bi se pozitivnim. U sluaju da se gatanje

vrilo pred polazak u bitku, pleme bi odlazilo u rat samo ako Triglavov konj ne bi dotakao
nijedno koplje. U suprotnom bitka bi bila odloena.
[img width=480 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav22.jpg[/img]
Kako su izgledali hramovi posveeni Triglavu? Hram koji je sagradjen u blizini Volina nalazio se
na najvioj planini u okruenju, a po starom slovenskom obiaju bio je sagraen od drveta.
Pored hrama bio je zasaen hrast a u samom hramu nalazila se statua Triglava obuena u
odedu koju je katkad oblaio rec, preuzimajui tako na sebe ulogu boanstva. einski hram
posveen Triglavu takoe se nalazio na planini. Njega je osnovao poljski knez Boleslav, a hram je
bio znalaki ukraen scenama iz ivota koje su po miljenju mnogih posetilaca delovale izuzetno
realistino. U sredini hrama nalazilo se drvo hrasta, koje je je za Slovene oduvek bilo sveto, zbog
ega se hram verovatno gradio oko ve izraslog drveta (slian hram postojao je i u vedskoj, u
Upsali, a u centru ovog hrama nalazilo se stogodinji jasen). Kip Triglava koji se nalazio u ovom
hramu imao je na sebi maramu koja mu je prekrivala oi i usta, a ova mrama je bila proivena
zlatom. Svetenici su maramom prekrivali Triglava da ne bi video i prepoznao ljudske grehe, to
pokazuje ogroman pijetet koji su Sloveni gajili prema svojim bogovima. Setimo se samo
Svetovidovog svetenika koji nije smeo da die da ne bi svojim ljudskim dahom okuio vazduh u
hramu. Pored einskog hrama hriani su uskoro podigli svoju bogomolju i predloili
Slovenima da se hrianski Bog i pagansko boanstvo podjednako potuju. Ubrzo nakon toga,
katolici su unitili Triglavov hram pa su Sloveni prevarom bili naterani da prihvate hrianstvo.
Na slian nain su katoliki svetenici unitili i Triglavov kult u Volinu: stanovnitvo koje nije
htelo da se odrekne paganizma sakrilo je zlatni Triglavov kip u udubljenje jednog drveta, a novo
Triglavovo prebivalite drano je u strogoj tajnosti. Katolici su zato poslali uhodu koji je govorio
jezikom domorodaca da bi na prevaru otkrio lokaciju kipa koristei slovensku naivnost. Iako je
Triglavov gaj bio otkriven, sama statua nije mogla da se izvue iz udubljenja drveta pa su katolici
morali pribei uceni: pogodili su se sa Slovenima da se razmene ivote slovenskih robova za
zlato od koga je bio sagraen Triglavov kip. Triglavov kult se, ipak, dugo zadrao u narodu. Sa
dolaskom hrianstva Sloveni su prihvatili koncept svetog Trojstva pa su neko vreme Triglava
potovali kao vrhovno boanstvo. Triglav je u narodu uzeo i lik Trajana, demonskog cara koji
nou vri zlodela, dok se danju krije od suneve svetlosti. Ovo boanstvo nalo je svoje mesto i u
sistemu slovenskog vedizma, neopaganskog pokreta koji je poslednjih desetak godina naao
veliki broj svojih pristalica u Rusiji, Ukrajni pa i na naim prostorima. Zato emo ukratko
objasniti neopaganski koncept Triglava.
Velesova knjiga predstavlja Triglava kao jedno boanstvo koje se pojavljuje u tri razliita lika.
Ovaj koncept preuzet je iz hrianskog ueja o svetom trojstvu ali i vedskog uenja o boanstvu
po imenu Trimurti. Boanstvo Trimurti inila su tri boga (Brama, Vinu i iva) koji, iako imaju
svoj boanski identitet, zapravo predstavljaju razliite kvalitete jedne kosmke sile (stvaranje,
odravanje i unitavanje). U slovenskom vedizmu postoji vie skupina boanstava koja se
nazivaju imenom Triglava: Veliki Triglav ine Svarog, Perun i Svetovid dok Male Triglave ine:
Hors,Veles i Stribog, Vinji, Lela i Letenica, Radgost, Krinji i Koledo te Sivi, Jar i Dabog
Vesna Kakaevski
[img width=344 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav221.jpg[/img]
RATNIK:
Crni konj u vreme nono
Triglav je bog sa izrazitim odlikama ratnika. Ima tri glave i zatitnik je Nema, Zemlje i Hada.
Mora da je bio izuzetno potovan kad su mu prvi hriani zamenjivali ime pogrdnijim nazivima:
Troglav Jabuilo, Trojan i Trajan. Dani Triglava padali su izmeu zime i prolea, a kultna mesta,
pored hramova, bila su mu na trebitima i u planinama.
No je smatrana vremenom delovanja boga Triglava. Mogue je da su mu, zbog toga, na
kipovima oi na svim glavama bile pokrivene povezom. U njego-voj vlasti su bile vile i noni
konjanici. Simbolizovali su ga: crni i hromi konji, labudovi i guske, a od biljaka: zova, planinsko

cvee i groe. Zbog groa je Triglav imao u posedu bure, ija sadrina je i priliila monom
ratniku, uz njegovu obavez-nu opremu: ma, koplje, sedlo i rog. Obredi u ast Triglava su:
koleda - s preskakanjem vatre radi oienja i s igrom i pesmom radi izazivanja kie, gatanja i
ma-zije - kad su okrivljeni morali da vade vrelo gvoe iz vode. Smatralo se da e nevini us-peti
u tome, a da e krivci biti povre-eni.
Na kipovima Triglava, dominirao je ogroman ma, koji je simbolizovao njegovu veliku snagu.
Figura jelena ispod maa upuivala je na zakljuak da je Triglavovo stanite bilo u planinama i u
umi. Ostale slike na kipu predstavljale su Sunce i planinsko bilje.
U hrianstvu su funkcije boga Triglava prenesene na svece: Mihajla, Gavrila i Rafaela, a
delimino i na Trifuna i Todora.
U slovenskim zemljama, mnoge planine i njihovi vrhovi nose ime boga Triglava.
RADGOST
Radgost je bio vrhovno boanstvo grada Retre. Retari su bili slovenski rod koji je pripadao
plemenu Ljutia i koji je iveo izmeu reka Odre i Labe u Libekom zalivu. Danas je slovenski
ivalj skoro potpuno nestao sa tih prostora, sa izuzetkom Luikih Srba. Drugi naziv za Retru bio
je Radgoe, naziv oigledno izveden iz imena boga Radgosta. U Radgou, odnosno Retri,
nalazio se hram ovog boanstva sagraen od drveta, predivno oslikan spolja i iznutra. Hram je
stajao na osnovama koje su podseale na rogove, a na ove rogate formacije kaili su se mnogi
predmeti koji bi omoguavali zatitu hramu, izmeu ostalog i pravi ivotinjski rogovi. Adam
Bremenski opisuje Radgostov kip koj se nalazio u hramu kao velianstvenu konstrukciju
prekrivenu zlatom na postolju od purpura. Sam kip je verovatno bio sagraen od drveta kao to
je to sluaj sa ostalim kipovima slovenskih bogova. U Radgostov hram dolazili su Sloveni iz
ostalih plemena zbog ega su Retari bili veoma ponosni. Ispred Radgostovog hrama se trgovalo,
a unutar hrama vrilo se proricanje. Proricanje se vrilo na sledei nain: svetenici bi prvo
izbuili rupe u zemlji, potom bi tumaili oblike koje bi iskopana zemlja formirala, a zatim bi u
hram bio puten zeleni konj. Ovaj konj bio je sasvim obian konj koji je za svrhe proricanja bio
prekriven travom. U zavisnosti od toga gde bi konj gazio tumaila bi se volja bogova. Radgostov
hram bio je sagraen 1000. godine a spaljen 1066. godine od strane katolika.
Radgost se, kao i neki drugi slovenski bogovi, predstavljao sa vie glava, dakle, bio je polikefalan.
Jedna njegova glava bila je ljudska, a druga lavlja. Lavlja glava dokazuje veliku starost ovog
boanstva budui da su lavovi nestali sa slovenske teritorije jo u doba Aleksandra
Makedonskog. Kao i svako slovensko boanstvo i Radgost je imao ratnike atribute. U jednoj
njegovoj ruci bila je sekira a u drugoj, pak, hleb i so. ta nam govore ovi atributi? Hleb i so
predstavljaju simbol dobrodolice u slovenskim zemljama, pa tako moemo zakljuiti da je
Radgost bio bog gostoprimstva. I njegovo ime govori o tome Radgost je rad gost, odnosno,
drag gost, gost koga domain rado ugouje. Treba naglasiti da je gostoprimstvo poznata
osobina slovenskih naroda koja od njih ini prijatne i dobrodunje ljude koji svom gostu nee
uskratiti ni hranu ni krevet, a u nekim sluajevima domain e ponuditi ak i svoju enu (ovaj
obiaj je postojao i meu skandinavskm narodima). Sloveni su uvek bili dobri domaini to se i
dan-danas oituje u fenomenu slava prazniku posveenom odreenom hrianskom svecu koji
predstavlja zatitnika porodice. Svetac ija se slava slavi zapravo je transformisani paganski
domovoj, odnosno, predak kome su ostavljane rtve u hrani i piu. Za vreme slava domain se
uvek trudi da ugodi gostima pa postoje i sluajevi da slave i proslave kod Slovena traju danima
(Ivkova slava). ak je i Radgostova sekira bila simbol gostoprimstva ona je bila oruje kojim bi
domain titio svog gosta u sluaju napada. Osim to je bio bog gostroprimstva, Radgost je bio i
bog veselja. On je bio vezan za vino zbog ega su ga slavili vinari. Pomenute osobine Radgosta
bile su razlog zbog ega je ovom boanstvu bio posveen onaj period u godini u kome su Sloveni
najese neto slavili. To je bio zimski period godine koji se i dan-danas smatra dobom proslava.
Kakve su se rtve prinosile Radgostu? Najee je u pitanju bila krupna stoka ili kakva krupna
ivotinja kao to je, na primer, medved, ali zabeleeno je da je Radgostu bila prinesena i ljudska

rtva. Biskup Jovan bio je rtvovan poto je odbio da se odrekne hrianstva, a njegovo ubistvo
je zapravo predstavljalo osvetu za ubijanje slovenskih reeva (svetenika) koje su izvrili
katolici. to se tie eventualne planetarne korespodencije, Spasoje Vasiljev navodi izvor po kome
se Radgost identifikuje sa Merkurom. Meutim, u slovenskoj tradiciji nije postojao nikakav
astroloki sistem pa su svi dananji sistemi planetarnih korespodencija koji ukljuuju slovenska
boanstva isto proizvoljni. I sam spis koga navodi Vasiljev (Mater verborum) proglaen je
kasnije nevaeim. Brojni imena i dan-danas su vezana za Radgosta. Radgoszcs je ime jednog
sela u Galiciji, oblasti u jugoistonoj Poljskoj. Tu je i brdo Radhost u Moravskoj, na kome su se u
stara vremena odravali rituali u ast Radgostu, obino u vreme letnjeg solsticija. Lino ime
Radagost zabeleeno u Kranjskoj 975. godine, a tu je i slino ime Miligost (mio gost).
Ostaje otvoreno je pitanje da li se Radgost moe identifikovati sa jo jednim boanstvom Retre
Svaroiem. Ovaj problem potie iz injenice da su dva srednjovekovna hroniara govorila o
istom boanstvu upotrebljavajui razliita imena. Tako Adam Bremenski govori o Radgostu, a
Titmar o Svaroiu, iju je sliku zapazio u retrijanskom hramu. Sam Titmar smatra da je
Radgost ime grada, a ne ime boanstva, a ovo miljenje deli i naunik Brikner. Ipak, kipovi
Radgosta nadjeni su i na drugim lokacijama, tako da ovo boanstvo ne moemo smatrati
iskljuivo vezanim za prestonicu Retara.
Vesna Kakaevski
NA KUNOM PRAGU:
Hleb i so, i ptica na ramenu
Bog Radgost je zasluan to su nai susedi davno uoili da je dua Slovena iroka. Iako je
Radgost, u poreenju s drugim bogovima, imao suena zaduenja, njegov kult je bio iroko
potovan. Moda je predstav-ljen sa dve glave zato to je bio zatit-nik gostoprimstva - jednom
glavom je bdio nad domainom, a dru-gom nad gostom. NJegov kip u hramovima bio je tako
izrezbaren da nije dozvoljavao nedoumicu oko domainovog ponaanja prema gostu. Figura
ptice na Radgostovom ramenu predstavljala je radosnu najavu gosta. Sve to je ekalo gosta u
domainovoj kui, bilo je predstavljeno na kipu Radgosta: hleb i zdelica soli, ime se i danas
doekuju gosti u domovima Srba. Dalje, figure domaih ivotinja, zatim vepra, medveda, labuda
i groa govore da gostu ne sme biti uskraeno nita sa domainove trpeze i ostave. Najvanija
alatka svakog domainstva je sekira i ona je u desnoj ruci Radgosta.
Od prirodnih pojava, Radgost je vezan samo za vetar, a od duhovnih za vetice i kunog duha konjanika Domovoja. Posveivane su mu najbrojnije amajlije - od dragocenih metala, kamena i
drveta. Simbolizovali su ga: zeleni konj, vepar, medved i orah. Bog Radgost se slavio u vreme
letnje ravnodnevnice, a kultna mesta su mu, pored hrama, bila ognjite i kuni prag. Kod Srba se
i danas kuni prag potuje, pa se prenosi preko njega i nevesta, a svakom namerniku koji ga
prekorai, garantuje se potovanje i sigurnost u kui domaina.
Funkcije Radgosta u hrianstvu prenesene su na Svetog Andriju i delimino na Svetu Trojicu.
GEROVIT,Jarilo
VITEZ SA SEDAM MAEVA
Sloveni su spirali grehe kupajui se u tekuoj vodi a prvo hriansko krtenje u reci Jordanu
preuzeto je iz rituala Vodenboga. Ovog slovenskog boga preuzeli su i Skandinavci, nazvavi ga
Odin. Ba kao to su Britanci svoje legendarne vitezove okruglog stola, izgradili na slovenskom
boanstvu Gerovitu, na ijem titu je bio ugraviran beli, dvoglavi orao, Srbi ga, dakle, nisu
preuzeli iz rimske civilizacije, kao to mnogi istoriari i heraldiari tvrde.
Gerovit se moe shvatiti na dva naina: kao bog rata i kao boanstvo Sunca koje, kao Jarilo,
oznaava donosioca plodnosti. Ispitaemo prvo Gerovitovu ratniku prirodu.
Na ostrvu Rujan nalazio se hram u kome je najvanije mesto zauzimala Gerovitova statua sa
sedam glava i osam maeva. Hram je bio sagraen od drveta i sastojao se od jedne prostorije u

kojoj su se nalazila etri stuba, dok je na zidovima visila ljubiasta draperija. ta je simbolizovalo
sedam glava Gerovita, odnosno, Ruevita, kako su ga zvali na ostrvu Rujan? Neki smatraju da je
u ovom boanstvu sadrano svih sedam bogova kijevskog panteona dok je po drugima sedam
glava simbol sedam letnjih meseci kojima je Gerovit vladao. Ista stvar stoji i sa sedam maeva,
dok je osmi ma koji Gerovit dri u ruci njegov sopstveni i predstavlja tako Jarilo atribut jednog
ratnikog boanstva. Tu je i tit prekriven zlatnim ploicama koji je kao sveti predmet uvan u
hramu predstavljajui samog Gerovita. Ovaj tit noen je meu narod koji se sa potovanjem
klanjao manifestacji svog bonstva.
[img width=336 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav09.jpg[/img]
to se tie planetarne korespondencije, Aleksandar Asov povezuje Jarila sa ratnikom planetom
Mars. Mnoge injenice govore tome u prilog: Jarilova boja je crvena, dok je on sam povezan sa
zodijakim poljem Ovna. Mesec belojar, koji u sebi sadri Jarilovo ime, poinjao je 21. marta,
odnosno onog datuma kada Sunce ulazi u zodijako polje Ovna. Jare je takoe zadrano u imenu
ovog meseca, a upravo je jagnje, kao mladune ovna, u stara vremena bilo rtvovano Gerovitu u
ast. Takoe imamo imenicu jarost i povratni glagol razjariti se koji u sebi sadre Jarilovo ime i
tako na savren nain opisuju njegovu ratniku prirodu. Dolaskom hrianstva sveti ore
preuzima funkcije Gerovita. Sveti Georgije je svetac-ratnik koji se bori protiv sila mraka olienih
u liku adaje. Smatra se da ova adaja oznaava paganska boanstva i sile koje je hrianstvo
proglasilo demonima i upravo ove demone ubija sveti ore ubistvom adah. No ako
uzmemo u obzir da je sveti ore niko drugi do Gerovit, ovakvo objanjenje postaje
neodgovarajue, skrivajui pri tom mnogo jasniju mitsku sliku. Jer, ako otklonimo granice koje
je postavila jedna vera, u ovom sluaju hrianstvo, dobijamo sliku jednog svetlog, pravednog
boga, boga koji se pokorava zakonu Prava, koji unitava sile koje stoje na putu Svetlosti, tj. sile
koje uzrokuju degeneraciju i propast svega to je dobro, lepo i pravedno. Upravo je planetarna
sfera Marsa vezana za ovakvo boansko ienje i unitavanje onog to treba biti uniteno. Jo
jedna injenica ide u prilog teoriji Asova o povezanosti Jarila sa planetom Mars. Grki Ares,
odnosno, rimski Mars ljubavnik je boginje Afrodite, kojoj odgovara slovenska Lada, a kao to
znamo, Gerovit i Lada predstavljeni su u slovenskoj mitologiji kao boanski par. Ova veza moe
se shvatiti na dva naina: kao meusobno proimanje Ljubavi i Mrnje, ili odnos Ljubavi i Rata,
koji moe postati drugo lice Ljubavi i obrnuto. No, moe se shvatiti i drugaije: kao odnos i
povezanost dva boasntva plodnosti. Zbog toga prelazimo na analizu drugog aspekta Gerovita tj.
prouavanje Gerovita kao boanstva plodnosti.
Spomenuli smo ve da se Gerovitovih sedam glava moe odnositi na sedam letnjih meseci
kojima on vlada. Njemu nasuprot stoji Porevit, koji vlada nad preostalih pet zimskih meseci, a
koji je istovremeno Gerovitov brat iji se hram takoe nalazio na ostrvu Rujan. Shvaen kao
boanstvo plodnosti, Gerovit predstavlja samo Sunce koje omoguuje da ito dobro rodi, dok
kao bog-zatitnik on titi useve od razornog grda. Rituali vezani za Gerovita slave ga upravo kao
boanstvo plodnosti. Njegovi praznici bili su u rano leto, a slavei njega, Sloveni su slavili
ponovo buenje Sunca posle zimskog perioda. Jedan slovenski ritual veoma nalikuje na ritual
koji su Kelti vrili u ast svog boasntva plodnosti Rogatog boga. U doba Jarilovoh praznika
momci su pravili lutka od slame i zelenog granja, koji je predstvaljalo Gerovita. Ovu lutku
Sloveni su bacali u vodu nadajui se da e to omoguiti rodnu godinu. Kelti su, kao to znamo,
spaljivali lutke od prua iz istih razloga, dok se njihov Rogati bog predstavljao kao zeleno
boanstvo obraslo u lie.
Vesna Kakaevski
Gerovit, sedmoglavi
MA I BELI, DVOGLAVI ORAO
Bog Gerovit je bio zatitnik nejakih i nemonih. Predstavljan je kao vitez s ratnom opremom.

Imao je sedam glava, a u nekim hramovima (i u kijevskom), ovo boanstvo predstavljeno je sa

sedam odvojenih kipova. Znai, u pitanju je manji slovenski panteon - kao u sluaju Svevida,
Triglava i Radgosta, ali, na alost, vekovna nebriga slovenskih intelektualaca o sopstvenom
nasleu uzrokovala je gubljenje podataka o sedam bogova - vitezova. Na sreu, sauvana je uloga
boga Gerovita, koji je delio nadlenosti sa bogom Svetovidom. Svetovid je bio svemoni i svevidei ratnik, zaduen za velike i odsudne vojne protiv brojnih neprijateljskih vojnika, a Gerovit
je suzbijao samo pojedinane neprijateljske upade u zemlju Slovena i krotio je silnike pojedince, koji su zlostavljali i pljakali nezatieni narod. Gerovit nije bio krvoedan i eljan
borbe po svaku cenu, nego je traio da meu ljudima vlada sloga i mir, to je na njegovom kipu
bilo simbolizovano maslinovom granicom, koju je drao u jednoj, a ma u drugoj ruci. On je
svoj ma koristio tek kad se sa neprijateljom, ili silnikom, nije mogao drugaije sporazumeti i
kad ga je bilo nemogue urazumiti da ne ini nasilja nad nemonima. Na kipovima Gerovita, bilo
je izrezbareno jo 6 maeva oko njegovog pojasa, tako da je lako odgonetnuti da su oni bili na
raspolaganju jo estorici bogova-vitezova, ija imena nisu sauvana, ali koji su, verovatno, bili
pomonici (ili saborci) Gerovita. Poprsje Gerovita pokriveno je gvozdenim mreastim oklopom,
a ispod maeva bio je ugraviran tit, sa slikom belog dvoglavog orla. Verovatno je tako izgledao i
veliki tit - koji je bio pozlaen i sluio je recima za obrede. Pojava dvoglavog belog orla na kipu
slovenskog boanstva, potvruje da ovaj simbol Srbi nisu preuzeli ni od grke, ni od rimske
civilizacije.
Njegovu ulogu u hrianstvu preuzeo je Sveti ore, ali je kod svih Slovena, narodni duh, kroz
pesmu ili legendu, pronaao zemaljskog junaka - zamenu za Gerovita. Kod Srba je to Kraljevi
Marko i nema sumnje da ciklus epskih pesama o ovom lanu dinastije Mrnjavevia, doslovno,
nabraja sve odlike boga-viteza Gerovita. S obzirom da je Gerovit predstavljen kao skup od sedam
vitezova, na njih neodoljivo podsea engleski kralj Artur s grupom Vitezova okruglog stola, za
koje se ne moe utvrditi da li su istorijske linosti ili su samo plod na-rodne mate.
Bogu Gerovitu bila je bliska Lada, boginja lepo-te, plodnosti i leta, ali stepen njihovih
meusobnih odnosa nije lako objasniti, jer su podaci o tome, kroz stolea, izgubljeni. Ostaje nam
samo da domiljamo, prema svojim ljudskim merilima, ta je sve mogao da bude sadraj
bliskosti jednog viteza ratnika i jedne lepotice.
Dani posveeni Gerovitu padali su oko urevdana (6. maj). Tad su vernici, od ranog jutra,
donosili zeleno granje, lie i cvee, pa su kitili kue, kapije i torove. Pravljeni su venci i bacali bi
se u reku ili potok, da bi ovce, krave i koze dale toliko mleka koliko vode protekne pod njima.
Kroz vence i kolae sline dananjim evrecima, muzla se stoka, a zatim se kola lomio i davao
stoki da ga pojede. Ne treba napominjati da se dosta od ovih obreda zadralo do danas. Stoka je
rtvovana Gerovitu, a jagnjee ili jaree lopatice su stavljane u mravinjak - iz dva razloga: da
jaria (jagnjia) bude kao mrava i da se na, od mrava, oienoj lopatici gleda u budunost
(gata).
Pored ovako prinesenih rtava od strane vernika, slovenski reci su Gerovitu rtvovali jelena,
iju su glavu naticali na kolac, ili je polagali ispod Gerovitovog tita u hramu - ukraenog zlatnim
ploicama. tit je bio veliki i reci su ga, obino, iznosili van hrama. Tad su se vernici sputali na
kolena i elom dodirivali zemlju. Ovaj obred je dopunjavan ratnim zastavama oko kipa, i oko
tita, tako da je kult ratnika bio ono najznaajnije kod Gerovita. Meutim, s obzirom da je on bio
zatitnik nejakih i nemonih, u ove se, ponekad, ubrajao sav narod - kad su pretile sue. Tad su
se Gerovitu, kao i nekim drugim bogovima, upuivale, kroz pesmu i igru, molbe da pomogne da
kia nalije sunu zemlju.
Gerovit je bio vezan za bujanje prirode, jer su mu dani padali u prolee, a od duhovnih pojava za:
vile, vetice, adaje (kao i Sveti ore) i umskog jahaa Lesovika, koji je predstavljan kao mali
ovek sa razvijenim genitalijama, zelene boje, bez obrva i trepavica. Imao je rogove, kozje ui i
noge kao u jelena. Gerovitova kultna mesta su (pored hrama): ume, reke i groblja. NJegovi
predmeti su: spomenici, venci, svirale i razne amajlije. Pripadaju mu sve umske i domae

ivotinje, a od biljaka; urevak, trenja, zdravac i rua.U hrianstvu, pored Svetog ora,
njegove funkcije prele su na svete: Jeremiju, Alimpija i Savu.
VODEN(Voden bog)
Slovenski bog reka, jezera i mora, ukratko boanstvo voda. Vodenu, odnosno, Vodenom Voden
molili su se ribolovci i mornari, prvi zbog dobrog ulova, a drugi radi line bezbednosti. Vodeni je
isto tako mogao da utopi ljude kao to je mogao i da ih uva od davljenja ili brodoloma, a sve je
zavisilo od toga da li e biti umilostivljen. Reklo bi se, tavie, da e on pre uradiiti ono prvo,
budui da je njegova ena niko drugi do Morana - slovenska boginja smrti. Osim toga, Vodenova
funkcija je i htonina - on vodi due u podzemni svet, odnosno Nav, do koga se stie upravo
preko vode. Ova fukcija Vodena kao slovenskog Harona uticala je da on kasnije, dolaskom
hrianstva, bude zamenjen svetim Nikolom. Kao to znamo, i sveti Nikola je entitet kome se
mole mornari, zbog ega Momir Jankovi Nikoljdan smatra praznikom izvorno posveenim
Vodenu. Kako su stari Sloveni prinosili rtvi Vodenu pokuavajui da ga odobrovolje? Slovenske
ene bi zagazile u vodu i niz nju putale razne rtvene ponude: kolae, posude sa tamjanom i
vence. Pretpostavlja se da su venci bili pleteni od vrbovog prua, budui da je vrba kao drvo koje
raste pored vode bilo posveena Vodenu. Pored toga, postojao je i obiaj da se mlade devojke
bacaju u vodu to je verovatno simbolizovalo ranije prinoenje ljudske rtve.
Voden tj. Vodeni povezan je sa vlakim boanstvom Tartorom. Ovo tipino htonino boanstvo
ivelo je u dubinama voda pomaui vlakim enama da ostvare svoje magijske ciljeve. Prema
vlakom verovanju, tekue vode povezuju na svet sa onim podzemnim, zbog ega vlake ene
koriste pomo htoninih sila koje svoje prebivalite imaju u vodi. Bog Voden takoe je slian
ruskom Kupalu, boanstvu koje je bilo vezano za ritualno kupanje, vode, ali i bavljenje magijom.
Postavlja se pitanje da li je Vodeni boanstvo ili zapravo vodeni demon koji se kao takav
pojavljuje u jezerima i rekama, a vreba i iza vodenica, mesta koja su za Slovene uvek bila
sablasna. Ovaj demon, Vodeni, ima svoju paralelu u ruskom Vodenoju, kao i Vodniku, biu iz
folklora koje predstavlja duh nekrtenog deteta koje se udavilo. ta god da je u pitanju, Voden
predstavlja jednu monu silu ijih se usluga nije trebalo liavati i koje se svakako moralo
umilostiviti.
Slinost izmeu imena vodenog slovenskog boanstva i imena vrhovnog Boga Nordijaca
Wodena navela je neke istraivae na zakljuak da se ovde radi o istom boanstvu. Meutim,
germanski Woden zaista nema nikakve veze sa elementom Vode, ve pre sa elementom Vazduha
(ako se uzme u obzir njegova povezanost sa planetom Merkur). Uz to, ova dva imena imaju
potpuno drugaiji koren, a sa tim i potpuno drugaije znaenje. Voden je svakako proiziao iz
rei voda, no Wodan je izveden iz rei Wodanaz to znai bes, jarost. Tako ime Wodan opisuje
gremanskog boga Odina kao boga rata, dok Voden opisuje slovensko boanstvo kao boanstvo
voda. Iako postoje odreene slinosti izmeu ova dva boanstva, pre svega njihov htonini
aspekt i vezanost za magiju, ne postoje nikakvi razlozi koji bi nas naveli da izmeu ova dva
boanstva postavimo znak jednakosti.
Vesna Kakaevski

Voden bog talasa i duge

NJEGOV DAN BILA JE SREDA

Bog Voden je zatitnik vode, mornara i ribara. Slovenska naselja na morskim obalama, na
velikim jezerima Evrope i Azije i na podrujima s renim slivovima, potocima i movarama
uticala su na uzdizanje kulta boga Vodena. Pored hramova, u slavu Vodena, vernici su se
okupljali na izvorima, jezerima i obalama mora, reka i potoka. Ovaj obiaj se odr-ava na
urevdan i danas kod Srba pravoslavaca i muslimana. Obilje vode uzrokovalo je kod Slovena i
kult higijene. U "Vles knjizi" je zapisano da su se Sloveni molili bogovima pet ****
dnevno i da su bili obavezni, pre molitve, da operu ruke i da se umiju. Ovaj obred je unesen u
"Kuran", mada u saudijskoj pustinji nije bilo dovoljno vode, ni za pie, pa nije teko
zakljuiti da ga je Muhamed preuzeo iz stare slovenske religije.
Kaoidrugimbogovima, SlovenisuseVodenumoliliinatrebitima - odabranimmestimavannaselja,
gdesuseljuditrebiliodgrehova. Pri ovim obredima, koristila se vatra, kojoj je pridavana udesna
mo. Ona se preskakala i oko nje se igralo i pevalo. Pored molbe za oprost uinjenih grehova,
vernici su se trebili i od svojih zlih namera i nepravednih prohteva. Ovakvo opredeljenje je
krasilo Srbe i u vreme hrianstva i tu ljudsku vrlinu prepoznajemo kao ojstvo u Crnoj Gori.
Da bi se Voden umilostivio, obredi su najee obavljani oko vode. ene su sedele na obali s
nogama u vodi i plele su vence, koje su putale niz vodu. Niz vodu su odlazile Vodenu i daice
natovarene posudama s kolaiima, tamjanom i sveama. Oko vode se igralo, pevalo,
meusobno se polivalo vodom. Momci su bacali devojke u vodu i taj se obiaj zadrao i do
danas. Sloveni su smatrali vodu svetom, pa su je koristili za leenje. ene su zalazile u nju, drei
kamen belutak, kojeg bi ljubile, a kragom bi polivale druge belutke na daici prekrivenoj
maramom. I ta bi se daica putala niz vodu za boga Vodena. U hrianstvu je mnogo toga
preuzeto od ovih Vodenovih obreda. Sloveni su spirali grehe kupajui se u tekuoj vodi i to
upuuje na prvo hriansko krtenje u reci Jordanu. U hrianstvu se, takoe, lei svetom
vodicom i ona je u rukama Svete Petke, Svete Lucije i Svetog Jelisije. Bogojavljenska vodica se
nosi kui i pije kao lek. Slino Vodenovom obredu, hriani, na Krstovdan, putaju niz reku krst.
Vodena su simbolizovali talasi i duga, a od ivotinja: riba, jelen i leptir. Njegove biljke su: vrba,
peurke, paprat, zova, bosiljak i brest. Voden je bio gospodar: vilama, vodenim bikovima,
zelenim demonima. Njegove funkcije u hrianstvu pokrivaju sveti: Nikola, Toma i ore, a
delimino: Jovan, Jelisije, Varnava i svete: Petka i Lucija.
Pored pomenutih obreda posveenih Vodenu, treba pomenuti gatanje i bajanje. Njegov dan je
bio sreda.
Sloveni su gajili kult higijene. U slavu Vodena, okupljali su se na izvorima i obalama. U
"Vles knjizi" stoji da su se molili pet **** dnevno, a pre molitve su prali ruke i
umivali se, i taj ritual preuzeo je Muhamed unosei ga u "Kuran", mada u
pustinjama nije bilo vode ni za pie, pa je taj ritual izvoen peskom, ili praznim rukama.
Kip boga Vodena ima u osnovi siluetu broda s kormilom na talasima. Bog dri u desnoj ruci
trozubac, a u levoj udicu i upecanu ribu. Na centralnom delu kipa, izrezbarena je morska sirena.
Sloveni su bili, prema grkim zapisima, umeni brodograditelji i veti pomorci.
Nemci i Skandinavci su preuzeli boga Vodena i njegovo su ime neto izmenili. Zvali su ga Odin.
MORANA
Morana je bila slovenska boginja zime i smrti. Kao boginja zime ona nikad nije bila omiljena
meu starim Slovenima to se i moe razumeti ako se uzme u obzir podneblje u kome su oni
nekad iveli. Jer Morana je bila duga i hladna zima, zima koja je sa sobom mogla da donese smrt
u obliku gladi i neizdrive hladnoe, koja je mogla da bude uzrok bolesti ili pomora stoke. Zbog
toga se njen dolazak uvek sa strahom isekivao a odlazak burno i radosno slavio. Njena suta
suprotnost je boginja Vesna koju je narod pozdravljao slavljem i klicanjem dok je istovremeno sa

radou ispraao Moranu- zimu. Brojni rituali vezani su za ovakvo ispraanje Morane. Najee
se pravila lutka koje je predstavljala ovu boginju, koja bi potom bila ritualno unitavana. Lutku
napravljenu od slame ili prua narod bi tako tukao motkama, da bi je potom bacio u vodu ili
eventualno spaljivao. U mesecu martu praktikovao se jo jedan ritual vezan za Moranu. To su
bile takozvane makare koje je inila maskirana povorka ljudi okupljenih sa ciljem da uplae i
oteraju Moranu.
Da vidimo u kakvom je odnosu bila Morana sa ostalim slovenskim bogovima. Predanja koja
govore o ovim odnosima inae su veoma diskutabilnog porekla i sumnjive autentinosti,
meutim, za ovu priliku posmatraemo ih kao relevantne izvore o slovenskoj mitologiji, budui
da daju dosta informacija o prirodi Morane. Po jednom od ovih predanja, bog Sunca Dabog
otiao je u podzemni svet Nav da trai svoju enu Zlatu Maju, ali je u Navu sreo Moranu koja ga
je zavela. Poto joj je posle nekog vremena Dabog dosadio i poto je nala drugog ljubavnikaJulu Crnoboga, Morana je reila da otruje Daboga. Njega spasava iva nakon ega on spaljuje
Moranu i proganja je natrag u Nav. Ova pria savreno objanjava proces kretanja Sunca tokom
godine, jer Sunce, po verovanju svih paganskih naroda, zimi boravi u podzemnom svetu,
odnosno slovenskom Navu. Njegova ljubavnica je tada sama zima koja mu ne doputa da izae
iz podzemnog sveta dajui mu pie zaborava. Morana ipak ne moe doveka produiti svoju
vladavinu jer se na kraju prie Dabog oslobaa a ona sama biva unitena. Po jednom drugom
mitu Morana je povezana sa bogom Vodenom sa kojim ini jedan htonian boanski par. Voden,
kao Moran, i Morana zajedniki dave ljude u svojim mranim vodama zbog ega su Sloveni
pokuavali da ih odobrovolje i umilostive rtvenim ponudama. Kao vodeno boanstvo Morana
seMorana - Ana Milojkovi Omi javlja i kao Modruna, vetica koja po verovanju uralskih
Slovena ivi u barama. Ona se obino pojavljuje kao stara i runa baba ali se onom koji ne
pokae strah pred njom pojavljuje kao mlada i lepa devojka. Reka Morava takoe nosi u sebi ime
Morane a ovo je jo jedan argument vie u prilog teoriji da se Morana moe smatrati jednim
vodenim boanstvom. Tim pre to je za Slovene voda skrivala u sebi mrane sile i bila povezana
sa podzemnim svetom- Navom.
[img width=240 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav18.jpg[/img]
Morana se opisuje kao tamnokosa ena zatraujueg izgleda a identian opis vezan je za jo
jedno bie sline prirode- Kugu. Kuga najverovatnije predstavlja samo jedan aspekt Morane isto
kao to to predstavlja i Mora- enski demon koji nou napada ljude sedei im na grudima i
uzrokujui im komarne snove. Vetice su takoe vezane za Moranu kao i ostala demonska bia,
meutim, ne moe se rei da je Morana potpuno negativno boanstvo. Nijedan paganski sistem
zapravo nema boanstvo sa takvim odlikama budui da je nerealna podela na savreno dobro i
potpuno zlo dola tek sa hrianstvom. U pojavi Morane jednostavnio vidimo kako su nai preci
potovali i ono to im nije donosilo dobro ve ih je plailo i uasavalo.
Vesna Kakaevski
Morana s vetiijom metlom
STRAHOTNA BELA SMRT
Morana je boginja smrti, zime i patnje (more). Negde se zvala i Vada (moda to je vadila due),
a Mrzalom su je krstili esi, Moravci, Slovaci, Poljaci i Rusini. Ovo je razumljivo, jer su ovi narodi bili suoeni sa otrim i duim zimama, a one su, u davna vremena, bile teke za preivljavanje. Morana je pri-kazivana kao izdanak zime. Bila je obuena u belo, prsti su joj bili dugi u obliku ledenica, a njeno oruje je bila metla, kojom je razbacivala ili skupljala sneg, stvarajui
opasne smetove i zatrpavajui puteve. Time je izazivala, uz pomo i vukova, belu smrt za one koji
su se, u vreme vejavice, zaticali daleko od kue. Zbog ovakvih predstava Boginje smrti, Sloveni
su belu boju koristili kao znak alosti.
Morana je letela na metli i plovila na ljusci od jajeta i ove odlike e, kasnije, biti pripisane novom
duhovnom biu - vetici. Inae, iz opisa Morane je proizilo i strailo zvano Baba Roga, jer je i

Morana predstavljana sa rogom. Poput Baba Roge, nastale su Baba Ruga, Baba Kozma i Baba
Jaga. Pored toga to je oduzimala ivote, Morana je uivala da nanosi patnju ljudima i
ivotinjama. Ulazila je kroz kljuaonicu u kue, nou, da bi muila ljude, najradije decu, tako to
ih je pritiskala i oduzimala im dah tokom sna. Time ih je, duhovno i telesno, slabila. Ova
delatnost Morane propraena je kod Srba uzreicama: "Nona mora", "Pritisla
me mora", "Guila me mora" itd, a ovi pojmovi su preneseni i na ostale ljudske
nedae, pa je u naem reniku uspomenu na boginju Moranu (Moru) sauvalo i nekoliko drugih
izreka: "Mori me e", "Mori me ljubav", "Smori me teret (teak
rad)" i druge. A kad je u pitanju najgori oblik ispoljavanja boginje Morane, Srbi su zadrali
o njemu izraz "Zavladala mora na ljudima". Ili, "Zavladala mora na
stoci".
Po ovome se vidi da je srpski jezik svojevrsna, bogata, arheoloka riznica.
Poto je Morana ovako opasna, Sloveni su je prepoznavali u velikom broju oblika. Ona je bila
skrivena u crnoj maki - kad prelazi put, leptiru - u tom obliku Morana prenosi due pokojnika,
crnom gavranu, kukavici, miu (moda zbog toga izaziva i danas strah kod ena) petlu - kad
kukurie pored prozora, svinji - kad se primakne kunom zidu, psu - kad zavija i sovi - kad
kreti. Pojava crnog konja i crnog konjanika smatrana je preruenom Moranom. Srbi su smatrali
da su smra i empres drvee mrtvih, a ona se i danas esto sade pored grobnica. Orah je,
takoe, smatran drvetom donjeg sveta i nje-govi plodovi su predstavljali due pokojnika.
Kad bi se desilo da umre devojka, onda su joj oblaili belu venanicu, jer je bela odea bila i
Moranina, a pri sahrani je koriena muzika. Pri svim sahranama, roaci i prijatelji umrle osobe
su se obraali Morani plaom, naricanjem i busanjem u prsa. Tom prilikom su se Moranina
kultna mesta obeleavala vrpcom ili poreanim belucima.
Od ovako opake Morane, Sloveni su se branili stavljanjem ispred kue preslice, vretena i sekire okrenute prema istoku. Od nje su se branili i raznovrsnim amajlijama, belim lukom, cerovom
mladicom sa korenom - koju su kitili, majinom duicom, kienjem konja bosiljkom, hvatanjem
ustima jajeta na koncu, stavljanjem jabuke sa zabodenim noviem na grob i hranjenjem ivine
u krugu. Da bi se zatitili od Morane, Sloveni su organizovali i makare. Moranu je predstavljala
Baba Jaga sa rogom na glavi. Maskirana omladina je preskakala vatru, ali obavezno u grupi s
neparnim brojem uesnika. Glavna linost maskara bio je Dedica, prekriven belim i crnim
koama preko glave - u obliku torbe, na kojoj su bili otvori za oi i otvori za bradu i brkove - od
kudelje ili dlake konjskog repa. Na rukama je nosio praporce.
Da bi napakostili Morani, Sloveni su, pred kraj zime, pravili njen lik od krpa, palili ga i dozivali
prolenu Boginju Vesnu da doe umesto nje.
Dani posveeni Morani bili su od Boia do Bogojavljenja (19. januara), kada se, po starom
verovanju, otvarao Pakao. Od navedenih veza sa duhovnim pojavama, ivotinjama i biljkama,
Morani su pripadali jo: glogov kolac, gajde i razne amajlije, a od prirodnih pojava: vejavica,
mraz i velika studen. Njeno kultno mesto, pored hramova, bila su samo groblja.
Na kipu Morane izrezbarena je pocepana odea, ukraena ljudskim lobanjama, a cela figura stoji
na glogovom kocu. Predstavljena je kao stara, runa i krezuba ena, sa neurednom kosom.
Njene funkcije u hrianstvu pokrivaju, delimino, sveti: Ignjat, Mrata, Todor i Stefan.
[img width=225 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav182.jpg[/img]
IVA(Siva)
Siva je jedna od slovenskih boginja plodnosti, a njeno drugo ime iva opisuje je kao boginju
koja daje ivot. Kao i svako ensko boanstvo, Siva je jedan od oblika boginje majke. Meutim,
majinski aspekt je kod Sive jo naglaenji nego kod ostalih slovenskih boginja (Vesne, Lade).
Jedno od njenih imena, Zizileja opisuje Sivu kao zatitnicu dece i u tom svojstvu ona je boginja
koja se brine o deci i bdi nad njihovom sudbinom. Ako analiziramo njen fiziki izgled videemo
da je Siva tipino boanstvo plodnosti. Njena kosa je plava, boje itnog klasja, u jednoj njenoj

ruci je jabuka, a u drugoj jagode. Interesantan je mit o Sivinoj kosi: njenu kosu spaljuje zli duh
zbog ega joj Svetovid, njen pratilac, pravi kosu od istog zlata. Gotovo identian mit postoji i u
nordijskoj mitologiji boginji Sif nestani bog Loki odseca kosu na spavanju, nakon ega joj
patuljci prave novu, zlatnu. Iz imena ovih boginja moe se videti da se verovatno radi o istom
boanstvu, i da Siva i Sif predstavljaju samu zemlju, koja u vreme plodnosti biva prekrivena
zlatom jedrog ita, dok u neplodno doba godine ostaje bez svoje zlatne kose. U Belorusiji se
verovalo da je Siva tokom leta trudna zbog ega je bilo zabranjeno zabijati seiva u zemlju da se
ne bi povredila ova boginja. Ovakvo shvatanje argument je vie u prilog teoriji da je Siva tipina
boginja-zemlja, odnosno, Majka zemlja. Da bi odobrovoljili boginju plodnosti, mukarci su u
polja postavljali izrezbarene kipove sa likom ive. U istu svrhu njoj su nuene ponude, obino u
cveu ili plodovima. Zabeleeno je takoe da je ivi bio rtvovan petao, od davnina poznat kao
simbol plodnosti i ivotodavnog sunca.
Kao to smo videli iz prie o spaljivanju i maginom zaceljenju Sivine kose, ova boginja bila je
vezana za ito koje se u jesen anje, da bi u prolee ponovo bilo posejano i spremno za narednu
etvu. Ako pratimo vremenski poredak pomenute legende, videemo da je Sivino doba godine
jesen. Ako, pak, Vesnu veemo za prolee, Ladu za leto, a Moranu za zimu, imaemo na jednom
mestu sve etiri faze boginje-zemlje, koja kroz svoja etri boanska lika prolazi kroz godinji
ciklus plodnosti. Meutim, iako je svaka boginja bila vezana za odreeno doba godine, one su se
slavile i onda kada nije bilo vreme njihove vladavine. Tako imamo zimske rituale vezane za
Moranu, ali i one koji se odravaju u martu takozvane makare. Siva se takoe nije slavila
samo u jesen ve i u leto, a obred koji je bio vezan za ovu boginju poznat je i dan-danas kao
rusalje. Rusalje su seoske ene koje praktikuju jednu tipino amansku tehniku ulaska u trans.
Naime, one ulaze u kolo i posle nekog vremena provedenog u igranju jedna za drugom padaju na
zemlju ostajui tako da lee u izmenjenom stanju svesti transu. Ovaj zanimljiv obiaj jo uvek
postoji u Srbiji, u selu Duboka gde se na praznik Svete Trojice odrava obred rusalja, koji je u
novije vreme dobio i edukativno-turistiki karakter. Osim ritualnog padanja u trans slovenske
rusalje nose i lutku napravljenu od slame koja simbolizuje boginju plodnosti. Takoe, slian
ritual praktikuje se i za vreme letnjeg solsticija, meu Slovenima poznatog kao praznik Kupala.
Za vreme ovog praznika Sivina lutka se potapa u vodu, a ovaj ritual ima isti cilj kao i obred
potapanja Gerovitove lutke omoguavanje plodnosti. ivini svetenici su takoe, na svoj nain,
iskazivali sutinu ove boginje kao tipinog plodonosnog boanstva. Oni su na glavama nosili
ivotinjske rogove koji su na celoj teritoriji stare Evrope bili poznati kao simbol plodnosti.
[img width=340 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav098.jpg[/img]
iva se najvie bila potovala na teritoriji oko reke Labe zbog ega se svrstava u polapski
panteon. Nju je slavilo pleme Ljutia, koje je lik ove boginje nosilo na svojoj ratnikoj zastavi.
Titmar je zabeleio da su Ljutii izgubili zastavu sa Sivinim likom prelazei preko nabujale reke
Milde. Luj Lee je spomnje kao boanstvo Obotrida, meutim, on sumnja u verodostojnost
njenog kulta, budui da se iva spominje u okviru spisa Mater Verborum za koji se kasnije
ispostavilo da je laan. Novgorodski spomenik iz petnaestog veka spominje boanstvo slinog
imena Diva. Ova boginja spominje se takoe u opisu grada Retre. Retra kulturni centar
plemena Retara bila je sa svih strana okruena umom u kojoj je prema predanju ivela Siva.
Njen hram nalazio se u gradu Raciboru, a osim standarnih aktivnosti u hramu, ivi u ast se
vrilo gatanje. Mesto ispred ivinog hrama na kome se gatalo nazivalo se Razibreg ili Gatalovo.
Iako je malo toponima vezanih za ivu, postoje mnoga mesta koja u nazivu sadre re deva ili
baba. Oba ova naziva oznaavaju boginju majku, pa se moe zakljuiti da se na mestima koja
sadre ove rei mogla oboavati Siva. Neka od njih su planine Babunica, Devica i Devi u Srbiji
kao i Baba u severnoistonoj Makedoniji.
Vesna Kakaevski
iva, umska maska

BRANILAC DECE OD DEMONA

Boginja iva je zamiljana kao lepa ena, s rasputenom crnom kosom i razvijenim grudima.
Kod Venda, kako su zapisali hroniari u Zapadnoj Evro-pi, predstavljana je i sa kosom boje zlata.
Smatrana je umskom majkom, jer je boravila u velikim umama. Zvali su je jo i: Divom,
Dabivom, Ivom, Dijevom i Darinkom. Kult joj je bio najraireniji u Polablju, gde joj je lik
stavljan i na zastave. Kod Srba, u okolini Aleksin-ca, sauvana je uspomena na boginju ivu i
ovde su je zvali Devicom.
NJen kip u hramovima je bio ispod venca vinove loze, ime je simbolizovana njena mo u
ouvanju ivota, pa su nai preci jedni drugima, kroz pesmu i zdravice u ast ive, prizivali
dobro zdravlje i dug ivot. Nae dananje zdravice su ouvani delovi obreda u ast boginje ive,
kao: "iveli", "iv bio svojoj majci", "iv i zdrav bio", i druge.
Poto je iva darovala ivot i bdela nad njim, kao i nad plodovima, ene su posveivale mnogo
vremena gatanju pred njenim kipovima. Hroniar Helmold je zabeleio da su se takva mesta
gatanja, u Polablju, esto zvala Gatalaki breg ili, jednostavno, Gatalo. Da bi se iva umilostivila,
pred kip su joj polagani: razni plodovi, itarice i cvee, a u njenu ast je rtvovan i petao kao
simbol sunca i duh ita.
ivi je poveravana briga o deci, ija je zatitnica bila - pre drugih bogova. Poto je potomstvo bilo
najprei smisao ljudske zajednice, najmudrije je bilo da se ono preda u ruke boginja ivota. Ona
je branila decu od urokljivih oiju i od opasnih demona. Da bi joj se zahvalili za ovo
dobroinstvo, vernici su stavljali pored kolevki: beli luk, greben i srp. A za napredak i dobro
zdravlje, nad deijom glavom je lomljena pogaa - umeena treeg dana po roenju. Bilo je
obavezno da roaci i prijatelji daruju novoroenad i to: arapama, kouljama, novcem, jelom i
piem. I u to davno vreme, a u ast boginje ive, detetu je trebalo pronai kuma, koji je, uz
davanje imena, odsecao pramen deije kosice. Kako znamo, ovaj obred kumstva zadrao se, do
danas, kod Srba; i pravoslavne, i muslimanske, i katolike veroispovesti.
U ast boginje ive, pred Novu godinu (17. decembra) kuvana je varica od ita ili drugog
zrnevlja. Zaslaivana je medom i davana je, tri dana, deci protiv malih boginja i enama
dojiljama. Subota je bila dan boginje ive.
Kao darovateljica ivota, iva je bila vezana za kionosne oblake - bez kojih nije bilo ni zrelih
plodova, ni sone trave za ispau. Pored spomenutih darova, rtve petla i gatanja, u ast ive
odravani su sabori i litije u hramovima, ali i u domovima, poljima i ispod svetih drveta - danas
drveta zapisi. Od ivotinja, simbolizuju je: petao i zmija, a od biljaka: beli luk, leska, glog, imela,
vrba, groe, ito i ostali plodovi.
Poto je plodnost bila ono to je davalo ivot, slovenske ene su imale na raspolaganju bezbroj
simbola plodnosti, koje su vezle ili tkale na odei, posteljini i tepisima. Mnogi od njih se i danas
koriste na ovim proizvodima kod slovenskih, pa i drugih naroda.
Funkcije boginje ive u hriansvu pokriva Sveta Varvara, a delimino Bogorodica i sveci: Sisoje,
Lazar, German i Ilija.
ivinim kipom su dominirale grudi s vie dojki, koje su simbolizovale raskonu plodnost i izvore
zdravlja. Boginja u rukama, najee, dri dvoje novoroenadi, a u nekim hramovima su vieni
njeni kipovi s jabukom u desnoj i groem u levoj ruci. Imala je lepu kapu, s nakitom, ispod koje
joj bila sputena bujna, raspletena, kosa. Na njenoj haljini su izrezbareni spomenuti znaci
plodnosti.
S.Jarevi
DABOG(Dadbog, Dabog, Dajbog )
Dabog je bio boanstvo Sunca, ognja i kie. Dabog je bio smatran boanstvom koje daje, na ta
ukazuje jedan od oblika njegovog imena Dajbog . Prvi deo imena je daj to je oblik glagola
dati, a drugi deo je bog. Meutim, ta Dabog tano daje? Mogue je da se ovo davanje odnosi
na Sunce i Sunevu svetlost, koja je bitna za mnoge procese u prirodi. Sloveni su Suncu pridavali

veliki znaaj. Ono je predstavljalo osnovu za ivot i uvek je smatrano pozitivnim aspektom.
Sunce je zapravo davalo ivot Zemlji, a time je bog sunca bio davalac, Dajbog. Dabog
predstavlja zapravo Sunev disk.
U svim ouvanim srednjovekovnim spisima o Slovenima u nekom se trenutku pominje Dabog.
Pominju ga rimski, grki i ruski hroniari koji su pisali o staroj slovenskoj veri. U prevodima
grkih tekstova na slovenski Helios se prevodio kao Dabog. U Malalinskom manuskriptu iz 6.
veka Helios je preveden upravo Dabogom. Tu je ruski prevodilac pokuao da ispria priu
smetenu u Egipat, ali je umesto imena grkih boanstava koristio slovenska. Takoe Dabog se
pominje u panskom kodeksu onda Slovo o Igorovom pohodu i mnogim drugim. Vladimir
Veliki je ispred svoje palate u Kijevu postavio sedam statua bogova, a meu njima bio je i
Dabog.
U porodici Dabog je predstavljao zatitinika kunog ognja i vatre, najnunijih ovekovih
sredstava za preivljavanje zime, kao i pomoi u mnogim drugim poslovima. Meutim, oganj je
mogao biti i okrutan i okrenuti se protiv oveka i odvesti ga u podzemni svet ili mu unititi
imovinu. Blagonaklonost ognja bila je presudna u preivljavanju, te su mnogi obredi povezivani i
sa ognjem.
Dabog je sigurno bio i bog kie. Jedno od njegovih imena je Dadbog, a dad na mnogim
slovenskim jezicima (slovakom,ekom,ruskom,poljskom...) znai kia . Kia je bila znaajna
jer je od nje zavisila etva. Ukoliko bi zavladala sua, praktikovani su razni rituali za prizivanje
kie.
Poznato je da su se Sloveni bogovima obraali kao sebi ravnim i da su sebe smatrali potomcima
bogova. Zapravo, oni su sebe smatrali unucima Daboga, odnosno, njegovim direktnim
potomcima. U to vreme nije bilo uobiajeno da unuk upozna dedu, zbog kratkog zivotnog veka.
Dabog je jedan od Svarogovih sinova. Nije sigurno koliko je Svarog imao sinova, ali je
poprilino sigurno da je Dabog bio jedan od njih. Neki autori pominju samo dva, Svaroia i
Daboga (Vyacheslav Vsevolodovi i Vladimir Toporov), dok drugi govore o Perunu, Svetovidu,
Dabogu i Velesu kao Svarogovim sinovima, odnosno sve njih nazivaju Svaroiima. Kako god
bilo, Dabog je u svim kombinacijama.
[img width=336 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav04.jpg[/img]
Sunce je, prema verovanju, preko dana bilo na nebu i davalo svetlost, dok je nocu boravilo u
podzemnom svetu. Zapravo Dabog je svakog jutra na belom konju ili u koiji obilazio nebo, dok
je uvee umirao ili odlazio u zagrobni svet, da bi ujutru ponovo vaskrsao. U ovoj predstavi o
Dabogu vidljiva je ciklinost umiranja i vaskrsavanja, koja je inae bila veoma esta kod
mnogih paganskih religija, kao i u slovenskom paganizmu. Kod Srba se pominje Dabog, a u
folkloru hromi Daba, koji je prestavljen gotovo uvek kao zli demon, to verovatno govori o
Dabogovoj prirodi dok je bio u podzemnom svetu, odnosno svetu mrtvih. Daboga su
predstavljali naroito Srbi kao hromog starca, odevenog u kou, obino medveu, koga prati
vuk. Vuk zapravo predstavlja njegovu ivotinjsku inkarnaciju, odnosno prvobitni oblik, koji nije
prestao da postoji kada je Dabog postao antropomorfan. Vuk je postao sluga, a esto i izaslanik.
Dabog esto menja svoj oblik. Iako je osnovni njegov oblik antropomorfan, njegovo prvobitno
vuje oblije je ostalo njegov simbol. A kako su se Srbi smatrali njgovim potomcima, vuk je
postao sveta ivotinja. U jednom katalogu naroda zabeleeno je da su Srbi nastali od Vuka.
"Saracen je od vepra, Turin od zmije, Tatarin od lovakog psa, Srbin od vuka, Bugarin od
bika, Aleman od orla..."
Verovanje u mo Sunca je kod Slovena bilo izrazito jako. ajkanovi smatra da je Dabog bio
vrhovni bog kod Srba. O tome govori i injenica da je kod Slovena praznik posveen
nepobedivom Suncu bio upravo padao na datum dananjeg Boia (nepobedivo Sunce je inache
atribut Mitre pa ovde deluje kao da su Sloveni slavili istog). Meutim ovaj podatak nije mnogo
relevantan. Naime zna se da je rimski car Konstantin Veliki, kada je proglasio hrianstvo
zvaninom religijom, namestio datum Boia. Taj datum je padao na datum paganskog praznika
posvecenom nepobedivom Suncu, odnosno raanju sunca. Prema nekim izvorima tog dana je

bio praznik posveen Suncu I kod Slovena I Kelta, te su zbog velikog broja ljudi koji su
praznovali ovaj praznik, koji su hriani hteli da potisnu, ipak samo zamenjen hrianskim
praznikom. Boi je krenuo da se slavi ovog datuma poev od 336. godine.
Dolazkom hrianstva Dabog je bio satanizovan. Postao je najmoniji demon i najvei suparnik
hrianskog Boga. Mogue je da je to bilo i zbog njegovog izgleda hromog starca sa jednim
okom, obuenog u tamnu medveu kou, kao i zbog toga da je prema paganskom verovanju
boravio u podzemnom svetu veoma esto. Meutim, namee se i mogunost da je to bilo zbog
Dabogovog jakog kulta, koji je po svaku cenu trebalo da bude iskorenjen. Dabogove osobine je
kasnije u hrianstvu preuzeo sveti Sava, koji je takodje predstavljan u narodnim priama kao
pastir koga prati vuk. Sveti Sava u tim priama takoe predstavlja davaoca.
Nikola Miloevi

HORS,Horz

Knez Vladimir 980. godine podie kipove paganskim bogovima na brdu iznad Kijeva i ne
sanjajui da e ih ubrzo sam sruiti. Pored statua Peruna, Mokoi, Striboga, Simargala i Daboga
Vladimir podie i statuu Horza. Nemamo podatke o tome kako je ova statua izgledala, ali
analizirajui pisane izvore moemo makar naslutiti kako se Horz zamiljao. Momir Jankovi
Horzu pripisuje sledee fizike atribute: sunani oreol iznad glave, na glavi rog koji simbolizuje
esec i vuka na grudima koji taj esec prodire. Iz ovog opisa vidimo da je Horz bio boanstvo
vezano, pre svega, za nebeska tela, mada se postavlja pitanje da li su time iscrpljene sve funkcije
Horza.
U jednoj ukrajinskoj legendi spominje se knez Vieslav koji vujim trkom prelazi put od Kijeva
do Krima. Njegov cilj je da presee put Horzu i da stigne na Krim pre nego to se oglasi petao.
Horz je ovde shvaen kao jutarnje Sunce koje Vieslav pokuava da prestigne, ali i Mesec ijom
putanjom se on kree. Ali ta je zapravo Vieslavov vuji trk? Poznato je da slovenski folklor
obiluje priama o vukodlacima, ljudima koji se za ivota ili posle smrti pretvaraju u vukove.
Knez Vieslav je upravo takav vukodlak, koji pod uticajem Horza Meseca odbacuje svoj ljudski
lik i preuzima vuji. Slina je pria i o caru Trajanu, demonskom biu koji nou obavlja svoja
zlodela, boravei u tami i krijui se od jutarnjeg sunca. Horz je dakle Mesec koji vlada
vukodlacima, vampirima i demonima, iako se on zbog toga ne moe smatrati negativnom silom,
ve naprosto energijom koja u oveku ili drugom slinom biu budi ono ivotinjsko, mrano i
skriveno. Horz je sa Mesecom povezan i na drugi nain. Njegov simbol je rog, dok mu je na
grudima vuk koji prodire Mesec, simboloui tako njegovo pomraenje. Pridev kors veoma je
slian Horzovom imenu, a oznaava neto krnje, naeto. Ovaj pridev se, naravno, odnosi na
Mesec koji u svojim fazama rasta i opadanja izgleda upravo tako, krnje.
[img width=348 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav08.jpg[/img]
Kao to rekosmo, Horz ne predstavlja samo Mesec ve i jutarnje Sunce ili ak Sunce u svim
svojim fazama. Naunik Sreznjev, koji je otkrio jedan Horzov kip, naziva ga Apolonom. Ponekad
se Horz shvata kao istovetan Dabogu, inei tako jedno boanstvo Horz-Dabog. Horzove sestre
su hrsalke sunane devojke. Jezika analiza otkriva da je Horz ak pre boanstvo Sunca nego
Meseca. Upravo e ta analiza postaviti pitanje o originalnom poreklu Horza i njegovom mestu u
slovenskoj mitologiji.
Veina strunih autora (Dragoslav Srejovi, Luj Lee) ne smatra ovo boanstvo izvorno
slovenskim. Osnovni problem koji se javlja u analzi Horza jeste njegovo ime, koje se ne smatra
originlano slovenskim. ta nam o tome moe rei etimologija? Spasoje Vasiljev smatra da ime
Horz vodi poreklo od iranske rei kurid i jevrejske rei cheres koje oznaavaju Sunce. Tu je

takoe i egipatski Horus, koji ima sline funkcije kao Horz, ali i persijski Khores. Sve ove rei
oznaavaju Horza kao boanstvo Sunca. Meutim, on nije samo to. Horz je, kao Svaroi,
zapravo samo jedan oblik Sunca shvaenog kao oganj ili svetlost koji se nou pojavljuje kao
Mesec a ujutru kao rano Sunce. O tome govori njegovo aspekt Svaroia, dakle, sina Svaroga,
nematerijalnog, nebeskog ognja. Kao to znamo, u grupu Svaroia spadaju Horz i Dabog, koji
predstavljaju samo dva razliita aspekta jedne te iste stvari. Zato nije ni udo to se Horz i
Dabog nekad shvataju kao jedan entitet Horz-Dabog. Dakle, Sunce se kao dnevna svetlost
shvata kao Dabog, a nou kao Horz, tj. Mesec (nono Sunce). Pored toga, Horz je i jutarnje
Sunce, isto ono Sunce koje pokuavaju da izbegnu Trojan i knez Vieslav. Horz je kao Svaroi
igrao jo jednu ulogu. U trojstvu PerunHorzVeles, koje se potovalo pre podizanja kipova
kijevskom panteonu, Horz je shvaen kao oganj. Tako u Horzu vidimo razliite oblike onog
zemaljskog ognja koji je manifestacija Svarogove nebeske vatre, vatre koja se na zemlji
pojavljuje kao Sunce, Mesec i oganj.
Horzovo ime vezano je za mnoge toponime, kao to su Horsovo i Horo u Bugarskoj, ostrvo
Hortica na Dnjepru i Horemsko more, ija je pritoka Volga. eki naziv za vatru je horeka, to
ponovo pokazuje da Horz moe da bude Svaroi i u obliku ognja. Petao se drugaije zove i oroz,
dakle ivotinja koja najavljuje dolazak Horza kao jutarnjeg Sunca.Tu je takoe i horovod, ples
koji nalikuje na kolo.
Iako je slovensko poreklo Horza diskutabilno, mi smo ga uvrstili u tradicionalna slovenska
boanstva. Horz se spominje u Nestorovoj hronici u kontekstu opisivanja kijevskog panteona, ali
i u mnogim drugim izvorima. Spomenuli smo ve ukrajinsku legendu o knezu Vieslavu, a ovaj
dogaaj obraen je i u Slovu o Igorovom puku. Hroniar Jordanes, koji je se bavio istorijom od
drugog do estog veka nove ere, spominje ostrvo Horticu na Dnjepru na kome se nalazio Horzov
hram. Mnogi toponimi govore takoe u prilog teoriji da je Horz slovensko boanstvo. Ipak, obe
teorije o Horzovom poreklu treba uzeti u obzir pri analizi ovog boanstva.
Vesna Kakaevski
STRIBOG,Striboh
O Stribogu se danas zna veoma malo. Mnoge informacije o ovom boanstvu izgubljene su
vremenom, iako je Stribog bio jedan od najbitnijih bogova Slovena. O njegovoj ulozi i znaaju
svedoi to to se on pominje u svim starim epovima o Slovenima. U epu Slovo o polku Igoreve
govori se o tome kako vetrovi, unuci Stribogovi, duvaju s mora. Iz ovoga se moe zakljuiti da je
Stribog, poto ima unuke, zamiljan kao starac. Unuci su mu bili vetrovi svih pravaca. Mnogi
zapadni hroniari pisali su da je Stribog mogao biti unititelj dobrog, ali to ne treba uzimati
preterano ozbiljno, jer su ti hroniari uvek pisali sa ciljem da umanje vanost Slovenskih bogova
i da nametnu svoju religiju, uglavnom hrianstvo. Da bi se ovo bolje shvatilo, treba uzeti u obzir
region u kome su Sloveni iveli. To su bile uglavnom ravnice, blizu reka i movara. U ovakvim
predelima vetrovi su mogli da budu jaki, ali ne i vetrovi koji bi unitavali, poput uragana i
tornada. Tako i Stribog nije mogao biti unititelj. Da bi se shvatila njegova uloga treba pogledati
kako je izgraeno ime ovog boga. Deo imena kazuje da se radi o boanstvu, odnosno,u imenu je
sadrana re bog. O funkciji Striboga vie bi trebao da nam kae prvi deo imena,stri. Prostirati se
na nekim slovenskim jezicima poput slovakog kae roztrusovat. Oito je da je dolo do glasovne
promene, pa je s prelo u z, ali inae u ovoj rei nalazi se stri iz Stribogovog imena. Verovatno je
po ovome da je on bio raspritelj semena, prostiralac i prenositelj malih stvari, ali mogao je i da
prenosi smee.
Zamiljan je kao starac koji je imao ratniki rog. Ovim rogom je budio vetrove, svoje unuke.
Zbog ove osobine mnogi vojni zapovednici su se identifikovali sa Stribogom i videli u njemu
ideal. Tako su i knezovi esto gradili njegove idole i potovali ih. Stribog je naroito bio potovan
u Kijevskoj Rusiji, odnosno kod istonih Slovena. O tome svedoe mnogi izvori iz tog vremena.
U spisu Povest vremennih let pominje se kako je Stribogova statua bila sagraena na bregu

iznad Kijeva, zajedno sa statuama Peruna, Horsa, Daboga, Simargila i Mokoi.

[img width=147 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav051.jpg[/img]
Stribog je bio i zatitnik Vesne, zajedno sa Jarilom. On je kao bog vetra i vazduha donosio Vesnu
svakog prolea na krilima lakog prolenog povetarca. Zajedno su pobeivali svakog poetka
prolea Moranu i donosili zemaljskom svetu toplotu i bolje uslove za ivot.
ivotinja koja je bila posveena Stribogu bio je orao. Biljke posveene Stribogu su glog i dub.
Prilikom davanja zaveta, Stribog je bio est garant. Sveanosti u Stribogovu ast su se
organizovali i leti i zimi. Leti verovatno da se prizovu vetrovi i kia, dok ga je zimi trebalo
odobrovoljiti. U periodu hristianizacije, osobine Striboga preuzeli su sveti Vatrolomej i Stevan
vetroviti.
Nikola Miloevi
[img width=344 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav05.jpg[/img]
Razmotrimo linost samog Simargla. ta nam o njemu moe rei analiza njegovog imena,
rodbinske veza sa ostalim bogovima ili pak njegov teriomorfni oblik? Simarglovo ime se u
istorijskim izvorima spominje na dva razliita naina: kao ime dva boanstva Sima i Rgla i kao
ime jednog boga Simargla. Nestor je bio hroniar koji je ovo ime zabeleio kao ime dva
razliita boanstva, a o ovome govori i spomenik poznat kao Sbornik Paisijev. Jo jedno ime
spominje se u spomenicima slovenske civilizacije, a ovo ime se najee povezuje sa
brojem sedam. Broj sedam vezan je za ljudski lik Simargla koji se ponekad prikazuje kao ratnik
sa sedam glava. Ako pak analiziramo imena Sim i Rgl, dobiemo, po Spasolju Vasiljevu, ime
jednog boanstva koje goni zimu. Jer Sim je za Vasiljeva jedan oblik imenice zima, dok glagol
rgati on povezuje sa reju goniti. Ova teorija ima svoju osnovu u Simarglovoj prirodi jer on je,
pre svega, boanstvo vatre koje izgoni hladnou iz domova ljudi, no pitanje je da li Simargla
moemo smatrati bogom koji isteruje zimu shvaenu kao godinje doba. Jedino to sigurno
znamo jeste da se uralska Varnica Skakalica u bajkama definie upravo kao ona koja donosi
prolee i isteruje zimu, iz ega ipak ne moemo legitimno zakljuiti da je ovo istovremeno i
funkcija Simargla. Larisa Vilenskaja, naunica koja je prouavala slovenski amanizam smatra
Simargla naprotiv boanstvom zime, a ovaj podatak ona ja nala u slovenskom mitu o kreaciji
univerzuma. Simarglovo poreklo nam takoe moe dosta toga rei on je Svaroi tj. jedan od
potomaka Svaroga, to definie ovo boanstvo kao jednog od slovenskih bogova toplote i
svetlosti. Njegov braa su Horz i Dabog, bogovi sunca i meseca, koji su i sami jedna vrsta
nebeske vatre, iste one vatre koju predstavlja Simargl na zemlji u obliku ognja. Simarglova
sestra je Moko, koja se, kao i on, brine o ukuanima, pomaui im da odravaju branu slogu,
mir i radost u kui.
Momir Jankovi navodi dva ivotinjska oblika Simargla: oblik psa i oblik zmije, odnosno zmaja.
Mi emo obe ove forme ukratko analizirati pri emu emo dodati i treu oblik vuka, o kome
govori Natko Nodilo. Pas je, naravno, vezan za Simargla kao za boga uvara kue, a ovam psu su
katkad pripisivana i krila. Zmija i zmaj su se oduvek povezivali sa elementom vatre, kao i druga
zmijolika stvorenja (npr. guteri salamanderi). Na kraju, tu je i vuk koji kao nono stvorenje na
pravi nain simbolizuje oganj koji gori nou. U srpskoj knjievnosti nalazimo na jednog junaka u
ijoj se linosti sureu dve Simarglove ivotinja zmaj i vuk. U pitanju je Zmaj Ognjeni Vuk,
koga Natko Nodilo smatra upravo personifikacijom ognja. Za kraj, rei emo neto i o poreklu
Simargla. Njegove pretee nalazimo u vedskom Agniju i persijskom Simorgu, grifonu ija je
dunost bila da uva sveto drvo.
Vesna Kakaevski
SIMARGL
[img width=480 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav06.jpg[/img]
Simargl je slovensko boanstvo ognja. On je bio vezan za kuno ognjite, ali i za svetu vatru koja
se palila tokom verskih obreda. Moe se slobodno rei da je Simargl personifikacija vatre, koja je
za Slovene predstavljala svetinju i zbog ega su joj pripisali boanske karakteristike. Osim

boanstva ognja Simargla, u slovenskom folkoru nailazimo i na duhove vatre boanska i

vilinska bia koja na razliite naine pomau ljudima. Tako u folkloru uralskih Slovena
nailazimo na Varnicu Skakalicu, vatrenu vilu koja seljacima pokazuje mesto na kome se nalaze
zlatne rude, a tu su i lutajue svetlosti, bludniki, koje su precima Luikih Srba pokazivale put
kroz mrane predele. Natko Nodilo spominje Kresa i Kresnika personifikacije svete vatre koja
se palila na poljima i uzvienjima, a u ove vatrene duhove verovali su Sloveni sa prostora bive
Jugoslavije. Vidimo da su Simargl, Kres i ostala bie bili ne samo duhovi vatre, ve i sam
boanski oganj, koji je za Slovene bio svetinja nad svetinjama. Zato, da bismo bolje razumeli
Simarglovu prirodu, moramo pokuati da shvatimo ta je oganj znaio za nae pretke i kakvu je
ulogu igrao u njihovim ivotima.
Kao su Sloveni uopte dolazili do vatre? Ona se najee dobijala trenjem drveta o drvo, da bi se
kasnije delila meu stanovnicima sela. Takva vatra nazivala se ivom vatrom, a njeno
odravanje predstavljalo je kako pitanje odravanja ivota, tako i versku dunost. Vatra je pre
svega bila vezana za kuno ognjite, mesto koje je se kod starih Slovena takoe smatralo
svetinjom. Postoji vie razloga za to. Ognjite je bilo fiziko i duhovno sredite oko koga se
okupljala cela porodica, to zbog pripreme i konzumiranja hrane, to zbog obavljanja ritualnih
radnji. Ono je istovremeno bilo izvor toplote, mesto na kome se pripremala hrana, kao i oltar na
kome su prinoene rtve. Zbog toga je ognjite predstavljalo predmet verskog oboavanja, kultno
mesto kome je stari Sloven prilazio umivenog lica. Ispod ognjita su sahranjivani lanovi
porodice, zbog ega se ovo mesto povezivalo sa duhovima predaka. Tu je iveo i domovoj duh
koji titi kuu i ukuane. Iznad ognjita visile su verige, sveti predmet na koji su kaene rtve kao
to su glava crnog petla, ivotinjske dlake i iznutrice, ptija pera itd. Sa ognjitem je bio povezan
i dimnjak, koji je za stare Slovene bio simbol veze izmeu ljudi i bogova. Prostor oko ognjita je,
dakle, u sebe ukljuivao itav niz svetih predmeta, ali najvea svetinja bila je boanska vatra koja
je odravala ivot naim precima, vatra koja je bila fizika manifestacija boga koji se brine o
ivotu ukuana Simargla. Simargl je na ovaj nain bio povezan sa kunim ognitem. Meutim,
ovo boanstvo povezuje se i sa obrednim vatrama, odnosno, vatrama koje su paljene tokom
vrenja rituala. Za ovakve vatre smatralo se da imaju mo preobraavanja i proienja, pa su ih
seljaci najee preskakali ili prevodili svoju stoku preko njih. Proiujua mo vatre imala je
tako da omogui zatitu ljudi i stoke od zlih sila.
[img width=432 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav061.jpg[/img]
ar ptica
SVAROI
Svaroi, bog polapskih Slovena, jedno je od najmisterioznijih boanstava slovenske mitologije.
Sve to moemo saznati o ovom bogu moe se svesti na nekoliko redaka iz Titmatovih spisa i
jedva nekoliko rei naenih na ruskim spomenicima iz etrnaestog, petnestog i esnaestog veka.
Meutim, ak i na osnovu ovako malog broja injenica kojima raspolaemo, a koje u sebi sadre
informacije o prirodi Svaroia, dosta toga moemo zakljuiti o ovom boanstvu, kao i o
slovenskoj duhovnosti uopte.
ta moemo saznati itajui spise hroniara Titmara? Opisujui Radgostov hram u Retri Titmar
spominje slike bogova koje se nalaze u unutranjosti hrama, a meu ovim slikama
najimpresivniji je prikaz boanstva koje se naziva Svaroiem. Titmar naziva Svaroia prvim
meu prikazanim bogovima, bogom koga Retrijani najvie potuju. Ovo boanstvo prikazano je
sa lemom na glavi, maem i slikom crnog bika na grudima. Vidimo da je ovde re o ratnikom
boanstvu, koje je osim oruja i ratnike opreme imalo i svoju zastavu, koja je takoe stajala u
Radgostovom hramu u Retri. Zastave svih prikazanih bogova uvane su u hramu sve do
momenta kada bi Retrijani krenuli u rat. Tada bi zastave bile iznoene iz hrama i noene u
borbu, verovatno da bi Retrijanima omoguile boansku pomo u predstojeoj bici. Ruski
spomenici iz etrnaestog, petnaestog i esnaestog veka pak opisuju Svaroia na potpuno
drugaiji nain. Ovde se ne spominje da je re o bilo kakvom ratnikom boanstvu ve je

Svaroi definisan kao boanstvo ognja. Sloveni se mole ognju i nazivaju ga Svaroiem kae
izvor iz esnaestog veka dok neto stariji izvor navodi da se ognjevi medju Rusima nazivaju
Svaroiima. Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da je Svaroi, kao i Simargl, bio boanstvo
ognja, dok su njegove ratnike karakteristike vezane, pre svega, za ratniki mentalitet naih
predaka, starih Slovena. Jer, kao to znamo, retko koje slovensko boanstvo nije imalo ratnike
karakteristike, ak su i enska boanstva bila na neki nain povezana sa ratom (setimo se ivine
slike na jednoj ratnikoj zastavi ili legendarne ptice Mater Sva iz Velesove knjige).
Etimoloka analiza Svaroievog imena uvrstie nau tezu prema kojoj se Svaroi definie kao
ognjeno boanstvo. Naime, isti koren rei koji se nalazi u Svarogovom i Svaroievom imenu
nalazi se i u ruskoj rei svarit koja znai kovati kao i u rumunskoj rei sfarog ije je znaenje
spren. Takoe, prouavanje rodbinskih veza medju slovenskim bogovima donee nam pregrt
informacija o Svaroievoj vatrenoj prirodi. Ovo boanstvo se, kao to znamo, naziva
Svarogovim sinom, to mu i same ime kae jer je nastavak -i vezan, pre svega, za poreklo i
porodinu pripadnost. U srpskom jeziku najea su prezimena koja se zavravaju upravo na -i,
pa tako imamo porodicu Markovi iji je najstariji predak Marko, porodicu Petrovi i njihovog
rodonaelinika Petra, te Ivanovie, Jankovie, Jovanovie itd. Svaroi je, dakle, sin Svaroga,
boga nebeske vatre koga mnogi smatraju nebeskim kovaem, odnosno, slovenskim Hefestom.
Svaroieva braa su Dajbog, Horz i Simargl, koji se ponekad i sami nazivaju Svaroiima.
Svaroi. Sada dolazimo do jedne specifine karakteristike slovenskog duhovnog sistema koja se
oituje u injenici da su najvanija slovenska boanstva vatrene prirode. Naime, u slovenskoj
duhovnosti esto se potencira solarni princip dok se sami Sloveni nazivaju potovaocima vatre.
Velesova knjiga naziva Slovene Dabogovim unucima dok ruski spomenici navode da Sloveni
oboavaju ognjeve tj. Svaroie. Sveto pie Slovena je surica, napitak neraskidivo vezan za Sunce
i solarnu energiju. Sve nam ovo govori da su Sloveni u svom religijskom sistemu zadrali vedski
kult vatre koji je iz njihove arijske prapostojbine prenet u novu slovensku domovinu.
Iz svega ovoga moemo zakljuiti da je najvanija funkcija Svaroia ona koja ga definie kao
boanstvo ognja. Njegova priroda je, dakle, svetla i solarna to je odlika veine slovenskih
boanstava. Spasoje Vasiljev, tavie, smatra Svaroia samim bogom Sunca naglaavajui na taj
nain njegovu solarnu prirodu. Kroz prouavanje i analiziranje Svaroieve prirode dosta toga
moemo saznati o slovenskoj duhovnosti uopte, jer nam injenica da su Sloveni potovali
Svaroie mnogo govori o osnovnim odlikama stare slovenske religije. Bili Svaroii sveti ognjevi
ili sami vatreni bogovi, slobodno moemo zakljuiti da su Sloveni legitimni naslednici starih
Vedejaca ija se vere zasnivala na potovanju svetlosti i vatre kao vrhovnog fizikog i duhovnog
principa. Dokaz o povezanosti Slovena i Vedejaca moemo nai i u najvanijem arijevskom spisu
- Manuovom zakoniku. Osim slinosti ovog zakonika sa zakonikom srpskog cara Duana, u
ovom spisu moemo nai i na informaciju da je jedan od est arijevskih vladara - Manua, bio
niko drugi do Svari.
Vesna Kakaevski
Prov, Proven
Postoje dva naina na koje moe da se shvati Prov. Neki ga smatraju bogom pravde, dok drugi u
njemu vide samog Peruna. Mi emo pokazati da su oba ova shvatanja validna i da Prov moe
istovremeno biti i bog pravde i sam Perun.
Da vidimo prvo ta sigurno znamo o ovom boanstvu. Helmold ga definie kao boga zemlje
Aldenburke, odnosno, teritorije koja bi se na slovenskim jezicima mogla prevesti kao zemlja
Star-grada. Putujui meu polapskim i baltikim Slovenima Helmold je naiao na jednu umu
u kojoj su se nalazili ograeni hrastovi posveeni bogu Provu. Mi odosmo u onostranu Slaviju, i
uosmo u jednu umu. Tu izmeu vrlo starih drveta videsmo hrastove posveene Provenu, bogu
ove zemlje. Ograeni su bili umskom ogradom, kroz koju se ulazilo na dvoja vrata. U svima
selima ove zemlje ima mnotvo kunih bogova (penates) i idola; ali ovo je mesto glavno svetilite
za ceo ovaj predeo. Mesto se zaista smatralo velikom svetinjom jer su u ovaj ograeni prostor

mogli da uu samo svetenici ili vernici koji su nameravali da prinesu rtvu Provu. Svetilite je
takoe imalo funkciju azila jer su se u njemu krili oni kojima je ivot bio ugroen. Aldenburani
su, dakle, svoje bogove potovali na isti nain kao i ostali stari Evropljani u svetim gajevima.
Provenovo svetilite nije sluilo samo za obavljanje verskih dunosti ve su se u njemu
organizovala i suenja. Verovalo se da e se u prisustvu boanstva, odnosno, na mestu njemu
posveenom donositi ispravne odluke i na taj nain ostvariti pravda. Sada dolazimo do fukncije
Provena koji je na ovaj nain shvaen kao slovenski bog pravde. Kao i svi ostali narodi, i Sloveni
su svakako morali imati jedno boanstvo povezano sa pravdom i zakonima. Aleksandra
Marinkovi Obrovski smatra da se se staroslovenski bog pravde spominje i danas, u srpskoj
himni Boe pravde. U ruskoj mitologiji spominje se bie mukog pola po imenu Pravda koje je
vladalo nad istinom i pravdom dok se jedan od tri sveta slovenskog univerzuma naziva Pravom.
Za razliku od Java i Nava, svetova koje naseljavaju ljudi, duhovi i bogovi, Prav je jedna vrsta
kosmikog zakona koji je, prema shvatanju Aleksandra Asova vezan za kretanje sazvea i
njihove meusobne odnose. Ovo poslednje shvatanje je, dakle, vezano za neopaganizam.
Meutim, iz takvog poimanja Univerzuma vidi se koliko su za Slovene vani pravda, istina i
moral.
Moemo li onda zakljuiti da je Prov upravo taj bog pravde ili se pravda moe vezati za Peruna,
koji tako ne bi bio samo bog groma ve i boanstvo vezano za kosmiki poredak i pravino
postupanje. Spasoje Vasiljev smatra da treba staviti znak jednakosti izmeu Peruna i Provena
jer, prema njegovom miljenju, Helmold nije dobro uo Perunovo ime ve ga je pogreno
zapisao kao Proven. Momir Jankovi u svojoj knjizi Bukvar slovenske duhovnosti takoe
izjednauje Prova sa Perunom. Sledee injenice ile bi u prilog teoriji da je Prov niko drugi do
Perun. Vratimo se ponovo na Helmolda i na njegov opis Provenovog svetilita. On pie da je
Provenov sveti gaj okruivalo hrastovo drvee, odnosno drvee koje je u svim evropskim
mitologijama posveeno bogovima groma. Znamo da je ono bilo sveto Zevsu, Jupiteru, ali i
Perunu. Znamo i da je Provenovo svetilite bilo mesto na kome nije bilo kipova ve su
Aldenburani kipove svojoh kunih bogova uvali u domovima. Ovde bi se, dakle, moralo raditi
o boanstvu koje je na neki nain bilo vrhovno, koje se toliko potovalo da se nije smelo ni
predstavljati (ovaj obiaj oduvek je bio prisutan u islamu). Uloga vrhovnog boanstva mogla je
pripasti samo Perunu jer nijedan narod ne bi mogao toliko potovati boanstvo koje ima samo
jednu, specifinu funkciju boanstvo pravde. Jevrejska Kabala predstavlja boanstva groma tj.
jupiterijanska boanstva upravo kao bogove pravde tako da posle svega ovoga slobodno moemo
da zakljuimo da se ovde radi samo o jednom bogu Perunu. Ime Proven ne bi bilo nita drugo
da polapsko-baltika varijanta Perunovog imena.
Vesna Kakaevski
Pripegala
Pripegala je bio jedan od bogova baltikih Slovena. Poznata je injenica da su baltiki Sloveni
kao i oni koji su iveli izmeu reka Odre i Labe predstavljali trn u oku svojih suseda
hrianskih Germana, i da su se izmeu ova dva naroda vodile krvave i estoke bitke. Dok su
Sloveni uporno insistirali na svom paganizmu, Germani su se svim silama trudili da im nametnu
hrianstvo, ako ne milom onda silom. Da bi dodatno motivisali germanske ratnike, katoliki
biskupi pribegavali su jednoj vrsti ratne propagande, odnosno, mentalne manipulacije, koja se
sastojala u izvrtanju injenica o prirodi religije starih Slovena. Naime, slovenski kultovi
predstavljali su se kao izuzetno krvavi, Slovenima se pripisivala praksa ritualnog rtvovanja ljudi
dok su se slovenski bogovi predstavljali kao divljaka boanstva edna krvi, posebno one
hrianske. Ostaviemo po strani injenicu da neke od ovih optubi zaista imaju svoj temelj u
realnosti iako ne u tolikoj meri, budui da se ovde ipak radi o jednoj vrsti ratne propagande, koja
je sve aktuelnija u vremenu u kome ivimo. Ovom prilikom emo se fokusirati na znaaj koji ovi
ratnohukaki spisi germanskih biskupa imaju za prouavanje slovenske mitologije budui da
neki od ovih spisa predstavljaju jedine pisane izvore koje imamo o pojedinim slovenskim

boanstvima i njihovim prateim kultovima.

Naime, dosta toga moemo saznati o kultu Svetovida, Radgosta, Podage i drugih bogova ako se
oslonimo na ove spise, bez obzira to oni u sebi sadre informacije koje ne moemo smatrati
validnim. Informacije ovog tipa svode se na one delove spisa koji slovenska boanstva
izjednaavaju sa demonima kao to su Prijape i Belfegor, dok se Radgost proglaava samim
demonskim knezom, odnosno, Satanom. Ovakve identifikacije, naravno, nemaju svoj temelj u
realnosti budui da Satana i pomenuti demoni nisu deo slovenskog religijskog sistema ve,
naprotiv, hrianskog. Jedan od spisa ije je sadraj slian spisima koji govore o prirodi
Svetovida, Radgosta i Podage je spis u kome se spominje i boanstvo koje emo u ovom tekstu
analizirati Pripegala.
Autor spisa u kome se spominje bog Pripegala jeste magdeburki arhiepiskop Adelgot, a ovaj
spis potie iz 1108. godine nove ere. Arhiepiskop Adelgot u spisu tvrdi da Pripegalini svetenici
svom bogu prinose ljudske rtve i da na sve mogue naine vre nasilje nad hrianima. Oni su
poplavili nau zemlju, kae Adelgot. Hrianima seku glave, pa ih prinose na rtve ... oni dre
pred svojim hramovima pune pehare krvi, i urliui oko njih stranim glasom viu: Radujmo se,
jer je Hristos pobeen; pobeda je na strani pobedonosnog Pripegale. Uoljivo je da arhiepiskop
Adelgot namerno predstavlja Slovene kao ratoborne divljake edne krvi, sasvim razliite od
civilizovanih Germana koje je kultivisalo hrianstvo. Pripegala tako deluje kao neko suludo
boanstvo ija je jedina odlika krvoednost. Bez obzira na subjektivnost germanskog
arhiepiskopa, Spasoje Vasiljev smatra da se krvoednost Pripegale ipak moe smatrati jednom
od njegovih realnih karakteristika. Naime, on Pripegalu smatra identinim letonskom bogu
Pikoli koji je meu Letoncima bio potovan kao boanstvo smrti. Pikola je predstavljen kao sedi
starac obuen u belo kraj ijih nogu se nalaze ljudske i ivotinjske lobanje, zbog ega moemo
zakljuiti da je Pikolo letonska verzija slovenskog Prpegale u iju su slavu Sloveni obezglavljivali
hriane. Koren pega koji se nalazi u Pripegalinom imenu Vasiljev povezuje sa sansktitskim
korenom peg koji znai kvariti, unitavati. Zbog svega toga, Spasoje Vasiljev smatra da
Pripegalu moemo smatrati bogom unitavanja. Meutim, njegove funkcije se ne mogu svesti
samo na to.
Postoji jo jedno tumaenje funkcija Pripegala prema kome se on smatra boanstvom solarnih
karakteristika. Ovu teoriju postulirao je Luj Lee, a podrao ju je i dodatno objasnio Spasolje
Vasiljev. Prema ovom tumaenju ime Pripegale svodi se na glagol pripei koji se u jeziku
pomeranskih Slovena glasi prepikat. Kako se glagol pripei moe povezati sa delatnou Sunca,
dva naunika smatraju da Pripegala moe biti jedan od epiteta Sunca. Re pega takoe moe da
se povee sa identinom reju u srpskom jeziku koja oznaava mrlju na koi koja je nastala usled
sunevog zraenja, a slina re javlja se i u poljskom, ekom, ruskom i hrvatskom jeziku.
Naunik Brikner, pak, smatra da ime Pripegale treba da glasi Pribihvala oznaavajui boanstvo
kome pripada sva hvala. On svoju teoriju podrava injenicom da u slovenskim jezicima postoje
mnoga imena koja poinju korenom Pribi kao to su Pribigoj, Pribislav i Pribimir.
Vesna Kakaevski
Podaga
Ostrvo Rujan na Baltikom moru bilo je jedno od najznaajijih religijskih centara starih Slovena.
Njegovi stanovnici bili su poznati po tome to su se uporno drali stare vere,tvrdoglavo
odbijajui da prime hrianstvo. Na Rujnu su se nalazili hramovi posveeni Svetovidu,
Ruevidu, Porevidu i Porenuciju. utim, pored ovih boanstava spominje se i jedan bog
neobinog imena Podaga. Ne zna se tano da li je ovo boanstvo imalo svoj hram ili se njegova
slika, kao to je to sluaj i sa slikom Svaroia, nalazila u hramu drugog boanstva. Kako izvori
ne navode tanu lokaciju na kojoj se pomenuta slika nalazila, nismo u mogunosti da zakljuimo
da li je Podaga boanstvo posebnih funkcija ili samo aspekt jednog od slovenskih bogova. Zbog
toga emo analizu Podagine prirode svesti na ture podatke koji se zasnivaju na jednom jedinom

Helmoldovom tekstu, kao i na etimoloke analize Podaginog imena.

Od svih hroniara koji su se bavili ivotom i verom starih Slovena jedino Helmold spominje ovo
boanstvo. Podaga se ovde naziva i Pionom, a celokupan tekst glasi: Sloveni imaju vrlo razline
oblike sujeverja. Jedni njihovi bogovi imaju svoje likove u hramovima, kao idol Pion, koji se zove
Podaga... . Izvod iz Helmoldovog dela predstavlja, dakle, jedini istorijski podatak koji imamo o
ovom boanstvu. ta na ovaj nain uopte moemo saznati o Podazi? Nita, osim da su Sloveni
potovali boanstvo navedenog imena i da je to boanstvo imalo svoju statuu ili sliku u
rujanskom hramu. Zbog toga se sva dalja prouavanja moraju svesti na etimoloku analizu
Podaginog imena. Naunik Mareti ime Podaga izjednauje sa imenom Budigoj, budui da se
ovo ime esto spominje u slovenskim jezicima. Kako ovaj zakljuak nije dovoljno obrazloen,
naveemo samo kako Mareti tumai ime Budigoj, koje je, navodno, isto to i ime Podaga.
Naime, Budigoj bi se shvatao kao bog budnosti, tj. boanstvo pobuenog ivota ivota koji se
budi. Luj Lee i Spasoje Vasiljev osporavali su, s pravom, ovaj zakljuak. Lee je smatrao da je na
Podaginom imenu izvrena metateza glasova i da ovo ime, zapravo, glasi Pogoda. Njegova
teorija ima, tavie, i svoje uporite. Naime, poljski istoriar Dlugo spominjao je boanstvo
enskog pola koje se zvalo upravo Pogoda. Boginja Pogoda bila je, prema Dulgou, boanstvo
temperature. Prihvatajui Leeovu teoriju o postojanju boanstva po imenu Pogoda, Spasolje
Vasiljev izvrio je sledeu etimoloku analizu. Prema njegovom m iljenju Pogodino ime sastoji
se iz dve rei, predloga po i korena rei god koji je vezan za vreme tj. odreeni vremenski period.
Koren god nalazi se i danas u srpskoj rei godina, a ovu re upotrebljavaju i Hrvati, Bosanci,
Makedonci itd. Vasiljev, dakle, smatra da je Pogoda bio boanstvo vezano za neki odreeni rok,
cilj ili termin, odnosno, vremenski period za koji je neto trebalo da se uradi. Kako su se nai
preci bavili poljoprivredom organizujui svoj ivot u skladu sa prirodnim cklusima plodnosti,
Pogoda je prema Vasiljevu morao biti vezan za poljske radove, lov i ribolov. Sve ove delatnosti
vezane su za prirodne cikluse kao to su ciklusi klijanja, rasta i zrenja bilja, odnosno, ivotne
cikluse ivotinja, koji su bili zasnovani na periodima parenja, razmnoavavanja, selidbe i sl.
Glagol pogoditi takoe je povezan sa imenom Pogode, zbog ega ovo boanstvo moemo vezati
za sposobnost pogaanja pravog trenutka u kome treba da se seje, anje, odnosno, lovi. Ovaj
glagol vezan je i za lov, jer, kao to znamo ivotinja se lovi tako to se ona gaa ili pogaa
strelom, kopljem, harpunom ili metkom. Boanstva lova esto se pojavljuju u razliitim
mitolokim sistemima stare Evrope pa tako imamo grku Artemidu i rimsku Dijanu koje su bile
boginje lova, kao i Ulera, nordijskog boga lova i streljatva, finskog Horagalisa itd. Pored toga,
Pogoda bi moglo biti i boanstvo vremena slino grkom Hronosu. Meutim, sva ova tumaenja
nemaju svoje uporite u istorijskim injenicama zbog ega se ne moemo previe oslanjati na
njih u naem prouavanju slovenske mitologije.
Vesna Kakaevski
VESNA
Vesna je kod Slovna bila boginja prolea, a povezivana je i sa mladou. Vesna je boginja koja je
kod naroda bila jako omiljena jer je smenjivala vladavinu zime i smrti, odnosno Morene.
Morena je vladala zimom, a taj period su Sloveni (pogotovu severni) povezivali sa smru. Zima
je u to vreme bila obeleena nedostatkom hrane, raznim bolestima koje prouzrokuje hladnoa, a
time i sa mnogo smrti. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme, pogodnije za ivot i
rad. Ovim promenama u okolini, odnosno u prirodu, Vesna donosi radost u domove Slovena.
Prolee su Sloveni slavili upravo iz razloga to pobeuje zimu i predstavlja najavu za letnje doba.
Kako je prolee u narodu simbolizovalo pocetak lepog doba, priroda cveta, budi se, ponovo
radja, ivot se obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti.
Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih bozanstava i zato je bila meu narodom omiljena. O toj
injenici svedoi i to da je naroito kod Srba esto ensko ime Vesna. Ljudi su davali erkama to

ime verujui da e njihove erke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno poput
prolea. To da je Vesna svetlo boanstvo govori i to da na staroindijskom re ,,vas znai biti
svetao, jasan, svetlost. A upravo ta re se nalazi u korenu Vesninog imena. Ova cinjenica govori
takodje o tome da je Vesna bila boanstvo jo dok su sloveni bili u Indiji, i pre nego sto su se
doselili u Evropu. Naime Vesna je bila uzor enama. Bila je lepa i mona, oko sebe je irila
opojne mirise. Pored njene lepote, pripisivana joj je i mo nad toplotom Sunca, bez koga ne bi
moglo da doe prolee.
Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom i Striboga, boga
vetra i vazduha.
Vesna je boginja pobednica. Ona pobeuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Ovu
pobedu je narod obelezavao u svojim obicajima. Po legendi Stribog je Vesnu donosio svakog
prolea na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obracunu izmeu Morene i Vesne, Sloveni su se
uvek opredeljivali za Vesnu. U obicajima su sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka
Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Ovaj obicaj je simbolicno obeleavao pobedu Vesne
nad Morenom. Naravno nikad Vesnina pobeda nije konacna, ve se ciklino sve ponavlja svake
godine. Borba izmeu Vesne i Morene, pokazuje da Vesna ima osobinu koja je esta meu
smrtnicima, netrpeljivost prema drugim enama, ljubomora i tenja ka moi.
Savez Vesne i naroda se takoe moe se nai u molitvama i mnogim magijskim radnjama,
kojima je takoe motiv bilo oterivanje zime i smrti iz njihovih domova, gde bi Morena
nameravala uzimati due i nanositi patnje. Naime verovalo se da Vesna pomae ljudima i da
oporavlja zimom narueno zdravlje i usklaivala prirodu da bude harmonicna, a time i um i srce
ljudi. Ovime je Vesna donosila slogu i ljubav.
Jedan od praznika posveceni Vesni se slavio sa supruznicima koji su sklopili brak predhodne
godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolaci sa
medom, nazvani medeniima. Meutim ovaj praznik je kasnije crkva vezala na dan edrdeset
muenika,23. marta. Vesnin cvetni praznik odrao se do danas i danas se naziva Cveti.
U Vesninim obredima davao se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u
vreme cvetanja vrba kiena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvonii. Ovaj obred je
i u hrianstvu odrao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u prolee, obino u crvenu
boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolazkom. Jaja
su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjali domainu kue. Kukavicu su Sloveni smatrali zlom
sreom na prolee, a pogotovu kad zakuka, dok je lastavica bila srena ptica, ak poistoveivana
sa Vesnom, jer su lastavice jedini opipljivi vesnik prolea. Lastavice nikad nisu lovljene, ak su
porodice smatrali sreom kad bi se lastavice ognezdile ispod njihovog krova. Takoe obrede
posveene Vesni krasile su i Dodole, mlade devojke koje su pevale pesme posveene Vesni, a bile
su ukrasene liem i cvetnim vencima. Dodole su bile deo rituala dozivanja kie, koji nije
prireivan samo u ast Vesne, ve i mnogih drugih bogova.
Vesnu su Sloveni doivljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okienu vencima i u beloj
haljini. Kosa joj je bila ukrasena cvetnim zvonima. Imala je krupne oi. U donjem delu struka
imala je veliki cvetni venac.
Bia posveena Vesni su bila laste, kukavice i rode. Praznici koja su u bili posveeni Vesni su u
hriansvu zadrani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci.
Nikola Miloevi
LADA
Lada je slovenska Boginja ljubavi i lepote koja se meu drugim narodima pojavljuje kao Freja,
Izis, Afrodita i mnoge druge. Povezana je sa planetarnom moi Venere koja je pored ljubavi i
lepote vezana i za plodnost. Lada se predstvalja kao devojka duge zlatne kose u koju je katkad
upleten venac od itnog klasja, to simbolozuje njenu funkciju boanstva plodnosti inei je tako
aspektom Majke Vlane Zemlje. Na njenim grudima katkad se nalazio i simbol Sunca, znak
ivotodavne moi. Kao boginja plodnosti Lada ima svoje godinje cikluse to pokazuje verovanje

da ona boravi u boravitu mrtvih sve do Prolene ravnodnevnice. Ovaj svet mrtvih je Irij, a u
njemu osim Lade boravi i Veles, rogati Bog stoke. U momentu kada Lada treba da izae u svet i
donese prolee Gerovit otvara vrata Irija putajui boginju plodnosti da blagoslovi zemlju.
Krajem leta, Lada se vraa u Irij. (Slian mit postoji meu Germanima, pa tako Freja provodi
jedan deo godine u podzemlju meu patuljcima, dok grka Persefona za vreme zimskog perioda
obitava u Hadu). Iako njena vladavina poinje 21-og marta, Lada je, pre svega, boginja leta. Ona
sledi za Vesnom, slovenskom prolenom boginjom. Meutim, obe ove boginje vezane su za
plodnost pa je njihove funkcije ponekad teko razluiti. Kao to vidimo, Ladina vladavina
poinje ve u prolee i traje onoliko koliko traje i doba plodnosti. Osim to je povezana sa
Suncem, Lada je vezana i za kiu kao i za toplu letnju no koja je idealno vreme za za potovanje
jedne boginje ljubavi.
[img width=342 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav17.jpg[/img]
Ladine ivotinje su petao, jelen, mrav i orao dok su njene biljke trenja, maslaak, lipa i bour.
Osim planete Venere Ladi odgovara i sazvee Bika o emu je pisao Aleksandar Asov u
Slovenskoj astrologiji. Ovde opet vidimo kako se njena funkcija boginje plodnosti, ije vladavina
zapoinje u prolee, mea sa funkcijom Vesne. Po jednom mitu, Lada je udata za Svaroga koji
samo uz njenu pomo moe stvoriti svet. Po drugom, ona je drubenica Jarila to je ponovo
povezuje sa Afroditom iji je ljubavnik bio Mars. Rituali koji su vreni u ast Lade najee su
povezani sa sklapanjem brakova, odnosno, biranjem suprunika. Poznat je i obred ladarice koji
se u Srbiji vri pod imenom kraljice. Osnovne odlike ovog rituala opisao je Vuk Karadi: Na dan
Svete Trojice okupi se grupa od desetak mladih devojaka od kojih je jedna obuena kao kraljica,
druga kao kralj a trea kao barjaktar. Kraljica sedne na stolicu dok oko nje igra kolo preostalih
devojaka, a kralj i barjaktar igraju sami za sebe. Na ovaj nain kraljice idu od kue do kue
traei devojke za udaju. Jo jedna odlika rituala koji se vre u ast Lade je preskakanje vatre.
Ovakav obiaj postojao je u svim krajevima Evrope, a njegova svrha je bila omoguavanje
plodnosti kao i zatita ljudi i stoke od zlih sila.
Vesna Kakaevski
[img width=448 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav171.jpg[/img]
LELA (Ljelje, Poljelja)
Lela se kao boanstvo ne spominje u ruskim izvorima o staroj slovenskoj religiji kao ni u onim
izvorima koji govore o religiji polapsko-baltikih i uopte, zapadnih Slovena. Meutim, srpske
lirske pesme pune su priziva Lele, dok se u srpskim epskim pesmama takoe javlja ova linost,
dodue, skrivena pod imenom Jelene ili Jelice. Zbog toga sasvim legitimno moemo zakljuiti da
se Lela kao boginja mogla potovati na teritoriji Srbije ali i ire.
Sudei po fukcijama koje se pripisuju ovoj boginji, Lelu moemo smatrati veoma starim
boanstvom. Ona u religiji Junih Slovena igra ulogu umske majke ije je oboavanje vezano za
period matrijarhata. Lela je najslinija grkoj Artemidi budui da je vezana za divlju ensku
seksualnost i period u kome ena jo uvek nije bila potinjena. Ona je bila boginja uma, koja se
brinula o umskim stvorenjma kao i ljudima koji u umi trae sklonite. Aleksandra Baji smatra
da je Lela bila zatitnica ena koju i dan -danas prizivaju Srpkinje i Vlahinje u nevolji. Iz svega
ovoga vidimo da je Lela najslinija Devani zbog njene divlje enstvenosti, meutim, Devana i
Lela se razlikuju po mnogo emu. Devana je, pre svega, boanstvo jakih lunarnih karakteristika
dok je je Lela predstavljena kao boginja leta i Suneva nevesta. Na ovaj nain, Lela predstavlja
onaj aspekt ene koji se polako pokorava mukarcu i koja se predaje samo onome koji je jednako
boanstven kao ona sama. Njen par je lino Sunce, ija je Lela vena nevesta, nazvana u lirskim
pesmama i Sunevom sestricom. Kroz mitove o Leli moemo pratiti na koji je nain vrhovno
ensko boanstvo svrgnuto sa trona da bi podelilo boanske funkcije sa svojim mukim
parnjakom. Boginja matrijarhata sve vie je gubila svoju mo da bi na kraju potpuno izgubila
svoj boanski status u hrianstvu, u kome nema ni rei o enskom boanstvu.
[img width=405 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav011.jpg[/img]

ta nam srpske lirske pesme govore o Leli? Ona se predstavlja kao erka Lade, boginje ljubavi,
dok se na nekim mestima i identifikuje sa ovom boginjom: " Lejlo, Ljejlo/ Oj Poljeljo,
Ljeljo/ Liljano Lado" *. Njenim ocem smatra se Ljelj dok joj je brat Poljelj. o emu govore
sledei stihovi: "..divna kola tog Ladina/ i Ladina i Ljeljova/ i Poljelja sina njinog/ i
Poljelje erce njine".** U pesmama ovog tipa esto se pojavljuje i usklik "le",
koji se smatra skraenim oblikom Lelinog imena. Usklik "le" je u srpskim i
makedonskim pesmama vezan za izraavane tuge i bola, zbog ega se tugovanje u
junoslovenskim jezicima naziva lelekom. Evo i jednog primera leleka: u makedonskoj pesmi
"Zajdi Zajdi" mladi ovek se ali umi zbog svoje ljudske prolaznosti obraajui joj se
sa "goro, le, sestro", izraavajui tako svoju tugu. Usklik "le" koji se na
ovaj nain povezuje sa umom govori u prilog teoriji da je Lela zaista umska boginja. Lela se u
lirskim pesmama javlja i u skrivenom obliku- kao divlja umska devojka koju prose mnogi ali je
ne moe imati nijedan. Kada ovu umsku devojku odvode prosci turskog cara, nebo izraava svoj
bes aljui munje i gromove na njih. Kazna ih stie jer su se usudili da otimaju sestru samog
Sunca, meseevu roaku i umsku vladarku. Epske pesme spominju devojku Jelicu koja je
najee drubenica heroja iza kojih se kriju solarna boanstva. Takav je, recimo, vojvoda
Prijezda koji sa svojom enom Jelicom skae u bezdan da ne bi pao u ruke Turcima. Vojvodu
Prijezdu i njegovog brata Pojezdu Natko Nodilo smatra slovenskom verzijom Asvina,
hinduistikih heroja koji se smatraju potomcima Sunca. Jelica koja se spominje u ovoj epskoj
pesmi ("Smrt vojvode Prijezde&quot je kao i mnoge druge Jelice, po Aleksandri Baji,
niko dru do Lela, mona umska boginja i Suneva nevesta.
Vesna Kakaevski
[img width=484 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav25.jpg[/img]
DEVANA
Devana je bila slovenska boginja ije su funkcije najslinije grkoj Afroditi i rimskoj Dijani. S
obzirom na to da su imena Devane i Dijane veoma slina smatra se da su Sloveni ovo boanstvo
primili od Rimljana. Njeno dugo ime Dziewona, odnosno Dzevana kako su je zvali Poljaci, jo
vie podsea na ime rimske boginje lova to je jedan argument vie u prilog teoriji da Devana
nije izvorno slovensko boanstvo. Meutim, Devana je ime ije je poreklo izvorno arijevsko zbog
ega postoji mogunost da su Devana i Dijana zaprvo samo dve razliite varijante jednog istog
imena. Kojeg? Stari Arijevci verovali su u Devase, koji su bili sinovi Dajusa, oca nebe, dakle,
sami bogovi. Iz sanskritskog termina deva proizale su rei deus i teos koje takoe oznaavaju
Boga. Imena mnogih bogova imaju svoje poreklo u ovom terminu: Dionis, Zevs, Diona, Dana
(keltska vrhovna boginja) i naravno, Dijana i Devana. Tako bi Dijana i Devana oznaavale onu
prvobitnu, vrhovnu boginju koja je kasnije izgubila svoju vrhovnu mo i postala jedna od
bogova. Verovanje u prvobitnu boginju slinu Devani postojalo je odvajkada na ovim
prostorima. Stanovnici Balkana klanjali su se umskoj majci, gospodarici uma i umskih bia.
Upravo su Dijana i Devana umske boginje, zatitnice divljih ivotinja i boginje lova. Ako
posmatramo Devanu kao aspekt Vrhovne boginje pagana koja se kroz tri faze meseca i tri faze u
ivotu ene pojavljuje kao Devica, Majka i Starica, videemo da Devani svakako pripada prvi
aspekt,aspekt Device. Devana. Samo ime Devane sadri u sebi ovu odliku jer ona je deva, devica
ili mlada devojka. Boginja ume svakako oznaava enu koja u sebi jo ima neto divlje i
neobuzdano, budui da se jo uvek nije predala mukarcu. Ovakva podela Trimorfne boginje
svakako ne postoji kod Slovena, bar ne u izvornom obliku ali e nam biti lake ako slovenski
sistem upotpunimo keltskim i povuem neke paralele izmeu ove dve vrste paganizma. U
sluaju da vas interesuju detalji o slovenskoj vrhovnoj Boginji i njenom moguem trostrukom
aspektu preporuujem vam knjigu Aleksandre Baji Velika Boginja Slovena.
ta jo moemo rei o Devani? Njena sveta ivotinja bila je kobila a ona sama se smatra
boginjom- kobilom. Na planini Devici koja je oigledno povezana sa Devanom naen je kamen

na kome se nalazi slika kobile. Aleksandra Baji smatra da se u srpskim epskim pesmama
Devana pojavljuje kao majka Miloa Obilia za ije prezime- Obili znamo da potie od
prezimena Kobili. Sam Milo bi onda predstavljao Jarila, odnosno Devaninog sina koga je
dobila sa Velesom.
[img width=300 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav261.jpg[/img]
Kakav je bio brak Devane i Velesa? U poetku se Boginja protivila ovom braku, meutim, Veles
je naao nain da je odobrovolji. Pretvorio se u cvet bosiljka i tako umirio pomalo divlju Devanu.
Kao supruga Velesa, Devana se u ruskim bajkama pojavljuje kao Vasilisa, prelepa mudra
devojka koja svome muu pomae da savlada brojne izazove. Osim to je Devana preteno
umska Boginja ona je vezana i za reke i jezera. Njeno drvo je leska ali i vrba. Praznik vrbopuc
posveen je ovoj Boginja a on se slavi u rano prolee. Inae, Spasoje Vasiljev smatra Devanu
upravo boginjom prolea zbog ega je moemo smatrati slinom, ako ne identinom Vesni.
Vesna Kakaevski
Majka vlana zemlja (Mati Syra Zemia)
Mati Syra Zemia, slovenska boginja majka, verovatno je jedno od najstarijih i najvanijih
boanstava. Njeno ime znai Majka vlana zemlja, opisujui tako ovu boginju kao veno plodnu,
ivotodavnu i reproduktivnu silu. Potovanje boginje majke potie iz perioda matrijahata,
ureenja koji se u nekim oblicima odralo kod Slovena ak do desetog veka. Zapisi koji govore
od dobu kneginje Olge (druga polovina 10. veka) spominju da su ene tog doba imale skoro ista
prava kao i mukarci. Sama Olga posedovala je svoje imanje kojim je upravljala pre nego se
udala za kneza Igora, iji je presto nasledila. Izvori tvrde da se sve do 988. godine u Rusiji
potovala boginja majka uz niz prirodnih boanstava i duhova predaka. Ovde vidimo da su neki
oblici matrijahata postojali sve dok knez Vladimir nije prihvatio hrianstvo 988. godine sruivi
pritom mnogoboake idole postavljene na brdu iznad Kijeva. to se tie prava ena kod nas,
situacija je bila vrlo slina. Vladislav Ribnikar je smatrao da su slovenske ene izgubile svoja
prava tek kada kada su Srbi prihvatili vizantijske obiaje i zakone. Iako nisu svi istraivai
smatrali da su slovenske ene imale ista prava kao i mukarci (Marija Gimbutas), opte je
miljenje da su Sloveni iveli u nekoj vrsti matrijahata. Ovu injenicu iskoristila je spisateljica
Marija Semjonova, pa je u svojim knjigama o Vukodavu opisivala slovensko drutvo kao ono u
kome se ene potovala kao svetinja. Jo jedna injenica govori u prilog velike starosti kulta
boginje majke. Ona se nikad nije predstavljala kao boanstvo u ljudskom obliku, ve se
potovala kao sama boanska Zemlja. Kao to znamo, ovakvo shvatanje vezano je najstariju
religiju animizam, prema kome se sve stvari koje okruiju oveka produhovljenje i boanske.
Mati vlana zemlja samo je jedno od imena boginje majke. U Poljskoj je ona bila poznata kao
Matka Ziemia, a u Litvaniji kao Zemyna, odnosno Zemlja sama. U Velesovoj knjizi spominje se
krava Zemun, nebeska krava, koja je povezana sa sazveem Bika (grad Zemun verovatno je
dobio ime po ovoj boginji majci). Krava je kao ivotinja svakako povezana sa jednom boginjom
plodnosti, budui da se svaka Majka boginja predstavljala kao mnogogruda. Sloveni su uvek
imali poseban odnos prema boginji majci, sasvim drugaiji odnos od onog koji su imali prema
ostalim bogovima. Ovaj odnos bio je meavina ljubavi i potovanja, kao i oseaja neobine
bliskosti. Majka zemlja bila je jedino boanstvo kome su se Sloveni direktno obraali, bez
posredovanja i korienja usluga svetenika. Ona je imala ulogu proroista kome su se Sloveni
obraali za savet, ali i ulogu boanskog svedoka i sudije. Pri sukobima oko privatnog vlasnitva
seljaci su joj se obraali sa molbom da im bude svedok i u nju su se zaklinjali. Kada je bilo
potrebno da se brak potvrdi, seljaci su gutali grumen zemlje ili ga pak stavljali na glavu. Njena
pomo koriena je i pri zatiti stoke od bolesti. U tu svrhu Sloveni bi izorali brazdu oko stoke
oslobaajui na taj nain protektivnu mo zemlje.
[img width=266 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav099.jpg[/img]

Budui da je Mati vlana zemlja bila jedno od najpotovanijih boanstava, nije ni udo to se
verovanje u ovu boginju odralo meu Slovenima i posle prihvatanja hrianstva. U Rusiji je
posle 988. godine vladao period takozvanog dvoverja, pa su se paganski bogovi potovali
istovermeno sa Hristom i hrianskim svecima. Funkcije boginje majke prenete su na
Bogorodicu, a iz tog perioda potie i jedan mit koji spominje boginju majku u neto izmenjenoj
ulozi. Naime, ovaj mit koji govori o stvaranu univerzma od strane Roda i Lade spominje i
stvaranje tri sveta: Java, Nava i Prava. Jav je bi svet vezan za Majku vlanu zemlju i predstavljao
je sve ono to moemo spoznati ulima, pojavni svet. Izvori na internetu opisuju dogaaj koji se
odrao u jednom slovenskom selu (ne navodi se u kom) u kome je zavladala kolera. ene iz sela
su se jedne noi okupile i koristei rala poele da izoravaju zemlju ne bi li pobudile moi boginje
majke i prizvale je u pomo. Pri tom su se trudile da deluju to stranije pa su sa sobom nosile
lobanje i razliita orua. Cilj im je bio da isteraju koleru iz sela koristei mo Majke vlane
zemlje, istovremeno budei u sebi jednu prastaru snagu koja je stotinama godina dremala u
njihovim biima. Device iz sela rasputale su kosu dok su starice pokrivale glavu belom
tkaninom. Cela povorka pravila je strahovitu buku nameravajui da uplai zle sile, a svaki
mukarac koji je imao tu nesreu da presee put povorci ena nastradao bi od njihovog orua.
Ne bi bilo nita udno da se ovakav ritual odrao u doba matrijahata, kada je ena imala glavnu
ulogu u drutvu i kada se verovalo da je ona ljudski oblik boginje zemlje. Meutim, ovaj dogaaj
se odigrao na poetku dvadesetog veka. Ovo pokazuje da se kult Majke vlane zemlje odrao do
dananjih dana u skoro neizmenjenom obliku, zbog ega moemo zakljuiti da je ova boginja
bila meu najznaajnijim boanstvima slovenskog panteona.
Vesna Kakaevski
Crnobog

Crnobog je, kao to mu samo ime kae, crni bog Slovena- bog noi, haosa i zla. Sloveni su
verovali da od ovog boga potie sve to je zlo pa je Crnobog, od svih ostalih bogova, bio najmanje
naklonjen oveku. Najvie podataka o Crnobogu daje nam Helmold. U jednom od svojih spisa
on tvrdi :"Sloveniimaju jedan udnovat obiaj. Na gozbama oni se svi obreuju jednim
peharom, uz koji izgovaraju i neke rei, rekao bih, ne radi molitve, ve radi proklinjanja u ime
svojih bogova: dobra i zla; veruju, da sve to je dobro dolazi od dobroga boga, a zlo od ravoga. I
tako oni i zovu to boanstvo na svome jeziku Crnobog". Nai preci su, dakle, smatrali da je
uloga jednog od njihovih bogova da izaziva nesreu a iz navedenog se vidi da su i oni sami
koristili pomo ovog boanstva za izazivanje nesree (ritual proklinjanja). Nesrea je Slovenima
mogla doi u raznim oblicima: kao zima, glad, beda bolest ili naprosto splet nesrenih okolnosti,
a za sve ovo bio je zaduen Crnobog. Polazei od injenice da zima i mrak izazivaju neprijatnosti
u njihovim ivotima Sloveni su postulirali jedan entitet koji je bio vezan za ove pojave. Crnobog,
ernobog ili ert tako je postao zimsko boanstvo i bog mraka, strano bie koje svet zavija u
crno. Ipak, ne treba smetnuti s uma da su Sloveni delovanje Crnoboga smatrali nunim i da je,
zbog toga, ernobog bio potovan kao i ostali bogovi. Nijedan od izvora o slovenskoj mitologiji
ne smatra erta niim boanstvom i, bez obzira na to to je proglaen uzrokom svih nesrea, on
se smatra jednakim ostalim bogovima slovenskog panteona. Sve ovo znai sa su nai preci
smatrali da i nesree dolaze od njihovih bogova tj. da i zima, glad, smrt i bolesti imaju svoj
boanski uzrok (bio on ert ili Morana). A ono to dolazi od bogova svakako treba potovati. Iz
ovoga vidimo koliko se jedan paganski pogled na svet razlikuje od onog hrianskog, jer
hrianstvo zemljski ivot smeta u takozvanu doliku suza dok je za paganina ivot, bio on
srean ili nesrean jedna boanska pojava.

Iako stara slovenska vera nije imala odlike dualizma, istraivai slovenske mitologiju su
nasuprot Crnobogu postavili jedno boanstvo suprotnih karakteristika- Beloboga. Belobog je
kao princip svetlosti i dobrote trebao da predstavlja suprotnost Crnobogu, odnosno onu silu koja
uravnoteuje njegovo negativno delovanje. Da bi dokazali svoju tezu o postojanju dualizma u
slovenskoj mitologiji oni su tvrdili da postoje mesta ija se imena mogu dovesti u vezu sa
Belobogom. Neka od tih mesta su Belbuch u Pomeraniji, Belobozice u ekoj kao i Bialoboe i
Bialobonica u Poljskoj. Ipak, kako tvrdi Luj Lee, ime Beloboga ne nalazi se ni u jednom
autentinom spomeniku slovenske kulture. Neki slovenski mitovi, kao to je mit o kreaciji
spominju Beloboga, meutim, ne moemo biti sigurni da ovaj mit potie iz prethrianskog
perioda. Pomenuti mit govori o tome kako su za stvaranje sveta bili zadueni Crnobog i Belobog
koji su, zajednikim snagama, doveli ovu kreaciju do savrenstva. Iako su se tokom stvaranja
sveta pomenuti bogovi sukobljavali, upravo su njihove suprostavljene delatnosti uzrokovale da
Univerzum bude ovakav kakav jeste. Postoji jo jedno dualistiko shvatanje koje proglaava
ernoboga bogom tamne polovine godine, kome nasuprot stoji Belobog kao vladalac svetle
polovine godine. Vladavina Beloboga poinjala je, po ovom shvatanju, od zimske kratkodnevnice
dok je ert poinjao da vlada prirodom od letnjeg solsticija. Sama zimska kratkodnevnica
predstavljala je dan sukoba ove dve suprostavljene sile i na taj dan je Belobog odnosio pobedu.
Ove verovanje moglo je imati porekla u autentinoj slovenskoj veri budui da su svi ostali
paganski narodi shvatali ovaj datum na slian nain.
Spomenuli smo ve da u izvorima o staroj slovenskoj veri nema ni rei o rodbinskim vezama
boanstava. Ipak, pisac Udarca ruskih Bogova, Vladimir Aleksejevi Istarhov navodi da je
Crnobog imao svoju ivotnu saputnicu, kozu Sedunju sa kojom je dobio sina Vija. Iako Istarhov
ne navodi mit koji govori o ovoj rodbinskoj vezi moemo zakljuiti da se i ovde radi o nekoj
legendi iz perioda posle prihvatanja hrianstva jer upravo je hrianstvo rogate ivotinje,
posebno jareve, povezivalo sa zlim silama.
Kako god shvatali ernoboga, treba zapamtiti je da nijedan paganski sistem, pa ni onaj
slovenski, ne sadrzi u sebi dualizam. Mnogobotvo, kao osnovna odlika paganskih religija nikad
u sebi ne moe sadravati uenje o jednom jedinstvenom naelu ili pak, uenje o dva takva
naela. Zbog ove injenice je, recimo, sistem Wicce, tipian produkt novog doba jer ova vera
operie sa dva prinicipa- muskim i enskim, odnosno, Bogom i Boginjom. Slovenski
neopaganizmam takoe postulira samo jednog boga (nekad je to Rod a nekad Dabog) koji
predstavlja osnovno naelo Univerzuma. Takva vizije kosmosa nije postojala u doba autentine
slovenske vere kao ni podela na dobro i zlo boanstvo. Ovakva podela mogla je doi samo pod
uticajem hrianstva, u okviru kojeg postiji dualizam dobra i zla, iji su nosioci, na viem nivou
Bog i Satana a na niem -aneli i demoni
Vesna Kakaevski