RELACIJE I FUNKCIJE

RELACIJE

ta je relacija?

Relacija je odnos, veza izmeu dva objekta.

Do sada, u matematici, smo se sretali sa razliitim relacijama.

To su, na primer jednako, paralelno, normalno, slino i mnoge druge.

Relacija, u stvari, ukazuje na odnos izmeu objekata, jer je esto potrebno objekte
uporeivati ili ih poreati po nekom zadatom kriterijumu, kao i uoiti slinost izmeu
njih i grupisati ih u grupe meusobno slinih.

DEFINICIJA I OSOBINE

Relacija se moe posmatrati kao povezivanje elemenata nekog skupa A , koji su u

vezi, relaciji, sa elementima nekog skupa B.

Znai ako x A i y B i pri tome su u datoj relaciji, onda svakom paru

pridruujemo vrednost T, a ako to nije sluaj vrednost

Relacija je bilo koji podskup Dekartovog proizvoda proizvoljnih skupova A i B . Ako

je A B i x, y kaemo da je x u relaciji sa y i piemo x y

Relacije se mogu predstaviti na razliite naine, ureenim parovima, tablicama,

graficima i td

x, y A B

Primer:
Relaciji

1,1 , 2, 2 , 2,1 , 1, 2 , 3,3 , 4, 4,

3
4

odgovara tablica i grafik.

2
A B , onda se skup A A A naziva Dekartovim kvadratom.

Ako

Relacija moe da ima sledee osobine:

Neka je

(R) refleksivna akko

(S) simetrina akko

(AS) antisimetrina

(T) tranzitivna

Relacija iz predhodnog primera je refleksivna, simetrina i tranzitivna.

A2

. Za relaciju tada kaemo da je

x A x x
x, y A x y y x
x, y A x y y x x y

x, y, z A x y y z x z

Primer:
U skupu A 1, 2,3, 4,5 definisana je relacija : x, y A : x y y x 1
Napisati tablicu, prikazati je grafiki, ispisati parove i ispitati osobine relacije.

1
2
3
4
5

VRSTE RELACIJA

Relacija koja je refleksivna, simetrina i tranzitivna zove se relacija ekvivalencije.

Relacija koja je refleksivna, antisimetrina i tranzitivna zove se relacija poretka.
Primer:
Relacije ekvivalencije su jednako, podudarno, slino i td, a relacije poretka su , , i
td.
Uloga relacije ekvivalencije je da se pomou njih izraze slinosti izmeu objekata i da
se oni grupiu u grupe meusobno slinih, a uloga relacije poretka da se objekti
poreaju ili uporeuju po nekom zadatom kriterijumu.
Relacija ekvivalencije moe da se razlae na klase ekvivalencije.
Ako je : relacija ekvivalencije, onda se klasa ekvivalencije, elementa x,

C x y x : y
Skup Cx
se zove koliniki skup.
Sve klase ekvivalencije jednog skupa ine njegovo razlaganje na disjunktne
podskupove, a njihova unija je sam polazni skup.

Primer: U skupu

1 1 1

A 1, 2, , ,3, , 4 definisana je relacija

2 3 4

: x, y A : x y x Z y Z x Z y Z
Odrediti elemente relacije i prikazati je. Dokazati da je ova relacija relacija
ekvivalencije, odrediti klase ekvivalencije i koliniki skup.

: 1,1 , 1, 2 , 2,1 , 2, 2 , 2,3 , 3, 2 , 2, 4 , 4, 2 , 1,3 , 3,1 ,

1, 4 , 3,3 , 3, 4 , 4, 4 , 4,3 , 4,1 ,

1 1 1 1 1 1 1 1
, , , , , , , ,
2
3 2 2 3 3 3 2

1 1
1 1 1 1 1 1 1 1
, , , , , , , , ,
4 3
2 4 4 2 4 4 3 4

1
2

1
3

1
4

1
2
1
3
1
4

Osobine :
(R) Relacija je refleksivna , jer

(S) Relacija je simetrina , jer

x x x Z x Z x Z x Z

x y y x x Z y Z x Z y Z y Z x Z y Z x Z

(T) Relacija je tranzitivna , jer

x y x Z y Z x Z y Z y Z z Z y Z z Z

xZ zZ xZ zZ

Ovo je relacija ekvivalencije.

Data relacija rastavlja skup A na 2 podskupa (klase)
Koliniki skup je

A / A1 , A2

A1 1, 2,3, 4 ,

1 1 1
, , .
2 3 4

A2

Primer:
12
x, y S : x y 3 x y
U skupu S x x N x definisana
je relacija
Pokazati da je zadata relacija relacija ekvivalencije. Odrediti klase ekvivalencije i koliniki skup.
Relacija je refleksivna
x S : 3 x x 3 0
Relacija je simetrina

x, y S : 3 x y x y 3k
y x x y 3k
Relacija je tranzitivna

3 x y 3 y x

x, y S : 3 x y x 3 y z
x y 3k y z 3m
Znai radi se o relaciji ekvivalencije
x z x y y z 3k 3m 3 k m 3n
Data relacija rastavlja skup S na 3 podskupa.
S0 3, 6,9,12 x x S x 3k

S1 1, 4, 7,10 x x S x 3k 1

Koliniki skup je

S 2 2,5,8,11 x x S x 3k 2

S / S0 , S1 , S 2

FUNKCIJE

Pojam funkcije ili preslikavanja spada u osnovne matematike kategorije.

Jasna predstava o pojmu funkcije stvorena je tek u 17. veku.

Kod funkcija, kao i kod relacija, uspostavlja se veza izmeu elemenata dva skupa, ali
dok kod relacija jednom elementu x skupa A mogu odgovarati vie elemenata skupa
B, kod funkcija jednom elementu x skupa A moe odgovarati smo jedan elemenat y
skupa B.

DEFINICIJA I OSOBINE

f : A B je relacija ,
koja ima osobinu da je svaki elemenat skupa A u relaciji tano sa jednim
elementom skupa B, tj x A y B x, y f
Preslikavanje ili funkcija skupa A u skup B, u oznaci

x A y , z B x , y f x , z f
x, y f

Kod funkcija uobiajeno je da umesto

funkcija f preslikava x u y.

Tada x nazivamo originalom, y njenom slikom.

piemo

y f x

yz

i kaemo da

Dx A

Skup
onih elemenata iz kojima su korespondirani elementi skupa naziva
se oblast definisanosti ili domen funkcije.

Dy B

Skup
onih elemenata iz kojima su korespondirani elementi skupa naziva
se oblast vrednosti ili kodomen funkcije.

Primer:
Kod funkcija na konanim skupovima koristimo sledee zapise:
Ako su dati skupovi A a, b, c i B 1,3 onda jedna od moguih funkcija je
a b c

1 3 1

ili zapisana korienjem ureenih parova

f a,1 , b,3 , c,1

Relacija f U b, 2 nije funkcija, jer bi se element b preslikavao u dva razliit

elementa 2 i 3.

f : A2 A
, naziva se binarnom operacijom.

Funkcija

Poznate binarne operacije su sabiranje, oduzimanje, mnoenje i sl.

Funkcija

f : A B se naziva ili injektivna ako

x1 , x2 A x1 x2 f x1 f x2

Funkcija se naziva na ili surjektivna ako

y B , x A y f x

U sutini

Ako je preslikavanje 1-1 i na takvo preslikavanje ili funkciju nazivamo bijektivnim,

(obostrano jednoznano preslikavanje).

Dy B

Primer:
Ispitati da li je funkcija f x 2 x 1

bijekcija.

Ako je ispunjeno x1 , x2 R x1 x2 f x1 f x2
preslikavanje je 1-1.
Izrazi koji u sebi sadre nejednakosti se teko dokazuju i jednostavnije je koristiti
kontrapoziciju predhodnog izraza koja glasi f x1 f x2 x1 x2 .
Dakle
2 x1 1 2 x2 1 x1 x2
, ime smo dokazali da je preslikavanje 1-1.
Da bismo dokazali da je preskikavanje na reimo polaznu jednainu po y. Dobiemo
izraz x 1 y 1
2

y R , x R x y
Onda
i zakljuujemo da je preslikavanje na.
2
2
Poto je preslikavanje 1-1 i na, ono je odnosno bijekcija.

KOMPOZICIJA FUNKCIJA

g o f predstavlja
f :A B i
g : B C funkcije. Tada izraz
Neka su date
proizvod ili kompoziciju ili slaganje preslikavanja f i g, a definie se kao

x A g o f x g f x
Primer:
Ako su dati skupovi A 1, 2,3 , B a, b, c , C 5,6,7

1 2 3
f
,g
a
b
c

Tada

a b c

7 6 5

g of : A C

glasi

1 2 3
g of

7 6 5

f : A B, g : B C

Primer:
Neka su funkcije zadate formulama
Tada je:

f x 2 x 1, g x x 2 x 1

g o f x g f x 2 x 1 2 x 1 1 4 x 2 6 x 3
f og x f g x 2 x 2 x 1 1 2 x 2 2 x 2
2

g og x g 2 x x 2 x 1 x 2 x 1 1 x 4 2 x 3 4 x 2 3x 3
f o f x f 2 x 2 2 x 1 1 4 x 3
2

INVERZNA FUNKCIJA

Ako je f : A B
A sa osobinom

bijekcija, onda je

f 1

inverzna funkcija skupa B u skup

f 1 o f I , gde je I identiko preslikavanje, tj. x A I x x

Moemo i pisati

Grafici funkcija f i

f 1 f x x

f 1 su simetrini u odnosu na pravu y=x.

Primer:
Nai inverzno preslikavanje od f x 2 x 1
Pokazali smo da je funkcija bijekcija, odnosno zadovoljava da je 1-1 i na. Dakle postoji
inverzno preslikavanje
x 1
1
f

x y

Grafici ovih funkcija su simetrini u odnosu na pravu y=x

Primer:
2
Odrediti inverznu funkciju funkcije f x x
Kako i za x=-1 i x=1 dobijamo istu vrednost funkcije y=1 , zakljuujemo da funkcija
nije 1-1 , odnosno bijekcija, pa ne postoji inverzna funkcija.

PITANJA ZA PONAVLJANJE

Definisati pojam relacija.

Navesti osobine relacija.
ta je relacija ekvivalencije?
ta je relacija poredka?
ta je funkcija?
Koja je osnovna razlika izmeu relacija i funkcija?
Koje je preslikavanje 1-1?
Koje je preslikavanje na?
ta je bijekcija?
Definisati inverzno preslikavanje.
Definisati kompoziciju preslikavanja.

Primer:
Preslikavanja f i g definisana su sa f(x)=4x+5 i g(x)=x-5. Odrediti
Reenje:
Prvo mora da se proveri da li je preslikavanje g bijekcija.

g 1 x x 5

g 1 o f x g 1 f x 4 x 5 5 4 x 10

g 1 o f