STRATEGIJA

POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA REPUBLIKE

SRBIJE ZA PERIOD 2014-2024. GODINE
("Sl. glasnik RS", br. 85/2014)

I UVODNI DEO
1.1. Motiv za izradu nove strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja
U nastojanju da se to jasnije trasira pravac buduih reformi poljoprivrednog sektora u sklopu
spoljnih i unutranjih izazova sa kojima se on suoava, kao i da se definiu mere i aktivnosti za
obnovu i aktiviranje razvojnih potencijala ruralnih sredina, Ministarstvo poljoprivrede i zatite
ivotne sredine (u daljem tekstu: MPZS) pokrenulo je izradu stratekog dokumenta. Rezultat je
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine (u
daljem tekstu: Strategija), koja kao osnovni i dugoroni strateki dokument definie ciljeve,
prioritete i okvire politikih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Pored toga, ovaj dokument definie okvir budetske podrke (ukupno i po stubovima mera), koji
nedvosmisleno odraava razvojno opredeljenje nove Strategije. Ovim dokumentom uspostavie
se temelji nove poljoprivredne politike, definisani u skladu sa principima modernog upravljanja
javnim politikama i na liniji jasnog opredeljenja MPZS za postepeno preuzimanje modela
evropske podrke poljoprivredi.
Svaka drava ima odgovornost da definie okvir politikih i institucionalnih promena koje
doprinose efikasnijem razvoju poljoprivrednog sektora i blagostanju stanovnika iz ruralnih
podruja. Da bi ovu svoju ulogu adekvatno ispunila, obaveza drave je da stabilnom,
dugoronom i efikasnom politikom reaguje na aktuelne izazove. U tom smislu, izrada ove
strategije motivisana je potrebom da se novim konceptom poljoprivredne politike reaguje na
unutranje i spoljne izazove, kao to su:
1) potreba da se smanji zaostajanje u tehnolokom razvoju za konkurentskim zemljama i
omoguio efikasnije suoavanje poljoprivrednog sektora sa efektima klimatskih promena;
2) neophodnost poveanja efikasnosti prehrambenog lanca i konkurentnosti poljoprivrednoprehrambenog sektora;
3) obezbeivanje stabilnog dohotka i poslovnog okruenja za poljoprivrednike i druge
preduzetnike;
4) ostvarivanje ekonomskih, ekolokih i socijalnih ciljeva odrivog razvoja, u emu
multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj imaju posebno mesto;
5) spremnost da se odgovori na zahteve proizale iz procesa prikljuivanja Svetskoj trgovinskoj
organizaciji (u daljem tekstu: STO) i Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU).
Da bi uspeno odgovorila ovim izazovima, Strategija ima za cilj da definie:
1. pravce budueg razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije, zasnovane na konceptu
odrivog razvoja, koji afirmie ouvanje ivotne sredine i odrivo upravljanje prirodnim
resursima;

2. model podrke koji bi vodio ubrzavanju razvoja poljoprivredno-prehrambenog sektora, koji

ima znaajne potencijale za poveanje obima proizvodnje i dugorono odriv rast
konkurentnosti u okruenju irem od lokalno-regionalnog;
3. pravce buduih reformi poljoprivredne politike i institucionalnog okvira, u tri najvanija
segmenta:
1) reforma poljoprivredne politike u smislu uvoenja instrumenata agrarne politike koji
omoguavaju dinamino restrukturiranje sektora poljoprivrede, efikasno pribliavanje EU
integracijama putem postepenog usklaivanja politike sa principima Zajednike poljoprivredne
politike (u daljem tekstu: ZPP) i modernu ulogu drave u upravljanju razvojem poljoprivrede i
ruralnih sredina;
2) usvajanje i potpuna primena zakonodavnog okvira koji omoguuje pravnu osnovu kako za
primenu same Strategije, tako i za usklaivanje nacionalnog zakonodavstva sa EU legislativom
- Acquis communautaire;
3) institucionalne reforme koje bi reformom postojeih i izgradnjom nedostajuih delova
institucionalnih struktura, omoguile ostvarivanje stratekih ciljeva, efikasnu primenu odabrane
politike i usklaivanje administrativnih struktura sa zahtevima EU.
U periodu kada Republika Srbija stupa u novu fazu ve zapoetog procesa evropskih
integracija, ovom strategijom MPZS izraava spremnost i osposobljenost da permanentno,
postepeno i dosledno preuzima elemente evropskog modela poljoprivrede i uvodi ih u svoju
politiku praksu, obezbeujui tako u dugoronoj perspektivi najvee koristi za srpske
poljoprivrednike, pravna lica i preduzetnike, kao i stanovnike iz ruralnih podruja.

Skraenice
Skraenice koje se koriste u tekstu Strategije imaju sledee znaenje:
APM (Agricultural Policy Measures database) - Baza podataka za merenje efekata politika
ruralnog razvoja;
ARS - Anketa o radnoj snazi;
BDP - Bruto domai proizvod;
BDV - Bruto dodata vrednost;
BRC (British Retail Consortium) - Konzorcijum britanskih trgovinskih kua;
CEFTA (Central European Free Trade Agreement) - Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj
Evropi;
EBRD (European Bank for Reconstruction and Development) - Evropska banka za obnovu i
razvoj;
EC (European Commission) - Evropska komisija;
EU - Evropska unija;
FADN (Farm Account Data Network) - Sistem raunovodstvenih podataka na poljoprivrednim
gazdinstvima;

FAO (Food and Agriculture Organization) - Organizacija za hranu i poljoprivredu;

GIS - Geografski informacioni sistem;
GLOBAL G.A.P. - Standard dobre poljoprivredne prakse;
HNVF - Poljoprivredna podruja visoke prirodne vrednosti;
IACS (Integrated Administration and Control System) - Integrisani sistem upravljanja i kontrole;
IFS (International Food Standard) - Internacionalni standard za hranu;
IPARD (Instrument for Preaccession Assistance for Rural Development) - Instrument za
pretpristupnu pomo za ruralni razvoj;
IPO (Initial Public Offers) - Inicijalne javne ponude;
ISDACON (Inter-Sectoral Working Group for Coordination of Humanitarian and Development
Assistance) - Informacioni sistem za koordinaciju razvojne pomoi u Republici Srbiji;
ISO (International Standard Organization) - Meunarodna organizacija za standardizaciju;
LEADER (Liaison Entre Actions de Dveloppement de lconomie Rurale) - Veze izmeu akcija
ruralnog razvoja;
LFA (Less-Favoured Areas) - Manje povoljna podruja;
LIS - LEADER Inicijativa u Republici Srbiji;
LPIS (Land Parcel Identification System) - Sistem identifikacije zemljinih parcela;
LSMS (Living Standard Measurement Survey) - Istraivanje merenja ivotnog standarda;
LSRR - Lokalna strategija ruralnog razvoja;
MFN (Most favourable nation) - Najpovlaenije nacije;
OCD - Organizacija civilnog drutva;
OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) - Organizacija za
ekonomsku saradnju i razvoj;
OIE - Svetska zdravstvena organizacija za zdravlje ivotinja;
PESTLE analiza (Political, Economic, Sociological, Technological, Legal, Environmental) politika, ekonomska, socioloka, tehnoloka, pravna i analiza ivotne sredine;
PIO - Penziono i invalidsko osiguranje;
POURP - Podruja sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi;
PSSS - Poljoprivredne savetodavne i strune slube;

RZS - Republiki zavod za statistiku;

SAD - Sjedinjene Amerike Drave;
SAPS (Simplified area payment scheme) - Pojednostavljena plaanja prema povrini;
SB - Svetska banka;
SCG - Srbija i Crna Gora;
CMO (Common Market Organization) - Zajednika organizacija trita;
SIEPA (Serbia Investment and Export Promotion Agency) - Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza;
SRG - Sektorske radne grupe;
SRJ - Savezna Republika Jugoslavija;
STAR (Serbian Transition Agriculture Reform) - Tranziciona reforma poljoprivrede Republike
Srbije;
SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats) - prednosti, slabosti, prilike, pretnje;
TBT (Technical barriers to trade) - Tehnike prepreke trgovini;
UN - Ujedinjene nacije;
UNDP (United Nations Development Programm) - Program Ujedinjenih nacija za razvoj;
USAID (United States Agency for International Development) - Amerika agencija za
meunarodni razvoj.

1.2. Pravna osnova za izradu Strategije i veza sa drugim stratekim dokumentima

U Republici Srbiji je tokom poslednjih nekoliko godina usvojen veliki broj dokumenata, strategija
i zakona kojima se reguliu znaajna pitanja vezana za poljoprivredu i ruralne sredine. Zakon o
poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Slubeni glasnik RS", br. 41/09 i 10/13 - dr. zakon) je u lanu
4. propisao da na predlog MPZS Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije
donosi Vlada, te da se njome odreuju dugoroni pravci razvoja poljoprivrede za period od
najmanje deset godina. Isti Zakon (l. 5. i 6) predvia i usvajanje dva nacionalna programa, koji
treba da definiu naine realizacije stratekih ciljeva, i to: nacionalni program za poljoprivredu i
nacionalni program ruralnog razvoja. Pripremom Strategije, praktino je ispunjen set politikih i
zakonskih pretpostavki za pripremu nacionalnih programa razvoja poljoprivrede i ruralnih
podruja i IPARD programa. Na taj nain, drava e svim donosiocima odluka, privrednicima i
drugim akterima, obezbedi jasnu platformu za njihove budue aktivnosti (videti Shemu 1).
Osnovni pravci razvoja Republike Srbije, pa tako i okvir razvoja poljoprivrede i ruralnih podruja,
definisani su nacionalnim stratekim dokumentima u koje spadaju: Nacionalni program za
usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i
smanjenju siromatva u Republici Srbiji, Nacionalna strategija odrivog razvoja ("Slubeni
glasnik RS", broj 57/08), Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do
2012. godine, itd. Veina krovnih stratekih dokumenata prepoznaje znaaj i ulogu poljoprivrede
i ruralnih sredina u privrednom razvoju i ouvanju resursa i ivotne sredine. Isto tako, posebno u

strategijama usvojenim u novije vreme, prepoznaju se specifine potrebe i ogranienja sa

kojima se susree ruralno stanovnitvo.

Shema 1. Sistem planiranja politike podrke razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina u Republici
Srbiji
(Izvor: Sistematizacija napravljena na osnovu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom
razvoju, zakona o budetu Republike Srbije i Zakona o Vladi)
Druga relevantna strateka dokumenta na koja se ova strategija oslanja su:
1) Strategija razvoja poljoprivrede Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 78/05), ija su reenja
usled dinaminih promena ukupnog ambijenta u sektoru poljoprivrede i pojave novih izazova sa
kojima se poljoprivreda i ruralne sredine suoavaju, delimino prevaziena. S druge strane, u
nekim segmentima Strategije razvoja poljoprivrede Srbije nema dovoljno jasnih smernica, ili nije
predvien dovoljno irok spektar reenja, koji treba da ponudi kljuni sektorski dokument u
novonastalim okolnostima;
2) Nacionalni program za poljoprivredu Republike Srbije od 2010. do 2013. godine ("Slubeni
glasnik RS", broj 83/10) i Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011. do 2013. godine
("Slubeni glasnik RS", broj 15/11) su dokumenti kojima se sprovodi Strategija razvoja
poljoprivrede Srbije. Oni sadre set stratekih i specifinih razvojnih ciljeva za period do 2013.
godine, sa jasnim fokusom na poboljanje konkurentnosti poljoprivrede, umarstva i
prehrambenog sektora, kroz restrukturiranje, razvoj trita i trinih mehanizama, kao i
unapreenje ruralnog razvoja i zatite ivotne sredine;
3) Strategija razvoja umarstva Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 59/06) definie
opte razvojne ciljeve umarskog sektora Republike Srbije i opredeljujuih mera za postizanje
tih ciljeva;
4) Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine
("Slubeni glasnik RS", broj 13/11) osvre se na veze izmeu biodiverziteta i poljoprivrede.
Strategija identifikuje konkretne faktore ugroavanja biodiverziteta iz oblasti poljoprivrede i
umarstva i utvruje konkretne mere za njihovo ublaavanje;

5) Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih resursa i dobara ("Slubeni glasnik RS",
broj 33/12) definie sledee ciljeve: obezbeivanje uslova za odrivo korienje resursa kroz
odgovarajue planiranje svakog bilansa i potronje resursa, smanjenje uticaja upotrebe resursa
na ekonomiju i ivotnu sredinu, kao i uspostavljanje indikatora za njihovo praenje.

1.3. Metodologija izrade Strategije

1.3.1. Ciklus javnih politika
Strategija je pripremljena u skladu sa savremenim principima upravljanja javnim politikama, koji
se zasnivaju na ciklusu javne politike (policy cycle). Teorija i politika praksa stratekog
planiranja potvrdile su da je to najbolji nain za kreiranje i operacionalizaciju javnih politika.
Koncept ciklusa javne politike odnosi se na nekoliko faza stratekog planiranja, ali se preteno
svode na tri kljuna elementa:
1. Kreiranje javne politike. Kreiranje javne politike, pa tako i poljoprivredne politike,
podrazumeva utvrivanje razvojnih ciljeva i oekivanih rezultata. U tom smislu, definisanje
problema poljoprivrede i ruralnih podruja i predlaganje ciljeva ija realizacija vodi do njihovog
reenja, najznaajniji su koraci u procesu kreiranja politike;
2. Primenu (implementaciju). Primena (implementacija) podrazumeva uspeno sprovoenje svih
aktivnosti definisanih u okviru procesa kreiranja politike, koje e dovesti do uspenog ispunjenja
svih planiranih ciljeva. Sprovoenje politike je u nadlenosti Vlade i zahteva definisanje
odgovornosti pojedinih organa i organizacija, njihovu horizontalnu i vertikalnu povezanost,
odreivanje stabilnih i transparentnih finansijskih izvora za realizaciju predvienih reenja;
3. Kontrolu i vrednovanje. Svaka strategija i njen akcioni plan podleu kontroli i vrednovanju.
Faza evaluacije i nadgledanja sprovoenja politike predstavlja zavrni korak, odnosno fazu u
kojoj se utvruju rezultati i efektivnost sprovedene politike. Evaluacijom se osigurava stalno
unapreenje kvaliteta, budui da ona podrazumeva i definisanje korektivnih akcija, ukoliko se za
njima ukae potreba. Naime, od odgovora da li su primenom odreene politike postignuti
oekivani efekti, zavisi da li e se i u budunosti sprovoditi ista reenja, ili ih treba menjati (videti
Shemu 2).

Shema 2. Ciklus kreiranja, implementacije i evaluacije javnih politika

Za svaku od opisanih faza odreena su pravila i procedure, koja su najee definisana
zakonskim ili drugim regulativnim mehanizmima. U situacijama kada zakonska reenja i
procedure nisu eksplicitni, kada postoji nedovoljna koordinacija i komunikacija izmeu organa i
organizacija, neizbene su negativne posledice na efikasnost i efektivnost primenjene politike.
Proces pripreme ove strategije, njen koncept i sadraj, prate zahteve modernog sistema
upravljanja javnim politikama prema gore navedenim zahtevima.

II ANALIZA STANJA U POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENOM

SEKTORU I RURALNIM PODRUJIMA
2.1. Makroekonomski okvir i znaaj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju
Republike Srbije
2.1.1. Makroekonomski okvir
U pogledu tranzicionih reformi prva decenija XXI veka u Republici Srbiji se moe razdvojiti na
dve faze. Tokom prve faze sproveden je najvei deo procesa privatizacije i restrukturiranje
vitalnih delova privrede, postignuta je makroekonomska stabilnost, zapoeta je liberalizacija
trita, konsolidovan je i privatizovan bankarski sektor, zapoet je proces pridruivanja EU i
uinjen je znaajan napredak u svim segmentima zakonodavnog prilagoavanja. U
ekonomskom smislu, dravna politika je bila fokusirana na uspostavljanje i odravanje
makroekonomske stabilnosti i ostvarivanje visoke stope privrednog rasta.
Druga faza reformi imala je akcenat na stvaranju podsticajnog privrednog ambijenta za
investitore, reformu poreskog sistema i javnog sektora, stvaranje uslova za uspostavljanje
privatnog i javnog partnerstva, smanjenje sive ekonomije, kao i druge aktivnosti koje treba da
pomognu jaanju kredibiliteta drave. Generalno, reforme zapoete u ovoj fazi nisu imale
jednak intenzitet i progres - u nekim segmentima reformisanje je samo zapoeto, u nekima

proces reformi nije tekao kontinuirano, dok je napredak nekih sistemskih reformi daleko
odmakao.
Od druge polovine 2008. godine Republika Srbija poinje da se suoava sa negativnim efektima
prelivanja globalne krize na domae ekonomske i finansijske tokove. Efekti krize su se
manifestovali najpre u usporavanju, a potom i padu privredne aktivnosti, nastalim kao posledice
pada tranje na domaem i svetskom tritu, kao i smanjenog priliva stranog kapitala. Rezultati
ovih kretanja ogledali su se u realnom smanjenju BDP-a, zaposlenosti i zarada, dok su sa druge
strane rasle potroake cene i zaduenost. U 2013. godini dolo je do pozitivnih pomeranja u
ukupnom makroekonomskom ambijentu, pre svega, u domenu rasta BDP, smanjenju
nezaposlenosti i budetskog deficita, zaustavljanju rasta inflacije i stabilizaciji kursa domae
valute prema evru.

2.1.2. Znaaj poljoprivrede u nacionalnoj ekonomiji

Tokom tranzicionog perioda u Republici Srbiji nije dolo do znaajnije promene privredne
strukture. Od poetka XXI veka doprinos poljoprivrede BDP-u je opadao, prvenstveno kao
posledica breg rasta aktivnosti u neproizvodnim sektorima (pre svega, trgovini). Meutim, udeo
poljoprivrede u strukturi BDV privrede Republike Srbije je i dalje veoma visok. U odnosu na
prosek zemalja EU (27 drava lanica), Republika Srbija ima znaajno vee uee BDV
sektora poljoprivrede u ukupnom BDV, a znaajno nie uee sektora usluga. Visok udeo
poljoprivrede u osnovnim makroekonomskim agregatima Republike Srbije u odnosu na druge
zemlje, moe se sa jedne strane pripisati bogatim prirodnim resursima i povoljnim klimatskim
uslovima za poljoprivrednu proizvodnju, a sa druge strane sporijem procesu strukturnog
reformisanja ostatka privrede i zastojima u tom procesu (videti Tabelu 1).
Iako apsolutno izraena zaposlenost u poljoprivredi belei visoke stope smanjenja, udeo
poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji je i dalje veoma visok, meu najviim u
Evropi, i iznosi preko 20%. Ovo se moe objasniti visokim udelom zaposlenih na sezonskim i
povremenim poslovima u poljoprivredi, koji su tokom krize vrlo osetljivi na kolebanja na tritu
rada.
Tabela 1. Makroekonomski indikatori doprinosa poljoprivrede nacionalnoj ekonomiji

BDV poljoprivrede, umarstva, lova i

ribolova (mil. RSD)
Uee BDV poljoprivrede u ukupnom
BDV (%)
Zaposlenost u poljoprivredi, umarstvu,
lovu i ribolovu (000 lica)
Uee poljoprivrede u ukupnoj
zaposlenosti (%)
Spoljnotrgovinska razmena
Izvoz poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda (mil. evra)
Uee poljoprivrede u ukupnom izvozu
robe (%)
Uvoz poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda (mil. evra)
Uee u ukupnom uvozu robe (%)
Trgovinski bilans poljoprivredno-

2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013.*

237.475 218.005 245.128 292.919 279.126 344.320
10,4

9,3

9,9

10,5

9,7

11,4

706,0

622,7

533,0

478,1

467,1

492,0

25,0

23,8

22,2

21,2

21,0

21,3

1.336

1.395

1.700

1.956

2.131

2.104

18,0

23,4

23,0

23,2

24,1

23,4

1.056

991

819

1.053

1.221

1.177

6,5
280

8,7
404

6,6
881

7,4
903

8,3
910

8,2
927

prehrambenih proizvoda (mil. evra)

Pokrivenost uvoza izvozom (%)

126,5

140,8

207,6

185,8

174,5

178,8

*) Preliminarni podaci
Izvor: RZS
Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi imaju znaajnu ulogu i u spoljnotrgovinskoj razmeni
Republike Srbije, naroito u izvozu. Njihovo uee u ukupnom izvozu ustalilo se poslednjih
godina, na oko 23%. Uee poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u ukupnom uvozu raste, i
poslednjih godina se kree na nivou od oko 8%.

2.2. Stanje resursa i ivotne sredine

2.2.1. Zemljite
a) Obim, struktura i kvalitet zemljinih resursa
Republika Srbija raspolae sa 5,06 miliona hektara poljoprivrednog zemljita, od ega se 71%
povrina koristi na intenzivan nain (u vidu oranica, vonjaka i vinograda), dok 29%
poljoprivrednih povrina ine prirodni travnjaci (livade i panjaci). Dominantan deo
poljoprivrednih povrina, 3,3 miliona hektara odnosno 65%, koristi se u vidu oranica, od ega se
oko 7% godinje ne koristi (ostaje u vidu ugara ili neobraenog zemljita). Pored povrina koje
se ostavljaju za ugar, znaajan deo povrina pod livadama i panjacima se ne koristi zbog
nepristupanosti, zakorovljenosti ili usled ekonomske neisplativosti. Procene su da se svake
godine ne obradi izmeu 200 i 350 hiljada hektara oranica i livada, dok je povrina
nekorienog poljoprivrednog zemljita sa panjacima znatno vea (videti Tabelu 2).
Tabela 2. Obim i struktura poljoprivrednih povrina Republike Srbije (000 ha)

Poljoprivredno zemljite, ukupno

oranice i bate
od kojih ugari i neobraeno zemljite
Zemljite pod stalnim zasadima
od kojih: vonjaci
vinogradi
Stalni travnjaci
od kojih: livade
panjaci

2008.
5.056
3.302
199
300
242
58
1.454
621
833

2009.
5.058
3.301
209
298
240
58
1.459
625
834

2010.
5.052
3.295
226
297
240
57
1.460
624
836

2011.
5.056
3.294
224
296
240
56
1.466
621
845

2012.
5.053
3.282
219
293
239
54
1.478
641
837

2013.
5.069
3.298
242
289
238
51
1.482
653
829

Izvor: RZS
Prema obimu i strukturi raspoloivih poljoprivrednih povrina, Republika Srbija spada u red
evropskih zemalja sa povoljnim zemljinim resursima, budui da raspolae sa 0,7 ha
poljoprivrednog, odnosno 0,46 ha oraninog zemljita po stanovniku. Istovremeno, odnos
povrina oraninog zemljita i stalnih useva prema povrinama livada i panjaka je meu
povoljnijima u odnosu na druge evropske zemlje (71:29%).
Zemljita u Republici Srbiji su veoma raznovrsna, to je rezultat velike heterogenosti geoloke
strukture, klime, vegetacije i mikrofaune. Dve treine poljoprivrednog zemljita je u oblastima
gde je zahvaljujui povoljnom rasporedu padavina gajenje useva mogue preko 200 dana
godinje. Oko 45% poljoprivrednog zemljita ini poljoprivredno zemljite pogodno za obradu

bez znaajnih ogranienja, dok ostatak ini poljoprivredno zemljite koje uglavnom nije pogodno
za obradu ili se moe obraivati uz znaajna ogranienja.
Glavne pretnje po kvalitet zemljita, predstavljene po intenzitetu, jesu: zatvaranje strukture
zemljita, smanjenje organske materije, zakieljavanje zemljita, zagaenje zemljita i erozija.
Priblino 88% ukupne povrine zemljita u Republici Srbiji je izloeno eroziji vodom, dok erozija
vetrom pogaa oko 25% teritorije Republike Srbije. Veliki deo obradivih povrina je zakieljen
(vie od etvrtine povrina), kao rezultat nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava, dok je u
AP Vojvodini deo povrina i zaslanjen (14%).
Izgraeni sistemi za navodnjavanje pokrivaju povrinu od 250.000 ha, ali se trenutno
navodnjava samo 40.000-70.000 ha godinje (sistemi za navodnjavanje koji imaju sve dozvole i
plaaju vodu za navodnjavanje), od kojih se 90% nalazi na podruju AP Vojvodine, a za jo
47.000 hektara sistem za navodnjavanje funkcionie samo delimino. Povrina obradivog
poljoprivrednog zemljita koja se navodnjava bez dozvola je dva do tri puta vea.
Sistemima za zatitu od tetnog dejstva spoljnih velikih voda zatieno je 1,25 miliona hektara
poljoprivrednog zemljita. Od ukupnog zemljinog fonda odvodnjava se (zatita od tetnog
dejstva unutranjih voda) oko dva miliona hektara, putem 414 sistema za odvodnjavanje, sa
preko 25.600 km kanalske mree, 210 veih i nekoliko desetina manjih crpnih stanica, kao i 252
gravitaciona ispusta. Na najugroenijim zemljitima niskih povrina u aluvijalnim ravnima velikih
vodotoka Tise, Begeja i Tamia gustina kanalske mree okvirno iznosi od 10-14 m/ha. Na
povrinama u priobalju Dunava kanalisanost iznosi oko 10,6 m/ha. Horizontalna cevna drenaa
izgraena je na oko 54.000 ha. Najzastupljenija je u Banatu, neto manje u Bakoj, a najmanje
u podslivu Morave.

b) Posedovna struktura
Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, u Republici Srbiji je popisano 631.522
poljoprivredna gazdinstva, koja koriste 3,437 miliona hektara poljoprivrednog zemljita.
Prosena veliina korienog zemljita po poljoprivrednom gazdinstvu je 5,4 ha. Meu
popisanim poljoprivrednim gazdinstvima 99,6% su gazdinstva fizikih lica, i ona koriste 82%
povrina. Prosena veliina porodinih poljoprivrednih gazdinstava iznosi 4,5 ha, i znaajno
varira po regionima - od 2,1 ha u Jablanikoj oblasti, do preko 10,0 ha u Srednjobanatskoj
oblasti. Preostalih 0,4% poljoprivrednih gazdinstava su u posedu pravnih lica, koja koriste 16%
povrina i imaju prosenu veliinu od 210 ha po poljoprivrednom gazdinstvu.
Zbog neuporedivosti podataka dva poslednja popisa poljoprivrede (2002. i 2012. godine) u
ovom momentu se ne mogu pratiti promene u posedovnoj strukturi tokom poslednje decenije.
Naelno se moe zakljuiti da je primetan proces koncentracije i centralizacije poljoprivrednih
gazdinstava prema veliini, koji je izraeniji u AP Vojvodini u odnosu na ostatak zemlje. Od
ukupnog broja popisanih poljoprivrednih gazdinstava 3,1% je veliine preko 20 ha, i ona koriste
44% korienog poljoprivrednog zemljita (u daljem tekstu: KPZ). Na drugoj strani,
poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 5 ha ine 77,7% ukupnog broja popisanih
gazdinstava, i ona koriste 25,2% KPZ. Ovakva posedovna struktura (sa velikim brojem
poljoprivrednih gazdinstava male veliine) tipina je za model poljoprivrede u zemljama June
Evrope. Ipak, u Republici Srbiji postoje izvesna odstupanja u odnosu na okolne zemlje, u
pogledu veeg udela poljoprivrednih gazdinstava veliine 2-10 ha u ukupnom broju gazdinstava
(43%) i korienim povrinama (35,3%).
Pored relativno male prosene veliine KPZ po poljoprivrednom gazdinstvu, vano ogranienje
efikasnijeg korienja zemljita je i rasparanost poseda, koja se ogleda u injenici da je
prosean broj parcela po poljoprivrednom gazdinstvu est. Komasacija zemljita u Republici
Srbiji je do 2006. godine bila sprovedena na 1,445 miliona hektara poljoprivrednog zemljita, od
ega ak 77% ine poljoprivredne povrine u AP Vojvodini. U istom periodu arondacijom je bilo

obuhvaeno oko 300.000 ha. Od 2006. do 2013. godine komasacijom je obuhvaeno oko
166.256 ha, od ega je na 93.796 ha proces zavren ili je u zavrnoj fazi, dok je na 64.890 ha u
pripremnoj fazi.

v) Trite zemljita
Vaan preduslov za razvoj poljoprivrede je razvijeno trite poljoprivrednog zemljita. Sigurnost
prava na vlasnitvo i zakup, odnosno korienje poljoprivrednog zemljita, najvaniji su
preduslovi za dobro funkcionisanje trita poljoprivrednog zemljita. Uspostavljanjem
jedinstvene evidencije o nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije dat je znaajan doprinos
sigurnosti u prometu poljoprivrednog zemljita. Meutim, neaurnost tih podataka predstavlja
odreene potekoe u prometu poljoprivrednog zemljita.
Prema podacima Ministarstva finansija - Uprava za trezor, u 2012. godini u Registar
poljoprivrednih gazdinstava je bilo upisano 2,480 miliona hektara, od ega je u zakupu bilo
773.603 ha. Od toga, oko 40% ini poljoprivredno zemljite u javnoj svojini. Ovi podaci ukazuju
da je trite poljoprivrednog zemljita, pre svega, zakupa aktivno. Promet poljoprivrednog
zemljita izmeu svih fizikih lica je slobodan, dok ogranienja postoje u pogledu zabrane
sticanja svojine za strana lica, zabrane otuenja javne svojine i odreena ogranienja u
otuenju drutvenog poljoprivrednog zemljita. Donoenjem Zakona o vraanju oduzete
imovine i obeteenju ("Slubeni glasnik RS", br. 72/11 i 108/13) zaokruen je zakonski okvir u
pogledu povraaja poljoprivrednog zemljita.
Prepreke efikasnijeg korienja zemljinih potencijala su, pre svega, usitnjenost i rasparanost
poseda, nedostatak infrastrukture, nedostatak povoljnih kreditnih uslova, neadekvatna poreska
politika, socijalna nesigurnost vlasnika zemljita (vlasnici zemljita nemaju siguran posao,
plaaju mali porez na poljoprivredno zemljite, pa ne ele da ga prodaju), nezavren postupak
vraanja imovine (restitucije) i relativno dugotrajni postupci ostavinske rasprave.

g) Politika upravljanja poljoprivrednim zemljitem u javnoj svojini Republike Srbije

Poljoprivrednim zemljitem u javnoj svojini Republike Srbije upravlja MPZS. Osnovni ciljevi
upravljanja poljoprivrednim zemljitem u javnoj svojini Republike Srbije su efikasno korienje
tog zemljita u skladu sa principima odrivosti, poveanje poseda poljoprivrednih gazdinstava i
ukrupnjavanje parcela. Poljoprivredno zemljite u javnoj svojini Republike Srbije se ne moe
otuivati, ali se koristi u postupcima kao to su: davanje u zakup na period od 1 do 40 godina;
davanje na korienje bez naknade u skladu sa Zakonom o javnoj svojini ("Slubeni glasnik
RS", br. 72/11 i 88/13); vraanje imovine (restitucija); korienje u postupcima komasacije;
prenos prava javne svojine Republike Srbije na javnu svojinu jedinice lokalne samouprave, a u
cilju izgradnje ekonomskih zona, odnosno javnu svojinu drugih organa, organizacija i javnih
preduzea; davanje prava slubenosti.
Znaajno ogranienje efikasnog upravljanja poljoprivrednim zemljitem u javnoj svojini je
nedostatak informacionog sistema o poljoprivrednom zemljitu. Prema podacima sa kojima
raspolae MPZS, ukupna povrina poljoprivrednog zemljita u javnoj svojini Republike Srbije
je 923.004 ha (ukljuujui i utrine i panjake koji su vraeni seoskim zajednicama na
korienje), od ega je obradivog poljoprivrednog zemljita 529.295 ha. U 2013. godini u
zakupu je bilo neto vie od 320.000 ha poljoprivrednog zemljita u javnoj svojini Republike
Srbije. Jedan deo ovih povrina nije predmet zakupa, budui da je dolo do promena u odnosu
na podatke iz jedinstvene evidencije o nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije (usled
promene vlasnika zemljita, promene naina korienja zemljita, deo zemljita je predmet
vraanja imovine (restitucije), zbog sudskih odluka i sl.).

2.2.2. Viegodinji zasadi

Republika Srbija ima povoljne zemljine i klimatske uslove za proizvodnju razliitih vrsta voa i
groa. Znaaj ove proizvodnje ogleda se u tome to omoguava bolje korienje povrina na
brojnim lokacijama i podrujima sa manje povoljnim zemljinim i klimatskim uslovima,
ukljuujui i zemljita loijih fizikih, hemijskih i drugih osobina, kao i povrine sa veim
nagibom.
Prema podacima redovne statistike povrine pod vonjacima iznose oko 240.000 ha, dok je
vinograda preko 50.000 ha. Posmatrano po regionima, najvei deo vonjaka je na prostoru
June i Istone Srbije (30,51%) i umadije (55,11%), gde je ujedno i najvei deo povrina pod
vinogradima (53,32%, odnosno 24,69%, respektivno).
Prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, povrine pod vonjacima iznose oko
163.310 ha, od ega je 98.575 ha pod plantanim zasadima i 64.735 ha pod ekstenzivnim
zasadima, dok je vinograda oko 22.150 ha. Prema istom izvoru u strukturi zasada najvie su
zastupljene kotiave vrste (meu kojima ljiva sa 45,4% i vinja sa 9,5%), zatim jabuaste
(jabuka sa 15%) i jagodaste (malina sa 6,8%). Zasada jezgrastog voa je malo.
Opta je ocena da su postojei zasadi najveim delom ekstenzivni, budui da je veliki deo
vonjaka i vinograda starosti preko 20 godina, odnosno u zenitu eksploatacionog perioda.
Zahvaljujui inicijativi privatnog sektora, belei se intenzivno podizanje novih zasada sa
modernom tehnologijom proizvodnje. Ovo se, pre svega, odnosi na jabuku, trenju i jagodu.
Kod svih vonih vrsta se uvodi novi sortiment, mada prepreku i dalje predstavlja nedostatak
sertifikovanog i kvalitetnog sadnog materijala, kao i neadekvatna primena agrotehnikih mera
na najveem delu povrina. Proizvodnja voa u zatienom prostoru je zanemarljivog obima.
Izuzetak su povrine (uglavnom jabuke) pod protivgradnim mreama, kao i razliiti vidovi
proizvodnje jagode u zatvorenom prostoru. Osim ovih primera, drugih vidova proizvodnje u
zatienom prostoru gotovo da i nema.
Republika Srbija ima povoljne klimatske, zemljine i druge uslove za gajenje vinove loze, koji se
ogledaju u postojanju tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Iako postoji veliki
potencijal za gajenje vinove loze, ekonomska kriza i gubitak trita tokom devedesetih, doveli su
do velikog smanjenja povrina pod vinovom lozom. Povrine pod vinogradima karakterie velika
usitnjenost parcela, budui da prosena veliina vinograda u Republici Srbiji iznosi samo 0,28
ha. Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, 22.150 ha vinograda obrauje ak
80.445 poljoprivrednih gazdinstava, od kojih 27.224 imaju vinograde ukupne povrine ispod 10
ari. Ovako usitnjena struktura zasada znaajno poveava ukupne trokove proizvodnje groa.
Zahvaljujui harmonizaciji zakonske regulative sa EU zahtevima, rejonizaciji vinogradarskih
geografskih proizvodnih podruja, transformaciji sistema geografskog porekla i povoljnim
merama podrke sektoru vinogradarstva, tokom poslednjih nekoliko godina podiu se moderni
zasadi vinove loze sa preteno vinskim sortama namenjenim proizvodnji visokokvalitetnih vina
(Chardonnay, Sauvignon Blanc, Riesling, Cabernet Sauvignon, Merlot, Pinot Noir i druge).
Nosioci ovih investicija su uglavnom male porodine vinarije. Takoe, permanentno raste i broj
proizvoaa (trenutno ih je 64) i vina sa geografskim poreklom (203 vina u sistemu geografskog
porekla). Raste i interesovanje za podizanje zasada sa kvalitetnim autohtonim i regionalnim
sortama (Prokupac, Tamjanika, Skadarka i druge) i domaim stvorenim sortama (Probus, Sila,
Morava i druge), to sve doprinosi unapreenju vinogradarstva Republike Srbije.

2.2.3. Stoni fond

Republika Srbija ima povoljne prirodne uslove za razvoj stoarstva, s obzirom da raspolae sa
preko 1,4 miliona hektara stalnih travnjaka visokog kvaliteta i znaajne neiskoriene objekte za
smetaj goveda i ovaca. I pored toga, ova grana poljoprivrede ve treu deceniju belei

negativne trendove. Samo tokom poslednjih deset godina, broj uslovnih grla po hektaru
poljoprivredne povrine smanjen je sa 0,34 na 0,27 (videti Tabelu 3).
Tabela 3: Broj grla stoke i proizvodnja osnovnih stoarskih proizvoda; (2008-2013. godine)

Broj grla (stanje 1. decembar; 000)

Goveda (ukupno)
od kojih krave
od kojih muzne krave
Svinje (ukupno)
Ovce
ivina (ukupno)
Prirast u ivoj masi (000 t)*
Goveda
Svinje
Ovce
ivina
Kravlje mleko (mil. litara)
Jaja (mil. komada)
Med (000 t)

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

1.057
578
542
3.594
1.605
17.188

1.002
548
501
3.631
1.504
22.821

938
530
482
3.489
1.475
20.156

937
510
477
3.287
1.460
19.103

921
480
455
3.139
1.635
24.175

913
451
429
3.144
1.616
23.450

187
402
44
106
1.534
1.204
2,6

177
386
43
116
1.478
1.026
4,6

167
399
44
120
1.462
1.219
4,5

165
393
46
140
1.434
1.219
4,3

161
368
54
140
1.442
1.387
6,7

161
381
61
128
1.418
1.755
8,6

* Preliminarni podaci za 2013. godinu

Izvor: RZS
Regionalne razlike u trendovima i sistemima stoarske proizvodnje su velike. Uobiajeni
poredak u znaaju pojedinih vrsta stoke je prema sledeem redosledu: goveda - ovce - ivina svinje. U AP Vojvodini i ravniarskim podrujima redosled je obrnut. Posedovna struktura,
struktura korienih poljoprivrednih povrina, preovlaujui modeli poljoprivrednih gazdinstava i
sl., uslovili su da redosled znaaja pojedinih vrsta stoke na ovom podruju bude sledei: svinje ivina - goveda - ovce.
Najvei deo stoarske proizvodnje se odvija na velikom broju malih poljoprivrednih gazdinstava,
ali se u poslednjih deset godina uoava koncentracija odreenih proizvodnji (ivinarstva i
svinjarstva) na poljoprivrednim gazdinstvima pravnih lica i velikim porodinim poljoprivrednim
gazdinstvima. Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, 20% ukupnog broja svinja
i ak 37% ivine gaji se na poljoprivrednim gazdinstvima pravnih lica. Veliki broj sitnih
proizvoaa, koji se prvenstveno bave proizvodnjom za sopstvene potrebe, predstavlja
prepreku intenzivnog razvoja proizvodnje. Mali proizvoai tradicionalno primenjuju nisko
intenzivne sisteme proizvodnje, zasnovane na lokalno adaptiranim rasama.
Rasni sastav stoke nije zadovoljavajui, a razvoj sektora stoarstva je u velikoj meri uslovljen
uvozom rasa i hibrida iz zemalja sa razvijenim stoarstvom. U govedarskoj proizvodnji
preovlauje domae areno govee tipa simentalac, dok su znatno manje zastupljena grla iste
simentalske i holtajn rase. Zastupljenost tovnih rasa je zanemarljiva. U ovarstvu dominiraju
domae rase, u koje spadaju razliiti sojevi pramenke i cigaja, a od stranih rasa virtemberg i il
de frans. esti su sluajevi neplanskog ukrtanja, pri emu se ne dobijaju nove osobine, ali se u
znaajnoj meri gube postojea prepoznatljiva svojstva rasa. U ivinarskoj proizvodnji, razvoj je
potpuno oslonjen na uvoz hibrida tovnih rasa, kao i lakih linija ivine namenjenih proizvodnji
jaja.

Poseban znaaj u strukturi stoarske, pa i ukupne poljoprivredne proizvodnje, imaju

govedarstvo i ovarstvo. Ovarstvo i govedarstvo znaajni su i sa stanovita obnove stada,
odnosno proizvodnje podmlatka kao osnove za tov i reprodukciju, revitalizacije tradicionalnih
sistema proizvodnje u brdsko-planinskim podrujima i ouvanje njihovog biodiverziteta. Pored
toga, postoje kapaciteti za preko 120.000 grla istovremenog smetaja junadi za tov, kao i
naputeni kapaciteti velikih farmi u ovarskoj proizvodnji.

a) Govedarstvo
Govedarstvo je najvanija grana stoarstva u Republici Srbiji, pre svega, za mala i srednja
porodina poljoprivredna gazdinstva. Broj goveda se poslednjih godina kontinuirano smanjuje.
Prema podacima redovne statistike u 2013. godini broj goveda bio je 913 hiljada, to je za 6%
manje od petogodinjeg proseka (2008-2012. godine). Kontinuirano smanjivanje broja grla
karakteristino je i za muzne krave, iji se broj u 2013. godini sveo na 429 hiljada i bio za oko
6% manji u odnosu na prethodnu godinu, odnosno za 13% manji od petogodinjeg proseka.
Prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, govedarstvom se bavi oko 177 hiljada
poljoprivrednih gazdinstava (28% ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava), koja gaje 908
hiljada goveda. Prosean broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je 5,1. Najvei je broj
poljoprivrednih gazdinstava koja imaju jedan do dva grla goveda (49,9%) i oni poseduju 14,8%
ukupnog broja goveda. Broj poljoprivrednih gazdinstava opada sa poveanjem broja grla
goveda po poljoprivrednom gazdinstvu. Najvei broj goveda se gaji na poljoprivrednim
gazdinstvima koja imaju tri do devet grla (36,4%), dok je najmanji broj goveda na
poljoprivrednim gazdinstvima koja imaju 50 do 99 grla (5,8%). Iako ine svega 0,15% ukupnog
broja, poljoprivredna gazdinstva sa 100 i vie grla u svom posedu dre 11,2% ukupnog broja
goveda.
Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, u Republici Srbiji ima 431.290 muznih krava koje
se nalaze na 155.899 poljoprivrednih gazdinstava, to daje prosek od 2,8 muznih krava po
poljoprivrednom gazdinstvu. Veliina stada od jedan do dva grla, koja bi se u mnogim zemljama
smatrala suvie malom da bude okosnica razvoja sektora, jo uvek je osnova srpske mlekarske
industrije. U taj raspon ulazi oko 70% poljoprivrednih gazdinstava i 35% od ukupnog broja
muznih grla. Praktino, poljoprivredna gazdinstva sa manje od 10 muznih grla ine 95% od
ukupnog broja gazdinstava, i u svom posedu dre 78% od ukupnog broja muznih grla.
Poljoprivredna gazdinstva sa preko 30 krava ine samo 0,2% gazdinstava i 9% muznih grla. Od
ukupnog broja muznih grla 95% se nalazi na privatnim poljoprivrednim gazdinstvima.

b) Ovarstvo i kozarstvo
Ovarska proizvodnja u Republici Srbiji ima dugu tradiciju i izraenu regionalnu komponentu.
Velika koncentracija ovaca je u brdsko-planinskim podrujima (iznad 300 m nadmorske visine),
naroito na istoku i jugu Srbije gde su razliiti sojevi pramenki najrasprostranjenija rasa. Pored
toga, postoji oko 20 lokalnih priznatih rasa. U AP Vojvodini je poslednjih godina tradicionalno
gajenje rase cigaja zamenjeno sa virtemberg rasom i melezima virtemberga sa ostalim rasama.
Pored njih se sve vie koriste i neke savremene tovne rase ovaca, kao to je il de frans.
Proizvodnja se zasniva na ekstenzivnim panjacima koji nisu pogodni za druge vidove
poljoprivredne proizvodnje.
Prema podacima redovne statistike ukupan broj ovaca i koza u periodu od 2004. do 2008.
godine je skoro nepromenjen i sa blagim oscilacijama. Prema rezultatima Popisa poljoprivrede
iz 2012. godine, ovarstvom se bavi oko 155 hiljada poljoprivrednih gazdinstava (24,5%
ukupnog broja gazdinstava) i ona u svom posedu imaju preko 1,73 miliona ovaca. Kozarstvom
se bavi oko 63 hiljade poljoprivrednih gazdinstava (10% ukupnog broja gazdinstava), koja dre
oko 232 hiljade koza. esta je pojava da jedno poljoprivredno gazdinstvo ima i koze i ovce.
Prosean broj ovaca po poljoprivrednom gazdinstvu je 11,2 a koza 3,7. Najvei broj

poljoprivrednih gazdinstava ima tri do devet ovaca (preko 53% od ukupnog broja gazdinstava),
iza kojih slede oni koji gaje 10 do 19 ovaca (27% od ukupnog broja grla).
Koze se u veini sluajeva gaje ekstenzivno, i to u brdsko-planinskim podrujima, mada ima
tendencije ka intenziviranju proizvodnje. U rasnom sastavu najvie je zastupljena koza
balkanskog tipa (50%), razni tipovi meleza (oko 30%), domaa bela koza (15%), dok ostatak
pripada sanskoj i alpino rasi.

v) Svinjarstvo
Ukupan broj svinja poslednjih godina ima tendenciju smanjenja. Prema podacima redovne
statistike u 2013. godini ukupan broj svinja je bio oko 3,144 miliona, to je u odnosu na
petogodinji prosek perioda 2008-2012. godine manje za 8,3%.
Prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, svinjarskom proizvodnjom se bavi oko
355 hiljada poljoprivrednih gazdinstava (56% ukupnog broja gazdinstava), koja dre oko 3,4
miliona grla svinja. Prosean broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu je 9,6. Najvei je broj
poljoprivrednih gazdinstava koja imaju tri do devet grla svinja. Njihovo uee u ukupnom broju
poljoprivrednih gazdinstava koja imaju svinje iznosi 39,8%, a u ukupnom broju svinja 19,4%.
Najvei broj svinja (22,5%) se gaji na poljoprivrednim gazdinstvima koja imaju preko 400 grla
(0,1% gazdinstava), dok je najmanji broj svinja na poljoprivrednim gazdinstvima koja imaju 200
do 399 grla (2,6%).
U velikim komercijalnim privrednim subjektima proizvodnja se obavlja po sistemu odgajivake
piramide, tako da u svakom privrednom subjektu postoji nukleus, reproduktivni i komercijalni
deo zapata. Najprisutnije rase u Republici Srbiji su landras i jorkir, kao i izvestan broj
terminalnih mesnatih rasa (durok, hempir i pijetren).

g) ivinarstvo
U poslednjoj deceniji kretanje broja ivine imalo je obrnut trend u odnosu na druge sektore
stoarstva, budui da belei kontinuirani rast.
Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine, gajenjem ivine se bavi oko 414 hiljada
poljoprivrednih gazdinstava (65,5% ukupnog broja gazdinstava), koja gaje oko 26,7 miliona grla,
sa prosenim brojem grla po gazdinstvu od 65 komada. Od ukupno popisanog broja grla ivine,
oko 50% su brojleri. Njih neto malo vie od 13 miliona gaji se na oko 51 hiljadu poljoprivrednih
gazdinstava (8% ukupnog broja gazdinstava). Ova proizvodnja pokazuje najvii stepen
koncentracije, jer se 78,7% svih grla brojlera nalazi na 364 poljoprivredna gazdinstva (0,7% od
ukupnog broja gazdinstava koja se bave proizvodnjom brojlera) sa prosenim brojem brojlera
od oko 28 hiljada po poljoprivrednom gazdinstvu. Mnoga mala poljoprivredna gazdinstva gaje
ivinu za svoje potrebe, a povremeno je prodaju van legalnih trinih tokova.

d) Pelarstvo
Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine u Republici Srbiji je bilo 673.000 konica pela.
Postojea paa pela koristi se svega 5%, ali sektor pelarstva pokazuje znake rasta u pogledu
broja poljoprivrednih gazdinstava koja se bave ovom proizvodnjom, kao i broja konica koje
poseduju.

) Akvakultura
Akvakultura se obavlja u aranskim i pastrmskim ribnjacima. Pastrmski ribnjaci su locirani u
brdsko-planinskim krajevima, a aranski u ravniarskim. Na rast proizvodnje u akvakulturi je

uticala injenica da su ribnjaci privatizovani, to ima za posledicu racionalizaciju u poslovanju i

bolje voenje proizvodnje, a potom i unapreenje tehnologije gajenja, koje se ogleda, pre
svega, u unapreenju ishrane. Potencijal poveanja proizvodnje pastrmki je ogranien
resursima istih vodenih tokova, dok je potencijal za razvoj aranskog ribarstva gotovo
neogranien.

2.2.4. Mehanizacija, oprema i objekti

Izraeno brojem i snagom traktora, poljoprivreda Republike Srbije je dobro mehanizovana sa
stanovita vune snage. Meutim, to nije sluaj sa mehanizacijom za predsetvenu pripremu i
setvu, kao i specijalizovanom poljoprivrednom mehanizacijom namenjenom voarskovinogradarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Poljoprivredna gazdinstva raspolau u proseku sa 0,6
dvoosovinskih traktora, a prosena povrina korienog poljoprivrednog zemljita obraena
sopstvenim dvoosovinskim traktorom iznosi 8,5 ha. Srednja i mala poljoprivredna gazdinstva su
opremljena polovnom mehanizacijom, koja je tehnoloki prevaziena na gazdinstvima zemalja
sa razvijenom poljoprivredom. Poljoprivrednici u Republici Srbiji veinom koriste tehniki manje
zahvatne maine, sa relativno veom potronjom goriva i gubicima pri rukovanju (veim
rasturom pri etvi), to dodatno utie na rast proizvodnih trokova.
Opremljenost objekata za smetaj stoke je vrlo neujednaena i, pre svega, uslovljena je
stepenom specijalizacije i veliinom stada. Velika poljoprivredna gazdinstva su tokom poslednje
decenije imala znaajne investicije u unapreenje standarda, izgradnju i proirenje postojeih
kapaciteta. Ovi objekti su tehniki dobro opremljeni i ispunjavaju zahteve predviene
standardima o dobrobiti ivotinja. I pored toga, upravljanje stajnjakom i njegovo skladitenje
ostaje jedan od kljunih problema sa kojim se suoava veina velikih, ali i deo malih
proizvoaa. Ispunjenost veterinarsko-sanitarnih zahteva, odnosno optih i posebnih uslova
higijene hrane ivotinjskog porekla predstavlja osnov za plasman mesa i proizvoda od mesa na
meunarodnom tritu.

2.2.5. Radna snaga

Prema rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, broj lanova i stalno zaposlenih na
poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji je 1,44 miliona lica. Od ovog broja, oko 98% ine
vlasnici poljoprivrednih gazdinstava i lanovi njihovih domainstava, a samo 1,9% lica koja su
redovno zaposlena u poljoprivredi.
Izraeno brojem godinjih radnih jedinica (u daljem tekstu: GRJ), broj zaposlenih na
poljoprivrednim poslovima je 646.283 lica. Od ovog broja, priblino 40% GRJ ostvaruju lica koja
su 100% angaovana u poljoprivredi, dok se oko 28% GRJ formira od strane lica koja su u
poljoprivredi angaovana povremeno (manje od 50% radnog vremena). Od ukupnog fonda
GRJ, 91% ini rad nosioca poljoprivrednog gazdinstva, tj. njihovih lanova (44:47%), 4% ini rad
stalno zaposlenih, a 5% ini sezonska radna snaga.
Regionalna distribucija ukupnog fonda rada je veoma neujednaena, i ukazuje da najvei broj
lanova poljoprivrednih gazdinstava i stalno zaposlenih na poljoprivrednim gazdinstvima ima u
podruju centralne i zapadne Srbije, koje inae karakterie manja prosena veliina
poljoprivrednog gazdinstva i vea agrarna naseljenost. Re je ujedno o podruju u kojem je
struktura poljoprivrede okrenuta ka radno intenzivnim granama, kao to su voarstvo,
povrtarstvo i stoarstvo.
Rezultati Popisa poljoprivrede iz 2012. godine ukazuju da nivo kvalifikacija upravnika
poljoprivrednih gazdinstava za bavljenje poljoprivrednom aktivnou nije naroito visok. Naime,
podaci ukazuju da 60% upravnika poljoprivrednih gazdinstava ima samo steena iskustva u
poljoprivrednoj proizvodnji, 2,5% ima zavrenu srednju poljoprivrednu kolu, a 1,4% zavren

poljoprivredni fakultet. Samo 3% upravnika poljoprivrednih gazdinstava bilo je u popisnoj godini

obuhvaeno nekim vidom edukacije i obuke.
Nereen socijalni status zaposlenih u poljoprivredi ini zanimanje poljoprivrednika nedovoljno
atraktivnim i konkurentnim u poreenju sa drugim poslovima na ruralnom tritu rada. Penzijsko
osiguranje aktivnih poljoprivrednika propisano je Zakonom o penzijskom i invalidskom
osiguranju ("Slubeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04 - US, 84/04 - dr. zakon, 85/05, 101/05 - dr.
zakon, 63/06 - US, 106/06 - US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13 i 75/14) i Zakonom
o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05, 62/06,
5/09, 52/11, 101/11, 47/13 i 57/14). Evidencija o broju poljoprivrednih socijalnih osiguranika je
nepouzdana, ali se procenjuje da je tek svaki peti aktivni poljoprivrednik osiguran, i to preteno
vlasnici imanja. Sezonski radnici, kao i oni zaposleni u statusu pomonih radnika na imanju,
najee nemaju socijalno osiguranje, ime se dodatno naglaava neformalni status njihovog
radnog angaovanja.
Jedno od najdelikatnijih pitanja budueg razvoja sektora poljoprivrede je izrazito nepovoljna
starosna i obrazovna struktura poljoprivredne radne snage. Ovaj problem znaajan je kako sa
aspekta socijalne strukture ruralnih sredina, tako i u pogledu kapaciteta ljudskih potencijala za
usvajanje novih tehnologija, promenu proizvodne strukture i mnoge druge.

2.2.6. Prirodni uslovi i ivotna sredina

a) Klima
Klima Republike Srbije je umereno-kontinentalna, sa manje ili vie izraenim lokalnim
karakteristikama. Prostorna raspodela klimatskih parametara uslovljena je geografskim
poloajem, reljefom, raspodelom vazdunog pritiska veih razmera, ekspozicijom terena,
prisustvom renih sistema, vegetacijom, urbanizacijom itd. Od geografskih odrednica koje
karakteriu klimatske prilike Republike Srbije, treba spomenuti Alpe, Sredozemno more,
Panonsku niziju i dolinu Morave, Karpate i Rodopske planine, kao i brdsko-planinski deo sa
kotlinama i visoravnima.
Srednje godinje temperature vazduha se kreu od 3C u predelima preko 1.500 m nadmorske
visine do 12C u ravniarskim oblastima. Godinje sume padavina u proseku rastu sa
nadmorskom visinom. Primeuje se generalna tendencija smanjenja visine padavina od zapada
ka istoku. Najmanje godinje koliine padavina su registrovane u podslivovima reka June i
Velike Morave, kao i na teritoriji AP Vojvodine. Vei deo Republike Srbije ima kontinentalni
reim padavina, sa veim koliinama u toplijoj polovini godine, izuzev jugozapadnih krajeva gde
se najvie padavina izmeri u jesen.

b) Vode
Zahvaljujui visokoj koliini godinjih padavina, Republika Srbija je podruje bogato izvorima i
vodotocima. Iako vodosnabdevanje ljudi i stoke nije ugroeno, kvalitet vode u svim krajevima
nije zadovoljavajui. Pored toga, voda se malo koristi za navodnjavanje poljoprivrednih useva,
to se odraava na njihove prinose, posebno u sunim sezonama i aridnim podrujima.
Prirodni kvalitet podzemnih voda na podruju Republike Srbije je prilino neujednaen, i kree
se od izuzetnog kvaliteta, do voda koje zahtevaju veoma sloene tretmane pre upotrebe za
javno vodosnabdevanje. Kljune izvore zagaenja predstavljaju nepreiene industrijske i
komunalne otpadne vode, drenane vode iz poljoprivrede, vode iz deponija, kao i zagaenja
vezana za plovidbu rekama i rad termoelektrana. Kanal Dunav-Tisa-Dunav i sekundarni
irigacioni i transportni kanali u AP Vojvodini su veoma zagaeni, usled isputanja nepreienih
industrijskih i komunalnih otpadnih voda i drenanih voda iz poljoprivrede. Pritisak na resurs

podzemnih voda predstavlja i nekontrolisano zahvatanje za potrebe navodnjavanja, kako za

manje tako i za vee poljoprivredne povrine.
Manje od 10% stanovnitva je obuhvaeno nekim stepenom preiavanja otpadnih voda, pri
emu manje od 5% stanovnitva ima adekvatno preiavanje otpadnih voda. Evidentna je
razlika u stepenu prikljuenosti domainstava na kanalizaciju u odnosu na prikljuenost na
vodovod, to predstavlja posebnu opasnost po zagaivanje podzemnih voda specifinim
parametrima kvaliteta vode, kao to su nitrati. Ovo se, pre svega, odnosi na domainstva i
privredne subjekte u severnom delu Republike Srbije (AP Vojvodina, Mava). Osim toga,
intenzivna stoarska proizvodnja i stajnjak uestvuju u emisiji ugljen dioksida, metana i drugih
gasova sa efektom staklene bate.
Za sada ne postoje propisi koji bi definisali nitratno-osetljive zone, niti odluka o pokretanju
utvrivanja zona koje su ugroene nitratima.

v) Biodiverzitet
Prostor na kojem se nalazi Republika Srbija karakterie velika genetika, specijska i
ekosistemska raznovrsnost. Visokoplaninska i planinska oblast Republike Srbije predstavlja
jedan od ukupno est centara evropskog biodiverziteta. Uz to, Republika Srbija je po bogatstvu
flore potencijalno jedan od globalnih centara biljne raznovrsnosti. Heterogenost flore i faune je
visoko izraena, budui da se mogu sresti iroko rasprostranjene vrste i endemine vrste
(balkanski, lokalni i stenoendemiti).
U Republici Srbiji ne postoji centralizovana baza podataka ili koordinisani sistem monitoringa
biodiverziteta na nacionalnom nivou. Monitoring biodiverziteta je nepotpun i fragmentiran.
Kvalitet i koliina podataka su vrlo raznovrsni, nisu standardizovani i esto nisu uporedivi sa
podacima u drugim evropskim zemljama.
Genetiki resursi u Republici Srbiji su veoma bogati i obuhvataju veliki broj autohtonih sorti i
rasa gajenih biljaka i ivotinja:
1) Biljni genetiki resursi. Procenjuje se da se u domaim poljoprivrednim organizacijama uva
oko 15.000 uzoraka gajenih biljaka u obliku semena i oko 3.500 uzoraka vonih stabala i vinove
loze, poreklom preteno iz Republike Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana. Nacionalna ex
situ kolekcija biljnih genetikih resursa, kojom upravlja banka biljnih gena, sadri ukupno 4.238
uzoraka, a u prirodi se nalazi in situ oko 1.000 divljih srodnika gajenih biljaka. Pored toga, u
Republici Srbiji je zvanino registrovano preko 400 vrsta poznatih lekovitih biljaka, oko 150
biljnih vrsta je zakonom zatieno od korienja i prometa, a postoji i veliki potencijal biljnih
vrsta (oko 1.800 medonosnih vrsta) i ekosistema, kao i stanita za opraivae (pele, bumbari)
koji se koriste u poljoprivredi;
2) ivotinjski genetiki resursi. U Republici Srbiji je registrovano pored velikog broja egzotinih i
oko 30 autohtonih rasa u okviru 15 vrsta domaih ivotinja, i na njihovom ouvanju se aktivno
radi. Populacija autohtonih rasa u Republici Srbiji je stabilna, sa blagim trendom rasta.
Ouvanje semena i embriona ivotinjskih genetikih resursa jo uvek nije organizovano, ve se
vri ouvanje ivih jedinki;
3) umski genetiki resursi. umski ekosistemi sastoje se od 282 drvenaste vrste, od kojih je
oko 250 autohtonih. Poseban znaaj ima prisustvo 88 divljih drvenastih vonih vrsta u 18
rodova. Najzastupljenije su dve vrste: bukva i hrast. Kao vid in-situ zatite genetskog diverziteta
umskih vrsta drvea, kao i u svrhu njegovog usmerenog korienja, izdvojeno je 212
semenskih sastojina (58 etinarskih i 154 liarskih vrsta) na ukupnoj povrini od 1865 ha.
Animalni biodiverzitet umskih ekosistema odlikuje prisustvo 46 vrsta vodozemaca i gmizavaca,
350 vrsta ptica i 94 vrste kopnenih sisara.

Uprkos nastojanjima i posveenosti odgovornih organa, organizacija i ustanova na ouvanju

biodiverziteta i prirodnih podruja kroz ratifikaciju meunarodnih ugovora, donoenje
nacionalnog pravnog okvira i osnivanja velikog broja zatienih podruja, Republika Srbija, ipak,
nailazi na potekoe u sprovoenju politike i strategije u ovoj oblasti. Razlog se moe nai u
nedostatku finansijskih sredstava i nedostatku odgovarajuih institucionalnih struktura u oblasti
ouvanja biodiverziteta, kao i nedostatka monitoringa i informacionog sistema.

g) ume
Resursi umskih vrsta1. U Republici Srbiji ima 2,25 miliona hektara uma, to ini 29,1% ukupne
povrine teritorije. Veina uma (53% povrina) je dravno vlasnitvo. Stanje uma je
nezadovoljavajue, kako po stepenu umovitosti koji zaostaje za optimalnim (41,4%2 od ukupne
povrine Republike Srbije), tako i po nedovoljnoj ukupnoj vrednosti proseene drvne zapremine
i zapreminskog prirasta. Druge vane karakteristike sektora umarstva su:
1) nepovoljna struktura po poreklu i uzgojnom obliku, sa dominacijom uma izdanakog porekla
(2/3 povrine uma sa jedva polovinom potencijalnog inventara i prirasta koji imaju prirodne
visoke ume);
2) da na 29% obrasle povrine prostiru se razreene i devastirane ume, odnosno ume
nepotpunog i prekinutog sklopa sa godinjom proizvodnjom drveta od svega 3,1 i 1,4 m3/ha;
3) izrazito nepovoljna starosna struktura prirodnih visokih uma;
4) izostalo prirodno obnavljanje na znaajnom delu povrine visokih uma;
5) nezadovoljavajue zdravstveno stanje, koje se naroito intenzivno ispoljava procesom
hroninog suenja uma;
6) nepovoljan odnos oblog tehnikog i prostornog (ogrevnog) drveta (33.5:66.5%);
7) nedovoljna gustina i neravnomeran raspored umskih puteva;
8) da ostali potencijali uma i umskih stanita (nedrvni proizvodi i biomasa) nisu iskorieni u
moguoj meri.
________
1
Nacionalna inventura uma Republike Srbije iz 2008. godine
2
Prostorni plan Republike Srbije od 2010. do 2020. godine

d) Poljoprivredna podruja visoke prirodne vrednosti (High Nature Value Farming HNVF)
Republika Srbija je preduzela prve korake u identifikaciji poljoprivrednih podruja visoke
prirodne vrednosti. Prema podacima Agencije za zatitu ivotne sredine, HNVF povrine u
Republici Srbiji se prostiru na 1,187 miliona hektara, to odgovara udelu od oko 19% ukupnog
poljoprivrednog zemljita i 13% ukupne teritorije Republike Srbije. Dominantan tip
poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti su travnjaci (oko milion hektara). Veinu
povrina ine poluprirodni travnjaci, formirani u zoni uma (kao posledica see uma), dok se
prirodni ili primarni pojavljuju u mestima kao to su visoke planine (iznad umskog pojasa),
plavljeno zemljite u dolinama i ravniarskim stepama i/ili zaslanjena stanita u AP Vojvodini3.
Preliminarna procena je da u Republici Srbiji postoji deset tipova dragocenih podruja
povezanih sa poljoprivrednim sistemima. Ta HNVF podruja su:

1) listopadne ume sa visokim ueem travnjaka;

2) zimski nomadski panjaci na ruderalnim stanitima i strnjitu;
3) poluprirodne livade i vetake livade koje se koriste za proizvodnju sena;
4) poluintenzivna ispaa brdsko-planinskih poluprirodnih travnjaka u zoni ume i na prirodnim
travnjacima iznad granice uma;
5) ekstenzivna nomadska ispaa brdsko- planinskih panjaka;
6) ekstenzivna ispaa na seoskim ispustima;
7) kombinovana upotreba planinskih travnjaka;
8) listopadne ume okresane za proizvodnju lisnika;
9) ekstenzivna ispaa na laganim, slanim ili tekim zemljitima;
10) ispaa na vlanim poljanama u nizijskim oblastima.
________
3
Daji i Stevanovi i sar., 2010. godine

) Podruja sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi (POURP)

MPZS je prepoznalo potrebu da se kroz sistem podrke uvae oteavajue okolnosti za
poljoprivrednu proizvodnju koje postoje u pojedinim podrujima Republike Srbije. Detaljna
procena resursa i uslova rada u ovim podrujima nisu sainjene, ali je donet Pravilnik o
podrujima sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi ("Slubeni glasnik RS", broj 29/13). Ovim
pravilnikom su identifikovana naseljena mesta koja ispunjavaju jedan od tri predviena
kriterijuma za svrstavanje naselja u POURP: 1) da se naselje nalazi na nadmorskoj visini preko
500 metara, 2) da se nalazi u granicama podruja nacionalnog parka i 3) da ima broj zaposlenih
manji od 100 na 1000 stanovnika. Prema ovim kriterijumima, POURP su identifikovana na
teritoriji 91 optine.

e) Dobrobit ivotinja
U poslednjih nekoliko godina u Republici Srbiji su preduzeti znaajni napori na unapreenju
institucionalnog i zakonskog napretka u oblasti zatite ivotinja, ali je i pored toga stanje jo
uvek nezadovoljavajue. Nizak stepen svesti o znaaju dobrobiti ivotinja, odsustvo adekvatnih
mehanizama i konkretnih podsticaja, razlozi su sporog prilagoavanja standardima u oblasti
dobrobiti ivotinja koji vae u EU, preporukama OIE i drugim. Ovakvo stanje je smetnja rastu
konkurentnosti i podizanju poverenja evropskih potroaa u srpske proizvode i srpsku stoarsku
proizvodnju.
Najbolje stanje u pogledu dobrobiti ivotinja u Republici Srbiji je na ergelama konja, to se moe
objasniti velikim investicijama koje su vlasnici konja spremni da uloe u svoje ivotinje. Zatim
slede farme tovnih junadi koje su se veinom prilagodile zahtevanim standardima, dok je na
farmama mlenih krava potrebno unapreenje stanja objekata i obuka radnika. Relativno loe
stanje je na farmama svinja u kojima su problemi brojni, ali se mogu svesti na dotrajalost
objekata. Farme kokoaka nosilja (kako velike, tako i mini farme) jo uvek ne ispunjavaju sve
propisane standarde, farme tovnih pilia uglavnom ispunjavaju sve standarde, i u nekim

segmentima, kao to je gustina naseljenosti, imaju i povoljnije indikatore od onih propisanih

zakonom.
Kada je dobrobit ivotinja u toku transporta u pitanju, situacija u Republici Srbiji nije
zadovoljavajua. Prevoznici nemaju odgovarajui nivo svesti i nisu prilagodili uslove transporta
predvienim propisima.
Dobrobit ivotinja u klanicama takoe ne zadovoljava standarde EU. Propisi su harmonizani sa
EU, pojedine klanice uloile su znaajna sredstva u njihovo zadovoljenje, ali su i dalje
neophodni napori na unapreenju objekata, podizanju svesti, edukaciji zaposlenih i kontroli
primene standarda.

2.3. Proizvodni trendovi

2.3.1. Obim i struktura poljoprivredne proizvodnje
Poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji je velikim delom ekstenzivne prirode, i kao takva
izloena je jakom uticaju vremenskih prilika, posebno sue. Nizak nivo i nepotpuna primena
agrotehnikih mera u biljnoj proizvodnji, mali procenat navodnjavanih povrina, nedovoljan
genetiki potencijal i neizbalansirana ishrana stoke, imaju snane posledice na oscilacije u
biljnoj i stoarskoj proizvodnji. Period 2002-2013. godine obeleile su znaajne godinje
fluktuacije obima poljoprivredne proizvodnje, a prinosi veine useva bili su nii nego u periodu
pre tranzicije (tokom osamdesetih).
Analiza indeksa poljoprivredne proizvodnje ukazuje da su cikline pojave ekstremnih
vremenskih prilika u toku poslednje decenije snano uticale na biljnu proizvodnju. U stoarskoj
proizvodnji postojao je kontinuirani pad do 2009. godine, nakon ega je usledila stagnacija i
blagi rast u poslednjoj godini. Smanjenje stoarske proizvodnje je posebno izraeno u
godinama na poetku ekonomske krize, kada je dolo do velikog rasta cena stone hrane (videti
Grafikon 1).

Grafikon 1. Indeksi poljoprivredne proizvodnje (2010=100%),

Izvor: RZS

U strukturi vrednosti poljoprivredne proizvodnje biljna proizvodnja ima dominantno uee, koje
u viegodinjem proseku iznosi oko 67%. U strukturi biljne proizvodnje najvie je zastupljena
ratarsko-povrtarska proizvodnja, koja ini vie od polovine vrednosti poljoprivredne proizvodnje
(proseno 56% u periodu 2008-2012. godine). Voarska proizvodnja je zastupljena sa 8-10%, a
vinogradarstvo sa oko 2%. Udeo stoarske proizvodnje u ukupnoj vrednosti poljoprivredne
proizvodnje iznosi oko 33% i opada, uglavnom zbog kretanja u sektoru proizvodnje mesa.
Najzastupljenija je govedarstvo, sa ueem koje se tokom poslednjih godina kretalo u rasponu
13-16%. Pri tome, veu zastupljenost u vrednosti ima proizvodnja mleka u odnosu na vrednost
proizvodnje prirasta. Na drugom mestu je svinjarstvo, koje predstavlja oko 12% vrednosti
poljoprivredne proizvodnje. ivinarska proizvodnja (prirast i proizvodnja jaja) u proseku ini blizu
5% vrednosti poljoprivredne proizvodnje, dok je uee drugih stoarskih proizvoda skromnije.

2.3.2. Biljna proizvodnja

U okviru biljne proizvodnje, posebno mesto po udelu u ukupnoj vrednosti pripada ratarskopovrtarskoj proizvodnji, koja se u Republici Srbiji odvija na povrini od 3,3 miliona hektara.
Kretanja na meunarodnom tritu poljoprivrednih proizvoda uticala su da se setvena struktura
u Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina znaajno izmeni. Povrine pod itima ostale su
relativno konstantne (1,9 miliona hektara), ali je u okviru njih dolo do redistribucije u pravcu
rasta udela kukuruza na raun smanjenja povrina pod penicom u ukupno zasejanim
povrinama. Rast cena ita na svetskom tritu opredelio je proizvoae za preorijentaciju na
proizvodnju kukuruza ije su se zasejane povrine poslednjih godina poveale za oko 10%, dok
su povrine pod penicom polovinom prole decenije po prvi put opale na ispod 500 hiljada
hektara.
Kukuruz je srpski pojedinano najvaniji poljoprivredni proizvod, sa prosenom proizvodnjom od
oko 5,6 miliona tona tokom poslednje decenije, i zasejanim povrinama od oko 1,2 miliona
hektara. Proizvodnja penice iznosi oko 2 miliona tona, a zasejane povrine oko 500 hiljada
hektara. Visok udeo ita u setvenoj strukturi, kao i nii prinosi u odnosu na razvijene zemlje,
odraz su ekstenzivne proizvodnje na velikom broju malih poljoprivrednih gazdinstava, koja
nedovoljno potuju zahteve plodoreda, plodosemena i agrotehnike.
Industrijsko bilje se gaji na povrini od 400-440 hiljada hektara, sa izraenim variranjem
povrina, i to svih useva iz ove grupe. Proizvodnja industrijskog bilja ini oko 8% ukupne
vrednosti poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije. Naelno, u navedenom periodu su
povrine pod uljaricama rasle (sa promenljivim udelom pojedinih useva iz ove grupe), dok su
povrine pod eernom repom bile izrazito nestabilne. Republika Srbija je meu najveim
proizvoaima uljarica u Evropi. Primat ima suncokret, ali najznaajniji rast belee proizvodnja
soje i uljane repice. Najvee povrine pod uljanim kulturama nalaze se u AP Vojvodini (94%).
Razlog tome su povoljni klimatski i zemljini uslovi, preradni kapaciteti i razvijena mrea
dobavljaa i otkupljivaa.
Republika Srbija je najvei regionalni proizvoa povra. Povre se tokom poslednjih godina
gajilo na povrini od preko 155 hiljada hektara, uz oko 77 hiljada hektara pod krompirom.
Najvie se gaji srednje rano i srednje kasno povre, mada postoje dobri uslovi i za rano i kasno
gajenje odreenih vrsta povra. Konkurentnost proizvodnje povra je u velikoj meri zavisna od
inputa, tj. od cene i kvaliteta semena i vetakog ubriva. Semenski materijal koji se proizvodi u
Republici Srbiji ne pokriva potrebe domaeg trita, pa se znaajne koliine semena povra
uvoze. Obim proizvodnje povra porastao je proteklih godina, kao rezultat znaajnih investicija u
opremu, mehanizaciju i inpute, i sve veoj proizvodnji povra u zatienom prostoru.
Zahvaljujui tome, osim rasta prinosa evidentna je i ira ponuda i uvoenje novih vrsta povra u
proizvodni asortiman. Izvoz povra je u porastu, kako u pogledu koliina, tako i po broju zemalja
u koje Republika Srbija izvozi.

Proizvodnja voa odvijala se protekle decenije na povrini od blizu 270 hiljada hektara i ini oko
9% vrednosti poljoprivredne proizvodnje Republike Srbije. Proizvodnja se uglavnom odvija na
privatnim poljoprivrednim gazdinstvima. U ovom sektoru znaajan napredak je postignut u
poboljanju standarda u primarnoj proizvodnji i preradi, ali i u domenu poslovnog povezivanja.
Variranja u obimu proizvodnje su velika, jer je sektor jo uvek na relativno niskom tehnolokom
nivou i njegova proizvodnja podlona uticaju vremenskih prilika.
Vinogradarstvo je rasprostranjeno po celoj zemlji sa prosenom proizvodnjom od 350.000 tona
stonog i vinskog groa. Vei deo proizvodnje groa se koristi za proizvodnju vina. Tokom
poslednjih pet godina blago je povean obim zasaenih povrina, a takoe i fiziki obim
proizvodnje.
Prinosi veine useva su relativno nii u odnosu na razvijenije zemlje i belee znaajne
oscilacije. Analiza dinamike promene prinosa izraenih desetogodinjim prosecima u toku
poslednje tri decenije, ukazuje da permanentan rast prinosa ima samo industrijsko bilje i neke
vrste voa (ljive i maline). Prinosi ita jo uvek ne dostiu nivo desetogodinjeg proseka iz
predtranzicionog perioda (1980-1989. godine). Penica i kukuruz su dva vodea proizvoda po
udelu u setvenim povrinama, sa dugom tradicijom, dobrim domaim i dostupnim inostranim
sortimentom, te se ovakav razvoj prinosa i proizvodnje moe pripisati nedovoljnoj obuenosti
proizvoaa, zastareloj tehnologiji i nedovoljnoj prilagoenosti na klimatske promene. Razlog
nedovoljne iskorienosti genetskog potencijala biljaka su neadekvatna primena agrotehnikih
mera, nepotovanje zahteva plodoreda i nia upotreba inputa u odnosu na optimalne vrednosti i
preporuke. Visoke cene inputa i problemi sa otplatama kredita za opremu i mehanizaciju, uticali
su na pad obima ulaganja, to je rezultiralo previsokom zavisnou proizvodnje od vremenskih
uslova. Pozitivni trendovi i zadovoljavajue stanje je u pogledu prinosa uljarica, koji su na nivou
najveih u Evropi.
Nizak nivo ostvarenih prinosa uslovljen je, osim navedenim faktorima i velikim udelom
proizvodnje za sopstvene potrebe, odnosno niskim stepenom izlaska na trite. Velika
poljoprivredna gazdinstva se ee opredeljuju za primenu novih tehnologija i tehnikih reenja,
a po visini ostvarenih prinosa daleko premauju nacionalni prosek. Generalno, sektori u kojima
je vidno prisutna koncentracija proizvodnje (industrijsko bilje, neke grane voarstva itd.), belee
dinaminiji rast prinosa.

2.3.3. Stoarska proizvodnja

Udeo stoarstva u vrednosnoj strukturi proizvodnje iznosi oko 33%, to je s obzirom na
raspoloive zemljine povrine i njihovu strukturu nisko.
Ukupna proizvodnja mesa u Republici Srbiji tokom poslednje decenije belei znake blagog
rasta, dostiui obim proizvodnje do 480 hiljada tona. Stanje po pojedinim vrstama mesa je vrlo
razliito, dok proizvodnja juneeg mesa nastavlja sa trendom pada (za deset godina opala za
15%), proizvodnja jagnjeeg, a posebno ivinskog mesa, ima dinamian trend rasta od oko 50%
svaka. Ovakvi trendovi uslovljeni su skupom faktora, kao to su: uticaj vremenskih prilika na
proizvodnju i cene stone hrane, pad domae tranje za kvalitetnijim vrstama mesa,
nemogunost izvoza svinjskog mesa i sl. Uz to, proizvodnja mesa dugo nije bila u sistemu
podsticaja poljoprivredi, to je dodatno negativno uticalo na razvoj ove proizvodnje i gubljenje
ve osvojenih trita. Za rast proizvodnje juneeg i jagnjeeg mesa postoje svi neophodni
preduslovi, kao to su: raspoloivi broj ivotinja u osnovnom stadu, proizvodnja kabaste i
koncentrovane stone hrane i objekti za smetaj i uzgoj ivotinja.
Kvota za izvoz juneeg mesa po preferencijalnim uslovima u zemlje lanice EU iznosi 8.700 t
godinje, i iskoriena je sa svega 5-7% godinje u periodu od 2010. do 2013. godine. Znaajne
mogunosti za plasman juneeg i jagnjeeg mesa postoje na tritu Ruske federacije i u
azijskim zemljama.

Ukupna proizvodnja mleka u Republici Srbiji iznosi oko 1,5 miliona tona, i belei permanentan
pad. Prosena mlenost po kravi iznosi 3,1 hiljade litara, sa znaajnim regionalnim razlikama mlenost je mnogo vea u AP Vojvodini (3,890 litara/krava), gde su locirani veliki uzgajivai, u
odnosu na centralnu Srbiju (2,730 litara/krava). U kontrolisanom delu zapata, koji ini 28% od
ukupnog broja krava i steonih junica, mlenost se kree od 4.726-7.758 litara, u zavisnosti od
podruja i rase. Razlike u mlenosti su rezultat razlika u rasnom sastavu: 52% krava u AP
Vojvodini su frizijsko-holtajn rase, dok u centralnoj Srbiji preovlauju simentalska goveda i
goveda u tipu simentalca. Kvalitet stone hrane na malim poljoprivrednim gazdinstvima,
naroito u brdsko-planinskim krajevima, ne zadovoljava potrebe mlenih grla, pa su stoga i
proizvodni rezultati nii nego u ravniarskim krajevima. Vano je istai da je u periodu 20022012. godine broj muznih krava opao za treinu (34%), tako da je rast mlenosti po grlu od 20%
samo delimino kompenzovao smanjenje proizvodnje.

2.3.4. Integralna i organska proizvodnja

Imajui u vidu prirodne resurse, povoljne zemljine i klimatske uslove, biodiverzitet i relativno
zdrave agroekosisteme, moe se rei da u Republici Srbiji postoje povoljni uslovi za razvoj
integralne i organske proizvodnje. Republika Srbija nema razvijen pravni okvir kojim se definie
integralna poljoprivredna proizvodnja, ali je prepoznat njen veliki znaaj i potencijal.
Od 2006. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o organskoj proizvodnji i organskim
proizvodima ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06)4 i uvoenja podsticaja za razvoj organske
proizvodnje, zapaa se konstantan rast broja proizvoaa, povrina na kojima se primenjuju
metode organske proizvodnje, kao i broja pojedinih vrsta ivotinja u stoarskoj proizvodnji.
Prema podacima MPZS u 2012. godini pod organskom proizvodnjom bilo je 6.335 ha,
odnosno 0,11% poljoprivrednih povrina. Od toga, 5.360 ha su obradive povrine, a 975 ha su
livade i panjaci. Broj proizvoaa koji se bave organskom proizvodnjom u 2012. godini se
poveao na 1061.
Organska biljna proizvodnja je najzastupljenija u AP Vojvodini (72% povrina pod organskom),
sledi region June i Istone Srbije (16%), umadije i Zapadne Srbije (11%). Najzastupljenije
biljne vrste koje se gaje primenom metoda organske proizvodnje su kukuruz, penica, soja,
ljiva, jabuka i malina. Takoe, velika koliina sertifikovanih divljih biljnih vrsta (malina, jagoda,
kupina, jabuka, borovnica, peurke i dr.) sakuplja se iz prirode, u skladu sa vaeim propisima.
Broj zasada voa i vinograda namenjenih organskoj proizvodnji je mali, kao i povrine koje oni
zauzimaju. U organskoj stoarskoj proizvodnji u 2012. godini najvie su se gajile ovce, ivina i
goveda.
Domae trite organskih proizvoda nije dovoljno razvijeno, budui da do sada nije preduzeto
dovoljno napora na edukaciji proizvoaa, potroaa i promociji organskih proizvoda. Iz
Republike Srbije se za sada izvoze samo organski proizvodi biljnog porekla, i to uglavnom
delimino preraeni. U izvozu je najzastupljenije zamrznuto voe (72% od ukupne koliine
organskih proizvoda), a najvie se izvozi u Republiku Austriju i Saveznu Republiku Nemaku,
zatim u Kraljevinu Holandiju i Republiku Italiju.
Od januara 2011. godine organska proizvodnja u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o
organskoj proizvodnji ("Slubeni glasnik RS", broj 30/10) i Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u
organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje ("Slubeni glasnik RS", br. 48/11 i
40/12). Propisi u ovoj oblasti su usaglaavani sa vaeim propisima EU (izuzev regulative koja
se odnosi na organsko vino). Poslove kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji MPZS
poverava kontrolnim organizacijama i vri nadzor nad njihovim radom.
_______
4
Prestao da vai 1. januara 2011. godine

2.4. Proizvodni lanac

2.4.1. Industrija inputa
Poljoprivredni sektor u Republici Srbiji je u osnovi proizvodni sistem sa malim ulaganjima, u
kojem se koriste relativno male koliine hemijskih sredstava i drugih inputa. Razlog tome su
relativno visoke cene inputa, koji su teko dostupni veini (malih) poljoprivrednika.
Domaa industrija poljoprivredne mehanizacije i mineralnih ubriva neuspeno su
privatizovane, to je izazvalo pad proizvodnje i visoku zavisnost od uvoza. Privatizovan je i
zatvoren jedini proizvoa kombajna i beraa za kukuruz; industrija traktora je u procesu
restrukturiranja, a obim proizvodnje je deset puta manji u odnosu na period od pre deset godina.
U proseku se godinje proizvede neto vie od 3.500 traktora, od ega se oko 2.200 izveze,
prvenstveno u okolne zemlje, kao i na pojedina trita zemalja u razvoju.
Privredna drutva za proizvodnju mineralnih ubriva su veinom prestala sa radom, a u
mnogima koja rade proizvodnja je svedena na minimum. Najvei deo potrebnih koliina
mineralnih ubriva (oko 60%) se obezbeuje iz uvoza. U proizvodnji i uvozu mineralnih ubriva
preovlauju standardne kombinacije komponenti, koje nisu najbolje prilagoene potrebama
poljoprivrednog zemljita. Proizvodnja sredstava za zatitu bilja je i po obimu i po strukturi
nedovoljna, pa se najvei deo potreba, kao i kod mineralnih ubriva, podmiruje uvozom. Na
tritu je zastupljena ponuda svih potrebnih sredstava poznatih svetskih proizvoaa.
Naini snabdevanja reprodukcionim materijalima se razlikuju u zavisnosti od veliine
poljoprivrednih gazdinstava i njihove ekonomske moi. Velika i srednja poljoprivredna
gazdinstva inpute nabavljaju uglavnom gotovinskim plaanjem. Mala poljoprivredna gazdinstva
se snabdevaju inputima najee kroz razmenu, primenom dva standardna modela: naturalna
razmena (proizvod za repromaterijal) gde su pariteti nepovoljni i na tetu malih proizvoaa;
razmena "evro-klauzulom" je drugi model, koji nosi veliki rizik za proizvoaa vezan za cenu
proizvoda i kurs dinara.
Pored domaeg, kao semenski materijal se sve vie koristi i uvozni sortiment. Kod penice jo
uvek preovlauje domai sortiment, dok se kod kukuruza podjednako koriste domai i strani
hibridi. U proizvodnji industrijskog bilja se u znaajnoj meri koriste strane sorte i hibridi, s tim to
kod suncokreta i eerne repe preovlauju strani hibridi, a kod soje domae sorte. Znaajne
koliine semenskog materijala se uvoze i za potrebe proizvodnje povra. Domaa proizvodnja
loznog sadnog materijala je u opadanju, a glavni problemi su nedovoljna proizvodnja
sertifikovanog sadnog materijala, kvalitet sadnog materijala i neadekvatna kontrola proizvodnje.
Oplodnja se u govedarstvu vri vetakim osemenjavanjem. U svinjarstvu se vetako
osemenjavanje vri na velikim farmama, dok se mali proizvoai najee odluuju za prirodno
parenje. Seme za vetako osemenjavanje goveda potie iz centara za reprodukciju ivotinja i
vetako osemenjavanje, kao i iz centara za skladitenje i distribuciju semena za vetako
osemenjavanje, koji su formirani poslednjih godina. Seme koje se koristi u govedarstvu potie
od ivotinja koje ispunjavaju sve zootehnike i veterinarske uslove i koje su testirane u skladu
sa tim pravilima, dok je u svinjarstvu neophodno unaprediti nivo ocene kvaliteta semena.

2.4.2. Prehrambena industrija

U strukturi BDV Republike Srbije prehrambena industrija je poslednjih godina uestvovala
proseno sa oko 4%. Ako se tome doda doprinos industrije pia i duvanskih proizvoda, uee
agroindustrije u ukupnom BDV iznosi blizu 5,5%, a ukupnoj zaposlenosti neto iznad 4%. Udeo
prehrambene industrije u ukupnom broju zaposlenih u preraivakom sektoru je 17,76%, a u
ukupnim investicijama preraivakog sektora 16,20% (videti Tabelu 4).

Tabela 4: Makroekonomski indikatori doprinosa poljoprivrede i agroindustrije nacionalnoj

privredi
2008 2009 2010 2011 2012 2013*
Uee u ukupnom BDV (%):
- Proizvodnja prehrambenih proizvoda (C10)
- Proizvodnja pia (C11)
- Proizvodnja duvanskih proizvoda (C12)
Ukupno
Uee u ukupnoj zaposlenosti (%):
- Proizvodnja prehrambenih proizvoda (C10)
- Proizvodnja pia (C11)
- Proizvodnja duvanskih proizvoda (C12)
Ukupno

3,6
1,1
0,3
5,0

3,9
1,2
0,3
5,4

3,9
1,1
0,3
5,3

4,1
1,1
0,2
5,4

4,1
1,1
0,2
5,4

3,2
0,4
0,1
3,7

3,4
0,5
0
3,9

3,5
0,4
0,1
4

3,5
0,4
0,1
4

4
0,4
0,1
4,5

3,6
0,5
0,1
4,2

* Preliminarni podaci
Izvor: RZS
U strukturi privrednih drutava u prehrambenoj industriji dominiraju mikro i mala pravna lica 5:
75% svih privrednih drutava zapoljava manje od 10 ljudi, dok 90% ima manje od 50
zaposlenih, odnosno manje od 10 miliona evra obrta6. Izuzeci su mlinska industrija, industrija
eera, industrija piva i duvanska industrija, gde srednja i velika privredna drutva predstavljaju
vie od 10% ukupnog broja privrednih drutava u okviru svoje grane.
Stopa iskorienosti postojeih kapaciteta prehrambene industrije je ispod 65%7. Industrije sa
veim stepenom iskorienosti kapaciteta su industrija mesa, eera i mleka, dok prerada aja i
kafe, piva i mineralnih voda i bezalkoholnih pia, koriste postojee kapacitete 75-85%. Sve
ostale prehrambene podsektorske industrije koje nisu pomenute, imaju nisku iskorienost
kapaciteta, koja ukazuje i na nisku efikasnost. Glavni podsektori u pogledu obrta su industrija
mesa, mleka, mlinska industrija i industrija pia (pivo, voda i bezalkoholna pia).
Vana karakteristika prehrambenog sektora je izraena dualna struktura, sa mnogo (veoma)
malih i srednjih privrednih drutava i samo ogranienim brojem velikih, savremenih privrednih
drutava. Bez obzira na tipino usitnjenu strukturu prehrambene industrije, njena
predimenzioniranost u skoro svim granama i relativno skromna finansijska sredstva za ulaganje
u savremenu tehnologiju (da se poboljaju i efikasnost proizvodnje i kvalitet proizvoda)
nepovoljno deluju na buduu perspektivu veine postojeih prehrambenih privrednih drutava.
U mnogim sluajevima, strane direktne investicije su delovale kao inicijator tih pomaka, unosei
kapital, kao i tehnike i tehnoloke inovacije.
U prehrambenu industriju usmerene su znaajne strane investicije u poslednjoj deceniji. Najvei
deo je povezan sa akvizicijama i grinfild investicijama (nove fabrike i/ili trgovinski lanci) u
industriju pia i sektor maloprodaje. Pored toga, strani investitori su stekli znaajne udele u
privrednim subjektima, izmeu ostalog, u industriji eera, mlekarskoj i mesnoj industriji.
Tehniko-tehnoloka opremljenost je razliita po pojedinim podsektorima, pri emu vai pravilo
da su vea postrojenja i bolje opremljena. To se prvenstveno odnosi na mlinsko-pekarsku
industriju, eerane, konditorsku industriju i mlekare. U proizvodnji ulja izvrena su znaajna
ulaganja u modernizaciju i opremanje, kako u krupnim, tako i u malim kapacitetima za
proizvodnju hladno ceenog ulja, dok tehnologija proizvodnje i prerade mesa, izuzev
pojedinanih objekata, nije na zadovoljavajuem nivou. U industriji za preradu voa i povra nije

bilo znaajnijih ulaganja u tehniko-tehnoloko opremanje, pa je u najveem broju objekata

opremljenost ispod zahtevanih standarda za izvoz, pogotovo na trita EU.
Sve zahtevniji kriterijumi trgovinskih lanaca za preuzimanje i promet prehrambenih proizvoda
uslovili su masovnije prihvatanje i uvoenje standarda od strane prehrambene industrije.
Moderan sektor maloprodajnih lanaca u Republici Srbiji zahteva sve stroije garancije o
kvalitetu i bezbednosti hrane po konkurentnim cenama. Glavni izazov za poljoprivredni i
preraivaki sektor je da zadovolji sve vei broj zahteva i standarda svih u lancu snabdevanja
hranom, kako ne bi dolo do rasta uvoza.
__________
5
Pravna lica se mogu klasifikovati prema njihovoj veliini, uzimajui obrt, bilans stanja i
zaposlenost kao kljune pokazatelje. Definicije mikro, malih, srednjih i velikih pravnih lica su
sline u Republici Srbiji i EU po broju zaposlenih: srednja su sa vie od 50, ali manje od 250
zaposlenih, mala manje od 50, mikro manje od 10 zaposlenih, a velika imaju preko 250
zaposlenih.
6
Veina privrednih drutava koja pripadaju ovoj kategoriji su daleko od navedenog praga, poto
prosean obrt za ova privredna drutava nije vie od 250.000 evra.
7
Vlada, 2011, Odgovori na upitnik EK, poglavlje 20:432.

a) Prerada ita
Mlinsko-pekarska industrija raspolae preradnim kapacitetima od ukupno 2,143 miliona tona
penice, koji se poslednjih godina koriste sa oko 55%. Preciznih podataka o broju pekara u
Republici Srbiji nema, s obzirom na veliki broj manjih kapaciteta u sivoj zoni. Zvanino, broj
pekara u Republici Srbiji iznosi 3.408, od ega su 3.023 manji kapaciteti zanatskog tipa.
Testeniarska industrija poseduje kapacitet za proizvodnju 35.000 t testenina godinje, od ega
se koristi oko 60%. Mlinsko-pekarsku i testeniarsku proizvodnju karakterie relativno postojan
nivo proizvodnje u poslednjih deset godina. Kapaciteti su ravnomerno teritorijalno rasporeeni,
pri emu je primetno da su u delovima june Srbije prisutniji zanatski kapaciteti.

b) Prerada uljarica
Kao jedan od najveih proizvoaa uljarica u regionu, Republika Srbija je ujedno i podruje sa
najveim preraivakim kapacitetima na prostoru CEFTA podruja. Kapaciteti industrije ulja
omoguuju godinju preradu 885.600 t suncokreta, 482.000 t soje i 247.000 t uljane repice.
Prosean nivo prerade suncokreta u poslednjih deset godina u Republici Srbiji je bio na nivou
od svega 40% raspoloivih kapaciteta, a soje 70%. Kvalitet sirovine i perspektivno trite (pre
svega, u sektoru prerade soje) otvaraju dobre mogunosti za potpunije korienje kapaciteta.

v) Industrija eera
U Republici Srbiji danas radi est fabrika eera, iji preradni kapacitet na bazi proseno 100
dana prerade, iznose oko 4,150 miliona tona. U 2012. godini preraivaki kapaciteti fabrika koje
su u funkciji su radili sa 65% kapaciteta. Fabrike se nalaze u vlasnitvu tri privredna drutava "Helenik ugar", "Sunoko" i "Sfir". Trend proizvodnje eera u poslednjih deset godina je u
porastu. injenica da na ovom tritu posluju tri proizvoaa eera svakako otvara pitanje
monopola, kako na tritu otkupa sirovine, tako i na tritu prodaje gotove robe.

g) Konditorska industrija
Konditorska industrija po broju privrednih drutava (78), kapacitetima, obimu proizvodnje,
potencijalima za izvoz i po broju radnika, ini znaajan deo prehrambene industrije Republike

Srbije. Imajui u vidu da je u konditorskoj industriji u Republici Srbiji veoma iva aktivnost na
irenju proizvodnog programa i uvoenju novih linija, kao i na podizanju novih fabrika, kapaciteti
se konstantno poveavaju.

d) Klanina industrija
Republika Srbija raspolae znaajnim preraivakim kapacitetima u stoarskoj proizvodnji
(1.176 objekata za klanje goveda, svinja, ovaca/koza i ivine i rasecanje i preradu mesa
goveda, svinja, ivine i riba). Stepen iskorienosti kapaciteta je znatno ispod projektovanih.
Mali broj objekata je registrovan za izvoz (samo 114 objekata). Dozvolu za izvoz na trite
zemalja EU ima devet objekata za klanje, kao i osam objekata za preradu mesa. Za izvoz u
Carinsku uniju (Ruska federacija, Republika Belorusija i Republika Kazahstan) odobreno je 17
objekata, od ega devet objekata za klanje i sedam objekata za rasecanje i preradu mesa riba.

) Industrija mleka
Do 1. oktobra 2013. godine ukupno je odobreno 260 objekata za preradu mleka. Iskorienost
postojeih kapaciteta mlekara je oko 60%. Oekuje se da u narednom periodu treba da doe do
daljeg pada broja mlekara, budui da mnoge nee biti u stanju da investiraju u prilagoavanje
standardima EU i tako opstanu na tritu. Osim toga, u registar Uprave za veterinu je upisano
1.755 objekata za preradu mleka u domainstvu (proizvodnju kajmaka, odnosno belog sira koji
su namenjeni domaem tritu).

e) Industrija prerade voa i povra

Hladna prerada - preciznih podataka o broju hladnjaa u Republici Srbiji nema. Na osnovu
podataka MPZS iz 2011. godine, u Republici Srbiji postoje 363 hladnjae za zamrzavanje,
odnosno skladitenje voa, povra i peurki, iji je ukupan kapacitet oko 550.000 t.
Iskorienost kapaciteta iznosi oko 75%.
Topla prerada - u Republici Srbiji se toplom preradom i suenjem voa i povra, kao i
proizvodnjom sokova, bavi 85 privrednih subjekata, iji je ukupni instalisani kapacitet oko
565.000 t. Iskorienost kapaciteta je oko 50%. Znaajan deo preradnih kapaciteta odnosi se na
proizvodnju sokova od voa i povra. Kapacitet proizvodnje vonog soka na godinjem nivou
kree se oko 240 miliona litara, to Republiku Srbiju svrstava u ozbiljne proizvoae u regionu.

) Industrija piva
Prosena proizvodnja piva u poslednje tri godine je ujednaena i iznosi oko 5,395 miliona
hektolitara godinje. Kapacitet pet najznaajnijih proizvoaa piva u Republici Srbiji je 11,500
miliona hektolitara, i oni pokrivaju 80% ukupnog kapaciteta pivara u Republici Srbiji. Pivare koje
su u funkciji uglavnom imaju optimalnu uposlenost svojih tehnikih kapaciteta.

z) Industrija vina
Prosena desetogodinja proizvodnja vina u Republici Srbiji iznosi oko 1,7 miliona hektolitara.
Proizvodnjom i preradom groa se bavi oko 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a
industrijskom proizvodnjom vina 235 registrovanih proizvoaa. Sa oznakom geografskog
porekla u 2013. godini je registrovano 75 proizvoaa vina. Izvozni rezultati ove industrije su u
porastu, ali i dalje relativno skromni.

2.4.3. Politika kvaliteta

Politika kvaliteta obuhvata eme kvaliteta i standarde bezbednosti i kvaliteta hrane. U pogledu
eme kvaliteta proizvoda, znaajan napredak je nainjen u domenu zatite geografskog
porekla. U Republici Srbiji postoje tri sistema zatite geografskog porekla: za poljoprivredne i
prehrambene proizvode, za vino i za rakiju. Zatita poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
definisana je Zakonom o oznakama geografskog porekla ("Slubeni glasnik RS", broj 18/10) i
podzakonskim aktima donetim na osnovu njega, u oblastima kojima se blie definiu procedure
kontrole proizvodnje i prometa, kao i sistem obeleavanja proizvoda sa oznakom geografskog
porekla. Do sada su zatiena 33 poljoprivredna i prehrambena proizvoda sa nekom od oznaka
geografskog porekla, iako za neke od njih nema ovlaenih proizvoaa. ema kvaliteta za
zatitu tradicionalnih specijaliteta (proizvoda) jo uvek nije uspostavljena.
Sistem zatite geografskog porekla vina je regulisan Zakonom o vinu ("Slubeni glasnik RS", br.
41/09 i 93/12) i podzakonskim aktima donetim za njegovo sprovoenje, a koji su usklaeni sa
novim zahtevima EU. Trenutno se u sistemu geografskog porekla nalazi 74 proizvoaa sa 214
vrsta vina. Geografsko poreklo rakije je ureeno Zakonom o rakiji i drugim alkoholnim piima
("Slubeni glasnik RS", broj 41/09). S obzirom na veliki potencijal ovog sektora, jo uvek ne
postoji dovoljan broj rakija sa oznakom geografskog porekla.
Standardi kvaliteta za veinu proizvoda propisani su posebnim podzakonskim propisima,
odnosno pravilnicima kojima se blie propisuju uslovi u pogledu kvaliteta hrane. Republika
Srbija je u procesu stalnog usklaivanja ovih pravilnika o kvalitetu hrane sa vaeim propisima
EU i drugim meunarodno priznatim standardima.
Trite poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda je jedno od najkonkurentnijih trita, gde se
vrlo esto, pred proizvoae, posebno one koji izvoze hranu na trite zemalja lanica EU,
postavljaju i dodatni zahtevi za primenu odreenih standarda, iniciranih, pre svega, od strane
velikih trgovakih lanaca, ali i od strane potroaa. Iz gore navedenih razloga, namee se
potreba da se procesi proizvodnje i prometa hrane usklade sa zahtevima koji su definisani kroz
standarde bezbednosti i kvaliteta hrane (GLOBALG.A.P., BRC, IFS, serija ISO, Halal, Kosher,
itd.). Dostupnost podataka o implementaciji standarda je oskudna. Pojedini standardi
proizvodnje, kao to je GLOBALG.A.P., nisu jo postali deo masovne prakse iz razloga to
domae trite, pre svega, voa i povra, jo ne postavlja to kao uslov.
Veina standarda EU koji se odnose na kvalitet proizvoda stoarstva nije u primeni, izuzev u
sektoru mlekarstva, gde je nacionalni standard za sirovo mleko priblian standardu EU (mleko E
klase mora ispuniti zahteve koji su postavljeni pred evropske proizvoae). Mlekare su nastojale
da na osnovu kvaliteta otkupljenog mleka izvre i plaanje proizvoaima, ali problem koji
postoji u toj oblasti je uspostavljanje nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta sirovog mleka,
kako bi se u sistem kontrole ukljuili svi proizvoai na teritoriji Republike Srbije i kako bi
rezultati kontrole bili nezavisni.

2.4.4. Trini lanac

a) Karakteristike trinog lanca
Veliki deo primarnog sektora poljoprivrede je iskljuen iz komercijalno orijentisanog
poljoprivredno-prehrambenog lanca, jer zbog malog obima proizvodnje proizvoai ne mogu da
obezbede ujednaeni kvalitet proizvoda u dovoljnim koliinama. Usitnjenost ponude, prisustvo
velikog broja malih proizvoaa sa nestabilnom ponudom po obimu i kvalitetu, nepovoljno
deluje i na njihovu pregovarau poziciju u odnosu na otkupljivae i preraivae, nizak kapacitet
za lobiranje i slino. Pojavom modernih trgovinskih lanaca dobavljai su sve vie izloeni
njihovim sloenim zahtevima u pogledu uslova isporuke, kao to su cena, koliine, kvalitet i
rokovi. U takvom kontekstu, veliki izazov za proizvoae je sposobnost da ispune postavljene

zahteve, kako bi zadrali to vee uee u podmirenju domae tranje. Budui da je njihova
trina pozicija presudno odreena obimom i kvalitetom ponude, neophodno je jae integrisanje
u okviru primarnog sektora i vre povezivanje sa trgovinskim lancima.
Ugovaranje proizvodnje u veini poljoprivrednih podsektora nije uobiajena praksa, pre svega,
zbog slabih performansi primarne poljoprivredne proizvodnje i velikog dela preraivake
industrije. Zbog visoke nestabilnosti trita, poljoprivrednici se esto opredeljuju za spot trita,
ak i kada imaju sklopljene ugovore. Poslovna povezanost proizvoaa sa preraivaima
zasniva se uglavnom na nivou ugovaranja "zajednike proizvodnje" ili ugovaranja merkantilne
proizvodnje za paritetnu razmenu za proizvodne inpute. U ovim poslovnim aranmanima
poljoprivredni proizvoa veoma esto nema adekvatnu zatitu od rizika cenovnih pomeranja.
U stoarskoj proizvodnji ugovaranje se uglavnom obavlja izmeu veih proizvoaa i
preraivaa. Prisutni su i kooperantski odnosi, pre svega, u tovu junadi i svinja. Stoka se kupuje
i plaa po kilogramu, bez utvrivanja mesnatosti i drugih proizvodnih karakteristika. U okviru
industrije mesa postoji komplikovana mrea privrednih drutava koje se bave veleprodajom
mesa i mesnih preraevina. Ovi privredni subjekti prodaju vre krajnjim prodavcima
(maloprodaja i mesare) i daljim preraivaima (sve druge vrste objekata za preradu mesa).
Neke veleprodaje se bave i uvozom i izvozom. U razliitom obimu svi oni zadovoljavaju potrebe
velikog broja privrednih drutava u preraivakom sektoru, kao i potrebe nezavisnih mesara i
ostalih subjekata.
Izbor trinog lanca u prodaji mleka varira u zavisnosti od veliine stada i koliine mleka. Velike
mlekare otkupljuju mleko na bazi parametara mlene masti, proteina i broja somatskih elija,
dok male mlekare plaaju mleko samo na osnovu mlene masti.
Mali obim ponude poljoprivrednih proizvoda na najveem delu prostora Republike Srbije, kao i
ustaljeni, tradicionalni tokovi odreenih roba, uslovljavaju i mali broj savremenih sistema i
objekata za uvanje i distribuciju. Pored toga, u itavom sistemu je evidentan deficit
informacionih i komunikacionih sistema i profesionalne podrke. Skladini kapaciteti za
poljoprivredne proizvode su nedovoljni i nisu adekvatno opremljeni. Osim u silosima, ita se
smetaju i u neuslovnim podnim skladitima i privremenim objektima, usled ega proizvoai
trpe znaajne gubitke, prvenstveno u kvalitetu. Kapaciteti za skladitenje stonog voa su
nedovoljni, dok su kapaciteti hladnjaa i skladita za razliite vidove preraevina od voa i
povra dovoljni za prihvat sveeg voa i povra namenjenog preradi. Najvei deo kapaciteta
hladnjaa je u drutvenom vlasnitvu, koje su loe opremljene i imaju zastarelu tehnologiju.

b) Zemljoradnike zadruge i udruenja poljoprivrednika

Zadruni sektor u Republici Srbiji ostao je van fokusa novih institucionalnih i ekonomskih
reformi, a tranziciona politika reenja nisu u dovoljnoj meri uvaila specifinosti zadrunog
sektora, posebno u oblasti poljoprivrednog zadrugarstva. Neophodnost reformisanja
zemljoradnikog zadrugarstva u Republici Srbiji posebno je dobila na vanosti u uslovima rasta
cena hrane i tranje za njom, oekivane liberalizacije trita i potrebe poveanja konkurentnosti
(naroito malih poljoprivrednih gazdinstava), kao i sa aspekta drutvenih i socijalnih promena u
kojima zadruge mogu biti vaan akter.
Zemljoradnike zadruge u Republici Srbiji, osim korienja sopstvenih kapaciteta, organizuju
proizvodnju na poljoprivrednim gazdinstvima oko 31 hiljade zadrugara i sarauju sa oko 100
hiljada kooperanata. Procenjuje se da poljoprivredna gazdinstva koja su obuhvaena nekim
vidom saradnje sa zadrugom raspolau sa oko polovinom stonog fonda i poljoprivrednog
zemljita. Priroda poslovnog odnosa zadruga i poljoprivrednih proizvoaa je takva da
zemljoradnike zadruge finansiraju poetna ulaganja zadrugarima i kooperantima, ime
praktino preuzimaju dvostruki rizik: kao snabdevai repromaterijalom sa jedne strane, i kao
poverioci u izmirenju obaveza prema dobavljaima, sa druge strane.

Period od 2000. do 2013. godine karakterie ubrzan proces privatizacije drutvenog kapitala i
sprovoenja niza sistemskih reformi, koje su uglavnom zaobilazile zemljoradnike zadruge.
Zemljoradnike zadruge su bile izuzete iz procesa privatizacije, to je trebalo da im da dodatni
podstrek za jaanje i razvoj. Meutim, nereen problem imovinsko-pravnih odnosa,
neravnopravan pristup tritu kapitala i pogubno dejstvo sive ekonomije, uticali su na
usporavanje reformisanja zadrunog pokreta. Pod uticajem navedenih kretanja izgubljen je
identitet zadrune svojine i poverenje u zadruni sistem. Do danas nisu uspostavljeni jedinstveni
mehanizmi praenja stanja u zadrunom sektoru i nijedno ministarstvo ne raspolae preciznim i
pouzdanim podacima o stanju u ovom sektoru. Programi podrke zadrunom sektoru koje su
proteklih godina pruala pojedina ministarstva odvijali su se ad hoc, meusobno su bili
nekonzistentni i sistematski neureeni. Neki od kljunih problema koji paraliu efikasniju
transformaciju zadrunog sektora su:
1) nereeni imovinsko-pravni odnosi i pitanje zadrune svojine kao kolektivnog vida privatne
svojine;
2) da zemljoradnike zadruge u Republici Srbiji nemaju sopstvene preraivake kapacitete, koji
bi posebno bili korisni u preradi mleka i mesa, voa i povra, industrijskog bilja, konditorskoj
industriji i dr. Samim tim zadruge su iskljuene iz trita finalnih prehrambenih proizvoda i ne
pojavljuju se u tom delu prehrambenog lanca. Pored toga, dobar deo skladinih kapaciteta je u
meuvremenu tehniko-tehnoloki zastario usled nedostataka investicija u odravanje i
inoviranje opreme;
3) da su zemljoradnike zadruge (pre)dugo bile suoene sa oteanim pristupom tritu kapitala,
i u tom pogledu su u nepovoljnijoj poziciji u odnosu na mala i srednja pravna lica i duge
uesnike;
4) da zadruge dui period nisu bile korisnici tekuih i razvojnih podsticaja MPZS za sopstvenu
proizvodnju. U 2011. godini zemljoradnike zadruge su prvi put posle 2004. godine mogle da
koriste premije za mleko i premije za genetiko unapreenje u stoarstvu za sopstvenu
proizvodnju, pod istim uslovima kao i poljoprivredna gazdinstva fizikih lica i privrednih
subjekata sa veinskim dravnim kapitalom. Tek od 2013. godine zemljoradnike zadruge su
mogle da koriste direktne podsticaje za uknjienu zadrunu svojinu;
5) da postojea sistemska reenja drugih ministarstava ne prepoznaju specifinosti
zemljoradnikih zadruga i ne predviaju posebna reenja za pomo njihovoj revitalizaciji;
6) da je meuzadruna saradnja nerazvijena i svedena mahom na zadruge u uem lokalnom
okruenju. Optereene egzistencijalnim problemima zadruge su potpuno zanemarile segment
meuzadrune saradnje, kao i brigu o ljudskim resursima i njihovom jaanju.
Broj postojeih proizvoakih udruenja svih vrsta je izuzetno veliki, posebno u primarnoj
poljoprivrednoj proizvodnji. Udruenja proizvoaa su slabo razvijena, a njihova uloga i
aktivnosti su male. Veina udruenja proizvoaa je na niskom stepenu organizovanosti, koji,
pre svega, obeleava nizak stepen profesionalizacije i nedostatak upravljakog kadra.
Poslednjih godina udruenja su sve vidljivija, pre svega, u situacijama kada se pojave problemi
na tritu, ali je njihova pregovaraka mo uglavnom niska zbog visoke zavisnosti od
preraivake industrije.

2.4.5. Trini i finansijski subjekti

Razvijenost logistike podrke sektoru i infrastrukturni kapaciteti za uspostavljanje efikasnijeg
trita su na niskom nivou. Veletrnice su opte poznat sistem koncentracije i distribucije roba,
kako iz industrijskih preraivakih kapaciteta, tako i manjih pogona zanatskog tipa. U Republici
Srbiji postoji samo jedna veletrnica (Beograd), koja je jo u izgradnji. Razvoj veletrnica kao

kanala prodaje je posebno vaan, budui da su to mesta na kojima se vri kontrola standarda
zdravstvene bezbednosti hrane i uslova skladitenja robe. Distributivni centri se nalaze u
regionalnim proizvoakim centrima i u blizini velikih potroakih centara.
Republika direkcija za robne rezerve je na osnovu Zakona o ministarstvima ("Slubeni glasnik
RS", broj 44/14) obrazovana kao posebna organizacija koja obavlja poslove dravne uprave i
strune poslove koji se odnose na: organizaciju sistema robnih rezervi; obrazovanje, smetaj,
uvanje i obnavljanje republikih robnih rezervi; utvrivanje obima, strukture i kvaliteta bilansa
robnih rezervi; upravljanje tokovima koliina sa ciljem odravanja rezervi na nivou neophodnog
minimuma; izgradnju skladinog kapaciteta za potrebe republikih robnih rezervi; materijalnofinansijsko i evidenciono poslovanje robnim rezervama, kao i druge poslove iz ove oblasti.
Poslovanje Republike direkcije za robne rezerve ureeno je Zakonom o robnim rezervama
("Slubeni glasnik RS", broj 104/13). Prema ovom zakonu, robne rezerve koriste se za
obezbeenje snabdevenosti i stabilnosti na tritu u sluaju: 1) vanrednih situacija elementarnih nepogoda, tehniko-tehnolokih nesrea, katastrofa i drugih veih nesrea i
nepogoda usled kojih nastupa ili moe da nastupi prekid u osnovnom snabdevanju, ili
nedovoljno, odnosno nestabilno osnovno snabdevanje; 2) nastupanja ili neposredne opasnosti
nastupanja ozbiljnih poremeaja na tritu; 3) vanrednog ili ratnog stanja. Samim tim, ova
posebna organizacija nema ingerencije ni kapacitet da se pojavljuje u ulozi nadlenog organa u
interventnom otkupu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Sistem javnih skladita i zaloga je izuzetno nerazvijen. Broj sertifikovanih javnih skladita je
izuzetno mali i regionalno nepovoljno rasporeen, to dodatno oteava afirmaciju sistema javnih
skladita i zaloga. Veliki broj poslovnih banaka nije zainteresovan da zalog koristi kao sredstvo
obezbeenja, jer nema sigurnost u takvim poslovima. Sistem javnih skladita bi trebalo da
povea nivo sigurnosti skladitenja robe, pre svega, primarnih poljoprivrednih proizvoda,
njihovog razvrstavanja po kvalitetnim kategorijama i omoguavanje vlasnicima robnih zapisa da
korienjem te hartije kao kolaterala imaju bolji pristup tritu kapitala, odnosno kreditima.
Donoenjem zakona kojim se ureuje oblast robnih berzi stvorie se okvir za funkcionisanje
robnih berzi kojim bi se kreiralo terminsko trite tzv. "robnih derivata", a to bi omoguilo
trinim uesnicima da se svojom trinom strategijom zatite od rizika naglih cenovnih
promena. Na taj nain poljoprivredni proizvoai bi se titili od efekata pada cene, a preraivai
od naglih cenovnih skokova. Republika direkcija za robne rezerve bi prema modelu
organizacije tog tipa u zemljama razvijene trine ekonomije trebalo da zadri funkciju ouvanja
stratekog nivoa zaliha stratekih roba, a da sa druge strane instalira sistem koji treba da joj
omogui efikasnu trinu intervenciju, kada je to u funkciji zatite trita.
Izvori finansiranja poljoprivrednog sektora su poljoprivredni budet, poslovne banke, davaoci
lizinga i razvojni fondovi (dravni, pokrajinski i optinski). Ovi izvori, meutim, nisu dovoljni da
odgovore potrebama poljoprivrednog sektora za finansijskim sredstvima. Neiskorieni
potencijal za pribavljanje finansijskih sredstava za podizanje investicionih kapaciteta
poljoprivrednih gazdinstava jeste trite kapitala. Mogunosti koje nudi ovakav vid jaanja
finansijskih mogunosti su, pre svega, pribavljanje nedostajueg kapitala kroz instrument
dokapitalizacije putem emisije akcija, odnosno putem IPO na primarnom tritu preko
organizovanog berzanskog trita. Ovaj vid dodatnog prikupljanja sredstava je opte prihvaen
model u zemljama sa razvijenim tritem kapitala. Naalost, velika nelikvidnost naeg
finansijskog trita u velikoj meri je spreila ovakav, inae, vrlo efikasan i jeftin model
pribavljanja sredstava. Finansijske organizacije specijalizovane za podrku merama
poljoprivredne i ruralne politike obuhvaenih nacionalnim programima nisu uspostavljene.

2.4.6. Transfer znanja i informacija

Transfer znanja u oblasti poljoprivrede sprovodi se kroz sistem formalnog obrazovanja svih
nivoa (od srednjeg obrazovanja do doktorskih studija), putem razliitih vrsta obuka
organizovanih od strane obrazovnih i istraivakih ustanova i organizacija, PSSS-a, privatnih

privrednih drutava, projektnih jedinica, medija itd. Savetodavni sistem u poljoprivredi obuhvata
35 PSSS: 22 na podruju ue Srbije, iji rad je pod monitoringom MPZS i 12 PSSS i Enoloka
stanica iji rad je pod monitoringom Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i
umarstvo.
Postojea struktura i sistem prenosa znanja nisu dovoljno efikasni i ne uspevaju da adekvatno
zadovolje potrebe dinaminijeg tehniko-tehnolokog restrukturiranja sektora poljoprivrede.
Neophodnost povezivanja kreatora znanja sa neposrednim korisnicima je zanemarena u
razliitim sistemskim reenjima - od zakonskog okvira koji regulie rad naunih organizacija i
PSSS, do odsustva bilo kakvih podsticaja ovoj saradnji. Samim tim, ne postoje ni funkcionalne
mree sa specijalizovanim centrima znanja, znanje nije sistemski pohranjeno i teko se pristupa
potrebnim informacijama. Kvalitet opreme i ukupnih tehnikih uslova za istraivanje zaostaje za
evropskim prosekom. Ipak, postojee naune organizacije i obrazovne ustanove imaju relativno
dobar kvalitet kadrova koji je razvio brojne rezultate prepoznatljive i priznate u svetu (nove
sorte, rase i sojeve, naune radove i tehnoloka reenja). Kreiranje znanja funkcionie uz
izvesne tekoe materijalne prirode. Ovaj problem je doprineo da su neke naune organizacije
nestale ili su izgubile status naunih instituta u periodu posle 2000. godine, to je oslabilo razvoj
nauke u unutranjosti Republike Srbije (Zajear, Kragujevac, Gua).
MPZS - Grupa za savetodavstvo predlae Vladi Godinji program razvoja savetodavnih
poslova u poljoprivredi za tekuu godinu i uz pomo Instituta za primenu nauke u poljoprivredi
(u daljem tekstu: IPN) koordinira rad PSSS i doprinosi sprovoenju mera ruralnog razvoja i
poljoprivredne politike. IPN je ovlaena organizacija za praenje i ocenjivanje rada
poljoprivrednih savetodavaca i obavljanje poslova obuke i usavravanja poljoprivrednih
savetodavaca i ostalih zainteresovanih korisnika. Strunjaci IPN organizuju edukacije
poljoprivrednih savetodavaca sa ciljem prenosa novih znanja i tehnologije sa naunih instituta i
univerziteta. Na podruju AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i
umarstvo, finansira, predlae Vladi AP Vojvodine Godinji program unapreenja savetodavnih
poslova u poljoprivredi u AP Vojvodini za tekuu godinu, koordinira i nadgleda rad
poljoprivrednih savetodavaca i doprinosi sprovoenju mera poljoprivredne politike. Sistem
transfera znanja je samo delimino funkcionalan, budui da je oigledan nedostatak sistemske
povezanosti izmeu PSSS i kreatora znanja (saradnja sa institutima, centrima i fakultetima).
Savetodavnim radom u poljoprivredi obuhvaeno je ukupno oko 41.500 poljoprivrednih
gazdinstava, od kojih deo ine odabrana poljoprivredna gazdinstva koja se intenzivno prate
etiri puta godinje (4.000 u centralnoj Srbiji i 2.500 u AP Vojvodini) i ostala poljoprivredna
gazdinstva koja se ukljuuju u savetodavni sistem na druge naine, uglavnom preko uea na
grupnim predavanjima i kroz povremene posete poljoprivrednim gazdinstvima. Ovim vidom
obuka obuhvaeno je 25.000 poljoprivrednih gazdinstava u Centralnoj Srbiji i 10.000 u AP
Vojvodini. Organizovani transfer znanja preko PSSS stie do relativno malog broja korisnika.
Korisnici esto informacije prihvataju sa rezervom i retko se usuuju da investiraju sopstvena
sredstva u sticanje novih znanja i vetina. Nesigurnosti korisnika doprinosi i to to transfer
znanja koji se vri u svrhe promocije novih proizvoda i tehnologija, putem medija i na druge
naine, moe biti neobjektivan i usmeren prevashodno na profit prenosioca. Nove tehnologije
bre i efikasnije se prihvataju od strane veih poljoprivrednih gazdinstava i u razvijenijim
sredinama (AP Vojvodina, Stig, Mava). Generalno posmatrano, izmeu razliitih delova
agrarnog sektora nema bitnih razlika u pozicijama za sticanje znanja, izuzev to sloeniji vidovi
proizvodnje zahtevaju vei obim informacija o modernim tehnologijama.
Mogunosti koje pruaju privatno-javna partnerstva u domenu kreiranja i transferu znanja i
tehnologija, kao i veeg ukljuivanja drugih aktera (zadruga, privatnih konsultantskih privrednih
subjekata i agencija, nevladinog sektora i drugih) nisu iskoriene.

2.5. Konkurentnost poljoprivrede Republike Srbije

Istraivanja o konkurentnosti srpske poljoprivrede uglavnom su parcijalna, u analitikom smislu
nedovoljno pouzdana i parcijalno razmatraju pojedine segmente, odnosno podsektore. U veini
analiza polazi se od toga da je bogatstvo prirodnih resursa a priori faktor konkurentnosti, to se
dodatno argumentuje razliitim indikatorima o obimu i strukturi proizvodnje i spoljnotrgovinske
razmene. Generalno, veina analiza izdvaja proizvodnju ita, industrijskog bilja i nekih vrsta
voa kao visoko konkurentne u odnosu na okruenje. O konkurentnosti prehrambene industrije
ima jo manje saznanja, budui da je ona sagledavana najee iz perspektive velikih
raspoloivih kapaciteta i obezbeenosti sirovinske osnove. Vrlo je malo analiza ekonomskih
performansi privrednih subjekata iz ovog sektora u poreenju sa spoljnom konkurencijom.
Ocena stanja konkurentnosti poljoprivrede Republike Srbije prikazana je na osnovu poreenja
cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda Republike Srbije i drugih zemalja (kao pojedinanog
pokazatelja), i analizom spoljnotrgovinskog bilansa i stepena pokrivenosti uvoza izvozom, kao
zbirnih pokazatelja. Oba aspekta naelno reflektuju odnos trokova poslovanja, odnosno
kvaliteta proizvoda.

2.5.1. Cenovna konkurentnost

Podaci o cenama poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji su do izvesne mere uporedivi sa
metodolokim pristupom i standardima u EU. Statistiki podaci o cenama inputa ne postoje, to
oteava ekonomske analize poslovanja sektora poljoprivrede i njegove konkurentnosti. Iako
dostupni podaci o cenama ne uzimaju u obzir razlike u kategorijama i kvalitetu nekih proizvoda
(stono i voe za preradu, stono groe i groe za preradu, mleko odreenog kvaliteta i sl.) ove
cene omoguavaju, makar i grubo, poreenje sa cenama u zemljama EU, ali se rezultati moraju
uzeti kao indikativni, pre nego egzaktni.
U poreenju sa okolnim zemljama i vodeim evropskim proizvoaima, cene biljnih proizvoda u
Republici Srbiji su nie. Cenovna konkurentnost je posebno izraena kod ita i industrijskog
bilja, dok u povrtarskoj i voarskoj proizvodnji ona vai samo za odreene proizvode i pojedine
godine.
Visoka cenovna konkurentnost poljoprivrede Republike Srbije moe se objasniti niim
trokovima radne snage i sklopom trinih faktora. Ovde se pre svega misli na dominantan
poloaj otkupljivaa i prehrambene industrije, koja je jo uvek visoko uvozno zatiena. Uz to,
treba imati u vidu da u Republici Srbiji ne postoji praksa plaanja ita na osnovu kvaliteta, ve
se celokupna proizvodnja realizuje po istoj ceni, samim tim i nioj nego u evropskim zemljama.
Konkurentnost stoarskih proizvoda je znatno nia, posebno kada je re o goveem mesu.
Razlog relativno visokih cena goveeg mesa je pad proizvodnje, relativno niska domaa tranja,
visoki trokovi stone hrane, kao i injenica da je u sektoru stoarstva jo uvek delimino
prisutna siva ekonomija.
Cene svinjskog mesa i mleka visoko su konkurentne u poreenju sa drugim zemljama.
Konkurentnost svinjskog mesa uslovljena je niom cenom kukuruza kao osnovne sirovine u
odnosu na druge zemlje, dok se konkurentnost u pogledu cena mleka mora uzeti sa viskom
rezervom (s obzirom na razliite eme plaanja po kvalitetu u pojedinim zemljama).

2.5.2. Spoljna trgovina

Republika Srbija je neto izvoznik poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, a poljoprivreda
sektor koji znaajno doprinosi uravnoteenju spoljnotrgovinskog bilansa zemlje. Udeo
poljoprivrede u ukupnoj vrednosti izvoza privrede Republike Srbije iznosi oko 23% i vei je od
uea poljoprivrede u uvozu, u nekim godinama i trostruko. Ukupan obim trgovine

poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima je u stalnom porastu. Uz poveavanje izvoza i

uvoza, raste i suficit, budui da je dinamika rasta vrednosti izvoza premaivala rast vrednosti
uvezenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Najvei suficit je ostvaren u 2013. godini i
iznosio je 927,1 miliona evra (videti grafikone 2 i 3).

Grafikon 2.
Trgovinski bilans
poljoprivrede
Republike Srbije
(mil. evra)

Grafikon 3. Trgovinski bilans

poljoprivrede
Republike Srbije sa EU, i to 27
drava lanica (mil. evra)

Izvor: obraun MPZS prema podacima RZS

Trgovina proizvodima poljoprivrede i ribarstva je bazirana uglavnom na razmeni primarnih
poljoprivrednih proizvoda koji u strukturi izvoza uestvuju u proseku sa oko 79%, a u uvozu sa
oko 65%. U strukturi izvoza su visoko zastupljene sirovine - ita (21% vrednosti izvoza) i voe
(17%). Udeo robnih odseka koji obuhvataju skuplje proizvode i proizvode vie faze prerade je
znatno manji, to praktino srpsku poljoprivredu pozicionira kao snabdevaa sirovinama.
Tradicionalno najvaniji izvozni proizvodi su itarice, voe i jezgrasto voe, eer, masnoe i
ulja i razni napici, koji zajedno ine oko 60% ukupne vrednosti izvoza poljoprivrednoprehrambenog sektora. Uvoz poljoprivrednih proizvoda je znatno raznovrsniji. Glavni uvozni
proizvodi su svee voe, razni proizvodi za ishranu, duvan i duvanski proizvodi, stona hrana,
kafa, aj, mate aj i zaini, kao i okolada i kakao, koji ine preko 40% uvoza poljoprivrednih
proizvoda u Republici Srbiji. Ovakav odnos razmene ukazuje na injenicu da je uvoz
poljoprivrednih proizvoda daleko raznovrsniji od izvoza, budui da je uee pojedinanih
proizvoda u uvozu znatno manje nego to je to sluaj kod izvoza. Posmatrani pokazatelji skreu
panju na injenicu da je izvozna orijentacija poljoprivrede fokusirana na odreene grupe
proizvoda u kojima se, ve due vreme, belei uspeh na meunarodnom tritu i moe posluiti
kao jedan od indikatora konkurentnosti ovih proizvoda na svetskom tritu. Sa druge strane, u
uvozu preovlauje vei broj proizvoda i to uglavnom onih koji se ne proizvode u Republici Srbiji.
Najvei suficit je ostvaren pri razmeni itarica, voa, biljnih i ivotinjskih masti i ulja, kao i eera
i proizvoda od eera. Trgovina mesom i mlenim proizvodima je u oba smera relativno nisko
zastupljena.
Najznaajniji trgovinski partneri Republike Srbije su zemlje EU, i to 27 drava lanica. Polovina
izvoza i 45% uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda odvija se sa zemljama EU8. U
izvozu proizvoda poljoprivrede i ribarstva Republike Srbije u EU dominiraju bazni, odnosno

primarni poljoprivredni proizvodi (sirovine) - oko 94%. U uvozu je, takoe, najvee uee
primarnih poljoprivrednih proizvoda, meutim znaajno manje u odnosu na uee u izvozu izmeu 50% i 60%. Uee preraenih poljoprivrednih proizvoda, za razliku od izvoza gde
iznosi oko 6%, u uvozu su proizvodi sa velikom novostvorenom vrednou zastupljeni sa oko
40%.
Trgovina sa EU zemljama se sprovodi na osnovu Zakona o potvrivanju Sporazuma o
stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne strane,
i Republike Srbije, sa druge strane ("Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori", broj 83/08),
koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine i koji je zamenio do tada vaei Zakon o
potvrivanju Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu Evropske
zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane ("Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori", br. 83/08 i 5/09 - dr. zakon). EU je odobrila Republici Srbiji ukidanje svih
kvantitativnih restrikcija, carina i dabina na sopstveni uvoz poljoprivrednih proizvoda i ribarstva
iz Republike Srbije. Izuzetak su iva muka telad i "bejbi bif", eer i vino. Za telad su carine
smanjene (u poreenju sa MFN nivoom carina) ali nisu u potpunosti ukinute. Za "bejbi bif",
eer i vino primenjuje se godinja kvota (od 8,700 t, 180,000 t i 53 000 hl, respektivno).
Takoe, kada se radi o nekim kategorijama voa i povra, EU je odobrila Republici Srbiji
autonomne trgovinske preferencijale.
Drugi znaajan spoljnotrgovinski partner Republike Srbije su bive jugoslovenske republike.
Preko 40% izvoza poljoprivrednih proizvoda Republike Srbije ima za krajnju destinaciju jednu od
ovih zemalja, a skoro etvrtina ukupnog uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
Republike Srbije potie iz ovih zemalja. Razmena poljoprivrednih proizvoda izmeu Republike
Srbije i susednih zemalja je prilino raznovrsna. ita ili proizvodi, odnosno preraevine od ita
su glavni proizvodi koje Republika Srbija izvozi u region. Napici su glavni artikal i u izvozu i
uvozu iz bivih jugoslovenskih republika. U trgovini na regionalnom tritu Republika Srbija je
(tradicionalno) neto izvoznik u svaku od ovih zemalja, osim Republike Hrvatske.
Rastui udeo u strukturi izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda belee zemlje
Carinske unije. Republika Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima potpisan sporazum
o slobodnoj trgovini sa Ruskom federacijom koji omoguava slobodan pristup ruskom tritu za
nae poljoprivredne i prehrambene proizvode.
_________
8
Ovaj odnos je izmenjen u 2013. godini ulaskom Republike Hrvatske u EU (tada 28 drava
lanica), odnosno njenim iskljuivanjem iz agregatnog podatka za CEFTA zemlje.

2.6. Stanje i trendovi u ruralnim podrujima

Na teritoriji Republike Srbije se nalazi 6.158 naselja, od kojih 193 spadaju u gradska (3,1%), a
5.965 su ostala naselja, koja se po automatizmu smatraju seoskim.9
_________
9
RZS od 1981. godine primenjuje upravni kriterijum za utvrivanje tipa naselja, prema kojem su
naselja podeljena na "gradska" i "ostala". Podela je izvrena na osnovu administrativne odluke
same jedinice lokalne samouprave da odreeno naselje proglasi gradskim. Sva ostala naselja
koja nisu proglaena gradskim svrstana su u kategoriju "ostala". Za opis stanja u ruralnim
sredinama Republike Srbije u ovom dokumentu koriste se podaci zvanine statistike o "ostalim
naseljima" prema definiciji RZS-a.

2.6.1. Demografske karakteristike i trendovi

Rezultati Popisa stanovnitva, domainstava i stanova u Republici Srbiji iz 2011. godine
pokazuju da su demografski trendovi u Republici Srbiji, posebno u njenim ruralnim podrujima,

sve nepovoljniji. U periodu 2002-2011. godine dolo je do pada ukupnog broja stanovnika za
4,15%, to je prvenstveno posledica negativnog prirodnog prirataja i odlaska u inostranstvo.
Seosko stanovnitvo je u ovom periodu smanjeno za 311.139 stanovnika (10,9%), odnosno
opalo je na nivo ispod tri miliona, te danas ini 40,6% ukupnog stanovnitva Republike Srbije. U
seoskim naseljima June i Istone Srbije stanovnitvo je za devet godina smanjeno za 19%.
Region umadije i Zapadne Srbije je jedini u kojem vie stanovnika ivi u seoskim, nego u
gradskim naseljima (52,6%).

a) Starosna struktura seoskog stanovnitva

Jedna od kljunih karakteristika demografskog razvoja u Republici Srbiji je i sve nepovoljnija
starosna struktura. Promene starosne strukture u periodu 2002-2011. godine, ukazuju na
nastavak procesa pada uea mladih, uz istovremeno poveanje udela starih lica. Parametri
starosne strukture seoskog stanovnitva su jo nepovoljniji. Svaki peti stanovnik sela u
Republici Srbiji stariji je od 65 godina, dok je u regionu june i istone Srbije to svaki etvrti.
Koeficijenti starosne zavisnosti u ruralnim podrujima, izuzimajui podruje AP Vojvodine,
ukazuju da na svakog stanovnika starijeg od 65 godina, dolazi troje (u nekim podrujima i
manje) onih u starosnom dobu od 15-65 godina. S druge strane, odnos mladog i starog
stanovnitva pokazuje da na svakih 100 stanovnika starijih od 65 godina, dolazi samo 69 onih
mlaih od 15 godina (u Junoj i Istonoj Srbiji samo 52).

b) Obrazovna struktura stanovnitva

U obrazovnoj strukturi lica starijih od 15 godina u Republici Srbiji najzastupljeniji su oni sa
zavrenom srednjom kolom (47%), iji udeo je porastao od prethodnog popisa stanovnitva iz
2002. godine za ak 5 procentnih poena. Isti trend prisutan je i u ruralnim podrujima, gde lica
sa zavrenom srednjom kolom ine 37% starijih od 15 godina, i po prvi put ih je vie u odnosu
na kategoriju nepismenih ili bez potpunog osnovnog obrazovanja (kojih je po poslednjem
Popisu stanovnitva, domainstava i stanova u Republici Srbiji iz 2011. godine 15%). Rast
udela lica sa zavrenim srednjokolskim obrazovanjem odvijao se na raun smanjenja uea
lica sa niim obrazovanjem. Meutim, primetno je i smanjenje udela najobrazovanijih u seoskoj
populaciji, i to u svim regionima. Povoljniju obrazovnu, kao i starosnu strukturu stanovnitva,
imaju seoska naselja u AP Vojvodini.
Skromno znanje i nedostatak dodatnih vetina seoskog stanovnitva potvruju podaci prema
kojim 97% seoskog stanovnitva nije pohaalo programe dodatnih obuka, a 54% nema
posebna znanja i vetine10. Digitalni jaz izmeu ruralnih i gradskih podruja je veoma izraen.
Kompjuterski je pismeno 20%, a delimino poznaje rad na raunaru 14% ruralnog stanovnitva,
dok je 66% jo uvek kompjuterski nepismeno. Znaajne razlike postoje i kada uporedimo
zastupljenost irokopojasne internet veze: 52,4% naspram 28,5% u korist gradskog
stanovnitva11. Ovakvi rezultati nepovoljno utiu na ukupan kapacitet i konkurentnost radne
snage ruralnih podruja. Nizak kvalitet radne snage moe se smatrati jednim od faktora koji
oteavaju ekonomski razvoj ruralnih sredina, budui da je u njemu razlog niskog preduzetnikog
potencijala ruralnih stanovnika, isto kao to uzrokuje nizak ekonomski interes spoljnih
investitora. Takav ambijent podstie migracije visoko obrazovanog stanovnitva, jer je
obrazovanu radnu snagu teko zadrati u podrujima bez dovoljno atraktivnih radnih mesta koja
odgovaraju njihovom obrazovanju i ambicijama.
_________
10
RZS, LSMS, 2008. godine
11
Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva, Nacrt drugog nacionalnog izvetaja o
socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji, 2014. godine

2.6.2. Ruralna ekonomija

Stanje ruralne ekonomije Republike Srbije se usled nedostatka podataka ne moe predstaviti
standardnim indikatorima vezanim za BDP ruralnih sredina i njegovu strukturu. Iz tog razloga,
pregled stanja je fokusiran na razliite aspekte trita rada i prihode seoskih domainstava.
Kretanje osnovnih indikatora trita rada (stope nezaposlenosti, zaposlenosti i aktivnosti)
ukazuje da u Republici Srbiji tokom poslednje decenije nema znaajnijih razlika na relaciji
urbano, odnosno ruralno, kao i da njihov meusobni odnos ne odudara od generalne slike
prema kojoj su ruralna podruja u neto boljem poloaju u odnosu na urbana. Naime, urbana
podruja karakterie vee uee nezaposlenih u aktivnoj populaciji i manje uee zaposlenih i
aktivnih u populaciji radnog uzrasta, te je poloaj ruralnog stanovnitva na tritu rada neto
povoljniji nego kod urbanog stanovnitva. Ruralna populacija radnog uzrasta u poreenju sa
urbanom ima vie stope aktivnosti i zaposlenosti i nie stope nezaposlenosti i neaktivnosti12.
Razlog tome je injenica da ruralne sredine pruaju veu mogunost zapoljavanja nie
obrazovanih lica, to se posebno odnosi na njihov rad u poljoprivredi. S druge strane, ovakav
vid radnog angaovanja ukazuje na izrazito vee uee zaposlenosti osetljivih grupa kod
ruralne u odnosu na urbanu populaciju.
Struktura zaposlenosti seoskog stanovnitva po sektorima dinamino se menjala tokom
poslednjih godina. Zaposlenost u poljoprivredi je i dalje najvea u poreenju sa drugim
sektorima, i od 2004. do 2012. godine kretala se u intervalu 43-50%, to je veoma visoko u
poreenju sa drugim evropskim dravama. Tek svaki etvrti, odnosno peti stanovnik seoskih
naselja radi u industriji, i sve ih je manje. S druge strane, seosko stanovnitvo sve je vie
zaposleno u tercijarnom sektoru, to se moe dvojako tumaiti: sa jedne strane, veom
stabilnou poslova u delatnostima ovog sektora, a sa druge strane rastom broja zaposlenih u
sektoru javne administracije, obrazovanja, komunalnih i drutvenih usluga.
Prihodi seoskih domainstava najveim delom (35-42%) potiu od prihoda iz radnog odnosa
(redovnog i dodatnog), a odmah potom sledi uee penzija koje je vrlo visoko i rastue (oko
30% u 2012. godini)13. Prihodi od poljoprivrede variraju u intervalu 6-9% ukupno raspoloivih
sredstava domainstava, to je visoko opredeljeno prinosima od poljoprivrede u pojedinim
godinama. Istovremeno, vrednost naturalne potronje, koja se najveim delom pripisuje
potronji hrane proizvedene na poljoprivrednom gazdinstvu, stabilna je na nivou od 12-14%. U
svakom sluaju, prihodi koji se ostvaruju od poljoprivrede relativno su niski u odnosu na zarade
iz drugih sektora i socijalna primanja, to je jasan indikator niske produktivnosti sektora.
Rodne nejednakosti u domenu ekonomske participacije su veoma izraene meu ruralnom
populacijom. Meu enama je manje uee aktivnih lica, manje zaposlenih i manje onih koje
rade van poljoprivrede, nego meu mukarcima. Iz perspektive regionalnih razlika, uoava se
da je u AP Vojvodini neznatno manje uee nezaposlenih lica meu enama nego meu
mukarcima, to ne znai i da je njihov ekonomski poloaj bolji, budui da su manje od
mukaraca zaposlene u nepoljoprivrednom sektoru, manje angaovane u poljoprivredi i u
izrazito veem broju neaktivne. Znatno je nepovoljniji poloaj ena prema svim pokazateljima u
Junoj i Istonoj Srbiji, gde su rodne razlike posebno snano ispoljene u svim segmentima
trita rada.
Pored ena, mladi na selu se takoe suoavaju sa visokim rizicima od iskljuenosti sa trita
rada. Mladi u uzrastu 15-24 godine tek u 21% sluajeva su zaposleni u nepoljoprivrednim
sektorima. Iako u ovoj starosnoj grupi ak polovinu ine neaktivna lica, ono to ukazuje na
tekoe u pristupu radnim mestima jeste znaajno vee uee nezaposlenih, koje kod ove
kategorije, kao i naredne starosne kategorije (25-34 godine), iznosi samo 15,5%.

_________
12
RZS, Anketa o radnoj snazi, 2012. godine
13
RZS, Anketa o potronji domainstava 2012. godine

2.6.3. Mala poljoprivredna gazdinstva i siromatvo

Brojnou, udelom u zemljinim potencijalima, kao i specifinim obrascima funkcionisanja, mala
porodina poljoprivredna gazdinstva nezaobilazan su deo ruralne ekonomije, koja zahtevaju
posebnu panju. Njihov broj se smanjuje pod uticajem procesa starenja sela, migracija,
globalizacije, jaanja koncentracije kapitala u poljoprivredi i brojnih drugih inioca. S druge
strane, sopstvenom proizvodnjom hrane i doprinosom stopi samodovoljnosti i prehrambenoj
stabilnosti, znaajem za ouvanje resursa i ruralnog ambijenta, ueem u lokalnom tritu roba
i usluga, mala porodina poljoprivredna gazdinstva se pozicioniraju kao subjekti koji zahtevaju
adekvatan tretman poljoprivredne politike.
U Republici Srbiji najvie je porodinih poljoprivrednih gazdinstava koja koriste do 2 ha
poljoprivrednog zemljita (48,8% od ukupnog broja), i ova gazdinstva obrauju oko 8%
poljoprivrednog zemljita. Pomeranjem granice korienog zemljita na viu grupu (do 5 ha),
proizlazi da poljoprivredna gazdinstva ove veliine, iako ine 78% ukupnog broja raspolau sa
samo 25,3% povrina.
Sama kategorija malih poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji je vrlo heterogena. Mali
posed imaju:
1. siromana poljoprivredna gazdinstva, kojih moe biti dva tipa: a) staraka, esto samaka
gazdinstva, i b) gazdinstva u posedu lica koja su nekada bila zaposlena van poljoprivrede,
odnosno su dugorono nezaposlena;
2. "povratnici" iz gradova - meu kojima su lanovi poljoprivrednih gazdinstva ee starija,
penzionisana lica, iako se (sporadino) sreu i mlade porodice koje preferiraju ruralni ambijent i
spremne su da zaponu neku alternativnu aktivnost na malom poljoprivrednom imanju;
3. stanovnici ruralnih podruja sa redovnim prihodima iz sektora van poljoprivrede, preduzetnici
ili zaposleni u javnim slubama ili privrednim drutvima u samom mestu stanovanja ili
neposrednoj okolini.
Ovako arolik socioekonomski profil malih porodinih poljoprivrednih gazdinstava ukazuje da i
njihove strategije opstanka, pa samim tim i odnos prema poljoprivredi i ruralnom okruenju,
moraju biti znaajno drugaiji. U svakom sluaju, perspektiva ovih gazdinstava se kree u
intervalu od postepenog gaenja (staraka) do ukljuivanja u trite ponude inovativnih
proizvoda i usluga ruralnih podruja (oni koji imaju vitalnu i dobro kvalifikovanu radnu snagu i
jak socijalni kapital), preko niza prelaznih reenja u vidu adaptiranja na ciklina trina kretanja.
Siromatvo u Republici Srbiji je preteno ruralni fenomen, s obzirom da su seoske sredine njime
u nekim periodima bile pogoene i do dvostruko vie nego gradovi. Iako je pre poetka krize
(2006-2008. godine) dolo do znatno breg pada siromatva u ruralnim u odnosu na urbana
podruja, u 2009. godini je celokupan rast siromatva pokrenut u ruralnim podrujima, dok je
procenat siromanih u urbanim podrujima ostao gotovo nepromenjen (5% i 4,9%, respektivno).
Ruralna podruja su bre reagovala na ekonomsku krizu i bila snano pogoena njome, pa je
ukupni rast siromatva u Republici Srbiji generisan porastom siromatva ruralnih podruja. Rast
jaza u siromatvu izmeu grada i sela se tokom krize prenosio iz godine u godinu, da bi u 2010.
godini dostigao rekordnu stopu od 2,4. Dok se rast siromanih na selu u 2009. godini mogao
tumaiti naglim padom cena hrane (nakon po prinosima rekordne 2008. godine), naglo
osiromaenje seoskog stanovnitva u 2010. godini izvesno ima korene u ekonomskoj krizi i

njenim posledicama na ruralno trite rada. Budui da se ekonomska kriza snano reflektuje na
zaposlenost u neformalnom sektoru, koji je vrlo zastupljen u ruralnoj ekonomiji, izvesno je da se
trend rasta siromatva na selu produava.
Velike regionalne razlike u siromatvu u skladu su sa postojeim razlikama u ekonomskom
razvoju regiona. Regionalne razlike u zastupljenosti ruralnog siromatva su znaajne i prate
odnos koji postoji meu regionima u pogledu ukupnog siromatva: situacija je najnepovoljnija u
Junoj i Istonoj Srbiji, a povoljnija u AP Vojvodini.

2.6.4. Socijalne mree u ruralnim podrujima

Od 2000-2012. u Republici Srbiji je uz pomo meunarodne donatorske podrke formiran veliki
broj organizacija civilnog drutva, meu kojima i onih koje su se bavile pojedinim aspektima
ruralnog razvoja. Ipak, razvijenost socijalnog kapitala i mrea u ruralnim podrujima Republike
Srbije je relativno skromna u pogledu brojnosti i vrsta, odnosno tipova organizacija civilnog
drutva koje su u ovim sredinama prisutne. Posebnu aktivnost tokom ovog perioda ispoljile su
organizacije koje su se bavile problemima siromatva i ranjivih socijalnih grupa u ruralnim
sredinama (poloajem izbeglih i raseljenih lica, ena i mladih), pitanjima zatite ivotne sredine i
ouvanja kulturne batine.
Poetkom 2007. godine MPZS je zapoelo proces intenzivnije saradnje sa civilnim sektorom
kroz sistemsku podrku uspostavljanju Nacionalne mree za ruralni razvoj, podsticanje uea
predstavnika mree za podrku ruralnom razvoju u jaanju veza izmeu svih identifikovanih
pojedinaca, implementaciju zajednikih aktivnosti i obuku OCD sektora u oblasti ruralnog
razvoja. Preko uspostavljene mree kancelarija bilo je omogueno informisanje o svim
aspektima razvojne podrke poljoprivredi, osnovnim principima LEADER-a i drugim aktuelnim
temama. Nacionalna mrea za ruralni razvoj, kao dobrovoljna, nevladina i neprofitna
organizacija, koja deluje na celoj teritoriji Republike Srbije, obuhvata 23 regionalna OCD
udruenja. Krajnji cilj je razvoj poljoprivrede, kreiranje boljih uslova ivota i rada u ruralnim
oblastima, smanjenje siromatva i iskljuenosti u ruralnim oblastima.
U periodu od februara 2011. godine do februara 2013. godine, podrkom instrumenta za
pretpristupnu pomo (u daljem tekstu: IPA), implementiran je projekat LIS. Tokom dve godine
sprovoenja ovog projekta, 605 grupa je verifikovalo memorandume o razumevanju kojim su se
definisali kao partnerstva za teritorijalni ruralni razvoj. Tokom procesa kreiranja i jaanja rada
partnerstava podrana je izrada 24 lokalne strategije ruralnog razvoja. Od tog broja, simulacijom
IPARD evaluacionog procesa, procenjeno je da 21 lokalna strategija ruralnog razvoja ispunjava
kriterijume LEADER programa, ime je obuhvaeno 8% populacije i oko 15% teritorije
Republike Srbije.

2.7. Podsticajna politika u poljoprivredi u prethodnom periodu

2.7.1. Koncept i ciljevi poljoprivredne politike u prethodnom periodu
Politika podsticaja u poljoprivredi Republike Srbije je tokom poslednje decenije bila izloena
delovanju kompleksnih i heterogenih faktora kao to su: politika i ekonomska (ne)stabilnost
zemlje, dinamine promene u obimu i strukturi proizvodnje usled nestabilnih vremenskih prilika,
a od druge polovine dvehiljaditih i globalni trini poremeaji.
Prve tranzicione godine donele su radikalne zaokrete u odnosu na ranije primenjivanu politiku
koja se odlikovala snanim dravnim intervencionizmom u regulisanju agrarnog sektora. Prva
reformska vlada je najvie panje posvetila institucionalnim promenama, pre svega, u pogledu
zakonodavnih reenja. Veliki izazov poetkom dvehiljaditih je bio smanjiti prostor za delovanje
sive ekonomije i uspostaviti stabilno snabdevanje trita osnovnim prehrambenim proizvodima.
Znaajni napori uloeni su u obnavljanje odreenih grana poljoprivredne proizvodnje, iji je obim

tokom ekonomskih sankcija, izolacije zemlje i gubitka ranijih trita, bio znatno smanjen u
odnosu na raniji period (proizvodnja mesa, eera, voa i povra). Merama poljoprivredne
politike podsticana je i revitalizacija pokidanih trinih veza u prehrambenom lancu i formiranje
osnovne trine infrastrukture za vru saradnju primarne proizvodnje i prerade. Politika
podsticaja u to vreme je bila proizvodno usmerena, sa jakim akcentom na grane koje doprinose
aktiviranju prehrambenog sektora i rastu izvoza. Otvaranje spoljnog trita i autonomni
trgovinski preferencijali EU (sadrani u Rezoluciji 2007/2000 EC i dopunjeni regulativom
2563/2000 EC), zajedno sa privatizacijom proizvoaa industrijskih proizvoda (pre svega,
eerana i uljara) povoljno su uticali na rast mogunosti izvoza. Relativno skromna budetska
izdvajanja za poljoprivredu nisu ostavila prostora za radikalnije promene u mehanizmima
podrke.
Institucionalne promene u sektoru tokom ovog perioda odvijale su se sporo i bez kontinuiteta,
prvenstveno usled meanja nadlenosti republikih i saveznih organa. Proces prenoenja
nadlenosti u oblasti poljoprivrede sa saveznog na republiki nivo potpuno je okonan tek 2004.
godine. Do formiranja dravne zajednice SCG (2003. godine) paralelno su funkcionisala
ministarstva nadlena za poslove poljoprivrede SRJ i Republike Srbije. Uspostavljanjem
dravne zajednice SCG, ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede na saveznom nivou je
ugaeno, a deo nadlenosti koje je ono imalo (sanitarna kontrola, izvozni podsticaji i dr.)
prerasporeeno je izmeu saveznog ministarstva nadlenog za poslove privrede i unutranje
trgovine (koje je nastavilo da funkcionie) i ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede
Republike Srbije. Razdvajanjem Republike Srbije i Republike Crne Gore, sve ingerencije u
sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja preuzelo je ministarstvo nadleno za poslove
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
Od 2004. godine u agrarnoj politici Republike Srbije nainjen je novi zaokret u stratekim
opredeljenjima i implementacionim mehanizmima u odnosu na prethodni period. Vlada je 2005.
godine usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede Srbije kojom su definisani sledei strateki
ciljevi, i to:
1) izgraditi odriv i efikasan poljoprivredni sektor koji moe da bude konkurentan na svetskom
tritu, doprinosei porastu nacionalnog dohotka;
2) obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potroaa u pogledu kvaliteta i bezbednosti;
3) odrati podrku ivotnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju da
svojim razvojem prate ekonomske reforme;
4) osigurati podrku odrivom razvoju sela;
5) sauvati ivotnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje;
6) pripremiti poljoprivredu Republike Srbije za integracije u EU;
7) pripremiti politiku domae podrke i trgovine u poljoprivredi za pravila STO.
Ova strategija nije od poetka bila podrana viegodinjim programskim dokumentima, nije
imala definisane jasne budetske okvire, pa su samim tim i mere za njenu implementaciju
nedosledno pratile zacrtane ciljeve. U definisanju i izboru mera primenjivanih u tom periodu
mogue je prepoznati napor da se odgovori na sutinske razvojne probleme, ali je njihova
konceptualizacija i kvantifikacija preko ciljeva i instrumenata bila prisutna samo u obrisima.
Reformisana poljoprivredna politika trebalo je da doprinese rastu konkurentnosti porodinih
komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, uz zaokret u implementacionim mehanizmima od

politike podsticaja proizvodnji i dohotku, na podsticanje investicija. Ovaj kurs je bio samo
delimino praen odgovarajuim merama i sredstvima, i to do 2008. godine.
Nakon 2008. godine, usledio je period izraene nestabilnosti poljoprivredne politike i estih
zaokreta u smeru i mehanizmima podsticaja. Vano je naglasiti da su ove promene samo
delimino bile motivisane objektivnim promenama poslovnog ambijenta, a mnogo vie estim
promenama upravljakih struktura koje su pokuavale da radikalnim reenjima ubrzaju
dugotrajne strukturne procese.

2.7.2. Efekti poljoprivredne politike u prethodnom periodu

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije nije imala definisane indikatore za praenje realizacije, te
njene uinke nije mogue analizirati sa aspekta ostvarivanja definisanih ciljeva. Usled
nedostatka validne analitike osnove, preciznije ocene efekata pojedinih mera nije mogue dati.
Ipak, analiza stanja u prethodnom poglavlju ukazuje da je bilo napretka u pojedinim
podsektorima.
Znaajan napredak zabeleila je biljna proizvodnja, kako u smislu izmene proizvodne strukture,
tako i u izvoznoj konkurentnosti. Tokom prve polovine prethodne decenije porast je posebno bio
primetan u proizvodnji industrijskog bilja i rastu izvoza eera i ulja. Znaajan rast belei izvoz
voa i povra, dok su u godinama od poetka ekonomske krize, proizvodnja i izvoz ita
(posebno kukuruza) postali glavni nosioci pozitivnih trendova koje je sektor poljoprivrede
zabeleio.
Suprotno tome, sektor stoarstva nije pokazao znaajniji napredak, a negativni trendovi u
govedarskoj proizvodnji su nastavljeni. Ovo se, pre svega, moe pripisati nedoslednoj politici
podrke ovom podsektoru, neprincipijelnim pristupima u odabranim modelima podsticanja, koji
su varirali u intervalu poevi od toga da je postojalo preklapanje mera podrke (vie uredbi za
istu ili slinu grupu korisnika), do toga da su u pojedinim godinama neke mere imale potpuno
suprotne efekte. S obzirom da je re o sektoru koji je posebno osetljiv na ad hoc reenja (zbog
dugih proizvodnih ciklusa), izvesno je da u ambijentu kakav je postojao prethodnih godina, nije
bilo prostora za znaajniji napredak stoarske proizvodnje.
Pozitivan pomak uinjen je u domenu definisanja prvih obrisa politike ruralnog razvoju po uzoru
na EU model podrke. Kao najvei napredak se moe oceniti to to je nakon dueg prekida
ponovo uvedena kreditna podrka, kao i podrka u vidu bespovratnih sredstava za obnovu
mehanizacije, objekata, opreme, a kasnije i zasada i osnovnog stada. Meutim, posebno je
indikativno to to su se mere drugog stuba podrke tretirale gotovo kao sasvim odvojen deo
politike, bez dovoljno brige o sinergetskom efektu koji se moe postii njihovom koordinacijom
sa merama prvog stuba. Za procenu efekata podrke ruralnom razvoju nema ni posrednih
indikatora, ve se o istoj moe govoriti samo iz perspektive broja korisnika sredstava za
pojedine mere. Ipak, sa sigurnou se moe rei da je progres u organskoj proizvodnji,
proizvodnji vina, proizvoda sa geografskim poreklom i seoskom turizmu vidljiv. Budui da je
podrka za ove namene bila izuzetno nestabilna, kako u pogledu mera, tako i sredstava, kao i
da je znaajan deo aktivnosti finansiran donatorskim sredstvima, ovi zakljuci se ne mogu
argumentovano dokazati podacima o plasiranim budetskim podsticajima.
Znaajno mesto u sistemskim reenjima poljoprivredne politike imali su programi podrke
institucionalnom unapreenju, kroz finansiranje PSSS i formiranje novih laboratorija, jaanje
rada inspekcijskih slubi i obuku i usavravanje kadrova. Institucionalno jaanje sektora
poljoprivrede ogleda se i u progresu u pogledu uvoenja informacionih sistema u poljoprivredi.
Transparentnost procedura podignuta je na vii nivo osnivanjem Uprave za agrarna plaanja,
iako sistem jo uvek nije dovoljno funkcionalan i efikasan u svim segmentima. Za efikasniju
kontrolu realizovane podrke nedostaju dosledne procedure i ljudski resursi. Ceo postupak
podnoenja zahteva i dobijanja podrke je radno zahtevan, kako prema podnosiocima zahteva,

tako i prema slubama ukljuenim u realizaciju. Najvei deo aktivnosti u oblasti jaanja
institucionalnih kapaciteta finansiran je kako projektima EU, tako i drugim vidovima donatorske
podrke. Meutim, nedostatak ljudskih kapaciteta dovodi u pitanje odrivost veine pomenutih
projekata.

2.7.3. Agrarni budet

Najvaniji vid dravne podrke poljoprivredi i ruralnim podrujima ostvaruje se putem agrarnog
budeta. Agrarni budet je deo ukupnog budeta Republike Srbije koji je uveden u politiku
praksu Republike Srbije 1996. godine, sa ciljem da obezbedi stabilne finansijske izvore za
podsticanje razvoja poljoprivrede i ruralnih podruja. Vlada propisuje, za svaku budetsku
godinu, obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po pojedinim vrstama podsticaja, u skladu sa
Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Slubeni glasnik RS", broj 10/13) i
zakonom kojim se ureuje budet Republike Srbije.
Visina ukupnih budetskih sredstava plasiranih u poljoprivredu i ruralni razvoj je opredeljena
brojnim iniocima. Obim podrke je ee bio zavisan od ekonomskih prilika u zemlji i
neophodnosti da se podmire potrebe drugih budetskih korisnika, nego to je bio odraz realnih
potreba agrara i ruralnih podruja za finansijskom podrkom.
Iznos agrarnog budeta i ukupnih sredstava opredeljenih za poljoprivredu i ruralni razvoj
iskazani u apsolutnim iznosima na godinjem nivou, imali su tendenciju porasta zakljuno sa
2008. godinom. Meutim, rast nije bio stabilan i stalan ni u ovom periodu, budui da je u 2007.
godini, a posebno 2005. godini, dolo do umanjenja u odnosu na prethodne godine.
I pored opte tendencije porasta agrarnog budeta do 2008. godine, njegov udeo u ukupnom
budetu Republike Srbije od 2007. godine ne prelazi 5% ukupnog budeta Republike Srbije
(videti Grafikon 4).

Grafikon 4: Budet MPZS i udeo u ukupnim budetskim sredstvima

Izvor: zakoni o budetu Republike Srbije za odgovarajue godine

2.7.4. Struktura agrarnog budeta po stubovima podrke

Analiza strukture agrarnog budeta po stubovima podrke sainjena je na osnovu podataka o
realizovanim budetskim sredstvima MPZS. Podaci o realizaciji budeta po merama vode se
po razliitim metodologijama i sistematizacijama, to oteava formiranje konzistentnih serija za
praenja efekata i rezultata pojedinih mera. Iz tog razloga je dosadanju poljoprivrednu politiku

Republike Srbije samo delimino mogue uporediti sa meunarodnim standardima i teoretskim

konceptima. Opis mera odstupa od tih standarda, ili one sadre razliite elemente koje je
nemogue klasifikovati u konceptualno zaokruene grupe. Posebno je vano naglasiti da
sredstvima agrarnog budeta u ovoj analizi nisu obuhvaena sredstava koja su plasirana iz
budeta AP Vojvodine, kao i budeta jedinica lokalne samouprave.
Sama sistematizacija podrke po grupama mera u okviru pojedinih stubova podrke, izvrena je
uz pomo APM baze podataka za Republiku Srbiju, koja omoguuje kvalitativnu i kvantitativnu
analizu primenjenih mera poljoprivredne politike, prema jedinstvenoj klasifikaciji mera po EU i
OECD pristupu. APM klasifikacijom sve mere poljoprivredne politike se grupiu u tri glavna
stuba:
1) mere trino-cenovne podrke i mere direktne podrke proizvodnji;
2) strukturne mere i mere ruralnog razvoja;
3) podrka optim merama i uslugama u poljoprivredi.
APM model ukljuuje takoe i podelu na ostale transfere poljoprivredi, gde su sadrana sva
plaanja za koja nedostaju informacije na osnovu kojih bi ih bilo mogue razdvojiti u
odgovarajue kategorije.
Struktura agrarnog budeta po stubovima podrke tokom poslednje decenije znatno je varirala.
Osnovni uzroci bili su nedostatak sredstava u budetu u pojedinim godinama usled ega su se
pojedine mere gasile, kao i este promene rukovodeih struktura koje su po pravilu bile praene
radikalnim izmenama u programima i sistemima podrke.
Dominantan udeo u budetskoj strukturi imaju mere podrke tritu i direktna plaanja
proizvoaima. Ako se ima u vidu da nerasporeena sredstva najveim delom ine neisplaene
obaveze po osnovu regresa za inpute i premije za mleko, moe se zakljuiti da, sa izuzetkom
2006. godine, podrka prvom stubu ini preko 80% ukupno plasiranih sredstava u poljoprivredu
Republike Srbije. Udeo sredstva za podrku drugom stubu je od 2006. godine opadao, dok se
udeo sredstava za opte mere podrke poljoprivredi i nerasporeenih sredstava poveavao.
Indikativan je i permanentno nizak iznos sredstava za podrku optim uslugama u poljoprivredi,
kao i to da je za ove namene troeno relativno vie sredstava poetkom perioda kada je i
donatorska podrka za ove namene bila vea (videti Grafikon 5).

mil. evra
Grafikon 5. Budetska podrka poljoprivredi, po stubovima mera*
Izvor: interni podaci MPZS
*Nepotpuni podaci za 2009. godinu

(%)

Do znatnijih promena u strukturi budeta dolo je u 2006. godini, kada su vea sredstva
utroena na finansiranje podrke nekomercijalnim ("starakim") poljoprivrednim gazdinstvima.
Ova podrka je ve u narednoj godini ukinuta, a iznos sredstava za drugi stub od tada se
permanentno smanjivao. Naime, u godinama kada je proizvodnja bivala pogoena vremenskim
neprilikama, odnosno snanim trinim oscilacijama, sve vei deo sredstava je preusmeravan
ka proizvoaima u vidu podrke za inpute ili u formi direktne dohodovne podrke, ne bi li se
olakalo finansiranje tekue proizvodnje.

2.7.5. Struktura agrarnog budeta po grupama mera poljoprivredne politike

Tokom posmatranog perioda dolazilo je do estih promena programa podrke, u pojedinim
godinama i po nekoliko puta, pri emu su se menjali i opisi mera i naini njihove
operacionalizacije. Samim tim, grupisanje mera u odgovarajue grupe, a potom i iskazivanje
utroenih sredstava za njihovo finansiranje, nije uvek dovoljno precizno ili detaljno14.
__________
14
Za mere iji se nain finansiranja tokom iste godine toliko izmenio da su dobile potpuno drugi
oblik, odnosno prele u drugu grupu mera, iskazivane su u ovoj analizi vrlo generalnim opisima i
prikazivane su kao "ostali transferi poljoprivredi". Takoe, sredstva koja su troena na zaostale
isplate iz prethodne godine, iskazivana su kao nerasporeena sredstva, budui da na osnovu
dostupnih baza podataka nije mogue rekonstruisati koliki je deo sredstava utroen za koju od
mera iz prethodne godine.

a) Mere trino-cenovne podrke

Iz grupe mera trino-cenovne podrke u Republici Srbiji su tokom perioda 2004-2013. godine
primenjivane razliite mere, kao to su: izvozni podsticaji, interventna kupovina, operativni
trokovi uvanja javnih zaliha i sufinansiranje trokova skladitenja. Od navedenih mera u
posmatranom periodu permanentno su primenjivani samo izvozni podsticaji, dok su podsticaji
privatnom skladitenju i interventni otkup finansirani samo povremeno (u uslovima kada je zbog
vremenskih nepogoda dolazilo do poremeaja na tritu).

Grafikon 6. Trino-cenovne mere podrke poljoprivredi Republike Srbije

Izvor: interni podaci MPZS
Udeo mera trino-cenovne podrke u ukupnom agrarnom budetu je permanentno opadao - sa
32% u 2004. godini, na samo 0,2% u 2011. godini. Nakon 2011. godine finansiranje ovih mera
je prekinuto i zamenjeno direktnim podsticajima.

b) Mere direktne podrke proizvodnji

Mere direktne podrke proizvodnji u Republici Srbiji su tokom perioda 2004-2012. godine
obuhvatale direktna plaanja proizvoaima zasnovanih na autputu (cenovna podrka),
plaanja po hektaru i grlu stoke, kao i subvencionisanje inputa (ukljuujui regrese,
subvencionisanje kamatnih stopa, premija osiguranja i sl.). Kao mere sa najduom tradicijom i
neposrednim, direktnim efektom na proizvodnju i prihode poljoprivrednih gazdinstava, ovi vidovi
podsticaja su za proizvoae najkomforniji i najznaajniji, te su na njihove izmene i najosetljiviji.
Za finansiranje direktnih plaanja u navedenom periodu izdvajalo se u proseku oko 64%
agrarnog budeta (od 42% u 2006. godini, do 75% u 2011. godini; videti Grafikon 7).

(%)
mil. evra
Grafikon 7. Mere direktne podrke poljoprivredi Republike Srbije, po grupama mera
Izvor: interni podaci MPZS

Mere direktne podrke su znaajno varirale, kako po obimu sredstava, tako i po udelu pojedinih
grupa mera. Osim premije za mleko, ostale mere su se dinamino menjale, uvodile i ukidale, ne
dajui jasne poslovne signale proizvoaima. Najei razlog ovim promenama bili su trini
poremeaji nastali usled nepovoljnih vremenskih prilika i rezultirajuih oscilacija cena, ali i
odsustvo odgovarajuih stratekih smernica i jasnog okvira politike. U tom smislu, moe se
oceniti da je podrka tritu bila rukovoena pragmatinim razlozima i pokuajima stabilizacije
dohotka poljoprivrednika u vanrednim okolnostima.
Generalna intencija je smanjenje cenovnih podsticaja, i to kako u pogledu obima plasiranih
sredstava, tako i u pogledu njihovog uea u ukupnoj strukturi podrke za direktne podsticaje.
Osim toga, postepeno je smanjivan i broj proizvoda u reimu cenovne podrke. Premija za
mleko, kao najvanija mera cenovne podrke, inila je poetkom posmatranog perioda ak oko

20% ukupnog agrarnog budeta. Njen udeo poslednjih godina opao je na oko 10%, a ostali
vidovi cenovne podrke su ukinuti.
Udeo direktnih plaanja za subvencionisanje inputa permanentno je narastao. Od 2007. godine
subvencionisanje inputa postaje dominantan vid podrke poljoprivredi, sa udelom u ukupnom
agrarnom budetu koji prelazi 50%. Meutim, struktura sredstava za subvencionisanje inputa se
dinamino menjala, sa tendencijom koncentracije na podrku za dizel gorivo i upotrebu
mineralnih ubriva. Podsticaji za nabavku priplodne stoke bili su do 2011. godine relativno
skromni (2-3% ukupnog agrarnog budeta), da bi u 2011. godini sredstva za ove namene
dostigla iznos od 9% ukupnog agrarnog budeta. Meu merama direktnih plaanja za inpute
treba pomenuti i subvencionisanje kratkoronih kredita. Od 2008. godine ovi podsticaji su
svedeni na minorni iznos, a od 2010. godine nestali iz sistema podrke, da bi 2012. i 2014.
godine ponovo bili ukljueni u sistem podrke poljoprivredi. Iako su se visina podrke, korisnici i
uslovi za ostvarivanje prava na direktne podsticaje esto menjali, sutinski se podrka od 2007.
godine svela na podsticaje za regresiranje goriva i mineralnih ubriva.
Direktna plaanja po povrini, odnosno grlu su vid podsticaja ije uvoenje odraava spremnost
nacionalne politike za prihvatanje reenja ZPP-a. Prvi oblici ovih plaanja primenjivani su
poetkom posmatranog perioda 2004-2012. godina, sa stalnom tendencijom smanjenja, do
potpunog ukidanja 2008. godine. U 2012. godini ove mere su ponovo znaajnije prisutne u
reimu podrke poljoprivredi, kada se podstie prvenstveno ratarska proizvodnja (osim povra i
krmnog bilja), kao i mleno govedarstvo.

v) Strukturne mere i mere politike ruralnog razvoja

Politika ruralnog razvoja je poetkom posmatranog perioda bila znaajnije zastupljena u
ukupnim budetskim izdacima za podrku poljoprivredi, a po broju mera i programa kojima je
operacionalizovana znatno raznovrsnija. Postepeno, njen znaaj opada, a mere namenjene
ruralnom razvoju operacionalizovane su kroz razliite programe drugih organizacionih delova
MPZS.
Najvei udeo u podrci ruralnom razvoju imaju sredstva namenjena podsticajima za investicije
na poljoprivrednom gazdinstvu. Investicije na poljoprivrednom gazdinstvu podsticane su
bespovratnim sredstvima za obnovu i izgradnju objekata, nabavku opreme i mehanizacije,
obnovu i proirenje viegodinjih zasada. Kriterijumi za dodelu sredstava su esto menjani.
Generalna ideja je bila da se poljoprivrednim gazdinstvima u brdsko-planinskim podrujima, kao
i onima koja su registrovana na mlaa lica, daju povoljniji uslovi. Pored toga, u pojedinim
godinama korieni su kriterijumi sa veoma izraenom socijalnom komponentom, u smislu da
su pri evaluaciji projekata prednost imala poljoprivredna gazdinstva registrovana na enske
lanove ili su kreirane posebne mere za socijalno ranjive ruralne grupe (podrka Romima i
izbeglicama).
Podrka poveanju prosene veliine poljoprivrednog gazdinstva i konsolidaciji poseda
primenjivala se kroz razliite forme, to ukljuuje razliite modele podsticaja za davanje
zemljita u zakup i podrku komasaciji.
Marketinke i promotivne aktivnosti, kao i poslovno povezivanje uesnika u prehrambenom
lancu, nisu deo redovne prakse, i samo se sporadino pojavljuju u budetskoj strukturi sa
neznatnim iznosima. Ovakve aktivnosti su uglavnom ee bile podsticane donatorskim
projektnim aktivnostima, budetskim sredstvima jedinica lokalnih samouprava i aktivnostima
SIEPA-e (videti Grafikon 8).

(%)
mil. evra
Grafikon 8. Obim i struktura podrke ruralnom razvoju Republike Srbije, po merama
Izvor: interni podaci MPZS

Mere podrke zatiti i unapreenju stanja ivotne sredine su malo zastupljene u budetskoj
strukturi. Izdvaja se podrka ouvanju genetikih resursa (koja se permanentno finansirala
zakljuno sa 2010. godinom, a od 2013. godine doneti su i novi pravilnici u skladu sa zakonom
kojim se ureuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju), kao i podrka razvoju organske
proizvodnje.
Razvoj ruralne ekonomije kroz podrku diverzifikaciji prihoda poljoprivrednih gazdinstava i
unapreenje stanja infrastrukture skromno je zastupljena u strukturi podrke. Znaajnija
sredstva za ove namene utroena su samo u 2007. godini (iz sredstava Nacionalnog
investicionog plana), dok su posle toga ove aktivnosti finansirane malim sredstvima. Podrka je
operacionalizovana podsticajima zanatstvu, obnovi objekata u svrhu razvoja ruralnog turizma i
sl. I ovde treba podvui da je deo aktivnosti na razvoju seoskog turizma i infrastrukture
finansiran iz drugih fondova (sredstva ministarstva nadlenog za poslove ekonomije,
donatorskih projekata i jedinica lokalnih samouprava).

g) Podrka optim merama i uslugama u poljoprivredi

Korisnici ove grupe mera nisu direktno poljoprivredni proizvoai, nego su one usmerene na
uspostavljanje boljih uslova poslovanja u poljoprivredi. Po pravilu, ove mere se odnose na
finansijsku podrku razliitim aktivnostima u oblastima kao to su: inspekcija, odnosno nadzor,
istraivaki i razvojni poslovi, promotivne aktivnosti itd. Ova vrsta podsticaja ne utie na prihode
ili potronju, a efekti na trgovinu i proizvodnju su zanemarljivi. Samim tim, ova grupa mera je
potpuno prihvatljiv nain podravanja razvoja poljoprivrede sa aspekta meunarodnih
standarda, odnosno organizacija zaduenih za praenje agrarnih politika.
U okviru politike podrke optim uslugama u poljoprivredi realizuju se redovni programi MPZS,
kao to je rad slubi za selekciju stoke, rad PSSS, kontrola plodnosti zemljita, suzbijanje biljnih
bolesti i tetoina, izvetajno-prognozne slube i dr. Najvei deo sredstava troen je za rad
PSSS, na istraivake projekte i ekspertske usluge. Znaajnijih variranja u obimu i strukturi
podrke nema, budui da su sredstva i aktivnosti odreeni viegodinjim planovima i
programima rada, koji se menjaju samo u izuzetnim situacijama (videti Grafikon 9).

(%)
mil. evra
Grafikon 9. Struktura podrke optim uslugama u poljoprivredi Republike Srbije, po merama (%)
Izvor: interni podaci MPZS

2.7.6. Pristup sredstvima agrarnog budeta

Pored dinaminih promena u obimu i strukturi budetskih podsticaja za poljoprivredu,
podjednako problematine sa aspekta korisnika bile su i promene u nainu operacionalizacije
pojedinih mera, kao i preduslovi za pristup korisnika budetskim podsticajima. Dostupnost
podrke ograniavana je uvoenjem kriterijuma za odreivanje potencijalnih korisnika, koji nisu
uvek bili u skladu sa postavljenim ciljevima pojedinih mera. Dok je u nekim merama bilo mogue
prepoznati favorizovanje pojedinih grupa korisnika ili grana proizvodnje, postojale su i mere ija
je operacionalizacija bila takva da je sputavan pristup podrci pojedinih tipova poljoprivrednih
gazdinstava.
Od 2004. godine uveden je sistem registracije poljoprivrednih gazdinstava, kao preduslov za
korienje budetske podrke poljoprivredi. Uslovi za upis u Registar poljoprivrednih
gazdinstava, pa samim tim i za ostvarivanje ovog prava nekoliko puta su menjani. Iako ove
promene nisu bile dosledno na liniji pokuaja da se u sistemu podrke nau i zadre ista
poljoprivredna gazdinstva sa potencijalom za trinu proizvodnju, ova orijentacija je bila
oigledna. U izvesnom smislu se moe rei da su znaajne razlike u pogledu regionalne
distribucije sredstava, kao i distribucije prema poljoprivrednim gazdinstvima razliite veliine,
nastale dobrim delom upravo usled ovakvih razloga.
Pored toga, 2009. godine uvedeno je ogranienje kojim se predvialo da registrovana
poljoprivredna gazdinstva moraju imati izmirene obaveze prema Republikom fondu za
penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika za prethodnu kalendarsku godinu. Na taj
nain, iz sistema podrke su praktino iskljuena poljoprivredna gazdinstva iji su vlasnici
penzijsko i invalidsko osiguranje ostvarivali po drugim osnovama (najee mlai zaposleni
vlasnici srednjih i malih poljoprivrednih gazdinstava, koji u pojedinim delovima Republike Srbije
ine najvitalniji kontingent radne snage u poljoprivredi). Iste godine, primenjivano je i reenje
koje je predvialo da iznos subvencija bude smanjen na samo 30% za ona poljoprivredna
gazdinstva iji su nosioci preli starosnu granicu od 65 godina. Imajui u vidu nereene
svojinske odnose, neureenost zemljinih knjiga i niz drugih administrativnih barijera, jasno je
da ovakvim reenjem nije postignuto nita drugo do iskljuivanje nemalog broja poljoprivrednih
gazdinstava iz sistema podsticaja.

Opti je stav da je budetska podrka poljoprivredi Republike Srbije nedovoljna, te da iskazana

po oba standardna kriterijuma (stanovniku i hektaru) ona znaajno zaostaje za drugim
zemljama. Ovakve komparacije najee nisu potkrepljene dovoljno pouzdanim podacima, i to
iz nekoliko razloga: sa jedne strane, zbog nejednakih statistikih definicija vezanih za
poljoprivredno zemljite (pa i stanovnitvo), a sa druge zbog nedovoljno konzistentnih podataka
o budetskim podsticajima (videti Grafikon 10). Ovde takoe treba imati u vidu injenicu da
svakako postoji izvesna doza subjektivnosti u pogledu razvrstavanja mera, posebno kada je re
o zemljama iji budetski podsticaji ne podleu eksternoj reviziji (nisu lanice EU, OECD, STO,
to je sluaj sa balkanskim zemljama).

Grafikon 10. Distribucija sredstava agrarnog budeta prema okruzima15

Izvor: interni podaci MPZS
________
15
Pinjski, pirotski i okruzi na teritoriji Kosova i Metohije u svim posmatranim godinama koristili
su manje od 1% budetskih sredstava za podrku poljoprivredi i ruralnom razvoju.

2.7.7. Meunarodne donacije

Meunarodna pomo Republici Srbiji u oblasti poljoprivrede intenzivirana je od 2001. godine i
uglavnom se ogledala u vidu pruanja tehnike pomoi (oprema, laboratorije, vozila, kompjuteri
i sl.) i treninga i obuke zaposlenih (najvie u pripremi za usvajanje EU procedura i pravila).
Projekti su pokrivali kljune elemente poljoprivrede, shodno prioritetima navedenim u Strategiji
razvoja poljoprivrede Srbije i Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore
Evropskoj uniji.
Prema podacima ISDACON-a od ukupno realizovanih oko 91 milion evra razvojne pomoi
tokom perioda 2007-2012. godine, sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja zauzima osmo mesto
meu svim primaocima podrke meunarodnih donatora. Postoje tri glavna izvora
meunarodne podrke: EU putem IPA fondova; bilateralna podrka - od zemalja EU putem
njihovih razvojnih agencija (Savezna Republika Nemaka, Kraljevina Holandija, Kraljevina
Danska, Kraljevina vedska, Republika Austrija, Republika Italija itd.) i drugih zemalja (SAD,

Japan, Kraljevina Norveka, vajcarska konfederacija); kao i podrka meunarodnih

organizacija i finansijskih institucija putem kreditnih linija, zajmova i bespovratnih sredstava
(UNDP, FAO, EBRD, Svetska banka, USAID, Ministarstvo poljoprivrede SAD, GIZ itd.)
Najvei i najvaniji donator u sektoru bila je EU sa ukupno realizovanih 58 miliona evra u
periodu 2007-2013. godina u okviru IPA komponente I. Finansijska podrka iz fondova IPA I za
oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja u periodu 2007-2012. godina koriena je za aktivnosti
kao to su: uspostavljanje FADN, podrku Direkciji za nacionalne referentne laboratorije,
podrku za bezbednost hrane, unapreenje dobrobiti ivotinja i kontrolu, odnosno iskorenjivanje
klasine kuge svinja i besnila, izgradnju institucionalnih kapaciteta za sprovoenje IPARD i sl.
Iako su svi donatori izrazili svoju spremnost da podre Republiku Srbiju u pripremi za evropske
integracije i harmonizaciju, njihovi programi i projekti su esto bili fokusirani na vrlo specifine
teme, najee trine reforme i rast konkurentnosti (npr. veliki USAID Agrobiznis projekat, ili
rad na unapreenju sistema savetodavnih usluga u poljoprivredi od strane STAR projekta
Svetske banke) ili na poboljanje pozicije specifinih sektora.
U svakom sluaju, razliiti vidovi donatorske pomoi doprineli su da se preduzmu i ubrzaju
znaajne reforme u poljoprivredi. Ovo se posebno odnosi na formiranje i modernizaciju sistema
laboratorija, organizovanje poljoprivrednih proizvoaa, uvoenje novih tehnolokih i
organizacionih reenja u pojedinim podsektorima poljoprivrede i prehrambene industrije. Pored
toga, veliki broj domaih strunjaka i delovi administracije imali su priliku da prou razliite
vidove obuke i osposobljeni su za primenu novih tehnolokih, organizacionih i drugih reenja u
oblasti poljoprivrede.

III STRATEKI OKVIR

3.1. SWOT analiza i razvojni izazovi
3.1.1. Rezultati SWOT analize
Na osnovu izvrene analize stanja po sektorima u poljoprivredi i u ruralnom razvoju dobijeni su
podaci i drugi inputi koji omoguuju izradu SWOT analize. SWOT tabelom su sistematizovana
saznanja o prednostima i mogunostima unapreenja stanja u sektoru poljoprivrede i u domenu
ruralnog razvoja, koja takoe upozoravaju na slabosti i pretnje sa kojima se agroprivreda i
ruralna podruja ubudue mogu sresti. Ove informacije predstavljaju osnovu za sistematizaciju
ciljeva, mera i aktivnosti Strategije i prateih dokumenata, te otuda slue kao vodi donosiocima
politikih odluka (videti Tabelu 5).
Tabela 5: SWOT analiza agroprivrede i ruralnih podruja
PREDNOSTI
Resursi
Bogatstvo zemljinih resursa, povoljan odnos
raspoloivih povrina po stanovniku i zaposlenom
u poljoprivredi;
Bogatstvo biodiverziteta;
Dobar kvalitet i struktura poljoprivrednog zemljita;
Povoljni klimatski uslovi za poljoprivrednu
proizvodnju;
Dovoljne koliine kvalitetne hrane za ivotinje
(kabasta i koncentrovana);
Niska cena radne snage;

SLABOSTI
Nedostatak poljoprivredne infrastrukture
(poljski putevi, navodnjavanje,
odvodnjavanje, vetrozatitni pojasevi);
Degradacija zemljita, neureenost
vodotokova i kanala;
Mala veliina gazdinstava i usitnjenost
parcela;
Mali procenat navodnjavanih povrina;
Amortizovanost zasada;
Nedovoljno unapreen rasni sastav stoke;
Mali broj stoke;

Nezadovoljavajue stanje opreme i

mehanizacije;
Nepovoljna starosna i obrazovna struktura
radne snage u poljoprivredi;
Nereen socijalni status zaposlenih u
poljoprivredi;
Lo raspored padavina tokom godine;
Proizvodnja hrane
Visoka konkurentnost ratarske i povrtarske
proizvodnje na regionalnom tritu;
Konkurentnost nekih proizvoda na irem
meunarodnom tritu;
Postojanje domaeg sortimenta ita, industrijskog
bilja i nekih vrsta povra;
Oporavak nekih grana stoarstva;
Rastui sektor organske proizvodnje;
Dostupnost stranih trita i mogunost rasta
izvoza;

Proizvodni lanac
Dobro snabdeveno trite inputa;
Znaajni kapaciteti objekata za smetaj i
skladitenje;
Veliki preradni kapaciteti;
Znaajno unapreena tehnologija u nekim
podsekotrima (mlinska industrija, uljare, objekti za
preradu mleka, mesa, za zamrzavanje i preradu
voa, groa i povra);
Dostupnost sirovina iz domae proizvodnje;
Proces privatizacije je uglavnom zavren;
Postojanje horizontalnih struktura udruivanja
(Zadruni savez, razliite asocijacije, komore i sl.);

Tehnoloki razvoj i ivotna sredina

Veliki broj naunih i obrazovnih institucija koji se
mogu ukljuiti u sistem kreiranja i transfera znanja;
Interes za prihvatanje novih tehnologija (velika
gazdinstva);
Relativno mala zagaenost ivotne sredine od
poljoprivrede u veem delu zemlje;
Bogatstvo biodiverziteta i postojanje genetikih
resursa;
Postojanje znaajnih povrina HNVF;
Velika proizvodnja biomase, mogunost
proizvodnje energetskih useva i korienja
obnovljivih izvora energije;
Ruralni razvoj
Raznolikost i atraktivnost ruralnog ambijenta;

Nizak nivo tehnologije i agrotehnike;

Nizak kvalitet inputa (sadnog materijala,
ubriva i dr.);
Mala proizvodnja voa i povra u
zatienom prostoru;
Nepotpuni odgajivaki programi i neefikasan
sistem genetskog unapreenja;
Nedovoljna primena modernih znanja i
tehnologija;
Nedovoljno inoviran asortiman preraenih
proizvoda;
Neefikasan sistem kontrole kvaliteta hrane;
Neprilagoen i nerazvijen sistem osiguranja;
Zastarela tehnologija suenja i skladitenja
ita, objekata za pakovanje i pothlaivanje
povra;
Nizak stepen korienja preradnih
kapaciteta;
Nizak stepen hortizontalne i vertikalne
organizovanosti;
Prisustvo monopola;
Nedovoljno razvijene trine institucije i
infrastruktura;
Odsustvo informacionih sistema i
nedovoljan logistika podrka (prognozna
sluba, registri, katastar, LPIS);
Nizak stepen profesionalizacije i nedostatak
preduzetnog upravljakog kadra;
Nizak uticaj i pregovaraka mo
proizvoakih udruenja;
Nizak kvalitet opreme i tehnikih uslova za
istraivanje;
Nedostatak razvojnih institucija i
demonstracionih objekata;
Organizovani transfer znanja stie do
relativno malog broja korisnika;
Degradacija stanita i biodiverziteta,
posebno u podrujima sa ogranienim
uslovima privreivanja u poljoprivredi;
Neadekvatan sistem upravljanja otpadom;
Neadekvatan sistem upravljanja vodama;

Nepovoljni demografski trendovi;

Bogata kulturna batina;

Ouvanost tradicionalnih znanja i tehnologija;
Postojanje uspenih primera dobre prakse u
oblasti ruralnog turizma i prateih delatnosti;
Zapoete inicijative na formiranju lokalnih
socijalnih mrea;
Solidno stanje infrastrukture u nekim ruralnim
oblastima;
PRILIKE
Resursi
Unapreenje sistema upravljanja poljoprivrednim
zemljitem i drugim prirodnim resursima;
Mogunost rasta povrina pod organskom
proizvodnjom;
Mogunost rasta broja stoke i revitalizacija
govedarske i stoarske proizvodnje;
Interes investitora za podizanje novih zasada sa
intenzivnom tehnologijom proizvodnje;
Ukljuivanja veih povrina u sistem podrke;

Proizvodnja hrane
Rast interesa investitora za ulaganja u sektor i
pratee delatnosti;
Mogunost rasta integralne i organske
proizvodnje;
Mogunost rasta proizvodnje proizvoda sa
geografskim poreklom, lekovitog, aromatinog i
zainskog bilja bilja;
Mogunost rasta izvoza;
Usaglaavanje domae legislative sa standardima
i propisima EU (Acquis communitaire);
Uvoenje sistema / eme kvaliteta;

Proizvodni lanac
Postojanje i korienje domaeg sortimenta i rasa;
Mogunosti investiranja u distributivne sisteme;
Visoki izvozni potencijal na osnovu sporazuma o
spoljnoj trgovini;
Mogunosti povezivanja sa trgovinskim lancima;

Tehnoloki razvoj i ivotna sredina

Postojanje kapaciteta za kreiranje i transfer
znanja;
Postojanje neiskorienih mogunosti privatnojavnih partnerstava u kreiranju i transferu znanja i
tehnologija;
Rastue potrebe za razliitim vrstama konsalting
usluga;
Mogunost proizvodnje bioenergetskih useva;

Neaktivno trite rada;

Nepovoljna socijalna struktura;
Neiskoriene mogunosti diverzifikacije
prihoda na gazdinstvu;
Nedovoljna iskorienost kulturne batine;
Niska infrastrukturna opremljenost;
Otean pristup socijalnim uslugama;
Nizak nivo socijalnog kapitala;
PRETNJE
Nezavren proces restitucije;
Neadekvatan odgovor na posledice
klimatskih promena - izostanak sistemskih
reenja;
Neefikasnost sistema upravljanja
zemljinim, umskim i vodnim potencijalima;
Nedostatak finansijskog kapitala i oteane
mogunosti investiranja u unapreenje
stanja opreme, objekata i mehanizacije;
Zanemarivanje POURP od strane
poljoprivredne politike;
Nedostatak finansijskog kapitala;
Nedovoljno prepoznat interes proizvoaa i
preraivaa za poslovnu saradnju;
Rastua konkurencija iz zemalja sa visoko
subvencionisanom proizvodnjom;
Izostanak adekvatne reakcije na klimatske
promene;
Politika i ekonomska nestabilnost u zemlji,
regionu i na globalnom nivou;
Dalji pad standarda i kupovne moi u zemlji
i okruenju;
Nepripremljenost agroindustrijskog sektora
na procese liberalizacije trgovine;
Nefunkcionalan sistem inspekcijskih slubi;
Neafirmisan sistem javnih skladita;
Nedovoljna prepoznatljivost/ "brendiranost"
proizvoda, nedovoljno inoviran asortiman;
Prisustvo sive ekonomije i monopola na
strani prerade i trgovine;
Nedostatak specifinih bankarskih
proizvoda i paketa ponuda;
Visoki trokovi kreiranja i prenosa znanja;
Nedostatak koordinacije aktivnosti resornih
ministarstava
Nedovoljan inovativni potencijal naunoistraivakog kadra
Nezainteresovanost, nemotivisanost
proizvoaa za prihvat novih znanja i
tehnologija;

Bolja iskorienost termalnih voda u plastenikoj

proizvodnji;
Bolje iskoriavanje energije vetra i sunca;
Ruralni razvoj
Mogunost kreiranja novih proizvoda i usluga;
Mogunosti privatno-javnih partnerstava;
Revitalizacija resursa i socijalne strukture u
POURP
Mogunosti intenziviranja regionalne
prekogranine saradnje;
Korienje pretpristupnog perioda za rast
konkurentnosti, primenu standarda uz korienje
EU fondova (IPARD);
Mogunosti razvoja svih vidova turizma vezanih za
ruralne sredine, ukljuujui i HVNF podruja.

Nedovoljna i slabo diverzifikovana ponuda

obrazovnih modula, praktinih treninga;
Odsustvo sistemske reakcije na klimatske
promene;
Nedovoljna prepoznatljivost ruralnih
specifinosti u lokalnim i nacionalnim
politikama;
Slaba zainteresovanost investitora;
Narastanje ruralnog siromatva i regionalnih
razlika u siromatvu;
Nedovoljna prepoznatljivost specifinosti
malih gazdinstava u nacionalnim politikama,
ukljuujui i poljoprivrednu politiku;
Zastoj u procesu integracija u EU;
Nedostatak kapaciteta u POURP za
povlaenje budetske podrke.

3.1.2. Unutranji izazovi razvoja agroprivrede i ruralnih podruja Republike Srbije

Na osnovu analiza stanja i rezultata prikazanih u SWOT tabeli i PESTLE analize, izdvojile su se
prednosti koje se mogu transformisati u mogunosti i doprineti dinaminijem rastu i razvoju
sektora poljoprivrede i ruralnih podruja. Isto tako, identifikovane su slabosti koje, u sluaju
realizacije opasnosti, mogu da na dui period ugroze razvoj. Obe dimenzije sagledane su kroz
prizmu izazova sa kojima se sektor poljoprivrede i ruralna podruja suoavaju, budui da i jedna
i druga opcija zahtevaju intervenciju donosilaca politikih odluka.
Opti zakljuak je da poljoprivredni sektor i ruralna podruja Republike Srbije poseduju
znaajne resurse, kako u smislu obima tako i njihove raznovrsnosti, to prua znaajne
mogunosti rasta proizvodnje, diverzifikacije proizvoda i usluga i kreiranja novih, inovativnih
proizvoda i praksi. Sa druge strane, neophodni su ozbiljni napori u strukturno reformisanje
sektora poljoprivrede i ruralnih sredina, u smislu jaanja njihove ekonomske efikasnosti i
konkurentnosti.

a) Odrivo upravljanje resursima

Republika Srbija raspolae prirodnim resursima koji su raznovrsni i povoljni za razliite tipove
poljoprivredne proizvodnje. Sa druge strane, usitnjenost poseda, zaputena infrastruktura,
nedovoljna briga o vodotokovima i umama, samo su neke od manifestacija vie decenija
dugog investicionog zanemarivanja poljoprivrede. Imajui u vidu efekte klimatskih promena,
pretnje po prirodne resure od zagaenja iz poljoprivrede, nizak nivo primene agrotehnikih mera
i dostignutih standarda u proizvodnji, izvesno je da se stanju resursa mora prii mnogo
odgovornije i iznai dugorona i odriva reenje koja e zaustaviti njihovu dalju degradaciju.
Posebno ogranienje u domenu zatite i unapreenja stanja prirodnih resursa predstavlja
nedovoljna koordiniranost politika, neureenost legislative (pre svega, vlasnikih odnosa),
odsustvo informacionih baza podataka i nedovoljno razgraniene nadlenosti izmeu pojedinih
organa i organizacija.
Posebno delikatan izazov politike u narednom periodu je stvaranje uslova za rast veliine
poljoprivrednih gazdinstava, odnosno bolje i vee iskorienosti raspoloivih poljoprivrednih
povrina.

b) Transfer znanja i tehniko-tehnoloki napredak

Neefikasan sistem transfera znanja i tehnolokih reenja u praksu, nizak nivo ulaganja u nova
tehnoloka reenja i standarde, identifikovani su kao glavni ograniavajui faktori rasta
proizvodnje i konkurentnosti. Veliki deo proizvodnje jo uvek je baziran na niskoj upotrebi
inputa, sa malim investicijama u opremu i standarde, to rezultira nestabilnim prinosima
neujednaenog kvaliteta. Nedovoljna primena dostupnih tehnologija posledica je neefikasnih
sistema kreiranja transfera znanja, ali i nedostatka investicija.
Tehniko-tehnoloki napredak zahteva obimne investicije u prilagoavanje tehnologija, opreme i
sortimenta zahtevnim standardima kvaliteta, dobrobiti ivotinja i klimatskim promenama.
Jednako vaan izazov je i unapreenje znanja, vetina i motivacije proizvoaa za prihvatanje
inovativnih tehniko-tehnolokih reenja.

v) Rast konkurentnosti
U ratarskoj proizvodnji postoji znaajan prostor za rast konkurentnosti u domenu unapreenja
domaeg semenarstva, kroz uvoenje ema kvaliteta, razvoj integralne i organske proizvodnje,
kao i proizvoda sa geografskim poreklom. Veliki neiskorieni potencijal ima i proizvodnja
povra u zatienom prostoru, kao i gajenje lekovitog bilja.
Osnovni pravac razvoja voarstva i vinogradarstva Republike Srbije ogleda se u prilagoavanju
tehnologije proizvodnje nastalim klimatskim promenama, uvoenju novih sorti, poveanju
povrina pod intenzivnim zasadima i postizanje kvaliteta koji odgovara standardima inostranog i
domaeg trita. Izrada voarske rejonizacije, formiranje izvetajno-prognozne slube i PSSS,
obrazovanje proizvoaa, uvoenje integralnog i organskog koncepta proizvodnje,
uspostavljanje proizvodnje sertifikovanog sadnog materijala i puna implementacija registara u
vinogradarstvu i vinarstvu i drugih zahteva EU, osnovni su preduslovi razvoja voarstva i
vinogradarstva Republike Srbije.
Pravci razvoja stoarske proizvodnje moraju se zasnivati na osvajanju novih trita, primeni
standarda za objekte za dranje ivotinja, standarda kvaliteta proizvoda i potovanje procedura
u proizvodnji i plasmanu. Koncentracija proizvodnje osnovni je preduslov za obezbeenje
obima, kontinuiteta i kvaliteta proizvoda. Preorijentacija proizvodnog usmerenja govedarstva,
uvoenjem tovnih rasa i sistema "krava - tele", izuzetno je vana za prostore na kojima su velike
neobraene poljoprivredne povrine i koja su retko naseljena. Poboljanje genetike u stoarstvu
i ishrane osnovni je preduslov za poveanje produktivnosti, obima kvaliteta i konkurentnosti.

g) Prehrambeni lanac i logistika podrka sektoru poljoprivrede

Nedovoljna horizontalna i vertikalna integrisanost u prehrambenom lancu, nizak nivo standarda
u procesima manipulacije proizvodima posle etve, odsustvo ili niska efikasnost organa i
organizacija i sistema za logistiku podrku sektoru poljoprivrede, osnovna su obeleja
prehrambenog lanca. Uspostavljanje efikasnog trinog lanca, popunjavanje nedostajuih
delova sistema logistike podrke inovativnim reenjima, modernim sistemima upravljanja i
jaanje horizontalnih i vertikalnih veza, doprinelo bi da srpska poljoprivreda preraste iz
sirovinskog u moderan sektor koji moe da ponudi robu prepoznatljivu po kvalitetu.
Najvaniji izazovi u razvoju trinih lanaca u predstojeem periodu su ukljuivanje malih
proizvoaa u moderne trine lance, poveanje konkurencije na nivou proizvodnje i prerade,
stvaranje okruenja za investiranje i implementaciju standarda kvaliteta. Izgradnja skladinih
kapaciteta i distributivnih centara, informatika podrka sektoru poljoprivrede i razvoj inovativnih
tehnolokih i upravljakih mehanizama koji bi doprineli stvaranju proizvoda vieg stepena
prerade, stvaranje robne marke i udruivanje u razliite vidove asocijacija omoguilo bi veu
sigurnost plasmana i konkurentnost na tritu.

d) Razvoj ruralnih podruja i jaanje socijalne strukture

Ruralna podruja Republike Srbije odlikuju se raznovrsnou pejzaa i biodiverziteta, bogatom
kulturnom batinom i prirodnim resursima. S druge strane, ona trpe posledice demografskog
pranjenja. To je razlog njihovog razvojnog zaostajanja, prisustva svih vidova deprivacije i
rastueg siromatva. Njihova ekonomija svedena je na eksploataciju, iscrpljivanje i dalju
degradaciju prirodnih resursa, zasnovana je na poljoprivredi i na njoj naslonjenim delatnostima,
sa malom ponudom kvalitetnih radnih mesta i skromnim mogunostima generisanja eksternih
prihoda.
Rast atraktivnosti ruralnih sredina kao primamljivih mesta za ivot mladih porodica, usko je
povezana sa unapreenjem fizike infrastrukture, boljom dostupnou socijalnih usluga,
poboljanjem socijalne strukture i podrkom razvoju preduzetnitva. Nepotovanje specifinih
potreba sela i njegovih stanovnika, odsustvo sistemskih i bolje koordinisanih aktivnosti razliitih
aktera, nosi ozbiljnu pretnju za dodatno narastanje razvojnog jaza u odnosu na grad.
Dostupnost IPARD sredstava, jaanje socijalnog kapitala i trinih veza, osnaili bi ruralne
sredine i doprineli njihovom odrivom razvoju u budunosti. Velike razvojne anse, kako
poljoprivrede tako i ruralnih sredina, lee u stvaranju efikasnog sistema transfera znanja,
tehnologija i informacija, kao i inovativnim nainima korienja potencijala kulturnog naslea i
biodiverziteta.

3.1.3. Spoljni izazovi

a) Klimatske promene
Poljoprivredna proizvodnja se ve dui niz godina suoava sa brojnim izazovima
prouzrokovanim klimatskim promenama, budui da je poljoprivreda istovremeno i znaajan
uzronik i sektor koji najvie trpi efekte klimatskih promena. Predvianja su da se u budunosti
moe oekivati dalji porast temperature, promene koliine i rasporeda padavina, poveanje
varijabilnosti klimatskih parametara i pojava ekstremnih klimatskih dogaaja, kao to su sue,
poplave i olujni vetrovi. Iako su promene klime na globalnom nivou primeene jo pre nekoliko
decenija, a njihovi efekti na gajene biljne vrste, stoni fond, hidroloki balans, trokove
proizvodnje, proizvodne resurse i druge komponente agroekosistema dobro poznate, svest o
problemima i posledicama klimatskih promena na poljoprivredu je i dalje nedovoljno razvijena,
ulaganja u reavanje problema nesrazmerna, a sistematska multidisciplinarna istraivanja
zastupljena samo u najrazvijenijim zemljama16.
________
16
Adams et al. 1998
Uzimajui u obzir trendove promene klime i razliite meteoroloke i hidroloke pojave, oigledno
je da su promene klime na globalnom nivou dovele do znaajnih promena klimatskih
karakteristika Republike Srbije. Osmotrene srednje godinje temperature vazduha u poslednjih
50 godina pokazuju porast na teritoriji gotovo cele Republike Srbije, osim jugoistonog dela gde
je zabeleen pad. Porast temperature bio je vei u severnim nego u junim krajevima. Osim
toga, najvei porast temperature zabeleen je u prolenom, a najmanji u jesenjem periodu. U
istom periodu na veem delu teritorije, izuzev istonog i junog dela, zabeleen je neznatan
porast godinjih suma padavina. Najvea pozitivna promena je zabeleena na zapadu, a
najvea negativna na jugozapadu zemlje. Porast padavina zabeleen je tokom leta i jeseni sa
vrednostima viim u severnim nego u junim krajevima, dok je smanjenje padavina zabeleeno
tokom zime i prolea u severnim i istonim krajevima. Iako na prvi pogled zanemarive, ove
promene mogu imati negativan uticaj na poljoprivredu Republike Srbije.
Vei broj klimatskih modela predvia da Republika Srbija kao i ceo region Jugoistone Evrope,
oekuju znaajne promene klime u skorijoj budunosti. Prema regionalnim klimatskim

modelima, oekuje se porast prosene godinje temperature vazduha do kraja ovog veka od
2,4C do 2,8C prema optimistikom scenariju (A1B), odnosno od 3,4C do 3,8C prema
pesimistikom scenariju (A2). Porast temperature e po svoj prilici imati razliit trend tokom
razliitih godinjih doba, a znaajniji porast (3,2C-3,6C) se oekuje u letnjim mesecima. U
pogledu oekivanih promena u padavinama, situacija je neto sloenija. Prema A1B scenariju
oekuje se smanjene koliine padavina na celoj teritoriji Republike Srbije, uz neto manje
izraeno smanjene u AP Vojvodini i nekim delovima istone Srbije. Prema A2 scenariju u AP
Vojvodini bi se mogla poveati koliina padavina, a u ostalim delovima Republike Srbije
smanjiti, ili ostati ista. Neto novije projekcije klime - pokazuju sline opte trendove
temperature i padavina s tim to pokazuju znaajnije lokalne razlike17.
Klimatske promene snano utiu i na vodne resurse. Rezultati veeg broja modela pokazuju da
bi samo zbog promena u godinjoj sumi padavina moglo doi do smanjenja viegodinjeg
prosenog protoka vodotokova (do 2020. godine za 12,5%, a do 2100. godine za 19%). Ovo bi
dodatno moglo pogorati situaciju i smanjiti potencijale za navodnjavanje.
Osim uticaja na produktivnost gajenih biljaka, klimatske promene bi mogle dodatno oteati
poljoprivrednu proizvodnju preko ekspanzije ve postojeih prouzrokovaa bolesti i pojave novih
vrsta. Isto tako, moglo bi doi do promene geografske rasprostranjenosti tetnih insekata,
njihove reproduktivne sposobnosti, prezimljavanja, broja generacija, naina irenja, itd. Na
kraju, moglo bi doi do irenja korovskih vrsta van dosadanjeg areala rasprostranjenja to bi
izazvalo dodatne probleme u biljnoj proizvodnji. Sve ovo ukazuje na izuzetnu kompleksnost
uticaja klimatskih promena na poljoprivredu i, shodno tome, neophodnost razrade mera
adaptacije kako bi se izbegli ili barem ublaili njihovi negativni efekti.
Uee sektora poljoprivrede koji zavisi od vremenskih uslova u bruto nacionalnom dohotku
Republike Srbije znaajno je i 2005. godine iznosilo je 47,18%18. Privreda Republike Srbije se u
velikoj meri oslanja na delatnosti koje su zavisne od vremenskih uslova, pa je time ranjiva i na
klimatske promene. I pored toga, problemi koji mogu nastati kao posledica klimatskih promena i
njihov uticaj na privredu Republike Srbije nisu detaljno analizirani, jo uvek nije razraena
nacionalna strategija adaptacije na klimatske promene, a veina postojeih sektorskih strategija
i planova nije ozbiljnije razmatrala ovu problematiku.
________
17
Ruml et al., 2012
18
World Bank, 2005

b) Ekonomska globalizacija
Proces globalizacije izloio je poljoprivredni sektor fundamentalnim promenama. Ove promene
pruaju prilike za neke zemlje, ali donose opasnosti za druge. Dvadeset prvi vek e u sektoru
poljoprivrede biti okarakterisan: globalnom konkurencijom, ekspanzijom industrijalizovane
poljoprivrede, proizvodnjom diferenciranih proizvoda, izmenama u obimu i strukturi tranje za
hranom, formiranjem novih lanaca snabdevanja hranom, kao i rastuim proizvodnim rizikom.
Nijedna zemlja nee biti poteena niti u prilici da svoj sektor poljoprivrede regulie nezavisno
od drugih. U tom smislu globalna ekonomska kriza je dovela do globalne kontrakcije agregatne
tranje i time suzila trite sektoru poljoprivrede. Srpska poljoprivreda je dostignutim stepenom
liberalizacije i obimom meunarodne trgovine hranom ve integrisana u meunarodne tokove i
izloena efektima promena na svetskom tritu. Rast cena energenata, inputa, resursa
(zemljita) i tranje za hranom, kao i nestabilnost cena hrane na svetskom tritu, stvaraju
potpuno novo poslovno okruenje za poljoprivredni sektor Republike Srbije. S jedne strane,
porast tranje za poljoprivrednim proizvodima, posebno u azijskim zemljama sa rastuim
dohotkom, otvara prostor za rast izvoza, dok je na drugoj strani porastom trokova proizvodnje
dodatno ugroena ionako niska efikasnost i produktivnost poljoprivrede Republike Srbije.

Svemu navedenom treba dodati i uestalost skandala globalnih razmera vezanih za kvalitet
hrane. Ovakve pojave i trendovi zahtevaju preispitivanje odnosa prema poljoprivredi i afirmiu
koncepte koji zagovaraju vei fokus na lokalna trita i kratke lance snabdevanja.
Kao posledica liberalizacije domaeg trita, pojave velikih trinih lanaca na domaem tritu i
ubrzanja integracije u globalne tokove i u Republici Srbiji se kreiraju dugaki, visoko zahtevni
lanci snabdevanja u proizvodnji i distribuciji hrane. Njihova pregovaraka pozicija na tritu je
izuzetno jaka i jaa svakim danom, tako da oni postaju glavni akteri u oblikovanju uslova
poslovanja i nastupa na tritu. Ovakva situacija trenutno ograniava pristup tritu za veliki deo
proizvoaa koji nisu sposobni da ispune uslove vezane za implementaciju standarda kvaliteta,
kvantiteta i kontinuiteta snabdevanja, ili nisu u stanju da dovoljno snize cene kako bi dostigli
cenovnu konkurentnost. U takvim uslovima, alternativna strategija je orijentacija na kratke lance,
direktnu prodaju i sisteme koji se odnose na vrlo specifine proizvode, sa jasnim identitetom i
prepoznatljivim karakteristikama. Drugim reima, odgovor sektora poljoprivrede na opisana
kretanja na globalnom tritu treba traiti u inovativnosti, znanju i tehnolokom napretku.
Reenja koje se oekuju od domae nauke i inovatora treba da idu ka "lokalizovanju"
proizvodnje i trita, odnosno adaptaciji "uvezenih" tehnolokih reenja i trinih sistema ili
afirmaciji i tehnolokim reenjima koji bi domae proizvode uinili atraktivnijim i konkurentnijim
na spoljnom tritu.

v) lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Jedini multilateralni okvir u kome se postavljaju pravila i discipline za odvijanje meunarodne
trgovine jeste STO. U ovom momentu STO ima 159 zemalja lanica od ukupno 193 lanice UN.
Na lanice STO otpada preko 97% ukupne svetske trgovine robom, 97% bruto drutvenog
proizvoda, koji se stvori u svetu, 90% finansijskih transakcija, 92% telekomunikacionih i
informacionih tehnologija i 97% prava intelektualne svojine.
Osnovni cilj STO je da obezbedi da se meunarodna trgovina sprovodi na slobodan i predvidiv
nain stvaranjem operativnog i efikasnog multilateralnog trgovinskog sistema. STO nudi solidnu
pravnu osnovu zasnovanu na saglasnosti svojih lanica koje su pravila i discipline ove
organizacije uvele u svoj domai pravni sistem. Stoga su lanice usmerile svoje snage ka
liberalizaciji i olakanju meunarodne trgovine da bi obezbedile odrivi privredni rast. Saglasile
su se da bi prvi i najvaniji cilj trebalo da bude poboljanje ivotnog standarda i postizanje pune
zaposlenosti.
lanstvo u STO za zemlju znai da je usaglasila domae zakonodavstvo sa pravilima STO i
samim tim omoguila da njen spoljnotrgovinski sistem bude prepoznat od strane drugih zemalja
kao sistem u kome se potuju ista meunarodna pravila. Ono obezbeuje i stabilnost uslova
privreivanja u zemlji, ime se stvaraju privlaniji uslovi za potencijalne investitore. lanstvom u
STO zemlja je zatiena od mogunosti da druge zemlje kre STO pravila u trgovini sa njom, a
stie i mogunost da utie na proces odluivanja o prijemu novih lanica, ime moe da
sprovodi i svoje politike i ekonomske ciljeve.
Republika Srbija je u ovom momentu van ovog sistema i nema zatitu od, na primer,
ekonomskih sankcija ili nelegalnih mera koje bi neka druga zemlja protiv nje mogla da
sprovede. Imajui u vidu da je Republika Srbija mala zemlja koja u bilateralnim sporovima ima
malu pregovaraku snagu, sistem zatite u okviru STO je daleko efikasniji budui da se sporovi
reavaju sistemski na multilateralnom nivou (sistem STO pokazao se dosta efikasnim, dokaz je
to mnogo ee male i drave u razvoju tue velike i razvijene drave).
Republika Srbija je formalno otpoela proces pristupanja STO, nakon prihvatanja njenog
zahteva za otpoinjanje pregovora od strane Generalnog saveta STO, februara 2005. godine.
Tokom procesa pristupanja STO u Republici Srbiji su usvojeni brojni zakoni i drugi pravni akti,
kao npr. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 36/09, 36/11 - dr.

zakon i 88/11), Zakon o deviznom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 62/06, 31/11 i 119/12),
Zakon o akcizama ("Slubeni glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04,
135/04, 46/05, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12 i 47/13), Carinski zakon
("Slubeni glasnik RS", br. 18/10 i 111/12), Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik
RS", br. 36/11 i 99/11), set zakona u oblasti zatite intelektualne svojine (Zakon o autorskom i
srodnim pravima ("Slubeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 i 119/12), Zakon o patentima
("Slubeni glasnik RS", broj 99/11), Zakon o igovima ("Slubeni glasnik RS", br. 104/09 i
10/13) i dr.). Donoenjem Zakona o bezbednosti hrane ("Slubeni glasnik RS", broj 41/09),
Zakona o zdravlju bilja ("Slubeni glasnik RS", broj 41/09), Zakona o veterinarstvu ("Slubeni
glasnik RS", br. 91/05, 30/10 i 93/12) i dr., Republika Srbija je usaglasila propise koji reguliu
primenu sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih mera sa Sporazumom o primeni sanitarnih i
fitosanitarnih mera STO (SPS sporazum). Veoma je znaajna i sveobuhvatna revizija zakona
sprovedena u oblasti tehnikih propisa i standardizacije donoenjem Zakona o tehnikim
zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09), Zakona
o standardizaciji ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09), Zakona o akreditaciji ("Slubeni glasnik
RS", broj 73/10), Zakona o meteorolokoj i hidrolokoj delatnosti ("Slubeni glasnik RS", broj
88/10), kao i prateim podzakonskim propisima. Navedenim zakonima i propisima, Republika
Srbija se u potpunosti usaglasila sa principima iz Sporazuma o tehnikim preprekama trgovini
STO (TBT), a samim tim i sa odgovarajuim pravilima EU.
Generalno posmatrano, multilateralni pregovori su u zavrnoj fazi, a vreme njihovog okonanja
zavisi od unutranjeg faktora pod kojim se, pre svega, podrazumeva zakonodavna aktivnost i
usvajanje neophodnih preostalih propisa (novi Zakon o genetski modifikovanim organizmima,
kao i Zakon o autorskom i srodnim pravima radi usklaivanja sa propisima EU).
S obzirom na univerzalni karakter i lanstvo STO, nedvosmisleno se namee zakljuak da
Republika Srbija treba to pre da postane lanica ove meunarodne organizacije, tim pre to je
poznato da se protokom vremena uslovi za lanstvo pootravaju. Imajui u vidu da je lanstvo u
STO preduslov za lanstvo u EU, veoma je jasno da je bre ukljuivanje u meunarodne
ekonomske tokove kroz STO i EU daleko povoljnija za privredu, u smislu prilagoavanja
meunarodnoj konkurenciji i brem pristupu pogodnostima koje imaju lanice STO i EU.
Pristupni dokumenti, izmeu ostalog, sadrae listu konsolidovanih carinskih dabina za
poljoprivredu, na najviem nivou koji se kasnije nee moi korigovati na vie nacionalnim
zakonodavstvom. Izvesno je da e ukupan nivo carinskih dabina biti ispod nivoa koje su sada
u primeni, tj. ispod MFN carina. Istovremeno bie dogovoren najvei ukupni nivo podsticaja za
poljoprivredu koji su dozvoljeni pravilima STO, a koji je, po dosada obavljenim pregovorima,
povoljan za Republiku Srbiju.

g) Zajednika poljoprivredna politika - Zahtevi procesa integracije

Proces integracije u ZPP sastoji se od harmonizacije zakonodavstva, izgradnje i jaanja
institucija i reforme politike.
Harmonizacija zakonodavstva. Zemlja kandidat mora biti spremna da po pristupu sprovodi
celokupnu pravnu regulativu u odreenoj oblasti. ZPP je utemeljena na uredbama
(regulativama), koje nije potrebno direktno ugraivati u pravni poredak zemlje kandidata, ali se
one moraju potpuno sprovoditi. Mere ZPP-a veoma su zahtevne u pogledu institucionalne
izgradnje i implementacije (finansijske procedure, informatika podrka, kontrola, monitoring),
pa i u pogledu razumevanja i programiranja mera, ak i za administraciju, a pogotovo za same
korisnike. Zbog toga je preporuljivo da se i pre pristupa pravni sistem prilagodi primeni EU
mera, to zahteva i ozbiljne reforme i sutinska prilagoavanja.
Izgradnja institucija. Visoki standardi modernih javnih politika ugraeni su u sistem
implementacije ZPP. Uprava za agrarna plaanja (u EU Agencija za plaanje), sistem

informativno-administrativne kontrole, drugi organi i organizacije, kao i aktivnosti moraju biti

potpuno izgraene, to zahteva i znaajne administrativne, finansijske i kadrovske promene.
Reforma politike i podrka prestrukturiranju. Uspeno prilagoavanje podrazumeva da se
smanje negativni, a pojaaju pozitivni efekti EU integracija. Po pravilu, u svakoj zemlji znatan
deo mera nije kompatibilan sa ZPP-om, pa bi njihovo zadravanje do samog pristupa davalo
pogrene signale korisnicima. Potrebno je naglasiti da preuzimanje EU mera moe podravati
prestruktuiranje sektora poljoprivrede i njegovo prilagoavanje, zato je racionalno i korisno da
se politika postepeno prilagoava principima i zahtevima ZPP. To nije mogue bez reforme
politike i budetskog jaanja podrke poljoprivredi.

3.2. Vizija razvoja i strateki ciljevi

3.2.1. Vizija poljoprivrede i ruralnih podruja Republike Srbije
Analiza stanja u poljoprivrednom sektoru i ruralnim podrujima i detektovani spoljni i unutranji
razvojni izazovi za narednu deceniju, opredelili su razvojnu viziju, ciljeve i prioritetna podruja
delovanja Strategije.
Vizija razvoja poljoprivrede i ruralnih podruja Republike Srbije reflektuje projektovano stanje
sektora poljoprivrede koje elimo postii u narednoj deceniji, i kao takva predvia:
1) da u 2024. godini poljoprivreda Republike Srbije bude sektor iji je razvoj zasnovan na
znanju, modernim tehnologijama i standardima, koji domaim i zahtevnim stranim tritima nudi
inovativne proizvode, a proizvoaima obezbeuje odriv i stabilan dohodak;
2) da se prirodnim resursima, ivotnom sredinom i kulturnom batinom ruralnih podruja
upravlja u skladu sa principima odrivog razvoja, kako bi se ruralne sredine uinile primamljivim
mestom za ivot i rad mladima i drugim stanovnicima ruralnih podruja.
Realizacija ovako postavljene vizije podrazumeva uvaavanje nekoliko kljunih principa:
1. Odriva poljoprivreda je glavna orijentacija stratekog delovanja poljoprivredne politike, koja
multifunkcionalnu poljoprivredu vidi kao jednu od najvanijih privrednih grana u ruralnim
podrujima. U ovom kontekstu, potovanje principa odrivog razvoja sektora poljoprivrede
podrazumeva:
1) rast ekonomske efikasnosti sektora poljoprivrede, baziran na tehniko-tehnolokom napretku
i inovativnim proizvodima i reenjima,
2) odgovorno upravljanje resursima i njihovo ouvanje za naredne generacije, uz dugorono
bolje ouvanje biodiverziteta,
3) dostizanje blagostanja ruralnog stanovnitva kojim bi se zaustavilo dalje pogoranje
demografskih trendova; puno uvaavanje osetljivog poloaja mladih i ena na ruralnom tritu
rada, kao i socijalnog poloaja drugih osetljivih grupa;
2. Policentrini razvoj, baziran na uvaavanju razliitosti sistema proizvodnje i tipova
poljoprivrednih gazdinstva koji proizlaze iz heterogenih geografskih, prirodnih, socioekonomskih i drugih karakteristika ruralnih podruja Republike Srbije. Jednaka panja bie
posveena svim proizvoaima i drugim akterima ukljuenim u proizvodni lanac, koji svoju
perspektivu vide u poljoprivredi i prateim delatnostima oko nje. Posebna panja bie
posveena potovanju specifinih potreba poljoprivrednih proizvoaa u POURP,
poljoprivrednim gazdinstvima sa potencijalom za dalji rast trine proizvodnje i mladim
poljoprivrednicima;

3. Modernizacija organa i organizacija, sprovoenje ciljeva Strategije usko je povezano sa

neophodnou modernizacije organa i organizacija i njihovog osposobljavanja za efikasno
upravljanje javnim politikama. Neophodnost reformisanja institucionalnog okvira proistie iz
potrebe harmonizacije razliitih segmenata zakonodavstva i organizacione strukture MPZS, s
ciljem stvaranja sistemskog okvira spremnog da efikasno i transparentno sprovodi zacrtane
razvojne ciljeve i upravlja javnim fondovima. Poseban znaaj reformi institucionalnog okvira daje
injenica da je dostupnost pretpristupnih fondova uslovljena harmonizacijom nacionalnog
sistema upravljanja poljoprivrednom politikom sa EU standardima;
4. Stabilnost i konzistentnost poljoprivrednog budeta, ostvarivanje postavljenih stratekih
ciljeva zahteva neophodna prilagoavanja na strani budetske podrke poljoprivredi.
Nestabilnost podrke poljoprivredi u pogledu obima sredstava, namene i potencijalnih korisnika,
predstavlja ozbiljnu prepreku rastu konkurentnosti sektora poljoprivrede, smanjenju dohodovnih
rizika proizvoaa i dinaminijem reformisanju agrarne strukture. Prilagoavanje budeta
podrazumeva rast budetskih izdvajanja za poljoprivredu, promene u strukturi ukupne podrke
po stubovima i merama, ali i u domenu implementacionih mehanizama. Poeljna matrica kojoj
treba teiti je model podrke poljoprivredi i ruralnim podrujima po ugledu na ZPP, budui da
Republika Srbija tei lanstvu u EU.
Ostvarivanje vizije zahteva punu implementaciju Strategije, pri emu znaajno zavisi od razliitih
spoljnih uslova, kao to su postojanje politike stabilnosti i vladavine prava, reforme organa i
organizacija i jaanja kapaciteta administracije i stvaranja ambijenta za delovanje zakonitosti
trine ekonomije.

3.2.2. Strateki ciljevi

Saglasno viziji, a u skladu sa navedenim principima Strategije, utvreni su sledei strateki
razvojni ciljevi:
1. rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvoaa;
2. rast konkurentnosti uz prilagoavanje zahtevima domaeg i inostranog trita i tehnikotehnoloko unapreenje sektora poljoprivrede;
3. odrivo upravljanje resursima i zatita ivotne sredine;
4. unapreenje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima i smanjenje siromatva;
5. efikasno upravljanje javnim politikama i unapreenje institucionalnog okvira razvoja
poljoprivrede i ruralnih sredina.
Rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvoaa jedan od primarnih ciljeva srpske
poljoprivrede. Ostvarivanje ovog cilja podrazumeva da poljoprivredna proizvodnja mora biti
konkurentna, ekonomski efikasna, zasnovana na primeni visokih tehnologija, uvaavanju
veterinarskih i fitosanitarnih standarda, standarda zatite ivotne sredine i dobrobiti ivotinja.
Da bi poljoprivredni proizvoai i drugi uesnici u proizvodnom lancu uspeno odgovorili ovom
izazovu, poljoprivredna politika mora preuzeti obavezu da obezbedi i primeni odgovarajui set
mera s ciljem uspenog obezbeivanja dohodovne stabilnosti i sigurnosti zaposlenih u
poljoprivredi. U sutini odrivog razvoja i efikasnog restruktuiranja poljoprivrednog sektora je
postizanje adekvatnog, konkurentnog i stabilnog dohotka poljoprivrednih gazdinstava. Zbog
toga je cilj politike da poljoprivrednicima obezbedi proizvodne uslove koji omoguavaju efikasno
i racionalno odluivanje, sa minimalnim rizicima i mogunost ostvarivanja dohotka konkurentnog
ostalim delovima privrede.

Rast konkurentnosti uz prilagoavanje zahtevima domaeg i inostranog trita i tehnikotehnoloko unapreenje sektora poljoprivrede je permanentan cilj poljoprivredne politike
Republike Srbije, za koji postoji jako uporite u bogatim resursima, znaaju sektora za
nacionalnu ekonomiju i razvoj ruralnih podruja, kao i narastajuim mogunostima izvoza hrane.
Poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije ostvario je tokom protekle decenije
znaajan napredak u pozicioniranju na meunarodnom tritu. Regionalna konkurentnost
poljoprivrednog sektora u okviru trita CEFTA zemalja je na visokom nivou. Sa druge strane, u
trgovini sa EU i drugim tritima i pored suficita u razmeni, struktura izvoza nije zadovoljavajua.
Pored toga, dalja liberalizacija trgovine i globalizacija trita poljoprivrednih proizvoda zahtevaju
efikasnije mere podrke rastu konkurentnosti srpske poljoprivrede i veoj sposobnosti
proizvoaa da odgovore zahtevima savremenih potroaa, posebno onih sa visokim
dohotkom.
Aktivna uloga drave, kao i visoka inicijativa privatnog sektora, neophodni su preduslovi za
dinaminije restrukturiranje srpske poljoprivrede i prehrambene industrije, u sektore koji nude
inovativne i visokovredne proizvode, koji su trino fleksibilni i integrisani u privredno okruenje,
iji je razvoj zasnovan na znanju, odrivom i efikasnom korienju prirodnih i ljudskih resursa.
Odrivo upravljanje resursima i zatita ivotne sredine za poljoprivrednu proizvodnju osnova je
za obezbeenje dugorone prehrambene sigurnosti i doprinosi stabilnosti i kvalitetu domae
proizvodnje u uslovima sve veih rizika na globalnom tritu hrane. Specifini karakter
poljoprivredne proizvodnje, koji se ogleda u njenoj visokoj zavisnosti od obima i kvaliteta
prirodnih resursa koji su ogranieni i objektivno dati, sugerie da drava svojim autoritetom
treba da kreira uslove koji e doprineti ouvanju njihove vitalnosti za naredne generacije.
Neophodnost reakcije na klimatske promene, zatite poljoprivrednog zemljita od trajne
promene namene, smanjenja emisije gasova staklene bate, zatite biodiverziteta i tipinih
ruralnih pejzaa, racionalno korienje vodnih resursa, uma i drugih prirodnih potencijala
ruralnih sredina, zahtevaju definisanje nove politike podrke koja uvaava multifunkcionalnost
poljoprivrede.
Unapreenje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima i smanjenje siromatva, ravnopravniji udeo u
raspodeli dohotka i ekonomskih mogunosti, kao i njihov pravedniji drutveni poloaj, vani su
aspekti odrivog razvoja seoskih sredina kojem Republika Srbija tei. Strukturno reformisanje
sektora poljoprivrede i promene u socio-ekonomskoj strukturi neminovno vode nestajanju
jednog broja poljoprivrednih gazdinstava. Ovaj proces mora biti ekonomski odriv i ne sme se
odvijati na raun dalje degradacije ruralnih oblasti i pogoranja socijalne strukture zemlje.
Balansiran i socijalno odriv razvoj ruralnih sredina zahteva sinergiju i dobru koordinaciju svih
politika koje imaju dodira sa ruralnim sredinama i njihovim resursima. Ublaavanje problema za
one koji odlaze iz poljoprivrede i promovisanje obrasca jednakosti, moe znaajno doprineti
odrivom razvoju. Posebno velika odgovornost lei na agrarnoj politici, koja kroz regulisanje
strukturnih promena u sektoru treba da obezbedi stabilnost poljoprivredne proizvodnje,
prehrambene industrije i umarstva, kao vodeih sektora ruralne ekonomije, i time doprinese
ekonomskom razvoju ruralnih sredina i smanjenju jaza u odnosu na urbane centre. Naputanje
poljoprivrede i sela, kao zakonita posledica privrednog razvoja, povlai za sobom duboke
demografske debalanse i gubitak dela produktivnih resursa. Ove promene neminovno dovode
do ireverzibilnih procesa, koji se ogledaju u negativnim efektima u snabdevanju javnim dobrima
koje obezbeuje poljoprivreda i ruralne sredine. Stvaranje povoljnih uslova za ivot i rad mladih i
njihovo zadravanje u ruralnim sredinama, obezbeenje atraktivnijih radnih mesta i jednakih
mogunosti za njihove porodice, jedan je od osnovnih ciljeva politike koja treba da obezbedi
ravnomerniji regionalni razvoj Republike Srbije.
Ispunjenje stratekih ciljeva zahteva efikasno upravljanje javnim politikama i unapreenje
institucionalnog okvira razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina. Kompleksnost sektora
poljoprivrede, jaina izazova sa kojima sa suoava proizvodnja hrane i multidimenzionalni
aspekti uticaja poljoprivrede na socijalnu i ekonomsku strukturu, sugeriu da drava ne moe da
izbegne svoju ulogu u rukovoenju drutveno odgovornom i strukturno odrivom razvoju. U tom

smislu, uloga drave je da kreira ambijent e usmeravati odluke i ublaiti neeljene posledice
autonomnih odluka poljoprivrednika i drugih ruralnih stanovnika. Velika kompleksnost sistema
proizvodnje hrane i heterogenost uesnika u proizvodnom lancu zahtevaju da drava
odgovarajuim politikama reaguje na njihove potrebe. S druge strane, preduzetnika inicijativa,
inovativnost i motivisanost svih subjekata u sektoru poljoprivrede postaju okosnice njihovog
razvoja, koji mora biti ekonomski odriv i koji im mora omoguiti nezavisan opstanak na tritu.
Ostvarivanje postavljenih stratekih ciljeva zahteva razliite vrste intervencija, koje se mogu
svrstati u nekoliko stubova reformi:
1) unapreenje sistema upravljanja prirodnim resursima;
2) modernizacija objekata i opreme;
3) jaanje prehrambenog lanca i organa i organizacija za logistiku podrku sektoru
poljoprivrede;
4) uspostavljanje efikasnijih i operativnijih sistema za implementaciju postojeeg i kreiranja
novog znanja i njegovog transfera;
5) unapreenje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima diverzifikacijom ruralne ekonomije i
jaanjem socijalne strukture;
6) modernizacija organa i organizacija i prilagoavanje poljoprivredne politike modelu ZPP-a.

3.2.3. Prioritetna podruja stratekih promena

Realizacijom koncepta odrivog razvoja poljoprivrede i ostvarivanje postavljenih stratekih
ciljeva postii e se intervencijama u nekoliko prioritetnih podruja delovanja poljoprivredne
politike, kao to su:
1. stabilizacija dohotka poljoprivrednih proizvoaa;
2. finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja i upravljanje rizicima;
3. efikasno upravljanje zemljitem i poveanje dostupnosti zemljinih resursa;
4. unapreenje stanja fizikih resursa;
5. unapreenje sistema transfera znanja i razvoj ljudskih potencijala;
6. prilagoavanje i ublaavanje uticaja klimatskih promena;
7. tehnoloki razvoj i modernizacija poljoprivredne proizvodnje i prerade;
8. razvoj trinih lanaca i logistike podrke sektoru poljoprivrede;
9. zatita i unapreenje ivotne sredine i ouvanje prirodnih resursa;
10. ouvanje poljoprivrede, prirodnih i ljudskih resursa u POURP;
11. diverzifikacija ruralne ekonomije i ouvanje kulturne i prirodne batine;
12. unapreenje socijalne strukture i jaanje socijalnog kapitala;

13. modernizacija i prilagoavanje organa i organizacija i zakonodavstva;

14. unapreenje kvaliteta i bezbednosti proizvoda.
Odabir prioritetnih podruja intervencije proistekao je iz analize stanja i uoenih spoljnih i
unutranjih izazova sa kojima se sektor suoava. Odabrani prioriteti su u znaajnoj meri
prilagoeni strukturi budetske podrke po stubovima i grupama mera, predstavljenim u ovoj
strategiji u pododeljku Budetski plan 2014-2024. godine. Odabrana prioritetna podruja
delovanja mogu biti praena kombinacijom razliitih mera budetske podrke. S obzirom da su
pravni i sutinski okviri poljoprivredne politike podloni estim promenama, ovde su date
konceptualne definicije, koje imaju dugoroni strateki efekat, te se mogu primenjivati ak i kod
oekivanih promena u poljoprivrednoj politici u narednih deset godina.

3.2.4. Operativni ciljevi po prioritetnim podrujima

a) Prioritetno podruje 1. - Stabilizacija dohotka poljoprivrednih proizvoaa
Pitanje stabilizacije dohotka zaposlenih u poljoprivredi je klju poljoprivredne politike. Ovaj
problem se reava kroz podrku razvoju sektora poljoprivrede, ali priroda i specifinosti
poljoprivredne proizvodnje zahtevaju i drugaije oblike dravne intervencije u domenu brige za
dohodak poljoprivrednika. Naime, velika nestabilnost proizvodnje i cena izazvana uticajem
prirodnih uslova i globalnih ekonomskih trendova, niska konkurentnost nekih proizvoda ili
jednog dela proizvoaa, zahtevaju kompleksniji sistem podrke dohodovnoj stabilnosti nego
to ga spontani trini mehanizmi i standardni paket mera za rast proizvodnje moe obezbediti.
Poljoprivrednim proizvoaima u Republici Srbiji nedostaju stabilnost uslova proizvodnje i
dohotka. Njihov dohodak je, osim navedenim rizicima, izloen i drugim neizvesnostima koje sa
sobom nosi nedovoljno ureen poslovni ambijent. U cilju obezbeenja to pravednijih, jednakih
proizvodnih uslova za domae proizvoae, drava mora pokrenuti doputene mehanizme
podrke njihovom dohotku. Takva obaveza ujedno je deo prilagoavanja politici EU, koja ima
svoje naine i mehanizme dohodovne politike na koje se zemlja mora prilagoditi.
Predvieni operativni ciljevi za dostizanje stabilnijeg poljoprivrednog dohotka su:
1.1. obezbeivanje jednakih konkurentnih uslova za domae proizvoae u skladu sa
predvienim reenjima sadranim u spoljnotrgovinskim sporazumima Republike Srbije;
1.2. podrka za regulisanje trita u periodu poremeaja na tritu (safety net measures "bezbednosna mrea").
Principi i mehanizmi delovanja - Dva temeljna mehanizma za ostvarivanja navedenih ciljeva koji
e se primenjivati su: razliiti oblici direktne i indirektne podrke dohotku poljoprivrednim
proizvoaima (direktna plaanja) i trine intervencije. U domenu mera trine podrke osnovni
princip e biti potovanje STO kriterijuma doputene podrke i postepeno prilagoavanje
principima ZPP, sa jasno izraenom razvojnom notom podsticajnih mera. Nove mere podrke
koje se budu uvodile potovae navedene principe, dok e se mere koje nisu kompatibilne sa
STO i pravilima EU postepeno ukidati. U odnosu na postojei sistem podrke to bi znailo
preusmeravanje prema manje proizvodno vezanim plaanjima, koja razvojno deluju na
poljoprivredu, a omoguuju i efikasno prilagoavanje pristupanju EU.
Mere trino-cenovne podrke bie usmerene na stabilizaciju cena i dohotka u vreme
poremeaja na tritu (pad ili prekomerno dizanje cena). U takvim uslovima uvodie se razliite
interventne mere kojima e se podsticati dodatna potranja ili regulisanje ponude. Generalna
orijentacija e biti da se postepeno gradi i uvodi sistem "bezbednosne mree" za stabilizaciju
trita, po mehanizmima i principima koji vae u EU.

b) Prioritetno podruje 2. - Finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja i upravljanje

rizicima
Sistemski zahvati u postojei model podrke poljoprivredi i ruralnom razvoju i kreiranje
efikasnog modela finansiranja poljoprivrede moraju postati prioritet poljoprivredne politike. Da bi
se oni uspeno sproveli, neophodan je iri drutveni konsenzus o neophodnosti veeg ulaganja
u razvoj poljoprivrede i ruralnih podruja kao vanim segmentima nacionalne privredne,
ekonomske i socijalne strukture. Dugorona stabilnost raspoloivih finansijskih izvora za
podrku poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i ravnopravan i nesmetan pristup svih potencijalnih
korisnika finansijskom tritu, osnovni su preduslovi rasta investicione aktivnosti u sektoru
poljoprivrede. Bez specifinih finansijskih proizvoda i usluga koji omoguuju osiguranje od
proizvodnih i trinih rizika i motiviu poljoprivredna gazdinstva na nove investicije, ruralna
domainstva, poljoprivredna gazdinstva i ostali privredni subjekti ostaju preputeni zaduivanju
pod uslovima komercijalnih kredita. Odsustvo konkurentnih instrumenata tednje i drugih
finansijskih usluga u ruralnim podrujima dovodi do manje profitabilnih oblika tednje, ime se
dodatno umanjuju izgledi za njihov razvoj.
Predloeni operativni ciljevi na uspostavljanju efikasnijeg modela finansiranja su:
2.1. poveanje broja dostupnih shema podrke za razliite namene;
2.2. poveanje broja korisnika i obima raspoloivog finansijskog kapitala namenjenog razvoju
poljoprivrede i ruralnih podruja;
2.3. razvoj trita kredita i obezbeivanje boljeg pristupa kreditnim sredstvima za poljoprivredne
proizvoae, ukljuujui i nove oblike kreditiranja;
2.4. unapreenje sistema osiguranja i upravljanja rizicima prilagoenog reenjima doputenim
meunarodnim sporazumima.
Principi i mehanizmi delovanja - Uspostavljanje efikasnog sistema podrke poljoprivredi zahteva
znaajna institucionalna prilagoavanja u pravcu izgradnje i reformisanja poljoprivredi
prilagoenih finansijskih organizacija (jaanje garancijskih fondova) i finansijskih proizvoda
(osiguranje, kredit). Zadatak drave je da prilagodi zakonski okvir za lake obezbeenje
kolaterala, omogui stvaranje dijaloga i promociju inovativnih reenja na finansijskom tritu, ali,
pre svega, da obezbedi efikasnu i stabilnu budetsku podrku.

v) Prioritetno podruje 3. - Efikasno upravljanje zemljitem i poveanje dostupnosti

zemljinih resursa
Zemljite je osnovni i objektivno dat resurs za poljoprivrednu proizvodnju. Obim ovog resursa je
ogranien, a njegova kvalitativna svojstva se mogu korigovati samo do izvesne mere, pri emu
ne bez znaajnih trokova i posledica po ivotnu sredinu. S druge strane, razvoj poljoprivrednoprehrambenog sektora direktno zavisi od raspoloivosti faktora proizvodnje, posebno zemljita, i
mogunosti ravnopravnog pristupa svih privrednih subjekata ovom resursu pod jednakim
uslovima.
Poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji je tokom poslednje dve decenije zasnovana na
preteranom iscrpljivanju zemljita. Upotreba stajnjaka je nedovoljna, kao i ulaganja u popravku
fiziko-hemijskih osobina zemljita i ureenje zemljine infrastrukture. Kao posledica toga, kao
glavne pretnje po ouvanje zemljinih potencijala identifikovani su: trajni gubitak zemljita,
smanjenje organske materije, zakieljavanje, zbijenost, erozija, zagaenje, zaslanjivanje,
plavljenje i gubitak biodiverziteta. Pored toga, nedostatak sredstava za proirenje i ureenje
poseda, neadekvatna poreska politika, nezavren postupak povraaja imovine (restitucije) i

relativno dugotrajni postupci ostavinske rasprave, dodatno usporavaju proces izmene

poljoprivredne strukture i poveanja prosene veliine poseda.
U skladu sa navedenim, ouvanje i unapreenje plodnosti poljoprivrednog zemljita, kao i
kreiranje efikasnog sistema upravljanja zemljinim resursima, jedan su od prioriteta
poljoprivredne politike. Definisani operativni ciljevi su:
3.1. vei stepen korienja poljoprivrednih povrina;
3.2. poveanje zemljinog poseda i ukrupnjavanje parcela;
3.3. uspostavljanje funkcionalnog trita zemljita;
3.4. unapreenje zemljine infrastrukture;
3.5. poveanje meliorisanih povrina i unapreenje plodnosti zemljita;
3.6. ubrzanje povraaja imovine, odnosno restitucije (ukljuujui i zadrunu imovinu) i
(re)privatizacije;
3.7. smanjenje gubitka i degradacije zemljita;
3.8. kontrolisana prenamena poljoprivrednog zemljita;
3.9. efikasnije korienje zemljita slabijeg kvaliteta, odnosno neobradivog poljoprivrednog
zemljita;
3.10. sistematsko praenje kvaliteta zemljita;
3.11. uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja zemljitem (katastar, GIS, LPIS).
Principi i mehanizmi delovanja - Ostvarivanje navedenih operativnih ciljeva zahteva znaajne
promene zakonodavstva, poreske politike i budetskih podsticaja.
Usvajanjem i prilagoavanjem zakonskih okvira regulisae se odnosi u domenu prometa,
zakupa i nasleivanja zemljita, ali i obaveza odravanja zemljita u dobrim proizvodnim
uslovima. Poseban akcenat stavie se na zatitu poljoprivrednog zemljita, u smislu
ograniavanja pretvaranja najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljita u zemljite za druge
namene. Poreskom politikom i budetskim podsticajima podsticae se poveanje i konsolidacija
zemljita odrivih poljoprivrednih gazdinstava i uspostavljanje aktivnijeg trita zemljita.
Posebna panja bie posveena unapreenju kvaliteta zemljita i njegovih proizvodnih
sposobnosti. Osim uslovljavanja podrke proizvoaima potovanjem poljoprivredne prakse
koja pomae ouvanju zemljita u dobrim poljoprivrednim uslovima, podrae se i finansirati
projekti melioracija i unapreenja zemljine infrastrukture.
Poseban skup aktivnosti predvia se na jaanju institucionalnih kapaciteta za efikasno
upravljanje zemljitem, kao to je uspostavljanje funkcionalnih sistema evidencije, registara i
baza podataka (LPIS, zemljine knjige, pedoloke karte i dr.).

g) Prioritetno podruje 4. - Unapreenje stanja fizikih resursa

Postojee stanje fizikih resursa (mehanizacije, opreme, zasada, stonog fonda i objekata) je
nepovoljno. Oni su tehnoloki zastareli u meri da ne mogu da obezbede rast produktivnosti

sektora poljoprivrede i ispunjenost standarda zatite ivotne sredine i higijene. Osim toga,
uspean odgovor sektora poljoprivrede na izazove klimatskih promena, nemogu je bez
tehniko-tehnolokog unapreenja resursa, korienja novih boljih biljnih sorti, koje treba da
doprinesu izmeni proizvodne strukture, proizvodnih tehnologija i primene agrotehnikih mera. U
tom smislu, potrebno je predvideti racionalna, tipska reenja za tehniko-tehnoloko inoviranje
mehanizacije, opreme i objekata, prilagoena veliini poljoprivrednog gazdinstva, standardima
zdravstvene bezbednosti i dobrobiti ivotinja, kao i klimatskim promenama. Investicije u nove
zasade moraju pratiti preporuke rejonizacije voarskih i vinogradarskih proizvodnih podruja,
dok se u stoarskoj proizvodnji mora posvetiti panja unapreenju rasnog sastava stoke i
poboljanju selekcije.
Operativni ciljevi za realizaciju ovog prioriteta su:
4.1. tehniko-tehnoloka modernizacija objekata i opreme;
4.2. poveanje stonog fonda, poboljanje rasne strukture stada i bolja iskorienost genetikog
potencijala domaih ivotinja;
4.3. poveanje povrina pod viegodinjim zasadima (plantanim i matinim zasadima);
4.4. prilagoavanje sortimenta voaka i vinove loze proizvodnim uslovima i unapreenje
tehnologije proizvodnje;
4.5. unapreenje celokupnog sistema proizvodnje i distribucije sadnog i semenskog materijala;
4.6. uspostavljanje efikasnijeg sistema usluga u biljnoj i animalnoj proizvodnji;
4.7. unapreenje sistema zatite zdravlja i dobrobiti ivotinja i zdravlja bilja.
Principi i mehanizmi delovanja - Podrka tehniko-tehnolokom unapreenju sektora
poljoprivrede vrie se podsticajima za modernizaciju objekata, mehanizacije i opreme,
poveanje osnovnog stada i poboljanje rasnog sastava stoke, kao i podsticajima za
revitalizaciju starih i podizanje novih viegodinjih zasada. Posebna panja bie posveena
implementaciji inovativnih tehnolokih reenja i sistema proizvodnje.
Pored investicija u unapreenje stanja fizikog kapitala, znaajna panja e biti posveena
unapreenju standarda, kako sa aspekta prilagoavanja zakonodavnog okvira, tako i u smislu
uspostavljanja efikasnog sistema kontrole.
Radikalni zahvati u tehniko-tehnoloko unapreenje sektora poljoprivrede zahtevaju
mobilizaciju velikog broja drugih subjekata - PSSS, naunoistraivakih organizacija,
proizvoaa inputa i mnogih drugih. Za uspostavljanje i podsticanje saradnje meu njima, kao i
za uspostavljanje svih vrsta administrativno-tehnike podrke, primenjivae se irok spektar
generalnih mera podrke poljoprivredi.

d) Prioritetno podruje 5. - Unapreenje sistema transfera znanja i razvoj ljudskih

potencijala
Kreiranje i transfer znanja i tehnologija u poljoprivredi znaajni su za poveanje konkurentnosti
srpske poljoprivrede. Drava mora da uestvuje u predlogu i izboru naunih projekata u kojima
domai istraivai treba da kreiraju svetski konkurentna znanja i tehnologije iz oblasti
poljoprivrede, a koja moraju biti usklaena sa realnim potrebama korisnika.

Mora se vriti sistemska analiza kako potreba za odreenim znanjima, tako i povratnih
informacija o nainu prijema istih od strane korisnika. Jaanjem saradnje izmeu ustanova i
organizacija koje kreiraju znanje (fakulteti, instituti) sa onima koji podstiu, odnosno finansiraju
znanje i onih koji to znanje prenose olakalo bi put do krajnjeg korisnika. Zbog nedovoljnog
broja poljoprivrednih savetodavaca ukljuenih u proces prenoenja znanja treba izvriti
racionalizaciju savetodavnog rada u poljoprivredi (rad sa grupama, zadrugama, udruenjima,
kao i korienje svih vidova sredstava komunikacija).
Drava mora da obezbedi odvijanje neometanog transfera informacija i znanja neophodnih za
unapreenje poljoprivrede emu e doprineti postojei model transfera znanja preko PSSS iji
je osniva drava, a po potrebi ovaj sistem treba usavravati i iriti. Takoe, treba omoguiti i
pomoi privatne inicijative, odnosno da se komercijalizuje obavljanje savetodavnih poslova u
poljoprivredi gde god postoji obostrani interes poljoprivrednih savetodavaca i korisnika.
Tehnoloko unapreenje sektora poljoprivrede, investicije u nova znanja i tehnologije i njihov
transfer do neposrednih korisnika, neophodan su preduslov za smanjenje tehnolokog
zaostajanja poljoprivrede i borbu sa dva velika izazova poljoprivrede i prehrambene industrije
Republike Srbije - rast produktivnosti i prilagoavanje klimatskim promenama. Velike investicije
u nove tehnologije i znanja (opremu i ljudstvo) sa jedne strane, kao i rastue potrebe da se na
izazove klimatskih promena i globalnog trita efikasnije odgovori, sa druge strane zahtevaju
reakciju drave na planu obezbeenja efikasnog sistemskog okvira za kreiranje, promovisanje i
primenu modernih proizvodnih praksi, kao i inovacija u prateim sistemima od znaaja za
poljoprivredu.
U cilju pruanja pomoi proizvoaima da uvedu ove nove prakse i tehnologije, drava mora
nastojati da proiri obim savetodavnih usluga u poljoprivredi i programa istraivanja primerenih
lokalnim potrebama. Bolja povezanost i saradnja kreatora znanja (akademske i istraivake
zajednice) i aktera u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, od kljunog je znaaja kako bi se
osiguralo bre usvajanje novih dostignua od strane veeg broja korisnika. Nedovoljna
ukljuenost domae nauke u reavanje aktuelnih problema i izazova sektora poljoprivrede, nosi
rizik od prevelike zavisnosti sektora od stranih tehnologija.
Tehnoloko unapreenje sektora poljoprivrede zahteva, osim modernizacije fizikih resursa i
jaanje kompetencija zaposlenih u poljoprivredi odnosno njihovoj sposobnosti da primenjuju
nove tehnologije. Oslanjanjem iskljuivo na tradicionalna znanja i vetine, zaposleni u
poljoprivredi rizikuju dalju marginalizaciju svog ekonomskog i socijalnog statusa. Postojei
sistem kreiranja i transfera poljoprivrednog znanja, zahteva nova reenja kako bi mogao da
zadovolji ambiciozne zahteve koji se ovim stratekim dokumentom postavljaju pred
poljoprivredu Republike Srbije. Operativni ciljevi koji treba da doprinesu reformisanju sistema
stvaranja i transfera znanja su:
5.1. poboljanje obrazovne strukture radne snage na poljoprivrednim gazdinstvima;
5.2. jaanje i reorganizacija institucionalnih kapaciteta;
5.3. jaanje i funkcionalno povezivanje svih aktera sistema za kreiranje i transfer znanja;
5.4. tehniko i kadrovsko unapreenje ustanova i organizacija ukljuenih u sistem kreiranja i
transfera znanja u skladu sa potrebama razvoja poljoprivrede i implementacije Strategije;
5.5. proirenje ponude obrazovnih i trening programa svih nivoa i tipova obrazovanja;
5.6. jaanje kapaciteta za prihvat znanja, kroz razvijanje svesti i motivisanosti za obrazovanjem.

Principi i mehanizmi delovanja - Unapreenje sistema kreiranja i transfera znanja podsticae se

kroz opte mere podrke poljoprivredi, kao i sredstvima drugih resornih ministarstava.
Zakonskim reenjima i reformama institucionalnog okvira podrae se kreiranje efikasnog
sistema transfera znanja i informacija, koji e moi da odgovori na probleme i potrebe korisnika.
Razvojem sistema monitoringa i evaluacije transfera znanja, kao i funkcionalnim povezivanjem
svih aktera u ovom sistemu omoguie bolje i efikasnije korienje resursa. Posebna panja
bie posveena razvoju mehanizama i procedura za uee predstavnika sektora poljoprivrede
u odluivanju o projektima od posebnog nacionalnog interesa u saradnji sa nadlenim resornim
ministarstvima, kako u domenu primenjenih istraivanja, tako i u obrazovnim programima i
savetodavnim uslugama za kojima se ukau potrebe.
Da bi se odgovorilo na sve zahteve razvoja poljoprivrede i implementacije Strategije treba
proiriti ponudu obrazovnih i trening programa iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Podrae se priprema i korienje savremenih alata za obavljanje savetodavnih poslova u
poljoprivredi, unapreenje savetodavnih modula i inovativnih pristupa u obrazovanju i obukama
iz oblasti poljoprivrede.
Afirmacija poljoprivrednog obrazovanja i profesionalnog usavravanja poljoprivrednika imae
posebnu panju, kao i njihova motivisanost da se usavravaju i usvajaju nova reenja, koja e
biti posebno podsticana. Vrie se promocija savetodavstvenih poslova u poljoprivredi da bi se
afirmisala i prepoznala uloga PSSS.

) Prioritetno podruje 6. - Prilagoavanje i ublaavanje uticaja klimatskih promena

Razvoj poljoprivrede e u budunosti biti jo vie suoen sa posledicama klimatskih promena.
Oekuje se da via koncentracija ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bate,
porast temperature, promene reima godinjih i sezonskih padavina i vea uestalost
ekstremnih temperatura, neminovno utie na obim proizvodnje i kvalitet hrane, stabilnost
prinosa i ivotnu sredinu. Pored toga, oekuju se i posledice u vidu smanjene dostupnosti vode,
uestalih pojava bolesti i tetoina, kao i na smanjenje kvaliteta zemljita. Svi ovi efekti e imati
znaajne posledice za prinose, proizvodnu strukturu poljoprivrede, a samim tim i prehrambenu
sigurnost i bezbednost. U takvim okolnostima neminovno narastaju rizici za prihode
poljoprivrednih gazdinstava, kvalitet ivota i socio-ekonomski status ruralnih domainstava.
Operativni ciljevi koji treba da pomognu efikasnijem suoavanju proizvodnje hrane sa ovim
izazovom su:
6.1. praenje klimatskih promena, kreiranje mera adaptacije i adekvatnih mera usmerenih na
smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate iz poljoprivredne proizvodnje;
6.2. unapreenje i prilagoavanje tehnologije proizvodnje;
6.3. tehnika poboljanja zemljita, objekata i opreme;
6.4. jaanje svesti o klimatskim promenama, njenim posledicama i potrebama njihovog
reavanja.
Principi i mehanizmi delovanja - Veliki izazov za poljoprivrednu politiku e biti da pronae
adekvatne mehanizme podrke tehniko-tehnolokim reenjima koja spreavaju ili umanjuju
efekte klimatskih promena, kao i da odgovori izazovu potrebe rasta proizvodnje hrane.
Prilagoavanje poljoprivrede efektima klimatskih promena podsticae se institucionalnim
reenjima u domenu definisanja standarda i sistema permanentnog praenja efekata klimatskih
promena, podrke naunim inovacijama i disemnaciji znanja i informacija iz ove oblasti.

Podrka investicijama u sektoru poljoprivrede posebno e uvaavati primenu tehnologija sa

niskim posledicama po ivotnu sredinu i globalno zagrevanje. Tehnologije i prakse (primena
agrotehnikih mera, sortiment, sistemi gajenja i upravljanja) koje doprinose smanjenju uticaja
globalnog zagrevanja imae prioritet, a inovativna reenja bie posebno nagraivana i
podsticana.

e) Prioritetno podruje 7. - Tehnoloki razvoj i modernizacija poljoprivredne proizvodnje

i prerade
Unapreenje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora zahteva podrku
restrukturiranju, razvoju i inovacijama du itavog prehrambenog lanca. Modernizacija i
tehnoloki razvoj sektora (osim kapitalnih investicija u resurse, fiziki kapital i transfer znanja),
podrazumeva i primenu modernih proizvodnih tehnologija u sektoru prerade. Poseban znaaj za
poljoprivredu Republike Srbije ima unapreenje konkurentnosti preraivakog sektora, koji bi
trebalo da bude to vie baziran na domaim sirovinama i postizanju to vie dodate vrednosti,
kako bi rasla izvozna konkurentnost.
Operativni ciljevi koji vode realizaciji ovog prioriteta su:
7.1. unapreenje tehnologije i efikasniji sistem prenoenja iskustva i inovacija;
7.2. kreiranje novih znanja, tehnologija, proizvoda i usluga prilagoenih lokalnim uslovima;
7.3. rast obima proizvodnje i kvaliteta svih inputa domaeg porekla;
7.4. poveanje produktivnosti i efikasnosti u proizvodnji na svim nivoima u lancu proizvodnje
hrane;
7.5. jaanje sposobnosti prehrambene industrije za kreiranje proizvoda vie dodate vrednosti uz
upotrebu domaih sirovina;
7.6. unapreenje sistema i promocija proizvoda sa oznakama kvaliteta;
7.7. tehniko-tehnoloko unapreenje skladinih i preraivakih kapaciteta zadruga s ciljem
proizvodnje prepoznatljivih zadrunih proizvoda standardnog kvaliteta;
7.8. unapreenje tehniko-tehnolokih performansi prehrambenog sektora i kreiranje novih
proizvoda u prehrambenom lancu.
Principi i mehanizmi delovanja - Osnovni mehanizmi podrke u ovoj oblasti bie fokusirani na
rast produktivnosti i efikasnosti u proizvodnji i preradi hrane. Podrka e biti namenjena rastu
kapaciteta agroindustrije kako bi zadovoljila standarde kvaliteta i osposobila proizvoaa za
uee u emama kvaliteta i promotivnim aktivnostima. Podsticaji e biti na raspolaganju
proizvoaima koji dobrovoljno uestvuju u EU ili nacionalnim programima dizajniranim za
poboljanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i proizvodnih procesa, koji garantuju kvalitet
svojih proizvoda u smislu: zatienih geografskih oznaka i oznaka porekla za poljoprivredne i
prehrambene proizvode, uverenja o specifinim karakteristikama poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda, organsku proizvodnju i odgovarajuim indikacijama za nju i sl. Uz to, podrka e biti
mogua i za aktivnosti grupa proizvoaa koje su namenjene informisanju potroaa i promociji
proizvoda proizvedenih u okviru ema kvaliteta. Paralelno e biti podsticani i poljoprivrednici da
se prilagode uvoenju zahtevnih standarda EU, koji jo uvek nisu ukljueni u nacionalno
zakonodavstvo, posebno u pogledu zatite ivotne sredine, javnog zdravlja, zdravlja ivotinja i
biljaka, dobrobiti ivotinja i bezbednosti hrane. Uspostavljanjem sistema podrke i intenzivne
saradnje sa naunoistraivakim organizacijama, PSSS i nadlenim organima uspostavie se i

promovisati kreiranje i transfer novih znanja i tehnologija u oblasti poljoprivrede i ruralnog

razvoja.

) Prioritetno podruje 8. - Razvoj trinih lanaca i logistike podrke sektoru

poljoprivrede
Rast konkurentnosti poljoprivrede snano je zavisan od formiranja efikasnog trinog lanca, koji
ukljuuje irok spektar novih proizvoda, usluga i aktera. Razvoj i unapreenje trinog lanca u
svim njegovim segmentima, treba da doprinese jaanju efikasnosti sektora poljoprivrede i
njegovoj sposobnosti da tritu isporui kvalitetnu i bezbednu hranu za potroae. Cilj je da se
formira efikasan sistem veza u proizvodnom lancu, koji e garantovati i promovisati najbolje
proizvodne prakse i omoguiti efikasno upravljanje proizvodima posle etve. Savremeni sistemi
maloprodaje iz osnova menjaju tehniku infrastrukturu i preduzetniko ponaanje uesnika u
poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Prehrambeni lanac u Republici Srbiji je u ovom
momentu izuzetno fragmentisan i nedovoljno organizovan, kako na strani proizvodnje tako i na
strani prerade, sa oiglednim deficitom organa i organizacija za pruanje adekvatne i
sofisticirane logistike podrke. Kao takav, on izvesno predstavlja pretnju daljem rastu
konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora.
Obaveze proizvoaa da se prilagoavaju zahtevima potroaa u pogledu kvaliteta i sledljivosti
hrane e narastati, posebno sa pojavom novih veleprodajnih sistema iji zahtevi po pravilu
nadilaze postojee standarde na domaim tritima. Stvaranjem uslova za potovanje zahteva
velikih prodajnih sistema, umanjie se rizik da domai proizvoai budu iskljueni iz ovog
rastueg segmenta trita. Nezavisno od odabranog modela prilagoavanja (smanjenje
trokova proizvodnje ili poveanje dodate vrednosti proizvoda) neophodna je bolja vertikalna
koordinacija i unapreenje postojee logistike u lancu proizvodnje hrane. Razvojem i
unapreenjem trinog lanca i pratee logistike podrke, stvaraju se uslovi za ravnopravniji
pristup tritima (roba, kapitala i informacija) svih proizvoaa, nezavisno od veliine i tipa
poljoprivrednog gazdinstva; olakava se uvoenje i primena ema kvaliteta, kreiranje inovativnih
reenja i proizvoda, njihovo brendiranje i promocija.
Operativni ciljevi koji vode realizaciji ovog prioriteta su:
8.1. razvoj novih usluga u prehrambenom lancu i jaanje logistike infrastrukture u proizvodnji
hrane;
8.2. poveanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava za ukljuivanja u globalne trine lance
(snabdevanje trgovinskih lanaca);
8.3. jaanje motivacije proizvoaa za raznim oblicima udruivanja;
8.4. osnaivanje kapaciteta zadruga kako bi postale finansijski, trini i savetodavni servis
zadrugara;
8.5. jaanje vidljivosti, odnosno prepoznatljivosti domaih proizvoda na tritu;
8.6. jaanje izvoznih performansi sektora poljoprivrede;
8.7. jaanje horizontalnih i vertikalnih veza u proizvodnom lancu, zasnovanih na trinim
principima;
8.8. smanjenje prisustva sive ekonomije;
8.9. jaanje i razvoj trinih organizacija.

Principi i mehanizmi delovanja - Zadatak je poljoprivredne politike da formulie i sprovodi mere i

reenja koja e doprineti poboljanju efikasnosti trinog lanca. U vezi s tim, drava e
preduzeti niz aktivnosti na unapreenju institucionalnog okvira i podrke svim vidovima
poslovnog povezivanja i udruivanja. Dravna podrka jaanju proizvodnog lanca primenjivae
se kroz podrku jaanju kapaciteta i efikasnosti trinih organizacija i njihove infrastrukture,
razvoj sistema trinih informacija, kao i podrci proizvoaima u oblasti udruivanja,
marketinga i upravljanja procesom nakon etve. Dravna podrka jaanju integrisanosti
proizvodnog lanca bie usmerena na pomo u kofinansiranju poetnih administrativnih trokova
i marketinkih aktivnosti. Posebna panja treba da bude posveena podrci udruenja
proizvoaa i osposobljavanju za uee u emama kvaliteta. Setom zakonskih reenja i
kontrolnim mehanizmima, drava e permanentno raditi na suzbijanju sive ekonomije.

z) Prioritetno podruje 9. - Zatita i unapreenje ivotne sredine i ouvanje prirodnih

resursa
Jasna strategija i politika upravljanja prirodnim resursima od presudne su vanosti za odrivo
upravljanje zatitom ivotne sredine i za dugoroan i stabilan ekonomski rast. Odgovarajui
politiki okvir i podsticajni programi doprinose veoj odgovornosti i racionalnijoj upotrebi
prirodnih resursa, kao i aktivnijem ueu u sprovoenju aktivnosti vezanih za probleme ivotne
sredine. Tranzicionim drutvima, kakvo je srpsko, po pravilu nedostaju jasni politiki okviri
kojima bi pitanja zatite ivotne sredine bila adekvatno inkorporirana u ekonomske aktivnosti,
ukljuujui, pre svega, poljoprivredu. U nadlenosti drave je da obezbedi uspostavljanje
odgovarajuih pravnih okvira, implementacionih mehanizama i podsticajnih mera, te da oni
budu koherentni sa preuzetim meunarodnim obavezama. U tom smislu, ova strategija obraa
posebnu panju na reforme koje je neophodno sprovesti s ciljem podsticanja odrive
poljoprivredne prakse (agroekoloke mere, agroumarstvo, integrisano upravljanje prirodnim
resursima, integralna zatita bilja, plodnost zemljita, odrivo upravljanje vodama, organska
poljoprivreda), primenu zakona i propisa za spreavanje zagaenja, ouvanje zemljita i voda,
kontrolu neselektivne konverzije poljoprivrednog zemljita u druge svrhe, zatitu uma i oblasti
sa visokovrednim prirodnim resursima. Predvieni operativni ciljevi za realizaciju prioritetnog
podruja vezanog za zatitu i unapreenje stanja ivotne sredine su:
9.1. zatita voda od negativnih uticaja poljoprivrede;
9.2. vea primena poljoprivrednih praksi (primena agrotehnikih mera i tehnologije) povoljnih po
ivotnu sredinu;
9.3. uspostavljanje i promovisanje sistema integralne proizvodnje;
9.4. unapreenje organske proizvodnje, sistema kontrole, sertifikacije i nadzora u organskoj
proizvodnji;
9.5. podizanje svesti o znaaju korienja obnovljivih izvora energije i proizvodnji energetskih
useva;
9.6. kontrolisano upravljanje otpadom iz primarne poljoprivredne proizvodnje;
9.7. razvoj i unapreenje sistema upravljanja sporednim proizvodima prehrambene industrije;
9.8. ouvanje i odrivo upravljanje biljnim i ivotinjskim genetikim resursima;
9.9. ouvanje pejzaa, poljoprivrednih podruja visoke prirodne vrednosti i njihovih resursa.

Principi i mehanizmi delovanja - Reavanje pitanja zatite i unapreenja stanja ivotne sredine
spada u univerzalne, opte principe koji se uvode u sve mere i sva podruja intervencije nove
poljoprivredne politike. U okviru agroekoloke politike koristie se finansijski podsticaji, kao i niz
aktivnosti na jaanju svesti proizvoaa o neophodnosti zatite i poboljavanja stanja prirodnih
resursa na povrinama kojima gazduju. Ovo podrazumeva zatitu i ouvanje zemljita, kvaliteta
vazduha, podzemnih i povrinskih voda, stanita i divljeg ivotinjskog i biljnog sveta,
tradicionalnih ruralnih predela i poljoprivrednih zemljita visoke prirodne vrednosti. Agroekoloki
zahtevi i plaanja e se prilagoditi karakteristikama odreenih poljoprivrednih sistema i
ekolokim uslovima, a agroekoloke politike e se kreirati prema specifinim nacionalnim,
regionalnim i lokalnim potrebama. Ovaj problem bie reavan sinergetskim dejstvom niza mera,
kao to su: postavljanje posebnih kriterijuma za podrku investicijama, posebnim podsticajnim
programima u oblasti energetike, tehnolokog unapreenja proizvodnih procesa, kao i
posebnim podsticajima za uvoenje ekoloke tehnologije.
Posebna grupa mera, mere agroekoloke podrke (organska proizvodnja, zatita biodiverziteta,
zatita voda itd.) ukljuivae kompenzaciona plaanja za proputenu dobit zbog brige o ivotnoj
sredini, posebno za poljoprivredna gazdinstva i podruja koja imaju kapacitet da ponude ove
proizvode i usluge. Politika podrke u narednom periodu postepeno e preuzimati obrise
sistema harmonizovanog sa EU, to zahteva jaanje kapaciteta administracije u domenu
sprovoenja i monitoringa agroekolokih shema.

i) Prioritetno podruje 10. - Ouvanje poljoprivrede, prirodnih i ljudskih resursa u

POURP
Znaajan deo ruralnog prostora Republike Srbije suoen je sa niskom produktivnou
poljoprivrede i socio-ekonomskom marginalizacijom, nastalim usled geografskih, odnosno
drugih ogranienja. Istovremeno, ova podruja esto spadaju u kategoriju podruja HNVF i
karakterie ih vea primena tradicionalne poljoprivredne prakse koja doprinosi boljem ouvanju
ivotne sredine. Poljoprivrednicima u ovim podrujima neophodna je pomo kako bi i dalje ostali
u sektoru poljoprivrede, nastavili da koriste zemljite i odravaju ga u dobrim proizvodni
uslovima, kako bi doprinosili ouvanju ruralnih pejzaa, primenjivali i promovisali tradicionalne
sisteme proizvodnje.
Operativni ciljevi za realizaciju ovog prioritetnog podruja su:
10.1. ouvanje i jaanje vitalne socijalne strukture u POURP;
10.2. izjednaavanje ekonomskih uslova poljoprivrednih proizvoaa u POURP sa onima koje
imaju proizvoai u ostalim podrujima;
10.3. revitalizacija i ouvanje panjakih povrina (kao elementa pejzaa i resursa za
proizvodnju).
Principi i mehanizmi delovanja - Podrka poljoprivredi u POURP treba da obezbedi ravnopravan
ekonomski poloaj proizvoaa u ovim podrujima u odnosu na one u ostalim sredinama.
Podrka e biti zasnovana na nadoknadama za vee trokove proizvodnje, odnosno izgubljene
prihode usled nepovoljnijih proizvodnih uslova. Cilj podrke e biti obezbeenje konkurentnosti
poljoprivredne proizvodnje i u tim podrujima.
Osim podrke ostvarivanju ravnopravnog dohotka svih proizvoaa, mere podrke POURP bie
kreirane na nain da zadovolje specifine ciljeve ruralnih podruja, kako one vezane za
ouvanje ivotne sredine, tako i one vezane za ouvanje ruralnog ambijenta i socijalne
strukture. Ostvarivanje ovako kompleksnih ciljeva zahteva da se vrste podrke prilagode
tipovima proizvodnje i poljoprivrednih gazdinstava, njihovoj lokaciji, kao i strukturi aktivnosti na
poljoprivrednom gazdinstvu. Implementacija takve vrste podrke zahteva uspostavljanje

neophodnih informacionih sistema (posebno POURP podruja po kriterijumima EU, LPIS,

registri stoke i dr.).

j) Prioritetno podruje 11. - Diverzifikacija ruralne ekonomije i ouvanje kulturne i

prirodne batine
Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti i dohotka transformie ruralnu ekonomiju tako to je
udaljava od aktivnosti primarnog sektora poljoprivrede, ka industriji i tercijarnim delatnostima.
Vea ponuda radnih mesta i mogunosti zapoljavanja u delatnostima izvan poljoprivrede,
otvaraju prostor za strukturne promene i rast produktivnosti poljoprivrede. Istovremeno,
diverzifikacijom ruralne ekonomije i smanjenjem zavisnosti od poljoprivrednog dohotka,
obezbeuju se uslovi za stabilniji dohodak i onih poljoprivrednih gazdinstava iji je opstanak u
poljoprivredi neizvestan. Na taj nain, ruralne sredine postaju ekonomski i socijalno manje
ranjive. S druge strane, diversifikacijom privrednih aktivnosti u ruralnim sredinama proiruje se
spektar usluga dostupnih ruralnom stanovnitvu, kao i usluga i proizvoda zasnovanih na
tradicionalnim znanjima, tehnologijama, prirodnim resursima i kulturnoj batini, koje ruralna
podruja pruaju na tritu.
Poljoprivredna politika sama po sebi je nedovoljno efikasna u reavanju rastuih socijalnih
problema ruralnih podruja, to je delimino posledica promenjenih funkcija poljoprivrede u
generalnom kontekstu odrivog razvoja i multifunkcionalne poljoprivrede. Sloeni socijalni
izazovi ruralnih sredina moraju se reavati u kombinaciji sa drugim javnim politikama. Domen
uticaja poljoprivredne politike u oblasti ruralnog razvoja, odnosi se na pronalaenje reenja za
mala poljoprivredna gazdinstva i ublaavanje posledica strukturnih promena na njihov opstanak.
Poljoprivrednom politikom podstie se mogunost ostvarivanja dodatnih prihoda seoskih
domainstva u okviru poljoprivrede i srodnih delatnosti. Polazei od navedenog, definisani su
sledei operativni ciljevi:
11.1. raznovrsnija ponuda proizvoda i usluga seoskih domainstava;
11.2. razvoj ruralnog turizma;
11.3. rast broja proizvoda i usluga zasnovanih na lokalnom identitetu ruralnih sredina;
11.4. zatita i ouvanje kulturnog naslea;
11.5. osnaivanje vertikalne i horizontalne koordinacije aktera u ruralnom razvoju;
11.6. unapreenje komunalne i zemljine infrastrukture.
Principi i mehanizmi delovanja - Podrka razvoju ruralne ekonomije i zatite prirodnog i
kulturnog naslea e u budunosti dobijati sve vie na znaaju, ne samo kroz vei fokus u
politici ruralnog razvoja, ve i uspostavljanjem mehanizama za bolju koordinaciju sa drugim
javnim politikama. Merama politike ruralnog razvoja podsticae se zapoinjanje novih,
nepoljoprivrednih aktivnosti lanova poljoprivrednog gazdinstva, investicijama u fiziki kapital
(opremu, objekte, infrastrukturu) i unapreenje ljudskog potencijala. Obezbeivanje niza tipova
pomoi za kreiranje dodatne vrednosti lokalnim proizvodima, ukljuujui i podrku za poslovne
mree, marketing kolektivnih proizvoda i usluga, brendiranje lokalnih proizvoda, unapreenje
kvaliteta lokalnih proizvoda i razvoj zanatskih objekata za preradu. Ovi tipovi pomoi bie
finansijski podsticani.
Paralelno sa navedenim, podravae se informativne kampanje na jaanju svesti, disemenaciju
informacija i pruanju savetodavne podrke u poljoprivredi poljoprivrednim gazdinstvima
zainteresovanim za proirenje aktivnosti van poljoprivrede. Pored toga, pruae se razliite
vrste investicione i savetodavne podrke u poljoprivredi zainteresovanim za osnivanje mikro

pravnih lica, razvoj turizma i prateih delatnosti, ime e ruralna podruja biti u prilici da ponude
atraktivnija radna mesta mlaoj i obrazovanijoj populaciji. Unapreenje kvaliteta ivota seoskog
stanovnitva podsticae se podrkom za ureenje i renoviranje ruralnog ambijenta, ouvanje
kulturnog naslea i prirodnog bogatstva, kroz projekte zatite, konzervacije i promocije lokalne
arhitekture, pejzaa i drugih kulturnih, istorijskih i prirodnih vrednosti.

k) Prioritetno podruje 12. - Unapreenje socijalne strukture i jaanje socijalnog kapitala

Socijalna struktura ruralnih podruja reflektuje odnose razliitih subjekata ili grupa u ruralnim
sredinama, njihove obrasce ponaanja i uloge, i kao takva znaajno utie na mnoge vane
aspekte ruralnog razvoja. Cilj unapreenja socijalne strukture i socijalnih prilika ruralnih sredina
je jaanje unutranjih potencijala ruralnih zajednica, odnosno jaanje njihovog kapaciteta za
zajedniko organizovanje i delovanje. Na taj nain lokalne zajednice se osposobljavaju da
samostalno upravljaju sopstvenim razvojem, bolje artikuliu razvojne probleme svojih sredina,
sa veim lobistikim potencijalom zagovaraju interese svojih graana i nude inovativna reenja
na poboljanju kvaliteta ivota svojih graana. Stvaranjem kritine mase lokalnih aktera
osposobljenih da preuzmu odgovornost za kreiranje razvoja svoje zajednice i da uzmu aktivno
uee u tom procesu, jaa se socijalna struktura ruralnih zajednica i njihov unutranji razvojni
potencijal. U skladu sa tim, postavljeni operativni ciljevi su:
12.1. zaustavljanje negativnih demografskih trendova u ruralnim podrujima;
12.2. mobilisanje lokalnih ljudskih i socijalnih potencijala organizovanjem lokalnih akcionih grupa
i LEADER pristupa;
12.3. promovisanje zadrunog organizovanja i ukljuivanja zadruga u lokalne akcione grupe;
12.4. jaanje regionalne prekogranine saradnje za unapreenje socio-ekonomskog razvoja;
12.5. vea dostupnost socijalnih usluga ruralnoj populaciji;
12.6. smanjenje ruralnog siromatva i poboljanje poloaja depriviranih slojeva ruralnog
stanovnitva;
12.7. unapreenje socijalnog statusa poljoprivredne radne snage;
12.8. ukljuivanje malih poljoprivrednih gazdinstava u sisteme podrke;
12.9. afirmacija preduzetnitva ena i mladih u ruralnim sredinama;
12.10. obezbeivanje afirmacije razliitosti (nacionalnih, verskih, kulturnih, socijalnih i dr.) u
ruralnim sredinama.
Principi i mehanizmi delovanja - U definisanju aktivnosti i mera za ostvarenje ovog cilja,
posebna panja bie posveena jaanju lokalnih akcionih grupa, u smislu unapreenja njihovih
resursa i ekspertize. Kroz ove vidove podrke uvodie se inovativne mogunosti upravljanja
putem jaanja lokalne inicijative i odozdo na gore (bottom-up) pristupa ruralnom razvoju. Svi
vidovi lokalnih partnerstava vezanih za promociju i aktivaciju lokalnih vrednosti i proizvoda,
unapreenje socijalnog statusa deprivilegovanih delova ruralnih zajednica i reavanje drutvene
iskljuenosti, bie promovisani i finansijski podsticani u saradnji sa drugim dravnim organima.
Pored toga, bie podsticano kreiranje lokalnih razvojnih strategija i akcionih planova na
reavanju razvojnih problema i ostvarenja boljih veza urbanih i ruralnih podruja.

l) Prioritetno podruje 13. - Modernizacija i prilagoavanje organa i organizacija i

zakonodavstva
Izgradnja novih i prilagoavanje postojeih organa i organizacija deo su neophodnih reformi
koje treba da doprinesu jaanju kapaciteta za upravljanje javnim politikama u poljoprivredi i
ruralnom razvoju. Uprkos znaajnom napretku, posebno u domenu reforme zakonodavstva,
institucionalni kapaciteti, njihova infrastruktura i sistemi kontrole, sprovoenja i evaluacije, i dalje
su na niskom nivou. Reforma institucionalnog okvira i izgradnja efikasnog sistema za
implementaciju sloenih javnih politika u poljoprivredi i ruralnim podrujima, posebno dobijaju na
znaaju u sklopu priprema za prihvat i apsorpciju pretpristupne pomoi EU.
Osim u izgradnji i prilagoavanju institucionalnih struktura, neophodni su i permanentni napori
na osposobljavanju kadrova, posebno za upravljanje pretpristupnim fondovima EU, u skladu sa
raunovodstvenim i revizorskim standardima, kao i blagovremeno usvajanje odgovarajue
zakonske regulative. Predvieni operativni ciljevi na planu modernizacije organa i organizacija
ukljuuju:
13.1. ubrzavanje preuzimanja pravnih tekovina EU;
13.2. izgradnju nedostajuih i jaanje postojeih organa i organizacija;
13.3. modernizaciju administracije u smislu unapreenja profesionalizma, primene informacionih
tehnologija i novih praksi upravljanja;
13.4. jaanje partnerskog odnosa vladinih i nevladinih struktura, sistema participativnog
odluivanja i decentralizaciju odluivanja i fondova.
Principi i mehanizmi delovanja - Ispunjavanje ciljeva Strategije zahteva reformisanje
institucionalnih struktura, razvoj odgovarajuih informacionih i komunikacionih sistema, kao i
usvajanje brojnih zakonskih propisa. Jednom rei, adekvatan institucionalni kapacitet integrisan
u funkcionalni sistem. U tom smislu, organizaciona struktura MPZS i unutranjih jedinica bie
organizovana na nain da obezbedi efikasnu realizaciju postavljenih ciljeva, uvoenje i
implementaciju nove politike (pre svega, u domenu primene agroekolokih mera, dostizanja
viih standarda kvaliteta i implementacije novih mera politike ruralnog razvoja). Osim toga,
neophodno je uspostavljanje IACS ija je svrha da upravlja i kontrolie sistemom plaanja
proizvoaima, ukljuujui i provere ispravnosti takvih plaanja. Kao permanentna aktivnost svih
aktera ukljuenih u realizaciju poljoprivredne politike, ostae napori na jaanju ljudskih
kapaciteta administracije i svih drugih prateih organa i organizacija i aktera, sa potencijalom da
pomognu u preuzimanju EU modela podrke poljoprivredi.

lj) Prioritetno podruje 14. - Unapreenje kvaliteta i bezbednosti proizvoda

I pored rasta svesti o bezbednosti hrane kao prioritetu u ouvanju javnog zdravlja i bitnog
faktora trgovine prehrambenim proizvodima, investicije u ovoj oblasti su jo uvek nedovoljne.
Razlog tome nije samo nedostatak finansijskih sredstava, ve i slabo poznavanje koncepta
bezbednosti hrane i posledica koje iz toga proizlaze. Pitanje unapreenja kvaliteta i bezbednosti
hrane ima presudan uticaj na sposobnost prehrambenog sektora da se suoi sa konkurencijom
na lokalnim, regionalnim i meunarodnim tritima. Unapreenje sistema i kapaciteta u oblasti
bezbednosti i kvaliteta hrane podrazumeva stvaranje ambijenta u kojem e svi relevantni
uesnici u proizvodnom lancu (dravni organi i organizacije, prehrambena industrija,
akademska zajednica i potroai) potovati standarde Codex alimentarius-a, preuzimajui
odgovornost i garantujui sigurnost i kvalitet hrane.
Izgradnja kapaciteta za primenu i usvajanje neophodnih zahtevnih procesa kontrole kvaliteta,
upravljake prakse i logistikih aranmana, infrastrukturnih sistema za poboljanje kvaliteta i

bezbednosti hrane, zahteva veliki napor dravnih organa i organizacija i privatnog sektora.
Identifikovani operativni ciljevi za poljoprivrednu politiku Republike Srbije u narednom periodu
su:
14.1. stalno unapreenje bezbednosti i kvaliteta hrane i hrane za ivotinje uz stalno
unapreivanje ukupnog sistema bezbednosti hrane;
14.2. vea primena meunarodnih standarda u proizvodnji hrane i hrane za ivotinje;
14.3. uspostavljanje i jaanje sistemskog okvira za primenu ema kvaliteta;
14.4. jaanje kapaciteta i efektivnosti kontrolno-inspekcijske infrastrukture;
14.5. uspostavljanje efektivnog sistema laboratorijske kontrole hrane i hrane za ivotinje;
14.6. prilagoavanje standarda higijene hrane za objekte tradicionalne i organske proizvodnje,
kao i proizvodnje u podrujima u kojima postoje posebna geografska ogranienja.
Principi i mehanizmi delovanja - Efikasan i odriv razvoj kapaciteta u oblasti sigurnosti i kvaliteta
hrane mora biti podstaknut nacionalnim politikama i programima. Odgovornost je drave u
oblasti sigurnosti i kvaliteta hrane da uspostaviti jasan institucionalni okvir i administrativne
strukture sa jasno definisanim odgovornostima.
Operacionalizacija postavljenih ciljeva podrazumeva sloene intervencije u postojeem sistemu
kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane i hrane za ivotinje, to podrazumeva prilagoavanje
zakonskih okvira i jaanje kapaciteta nadlenih organa i organizacija (kadrovsko, tehnikotehnoloki i organizaciono) za unapreenje sistema kontrole hrane i reagovanje u ekstremnim
situacijama.
Jedna od permanentnih aktivnosti u okviru podrke javnim uslugama u poljoprivredi mora biti
informisanje, podsticanje i motivacija privatnog sektora na unapreenju standarda kvaliteta i
bezbednosti hrane, kroz obuke i podsticaje ovakvim vrstama investicija, posebno za male
preradne kapacitete.

3.3. Mere i aktivnosti za realizaciju stratekih ciljeva

a) Budetski plan 2014-2024. godine
Na osnovu prethodno iznetih ciljeva, u ovoj glavi daje se projekcija visine podsticaja u
poljoprivredi i ruralnom razvoju Republike Srbije po osnovnim vidovima podrke (stubovima) i
glavnim merama u okviru stubova.
Projekcija budeta zavisi od mnogih faktora, iji je uticaj mogue simulirati u uslovima kada
postoje dovoljno sofisticirani modeli za te namene. U odsustvu takvog reenja, opredeljenje je
da se kao relevantne pretpostavke ukljue sposobnost nacionalnog budeta za finansiranje
poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i procena pretpristupnih i pristupnih sredstava iz EU
fondova.
Projekcija budetskih okvira sainjena je sa ciljem da se definiu:
1) realni polazni uslovi za reformisanje poljoprivredne politike;
2) okviri realnih finansijskih sredstava neophodnih za podrku realizaciji ciljeva Strategije;

3) struktura mera i sredstava koja omoguuje podizanje apsorpcijske sposobnosti za korienje

pretpristupnih fondova EU;
4) reforme sistema podrke neophodne za postepeno prilagoavanje budeta onome to zemlju
oekuje ulaskom u EU.
U cilju postavljanja jasnijih i preciznijih smernica za planiranje budetskih sredstava, strateki
period 2014-2024. godine je umesto na godinjem nivou, predstavljen po potperiodima. Razlog
tome je injenica da je u ovom momentu neizvestan precizan period poetka korienja
pretpristupnih fondova EU, kao i da se zemlja nalazi u fazi duboke ekonomske krize. Razdoblje
2014-2024. godine podeljeno je na dva pretpristupna potperioda, i poslednji, trei, za koji se
oekuje da e biti u vreme neposredno pred pristup EU (ili ve samog lanstva). Ovakvom
strukturom omogueno je da se programi podrke poljoprivredi i ruralnom razvoju definiu na
nivou trogodinjih vremenskih intervala, pri emu bi program za poslednji potperiod bio na liniji
EU politike za period koji e nastupiti posle 2020. godine.
Predvieni potperiodi su:
1. Potperiod ekonomske krize (verovatno 2014-2016. godine) - ovo je period u kojem se
oekuje da nee biti prostora za znaajniji rast podrke poljoprivredi i ruralnom razvoju. Tokom
ovog perioda vano je sauvati stabilnost sistema podrke, bez radikalnih izmena u strukturi
mera i obima sredstava namenjenih za pojedine mere i programe. Period ekonomske krize, za
zemlju ija je nacionalna ekonomija snano oslonjena na poljoprivredu, po pravilu je period u
kojem se od sektora poljoprivrede oekuje uloga amortizera ekonomskih i socijalnih
neravnotea. U takvim okolnostima, poljoprivreda je sektor koji vie doprinosi nacionalnoj
ekonomiji i drutvenom blagostanju nego to joj se kroz budetske podsticaje vraa, to je i
uvaeno kroz pretpostavku da budetska izdvajanja tom sektoru, tokom perioda krize, ostanu
nepromenjena;
2. Potperiod ponovnog privrednog rasta i pristupa IPARD sredstvima (verovatno 2017-2020.
godine) - oekuje se da e u ovom periodu doi do znaajnijeg rasta BDP, ime bi se otvorio
prostor za rast sredstava namenjenih podrci poljoprivredi. Ovo je period u kojem bi
potcenjenost potreba poljoprivrede za budetskim podsticajima u prethodnom periodu morala
biti kompenzovana, te je samim tim potrebno da agrarni budet raste po stopi broj od stope
rasta BDP (realni rast vrednosti budeta).
Drugu, jednako vanu karakteristiku ovog perioda, obeleava injenica da e u ovom periodu
dinamika napretka Republike Srbije u meunarodnim integracionim procesima biti mnogo
izvesnija. Oekuje se da e se do poetka ovog potperioda znati orijentacioni period prikljuenja
Republike Srbije EU, te samim tim i potpune integracije poljoprivredne podrke u sistem ZPP.
Da bi se sektor poljoprivrede to efikasnije pripremio za to, te da bi poljoprivreda mogla da
ostvari to veu stopu privlaenja sredstava iz pretpristupnih fondova, u ovom periodu je
potrebno uiniti napor da se podrka poljoprivredi povea. Cilj je da podrka domaim
proizvoaima bude to vea, ali nikako preko iznosa koji bi im mogao biti na raspolaganju
nakon ulaska u EU. Samo na taj nain stvorio bi se odriv sistem i sauvao konkurentski nivo
dohotka i nakon integracija;
3. Potperiod novog programskog perioda EU (posle 2020. godine) - oekuje se da taj period
bude period jake koncentracije za pristupanje i sticanje kvalifikacija za povlaenje to veih
fondova EU nakon pristupa i predstavljao bi potperiod ekspanzivnog rasta budetske podrke
poljoprivredi. U ovom periodu EU e imati novi program podrke poljoprivredi, sa novim i
drugaijim sistemom mera i budetskim pravilima za poljoprivredu, prema kojim e Republika
Srbija, verovatno, pristupiti u EU. Prognoze nacionalnih budetskih okvira za ovaj period nije
mogue realno predvideti u ovom momentu. Zbog toga, projekcija budeta za ovaj potperiod
previa postojee uslove koji vae u EU, i na osnovu njih izvedene proporcije relevantne za

Republiku Srbiju. Sugestija je da se za ovaj potperiod saini posebni program podrke, koji bi,
uvaavajui poloaj Republike Srbije u meunarodnim integracionim procesima u tom
momentu, maksimalno iao u susret reenjima EU.
Planiranje budetskih sredstava po potperiodima izvreno je na osnovu nekoliko determinanti:
1) polazna taka u planiranju budeta za prvi potperiod je orijentaciono stanje budetskih
transfera MPZS u 2013. godini, dobijeno na osnovu analize podrke po stubovima i grupama
mera. Struktura budeta iz 2013. godine, dovoljno je indikativna da ukae na mogu i realni
okvir budeta za poljoprivredu u narednih nekoliko godina, koji u uslovima neizvesnog
finansiranja (kakvi postoje u periodu krize) ne bi trebalo znaajnije menjati;
2) ciljano stanje u pogledu obima i strukture budeta nakon poslednjeg potperioda, jeste
procena mogueg budeta u prvoj godini pristupa Republike Srbije u EU. Ova procenjena
vrednost obuhvata domaa budetska sredstva i potencijalne EU pretpristupne fondove;
3) iznos sredstava iz fondova EU projektovan je na osnovu poreenja sa obimom i strukturom
podrke poljoprivredi u zemljama iz poslednjih krugova proirenja. Struktura i obim podrke u
Republici Srbiji poslednjih godina znaajno odstupaju od istih u zemljama iz poslednjeg kruga
proirenja EU u periodu pre i nakon njihovog prikljuenja. Pored toga, kod nas je nivo podrke
po hektaru i stanovniku znatno nii (oko 50%)19, udeo politike ruralnog razvoja u ukupnom
budetu Republike Srbije je u odnosu na ove zemlje zanemarljiv, dok je u strukturi srpske
podrke jo uvek znaajan deo mera koje nisu kompatibilne sa ZPP. Predloenim budetskim
okvirom i njegovim prilagoavanjima u domenu strukture podrke po stubovima i merama, se
nastoji da se ove razlike ublae;
4) u projekciji budeta vodilo se rauna o finansijskim okvirima podrke poljoprivredi,
predviene viegodinjim planom budeta Republike Srbije za poljoprivredu 2014-2016. godine
- Fiskalna strategija za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu ("Slubeni glasnik
RS", broj 97/13).
__________
19
Agriculture in the Western Balkan Countries, T. Volk (ed.), IAMO, Halle, Studies on the
agricultural and food sector in Central and Eastern Europe, Vol. 57 (2010).

3.3.1. Elementi i principi projekcije budeta

Projektovani obim budeta odnosi se na mere podrke poljoprivredi i ruralnom razvoju, opte
mere podrke poljoprivredi, podrku u oblasti veterine i zatite bilja. Trokovi administracije,
opti trokovi MPZS, trokovi posebnih organizacija u sastavu ovog ministarstva (Republika
direkcija za vode, Uprava za ume, Uprava za poljoprivredno zemljite, kao i Direkcija za
nacionalne referentne laboratorije) nisu uzeti u obzir. Projekcija budeta obuhvata samo
sredstva MPZS, s obzirom da se budeti ostalih davalaca ne mogu transparentno raspodeliti
po stubovima i grupama mera. Procenjuje se da ukupan obim ovih sredstava iznosi preko 30
miliona evra, te da je njihova struktura u veoj meri okrenuta podrci ruralnom razvoju nego to
je sluaj sa budetom MPZS. Planiranje je sprovedeno na nivou tri stuba podrke, prema
sistematizaciji ZPP, i obuhvata:
1) direktna plaanja i mere trino-cenovne podrke;
2) podrku ruralnom razvoju;
3) podrku posebnim podsticajima, ukljuujui veterinu i zatitu bilja.

Unutar stubova izvrena je diferencijacija na nekoliko glavnih grupa mera, za koje su

projektovani iznosi u ukupnim budetskim sredstvima. Za glavne grupe mera data su i dodatna
objanjenja, dok e detaljna razrada mera, predvienih sredstava i tipova korisnika, biti
predstavljena u nacionalnim programima razvoja poljoprivrede i ruralnih podruja.

a) Principi u definisanju obima budeta

Ciljani budet u poslednjem stratekom potperiodu postavljen je na nivo koji je vie nego
dvostruko vei od sadanjeg. Razlog za ovakav pristup je nizak nivo postojeeg budeta u
poreenju sa drugim zemljama EU uporedivih sa Republikom Srbijom, potreba da budet (kao i
cela Strategija) ima razvojni karakter, neophodnost da se budet programira na nain da
povea apsorpcijsku sposobnost za sredstva EU i pobolja priprema pregovarake pozicije
Republike Srbije. Ovakvim nivoom podrke budetski podsticaji poljoprivredi Republike Srbije
podigli bi se do nivoa koje su imale druge zemlje u okruenju u momentu kada su pristupale EU,
dok bi se sa druge strane takvim budetom u velikoj meri obezbedio preduslov za realizaciju
stratekih ciljeva.
Obraun obima budetskih sredstava posle pristupa izvren je na osnovu nekoliko elemenata:
1) povrina koje e ui u sistem podrke preko IACS, kao i planirani rast broja stoke
obuhvaene plaanjima po grlu. U obraunu se polo od optimistike procene, da bi do kraja
projektovanog perioda to moglo biti preko tri miliona hektara, to podrazumeva da se gotovo
celokupno korieno poljoprivredno zemljite nae u sistemu podrke (ukljuujui i plaanja za
oko 700.000 ha stalnih travnjaka);
2) za prvi stub podrke procenjen je tako to su pretpostavljena sredstva koja bi Republika
Srbija mogla da oekuje u iznosu oko 250 evra/ha (nivo izmeu Republike Poljske, kao zemlje
sa relativno niskom vrednosti dobijenih sredstava po hektaru i Republike Slovenije, odnosno
Republike Hrvatske, kao zemljama sa visokim iznosima). Ovaj iznos se odreuje kao proizvod
stanja resursa i proizvodnje koja se ostvaruje u Republici Srbiji. Sa pretpostavljenih tri miliona
hektara, moglo bi se oekivati oko 750 miliona evra, dok se realnim intervalom moe smatrati
podrka u iznosu 600-900 miliona evra. U prvoj godini nakon pristupa, Republika Srbija bi
mogla da koristi 25% od predvienih 750 miliona evra iz fondova EU, uz domaa sredstva u
iznosu od preko 500 miliona evra. Ovakvim iznosom podrke iz domaeg budeta bi se
proizvoaima garantovao ravnopravan poloaj u odnosu na ostale proizvoae iz EU, jer bi
ukupna sredstva za podrku prvom stubu iznosila oko 700 miliona evra;
3) podrka drugom stubu zasnovana je na pretpostavljenom iznosu podrke ruralnom razvoju
od 200 evra po hektaru, to iznosi ukupno 600 miliona evra, dok je realni i oekivani interval
400-800 miliona evra. Ova pretpostavka polazi od analize podrke drugom stubu ZPP-a u
zemljama poslednjih krugova proirenja, odnosno iznosa koje su one povlaile iz fondova EU za
ove namene. Po pravilu, sredstva za ove namene zavise od resursa (zemljite, radna snaga,
kretanja ukupnog BDP i BDV poljoprivrede). Kao i za procenu prvog stuba podrke, i ovde su
potrebne detaljne ocene za koje u ovom momentu nema pouzdanih parametara (bie deo
analiza za potrebe pripreme pregovarake pozicije). Uz dodatnih 150 miliona podrke ruralnom
razvoju iz domaih izvora, ukupan iznos budeta za podrku drugom stubu bio bi 750 miliona
evra. Pretpostavka ukljuuje i oekivanih 60 miliona evra godinje, za koje je u ovom momentu
realna pretpostavka da bi Republika Srbija mogla povui iz IPARD sredstava (oekuje se
sredinom drugog predvienog potperioda);
4) podrka posebnim podsticajima, predviena je u iznosu od oko 100 miliona evra. Ovaj iznos
odslikava realne zahteve ovog podruja politike, ukljuujui neophodnost uvoenja i
permanentnog rasta sredstava za tehnoloki transfer i napredak. Vaan preduslov efikasnosti
sektorske politike su razvoj i stabilnost sistema u svim njegovim segmentima, to je neophodno
finansijski podrati, kako bi zacrtani ciljevi mogli biti lake operacionalizovani.

3.3.2. Struktura budeta po stubovima

Postojea struktura budeta prema stubovima podrke je neravnomerna, sa izrazitom i
rastuom dominacijom prvog stuba tokom poslednjih nekoliko godina. Opredeljenje Strategije je
dostizanje vee kompatibilnosti sa modelom EU, to znai i pravedniju raspodelu meu tipovima
korisnika i regionima. Zbog toga, projekcija budeta po stubovima predvia:
1) jaanje prvog stuba kroz poveanje broja hektara i grla u sistemu direktnih plaanja, kao i
samog iznosa direktnih plaanja po grlu i hektaru;
2) znaajno jaanje drugog stuba (ruralni razvoj) kako bi se potovalo naelo odrivog razvoja;
3) jaanje treeg stuba (opte usluge) kako bi se podstakao razvoj organa, organizacija i drugih
pravnih lica, tehnoloki napredak i prihvatanje evropskih standarda (koje je veoma skupo).
Ovakvom politikom i jakim fokusom prema merama drugog stuba podrke, stavlja se mnogo jai
akcenat na razvoj, to je kljuno opredeljenje ove strategije (videti Tabelu 6).
Tabela 6. Projekcija agrarnog budeta Republike Srbije 2014-2024. godine, ukupni obim
budeta i po stubovima (mil. evra)

Prvi stub
Drugi stub
Posebni
podsticaji
ostalo
UKUPNO

Potperiod
2013 ekonomske
krize
230 240
20 30
30 35

Potperiod
ponovnog Potperiod
novog
privrednog
rasta
i programskog perioda Pristup
pristupa IPARD-u
EU
370
530
680
85
150
750
50
75
110

280 305

505

i
755

1.540

a) Smernice za prvi stub podrke

Principi primenjeni u formulaciji podrke prvom stubu mera su:
1) smanjivanje mera koje nisu STO i EU komforne. Sa primenom ovog principa e se poeti ve
u prvom potperiodu (za kada se planira da se premija za mleko zameni plaanjem po grlu za
muzne krave i goveda za klanje);
2) da se ne uvode nove mere koje bi udaljavale domau politiku od koncepta EU. Stabilnost
politike tokom itavog perioda primene Strategije i na njoj zasnovanog programa podrke, mora
biti imperativ;
3) postepeno obezbeivanje jednake konkurentne uslove kao to ih imaju zemlje lanice EU,
posebno one u okruenju. U tom smislu, predvieno je uvoenje podrke za mere za
stabilizaciju trita;
4) modulacija - snienje podrke za vea poljoprivredna gazdinstva i uvoenje posebne podrke
za mala poljoprivredna gazdinstva. Oekuje se da e redukcija plaanja za velika poljoprivredna
gazdinstva biti veliki izazov politike, s obzirom da postojea struktura korisnika (po tipovima
poljoprivrednih gazdinstava i podrujima) ukazuje na izuzetno neravnomernu distribuciju
sredstava po ova dva kriterijuma;

5) proirenje kruga korisnika i sistematino postepeno uvoenje novih sistema, ukljuujui i

podrku za mala poljoprivredna gazdinstva od druge polovine projektovanog perioda.
Postepeno preuzimanje implementacionih pravila ZPP i za mere koje e se finansirati domaim
budetskim sredstvima (videti Tabelu 7).
Tabela 7. Projekcija prvog stuba agrarnog budeta Republike Srbije 2014-2024. godine, ukupni
obim budeta i po grupama mera (mil. evra)
Potperiod
2013 ekonomske
krize
Podrka potronji inputa 48 50
Podrka proizvodnji (po 37 20
autputu)
Direktna plaanja po
145 165
ha/grlu
Podrka malim
0
0
poljoprivrednim
gazdinstvima
Trino-cenovna
0
5
podrka
UKUPNO
230 240

Potperiod ponovnog
privrednog rasta i
pristupa IPARD-u
50
0

Potperiod novog
programskog perioda
EU
50
0

280

420

30

45

10

15

370

530

Subvencionisanje inputa - Ovaj vid podrke je proteklih godina zamenjen direktnim plaanjima.
Iako ova mera nesporno pozitivno utie na smanjenje cene kotanja i rast proizvodnje, ipak,
koristi od ovakvih podsticaja delimino preuzimaju proizvoai inputa. Pored toga, ovakva vrsta
podrke poljoprivredi nije prihvatljiva po principima STO, zbog direktnog efekta koji ima na
proizvodnju pa samim tim i na trite.
U projekciji budeta polo se od toga da se iznos podrke za ove namene mora smanjivati,
posebno u drugom i treem potperiodu, kako bi se model podrke postepeno prilagoavao
modelu ZPP-a. Od smanjenja bi mogla biti izuzeta podrka za subvencionisanje goriva ("plavi
dizel"), koja je dozvoljeni oblik dravne pomoi poljoprivredi i u drugim zemljama EU. Kao
kompenzacija za smanjenje subvencija za inpute, predvia se rast direktnih plaanja po hektaru
i grlu, sa jakim naglaskom na uslovljavanje podrke ispunjenou pravila unakrsne
usklaenosti.
Plaanja po autputu, odnosno proizvodnji - Od proizvodno vezanih plaanja u Republici Srbiji se
poslednjih godina finansirala samo podrka u vidu premije za mleko. Ovakvi vidovi podsticaja su
neprihvatljivi u modelu ZPP-a, te se moraju blagovremeno reformisati. Zbog velike osetljivosti i
znaaja sektora mleka, predvia se da se postojea premija za mleko vremenom transformie u
direktna plaanja po grlu i to ve u prvom periodu.
Generalna intencija je da vremenom glavne mere podrke u okviru prvog stuba postanu
direktna plaanja po hektaru i grlu. To su delimino proizvodno nevezane mere, kojima se
nastoji da se u podrku ukljue sve koriene povrine. To bi podrazumevalo jedinstvena
plaanja po hektaru za celu ratarsku proizvodnju, kao i uvoenje premija za travnjake. Podrka
u stoarstvu obuhvatala bi one grane stoarstva koje su podrane i u EU (govedarstvo,
ovarstvo, kozarstvo). Predvieno je da glavne mere budu plaanja po kravi, ovci i za tovna
junad.
Mere trino-cenovne podrke - Ova vrsta podrke podrazumeva mogunost finansiranja dela
trokova odravanja zaliha, jaanje proizvoakih asocijacija (pogotovo u voarstvu i

povrtarstvu), marketing i sl. Projekcijom budeta planirana su sredstva za ove namene, kako bi
se obezbedio to vei stepen stabilizacije trita u kriznim godinama. Predvieno je uvoenje
"sigurnosne mree" ("safety net" sistema), odnosno mogunost trinih intervencija za vreme
poremeaja na tritu, mogunost uvoenja posebnih programa za pomo u hrani (food aid) za
deprivilegovane slojeve stanovnitva i sl. Da bi se mere trine intervencije operacionalizovale u
skladu sa meunarodno predvienim standardima, neophodno je uspostavljanje mehanizama
za intervencije na tritu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

b) Smernice za drugi stub podrke

Projekcija podrke za drugi stub uzima u obzir neophodnost reavanja nekih od prioritetnih
problema vezanih za odrivi razvoj ruralnih podruja. Samim tim, predvieno je i jaanje fokusa
podrke na mere drugog stuba, zbog ega budetska sredstva za ove namene moraju
poveavati svoj relativni udeo u ukupnom budetu.
Svi vidovi podrke ruralnom razvoju moraju rasti u odnosu na sadanji nivo. Ovakav pristup je
neophodan jer Strategija ima razvojni karakter, koji je nemogue postii bez znaajnih
investicija u sve vrste teritorijalnog kapitala ruralnih podruja (fizike resurse poljoprivrednih
gazdinstava i ruralnih sredina, socijalne mree, fiziku infrastrukturu, javne servise, ivotnu
sredinu i sl.).
Predvieno je da apsolutni rast sredstava bude najvei u delu podrke ivotnoj sredini, to
ukljuuje i sredstva namenjena podrci podrujima definisanim po kriterijumima LFA regulative
EU. Predvieno je da ovaj vid podrke treba da postane jedan od kljunih elemenata politike u
poslednjem potperiodu. Motiv za ovakav pristup lei u injenici da veliki deo teritorije Republike
Srbije ine podruja koja po svojim prirodnim predispozicijama nisu podesna za intenzivnu
poljoprivrednu proizvodnju, te su kao takva izloena degradaciji prirodnih resursa, depopulaciji i
visokom riziku siromatva.
Najvei deo sredstava za podrku drugom stubu bie namenjen rastu konkurentnosti, budui da
je realno stanje tehniko-tehnoloke opremljenosti poljoprivredno-prehrambenog sektora takvo
da zahteva znaajne investicije u inoviranje opreme, tehnologije i jaanje proizvodnog lanca
(videti Tabelu 8).
Tabela 8. Projekcija drugog stuba agrarnog budeta Republike Srbije 2014-2024. godine,
ukupni obim budeta i po grupama mera (mil. evra)

Rast konkurentnosti
Unapreenje ivotne
sredine
Diverzifikacija dohotka i
unapreenje kvaliteta
ivota20
Tehnika podrka
UKUPNO

Potperiod
2013 ekonomske
krize
14 15
0
3

Potperiod ponovnog
privrednog rasta i
pristupa IPARD-u
50
13

Potperiod novog
programskog perioda
EU
70
45

11

20

32

0
20

1
30

2
85

3
150

Projekcija budeta predvia i znaajan rast podrke izgradnji ruralne infrastrukture. Ovaj vid
podrke poljoprivredi jednako je znaajan sa aspekta zatite ivotne sredine i unapreenja
stanja prirodnih resursa, kao i sa aspekta smanjenja proizvodnih trokova. U ovom momentu

nema evidencije o sredstvima koja se u Republici Srbiji troe za ove namene (najee se
finansiraju iz optinskih budeta), ali je evidentan deficit investicija za ove potrebe.
Podrka rastu konkurentnosti - Projekcija budeta predvia znaajan porast sredstava za rast
konkurentnosti, koji tokom itavog perioda ostaje najznaajniji vid podrke ruralnom razvoju,
iako relativni udeo sredstava za ove namene postepeno opada. Ovim sredstvima finansirae se:
1) rast investicija u resurse - za zemljinu infrastrukturu (navodnjavanje, komasacija, grupisanje
zemljita);
2) investicije u fiziki kapital poljoprivrednih gazdinstava (za modernizaciju opreme,
mehanizacije i objekata - prema potrebama adaptacije na klimatske promene, ispunjavanja
standarda kvaliteta, dobrobiti ivotinja i sl.);
3) investicije u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, sa osvrtom na preradu domaih
sirovina i brendiranje domaih proizvoda; rast podrke proizvodima sa veom dodatom
vrednosti;
4) jaanje trinog lanca i uspostavljanje trinih distributivnih centara, kao i jaanje logistike
podrke sektoru (skladita, upravljanje posle etve, informacione tehnologije itd.);
5) rast podrke jaanju sistema transfera znanja - konkretni projekti uvoenja novih proizvodnih
tehnolokih sistema (klimatske promene).
Jaanje podrke unapreenju ivotne sredine - Podrka za ove namene obuhvatie podrku
proizvoaima u podrujima sa oteanim uslovima rada u poljoprivredi (definisanim po uzoru na
tipologiju EU), podsticaje za organsku proizvodnju i ouvanje genetikih resursa. Predvieno je
da se kroz ovaj segment politike podstie:
1) unapreivanje poljoprivredne proizvodne prakse za odrivo korienje poljoprivrednog
zemljita i poboljanje kvaliteta zemljita, vode i vazduha;
2) zatita i unapreenje ivotne sredine u ruralnim oblastima u cilju ouvanja odreenih
habitata, biljnog i ivotinjskog biodiverziteta, genetikih resursa, autohtonih vrsta i rasa;
3) ouvanje ruralnog ambijenta, raznolikosti pejzaa i drugi oblici podrke ivotnoj sredini;
4) razvoj organske i integralne proizvodnje;
5) podrka za izjednaavanje dohotka i konkurentnosti proizvoaa u podrujima sa oteanim
uslovima rada u poljoprivredi, posebno malih poljoprivrednih gazdinstava.
Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti i unapreenje kvaliteta ivota u ruralnim podrujima Predvoeno je da sredstva za ove namene rastu, posebno u treem potperiodu, kada se
oekuje da je realno mogua vea apsorpcija sredstava iz IPARD programa. Sredstvima za
podrku diverzifikaciji i unapreenje kvaliteta ivota finansirae se:
1) kreiranje novih aktivnosti na poljoprivrednim gazdinstvima, vezanih za pruanje novih
proizvoda i usluga na poljoprivrednom gazdinstvu;
2) razvoj seoskog turizma ulaganjem u objekte sa kvalitetnim uslugama za smetaj,
ugostiteljstvo i rekreaciju;

3) unapreenje stanja ruralne infrastrukture vezane za poljoprivredu (atarski putevi,

vodosnabdevanje i sl.).
Podrka unapreenju socijalnih struktura u ruralnim podrujima - Razvoj i jaanje socijalnih
mrea i struktura podravae se kroz podsticaje za formiranje lokalnih akcionih grupa i njihovim
aktivnostima. Poseban segment podrke bie vezan za aktivaciju organizacija civilnog drutva i
saradnju ruralnih podruja van drave Republike Srbije.
_________
20
Trea osa i LEADER

v) Smernice za podrku posebnim podsticajima

Reforma organa i organizacija i jaanje institucionalnih kapaciteta je permanentan i skup
proces. Potrebe za sredstvima za ove namene poveavae se paralelno sa procesom napretka
u meunarodnim organizacijama i neophodnou uspostavljanja funkcionalnog sistema za
implementaciju svih segmenata poljoprivredne politike (videti Tabelu 9).
Tabela 9. Projekcija agrarnog budeta za podrku posebnim podsticajima 2014-2024. godine,
ukupni obim budeta i po grupama mera (mil. evra)

Potperiod ponovnog
Potperiod
privrednog rasta i pristupa
ekonomske krize
IPARD-u
4
15

Potperiod novog
programskog perioda
EU
22

17

21

25

34

12

14

0
28

1
35

3
50

5
75

2013
Prenos znanja i
tehnoloki napredak
Bezbednost hrane veterina
Bezbednost hrane zatita bilja
Ostalo
Ukupno

Projekcija budeta predvia rast sredstava za podrku posebnim podsticajima u poljoprivredi,

posebno u pogledu podsticaja za transfer znanja i tehnoloki napredak. Ovim sredstvima
finansirae se:
1) aktivnosti PSSS;
2) kreiranje novih obrazovnih modula;
3) uspostavljanje partnerstava i mrea za transfer znanja;
4) programi selekcije;
5) razliiti vidovi drugih strunih i ekspertskih usluga.
Znaajan rast sredstava, posebno u poslednjem potperiodu je predvien za unapreenje
sistema kontrole bezbednosti hrane kroz sufinansiranje veterinarskih usluga i zatite bilja, iji je
uticaj na razvoj sektora poljoprivrede veliki.

Osim toga, podrka posebnim podsticajima bie namenjena i finansiranju trokova

uspostavljanja registara, baza podataka i drugih delova operativnog sistema neophodnog za
efikasno upravljanje javnim politikama prema najviim standardima usluga korisnicima.

3.3.3. Aktivnosti na realizaciji stratekih ciljeva

Realizacija navedenih razvojnih ciljeva i nova poljoprivredna politika nameu potrebu
preduzimanja niza aktivnosti na unapreenju efikasnosti sektora poljoprivrede, koje se kreu
prvenstveno u domenu institucionalnog ureenja. Efikasnost svake politike, posebno one koja
se odnosi na veliki broj korisnika razliitih profila, podrazumeva dobro struktuiran i efikasan
institucionalni okvir. Taj institucionalni okvir posebno je sloen u domenu politike poljoprivrede i
ruralnog razvoja, koja osim velikog broja korisnika, imaju i druge veoma kompleksne i
multidimenzionalne aspekte.
Posebnu dimenziju institucionalnom unapreenju poljoprivrede daje injenica da u postupku
priprema za lanstvo u EU, Republika Srbija ima obavezu prilagoavanja svoje politike i
zakonodavstva veoma sloenom evropskom modelu poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Oekivanja su da e realizacijom predvienih aktivnosti institucionalni okvir poljoprivrede trebalo
biti na nivou da u celosti primeni sve relevantne politike, kao i da obezbedi funkcionisanje
sistema na nain da domai proizvoai ouvaju maksimalne koristi.
Pripreme za ove procese su do sada bile koncentrisane na usvajanje zakonskih reenja i
prilagoavanja pravnim tekovinama EU. Pored toga, nainjeni su i prvi koraci u uspostavljanju
novih i unapreenju postojeih organa, organizacija i drugih subjekata. Veliki broj zakona i
propisa je usvojen, ali je njihova efikasna primena jo uvek u veini oblasti u ranoj fazi. Osnov
za dalja usklaivanja bie zakonodavstvo EU (Acquis communautaire), uz nastavak obuke i
usavravanja administracije, preduzetnika, poljoprivrednika i svih drugih aktera za
implementaciju ove veoma zahtevne legislative.

a) Zakonodavne aktivnosti
Tokom poslednjih nekoliko godina u Republici Srbiji je ispoljena znaajna aktivnost na planu
unapreenja zakonodavnog okvira relevantnog za poljoprivredu. S druge strane, ceo korpus EU
zakonodavstva (Acquis communautaire) u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, veterinarske i
fitosanitarne zatite i pitanja vezanih za politiku bezbednosti hrane, obuhvata vie hiljada
pravnih akata sa razliitim stepenima obaveze usaglaavanja (uredbe, direktive, odluke,
preporuke i miljenja). Dinamika harmonizacije zakonodavstva sa EU za period 2013-2016.
godine predviena je dokumentom: Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske
unije (2013-2016). Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije je
pripremljen tako da povezuje evropsko zakonodavstvo i domai pravni poredak kako bi se u
svakom trenutku pratili tempo, obim i kvalitet tog usklaivanja. Nadlenost MPZS odnosi se na
zakonodavstvo u oblastima: Poljoprivrede i ruralnog razvoja, Bezbednosti hrane, veterinarske i
fitosanitarne politike i Ribarstva.
Detaljniji plan aktivnosti na izradi zakona i odgovarajuih podzakonskih akata, sa terminskim
planom za njihovu izradu, bie prikazan u dokumentu koji treba da proistekne na osnovu ove
strategije.

b) Reforma organa, organizacija i ustanova

Reforma poljoprivredne politike i proces pridruivanja EU nameu potrebu reorganizacije
organa, organizacija i ustanova. Ovo se odnosi najpre na MPZS, koje svojom unutranjom
organizacijom mora poboljati komunikaciju, koordinaciju i podii efikasnost rada pojedinih
organizacionih delova. Ovakve reforme su neophodne jer se nain implementacije
poljoprivredne politike u narednom periodu mora radikalno menjati. Samim tim, pojedine slube

se moraju rasteretiti dela obaveza koje ne bi trebalo (ili ne moraju nuno) biti u njihovoj
kompetenciji. Na taj nain stvara se ambijent za jaanje profesionalnosti i kompetencija
zaposlenih, jaanje ljudskog kapitala administracije na najviem nivou upravljanja agrarnom
politikom.
Zbog injenice da uspostavljanje nekih organa, organizacija i ustanova nije obavezno do samog
pristupanja EU, vano je da se saini mapiranje kapaciteta tih organa, organizacija i ustanova i
definisanje prioriteta u institucionalnom prilagoavanju, kako bi itav proces bio u skladu sa
dinamikom zahteva koji e pristizati od EU. Takoe, unutranji sistem i organizacija MPZS
moraju se prilagoditi da bolje odgovore na zahteve vezane za primenu IPARD-a, i na kraju
stratekog perioda, same ZPP.
Sloena struktura organa, organizacija i ustanova u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, sa
velikom brojem uesnika i kompleksnim horizontalnim i vertikalnim vezama izmeu njih, zahteva
osim reforme unutar MPZS-a, i reformu ostalih aktera u poljoprivredi, kao to su:
1) reformisanje sistema PSSS i osnaivanje drugih uesnika u sistemu kreiranja i transfera
znanja; prilagoavanje zakonodavstva, jaanje materijalne osnove i unapreenje sistema
komunikacije;
2) materijalno, tehniko-tehnoloko, organizaciono i kadrovsko jaanje organa, organizacija i
ustanova ukljuenih u sistem kontrole bezbednosti hrane; podizanje operativnosti celog sistema
usvajanjem podzakonskih akata, protokola o radu i izvetavanju i sl.;
3) jaanje institucionalnih kapaciteta vezanih za ispitivanje sorti za utvrivanje razliitosti,
uniformnosti i stabilnosti (DUS test);
4) razvoj svih vrsta analitiko informacionih sistema za podrku poljoprivredi, ukljuujui i
nedostajue delove poljoprivredne statistike, sistema javne izvetajne i prognozne slube,
trinih informacija, registara i dr.; materijalno i kadrovsko jaanje, popunjavanje nedostajuih
segmenata, unapreenje sistema komunikacije;
5) reformisanje zadrugarstva i drugih oblika organizovanja u poljoprivredi i agroindustriji;
zakonsko regulisanje, materijalno i kadrovsko jaanje, podsticajni ambijent za privatno-javna
partnerstva du celog lanca vrednosti;
6) kreiranje novih i osnaivanje postojeih socijalnih mrea; stvaranje zakonskih preduslova za
njihovo vee ukljuivanje u donoenje politikih odluka; kadrovsko jaanje, unapreenje sistema
komunikacije i koordinacije; decentralizacija sistema odluivanja i finansiranja.
Proces formiranja novih organa, organizacija i ustanova zahteva dosledno potovanje nekoliko
vanih principa:
1) postepenost - iako je rad na uspostavljanju novih organa, organizacija i ustanova vremenski,
kadrovski i materijalno veoma zahtevan, dosadanje iskustvo je pokazalo da samo formalno
ispunjenje ove obaveze nije reenje. Bez prethodne jasno definisane vizije, regulisanih obaveza
uesnika i adekvatne pripreme budueg kadra, ovaj posao je esto kontraproduktivan. Dokaz u
prilog tome su mnogi pilot i donatorski projekti ija reenja nisu bila odriva. Institucionalne
promene moraju da proistiu iz reforme itavog politikog sistema zaduenog za poljoprivrednu
politiku, a nikako obrnuto;
2) odrivost na dui rok, primerenost veliini poljoprivrednog sektora i ekonomskoj moi drave imajui u vidu ograniene materijalne i ljudske kapacitete, posebno je vano da se preduprede
svi oblici dupliranja nadlenosti organa, organizacija i ustanova. Isto tako je vana stabilnost

radnih mesta administrativnog osoblja, jer je to neophodan preduslov jaanja njihove

kompetentnosti;
3) unapreenje kapaciteta ljudskih resursa - ovaj stav se jednako odnosi na ljudske resurse u
naunim i obrazovnim organizacijama i ustanovama, kao i na administraciju na niim nivoima
odluivanja. Znaajne napore treba uloiti u jaanje informisanosti i kompetentnosti u domenu
politike prakse i zakonodavstva EU, a posebno u analitike potencijale.
Detaljna razrada plana reforme organa i organizacija i prateih aktivnosti e biti predmet
dokumenta koji e proistei iz Strategije, koji bi trebalo da bude interni dokument MPZS.

3.3.4. Indikatori za praenje realizacije stratekih ciljeva (evaluacija)

Preduslov efikasne primene Strategije je redovna provera napretka u realizaciji postavljenih
stratekih ciljeva, odnosno prioritetnih podruja. Ovim procesom obezbeuje se da se na vreme
preduzmu neophodna prilagoavanja usled novonastalih okolnosti. Napredak u ostvarivanju
stratekih ciljeva, odnosno prioritetnih podruja sprovodi se procesom evaluacije, kojom se na
osnovu odabranih indikatora mere rezultati i uticaj Strategije na promene u kljunim podrujima
delovanja21. Evaluacije ima vie funkcija:
1) procenu napretka predvienih aktivnosti;
2) procenu relevantnosti, efektivnosti, efikasnosti (evaluacija);
3) davanje inputa za prilagoavanje u segmentima gde je to potrebno, kako bi se obezbedilo
ostvarivanje ciljeva;
4) analiza razlika izmeu oekivanih rezultata i konanih rezultata;
5) diseminaciju ostvarenih rezultata iroj javnosti.
Evaluacija se po pravilu sprovodi nakon procesa monitoringa, izvetavanja i revizije
programskih ciljeva i reenja. Indikatorima za evaluaciju Strategije treba da se procenjuju njene
sledee karakteristike:
1) relevantnost - primerenost Strategije prioritetnim potrebama korisnika. Sa aspekta
relevantnosti potrebno je proceniti u kojoj su meri ciljevi i reenja usmereni na reavanje kljunih
problema sektora poljoprivrede u postojeim uslovima (koji se mogu menjati tokom njene
primene), kao i da li su ciljevi u skladu sa nacionalnim razvojnim prioritetima;
2) efikasnost - dostignuta vrednost autputa u odnosu na uloene inpute, uinak angaovanih
inputa. Ova dimenzija evaluacije je u svojoj sutini analiza trokova i koristi, koja moe ukazati
na potrebu za preispitivanja alternativnih reenja i pristupa, kako bi se procenilo da li je usvojeni
pristup najefikasniji mogui.
3) efekti i uticaj - dostignuti stepen koristi za ciljane grupe i korisnike nastali primenom
Strategije. U tom se procesu moraju proceniti efekti i uticaji svih mera i aktivnosti, svih vidova
intervencije na drutvene, ekonomske, ekoloke i ostale razvojne ciljeve;
4) odrivost - procenjuje posledice rezultata ostvarenih Strategijom u smislu njihove
dugoronosti; meri odrivost postavljenih ciljeva, reenja i aktivnosti u dugoronoj perspektivi,
ukljuujui i mogue rizike.

Nadzor nad procesom evaluacije trebalo bi da sprovodi radna grupa koja bi bila zaduena za
operativno upravljanje sprovoenjem Strategije, od njenog usvajanja, preko odobrenja rezultata
periodinih izvetaja o evaluaciji, pa do odluivanja o neophodnim korektivnim merama.
Ostvareni napredak u sprovoenju Strategije e se predstaviti u petogodinjem izvetaju
ministru. Operacionoalizacija evaluacije i izvetavanja o napretku bie detaljno razraena u
planu reforme organa, organizacija, ustanova i drugih pravnih lica koji treba da proistekne iz
Strategije.
Sve navedeno upuuje na zakljuak da bez odgovarajuih indikatora nije mogue sprovesti
dobru evaluaciju. Odsustvo indikatora za praenje realizacije ciljeva dovodi do gubitka vanog
alata u procesu donoenja odluka. Jedan od najdelikatnijih zadataka u okviru menadmenta
javnih politika je izbor odgovarajuih indikatora za evaluaciju njihovih uspenosti po navedenim
kriterijumima. Danas postoje obimne liste standardizovanih indikatora za praenje razliitih vrsta
intervencija u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, oni su u mnogim sluajevima vrlo
nepraktini i teko ih je obraunati ili ustanoviti. Pored toga, esto ne postoji mogunost da se
obezbediti neophodna preciznost i dinamika izvetavanja, to ovakve indikatore ini
neupotrebljivim. Ovo je posebno specifino za poljoprivredu, gde se mnoge znaajne pojave ne
mogu blagovremeno ili sa dovoljno pouzdanosti registrovati.
Predloeni set indikatora definisan je na nivou stratekih ciljeva, pri emu se imalo u vidu da oni
prate mogunosti kontinuiranog ili periodinog praenja stanja u pojedinim segmentima (videti
Tabelu 10).
Tabela 10. Indikatori za praenje realizacije stratekih ciljeva
Indikator
Broj korisnika regresa za
premije osiguranja
Izvor: MPZS - Uprava za
agrarna plaanja
Uee kredita plasiranih u
poljoprivredu u ukupnim
kreditima plasiranim u
privredu
Izvor: Narodna banka Srbije
(Kljuni makroprudencijalni
indikatori - kvalitet aktive)
Uspostavljeni sistem
evidencije LPIS
Izvor: MPZS - Uprava za
poljoprivredno zemljite
Uspostavljeni sistem
evidencije GIS
Izvor: MPZS - Uprava za
poljoprivredno zemljite
Broj grla pod kontrolom
produktivnosti
Izvor: MPZS - Grupa za
stoarsku proizvodnju i
preradu
Povrina pod
novopodignutim zasadima
na osnovu mera MPZS

Jed mere 2013

Postavljeni cilj
2014-2023. godine

broj

12000

Broj korisnika premije osiguranja raste do

28.000

2,822

Uee kredita plasiranih u poljoprivredu u

ukupnim kreditima plasiranim u privredu
poveava se tokom perioda 2014 - 2023.
godine, uz postepen porast uea, do nivoa
od 10% krajem perioda.

Da/Ne

Ne

2018. godine uspostavljen sistem evidencije

LPIS

Da/Ne

Ne

2018. godine uspostavljen sistem evidencije

GIS

Broj grla pod kontrolom produktivnosti raste

do 70% do 2023. godine

000 ha

4,0

Povrina pod zasadima (viegodinji zasadi vonjaci, vinogradi i ostalo) raste do 10.000
ha do 2023. godine

(viegodinji zasadi vonjaci, vinogradi i ostalo)

Izvor: MPZS - Uprava za
agrarna plaanja
Procenat registrovanih
poljoprivrednih proizvoaa
koji je obuhvaen
savetodavnim radom u
poljoprivredi
Izvor: MPZS - Grupa za
savetodavne poslove
Povrine navodnjavanog i
odvodnjavanog
poljoprivrednog zemljita
Izvor: MPZS - Uprava za
poljoprivredno zemljite
Povrine pod protivgradnim
mreama i mreama za
zasenjivanje i pod anti frost
sistemom
Izvor: MPZS
Rast uea suficita u
razmeni prehrambenih
proizvoda u ukupnoj
vrednosti izvoza
poljoprivrednoprehrambenih proizvoda
Izvor: RZS
Obim prometa na berzama
Izvor: Produktna berza
Vrednost izvoza
poljoprivrednoprehrambenih proizvoda po
ha korienog
poljoprivrednog zemljita
Izvoz: RZS

Koeficijent pokrivenosti
uvoza izvozom
Izvor: RZS

>10

Do kraja perioda procenat poljoprivrednih

proizvoaa koji je obuhvaen savetodavnim
radom u poljoprivredi raste do 30%

000 ha

40

Povrine navodnjavanog i odvodnjavanog

poljoprivrednog zemljita rastu do 250.000 ha
do 2013. godine

ha

1500

Povrine pod protivgradnim mreama i

mreama za zasenjivanje i pod anti frost
sistemom rastu etiri puta

Rast suficita u razmeni prehrambenih

proizvoda u ukupnoj vrednosti razmene
2,7
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bi
(2012)
trebalo da se poveava uz dostizanje 5% do
kraja perioda

tona

95.000

USD/ha

538

koeficijent 1,7223

Poljoprivredna povrina pod

organskom proizvodnjom
ha
Izvor: MPZS - Odsek za
organsku proizvodnju
Odreivanje podruja
osetljivih na nitrate iz
poljoprivrede
Da/Ne
Izvor: MPZS - Odeljenje za
ruralni razvoj
Broj biljnih genetikih
Broj
resursa u nacionalnoj
uzoraka

Obim prometa na berzama raste do 250.000

tona do 2023. godine
Vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih
proizvoda po ha korienog poljoprivrednog
zemljita bi trebalo da se poveava sa
poveanjem vrednosti izvoza usled poveanja
plasmana proizvoda vie dodate vrednosti,
odnosno veeg stepena prerade, uz
dostizanje oekivanog nivoa od 900 USD/ha
krajem perioda
Koeficijent pokrivenosti uvoza izvozom bi
trebao da se poveava sa plasmanom
proizvoda vie dodate vrednosti, uz dostizanje
oekivanog nivoa od 2,0 - 2,3 krajem perioda

6340

Porast poljoprivrednih povrina pod

organskom proizvodnjom za treinu

Ne

Odreivanje podruja osetljivih na nitrate iz

poljoprivrede do sredine perioda

4.200

Broj biljnih genetikih resursa u nacionalnoj

kolekciji povean za petinu

kolekciji
Izvor: MPZS - Direkcija za
nacionalne referentne
laboratorije
Investicije za zatitu ivotne
sredine
Izvor: RZS (Diseminaciona
baza podataka, "Investicije za
zatitu ivotne sredine, od
2012. godine")
Poveanje broja
poljoprivrednih gazdinstava
sa drugim profitabilnim
aktivnostima
Izvor: RZS, Popis
poljoprivrede 2012. godine
(tabela 7.9)
Uee nosilaca
poljoprivrednih gazdinstava
do 35 godina starosti u
ukupnom broju nosilaca
poljoprivrednih gazdinstava
Izvor: RZS, Popis
poljoprivrede 2012. godine
(nije redovno istraivanje)
Odobren IPARD program
Izvor: MPZS - Odeljenje za
ruralni razvoj
Procenat objekata, odnosno
farmi koje ispunjavaju
uslove EU u pogledu
dobrobiti
Izvor: MPZS - Uprava za
veterinu
Procenat objekata za klanje
ivotinja i preradu mesa i
mleka koje ispunjavaju
strukturne i higijenske
uslove EU
Izvor: MPZS - Uprava za
veterinu
Uvoenje klasifikacije u
preradi mesa
Izvor: MPZS - Grupa za
stoarsku proizvodnju i
preradu
Uvoenje nezavisnog
sistema ocenjivanja
kvaliteta mleka
Izvor: MPZS - Grupa za
stoarsku proizvodnju i
preradu

Uvoenje agro ekolokih mera do 2018.

godine

Rast broja gazdinstava sa drugim profitabilnim

aktivnostima u ukupnom broju gazdinstava
12,4 trebalo bi da se poveava sa porastom
(2012) diversifikacije aktivnosti, te se u posmatranom
periodu oekuje poveanje vrednosti ovog
pokazatelja u intervalu 15-20%

Uee nosilaca poljoprivrednih gazdinstava

do 35 godina starosti u ukupnom broju
nosilaca poljoprivrednih gazdinstava bi trebalo
4,6
znaajno da se povea otvaranjem
(2012)
mogunosti korienja IPARD fondova, uz
dostizanje oekivanog nivoa oko 20% krajem
perioda

Da/Ne

Ne

Odobren do 2015. godine

Poveanje za 90% do kraja perioda

1,6%

Broj objekata u sektorima mesa i mleka koji

ispunjavaju strukturne i higijenske uslove
znaajno treba da se uvea stvaranjem
mogunosti korienja IPARD fondova u
dostizanju oekivanog nivoa oko 90% do kraja
perioda

Da/Ne

Ne

Klasifikacija u preradi mesa se primenjuje od

2016. godine

Da/Ne

Ne

Sistem za ocenjivanje kvaliteta mleka uveden

od 2016. godine

__________
21
Sa druge strane, indikatorima monitoringa mere se rezultati, te se kao takvi oni najee
vezuju za ciljeve, rezultate i mere definisane na nivou programa i projekata. Indikatori
monitoringa obezbeuju informacije npr. o nainu korienja fizikih, ljudskih i finansijskih
resursa (efikasnost podrke, broj korisnika i sl.).
22
Za vrednost u 2013. godini uzet je trei kvartal, kao poslednji raspoloivi podatak.
23
Za vrednost u 2013. godini uzet je period januar-oktobar, kao poslednji raspoloivi podatak.

IV ZAVRNI DEO
Ova strategija sadri Prilog 1 - Statistiki podaci i Prilog 2 - Dokumenta koja su korienja pri
izradi ove strategije, koji ine njen sastavni deo.
Radi unapreenja stanja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja neophodno je kontinuirano
praenje i ocenjivanje realizacije definisanih ciljeva, odnosno prioritetnih podruja. Na ovaj nain
mogui problemi nastali u sprovoenju Strategije mogu se detaljnije analizirati i moe biti
predloeno njeno usklaivanje sa realnim potrebama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Danom objavljivanja ove strategije prestaje da vai Strategija razvoja poljoprivrede Srbije
("Slubeni glasnik RS", broj 78/05).
Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1.
STATISTIKI PODACI
Tabela 11: Osnovni makroekonomski indikatori, 2008-2013. godine

Stopa rasta BDP (% promene u odnosu na

prethodnu godinu)
BDP po stanovniku (tekue cene, evra)
Stopa nezaposlenosti (%)
Ukupan izvoz robe (mil. evra)
Ukupan uvoz robe (mil. evra)
Spoljnotrgovinski bilans (mil. evra)
Tekui raun platnog bilansa (% BDP)
Konsolidovani deficit (% BDP)
Javni dug, kraj perioda,% BDP (centralni nivo
vlasti)
Inflacija (godinji prosek,% promene u odnosu
na prethodnu godinu)
Devizni kurs (godinji prosek, RSD/EMU)
*) Preliminarni podaci
Izvori: RZS; Narodna banka Srbije

2008
3,8

2009
-3,5

2010
1,0

2011
1,6

2012
-1,5

2013*
2,5

4.446 3.955 3.836 4.351 4.112

4.453
13,6 16,1 19,2 23,0 23,9
22,1
7.429 5.961 7.393 8.441 8.738,9 10.996,7
16.283 11.327 12.423 14.250 14.716,7 15.469,0
-8.854 -5.366 -5.030 -5.809 -5.977,9 -4.472,3
-21,6 -6,6
-6,7
-9,1
-10,7
-5,0
-2,6
-4,5
-4,7
-4,9
-6,5
-5,0
29,2 34,7 44,5 48,2 60,2
63,8
10,9

8,4

6,5

11,0

7,8

81,44 93,95 103,4 101,95 113,13

7,8
113,14

Tabela 12: Poljoprivredna gazdinstva u Republici Srbiji prema povrini korienog

poljoprivrednog zemljita, po Popisu poljoprivrede iz 2012. godine

Ukupno
0 ha
> 0-< 2 ha
2-<5 ha
5-<10 ha
10-<20 ha
20-<30 ha
30-<50 ha
50-<100 ha
100 ha i vie

Gazdinstva
Broj
%
631.552 100,0
10.107
1,6
298.286 47,2
182.489 28,9
89.083
14,1
32.313
5,1
7.677
1,2
5.352
0,8
4.394
0,7
1.851
0,3

Povrina korienog poljoprivrednog zemljita

ha
%
3.437.423
100,0
273.622
596.052
617.281
435.499
185.846
203.666
314.096
811.362

8,0
17,3
18,0
12,7
5,4
5,9
9,1
23,6

Izvor: RZS (Popis poljoprivrede, 2012)

Tabela 13: Struktura vrednosti poljoprivredne proizvodnje 2008-2013. godine (%)

Poljoprivredna proizvodnja bruto

Biljna proizvodnja
1. Ratarstvo i povrtarstvo
a) ita
Kukuruz
Penica
Ostale itarice
b) Industrijsko bilje
v) Povre
g) Stono (krmno) bilje
2. Voarstvo
3. Vinogradarstvo
Stoarstvo
1. Govedarstvo
Prirast
Kravlje mleko
2. Svinjarstvo
3. Ovarstvo
4. ivinarstvo
Prirast
Jaja
5. Pelarstvo - med
Izvor: RZS

2008
100
67,79
56,12
33,99
25,9
6,67
1,43
6,99
10,71
4,43
9,57
2,09
32,21
14,6
6,17
8,44
11,62
1,75
4,15
2,35
1,79
0,09

2009
100
69,31
56,69
34,24
26,55
6,49
1,2
6,69
11,13
4,62
10,23
2,39
30,69
13,81
5,79
8,02
11,01
1,66
4,05
2,54
1,51
0,15

2010
100
68,91
59,17
34,9
28,99
5,01
0,9
8,74
11,09
4,45
7,97
1,76
31,09
13,45
5,72
7,74
11,37
1,82
4,24
2,51
1,73
0,21

2011
100
68,47
57,1
33,83
26,36
6,45
1,02
8,27
10,98
4,02
9,62
1,75
31,53
13,41
5,73
7,68
11,33
1,9
4,71
2,96
1,75
0,18

2012
100
61,9
50,67
27,68
17,93
8,35
1,4
8,72
10,41
3,85
9,21
2,03
38,1
16,58
6,96
9,62
12,54
2,66
5,91
3,48
2,43
0,4

2013
100
67,4
56,12
33,39
23,02
8,87
1,5
9,02
10,29
3,43
9,52
1,75
32,6
13,63
5,72
7,92
10,93
2,37
5,25
2,81
2,44
0,42

Tabela 14: Povrina i proizvodnja najvanijih useva 2008-2013. godine

Povrina najvanijih useva (000 ha)

itarice
Penica
Kukuruz
Uljarice
Suncokret
Soja
Uljana repica
eerna repa
Duvan
Krompir
Svee povre i pasulj
Krmno bilje
Voe
Groe
Proizvodnja najvanijih useva (000 tona)
itarice
Penica
Kukuruz
Uljarice
Suncokret
Soja
Uljana repica
eerna repa
Duvan (suvi list)
Krompir (rani i kasni)
Svee povre i pasulj
Krmno bilje
Voe
Groe (ukupno)

2008

2009

2010

2011

2012

2013

1.930
487
1.274
350
188
144
18
48
7
81
161
457
271
58

1.950
568
1.209
320
157
144
18
61
6
78
159
448
270
57

1.873
484
1.230
352
169
170
12
66
6
77
157
450
270
57

1.904
493
1.258
355
174
165
15
56
7
78
154
448
268
56

1.896
481
1.269
338
167
163
8
65
6
75
150
461
267
54

1.908
563
1.187
358
188
160
10
62
6
74
144
436
267
51

8.833
2.095
6.158
857
454
351
52
2.300
11
843
1.286
2.480
1.299
373

8.982
2.068
6.396
772
378
350
44
2.798
10
898
1.320
2.675
1.452
431

9.273
1.630
7.207
943
378
541
24
3.325
10
887
1.327
2.736
1.077
330

9.060
2.076
6.480
918
432
441
45
2.822
10
891
1.283
2.509
1.337
325

5.914
1.911
3.533
667
366
281
20
2.328
9
578
1.047
2.148
925
263

9.150
2.690
5.864
925
513
385
27
2.983
10
767
1.274
2.388
1.533
320

Izvor: RZS
Tabela 15: Prosene proizvoake cene poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji 2008-2013.
godine (EMU/t)

Biljni proizvodi
Penica
Kukuruz
Suncokret
Soja
eerna repa

2008

2009

2010

2011

2012

2013

184
121
289
307
34

106
94
172
276
28

125
131
345
280
24

177
167
301
325
38

191
184
455
527
40

155
142
219
386
40

Jabuke
ljive
Maline
Stono groe
Vinsko groe
Stoarski proizvodi
Telad
Junad
Svinje ( 110 kg)
Svinje ( 110 kg)
Jagnjad
Pilii
Jaja (000 kom)
Kravlje mleko (000, l)

388
170
2.106
574
255

309
139
1.204
475
214

339
273
1.264
664
193

404
313
808
617
262

439
430
1.104
607
336

330
271
1.628
452
241

2.488
1.715
1.539
1.336
2.014
1.071
82
301

2.466
1.727
1.501
1.328
1.963
954
72
230

2.410
1.523
1.185
1.063
1.917
879
55
226

2.646
1.849
1.330
1.159
2.082
1.072
69
280

2.677
1.886
1.529
1.493
1.911
1.055
74
268

2.594
1.936
1.564
1.500
1.981
1.177
70
290

Izvor: Obraun na osnovu podataka RZS

Tabela 16: Regionalna struktura izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda
Grupe zemalja
Izvoz - Ukupno
EU
CEFTA
Ostale zemlje
Uvoz - Ukupno
EU
CEFTA
Ostale zemlje
Saldo - Ukupno
EU
CEFTA
Ostale zemlje

2008
1.336
552
691
93
1.056
482
212
362
280
70
480
-270

2009
1.395
662
644
89
991
446
205
339
404
216
439
-250

2010
1.700
821
732
148
819
359
192
268
881
462
540
-120

2011
1.956
978
797
180
1.053
493
227
332
903
485
570
-152

2012
2.131
1.095
823
214
1.221
639
249
334
910
456
574
-120

2013*
2.104
1.104
723
277
1.117
704
151
322
987
400
571
-44

Izvor: MPZS na osnovu podataka RZS

* Preliminarni podaci
Tabela 17: Promene u broju stanovnika, ukupno prema tipovima naselja i regionima 2002-2011.
godine

Period

Podruje

2002

Ukupno
Gradska
naselja
Ostalo
Ukupno

2011

Region
Beogradski
AP
region
Vojvodine
7.498.001 1.576.124 2.031.992
4.225.896 1.281.801 1.152.295

Region
umadije i
Zapadne Srbije
2.136.881
959.331

Region June i
Istone Srbije

3.272.105 294.323
7.186.862 1.659.440

1.177.550
2.031.697

920.535
1.563.916

R. Srbija

879.697
1.931.809

1.753.004
832.469

Indeks
2011/2002

Gradska
naselja
Ostalo
Ukupno
Gradska
naselja
Ostalo

% seoskog
stanovnitva 2002
% seoskog
stanovnitva 2011

4.271.872 1.344.844

1.146.731

963.548

816.749

2.914.990 314.596
95,9
105,3
101,1
104,9

785.078
95,1
99,5

1.068.149
95,1
100,4

747.167
89,2
98,1

89,1
43,6

106,9
18,7

89,2
43,3

90,7
55,1

81,2
52,5

40,6

19,0

40,6

52,6

47,8

Izvor: RZS, Popis stanovnitva, domainstava i stanova 2011. godine

Tabela 18: lanovi i stalno zaposleni na PPG prema radnom statusu i regionu, 2012. godine
lanovi porodice i roaci koji su
obavljali poljoprivrednu aktivnost na
Region
gazdinstvu
broj
%
broj
%
Republika Srbija 617.365 43,6 797.199
56,3
Beogradski Region 32.670
44,4 40.841
55,5
Region AP
143.453 51,5 134.012
48,1
Vojvodine
Region umadija i 257.846 41,2 367.167
58,7
Zapadna Srbija
Region Juna i
183.396 41,8 255.179
58,1
Istona Srbija
Nosioci
gazdinstva

Stalno zaposleni
na gazdinstvu
broj
1.785
47
1.215

%
0,1
0,1
0,4

254

0,0

269

0,1

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2012. godine

Tabela 19: Menaderi na poljoprivrednim gazdinstvima prema nivou obuenosti i regionima,
2012. godine

Region
Republika
Srbija
Beogradski
Region
Region AP
Vojvodine
Region
umadija i
Zapadna Srbija
Region Juna i
Istona Srbija

Samo poljopriv.
iskustvo
steeno
praksom
60,0

Kursevi iz
oblasti
poljopriv.

Srednja
poljopriv.
kola

Druga
srednja
kola

Druga
Via polj.
via ili
ili fakultet
fakultet

0,7

2,6

30,3

1,4

5,0

55,2

0,7

1,1

36,3

1,4

5,2

47,9

1,1

5,8

37,4

2,4

5,5

62,8

0,5

1,5

29,1

1,1

4,9

66,4

0,6

1,7

25,4

1,1

4,7

Izvor: RZS, Popis poljoprivrede 2012. godine

Prilog 2.
DOKUMENTA KOJA SU KORIENA PRI IZRADI OVE STRATEGIJE
1. Agri Livestock Consultants (2010) Dairy Sector Study Republic of Serbia, Beograd.
2. Arandarenko M. (2011) Pomone strategije za oporavak od krize u jugoistonoj Evropi studija procene Srbija, Meunarodna organizacija rada, Tim za tehniku podrku
dostojanstvenom radu i Kancelarija za Centralnu i Istonu Evropu, Budimpeta.
3. Babovi M, Vukovi O. (2008) ene na selu kao pomaui lanovi poljoprivrednog
domainstva: poloaj, uloge i socijalna prava, UNDP, Beograd.
4. Babovi M. (2007) Poloaj ene na tritu rada u Srbiji, UNDP, Beograd.
5. Bogdanov N. (2007) Mala ruralna domainstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija,
UNDP, Beograd.
6. Bogdanov N, Cveji S. (2011) Poverty and Social Exclusion in Rural Serbia - Position of
Family Farms, Economics of Agriculture, Vol. 58, No SN-2 (3-189) 2011, Belgrade. pp 3-16.
7. Bogdanov N, Petronijevi M. (2009) Strukturne promene agrarnog sektora - iskustva nakon
dve decenije tranzicije, u Poljoprivreda i ruralna podruja Srbije - Osetljive take tranzicije i
komparacija sa drugim zemljama, DAES i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, str. 123, Beograd.
8. Bogdanov N, Tomanovi S, Cveji S, Babovi M, Vukovi O. (2011) Pristup ena i dece
uslugama u ruralnim oblastima Srbije i predlog mera za unapreenje stanja, UNICEF, Srbija.
9. Cveji S, Babovi M, Petrovi M, Bogdanov N. i Vukovi O. (2010) Socijalna iskljuenost u
ruralnim oblastima Srbije, UNDP, Beograd.
10. iki J, Petrovi , Jankovi D. (2009): Metodi savetodavnog rada u funkciji unapreenja
poljoprivrede na seoskim gazdinstvima Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede, 56/ 4, 577-587.
11. Dalgaard T, Hutchings N.J, Porter J.R. (2003), Agroecology, scaling and interdisciplinarity.
Agriculture, Ecosystems & Environment, 100, 39-51.
12. Jankovi D, Petrovi , iki J. (2010): Karakteristike savetodavnog procesa u radu sa
odabranim gazdinstvima u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede, 57/2, 257-274.
13. Jankovi D, (2004): Sistem(i) znanja i informacija u poljoprivredi, Tematski zbornik sa
naunog skupa "Kapital u poljoprivredi", Ekonomski fakultet - Subotica, Institut za ekonomiku
poljoprivrede Beograd, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Str. 147-160.
14. Lovell S.T, DeSantis S, Nathan C.A, Olson M.B, Mndez V. E, Kominami H.C, Erickson D.L,
Morris K.S, Morris W.B. (2010): Integrating agroecology and landscape multifunctionality, in
Vermont: An evolving framework to evaluate the design of agroecosystems. Agricultural
Systems, Volume 103, Issue 5, 327-341.
15. Matkovi G, Mijatovi B, Petrovi M. (2010) Uticaj krize na trite radne snage i ivotni
standard u Srbiji, CLDS, Beograd.

16. evarli M. M, Tomi D. (2010) Agroprivreda Srbije i evropske integracije. Neprilagoenost

obostranoj primeni prelaznog trgovinskog sporazuma, Tematski zbornik, Drutvo agrarnih
novinara Srbije, Beograd.
17. Nikoli D, Keserovi Z, Magazin N, Paunovi S, Mileti R, Nikoli M, Milivojevi J. (2012)
Stanje i perspektiva razvoja voarstva u Srbiji, Zbornik radova i apstrakata, 14 Kongres voara i
vinogradara Srbije sa meunarodnim ueem, 3-23, Vrnjaka Banja.
18. Petrovi , Jankovi D. (2010) Poljoprivredno savetodavstvo Srbije - stanje, problemi i
mogunosti reforme, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, str. 1-201. ISBN: 978-86-7520-186-1.
19. Petrovi , Samardija J, Jankovi D. (2004) Problemi difuzije i uvoenja inovacija, znanja i
tehnologija u seljakoj poljoprivredi Srbije, Acta Agriculturae Serbica, aak, 9/17, 633-644.
20. Vlahovi B. (2010) Trite agroindustrijskih proizvoda, Market of Agricurtural Products,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad.
21. Vlahovi B, Stevanovi S, Tomaevi D, Zelenjak M. (2006) Agrarna proizvodnja u Republici
Srbiji, Drutvo agrarnih novinara Srbije, Beograd.
22. Scherr S, McNeely J, Future Harvest.
23. Serbia organica (2013) Organska poljoprivreda u Srbiji, Beograd.
24. Stojanevi Biljana (2008) O ulju, Progresive magazin broj 8, Beograd.
25. uni D, Kora N, Slavica Todi, Papri , Markovi, N., Branislava Sivev, Kuljani I,
Beli Z, Matijaevi S, Vujovi D. (2012) Stanje i uslovi razvoja vinogradarstva Srbije, Zbornik
radova i apstrakata, 14 Kongres voara i vinogradara Srbije sa meunarodnim ueem, 23-31,
Vrnjaka Banja.
26. UNEP (2005) Millenium Ecosystem Assessment Report - Ecosustem Services
(http://www.unep.org/maweb/documents/document.300.aspx.pdf).
27. UNICEF, Republiki zavod za statistiku (2005) Anketno istraivanje viestrukih pokazatelja
stanja i poloaja dece i ena u Srbiji (Mutliple Indicator Cluster Survey).
28. HTSPE led Consortium (2010) Meat Sector Study for the IPARD Rrogramme, Beograd.
Publikacije RZS:
1. Anketa o potronji domainstava, za odgovarajue godine;
2. Ankete o radnoj snazi, za odgovarajue godine;
3. Popis poljoprivrede 2012 - Poljoprivreda u Republici Srbiji, Beograd, 2013;
4. Popis stanovnitva, domainstava i stanova u Republici Srbiji 2011. godine, Beograd, 2012;
5. Studija o ivotnom standardu, 2002-2007. godine, Beograd, 2008;
6. Statistiki godinjak, Republike Srbije, za odgovarajue godine.
Vlada Republike Srbije:

1. Vlada Republike Srbije (2010) - Nacionalni program za poljoprivredu Republike Srbije od

2010. do 2013. godine;
2. Vlada Republike Srbije (2011) - Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju
siromatva u Republici Srbiji;
3. Vlada Republike Srbije (2012), Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji;
4. Vlada Republike Srbije (2012) Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih resursa i
dobara, Beograd;
5. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (2012):
- Osnovni trendovi u 2012. godini i nova zakonska regulativa, Beograd,
- Strategija razvoja poljoprivrede Srbije,
- Nacionalni program poljoprivrede Republike Srbije 2010-2013,
- Nacionalni program ruralnog razvoja za 2011 -2013,
- Strategija razvoja umarstva Republike Srbije;
6. Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Strategija bioloke raznovrsnosti
Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine;
7. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije o Banci biljnih gena, internet sajt
http://www.dnrl.minpolj.gov.rs/banka.html;
8. JP "Slubeni glasnik" Beograd, PREGLED (2012), Prehrambena industrija Srbije, Beograd.