Prirucnik Za Procenu Rizika I Rizika Na Radu

PRIRUNIK ZA
PROCENU RIZIKA
PRIRUNIK ZA
PROCENU RIZIKA
Ovaj Prirunik je nastao u okviru projekta Unije poslodavaca Srbije (UPS) i Meunarodne organizacije rada (MOR), koji
se sprovodio na teriroriji Republike Srbije tokom 2009. godine
pod sloganom Bezbedan rad Uspean rad, sa ciljem edukacije poslodavaca malih i srednjih preduzea o znaaju i efektima
uspene primene mera bezbednosti i zdravlja na radu i procene
rizika na radnim mestima i u radnoj okolini.
Ovom prilikom se zahvaljujem svim uesnicima pomenutog
projekta, a posebnu zahvalnost dugujem g-dinu Kenichi Hirose, viem specijalista MOR-a, na prepoznatom znaaju projekta
i nesebinoj pomoi u njegovoj realizaciji, g-dinu Jovanu Protiu, nacionalnom koordinatoru MOR-a za Republiku Srbiju, na
podrci i komentarima, g-i Maji Ili i gi Jeleni Paunovi-Pfaf
na prilozima za tekst ovog Prirunika, g-dinu Dr Zoranu Punoevcu na strunim predavanjima i nepresunoj energiji, g-dinu
Mr Simi Kosiu i g-i Anne Knowles, na strunim komentarima
pomou kojih je tekst ovog Prirunika sa sigurnou dobio jo
vie na kvalitetu.
Zahvalnost, koju reima nikad neu moi da iskaem, dugujem Gordani i edomiru.
Urednik
PRIRUNIK ZA PROCENU RIZIKA
Izdava:
GLOBE DESIGN
Beograd
Urednik:
Jelena Starevi
Autori:
Jelena Starevi,
Maja Ili,
Prim dr sci Jelena Paunovi-Pfaf
Recezent:
Mr Simo Kosi
Grafiki dizajn i priprema za tampu:
GLOBE DESIGN
tampa:
GLOBE DESIGN
Beograd
Tira:
1000
Beograd,
2010.
SADRAJ
PREDGOVOR
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kome je namenjen ovaj prirunik
Zato je vano proceniti rizik
Kako e vam ovaj prirunik pomoi
10
UVOD
ZATO SE DOGAAJU NESREE
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11
Razlozi nesrea
11
Bezbednost i zdravlje na radu u brojkama
12
TA JE PROCENA RIZIKA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14
ta je rizik
14
ta su opasnosti i tetnosti
15
ta je procena rizika
15
Logiki okvir za procenu rizika
16
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca
17
Prava i obaveze zaposlenih
20
Uloga lica za bezbednost i zdravlje na radu
21
TA KAE ZAKON
KAKO URADITI PROCENU RIZIKA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22
Donoenje odluke o pokretanju postupka procene rizika
22
Izrada plana sprovoenja postupka procene rizika
23
Izrada akta o proceni rizika
26
Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika
32
ULOGA INSPEKCIJE RADA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ULOGA SLUBE MEDICINE RADA
33
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
44
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
47
Prilog 1: Odluka o pokretanju postupka procene rizika
47
Prilog 2: Obavetenje zaposlenih o

odreivanju lica za obavljanje poslova u
48
PRILOZI
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
Prilog 3: Lista opasnosti i tetnosti
49
Prilog 4: eklista kancelarijski rad
52
Prilog 5: eklista proizvodnja hrane
56
Prilog 6: Gde moete dobiti korisne informacije
59
LITERATURA
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
62
PREDGOVOR
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu zasnovan je na primeni principa
prevencije od povreda na radu, oboljenja ili oteenja zdravlja zaposlenog
koji se sprovode pre poetka rada na radnom mestu i u radnoj okolini. Ovaj
princip prevencije profesionalnih rizika promovisan je okvirnom direktivom
EU (Direktiva Saveta 89/391/EEC od 12 juna 1989. godine, o uvoenju mera
za podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu, kao i ostale
posebne direktive donete po osnovu l. 16. ove Direktive).
Meutim, i druga dokumenta EU promoviu uvoenje sistema procene
rizika i to:
Rezolucija Saveta o bezbednosti, higijeni i zdravlju na radu od 21 decembra 1987. godine (OJ. No. S 028. 03/02/1988 R.);
Strategija Zajednice za bezbednost i zdravlje na radu, za period 2002
do 2006. godine.
Sistem procene rizika promovie se i dokumentima MOR-a, a naroito
Evropskom socijalnom poveljom iz 1996. godine i Smernicama za procenu
rizika EU-Luksemburg, 1996. godine.
Preduslov za uspenu primenu i sprovoenje mera za bezbedan i zdrav
rad na radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca je procena rizika od
povreda na radu ili oteenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog.
Procena rizika od povreda na radu ili oteenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog zasniva se na utvrivanju tetnosti i opasnosti na radnom
mestu i u radnoj okolini koje mogu da uzrokuju povredu na radu i/ili profesionalno oboljenje i verovatnoi njihovog dogaanja.
Obaveza poslodavca je da, u odnosu na prirodu delatnosti koju obavlja u
preduzeu ili ustanovi, proceni rizike sa aspekta bezbednosti i zdravlja zaposlenih, uzimajui u obzir, izmeu ostalog, izbor sredstava za rad, uslove radne okoline, sredstava i opreme line zatite na radu, materijala koje koristi u
procesu rada, prilagoenost radnih mesta i radne okoline zaposlenima, i dr.
Na osnovu rezultata obavljene procene rizika od povreda na radu i/ili profesionalnih oboljenja poslodavac je duan da obezbedi poboljanje odnosno
dovoenje u propisani nivo stanja bezbednosti i zdravlja na radu na radnim
mestima i u radnoj okolini svog preduzea ili ustanove to postie preduzimanjem odgovarajuih preventivnih mera odnosno izmenom radnih ili proizvodnih postupaka, naravno ako je to potrebno.
Pismeni akt o obavljenoj analizi i proceni tetnosti i opasnosti odnosno rizika od povreda na radu ili oteenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog
predstavlja osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kojim
poslodavac sagledava ukupno stanje uslova rada na svakom radnom mestu i
u radnoj okolini i utvruje mere i prioritete u smislu poboljanja uslova rada i
otklanjanja rizika i/ili njihovo svoenje na najmanju moguu meru.
Postupak procene rizika na radnim mestima i u radnoj okolini uvodi se
sa ciljem da se opasnosti i tetnosti u potpunosti otklone, emu treba teiti
u voenju postupka. Meutim, kako to najee nije mogue, nivo opasnosti i tetnosti treba smanjiti na najmanju moguu meru. Uvoenjem principa
procene rizika i sprovoenje propisane procedure procene, poslodavac moe
veoma efikasno da sagleda bezbednost i stanje radnih uslova na svim radnim
mestima i u radnoj okolini u svom preduzeu ili ustanovi i da finansijska sredstva, koja je duan da odvaja za poboljanje bezbednosti i uslova rada, pravilno usmeri za reavanje konkretno odreenih nedostataka ili nepravilnosti
vezanih za ovu problematiku.
Ako imamo u vidu da se Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu promovie sistem bezbednosti i zdravlja na radu kojim se vri stalno unapreivanje
i poboljanje bezbednosti i zdravlja na radu, osiguranje zdravih radnih uslova
(zdravo radno mesto), sa tenjom ka ostvarivanju dobrobiti na radu, i da je
dunost poslodavca da sprovodi ovaj sistem, sa sigurnou se moe izvesti
zakljuak da je usvojeni princip procene rizika na radnim mestima i u radnoj
okolini veoma pogodan metod za preduzimanje i primenu preventivnih mera
od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Imajui u vidu sve napred navedeno, opravdano se oekuje da ovaj Prirunik poslui poslodavcima kao alat u sprovoenju procedure procene profesionalnih rizika. Treba imati u vidu injenicu da je usvojena procedura procene
rizika veoma sloena, uzimajui u obzir njenu multidisciplinarnost, radi ega
je neophodno prethodno edukovati procenjivae kao auditore procedure,
to se korienjem ovog Prirunika moe efektivno postii.
Prirunik u velikoj meri demistifikuje proceduru uvoenja procene profesionalnih rizika i upuuje poslodavce na neposredno angaovanje kako bi
procena bila zadovoljavajua.
itaoci moraju imati u vidu i injenicu da je deo teksta ovog Prirunika
zasnovan u pojedinim stavovima navedenim u tekstu posebnog Uputstva o
vrenju nadzora nad aktom o proceni rizika od strane Inspekcije rada, kojim
se u veoj meri namee obaveza poslodavaca za angaovanjem slubi medicine rada.

Mr Simo Kosi, dipl.in.
Prirunik za procenu rizika
UVOD
Kome je namenjen ovaj prirunik?
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uveo je novu obavezu za poslodavce koja se odnosi na spovoenje procene rizika za sva radna mesta u jednom preduzeu.
Prirunik je namenjen poslodavcima malih i srednjih preduzea koji ele
da se upoznaju sa sadrajem i nainima procene rizika kako bi efikasnije
upravljali bezbednou i zdravljem na radu u svom preduzeu, poslodavcima,
koji u skladu sa zakonom imaju mogunost da samostalno obavljaju poslove
bezbednosti i zdravlja na radu, licima za bezbednost i zdravlje na radu i svim
drugim licima koja ele da se upoznaju sa znaajem i postupkom procene
rizika.
Zato je vano proceniti rizik?

Procena rizika je vaan korak u zatiti vaih radnika i vaeg posla kao i zakonski zahtev. Procena rizika vam pomae da se fokusirate na rizike koji su
zaista vani na vaem radnom mestu oni koji u sebi imaju potencijal da dovedu do nastanka povrede. U mnogim sluajevi proste mere mogu dovesti do
kontrole rizika kao npr. osiguravanje da se prolivene tenosti odmah oiste
kako se zaposleni ne bi okliznuli ili da se fioke dre zatvorene kako se neko ne
bi sluajno sapleo o iste. To su jednostavne, jeftine i efektivne mere koje vam
osiguravaju vae najvanije vrednosti vai radnici sauvaju.
Takoe, ne treba zanemariti ni finansijske razloge. Postoje oiti dokazi,
iz prakse firmi, da efikasno upravljanje sistemom bezbednosti i zdravljem
na radu doprinosi uspehu poslovanja. Trokovi loeg sistema bezbednosti
i zdravlja na radu, odnosno nastanka nesrea na radu su brojni: izgubljeno
vreme dok se proizvodnja ponovo ne uspostavi, trokovi popravke opreme
i zgrada ako su bili oteeni, gubitak iskusne radne snage, zamena povreenog radnika, naknada zarada, nizak nivo morala radnika, nizak nivo produktivnosti, vreme utroeno na utvrivanje uzroka nastanka povrede i dokumentovanja, potencijalni problemi vezani za imid kompanije.
Poslodavci imaju i moralnu obavezu da uine sve to je u njihovoj moi da
osiguraju zaposlenima zdrave i bezbedne uslove rada.
Uvod
Kako e vam ovaj prirunik pomoi?

Zakon od vas ne oekuje da eliminiete sav rizik, ali ste obavezni da zatitite radnike koliko je to realno mogue. Ovaj prirunik e vam pomoi da
proete kroz sve korake i da uradite i dokumentujete vau procenu rizika, sa
to je mogue manje zbrke.
Imajte na umu da ovaj prirunik treba da vam bude vodilja za postupak
procene rizika i da se on ne obrauje procenu rizika u nekim specifinim sektorima na koje se odnose striktnije norme i posebna podzakonska akta.
10
ZATO SE DOGAAJU NESREE

Razlozi nesrea
Sve nesree su rezultat ili opasnih radnji ili opasnih uslova ili i jednog i drugog. Opasni uslovi su rezultat postojanja opasnih radnji. Sve opasne radnje
proizlaze ili iz neznanja, nesposobnosti ili nemotivisanosti.
Analiza razloga deavanja nesrea pokazuje da na nastanak nesree najvie utie ponaanje (70%), zatim sposobnosti (20%) i na kraju znanje (10%).
Prevencija nesrea na radu se moe postii pre svega uticanjem na ponaanje, odnosno motivaciju zaposlenih.
Postoji nekoliko naina na koji poslodavci shvataju bezbednost i zdravlja
na radu. Postoje poslodavci koji kau koga je briga dok vas ne uhvate (patoloka kultura bezbednosti i zdravlja na radu), drugi pak smatraju da im
je bezbednost i zdravlja na radu bitna, ali preduzimaju korake i mere samo
kad se nesrea ve dogodi (tkz. reaktivna kultura bezbednosti i zdravlja na
radu). Poslodavci koji pridaju znaaj pitanju bezbednosti i zdravlja na radu
uvode sistem upravljanja opasnostima i tetnostima (kalkulativna kultura
bezbednosti i zdravlja na radu). Ima poslodavaca, koji prepoznajui interes
i vaznost bezbednosti i zdravlja na radu, idu i korak dalje tako to permanentno unapreuju sistem bezbednosti i zdravlja na radu (tkz. proaktivna kultura bezbednosti i zdravlja na radu). I na kraju imamo poslodavce kojima
je bezbedan i zdrav rad nain na koji vode poslovanje (generativna kultura
bezbednosti i zdravlja na radu).
Gde vidite svoje preduzee na kulturnoj lestvici?
Zato se dogaaju nesree
11
Bezbednost i zdravlje na radu u brojkama

Po proceni Meunarodne organizacije rada 2,2 miliona ljudi godinje
umre zbog loih uslova na radnom mestu, odnosno svakih 15 sekundi umire
jedan radnik.
Kakva je situacija kod nas i koji su najei uzroci nastanka povreda na
radu na osnovu izvetaja i analize Inspektorata za rad?
U periodu januar decembar 2008. godine, inspektori rada su izvrili
1.285 inspekcijskih nadzora povodom smrtnih, tekih i kolektivnih povreda
na radu (Inspektoratu za rad su u navedenom periodu prijavljene 42 smrtne,
37 tekih sa smrtnim ishodom, 997 tekih povrede, 32 kolektivna i 177 lakih
povreda na radu).
Analizom uzroka i okolnosti zbog kojih je dolo do povreda na radu, utvreno je da su najei uzroci povreivanja sledei: rad na neobezbeenoj visini i na nepropisno montiranim skelama; nekorienje propisanih sredstava i
opreme za linu zatitu na radu - prvenstveno rad bez zatitnog lema i zatitnog opasaa; neprimenjivanje osnovnih naela organizacije izvoenja radova; odstupanje od propisanog i utvrenog procesa rada; nepropisna saradnja
(koordinacija) uesnika u radu, nepropisan rad sa opremom za rad; neosposobljenost angaovanih na radu za bezbedan rad; nepotpuno sprovoenje
mera bezbednosti i zdravlja na radu na radnim mestima.
Analiza povreda na radu, koje su se dogodile tokom 2008. godine, ukazuje
na sledee injenice: povrede na radu se najee deavaju u delatnosti industrije i graevinarstva (oko 70% svih povreda na radu prijavljenih inspekciji
rada dogodilo se u navedenim delatnostima), zaposleni, koji su se povredili
na radu, su u oko 85% sluajeva mukog pola; u 75% sluajeva povrede su se
dogodile u prvoj smeni oko 75 % povreda na radu dogodilo se kod lica koja
su u starosnoj dobi od 36 - 55 godina; 70% povreenih na radu je zavrilo III
i IV stepen strune spreme; zaposleni su u 70% sluajeva zadobili povrede
ruke, ake i prstiju i noge; najei izvor povrede na radu je oprema za rad.
Radno-pravni status zaposlenih kod kojih je nastupila smrt usled povrede na
radu je sledei: radni odnos na neodreeno vreme 47%, radni odnos na odreeno vreme 21% rad na crno 32% .
12
Broj tekih povreda na radu u Republici Srbiji

u periodu 2000. - 2008. godine
Broj smrtnih povreda na radu u Republici Srbiji

u periodu 2000. - 2008. godine
Zato se dogaaju nesree
13
TA JE PROCENA RIZIKA
ta je rizik?
U literaturi se sree veliki broj definicija rizika. Termin rizik potie od italijanske rei rissiko i provobitno je oznaavao opasnost koja je laama pretila
od hridina i stena.
Polazei sa aspekta bezbednosti, rizik je, prema nekim definicijama mogunost gubitka ili povrede odnosno mogunost realizacije neeljene posledice nekog dogaaja.
Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu rizik je verovatnoa nastanka povrede, oboljenja ili oteenja zdrvlja zaposlenog usled oasnosti.
Rizik (R) kao kvantitativni pojam, uslovljen je verovatnoom njegovog nastanka (V) i teinom (ozbiljnou) povrede odnosno profesionalnog oboljenja (P). Visina rizika proizilazi iz verovatnoe da opasnost ili tetnost prouzrokuje manju ili veu tetu odnosno povredu na radu ili profesionalno oboljenje
(R=VxP).
14
ta su opasnosti i tetnosti?
Sve okolnosti, stanja, faktori, dejstva, uzroci ili situacije koje mogu izazvati
povredu ili ugroziti zdravlje radnika na radnom mestu nazivaju se opasnosti,
odnosno tetnosti.
Zakon definise opasnost kao okolnost ili stanje koje moe ugroziti
zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog. Opasnosti deluju u kratkom vremenskom periodu i izazivaju povrede radnika. Opasnosti se nalaze svuda oko
nas, ali zaposleni nije uvek izoen njihovom uticaju. Situacija u kojoj se radnik nalazi u zoni dejstva odreene opasnosti, odnosno dogaaja, kojim su
ugroeni ili bi mogli da budu ugroeni ivot i zdravlje zaposlenog ili postoji
opasnost od povreivanja zaposlenog naziva se opasna pojava.
Najee opasnosti na radnom mestu su mehanike (npr. rotirajui ili pokretni delovi maina ili opreme), elektrine (direktan ili indirektan kontakt sa
delovima elektro izolacija) i opasnosti vezane za karakteristike radnog mesta (npr. rad na visini ili dubini)
tetnosti deluju u duem vremenskom i izazivaju razliita profesionalna
oboljenja odnosno oboljenja u vezi sa radom.
tetnosti se mogu grupisati na:
tetnosti koje se pojavljuju u procesu rada (hemijske, fizie, bioloke)
Psihiki i psihofiziki napori (stres, monotonija, poloaj tela u radu,
rad sa strankama)
tetnosti vezane za organizaciju rada (prekovremeni rad, rad nou,
rad po smenama)
Ostale tetnosti (nasilje na radnom mestu, rad sa ivotinjama)
Opasnosti
tetnosti
Kratkotrajno dejstvo
Dugotrajno dejstvo
Povrede na radu
Profesionalna oboljenja
Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, procena rizika je sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji
mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oteenja zdravlja i utvrivanje mogunosti, odnosno nain spreavanja, otklanjanja ili
smanjenja rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
15
Najprostije, procena rizika je utvrivanje ta na vaem radnom mestu

moe da izazove povrede vaim radnicima i odluivanje da li ste preduzeli
dovoljno predostronosti ili treba da uradite vie kako biste ih spreili.
Nesree na radu i profesionalna oboljenja mogu upropastiti neiji ivot i
uticati na vae poslovanje. Svrha procene rizika je da obezbedite da se niko
ne povredi ili oboli kao posledica radnih aktivnosti.
Prilikom procene rizika nemojte komplikovati. U veini organizacija rizici
su ve poznati i neophodne mere se lako primenjuju. Vi ve sigurno znate
da li npr. imate zapolene koji nose teke stvari i tako imaju rizik od povreda
kime ili imate zaposlene koji su skloni da se okliznu ili sapliu. Ako je tako
proverite da li ste preuzeli razumne mere da izbegnete nastanak povrede.
Pobrinite se da u proces procene rizika ukljuite vae zaposlene ili njihove
predstavnike. Oni e imati korisne informacije o tome kako se odvija radni
proces to e vam pomoi da uradite procenu bolje i efektnije. Ali ne zaboravite vi ste odgovorni za procenu rizika!
Kada razmiljate o proceni rizika imajte na umu:
- opasnost je sve to moe da izazove povredu
(kao to su hemikalije, struja. merdevine,..)
- rizik je verovatnoa, mala ili velika, da e neko
biti povredjen nekom opasnou zajedno sa
indikatorima koliko e ozbiljna povreda biti.
Logiki okvir za procenu rizika

Identifikujte
opasnosti
Scenario
gubitka
kriterijumi
rizika
procenite
verovatnou
nastanka
procenite
veliinu
posledice
DA
izraunajte
rizik
da li je
rizik
prihvatljiv
NE
primenite mere
za smanjenje ili
otklanjanje rizika
16
unesite
podatke u
Akt o
proceni
rizika
TA KAE ZAKON
Prava, obaveze i odovornosti u vezi sa bezbednou i zdravljem na radu
utvrene su Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br.
101/2005 ), a blie se ureuju kolektivnim ugovorom ili optim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu.
Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca

Obaveze poslodavca, u smislu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu,
istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovoenjem mera
bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u
radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac se ne oslobaa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom
mera bezbednosti i zdravlja na radu odreivanjem drugog lica ili prenoenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.
U sluaju nastanka povrede na radu zbog neuobiajenih i nepredvidivih
okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih dogaaja ije
se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbei, poslodavac nije odgovoran.
Poslodavac je duan da obezbedi da radni proces bude prilagoen telesnim i psihikim mogunostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i
sredstva i oprema za linu zatitu na radu budu ureeni, odnosno proizvedeni i obezbeeni, da ne ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Poslodavac je duan da obezbedi da sprovoenje mera bezbednosti i
zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utie na njihov materijalni i socijalni poloaj steen
na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je duan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa,
obezbedi preventivne mere radi zatite ivota i zdravlja zaposlenih kao i da za
njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.
Poslodavac je duan da obezbedi preventivne mere pre poetka rada
zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolokog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea mogua
bezbednost i zatita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti
ta kae zakon
17
bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehnikih propisa i standarda,

propisa u oblasti zdravstvene zatite, higijene rada, zdravstvenog i penzijskog
i invalidskog osiguranja, i dr.
Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva
radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac je duan da izmeni akt o proceni rizika u sluaju pojave svake
nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
Poslodavac je duan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene slube
medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati
zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini
ili za upotrebu pojedine opreme za rad.
Poslodavac je duan da slubi medicine rada, koju angauje, obezbedi
uslove za samostalno obavljanje poslova zatite zdravlja zaposlenih.
Poslodavac je duan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za linu zatitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.
Poslodavac je duan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za linu zatitu na radu na kojima su primenjene
propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.
Poslodavac moe zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i
opremu za linu zatitu na radu ili opasne materije, samo: ako raspolae propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i odravanje,
odnosno pakovanje, transport, korienje i skladitenje, u kojoj je proizvoa,
odnosno isporuilac naveo sve bezbednosno-tehnike podatke, vane za ocenjivanje i otklanjanje rizika na radu; ako je obezbedio sve mere za bezbednost
i zdravlje koje su odreene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehnikim propisima i standardima.
Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i
zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premetaja na druge poslove, prilikom uvoenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod
promene procesa rada koji moe prouzrokovati promenu mera za bezbedan
i zdrav rad.
Poslodavac je duan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan
i zdrav rad upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odreuje i
o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o
proceni rizika.
Poslodavac je duan da svako lice, koje se po bilo kom osnovu nalazi u
radnoj okolini, upozori na opasna mesta ili na tetnosti po zdravlje koje se
javljaju u tehnolokom procesu, odnosno na mere bezbednosti koje mora da
primeni, i da ga usmeri na bezbedne zone za kretanje.
Poslodavac je duan da vidno obelei i istakne oznake za bezbednost i/ili
zdravlje radi obavetavanja i informisanja zaposlenih o rizicima u tehnolo-
18
kom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadravanja kao i o

merama za spreavanje ili otklanjanje rizika.
Poslodavac je duan da obezbedi da pristup radnom mestu u radnoj
okolini, na kome preti neposredna opasnost od povreivanja ili zdravstvenih oteenja (trovanja, guenja, i sl.), imaju samo lica koja su osposobljena
za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila posebna uputstva za rad na takvom
mestu i koja su snabdevena odgovarajuim sredstvima i opremom za linu
zatitu na radu.
Poslodavac je naroito duan da: aktom u pismenoj formi odredi lice za
bezbednost i zdravlje na radu; zaposlenom odredi obavljanje poslova na
kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu; obavetava zaposlene i njihovog predstavnika o uvoenju novih tehnologija i sredstava
za rad, kao i o opasnostima od povreda i oteenja zdravlja koji nastaju njihovim uvoenjem, odnosno da u takvim sluajevima donese odgovarajua
uputstva za bezbedan rad; osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
obezbedi zaposlenima korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu;
obezbedi odravanje sredstava za rad i sredstava i opreme za linu zatitu na
radu u ispravnom stanju; angauje pravno lice sa licencom radi sprovoenja
preventivnih i periodinih pregleda i ispitivanja opreme za rad, kao i preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne okoline; obezbedi na osnovu akta
o proceni rizika i ocene slube medicine rada propisane lekarske preglede
zaposlenih u skladu sa ovim zakonom; obezbedi pruanje prve pomoi, kao i
da osposobi odgovarajui broj zaposlenih za pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju u sluaju opasnosti; zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja
neposrednu opasnost za ivot ili zdravlje zaposlenih.
Poslodavac je duan da organizuje poslove za bezbednost i zdravlje na
radu.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu moe da obavlja lice koje ima poloen struni ispit u skladu sa Zakonom.
Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac moe da obavlja sam
u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i linih usluga,
finansijsko-tehnikih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zatite i u stambeno-komunalnim delatnostima,
ako ima do deset zaposlenih i nije duan da ima poloen struni ispit.
Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac moe da
odredi jednog ili vie od svojih zaposlenih ili da angauje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu.
Poslodavac odluuje o nainu organizovanja poslova za bezbednost i
zdravlje na radu u zavisnosti od: tehnolokog procesa, organizacije, prirode
i obima procesa rada, broja zaposlenih koji uestvuju u procesu rada, broja
radnih smena, procenjenih rizika, broja lokacijski odvojenih jedinica, vrste
delatnosti.
ta kae zakon
19
Poslodavac koji za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angauje pravno lice ili preduzetnika duan je da ih prethodno upozna sa tehnolokim procesom, rizicima u procesu rada i merama za otklanjanje rizika.
Prava i obaveze zaposlenih

Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre poetka rada upozna sa merama
bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je
odreen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovoenje.
Zaposlenima je zakonom dato pravo da poslodavcu daju predloge, primedbe i obavetenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da kontroliu svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o
zdravstvenoj zatiti.
Zaposleni koji rade na radnom mestu sa poveanim rizikom imaju pravo i
obavezu da obavljaju lekarske preglede na koje ih upuuje poslodavac.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi u sluajevima predvienim Zakonom i to: ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog toga to
nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu
na koje je odreen, sve dok se te mere ne obezbede; ako mu poslodavac nije
obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi
da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa
poveanim rizikom; ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije
upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje na poslovima
ili na radnom mestu na koje ga je poslodavac odredio; due od punog radnog
vremena, odnosno nou ako bi, prema oceni slube medicine rada, takav rad
mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje; na sredstvu za rad na kojem
nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Kada mu preti neposredna opasnost po ivot ili zdravlje, zaposleni ima
pravo da preduzme odgovarajue mere, u skladu sa svojim znanjem i tehnikim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno mesto, radni
proces, odnosno radnu okolinu.
Zaposleni je prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu duan da:
primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i opremu za linu
zatitu na radu i da sa njima paljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica; pre poetka rada pregleda svoje radno mesto ukljuujui i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva
i opremu za linu zatitu na radu, i da u sluaju uoenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlaeno lice; pre naputanja radnog mesta, radno
mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugroavaju druge zaposlene; u
skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima,
20
tetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla

da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih; sarauje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu,
kako bi se sprovele propisane mere za bezbednost i zdravlje na poslovima na
kojima radi.
Uloga lica za bezbednost i zdravlje na radu

Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima poloen struni ispit i koje je poslodavac pismenim aktom odredio za obavljanje ovih poslova.
Lice za bezbednost i zdravlja na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, a naroito: uestvuje u pripremi akta o
proceni rizika; vri kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korienju i odravanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme
za linu zatitu na radu; uestvuje u opremanju i ureivanju radnog mesta u
cilju obezbeivanja bezbednoh i zdravih uslova rada; organizuje preventivna
i periodina ispitivanja uslova radne okoline; organizuje preventivne i periodine preglede i ispitivanja opreme za rad; predlae mere za poboljanje
uslova rada, naroito na radnom mestu sa poveanim rizikom; svakodnevno
prati i kontrolie primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu;
prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao i
bolestima u vezi sa radom, uestvuje u utvrivanju njihovih uzroka i priprema
izvetaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje; priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad; priprema upustva za bezbedan rad i kontrolie njihovu primenu; zabranjuje rad na radnom mestu ili
upotrebu sredstva za rad, u sluaju kada utvrdi neposrednu opasnost po ivot
ili zdravlje zaposlenog; sarauje i koordinira rad sa slubom medicine rada
po svim pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i vodi evidencije u
oblasti bezbednosti i zdravlja kod poslodavca.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne moe da trpi tetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa ovim zakonom, a poslodavac je duan da mu omogui
nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu sa Zakonom, kao i pristup
svim potrebnim podacima i usavravanje znanja.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu duno je da u pismenoj formi izvesti
poslodavca i predstavnika zaposlenih o zabrani rada koju je naloio, a ako poslodavac i pored izreene zabrane rada naloi zaposlenom da nastavi rad, lice
za bezbednost i zdravlje na radu duno je da o tome odmah izvesti nadlenu
ispekciju rada.
ta kae zakon
21
KAKO URADITI PROCENU RIZIKA

Donoenje odluke o pokretanju postupka
procene rizika
Postupak procene rizika pokree se odlukom poslodavca o pokretanju
postupka procene rizika ( lan 17. i 18. Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, Sl. glasnik RS, br. 72/2006).
Navedenom odlukom poslodavac odreuje jedno ili vie lica odgovornih
za sprovoenje postupka procene rizika u skladu sa Pravilnikom.
Odgovorna lica su struna lica sa poloenim strunim ispitom o praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu koje poslodavac odreuje iz reda svojih zaposlenih.
Odlukom poslodavac odreuje i druga lica koja imaju odgovarajuu strunost i znanja potrebna za vrenje procene rizika, a koja su odgovorna svako u
svom delokrugu rada odnosno prema utvrenim obavezama.
Odluka o pokretanju postupka procene rizika mora biti objavljena na nain kako bi sa istom bili upoznati svi zaposleni, ukljuujui predstavnike zaposlenih, sindikati, odbor za bezbednost i zdravlje na radu i dr.
Nakon donoenja odluke o pokretanju postupka procene rizika pristupa
se izradi plana o sprovoenju postupka procene rizika i prikupljanju potrebnih podataka.
Kad poslodavac sam obavlja procenu rizika, u skladu sa lanom 37. stav 3. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, direktor odnosno privatni preduzetnik,
odlukom o pokretanju procene rizika, odreuje sebe
za struno lice, odnosno lice odgovorno za sprovoenje postupka procene rizika, i tada direktor, odnosno
privatni preduzetnik nije duan da ima poloen struni ispit o praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
22
Izrada plana sprovoenja postupka

procene rizika
Poslodavac, struno lice, odnosno angaovano pravno lice ili preduzetnik,
po pokretanju postupka procene rizika, sastavlja plan sprovoenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac ( lan 19. Pravilnika o nainu i
postupka procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, Sl. Glasnik RS
br. 72/2006).
Navedeni plan mora da sadri sledee elemente:
1) Pravni osnov za procenu rizika
U okviru ove take navode se sva pravna akta koja predstvljaju pravni
osnov za procenu rizika u konktretnom sluaju. To mogu biti propisi Meunarodne organizacije rada, propisi Evropske unije, zakoni, pravilnici, meunarodni standardi, nacionalni standardi, normativna akta, upustva, procedure,
programi i sl.
2) Organizacija i koordinacija sprovoenja, izmene i dopune
sprovoenja procene rizika
U okviru ove take potrebno je definisati aktivnosti koje e se preduzeti
tokom postupka procene rizika kao i odgovornosti svih lica koja uestvuju u
proceni rizika pojedinano ili grupno.
Primera radi, donee se odluka o pokretanju postupka procene rizika za
ije donoenje je odgovoran poslodavac, u njenom donoenju e uestvovati
lice za bezbednost i zdravlje na radu, a o donetoj odluci informisae se rukovodilac radne jedinice i zaposleni.
Predlaemo da se koristi tabelarni prikaz svih aktivnosti sa naznakom lica
koja u njima uestvuju i njihovih odgovornosti.
3) Spisak pravnih i fizikih lica kompetetnih za procenjivanje rizika
Ovom takom lice odgovorno za sprovoenje procene rizika predlae spisak kompetetnih pravnih ili fizikih lica za procenjivanje rizika.
To mogu biti zaposleni kod poslodavca (treba imati u vidu da odreeno
radno mesto najbolje poznaju neposredni izvrioci i njihovi pretpostavljeni)
ili pravna i fizika lica angaovana preko raznih vrsta obligacionih ugovora.
Prilikom izbora lica za procenjivanje rizika treba imati u vidu da ta lica moraju imati odgovarajue struno znanje i sposobnosti kao i da razumeju postupak procene i imaju znanja o rizicima na radnim mestima i u radnoj sredini,
gde se vri procena.
Kako uraditi procenu rizika
23
4) Metode za vrenje procene rizika

Lice odgovorno za sprovoenje procene rizika poslodavcu e kroz plan
predloiti i metode za vrenje procene rizika. Metoda koja e se koristiti za
procenu rizika nije propisana, tako da je ostavljeno na slobodu procenjivau
da koristi bilo koji metod ili njihovu kombinaciju. Izbor metoda zavisie od
vrste radnih mesta, naina rada, tehnike sloenosti radnih aktivnosti i slino.
5) Faze i rokovi za procenu rizika
Ovom takom Plana dobija se odgovor na pitanje ko je odgovoran za pojedinu fazu procene rizika, ta je predmet konkretne faze i u kom roku je realno ili se procenjuje da e se planirana aktivnost izvriti.
Ilustracije radi za fazu u kojoj se prikupljaju opti podaci o poslodavcu,
odgovorno lice bie zaposleni kod poslodavca u oblasti optih i kadrovskih
poslova, koji e ovu fazu obaviti u roku od mesec dana.
6) Nain prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika
Planom se utvruje, koja dokumentacija se prikuplja, ko prikuplja odreenu dokumentaciju, na koji nain i u kojim rokovima se odreena dokumentacija prikuplja.
Kada se govori o prikupljanju dokumentacije misli se na dokumentaciju
koju poslodavac ve poseduje kod sebe kao to su upustva za bezbedan rad,
upustva za odravanje, struni nalazi o pregledima i ispitivanjima opreme za
rad, evidencije o lekarskim pregledima, izvetaji inspekcije rada o obavljenim
pregledima i uviajima i sl.
7) Informisanje procenjivaa rizika
Procenjivai rizika moraju biti informisani o cilju vrenja procene rizika,
planom sprovoenja postupka procene rizika, fazama i rokovima, nainu meusobne razmene informacija, meusobnom obavetavanju, terminima pojedinih obaveza i sl.
8) Koordinacija izmeu procenjivaa rizika
Procenjivai moraju meusobno da sarauju i koordiniraju, kao i da koordiniraju i sarauju i sa poslodavcem. Nain i postupak meusobne koordinacije u izvravanju obaveza kod sprovoenja procedure procene rizika utvruje se Planom. Koordinacija izmeu procenjivaa rizika se mora predvideti
kako bi postupak procene rizika u najmanjoj moguoj meri remetio proces
rada kod poslodavca.
9) Nain pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih
Planom se utvruje nain pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih. Jedan od naina pribavljanja informacija od zaposlenih od znaaja
24
za spovoenje postupka procene rizika je sastavljanje upitnika sa unapred

pripremljenim pitanjima tkz. ek liste na koja elimo odgovor od zaposlenih,
a sa ciljem prikupljanja potpunih informacija o opasnostima i tetnostima na
radnom mestu i u radnoj okolini. Drugi mogui nain za prikupljanje podataka od zaposlenih je sprovoenje intervjua sa odgovornim licem koje odredi
poslodavac ili sa zaposlenim na konkretnom radnom mestu.
10) Konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje
zaposlenih o rezultatima procene rizika i preduzetim merama
Zaposleni imaju pravo uvida u sve akte koji se odnose na bezbednost i
zdravlje na radu, imaju pravo da uestvuju u razmatranju svih pitanja koja se
odnose na bezbednost i zdravlje na radu kao i da zahtevaju od poslodavca da
preduzme odgovarajue mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugroava bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Planom treba predvideti nain na koji e se zaposlenima omoguiti vrenje ovih prava.
Mogui naini za informisanje zaposlenih mogu biti pisani izvetaji ili razgovor sa njima.
11) Druge radnje potrebne za sprovoenje i reviziju postupka
procene rizika
Kada je to potrebno, po miljenju lica odgovornog za sprovoenje Plana,
u Plan se navode i druge radnje ili aktivnosti koje e se obavljati u toku sprovoenja procedure procene rizika.
Ukoliko plan procene rizika ne donosi poslodavac,

odnosno privatni preduzetnik on ga po sainjavanju
odobrava.
Plan sprovoenja postupka procene rizika je sastavni deo dokumentacije o proceni rizika!
25
Izrada akta o proceni rizika

Akt o proceni rizika jeste akt koji sadri opis procesa rada sa procenom
rizika od povreda i/ili oteenja zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljanja bezbednosti i
zdravlja na radu.
Akt o proceni rizika obavezno mora da sadri sledee elemente, koji ine
celinu ovog dokumenta, i to:
1) Opti podaci o poslodavcu
U okviru ove take treba navesti sledee podatke:
- poslovno ime (naziv), sedite, odnosno adresu poslodavca;
- delatnost poslodavca;
- podatke o licima koja vre procenu rizika i licima koja uestvuju u procenjivanju rizika (ime, prezime, struna sprema i dr.).
Podaci o poslodavcu se crpe iz osnivakog akta pravnog ili fizikog lica. Podaci o licima koja vre procenu rizika prikupljaju se uvidom u odluku poslodavca, ugovor o angaovanju pravnog lica odnosno preduzetnika sa licencom i dr.
2) Opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad i njihovo
grupisanje i opis sredstava i opreme za linu zatitu na radu
Prilikom opisivanja tehnolokog procesa kratko i jasno navedite vrstu delatnosti koja se obavlja i nain na koji se ona obavlja.
Zatim opiite radni proces kroz navoenje svih aktivnosti zaposlenih u
vezi sa obavljanjem odreenih poslova.
Sledee to treba obuhvatiti opisom su:
a) objekti koji se koriste kao radni i pomoni prostor, ukljuujui i objekte na otvorenom prostoru, sa svim pripadajuim instalacijama (elektrine instalacije, instalacije grejanja, klimatizacija, ppz instalacije i sl.);
b) oprema za rad (maine, ureaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.)
koja se koristi u procesu rada i vri se njihovo grupisanje;
c) konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu
(zatita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i
drugih zraenja, zatita od udara elektrine struje, opta ventilacija
i klimatizacija i sl.), njihova namena i nain korienja;
d) pomone konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se
privremeno koriste za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za spreavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
e) druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji
nain povezana sa procesom rada, njihova namena i nain korienja;
f ) sredstva i oprema za linu zatitu na radu;
26
7) sirovine i materijali koji se koriste;

g) drugi potrebni elementi.
3) Snimanje organizacije rada
Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se ureuje njegovo unutranje ureenje, odnosno organizacija i sistematizacija
radnih mesta za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na organizaciju rada, kao i neposrednu
proveru propisane, odnosno utvrene organizacije rada i faktikog stanja organizacije rada kod poslodavca.
Snimak organizacije rada poslodava sadri:
a) Poslove i zadatke
b) Nazive i lokaciju radnih mesta gde se obavljaju poslovi
c) Uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima
d) Broj ena, mukarca, mlaih od 18 godina invalida
e) Radno vreme i vreme provedeno na odreenim poslovima
f ) Odstupanja propisane odnosno utvrenje organizacije rada od
faktikog stanja
Krajnji rezultat ove aktivnosti je sagledavanje faktikog stanja i utvrivanje radnih mesta na kojima se obavlja rad i vri procena rizika.
4) Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom
mestu i u radnoj okolini
Prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti vri se na osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije kojom raspolae poslodavac posmatranjem i praenjem procesa rada, pribavljanjem potrebnih informacija od
zaposlenih i informacija iz drugih izvora.
Pri utvivanju podataka o opasnostima polazi se od postojeeg stanja. Postojee stanje bezbednosti ine vaei struni nalazi i dokumentacija poslodavca i to:
Struni nalazi o izvrenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad
Nalazi o izvrenim ispitivanjima uslova radne okoline
Izvetaji o prethodnim i periodinim lekarskim pregledima zaposlenih
Podaci o povredama na radu profesionalnim bolestima i oboljenjima u
vezi sa radom
Podaci o sredstvima i opremi za linu zatitu na radu
Analiza preduzetih mera radi spreavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom
Ispekcijiski nalazi o izvrenom nadzoru
Upustva za bezbedan rad
Propisana dokumentacija za upotrebu i odravanje odnosno oakovanje, transport, korienje, skladitenje, unitavanje i dr.
27
Zatim se vri analiza opisa poslova, odnosno onoga to se radi i pribavljaju

se informacije od zaposlenih na samom radnom mestu.
Poeljno je zaposlenima dati anketu sa zahtevom da opiu svoje svakodnevne radne aktivnosti i ukau na opasnosti i tetnosti koje su uoili pri obavljanju ovih aktivnosti.
Na osnovu postojeih podataka koji su u postupku izrade akta prikupljeni,
evidentirani i analizirani, te posmatranjem i praenjem procesa rada na radnom mestu i pribavljanjem informacija od zaposlenih, pristupa se postupku
prepoznavanja (identifikovanja) opasnosti i tetnosti na radnom mestu.
Prepoznate opasnosti i tetnosti unose se u listu. U ovoj listi opasnosti i
tetnosti se grupiu po vrsti i prirodi (npr: mehanike opasnosti, opasnosti
koje pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije, tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju
u procesu rada, koje proistiu iz psihikih i psihofizikih napora, vezane za
organizaciju rada i ostale tetnosti).
Radi lakeg prepoznavanja opasnosti i tetnosti i njihovog grupisanja Pravilnikom o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini definisane su neke od moguih opasnosti i tetnosti. U prilogu je dat izvod
iz pomenutog pravilnika koji poslodavcu treba da poslui kao smernica za
lake prepoznavanje i definisanje opasnosti i tetnosti, a ne kao konana lista.
Svaka prepoznata opasnot i tetnost na radnom mestu i u radnoj okolini
mora da bude analizirana. Analiza opasnosti i tetnosti vri se na nain da
se utvruje vreme izlaganja, uestalost izlaganja i nivo izlaganja zaposlenog
prepoznatoj opasnosti i tetnosti i ti se podaci evidentiraju.
Jednom prepoznata opasnost ili tetnost bez obzira na mogunost njenog eliminisanja mora da bude evidentirana i dokumentovana.
5) Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti
Na osnovu prikupljenih podataka, izborom i primenom odgovarajuih
metoda, vri se procenjivanje rizika, verovatnoe nastanka i teine povreda
na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.
Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoe nastanka i teine mogue
povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom
prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini.
Verovatnoa nastanka povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja
zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir uestalost
i trajanje izloenosti zaposlenih opasnostima i tetnostima, verovatnou nastanka opasnog dogaaja i tehnike ili druge mogunosti za njihovo izbegavanje, odnosno ogranienje.
Teina mogue povrede na radu, oteenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidi-
28
vu vrstu povrede (smtran, teka, kolektivna ili laka povreda na radu) koja se
moe oekivati.
Procenjivanje rizika se vri za svaku prepoznatu odnosno utvrenu opasnost ili tetnost uporeivanjem sa dozvoljenim vrednostima koje su definisane odgovarajuim propisima, standardima i preporukama.
Osnova za proceni rizika je utvrena lista opasnosti i tetnosti sa svim
njihovim bitnim karakteristikama.
Na osnovu analize verovatnoe nastanka i teine mogue posledice definiemo visinu rizika, odnosno njegov nivo. Nivo rizika se rangira od niskog,
odnosno neznatnog; zatim umerenog ili prihvatljivog rizika; do visokog, odnosno nedopustivog rizika.
Ukoliko se utvrdi da radno mesto pripada nivou visokog odnosno nedopustivog rizika, gde i pored potupno ili delimino primenjenih mera u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i tetnosti,
koje prema nalazu procenjivaa rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze
zdravlje zaposlenog, zakljuuje se da je to radno mesto sa poveanim rizikom.
Primer procene rizika po Kinney metodi:
Procena rizika po metodi Kinney se vri na osnovu razmatranja ozbiljnosti posledice (P), verovatnoi nastanka povrede (V) i uestalosti izlaganja
opasnosti(U).
Ozbiljnost posledice rangira se prema sledeoj tabeli:
Rang
Opis kriterijuma
Laka posledica - povreda koja zahteva prvu pomo ili nikakav

tretman
Znatna posledica - povreda koja zahteva medicinski tretman
Ozbiljna posledica - povreda koja zahteva hospitalizaciju i odsustvo sa rada
Veoma ozbiljna posledica - pojedinana povreda sa smrtnim ishodom
10
Katastofalna posledica viestruki smrtni ishodi
Kriterijum verovatnoe se rangira na sledei nain:

Rang
Opis kriterijuma
0,1
Jedva pojmivo
0,2
Praktino neverovatno
0,5
Malo verovatno
29
Verovatnoa postoji u organienom broju sluajeva
Malo mogue
Sasvim mogue
10
Oekivano
Uestalost izlaganja opasnosti rangira se prema kriterijumima datim u

tabeli:
Rang
Opis kriterijuma
Retko jednom godinje
Meseno
Nedeljno
Dnevno
10
Kontinuirano
Na osnovu ovoga izraunavamo nivo rizika (R) putem sledee formule:

R=PxVxU
Nivo rizika se rangira od prihvatljivog, neznatnog (0,1-20) kada se ne zahteva nikakva akcija, do ekstremnog (preko 400) koji iziskuje prekid radne
aktivnosti i preduzimanje momentalnih mera za smanjenje rizika.
Primer procene rizika po SME metodi (metoda 5 koraka):
Ova metoda je relativno jednostavna i iroko prihvaena naroito u malim i srednjim preduzeima. Prilikom procene rizika po ovoj metodi u obzir
se uzima verovatnoa nastanka dogaaja (V) i posledica mogueg dogaaja
odnosno povrede na radu (P). Nivo rizika odreuje se prema sledeoj formuli:
Neznatne
posledice (1)
Znaajne
posledice (2)
Ozbiljne
posledice (3)
Visoka
verovatnoa (3)
Umeren rizik
(3)
Visok rizik
(5)
Visok rizik
(9)
Srednja
verovatnoa (2)
Nizak rizik
(2)
Umeren rizik
(4)
Visok rizik
(6)
Mala
verovatnoa (1)
Nizak rizik
(1)
Nizak rizik
(2)
Umeren rizik
(3)
30
Nizak nivo rizika ne zahteva primenu dodatnih mera zatite, kod umerenog rizika, potrebno je razmotriti primenu mera za smanjenje rizika dok je
kod visokog rizika neophodno sprovesti momentalne mere zatite.
6) Utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili
spreavanje rizika
Nakon to smo prepoznali i utvrdili opasnosti i tetnosti i procenili njihov
rizik, potrebno je da utvrdimo nain i mere koje emo preduzeti da bi te rizike
otklonili, smanjili ili spreili.
Izbor mera poslodavac utvruje polazei od procenjenog rizika, utvrenog prioriteta i potujui principe prevencije, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdrvalju na radu, tehnikim propisima, standardima ili opte priznatim merama.
Mere koje se utvruju za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika su:
a) odravanje u ispravnom stanju i vrenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad;
b) obezbeivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj
okolini;
c) osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
d) obezbeivanje sredstava i opreme za linu zatitu na radu;
e) upuivanje zaposlenih na odgovarajue lekarske preglede u skladu sa
ocenom slube medicine rada i drugo.
Kod utvrivanja primene odreenih mera potrebno je naznaiti rok za njihovo preduzimanje.
O sprovoenju mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika stara
se poslodavac neposredno ili preko lica odreenog za bezbednost i zdravlje
na radu ili drugog lica odreenog aktom o proceni rizika.
Na osnovu ocene slube medicine rada, poslodavac aktom o proceni rizika utvruje posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni
na radnom mestu sa poveanim rizikom ili za upotrebu odnosno rukovanje
odreenom opremom za rad.
7) Zakljuak
Po spovedenom postupku snimanja organizacije rada, prepoznavanja i
utvrivanja opasnosti i tetnosti, procenjivanja rizika u odnosu na opasnosti i
tetnosti i utvrivanju mera i naina za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje
rizika donosi se zakljuak.
Zakljuak sadri:
a) sva radna mesta na kojima je izvrena procena rizika;
b) radna mesta koja su utvrena kao radna mesta sa poveanim rizikom;
c) prioritete u otklanjanju rizika;
d) izjavu poslodavca kojom se obavezuje da e primeniti sve utvrene
31
mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u

skladu sa aktom o proceni rizika.
8) Izmene i dopune akta o proceni rizika
Akt o proceni rizika na radnom mesu i u radnoj okolini podlee potpunoj
izmeni i dopuni nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini poslodavca.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podlee deliminim izmenama i dopunama (u delu koji se odnosi na odreeno radno mesto i
s njim povezana radna mesta), i to:
a) u sluaju smrtne povrede na radu i teke povrede na radu;
b) u sluaju pojave svake nove opasnosti ili tetnosti, odnosno promene
nivoa rizika u procesu rada;
c) kada mere koje se utvrde za spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajue ili ne odgovaraju procenjenom stanju;
d) kada je procena zasnovana na podacima koji nisu aurni;
e) kada postoje mogunosti i naini za unapreenje, odnosno dopunu
procenjenih rizika.
Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podlee potpunoj
ili deliminoj izmeni ili dopuni i na osnovu naloene mere inspektora rada.
Posebno treba obratiti panju na to da inicijativu za izmene i dopune ovog
akta mogu dati lica za bezbednost i zdravlje na radu, efovi pogona, poslovoe, predstavnici zaposlenih, lanova odbora za bezbednost i zdravlje na radu
i sami zaposleni.
Neophodno je posebno razraditi aktom o proceni rizika postupak izmena
i dopuna.
Provera efikasnosti primene akta o

proceni rizika
Provera efikasnosti akta o proceni rizika vri se neprekidno, tako to se
proverava efikasnost sprovedenih mera, ocenjuje uspenost njihovog sprovoenja u pogledu otklanjanja i smanjenja rizika.
Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vri lice odreeno za
bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca.
Procena rizika podrazumeva stalnu proveru, auriranje i unapreenje!
32
ULOGA INSPEKTORATA ZA RAD

Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o bezbednosti i zdravlju na
radu, propisa donetih na osnovu ovog Zakona i drugih mera koje se odnose
na bezbednost i zdravlje na radu, vri Inspektorat za rad, kao organ uprave u
sastavu Ministarstva rada i socijalne politike.
Inspektor rada u postupku inspekcijskog nadzora utvruje stanje, odnosno injenice koje se odnose na proceduru pokretanja i sprovoenja postupka procene rizika i donoenja akta o proceni rizika u pismenoj formi za sva
radna mesta u radnoj okolini, kao i na injenice koje se odnose na sadraj
dokumentacije o proceni rizika.
Nadzorom se utvruje:
da li je poslodavac doneo akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva
radna mesta u radnoj okolini (l. 13. st.1. Zakona),
ako nije, da li je poslodavac doneo odluku o pokretanju postupka
procene rizika, kao i da li je sastavljen plan sprovoenja postupka
procene rizika (l. 17. i 19. Pravilnika),
da li je poslodavac, za koje radno mesto (i sa njim povezana radna mesta) i iz kojih razloga, vrio potpunu ili deliminu izmenu i dopunu akta
o proceni rizika (l.13. st.2. Zakona i l. 15. i 16. Pravilnika),
ako poslodavac raspolae dokumentacijom o proceni rizika , odnosno
ako je doneo akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini,
inspektor rada utvruje:
da li je poslodavac sam sproveo postupak procene rizika, odnosno
izvrio procenu rizika, ako jeste utvruje se:
da li je poslodavac, odlukom o pokretanju postupka procene rizika
(navesti datum i broj pod kojim je odluka doneta), odredio jedno
ili vie lica odgovornih za sprovoenje postupka procene rizika iz
reda zaposlenih-struno lice (navesti line podatke tog-tih lica ), i
da li struno lice/lica ima imaju poloen struni ispit o praktinoj
osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na
radu , sa navoenjem datuma i broja pod kojim je uverenje izdato
(l. 17. i 18. st.1. i 2. Pravilnika),
Ako je kod poslodavca u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma,
zanatskih i linih usluga, finansijsko-tehnikih i poslovnih usluga, obrazovanja,
nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zatite i stambeno-komunalnim
delatnostima i koji imaju do 10 zaposlenih (l. 37. st.3. Zakona), direktor odnoUloga inspektorata za rad
33
sno privatni preduzetnik, odlukom o pokretanju procene rizika, odredio sebe

za struno lice, odnosno lice odgovorno za sprovoenje postupka procene rizika, smatra se da procenu rizika moe da obavi sam poslodavac i da direktor,
odnosno privatni preduzetnik nije duan da ima poloen struni ispit o praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Meutim, ukoliko poslodavac iz l. 37. st.3. Zakona odredi nekog od svojih
zaposlenih za struno lice, tada taj zaposleni mora imati poloen struni ispit
o praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na
radu.
da li je poslodavac za vrenje procene rizika angaovao pravno lice,
odnosno preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti
i zdravlja na radu, ako jeste, utvruje se:
puno poslovno ime pravnog lica, odnosno preduzetnika i datum i
broj reenja na osnovu kojeg je licenca izdata,
da li je ugovorom o angaovanju pravnog lica , odnosno preduzetnika odreeno jedno ili vie strunih lica iz reda zaposlenih kod tog
pravnog lica, odnosno preduzetnika,
da li struno lice/lica ima/ju poloen struni ispit o praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, sa
navoenjem datuma i broja pod kojim je uverenje izdato (l. 17. i
18. st.3. i 4. Pravilnika), i
da li struno lice/lica ima/ju visoku kolsku spremu odgovarajue
struke i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno zatite na radu (l. 56. st.1. Zakona
i l. 5. Pravilnika o uslovima i visini trokova za izdavanje licenci za
obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (Sl.gl.
RS br. 29/06 i 72/06),
da li je plan sprovoenja postupka procene rizika sastavni deo dokumentacije o proceni rizika i da li je isti plan sastavljen od strane strunog lica i odobren od strane poslodavca (l. 19. Pravilnika), i
da li je poslodavac doneo zakljuak i da li zakljuak sadri: sva radna
mesta na kojima je izvrena procena rizika, radna mesta koja su utvrena kao radna mesta sa poveanim rizikom, prioritete u otklanjanju
rizika, kao i izjavu poslodavca kojom se obavezuje da e primeniti sve
utvrene mere za bezbedan i zdrav rad na radnim mestima i u radnoj
okolini u skladu sa aktom o proceni rizika (l. 14. Pravilnika).
Inspekcijskim nadzorom se, takoe, utvruje kvalitet i sadraj akta o
proceni rizika za radno mesto, odnosno nadzora kojim se utvruje da li je
procenjivanje rizika na radnom mestu i utvrivanje naina i mera za njihovo
spreavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguu meru, izvreno
na propisan nain i po propisanom postupku.
34
Nadzorom se utvruje:
da li procena rizika obuhvata: opte podatke o poslodavcu; opis tehnolokog i radnog procesa, opis sredstava za rad (i njihovo grupisanje)
i sredstava i opreme za linu zatitu na radu; snimanje organizacije
rada; prepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnoti na radnom mestu i u radnoj okolini; procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i tetnosti; i utvrivanje naina i mera za otklanjanje, smanjenje ili spreavanje rizika (l. 3. st.3. Pravilnika).
da li je procena rizika vrena za radno mesto kao prostor namenjen za
obavljanje poslova kod poslodavca, odnosno za prostor u kome zaposleni obavlja svoje poslove, i da li je aktom o proceni rizika odreen
naziv i lokacija radnog mesta (l. 4. ta. 6. i ta. 14. i l. 13. st.1. Zakona
i l. 1. Pravilnika), ili je
procena rizika vrena za poslove koje zaposleni obavlja, onako
kako su isti utvreni Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, odnosno onako kako su utvreni ugovorom o radu ili drugim
ugovorom u smislu Zakona o radu,
da li su u postupku procene rizika prepoznate i utvrene konkretne
opasnosti i tetnosti na radnom mestu (za dato radno mesto), koje
mogu izazvati povredu na radu ili ugroziti zdravlje zaposlenog, ili su
navedene u pojmu kako su propisane Pravilnikom, kao i da li su te
opasnosti i tetnosti grupisane po vrsti i prirodi (l. 7., 8. i 9. Pravilnika),
da li su na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu (za dato radno
mesto) utvrene konkretne mere za njihovo spreavanje, otklanjanje
ili smanjenje na najmanju moguu meru, odnosno konkretne mere za
bezbednost i zdravlje na radu na istom radnom mestu (l. 27. st.2. Zakona i l. 11. i 12. Pravilnika),
da li su aktom o proceni rizika na radnom mestu (za dato radno
mesto) odreena sredstva i/ili oprema za linu zatitu na radu (l.
17. Zakona),
ako jesu :
da li su odreena na osnovu procene rizika od nastanka povreda
i oteenja zdravlja zaposlenih, odnosno prepoznatih i utvrenih
opasnosti i tetnosti kojima su zaposleni izloeni na tom radnom
mestu (l. 6. st.1. Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i
zdrav rad pri korienju sredstava i opreme za linu zatitu na radu
- Sl.gl. RS br. 92/2008), i
da li su odreena tako da odgovaraju delu tela koji tite i poslovima
koji zahtevaju njihovo korienje (l. 6. st.2. i 3. i l. 9. st.1. i 2. istog
Pravilnika),
da li su aktom o proceni rizika na radnom mestu (za dato radno mesto),
na osnovu ocene slube medicine rada:
Uloga inspektorata za rad
35
o
dreeni posebni zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u radnoj
okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad (l. 16. st.1. Zakona),
utvreni posebni zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa poveanim rizikom ili za upotrebu odnosno rukovanje odreenom opremom za rad (l. 13. Pravilnika).
da li je aktom o proceni rizika na radnom mestu (za dato radno mesto
), pod uslovom da je isto radno mesto utvreno kao radno mesto sa
poveanim rizikom, utvren nain i postupak periodine provere osposobljenosti zaposlenih za bezbedan i zdrav rad (l. 28. st.3. Zakona).
Po izvrenom inspekcijskom nadzoru, u zavisnosti od utvrenog injeninog stanja, inspektor rada moe preduzeti odgovarajue mere, tj. reenjem
naloiti poslodavcu da u odreenom roku otkloni utvrene nedostatke nepravilnosti, a moe i podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu, kao i protiv preduzetnika.
Vano je napomenuti da se smatra da poslodavac akt o proceni rizika nije
doneo, odnosno da procenu rizika od nastanka povreda na radu ili oteenja
zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini
nije izvrio u smislu l. 13. st.1. i st. 4. Zakona i odredbi Pravilnika, ako je procena rizika i utvrivanje naina i mera za njihovo spreavanje, otklanjanje ili
smanjenje na najmanju moguu meru, odnosno ako je akt o proceni rizika
izraen od strane strunog lica koje nema poloen struni ispit o praktinoj
osposobljenosti za obavljanje poslova bebzednosti i zdravlja na radu ili od
strane pravnog lica, odnosno preduzetnika koji nema licencu za obavljanje
poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Nepravilnosti i nedostaci koji su utvreni prilikom inspekcijskih
nadzora u delu procene rizika i donoenja akta o proceni rizika
Kvalitet izvrene procene rizika je razliit i zavisi od toga da li je poslodavac vrio sam procenu rizika ili sprovoenje postupka procene rizika poverio
pravnom licu, odnosno preduzetniku sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavcima u delatnostima trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih
i linih usluga, finansijsko-tehnikih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i
informacija, zdravstvene i socijalne zatite i u stambeno-komunalnim delatnostima, pod uslovom da imaju do 10 zaposlenih , ostavljena je mogunost
da sami obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu pa samim tim i da
sami izvre procenu rizika na radnim mestima u radnoj okolini i ako nemaju
poloen struni ispit o praktinoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
36
Ovi poslodavci su ustvari vrenje procene rizika poveravali knjigovodstvenim, ali i drugim agencijama koje ne poseduju licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu ili fizikim licima koja nemaju poloen
struni ispit.
Rezultat napred navedenog je da je procena rizika na radnim mestima
izvrena suprotno propisanom nainu i postupku, a akt o proceni rizika neprimenljiv u delu otklanjanja opasnosti i tetnosti na radnom mestu u radnoj
okolini (spreavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika) u obimu u kome se spreava povreda na radu i oteenje zdravlja zaposlenih.
Neoekivan i iznenaujui je izuzetno mali broj poslodavaca koji su procenu rizika vrili sami, odnosno vrili njihovi zaposleni sa poloenim strunim
ispitom odreeni za lica za bezbednost i zdravlje na radu, iz razloga to su i
ovi poslodavci za vrenje procene rizika angaovali pravna lica, odnosno preduzetnike sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Najvei broj poslodavaca za vrenje procene rizika je angaovao pravna
lica, odnosno preduzetnike sa licencom. Pregledom takve dokumentacije o
proceni rizika, koju je poslodavac doneo i koja predstavlja i u sebi sadri akt
o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini poslodavca, utvrene su
uglavnom sledee nepravilnosti i nedostaci:
1. U nepotovanju optih i osnovnih pravila
da ugovorom o angaovanju pravnog lica, odnosno preduzetnika sa
licencom nije odreeno jedno ili vie strunih lica iz reda zaposlenih kod
tog pravnog lica, odnosno preduzetnika, niti druga lica, koja su odgovorna
za sprovoenje postupka procene rizika, ve da su podaci o takvim licima
navedeni ili u dokumentaciji o proceni rizika u delu u kome se navode opti
podaci o poslodavcu ili u planu sprovoenja postupka procene rizika,
da dokumentacija o proceni rizika ne sadri plan sprovoenja postupka procene rizika, ili da u planovima koji postoje nije naznaeno da li su isti
izraeni sastavljeni od strane strunog lica i da li su odoboreni od strane
poslodavca,
da angaovana pravna lica, odnosno preduzetnici uz plan sprovoenja
postupka procene rizika ne prilau fotokopiju licence za obavljanje poslova
bezbednosti i zdravlja na radu, niti fotokopiju uverenja za struno lice ili struna lica o poloenom strunom ispitu, pa se mora veoma esto naknadno dokazivati da pravno lice, odnosno preduzetnik poseduje licencu, a struno lice
ima poloen struni ispit,
da su, u nekim sluajevima, za struna lica odreivani i oni zaposleni
kod pravnih lica, odnosno preduzetnika sa licencom sa kojima je zasnovan
radni odnos na odreeno vreme, koji nemaju visoku kolsku spremu odgovarajue struke (tehnike, zatite na radu , medicine rada, higijene rada, organiUloga inspektorata za rad
37
zacije rada i dr.), ili nemaju najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima
bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno zatite na radu , ak je nekima od
tih strunih lica predmetna procena rizika bila i prvo radno iskustvo i kontakt
sa poslovima za bezbednost i zdravlje na radu iako se opravdano smatra da
procena rizika zahteva izuzetnu strunost i iskustvo i da spada u najsloenije
poslove u okviru poslova za bezbednost i zdravlja na radu, i
da su u nekim sluajevima kao podloga osnov za vrenje procene
rizika koriena akta i iskustva drugih zemalja prilagoena zakonskim reenjima tih zemalja, to je za posledicu imalo ne samo procenu rizika koja je
izvrena suprotno naem propisanom nainu i postupku, ve i dokumentacija o tome koja, ni po terminolokom izraavanju (oekivane opasnosti, radni
koraci, bezbednosne preporuke, preporuke za bezbednu praksu i dr.), a ni po
sadraju, ne odgovara odredbama Pravilnika o nainu i postupku procene
rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Sl.gl. RS br. 72/2006 i 84/2006),
2 . U delu predmeta procene rizika
da procena rizika nije vrena za radno mesto kao prostor namenjen
za obavljanje poslova kod poslodavca , odnosno prostor u kome zaposleni
obavlja svoje poslove, ve je vrena za poslove onako kako su isti utvreni
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, odnosno
onako kako su utvreni ugovorom o radu ili drugim ugovorom u smislu Zakona o radu.
3. U delu prepoznavanja i utvrivanja opasnosti i tetnosti i utvrivanja
naina i mera za otklanjanje , spreavanje ili smanjenje rizika
da u postupku procene rizika nisu prepoznate i utvrene konkretne
opasnosti i tetnosti koje mogu izazvati povredu na radu i ugroziti zdravlje
zaposlenog , ve su navedene u optem pojmu na nain kako su propisane po
vrsti i prirodi napred navedenim Pravilnikom , pa samim tim da nisu utvrene
ni konkretne mere i nain za njihovo otklanjanje, spreavanje ili smanjenje
rizika od istih opasnosti i tetnosti na najmanju moguu meru, na primer:
aktom je prepoznato-utvreno:
opasnosti od rotirajuih ili pokretnih delova opreme za rad, a da
nije konkretno utvreno koja je oprema za rad u pitanju, od kog
rotirajueg ili pokretnog dela ta opasnost preti, na koji nain ta
opasnost ugroava bezbednost i zdravlje zaposlenog, pa ispada da zaposlenom na radnom mestu isti rizik preti i od rotirajue
stezne glave struga i od rotirajueg radnog vratila suporta struga,
remenskih ili drugih transmisija, rotirajueg lista krune testere,
rotirajueg alata blanjalice, glodalice i td., ili pak da je isti rizik po
38
zaposlenog od pravolinijskog kretanja alata na rendisaljki i pravolinijskog kretanja alata na ekscentar presi, ili pak od rotirajueg lista
krune testere postavljene na temeljima i lista testere u obliku runog prenosnog alata na elektrini pogon itd,
zatim aktom je utvreno da je mera za otklanjanje rizika od navedene opasnosti: osposobiti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad i
obavezna primena mera za bezbedan i zdrav rad, pa se postavlja
pitanje da li se osposobljavanjem zaposlenog za bezbedan i zdrav
rad mogu otkloniti takvi rizici , odnosno sa kojim to konkretnim
merama za bezbedan i zdrav rad upoznati zaposlenog ako iste nisu
utvrene aktom o proceni rizika, odnosno postavlja se pitanje koje
mere za bezbedan i zdrav rad primeniti ako u ovom sluaju aktom
o proceni rizika nisu ni utvrene.
aktom je prepoznato utvreno:
tetnosti nastale korienjem opasnih materija , a da nije konkretno utvreno koja vrsta tetnosti- gas, para, dim, praina i dr.,
od koje opasne materije ta tetnost preti, na koji nain ta tetnost
ugroava bezbednost i zdravlje zaposlenog opekotine, trovanje,
guenje i dr.
zatim, aktom je utvreno da su mere za otklanjanje navedene tetnosti : pridravanje uputstvima i korienje predvienih LZS, a da
se konkretno ne navodi o kom uputstvu je re uputstvo proizvoaa , odnosno isporuioca (za upotrebu korienje, transport,
skladitenje, pakovanje, unitavanje) ili o uputstvu poslodavca izraeno za potrebu dodatnog osposobljavanja zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, niti navodi koje e konkretno sredstvo line zatite
na radu zatiti zaposlenog od nastale tetnosti, odnosno da taj rizik
od oteenja zdravlja ili povredu otkloni ili smanji na najmanju moguu meru,
bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergenima ) , a da nije konkretno utvreno koje vrste biolokih tetnosti
prete zaposlenom : virusi, bakterije, paraziti, gljivice, plesni i dr., na
koji nain ta tetnost ugroava bezbednost i zdravlje zaposlenog
infekcija koe, disajnih organa i dr. ili na koji nain se manifestuje
mogua alergija ,
zatim, dalje aktom je utvreno da su mere za otklanjanje navedenih tetnosti: pridravanje uputstvima i korienje predvienih
sredstava line zatite , a da se konkretno ne navodi o kojima
upustvima je re niti koja e sredstva line zatite na radu zatiti
zaposlenog od date tetnosti,
39
mogunost klizanja ili spoticanja (mokre i klizave povrine), a da

nije konkretno utvreno ta moe izazvati klizanje-glatke ploice,
prosuto ulje i emulzije, podovi nakvaeni vodom i dr., a ta spoticanje- neravna povrina poda, po podu razvuena creva, cevi, razbacan laboratorijski pribor, razbacan runi alat i runi prenosni alat
na mehanizovani pogon, nesloen materijal, i sl.,
zatim, aktom je dalje utvreno da je mera: panja pri kretanju to
ne predstavlja meru bezbednosti i zdravlja na radu.
da prepoznate i utvrene opasnosti i tetnosti nisu grupisane po vrsti
i prirodi
4. U delu analize postojeeg stanja
da je procena rizika za radno mesto vrena, a da uopte :
nisu obavljena propisana ispitivanja uslova radne okoline iako se na
radnom mestu (prostoru u kome zaposleni obavljaju poslove) zaposleni zadrava ili kree due od dva sata u toku radne smene a pri
tehnolokom i radnom procesu pojavljaju hemijske ili fizike tetnosti,
pa ak i bioloke tetnosti,
nisu obavljeni propisani pregledi i ispitivanja propisane opreme za rad
5. U delu odreivanja sredstava i/ili opreme za linu zatitu na radu
da se u aktu o proceni rizika za radno mesto (dato radno mesto) navodi postojee stanje u opisu sredstava i opreme za linu zatitu na radu koja
pripadaju zaposlenima za vreme obavljanja odreenih poslova , odnosno navodi postojee stanje na osnovu kojeg je vreno prepoznavanje i utvrivanje
opasnosti i tetnosti tj. izvreno procenjivanje rizika (radi se o sredstvima i
opremi za linu zatitu na radu koja su utvrena od strane poslodavca , optim aktom ili kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, u okviru ureivanja prava , obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
pre nego to je izvrena procena rizika, odnosno pre nego to je donet akt o
proceni rizika za radno mesto), a da nije utvreno da li ta sredstva odgovaraju
prepoznatim i utvrenim opasnostima i tetnostima tj. procenjenim rizicima,
odnosno da aktom o proceni rizika sredstva i oprema za linu zatitu na radu
nisu odreena na osnovu procene rizika od nastanka povreda i oteenja
zdravlja zaposlenih , odnosno prepoznatih i utvrenih opasnosti i tenostima
kojima su zaposleni izloeni na radnom mestu, a tako da odgovaraju delu tela
koji tite i poslovima koji zahtevaju njihovo korienje, kao da akt o proceni
rizika ne sadri Pregled opasnosti i tetnosti koje zahtevaju korienje sredstava i/ili opreme za linu zatitu na radu , na primer srdstava line zatite na
radu se odreuju i na sledei nain:
40
za zatitu od opasnosti od opekotina , odreene su zatitne rukavice ,

za zatitu od opasnosti od klizanja, odreene su cipele sa odgovarajuim onom koji ne kliza,
za zatitu od tetnosti nastalih usled korienja sredstava za pranje
posua , odreene su gumeno-tehnike rukavice .
odnosno tako da uopte nije blie odreeno koje to zatitne rukavice u
skladu sa propisima i standardima tite zaposlenog od opekotina, koja je to
vrsta cipela odnosno ona koji ne kliza ili pak koja vrsta gumeno-tehnikih
rukavica titi zaposlenog od tetnog dejstva sredstava za pranje posua (u
gumeno-tehnike rukavice spadaju na primer i elektroizolacione rukavice).
6. U delu utvrivanja posebnih zdravstvenih uslova
da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene slube medicine rada, nisu
odreeni posebni zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati zaposleni za
obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini, odnosno
da nisu utvreni posebni zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati zaposleni
na radnim mestima sa poveanim rizikom ili za upotrebu-rukovanje pojedinom opremom za rad.
da se dogaa da je obezbeena ocena slube medicine rada, da ta
ocena ini sastavni deo dokumentacije o proceni rizika ali da aktom o proceni
rizika za radno mesto, na osnovu iste ocene, nisu utvreni posebni zdravstveni uslovi,
da se ocena slube medicine rada veoma esto svodi samo, suprotno
zakonu i pravilniku, na utvrivanje opte zdravstvene sposobnosti i na puko
prepisivanje elemenata opteg i specifinog programa prethodnih i periodinih lekarskih pregleda zaposlenih na radnim mestima sa poveanim rizikom,
kao i
da pravna lica i preduzetnici sa licencom , koji su angaovani za vrenje procene rizika , smatraju da , s obzirom da su specijalisti medicine rada
uestvovali u postupku procene rizika , nije potrebno obezbeivati ocenu
slube medicine rada i na osnovu nje odreivati utvrivati posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za
rad, odnosno zaposleni na radnom mestu sa poveanim rizikom ili rukovanje
odreenom opremom za rad.
7. U delu periodine provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad
da aktom o proceni rizika nije utvren nain i postupak periodine
provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenih na radnom mestu sa poveanim rizikom, ili je utvren samo periodicitet takve provere .
41
8. U delu naina procenjivanja rizika i utvrivanja radnih mesta sa

poveanim rizikom
da se ne utvruju radna mesta sa poveanim rizikom iako bi to, prema
uslovima rada, bilo realno , pa se veoma esto dogaa da su, u zavisnosti od
procenjivaa i metodologije koja je koriena prilikom procenjivanja rizika,
ista radna mesta kod dva razliita poslodavca sa istim opasnostima i tetnostima, potpuno drugaije ocenjena u pogledu nivoa rizika, tako da kod jednog poslodavca to bude radno mesto sa poveanim rizikom, a kod drugog sa
umerenim rizikom, na primer:
radno mesto u hladnjai u kome se vri prebiranje smrznutog jagodiastog voa gde iz tehnolokih razloga moraju i vladaju isti uslovi
rada , kod jednog poslodavca nije , a drugog jeste utvreno kao radno
mesto sa poveanim rizikom, s tim to je ova pojava naroito izraena
u sluajevima kada su za vrenje procene rizika angaovana pravna
lica, odnosno preduzetnici sa licencom.
Radna mesta sa poveanim rizikom najee su utvrivana kod poslodavaca koji se bave izvoenjem graevinskih radova, proizvodnjom hemikalija,
proizvodnjom eksploziva i pirotehnikih sredstava, eksploatacijom uma ,
kao i u komunalnim delatnostima
Pregledom dokumentacije o proceni rizika inspektori rada su utvrdili da
pojedina pravna lica i preduzetnici sa licencom postupak procene rizika vre
bez adekvatnog opisa tehnolokog i radnog procesa i sredstava za rad , kao i
bez snimanja organizacije rada , to ima za posledicu neprepoznavanje i neutvrivanje konkretnih opasnosti i tetnosti na radnom mestu, pa samim tim
i neutvrivanje konkretnih mera za njihovo otklanjanje, ali i govori o tzv.
sprovoenju postupka procene rizika na daljinu- sa distance .
Zakonsku obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika u pisanoj
formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo
otklanjanje, u 2008. godini ispunilo je 44% poslodavaca kod kojih je izvren
inspekcijski nadzor, dok je 29% poslodavaca zapoeo aktivnosti na izradi akta
o proceni rizika .
Primena razliitih metoda za procenu rizika uvek postavlja bar tri pitanja
pitanje kompetentnosti, pitanje kvaliteta i pitanje konzistentnosti procene.
Primena nedovoljno poznatih ili neproverenih metoda procene ili, to je jo
gore, improvizacija procene rizika uzrokuje veoma ozbiljne greke u mnogim
segmentima procene s moguim ozbiljnim posledicama po zdravlje i bezbednost zaposlenih, te se danas kao prvo istie pitanje kontrole kvaliteta uraene procene rizika.
Treba imati u vidu da teta nastala zbog neadekvatne ili nestrune procene
rizika na radnom mestu moe biti predmet sudskog spora, to jest sudskog-
42
medicinskog vetaenja. Nestruno izraen akt o proceni rizika kompromituje

celokupnu ideju novog pristupa prevenciju povreda na radu, profesionalnih
oboljenja i bolesti u vezi sa radom. Zato je neophodno uvesti mehanizme koji
e osigurati adekvatnu procenu rizika i izradu kvalitetnog akta o proceni rizika.
Uzrono-posledina veza izmeu poveanog broja povreda na
radu u 2008. godini i novog sistema bezbednosti i zdravlja na radu
Sa stanovita inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu, uoena je uzrono-posledina veza izmeu poveanog broja povreda na
radu, koje su se dogodile u 2008. godini i novog sistema bezbednosti i zdravlja
na radu koji se bazira na proceni rizika i upravljanju rizicima.
Stupanje na snagu novog sistema bezbednosti i zdravlja na radu, koji je
zapoeo donoenjem Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i kontinuirano
se usavrava donoenjem podzakonskih propisa u ovoj oblasti, u prethodnom
periodu nije imalo za posledicu njegovu punu praktinu primenu. Naime,
sprovoenje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i prateih propisa, zahteva izvestan period upoznavanja sa samim propisom, kako poslodavaca tako
i zaposlenih. Kao osnovni problem u praktinoj primeni namee se pitanje,
kako motivisati poslodavca i zaposlenog da se sistemski bave bezbednou i
zdravljem na radu. Odgovor je u permanentnom praenju stanja u ovoj oblasti, prepoznavanju problema i iznalaenju naina za njihovo otklanjanje, utvrivanju prioriteta u reavanju problematike vezane za bezbednost i zdravlje
na radu, kao i podizanju nivoa svesti i znanja svih uesnika u procesu rada.
Inspekcijskim nadzorima je utvreno da je veliki broj donetih akata o proceni rizika neprimenljiv u praksi, a to indirektno za posledicu ima povreivanje zaposlenih. Ova konstatacija proistie iz injenice, da je veliki broj poslodavaca uloio znatna finansijska sredstva za ispunjavanje zakonskih obaveza u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a to se odrazilo na nedostatak sredstava za sprovoenje mera, nabavku sredstava i opreme za linu zatitu na radu,
odravanje opreme za rad i dr.
43
ULOGA SLUBE MEDICINE RADA

Kada su u pitanju uloga i zadaci medicine rada nema bitnih razlika da li se
radi o velikom, srednjem, malom preduzeu ili preduzetniku.
Osnovni zadatak medicine rada je unapreenje, prilagoavanje i podeavanje radnog mesta i radnih uslova prema zaposlenom, kako bi njegovo
zdravlje i radna spsobnost bili sauvani i radni uinak maksimalan.
Kao to je svaki ovek individua za sebe, tako je i svaka radna sredina i radno mesto posebno, ak i kada se radi o istim delatnostima, te i ako se primenjuju samo neke opte mere prevencije esto izostanu oekivani rezultati.
Zbog toga svako mora da uradi za sebe i svoje naine i uslove rada, procenu
rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, a ne samo da prepie procenu
rizika koju je uradio neko drugi i ako se radi o istoj delatnosti.
Prema tome zadatak slube ili specijaliste medicine rada u odnosu na radnu organizaciju bez obzira na njenu veliinu je:
identifikacija i kategorizacija rizika, a na osnovu verovatnoe nastanka
oboljenja u odnosu na vrstu tetnosti i istovremenu izloenost zaposlenih veem broju tetnosti i oekivanu teinu oboljenja,
utvrivanje posebnih zdravstvenih uslova koji moraju da zadovoljavaju zaposleni da bi radili na odreenom radnom mestu ili obavljali odreene
poslove,
predlaganje drugih preventivnih mera koje se odnose na uslove, organizaciju, reim rada, a sa aspekta zdravlja zaposlenih,
obavljanje ili organizovanje obavljanja preventivnih lekarskih pregleda zaposlenih uz praenje njihovog zdravstvenog stanja,
upoznavanje poslodavca i zaposlenih sa prisutnim rizicima, merama
prevencije i zatite uz njihovu edukaciju za pruanje prve pomoi prvenstveno u odnosu na prisutne tetnosti i opasnosti,
promocija zdravlja.
Kao to se iz prethodnog vidi jedan od zadataka medicine rada je njeno
uee u procesu procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. U odnosu na ovaj zadatak konkretna uloga medicine rada je:
da pomogne u identifikovanju opasnosti na radnom mestu i u radnoj
okolini,
da indetifikuje i kategorizuje ( kategorizacija rizika je osnov za definisanje mera i postupaka za upravljanje rizikom) tetnosti i optereenja sa
akcentom, na mogue, njihovo meusobno delovanje,
da proceni stepen njihovog delovanje na zdravlje zaposlenih,
44
da izvri ocenu posebnih zdravstvenih uslova koje mora da zadovolje

zaposleni kako bi mogli da rade na tim radnim mestima
da predloi program prethodnih i periodinih lekraskih pregleda i
da utie na svest pojedinca ( kako vlasnika odnosno poslodavca, tako
i zaposlenih) da se brine o svom zdravlju.
Da bi mogao da identifikuje opasnosti, tetnosti i optereenja specijalista
medicine rada treba da:
1. ima uvid u tehnoloki proces rada sa detaljnim sagledavanjem svih
postupaka, sredstava i materijala koji se koriste, proizvode ili se stvaraju u toku postupka proizvodnje.
2. ima uvid u organizaciju rada i sve radne aktivnosti koje se obavljaju u
toku procesa rada
3. ima uvid u rezultate merenja vezanih za uslove rada.
4. da neposredno obie radna mesta i radnu okolinu
5. da dobije miljenje poslodavca i zaposlenih (neposredno razgovorom
ili putem ankete)
6. da izvri analize povreda na radu (na osnovu postojeih podataka odnosno odgovarajue evidencije i povrednih lista) i oboljenja zaposlenih (na osnovu dosadanjih lekarskih izvetaja o pregledima zaposlenih i hranarinskih doznaka kod bolovanja)
Posebna uloga slube medicine rada ogleda se u utvrivanju zdravstvenih
uslova koje zaposleni mora da ispuni da bi bezbedno radio na svom radnom
mestu, pogotovu kada se radi o mestima koja su sa poveanim rizikom.
Da bi to mogao da uradi specijalista medicine rada mora da odredi i zateve rada. Ovi zahtevi se formiraju na osnovu utvrenih tetnosti i optereenja na radu i oni su posledica rada. Zahtevi rada su fizioloka odrednica
i tano definiu ta optereenja i tetnosti zahtevaju od organizma radnika.
Potrebno je da su zahtevi rada takvi da ih uloenim naporom zaposleni savladava, a da funkcionalna sposobnost organizma i njegovo zdravstveno stanje
nisu ugroeni. Ovi zahtevi mogu biti uslovljeni pojedinanim iniocima rada
ili radom u celini Tako na primer ako je ruica kojom radnik rukuje na visini od
2m, a njegovo dohvatno polje je 1,5 m, bie mu teko da radi, zahtevae od
radnika vei napor i vremenom e dovesti do oteenja zdravlja. Ili ako zaposleni u okviru svog zadatka treba istovremneno da prati vie vizuelnih signala
koji predstvaljaju odreene radne operacije, nee moi uspeno da radi ako
nema dobru distribuciju panje, odgovarajuu otrinu vida, kolorni vid i sl.
Znai da bi radnik mogao da radi na odreenom radnom mestu mora da poseduje pored dobrog opteg zdravlja i ouvane sve psihofizioloke funkcije
koje su neophodne za rad na tom radnom mestu.
Uloga slube medicine rada
45
Zahtevi osim to se odnose na kvalitet pojedinih fiziolokih i psiholokih

funkcija izvrioca posla, a koje su neophodne pri radu, mogu da se odnose i
na pol i godine ivota zaposlenog. Kada se utvrde zahtevi i uslovi rada, tada se
zna i koji je napor u fiziolokim okvirima potreban da bi se oni ispunili. Sama
teina rada zavisi, s jedne strane, od zahteva rada, a sa druge, od napora koje
zaposleni mora da uloi da bi taj rad obavio. Retko je da rad ima samo jedan
zahtev, obino su oni brojni, a to ih je vie i rad je tei. Kada se uoi da su
zahtevi takvi da ih zaposleni sa velikim optereenjem obavlja, tada je zadatak specijaliste medicine rada da koriguje optereenja kako bi zahtevi ostali u
okviru fiziolokih mogunosti radnika.
Jedan od zadataka specijaliste medicine rada, kada je u pitanju izrada
akta o proceni rizika, je i da predloi odgovarajue mere zatite, ukljuujui
mere za smanjenje optereenja zaposlenih, organizaciono-tehnoloke mere,
preporuke upotrebe manje tetnih materija u procesu proizvodnje, korekciju
reima rada i odmora, vrstu i periodinost redovnih preventivnih lekarskih
pregleda zaposlenih i drugo.
Mere zatite kao to je poznato zavise od stepena rizika i uzroka samog
rizika, to isto vai i kada je u pitanju primena preventivnih zdravstvenih
mera. Njihova primena je od manjeg znaaja za rizike manjih nivoa. Kada je
procenjeni nivo rizika vii tada, pored ostalih mera zatite, potrebno je da, u
zavisnosti od nivoa rizika, specialista medicine rada prati zdravstveno stanje
zaposlenih; upozna zaposlene sa ocenom zdravstvenog stanja i edukuje ih
kako bi premenjivali adekvatne preventivne mere; obavi ili organizuje redovnu kontrolu zdravlja zaposlenih; upozna zaposlene sa rizikom; odmah pristupiti odgovarajuim merama bilo da se radi o preventivnim ili terapeutskim.
Pre uvoenja nove tehnologije i kupovine nove opreme, materijala, sredstava rada, linih zatitnih sredstva i drugog, poslodavac bi trebalo da se konsultuje i sa specijalistom medicine rada, jer ne sme da zaboravi da nove tehnologije rada predstavljaju i nove rizike.
Saradnja sa slubama medicine rada u postupku procene rizika kao i u
sveobuhvatnom unapreenju zdravlja i zatite zaposlenih, moe u velikoj
meri da doprinese unapreenju zdravlja zaposlenih ali i poveanju produktivnosti preduzea, od ega esto zavisi i ostanak, posebno malih, preduzea.
Prema tome jasno je da je medicina rada potrebna svima, kako zaposlenom tako i poslodavcu.
46
PRILOZI
Prilog 1: Odluka o pokretanju postupka
procene rizika
Na osnovu l. 17. i 18. Pravilnika o nainu i postupku procene rizika na
radnom mestu i u radnoj okolini, direktor _______________ (poslovno ime
(naziv), sedite, odnosno adresa poslodavca - pravnog lica, preduzetnika) donosi
ODLUKU
O POKRETANJU POSTUPKA PROCENE RIZIKA
I
Pokree se postupak procene rizika u ________________________ (naziv
poslodavca).
II
Kao odgovorno lice za sprovoenje postupka procene rizika odreujem:
1) _________________________________________________________
2) _________________________________________________________
III
Ova odluka objavie se na oglasnoj tabli poslodavca.
U __________________,
DIREKTOR
Dana _________ godine.

Prilozi
47
Prilog 2: Obavetenje zaposlenih o

odreivanju lica za obavljanje poslova u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
_______________ (naziv i sedite poslodavca)
Broj: ____________
Datum: ________
OBAVETENJE O ODREIVANJU LICA (PRAVNOG LICA, ODNOSNO PREDUZETNIKA) ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
I
Obavetavaju se zaposleni da je za poslove bezbednosti i zdravlja na radu
odreeno lice ___________________________ (ime i prezime i struna sprema
zaposlenog), zaposleni u ovom pravnom licu.
II
Svi zaposleni duni su da se upoznaju sa ovim obavetenjem.
III
Za informacije u vezi poslova bezbednosti i zdravlja na radu zaposleni,
odnosno njihovi predstavnici mogu se obratiti licu iz ovog obavetenja, na
__________________________________________________ (navesti konakt
telefon, sedite, odnosno bliu lokaciju gde je lice smeteno)
DIREKTOR
48
Prilog 3: Lista opasnosti i tetnosti

I LISTA OPASNOSTI
Mehanike opasnosti, koje se pojavljuju korienjem opreme za rad
1. Nedovoljna bezbednost zbog rotirajuih ili pokretnih delova,
2. Slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu
zaposlenom,
3. unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja odreene opreme za rad,
4. Korienje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije
ili poar,
5. Nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta
rada, izloenost zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju i sl,
6. Drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehaniki izvori opasnosti.
Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta
1. Opasne povrine (podovi i sve vrse gazita, povrine sa kojima zaposleni dolazi u dodir,a koje imaju otre ivice rubove, iljke, grube
povrine, izboene delove i sl),
2. Rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na
radu,
3. Rad u skuenom, organienom ili opasnom prostoru (izmeu dva ili
vie fiksiranih delova, izmeu pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan i sl)
4. Mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine),
5. Fizika nestabilnost radnog mesta,
6. Mogue posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili
opreme za linu zatitu na radu,
7. Uticaji usled obavljanja procesa rada korienjem neodgovarajuih
ili neprilagoenih metoda rada,
8. Druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karaktristikama radnog mesta i nainom rada (korienje sredstava i opreme za linu
zatitu na radu koja optereuju zaposlenog i sl).
Opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije
1. Opasnosti od direktnog dodira sa delovima elektrine instalacije i
opreme pod naponom,
2. Opasnost od indirektnog dodira,
3. Opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju elektrina oprema i
instalacije (pregrevanje, poar,eksplozija, elektrini luk, varnienje i
dr),
Prilozi
49
4. Opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pranjenja,

5. Opasnost od tetnog uticaja elektrostatikog naelektrisanja,
6. Druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korienjem elektrine enegrije.
II LISTA TETNOSTI
tetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada
1. Hemijske tetnosti, praina i dimovi (udisanje, guenje, unoenje u
organizam, prodor u telo kroz kou, opekotine, trovanje i sl),
2. Fizike tetnosti (buka i vibracije),
3. Bioloke tetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima),
4. tetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlanost i brzina strujanja vazduha),
5. Neodgovarajua - nedovoljna osvetljenost,
6. tetni uticaji zraenja (toplotnog, jonizujueg ili nejonizujueg, laserskog, ultrazvunog),
7. tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),
8. tetnosti koje nastaju korienjem opasnih materija u proizvodnji,
transport, pakovanju, skladitenju ili unitavanju,
9. Druge tetnosti koje se pojavljuju u random procesu, a koje mogu
da budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom.
tetnosti koje proistiu iz psihikih i psihofiziolokih napora koji se
uzrono vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja
1. Napori ili telesna naprezanja (runo prenoenje tereta, guranje ili vuenje tereta, razne dugotrajne poveane telesne aktivnosti i sl),
2. Nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, uanje, kleanje i sl),
3. Napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju psiholoka optereenja (stres, monotonija),
4. Odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje odgovarajueg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponaanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u
radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad
sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost
u rukovoenju i sl.
50
tetnosti vezane za organizaciju rada

1.
2.
3.
4.
5.
rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad),

rad u smenama,
skraeno radno vreme,
rad nou,
pripravnost za sluaj intervencija, i sl.
Ostale tetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima
1. tetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade
na alterima, lica na obezbeenju i sl),
2. Rad sa ivotinjama,
3. Rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,
4. Rad u blizini vode ili ispod povrine vode.
Prilozi
51
Prilog 4: eklista kancelarijski rad1

Deo A: Da li na radnom mestu postoji opasnost?
DA ukoliko ste obeleili bar jedan odgovor koji je oznaen sa
Istiemo da dole navedena lista ne pokriva sve mogue sluajeve u kojima postoji opasnost.
PITANJA
DA
NE
Da li je pod odgovarajue pokriven bez rupa i prepreka?
Da li je mikroklima odgovarajua (temperatura, vlanost i

protok vazduha) u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom?
Da li je veliina kancelarije odgovarajua broju zaposlenih u

njoj (u odnosu na nacionalno zakonodavstvo)?
Da li kancelarija ima prirodno osvetljenje?
U sluaju rada sa video displejima, da li na prozorima postoje

zastori uz pomo kojih se eliminie svetlost koja smeta ekranu?
Da li izvori svetlosti, vrata i prozori, nametaj ili zidovi prave

refleksiju na ekran monitora?
Da li buka ometa panju i verbalnu komunikaciju?
Da li kablovi ometaju zaposlene u njihovom slobodnom kretanju i predstavljaju opasnost od spoticanja?
Da li zaposleni imaju dovoljno prostora za promenu poloaja?
Da li se zgrada odgovarajue isti i odrava?
Da li je oprema za prvu pomo na raspolaganju i da li su zaposleni obueni da je koriste?
Da li su staze za evakuaciju odgovarajue oznaene i da li se

dre istim?
Da li su slike na video displeju dobre, jasne i odgovarajue

veliine?
Da li su slike na video displeju bez vibracija?
RADNA OKOLINA
VIDEO DISPLEJI I RAUNARI
1 Prirunik za procenu rizika Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu
52
Da li korisnik moe lako da pristupi podeavanju i kontrastima pre poetka rada?
Da li video displej moe da se pomeri i premesti na eljeno

mesto?
Da li osnovno i lokalno osvetljenje omoguava zadovoljavajue svetlo i kontrast izmeu ekrana i podloge na video projekciji?
Da li je restojanje izmeu ekrana monitora i oiju od 50 do

80cm?
Da li je ekran osloboen od refleksije koja moe da poremeti

vidljivost?
Da li je kuite raunara odvojeno od monitora? Da li je omoguen konforan poloaj tela, ruku i aka?
Da li je prostor za tastaturu i mia dovoljan za oslonac zgloba

i lanka korisnika?
Da li su tastatura i mi u blizini jedno drugom? Da li su oni na

istom nivou?
Da li je povrina tastature mat boje da bi se spreila refleksija?
Da li se simboli na tastaturi mogu lako prepoznati, da bi ih zaposleni mogli dobro proitati ukoliko se nalaze u pravilnom
radnom poloaju?
Da li postoje udobne stolice koje obezbeuju slobodan pokret i komforan poloaj tela?
Da li je visina stolice lako podesiva?
Da li je visina naslona stolice podesiva?
Ukoliko je neophodno da li postoji oslonac za ruke?
Ukoliko je neophodno da li postoji oslonac za noge?
Da li najee koriena oprema i drugi predmeti na radnom

mestu mogu da se dohvate bez okretanja glave i tela?
Da li visina stola omoguava pokretljivost nogu i stopala?
Da li je dra stranica podesiv, da li moe biti fiksiran u poloaj koji omoguava komforno itanje za korisnika?
OPREMA NA RADNOM MESTU
ERGONOMIJA SOFTVERA
Da li softver omoguava izvrenje radnih zadataka?
Prilozi
53
Da li softver moe biti podeen na poetniki nivo?
Da li softver obezbeuje pomo na maternjem jeziku?
Da li softver predstavlja informacije u formi prilagoenoj korisniku?
Da li zaposleni imaju pomo i strunu podrku u sluaju problema sa softverom?
U sluaju kontinuiranog rada ispred ekrana, da li je mogue

da se uzme odgovarajua pauza ili da li zaposleni moe menjati vrstu posla?
Da li je realna duina rada ispred ekrana kraa od 6 asova

dnevno?
Da li se poslovi zaposlenih menjaju?
Da li zaposleni mogu da kontroliu redosled po kojem obavljaju svoje poslove?
Da li su zaposleni pod izuzetnim pritiskom da ispune ciljeve

u odreenom roku?
Da li poslodavac obezbeuje adekvatne informacije, obuku i

konsultacije pre poetka rada na radnim mestima na kojima
se koriste raunari?
Da li se obraa panja na prigovore zaposlenih da imaju problema sa vidom?
Da li se vid zaposlenih sistematski kontrolie (kao to se zahteva nacionalnim zakonodavstvom)?
Ukoliko oftamoloki pregled utvrdi da naoare ili kontakt soiva zaposlenog nisu odgovarajue za rad sa video displejom,
da li se zaposlenom obezbeuju neophodne naoare za jasan vid?
Ukoliko se zaposleni ali na muskulo-skeletni bol (vrata, kime, ramena, nogu) da li se radi ergonomska procena radnog
mesta?
ORGANIZACIJA RADA
OPASNOST PO ZDRAVLJE
54
Deo B: Primeri preventivnih mera koje se mogu koristiti za smanjenje

rizika
PREVENTIVNE MERE
RADNA OKOLINA
Izrada redovne procene rizika
konsultovanje osoblja o odgovarajuim promenama u radnom
okruenju
Merenje i nadgledanje parametara okruenja
Ukljuivanje eksperata kada se dizajniraju ili preureuju radna mesta
VIDEO DISPLEJI I RAUNARI
Obezbeivanje da se koristi odgovarajua oprema za sve vrste poslova
Uzimanje u obzir egonomskih aspekata kada se dizajnira ili preureuje radno mesto
OPREMA NA RADNOM MESTU
Redovno odravanje opreme
Preureenje radnog prostora, egonomska intervencija
ERGONOMIJA SOFTVERA
Obuka zaposlenih da koriste softver
Primena rezultata tehnikog napretka, auriranje i nadogradnja softvera
ORGANIZACIJA RADA
Obezbeivanje upustva zaposlenima o bezbednosti i zdravlju na
radu
Kontinurirana procena efikasnosti preventivnih mera
Konsultovanje zaposlenih o odlukama u pogledu organizacije rada
Nadgledanje zdravstvenih efekata rada i radnog vremena
OPASNOST PO ZDRAVLJE
Uvoenje egonomske funkcionalnosti opreme na radnom mestu,
pogotovu udaljenost izmeu stola, monitora i stolice
Adekvatno osvetljenje, eliminacija refleksije i zaslepljenosti na video
displeju
Sistematski medicinski nadzor zdravlja zaposlenih
Prilozi
55
Prilog 5: eklista proizvodnja hrane1

Deo A: Da li na radnom mestu postoji opasnost?
DA ukoliko ste obeleili bar jedan odgovor koji je oznaen sa
Istiemo da dole navedena lista ne pokriva sve mogue sluajeve u kojima postoji opasnost.
PITANJA
DA
NE
Da li se koriste otri alati (noevi, sekai, bodei)?
Da li su sve maine opremljene sa zatitnim napravama?
Da li se rad obavlja na pokretnoj liniji (postoji li rizik od povreda, posekotina, amputacija)?
Da li odea zaposlenih moe da se zakai za pokretne delove

maina i da prouzrokuje povredu?
Da li se koriste dimljaci?
Da li su zaposleni u kontaktu sa toplim ili zamrznutim materijalima i/ili opremom?
Da li su maine iste i bezbedne kada se prikljuuju na napajanje?
Da li se koristi amonijak ili druga hemikalij za hlaenje?
Da li je ulazak u zatvorene cisterne ili rezervoare neophodan?
Da li su radnici u direktnom kontaktu sa sirovim materijalima

ili materijalima ivotinjskog i biljnog porekla?
Da li ima sitne praine u radnom okruenju?
Da li ima sredstava za rad pod pritiskom?
Da li su zaposleni izloeni neprijatnim mirisima?
Da li se koriste ventilatori bez prekrivaa-lopatica?
OPREMA ZA RAD
HEMIJSKE I BILOKE OPASNOSTI
EKSPLOZIJE
KVALITET VAZDUHA
1 Prirunik za procenu rizika Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu
56
Da li su zaposleni izloeni toplom ili hladnom okruenju?
Da li zaposleni nose teret ili rade u sagnutom poloaju?
Da li zaposleni rade u monotonom ili forsiranom tempu rada?
Da li zaposleni rade nonu smenu?
Da li se koriste adekvatna sredstva za zatitu respiratornog

sistema radnika?
RIZIK PO ZDRAVLJE
Deo B: Primeri preventivnih mera koje se mogu koristiti za smanjenje

rizika
PREVENTIVNE MERE
OPREMA ZA RAD
Obezbeivanje redovne i sveobuhvatne kontrole zaposlenih, opreme za rad i radnih mesta
Instaliranje odgovarajuih zatitinih naprava i obezbeivanje da
specifini delovi opreme, mealice, maine za seenje budu opremljene zatitnim napravama
Adekvatno korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu
Omoguavanje redovne obuke usmerene na specifian rizik u ovom
sektoru
Obuka radnika za pravilnu upotrebu i odravanje maina i opreme,
doputajui samo obuenim radnicima da rade na mainama i opremi
Obezbeivanje da radnici koriste specifine delove opreme u skladu
sa bezbednosnim procedurama
Redovno servisiranje i ienje svih delova opreme
Obezbeivanje klasifikacije opasnih delova opreme
Nikada nemojte istiti i odravati maine dok su ukljuene u elektrinu struju
HEMIJSKE I BILOKE OPASNOSTI
Koristite pravilno sredstva i opremu za linu zatitu na radu kada radite sa hemikalijama (rukavice, sigurnosne naoare, titnike za lice,
zatitne maske)
Prilozi
57
Obezbedite pravilno obeleavanje prostorija za pripremu i skladitenje hemikalija. ukljuujui upustva za rukovanje, skladitenje i rad sa
procesnom opremom
Ne ulazite u cisterne i rezervoare bez prisustva drugog lica
Upoznati zaposlene sa efektima hemikalija, kao i sa zatitom od tih
efekata i obezbeivanjem prve pomoi
Obezbeivanje zaposlenima zdravstvene kontrole u vezi sa specifinim zahtevima radnog mesta
EKSPLOZIJE
Procena bezbednosti rashladne opreme i opreme pod pritiskom, redovni nadzor maina i opreme
posveivanje specijalne panje ienju i odravanju maina i opreme pogotovu one gde u vazduhu ima praine, jer praina predstavlja
rizik od eksplozije
KVALITET VAZDUHA
Ukoliko je atmosfera zagaena na radnom mestu, instalirati, nadzirati i odravati ventilacioni sistem
Opremanje ventilatora koji se nalaze u blizini maina sa zatitnim
krilcima
Nadzor kvaliteta vazduha na radnom mestu
RIZIK PO ZDRAVLJE
Odravanje svih neophodnih higijenskih standarda
Davanje redovnih informacija i obuka zaposlenima
Obezbeivanje redovnih lekarskih pregleda zaposlenima
Obezbeivanje pauza i odgovarajueg rasporeda rada sa mogunou odmora
58
Prilog 6: Gde moete dobiti korisne

informacije
Meunarodna organizacija rada
Subregionalna kancelarija za Centralnu i Istonu Evropu
Mozsar utca 14
1066 Budapest
Hungary
Tel: +36 (1) 301-4900
Fax: +36 (1) 301 4906
Web: www.ilo.org
Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu
Gran Via 33
E-48009 Bilbao, Spain
Tel: + 34 944-794-360
Fax: + 34 944-794-383
Email: information@osha.europa.eu
Web: http://osha.europa.eu
Ministarstvo rada i socijalne politike
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu
Terazije 41
11 000 Beograd
Tel: 011/334-73-91
Fax: 011/334-73-92
Email: upravazabzr@minrzs.gov.rs
Web: www.minrzs.gov.rs
Inpektora za rad
Ruzveltova 61
11 000 Beograd
Tel: 011/329-30-25
Email: inspekcija@minrzs.gov.rs
Web: www.minrzs.gov.rs
Prilozi
59
Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije

Stalno radno telo za pitanja bezbednosti i zdravlja na radu
Palata Srbija
Bulevar Mihajla Pupina 2
11 070 Beograd
Tel: 011/269-23-78
Fax: 011/269-22-78
Email: socek.savet@nadlanu.com
Web: www.socijalnoekonomskisavet.rs
Unija poslodavaca Srbije
Stevana Markovica 8
11 080 Zemun
Tel: 011/316-02-48
Fax: 011/261-09-88
Email: info@poslodavci.rs
Web: www.poslodavci.rs
Savez samostalnih sindikata Srbije
Trg Nikole Paia 5
11 000 Beograd
Tel: 011/323-33-29
Fax: 011/323-60-43
Web: www.sindikat.rs
Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost
Nuieva 4
11 000 Beograd
Tel: 011/330-67-00
Fax: 011/324-41-18
Web: www.nezavisnost.org
Udruenje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije
Beogradska 78
34000 Kragujevac
Tel: 034/ 347-238
Web: www.ubzrs.org
60
Mainski fakultet
Univerzitet u Kragujevcu
Sestre Janji 6
34000 Kragujevac
Tel. +381 (0)34 335 990
Fax +381 (0)34 333 192
Web: www.mfkg.kg.ac.rs
Fakultet tehnikih nauka
Univerzitet u Novom Sadu
Trg Dositeja Obradovia 6
21000 Novi Sad
Tel: 021/450-810
Fax: 021/458-133
Web: www.ftn.ns.ac.yu
Fakultet zatite na radu
Univerzitet u Niu
arnojevia 10a
18 000 Ni
Tel: 018/529-701
Fax: 018/249-962
Web: www.znr.ni.ac.rs
Prilozi
61
Literatura:
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Sl.glasnik RS, br. 101/2005
Pravilnik o nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini,
Sl glasnik RS, br. 72/2006
Guidelines on risk assessments and safety statements, Heath and Safety Authority
Checklists for hazards and sectors, European Agency for Safety and Healt at
Work
Prirunik za pripremu strunog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu / Miroslava Ivanjac i dr. Ni: Fakultet zastite na radu, 2008
Procena rizika na radnom mestu / B.Andjelkovic, S Borjanovic - Fakultet ZNR
Ni, Institut MR Bgd, Kopaonik 2005
Metod za procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini / S. Borjanovi i
saradnici - Beograd, 2008
Ocena profesionalnog rizika / M. Jefti, Zatita u praksi br.129/2005
Neki aspekti smenskog rada / J. Paunovi-Pfaf, Zatita u praksi br.133
Medicina rada u malim i srednjim preduzecima / J. Paunovi-Pfaf, Zatita u
praksi br.137/06
Psihofizioloke tetnosti na radu , prepoznavanje i vrednovanje / J. PaunoviPfaf, Zatita u praksi br.161/08
Praktikum za procenu i upravljanje rizicima na radnom mestu i u radnoj okolini,
Beograd, Tehpro 2007
Prirunik za izradu procene opasnosti u MSP / K.Tebeli D.Stary, M.ejovi, Zavod za istraivanje i razvoj sigurnosti, Zagreb 1997
62
CIP -
,
005.334(035)
, , 1981Prirunik za procenu rizika / [Jelena
Starevi, Maja ili, Jelena Paunovi-Pfaf].
- Beograd : Globe design, 2010 (Beograd :
Globe design). - 64 str. : graf. prikazi,
tabele ; 21 cm
Podatak o autorima preuzet iz kolofona. Ovaj Prirunik je nastao u okviru projekta
Unije poslodavaca Srbije (UPS) i Meunarodne
organizacije rada (MOR)...Bezbedan rad Uspean rad...--> Predgovor. - Tira 1.000.
- Str. 3: Prirunik za procenu rizika /
Urednik. - Str. 7-8: Predgovor / Simo kosi.
- Bibliografija: str. 62.
ISBN 978-86-88279-00-0
1. , [] 2. -,
[]
a) -
COBISS.SR-ID 174739468

Prirucnik Za Procenu Rizika I Rizika Na Radu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Procenu Rizika I Rizika Na Radu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRIRUNIK ZA

PRIRUNIK ZA PROCENU RIZIKA

Kome je namenjen ovaj prirunik

Zato je vano proceniti rizik

Kako e vam ovaj prirunik pomoi

ZATO SE DOGAAJU NESREE

Bezbednost i zdravlje na radu u brojkama

Logiki okvir za procenu rizika

Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca

Prava i obaveze zaposlenih

Uloga lica za bezbednost i zdravlje na radu

KAKO URADITI PROCENU RIZIKA

Donoenje odluke o pokretanju postupka procene rizika

Izrada plana sprovoenja postupka procene rizika

Izrada akta o proceni rizika

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika

ULOGA INSPEKCIJE RADA

ULOGA SLUBE MEDICINE RADA

Prilog 1: Odluka o pokretanju postupka procene rizika

Prilog 2: Obavetenje zaposlenih o

oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Prilog 3: Lista opasnosti i tetnosti

Prilog 4: eklista kancelarijski rad

Prilog 5: eklista proizvodnja hrane

Prilog 6: Gde moete dobiti korisne informacije

Prirunik za procenu rizika

Zato je vano proceniti rizik?

Kako e vam ovaj prirunik pomoi?

Prirunik za procenu rizika

ZATO SE DOGAAJU NESREE

Gde vidite svoje preduzee na kulturnoj lestvici?

Zato se dogaaju nesree

Bezbednost i zdravlje na radu u brojkama

Prirunik za procenu rizika

Broj tekih povreda na radu u Republici Srbiji

Broj smrtnih povreda na radu u Republici Srbiji

Zato se dogaaju nesree

Prirunik za procenu rizika

Najprostije, procena rizika je utvrivanje ta na vaem radnom mestu

Logiki okvir za procenu rizika

Prirunik za procenu rizika

Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca

bezbednosti i zdravlja na radu, radnog prava, tehnikih propisa i standarda,

Prirunik za procenu rizika

kom procesu, pravcima kretanja i dozvoljenim mestima zadravanja kao i o

Prava i obaveze zaposlenih

tetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla

Uloga lica za bezbednost i zdravlje na radu

KAKO URADITI PROCENU RIZIKA

Prirunik za procenu rizika

Izrada plana sprovoenja postupka

Kako uraditi procenu rizika

4) Metode za vrenje procene rizika

Prirunik za procenu rizika

za spovoenje postupka procene rizika je sastavljanje upitnika sa unapred

Ukoliko plan procene rizika ne donosi poslodavac,

Kako uraditi procenu rizika

Izrada akta o proceni rizika

Prirunik za procenu rizika

7) sirovine i materijali koji se koriste;

Zatim se vri analiza opisa poslova, odnosno onoga to se radi i pribavljaju

Prirunik za procenu rizika

Laka posledica - povreda koja zahteva prvu pomo ili nikakav