Fakultet za medije i komunikacije

Univerziteta Singidunum
Departman za psihologiju

Opta samoefikasnost kod nezaposlenih i kod osoba zaposlenih na

odreeno i neodreeno vreme
(nacrt istraivanja)

Predmet: Organizacijska psihologija

Nastavnik: Anika Gakovi
Asistent: Maja uri

Student: Marina Grabovac

Broj indeksa: F19/09

Datum: 7. maj 2012.

Teorijski pristup problemu

Samoefikasnost predstavlja vanu komponentu razvoja selfa (Pajares & Schunk,
2001., prema Ellsworth & Lagace-Seguin, 2009). Re je o personalnom faktoru, koji
podrazumeva procenu pojedinca o sopstvenim sposobnostima, kada je u pitanju izvravanje
neke aktivnosti (Bandura, 1977).
Kako smatra Albert Bandura, tvorac ovog koncepta, samoefikasnost predstavlja
procenu pojedinca o sopstvenim sposobnostima organizovanja i izvravanja akcija potrebnih
da bi se ostvario odreeni, pretpostavljeni tip aktivnosti (Bandura, 1997). Prema shvatanju
Bandure, ljudska postignua zavise od interakcije ponaanja, linih faktora, tj. selfa i uslova
sredine (Bandura, 1977). Verovanja o sopstvenoj efikasnosti se formiraju tokom ivota
zahvaljujui iskustvu, vikarijskom uslovljavanju, verbalnim porukama i delovanju socijalnih
faktora (Opai, 1995).
Za veinu osoba, prolo iskustvo u najveoj meri utie na pravac razvoja
samoefikasnosti. Uspena iskustva deluju podstiue na samoefikasnost, dok neuspesi utiu
na verovanje o niskoj samoefikasnosti pojedinca. Verovanja o sopstvenoj efikasnosti se
takoe formiraju i zahvaljujui posmatranju osoba, za koje pojedinac misli da su sline
njemu. Npr. pojedinac posmatra druge ljude i ubeuje sebe da moe biti jednako dobar kao i
oni (Bandura & Barab, 1973., prema Bandura, 1977).
Samoefikasnost moe da se formira i putem verbalnih poruka, tj. verbalne persuazije.
Ljudi se vode sugestijama drugih da mogu da ree odreen problem. Meutim, verbalna
persuazija esto nema efekta u formiranju samoefikasnosti, to su pokazali eksperimenti sa
osobama koje imaju fobije. Kod takvih osoba, verbalna persuazija je imala efekta tek nakon
tretmana desenzitizacije (Bandura, 1977).
Takoe, verovanja o sopstvenoj efikasnosti mogu da budu pod uticajem psiholokih
reakcija, kao to je na primer anksioznost, nastala usled toga to pojedinac ne moe da
komunicira sa osobama koje imaju niske sposobnosti (Mattern & Shaw, 2010).
Koncept samoefikasnosti je iroko primenjiv, jer njime mogu biti objanjene
mnogobrojne odrednice ponaanja pojedinca. Susree se u istraivanjima, koja razmatraju
psiholoka, socijalna, a naroito akademska i radna postignua.
U oblasti rada, svest o sopstvenoj efikasnosti moe da bude motivator u obavljanju
radnih zadataka, pa tako i uspenosti u radu. Pokazalo se da samoefikasnost ima pozitivnu

povezanost sa samopotovanjem i optimizmom, a negativnu sa anksioznou, depresijom i

fizikim simptomima (Schwarzer, Basler, Kwiatek, Schrder & Zhang, 1997., prema Ivanov
& Penezi, 2002). Samoefikasnost je povezana sa optimizmom i zadovoljsvom uspehom
(Ivanov i sar., 1998; Penezi i sar., 1998., prema Ivanov & Penezi, 2002).
Potrebno je napomenuti da postoje dva modela, koja objanjavaju odnos izmeu
percepcije samoefikasnosti i postignua. Sa jedne strene, takozvani model samopojaanja,
bazira se na pretpostavci da samoefikasnost utie na postignue (izmi, 2006).
Sa druge strane, odnos izmeu samoefikasnosti i postignua moe da se objasni
putem modela razvoja vetina. Ovaj model polazi od pretpostavke da postignue utie na
percepciju sopstvene efikasnosti. Prema tom modelu, najbolji nain da se formira uverenje u
visoku samoefikasnost je razvoj i usavravanje razliitih vetina (izmi, 2006).
Imajui u vidu drugi model, smatramo da bi se opta samoefikasnost razlikovala kod
osoba koje su nezaposlene, tj. koje nemaju izraeno radno postignue, zatim kod osoba koje
su zaposlene na odreeno vreme od nekoliko meseci npr. i kod osoba koje su zaposlene na
nedoreeno vreme.

Problem istraivanja
Problem ovog istraivanja se odnosi na utvrivanje statistiki znaajne razlike izmeu
nezaposlenih osoba, osoba koje rade na odreeno vreme i osoba koje rade na neodreeno
vreme prema optoj samoefikasnosti.

Ciljevi istraivanja
Osnovni cilj ovog istraivanja je utvrditi da li postoje statistiki znaajne razlike
izmeu nezaposlenih osoba, osoba koje rade na odreeno vreme i osoba koje rade na
neodreeno vreme prema optoj samoefikasnosti. Posebni ciljevi se odnose na utvrivanje
statistiki znaajne povezanosti izmeu opte samoefikasnosti i kontrolnih varijabli, kod
nezaposlenih osoba, osoba koje rade na odreeno vreme i osoba koje rade na neodreeno
vreme.

Varijable
Nezavisna varijabla: radni status (nezaposlenost, rad na odreeno vreme, rad na
neodreeno vreme).
Zavisna varijabla: opta samoefikasnost.
Kontrolne varijable:
1. Pol,
2. Starost,
3. Nivo obrazovanja,
4. Materijalni satus.

Hipoteze
Prva opta hipoteza glasi da postoji statistiki znaajna razlika izmeu nezaposlenih
osoba, osoba koje rade na odreeno vreme i osoba koje rade na neodreeno vreme prema
optoj samoefikasnosti.
Na osnovu prve opte hipoteze mogu da se formuliu sledee specifine:
1. Postoji statistiki znaajna razlika izmeu nezaposlenih osoba i osoba koje rade na
odreeno vreme prema optoj samoefikasnosti.
2. Postoji statistiki znaajna razlika izmeu nezaposlenih osoba i osoba koje rade na
neodreeno vreme prema optoj samoefikasnosti.
3. Postoji statistiki znaajna razlika izmeu osoba koje rade na odreeno vreme i osoba
koje rade na neodreeno vreme prema optoj samoefikasnosti.
Druga opta hipoteza glasi da postoji statistiki znaajna povezanost izmeu opte
samoefikasnosti i kontrolnih varijabli, kako kod nezaposlenih osoba, tako i kod osoba koje
rade na odreeno vreme i osoba koje rade na neodreeno vreme.
Na osnovu druge opte hipoteze mogu da se formuliu sledee specifine:
1. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu samoefikasnosti i pola, kako kod
nezaposlenih osoba, tako i kod osoba koje rade na odreeno vreme i osoba koje rade
na neodreeno vreme.
2. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu samoefikasnosti i starosti, kako kod
nezaposlenih osoba, tako i kod osoba koje rade na odreeno vreme i osoba koje rade
na neodreeno vreme.

3. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu samoefikasnosti i nivoa obrazovanja,

kako kod nezaposlenih osoba, tako i kod osoba koje rade na odreeno vreme i osoba
koje rade na neodreeno vreme.
4. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu samoefikasnosti i materijalnog statusa,
kako kod nezaposlenih osoba, tako i kod osoba koje rade na odreeno vreme i osoba
koje rade na neodreeno vreme.

Instrumenti
Za ispitivanje opte samoefikasnosti koristie se skala opte samoefikasnosti varcera
i saradnika (Schwarzer et al, 1997., prema Ivanov & Penezi, 2002). Skala meri opti i trajni
oseaj line efikasnosti u suoavanju sa razliitim stresnim situacijama. Originalna verzija
skale je imala dvadeset ajtema, a zatim je redukovana na deset.
U mnogim istraivanjima je pokazala pouzdanost tipa unutranje konzistencije
izmeu 0.75 i 0.90. Na uzorcima hrvatskih ispitanika pokazala je pouzdanost tipa unutranje
konzistencije Kronbah alfa od 0.853 do 0.874 (Ivanov i sar., 1998; Penezi i sar., 1999.,
prema Ivanov & Penezi, 2002).
Za prikupljanje podataka o nezavisnoj varijabli i kontrolnim varijablama, koristie se
opti upitnik, sastavljen od strane autora ovog istraivanja.

Uzorak
Uzorak e initi 50 nezaposlenih osoba, koje e biti testirane u Zavodu za
zapoljavanje. Pored toga, ispitae se 50 osoba, koje rade na odreeno vreme i koje e biti
ispitane u nekoliko beogradskih preduzea razliite delatnosti. Najzad, uzorak e initi 50
zaposlenih osoba na neodreeno vreme, koje e takoe biti ispitane u nekoliko beogradskih
preduzea razliite delatnosti. Dakle, uzorak e initi ukupno 150 ispitanika, razliitog pola,
starosti, nivoa obrazovanja, materijalnog statusa.

Nain obrade podataka

Podaci e se obraivati u programu SPSS. Koristie se deskriptivna statistika, tj.
aritmetika sredina, standardna devijacija, frekvencije i procenti. Za ispitivanje razlika
izmeu varijabli koristie se tehnika analiza varijanse, a za utvrivanje povezanosti koristie
se korelacione tehnike. Za utvrivanje povezanosti koristie se Kronbahov alfa koeficijent.

Teorijski znaaj istraivanja

Teorijski znaaj ovog istraivanja moe biti veliki, zato to rezultati mogu pomoi da
se obuhvatnije sagledaju razlike izmeu nezaposlenih i zaposlenih pojedinaca u percepciji
samoefikasnosti. Nalazi bi mogli da poslue koncipiranju buduih istraivanja, ali i
praktinih implikacija.

Praktini znaaj istraivanja

Praktini znaaj ovog istraivanja se sastoji u tome to se na osnovu podataka o optoj
samoefikasnosti navedenih grupa ispitanika mogu koncipirati programi za poboljavanje
efikasnosti naroito nezaposlenih ljudi. Takoe, mogue je raditi na prilagoavanju radnih
zadataka za osobe koje su u radnom odnosu, kako bi njihov doivljaj samoefikasnosti mogao
biti vei.

Preporuke za budua istraivanja

Budua istraivanja ove problematike treba da razmatraju ne samo uticaj radnog
statusa na samoefikasnost, nego i uticaj samoefikasnosti na postignua u radu. Takoe, bilo bi
korisno poreivati razliite grupe zaposlenih, kao i utvrivati naine da se kod nezaposlenih
lica na neki nain povea samoefikasnost, kako bi bili u mogunosti da pronau posao.
Takoe bi trebalo ispitivati i same faktore koji utiu na poveanje opte samoefikasnosti.

Literatura
1. Bandura, A. (1977). Self-efficacy: Toward a unifying theory of behavioral Change.
Psychological Review. 84 (2). Pp. 191 215.
2. Bandura, A. (1997). Self-efficacy: The exercise of control. New York: W.H. Freeman
Company.
3. izmi, A. (2006). Ispitivanje povezanosti matematikog samopoimanja, straha od
matematike i matematikog postignua. Zagreb: Filozofski fakultet.
4. Ellsworth, A. & Lagace-Seguin, D.G. (2009). In Retrospect: Is Youth Grade Retention
Associated with Self-Esteem and Self-Efficacy in Early Adulthood? International
Journal of Adolescence and Youth. Volume 15. Pp. 118.
5. Ivanov, L. & Penezi, Z. (2002). Skala opte samoefikasnosti. U: Lackovi-Grgin i
sar. (2002). Zbirka psihologijskih skala i upitnika svezak 1. Zadar: Filozofski
fakultet.
6. Mattern, K.D. & Shaw, E.J. (2010). A Look Beyond Cognitive Predictors of
Academic Success: Understanding the Relationship Between Academic Self-Believes
and Outcomes. Journal of College Student Development. Vol.51. No 6. Pp. 665 678.
7. Opai, G. (1995). Linost u socijalnom ogledalu. Beograd: Institut za pedagoka
istraivanja.