PODZEMNI RADOVI 21 (2012) 33-42

RUDARSKO-GEOLOKI FAKULTET BEOGRAD

UDK 62
YU ISSN 03542904

Pregledni rad

IDEJNO REENJE VENTILACIJE RUDNIKA OMERLER B

Lili Nikola1, okorilo Vojin1, Cvjeti Aleksandar1, Milisavljevi Vladimir1
Saetak: U ovom radu je opisano reenje ventilacije rudnika Omerler B u ugljenom basenu
Tuncbilek u regiji Kuthaya u centralnoj Turskoj, a koje je u vlasnitvu kompanije TKI.
Eksploatacija uglja u rudniku Omerler B e se vriti sa dva irokoelna mehanizovana
kompleksa, uz godinju proizvodnju od oko 1,6 miliona tona rovnog uglja. Sistem ventilacije je
definisan uz pomo ventilacionog modela, razvijenog na osnovu prikupljenih podataka. U radu
su prikazani rezultati analize ventilacije rudnika u cilju odreivanja potrebnih dugoronih uslova
provetravanja rudnika Omerler B. Preporueno je da se usvoji dijagonalni sistem ventilacije, a
na osnovu rezultata modeliranja ventilacionih mrea razliitih opcija. Takoe, razmotrene su
razliite promene konfiguracije ventilacione mree i analizirani su njihovi rezultati.
Kljune rei: ventilacija rudnika, mehanizovano otkopavanje uglja irokim elima

1. UVOD
Metodologija planiranja i projektovanja ventilacije rudnika u savremenoj
rudarskoj teoriji i praksi, bitno se razlikuje od tradicionalnog pristupa. Savremeni
pristup koristi sve pogodnosti raunarskog hardvera i softvera koji stoje na
raspolaganju rudarskim inenjerima. Programski paketi za simulaciju ventilacije
rudnika su dobili kljunu ulogu u postupku planiranja i projektovanja ventilacije
rudnika (McPherson 1993; Hartman 1997; Lili et al. 1997, 2002).
Prva faza u navedenoj metodologiji projektovanja je akvizicija podataka. U
savremenoj rudarskoj praksi se sprovode kompleksna i sveobuhvatna istraivanja
leita mineralnih sirovina u cilju dobijanja to vie informacija za planiranje i
projektovanje tehnolokog sistema eksploatacije leita.
Planiranje sistema predstavlja uvod u proces projektovanja rudnika. U procesu
planiranja identifikuju se kljune relacije i odnosi koji moraju biti uzeti u obzir u fazi
projektovanja rudnika. Poetni korak u procesu planiranja i projektovanja ventilacije
rudnika je uspostavljanje osnovne ili poetne mree i odgovarajue baze podataka
vezane za baznu mreu. Podaci za navedenu bazu podataka dobijaju se prikupljanjem
podataka odnosno merenjem ventilacionih parametara. Proces projektovanja ventilacije
se mora nastaviti kroz konstrukciju i izgradnju ventilacionog sistema rudnika kao i
odravanje u cilju obezbeivanja to veeg iskorienja sistema i njegove efikasnosti.
Poslednja faza u predloenom procesu projektovanja je ocena sistema i
modifikacija. Svi parametri ventilacije rudnika dobijeni monitoringom moraju biti
uporeeni sa projektovanim parametrima, a nakon identifikovanja razlika moraju se
izvriti odreene izmene u procesu planiranja.
1

University of Belgrade, Faculty of Minig and Geology, uina 7, 11000 Belgrade, Serbia,
E-mail: lilic@rgf.bg.ac.rs; cokorilo@rgf.bg.ac.rs; alex@rgf.bg.ac.rs; milisavljevic@rgf.bg.ac.rs

34

Lili N.; okorilo V.; Cvjeti A.; Milisavljevi V.

U poglavlju 2 ovog rada dat je prikaz reenja eksploatacije u rudniku Omerler

B. Predloeni koncept ventilacije rudnika Omerler B je opisan u poglavlju 3, a u
poglavlju 4 su navedeni rezultati prorauna koliine vazduha, potrebnog za ventilaciju
rudnika. Analiza razliitih scenarija ventilacije rudnika Omerler B je razmotrena u
poglavlju 5, a u poslednjem poglavlju su data zakljuna razmatranja.

2. OPIS IDEJNOG REENJA EKSPLOATACIJE

Tim strunjaka sa Univerziteta u Beogradu, Rudarsko-geolokog fakulteta
izradio je idejno reenje podzemne eksploatacije uglja u leitu Omerler B, koji je deo
ugljenog basena Tuncbilek, a koji se nalazi u regiji Kuthaya u centralnoj Turskoj.
a)

b)

Slika 1 - Blokovi u leitu Omerler B

a) geoloka i eksploataciona podina ugljenog sloja, b) eksploataciona debljina sloja

Eksploatacija uglja je projektovana prema metodi odstupnog irokog ela.

Najvei deo rezervi, 18,86 od 19,64 miliona tona, e se otkopati po metodi
mehanizovanog irokog ela sa zaruavanjem krovinskog uglja (LTCC). Preostali deo
rezervi e se otkopati polu-mehanizovanom metodom, zasnovanoj na tehnologiji
buako-minerskih radova i pojedinanim stupcima. Ovakav pristup je preporuen

Idejno reenje ventilacije rudnika Omerler B

35

zbog malih rezervi u leitu Omerler B i zahteva za to veim iskorienjem rezervi

uglja. Pored ovoga, a zbog raseda, mehanizovano otkopavanje nije mogue u malim
blokovima (B70, B71, B73, B94 i B102, prikazanim na slici 1).
Navedena ogranienja onemoguila su optimizaciju kompletnog procesa
otkopavanja, kao i reenje otvaranja rudnika imajui u vidu relativno kratak vek
eksploatacije od 12 godina. U ovom radu je opisan koncept ventilacije rudnika
Omerler B, uzimajui u obzir navedena ogranienja.

3. KONCEPT VENTILACIJE RUDNIKA

U skladu sa predloenim konceptom eksploatacije i pripreme leita Omerler
B, ventilacija e se organizovati na nain prikazan na slici 2. Ventilacija rudarskih
radova na eksploataciji uglja e se vriti kombinovanim nainom, protonim
provetravanjem uz separatno provetravanje radilita na izradi podzemnih prostorija.

Slika 2 - Koncept ventilacije rudnika merler B

Koncept ventilacije je uraen na osnovu standarda za gasonosne rudnike. Na

slici 2 prikazani su tokovi svee i povratne struje vazduha. Takoe, moe se videti da
je koncept zasnovan na depresionom sistem ventilacije, pa je shodno tome, tok glavne

36

Lili N.; okorilo V.; Cvjeti A.; Milisavljevi V.

povratne struje uzlazni, ka povrini. Predloeni sistem se moe klasifikovati kao

centralni ventilacioni sistem, ije su prednosti brzo formiranje protonog provetravanja
i smanjeni investicioni trokovi.
Meutim, nedostaci centralnog ventilacionog sistema su sledei:
dugaki ventilacioni putevi;
velike razlike pritisaka, po pojedinim rudarskim fazama uz granice leita ili pri
eksploataciji u blizini prostorija otvaranja;
vea mogunost gubitaka vazduha i sloenije mere u prevenciji gubitaka;
vea depresija;
vei operativni trokovi ventilacije.
Predloena je opcija koja podrazumeva izradu glavne ventilacione prostorije
iz pravca jugo-istoka (slika 3), i to tokom proizvodnje uglja u blokovima B84 i B99. U
ovom sluaju bi poloaj glavnog ventilatora omoguio formiranje dijagonalnog
sistema ventilacije.

Slika 3 - Koncept ventilacije sa glavnom ventilacionom prostorijom u pravcu jugo-istoka

Idejno reenje ventilacije rudnika Omerler B

37

Prednosti ovog reenja su:

proporcionalno konstantne razlike ventilacionih pritisaka u duem periodu
eksploatacije, ili uz manje oscilacije. Ovo e imati veliki znaaj u pogledu
bezbednosti i trokova;
manje apsolutne vrednosti potrebnog pritiska-depresije;
znaajno manja verovatnoa gubitaka vazduha;
lake upravljanje distribucijom vazduha i manji broj potrebnih regulatora
protoka;
laka izolacija delova rudnika, u skladu sa potrebama;
smanjeni operativni trokovi ventilacije.
Navedeno reenje dobija na znaaju poto e rudnik ostvarivati proizvodnju u
metanskom reimu, a posebno imajui u vidu da iskustva steena u rudniku Omerler A
ukazuju da je ugalj sklon samoupali.
-

4. POTREBNA KOLIINA VAZDUHA ZA VENTILACIJU RUDNIKA

Potrebna koliina vazduha za jedno mehanizovano iroko elo je proraunata

na osnovu sledeih kriterijuma (MSHA, 2011.): intenziteta emisije praine na
otkopnom radilitu i minimalne dozvoljene brzine vetrene struje potrebne za odnoenje
gasova i praine.
Potrebna koliina vazduha, prema kriterijumu emisije praine se moe odrediti
na osnovu:
I
QLW =
kv
(1)
nrisk no
gde su:
QLW - potrebna koliina vazduha za provetravanje irokog ela [m3/min],
I - intenzitet emisije praine [mg/min],
nrisk - koncentracija praine prema nivou rizika [mg/m3] (Ediz et al. 2001, 2006),
Koncentracija respiratorne praine
Klasa rizika
[mg/m3]
I
0 - 2,5
II
2,6 - 6
III
6,1 - 10
IV
> 10
no - koncentracija praine u struji sveeg vazduha [mg/m3],
kv - koeficijent varijacije emisije praine, (kv = 1,1 - 1,3).
Vrednost specifine emisije praine mora biti manji od 2 g/t, kako bi rizik bio
u drugoj klasi rizika, a to odgovara vrednostima koje se preporuuju u referentnoj
literaturi i rudarskoj praksi. Ovakav pristup je usvojen poto ne postoje podaci o
emisiji praine I za razliite uslove i stene koji se odnose na rudnik Omerler B.
Intenzitet emisije praine na otkopnim radilitima mehanizovanih irokih ela e biti
4,7 g/min.
Na osnovu navedenog, potrebna koliina vazduha za provetravanje jednog
irokog ela e biti:

38

Lili N.; okorilo V.; Cvjeti A.; Milisavljevi V.

4700
1,1 = 1260,9 m3 min = 21m3 s
4,3 0, 2
Potrebna koliina vazduha za provetravanje polu-mehanizovanog irokog ela
je proraunata na osnovu sledeih kriterijuma: intenziteta emisije praine na otkopnom
radilitu, minimalne brzine vetrene struje potrebne za odnoenje gasova i praine i
maksimalne koliine eksploziva pri jednom miniranju.
Kriterijum minimalne brzine vazduha obuhvata minimalnu brzinu potrebnu za
ostvarivanje turbulentnog strujanja vazduha, a kako bi se spreilo uslojavanje gasova i
stvaranje zona bez provetravanja. Usvojena je preporuena brzina vetrene struje od
1,5 m/s brzina potrebna za iznoenje respiratornih estica (1 - 2 m/s, NIOSH IC 9465,
2003).
Prema kriterijumu minimalne brzine, koliina vazduha za jedno polumehanizovano elo e biti:
QLW = A wmin = 6,0 1,5 = 9 m3 s
Ukupna koliina vazduha potrebna za provetravanje rudnika Omerler B treba da
bude dovoljna za provetravanje dva mehanizovana iroka ela, jedno polu-mehanizovano
iroko elo, 4 radilita na pripremi irokih ela i 2 radilita na izradi podzemnih prostorija,
odnosno:
Mehanizovana iroka ela ................... 2 21 m3/s = 42 m3/s
Polu-mehanizovana iroka ela ........... 9 m3/s
Radilita na pripremi irokih ela ........... (4,5 m3/s 1,3) 4 = 23,4 m3/s
Radilita na izradi podzemnih prostorija (4,5 m3/s 1,3) 2 = 11,7 m3/s
Gubici vazduha na ulazu ..................... (3% ukupne koliine) 2,5 m3/s
UKUPNO ............................................ Qtot = 88,6 m3/s
QLW =

5. ANALIZA PROJEKTOVANIH SCENARIJA

Prvi scenario koji je razmatran radi definisanja ventilacionih parametara
rudnika Omerler B je eksploatacija mehanizovanim irokim elom u panelima B72/P3
i B58/P1, zajedno sa eksploatacijom polu-mehanizovanim elom B70/P2 i aktivnim
radilitima na pripremi panela B72/P2, B102/P2 i radilitima na izradi prostorija
otvaranja na koti 347 m (slika 2).
Rezultati prorauna aerodinaminih otpora pojedinih ogranaka ventilacione
mree su prikazani na slici 4, u obliku kanonske eme ventilacije scenarija 1.
Aerodinamiki otpori podzemnih prostorija su proraunati na osnovu sledeeg izraza:

R = k L U A3

gde su:
R - aerodinamiki otpor [Ns2/m8];
k - koeficijent aerodinamikog trenja [kg/m3], (Hartman 1997, McPherson 1993);
L - duina podzemne prostorije [m];
U - obim podzemne prostorije [m];
A - povrina poprenog preseka podzemne prostorije [m2].
Depresije podzemnih prostorija su proraunate na osnovu sledeeg izraza:

(2)

39

Idejno reenje ventilacije rudnika Omerler B

h = R Q2

(3)

gde su:
h - depresija podzemne prostorije [Pa];
Q - zapremina vazduha koji protie kroz podzemnu prostoriju [m3/s].
Raspodela depresija po vornim takama ventilacione mree je prikazana na
slici 4.

Slika 4 - Kanonska ema ventilacije - scenario 1

Radi zahteva za formiranjem kontrolisane distribucije vazduha u ventilacionoj

mrei, koja je prikazana na slici 2, potrebno je da se u ograncima 25 - 27, 17 - 28, 14 - 29 i
31 - 32 ugrade regulatori protoka (slika 4). Otpori regulatora protoka, padovi pritiska i
povrine otvora su dati u tabeli 1. Regulator protoka u ogranku 24 - 25 nije potreban zbog
malog uticaja na distribuciju vazduha i dovoljne rezerve vazduha u glavnoj vazdunoj
struji.
Tabela 1 - Parametri regulatora protoka - scenario 1
Grana
24 - 25
25 - 27
17 - 28
14 - 29
31 - 32

Rr
[Ns2/m8]
0,0040
0,0352
0,1410
0,0438
1,6098

hr
[Pa]
0,55
19,30
19,30
19,30
130,39

Ar
[m2]
11,96
5,32
2,89
4,85
0,91

Kao to je ve reeno, montaa glavnog ventilatora u glavnu vetrenu prostoriju iz

pravca jugo-istoka e omoguiti dijagonalni sistem ventilacije. Sledei analizirani sluaj je

40

Lili N.; okorilo V.; Cvjeti A.; Milisavljevi V.

eksploatacija mehanizovanim irokim elima u panelima B72/P3 i B58/P1, sa jednim

aktivnim polu-mehanizovanim elom B70/P2 i radilitima na pripremi panela B72/P2,
B102/P2 i izradi prostorija otvaranja na koti k+224 m i sa glavnim ventilatorom u prostoriji
izlazne vetrene struje u pravcu jugo-istoka (slika 3).
Kanonska ema ventilacije za analizirani scenario 2 je prikazana na slici 5. Proraun
ventilacione mree je uraen prema opisanoj metodologiji, a rezultati su, takoe, prikazani na
slici 5.

Slika 5 - Kanonska ema ventilacije - scenario 2

Raspodela depresija po vornim takama ventilacione mree je prikazana na

slici 5.
Radi zahteva za formiranjem kontrolisane distribucije vazduha u ventilacionoj
mrei potrebno je da se u ograncima 25 - 27, 17 - 28, 14 - 29 i 31 - 32 (slika 5) ugrade
regulatori protoka. Otpori regulatora protoka, padovi pritiska i povrine otvora su dati
u tabeli 2. Regulator protoka u ogranku 24 - 25 nije potreban zbog malog uticaja na
distribuciju vazduha i dovoljne rezerve vazduha u glavnoj vazdunoj struji.
Tabela 2 - Parametri regulatora protoka - scenario 2
Grana
24 - 25
25 - 27
17 - 28
14 - 29
31 - 32

Rr
[Ns2/m8]
0,0056
0,0349
0,1394
0,0433
5,1584

hr
[Pa]
0,77
19,09
19,09
19,09
417,83

Ar
[m2]
10,72
5,34
2,91
4,88
0,52

Na osnovu aerodinaminih otpora i depresija podzemnih prostorija moe se

zakljuiti da statika depresija rudnika iznosi hst = 1359,01 Pa, prema datoj emi za

41

Idejno reenje ventilacije rudnika Omerler B

scenario 1 i projektovanoj koliini vazduha od 88,6 m3/s. Za sluaj scenarija 2, statika

depresija iznosi hst = 727,16 Pa.
Za ova dva sluaja, ekvivalentni otvor jame e biti:
Q
88,6
A1 = 1,19 tot = 1,19
= 2,9m 2
hst
1359,01

88,6
= 3,9m 2
hst
727,16
Na osnovu vrednosti ekvivalentnog otvora jame, moe se zakljuiti da su
projektovani ventilacioni sistemi veoma pogodni za provetravanje.
Koncept ventilacije opisan u ovom radu ima parametre ventilacije navedene u
tabeli 3.
A2 = 1,19

Qtot

= 1,19

Tabela 3 - Parametri ventilacione mree

Parametri ventilacione mree
Jedinica
Ukupna koliina vazduha
m3/s
Ukupni otpor ventilacione mree rudnika Ns2/m8
Statiki pritisak ventilacije
Pa
Ekvivalentni otvor rudnika
m2
Dinamiki pritisak ventilacije
Pa
Ukupni pritisak ventilacije
Pa
Snaga glavnog ventilatora
kW

Scenario 1
88,6
0,0926
1359,01
2,9
477,7
1836,7
150,6

Scenario 2
88,6
0,0926
727,16
3,9
477,70
1204,87
98,8 100

Prema opisanim konceptima ventilacije (scenario 1 i scenario 2) predloeno je

reenje sa kosom prostorijom u pravcu jugo-istoka, kao glavnom ventilacionom
prostorijom, na ijem e se ulazu montirati glavni ventilator. Prednosti ovog reenja su
vea bezbednost zbog nieg ukupnog statikog pritiska u ventilacionoj mrei, a to
predstavlja povoljniju situaciju u smislu rizika od samoupale uglja. Takoe, ovo
reenje podrazumeva da se svea vetrena struja vodi kroz dve ulazne prostorije, ime
se poboljava kvalitet vazduha za provetravanje otkopnih radilita (osnovni transport je
u jednoj od dve prostorije, pri emu je druga prostorija slobodna).

6. ZAKLJUAK
U ovom radu je predstavljeno idejno reenje i analiza ventilacije rudnika uglja
Omerler B. Planirana proizvodnja u rudniku Omerler B je 1,6 miliona t rovnog uglja
godinje, pri emu e se ova koliina otkopavati sa dva mehanizovana i jednim polumehanizovanim irokim elom. U radu su predstavljena mogua reenja ventilacije
rudnika u cilju odreivanja potrebnih dugoronih uslova provetravanja rudnika
Omerler B.
Na osnovu rezultata modeliranja i obavljene analize dva scenarija, preporuen
je dijagonalni sistem ventilacije rudnika. Predloeno reenje, sa glavnom
ventilacionom prostorijom u pravcu jugo-istoka na ijem bi se ulazu nalazio glavni
ventilator koji bi obezbedio depresiono provetravanje, ima prednost u smislu vee
bezbednosti zbog nie ukupne statike depresije u ventilacionoj mrei. Ovaj aspekt

42

Lili N.; okorilo V.; Cvjeti A.; Milisavljevi V.

posebno dobija na znaaju ako se ima u vidu rizik od samoupale uglja. Takoe,
prednost ovog reenje ogleda se i u injenici da se svea vetrena struja vodi kroz dve
prostorije, ime se poboljava kvalitet vazduha za provetravanje otkopnih radilita.

ZAHVALNICA
Rezultati opisani u ovoM radu su nastali tokom istraivanja na projektu
"Istraivanje mogunosti primene AT (Advanced Technology) visee podgrade u
rudnicima u cilju poveanja bezbednosti rada i efikasnosti proizvodnje" (TR33025).
Realizaciju ovog projekta finansira Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnolokog
razvoja Republike Srbije.

LITERATURA
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]

EDIZ, .G. et al. (2001) GL Tunbilek-merler Blgesinde Mekanize

retimde Toz Sorunu.In: Trkiye 17 Uluslararas Madencilik Kongresi ve
Sergis-TUMAKS, pp.169-176.
EDIZ, .G. et al. (2006) Application of retreating and caving longwall (top
coal caving) method for coal production at GLE Turkey. Mining Technology,
Vol.115, No.2.
FRED, N. and KISSELL, E. (2003) Handbook for Dust Control in Mining.
National Institute for Occupational Safety and Health, Information Circular
9465.
HARTMAN, H.L. et al. (1997) Mine Ventilation and Air Conditioning. John
Wiley & Sons, Inc.
LILI, N. et al. (1997) Ventex: An Expert System for Mine Ventilation
Systems Analysis. Mining Technology, Vol.79, No.915, pp.295-302.
LILI, N. et al. (2002) A Knowledge-Based Approach to Mine Ventilation
Planning. Yugoslav Mining Practice, Mineral Resources Engineering,
Vol.11, No.4, pp.361-382.
McPHERSON, M.J. (1993) Subsurface Ventilation and Environmental
Engineering. Chapman & Hall.
MINE SAFETY AND HEALTH ADMINITRATION (MSHA) (2011) Code
of Federal Regulations, Air quality, 30 CFR 75.325.
http://www.msha.gov/30cfr/75.325.htm