95 teza / Martin Luter

http://siont.net/

95 teza
Martin Luter

Martin Luter, (1483-1546) zaetnik nemake Reformacije. Teolog, avgustinac i vikar u

svom monakom redu, 31.10.1517. godine okaio je na crkvena vrata u Vitenbergu
teoloku raspravu u obliku 95 teza, napisanu uglavnom kao odgovor na propovedi
izvesnog J. Tecela o oprotajnicama koje je izdao papa Lav Deseti, kako bi donacijama
obnovio baziliku Svetog Petra u Rimu. Teze su uskoro postale manifest reforme i postale
iroko poznate no itavoj Nemakoj ubrzo poto su objavljene.
U aprilu 1518. godine Luter je u Hajdelbergu morao da brani svoje stavove pred
predstavnicima svog monakog reda, i u toj debati odneo je pobedu. Meutim, te godine je
optuen u Rimu za jeres i morao je da odgovara pred kardinalom Kajetanom u Agusburgu.
Poto je odbio da se pokaje, pobegao je u Vitenberg pod zatitu Elektora Frederika tre eg
Saksonskog. Godine 1519, u Lajpcigu, Luter je odrekao papin primat i bezgrenosti velikih
Koncila. Ve sledee, 1520. godine Luter je uputio proglas nemakom narodu u kojem ih
poziva da reformiu Crkvu, i objavljuje tri rada u kojima afirmie ovu ideju.
Papa je 12. juna 1520 godine izdao papsku bulu "Exsurge Domine" u kojoj je napao 41
tezu iz Luterovih radova. Luter je odgovorio tako to je javno spalio bulu, zajedno sa
mnogim katolikim knjigama. To je uzrokovalo njegovu ekskomunikaciju 3. januara 1521.
godine. Opasnost od progona teraju Lutera da se skloni, gde u miru skrovita u Vartburgu
zapoinje sa prevodom Novog zaveta na narodni jezik. Luteranska crkva je znatno
modifikovala neka od njegovih uenja ve 1577. godine.
1. Kada je na Gospodar, Gospod Isus Hristos rekao: "pokajte se...", time je hteo da kae da
itav ivot vernika treba da bude ivot pokajanja.
2. Ovu re ne moemo da shvatimo kao dase odnosi na sakrament pokore, odnosno na
ispovest i razreenje sluenu od strane svetenika.
3. Ipak se ona ne svodi samo na unutarnje kajanje, jer unutarnje kajanje nije nita ako se
neispoljava u raznim oblicima umiranja telesnosti.
4. Sve dok mrzimo sebe (a to je pravo unutranje pokajanje), kanjavanje greha ostaje i to
sve dok ne uemo u Carstvo nebesko.
5. Papa nema ni volju ni mo da oprosti bilo koje kazne osim onih koje je nametnuo svojom
sopstvenom odlukom ili kanonskim zakonom.
6. Papa ne moe da oprosti krivicu nego samo da proglasi i potvrdi da je Bog oprostio; ili u
krajnjoj liniji on moe da oprosti jedino u sluajevima koji su u delokrugu njegovog
odluivanja. Ignorisati ovakva oprotenja bi, naravno, ostavilo krivicu nedirnutom.
7. Bog nikada nikome ne oprata krivicu a da se osoba istovremeno potpuno ne ponizi pred
svetenikom, Boijim predstavnikom.
8. Propisi o pokori odnose se samo na ive, i kao to to vidimo u samim kanonima, nijedan

1 of 7

20-06-09 13:40

95 teza / Martin Luter

http://siont.net/

od njih se ne odnosi na umirue ljude.

9. Prema tome, Sveti Duh deluje za nae dobro kroz papu, tako da stalno odstupa od svojih
propisa u sluajevima nastupajue smrti ili potrebe.
10. Neznanje je i greka svetenika da ostavlja za umirue kanonske kazne u istilitu.
11. Onda kad su kanonske kazne promenjene u pokoru u istilitu, biskupi mora da su
spavali dok se sejao kukolj.[1]
12. Ranije kanonske kazne su, kao dokaz istinskog kajanja, bile nametane pre, a ne nakon
razreenja od greha.
13. Umirui e platiti svoje dugove svojom smru, i oni su ve mrtvi za kanonsko pravo i
slobodni od njegove pravne vlasti.
14. Narueno duhovno zdravlje ili ljubav koja je u umiruem oveku, nuno donosi sa
sobom golemi strah, i to je ta naruenost vea, to je i strah vei.
15. Ovaj strah i uas su sami no sebi dovoljni (prevladavaju sve ostalo) da sainjavaju kaznu
istilita, jer se veoma pribliavaju uasu beznaa.
16. Izgleda da je razlika izmeu pakla, istilita i neba istovetna razlici izmeu beznaa,
stanja blizu beznaa i sigurnosti.
17. to se tie dua u istilitu, izgleda da njihova ljubav nuno jaa stiavanjem njihovih
uasa.
18. ini se da se ne dokazuje ni razumom ni Pismima da su ove due izvan stanja
zaslunosti, niti da su nesposobne da rastu u ljubavi.
19. Niti se ini dokazanim da su one - ili u najmanju ruku svaka od njih - sigurne i uverene u
svoje spasenje, ak iako smo mi sami u to potpuno uvereni.
20. Stoga papa svojim sveoptim oprostom svih kazni ne misli na "sve" u apsolutnom smislu,
ve samo oprost onih kazni koje je on sam nametnuo.
21. Otud su oni propovednici oprotajnica (indulgencija) u zabludi kada kau da je papinim
oprotajnicama ovek razreen i poteen svake kazne.
22. Naprotiv, on duama u istilitu ne moe da oprosti nijednu kaznu koja saglasno
kanonskom pravu mora da se plati u ovom ivotu.
23. Ukoliko se bilo koji oprost svih kazni moe ikako nekom darivati, mora da su to samo
oni koji su savreni, drugim reima - veoma malobrojnima.
24. Prema tome, iz toga proizilazi da je veina ljudi prevarena zbrkanim i zvunim
obeanjem osloboenja od kazni.
25. Istu mo koju papa ima u celini nad istilitem, poseduje i svaki biskup u svojoj biskupiji
i svetenik u svojoj parohiji.

2 of 7

20-06-09 13:40

95 teza / Martin Luter

http://siont.net/

26. Papa ini izvrsnu stvar kada duama daje oprost - ne putem prava na kljueve (jer ih i
nema), ve putem zastupanja.
27. Propovedati da dua izlee (iz istilita) im zvecne novac u kutiji za sakupljanje novca
je puka ljudska pria.
28. Sigurno je mogue da rastu pohlepa i tvrdiluk im novac zvecne u kutiji za novce, ali
zastupstvo Crkve zavisi iskljuivo od samoga Boga.[2]
29. Ko zna da li sve due u istilitu ele da budu izbavljene u smislu prie koju kazuje Sv.
Severin i Paskal.[3]
30. Niko nije siguran u stvarnost svog sopstvenog pokajanja, a jo manje u primanje
sveopteg oprosta.
31. ovek koji istinski kupuje oprotajnice je isto tako redak kao i pravi pokajnik, drugim
reima svakako veoma redak.
32. Svi koji veruju u sigurnost svog spasenja zbog oprotajnica, bie veno prokleti zajedno
sa njihovim uenicima.
33. Moramo se posebno uvati onih koji kau da su papske oprotajnice neprocenjiv Boiji
dar kojim se ovek izmiruje sa Bogom.
34. Jer se darovi milosti koje ove oprotajnice nose tiu samo kazni zbog sakramentalnih
zadovoljtina koje je ovek proglasio.
35. Nije hriansko propovedanje nauavati da oni koji tee da spasu svoju duu ili nabave
ispovesne oprotajnice, nemaju potrebe da se pokaju.
36. Hrianin pak, koji se stvarno kaje, ima pravo na sveopti oprost greha i to i bez
oprotajnica.
37. Pravi hrianin pak, iv ili mrtav, uestvuje u svim prednostima Hrista i Crkve; i to mu
daruje Bog, i to i bez oprotajnica.
38. Ipak nikako ne smemo prezreti ni papin oprost ni oslobaanje, jer one, kako je ve
reeno, nagovetavaju boansko oprotenje.
39. Veoma je teko ak i za veoma uene teologe, da pred ljudima istovremeno veliaju
dobrotu oprotajnica i potrebu za istinskim pokajanjem.
40. Pravo pokajanje trai i eli da plati kazne za greh, dok oprotajnice velikoduno
otputaju kazne i ine da ih ovek odbija, ili u najmanju ruku odbijanje moe da bude
uinak.
41. Apostolski oprosti treba da se propovedaju s oprezom: inae e ih ljudi krivo shvatiti,
kao da su vaniji od drugih dobrih dela ljubavi.
42. Hriane treba pouavati da papa nema pojma o tome kako kupovinu oprotajnica treba
shvatiti u uporeenju sa delima milosra (ljubavi).

3 of 7

20-06-09 13:40

95 teza / Martin Luter

http://siont.net/

43. Hriane treba pouavati da onaj koji daje sirotinji ili pozajmljuje onima u potrebi, ini
bolja dela od onog koji kupuje oprotajnice.
44. To zato to putem dela ljubavi - ljubav raste i ovek postaje bolji, dok oprostom ne
postaje bolji, samo slobodniji od kazne.
45. Hriane treba pouavati da onaj ko vidi osobu u potrebi i proe pored nje, iako daje
novac za oprost, ne zadobija se za papinu oprotajnicu ve za Boiji gnev.
46. Hriane treba pouavati da, osim ako ne obiluju u dobrima iznad svojih potreba, da su
duni da uvaju ono to je nuno za njihovo domainstvo, i da to nipoto ne rasipaju za
kupovinu oprotajnica.
47. Hriane treba pouavati da je kupovina oprotajnica dobrovoljna a ne obavezna.
48. Hriane treba pouavati da papa, darujui oproste, ima veu potrebu i elju za
posveenim molitvama radi sebe samog, nego za gotovim novcem.
49. Hriane treba pouavati da su papini oprosti korisni samo ako se ne oslanjaju na njih, a
u najveoj meri tetni ako se zbog njih izgubi strah Boiji.
50. Hriane treba pouavati da, kada bi papa znao za iznuivanja propovednika
oprotajnica, radije bi dao da se uniti bazilika Sv. Petra, nego da je gradi od koe, mesa i
kostiju ovaca iz svoga stada.
51. Hriane treba pouavati da, ukoliko bi nastala neka potreba, da bi papa bio voljan da
proda crkvu Sv. Petra i da da svoj sopstveni novac mnotvu onih od kojih su ga prodavci
oprotajnica iznudili.
52. Uzaludno je oslanjati se na spasenje putem oprotajnica, ak iako bi poverenik ili sam
papa zaloili svoju duu zajedno sa njihovom.
53. Neprijatelji Hrista i pape su oni koji su potpuno zabranili da se u nekim crkvama
propoveda Boija Re da bi se u drugim propovedali oprosti.
54. Boija Re trpi tetu ako se u istoj propovedi posveuje isto ili due vreme
oprotajnicama nego Rei.
55. Papin um mora da je nuno okrenut mislima da, ako se oprotajnice (koje su veoma
mala stvar) proslavljaju jednim zvonom, jednom procesijom i ceremonijom, Evanelje (koje
je veoma velika stvar) treba da bude propovedano uz hiljade zvona, hiljade procesija i
ceremonija.
56. O crkvenom blagu iz kojega papa daje oprotajnice se ne govori i ne zna dovoljno me u
Hristovim narodom.
57. U najmanju ruku, jasno je da one nisu prolaznog karaktera, jer ih mnogi prodavci samo
sakupljaju - umesto da ih slobodno ire.
58. Niti su to zasluge Hrista ili svetaca jer, potpuno nezavisno od pape, ove zasluge uvek
proizvode milost u unutranjem oveku, a nasuprot tome, smrt i pakao u spoljanjem
oveku.

4 of 7

20-06-09 13:40

95 teza / Martin Luter

http://siont.net/

59. Sv. Lavrentije je rekao da su siromani blago Crkve, ali kada je to ovako rekao, koristio
je jezik svog sopstvenog vremena.
60. He govorimo nepromiljeno kada kaemo da su blago Crkve njeni kljuevi, i da su oni
obezbeeni Hristovim zaslugama.
61. Jer je jasno da je papina mo sama no sebi dovoljna za oprotaj kazne i (ogranienih)
sluajeva.
62. Pravo blago Crkve je sveto Evanelje slave i milosti Boije.
63. Ali je ovo opravdano najomraenije, jer ini da prvi bude poslednji.
64. U drugu ruku, blago oprotajnica je opravdano najpopularnije, jer poslednjeg ini prvim.
65. Stoga su blaga Evanelja mree koje su u ranija vremena koriene da se njima love
bogati ljudi.
66. Blago oprotajnica su mree koje se koriste da se njima love bogatai danas.
67. Oprotajnice koje prodavci nameu kao najvee darove milosti, pravilno su shvaene
kao "najvee" samo ukoliko se radi o sticanju novca.
68. Ali su one, u stvari, najmanje uporedive sa Boijom milou i pobonou krsta.
69. Biskupi i svetenici su obavezni da poverenike Apostolskih oprosta prime sa svim
poastima, no slubenoj dunosti.
70. Ali su oni pod jo veom obavezom da daju svoje oi i ui i da spree ove ljude u
propovedanju svojih sopstvenih snova, umesto onog poverenog im od pape.
71. Neka bude proklet i anatemisan onaj koji porie istinitost Apostolskih oprosta.
72. U drugu ruku, neka bude blagosloven onaj koji se predstavlja kao uvar protiv pohlepe i
razuzdanosti u reima prodavaca oprotajnica.
73. Kao to papa ispravno grmi protiv onih koji na bilo koji nain upotrebljavaju prisilu da
se neasno okoriste trgovinom oprotajnicama,
74. Mnogo vie bi trebalo da grmi protiv onih koji koriste oprotajnice kao izgovor da bi se
neasno okoristili i izvrgavali ruglu svetu ljubav i istinu.
75. Ludost je pomisliti da papine oprotajnice imaju toliku mo da mogu da razree oveka,
ak ako je uradio nemogue i obeastio majku Boiju.
76. Suprotno tome, potvrujemo da papine oprotajnice nisu dovoljne da uklone i najmanji
od oprostivih greha, barem to se tie njihove krivice.
77. Kada se govori da ak ni Sv. Petar, kada bi sada bio papa, ne bi mogao da pribavi ve e
darove milosti, to je hula protiv Sv. Petra i pape.

5 of 7

20-06-09 13:40

95 teza / Martin Luter

http://siont.net/

78. Suprotno tome potvrujemo da, kao to i on, tako i bilo koji papa, poseduje jo vee
milosne darove . Evanelje, vrline milosti isceljenja, itd., kako nalazimo u 1. Korinanima
12.
79. Bogohulno je rei da je krst podignut pokretima papinih ruku od iste vrednosti kao
Hristov krst.
80. Biskupi, svetenici i teolozi koji odobravaju ovakvo propovedanje narodu, za to e
morati da odgovaraju.
81. Ovakvo raskalano propovedanje oprosta oteava ak i uenom oveku da ouva duno
potovanje prema papi, od klevete ili ako ni od ega drugog, onda od otroumnog
zapitkivanja laika.
82. Na primer: "Zato papa ne isprazni istilite radi najsvetije ljubavi i najvee potrebe
dua?" To bi bio najpravedniji razlog ako bi mogao da otkupi nebrojeno mnotvo dua
bednim novcem kojim e graditi baziliku - najtrivijalniji od svih razloga.
83. I opet: "Zato treba da nastavimo praksu rekvijema i godinjih misa za mrtve?" "Zato
papa ne otplati ili dozvoli da se otplate povlastice ustanovljene za mrtve, kada je pogreno
moliti se za due koje su sada spasene?"
84. Opet: "Ovo je zasigurno nova vrsta pobonosti Boga i pape, kada oni dozvoljavaju
oveku koji nije poboan, Boijem neprijatelju da plaanjem novca spase odanu duu. Zato
onda oni ne spasu poradi besplatne ljubavi tu pobonu duu na ra un svoje sopstvene
potrebe?"
85. Opet: "Zato se oslobaanje od kaznenih kanonskih propisa jo uvek kupuje za novce
izdavanjem oprotajnica, kao da su one potpuno delotvorne, kada ovi propisi ve dugo
vremena zaista nisu na snazi zbog neupotrebe i no sebi su mrtvi?"
86. Opet: "Poto je papino bogatstvo vee od blaga najveeg kneza naeg vremena, zato on
radije ne izgradi baziliku Sv. Petra svojim sopstvenim novcem umesto onim od siromanih
vernika?"
87. Opet: "ta papa oprata i od ega on oslobaa ljude, kada oni putem svog savrenog
pokajanja imaju pravo na potpuno oprotenje i oslobaanje?"
88. Opet: "Koliko bi vee dobro bilo uinjeno Crkvi kada bi papa izrekao te oproste i
oslobaanja ne jednom kao to se ini sada, ve sto puta na dan, i to bilo kojem verniku?"
89. "Poto papa oprotajnicama ne trai toliki novac, koliko spasenje dua, zato stavlja van
snage oprotajnice koje su ranije bile priznate, kada su one isto tako delotvorne kao to su
uvek i bile?"
90. Suzbiti najsvesnija pitanja laika iskljuivo autoritetom, umesto da ih opovrgnemo
razumom, znai izloiti Crkvu i papu podsmehu njihovih neprijatelja, i unesreiti hriane.
91. Kada bi se, dakle, oprotajnice propovedale u duhu i sa mislima papinim, sve ove
tekoe bi se lako prebrodile, ili se one nikada ne bi pojavile.
92. Dole, dakle, sa prorocima koji kau Hristovom narodu: "Mir, mir!" kada mira nema.

6 of 7

20-06-09 13:40

95 teza / Martin Luter

http://siont.net/

93. Neka nestanu svi oni proroci koji Hristovom narodu govore: "Krst, krst!" kada krsta
nema.
94. Hriane treba ohrabriti da iskreno slede Hrista, svoju Glavu, kroz kazne, smrt i pakao.
95. I neka pouzdanije uu u nebo kroz mnoge nevolje, nego putem lane sigurnosti mira.
[1] Misli se da su biskupi spavali dok se ova promena deavala.
[2] Misli se na to da je ishod crkvenog zastupanja iskljuivo u Boijoj vlasti.
[3] Pape sedmog i devetog veka, koji su prema legendi bile voljne da se odreknu blaene vizije koju su nasledili, i da pate u bolovimaistilita, a u
korist vernih.

Izvor: Teoloki asopis, br. 1. (2001/2002.). Preveo: Endre Si.

Ovaj tekst je preuzet/odtampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.

Uslovi i prava za korienje ovog materijala su dati na stranici http://www.siont.net/garancije.php.

7 of 7

20-06-09 13:40