ELEKTROHEMIJSKI SISTEMI ZA

SKLADITENJE ENERGIJE
- AKUMULATORSKE BATERIJE -

Uvod

Elektrohemijski sistemi za skladitenje energije (Electrochemical

Energy Storage) se dele u tri grupe:
- primarne baterije
- sekundarne baterije
- gorivne elije
Zajednika karakteristika ovih ureaja: skladitenu hemijsku energiju
pretvaraju u elektrinu
Primarne i sekundarne baterije koriste ugraene hemijske komponente,
gorivne elije koriste hemijsku energiju isporuenu spolja u vidu
sintetikih goriva (vodonik, metanol, hidrazin N2H4)
Za razliku od sekundarne baterija, primarne baterije ne mogu da se
pune, zbog toga se termin akumulatorske baterije odnosi na
sekundarne baterije
Efikasnost elektrohemijskih sistema za skladitenje energije nije
ograniena Karnoovim ciklusom, kao u sluaju termikog skladitenja
energije

Akumulatorske baterije

Najstariji ureaji za hemijsko skladitenje energije, prvu olovnu

akumulatorsku bateriju je izumeo Plante 1859. godine
Primena akumulatorskih baterija poinje poetkom prolog veka u
lokalnim DC EES-ima:
- dizel agregati se koriste za generisanje elektrine energije danju, a
nou se koriste akumulatorske baterije koje su napunjene tokom dana
- za napajanje elektrinih ulinih vozila DC strujom u vreme
saobraajnog pica

Sa razvojem velikih AC EES-a sa centralizovanom proizvodnjom

podruje primene baterija je svedeno na sisteme za rezervno napajanje
Tipovi akumulatorskih baterija:
- olovne (Pb) akumulatorske baterije
- nikl-kadmijumske (Ni-Cd) akumulatorske baterije
- nove tehnologije akumulatorskih baterija: nikl-metal-hidridne (NiMH),
nikl-cink (Ni-Zn), bakar-cink (Cu-Zn), litijum-jonske (Li-ion), natrijumsulfid (NaS), vanadijum redoks (VRB) baterije

Princip rada olovne akumulatorske baterije

Olovna akumulatorska baterija se sastoji niza elija iji su osnovni

elementi:
- pozitivna elektroda (olovo peroksid, PbO2)
- negativna elektroda (olovo, Pb)
- elektrolit (sumporna kiselina H2SO4 razreena destilovanom vodom H2O)

Slika 4.1: Princip rada olovne akumulatorske baterije

Negativna elektroda (Pb) se naziva oksidacionom elektrodom, ona alje

pozitivne jone u rastvor tako da ostaje negativno naelektrisana i
predstavlja izvor elektrona za spoljanje kolo
Pozitivna elektroda (PbO2) troi elektrone iz spoljanjeg kola i pozitivne
jone iz unutranje kola (e- ne prolaze kroz elektrolit ve kroz potroa)
Elektromotorna sila VB baterije je razlika potencijala elektroda

Napon V na prikljucima baterije pri pranjenju je jednak razlici emc

baterije VB i pada napona na unutranjem otporu baterije: V=VB-RiI

Pri punjenju baterije je V>VB , odnosno V=VB+RI

Slika 4.2: Tevenenov ekvivalent akumulatorske baterije

Elektrohemijske reakcije

Hemijske reakcije pri pranjenu baterije:

- na negativnoj elektrodi:
Pb+H 2SO 4 PbSO 4 +2H + +2e -

H SO
2

Pb+HSO

4
4

HSO -4 +H +

PbSO 4 +H + +2e -

- na pozitivnoj elektrodi:
PbO 2 +H 2SO 4 +2H + +2e - PbSO 4 +2H 2O

H SO
2

HSO -4 +H +

PbO +HSO +3H

2

+2e - PbSO 4 +2H 2O

- ukupna reakcija pri pranjenju baterije:

PbO 2 +Pb+2H 2SO 4 2PbSO 4 +2H 2O

Ukupna reakcija pri punjenju baterije

2PbSO 4 +2H 2 O PbO 2 +Pb+2H 2SO 4

Kada se elija prazni, molekuli H2SO4 u elektrolitu se dele na pozitivne

H+ i negativne HSO4- jone:
- pozitivni H+ joni kombinuju sa kiseonikom nastalom na pozitivnoj ploi i
proizvode vodu koja razblauje kiselinu u elektrolitu.
- negativni HSO4- joni kombinuju sa olovom obe ploe, i formira se olovo
sulfat
Pri pranjenju baterije izvlai se kiselina iz elektrolita i proizvode se
olovo sulfat i voda, to je proces pranjenja dui to je gustina elektrolita
manja zbog manje koncetracije kiseline i vee koncetracije vode
Kada se elija puni reakcije su obrnute: olovo sulfat sa pozitivne i
negativne ploe se konvertuje u olovo peroksid i olovo, a kiselina iz
sulfatiranog aktivnog materijala se vraa u elektrolit i poveava njegovu
gustinu
U potpuno napunjenoj bateriji, aktivni materijal pozitivne ploe je olovo
peroksid, a negativne olovo, gustina elektrolita je na maksimumu,
energija pri daljem punjenju se koristi za razdvajanje vode iz elektrolita
na vodonik i kiseonik koji se iz elije oslobaaju u vidu gasa (gasiranje)
Jedan deo sulfata ipak ostaje na elektrodama pri svakom ciklusu
punjenja i pranjenja, to predstavlja glavni uzrok starenje baterija, zato

Napon elije

Od svih komercionalnih tipova elija, elija olovnog akumulatora sa

sumpornom kiselinom ima najvii napon, nominalne vrednosti 2 V
Napon otvornog kola elije je funkcija specifine teine elektolita:
VB SG 0.85
gde SG predstavlja specifinu teinu elektrolita u odnosu na vodu, na
primer za SG=1.21 dobija se VB=2.05 V
Pri pranjenju elije, postoji pad napona zbog unutranjeg otpora elije
(koji je vei ako je vea struja pranjenja), takoe, zbog pranjenja,
napon postepeno postaje manji jer pranjenje elije napreduje tj. elija
se pribliava iscrpljenosti
Napon pri pranjenju zavisi od stope pranjenja, a napon pri punjenu od
stope punjenja
Sa najee korienim stopama punjenja, napon e porasti za
nekoliko minuta do 2.10 V ili 2.15 V, zatim postepeno raste da bi pri
kraju procesa punjenja ponovo bio otriji porast do vrednosti 2.6 V kada
je elija potpuno napunjena (zbog oslobaanja H2 i O2)
Minimizacija gasiranja i gubitaka pri punjenju se vri pomou
regulatora koji usporava punjenje blizu stanja potpune napunjenosti

Elektromotorna sila VB baterije (napon otvorenog kola) i unutranji otpor Ri

zavise od stanja napunjenosti baterije i temperature

Slika 4.3: Napon baterije u funkciji napunjenosti baterije

Karakteristika pranjenja

Baterija moe da se isprazni bez tete po bilo kojoj stopi pranjenja, ali
pranjenje ne bi trebalo da bude nastavljeno ispod take gde se elija
pribliava iscrpljenosti ili gde napon padne ispod upotrebne vrednosti

Slika 4.4: Efekat praenja akumulatorske baterije pri razliitim stopama pranjenja

Karakteristika punjenja

Olovne akumulatorske baterije se mogu puniti razliitim jainama struje

pri emu napon po eliji ne sme da bude vei od 2.4 V, jer iznad tog
napona dolazi do elektrolize vode (do poetka gasiranje).
Kod olovnih akumulatora problem gasiranje i mogueg oteenja
baterije reen upotrebom sigurnosnog ventila
Olovne akumulatorske baterije se obino pune naponom od oko 2.25 V
po eliji, a ako se eli ubrzano punjenje upotrebljava se napon od oko
2.4 V po eliji nekoliko sati, a zatim se odrava napon punjenja od 2.25
V

Slika 4.5: Punjenje baterije konstantnim naponom i strujno zavisnim naponom

Specifina teina

Specifina teina elektrolita zavisi od stvarne koliine sumporne kiseline

u elektrolitu i pokazatelj je stanja napunjenosti baterije
Sa isparavanjem vode specifina teina se poveava
Za datu primenu, specifina teina mora da ima dovoljno veliku
vrednost da bi se odvijale hemijske reakcije u eliji, meutim prevelika
vrednost moe imati direktan hemijski efekat na pojedine delove elije
Sa pranjenjem baterije napon elije se smanjuje, unutranji otpor raste
a specifina teina elektrolita u bateriji opada
Ispranjena baterija podlonija je smrzavanju; npr. sasvim ispranjena
olovna baterija mrzne se na oko -8 oC, dok se puna ne mrzne dok
temperatura elektrolita u njoj ne padne na -57 oC
Prilikom punjenja baterije napon baterije i specifina teina elektrolita
rastu, dok opadaju temperatura smrzavanja i vrednost unutranjeg
otpora
U stanju izmeu napunjenosti i delimine ispranjenosti, napon baterije
i specifina teina elektrolita se menjaju tako da je izraunavanje
VB SG 0.85
napona na osnovu specifine teine priblino:

Slika 4.6: Najvea dozvoljena dubina pranenja baterije da bi se izbeglo smrzavanje

Slika 4.7: Napon i specifina teina elektrolita u funkciji napunjenosti baterije

Kapacitet olovne akumulatorske baterije

Kapacitet akumulatorske baterije predstavlja sposobnost baterije da

isporui elektrinu energiju i izraava se u Ah, odnosno kao proizvod
struje pranjenja u amperima u toku odreenog broja sati
Proizvoa obino ocenjuje bateriju po stopi od 20 asova, npr. baterija
od 200 Ah moe isporuiti 10 A za 20 asova, ova ocena je namenjena
kao sredstvo poreenja razliitih baterija na isti standard (C/20)
Za svaki uklonjen Ah iz baterije, potrebno je upumpati nazad 1.25 Ah
kako bi se baterija vratila u isto stanje pre pranjenja, ova cifra varira sa
temperaturom, tipom i starou baterije

Slika 4.8: Zavisnost kapaciteta baterije C/8 od vremena (stope) i struje pranjenja

Glavni faktori koji utiu na kapacitet baterije su:

- stopa pranjenja, izraava se vremenom pranjenja, krae vreme

pranjenja od deklarisanog utie na smanjenje kapaciteta zbog slabijeg

prodora elektrolita u pore elektroda i zbog pada napona
- specifina teina, manje kiseline u elektrolitu smanjuje intenzitet
hemijskih reakcija, smanjenje specifine teine za 0,025 prouzrokuje
smanjenje kapaciteta za 8-10%
- temperatura, sa poveanjem temperature iznad 25 0C poveava
kapacitet zbog toga to se ubrzavaju hemijske reakcije, smanjuje
viskoznost i otpornost elektrolita
- zavrni napon, oznaava minimalno koristan i prihvatljiv napon pri
razliitim stopama pranjenja (vrednost pri kojoj se moe dobiti
maksimalan broj amper-asova, pre nego to napon elije pone naglo
da opada kako se elija pribliava taki iscrpljenosti)
Povean kapacitet olovnih baterija na viim temperaturama ne znai da
one pogoduju njihovom radu, naprotiv, ivotni vek baterija skrauje se
za 50% na svakih 10 oC iznad 25 oC, koliko iznosi optimalna temperatura
za njihov rad

Sa smanjenjem temperature ispod 25 0C smanjuje se kapacitet baterije:

npr. pri -30 0C baterija sa stopom pranjenja C/20 raspolagae sa samo
polovinom svog naznaenoga kapaciteta
Hladnoa utie kombinovano na bateriju smanjuje joj kapacitet i
izlazni napon, a poveava ranjivost na smrzavanje pri pranjenju

Slika 4.9: Zavisnost kapaciteta olovnih baterija od gradijenta pranjenja i

temperature, referentna vrednost se ima za naznaeni kapacitet pri C/20 i 25 oC

Efikasnost olovne akumulatorske baterije

Efikasnost baterije se lake izraava preko strujne efikanosti nego

preko energetske efikasnosti zbog napona koji varira u zavisnosti od
struje (brzine) punjenja ili pranjenja, starosti i stanja baterije
Ako se baterija puni konstantnom strujom Ic tokom vremenskog perioda
Tc pri emu je korien napon Vc, onda je energija dostavljena bateriji:
Ein Vc I c
Tc

Ako se baterija prazni konstantnom strujom ID tokom vremenskog

perioda TD pri emu je korien napon VD, onda je energija ovedena iz
baterije:
Eout Vd I c
Tc

Energetska efikasnost baterije jednaka je proizvodu naponske i

kulonove efikasnosti: :

Eout Vd I c
Tc

Ein Vc I c
Tc

Tipina 12 V olovna baterija moe da se puni pri naponu od 14 V, dok

joj je napon pranjenja oko 12 V, to znai da je njena naponska
efikasnost 12/14 = 0,86 = 86%
Kulonova efikasnost predstavlja odnos broja kulona (naelektrisanja) koji
iz baterije izlaze i onih koji su nju uli pri njenom punjenju, do razlike u
koliini naelektrisanja dolazi iz razloga to napon kod napunjene
baterije postaje dovoljno visok da otpone proces elektrolize vode, pri
emu elektrolit naputa i jedan broj elektrona zajedno sa osloboenim
gasovima
Srednja vrednost Kulonove efikasnosti tokom celog ciklusa punjenja i
pranjenja iznosi izmeu 90 i 95%
Ako se usvoji Kulonova efikasnost od 90%, onda se dobija da je ukupna
efikasnost baterije: 0,860,9 = 0,77 = 77%, obino se usvaja 75%,

Konstrukcija akumulatorske baterije

Pozitivne i negativne elektrode su u obliku relativno tankih ploa sa

reetkastom strukturom napravljene od legure olovo-antimon, ploe su
rasporeene jedna pored druge, naizmenino pozitivne i negativne.
Sve pozitivne ploe su grupisane i povezane Pb trakom (ili trakom od
legure Pb-Ab ili Pb-Sb), isto tako i negativne, trake se preko stuba
dovode do spoljanjeg kola

Slika 4.10: Konstrukcija olovne akumulatorske baterije

Vrste olovnih akumulatorskih baterija

Postroje tri kategorije olovnih akumulatorskih baterija:

- konvencionalne automobilske (za startovanje motora, automobilska
svetla i sagorevanje goriva u motoru, SLI baterije)
- jeftine baterije sa dubokim ciklusom pranjenja, za male eletkromobile
(npr. za golf-terene)
- dugotrajne baterije sa dubokim ciklusom pranjenja

Olovne akumulatorske baterije imaju iroku primenu: kod malih

elektronskih ureaja (npr. mobilni telefoni), automobila, u EES-u (npr.
10 kW postrojenje akumulatorskih baterija u Kaliforniji koje 4h moe da
isporui skladitenu energiju u sistem (5000A pri 2000V)
Konvencionalne automobilske baterije (SLI) su namenjene pre svega za
pokretanje motora, one obezbeuju strujni impuls od 400-600 A, da bi
se nakon toga dopunile alternatorom tako da su uvek blizu stanju
potpune napunjenosti
Olovne baterije sa dubokim pranjenjem imaju deblje elektrode i veih
su dimenzija, mogu da se isprazne bez oteenja do 80% kapaciteta

Stacionarne akumulatorske baterije baterije koje se trajno postavljaju i

odravaju u EES-u nazivaju se stacionarnim baterijama
Otvorene olovne akumulatorske baterije
- klasine akumulatorske baterije koje je potrebno odravati za vreme
eksploatacije (dolivati im vodu)
- danas se najee izvode kao ''zatvorene'' sa epom posebne izvedbe
koji omoguuje izlaenje gasa iz elije u okolinu, a mogue ga je i
potpuno otvoriti radi povremenog dolivanja destilovane vode u elije
Zatvorene olovne akumulatorske baterije VRLA (Valve Regulated Lead
Acid)
- ventilom regulisane baterije
- ivotni vek im je za normalne izvedbe 3-5 godina, ali postoje i
dugotrajne baterije iji je ivotni vek i do 20 godina
Dve vrste zatvorenih olovnih akumulatorskih baterija:
- sa apsorbovanim elektrolitom (AGM baterije, separator omoguava
rekombinaciju gasova)
- sa elektrolitom u gel stanju (smea H2SO4 i SiO2)

Olovne akumulatorske baterije (otvorene kao i zatvorene) razlikuju se i

prema izvedbi pozitivnih elektroda
Negativne elektrode su kod svih tipova akumulatorskih baterija su
najee izvedene na isti nain:
- aktivni materijal porozno isto Pb utisnuto u reetku od olovne legure,
najee su legure sa primesama antimona (Sb) ili kalcijuma (Ca)
- kod otvorenih akumulatorskih baterija koristi se Sb jer poboljava
mehaniku tvrdou i otpornost na koroziju, meutim, poslednjih godina
je procenat antimona smanjen jer ubrzava gasiranje (gubitak vode i
samopranjenje akumulatorskih baterija)
- za zatvorene (ventilom regulisane) akumulatorske baterije koristi se
legura olova i kalcijuma - kompromis jer se smanjuje gasiranje, (ne
postoji mogunost dolivanja vode), ali postoji podlonost pojaanoj
koroziji (ubrzano starenje) ili smanjenje elektrine provodljivosti
Osnovne izvedbe pozitivnih elektroda olovnih akumulatorskih baterija:
- sa velikom pozitivnom ploom (GroE, aktivni materijal PbO 2 se dobija
oksidacijom Pb elektrode)
- sa reetkastom pozitivnom ploom (Ogi, PbO2 je utisnut u Pb reetku)
- sa cevastom ili oklopljenom pozitivnom ploom (OPzS, vrsti pojas

Zatvorene olovne akumulatorske baterije

VRLA (Valve Regulated Lead-Acid) gel baterije su potpuno zatvorene,

osim ventila koji slui za oslobaanje gasova u havarijskim uslovima
punjenja.
Za razliku od otvorenih ili klasinih olovnih akumulatorskih baterija,
dolazi do rekombinacije gasova za vreme punjenja: O2 koji se oslobaa
na pozitivnoj elektrodi reaguje sa olovom na negativnoj elektrodi:
2Pb+O 2 2PbO
PbO+H 2SO 4 PbSO 4 +H 2O

Rezultat ovih reakcija je samopranjenje negativne elektrode,

samopranjenje se kod odreenog nivoa napunjenosti izjednaava sa
procesom punjenja tako da se vodonik ne oslobaa (ne dostie se
stanje potpune napunjenosti negativne elektrode)
Kod otvorenih baterija gubitak vode treba redovno dolivati, kod VRLA
baterija to nije potrebno (ni mogue, baterije su "bez odravanja"),
manje koliine H2 se isputaju kroz sigurnosti ventil
Osetljive su na poviene temperature okoline, moe doi do gasiranja"
usled rekombinacije H2 kroz separator

Nikl-kadmijumske akumulatorske baterije

Aktivni materijal je NiOH na pozitivnoj i Cd na negativnoj elektrodi

Kao elektrolit se koristi KOH (luina) sa malim koliinama LiOH,
elektrolit slui samo za prenoenje elektrinih jona izmeu elektroda i
ne uestvuje u hemijskom procesu (kao kod olovnih baterija), za vreme
punjenja i pranjenja ne menja se gustina elektrolita
NiCd baterije imaju nizak napon otvorenih krajeva (1.2 V) i relativno
visoki napone punjenja i odravanja, napon odravanja je u granicama
1.41-1.45V (20% priblino vii od napona otvorenih krajeva dok je kod
olovnih baterija vii za 12%)
Visoki naponi punjenja i odravanja zahtevaju komplikovanije
ispravljae za punjenje, neophodno je ugraditi ureaje na izlazu
isparvljaa koji sniavaju izlazni napon prema potroaima za vreme
punjenja i odravanja
Stacionarne NiCd baterije se izvode kao otvorene ili zatvorene
(ventilom regulisane) koje su sline po nainu izrade, i u zatvorene
baterije je mogue povremeno dolivati vodu

Zatvorene ventilom regulirane NiCd akumulatorske baterije pojavile su

se devedesetih godina prolog veka.
U normalnim uslovima rada (napon punjenja 1.42 V/eliji i temperatura
od 10 do 300C ) ne zahtevaju odravanje (dolivanje vode)
Namenjene su stacionarnim pogonima

Slika 4.11: Zatvorena NiCd akumulatorska baterija

Poreenje olovnih i Ni-Cd akumulatorskih baterija

Temperatura okoline:
- za optimalna temperatura okoline za rad baterije 15 0C od do 250C
- duim radom na povienoj temperaturi skrauje se ivotni vek baterije
- niske temperature usporavaju hemijske reakcije tako da povremeno
smanjuju raspoloivi kapacitet akumulatorske baterije
- NiCd baterije su otpornije na visoke temperature od olovnih baterija,
na primer ivotni vek NiCd baterije skrati pri temperaturi 320 C za
priblino 20%, a olovne baterije za priblino 50%
- NiCd baterija se nee unititi pri znatno niskim temperaturama usled
smrzavanja, pri niskim temperaturama iskoristivi kapacitet NiCd baterija
je za 60% vii nego u sluaju olovnih baterija

Broj ciklusa punjenja i pranjenja:

- olovne baterije mogu izdrati veliki broj kratkih ciklusa pranjenja ali su
osetljive na duboka pranjenja
- NiCd baterije mogu izdrati veliki broj ciklusa dubokog punjenja i
pranjenja, sa starenjem aktivnog materijala smanjuje se broj ciklusa
- kako bi se poveale sposobnosti pri ciklinim optereenjima NiCd

Naponi punjenja i odravanja:

- prekoraenjem napona punjenja ili odravanja iznad vrednosti
dovoljne za nadoknaivanje samopranjbaterije uzrokovae pojavu
prevelike struje punjenja, poveano isparavanje i pojavu korozije
pozitivne elektrode
- spajanje vie lanaka baterije na red esto dovodi do toga da se
pojedini lanci baterije, usled rasipanja napona, pune i odravaju
razliitim naponima, rasipanje napona je najvee kod novih
akumulatorskih baterija i postupno se smanjuje i stabilizuje u prvim
mesecima eksploatacije
Deformacija pozitivne elektrode usled korizije:
- pojavom korozije kod olovnih baterija poveava se volumen pozitivne
elektrode to dovodi do mehanike deformacije elije baterije i do
iznenadnog gubitka kapaciteta baterije
- kod NiCd baterija ne dolazi do korozije i kvarenja mehanike strukture,
odnosno do iznenadnog gubitka kapaciteta

Karbonizacija:
- javlja se samo kod NiCd baterija, moe tetno uticati na ivotni vek i
karakteristike prilikom jakih pranjenja
- karbonat nastaje kao rezultat oksidacije ugljenika koji se koristi kao
provodni materijal na pozitivnoj elektrodi
- taloenje prevelikih koliina kalcijum karbonata oko polova moe
prouzrokovati kratak spoj.
Memorijski efekat:
- memorijski efekat se javlja kod NiCd baterija, ako je baterija izloena
uestalim ciklusima kratkog punjenja-pranjenja iste dubine dolazi do
naglog gubitka napona, uzrok je kristalizacija povrine negativne
elektrode tokom kratkih ciklusa.
- memorijski efekat se najee dogaa u baterijama malog kapaciteta
sa sintetiziranom negativnom elektrodom i uglavnom ne predstavlja
znaajniji problem kod stacionarnih NiCd akumulatorskih baterija

Nove tehnologije akumulatorskih baterija

Akumulatorske baterije koje imaju kratku istoriju primene (poslednjih 20

godina) ili su tek u zaetku razvoja

Nikl-metal-hibridne (NiMH) akumulatorske baterije

Razvile su se iz nikl-vodonikovih baterija, koje su se koristile u

svemirskim istraivanjima
Jedna elektroda je metal-hidrid, kao elektrolit se koristi se KOH
Dobre osobine: velika specifina snaga , velika specifina energija,
mogunost velikog broja ciklinih pranjenja, ne sadre otrovne
materijale kao NiCd baterije, zanematljiv memorijski efekat
Nedostaci: visoka cena, izraenije samopranjenje, mali napon
otvorenog kola i krai ivotni vek u odnosu na NiCd baterije

Litijumske akumulatorske baterije

Naunici su dugo pokuavali da upotrebe litijum kao osnovu za izradu

baterija: ovaj metal je vrlo lagan, ima visok elektrohemijski potencijal i
omoguuje najveu specifinu energiju baterije
Osnovni je problem: litijumske baterije nakon vie punjenja i pranjenja
postaju temperaturno nestabilne i sklone eksplozivnoj reakciji
Primenom litijum-jonske (Li-ion) tehnologije eksplozivne sklonosti
litijumskih baterija svedene na prihvatljiv nivo, dananje Li-jonske
akumulatorske baterije su opremljene zatitnom elektronikom
Prednosti u odnosu na NiMN: lake su i vee specifine energije, imaju
tri puta vei napon otvorenog kola, nisu podlone memorijskom efektu,
mogu podneti veliki broj ciklinih pranjenja, imaju malo
samopranjenje
Loe osobine: za pouzdan rad zahtevaju zatitnu elektroniku, podlone
su starenju ak i onda kada nisu u upotrebi, skupe su (cena skuplja od
NiCd baterija), nisu pogodne za izuzetno brza pranjenja i dopunjavanja

U novije vreme ubrzano se razvijaju litijum-polimer (Li-poly) i litijum-jonpolimer (Li-jon-poly) baterije koje su otklonile neke nedostatke Lijonskih baterija ali im je u isto vreme redukovana specifina energija i
jo vie poveana cena
Meutim, razvoj baterija na bazi litijuma danas je intezivan i nije
mogue sagledati koji su krajnji dometi njihove primene
Sistem Li-jon akumulatorskih baterija je 2006. godine ugraen u
dvostruki sistem jednosmernog napajanja hidroelektrane u vedskoj:
- sistem se sastoji od 21.6 V, 35 Ah akumulatorskih batera, proizvodnje
''SAFT'' (est lanaka od po 3.6 V povezanih na red)
- 10 baterija je spojeno na red tako da je dobijen nazivni napon 216 V
- 6 baterija je vezano u paralelu tako da se dobio kapacitet 635=210 Ah
- u isti dvostruki jednosmerni sistem napajanja ugraena je i olovna
akumulatorska baterija kapaciteta 300 Ah
- tokom prve godine eksplatacije sistema dogodilo se nekoliko manjih
kvarova koji nisu izazvali nestanak bateriskog napona s obzirom na
paralelno vezu 6 grana
Neki od proizvoaa koji proizvode litijum-jonske baterije za stacionarnu
upotrebu: SAFT, Avestor, GAIA, itd

Odravanje stacionarnih olovnih akumulatorskih

baterija u EES-u Srbije

Stacionarne akumulatorske baterije u EES-u Srbije se primenjuju kao

osnovni elementi neprekidnog napajanja ureaja i opreme
Baterije su prikljuene na sabirnice pomonog DC napona zajedno sa
ispravljaima koji se napajaju iz mree
Dok je naizmenina elektrina mrea prisutna, baterije su u reimu
stalnog dopunjavanja, a DC potroae napajaju ispravljai
U sluaju ispada AC napona mree, napajanje DC potroaa se
nastavlja energijom iz baterija bez prekida, baterija takoe preuzima
napajanje i bitnih AC potroaa preko invertorskog postrojenja
Kao stacionarne baterije u razvodnim postrojenjima prenosnog sistema
EES-a Srbije koriste se klasine otvorene olovne baterije sa
sumpornom kiselinom kao elektrolitom.
Odravanja otvorenih olovnih baterija obuhvata
- redovno odravanje, predstavlja jednomeseni pregled baterija u
objektu i obavlja ga stalna posada na objektima EES-a
- periodino odravanje, predstavlja reviziju baterija i obavlja ga
posebna specijalizovana ekipa, izvrava se jednom godinje

Redovno odravanje podrazumeva niz radnji koje se vre u propisanim

rokovima, a u cilju obezbeivanja tehnike ispravnosti i pouzdanosti
opreme

U redovno odravanje baterija spada:

- provera napona elije

- provera gustine elektrolita
- delimino pranjenje
- pregled akumulatorske baterije
Periodinog odravanja podrazumeva odreene radnje na baterijama
koje vre ekipe obuene za ove poslove prema utvrenom planu
U periodino odravanje baterija spada:
- dubinsko pranjenje radi provere kapaciteta
- provera veza izmeu elija
- pregled akumulatorske baterije kao i pri redovnom odravanju
- punjenje nakon zavrenog dubokog pranjenja

Slika 4.12: Akumulatorska baterija u TS 220/110/35 Poega

Tabela 4.1: Podaci merenja napona i gustine elektrolita na bateriji AB1

u tokom osmoasovnog pranjenje

Slika 4.13: Punjenje baterije maksimalnom strujom 20 A do napona 2.41 V/eliji

Akumulatorske baterije za autonomne PV sisteme

Autonomni (samostalni) PV sistemi se koriste za napajanje udaljenih

potroaa koji nisu prikljueni na elektrodistributivnu mreu
PV sistemi prikljueni na mreu moraju da se takmie sa mreom koja
obezbeuje jeftinu energiju (10 centi/kWh), autonomni PV sistemi kao
svoju konkurenciju imaju benzinske ili dizel agregate (sa cenom
isporuene energije od 50 centi/kWh)
Kod autonomnih PV sistema postoji potreba za akumulisanjem energije
tokom perioda sa vikovima proizvodene energije da bi se koristila
tokom perioda kada PV sistem ne moe da podmiri potronju, u tu
svrhu najee se koriste akumulatorske baterije

Slika 4.14: Autonomni PV sistem

Invertor omoguava korienje standardnih aparata koji se nalaze u

domainstvu, efikasnost invertora se definie kao odnos ulazne DC
snage i izlazne AC snage:
P
inv = DC 100%
PAC
Poto fotonaponski panel ne radi sa konstantnom snagom definie se
Euro-efikasnost invertora da bi se izrazila efikasnost u toku celog dana:
= 0.03 5% + 0.06 10% + 0.13 20% + 0.10 30% + 0.48 50% + 0.20 100%
gde je i% efikasnost konverzije pri i% naznaene izlazne snage invertora

Slika 4.15: Efikasnost invertora

DC napon sistema predstavlja napon PV panela, akumulatorskih

baterija i ulazni DC napon invertora, obino iznosi 12 V, 24 V ili 48 V
Vii DC napon sistema ima za posledicu manju struju, manje gubitke ali
i vie baterija u rednoj vezi
DC napon sistema se bira tako da stacionarna struja ne prelazi 100A,
odnosno na osnovu AC snage potroaa koji mogu da rade
jednovremeno
Tabela 4.2: Preporueni naponi sistemi

Osim stacionarne struje, invertor treba da obezbedi i struje polazne

struje motora kod elektrinih ureaja u domainstvu

Tabela 4.3: Stacionarne i impulsne struje potroaa u domainstvima

Osim skladitenja energije, akumulatorske baterije obezbeuju i

nekoliko drugih vanih funkcija za PV sisteme:
- sposobnost da izdre polazne struje motora,
- mogunost kontrolisanja izlaznog napona na stringu PV modula
Kod PV sistema je pogodno koristiti dugotrajne baterije sa dubokim
pranjenjem (olovne baterije do 80% a Ni-Cd do 100% kapaciteta) i sa
velikim brojem ciklusa punjenja i pranjenja (1000-2000)
Tabela 4.4: Karakteristike razliitih vrsta baterija

Olovne baterije sa dubokim pranjenjem imaju deblje elektrode sa

veim prostorom iznad i ispod elektroda i veih su dimenzija
Da bi se omoguio proces dubokog pranjenja, umesto kalcijumskog
ojaanja PbO2 i Pb ploa na krajevima elija baterije, koristi se Pb
Vea dubina pranenja utie na smanjenje broja cuklusa pranjenja

Slika 4.16: Uticaj dubine pranjenja na broj ciklusa pranjenja za tipinu olovnu
bateriju sa dubokim ciklusom pranjenja

Sa pranjenjem baterije napon elije se smanjuje, unutranji otpor raste

a specifina teina elektrolita u bateriji opada

Ispranjena baterija podlonija je smrzavanju; npr. sasvim ispranjena

olovna baterija mrzne se na oko -8 oC, dok se puna ne mrzne dok
temperatura elektrolita u njoj ne padne na -57 oC
U uslovima velikih hladnoa, smrzavanje baterija ograniava
maksimalnu dozvoljenu dubinu pranjenja, tako da se baterije moraju
projektovati sa veim brojem Ah

Slika 4.17: Najvea dozvoljena dubina pranenja baterije da bi se izbeglo

smrzavanje

Kapacitet akumulatorske baterije se izraava se u Ah, pri specificiranom

vremenu pranjenja i pri naznaenom napon (npr. 200Ah pri 20h i 12V),
20h vreme pranjenja je standardno vreme pranjenja (C/20)
Sa smanjenjem temperature ispod 25 0C smanjuje se kapacitet baterije:
npr. pri -30 0C baterija sa stopom pranjenja C/20 raspolagae sa samo
polovinom svog naznaenoga kapaciteta

Slika 4.18: Zavisnost kapaciteta olovnih baterija od gradijenta pranjenja i

temperature, referentna vrednost se ima za naznaeni kapacitet pri C/20 i 25 oC

Dimenzionisanje akumulatorskih baterija za

samostalne fotonaponske sisteme

Analiza potronje
- ekvivalentna DC potronja:
WDC tot WDC

WAC
inv

- DC napon sistema (na osnovu jednovremene AC snage potroaa):

- potronja izraena u Ah:

( Ah)load

WDC tot
Us

Tabela 4.5: Snage i potronje energije tipinih potroaa u domainstvu

Ureaji

Snaga (W)

asovi

Wh/dan

Friider

300

3.8

1140

Sijalice(6x30W)

180

900

TV,19 in.(r.re.)

68

204

TV,19in.(standby)

5,1

21

107

Antena (r.re.)

17

51

Antena (standby)

16

21

336

Telefon

24

96

Mikrotalasna

1000

0.1

100

Maina za ve

250

0.2

50

Mala ringla

1250

0.5

625

Velika ringla

2100

0.5

1050

Pegla

1050

0.1

105

Bojler

2000

4000

Odreivanje broja sati zenita Sunca

- srednja horizontalna insolacija:
I H I BH I DH
- indeks vedrosti (istoe):
KT

IH
I0

I 0 - srednja horizontalna insolacija ekstraterestrikog zraenja

24
360 n
SC
1

0.034cos

365

cos L cos sin H sr H sr sin L sin

I0

L - latitutni ugao (geografska irina)

- ugao deklinacije za n-ti dan u godini:

360

(n 81)0
365

23.45 sin
- satni ugao izlaska Sunca:

H SR arccos tgL tg

- Liu-Jordan-ova formula:
I DH
1.39 4.027 KT 5.531KT2 3.108 KT3
IH

- trenutna (desetominutna) vrednost faktor kosine, gde je incidentni

ugao direktnog zraenja na panel i altitudni ugao Sunca:

cos
RB
sin
- srednja dnevna (mesena) vrednost faktor kosine, gde je nagibni ugao
kolektora:

RB

cos( L ) cos cos H SCR H SCR sin(

L )sin

cos L cos cos H SR H SR sin

L sin

- satni ugao pri prvom obasjavanju kolektora:

H SRC min arccos tgL tg , arccos tg ( L ) tg
- srednja dnevna insolacija na povrini PV modula:

1 cos
1 cos
I C I BC I RC I DC I BH RB I DH
IH
2
2

- srednja dnevna insolacija na povrini solarnog kolektora u kWh/m2

predstavlja broj sati zenita Sunca
- srednja dnevna insolacija od 5.2 kWh/m2 moe se smatrati da je postignuta
pri iradijaciji od 1 kW/m2 (jedno Sunce) u toku 5.2 sata zenita Sunca

Slika 4.19: Objanjenje broja sati zenita Sunca u toku dana

- faktor kapaciteta PV sistema:
CF

hz [broj sati "zenita sunca"]

24 h

Tabela 4.6: Oekivane vrednosti srednje dnevne insolacije po

mesecima i u toku godine za Beograd
2009. godina

2013/2014. godina
oekivana
vrednost

nagibni

srednja dnevna

nagibni

srednja dnevna

ugao

insolacija

ugao

insolacija

januar

69

1,7272

64

1,6268

1,677

februar

63

3,1360

58

2,8012

2,969

mart

43

3,5315

42

3,6853

3,608

april

30

5,7756

27

3,4390

4,607

maj

15

6,1426

13

4,5139

5,328

jun

5,8003

5,3192

5,560

srednje dnevne
insolacije

Dimenzionisanje akumulatorskih baterija

- akumulatorske baterije moraju imati dovoljno energije da podmire potrebe

potroaa u periodima sa vie uzastopnih oblanih dana
- broj dana korienja energije koja je skladitena pri srednjoj dnevnoj insolaciji I C
(sati zenita Sunca), za 95% i 99% dostupnost energije iz baterija u toku godine:
nstor 9.43 1.9 I C 0.11 I C2
nstor 24 4.73 I C 0.3
I C2

Slika 4.20: Broj dana korienja skladitene energije u funkciji broja sati zenita

- korisni amper-sati skladiteni u akumulatorskim baterijama:

( Ah)usable _ stor ( Ah)load nstor

- korisni kapacitet baterije uzima u obzir dozvoljenu dubinu pranjenja, uticaj

temperature i brzine pranjenja
- nominalni kapacitet baterije (C/20 25oC):
( Ah) stor

( Ah)usable _ stor
( MDOD ) (T , DR)

Slika 4.21: Maksimalna dubina pranjenja Slika 4.22: Zavisnost dostupnog kapaciteta
(MDOD) olovne baterije u zavisnosti od
najnie temperature baterije

baterije od temperature i brzine pranjenja u

odnosu na referentne uslove C/20 i 25C

- provera kapaciteta baterija da bi se izbeglo brzo pranjenje (ne bre od C/5):

na osnovu maksimalne (jednovremene) snage potronje i maksimalne stope
pranjenja C/5 (vreme pranjenja 5h) odreuje se minimalni kapacitet baterija:
( Ah) stor

PAC 5h
U s ( MDOD )

- izbor tipa baterija

Tabela 4.7: Olovne akumulatorske baterije sa dubokim pranjenjem

- broj redno vezanih baterija u grani i broj grana sa baterijama

nbs

nbp

Us
Ub

( Ah) stor
( Ah)b

Dimenzionisanje PV panela

- moe se usvojiti da je struja punjenja baterija jednaka nominalnoj struji PV

modula (struji koja odgovara taki maksimalne snage na U-I karakteristici)
- zbog mogueg poveanja temperature taka maksimalne snage se pribliava
karakteristici baterije

Slika 4.23: Naponsko strujna karakteristika PV modula i akumulatorske baterije

- amper-sati iz PV modula na osnovu srednje dnevne insolacije (broja sati zenita

Sunca):
( Ah) M I m I PV
C

gde su:
Im - nominalna struja PV modula (struja pri maksimalnoj snazi)
I PV - srednja dnevna insolacija na panel (broj sati zenita Sunca)
- koeficijent koji uvaava gubitke zbog zaprljanja i starenja modula
C - Kulonova efikasnost baterije:
C

( Ah)out
( Ah)in

- broj redno vezanih modula u grani i broj grana sa modulima

nMs
nMp

Us
Um

( Ah)load
( Ah) M

Snaga proizvodnje autonomnog PV sistema sa akumulatorskom baterijom

- DC snaga PV panela pri standardnim uslovima (IPV=1000 W/m2, Tcell=250C, m=1.5):

PDC (STC) nM PDC (STC)1

gde su:
PDC(STC)1 - naznaena snaga PV modula
nM broj PV modula u panelu, ako je panel kvadratnih dimenzija nM =nMsnMp
- snaga PV sistema sa akumulatorskom baterijom u realnim uslovima eksploatacije,
pri iradijaciji na panel IPV1000W/m2:

I PV
PDC PDC(STC) V
C
2
1000
W/m

gde su:
- koeficijent koji uvaava gubitke zbog zaprljanja i starenja modula
C - Kulonova efikasnost baterije
V - naponska efikasnost baterije, jednaka odnosu napona pranjenja i
punjenja baterije V=Vd/Vc
- koeficijenti efikasnosti usled uticaja temperature i neuparenosti modula kod
autonomnih PV sistema se zanemaruju iz razloga to je radna taka dovoljno
daleko od kolena U-I karakteristike

Blokirajue diode

- za napajanje malih DC potroaa koriste se jednostavni autonomni sistemi koji

se sastoji od PV modula i baterije (bez regulatora punjenja baterija i invertora)
- kod ovakvih sistema tokom noi postoji opasnost od povratnog napajanja PV
modula iz baterija, zbog toga su neophodne blokirajue diode izmeu PV modula
i AKU-baterija
- gubici na diodama ne utiu osetno na struju punjenja baterija iz PV panela u
toku dana zbog pomeranje U-I karakteristike baterija ka taki maksimalne snage
na U-I karakteristici PV panela

Slika 4.24: Jednostavan autonomni PV sistem bez blokirajuih dioda (a) i sa

blokirajuom diodom (b)

6000
snaga PV sistema
potrosnja
kapacitet baterije

P [ W ], Ah usable storage [ Ah ]

5000

4000

3000

2000

1000

10

15
decembar

20

25

30

Slika 4.25: Snaga proizvodnje samostalnog PV sistema (Pn=4080 W), snaga potronje
stambenog objekta (PAC=750 W, WDC tot=4880 Wh) i promena raspoloivog kapaciteta
baterije ((Ah)stor=5240 Ah), u toku decembra

Hibridni PV sistem sa dizel agregatom

- samostalni PV sistem se projektuje za mesec sa najmanjom insolacijom
(decembar) tako da moe da isporui mnogo vie energije u ostatku godine
- kod hibridnog PV sistema sa dizel agregatom potronju u periodima sa
smanjenom insolacijom pokriva dizel agregat (manji broj PV modula i baterija)
- u ovakvom sistemu je pogodno koristiti vienamenski invertor-punja (za
konverziju AC snage iz baterije u AC snagu potronje i za konverziju AC snage
iz generatora u DC snagu za punjenje baterija)
- generator moze da se dimenzionie samo za punjenje baterija ili za
istovremeno punjenje baterija i podmirivanje potronje

Slika 4.26: Hibridni PV sistem sa dizel agregatom

- korienjem hibridnog sistema znaajno se smanjuje uee PV panela u

proizvodnji u kritinom mesecu ali PV panel jo uvek znaajno uestvuje u
proizvodnji na godinjem nivou
- potrebno uese u toku meseca u funkciji godinjeg uea u proizvodnji
hibridnog sistema:

des.mon.fr=0.625ann.sol.fr
des.mon.fr=0.5+28(ann.sol.fr -0.8)2.5

za ann.sol.fr 0.8
za ann.sol.fr >0.8

Slika 4.27: Godinje uee PV panela u proizvodnji hibridnog sistema u funkciji

uea PV panela u proizvodnji u najkritinijem (projektovanom) mesecu

- u hibridnom sistemu broj baterija moe da bude manji, s obzirom da generator

moe da dopunjava baterije i tokom duih perioda loeg vremena
- postoji ogranienje u pogledu brzine pranjenja baterija, ne sme bre od C/5
- esto se preporuuje sistem baterija sa trodnevnim skladitenjem energije da
bi se izbeglo previe brzo pranjenje baterija
- generatori predstavljaju prilino skupe ureaje, zahtevaju periodinu zamenu
ulja, podeavanja, periodine preglede i generalne remonte

Tabela 4.8: Karakteristike generatora za hibridne sisteme

- broj redno vezanih modula u grani i broj grana sa modulima:

nMs
nMp

Us
Um

des.mon. fr ( Ah)load
( Ah) M

- generator treba da dopuni baterije u vremenu Tcharge (ali ne bre od C/5), tako
je njegova snaga:
Ah (Ah) U S (V)
PG (W) stor
Tcharge (h) charge
gde se za efikasnost punjenja baterija charge moe usvojiti 0.8
- proizvodnja generatora na godinjem nivou je:
WG

WDCtot 365 1 ann.sol. fr.

charge

6000
snaga PV sistema
potrosnja
kapacitet baterije
snaga agregata

P [ W ], Ah usable storage [ Ah ]

5000

4000

3000

2000

1000

10

15
decembar

20

25

30

Slika 4.28: Snaga proizvodnje samostalnog PV sistema (Pn=2040 W), snaga potronje
stambenog objekta (PAC=750 W, WDC tot=4880 Wh), snaga proizvodnje dizel agregata
(Pn=4000 W) i promena raspoloivog kapaciteta baterije ((Ah)stor=1220 Ah), u toku
decembra

Vetroagregati sa skladitenjem energije

- snaga vetra koji struji brzinom v kroz povrinu koju pri rotaciji prebriu lopatice
vetroturbine prenika D:
1
D
P 0

2
2

v3 KT K A

gde su

0=1.225 kg/m3 gustina vazduha pri 150C i nadmorskoj visini H=0 m (1 bar)
KT korekcioni faktor koji uvaava promenu temperature ambijenta Ta u odnosu
na referentnu temperaturu od 150C
KT

288.15
273.15 Ta

KA korekcioni faktor koji uvaava promenu pritiska p sa nadmorskom visinom H

K A e 1.18510

- logaritamski zakon promene brzine vetra sa visinom:

v ln( H / z )

v0 ln( H 0 / z )
gde je v0 brzina vetra na visini H0 i parametar z predstavlja duinu hrapavosti
- stepeni zakon promene brzine vetra sa visinom:
v H

v0 H 0

gde parametar predstavlja koeficijent trenja

- srednja brzina vetra:
1 N
v vi
N i 1

- srednja gustina snage vetra:

1 1 N
P
i vi3

2 N i 1

1
v 3
2

- srednja snaga vetra prema Rayleight-ovoj raspodeli verovatnoe brzine vetra:

P

6 1
A v 3
2

- snaga koju uzima vetroturbina:

PD CP P

gde je CP koeficijent snage vetroturbine, CP<59.3%

- elektrina snaga vetroagregata
PE CP r
g c t (1 sp) P P

gde su:

r koeficijent iskorienja reduktora

g koeficijent iskorienja vetrogeneratora
c koeficijent iskorienja konvertora
t koeficijent iskorienja blok transformatora
- koeficijent efikasnosti vetrogeneratora do 30%

- izlazna karakteristika snage vetrogeneratora

Slika 4.28: Karakteristika snage vetroagregata sa fiksnom brzinom obrtanja i

pasivnom (stall) kontrolom vetroturbine

Vetroagregat prikljuen na EES: sistem za skladitenje elektrine energije

omoguava se proizvedena energija odloi za ekonomski najisplativiji trenutak

Slika 4.29: Dnevni dijagram proizvodnje vetroelektrane za prosean dan u godini

Slika 4.30: Satne cene elektrine energije na evropskoj berzi elektrine energije (EEX)

Vetroagregat za napajanje izolovanog potroaa: broj dana korienja energije

koja je skladitena u baterijama je jednak maksimalnom broju uzastopnih dana
bez vetra u toku godine
Kao kriterijum da je dan bez vetra moe se usvojiti da srednja dnevna gustina
snage vetra Pd iznosi 10% srednje godinje gustine snage vetra P :

Pd 10% P

Ako su poznate satne vrednosti brzine vetra vi :

24
1 1

v 3j
2 24
j 1

Ako su poznate desetominutne vrednosti brzine vetra vi:

144
1 1

v 3j
2 144
j 1

8760
1 1
0.1
vi3
2 8760
i 1

8760
1
1
0.1

vi3
2 52560
i 1

Na osnovu izmerenih vrednosti brzine vetra za 2009. godinu, maksimalni broj

uzastopnih dana bez vetra u toku godine se postie u junu i iznosi 9, za iri region
Beograda

160
140

Pd , P [ W / m 2 ]

120
100
80
60
40
20
0

10

15
jun

20

25

30

Slika 4.31: Srednje dnevne gustine snage vetra u kritinom mesecu (jun 2009. godine) na
visini H=10 m