STALNA KONFERENCIJA GRADOVA I OPŠTINA – SAVEZ GRADOVA I OPŠTINA SRBIJE

Lokalna samouprava i
ruralna infrastruktura
Analiza spremnosti lokalnih samouprava za
sprovođenje IPARD Mere 301
Branislav Milić
4/26/2014

Kako bi se stekao utisak o stanju infrastrukture u ruralnim područjima i kapaciteti JLS da upravljaju ovom temom, SKGO je u
okviru projekta „Institucionalna podrška SKGO“ koji sprovodi SKGO, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju – SDC,
sprovela analizu koja namerava da doprinese boljem razumevanju neophodne dinamike i koraka u izgradnji kapaciteta JLS za
korišćenje pretpristupnih fondova EU namenjenih unapređenju i razvoju ruralne infrastrukture (Mera 301). Rezultati ove analize
dodatno bi trebali da pomognu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (u daljem tekstu MPŠV)
da sagleda stanje ruralne infrastrukture i kapaciteta korisnika Mere 301 – JLS prilikom definisanja nacionalne politike ruralnog
razvoja i Mere 301.
Sadržaj

1. Uvod......................................................................................................................................... 2
2. Iskustva – primer Republike Hrvatske ..................................................................................... 4
3. Metodologija analize ............................................................................................................... 7
4. Rezultati ................................................................................................................................... 8
4.1. Postojeća infrastruktura - ocena pokrivenosti ruralnih naselja ....................................... 8
4.2. Ocena dostupnosti postojeće infrastrukture ruralnim domaćinstvima ........................ 10
4.3. Ocena stanja postojeće infrastrukture u ruralnim naseljima ........................................ 11
4.4. Kapaciteti JLS .................................................................................................................. 14
4.4.1. Nadležnosti nad pitanjima ruralne infrastrukture .................................................. 14
4.4.2. Iskustva JLS u oblasti ruralne infrastrukture ........................................................... 15
5. Zaključci ................................................................................................................................. 18
6. Tabele i grafikoni ................................................................................................................... 22

1
1. Uvod

Prilagođavanje zahtevima Zajedničke agrarne politike EU (ZAP) predstavlјa jedan od najvećih izazova
svim zemlјama u procesu pristupanja EU. Neophodno je zadovolјiti visoke pravne i institucionalne uslove
kako bi se agrarne politike tranzicionih zemalja smatrale kompatibilnim sa ZAP. Situacija se čini još
komplikovanijom imajući u vidu stalne promene u sadržaju i fokusima ZAP-a iz jednog programskog
perioda u drugom. Međutim, ono što je za Srbiju važno u procesu prilagođavanja je da sistem, tj. način
implementacije mera uglavnom ostaje nepromenjen.

Kada je reč o pravnoj harmonizaciji, zemlja kandidat mora biti sposobna da po pristupu sprovodi
celokupnu pravnu regulativu. Uredbe (regulative), kojima je definisan način sprovođenja ZAP, nije
potrebno neposredno ugrađivati u pravni poredak zemlje kandidata, ali se one moraju u potpunosti
sprovoditi po punopravnom članstvu. Od zemalja kandidata za članstvo u EU očekuje se da formiraju
operativnu strukturu za implementaciju politike ruralnog razvoja (PRR). Kako bi Srbija bila u stanju da
uskladi mere podrške poljoprivredi i rualnom razvoju CAP-u, ali i da prilagodi mehanizme implementacije
mera, koji su veoma komplikovani, u narednom periodu očekuje se značajnije pravno i institucionalno
prilagođavanje na nacionalnom i lokalnom nivou.

Na nacionalnom nivou očekuje se, dakle, pored institucionalnog prilagođavanja i pravna harmonizacija,
tj. harmonizacija zakonodavstva, programskih i potprogramskih dokumenata i definisanje pravila
implementacije PRR kroz definisanje, izradu i usvajanje:

 Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024

 Nacionalnog programa ruralnog razvoja 2014-2020
 IPARD programa ruralnog razvoja 2014-2020
 Sekundarne pravne regulative (uredbe i regulative kojima se bliže definišu načini implementacije
segmenata poljoprivredne i ruralne politike)
 Transparentnog sistema podataka u poljoprivredi
 Dokumenata koji se bave pružanjem instrukcija za korisnike mera definisanih u poljoprivrednoj i
PRR (aplikacione forme, priručnici, marketinški materijal i sl.).

Pored ova dva aspekta, neophodne su reforme ukupne politike kako bi se zemlja kandidat za članstvo
mogla smatrati dovoljno prilagođenom zahtevima ZAP-a. U Srbiji, trenutno, ni jedan od ova dva
elementa prilagođavanja ZAP zahtevima ne beleži dovoljan napredak.

Implementacija PRR i prilagođavanje zahtevima EU podržana je kroz kofinansiranje implementacije

IPARD programa1. U programskom periodu EU 2014-2020, u okviru IPARD programa, između ostalih
mera, predviđena je podrška za implementaciju Mere 301 – Unapređenje i razvoj lokalne infrastrukture.
Korisnici ove mere su JLS i to samo one JLS, koje prema kriterijumima koje postavi nacionalni nivo, imaju
pravo da koriste ovu meru2. Pravna regulativa kojom se definišu nadležnosti JLS u oblasti infrastrukture
definisana je kroz dva osnovna zakona, Zakon o lokalnoj samoupravi3 i Zakon o komunalnim
delatnostima4.

1
Eng. Instrument for Preacession Assistance Rural Development
2
U slučaju Republike Hrvatske pravo da koriste Meru 301 imaju JLS koje imaju manje od 10 000 stanovnika.
3
"Sl. glasnik RS", br. 129/2007
4
"Sl. glasnik RS", br. 88/2011

2
Da bi JLS mogle da učestvuju u zahtevnom procesu sprovođenja ove mere, moraju da budu
institucionalno, politički i finansijski pripremljen. Međutim, trenutno stanje u JLS kada je reč o opštoj
pripremljenosti JLS za upravljanje procesima u oblasti ruralnog razvoja veoma je kritično5. JLS karakteriše
nepoznavanje zahteva procesa integracije u EU. JLS nemaju dovoljno kapaciteta za puno preuzimanje
nadležnosti za rukovođenje PRR, ali JLS jasno artikulišu potrebu za osnaživanjem ovih kapaciteta. JLS su
tek delimično svesne svoje uloge u procesu kreiranja i implementacije PRR. Nedovoljna je organizaciona
uređenost, kadrovski i tehnički kapaciteti. Kompleksnost nad pitanjima odgovornosti, ovlašćenja i
ograničenja nacionalnih i institucija JLS, ključne su prepreke za unapređenje institucionalne dimenzije
kapaciteta JLS. JLS često, tokom procesa kreiranja lokalnih razvojnih politika, nerealno sagledavaju
sopstvena ograničenja i potencijale. Kapaciteti JLS su veći u onim JLS koje imaju iskustvo saradnje sa
donatorskim organizacijama. Veći napredak JLS uočava se u administrativnoj dimenziji kapaciteta za
preuzimanje nadležnosti za rukovođenje PRR. Kompleksnost, rigidnost i rasparčanost lokalnih i
nacionalnih politika koje utiču na ruralni razvoj, osnovna su prepreka za unapređenje u ovoj dimenziji.
Status JLS (opština ili grad), nije nužno u korelaciji sa nivoom institucionalnih i administrativnih
kapaciteta za rukovođenje PRR. Regionalna dimenzija nije nužno u korelaciji sa nivoom institucionalnih i
administrativnih kapaciteta za rukovođenje PRR. Primetne su regionalne disproporcije u domenu
dostupnosti servisa i usluga JLS ruralnim zajednicama. Ruralne zajednice u koje pripadaju regionima
Vojvodine, Beograda i one koje su bliže regionalnim centrima u regionu Šumadije i Zapadne Srbije,
manje su izolovane od ruralnih zajednica J LS Južne i Istočne Srbije. Na lokalnom nivou se uočava
nepoverenje među ključnim akterima u razvoju. Uočava se izrazit nedostatak inicijative, inovativnosti i
kreativnosti na nivou JLS. Ruralna dimenzija lokalnih budžeta nije izgrađena. Skroman lokalni budžet.
Obim i iznos ruralnih izdvajanja iz lokalnih budžeta nisu nužno u korelaciji sa nivoom institucionalnih i
administrativnih kapaciteta za rukovođenje PRR. JLS ne prate efekte sopstvene politike.

Kako bi se bolјe razumelo stanje infrastrukture u ruralnim područjima6 i kapaciteti jedinica lokalnih
samouprava (JLS) da upravljaju ovom temom, Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i
opština Srbije (u daljem tekstu SKGO) je u okviru projekta „Institucionalna podrška SKGO“ koji sprovodi
SKGO, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju – SDC, sprovela analizu koja namerava da
doprinese boljem razumevanju neophodne dinamike i koraka u izgradnji kapaciteta JLS za korišćenje
pretpristupnih fondova EU namenjenih unapređenju i razvoju ruralne infrastructure (Mera 301).
Rezultati ove analize dodatno bi trebali da pomognu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede Republike Srbije (u daljem tekstu MPŠV) da sagleda stanje ruralne infrastrukture i
kapaciteta korisnika Mere 301 – JLS prilikom definisanja nacionalne politike ruralnog razvoja i Mere 301.

5
СКГО, Анализа утицаја процеса приступања Србије ЕУ на локалне самоуправе, Област пољопривреде и
руралног развоја, 2013, Београд.

6Za potrebe ovog istraživanja korišćen je takozvani administrativno-pravni kriterijum podele naselja koji je u
zvaničnoj upotrebi od strane Zavoda za statistiku Republike Srbije. Prema ovom kriterijumu naselјa se dele na
gradska (167 gradskih naselјa bez Kosova i Metohije) i ostala (4.542 naselјa bez KiM), tj. ruralna naselja.

3
2. Iskustva – primer Republike Hrvatske

Republici Hrvatskoj (u daljem tekstu RH) je 18. juna 2004. zvanično dodeljen status države kandidata za
članstvo u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU). Sa ovim statusom Hrvatskoj su se otvorile nove
mogućnosti, a time i nove obaveze, između ostalog, mogućnost korištenja pretpristupnih fondova kao
pomoći u procesu prilagođavanja zahtevima EU.

RH je započela sa korištenjem specijalnog pretpristupnog programa za poljoprivredu i ruralni razvoj

(SAPARD7 program) nakon što je 29. septembra 2006. odlukom Evropske komisije (u daljem tekstu: EK) o
prenosu ovlašćenja akreditovana SAPARD Agencija zadužena za sprovođenje ovog programa. SAPARD
program se sprovodio do kraja 2009. godine, nakon čega je zamenjen IPARD programom, a Hrvatska je
ujedno bila poslednja zemlja kandidat koja je imala mogućnost da koristi SAPARD program.

RH je dobila prenos ovlašćena za sprovođenje Mere 301 – Poboljšanje i razvoj ruralne infrastrukture tek
dve godine pre pristupanja EU odnosno pet godina nakon otpočinjanja sprovođenja pretpristupnih
programa namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju, odlukom EK od 17. Marta 2011. godine.

Prvi konkurs za ovu meru sproveden je u periodu od 6. Decembra 2011. do 31. Januara 2012. Od ukupno
67 primljenih prijava samo sedam projekata je ugovoreno, što je, ujedno, prema oceni Ministarstva
poljoprivrede RH, najlošiji rezultat svih IPARD konkursa. Međutim, kako se ističe u izveštaju Hrvatske
mreže za ruralni razvoj i organizacije Održivi razvoj zajednice8, izvučena je pouka, a zalaganjem
Ministarstva poljoprivrede, Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju (APPRRR) i
ostalih zainteresovanih strana, na sledećem konkursu postignuta je prolaznost od oko 50%. Trećim
konkursom koji je sproveden sredinom 2012. godine9, primljeno je 97 prijava sa ukupnim procenjenim
traženim iznosom ulaganja od preko 42 miliona EUR (47 prijava odnosilo se na sektor kanalizacije i
pročišćavanja otpadnih voda sa ukupnim procenjenim traženim iznosom ulaganja od nešto manje od
67% ukupnih traženja, 49 prijava je za sektor lokalnih nekategorisanih puteva sa ukupnim procenjenim
traženim iznosom od oko 31% ukupnih traženja i 1 prijava odnosila se na toplane na biomasu, sa
ukupnim procenjenim traženim iznosom ulaganja od 2,2% ukupnih traženja). Prema poslednjem
izveštaju o radu APPRRR10, do momenta završetka izveštaja, odobreno je 10 prijava u ukupnom iznosu
podrške od preko 2,5 miliona EUR. Prema istom izvoru, u 2013. godini za meru 301 primljeno je 18
zahteva za isplatu sa traženim iznosom podrške od oko 6,5 miliona EUR, a isplaćeno je 16 projekta u
ukupnom iznosu od nešto manje od 5 miliona EUR (Tabela 1).

Sredstva podrške za Meru 301 obezbeđuju se iz budžeta EU i države kandidata za članstvo u EU. U
Hrvatskom primeru, EU učestvuje sa 75%, a RH sa 25% učešća.

Od svake države kandidata se očekuje da definiše ciljeve mere i na osnovu definisanih ciljeva da izdvoji
prioritetne segmente infrastrukture koji bi se finansirali kroz Meru 301. Svi izdvojeni segmenti moraju,
prilikom akreditacije mere od strane EK, reflektovati jasnu korelaciju sa očekivanim promenana u
društveno-ekonomskom razvoju ruralnih područja. Na ovaj način, država kandidat za članstvo
nedvosmisleno pojašnjava zašto su baš izdvojeni segmenti ruralne infrastrukture od naročite važnosti za
razvoj ruralnih područja.

7
Eng. Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development
8
Hrvatska mreža za ruralni razvoj i organizacija Održivi razvoj zajednice (2013); IPARD jučer/danas /sutra Izvještaj iz
sjene o provedbi programa IPARD u Hrvatskoj 2010. – 2012, ISBN 978-953-56005-2-7
9
Od 19. Marta 2012. do 30. Maja 2012. godine
10
Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju (2014): Izvješće o radu za 2013.

4
Ciljevi ove mere, kako ih je definisala hrvatska politika poljoprivrede i ruralnog razvoja, su:
 razvoj i poboljšanje osnovne infrastrukture kako bi se podstakla ekonomska i socijalna aktivnost
za ravnomeran razvoj,
 poboljšanje rada i života u ruralnim sredinama i
 prevencija rastućih trendova depopulacije ruralnih teritorija, uglavnom podsticanjem aktivnog
dela stanovništva da ostane i/ili se vrati u ruralna područja.

Kako bi ostvarila postavljene ciljeve, Hrvatska je odabrala pet prioritetnih segmenata infrastrukture u
ruralnim područjima koji se mogu finansirati kroz IPARD, Meru 301: (1) Nekategorisani putevi; (2)
Kanalizaciona mreža; (3) Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda; (4) Toplane na biomasu; (5)
protivpožarne staze sa elementima šumskog puta. Međutim, od ponuđenih sektora ulaganja u meri 301,
do sada ugovorena podrška nije obuhvatila projekte koji se odnose na toplane na biomasu i
protivpožarne staze sa elementima šumskog puta.

Najviša vrednost prihvatljivih troškova za koje se može ostvariti podrška po projektu i za celokupno
vreme trajanja IPARD-a je:

a) 405.000 EUR za ulaganje u nekategorisane puteve i protivpožarne staze sa elementima šumskog

puta, nezavisno da li se ovim iznosom realizuje jedno ili više ulaganja unutar navedenih sektora.
b) 958.000 EUR za ulaganje u kanalizacione i sisteme za pročišćavanje otpadnih voda, nezavisno da li se
ovim iznosom realizuje jedno ili više ulaganja unutar navedenih sektora.
c) 958.000 EUR za ulaganje u toplane, nezavisno da li se ovim iznosom realizuje jedno ili više ulaganja
unutar navedenog sektora.

Za vreme trajanja IPARD programa, ukupna vrednost prihvatljivih troškova za koje jedan korisnik (JLS)
može ostvariti podršku u ovoj meri ne može biti viša od 1.363.000 EUR.

Istraživanje koje je sprovedeno od strane Hrvatske mreže za ruralni razvoj i organizacije Održivi razvoj
zajednice, na uzorku od 8,5 % ukupnog broja JLS manjih od 10.000 stanovnika koje mogu da koriste
podršku u meri 301 odnosno 22% od ukupnog broja podnosilaca prijava na meru 301, navodi se da više
od polovine ispitanika smatra kako su ciljevi mere delimično ostvareni, 30,4% ocenjuje da ciljevi Mere
301 nisu ostvareni, a 17,4% smatra da su ciljevi potpuno postignuti. Na pitanje da li JLS smatraju da
Mera 301 odgovoara potrebama ruralnog stanovništva, čak 95,7% odgovara potvrdno, s tim što polovina
smatra da u potpunosti, a polovina da delimično odgovara ovim potrebama.

Na osnovu istog istraživanja zabeleženi su sledeći najveći problemi sa kojima su se susrele JLS u RH, a koji
su potvrdili i konsultanti koji su učestvovali u procesu implementacije Mere 30111:

 nerešeni imovinsko-pravni odnosi (zemljišne knjige i katastar), neusklađeni propisi, neusklađenost

zakonske regulative sa uslovima iz konkursa (terminološka neusklađenost)
 kao veliki problem je detektovana činjenica da projekte reba prethodno isfinansirati, a sredstva se
tek kasnije vraćaju. JLS se moraju zadužiti kod banaka za finansiranje projekata, ali se ističe
neisplativost kreditnih ranžmana, komplikovana i duga procedura ostvarivanja prava na kredit uz
spor i upitan povrat uloženih sredstava. Za opštine sa malim vlastitim prihodom koji se iz godine u
godinu smanjuje, riskantna je odluka o bankovnom zaduženju za ukupnu vrednost projekta. JLS
ističu da je privlačan aranžman Mere 301 u kojoj se maksimalni iznos podrške do100% (75% EU, 25%
RH), ali je i razočaravajuće za JLS kad shvate da se ovaj aranžman odnosi samo na prihvatljive

11
Stavovi JLS

5
 troškove u koje ne spada npr. PDV. Dakle ostaje najmanje 25% koje finansira JLS, a to su značajni
iznosi kada se radi npr. o kanalizaciji
 akreditacija mere i priprema korisnika (JLS) su kasnile, nije bilo vremena za sticanje iskustva i bolje
korištenje sredstava; premalo je sredstava odobreno, sredstva koja su bila na raspolaganju nisu
iskorištena. Naročit problem je, kako ističu JLS, nedovoljna edukacija, što dodatno produžava
potrebno vreme za pripremu projekta i prijav te nedostatak svesti na nivou odlučivanja u JLS što je
dovelo do nedovoljnog uključivanja JLS u proces. Dodatni problem, kako se ističe, jesu ljudski resursi
u JLS koji su ograničeni, kako u smislu broja zaposlenih u JLS koji bi se trebali uključiti u pripremu
projekata, tako i smislu znanja i ličnih veština (npr. aktivno znanje engleskog jezika)
 merom 301 je obuhvaćen samo mali deo komunalne infrastrukture
 na nisku stopu korištenja podrške uticalo je i nerazumevanje ili needukovanost službenika izvršilaca
unutar onih institucija koje sprovode mereu, ali i institucija čije je učešće u sprovođenju mere
neophodno; neusklađenost institucija
 premalo je sredstava odobreno što utiče na ostvarenje ciljeva mere, naročito ciljeva koji se odnose
na zaustavljanje migratornih procesa. Poslednji popis stanovnika u RH pokazuje odliv stanovnika iz
ruralnih područja; u tri konkursa primljeno je 210 prijava, a sklopljeno je tek 30 ugovora - interes je
velik, a realizacija nikakva; županije i Agencija za plaćanja bi se trebali potruditi da što više projekata
bude odobreno
 doprinos u trećem konkursu je izbacivanje kriterijuma koji je važio u prva dva konkursa da
nekategorisani put mora da bude u poljoprivrednoj zoni - većina malih opština ima loše
nekategorisane puteve i u građevinskim zonama
 pojedini su putevi u prostornim planovima planirani kao lokalni (javni), a ne kao nekategorisani, pa
ne mogu da biti finansirani kroz meru 301, iako su za lokalnu zajednicu od većeg značaja od
pojedinih nekategorisanih puteva. JLS nije ostavljen prostor da adaptiraju svoje prostorne planove.
 nije lako definisati vezu između prihvatljivih kategorija infrastrukture i njihovog doprinosa lolanom
ekonomskom razvoju, iako, nesumnjivo, doprinose poboljšanju uslova života ruralnom stanovništvu
 pre određivanja prihvatljivih kategorija infrastrukture neophodan je neposredan kontakt sa JLS i sa
ruralnim sredinama. Da se to desilo, verovatno bi prihvatljive kategorije infrastrukture drugačije
izgledale. Stavovi JLS u Hrvatskoj su da bi trebalo dopuniti i proširiti mogućnosti ulaganja u sledeće
kategorije infrastrukture: vodosnabdevanje, mreža kanala, navodnjavanje, gasifikacija, izgradnja
trotoara i pešačkih staza, javna rasveta, uređenje parkova, u važne sadržaje ruralnih zajednica kao
što su domovi kulture, društveni domovi, zgrade vatrogasnih društava, dečji vrtići i igrališta, sportska
igrališta, seoske biblioteke i sl., obnova objekata u vlasništvu JLS - obnova zapuštenih društvenih
građevina, ulaganja koja će čuvati tradicionalne vrednosti arhitekture i pejzaža, kojima će se čuvati
biodiverzitet i čistoća vode, zemljišta i vazduha i povećavati samoodrživost lokalnih zajednica, kao
npr. lokalna proizvodnja energije za potrebe domaćinstava i mašina u poljoprivredi i ruralnoj
privredi, razvoj tehnika za upotrebu lokalnih materijala u građevinarstvu. Takođe, stav je da bi bilo
efikasno omogućiti da svaka ruralna zajednica unutar dijapazona prihvatljivih kategorija ruralne
infrastrukture odredi svoje prioritete.
 složen i dugotrajan postupak prijave projekta
 skup proces objavljivanja poziva - cca 13.000,00 EUR po konkursu što se ne priznaje kao prihvatljivi
trošak. Tenderska dokumentacija koju zahteva konkurs je komplikovana, pa većina JLS uz velik trošak
podugovara njenu izradu; JLS predlažu da se sledi primer Slovenije gde je tendersku dokumentaciju
trebalo izraditi samo u slučaju kad je projekat prihvatljiv
 informativne radionice i seminari organizovale su se kad je konkurs već objavljen. Prema mišljenju
JLS u RH, trebalo ih je organizovati nekoliko meseci pred sam konkurs i neposredno nakon objave
konkursa. U slučaju RH ove radionice organizovane su neposredno pred zatvaranje konkursa

6
 neadekvatan odnos nacionalnog nivoa koji sprovodi konkurs prema JLS. Kao primeri navodi se
sledeće: procedura ocenjivanja prijave traje predugo; prekratki su rokovi za dostavljanje ispravke /
pojašnjenja; ponekad se odgovor Agencije za plaćanja čeka do zadnjeg dana isteka roka za odgovor
što prolongira celu proceduru; rigorozne procedure pokazuju nedostatak poverenja u službe na
nivou lokalne samouprave (odnosi se i na projektante, nadzorne inženjere i slično čiji potpis i
stručnost nisu dovoljni već se ide u njihovo proveravanje i bespotrebno kontroliranje, npr. meri se
dubina rova, promer kanalizacionih cevi i sl. prilikom sprovođenja kontrole na terenu); insistiranje
nadležnog tela da se dokumentacija izmeni kako oni traže i tamo gde to nije logično ni potrebno
 gotovo polovina ispitanih predstavnika JLS (47,8%) smatra kako su uslovi drugih upravnih tela i
organizacija uveliko otežali sprovođenje Mere 301 od strane JLS. Ističe se tromost i
nekoordinisanosti institucija u izdavanje potrebnih potvrda, rešenja i druge dokumentacije. JLS ističu
kako je neophodno da se Vlada zauzme za sa$radnja svih institucija i da je potrebno dati prioritet
sprovođenju IPARD-a i sličnih programa kako bi se ovi programi maksimalno iskoristili.
 nedoslednost i neprofesionalnost konsultantskih kuća. Nakon objave konkursa, navodi se da su JLS
bile „opsednute“ ponudama raznih konsultanata za izradu dokumentacije, bez upozorenja da je
nemoguće pravovremeno pripremiti potrebnu dokumentaciju, ako JLS počinju „od nule“
 utvrđivanje vrednosti projekta tretira se kao veliki problem onih JLS koje su podnele zahteve jer su
projektanti utvrdili samo procenjeni iznos.

Navedeni problemi, navode se ujedno i kao razlog za odustajanje od učešća JLS na konkursu u slučaju
onih JLS koje su odustale.

3. Metodologija analize
Metodološki okvir istraživanja ima, pre svega, empirijsku osnovu. Sa jedne strane, zasnovan je na
činjenici da gotovo da ne postoje podaci o stepenu pokrivenosti teritorije Srbije infrastrukturom, njenom
stanju i dostupnosti koji su segregativni u odnosu na tip naselja. Sa druge strane, prilikom dizajniranja
metodologije uzeta su u obzir iskustva RH i njenih JLS u procesu sprovođenja Mere 301.

Analiza, stoga, nema nameru da služi kao supstitut statističkom nalazima. Metodologija istraživanja
omogućava da se prikupe i analiziraju podaci koji reflektuju percepciju jedinica posmatranja – JLS o
trenutnoj opremljenosti ruralnih naselja različitim tipovima fizičke, komunalne infrastrukture, stanju
postojeće infrastrukture i stepenu dostupnosti pojedinih tipova infrastrukture ruralnom stanovništvu.
Dodatno, postavljeni metodološki okvir pruža uvid u percepcije JLS koje se odnose na dosadašnja
iskustva JLS u odnosu na tretman ruralne infrastrukture u političkom, administrativnom i finansijskom
smislu. Takođe, omogućen je uvid u percepciju JLS o stanju ljudskih kapaciteta unutar upravnih
struktura, naročito kada je reč o specifičnim znanjima i veštinama neophodnim za aktivno učešće u
sprovođenju Mere 301.

Metodološki pristup analizi ruralne infrastrukture i spremnsoti JLS za učešće u sprovođenju Mere 301
zasnivala se na dva osnovna koraka:

Korak 1 – Istraživanje literature i postojećeg nacionalnog, EU i pravnog i administrativnog okvira RH.

Kroz ovaj korak analizirana je trenutna stanje spremnosti nacionalnog nivoa za sprovođenje i primenu
IPARD programa, opšta situacija spremnsoti JLS za učešće u upravljanju u obalsti ruralnog razvoja i efekti
primene Mere 301 u RH. Takođe, analizirane su trenutne nadležnosti JLS u oblasti razvoja i unapređenja
ruralne infrastukture.

7
Korak 2 – Razvoj alata za istraživanje (upitnik). Upitnik je sačinjen iz tri celine. Prva se odnosi na podatke
koji treba da doprinesu uvidu u opštu upućenost u temu ruralne infrastrukture i sprovođenja Mere 301 i
da prikažu koje odeljenske jedinice i pozicije unutar upravne sturkutre učestvuju u istraživanju. Druga
celina sadrži set pitanja koja se odnose na pokrivenost ruralnih područja određenim tipovima
infrastrukture, stanje infrastrukture u ruralnim područjima i njihova dostupnost. Pitanja su, u većem
delu, koncipirana na način da pružaju mogućnost odabira već postavljenih kvalitativnih i kvantitativnih
kategorija. Treća grupa pitanja u upitniku odnosi se na proveru kapaciteta JLS u administrativnoj,
političkoj i finansijskoj dimeziji da upravljaju procesima razvoja i unapređenja ruralne infrastrukture.
Dizajn pitanja, kao i u drugoj celini, omogućava JLS da odaberu postavljene kvalitativne i kvantitativne
kategorije, ali i da odgovore potvrdno ili negirajuće uz komentar za ponuđene odgovore.

Pored JLS, u konsultativnom procesu oko izrade istraživačkog alata aktivno je bilo uključeno i
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije koje je uticalo na konačni dizajn
upitnika.

U skladu sa ovim metodološkim pristupom, problemi, odnosno resursi u temi istraživanja, razmatrani su
kroz dva nivoa: prikaz opšteg stanja za sve JLS i prikaz uporedne analize između regiona. Istraživanjem je
obuhvaćeno ukupno 45 JLS iz 21 statističke oblasti i 4 statistička regiona (Tabela 2). Imajući u vidu
neujednačenost učešća statističkih oblasti u istraživanju, analiza će pružiti pregled na nivou statističkih
regiona Srbije. Imajući u vidu da je učešće u istraživanju uzela samo jedna gradska opština iz regiona
Beograda, nalazi analize pružiće osvrt na ukupno stanje u svim analiziranim JLS, uključujući i ovu JLS sa
jedne strane i segregirane nalaze u tri regiona (Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Vojvodine i
Region Južne i Istočne Srbije) sa druge strane.

4. Rezultati
4.1.Postojeća infrastruktura - ocena pokrivenosti ruralnih naselja

Ruralna naselja pokrivena su putnom infrastrukturom u svim analiziranim JLS (Grafikon 1). Međutim,
kvalitet ove mreže u značajnoj meri se razlikuje između regiona. Dok, npr., 23,1% JLS iz regiona
Vojvodine ocenjuje da je 100 % teritorije pripadajućih seoskih naselja pokriveno asfaltiranom putnom
infrastrukturom, ovakvi primeri izostaju na teritorijama JLS iz preostala dva regiona. Dodatno, 38,5%
analiziranih JLS sa teritorije Vojvodine uopšte nema putnu infrastrukturu koja je makadam ili zemljani
put, dok sve JLS iz druga dva regiona imaju ove kvalitativne kategorije putne infrastrukture. U odnosu na
region Šumadije i Zapadne Srbije, tri puta više Vojvođanskih JLS (69,2%) procenjuje da se procenat
pokrivenosti ruralnih naselja asfaltiranim putevima kreće u rasponu od 60% do 99%. U regionu Južne i
Istočne Srbije, 33,3% JLS procenjuje isti stepen pokrivenosti svojih seoskih naselja asfaltiranim putevima.

Stepen pokrivenosti ruralnih naselja vodovodnom mrežom pokazuje još dublje međuregionalne razlike.
Čak 2 JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije (Zlatiborska i Šumadijska oblast) ističu da ruralna naselja
na njihovoj teritoriji nemaju pristup vodovodnoj mreži. Istovremeno, 52,6% JLS iz istog regiona
procenjuju da je pokrivenost ruralnih naselja ovim segmentom infrastrukture manja od 30%. U ovom
regionu, ali ni u regionu Južne i Istočne Srbije, među analiziranim JLS nema niti jedan primer u kojem su
sva ruralna naselja pokrivena vodovodnom mrežom. U Vojvodini je stanje znatno drugačije. Ukupno
30,8% JLS iz regiona Vojvodine procenjuje potpunu pokrivenost svojih ruralnih naselja vodovodnom
mrežom. Ostatak JLS iz ovog regiona procenjuje da su ruralna naselja u 60-99% pokrivena vodovodnom
mrežom.

8
Nedostatak kanalizacione infrastrukture opšta je karakteristika ruralnih naselja u Srbiji. Rezultati analize
ukazuju na podatak da u 40,3% analiziranih JLS teritorija ruralnih naselja nije uopšte opremljena ovom
vrstom infrastrukture, a u još 47,5% JLS pokrivenost je minimalna i kreće se ispod 30% teritorije ruralnih
naselja. Kada je reč o ovom segmentu infrastrukture, takođe se uočavaju razlike između pojedinih
regiona. U 15,4% analiziranih JLS iz regiona Vojvodine procenjuje se da je do 59%, teritorije ruralnih
naselja pokriveno kanalizacionom mrežom a u 7,7% JLS 60% do 99% ukupne teritorije. U regionu Južne i
Istočne Srbije nijedna analizirana JLS ne ocenjuje ovako stepen pokrivenosti teritorije svojih ruralnih
naselja, a svega 1 JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije navodi da je do 59% teritorije ruralnih naselja
opremljeno ovom infrastrukturnom komponentom.

Sistemi za tretman otpadnih voda u ruralnim naseljima gotovo da i ne postoje. Čak 87% analiziranih JLS
tvrdi da ne postoji ovi sistemi na teritoriji ruralnih naselja. Najekstremnija situacija uočava se u regionu
Južne i Istočne Srbije gde ni jedna analizirana JLS nema ove sisteme. U preostala dva regiona, po tri JLS
navode da su njihova ruralna naselja delimično pokrivena sistemima za tretman otpadnih voda, alu
uglavnom manje od 30% njihovih teritorija.

Uređena odlagališta otpada (aktivne, zvanične deponije), takođe su kritičan segment infrastrukture u
ruralnim naseljima u Srbiji. JLS u 23,2% slučajeva navode da u njihovim ruralnim naseljima uopšte ne
postoje uređena odlagališta otpada, a u još 42% JLS ovakva odlagališta postoje, ali na manje od 30%
teritorije ruralnih naselja. Situacija je nešto bolja u slučaju regiona Vojvodine. U ovom slučaju 15,4% JLS
ističu da nemaju problem u ovom segmentu i da su njohova ruralna naselja u potpunosti pokrivena
ovom infrastrukturom, a u 38,5% JLS odlagališta otpada su uređena na 60% do 99% teritorije ruralnih
naselja.

Distributivna elektromreža visoke sigurnosti snabdevanja nije problem na teritoriji ruralnih naselja samo
21,7% JLS. Treba istaći da i u slučaju JLS koje nemaju ovaj problem, prednost na strani JLS iz regiona
Vojvodine (46,2% JLS iz Vojvodine, naspram 10,5% iz Šumadije i Zapadne Srbije i 8,3% iz regiona Južne i
Istočne Srbije). Međutim, ohrabruje činjenica da nema JLS čija su ruralna naselja apsolutno nepokrivena
elektromrežom, niti ima JLS (osim jedne JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije), čija se pokrivenost
kreće na nivou ispod 30% teritorije ruralnih naselja. Najveći broj JLS, 60,4%, odgovara da se pokrivenost
elektromrežom visoke sigurnosti snabdevanja kreće u rasponu od 60% do 99%.

Gasifikacija ruralnih naselja zadovoljavajuća je jedino u slučaju regiona Vojvodine, gde su ruralna naselja
u 84,6% analiziranih JLS, manje ili više pokrivena ovom infrastrukturom. Od toga, u 23,1% slučajeva,
gasifikacija je izvršena na 100% teritorije pripadajućih ruralnih naselja. U slučajevima druga dva regiona,
73,7% JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije i 83,3% iz regiona Južne i Istočne Srbije, gasifikacija
ruralnih naselja nije ni započela, a ostatak ruralnih naselja u ovim regionima tek je neznatno obuhvaćen
ovim procesom, na manje od 30% teritorije.

Pokrivenost teritorije ruralnih naselja fiksnom i mobilnom telefonijom uglavnom je ocenjena pozitivno u
slučaju sva tri regiona, sa 15,6% JLS u kojima su ruralna naselja 100% pokrivena fiksnom i u 23,7%
slučajeva mobilnom telefonijom. Gotovo da ne postoje JLS (izuzev dve JLS iz regiona Šumadije i Zapadne
Srbije), u kojima je pokrivenost teritorije ruralnih naselja telefonijom manja od 30%.

Ruralna naselja nisu pokrivena mrežom kablovske televizije u četvrtini analiziranih JLS, od kojih se 57,3%
nalazi na teritoriji regiona Šumadije i Zapadne Srbije. U slučaju samo jedne JLS sa teritorije Vojvoidne,
cela teritorija ruralnih naselja je pokrivena kablovskim televizijskim operaterom. U slučaju 30,8%
Vojvođanskih JLS, stepen pokrivenosti kablovskom televizijom se kreće u rasponu od 60% do 99%

9
teritorije ruralnih naselja, a u duplo većem broju JLS iz regiona Južne i Istočne Srbije stepen pokrivenosti
kablovskom televizijom je niži od 30% teritorije ruralnih naselja.

Samo jedna JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije ističe da ruralna naselja uopšte nisu pokrivena
internet mrežom, a dve JLS iz regiona Vojvodine da su ruralna naselja u potpunosti pokrivena internet
mrežom, odnosno 61,5% JLS iz istog regiona da se pokrivenost kreće u intervalu od 60% do 99%
teritorije. Podjednak je broj JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije koji su pokrivenost internet mrežom
ocenili sa preostale tri kategorije ocena (manje od 30%, od 30% do 59% i od 60% do 99%), dok polovina
analiziranih JLS iz regiona Južne i istočne Srbije ocenjuje da je 30% do 59% teritorije ruralnih naselja
pokriveno ovim segmentom infrastrukture.

4.2.Ocena dostupnosti postojeće infrastrukture ruralnim domaćinstvima

Dostupnost ruralne infrastructure domaćinstvima u ruralnim područjima veoma je kritična, čak i kada je
reč o ultimativnim tipovima infrastrukture (Grafikon 2). Dostupnost asfaltiranih puteva za sva
domaćinstva ruralnih naselja beleži se samo u slučaju jedne JLS iz regiona Vojvodine. Međutim,
značajno je istaći da istovremeno analiza ne beleži ni jednu JLS u kojoj ruralna domaćinstva apsolutno
nemaju pristup asfaltiranoj putnoj mreži. Analiza i u proceni dostupnosti infrastrukture ukazuje na
duboke međuregionalne razlike. Dok, npr., 30,8% Vojvođanskih JLS ukazuje da nema makadamske
puteve i još 23,1% JLS iz istog regiona beleži da nema zemljanih puteva na teritoriji svojih ruralnih
naselja, u preko polovine analiziranih JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije, asfaltna putna mreže
dostupna je za manje od 30% ruralnih domaćinstava. Situacija u regionu Južne i Istočne Srbije nešto je
bolja. Preko 66% analiziranih JLS ocenjuje da je asfaltna putna mreža dostupna za više od 60%
domaćinstava ruralnih naselja.

Dostupnost vodne infrastrukture ruralnim domaćinstvima najkritičnija je u regionu Šumadije i Zapadne

Srbije. U ovom regionu, naime, u čak 47,4% slučajeva, vodovodna infrastruktura dostupna je za manje
od 30% domaćinstava u ruralnim naseljima, a u gotovo isto toliko slučajeva JLS dostupna je za 30% do
59% ruralnih domaćinstava. Problem dostupnosti ove infrastrukture gotovo da i ne postoji u regionu
Vojvodine. U ovom slučaju u 30,8% JLS sva ruralna domaćinstva imaju pristup mreži vodovoda, a u
preostalim slučajevima vodovodna mreža je dostupna za 60% do 99% ruralnih domaćinstava. Najveći
procenat, 41,7% JLS iz regiona Južne i Istočne Srbije procenjuje da je dostupnost vodne infrasturkture
obezbeđena za 31% do 59% ruralnih domaćinstava. I u ovom slučaju, 25% analiziranih JLS beleži
dostupnost za manje od 30% domaćinstava.

Dostupnost kanalizacione mreže, sistema za prečišćavanje otpadnih voda, uređenih odlagališta otpada,
gasovodne infrastrukture, fiksne i mobilne telefonije i kablovske televizije, uglavnom je u korelaciji sa
stepenom pokrivenosti teritorije ruralnih naselja ovim vidovima infrastrukture. Odstupanja u ovoj
korelaciji uočavaju se jedino u slučaju dostupnosti distributivne elektromreže visoke sigurnosti
snabdevanja i dostupnosti internet mreže. Naime, kada je reč o dostupnosti elektromreže ovog kvaliteta
ruralnim domaćinstvima na teritoriji regiona Šumadije i Zapadne Srbije, ona je u 26,3% JLS dostupna za
sva ruralna domaćinstva, u odnosu na ocenu stepena pokrivenosti teritorije ruralnih naselja, gde svega
10,5% JLS ocenjuje da je kompletna teritorija pokrivena elektromrežom. U slučaju regiona Vojvodine,
ovaj trend je obrnut. Ukupno 30,8% JLS ocenjuje da sva ruralna domaćinstva imaju pristup elektromreži
dok su ruralna naselja pokrivena ovom infrastrukturom u potpunosti u 46,2% analiziranih JLS iz
Vojvodine. Analiza za segment internet mreže, ukazuje da je bez obzira na pokrivenost teritorija ruralnih
naselja, koja je uglavnom veća u svim kategorijama, dostupnost ovog segmenta infrastrukture ruralnim
domaćinstvima nešto manja.

10
 4.3.Ocena stanja postojeće infrastrukture u ruralnim naseljima

Rezultati ocene stanja postojeće infrastrukture u ruralnim naseljima ukazuju na lošu situaciju u svim
segmentima, osim kada je reč o stanju mreže fiksne i mobilne telefonije i distributivne elektro mreže
visoke sigurnosti snabdevanja (Grafikon 3).

Za stanje putne infrastrukture u ruralnim naseljima, ni jedna JLS koja je obuhvaćena istraživanjem ne
misli da je veoma dobro. JLS stanje puteva ocenjuju kao veoma loše u 2 slučaja, dok u nešto više od
42,2% slučajeva stanje puteva je ocenjeno kao uglavnom loše. Da je stanje puteva u ruralnim naseljima
dobro, procenjuje nešto više od trećine JLS (35,6%), a tek 17,8% misli da je stanje uglavnom dobro.

Ni kada je reč o stanju vodovodne mreže u ruralnim naseljima, JLS ne ocenjuju stanje kao veoma dobro,
ali da je stanje uglavnom dobro, smatra 15,6%, odnosno 33,3% JLS misli da je stanje dobro. Međutim, u
istom procentu, tj. u 33,3% slučajeva stanje vodovodne mreže je ocenjeno kao uglavnom loše, odnosno
veoma loše od strane 17,8% analiziranih JLS.

Stanje je najkritičnije u segmentima koji se odnose na kanalizacionu i gasovodnu infrastrukturu, kao i na

stanje u oblasti odlaganja otpada. Ocene veoma loše i uglavnom loše, u ovim segmentima, uglavnom se
odnose na nepokrivenost ruralnih naselja ovim tipom infrastrukture. Više od polovine analiziranih JLS
(57,8%) smatra da je stanje pokrivenosti ruralnih naselja kanalizacionom mrežom veoma loše, a još
31,1% JLS smatra da je stanje uglavnom loše. Tek dve analizirane JLS ocenjuje stanje kanalizacione mreže
kao dobro, odnosno u tri slučaja uglavnom dobro. Da je stanje sa kanalizacionom pokrivenošću i stanjem
mreže, u slučajevima gde ona postoji, veoma dobro, ne ocenjuje ni jedna JLS.

Situacija se čini još kritičnijom kada je reč o oceni pokrivenosti ruralnih naselja sistemima za tretman
otpadnih voda i njihovog stanja. Naime, samo jedna analizirana JLS ocenjuje da je stanje dobro, dok
ostale ocenjuju da je stanje uglavnom loše (11,1%), odnosno veoma loše (86,7%).

Podjednak broj analiziranih JLS ocenjuje stanje uređenosti odlaganja otpadom u ruralnim naseljima u
kategorijama veoma dobro, uglavnom dobro i dobro, po 8,9% JLS u svakoj od ove tri kategorije. Ostale
JLS, njih 37,8%, tj. 35,5% smatra da je stanje i stepen dostupnosti uređenim odlagalištima otpada za
ruralna naselja uglavnom loše, tj. veoma loše.

Bez obzira na ukupno dobru ocenu stanja distributivne elektro mreže visoke sigurnosti snabdevanja, ni
jedna analizirana JLS ne smatra da je stanje u ruralnim naseljima, u ovom segmentu, veoma dobro.
Međutim, velika većina njih ocenjuje stanje kao uglavnom dobro (44,5%), odnosno kao dobro (37,8%).
Veoma lošu ocenu stanja elektromreže u ruralnim naseljima daje samo jedna analizirana JLS. Međutim,
ne zanemarljiv procenat JLS, 13,3%, smatra da je stanje ove infrastrukture u ruralnim naseljima još uvek
uglavnom loše, odnosno 2,2% da je veoma loše.

Gasifikacija ruralnih naselja u većem delu JLS koje su analizirane nije sprovedena. Manje od trećine
analiziranih JLS smatra da je stanje ovog segmenta infrastrukture u ruralnim naseljima dobro (13,3%),
uglavnom dobro (11,1%), odnosno veoma dobro (6,7%). Čak 60,1% analiziranih JLS smatra da je situacija
u selima veoma loša, tj. da gas nije dostupan ruralnom stanovništvu, odnosno u 8,8 slučajeva ruralna
naselja su tek delimično priključena na gasovodnu mrežu, a stanje se ocenjuje kao uglavnom loše.

Ruralna naselja su prema nalazima istraživanja relativno dobro pokrivena mrežama fiksne i mobilne
telefonije. Tek po jedna JLS smatra da je stanje fiksne, odnosno mobilne telefonije u ruralnim naseljima

11
uglavnom loše. Ostatak analiziranih JLS smatra da je situacija dobra (33,3% fiksna i 26,6% mobilna
telefonija), uglavnom dobra (37,8% fiksna i 55,6% mobilna telefonija) ili veoma dobra (26,7% fiksna i
15,6% mobilna telefonija).

Situacija u ruralnim naseljima se još uvek može tretirati kao kritično kada je reč o dostupnosti interneta.
Dok 6,7% analiziranih JLS smatra da je situacija u ovom segmentu veoma loša, a čak 28,9 % da je situacija
uglavnom loša, ni jedna JLS ne misli da se stanje dostupnosti interneta može smatrati veoma dobrom.
Najviše JLS smatra da je stanje uglavnom dobro (35,5%), odnosno dobro (28,9%).

Ruralna naselja u većini analiziranih JLS (24,5%) nisu pokrivena operaterima kablovske TV. U slučajevima
JLS u kojima je, pored gradskog dela JLS postignuta delimična pokrivenost ruralnih naselja ovim vidom
infrastrukture, situacija se ocenjuje kao uglavnom loša u 35,5%. U tek jednoj analiziranoj JLS stanje je
veoma dobro i ne postoje ruralno-urbane razlike u ovom segmentu. Da je stanje uglavnom dobro
procenjuje 24,5%, odnosno 13,3% JLS koje smatraju stanje dobrim.

Pored razlika u pokrivenosti ruralnih naselja pojedinačnim segmentima infrastrukture, rezultati analize
upućuju na velike razlike u stanju ruralne infrastrukture između regiona u Srbiji, kako u smislu
pokrivenosti i dostupnosti pojedinih infrastrukturnih segmenata, tako i kada je reč o njihovom kvalitetu
(Grafikon 4).

U poređenju sa regionom Šumadije i Zapadne Srbije, a naročito u poređenju sa regionom Južne i Istočne
Srbije, performanse infrastrukture u ruralnim naseljima, njihova pokrivenost, odnosno dostupnost, ali i
kvalitet, značajno su naprednije u regionu Vojvodine. Međutim, i u ovom slučaju, JLS se retko odlučuju
da procene da je stanje veoma dobro. Veoma lošim u regionu Vojvodine posmatra se jedino stanje, tj.
pokrivenost ruralnih naselja sistemima za tretman otpadnih voda (u 69,2% JLS iz Vojvodine),
kanalizacionom infrastrukturom (30,8% JLS), i segmenta dostupnosti uređenih odlagališta otpada (u
23,1% slučajeva). Međutim, zanimljivo je da je čak i u ovim segmentima, situacija bolja nego u preostala
dva regiona.

Stanje putne infrastrukture, prema nalazima istraživanja, najlošije je u regionu Šumadije i Zapadne
Srbije. U ovom slučaju, čak 63,2% JLS smatra da je stanje uglavnom loše, što je veći procenat nego zbirni
rezultat za kategorije „veoma loše“ (16,7%) i „uglavnom loše“ (33,3%) u slučaju regiona Južne i Istočne
Srbije. Gotovo 77% analiziranih JLS u regionu Vojvodine smatra da je stanje sa putnom mrežom dobro ili
uglavnom dobro. Polovina JLS iz regiona Južne i Istočne Srbije smatra da je situacija dobra, tj. uglavnom
dobra, dok svega nešto više od trećine JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije tretira stanje putne
infrastrukture na ovakav način.

Stanje vodovodne mreže i dostupnost vode za piće za ruralno stanovništvo, takođe je najkritičnija u
regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Čak 63,1% analiziranih JLS iz ovog regiona smatra da je stanje
uglavnom loše (36,8%), odnosno veoma loše (26,3%). Situacija je nešto bolja, ali i dalje veoma kritična i u
regionu Južne i Istočne Srbije gde 58,4% JLS svrstava stanje ovog segmenta infrastrukture u ove
kategorije ocena. Za razliku od ov dva regiona, 23,1% Vojvođanskih JLS smatra da je stanje uglavnom
loše, ali ni jedna JLS iz Vojvodine ne smatra da je stanje veoma loše. U 69,3% JLS iz Vojvodine stanje je
dobro ili uglavnom dobro (36,5% u JLS Šumadije i Zapadne Srbije i 41,7 u JLS Južne i Istočne Srbije).
Međutim, treba imati u vidu da ni jedna analizirana JLS nije stanje ocenila najvišom ocenom.

Pokrivenost ruralnih naselja kanalizacionim sistemima podjednako je kritična u regionima Šumadije i

Zapadne Srbije (94,7% u kategorijama „uglavnom loše“ i „veoma loše“), i Južne i Istočne Srbije (91,7% u

12
kategorijama „uglavnom loše“ i „veoma loše“12). I u slučaju regiona Vojvodine, 61,5% smatra situaciju u
ovom segmentu ruralne infrastrukture uglavnom lošom ili veoma lošom. Međutim, gotovo trećina JLS iz
Vojvodine (30,8%), ipak i ovaj segment infrastrukture smatra zadovoljavajućim i ocenjuje stanje kao
dobro ili uglavnom dobro.

Pokrivenost ruralnih naselja elektromrežom visokog napona najkritičnija je u regionu Šumadije i

Zapadne Srbije, gde 26,4% analiziranih JLS smatra da je stanje veoma loše ili uglavnom loše, a ni jedna
JLS iz ovog regiona ne smatra da je stanje veoma dobro. Da je stanje u ovom segmentu uglavnom loše na
teritoriji pripadajućih ruralnih naselja smatra i 16,7% analiziranih JLS iz regiona Južne i Istočne Srbije.
Vojvođanske JLS, međutim, ne smatraju ni u jednom slučaju da je stanje kritično i čak 7,7% JLS iz ovog
regiona smatra da je stanje veoma dobro.

Značajne regionalne razlike uočljive su u segmentu gasifikacije ruralnih naselja. Dok 84,6% analiziranih
JLS iz Vojvodine smatra da je stanje u ovom segmentu dobro, uglavnom dobro, ili u 23,1% slučajeva čak i
veoma dobro, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 89,4%, odnosno u Južnoj i Istočnoj Srbiji 66,7%13 ,
ocenjuju stanje kao veoma loše ili uglavnom loše.

Stanje fiksne odnosno mobilne telefonije, prema regionima, značajno varira jedino kada je reč o
kategoriji ocene veoma dobro. Više od polovine, 53,8% vojvođanskih JLS (21,1% u regionu Šumadije i
Zapadne Srbije i svega 8,3% u Južnoj i Istočnoj Srbiji), ocenjuje da je stanje fiksne telefonije upravo u
ovoj kategoriji. Nešto manji, ali još uvek značajan disbalans u ovoj kvalitativnoj kategoriji uočava se i
kada je reč o stanju u oblasti mobilne telefonije (30,8% vojvođanskih u odnosu na 10,5% JLS iz regiona
Šumadije i Zapadne Srbije i ponovo 8,3% JLS iz Južne i Istočne Srbije). U ostalim kategorijama nisu
primetna značajnija odstupanja. Ni jedna analizirana JLS ne ocenjuje stanje u ovim segmentima
infrastrukture kao veoma loše.

Veoma loše i uglavnom loše stanje kada je reč o internetu i kablovskoj televiziji identifikuje se sa
odsustvom ovih segmenata infrastrukture na teritoriji ruralnih naselja. I u ovom segmentu uočava se
znatno bolje stanje u ruralnim naseljima regiona Vojvodine. U ovom regionu 23,1% JLS ocenjuje stanje
mreže KTV kao veoma loše ili uglavnom loše. Istim ocenama ocenjeno je stanje u 73,7% JLS Šumadije i
Zapadne Srbije odnosno 66,7% JLS iz Južne i Istočne Srbije. Istovremeno, veoma dobro i uglavnom dobro
stanje kada je reč o ovom segmentu, procenjuje čak 46,2% JLS iz regiona Vojvodine, odnosno tek 15,8%
JLS Šumadije i Zapadne Srbije i 25,0% JLS iz Južne i Istočne Srbije.Oko polovine JLS iz regiona Šumadije i
Zapadne Srbije i iz Južne i Istočne Srbije ocenjuje stanje internet mreže u ruralnim naseljima kao veoma
loše ili uglavnom loše. Ove kategorije ocena, međutim, nisu zapažene kod JLS iz regiona Vojvodine.

12
Ostale analizirane JLS iz regiona Južne i Istočne Srbije nisu dostavile informacije na pitanja koja se odnose na ovaj
segment, tako da se svi pristigli odgovori svrstavaju u ove kategorije.
13
5,3% JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbie, odnosno 16,7% JLS iz Južne i Istočne Srbije nije dostavilo podatke
za ovu oblast. Pretpostavka je da u ovim JLS gasifikacija ruralnih naselja nije sprovedena, te da bi se preostali
procenat ocena stanja mogao svrstati u kategoriju „veoma loše“.

13
 4.4.Kapaciteti JLS
4.4.1. Nadležnosti nad pitanjima ruralne infrastrukture

Temu ruralne infrastrukture JLS posmatraju kroz multisektorsku dimenziju. Ovo je uočljivo u sva tri
segmenta, u političko-pravnom, institucionalnom i finansijskom segmentu. U 40,0% JLS obuhvaćenih
istraživanjem, oblast ruralne infrastrukture definisana je jednim, multisektorskim strateškim
dokumentom. U 51,1% slučaja, međutim, broj lokalnih strateških dokumenata, planova i programa koji
razrađuju temu ruralne infrastrukture veći je od dva, a u pojedinim slučajevima, u jednoj JLS kroz 10,
odnosno u drugom slučaju kroz 21 dokument pravno-regulatornog okvira JLS. Kao najvažniji dokumenti
koji obrađuju ovu temu navode se lokalni strateški dokumenti održivog i/ili lokalnog ekonomskog razvoja
i lokalni prostorni planovi. Međutim, u tek 1,8% slučajeva osnovni regulatorni okvir za temu
predstavljaju lokalna dokumenta koja se eksplicitno odnose na ruralna područja.

Nadležnosti nad pitanjima ruralne infrastrukture veoma su nejasne. Ovoj tvrdnji u prilog idu i podaci
dobijeni o nadležnostima na nivou organizacione jedinice JLS, ali i podaci o pozicijama učesnika u
istraživanju. Kada je reč o organizacionom uređenju, tema ruralne infrastrukture uglavnom je poverena
organizacionim jedinicama koje u svojim nadležnostima imaju poslove iz oblasti lokalnog ekonomskog
razvoja (u 46,7% JLS), urbanističkih delatnosti (u 13,3% JLS) privrednih, komunalno-stambenih,
infrastrukturnih i finansijskih delatnosti (u 15,6% JLS), društvenih delatnosti (u 6,7% JLS), opšte uprave i
skupštinskih i zajedničkih poslova (u slučaju 2 JLS) i jedinice nadležne za upravljanje projekltima (u 1 JLS).
Kancelarije koje su izvan opštinske uprave, a čija je nadležnost lokalni ekonomski i ruralni razvoj
nadležne su za pitanja ruralne infrastrukture u 3 JLS, dok 2 JLS nisu dostavile podatke o organizacionoj
nadležnosti nad ovim pitanjima. Deo analize koji se odnosi na pozicije predstavnika JLS koji su
učestvovali u istraživanju, u 26,7% slučajeva učešće su uzeli zaposleni na pozicijama šefova jedinica JLS
i/ili direktora i koordinatora agencija. U svega 2 JLS, u istraživanju su učestvovali pomoćnici predsednika
opština, 15,6% JLS nije dostavilo podatak o poziciji, dok su učesnici u istraživanju iz ostalih JLS uglavnom
na pozicijama saradnika, višeg saradnika i samostalnog saradnika. Od ukupnog broja ispitanika, 44,4%
poznaje stanje ruralne infrastrukture i poznaje procedure u njihovim JLS. Isti broj ispitanika ističe da
delimično poznaje stanje, a u 3 slučaja ističu da temu istraživanja ne poznaju, ali da će informacije
prikupiti uz pomoć kolega koji se neposredno i/ili posredno bave temom ruralne infrastrukture. U 2
slučaja nisu dostavljeni podaci o stepenu poznavanja teme istraživanja.

Multisektorski pristup temi i nadležnosti raspoređene između 2 ili više odeljenja dominira u većini JLS
(Tabela 3). U 28,9% JLS se ističe da su nadležnosti iz oblasti ruralne infrastrukture poverene samo
jeddnom odeljenju, od kojih se 70% JLS nalazi u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a preostale JLS su iz
regiona Vojvodine.

JLS različito detektuju nadležnosti i kada je reč o broju zaposlenih u opštinskim upravama koji se
direktno ili indirektno bave pitanjima infrastrukture u ruralnim naseljima. Broj zaposlenih koji se bave
ovom temom, ne uzimajući u obzir JLS koje nisu pružile informacije (5 JLS), kreće se od 2 zaposlena u
8,9% JLS, 3-5 zaposlenih u 35,6% JLS, 6-10 zaposlenih u 17,8% JLS, u 11,1% JLS se broj zaposlenih kreće u
rasponu od 10-20, dok se u ostalim slučajevima ovaj broj kreće u rasponu od 30 do 50, a u 3 slučaja i više
od 100 zaposlenih.

Velika većina JLS percipiraju temu ruralne infrastrukture kao temu koja je međuinstitucionalno važna.
Naime, tek 6,7% JLS smatraju da se ni jedna druga lokalni institucija, sem JLS i njenih institucija, ne bavi
ovom temom. 22,2% JLS smatra da se pored njih, ovom temom bavi najmanje još jedna institucija na

14
lokalnom nivou i ističu da JLS ostvaruju aktivnu saradnju sa ovom institucijom. Sem 2 JLS koje nisu
pružile podatak o ovome, ostatak JLS smatra da su nadležnosti i aktivnosti u oblasti ruralne
infrastrukture raspoređene između 3 i više institucija na lokalnom nivou i da je, u većini slučajeva,
uspostavljena međuinstitucionalna saradnja.

4.4.2. Iskustva JLS u oblasti ruralne infrastrukture

Kapaciteti JLS posmatrani su i iz četiri dodatna empirijska ugla: (1) broja zaposlenih unutar JLS koji imaju
iskustvo u primeni procedura javnih nabavki na osnovu Zakona o javnim nabavkama (ZJN)14; (2) broja
zaposlenih koji imaju iskustvo u primeni PRAG procedura javnih nabavki15; (3) broja zaposlenih koji
govore engleski jezik i, (4) broja zaposlenih koji govore engleski jezik, a istovremeno imaju iskustvo u
primeni PRAG procedura javnih nabavki. Poredeći nalaze analize situacija se čini veoma nepovoljnom, u
većini JLS. U čak 40% slučajeva, JLS ili uopšte nemaju zaposlene koji imaju iskustvo u primeni PRAG
procedura, ili tamo gde JLS imaju zaposlene sa ovim iskustvom, oni ne koriste engleski jezik. U dodatnih
22,2% slučajeva, JLS imaju iskusne zaposlenike u primeni procedura propisanih ZJN, ali i u ovim
slučajevima nedostaju iskustva u primeni PRAG procedura. Istraživanje dodatno upućuje da je broj
aktivnih korisnika engleskog jezika još uvek veoma kritičan. U 5 analiziranih JLS ne postoji ni jedan
zaposleni koji govori engleski jezik, dok je u čak 46,7% JLS, ovaj resurs još uvek veoma ograničen, sa 1-5
zaposlenih koji govore engleski jezik. Upoređujući broj zaposlenih koji imaju iskustvo sa primenom
procedura ZJN sa brojem onih koji govore engleski jezik, u 28,9% JLS veći je broj onih koji imaju iskustvo
u primeni ZJN nego zaposlenih koji govore engleski jezik. U 22,2% slučajeva, (od čega su 60% JLS iz
regiona Šumadije i zapadne Srbije, 30% iz regiona Vojvodine i 10% JLS iz regiona Južne i istočne Srbije),
JLS odgovaraju da nikada nisu implementirale projekte u kojima je JLS primenjivala PRAG procedure
javnih nabavki. Situacija je u ovom aspektu nepovoljna čak i u slučaju JLS koje su primenjivale ove
procedure, jer se u 28,9% slučajeva (od čega je velika većina JLS iz regiona Šumadije i zapadne Srbije),
radi o jednom ili dva ukupno implementirana projekta u kojima su JLS primenjivale PRAG procedure
javnih nabavki. Tek 24,4% JLS (od čega 27,3% JLS iz regiona Šumadije i zapadne Srbije, 9,1% iz regiona
Vojvodine i 63,6% JLS iz regiona Južne i istočne Srbije), ima nešto dublje iskustvo u primeni ovih
procedura implementacijom 5 ili više projektnih aktivnosti.

Rezultati analize pokazuju da je stepen pripremljenosti projektne i tehničke dokumentacije za projekte

izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture u ruralnim naseljima analiziranih JLS veoma nizak (Grafikon 5).
Naime, u samo 3,7% slučajeva (svi tipovi infrastrukture) projektna dokumentacija je potpuno
pripremljena. Sa druge strane, sa pripremom projektne dokumentacije se uopšte nije započelo u čak
26,2% slučajeva, a u još 33,7% je tek delimično, manje od 50% pripremljene dokumentacije.

Kada je reč o stepenu pripremljenosti tehničke i projektne dokumentacije za ključne tipove

infrastrukture, putnu i vodovodnu mrežu, u oba slučaja preko 50% analiziranih JLS ističe da su tek u
početnim fazama izrade dokumentacije izgradnje i rekonstrukcije, tj. da je manje od 50% dokumentacije
spremljeno. Samo je u slučaju jedne JLS u regionu Južne i Istočne Srbije dokumentacija za putnu
infrastrukturu u ruralnim naseljima potpuno spremna, odnosno u dve JLS (jedna iz regiona Vojvodine i
jedna iz Južne i Istočne Srbije), projektna dokumentacija za vodovodnu mrežu u ruralnim naseljima.
Projektna dokumentacija izgradnje i rekonstrukcije kanalizacione mreže u ruralnim naseljima takođe je
nepripremljena u preko 90% analiziranih JLS, s tim što u 17,1%, sa pripremama nije ni započeto. Kada je

14
Sl. glasnik RS", br. 124/2012
15
Dostupno na:
http://ec.europa.eu/europeaid/prag/document.do;jsessionid=hnw9SrnQfJb4JYC1HpJ2HMGml2rJNmr2GGTZnqvGv
XnHcgXvvcQD!-1011328134

15
reč o ovom tipu infrastrukture, uočljive su razlike između regiona. Dok su na području regiona Vojvodine
sve analizirane JLS započele, i u manjem ili većem stepenu pripremile projektnu dokumentaciju (u
slučaju jedne JLS i potpuno pripremljena), dotle četvrtina JLS iz druga dva regiona nije ni započela rad na
pripremi ove vrste tehničke i projektne dokumentacije. Slična situacija se uočava i kada je reč o
projektnoj dokumentaciji za izradu sistema za prečišćavanje otpadnih voda. U ovom slučaju, duplo manji
broj JLS iz regiona Vojvodine nije ni započeo sa pripremom ove vrste tehničke pripreme u odnosu na
druga dva regiona. Samo jedna JLS sa područja regiona Šumadije i zapadne Srbije ima potpuno
pripremljenu dokumentaciju za ovaj vid infrastrukturne opremljenosti ruralnih područja. Ipak, još uvek,
kao i u slučaju pripreme dokumentacije za kanalizacionu mrežu, preko 40% JLS se nalazi u kategoriji
manje od 50% pripremljenosti. Značajne regionalne razlike uočavaju se i u sferi pripreme projektne
dokumentacije za uređena odlagališta otpada. Naime, gotovo polovina (47,4%) JLS iz regiona Šumadije i
Zapadne Srbije nije započela pripremne radnje. Ipak, dve analizirane JLS iz istog regiona i jedna iz regiona
Vojvodine potpuno su pripremljene za ovu vrstu infrastrukturnog opremanja. Gotovo polovina
analiziranih JLS iz preostala dva regiona započela su pripreme dokumentacije i trenutno su manje od
50% pripremljene. Po dve trećine JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije (57,9%) i regiona Južne i
Istočne Srbije (58,3%), nemaju nikakve radnje kada je reč o projektnoj pripremi gasifikacije seoskih
naselja na svojim teritorijama. Istovremeno, čak 15,4% JLS iz regiona Vojvodine u potpunosti je spremilo
projekte i tehničku dokumentaciju za ovu oblast infrastrukture. U JLS u kojima su detektovane potrebe
za unapređenjem u oblasti elektrosnabdevanja u ruralnim naseljima, više JLS iz regiona Južne i Istočne
Srbije je započelo sa pripremnim radnjama, ali JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije beleže veći
napredak u stepenu pripremljenosti ove dokumentacije.

Kako bi se dublje istražili kapaciteti JLS, analiza je poseban fokus postavila na kapacitete JLS za primenu
PRAG procedura javne nabavke i kapaciteta JLS za pripremu planske i projektne dokumentacije (Grafikon
6). U oba segmenta stavljen je akcenat na ljudske, regulatorne i finansijske kapacitete JLS. Kapaciteti JLS
za primenu PRAG procedura, ni u jednom od ova tri aspekta kapaciteta nije ocenjen sa ocenom “veoma
dobar”. Ljudske kapactite za primenu PRAG procedura JLS ocenjuju, u najvećem broju (37,1% JLS), kao
dobre, odnosno uglavnom dobre (29,1% JLS). Međutim, gotovo trećina JLS (28,5%) ocenjuje stanje
ljudskih resursa uglavnom loše ili čak veoma loše. Uglavnom se radi o JLS iz regiona Šumadije i Zapadne
Srbije i Regiona Južne i Istočne Srbije. Da su upravno pravni kapaciteti uglavnom dobri smatra 27,4% JLS,
odnosno dobri 25,8% JLS. Međutim isti je broj JLS koje smatraju da se sa pravnim kapacitetima JLS za
primenu PRAG procedura, u ovom trenutku, ne može računati i da su oni uglavnom loši, ili u 13,2% JLS
čak i veoma loši58,5% analiziranih JLS smatra da LS imaju dovoljno finansijskih resursa da adekvatno
sprovedu nabavke prema PRAG procedurama. Međutim, trećina JLS ipak smatra da finansijski resursi
nisu dovoljni i da ih je neophodno unaprediti. . Regionalne razlike, u ovim ocenama, gotovo su
zanemarljive. Kada je reč o kapacitetima JLS za pripremu planske i projektne dokumentacije, velika
većina, čak 83,1%, smatra da su ljudski resursi u LS prisutni, da su dobri ili čak i veoma dobri. Tek 15,1%
JLS smatra da ljudski potencijal, u ovom segmentu, nedostaje. Veoma slično JLS doživljavaju i sopstveni
pravni kapacitet za pripremu planske i projektne dokumentacije. Međutim, finansijski kapacitet se
doživljava veoma kritično u čak 53,3% analiziranih JLS, naročito u region Šumadije i Zapadne Srbije.

Ukupno 6,1% analiziranih JLS nisu u protekle 3 godine realizovale ni jedan projekat ruralne infrastrukture
(Grafikon 7). Od preostalih analiziranih JLS, 28,9% nisu dostavile ove podatke. U 42,2% JLS realizovano je
od 1 do 5 ovakvih projekata, a u 8,9% JLS realizovano je 6-7 projekata. U 11,1% JLS broj realizovanih
projekata u protekle 3 godine kretao se u intervalu od 14-20, a u po jednoj JLS realizovano je 33, 60,
odnosno 100 projekata infrastrukture u ruralnim područjima.

16
Međutim, u čak 59,6% JLS se ističe da realizovani projekti nisu nužno razmatrani u lokalnim strateškim
dokumentima, planovim i programima i da JLS, kada odlučuje o finansiranju projekata ruralne
infrastrukture, nema ovakvu vrstu kriterijuma. Dodatno, u 35,3% ovih JLS navodi se da JLS nije razvila
jasne procedure i kriterijume na osnovu kojih može da donosi zaključke o prioritetima za infrastrukturna
izdvajanja na svojoj teritoriji. Takođe, JLS koje navode da imaju razvijene procedure i kriterijume o
prioritetima za infrastrukturna izdvajanja, 44,3% JLS navode da neki od razvijenih procedura i kriterijuma
definišu ruralnu infrastrukturu kao prioritet za infrastrukturna izdvajanja. Na pitanje da li JLS ima
posebnu budžetsku liniju namenjenu finansiranju projekata infrastrukture u ruralnim područjima, 23 JLS
pružaju negativan odgovor, 21 JLS potvrdan, a 1 JLS nije odogovorila na postavljeno pitanje.

Tabela 4 prikazuje budžetska izdvajanja na nivou regiona za pojedine tipove ruralne infrastrukture, kao i
broj spremnih projekata i broj realizovanih projekata u protekle tri godine. JLS veoma teško identifikuju
procenat budžetskih izdvajanja za projekte ruralne infrastrukture. Prema ovim podacima JLS najviše
budžetskih sredstava izdvajaju za potrebe održavanja i unapređenja putne infrastrukture, prosečno 5,6%
budžeta za sve JLS (prosečno 7,4% izdvajaju JLS regiona Šumadije i Zapadne Srbije, 7,7%, JLS regiona
Južne i Istočne Srbije, a najmanje, prosečno 1,8% JLS regiona Vojvodine). Broj spremljenih projekata
kreće se i preko 23 po JLS u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. JLS regiona Šumadije i Zapadne Srbije
beleže i najveća budžetska izdvajanja kada je reč o unapređenju vodovodne mreže, čak 3 puta veća
izdvajanja beleže se u ovom regionu u odnosu na region Vojvodine ili dva puta veća u odnosu na region
Južne i Istočne Srbije. Izdvajanja za kanalizacionu mrežu u ruralnim naseljima ne premašuje prosečno
1,5% po JLS ni u jednom od tri regiona, a broj realizovanih projekata u protekle 3 godine, manji je od
pola 0,6 po JLS prosečno. Izdvajanja za ostale segmente ruralne infrastrukture gotovo su beznačajna,
manja od 0,9%, a za neke segmente (gasifikacija sela, telekomunikaciona opremanja ruralnih naselja),
JLS ne beleže nikakva budžetska izdvajanja u protekle tri godine, niti imaju spremljene projekte.

Grafikon 8 prikazuje omer potreba za intervencijama (unapređenje i/ili izgradnja) u oblasti putne, mreže
vodosnabdevanja i kanalizacione mreže u odnosu na postojeću infrastrukturu. Potrebe za intervencijama
su značajno veće u odnosu na već postojeće kapacitete. Rezultati analize potvrđuju da kanalizacioni
sistemi gotovo i da ne postoje i da su potrebe za intervencijama i za preko 86 puta veće u odnosu na
stanje koje već postoji u primeru regiona Južne i Istočne Srbije. Kada je reč o vodosnabdevanju, situacija
je najkritičnija u JLS regiona Šumadije i Zapadne Srbije, gde su potrebe da se interveniše veće u odnosu
na postojeću vodovodnu mrežu na 8,3 puta više kilometara. Situacija je nešto povoljnija jedino kada je
reč o putnoj infrastrukturi. Međutim, i u ovom slučaju, JLS regiona Južne i Istočne Srbije detektuju
značajno veće potrebe za intervencijama u odnosu na druge regione, i na čak 10,2 puta više kilometara
lokalnih i nekategorisanih puteva nego što ih u ovom trenutku na teritoriji ovih JLS ima.

17
5. Zaključci

Komunalna infrastruktura u ruralnim područjim u Srbiji je nedovolјno razvijena, nefunkcionalna i

neadekvatna i suočava se sa velikim ograničenjima kao što su loše stanje lokalnih puteva i ruralno-
urbane povezanosti, nerešenog pitanja električne energije i vode, kao i telekomunikacionih problema,
što konačno vodi ka lošim performansama eksploatacije lokalnih resursa i razvojnih potencijala. Dalјi
napredak i razvoj ruralnih područja u ekonomskoj ali i socijalnoj sferi duboko zavisi od pokrivenosti i
opšteg stanja lokalne infrastrukture, ali i od njene dostupnosti ruralnom stanovništvu.

POKRIVENOST - Osnovna karakteristika stepena pokrivenosti ruralnih naselja pojedim tipovima

infrastrukture jeste razlika između regiona u gotovo svim segmentima. Dok, npr., nalazi u gotovo
četvrtini analiziranih JLS sa teritorije Vojvodine pokazuju potpuno pokrivenost putnom mrežom, u
preostala dva regiona nije analizirana ni jedna JLS sa ovakvim performansama. Na osnovu podataka o
sistemima vodosnabdevanja Statističkog godišnjaka koje izdaje Zavod za statistiku Srbije iz 2012. godine,
u Republici Srbiji je oko 85% domaćinstva su povezani sa sistemima za snabdevanje pijaće vode.
Međutim, rualno-urbane razlike su veoma velike, a regionalni dispariteti izraženi. Situacija se čini još
dramatičnijom ako se uzmu u obzir rezultati analize u domenu vodosnabdevanja. Dok su ruralna naselja
trećine JLS iz regiona Vojvodine kompletno pokrivena vodovodnom mrežom, u čak 2 JLS regiona
Šumadije i Zapadne Srbije ruralna naselja uopšte nisu obuhvaćena ovim tipom infrastrukture, a u još više
od polovine JLS iz istog regiona pokrivenost je veoma loša i ne premašuje 30% teritorije njihovih ruralnih
naselja. Nedostatak kanalizacione infrastrukture, prema rezultatima istraživanja, opšta je karakteristika
ruralnih naselja u Srbiji. Međutim, čak i u ovom segmentu, primećuje se prednost u regionu Vojvodine u
odnosu na preostala dva regiona. Prema podacima Zavoda za statistiku prikuplјanje otpadnih voda
razvijenim sistemima procenjuje se na 55 % sa znatno većim nvioom opremljenosti urbanih u odnosu na
ruralnia područja. Međutim, samo 15 % od svih otpadnih voda se tretira. Ako se posmatra nivo tretiranih
otpadnih voda iz domaćinstava onda je taj procenat još manji i iznosi oko 7 %. Ukoliko se domaćinstva
segregiraju na ruralna i urbana, pretpostavka je da je udeo ruralnih gotovo zanemarljiv. Podaci dobijeni
analizom ukazuju da sistemi za tretman otpadnih voda u ruralnim naseljima ne postoje u čak 87%
analiziranih JLS. Prema statističkim podacima za 2007. godinu pokrivenost prikupljanja komunalnog
otpada poreklom iz domaćinstava u Srbiji iznosi oko 60%. Iako Strategija upravlјanja otpadom Srbije za
period od 2010. godine do 2019. godine predviđa osnivanje 24 regionalna centra za upravlјanje
otpadom, u ovom trenutku postoji samo 10 operativnih regionalnih deponija. Pored ovih regionalnih i
dalјe postoje 164 registrovane lokalne deponije koje se ne mogu tretirati kao one koje zadovoljavaju
sanitarne uslove. Međutim, još značajniji problem predstavljaju ilegalne deponije - 4481, uglavnom u
ruralnim područjima koja nisu pokrivena servisima za upravlјanje otpadom. Uređena odlagališta otpada
(aktivne, zvanične deponije), dakle, kritičan su segment infrastrukture u ruralnim naseljima u Srbiji. JLS u
23,2% slučajeva navode da u njihovim ruralnim naseljima uopšte ne postoje uređena odlagališta otpada,
a u još 42% JLS ovakva odlagališta postoje, ali je za manje od 30% teritorije ruralnih naselja ona i
dostupna. Distributivna elektromreža visoke sigurnosti snabdevanja nije problem na teritoriji ruralnih
naselja samo 21,7% JLS. Međutim, ohrabruje činjenica da nema JLS čija su ruralna naselja apsolutno
nepokrivena elektromrežom, niti ima JLS (osim jedne JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije), čija se
pokrivenost kreće na nivou ispod 30% teritorije ruralnih naselja. Gasifikacija ruralnih naselja
zadovoljavajuća je jedino u slučaju regiona Vojvodine, gde su ruralna naselja u 84,6% analiziranih JLS,
manje ili više pokrivena ovom infrastrukturom. U slučajevima druga dva regiona, u 73%-83% JLS,
gasifikacija ruralnih naselja nije ni započela. Pokrivenost teritorije ruralnih naselja fiksnom i mobilnom
telefonijom uglavnom je ocenjena pozitivno u slučaju sva tri regiona. Gotovo da ne postoje JLS (izuzev
dve JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije), u kojima je pokrivenost teritorije ruralnih naselja
telefonijom manja od 30%. Ruralna naselja nisu pokrivena mrežom kablovske televizije u četvrtini

18
analiziranih JLS, od kojih se 57,3% nalazi na teritoriji regiona Šumadije i Zapadne Srbije. Izražen je trend
digitalnog jaza između ruralnih i gradskih područja u pristupu informaciono-telekomunikacionim
tehnologijama (IKT), što je posledica nedovolјno razvijene infrastrukture i širokopojasnog pristupa
internet mreži (52,4% u urbanim naspram 28,5% u ruralnim područjima). Samo jedna analizirana JLS iz
regiona Šumadije i Zapadne Srbije ističe da ruralna naselja uopšte nisu pokrivena internet mrežom, a dve
JLS iz regiona Vojvodine da su ruralna naselja u potpunosti pokrivena internet mrežom. U ostalim
analiziranim JLS, ruralna naselju su manje ili više pokrivene internet mrežom.

DOSTUPNOST - U odnosu na urbana, ruralna područja Srbije karakterišu se značajno slabijim

performansama kada je reč o dostupnosti osnovne infrastrukture ruralnim domaćinstvima (putna, vodna
i druge vrste komunalne infrastrukture), ali i kada je reč o uslovima stanovanja i životnog standarda
(kvalitet elektrosnabdevanja, grejanje i sl). Regionalne razlike u pogledu dostupnosti infrastrukture u
seoskim sredinama su uočlјive. Seoske zajednice koje pripadaju regionima Vojvodine, predgrađa
Beograda i onih koji su bliže industrijskim ili regionalnim centrima u regionu Šumadije, manje su
izolovani od ruralnih zajednica u regionima Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije. Dostupnost
pojedinih segmenata infrastrukture ruralnim domaćinstvima nije nužno u korelaciji sa stepenom
pokrivenosti teritorije ruralnih naselja. To pokazuju i nalazi analize. Dostupnost asfaltiranih puteva za sva
domaćinstva ruralnih naselja beleži se samo u slučaju jedne JLS iz regiona Vojvodine. Međutim,
značajno je istaći da istovremeno analiza ne beleži ni jednu JLS u kojoj ruralna domaćinstva apsolutno
nemaju pristup asfaltiranoj putnoj mreži. Dostupnost vodne infrastrukture ruralnim domaćinstvima
najkritičnija je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, dok problem dostupnosti ove infrastrukture gotovo
da i ne postoji u regionu Vojvodine. Dostupnost kanalizacione mreže, sistema za prečišćavanje otpadnih
voda, uređenih odlagališta otpada, gasovodne infrastrukture, fiksne i mobilne telefonije i kablovske
televizije, uglavnom je u korelaciji sa stepenom pokrivenosti teritorije ruralnih naselja ovim vidovima
infrastrukture. Ocene za segment internet mreže, ukazuje da je bez obzira na pokrivenost teritorija
ruralnih naselja, koja je uglavnom veća u svim kategorijama, dostupnost ovog segmenta infrastrukture
ruralnim domaćinstvima nešto manja.

STANJE - Rezultati ocene stanja postojeće infrastrukture u ruralnim naseljima ukazuju na lošu situaciju u
svim segmentima, osim kada je reč o stanju mreže fiksne i mobilne telefonije i distributivne elektro
mreže visoke sigurnosti snabdevanja. Za stanje putne infrastrukture u ruralnim naseljima, ni jedna JLS
koja je obuhvaćena istraživanjem ne misli da je veoma dobro. U više od 45% slučajeva stanje puteva je
ocenjeno kao veoma ili uglavnom loše, a preko polovine analiziranih JLS smatra da je i stanje
vodosnabdevanja u ruralnim naseljima u ovim kvalitativnim kategorijama. Najveće nezadovoljstvo JLS
ispoljavaju kada je reč o stanju kanalizacione i gasovodne infrastrukture, kao i na stanje u oblasti
odlaganja otpada i sistemima za preradu otpadnih voda. Međutim, treba imati u vidu da JLS ove ocene
neazadovoljstva ispoljavaju i kao odraz nepokrivenost ruralnih naselja ovim tipom infrastrukture. Pored
razlika u stanju ruralnih naselja pojedinačnim segmentima infrastrukture, rezultati analize upućuju na
velike razlike u stanju i kvalitetu ruralne infrastrukture između regiona u Srbiji. U poređenju sa regionom
Šumadije i Zapadne Srbije, a naročito u poređenju sa regionom Južne i Istočne Srbije, performanse
infrastrukture u ruralnim naseljima, koje se odnose na stanje i kvalitet, značajno su naprednije u regionu
Vojvodine. Međutim, i u ovom slučaju, JLS se retko odlučuju da procene da je stanje veoma dobro.
Veoma lošim u regionu Vojvodine posmatra se jedino stanje, tj. pokrivenost ruralnih naselja sistemima
za tretman otpadnih voda (u 69,2% JLS iz Vojvodine), kanalizacionom infrastrukturom (30,8% JLS), i
segmenta dostupnosti uređenih odlagališta otpada (u 23,1% slučajeva). Međutim, zanimljivo je da je čak
i u ovim segmentima, situacija bolja nego u preostala dva regiona.

19
KAPACITETI JLS – Temu ruralne infrastrukture JLS posmatraju kroz multisektorsku dimenziju. Ovo se
uočava kada je reč o političko-pravnom, institucionalnom i finansijskom segmentu upravnih resursa JLS.
U više od polovine analiziranih JLS broj lokalnih strateških dokumenata, planova i programa koji
razrađuju temu ruralne infrastrukture veći je od dva. Nadležnosti nad pitanjima ruralne infrastrukture,
međutim, veoma su nejasne. Tema ruralne infrastrukture uglavnom je poverena organizacionim
jedinicama koje u svojim nadležnostima imaju poslove iz oblasti lokalnog ekonomskog razvoja (u 46,7%
JLS), urbanističkih delatnosti (u 13,3% JLS) privrednih, komunalno-stambenih, infrastrukturnih i
finansijskih delatnosti (u 15,6% JLS), društvenih delatnosti (u 6,7% JLS), opšte uprave i skupštinskih i
zajedničkih poslova (u slučaju 2 JLS) i jedinice nadležne za upravljanje projekltima (u 1 JLS). U 26,7%
slučajeva učešće u istraživanju su uzeli zaposleni na pozicijama šefova jedinica JLS i/ili direktora i
koordinatora agencija. U svega 2 JLS, u istraživanju su učestvovali pomoćnici predsednika opština, 15,6%
JLS nije dostavilo podatak o poziciji, dok su učesnici u istraživanju iz ostalih JLS uglavnom na pozicijama
saradnika, višeg saradnika i samostalnog saradnika. Gotovo polovina učesnika u istraživanju navodi da
poznaje stanje ruralne infrastrukture. Nadležnosti nad temom su raspoređene između 2 ili više
odeljenja, a tek manje od 30% JLS ističe da su nadležnosti iz oblasti ruralne infrastrukture poverene
samo jeddnom odeljenju. Regionalne razlike ali i razlike između gradova i opština u kvalitetu nadležnosti
nad pitanjima ruralne infrastrukture veoma su uočljive. Tako, npr. međuodeljenski karakter nadležnosti
naročito je vidljiv u JLS u regionu Južne i Istočne Srbije, a znatno manje u JLS Šumadije i Zapadne Srbije.
Takođe, gradske JLS navode značajno veći broj odeljenja koje dele nadležnosti nad pitanjima ruralne
infrastrukture, u odnosu na ostale JLS. Broj zaposlenih koji se bave ovom temom JLS teško identifikuju.
Ovaj broj se kreće od 2 do čak 100 zaposlenih u slučaju jedne JLS. U slučaju ovog parametra i percepcije
JLS, ne uočavaju se značajnija odstupanja između pojednih regiona, niti između JLS u odnosu na njihov
status. Velika većina JLS percipiraju temu ruralne infrastrukture kao temu koja je međuinstitucionalno
važna, a u većini slučajeva, međuinstitucionalna saradnja je uspostavljena. Kapaciteti JLS kada je reč o
znanjima i iskustvima koja su od ključne važnosti za sprovođenje Mere 301 (PRAG procedure javnih
nabavki, engleski jezik), veoma su skromni. U čak 40% slučajeva, JLS ili uopšte nemaju zaposlene koji
imaju iskustvo u primeni PRAG procedura, ili tamo gde JLS imaju zaposlene sa ovim iskustvom, oni ne
koriste engleski jezik. U 5 analiziranih JLS ne postoji ni jedan zaposleni koji govori engleski jezik, dok je u
čak 46,7% JLS, ovaj resurs još uvek veoma ograničen, sa 1-5 zaposlenih koji govore engleski jezik.
Situacija je najkritičnija u JLS iz regiona Šumadije i zapadne Srbije, a najmanje kritična u JLS iz regiona
Južne i istočne Srbije. Rezultati analize pokazuju da je stepen pripremljenosti projektne i tehničke
dokumentacije za projekte izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture u ruralnim naseljima analiziranih JLS
veoma nizak. U samo 3,7% slučajeva (svi tipovi infrastrukture) projektna dokumentacija je potpuno
pripremljena. Sa druge strane, sa pripremom projektne dokumentacije se uopšte nije započelo u čak
26,2% slučajeva, a u još 33,7% je tek delimično, manje od 50% pripremljene dokumentacije. Pri analizi i
tuamčenju ovih rezultata treba, svakako, biti oprezan, s obzirom da su JLS u određenom broju slučaja
pogrešno interpretirale postavljeno pitanje o stepenu pripremljenosti tehničke i projektne
dokumentacije. Naime, treba imati u vidu činjenicu da su pojedine JLS ocenjivale sa ocenom „NE“ i u
onim slučajevima kada JLS nemaju potrebe za unapređenjem ili izgradnjom određene vrste
infrastrukture. Sa druge strane, neke JLS su ocenile ocenom 100%, u slučaju kada su projekti već
realizovani i kada je teritorija ruralnih naselja u potpunosti pokrivena datim tipom infrastrukture, a
stanje infrastrukture ocenjeno kao veoma dobro. U stepenu pripremljenost tehničke dokumentacije,
ponovo su veoma izražene međuregionalne razlike gde JLS iz regiona Vojvodine pokazuju naprednije
performanse naročito u odnosu na region Šumadije i Zapadne Srbije. Ukupno 6,1% analiziranih JLS nisu u
protekle 3 godine realizovale ni jedan projekat ruralne infrastrukture. U nešto manje od polovine JLS
realizovano je svega 1 do 5 ovakvih projekata. Gotovo 60% analiziranih JLS ističe da realizovani projekti
nisu nužno razmatrani u lokalnim strateškim dokumentima, planovim i programima i da JLS, kada
odlučuje o finansiranju projekata ruralne infrastrukture, nema ovakvu vrstu kriterijuma. Dodatno, u

20
35,3% ovih JLS navodi se da JLS nije razvila jasne procedure i kriterijume na osnovu kojih može da donosi
zaključke o prioritetima za infrastrukturna izdvajanja na svojoj teritoriji. 23 JLS nemaju posebnu
budžetsku liniju namenjenu finansiranju projekata ruralne infrastrukture, 21 JLS budžetski prepoznaje
ovakve vrste intervencija u ruralnim naseljima, a 1 JLS nije odogovorila na postavljeno pitanje. Kapaciteti
JLS (ljudski, pravni i finansijski) za primenu PRAG procedura, nisu ocenjeni sa ocenom “veoma dobar” ni
u jednoj JLS, ali je doza optimizma uočljivo prisutna. Regionalne razlike, u ovim ocenama, gotovo su
zanemarljive. Kada je reč o kapacitetima JLS za pripremu planske i projektne dokumentacije, optimizam
je još izraženiji i velika većina, preko 80%, smatra da su ljudski resursi u JLS dobri ili čak i veoma dobri.
Međutim, finansijski kapacitet se doživljava veoma kritično u čak 53,3% analiziranih JLS, naročito u
region Šumadije i Zapadne Srbije.

JLS veoma teško definišu potrebe za intervencijama (izgradnja i/ili rekonstrukcija) na određenim
tipovima infrastrukture. Podaci dobijeni analizom ukazuju da veliki deo JLS nije mogao da pruži odgovore
u ovm delu upitnika ili je na ovaj set pitanja delimično odgovoreno. Tako, npr., kada je reč o potrebama
za intervencijama kada je reč o opremanju ruralnih naselja kanalizacionom mrežom, ukupno 31,5% JLS
nije bilo u stanju da dostavi podatke (31,6% JLS iz regiona Šumadije i Zapadne Srbije, 46,2% JLS iz regiona
Vojvodine i 16,7% JLS iz regiona Južne i Istočne Srbije). Situacija je još komplikovanija kada je reč o
potrebama za intervencijama nad sistemima za prečišćavanje otpadnih voda. Potrebe za intervencijama
su značajno veće u odnosu na već postojeće kapacitete ruralne infrastrukture u svim regionima.

Kada vrše prioritizaciju tipova infrastrukture u ruralnim područjima16, JLS se rukovode sa jedne strane
dostupnošću i opštim mogućnostima za intervencije u toj oblasti, a sa druge strane stanjem i stepenom
trenutne pokrivenosti određene vrste infrastrukture. Karakterističan primer za ovakav zaključak vidljiv je
u oceni prioriteta gasfikacije ruralnih naselja gde JLS iz regiona Vojvodine ocenjuju relativno nisko stepen
prioriteta ovog tipa infrastrukture kao posledicu relativno visokog stepena pokrivenosti ruralnih naselja i
realtivno dobrog stanja gasovodne mreže. Sa druge strane, u preostala dva regiona, kao posledica hitnih
potreba za intervencijama u vitalnim segmentima (vodosnabdevanje, putna povezanost), i opšte
nepristupačnosti za celu teritoriju JLS, važnost ovog tipa infrastrukture takođe je nisko ocenjen. Bez
obzira na stepen nadležnosti JLS nad pojedinim tipovima infrastrukture, prioritizacija na nivou svih JLS je
izvršena sledećim redosledom: (1) Putna infrastruktura, (2) Vodosnabdevanje, (3) Distributivna
elektromreža visokog stepena snabdevanja, (4) Kanalizaciona mreža, (5) Uređena odlagališta otpada, (6)
Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, (7) Mreža mobilne telefonije, (8) Mreža fiksne telefonije, (9)
Internet mreža, (10) Gasovodna mreža, (11) Kablovska TV (Grafikon 9).

16
Ocenama od 1 do 11 (1-najvažnije, 11-najmanje važno)

21
6. Tabele i grafikoni
Tabela 1:Pregled provođenja Mere 301 u Republici Hrvatskoj
Ugovoreni projekti
IPARD 301 Primljene prijave Odbijene prijave17
važeći ugovori/aneksi
Broj Iznos Iznos Broj Iznos Iznos Broj Iznos Iznos
Konkurs
prijava ulaganja podrške prijava ulaganja podrške projekata ulaganja podrške
Konkurs 1
67 37,274,296.0 34,154,574.4 54 28,704,289.1 26,359,317.3 11 5,209,283.0 5,209,283.0
Konkurs 2
46 24,918,090.2 24,060,283.7 25 12,341,124.2 11,692,073.0 20 8,031,370.2 8,031,370.2
Konkurs 3
97 41,591,420.5 41,591,420.5 19 8,874,071.3 8,874,071.3 0 0.0 0.0
UKUPNO za 301 210 103,783,806.7 99,806,278.6 98 49,919,484.7 46,925,461.6 31 13,240,653.2 13,240,653.2
% od ukupno 18.3 22.0 35.4 31.8 42.9 59.1 9.4 8.3 14.8
UKUPNO za IPARD 1,149 470,734,781.7 282,278,541.1 308 116,419,286.4 79,450,068.4 330 158,806,809.8 89,345,716.9

Udeo ugovorenih u odnosu na primljene(%) Plaćeni projekti Prijave u obradi

Broj Iznos Iznos Broj Iznos Iznos Broj Iznos Iznos
Konkurs
projekata ulaganja podrške projekata ulaganja podrške projekata ulaganja podrške
Konkurs 1 16.4 1.8 2.0 5 1,671,607.7 1,671,607.7 2 2,244,122.1 1,862,850.9
Konkurs 2 43.5 4.3 4.4 5 553,999.4 553,999.4 1 934,498.2 934,498.2
Konkurs 3 0.0 0.0 0.0 0 0.0 0.0 78 32,717,349.1 32,717,349.1
UKUPNO za 301 59.9 6.1 6.4 10 2,225,607.1 2,225,607.1 81 35,895,969.5 35,514,698.3
% od ukupno 208.7 18.1 20.3 8.3 4.2 7.8 15.9 19.0 31.8
UKUPNO za IPARD 28.7 33.7 31.7 120 53,471,570.1 28,355,722.3 511 188,856,518.9 111,514,270.5
Izvor : Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu I ruralnom razvoju Republike Hrvatske, 1. Oktobar 2013.

17
Obuhvata broj i iznos odbijenih, odustalih prijava i raskinutih ugovora

22
Tabela 2: JLS, oblasti, regioni obuhvaćeni istraživanjem
Grad/Opština Oblast Region
1 Aleksandrovac Rasinska Šumadija i Zapadna Srbija
2 Ćićevac Rasinska Šumadija i Zapadna Srbija
3 Bajina Bašta Zlatiborska Šumadija i Zapadna Srbija
4 Arilje Zlatiborska Šumadije i Zapadna Srbija
5 Čajetina Zlatiborska Šumadija i Zapadna Srbija
6 Prijepolje Zlatiborska Šumadija i Zapadna Srbija
7 Prinoj Zlatiborska Šumadija i Zapadna Srbija
8 Bogatić Mačvanska Šumadija i Zapadna Srbija
9 Krupanj Mačvanska Šumadija i Zapadna Srbija
10 Loznica Mačvanska Šumadija i Zapadna Srbija
11 Ljubovija Mačvanska Šumadija i Zapadna Srbija
12 Mali Zvornik Mačvanska Šumadija i Zapadna Srbija
13 Šabac Mačvanska Šumadija i Zapadna Srbija
14 Despotovac Pomoravska Šumadija i Zapadna Srbija
15 Osečina Kolubarska Šumadija i Zapadna Srbija
16 Valjevo Kolubarska Šumadija i Zapadna Srbija
17 Ivanjica Moravička Šumadija i Zapadna Srbija
18 Novi Pazar Raška Šumadija i Zapadna Srbija
19 Rača Šumadijska Šumadija i Zapadna Srbija
20 Apatin Zapadno-bačka Vojvodina
21 Kula Zapadno-bačka Vojvodina
22 Bač Južno-bačka Vojvodina
23 Bačka Palanka Južno-bačka Vojvodina
24 Bački Petrovac Južno-bačka Vojvodina
25 Žabalj Južno-bačka Vojvodina
26 Temerin Južno-bačka Vojvodina
27 Bačka Topola Severno-bačka Vojvodina
28 Inđija Sremska Vojvodina
29 Ruma Sremska Vojvodina
30 Stara Pazova Sremska Vojvodina
31 Šid Sremska Vojvodina
32 ŽIitište Srednjo-banatska Vojvodina
33 Bela Palanka Pirotska Južna i istočna Srbija
34 Dimitrovgrad Pirotska Južna i istočna Srbija
35 Golubac Braničevska Južna i istočna Srbija
36 Petrovac na Mlavi Braničevska Južna i istočna Srbija
37 Knjaževac Zaječarska Južna i istočna Srbija
38 Sokobanja Zaječarska Južna i istočna Srbija
39 Lebane Jablanička Južna i istočna Srbija
40 Leskovac Jablanička Južna i istočna Srbija
41 Merošina Nišavska Južna i Istočna Srbija
42 Negotin Borska Južna i istočna Srbija
43 Smederevo Podunavska Južna i istočna Srbija
44 Velika Plana Podunavska Južna i istočna Srbija
45 Beograd-Mladenovac Beogradska Beograd
Izvor: Sistematizacija autora

23
Tabela 3: Distribucija nadležnosti nad poslovima ruralne infrastrukture između odeljenja po JLS i po regionima
Broj odeljenja Ukupno JLS Vojvodina Šumadija i Zapadna Srbija Južna i Istočna Srbija
Nema podataka 4 2 1
1 13 4 9
2 15 5 3 6
3 5 4 1
4 4 1 1 2
5 2 1 1
8 1 1
11 1 1 1
Izvor: Sistematizacija autora

Tabela 4: Budžetska izdvajanja za ruralnu infrastruktur (%), broj spremljnih i broj realizovanih projekata u protekle tri godine, regioni
Putevi Vodovod Kanalizacija Otpadne vode Odlaganje otpada

% od Br. % od Br. % od Br. % od Br. % od Br.

Br. Spr. Br. Spr. Br. Spr. Br. Spr. Br. Spr.
budžet Real. budžet Real. budžet Real. budžet Real. budžet Real.
Pro. Pro. Pro. Pro. Pro.
a Pro. a Pro. a Pro. a Pro. a Pro.

Šumadija i
Zapadna 7.4 23.5 15.3 3.1 4.0 2.5 1.4 0.8 0.6 1.4 0.6 0.1 0.8 0.7 0.7
Srbija
Vojvodina 1.8 3.4 1.0 1.1 0.8 0.4 1.2 2.8 0.3 0.3 1.3 0.3 0.7 0.3 0.2
Južna i
7.7 5.0 2.5 1.7 1.9 2.3 1.4 2.8 0.4 0.4 1.0 0.0 0.6 0.8 2.2
Istočna Srbija

Elektromreža GaSovod FikSna telefonija Mobilna telefonija KablovSka televizija Internet

% od Br. Br. % od Br. Br. % od Br. Br. % od Br. Br. % od Br. Br. % od Br. Br.
budže Spr. Real. budže Spr. Real. budže Spr. Real. budže Spr. Real. budže Spr. Real. budže Spr. Real.
ta Pro. Pro. ta Pro. Pro. ta Pro. Pro. ta Pro. Pro. ta Pro. Pro. ta Pro. Pro.

Šumadija i
Zapadna 0.9 4.1 2.5 0.0 0.1 0.1 0.0 0.4 0.1 0.0 0.1 0.0 0.0 0.0 0.0 0.1 0.6 0.1
Srbija
Vojvodina 0.3 0.3 0.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.5 0.0 0.2 0.0 0.0
Južna i
Istočna 0.2 1.0 2.1 0.0 0.0 1.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.1 0.1 0.0 0.0 0.0 0.1 0.1 0.1
Srbija
Izvor: Sistematizacija autora

24
Grafikon 1: Infrastrukturna pokrivenost seoskih naselja, regioni, %

Izvor : Sistematizacija autora

25
Grafikon 2: Ruralna domaćinstva kojima je dostupna infrastruktura, regioni, %

Izvor : Sistematizacija autora

26
 86.7
100 3: Stanje infrastrukture u ruralnim naseljima, sve JLS, %
Grafikon
90
80

60.1
57.8
70

55.6
60

44.5
42.2

37.8

37.8

37.8
50
35.6

35.5

35.5
35.5
33.3
33.3

33.3
31.1

28.9
28.9
26.7

26.6
40

24.5

24.5
17.8

30 17.8
15.6

15.6
13.3

13.3

13.3
11.1

11.1
20

8.9
8.9
8.9

8.8
6.7

6.7

6.7
4.4

4.4

2.2

2.2

2.2

2.2

2.2
2.2
0.0

0.0
0.0

0.0
0.0

0.0

0.0

0.0
10
0
UD

UD

UL

UD

UL

UD

UL

UD

UL

UD

UL

UD

UL

UD

UL

UD

UL

UD

UL
UL

UD

UL
VD

VL
VD

VL
VD

VL
VD

VL
VD

VL
VD

VL
VD

VL
VD

VL
VD

VL
VD

VL
VD

VL
D

D
D

D
Putevi Vodovod Kanalizacija Otpadne vode Odlaganje Elektromreža Gasovod Fiksna tel. Mobilna tel. KTV Internet
otpada

Izvor: Sistematizacija autora

Grafikon 4: Stanje infrastrukture u ruralnim naseljima, regioni, %

VL VL VL

UL UL UL

Kanalizacija
Vodovod
Putevi

D D D

UD UD UD

VD VD VD

0 10 20 30 40 50 60 70 0 10 20 30 40 50 0 10 20 30 40 50 60 70 80

27
Izvor : Sistematizacija autora
28
Grafikon 5: Pripremljenost projektne dokumentacije, regioni, %

Izvor : Sistematizacija autora

29
Grafikon 6: Kapaciteti JLS za primenu PRAG procedura i za pripremu planske i projektne dokumentacije, regioni, %

Izvor : Sistematizacija autora

30
Grafikon 7: Upravljanje pitanjima ruralne infrastrukture, regioni, %

Izvor: Sistematizacija autora

Grafikon 8: Odnos trenutno prisutne putne, vodovodne i kanalizacione infrastrukture u ruralnim naseljima i potreba za intervencijama (unapređenje i/ili izgradnja), regioni

31
Izvor: Sistematizacija autora

Grafikon 9: Ocena tipova infrastrukture, regioni, 1-11 (1 – najvažniji, 11 – najmanje važan)

Izvor: Sistematizacija autora

32
33