VIRUSNE INFEKCIJE TELADI U NEONATALNOM PERIODU

Sava Lazi, Tama Petrovi,

Uvod
Virusna oboljenja teladi predstavljaju znaajan zdravstveni i ekonomski problem.
esto se pojavljuju periodino, ali istovremeno kod veeg broja teladi, pa na taj nain
uzrokuju znaajne gubitke. Ovim oboljenjima se ne poklanja uvek adekvatna panja.
Blagovremeno se ne preduzimaju odgovarjue preventivne mere, a esto se dogaa da se one
primenjuju tek kada se bolest pojavi, to je obino bez rezultata. Odgoj vie teladi razliitog
uzrasta na malom prostoru, esto i u jednom objektu, predstavlja idealan preduslov za
nastanak i razvoj mnogih oboljenja virusne etiologije. Pored navedenog, u industrijskom
nainu odgoja goveda, odnosno teladi, panja se poklanja populaciji, a malo individui, koja
moe da bude potencijalni izvor mnogih infekcija. Ponekad se deava da osnovne bioloke
karakteristike gajenja teladi, budu podreene tehnolokim zahtevima industrijskog naina
uzgoja, to neminovno dovodi do pojave razliitih individualnih reakcija koje predstavljaju
potencijalnu opasnost za pojavu mnogih oboljenja, a posebno virusne etiologije.
Ukoliko se analiziraju karakteristike i uestalost pojavljivanja oboljenja teladi virusne
etiologije, moe se zakljuiti da dominiraju dve grupe oboljenja. Jednu grupu ine oboljenja
respiratornih organa, koja se manifestuju simptomima respiratornog sindroma, a drugu grupu
predstavljaju oboljenja organa digestivnog trakta u vidu gastrointestinalnog sindroma.
U kompleksnoj etiologiji respiratornog sindroma smatra se da dominantnu ulogu
imaju virusi i to pre svega govei herpesvirus-1 (BHV-1, ili virusa IBR/IPV), zatim virus
parainfluence 3 (PI-3), virus bovine virusne dijareje (BVDV), govei respiratorni sincicijalni
virus (BRSV), ali i drugi virusi, kao to su govei: koronavirusi, adenovirusi, rinovirusi,
kalcivirusi, reovirusi. Meutim, uloga ovih virusa u nastanku respiratornog sindroma nije jo
rasvetljena. Oni se povremeno seroloki dijagnostikuju, pa se zbog toga smatra da imaju
uticaj na pojavu respiratornog sindroma. Respiratorni sindrom retko biva uzrokovan jednim
agensom, najee meanim, virusnim i bakterijskim infekcijama, uz znaajan uticaj faktora
stresa, kao to su neadekvatni ambijentalni-smetajni uslovi, deficijencije u hrani, umor u
sluajevima dueg transporta, nagle promene naina ishrane i dranja itd. Deavaju se meane
virusne infekcije, koje esto zavravaju letalnim ishodom. Ova pojava je uoljiva kada je
ivotinja inficirana virusom BVD i nekim od pomenutih virusa. Poznata je injenica da
BVDV deluje izrazito imunosupresivno na mnoge elije i efektore imunog sistema, pa na taj
nain omoguava nastanak i razvoj drugih infekcija.
Virusi mogu da uzrokuju pojavu respiratornog sindroma ak u 100% sluajeva. Kao primer
visokog morbiditeta predstavlja infekcija teladi goveim herpesvirusom-1.
Dosadanja istraivanja etiologije gastrointestinalnog sindroma ukazuju da pored
bakterija i virusi mogu da budu znaajan etioloki faktor. Govei rotavirusi, koronavirusi,
adenovirusi, parvovirusi, pestivirusi (BVDV), herpesvirusi mogu da budu uzronici
gastrointestinalnog sindroma. Smatra se da u etiopatogenezi ovog sindroma virusi mogu da
budu uzronici u oko 10% sluajeva.
Virusni etioloki faktori u patogenezi respiratornog sindroma
U klinikom kao i u ekonomskom pogledu smatra se da je od svih oboljenja organa za
disanje najznaajnija enzootska bronhopneumonija ili respiratorni sindrom. U klinikoj slici
dominiraju simptomi koji oslikavaju akutni bronhopulmonalni sindrom. Mogu da obolu telad
ve od desetak dana kao i junad uzrasta do godinu dana. Ekonomski gubici su ogromni, jer
morbiditet dostie ak 100%, a mortalitet moe da bude vei od 30%. Mnogi istraivai
smatraju da respiratorni sindrom nanosi najvee tete. Procenjuje se da je respiratorni sindrom

najskuplja bolest, jer pored visokog morbiditeta i mortaliteta obuhvata itav niz drugih
gubitaka i trokova, kao to su su smanjen prirast, slabije iskoriavanje hrane, zaostajanje u
razvoju, velika koliina klaninih konfiskata, trokovi leenja i profilakse.
Uzroci nastanka respiratornog sindroma su vrlo kompleksni, a moe se rei da su jo i
nedovoljno izueni. Smatra se da respiratorni sindrom nastaje kao posledica sinergistikog
delovanja predisponirajuih faktora stresa, koji naruavaju sistemske i lokalne imunoloke
mehanizme, uz istovremeni uticaj infekcije jednim ili vie virusa i bakterija. Virusne infekcije
naruavaju imunoloku reaktivnost organa respiratornog sistema, to omoguava kolonizaciju
itavog sistema mnogim bakterijama. Pored navedenog, treba istai da goveda, kao
ivotinjska vrsta, svojim anatomskim i fiziolokim karakteristikama plua, predisponiraju
nastanku respiratornog sindroma. Takoe, je poznato da u pluima goveda ima manje
makrofaga, nego kod ostalih ivotinjskih vrsta, kao i injenica da su na goveim elijama, a
posebno na elijama tkiva plua masovno distribuirani receptori (heparan sulfat) koji su
odgovorni za vezivanje BHV-1. Ipak, etiopatogeneza respiratornog sindroma kod teladi mora
se posmatrati sa aspekta delovanja faktora stresa i infekcije virusima i bakterijama. Prikaz
potencijalnih faktora stresa, kao i moguih mikroorganizama dat je u tabeli 1.
Tabela 1: Najei faktori stresa i mikroorganizmi koji uestvuju u nastanku respiratornog
sindroma
Faktori stresa
Temperatura
Vlaga
Praina
Iritirajui gasovi
Zamor
Uznemiravanje Strah
Gladovanje
e - Dehidratacija
Deficiti u ishrani

Virusi
BHV-1*
BVDV*
PI-3*
BRSV*
Adenovirusi
BHV-4
Rinovirusi
Reovirusi
Kalcivirusi

Bakterije
Mannheimia haemol.
Pasteurela multoc.
Hemophilus somnis
Arcanobact. pyog.
Mycobacterium bovis
Streptococcus pneum.
Staphylococcus aureus

Mikoplasme
M. bovis
M. dispar
M. hyorhinis
M.bovirhinis
Ureoplasma diver.

Hlamidie
Chlam. spp.

* Virusi za koje je dokazano da mogu biti primarni uzronici respiratornog sindroma goveda
Smatra se da dominantnu ulogu u nastanku masovne pojave respiratornog sindroma,
to znai da u stadu oboli istovremeno vie jedinki, imaju virusi i da oni predstavljaju, uz
faktore stresa, "okida" za izbijanje respiratornog sindroma. Virusi, uzronici respiratornog
sindroma kod teladi, se najee umnoavaju u epitelnim elijama gornjih partija
respiratornog trakta, to dovodi do oteenja i propadanja elija i stvaranje uslova za
umnoavanje prisutnih bakterija i njihovu kolonizaciju u donje partije plua. Propadanje
epitelnih elija respiratornog trakta, kao posledica umnoavanja virusa, moe da bude
ekstremno brzo, kada vei deo disajnih puteva ostaje bez epitela. Nakupljeni detritus kao i
vee koliine sluzi dovode do obstrukcije sitnijih disajnih puteva i predstavljaju idealnu
podlogu za umnoavanje bakterija. Posledina komplikacija ovakvom stanju je hipoksija i
nekontrolisana eksudacija tenosti u vazdune puteve. Virusi respiratornog sindroma se
najee unose u stado inficiranim ivotinjama, a uglavnom se izluuju iscetkom iz nosa i
oiju, pljuvakom i ire aerosolom, sa ivotinje na ivotinju, ili kontaminiraju hranu, vodu,
prostirku i drugo.
Od virusnih etiolokih agenasa, prema sopstvenom iskustvu kod nas dominiraju BHV1, BVDV, PI-3, a u poslednjih nekoliko godina zapaeni su od strane vie istraivaa i
sluajevi respiratornog sindroma uzrokovani BRSV. Prema tome u narednom delu teksta
opisae se geneza respiratornog sindroma uzrokovana ovim virusima.
Govei herpesvirus 1 (BHV-1)

Govei herpesvirus 1 ili ranije nazivan virusom infektivnog bovinog rinotraheitisa

(VIBR) kod teladi moe da prouzrokuje teka oboljenja organa za disanje, konjunktivitis kao i
sistemsku infekciju kod novoroene teladi. Infekcija BHV-1 je rasprostranjena irom sveta, a
goveda su glavni domaini, mada se ovaj virus moe nai i kod koza kao i nekih divljih
preivara (jeleni, bizoni). Pojavi oboljenja izazvanih ovim virusom najee prethodi
uvoenje inficirane ivotinje u zapat, jer se virus najee i najlake iri inficiranim
ivotinjama. irenje virusa na ivotinje u zapatu se deava brzo zbog visoko kontagiozne
prirode virusa. Mada se ne smeju zanemariti i drugi naini irenja virusa, pre svega zbog
njegove stabilnosti u prirodi. Virus se moe preneti mehaniki preko hrane, vode, pribora,
opreme i drugog ukoliko se na njima nalazi iscedak obolele ivotinje. BHV-1 moe da
prouzrokuje teka klinika oboljenja kod goveda svih starosnih kategorija, ali je ipak najei
respiratorni sindrom kod teladi i junadi. Infekcija najee nastaje aerosolom u nosnim
upljinama. Virus se umnoava u epitelnim elijama sluzokoe nosne duplje i iri se na
epitelne elije dunika i plua i svojim umnoavanjem uzrokuje propadanje ovih elija. Kod
nekomplikovanih BHV-1 infekcija najei kliniki simptomi su vodenasto-sluzav iscedak iz
nosa, poviena telesna temperatura (41-42C), ubrzano disanje, gubitak apetita i povremeno
jak kaalj. Paljivim klinikim pregledom mogu se uoiti hiperemija i sitna arita nekroze
na sluzokoi nosne duplje. Hiperemija sluzokoe nosne duplje sa aritima nekroze u veini
sluajeva je veoma izraena. Na nosnom ogledalu, pored hiperemije se mogu zapaziti kraste,
koje kada se skinu zapaa se tkivo izrazito crvene boje (crveni nos - raniji naziv bolesti).
Intenzivna salivacija se javlja kod pojedinih grla zbog disanja preko usta i nedostatka
vazduha. Prisutni iscedak i izrazita hiperemija sa posledinim edemom sluzokoe gornjih
disajnih puteva umanjuje unoenje vazduha u plua, pa su ivotinje prisiljene da diu na usta.
Tok bolesti je promenljiv, jer sekundarne bakterijska infekcije znaajno menjaju tok obolenja
i klinike simptome bolesti. Ukoliko se auskultacijom grudnog koa uje krkljanje, tada se sa
velikom verovatnoom moraju uzeti u obzir i sekundarne infekcije bakterijama. Jaina i
priroda naenih oteenja u disajnim organima varira zavisno od vremena pregleda i obima
sekundarne infekcije. Oteenja koja se zapaaju manifestuju se nekrotinim aritima na
sluzokoi nosa, drela, grkljana i dunika. Kako oboljenje napreduje, pojavljuju se ostaci
propalih elija i eksudat na povrini sluzokoe svih disajnih organa sa otokom i kongestijom
sluzokoe. Oteenja na sluzokoi nosa vide se golim okom, a predstavljaju srasle pustule i
nekrotine epitelne elije koje otpadaju i ostavljaju erozije.
Pored infekcije disajnih puteva, virus kod teladi moe da uzrokuje i infekciju
konjunktiva. Deava se da je jedini vidljivi znak infekcije teladi BHV-1 samo pojava
konjunktivitisa. Jo nije u potpunosti razjanjeno, da li konjunktivitis nastaje kao posledica
infekcije gornjih disajnih puteva i posledinog irenja virusa na sluzokou oka, ili infekcija
prvo nastaje preko sluzokoe oka. Meutim, bez obzira kako nastaje, infekcija znaajno je
istai da konjunktivitis predstavlja znaajan kliniki simptom infekcije teladi BHV-1.
Ukoliko ivotinja preivi akutni oblik, uspostavlja se latentna infekcija koja traje
doivotno. Kod latentnog oblika infekcije sa BHV-1 ne uoavaju se simptomi bolesti, pa se
moe rei da je ivotinja potpuno zdrava. Jedini simptom infekcije predstavlja nalaz
specifinih antitela protiv BHV-1 u krvnom serumu. Reaktivacija latentne infekcije javlja se
sporadino, rezultirajui umnoavanjem i izluivanjem virusa kao i njegovim irenjem na
neinficirane ivotinje. Mnogi faktori stresa kao i upotreba kortikosteroida u terapeutske svrhe
doprinose reaktivaciji latentne infekcije to doprinosi odravanju virusa u prirodi.
Virus bovine virusne dijareje (BVDV)
Infekcija goveda virusom govee virusne dijareje se javlja u vidu razliitih klinikih
manifestacija, koje zavise od karakteristika (soja) virusa, imunolokog statusa ivotinje i
uticaja drugih mikroorganizama. Akutna infekcija se najee javlja kod mlaih ivotinja.
Inkubacija ovog virusa kod akutne infekcije se kree u proseku od 5 7 dana, a tokom
inkubacije prisutna je viremija koja obino traje oko 15 dana, leukopenija i prolazna groznica.

Tokom akutne infekcije zapaaju se blagi kliniki simptomi u vidu depresije i inapetence,
zatim se pojavljuje okulonazalni iscedak, a povremeno mogu da se zapaze erozije i ulceracije
u usnoj duplji. Kada se BVDV infekcija prvi put pojavi u zapatu, tada je morbidite kod svih
kategorija goveda skoro 100%, dok je mortalitet mali. Mada, zbog izrazitog
imunosupresivnog delovanja BVDV, ishod akutne infekcije je esto uslovljen uticajem drugih
mikroorganizama. Meane infekcije BVDV i infekcije BHV-1, BRSV, PI-3 virusoma ili
Pasteurella spp. mogu da budu veoma teke i esto sa letalnim ishodom. Na organe
respiratornog sistema BVDV ima dvostruki efekat. Prvi efekat se ogleda u destruktivnom
delovanju virusa na lokalne odbrambene mehanizme gornjih disajnih puteva i plua, a drugi
je sistemskog karaktera, pri emu posledice trpe svi organski sistemi, pa i respiratorni, a
ogleda se u tekom oteenju funkcija itavog imunolokog sistema u organizmu. Smatara se
da, od svih virusa koji mogu da uzrokuju respiratorni sindrom kod teladi, BVDV ima najjai
imunosupresivni efekat kako na nivou organa respiratornog sistema, tako i na nivou itavog
organizma. Prema tome infekcije BVDV treba posmatrati pre svega sa aspekta
imunosupresije, to omoguava patogeno delovanje mnogim mikroorganizmima.
Meutim, treba istai da neki sojevi BVDV genotipa 2 uzrokuju teke oblike oboljenja
respiratornog trakta, koji se manifestuju visokom temperaturom, ubrzanim i abdominalnim
disanjem, a esto zavravaju letalnim ishodom. Treba istai da kod nas jo nije zabeleena
pojava sojeva BVDV genotipa 2, ve samo genotipa 1, ali to navodi na opreznost da se
prilikom uvoza goveda, ne unesu u dravu sojevi BVDV genotipa 2.
Kada se govori o infekciji teladi sa BVDV mora se napomenuti mogunost pojave
perzistentne infekcije (PI). Naime, nakon infekcije majke necitopatogenim sojevima BVDV u
peridu gestacije od oko 30 pa do 110-120 dana (prva treina graviditeta) moe doi do
intrauterine infekcije fetusa koja ne mora da rezultira pobaajem. U tom periodu gestacije
imunoloki sistem fetusa nije dovoljno razvijen da BVDV prepozna kao stranu materiju, ve
ga prihvata kao deo svog organizma. Kasnije, kada se imunoloki sistem potpuno razvije,
organizam BVDV ne moe da prepozna, pa na njega razvija imunotoleranciju kao i na sve
sopstvene materije, odnosno elije i tkiva. U fetusu se virus umnoava, razvija se viremija
koja perzistira tokom itavog gestacionog perioda, kao i posle roenja. PI ivotinja dolazi na
svet kliniki zdrava, bez obzira to se kod nje umnoava virus. Duina ivota PI ivotinje je
kratka, ali tokom itavog perioda ivota ona konstantno izluuje virus i predstavlja izvor
infekcije. Necitopatogeni biotipovi BVDV se replikuju u fetusu izazivajui vea ili manja
oteenja raznih organskih sistema, ali ipak nedovoljna da bi izazvala smrt fetusa i njegov
pobaaj. Takva telad su prilikom raanja iva, ali esto zakrljala, avitalna ili su izgledom
normalna. Deava se da se raaju telad sa simptomima poremeaja centralnog nervnog
sistema, zbog hipoplazije malog mozga kao rezultat infekcije sa BVDV.
Parainfluenca 3 (PI-3) virus
Virus PI-3 je dokazan kao uzronik bronhopneumonije teladi, a infekcija ovim
virusom se najee javlja tokom jeseni i zime. Najpriemljivija su mlada telad. Kod njih se
infekcija manifestuje u vidu poviene telesne temperature, pojavom suvog kalja, ubrzanog
disanja, seroznog iscetka iz nosa i oiju. Infekcija teladi samo PI-3 virusom je blaeg oblika,
ali je retka, odnosno infekcija ovim virusom kod teladi se esto komplikuje drugim virusima i
bakterijama pa je tada klinika slika znaajno drugaija, odnosno tea, a ishod infekcije esto
neizvestan. Eksperimentalno je dokazano da PI-3 virus kod alveolarnih makrofaga smanjuje
ekspresiju Fc i C3b receptora, to znaajno smanjuje sposobnost fagocitoze. Takoe,
eksperimentima je dokazano da infekcija teladi PI-3 virusom poveava kontrakcije glatke
muskulature disajnih puteva to omoguava kolonizaciju plua mnogim bakterijama.
Bovini respiratorni sincicijalni virus (BRSV)
Prema podacima iz literature BRSV se smatra jednim od najee dokazivanih
uzronika respiratornog sindroma goveda. Kod nas se ovaj virus ranije nije utvrivao, ali u

poslednjih nekoliko godina utvreno je nekoliko sluajeva respiratornog sindroma

uzrokovanih ovim virusom. Smatra se da ovaj virus izaziva teka oboljenja organa
respiratornog trakta kod svih kategorija goveda, a posebno kod mlae teladi. Infekcija ovim
virusom se najee pojavljuje tokom jeseni i zime, ali zabeleeni su sluajevi oboljenja i
tokom leta, koja su se vezivala za klimatske faktore, kao to su iznenadne i vee teperaturne
oscilacije i pad atmosferskog pritiska. Najei put irenja virusa je aerosolom, ali i
kontaminiranom hranom, vodom, prostirkom kao i raznom opremom sa kojom telad dolazi u
kontakt. Meutim, kao i za sve virusne uzronike respiratornog sundroma, za nastajanje
infekcije je najvaniji neposredni kontakt inficirane i prijemive ivotinje. Virus se najee
unosi u zapat inficiranim grlima, kada mogu da obole skoro sva grla, bez obzira na uzrast.
Inkubaciioni period kod infekcije BRSV iznosi od 3 do 10, a najee 5 dana od infekcije, jer
tada se zapaaju prvi simptomi bolesti. Kliniki znaci variraju, od jedva primetnih do veoma
tekih, kada u klinikoj slici dominiraju veoma jak kaalj i ubrzano disanje ivotinja
ispoljava skoro sve simptome gladi za vazduhom, kao to su ispruen vrat sa sputenom
glavom, isplaenim jezikom, disanjem kroz usta i sa izrazitom salivacijom, a u izluenoj
pljuvaki, koja je iskljuivo penastog izgleda, mogu se zapaziti i primese krvi. Telesna
temperature se naje kree u intervalu od 40 i 42 C. Iznenadna pojava mukopurulentnog
iscetka iz nozdrva i oiju, pojava snanog kalja, visoka telesna temperature, kao progresivno
ubrzano disanje su tipni predstavnici klinike slike kod teladi inficiranim BRSV.
Dijagnostikovanje respiratornog sindroma
Dijagnostikovanje respiratornog sindroma kod teladi nije teko, karakteristini
kliniki simptomi kao i patoanatomske promene na respiratornim putevima i pluima
nedvosmisleno upuuju na resptratornim sindrom. Meutim, postavljanje etioloke dijagnoze
zahteva laboratorijsko ispitivanje. Laboratorijsko iospitivanje se sastoji u dokazivanju
virusnog agensa ili njegovih specifinih antitela. Dokazivanje virusa se moe vriti iz uzoraka
uzetih sa sluzokoe nosnih duplji i/ili konjunktiva. U cilju breg i efikasnijeg dokazivanja
virusa najbolje je bris uzeti odmah, sa pojavom prvih simptoma bolesti, odnosno pre nego to
se u iscetku nosa ili oiju zapaze primese gnoja. Uzorci briseva sluzokoa moraju brzo da se
transportuju u laboratoriju i to je veoma bitno moraju biti smeteni u "transportnom
medijumu" (epruveta sa sterilnim fiziolokim rastvorom, hranljivim medijumom za
odravanje kulture elija, ili neki drugi rastor neutralnog pH), jer se na taj nain elije, a sa
njima i virus, odravaju u ivotu. Od ivih ivotinja, a u cilju postavljanja etioloke
dijagnoze, veoma je korisno uzeti i parne uzorke krvi (zlatno pravilo seroloke dijagnostike),
radi utvrivanja titra specifinih antitela protiv virusa izazivaa respiratornog sindroma.
Naime, utvrivanje dvostrukog ili vie puta veeg titra antitela u serumu uzetom 3 4 nedelje
posle pojave oboljenja, veoma sigurno upuuje na zakljuak o virusnoj etiologiji.
Kod uginulih ivotinja neophodno je izvriti patoanatomski pregled, a u cilju
postavljanja etioloke dijagnoze potrebno je uzeti uzorke sluzokoe iz nosne duplje, kao i
promenjene delove sluzokoe sa drugih organa disajnih puteva (prema sopstvenom iskustvu
za izolaciju virusa uzima se promenjeni deo sluzokoe dunika). Radi dokazivanja virusa, kod
uginulih ivotinja uzimaju se i delovi plunog tkiva i medijastinalni limfni vorovi. Prilikom
uzorkovanja tkiva plua, veoma je znaajno da se zna, de uzorci koji se uzimaju za
virusoloka ispitivanja moraju da budu uzeti sa prelaza obolelog i zdravog tkiva, odnosno u
uzorcima plunog tkiva ne sme da budu primese gnoja, nekrotinog tkiva i detritusa.
Dokazivanje virusa u laboratoriji se vri na razne naine koji su zasnovani na izolaciji virusa
preko prijemivih kultura elija, dokazivanjem virusnih antigena i/ili dokazivanjem virusnih
nukleinskih kiselina. Smatra se da je za decidno postavljanje etioloke dijagnoze neophodno
dokazati uzronika u materijalu koji se ispituje.
Terapija respiratornog sindroma

U cilju efikasnosti neophodno je da se sa terapijom odpone to pre, odnosno da

primenjena terapija bude blagovremena. Poznato je da jo ne postoji specifina antivirusna
terapija, ali zbog potencijalnog uticaja bakterija, sa tretmanom obolelih teladi neophodno je
zapoeti antibakterijskim lekovima u propisanoj dozi i u dovoljno dugom vremenskom
intervalu, od najmanje 3 5 dana. U sluajevima tekih oblika respiratornog sindroma pored
antibiotika moraju se u terapiji primenjivati kortikosteroidi, vitamini (AD3E i C) pa ak i
infuzioni rastvori.
Osnovni zadatak terapije se ogleda u unitavanju bakterija koje u sadejstvu sa
virusima znaajno oteuju tkiva respiratornih organa, pa se upotrebom antibakterijskih
lekova smanjuje zapaljenski proces i spreava nastanak tekih, po ivot opasnih, klinikih
simptoma. Zato upotreba antibakterijskih lekova treba da bude to je mogue ranije
(blagovremena), da bi se zaustavila mnogobrojna oteenja i spreila funkcioleza organa u
sistemu za disanje.
Profilaksa respiratornog sindroma
Profilaksa respiratornog sindroma teladi se mora razmatrati sa vie aspekata, kao to
su menadment, zoohigijenski i ambijentalni uslovi smetaja i ishrane teladi, primene
specifine imunoprofilakse (vakcinacija) i drugih postupaka koji treba da doprinesu
smanjenju uticaja stresa i preveniraju infekcije. Sigurno da dobar menadment, jo tokom
uzgoja krava u zadnoj treini graviditeta, a zatim prilikom raanja teladi pa sve do zaluenja,
uz adekvatan smetaj i ishranu u velikoj meri prevenira nastanak respiratornog sindroma.
Ukoliko se govori o ishrani neophodno je napomenuti da blagovremeno napajanje i uzimanje
kolostruma u dovoljnim koliinama predstavlja osnovne zahteve odgoja teladi. Smetaj
ivotinja u dovoljno provetrenim, suvim i osvetljenim prostorijama takoe, znaajno
umanjuje mogunosti nastanka respiratornog sindroma. Prenaseljenost, visoka vlaga, puno
iritirajuih gasova, su kao to je ve reeno, kljuni faktori stresa i znaajno doprinose
izbijanju respiratornog sindroma. Danas se sve vie pribegava individualnom nainu odgoja
teladi u zasebnim boksevima, kojima je omoguena apsolutna ventilacija, optimalna vlanost
i spreavanje neposrednog kontakta sa drugim teladima. Jedan od kljunih momenata u
prevenciji respiratornog sindroma predstavlja detaljna kontrola zdravstvenog statusa ivotinja
koje se uvode u zapat.
Meutim, primena specifine imunoprofilakse (vakcinacija) predstavlja kljuni faktor
prevencije nastanka respiratornog sindroma. Neophodno je napomenuti da vakcinacija ne sme
biti zamena za neadekvatni smetaj, propuste u ishrani i menadmentu. Ukoliko je
opredeljenje da se respiratorni sindrom kod teladi prevenira upotrebom vakcina, onda se one
moraju primenjivati jo na kravama u periodu graviditeta, odnosno u poslednjoj treini
graviditeta. Neophodno je da se pre upotrebe vakcina utvrdi virusni etioloki faktor i da se
tada saini program vakcinacije koji mora da obuhvati ne samo vakcinaciju visoko gravidnih
krava ve i teladi. Sopstvenim ispitivanjima utvreno je da se vakcinacijom i revakcinacijom
krava protiv BHV-1 infekcije u poslednjoj treini graviditeta postie visok nivo specifinih
antitela protiv BHV-1 u kolostrumu. Pri tome se mora voditi rauna da interval izmeu
vakcinacije i revakcinacije ne bude krai od 3 nedelje, kao i da se revakcinacija sprovede
najmanje 3 nedelje pre oekivanog termina telenja. Blagovremenim uzimanjem kolostruma i
u dovoljnoj koliini, postiu se kod teladi ve 48 asova po roenju, visoki nivoi antitela
protiv BHV-1, skoro kao kod krava posle revakcinacije. Prisustvo visokih nivoa ovih antitela
kod teladi omoguava pouzdanu zatitu od BHV-1 infekcije. Takoe, sopstevnim
ispitivanjima, je ustanovljeno da kod teladi, poreklom od vakcinisanih krava protiv BHV-1
infekcije, kolostralna antitela znatno due perzistiraju nego kod teladi koja potiu od
nevakcinisanih krava. Ovaj momenat, odnosno period perzistencije kolostralnih antitela mora

se uzeti u obzira kada se izrauje program vakcinacije teladi protiv BHV-1 infekcije, zbog
interferencije kolostralnih antitela i primenjene vakcine.
Na naem tritu postoje samo dve vakcine protiv respiratornog sindroma teladi. Obe
su inaktivisane i u sebi sadre od virusnih agenasa respiratornog sindroma samo BHV-1 i PI-3
virus. Jedna je sa uljnim, a druga je sa aluminijum hidroksidom kao adjuvansom. Meutim,
mogue je interventnim uvozom obezbediti i druge vakcine koje u sabi sadre i ostale virusne
agense respratornog sindroma.
Virusni etioloki faktori i patogeneza oboljenja organa digestivnog trakta
Kada se govori o oboljenjima organa digestivnog trakta virusne etiologije kod teladi
najee se misli na razliite oblike gastroenteritisa ili enteritisa. Virusi koji izazivaju
gastroenterite ili enterite replikuju se u epitelnim elijama sluzokoe creva i u njima dovode
do razliitog nivoa oteenja i disfunkcije. Skoro sve virusne infekcije digestivnog trakta
nastaju ingestijom kontaminirane hrane i vode. Period inkubacije je veoma kratak, najee
oko 12 sati, odnosno oboljenje se manifestuje brzo, bez pojave predhodnih simptoma.
Meutim, virusi, da bi izazvalioboljenje moraju preiveti kiselu sredinu eludca i bazne
uslove u crevima, kao i uticaj raznih proteolitikih enzima, soli unih kiselina,
imunoglobulina i drugih specifinih i nespecifinih antivirusnih faktora koji su prisutni u
crevima. Prema tome, nastanak i razvoj virusne infekcije creva uslovljen je pre svega
koliinom i virulencijom unetog virusa, ali i uzrastom ivotinje. U digestivnom traktu mladih,
tek roenih ivotinja, pH vrednost je neutralna, mnogi proteoloitiki enzimi su jo neaktivni,
luenje unih kiselina nije jo uspostavljeno, a prisustvo specifinih ili nespecifinih
antivirusnih faktora je iskljuivo uslovljeno kvalitetom i koliinom uzetog kolostruma. Prema
tome, digestivni trakt novoroene ivotinje predstavlja pogodnu sredinu za umnoavanje i
kolonizaciju mnogim enteropatogenim virusima. Generalno posmatrano moe se rei da sve
virusne infekcije poinju u proksimalnom delu duodenuma i ire se progresivno prema
jejunumu i ileumu, a ponekad mogu da zahvate i deo kolona. Brzina kolonizacije zavisi od
koliine i virulencije virusa, ali i imunog statusa ivotinje. Kako infekcija napreduje, epitelne
elije propadaju i zamenjuju se mladim elijama kod kojih je sposobnost resorpcije i
produkcije enzima znatno redukovana. Posledino ovakvom stanju, u crevima se ne odvija
potpuna digestija i resorpcija, ostaje dosta nesvarenih ili delimino svarenih hranljivih
materija, to poveava osmotski pritisak i dovodi do povlaenja ekstracelularne tenosti i
elektrolita u lumen creva. Posledica ovakvog stanja je pojava dijareje (koncentracija suve
materije u fecesu manja od 10%) i dehidratacije. Treba istai da nastalo stanje u crevima
posle virusne infekcije pogoduje umnoavanju mnogih bakterija, a pre svega E. coli, to
prouzrokuje izraenije klinike simptome enteritisa, a anse za izleenje su svedene na
minimum. Meutim, primeeno je da neke virusne infekcije digestivnog trakta prestaju same
od sebe, verovatno zbog relativno vee rezistencije i interferencije mladih elija, koje brzo po
infekciji zamenjuju inficirane epitelne elije. Naime, pretpostavlja se, da se na mladim, jo
nezrelim epitelnim elijama nisu razvili receptori za viruse i da je kod njih proces produkcije
interferona izraeniji. Najei uzronici virusnog enterita su rotavirusi, a ree koronavirusi i
virus govee virusne dijareje (BVDV), kao i drugi za sada neidentifikovani virusi, ija uloga
u nastanku virusnih enterita jo nije u potpunosti definisana. Prema literaturnim podacima
uee pojedinih virusa u etiologiji enterita je razliito. Navodi se da rotavirusi izazivaju
enteritis u 10 do 40% sluajeva, koronavirusi od 5 do 10%, dok virus BVDV u 3 do 5%
sluajeva.
Rotavirusi, najee grupe A, su tipini predstavnici uzronika virusnog enterita kod
teladi uzrasta od svega nekoliko dana. Mada su utvreni i u fecesu zdrave teladi uzrasta od
dve do tri nedelje. Rotavirusi se veoma intenzivno umnoavaju u epitelnim elijama
proksimalnog dela duodenuma sa izrazitom tendencijom irenja ka distalnim partijama tankih
creva. Inficirana i obolela ivotinja izluuje velike koliine virusa, oko 1011 po gramu fecesa i

to treeg i etvrtog dana od infekcije. Rotavirusi u fecesu mogu ostati infektivni ak nekoliko
meseci, pa objekti za dranje teladi kao i pribor za odravanje higijene kod teladi mogu dugo
biti izvor infekcije. Neki rotavirusi su visoko rezistentni na hlor, pa u vodi za pie mogu ostati
dugo infektivni, to treba imati u vidu kada se analizira transmisija virusa. Prema naim
ispitivanjima utvreno je da rotavirusi mogu biti uzronici enterita u oko 10% sluajeva.
Koronavirusi su pored rotavirusa najei uzronici enteritisa kod teladi. Patogeneza
koronavirusa je slina kao i kod rotavirusa. Najee oboljevaju telad u prvoj nedelji ivota.
Bolest traje 4 do 5 dana, a manifestuje se izrazito utom bojom fecesa, koji je tean i sa
visokim stepenom dehidratacije obolelog teleta. Koronavirusi imaju izrazit tropizam prema
epitelnim elijama tankih creva, a samo delimino prema epitelnim elijama debelih creva.
Enteritis izazvan koronavirusima moe zavriti letalnim ishodom u 5 do 10% sluajeva, dok u
oko 35% sluajeva infekcija koronavirusima moe da protekne bez ikakvih komplikacija.
Utvreno je, da je kod koronavirusne infekcije poremeen metabolizam glukoze i laktoze pa
se javlja hipoglikemija, laktatna acidoza i hipovolemija, to moe da dovede do akutnog oka
i naprasnog uginua teleta zbog prestanka rada srca. Govei koronavirusi mogu biti uzronici
dijareje i kod ljudi.
Virus BVD se pominje kao potencijalni uzronik enteritisa, jer napada epitelne elije
sluzokoe digestivnog trakta, kao i sluzokoe ostalih organa, ali i zbog svog izrazitog
imunosupresivnog delovanja, to je ve objanjeno, smatra se moguim uzronikom veoma
tekih oblika enteritisa.
Enteritisi virusne etiologije mogu da predstavljaju znaajan zdravstveno-ekonomski
problem u prvih par nedelja ivota teladi. Kasnije, sa starou, prijemivost epitelnih elija
digestivnog trakta opada. Virusi mogu biti prisutni u crevnom sadraju, ali ne mogu da uu u
elije i da se u njima replikuju. Fecesom se eliminiu u spoljanju sredinu i postaju
potencijalni uzronici virusnog enterita kod mlade, tek roene teladi.
Dijagnostikovanje gastrointestinalnog sindroma virusne etiologije
Dijagnostikovanje gastrointestinalnog sindroma nije teko, meutim za postavljanje
etioloke dijagnoze neophodna su laboratorijska ispitivanja. Laboratorijska ispitivanja se
uglavnom svode na dokazivanje virusa u fecesu obolele teladi. Danas je primenom raznih
imunohromatografskih i imunoenzimskih testova, kao i primenom elektronske mikroskopije
omogueno brzo postavljanje etioloke dijagnoze virusne etiologije. Neophodno je uzeti
uzorak fecesa ili bris sluzokoe rektuma i to pre dostaviti u laboratoriju.
Terapija gastrointestinalnog sindroma
U cilju efikasnosti leenja neophodno je da se sa terapijom otpone to pre i to pre
svega upotrebom preparata koji e ublaiti efekat dehidratacije, nadokanditi izgubljene
elektrolite i svakako antibioticima, kako bi se spreio razvoj mnogobrojnih bakterija.
Antivirusna terapija protiv virusa gastrointestinalnog sindroma ne postoji, pa ako se i
dijagnostikuje neki od virusa, ona je iskljuivo simptomatskog karaktera. U tekim
sluajevima nadoknadu tenosti i elektrolita je nophodno sprovoditi u vidu infuzija ili
intraperitonealne aplikacije. esto se deava da se zbog hipovolemije ne moe da ustanovi
lokacija v. jugularis, pa je tada neophodna intraperitonealna distribucija tenosti sa glukozm i
elektrolitima.
Profilaksa gastrointestinalnog sindroma
Profilaksa gastrointestinalnog sindroma teladi se mora razmatrati sa vie aspekata, kao
i u sluaju respiratornog sindroma. Dobar menadment kao i strogo odravanje higijene u
porodilitima i teliarnicima, kao i individualni odgoj teladi u posebnim boksevima vrlo
uspeno moe da prevenira infekciju ovim enteropatogenim virusima. Preveniranje

gastrointestinalnog sindroma veoma se efikasno sprovodi vakcinacijom visoko gravidnih

krava vakcinama koje u sebi sadre inaktivisane viruse uzronike gastrointestinalnog
sindroma. Kod nas na tritu za sada postoji samo jedna vakcina (Lactovac) ove namene.
Mnogobrojni izvetaji ukazuju da je vakcina efikasno prevenirala pojavu enterita. Deava se
da veterinari zamrzavaju kolostrum vakcinisanih krava Lactivac vakcinom i da ga daju
teladima koja potiu od nevakcinisanih krava.
Kao to je ve navedeno, udruene infekcije virusima koji napadaju gornje
respiratorne puteve ili gastrointestinalni trakt mogu dovesti do nepovljnog ishoda oboljenja
praenog visokim morbiditetom i mortalitetom, to dovodi do velikih ekonomskih teta.
Prema tome nain dranja ivotinja, ishrana, nega i imunoprofilaksa mogu znaajno da
doprinesu povoljnijem ishodu bolesti, pogotovo ako se u zapatu nau visoko patogeni sojevi
virusa. Ukoliko se vri analiza obolenja teladi virusne etiologije sa aspekta veterinarske
medicine tada je potrebno posebnu panju pokloniti pored imunoprofilakse i preventivnoj
terapiji, koja je danas sastavni deo dobro organizovanog programa uzgoja u govedarskoj
proizvodnji.