BAJKA O LOVU, iz zbirke pesama za decu ,,Da vidi uda''

Vidim davno doba, pada

Pada sneg.
Na daleki roak, u medveoj koi,
Silazi na reku, niz breg.
Za njegovu glad
Nita je zima ljuta.
Ve je na obali ugledao
Malo mladune od mamuta.
Malo, sasvim malo,
Ko dva slona, tako.
Na roak mu se prikrada
Polako.
Sve korak po korak...
Strah ga hvata...
ta ako su tu negde
Mamutievi mama i tata?
Pa i to u redu...
Jo nije bez izgleda...
Ali ta ako je s njima
I mamutiev surovi deda?
Pa i to nekako...
Al itav trud daba
Ako je mamutia u etnju
Izvela strana baba!
U peini, tu blizu,
Oko vatre ene i deca...
Na roo odluuje: neka
Sad mamutka, potraiu zeca...
Vidim davno doba:
Vetar, sneg i kia.
Na roak ide iz lova Ne nosi ni zeca, ni mia.

Veeras, kraj vatre,

Za decu e majke,
Umesto veere
Izmiljati bajke.