Dabar 22

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SLU@BENI DEO
KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOG
VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA
DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA
MART
2. Sluìo Sv. liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramu Svetog
proroka Ilije u Sokocu

- organizovao Svetu tajnu ispovesti za u~enike i profesore
{kola u Srbiwu
3. Sluìo Svetu liturgiju u kapeli Svetog Vasilija Ostro{kog
i pri~estio u~enike, studente i profesore i rukopoloìo u
~in |akona Dragana Vukoti}a
4. U prvu nedequ ~asnog posta - Nedequ Pravoslavqa - sluìo
Svetu liturgiju u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Rudom i rukopoloìo u ~in |akona @arka Savi}a
7. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu
9. Sluìo svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu
11. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Usp. Presvete Bogorodice u âjni~u
13. U~estvovao na sednici Arhijereja SPC u Beogradu
14. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u Rogatici
- primio u Vladi~anskom dvoru Otpravnika poslova jugoslovenske ambasade u Sarajevu g. Radoslava Jankovi}a i sekretara g. Mirka Mr|u
16. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramu Svetog Vasilija u Veqinama
- primio predstavnike Srba u gradu Sarajevu
17. U~estvovao na sastanku Episkopskog saveta u manastiru Klisini episkopija Biha}ko-petrova~ka
18. Sluìo Svetu liturgiju u hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Zenici
19. Odrào sednicu Nastavni~kog saveta u Bogosloviji Svetog
Petra Dabrobosanskog u Srbiwu
20. Primio u Sarajevu ~lanove Komiteta evropskih crkava i komoderatora Komiteta za islam u Evropi
- primio predstavnike Udruèwa Srba povratnika u Kanton
Sarajevo
21. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Palama
23. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u kapeli
{kola u Srbiwu i pozdravio predava~e i u~esnike Seminara
za vjerou~iteqe koji je trajao dva dana
25. Prisustvovao Svetoj liturgiji u Visokom i povodom nacionalnog praznika R. Gr~ke ~estitao gr~kim vojnicima
-prisustvovao sve~anom prijemu u hotelu Holidej In u Sarajevu koji je povodom praznika uprili~ila Gr~ka ambasada
26. Primio komandanta wema~kog montigenta KoV i takti~ke formacije SFOR-a puk. Hansa Roberta Garajzena i ppuk. dr Hansa Timea
28. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramu Svetog Preobraèwa u Novom Sarajevu
- primio u posjetu Roberta Bikrofta, koordinatora implementacije u BiH ispred ameri~kog Stejt Departmenta
29. Zajedno sa ostalim ~lanovima Me|ureligijskog vije}a, primio w.e. moderatora Generalne skup{tine [kotske crkve, vele~asnog Endrjua R. C. MekLilana
APRIL
1. Sluìo Svetu liturgiju u hramu Svetog velikomu~enika Ge-
orgija u Trnovu
- u Sabornoj crkvi u Sarajevu pozdravio vernike, u~esnike i goste na Duhovnoj akademiji odrànoj u nedewu petu âsnog posta
4. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramu Uspewa Presvete Bogorodice u Travniku
- sa ~lanovima Me|ureligijskog vije}a primio kao predsedavaju}i predstavnike Saveta ministara BiH na ~elu sa predsednikom Boìdarom Mati}em
5. Primio ambasadora Islamske Republike Pakistan, w. e. g.
Tarika Azizudina
6. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u kapeli Duhovne akademije u Srbiwu
7. Na praznik Blagovesti sluìo Svetu liturgiju u hramu Svetog proroka Ilije u Sokolcu
- sluìo ve~erwe u hramu Svetog Vasilija Ostro{kog u Veqinama, osvetio vrbu i izvr{io sve~anu litiju oko hrama za Vrbicu
8. Za praznik Cveti - ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim
sluìo Svetu liturgiju u hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Kalinoviku
9. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova u Sabornoj
crkvi u Sarajevu na Veliki ponedeqak
10. Na Veliki utorak sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih
darova u manastiru Dobrunu
11. Sluìo Svetu liturgiju Pre|eosve}enih darova na Veliku
sredu u hramu Sv. Nikole u Srbiwu
12. Sluìo Sv. liturgiju na Veliki ~etvrtak u hramu Uspewa
Presvete Bogorodice u Palama
- bdenije sa ~itawem dvanaes jevan|eqa sluìo u hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Vi{egradu
13. Ve~erwe sa izno{ewem Pla{tanice sluìo u hramu Uspewa
Presvete Bogorodice u âjni~u
14. Na Veliku subotu sluìo Sv. liturgiju u bogosloviji Sv. Petra Dabrobosanskog u Srbiwu i pri~estio maturante
- u Sarajevu primio u posjetu vi{eg politi~kog savjetnika iz
Misije UN u BiH g. Andreja [kurka
15. Na Praznik nad praznicima - Vaskrsewe Hristovo - Vaskrs sluìo Sv. liturgiju u katedralnom hramu u Sarajevu, a ~estitke i ~estitare primio u Rezidenciji mitropolita u Sarajevu
- Pashalno ve~erwe sa ~itawem Svetog jevan|eqa na pet jezika sluìo u hramu Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom
16. Drugi dan Vaskrsa sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka
Ilije u Sokocu
17. Sa maturantima bogoslovije Sv. Petra Dabrobosanskog poklonio se svetiwama: manastir Piva, saborna crkva u Nik{i-
}u, manastir @upa nik{i}ka, manastir Ostrog i celivali mo{ti Svetog Vasilija Ostro{kog ûdotvorca i preno}ili
18. Posjetili hram Vaskrsewa Hristovog u Podgorici, manastir
@drebaonik, manastir Dajbabe, manastir Mora~u i manastir
Sv. Petra Cetiwskog i muzej u Cetiwu i kona~ili
19. Sluìo Sv. liturgiju u manastiru Sv. Petra, a zatim obi{li
Saborni hram u trebiwu, manastir Tvrdo{, Crkvine i grob
Jovana Du~i}a u Hercegova~koj Gra~anici
20. Primio u Sokocu predstavnike odbora za proslavu dana ilixanske brigade
22. Sluìo Sv. liturgiju u manastiru Dobrunu sa episkopom mile{evskim g. Filaretom u Tominu nedequ
29. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu
MAJ
3. U~estvovao na sjednici Univerziteta u Srpskom Sarajevu

4. Osvje{tao novosagra|enu fabriku Pretis u Mokrom
5. Posjetio episkopa ì~kog g. Stefana u manastiru @i~i
6. Sluìo Sv. liturgiju sa episkopom ì~kim g. Stefanom u manastiru @i~i i ~estitao Krsnu slavu Sv. velikomu~enika Georgija
8. Sluìo Sv. liturgiju u Kupresu o Markovdanu i odlikovao
zaslu`ne odbornike, a jereja Milenka Sandi}a odlikovao dostojanstvom protonamjesnika

10. Sluìo Sv. liturgiju na Prevlaci - mitropolija Crnogorsko-primorska
12. Na praznik Sv. Vasilja Ostro{kog ûdotvorca sluìo Sv.
liturgiju u kapeli Duhovne akademije u Srbiwu, presekao
slavski kola~ i osvetio koqivo, podjelio nagrade za temate
u~enika te pozdravio goste
14. U~estvovao na redovnom zasjedawu Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve
21. Presjekao slavski kola~ i osvetio slavsko koqivo, a zatim
~estitao Krsnu slavu i odrào slovo o Sv. Jovanu Bogoslovu
o Krsnoj slavi Filosofskog fakulteta u Sarajevu
22. Sluìo Sv. Arhijerejsku liturgiju u hramu Sv. Nikole u Srbiwu o hramovnoj i Krsnoj slavi grada Srbiwa
24. Na praznik Vaznesewa Gospodweg osvetio temeqe za hram Sv.
velikomu~enika Georgija u Srpskom Novom Sarajevu i sluìo
Sv. liturgiju
- presjekao slavski kola~ i osvetio slavsko koqivo o Krsnoj
slavi Univerziteta u Srpskom Sarajevu koji slavi Sv. bra}u
]irila i Metodija
25. Primio u posjetu, u Rezidenciji u Sarajevu, g. Stiva Toma, {efa
kancelarije civilnih poslova za regio Sarajevo, Misije UN u BiH
- predsjedavao sjednici Me|ureligijskog vije}a BiH
27. Osvetio temeqe za budu}i hram Svetog Save na Lijesci kod
Vi{egrada
28. Posjetio Bosanski Petrovac
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
JUN
2-7. Na poziv episkopa g. Luke boravio u Parizu
- sluìo Sv. liturgiju na Troji~indan

- sluìo Sv. liturgiju na Duhovski ponedeqak
10. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. Vasilija Ostro{kog u S.
Sarajevu i rukopoloìo u ~in |akona M. Vuji~i}a
12. Posjetio episkopa ì~kog g. Stefana u Kraqevu
13. Primio u Duhovnoj akademiji i Bogosloviji predsjednika g.
@ivka Radi{i}a
14. Posjetio âjni~e i pregledao radove na ure|ewu kapije i porte
15. Prisustvovao ispitima maturanata u bogosloviji Sv. Petra
Dabrobosanskog
16. Pregledao radove na izgradwi konaka u manastiru Dobrunu i
dogovorio se o nastavku radova na ure|ewu manastira i izgradwi prate}ih objekata
19. U~estvoavao na sahrani blaènopo~iv{eg episkopa {umadijskog Save u Sabornoj crkvi u Kragujevcu
24. Sluìo Sv. liturgiju u manastiru Svete Trojice u Pqevqima
sa episkopom mile{evskim g. Filaretom
26. Kao v.d. rektora bogoslovije Sv. Petra Dabrobosanskog ~estitao maturantima poloènu maturu
28. Sluìo Sv. liturgiju u Sabornoj crkvi u Sarajevu i rukopoloìo |akona Vawu Jovanovi}a u ~in sve{tenika, a ~teca Mitra Tanasi}a u ~in |akona
29. Prisustvovao seminaru vjerou~iteqa u Beogradu i sjednici
profesora
JUL
1. Sluìo Sv. liturgiju sa episkopom mile{evskim g. Filare-
tom u Romanijskoj Lazarici, rukopoloìo |akona Dragana Vukoti}a u ~in jereja, osvetio slavsko ìto i presjekao slavski
kola~, obratio se vjernicima besjedom o Vidovdanu
4. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Svete Trojice u Rogatici i poslije sv. tajne ispovjesti i pri~e{}a odrào bratski sastanak
sa sve{tenicima Mitropolije dabrobosanske
7. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Ro|ewa Sv. Jovana Krstiteqa u
Turbetu kod Travnika, osve{tao oskrnavqeni hram i odlikovao Arhijerejskom gramatom g. Mirka Simi}a
10. U~estvovao na sjednici Univerziteta u Srpskom Sarajevu
11. Osvetio zvona za hram u izgradwi posve}en Sv. Petru Dabrobosanskom u Vojkovi}ima
12. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. apostola Petra i Pavla u
Rudom, presjekao slavski kola~ i osvetio slavsko koqivo o
hramovnoj slavi
15. Prisustvovao S. liturgiji u hramu Sv. Save u Blaùju i osve{tao kapelu posve}enu Sv. apostolima Petru i Pavlu na grobqu Rudnik - parohija blaùjska
21. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. velikomu~enika Prokopija
u Brezi, osve{tao slavsko koqivo i presjekao slavski kola~
o hramovnoj slavi
- osve{tao novu Upravnu zgradu SOD Jahorina u Palama,
presjekao slavski kola~, osve{tao slavsko koqivo i dodjelio
orden Sv. Save prvog stepena kojim je na prijedlog mitropo-
lita g. Nikolaja SAS SPC odlikovao generalnog direktora

g. Rista Jugovi}a i SOD Jahorina
22. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Vaznesewa Gospodweg u Vardi{tu kod Vi{egrada i osve{tao spomenik poginulim junacima
iz proteklog otaxbinskog rata u Vardi{tu
26. Osvetio manastir Kumanicu i sluìo Sv. liturgiju sa episkopom mile{evskim g. Filaretom
27. Primio u Sarajevu glavnog kapelana za SFOR u BiH
29. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije u Kiseqaku
30. Primio predstavnike OESC-a u Vladi~anskom dvoru u Sokocu
AVGUST
1. U Sarajevu do~ekao preosve}ene episkope g. Luku i g. Grigorija

2. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije kod Bosan-
skog Petrovca i osve{tao obnovqeni hram sa episkopom biha}ko-petrova~kim g. Hrizostomom u Smoqanima

3. Pregledao radove na kre~ewu i ure|ewu Bogoslovije i Duhovne akademije u Srbiwu i posjetio manastir Dobrun
5. U~estvovao na opjelu po~iv{em Sretku Kraji{niku u Palama
6. Na inicijativu Milenijumskog svjetskog samita za mir u~estvovao na sastanku u Sarajevu
7. Slu`beno boravio u â~ku i manastiru Studenici
9. Sluìo Sv. liturgiju u novosagra|enom hramu Sv. velikomu~enika Pantelejmona u Vu~joj Luci
10. Primio u Vladi~anskoj rezidenciji u Sarajevu predstavnike
Milenijumskog samita g. Bava \ain i Hsin Tao i razgovarao o
obnovi poru{enih hramova
- primio na~elnika SO Ilixa g. Huseina Mahmutovi}a
- primio ruskog ambasadora i vi{eg savjetnika pri OHR-u g.
Anvara Azimova
11. Sluìo Sv. liturgiju u hramu u izgradwi a posve}enom Sv. velikomu~eniku Georgiju na Ravnoj Romaniji
12. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu
13. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beogradu
15. Primio u Sarajevu g. Branka V. iz Travnika sa sve{tenikom
19. Na praznik Preobraèwa Hristovog sluìo Sv. liturgiju u
hramu Sv. Preobraèwa u Novom Sarajevu, osvetio slavsko
koqivo, presjekao slavski kola~ i osvetio gro`|e
21. U Srbiwu izvr{io pripreme za polagawe ispita predava~a
hri{}anske vjeronauke u {kolama
23. Sastao se sa gr~kim ambasadorom u Sarajevu g. Prokopiosom
Manxuranisom
- prisustvovao prijemu koji je priredila Ambasada Gr~ke.
24-26. Slu`beno boravio u Solunu
27. Sluìo bdenije uo~i hramovne slave u hramu Uspewa Presvete Bogorodice u âjni~u
28. Sluìo Sv. arhijerejsku liturgiju na dan manastirske slave u
manastiru Dobrunu
29. Predsjedavao HH sjednici Me|ureligijskog vije}a BiH
SEPTEMBAR
2. Sluìo Sv. liturgiju i priziv Sv. Duha u kapeli Bogoslovije

u Srbiwu, pred po~etak nove {kolske godine
3. Slu`beno boravio u Beogradu
4. Prisustvovao polagawu ispita predava~a hri{}anske vjero-
nauke iz Eparhije dabrobosanske i zahumskohercegova~ke u

bogosloviji u Srbiwu
6. Predsjedavao sjednicom Me|ureligijskog vije}a na kojoj je kao
gost prisustvovao g. Pjer Prosner, ambasador za ratne zlo~ine iz Vlade SAD
7. Prisustvovao prijemu koji je priredila Britanska ambasada u
Sarajevu
9. Osvje{tao novosagra|eni hram Vaznesewa Gospodwe u Podgrabu
sa episkopima mile{evskim g. Filaretom, zahumskohercegova~kim g. Grigorijem i nik{i}ko-budimqanskim g. Joanikijem
11. Prisustvovao Sv. liturgiji u Sabornoj crkvi u Sarajevu
- primio u posjetu nekoliko predstavnika me|unarodnih organizacija u Sarajevu
12. Odrào pozdravni govor na otvarawu konferencije pod nazivom Hri{}ani i muslimani u Evropi: odgovornost i vjerski
anga`man u pluralisti~kom dru{tvu
13. Primio Wegovo blaènstvo arhiepiskopa Tirane i cijele
Albanije g. Anastasija
15. U manastiru Krki kod Knina ~estitao ponovno otvarawe bogoslovije Sveta Tri Jerarha, koja je obnovila svoj rad odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora SPC
16. Sluìo Sv. Arhijerejsku liturgiju sa Arhiepiskopom Albanije g
Anastasijem u Sabornoj crkvi u Sarajevu na kojoj su pored vjernika prisustvovali Mitropolit pari{ki g. Jeremija, episkop Rumunske crkve u Ma|arskoj g. Sofronije kao i ostali pravoslavni
u~esnici konferencije Hri{}ani i muslimani u Evropi
20. Primio u manastiru Dobrun predsjednika Republike Srpske
g. Mirka [arovi}a sa predsjednicima op{tina i razgovarao o
daqoj izgradwi i za{titi manastira
- prisustvovao predaji novosagra|enih stanova u Bikavcu (Vi{egrad)
- prisustvovao ve~erwi uo~i hramovne slave u hramu Ro|ewa
Presvete Bogorodice u Vi{egradu
21. Sluìo Sv. Arh. liturgiju u katedralnom hramu Ro|ewa Presvete Bogorodice u Sarajevu, osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~ o hramovnoj slavi, besjedio o prazniku i
~estitao slavu vjernicima
22. Sluìo Sv. liturgiju u devastiranom manastirskom hramu Sv.
Trojice u Vozu}i i odrào pomen svim umrlim i poginulim
stanovnicima ovog podru~ja
- razgovarao u Bawaluci sa Premijerom R. Srpske o povratku
imovine crkvi i drugim va`nim pitawima
23. Sluìo Sv. liturgiju i u~estvovao u osve}ewu novosagra|enog
manastira i konaka Uspewa Presvete Bogorodice u Ov~arsko-kablarskoj klisuri
24. Primio u Srbiwu akademike i kwièvnike, u~esnike ]orovi}evih susreta u Bile}i
25. Primio u Sarajevu komandanta italijanskih vojnika u sastavu
SFOR-a
- primio komandanta wema~kih vojnika u sastavu SFOR-a
30. Osvje{tao hram Sv. Vasilija Ostro{kog ûdotvorca u S. Sarajevu sa episkopom biha}kopetrova~kim g. Hrizostomom, sluìo Sv. liturgiju i podjelio gramate zaslu`nim vjernicima
te odlikovao parohe ~inom protojereja i protonamjesnika
Evaneqe po Sv. Jovanu poiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Re ili Glagol znai osiromaiti smisao
toga izraza na grkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. D A B A R - jevrejska re - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ivoga
Prisustva Bojeg i koje izbija u Prologu etvrtoga Evaneqa kao Svetlost i ivot.
Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.)
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
POKAJAWE
Pokajawe je obnova kr{tewa, zavet s
Bogom da }e se voditi jedan nov ìvot.
Pokajawe je... pomirewe sa Gospodom putem vr{ewa dobrih dela, suprotnih pre|a{wim gresima. Pokajawe je o~i{}ewe
savesti... Pokajnik je ~ovek koji samome
sebi izri~e kaznu... Pokajawe je - po~etak spasewa... (Jovan Lestvi~nik).
Pokajawe - to su vrata koja ~oveka izvode iz tame i uvode u svetlost... Ko se ne
kaje, gre{i {to se ne kaje. Ko zna {ta je
dobro, a ne ~ini, gre{i. A koji greh ~ini, rob je greha i mrzi svetlost, da se ne
bi otkrila dela wegova. Ali ona }e se
otkriti i izobli~iti. Postoje dva obli~ewa: jedno je ovde na spasewe, a drugo tamo na osudu. Ovde, u ovom ìvotu, ulaze}i u svetlost kroz pokajawe, po svojoj
voqi i odluci, mi mada bivamo ukoreni
i osu|eni, ali, po dobroti i ~ovekoqubqu Bo`jem, ukoreni i osu|eni tajno i
skriveno, u dubini du{e na{e, radi o~i{}ewa i opro{taja grehova na{ih. I samo jedini Bog zajedno s nama i vidi tajne
na{eg srca. I ko ovde, u ovom ìvotu, biva osu|en na takvom sudu, taj nema ~ega da
se boji nekog drugoga isle|ivawa. Ali
onda, prilikom drugog dolaska Gospodweg, svi oni koji sad ne}e da u|u u svetlost da im se sudi, nego mrze svetlost,
bi}e onda obasjani svetlo{}u i pokaza}e se javno sve wihove tajne. I svi mi, koji se sad skrivamo i ne}emo da objavimo
tajne srdaca svojih kroz pokajawe, bi}emo onda otkriveni dejstvom svetlosti
pred licem Bo`jim i svih drugih, qudi i
an|ela.
Pomisli, koliko }e nas veliki stid
onda obuzeti...
I sam onaj stid, kakav }e svakoga obuzeti, s kakvim se mu~ewem moè sravniti? Kakvo drugo mu~ewe moè biti ve}e
od onog stida i straha, kakvim }e biti
traèni oni koji se sad nalaze u tami i
neprosve}eni Duhom Svetim? Zato da se
potrudimo u ovom ìvotu da pro|emo
kroz tesna vrata pokajawa i ugledamo
svetlost koja je u wemu. Kucajmo u vrata
uporno, dok as Gospod ne usli{i i ne

otvori dveri, te da u|emo unutra u svetlost i ovu sa~uvamo u srcima svojim
(Simeon Novi Bogoslov).
Pokajawe se ne sastoji samo u odricawu od ranijih zala, nego i u starawu da se
pokaù dobra dela: Udaqi se od zla i ~ini dobro, preporu~uje re~ Bo`ja (Ps.
37,27). Za zdravqe nije dovoqno samo izvaditi strelu, ve} se zahteva jo{ i privijawe leka na ranu (Zlatoust).
Qubav koja je potpuno ustremqena ka Bogu vezuje one koji vole sa Bogom i jedne sa drugima.
Um koji je stekao duhovnu qubav o
bli`wem ne misli ni{ta {to ne prili~i qubavi.
Onaj ko ustima blagosiqa, a srcem
poniàva pod vidom qubavi skriva
licemerje.
Pokajawe nije ni{ta drugo do vaskrsewe duhovno. Jer dok ~ovek ìvi u gresima, on je telom ìv, a duhom mrtav: jer
nema u svojoj du{i Boga, koji je ìvot i
izvor ìvota. Jer {to je u telu na{em
du{a, to je u du{i na{oj Bog. Telo ìvi
dotle, dok se du{a u wemu nalazi; du{a
ìvi dotle, dokle Bog blagoda}u svojom
u woj obitava. Telo umire, kad du{a iza|e iz wega; du{a umire, kad je Bog ostavi. A Bog ne ostavqa du{u ni zbog ~ega
drugog nego zbog greha. Jer Bog i greh zajedno biti ne mogu: Gresi va{i razdvajaju vas od Boga, veli prorok Isaija (Isa.
59,2). Jer du{a kad se li{i blagodatnog
Bo`jeg prisustva, kao svoga ìvota, mrtva je, kao {to je telo mrtvo, kad se li{i
du{e (Tihon Zadonski).
Bog je gotov na izmirewe s nama i traì samo mali povod za to. Pruìmo Mu
priliku da pokaè svoju quba prema nama, i postarajmo se da se posle pokajawa
sa~uvamo od greha; a ako se spotaknemo i
padnemo, brzo ustanimo, oplakuju}i greh
iskreno, da bismo zadobili radost u Bogu (Zlatoust).
Ako te rani strela lukavog vraga, ne
o~ajavaj; naprotiv, ma koliko puta bio
pobe|en, ne priznavaj da si pobe|en, nego odmah ustani i bori se sa vragom. Jer
Onaj koji je ustanovio podvig uvek je gotov da ti pruì svoju desnicu, da te podigne od pada, ~im ti prvi pruì{ ruku
k Wemu. Vrag se na sve mogu}e na~ine
trudi da te baci u o~ajawe, ~im padne{.
Ne veruj mu. Ako i sedam puta u toku dana
bude{ pao, staraj se da ustane{ i da pokajawem umilostivi{ Boga (Jefrem Sirin).
Bog je gotov da i |avolovo pokajawe
primi, a koliko pre pokajawe ~oveka, za
koga je prolio svoju krv. Ako si gre{an,
pokaj se; ako se ne pokaje{, gore }e{ se
mu~iti od demona u paklu, ne zato {to si
zgre{io (jer svi gre{imo, i niko nije
bez greha, osim jednoga Boga), nego zato
{to nisi hteo da se pokaje{ i moli{ Sudiju pre svoga kraja (Atanasije Aleksandrijski).
Kad se greh na ispovesti otkrije, sa
wim biva kao kad se koren biqke izvadi
na sunce, to jest su{i se. A {to se vi{e
skriva i zatrpava, on sve vi{e buja. Zato
ga treba otkrivati, da bi se sasu{io (Vasilije Veliki).
Kad ~ovek ostavi grehe svoje i iskreno se obrati Bogu, tada ga pokajawe prepora|a i ~ini potpuno novim (ava Isaija).
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O MOLITVI
Bogu se treba ~e{}e i usrdno moliti, jer bez Wega mi smo potpuno
nemo}ni: bez mene ne moète ni{ta
~initi - rekao je On (Jn. 15,5). Molitvom sve da isprosimo od Boga, kako
je re~eno u Wegovom svetom Evan|equ: i{tite i da}e vam se; prosite i
dobi}ete; kucajte i otvori}e vam se.
Jer svaki koji prosi prima i koji
i{te nalazi, i koji kuca otvori}e
mu se (Mt. 7,7-8). Po re~ima svetoga
Makarija Velikog, molitva je predvodnica u ~eti vrlina, ona je najsna`nije oru`je protiv neprijateqa.
Po re~ima svetih otaca, udri protivnika imenom Hristovim, od ovoga nema sna`nijeg oru`ja ni na nebu
ni na zemqi. Ako èlimo da steknemo vrlinu, da napredujemo u duhovnom ìvotu, da se izbavimo od isku{ewa - sve se postiè usrdnom molitvom Bogu sjediwenom sa smirewem,
a ko se moli i gordi se, wegova molitva je greh; isto biva i onome koji se
moli a ima zlobu u srcu svome protiv brata svoga, i wegova molitva
pretvara se u greh i prokletstvo, i
wegove `rtve nisu ugodne Bogu, dok
se ne izmiri sa bratom.
U nedeqne i prazni~ne dane ne
treba ni trgovati ni prodavati niti
se ikakvim drugim poslovima baviti, niti u kr~me ulaziti, ve} u te dane treba crkvu pose}ivati i na slu`bama stajati sa strahopo{tovawem, jer se tu nalazimo pred licem
Boìjim, pa zato da odgonimo od sebe sujetne i gre{ne pomisli. Crkveno pravilo (162) nalaè da se odlu~i
od Crkve onaj koji nedeqnim i prazni~nim danima ne dolazi u hram na
zajedni~ka bogosluèwa nego radi, a
isto tako i onaj koji druge prisiqava da u te dane rade.

Krsni znak, sa tri sloèna prsta
u ime Svete Trojice, treba pa`qivo
na sebe stavqati. Ko to ~ini nemarno, tome se zli duhovi raduju, po re~ima svetog Zlatousta. R|ave pomisli odgoniti prizivawem imena Gospoda Isusa Hrista. Ko u hramu stoji
bez straha Bo`jeg i moli se nemarno,
taj umesto milosti na sebe navla~i
gnev Bo`ji. Gnevu Bo`jem podleù i
oni koji se u delima svojim ne uzdaju
u Boga nego u sebe ili druge qude,
ili u bogatstvo svoje. Srce takvih
odstupilo je od Gospoda, kako nas
uverava Sveto Pismo.
Za vreme molitve vrag nam nabacuje razne pomisli o delima toboè
neophodno nu`nim, ali na wih ne
treba obra}ati nikakvu pa`wu. Jer
{to nam je neophodno potrebno, to
}e nam Gospod napomenuti posle molitve. Treba se moliti ne samo kad
postoji raspoloèwe i usr|e prema
molitvi, nego se treba prisiqavati
na molitvu i kad nema raspoloèwa,
kad nas obuzme lenost, ili san, ili
drugo {to po dejstvu vraga, jer on to
~ini da nas odbije od molitve. Za takvu molitvu sleduje ve}a nagrada od
Boga. Treba se starati da molitvu
propratimo sa suzama, takva molitva, prijatna je Gospodu. Ako za vreme molitve osetimo osobitu toplotu, ne treba da prestanemo sve dok
takvo blagodatno stawe u sebi ose}amo, jer se u to vreme sa nama moli
na{ an|eo ~uvar. Doga|a se da ne{to
prosimo i ne dobijamo. To biva zato
{to Gospod isku{ava na{e trpqewe, ili takva na{a prozba nije korisna za spasewe du{e na{e, o ~emu je
re~ u Svetom Pismu: prosite, i ne
primate, jer zlo prosite (Jak. 4,3).
Pre svega treba prostiti spasewe
du{e, po re~i Gospodwoj: i{tite

najprije Carstva Bo`jeg, i sve drugo
doda}e vam se (Mt. 6,33).
@. M. P.
O AVVI LUKIJANU
Posete jednom avvu Lukijana
neki od takozvanih monaha Molitvenika. A starac ih upita: - Kakvo je va{e rukodeqe? A oni reko{e: - Mi se ne doti~emo rukodeqa, ve} kao {to veli Apostol, neprekidno se molimo. A starac veli: - Ne jedete? Reko{e: - Da. A on
veli: - A kada jedete, ko se moli za
vas? Pa ih opet upita: - Ne spavate? Reko{e: - Da. A starac veli: A kada spavate, ko se moli za vas?
I ne na|o{e {ta bi mu odgovorili na to. A on im re~e: - Oprostite mi, ali ne ~inite onako kako
govorite. A ja vam kazujem da se
neprekidno molim obavqaju}i
svoje rukodeqe. Sednem, uz pomo}
Boìju, pa pokvasim palmove niti i pletem uàd govore}i: Pomiluj me Boè, po velikoj milosti svojoj, i po obiqu milosr|a
svoga o~isti bezakowe moje. Pa
im veli: - Zar to nije molitva? Reko{e: - Jeste. On im re~e: - A kada
provedem ceo dan rade}i i mole}i
se, zaradim vi{e ili mawe oko
{esnaest nov~i}a, pa dva od wih
dam na vratima, a ostale potro{im za hranu; a onaj koji je dobio
dva nov~i}a moli se za mene i kada
obedujem i kada spavam, i tako se
blagoda}u Boìjom ispuwavaju
re~i molite se neprekidno.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O POTREBI SVETOG POSTA

Sa postom vas pozdravqam, bra}o
moja. Opet post kaè jedan. Kakav
sada post, govori drugi. [ta je su{tina posta kaè tre}i. Da, bra}o.
Nemogu}e je ne o~ekivati takva pitawa u na{e vreme. Ono ni malo ne li~i na vreme na{ih dobrih i blago~estivih predaka. Sa unapre|ewem prosvete, koju smo mi zloupotrebili, brzo su se kod nas izmenili ne samo karakter i obi~aji naroda, ve} se uveliko koleba i samo ustrojstvo Crkve.
Tako je znatno zanemaren i sveti
post. Opet je post, govori danas
slastoqubivi i pohotqivi Hri{}anin. Da, mila bra}o! Sveta Crkva
opet poziva na post. Ve} nam je dugo
snishodila. Ve} osam nedeqa jedemo
svu hranu. Neophodno je uvesti promenu. Istovetna hrana nam ipak dosadi, a mi volimo da mewamo jela. Za{to se onda uporno drìmo istovetne i masne hrane, i protivimo se onda
kad nastupi post? Posna hrana je i po
lekarskim savetima zdravija za ~oveka; ona ja~a telo i {titi ga od bolesti. Nije dobar znak to {to èlimo
da jedemo meso celu godinu. To govori
da smo mi sluge tela i krvi i da je, po
sv. Apostolu stomak na{ bog
(Fil.3:19). Koji je sada post opet
zapitkuje Hri{}anin, vaspitan po
dana{wem ustrojstvu, slabo upoznat
sa pravilima Crkve. Sada je Apostolski post, qubqeni moj. Kako postoje dva posta u ~ast i slavu Spasiteqa na{eg, post u ~ast Majke Boìje, tako je ustanovqen i post u ~ast
Svetih Apostola. Nu`no je bilo odati po{tovawe vrhovnim Apostolima, Petru i Pavlu, a zajedno sa wima
i svim Svetim Apostolima, koji su
prenosili Jevan|eqe po ~itavoj va-
seqeni, koji su molili za nas i za na{e spasewe, pretrpeli velike muke,

i è|, i nagotu, i sramotu, i vre|awa,
i tamnice, i stradawe, i smrt. Smatram daqe da sveti postovi nisu ustanovqeni samo radi proslavqawa
Svetih, ve} i za na{e sopstveno spasewe, koje se dostiè smiravawem
ploti, umrtvqewem strasti, obnovom duha, o~i{}ewem i osve}ewem
~itavog ~oveka. Za{to sluì post,
jo{ pita savremeni Hri{}anin.
în spasewa nije u hrani, nego u razumnom sticawu hri{}anskih vrlina, doda}e on. Naravno, sticawe
hri{}anskih vrlina zaista jeste
neophodno za spasewe; ali za{to
post nije potreban? Zar ga je Crkva
ustanovila bez potrebe i ciqa? Zar
ustanovqewe postova od strane Crkve nije opravdano postom Samog
Spasiteqa, zatim Svetih i bogougodnih muèva, pa onda i svih Pravo-
slavnih Hri{}ana do na{eg vremena? Ne, qubqeni! Mi se sve vreme povinujemo Materi na{oj Crkvi, koja
boqe od svih poznaje Svetu voqu Boìju, stoga tvoje nerazumne pri~e ne
slu{amo i ne uvaàvamo. Zar nam ne
prebacuju i to da mi, uzdràvaju}i se
od mrsa, ne uzdràvamo se u kori{}ewu posne hrane? Zar ne kaù da mi,
upotrebqavaju}i posnu hranu, imamo
obi~aj da uga|amo svome slastoqubqu, koriste}i mnogu i raznovrsnu
hranu? To je ta~no. Zaista, nije pohvalno da se u vreme posta staramo o
vrsti hrane, a ne i o wenoj umerenoj
upotrebi. Istinski post jeste uzdràwe, ne mnogo ~esta, blagovremena
i umerena upotreba posne hrane. Ali
taj nedostatak nije tako veliki prestup, koliko je prestupno pravo naru{avawe postova. Hrane}i se samo posnom hranom u vreme postova, mi, kao
poslu{na deca svoje majke Crkve, u
Boìjim o~ima smo mnogo vi{i i ~istiji od onih koji, prenebregavaju}i
zapovesti Crkve, mrse u vreme postova.Mi bar u postu ne poseèmo na ìvot Boìjih stvorewa. Bar u to vreme u nama se ne taloì krv nevinih
ìvotiwa.
Neka za nas, bra}o, bude sveta voqa na{e Majke, Svete Pravoslavne
Crkve! Niko da se ne drzne da mewa
ustav Wen naru{avawem posta. Smatram da smo mi Hri{}ani pozvani ne
na ~ulna plotska zadovoqstva, nego
na ~ista, duhovna nasla|ivawa u
Carstvu Boìjem, koje, po Apostolu, nije ni jelo ni pi}e, nego pravda,
i mir i radost u Duhu Svetome
(Rim.14:17). Boè na{, slava Tebi!
M. J.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
VERA KOJA SMIRUJE RAZUM

JE SPASONOSNA
I |avoli vjeruju i drh}u
(Jak.2:19)
ûjmo {ta govori Apostol. I |avoli vjeruju, ~ak ne samo da veruju,
ve} i drh}u pred Bogom. A ~ovek?
[ta radi ~ovek? Ne veruje, i u neverju svome jo{ se i gordi! Koliko je
qudi bilo na svetu, koji su bili puni znawa, koji su oboàvali svoj um,
a veru uniàvali, odbacivali sve
sveto i boànsko? Naàlost, primetno je i u na{e vreme da ne pokoravamo svaku pomisao na poslu{nost
Hristu (2 Kor. 10:5),i sada ima qudi,
~ija usta govore ponosite rije~i
(Jud. 1:16), qudi koji se uznose premudro{}u, koja je ludost pred Bogom
(1 Kor. 3:19) i drznu se protiv premudrosti Boìje, koja je osnov na{eg
spasewa, i sila, na kojoj se temeqi i
koja ~uva op{ti mir, blagoustrojstvo i poredak. Bedan je ~ovek! On
ho}e da prevazi|e u ne~astivosti i
same demone i sam sebi postaje neprijateq. Istina je, po re~ima drugog Apostola, da razum nadima
(1 Kor. 8:1) uobraàva, zabludi, a u
toj zabludi se ~ovek izgubi. Upravo
zato Spasiteq na{ Gospod i traì
od nas veru. Vera je smirewe na{eg
razuma. Razum ne moè pojmiti ono
{to, kao istinu, prima vera. Upravo
zato i ne moè, zato {to je to iznad
wegovog doma{aja. Sve ono {to je
boànsko i tajanstveno dostupno je
samo veri. Vera je duhovno oko, koje
gleda ono {to je skriveno i tajno,
spoznaje, ali ne razume, prihvata,
ali ne ispituje. Vera je tajanstveni
organ, putem kojeg Bog daruje ~oveku,
i ~ovek prima od Boga blagodat spasewa. Vera je sveti savez, posredstvom kojeg ~ovek u Isusu Hristu postaje blizak Bogu (Ef. 2:13), doma}i
Wegov (Ef. 2:19), i ~edo (Jn. 1:12,13),
a zatim i naslednik (Rm. .8:17), ìvota ve~nog.
Dakle, niko ko èli da se spase,
neka ne stavi svoj um iznad vere, tajnu
boànstvenoga neka ne podvrgava sudu prirodnog razuma. Sve je boànsko nedosti`no, ali istinito. Jedan
Bog nas spasava, i spasava nas upravo
verom u Isusa Hrista. Koji povjeruje
i krsti se, spa{}e se (Mk. 16:16),rekao je Gospod. Ne shvata{ kako je mogu}e spasiti se verom. A shvata{ li
kako je ~ovek poginuo od vere? Poverovao- i poginuo. Poveruj i ti - i spasi}e{ se.^ ovek je izginuo kada je poverovao neprijatequ Boìjem. Ti
}e{ se spasiti kada se poveri{ Blagodatequ svojemu, Tvorcu i Bogu.
Oni koji su poverovali |avolu zar
nisu du`ni da poveruju Bogu? Vidi{Bog nas spasava upravo onim od ~ega
smo poginuli. Spoznaj, ~ove~e, premudrost Boìju! Pokori svoj razum
za pokornost Hristu (2 Kor. 10:5).
Poveruj Bogu i ura~una}e ti se u pravednost (Gal. 3:6).
@eli{ li da se odjednom
oslobodi{ strasti? Odreci se majke
svih strasti - samoqubqa.
Zdravqe du{e je bestra{}e i poznawe. Wih ne moè da stekne onaj ko
je porobqen telesnim uìvawima.
Uzdràwe sa trpqewem i qubav sa
velikodu{no{}u iskorewuju i telesno i du{evno slastoqubqe.
O AVVI LOTU
Do|e jedan od staraca ka avvi Lotu,
koji be{e kraj male arsenoitske oaze,
i zamoli ga za keliju i ovaj mu je dade.
A starac be{e veoma bolestan te se
avva Lot postara o wemu; pa kada bi
neki od monaha dolazili da posete avvu Lota, on ih je vodio da posete i bolesnoga starca. Ali ovaj po~e da im
propoveda Origenovo u~ewe, te se avva Lot oàlosti, pomi{qaju}i: Da
oci mo`da ne pomisle da smo i mi takvi, ali se zbog zapovesti o gostoqubqu pla{io da ga otera odatle. I po|e avva Lot ka avvi Arseniju, kome ispri~a sve o starcu. A avva Arsenije
mu kaè: - Nemoj da ga otera{, ve} mu
reci: Evo, od dobara Boìjih jedi,
pij, kako god ho}e{, samo takva u~ewa
nemoj iznositi; pa ako ho}e, popravi}e se, a ako ne}e da se popravi, prouzrokova}e on sam svoj odlazak iz toga mesta, i ne}e u tebi biti razlog. I
po{to otide, avva Lot tako i u~ini. A
starac, ~uv{i to, ne htede da se popravi, ve} stane da moli, govore}i: - Za
ime gospodwe, po{aqite me odavde,
jer ne mogu vi{e da podnesem pustiwu.
Pa tako ustane i iza|e, ispra}en qubavqu.
***
Pri~ao je neko o tome kako je jedan
brat, koji be{e dopao greha, do{av{i
da poseti avvu Lota, stalno bio uznemiren, te je ulazio i izlazio, ne mogav{i da sedne. A avva Lot mu veli: [ta je s tobom brate? A on re~e: U~inio sam veliki greh i ne mogu da
ga ispovedim ocima. Starac veli: Ispovedi ga meni i ja }u ga nositi.
Ovaj mu re~e: - Pao sam u blud, a da bih
to ostvario u~ionio sam `rtvu. A
starac mu veli: - Budi hrabar, jer postoji pokajawe. Po|i, sedi u pe}inu i
jedi svaki drugi dan, a ja }u poneti pola tvoga greha. A po{to se, dakle, navr{e tri nedeqe, starac se uveri da je
Bog prihvatio pokajawe monahovo. I
on ostane kao poslu{nik kod starca
sve do wegove smrti.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SPOMEN SVETOG OCA NA[EG GRIGORIJA

episkopa u Asu kod Efesa
Sveti otac na{ Grigorije be{e poreklom sa ostrva Mitilina (Lezvosa), iz
sela Akorni. Roditeqi wegovi: Georgije i Marija, behu qudi pobo`ni i puni
vrlina. Po{to neima|ahu dece, oni molitvama izmoli{e od Boga ovog Georgija, i odgaji{e ga veoma bri`qivo, u~e}i
ga svetim i boànskim Pismima. U to
vreme izi|e zapovest od cara: da se sa
ostrva Mitiline {aqu plemi}ka deca u
prestonici kao taoci, provedu u woj tri
godine, pa se onda vrate roditeqima, a
na wihovo mesto idu druga deca. Tako bi
poslan i ovaj blaèni Georgije u svojoj
~etrnaestoj godini. Car u to vreme be{e
Manojlo Komnen. @ive}i u Carigradu,
de~ak Georgije se ne bavqa{e sujetnim
stvarima, ni igrama, ni telesnim razonodama. Naprotiv, on se podvizava{e i
iznurava{e svoje telo postom i strogim
podvizima, izu~avaju}i istovremeno i
duhovne nauke. Svojom priqe`no{}u i
bistrinom on ste~e mnoga znawa iz mnogih nauka. U~iteq mu be{e sveti starac
Agaton. Pritom, Georgije se stara{e ne
samo da stekne znawe o vrlinama, nego i
da sve vrline upra`wava, naro~ito vrlinu milosr|a. Zato je delio siroma{nima i svoju sopstvenu nedeqnu hranu,
ostavqaju}i sebi samo ne{to malo, tek
da se ìvot odrì. Kada do|e vreme da se
deca - taoci vrate svojim ku}ama, blaèni Georgije postupi ovako: po{to je
stalno razmi{qao o prolaznosti ovoga
sveta i svega svetskoga, i jedino èleo
nebeska neprolazna i ve~na blaga, on odlu~i da po|e uskim i tesnim putem mona{kog ìvota. Zbog toga se on odre~e i
otaxbine, i roditeqa, i sveta, i svetskih
telesnih èqa, i zajedno sa svojim u~iteqem Agatonom on otputova iz Carigrada na Istok u manastir koji be{e podigao ovaj divni Agaton. Postav{i poslu{nik u tom manastiru, on provede
tri godine kao isku{enik na jednom brdu
blizu manastira. Onda zaèle da ide u
Jerusalim da se pokloni tamo{wim svetim mestima, i da vidi duhovne i vrlinske podvi`nike tamo{we, da bi od wih
jo{ boqe nau~io mona{ki ìvot. Na to

dobi i pristanak starca Agatona. Krenuv{i na put i do{av{i u Sveti Grad,
Georgije se najpre pokloni ìvotvornom grobu Gospodwem, pa onda ode u Jordansku pustiwu. Tamo na|e mnoge podvi`nike ~iji ga podvizi zadivi{e. Gledaju}i wihove nad~ove~anske podvige on se
upla{i, i pomi{qa{e da se uop{te ne
odaje takvom ìvqewu. Ali kada on taj
svoj strah i pomisli ispri~a jednom veoma vrlinskom i iskusnom podvi`niku,
ovaj mu odmah pomoè da takve zastra{uju}e pomisli izagna iz svoga srca. Predav{i sebe Gospodu, blaèni Georgije
ostade kod toga starca kao poslu{nik, i
uskoro primi od wega mona{ku shimu, i
dobi novo ime Grigorije. @ive}i od tada u pustiwi i hrane}i se samo biqem
Grigorije provede na tom mestu oko petnaest godina, podnose}i mnoga isku{ewa i napade od lukavih i odvratnih demona. Obu~en u silu vere i molitve i suza, i uz pomo} blagodati, prepodobni
Grigorije savlada sve nasrtaje demona, i
javi se kao pobednik nad wima. Posle toga on se opet seti svoga starca Agatona,
i donese odluku da se vrati natrag k wemu. Vrativ{i se i na{av{i prepodobnog Agatona, on se nastani u svojoj prvobitnoj keliji na brdu kraj manastira, i
tu nastavi svoje nad~ove~anske podvige.
I k wemu dolaàhu mnogi monasi i svetovwaci da se nasla|uju wegovim du{ekorisnim poukama. Po{to u to vreme obudove na Istoku episkopija zvana Asos,
klirici i monasi traàhu od Vaseqenskog Patrijarha i Sinoda da im na|u i
postave jednog dostojnog jerarha. U to
vreme desi se u Carigradu i ava Agaton,
koji poznava{e Patrijarha. On ispri~a
Patrujarhu i svetom Sinodu podvige
ovog blaènog Grigorija. Patrijarh i
car pismom pozva{e Grigorija da do|e u
Carigrad. Neznaju}i za{to ga zovu, prepodobni Grigorije do|e u prestonicu, i
bi rukopoloèn i protiv svoje voqe za
episkopa Asoskog u mitropoliji Efeskoj. Primiv{i na sebe arhipastirsko
breme, blaèni Grigorije udvostru~i

svoje podvige. No pored li~nih podviga
on ima|a{e i pastirske podvige bogosluèwa i propovedawe re~i Boìje.
Sve svoje brige on okrenu na starawe kako da privu~e du{e tvorewu zapovesti
Boìjih, i kako da ih prinese Bogu kao
`rtvu ~istu i besprekornu. Pri tome on
je, kao mudri pristav doma Bo`jeg, ponekad upotrebqavao strogost a ponekad
blagost. Napreduju}i tako u pastirstvovawu i rukovo|ewu stada Hristovog, sveti Grigorije ni tada ne ostade na miru od
lukavog mrziteqa svakog dobra - |avola.
Jer |avo podsta~e neke klirike iz wegove episkopije da ga oklevetaju kod Patrijarha i Sinoda. Ali Bog dade te ni
Patrijarh ni ostali arhijereji ne poverova{e tim klevetama. Me|utim, kada se
ovi klirici, dobiv{i opro{taj od prepodobnog Grigorija za svoj prvi greh, ponovo pobuni{e protiv wega i opet ga
stado{e klevetati kod Patrijarha i Sinoda, on sa u~enikom svojim Lavom jedne
no}i tajno napusti episkopiju i ~amcem
pre|e na ostrvo Tenedos, u Jegejskom Moru, i nastani se neko vreme u jednom tamo{wem manastiru. Tu on postriè u
mona{ku shimu svog u~enika Lava, dav{i
mu ime Leontije. Zatim pre|e na ostrvo
Mitilinu, gde poseti svoje selo i svoju
majku, pa se onda sa Leontijem udaqi na
obli`wu goru zvanu Prijant. @ele}i da
na tom pustom mestu podigne manastir, on
najpre pretrpe mnoga isku{ewa od demona i od okolnih qudi. Ali zatim dobi od
Boga blagodatnu pomo} i dar ~udotvorstva, te i obli`we qude obrati na dobro
i demone pobedi. Na toj gori on podiè
divnu crkvu Presvetoj Bogorodici. I
oko crkve sagradi kelije, te to mesto postade manastir. I mnogi monasi, slu{aju}i za podvige i svetost blaènog Grigorija, slego{e se u wegov manastir. Po{to poìve jo{ neko vreme i u~ini mnoga ~udesa, blaèni Grigorije se prestavi
u miru i otide ka Gospodu. Iz wegovog
groba pote~e izvor vode ìve i lekovite
na slavu Bo`ju i na spasewe mnogima.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
NE MALAKSAVAJ U PODVIGU
Ne dopusti srcu da se ponada da si
kona~no pobedio. Dokle god ne stane{ na sud Bo`ji, ne ~uje{ presudu i
ne sazna{ kakvo ti je mesto dodeqeno, sve dotle tvoja slu`ba Bogu nalazi se pod strahom, i u stawu nere{enom.
Dokle gode se ~ovek nalazi u telu,
ne sme da bude siguran i veruje u sebe. Jer ~ovek nije neizmenqiv. Zato
treba da prebiva u neprekidnom podvigu. Dokle god traje borba, dotle se
~ovek nalazi u strahu i trepetu. On
ne zna da li }e danas pobediti, ili
}e biti pobe|en; ne zna ni {ta ga sutra ~eka: da li pobede ili poraz.
Ne smatraj sebe da si umro za greh,
dokle god te vrag napada, bilo u snu
ili na javi... (ava Isaija).
Sve nauke i ve{tine imaju svoj
ciq i kraj... Tako i na{e podvi`ni{tvo ima svoj ciq i svoj kraj, radi
koga neumorno i sa zadovoqstvom
preduzimamo sve trudove.
Kraj na{eg podvi`ni{tva jeste
Carstvo Bo`je, a ciq - ~istota srca,
bez koje se ne moè dosti}i taj kraj.
Ka onom ciqu prikovan je na{ pogled i wemu treba da bude upravqeno
na{e stremqewe, kao po pravoj liniji, i ako nekad na{a misao malo
skrene od wega, odmah je treba ispravqati, kao po lewiru.
Tako u~i sveti Pavle, kad govori
onima koji su primili jaram Hristov: imate plod va{ u svetima, a
kraj - ìvot ve~ni (Rm. 6,22). Time
kao da je rekao: ciq je va{ - ~istota
srca, a kraj ìvot ve~ni. I {to god
moè da nas uputi tom ciqu, to jest
~istoti srca, tome treba da sledujemo svom snagom, a sve {to nas odvla~i od wega da izbegavamo, kao {tet-
10
no i pogibeqno. Jer radi ovog ciqa

mi sve podnosimo i ~ekamo. Radi wega se ostavqaju roditeqi, otaxbina,
poloàji, bogatstvo, uteha ovog sveta i sva zadovoqstva, to jest da bi se
o~uvala postojano ~istota srca... Radi ove ~istote se odlazi u pustiwu,
drè postovi, bdewa, trudovi, trpi
siroma{tvo i ostale dobrodeteqi
(Jovan Kasijan).
@IVITE DUHOM!
Kao {to je radi osveèwa vazduha, da bi ga
snabdeli ìvotvornim sastojcima potrebno, da
uvodimo u odaju spoqa{wi vazduh; isto tako i u
du{u - koja je kao vazduh {to se nalazi u odaji na{eg tela - treba pomo}u vere i qubavi provoditi
ìvotvorni dah ili struju Boànstvenoga Duha, i
tada }e se oni svaki put oìvqavati i dobiva}e
nove snage i qubav.
MOLITE SE
NEPRESTANO!
A kad se molite, ne govorite
mnogo, kao neznabo`ci; jer oni misle, da }e za mnoge re~i svoje biti
usli{eni (Mat. 6,7).
Obja{wavaju}i ove evan|elske
re~i sv. Zlatousti govori: Spasiteq ovde zabrawuje duge molitve, uostalom duge ne po vremenu trajawa,
ve} po mnoìni i duìni re~i (Beseda na Mat. deo ). To zna~i, ne treba misliti odstoja}u toliko i toliko bogosluèwa i o~ita}u toliko i
toliko molitava, i to je dosta, bi}u
prav pred Bogom. Ne, jer po re~i apostolovoj molite se bez prestanka
zna~i, budite vazda u molitvenom
raspoloèwu, to je ono {to vredi
pred Bogom!
O. Jovan
Kron{tatski
Uzrok du{evne zlo}e jeste samoqubqe. Samoqubqe, pak, jeste

teloqubqe (ili samosaàqewe).
Osobina slovesne sile jeste
pot~iwavawe (sebe) slovesnosti,
i pot~iwavawe i porobqavawe
(sebi) tela.
Sramno je da se slovesno pot~iwava beslovesnome, i da se misli
iskqu~ivo o podmirivawu bestidnih pohota.
Lukavo delo slovesne du{e jeste da ostavi svog Tvorca i da
oboàva telo.
Tebi je zapove|eno da ti telo
bude sluga, a ne da se protivprirodno stavi{ u ropstvo wegovim
uìvawima.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
JOVAN JOVANOVI] ZMAJ

(1833 - 1904)
Blagoslovqen od Sime Milutinovi}a jo{ u kolevci (Dabogda bio pesnik)
Zmaj je uistinu bio i ostao najve}i i najplodniji pesnik romantizma. Rodio se u
Novom Sadu, gde je zavr{io osnovnu i niè razrede gimnazije. Vi{e razrede zavr{io je u Hala{u i Poùnu. Posle zavr{ene gimnazije upisao se na prava u
Pe{ti, nastavio studirawe u Pragu, a
zavr{io u Be~u. Kao svr{eni pravnik
dobio je mesto podbele`nika u Novom
Sadu (1861). Bave}i se sve vi{e kwièvnim radom, dade ostavku na du`nost i pokrete list Javor. U to vreme se i oènio i spevao najboqe qubavne pesme:
\uli}i. Po~etkom 1863. godine bude
postavqen za nadzornika Tekelijanuma u
Pe{ti, gde se upisa na medicinu, da bi
bio {to vi{e samostalan, i iza|e kao
doktor medicine (1869. godine). Za to
vreme je ure|ivao i humoristi~ki list
Zmaj, po kome je i dobio popularan nadimak. Po svr{enoj medicini do|e u Novi Sad, gde se bavio lekarskom praksom,
a naro~ito kwièvno{}u. Iz Novog Sada pre|e u Pan~evo, gde pokrenu novi humoristi~ki list @iù. U Pan~evu mu
umre supruga Ruà, koju je onako lepo
opevao u \uli}ima, a ~ija je smrt sada
izazvala najlep{e lirske izlive u \uli}ima uveocima. Zbog smrti ène preseli se u Karlovce, a zatim u Futog za
op{tinskog lekara. U Futogu ga zadesi i
posledwa porodi~na àlost: umre mu i
posledwe dete Smiqa. Ostav{i Futog
ode u Novi Sad. U to vreme pada i proslava dvadesetpetogodi{wice kwièvnog rada. Iz Novoga Sada preseli se u
Sremsku Kamenicu kao op{tinski lekar. Tu je kupio ku}u (koja je poznata pod
imenom Zmajevac) lepo je uredio i ota-
da ma gde i{ao, uvek je u Kamenicu navra}ao. U vremenu ratova (1876 - 1878. god.)
Zmaj ure|uje u Novom Sadu Ilustrovanu ratnu Kroniku, a kao produètak
Zmaj napusti Beograd i ode u Zagreb, gde

je 13. juna proslavio tridesetogodi{wicu rada na kwièvnosti. Pri kraju ìvota opet se vratio svojoj dragoj Kamenici, gde je umro 1. juna 1904. godine, i tu
je sahrawen. Sahrana Zmajeva u Kamenici pretvorila se u veliku narodnu sve~anost. Predstavnici svih krajeva Srpstva, mnogi kulturni i javni radnici,
uzeli su u~e{}a u ovoj sve~anosti i time
odali posledwu po{tu, a i veliko priznawe, ovom zaslu`nom pesniku i Srbinu. Pored ostalih govora, nad prostom
rakom, celivaju}i zemqu iz we, odrào
je Janko Veselinovi} opro{tajni govor:
Be{e to takav potresan prizor da je
retko koje oko ostalo suvo (Branik N. Sad).
DRAGOCENOST
QUDSKE DU[E
{aqivog dela te Kronike, ponikao je

tre}i humoristi~ki list Starmali
(izlazio od 1878 - 1889. god.). Uskoro se
primi za dramaturga Narodnog pozori{ta u Beogradu, ali po{to ga je ta du`nost spre~avala da radi na kwièvnosti i lekarskoj praksi, dade ostavku i
ode u Be~. Tu je pokrenuo list Neven
(1881. god.) koji je, kasnije u Novom Sadu,
Beogradu i Zagrebu, izlazio preko dvadeset godina i na kome je Zmaj radio do
smrti. Iz Be~a je opet do{ao u Beograd,
gde je primio priznawe Narodne skup{tine u vidu godi{we pomo}i od 4000
dukata (1892. god.). S jeseni 1898. godine
Udubi se u umnu su{tinu du{e

i to ne tek olako, povr{no. Besmrtno du{a je dragoceni sasud.
Vidi kako su veliki nebo i zemqa, pa ipak Bog ne pokazuje toliku qubav prema wima, kao i
prema tebi. Pogledaj na svoje blagorodnosti i dostojanstvo, jer nije poslao an|ele nego je sam Gospod do{ao da se zauzme za tebe, da
podigne poginulog, izranavqenog, da ti povrati prvobitni lik
~istog Adama. Sam Bog do{ao je
da da Sebe za tebe i da te izbavi
od smrti. Stani ~vrsto i predstavi sebi kakvo je to starawe o tebi.
11
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
TRI ISPOSNIKA
A kad se molite, ne govorite
mnogo, kao neznabo{ci; jer oni misle da }e za mnoge rije~i svoje biti
usli{eni. Vi dakle ne budite kao
oni; jer zna Otac va{ {ta vam treba prije molitve va{e. (Mt. 6, 7-8).
Vladika iz grada Arhangelska putovao je brodom u Solovecki. Tim
istim brodom putovali su bogomoqci bo`jim ugodnicima. Vetar je bio
povoqan, vreme vedro, nije bilo talasa. Bogomoqci - od kojih su neki
leàli, neki jeli, neki sedeli u grupicama - razgovarali su jedan s drugim. I vladika je iza{ao na palubu,
{etao je tamo - amo po mostu. Do|e
vladika do pramca, vidi, okupila se
grupica qudi. Omawi ~ovek pokazivao je ne{to rukom prema moru i govorio, a qudi su slu{ali. Vladika
zastade, pogleda tamo kud je pokazivao ôvek: ni{ta se nije videlo, samo se more presijavalo na suncu.
Pri|e bliè i stade slu{ati. Opazi ~ovek vladiku, skide kapu i u}uta.
I ostali opazi{e vladiku i poskida{e kape u znak po{tovawa. - Ne
snebivajte se, bra}o - re~e vladika, i ja sam pri{ao da ~ujem {ta pri~a
ovaj ~estiti ~ovek. - Ta eto pri~a
nam ribar o isposnicima - re~e jedan
odva`niji trgovac. - O kakvim isposnicima? - Upita vladika, do|e do
ograde palube i sede na sanduk.- Ispri~aj da i ja ~ujem. {ta si pokazivao? - Ma eno nazire se ostrvce - re~e ~ovek i pokaza napred na desnu
stranu.- Na onom ostvcetu ìve isposnici, spasavaju svoje du{e. - Gde
je ostrvce? - Upita vladika. - Budite
tako qubazni i gledajte u pravcu moje ruke. Vidite obla~i}, malo ulevo
od wega dole vidi se kao neka pruga.
Vladika je gledao, gledao, mre{kala
se voda na suncu, ali wegove neprivikle o~i nisu mogle ni{ta da vide.-
12
Ne vidim - re~e.- Pa kakvi to isposnici ìve na tom ostrvcetu?

- Bo`ji qudi - odgovori seqak.
- Odavno sam ~uo za qih, ali mi se
nije pruìla prilika da ih vidim,
tek sam ih pro{le godine video. I
ribar nastavi da pri~a kako je bio
krenuo da lovi ribu, kako ga je struja
odnela do tog ostrva i nije znao gde
se nalazi. Ujutru je krenuo da izvidi
tako star, u pohabanom kaftanu, {iroka seda poùtela brada, a ~ovek

jak: prevrnu moj ~amac kao ~abar, ne
stigoh ni da mu pomognem - a i on je
isto tako ozaren. A tre}i je visok,
brada mu do kolena i bela kao sneg, a
on smrknut, obrve mu se nadnele nad
o~i i na sebi nema ni~eg,samo je opasan rogoìnom. - O ~emu si razgovarao s wima? - upita vladika.
gde se nalazi, nai{ao na zemunicu i

ugledao kraj zemunice jednog isposnika, a zatim su se pojavila jo{ dvojica; nahranila su ga i osu{ili mu
odelo i pomogli mu da popravi ~amac. - Kako izgledaju? - upita vladika. - Jedan je malecak, poguren, u dubokoj starosti, u ove{taloj rizi, bi}e da ima preko sto godina, seda brada po~ela ve} da se liwa, i neprestano se osmehuje i ozaren je kao an|eo
nebeski. Drugi je vi{i rastom, isto
- Mahom su }utke radili, malo su

razgovarali jedan s drugim. Pogleda
li jedan, onaj drugi ve} razume. Stadoh pripitivati visokog, ìve li
odavno ovde. Namr{ti se on, promrmqa ne{to kao da se quti, a onaj
omaleni starac odmah ga uhvati za
ruku, osmehnu se - i visoki se smiri.
Starina samo re~e -spasi nas- i
osmehnu se. Dok je seqak govorio,
brod se sve vi{e pribliàvao ostrvu.- Evo, sada se savsim dobro vidi -
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
re~e trgovac.- Budite tako qubazni

i pogledajte, va{e preosve{tenstvo
- re~e on pokazuju}i. Vladika se zagleda. I zaista, ugleda crnu prugu ostrvce. Gledao je vladika, gledao,
pa krenu s pramca prema krmi, do|e
do krmara.- Kakvo se to ostrvce veli
- vidi tamo? - Nekakvo bezimeno.
Mnogo ih je tu. - Je li ta~no - veli da tamo starci @ive isposni~kim
ìvotom?- Pri~a se, va{e preosve{tenstvo, ali ja ne znam je li to
istina. Ribari su ih, vele, videli.
Ali, bogme, oni i naprazno blebe}u.
- @eleo bih da se iskrcam na ostrvo
da vidim isposnike - re~e vladika.Moè li se to ikako?- Brodom se ne
moè pri}i - re~e krmar. - âmcem
bi se moglo, ali treba pitati kapetana. Pozva{e kapetana. - @eleo
bih da vidim te isposnike - re~e vladika.- Da li biste mogli da me prebacite? Kapetan ga stade odvra}ati.Svakako da bismo mogli, ali }emo se
dugo zadràti, i, ako mi je dopu{teno da primetim va{em preosve{tenstvu, nemate ih ra{ta videti. Qudi
su mi pri~ali da su ti starci koji tamo @ive uàsno glupi, ni{ta ne
shvataju i ni{ta ne umeju ni da kaù,
kao kakve morske ribe. - Ali ja bih
da ih vidim - re~e vladika.- Plati}u
vam za trud, odvezite me. Drugog izlaza nije bilo, kapetan izdade naredbu, mornari upravi{e jedra na
drugu stranu. Krmar okrenu brod, zaplovi{e prema ostrvu. Izneso{e
vladiki stolicu na pramac. On sede
i zagleda se. Svi se qudi okupi{e na
pramcu, svi gledahu prema ostrvu. I
oni koji su imali o{triji vid, ve} su
videli stene na ostrvu i pokazivali
zemunicu. A jedan je ~ak razaznao i
tri isposnika. Iznese kapetan dvogled, pogleda kroz wega, pruì ga
vladici. Zaista - veli - tamo na
obali, desno od velike stene, stoje
tri ~oveka. Pogleda vladika kroz
dvogled, upravi ga na tu stranu,
stvarno, stoje trojica: jedan visok,
drugi mawi, a tre}i sasvim mali;
stoje na obali, drè se za ruke. Kape-
tan pri|e vladici.- Ovde, va{e preosve{tenstvo, brod mora da stane.

Ako vam je po voqi, izvolite se
odavde prebaciti âmcem, a mi }emo
se usidriti. Istog ~asa odmota{e
uè, obori{e sidro, spusti{e jedra
- brod se trè, zaquqa. Spusti{e
~amac, usko~i{e vesla~i, a vladika
si|e niz lestvice. Ukrca se vladika
u ~amac, sede na klupicu, prihvati-
{e se mornari vesala, zaplovi{e

prema ostrvu. Doplovi{e u tren oka.
Vide, stoje tri isposnika: visoki go, opasan rogoìnom, mawi - u pohabanom kaftanu, i pogrbqeni starac
- u staroj rizi; stoje sva trojica, drè se za ruke. Pristado{e vesla~i
uz obalu, ~akqom privuko{e ~amac
obali. Iza|e vladika. Pokloni{e
mu se isposnici, on ih blagoslovi, a
oni mu se jo{ dubqe poklono{e. I
vladika im po~e govoriti. - Slu{ao
sam - veli - da vi, boìji starci, vo-
dite ovde isposni~ki ìvot, molite

se za qude Hristu-Bogu, a ja sam eto,
po milosti Boìjoj, nedostojni sluga Hristov, kome je naloèno da se
stara o wegovom krotkom stadu; te
sam èleo da i vas, sluge Boìje, vidim i da vas, ako mogu pou~im. Isposnici }ute, osmehuju se, pogledaju jedan drugog. - Recite mi kako vodite
isposni~ki ìvot i kako sluìte
Bogu - re~e vladika. Uzdahnu sredwi
isposnik i pogleda u najstarijeg, u
starinu; namr{ti se visoki isposnik i pogleda u najstarijeg, u starinu. I osmehnu se najstariji, starina
i re~e: Ne znamo mi, slugo Boìji,
sluìti Bogu, samo sebi sluìmo,
sebe hranimo. - Kako se vi molite
Bogu? - upita vladika. I starina re~e: Ovako se molimo: Trojica vas,
trojicu nas spasite. I samo {to
starina isposnik to re~e, sva tri isposnka podigo{e o~i prema nebu i
sva trojica reko{e: Trojica vas,
trojicu nas spasite! Nasmeja se vladika i re~e: - To ste vi ~uli za svetu
Trojicu, ali se ne molite kako vaqa.
Dopali ste mi se, boìji starci, vidim da èlite ugoditi Bogu, ali ne
znate kako da mu sluìte. Ne treba
se tako moliti, ve} me slu{ajte, nau~i}u vas. Ne}u vas u~iti po svom naho|ewu, ve} }u vas nau~iti iz Svetog
pisma, onako kako je Bog naloìo
svim qudima da mu se mole. I po~e
vladika isposnicima tuma~iti kako
je Bog otkrio sebe qudima: protuma~i im za Boga Oca, Boga Sina i Boga
Duha Svetoga i re~e: - Bog Sin je si{ao na zemqu da spase qude i nau~io
je sve kako da se mole. Slu{ajte i govorite za mnom. I stade im vladika
govoriti: O~e na{. I ponovi jedan isposnik: O~e na{, ponovi
drugi: O~e na{, ponovi tre}i:
O~e na{. - Iè jesi na nebesjeh.
Ali se smete sredwi isposnik, ne re~e ta~no; ne izgovori dobro ni visoko, goli, usta su mu bila obrasla brkovima te nije mogao izgovarati ~isto; nerazgovetno promrmqa i najstariji bezumi isposnik. Vladika
13
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ponovi jo{ jednom, i isposnici ponovi{e jo{ jednom. I sede vladika

na kamen, i isposnici stado{e kraj
wega, i gledahu mu u usta, i ponavqahu za wim, dok im je govorio. I sve do
ve~eri zadrà se vladika s wima; i
deset i dvadeset, i sto puta ponavqao je jednu re~, i isposnici su ponavqali za wim. Oni su gre{ili, on
ih je popravqao i nagonio ih da ponovo ponavqaju iz po~etka. I ne napusti vladika isposnike sve dok nisu nau~ili molitvu gospodwu. O~ita{e je oni ponavqaju}i za wim i
o~ita{e je i sami. Najpre je nau~io
sredwi starac i izgovorio celu. I
vladika je traìo da je jo{ jedanput
i jo{ jedanput kaè, i on ponovi jo{
jednom, i druga dvojica su ponovila
celu molitvu. Ve{ je po~elo da se
smrkava, mesec se stade pomaqati
iza mora, kad vladika ustade da krene na brod. Oprosti se vladika od isposnika, oni pado{e pred wim na kolena. On ih podiè i redom ih izqubi, naloì im da se mole kako ih je
nau~io, sede u ~amac i zaplovi{e
prema brodu. I plovio je vladika
prema brodu, slu{ao je kako isposnici u tri glasa glasno ponavqaju
molitvu gospodwu. Stado{e se primicati brodu, nisu vi{e ~uli glasove isposnika, ve} su ih samo videli
pri mese~ini: stoje na obali, na
onom istom mestu, tri isposnika anaj mawi u sredini, a visoki sa desne, a sredwi sa leve strane. Doveze
se vladika do broda, popo se na palubu, digo{e sidro, razape{e jedra, vetar ih nape, pokrenu brod i oni zaplovi{e. Do|e vladika na krmu, sede
tamo i jednako gleda{e prema ostrvcetu. Isposnici su se u po~etku videli, zatim su i{~ezli iz vida, naziralo se samo ostrvce, zatim je i
ostvce i{~ezlo, samo je more treperilo pri odsjaju meseca. Bogomoqci
lego{e da spavaju i na palubi se sve
primiri. Vladici se, me|utim nije
spavalo, sedeo je sam na krmi, gledao
more, tamo gde je i{~ezlo ostrvce i
razmi{qao o dobrim isposnicima.
14
Mislio je na to kako su se oni radovali {to ih je nau~io molitvi, i zahvaqivao je Bogu za to {to ga je uputio da pomogne boìjim isposnicima, da ih nau~i boìjoj re~i. Sedeo
je tako vladika, razmi{qao, gledao
more, gledao u onom pravcu gde je
i{~ezlo ostvce. I svetluca mu ne{to pred o~ima - âs ovde, ~as onde
O Onome ko je po prirodi dobar,

dobro umuj, i o svakom ~oveku pomi{qaj dobro.
Na Dan suda }emo dati odgovor
pred Bogom ya re~i, dela i pomisli.
Naviknutost na vrlinu ili zlo nagoni nas da govorimo i ~inimo dobro
ili zlo.
svetluca svetlost na talasima. Najednom opazi, blista se i belasa ne{to u snopu mese~ine: belasa se ili
galeb ili jedro na ~amcu. Zagleda se
vladika. ~amac - pomisli - na jedrima juri za nama. Brzo }e nas sti}i.
Bio je daleko, daleko, a sada se ve}
vidi sasvim blizu. Ali, da je ~amac
nije ~amac, na jedro ne li~i. A ne{to juri za nama i sustiè nas. I
vladika nikako da razazna {ta je to:
da je ~amac nije ~amac, da je ptica nije ptica, da je riba nije riba. Na ~oveka li~i, prili~o je veliko, ali otkud ~ovek na sred mora. Ustade vladika, pri|e krmaru: - Pogledaj - veli
- [ta je to? - {ta je to, ro|eni moj?
{ta je to? - upita vladika, a ve} i
sam vidi, jure po moru isposnici, bele se i belasaju wihove sede brade, i
kao da stoje, pribliàvaju se brodu.
Obrnu se krmar, prepade se, ostavi
kormilo i povika prodornim glasom: - Gospode! isposnici jure za nama po moru, kao da idu po zemqi! û{e qudi, ustado{e, pojuri{e svi
prema krmi. Svi vide{e: jure isposnici, drè se za ruke - oba krajwa
ma{u rukom, daju im znak da stanu.
Sva trojica jure po vodi kao po suvom a ne mi~u nogama. Ne stigo{e
mornari da zaustave brod, a isposnici ve} stigo{e, pri|o{e uz sam bok
broda podigo{e glave i progovori{e u jedan glas: - Zaboravili smo,
slugo boìja, zaboravili smo tvoj
nauk! Dok smo ponavqali - pamtili
smo, samo {to smo prestali da ponavqamo, proma~e nam jedna re~ - zaboravismo, sve se raspr{i. Sve smo zaboravili, nau~i nas opet. Prekrsti
se vladika, naè se prema isposnicima i re~e: - Usli{i}e Bog va{u
molitvu, starci boìji. Nemam vas
ra{ta u~iti. Molite se za nas, gre{ne! I vladika se pokloni isposnicima do zemqe. I zastado{e isposnici, okrenu{e se, krenu{e morem
natrag. Sve do jutra videla se svetlost na onoj strani kuda su oti{li.
L. T.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
PORODI^NE DU@NOSTI
BRAK I PORODICA
Po~etak i osnov dru{tvenog ìvota
je u porodici, a wen pak osnov leì u
braku. Brak je Bogom blagoslovena veza
izme|u muà i ène, i od samog po~etka
on je bio ne samo prirodni, nego i moralni odnos supruga. Bog je blagoslovio
brak jo{ u raju, a Isus Hristos, izjedna~iv{i muà i ènu u pravima, podigao je
brak na stepen tajne i uporedio ga sa
Svojim odnosom prema crkvi. Brak je samo onda blagosloven, kad ga crkva osveti
i blagoslovi, a ova opet blagosiqa brak
samo onda kad je on prirodan i zakonit i
zakqu~en dragovoqno, iz qubavi, a ne
prinudom ili pod morawem. Neprirodan
je brak kad vrlo star ~ovek uzima mladu
ènu, i obratno, a nezakonit kad su supruzi u srodstvu, kad su bolesni du{evno
itd. Vanbra~ni ìvot protivan je Boànskim i qudskim zakonima. U starom
zavetu se kaè: Ne ~ini prequbu (sedma zapovest).
Iako je brak Bogom blagosloven radi
podizawa i umnoàvawa roda qudskog,
opet zato svi ne moraju da stupe u brak.
Ima qudi koji, iz prevelike èqe da
boqe posluè Bogu i bli`wima, ne stupaju u brak i daju zavet devi~anstva (monasi i monahiwe). Taj je zavet tako|e
Bog blagoslovio, i oni koji ga daju dobi}e veliku nagradu na nebesima (Apok.
14,1-5). Ali u Svetom pismu pi{e da se
svi ne mogu odre}i braka, nego oni kojima je to dano. Ko moè primiti, neka
primi (Mat. 19,12).
Supruzi sa svojom decom ~ine porodicu, a ujediwewe porodice ~ine dru{tva
i dràve.
Pre nego {to ~ovek postane ~lan dru{tva i dràve i pre nego {to dobije pravo gra|anskog ìvota, on treba da pora-
ste i da se vaspita za gra|anski ìvot.

To vaspitawe dobija on u porodici od
svojih roditeqa, a docnije od u~iteqa.
Porodica polaè osnove za red i poredak u grazanskom ìvotu.
Kao {to ~lanovi porodice imaju razna prava, vr{e razne du`nosti i stoje u
raznim odnosima me|u sobom (jedni su
stariji i zapovedaju, drugi su mla|i i
slu{aju), takvo je isto ure|ewe i poredak u gra|anskom i dràvnom ìvotu. U
porodici se vaspitavaju i dobri i pobo`ni ~lanovi crkve i poslu{ni gra|ani
dràve. Qubav prema porodici i porodi~nom ogwi{tu {iri se do qubavi prema otaybini, do gotovosti da se prinesu
najve}e `rtve, pa i sam ìvot, za Boga i
za zakon, za roditeqe, ènu i decu, bra}u
i za sve ~lanove svoje dràve. Ako se
~lanovi jedne porodice nau~e u woj svemu {to je dobro i uzvi{eno, oni }e i kao
~lanovi dru{tva biti dobri i na svome
mestu.
O VERI
ôvek moè vr{iti svoje du`nosti
prema Bogu samo ako veruje u Boga. To
zna~i da je vera prva i najglavnija ~ove~ja du`nost prema Bogu.
Po re~ima apostola Pavla: Vera je
tvrdo uzdawe u ono ~emu se nadamo, dokaz
za stvari koje se ne mogu videti (Jevr.
11,1). Drugim re~ima, verovati zna~i dràti za istinu sve ono {to nam je Bog objavio, i ~emu nas crkva u~i da je od Boga
objavqeno.
Vera se razlikuje od znawa ne po istinitosti samih verskih predmeta - predmeti verski istiniti su kao i predmeti
znawa, - ve} po postanku i po na~inu poznawa. Vera poti~e iz dubine na{eg bi}a i obuzima sve sile na{e du{e: razum,
voqu i ose}awa, a znawe se zadobija spoqa{wim utiscima i razumom. Znawe je
samo stvar razuma, a vera - i razuma, i srca, i voqe. Stoga vera je vrlina, jer tu
~ovek slobodno priznaje bi}e nevidqivoga Boga i istinitost svega saop{tenog u otkrivewu. Znawe nema karakter
vrline, jer se ono name}e ~oveku bez obzira na wegovu voqu.
Neke verske istine mogu se shvatiti
razumom; a neke ostaju tajne. Ali i mnoge
stvari i pojave u vidqivoj ograni~enoj
prirodi tako|e su tajna.
Vera je svakom ~oveku za spasewe potrebna. U Svetom pismu pi{e: Bez vere
nije mogu}e ugoditi Bogu (Jevr. 11,6).
Na drugom mestu stoji: Koji uzveruje i
pokrsti se, spa{}e se, a ko ne veruje osudi}e se (Mark. 16,16).
Vera zadovoqava sve prave i vi{e potrebne ~ove~je:
Vera obja{wava, u~vr{}uje i dopuwuje razum.
Vera hrabri i potsti~e na{u voqu na
dobro.
Vera oplemewuje na{a ose}awa, ona
nas u sre}i i zadovoqstvu uspokojava, a u
bedi i nevoqi te{i i krepi.
Vera uslovqava moralni i dru{tveni
ìvot i napredak, jer moral dobija svoju
snagu i mo} tek od vere.
15
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
OSOBINE VERE
Pravoslavna hri{}anska vera treba
da se odlikuje ovim osobinama:
Pravoslavni hri{}anin treba da
iskreno veruje u celokupno Bo`je otkrivewe koje se nalazi u izvornim kwigama hri{}}anske vere: u Svetom pismu
i Svetom predawu, u ono {to pravoslavna crkva nalaè da verujemo. Takva vera
je op{ta i prava.
Svaki pravoslavni hri{}anin duàn
je da veruje onako kako u~i pravoslavna
crkva. Tada je vera ~ista.
Vera treba da je stalna. Stalnost vere je u tome, {to ~oveka ne moè ni{ta
pokolebati u wegovom verskom uverewu,
ni sumwa, ni korist, ni strah, ni sama
smrt.
Vera treba da bude ìva. Pravoslavni hri{}anin treba ne samo da ispoveda
svoju veru mislima i re~imas, nego da je
i primewuje u ìvotu i radu. Pravoslavna hri{}anska etika traì da se vera
pokazuje u dobrim delima. Vera nema
vrednosti, ako se ne pokazuje u dobrim
delima, ona je bez dobrih dela mrtva.
Isus Hristos kaè: Ne}e svaki koji mi
govori: gospode, Gospode, u}i u carstvo
nebesko, no koji ~ini po voqi Oca mojega koji je na nebesima (Mat. 7,21). Apostol Jakov kaè: Kao {to je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dobrih dela
mrtva (Jak. 2,26).
Gresi protiv vere. - 1) Neverovawe u
Boga ili ateizam je gledi{te po kome
~ovek uop{te ne priznaje Boga i verske
istine, iako je imao prilike da se s verom upozna.
Ateizam je izuzetna pojava u qudskom
rodu. On se javqa kao posledica povr{nog obrazovawa ili r|avog vaspitawa.
Ateisti nisu ni neuki, ni visoko u~eni
qudi, ve} povr{no obrazovani. Najve}i
16
su nau~nici bili religiozni qudi: Kepler, Wutn, Amper, Kant i dr. Veliki
filozof Bakon Verulamski kaè da povr{no znawe odvra}a ~oveka od Boga, a
svestrano znawe privla~i qude Bogu.
Ne vredi pak ni uzimati u obzir nemoralne qude koji odri~u Boga da bi se
oslobodili svojih du`nosti ili straha
od kazne za svoja nedela.
Neverovawe i izopa~eno verovawe u
Boga postoji i pod drugim nazivima. Pozitivizam je verovawe samo u ono {to se
~ulima moè poznati. Materijalizam je
verovawe da Bog ne postoji, nego samo
materija iz koje je sve proizi{lo. Deizam je verovawe da postoji li~ni Bog,
Tvorac sveta, ali da je on po stvorewu
ostavio svet samom i o wemu ne promi{qa. Panteizam je verovawe da li~ni
Bog ne postoji, nego da je Bog i svet ili
priroda jedno isto.
Ravnodu{nost prema veri ili indiferentizam je greh prema veri u koji padaju ~e{}e {kolovani qudi. Indiferentizam moè biti najpre teortiski,
kad se smatra da su sve vere, osobito hri{}anske, podjednako spasonosne i istinite. To nikako ne moè biti, istina je
samo jedna. Apostol Pavle kaè: Ako i
mi, ili an|eo s neba javi vam jevan|eqe
druk~ije, nego {to vam javismo, proklet
da bude! (Gal. 1,8).
Prakti~ni indiferentizam postoji
kod qudi koji su nemarni i ravnodu{ni
prema verskim istinama. Oni slabo mare za pitawa o veri i za verske propise,
i samo se po imenu ubrajaju u verne.
Indiferentizam lako prelazi u ateizam.
Sumwa ili kolebawe u veri ili skeptizam je greh onih koji pripadaju veri,
ali u mnoge verske istine sumwaju. Ta-
kve qude Sveto pismo pore|uje s morskim valima koje vetrovi podiù i razme}u (Jak. 1,6). Taj je greh utoliko opasniji {to posle wega lako moè nastupiti potpuno neverovawe. Naro~ito je
za osudu onaj koji sumwa o veri, jer je nije dobro upoznao.
Mnogobo{tvo je greh, kad se mesto u
jednog istinitog Boga veruje u mnoge la`ne bogove.
Jeres je verska zabluda i uporno ostajawe u woj, to je upravo gaèwe verskih
dogmata koje je crkva priznala i utvrdila.
Praznoverica je greh koji se nalazi
~esto kod neprosve}enih qudi. Praznoverica se sastoji u verovawu da neke
obi~ne stvari i qudi imaju natprirodnu
mo} i boànsku silu. Veruju}i tako, praznoverci se pre obra}aju tim stvarima
nego svemogu}em Bogu. Praznoverci su i
oni koji Boga po{tuju samo spoqa{wim
na~inom, a srce im je daleko od Boga.
Isus Hristos kaè: Ovi qudi pribliùju se k meni ustima svojim, i usnama
po{tuju me, a srce wihovo daleko stoji
od mene; no uzalud me po{tuju (Mat.
15,8).
Ima raznih vidova praznoverstva ili
sujeverja: vra~awe, ~ini, izazivawe duhova (spiritizam), verovawe u ve{tice,
vampire i sli~ne stvari, potom praznovawe nekih dana koje crkva nije propisala.
Napu{tawe istinite vere zbog straha od qudi ili kakve svetske koristi biva u slu~ajevima, na sre}u retkim, kad se
napusti svoja vera iz ra~una, {to jako
uniàva dostojanstvo ~oveka i vre|a Boga.
I. V.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
NEKAD I SAD
Okupiran savremenim tempom ìvota, savremeni ~ovek je zapostavio neke
od svojih osnovnih du`nosti. Dok je nekada bio ideal porodi~ni standard,
brojna deca okupqena oko doma}eg ogwi{ta, koja su odgajana pod blagotvornim
dejstvom porodi~ne topline i religijske svetlosti, danas, otu|ena porodica,
stremi ìvotnom standardu koji se odraàva u divno oblikovanim i bqe{tavim
proizvodima tehnike koji su postali merilo dru{tvenog prestià. Na{i preci
sve svoje vreme i ume{nost poklawali
su deci. Nedeqom i praznikom, ozareni
svetlo{}u kandila pred slavskom ikonom, i{li su svi u hram izvornoj svetlosti, Hristu, gde je du{a uzrastala i prerastala i telo, i hram, i porodicu, i stapala se sa ve~nim duhom preko koga su se
qudi zbliàvali, upoznavali i voleli.
Na{i savremenici, svo svoje vreme i
znawe upotrebqavaju u trci za dinarom,
li~nom zabavom, za standardom. Deda i
baba smetaju i staro{}u, i zaostalo{}u
i bole{}u. Mati i otac na poslu, a dete
kao krhka biqka u podrumu, ili upla{ena pti~ica u krletki, raste bez toplote
i svetlosti. Roditeqi su ne samo umirili svoju savest, ve} su i ponosni, jer im
dete ima takve igra~ke kakve nije videla
ni Alisa u zemqi ~uda, ima takvu hranu i
poslestice kakvu dedovi ni o Blagdanu
nisu imali takvo odelo kakvo su oni samo u ma{ti prièqkivali. Bez nu`ne
bratsko - sestrinske qubavi, sa hladnom
tehni~ko - urbanom roditeqskom qubavqu, dete je okrenuto sebi, svom nepoznatom, siroma{nom svetu i raste ne samo
sa egocentri~nim navikama, ve} bez korena, na povr{ini ìvota, tako da ga i
najmawa nepogoda kr{i i lomi. Tehni~ka zgrada ~ove~anstva, sa atomskom
bombom na vrhu, nazire se ve} kao savre-
mena vavilonska kula koja preti da pomete razum qudi ni{ta mawe tragi~no
nego nekada u biblijsko vreme. Nekada su
deca rasla i vaspitavala se po osve{tanim pravilima pro{losti, koja je negovala i ~uvala porodica, {kola i crkva.
Sada mala du{a s pravom ostaje zbuwena
pred onim {to vidi u porodici, ~uje u
{koli, a doìvi u crkvi. Kome }e se privoleti carstvu? Naj~e{}e ni jednom, jer
mnoge protivure~nosti progone ~oveka
u nastojawu da na|e sopstveni put
afirmacije! A ti putevi ~esto vode na
ju ni odrasli ne mogu da svare. Najsvetije ose}awe stida, koje je svojstveno samo

~oveku, polako nestaje pod navalom golotiwe svake vrste (da bi trovawe, pored upotrebe droga, bilo kompletno) i
do te mere izopa~ava nevinost detiwu da
mu ne}e mo}i da pomognu ni svi psihijatri sveta. Tako nekada, ovako sada ...! A
od tog nekada do ovog sada nema mnogo vi{e od tridesetak godina. Te nagle
promene donose sobom velike potrese
kako kod pojedinaca, tako i kod grupe.
Dvanaesti je ~as da to pitawe uzmu u svoje ruke kompetentni: teolozi, pedagozi,
psiholozi, sociolozi, da se wime ozbiqno pozabave i prona|u najsigurnije puteve savremenog vaspitawa. Ne zaboravimo da svako vreme ima svojih te{ko}a i
da je veli~ina odraslih da ga shvate i
pot~ine sebi, kako bi bilo {to mawe
{tete i za pojedinca i za dru{tvo.
Pripremila
Teodora Paji}
DU[A BEZ BOGA

ISTO JE [TO I
DOM BEZ DOMA]INA
bespu}a sutra{wice! Koliko ju~e deca
su rasla i ulazila u ìvot odraslih u
etapama, uìvaju}i blagodeti i radosti
detiwstva, ~ari mladosti i sitosti zrelog doba. A danas! Iz detiwstva se direktno ulazi u sva znawa i tabue odraslih sa svim posledicama koje takvi skokovi sobom donose. Pod vidom naprednih
nazora (a u stvari iz komercijalnih razloga) oduzima se deci detiwstvo i daje
im se, ne mleko, ve} naj~vr{}a hrana ko-
Kao {to je dom u kome prisustvuje

gospodar pun name{taja, ukrasa i lepota, tako je i du{a koja u sebi ima
Gospoda svoga i u kojoj On stanuje, ispuwena svakim ukrasima i lepotama...
Ali te{ko ku}i ~iji je gospodar odsutan, jer se ona zapu{ta i opusti i
postaje puna svake ne~istote i neurednosti... Te{ko du{i koja ne ustane
posle svoga pada i koja u sebi ima zle
u~iteqe i savetnike, koji ju ube|uju i
prisiqavaju da ìvi u neprijateqstvu sa wenim ènikom Hristom.
17
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
VERUJEM GOSPODE
Verujem Gospode da postoji{, i da
misli{ na du{e na{e i du{e na{ih
umrlih predaka i da nas nisi napustio. Verujem i da ~uje{ jecaje i pla~
dece Tvoje i negde duboko u du{i svojoj ose}am prisustvo Tvoje, i da ne
da{ ono {to je vredno da propadne,
nego vaskrsava{ i daruje{ ìvot.
Verujem i da nas nisi napustio ~ak i
kad nam je najteè bilo, da nam vra}a{ osmeh na lica, da si nam udahnuo
ìvot, da nam daruje{ qubav. Gre{ni jesmo pred Tobom Gospode, ali je
velika qubav Tvoja i srce Tvoje. Verujem Gospode da si ve~an, da si na{a
bi}a stvorio sa takvom lepotom i da
treba takvi da budemo i da ostanemo,
grehovima svojim da ne prqamo du{u
svoju. Blagodarimo Tebi Hriste Boè koji si nas udostojio ovolike pobede, koji si molitvom Presvete,
Preblagoslovene slavne vladi~ice
Bogorodice i majke Tvoje darovao
milost i dar Boìji mnogostradalnom i mnogogre{nom rodu srpskom, i
pokazao kolika je qubav i milost
Tvoja. Koliko je samo suza poteklo
niz obraz i kakva radost u srcima
svih nas, u jednom trenu su se objedinile i pro{lost, i sada{wost i budu}nost. Ni{ta Gospode bez voqe
Tvoje i bez milosti Tvoje ne moèmo
da tvorimo. Da si bio, ostao i bi}e{
osnov postojawa sveta i nas kao bi}a.
Gledao si na na{a srca koja su te nedostojna bila dugo godina, a onog trenutka kada smo Te se setili i zavapili molitvama, i suzama natopili zemqu, i istinu svoju krvqu pla}ali,
setio si se Gospode nas i usli{io molitve Majke Tvoje Presvete, Preblagoslovene i na{e slavne Vladi~ice
Marije Djeve, Molitvama na{ih Sve-
18
tih Otaca, i slavnih Svetih sve{tenomu~enika, mu~enika i stradalnika, molitvenika, duhovnih Otaca i
svih onih koji su ti se usrdno molili
za svoj rod, i koji su vi{e zaslu`ni
pred Tobom Gospode negoli {to smo
to mi. Oni koji se ni~im nisu uzdigli
Onaj ko je svoj um izbavio od qubqewa i milovawa tela, @ivotvornim

Duhom je umrtvio dela telesna (Rm.
8,13).
Nemoj misliti da }e{ se osloboditi od sklonosti ka telesnom ukoliko
se tvoj um jo{ bavi onim {to je svojstveno telu.
pred rodom svojim srpskim, nego su

istinski ispovedali ~vrstu i nepokolebqivu veru u Tebe, Gospode ostavqaju}i svom rodu u amanet odbraniti veru pravoslavnu i srcem i du{om
i umom i telom svojim.
Branislav Savi}
O DOMA]OJ
MOLITVI
Kada se moli{, u|i u klijet svoju, i
zatvoriv{i vrata svoja, pomoli se Ocu
svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji
vidi tajno, uzvrati}e tebi javno (Matej,
6, 6). Kada ~ujete ove re~i Spasiteqa na{eg Isusa Hrista, kojima nam On zapoveda da se molimo u tajnosti, dakle, u na{im domovima, ne pomislite, bra}o, da
je mogu}e da se ne ide u crkvu, kada se ve}
molitva obavqa kod ku}e. Gospod na{ je
imao razlog da tako govori, a to je bilo
zbog fariseja, koji su se molili da bi ih
qudi videli i da bi pred wima izgledali
blago~estivi i pravedni. Crkveno bogosluèwe i zajedni~ka molitva imaju posebno, vi{e dostojanstvo i ne mogu biti
zameweni nijednom drugom molitvom, pa
bi zato bilo nepravilno i pogubno ostaviti crkvu i ne u~estvovati u zajedni~kom bogosluèwu i molitvi. Tako
isto, Hri{}anin ne moè da ostavi ni
molitvu u svome domu. Pored molitve u
crkvi, on je duàn da se moli i kod ku}e.
Takvu molitvu traì od nas Gospod na{
Isus Hristos kada kaè: Kada se moli{,
u|i u klijet svoju, i zatvoriv{i vrata
svoja, pomoli se Ocu svome.
Dakle, potrebno je moliti se Bogu i
kod ku}e? Obavezno. Molitva pribliàva ôveka Bogu. Kako je Bog uvek sa nama
Svojom boànskom svudaprisutno{}u i
promislom, tako smo i mi du`ni da uvek
budemo s Bogom neprestanom molitvom.
Zbog toga nam Sv. Apostol zapoveda da
se molimo ne samo u svako doba (Efes. 6,
18), ve} i na svakom mestu (1 Tim. 2, 8).
@elite li da vidite primer doma}e molitve? Prorok Danilo se molio Bogu
tri puta dnevno kada je bio u Vavilonu
(Dan. 6, 10). Postoji i drugi primer, na
osnovu koga je mogu}e videti koliko je
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
bogougodna i spasonosna doma}a molitva. Kornilije, rimski kapetan, neznaboàc, ali ~ovek pun vrlina i blago~estiv, uvek se molio Bogu kod ku}e. I {ta
se dogodilo? Jedanput mu se za vreme molitve javio An|eo Gospodnji i rekao mu:
molitve tvoje i milostiwe iza|o{e
pred Boga. I zaista, k njemu je poslan
Apostol Petar, koji je prosvetio verom
u Isusa Hrista i krstio sav dom njegov
(Dela 10). [ta su radili svi drevni hri{}ani? Molili su se u svojim domovima.
Bijahu, pripoveda kwiga Dela Apostolskih o prvim Hri{}anima, bijahu postojani u nauci apostolskoj, i u zajednici, u
lomqewju hqeba i u molitvama (Dela 2,
42). I sada Sveta Crkva, okupqaju}i nas
u hram na zajedni~ku molitvu, podsti~e
nas da neke molitve obavqamo i kod ku}e, kao {to su npr. ve~erwe i jutarwe
molitve. Radi toga se u na{im domovima
i nalaze svete ikone da bismo se molili
pred wima. Iz toga se vidi da je svaka
hri{}anska porodica du`na da obavqa
doma}u molitvu i da na taj na~in gradi,
po re~ima Apostola, doma}u crkvu (Rim.
16, 4).
A kako da se molimo Bogu kod ku}e?
Onako kako se molimo i u crkvi. Treba
da ~itamo molitve i da se, osewuju}i se
krsnim znakom, poklawamo pred svetim
ikonama. Koje molitve da ~itamo? Molitvu Presvetoj i @ivona~alnoj Trojici: Presveta Trojice, pomiluj nas; molitvu Bogu, Ocu Nebeskom: O~e na{, koji
si na nebesima; molitvu Gospodu Isusu
Hristu: U svako vreme i u svaki ~as sve
se Tebi klawa i slavi Te, Hriste Boè;
molitvu Presvetom Duhu: Care Nebeski,
Ute{itequ, Du{e istine; molitvu Presvetoj Bogorodici: Bogorodice Djevo,
raduj se, blagodatna Marija; kao i druge
molitve, koje se nalaze u molitvenicima. Dobro je proiznositi i kratke molitve: Gospode Isuse Hriste, Boè na{,
pomiluj nas; Presveta Bogorodice, spasi nas; Angele Boìji, ~uvaru moj, sa~uvaj me; svi Sveti, molite Boga za nas. Radi ~uvawa i potvr|ivawa vere pred Bogom spasonosno je ~itati Simvol Pravoslavne vere: verujem u jednog Boga; a radi
prino{ewa pokajawa za grehe - pokajni
psalam Davidov: pomiluj me, Boè, po
velikoj milosti Tvojoj. Pomoliv{i se
tako za svoje sopstveno spasewe, du`ni
litvi (Rim. 12,12), pou~ava ih da se mole

neprestano (1 Sol. 5, 17). Predivno je u
molitvi uvek prebivati, neprestano
umom i srcem prizivati Boga: Gospode,
pomiluj, spasi, Gospode. Ali, po{to je
svima, a posebno qudima koji ìve u svetu, to nemogu}e, Sveta Crkva i sve{teni
obi~aj Hri{}anski odredili su odre|eno vreme za doma}u molitvu. Koje je to
vreme? Jutro i uve~e, pre i posle jela i
smo da se pomolimo i za druge: za vlast,

za pokrovitelqe Crkve, stare{ine, roditeqe, decu, srodnike, dobro~initeqe
i sve Hri{}ane, uznose}i Bogu ove re~i:
Spasi, Gospode i pomiluj. U molitvi ne
smemo zaboraviti umrle, ve} treba da
molimo Gospoda da im oprosti grehe, da
im podari milosti Boìje i Carstva
Nebeskog, kratkom, ali usrdnom molitvom: Pomeni, Gospode, u Carstvu Tvom.
I kona~no, kada treba da obavqamo
doma}u molitvu? Spasiteq na{, Gospod
Isus Hristos govori nam u Svetom Jevan|equ: bdite u svako vreme mole}i se
(Luka 21, 36). I Sveti Apostol Pavle,
zapovedaju}i vernima da prebivaju u mo-
pre i posle svakog posla. I tako, ako

ustajete posle no}nog sna - molite se Bogu. Odlazite li na spavawe - molite se
Bogu. Po~iwete li neki, posebno vaàn,
posao - molite se Bogu. Zavr{avate li ga
- molite se Bogu.
Takva bi trebalo da bude na{a doma}a
molitva! Molite se Gospodu Bogu ne samo u crkvi, ve} i kod ku}e. Molimo se
svakog dana i u svako odre|eno vreme,
molimo se usrdno, predano, skru{eno, da
bi nad svim na{im porodicama po~ivao
blagoslov Boìji i da bi se u svim domovima ~uo blagodatni glas na{eg Spasiteqa: Danas do|e spasewe domu ovome
(Luka 19, 9). Amin.
19
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O UZDAWU U BOGA
Dobro je uzdati se u Gospoda (Ps. 117,
9), kaè bogoduhonosni Car i Prorok
David. Uzdawe u Boga je sveta i spasonosna obaveza Hri{}ana. Sami znate da je
~ovek po svojoj prirodi nemo}an i slab.
On je isto kao dete, kome je potrebno neprekidno posmatrawe i briga majke. Od
kolevke do groba okruèn je opasnostima, bedama, àlostima: gone ga neprijateqi, iznuravaju ga bolesti, svakog trenutka mu preti smrt. Zar onda nije nu`no ~oveku da ima uvek vernu potporu,
sigurno pribeì{te, blagovremenu pomo} i ~vrstu za{titu? Gde je mogu}e na}i sve to?
Na koga }emo da poloìmo nadu ako ne
na sebe i svoje snage, svoj razum? Ali
{ta zna~i svako od nas, ostavlqen sam
sebi? Jesu li velike na{e snage? Da li je
dovoqan na{ razum? Polagati nadu samo
na sebe - zna~i zaboravqati svoju prirodu, svoje poreklo, svoju ni{tavnost; zaboravqati da su nam i snage, i razum i
ìvot na{ od Boga, i da sve {to smo dobili i ~ime se koristimo nije na{e, ve}
Boìje. Uzdawe u sebe, kao plod na{eg
gordog uma, jeste pogubna zabluda i veliki greh pred Bogom. Zbog toga sveta re~
Boìja, osu|uju}i na{e visokoumqe i
samopouzdawe, govori: da se ne hvali mudrac svojom mudro{}u,niti silnik silom svojom; jer Gospod i umrtvquje i
oìvquje, siroma{i i bogati, smirava i
uzvi{ava (1 Car. 2; 10,6,7). Na koga }emo
da poloìmo svoju nadu i pouzdawe? Zar
ne moèmo na velike i mo}ne qude? Evo
{ta o tome kaè re~ Boìja: Ne uzdajte
se u knezove, u sina ~ovje~ijega, u kojega
nema pomo}i (Ps. 145, 3). ~ak iako nam ti
veliki i mo}ni ne otkaù svoje pokroviteqstvo i pomo}, ~ak iako uvek odrè
datu re~ i obe}awe - ipak su to samo qu-
20
di, kao i mi, a ~ovek, po re~ima Proroka,

dani su wegovi kao trava; kao cvijet u poqu, tako cvjeta (Ps. 102, 15). Zaista, kako
govori re~ Boìja, obrana je ~ovje~ija
uzalud (Ps. 107, 12), a zatim jo{ i : Boqe
je uzdati se u Gospoda nego li se oslawati na ~ovjeka,; boqe je uzdati se u Gospoda nego li se oslawati na knezove (Ps.
117; 8,9).
Na koga }emo da poloìmo svoju nadu i

pouzdawe? Zar na zemno bogatstvo i trule`na blaga? Ali kako da poloìmo nadu
na ono {to je nepostojano i propadqivo,
{to moè u svakom trenutku da se izgubi
u poàru, kra|om ili nekim drugim nepovoqnim okolnostima? Sveti Apostol Jakov izraàjno opisuje ta{tinu zemaqskih blaga, kada govori: Hodite sad bogata{i, pla~ite i ridajte zbog nevoqa svojih koje dolaze. Bogatstvo va{e istrunu,
a odijelo va{e pojedo{e moqci; zlato va-
{e i srebro zar|a (Jak. 5; 1,2,3). Prorok

David, èle}i da posrami qudsku nadu na
zemno bogatstvo, govori: Gle ~ovjeka koji
ne drà{e u Bogu krjeposti svoje, nego se
uzda{e u veli~inu bogatstva svojega, i
utvr|iva{e se zlo}om svojom (Ps. 51, 7).
Zbog svega toga, Sv. Apostol Pavle zapoveda bogatima ovoga svijeta da se ne uzdaju u bogatstvo nesigurno, nego u Boga ìvoga, koji nam daje sve izobilno na upotrebu (1 Tim. 6, 17).
Ve} sada nam je jasno na koga ustvari
treba da polaèmo svoju nadu. Jedini
svemogu}i i sveblagi Bog je na{a nada i
uzdawe. Gospode, grade moj, zaklone moj,
izbavitequ moj, Boè moj, {tite moj,
uto~i{te moje (Ps. 17, 2)., govori pravedni David. Nadawe je moje Otac, pribeì{te moje Sin, pokrov moj Duh Sveti, peva i Sv. Crkva. Gospod Bog nas je
stvorio i On, Svedrìteq, brine se o
nama i ~uva na{ ìvot onim {to je stvorila wegova svesilna ruka - i suncem, koje nam svetli, i zemqom, koja sluì na{im domovima; [aqe nam Svojim milosr|em sve {to nam je potrebno za ìvot:
i hranu i pi}e i ode}u. Wegovom premudro{}u prednazna~en je ciq zbog koga
mi i postojimo i ka kome teìmo i stremimo wegovom neizrecivom qubavqu i
blago{}u. Kome treba da pribegavamo,
od koga da o~ekujemo svoje spasewe i na
koga da polaèmo nadu? Zaista Jedini
Bog, Stvoriteq i Spasiteq na{, jeste
na{e uzdawe, za{tita i spasewe u svim
okolnostima i danima na{eg ìvota.
Zbog toga, ako se protiv nekog naoruàvaju neprijateqi, neka pribegne k Bogu i govori: Gospode Boè moj, u Tebe se
uzdam, spasi me od svih koji me gone (Ps.
7, 2). Ako je neko podvrgnut bedi i siroma{tvu, neka pribegne k Bogu i govori:
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Stavi na Gospoda breme svoje, i on }e te
potkrijepiti (Ps: 54, 22). Ako nekoga mu~e telesne bolesti, neka pribegne k Bogu i govori: Smiluj se na me, Gospode, jer
sam iznemogao; iscijeli me, jer su kosti
moje ustreptale (Ps. 6, 2). Ako nekog obuzimaju nevoqe du{evne, neka pribegne
k Bogu i govori: {to si klonula, du{o
moja, i {to si àlosna (Ps. 41, 11). Ako
neko pada u uninije i o~ajawe zbog u~iwenih grehova, neka pribegne k Bogu i
govori: Pomiluj me, Boè, pomiluj me;
jer se u tebe uzda du{a moja, i pod sjen
krila tvojih sklawam se dok ne pro|u nevo|e (Ps. 56, 1). Ako nekoga isku{ava |avo, neka pribegne k Bogu i govori: Boè
moj! uzmi me iz ruke bezbo`nikove, iz
ruke bezakonikove i nasilnikove (Ps.
70, 4); Jer si ti uto~i{te moje, tvrdi zaklon od neprijateqa (Ps. 60, 3).
I blago onome, kojemu je pomo}nik
Bog Jakovqev, kojemu je nadawe u Gospodu, Bogu wegovu (Ps. 145, 5).Uzdawe u Boga, po re~i Apostola, ne posti|uje (Rim.
5,5). Jer mili su Gospodu oni koji ga se
boje, koji se uzdaju u milost wegovu (Ps.
146, 11). Ko verova Gospodu i bi posti|en? (Sirah 2, 10)? U tebe se uzda{e oci
na{i; tebe priziva{e i spasava{e se; u
tebe se uzda{e, i ne ostaja{e u sramoti
(Ps. 21; 5, 6).
Bra}o! Polaìte nadu svoju na Jedinog Boga i Tvorca na{ega. Uvek i u svim
slu~ajevima wemu Jedinome pribegavajte, i od wega Jedinoga o~ekujte milost i
spasewe za sebe. Ma kakve velike nesre}e i bede da vas sna|u, ne predavajte se
uniniju i o~ajawu. Ni{ta toliko ne vre|a veli~inu i blagost Boìju kao o~ajawe. Neka svako svim srcem pribegne Bogu i neka govori: Za tobom pristajem od
ro|ewa, od utrobe matere moje Ti si moj
Bog (Ps. 21, 10). Nemoj me ostaviti, Gospode, Boè moj! Nemoj se udaqiti od mene. Pohitaj u pomo} meni, Gospode, spasitelju moj! (Ps. 37; 21, 22). Amin.
PAPAKALO
Jo{ kao dijete, kad sam do{ao u manstir Gomjenicu, zatekao sam Papakala me|u manastirskim momcima. On je bio pola |ak, a pola momak.
U to vrijeme manastir je bio daleko na glasu sa
svojih ~udnovatih kalu|era, a jo{ vi{e s ~udnovatijih |aka i momaka. Mnoge su se pri~e pri~ale i raznosile po na{oj krvavoj Krajini o nekakvom Petru Lemutu, Mi}i [iworu, Obradu Balabanu, o Piveqi i
Saveqi, i o nekakvom bijesnom Mora~i i Gara~i, a
nejvi{e se govorilo i pri~alo o \ura{inu Papakalu.
O gomjeni~kim kalu|erima i o wihovim zgodama i nezgodama i{lo je tako|e tajanstveno {aputawe od usta
do usta po svoj Bosni i Hercegovini. Govorilo se i
uporno tvrdilo da wih ne obara ni najrodnija {qivova grana, niti ih bije zrno, ma i zlatno bilo, iz najboqe pu{ke.
@ivjelo se u to vrijeme, kako stari danas bolno
uzdi{u, veselim, bezbri`nim, punim i jedrim ìvotom. Za sofru se sjedalo oko Mitrov-dana, a ustajalo
o \ur|ev-danu. To je bilo kao neko juna~ko i vite{ko
doba na mojoj miloj i qutoj Krajini. Izumre{e stare
delije, pa nestade i onog starinskog ìvota, za kojim
se danas toliko mnogo uzdi{e. îni mi se samo, da ga
~ujem i osje}am u onim tamnim i gustim {umama, kad
kroz wih zaurli~u silne vjetru{tine.
Od sviju starih delija i momaka najduè se u ìvotu zadrào \ura{in Papakalo. On je bio kao po{qedni izdanak onog starog kola qudi i onog starinskog vremena i ìvota, na koji se novo doba pakosno i
zajedqivo keseri i cereka. Papakalo je to bolno osje}ao i klonio se novih qudi i novog ìvota. Sve ga je
novo bolilo i vrije|alo. I kad je po{qedni wegov
iguman preminuo, on kao da sasvim zanijemi. Novi mu
manastirski nastojateq oduze kqu~eve od podruma i
ambara, zabranio mu da ne prisluùje kandila i da ne
~ita vi{e Vjeruju na slu`bi, koje je on neprekidno
punih trideset godina ~itao. To je bilo wegovo, dugim
godinama osve{tano, pravo koje mu nije niko i nikad
poricao. êsto su ga bolna na rukama donosili iz }elije u crkvu, da o~ita Vjeruju. Kad o~ita, onda ga opet
odnesu natrag u }eliju. To je bio neki obi~aj, koji se
morao ~uvati i ~uvao se, dok se ne pojavi{e novi qudi.
- Ti si, brate, praznoslov i prost ~ovek - veli mu

novi iguman. - Svaku rije~ naopako izgovori{. To danas vi{e ne ide. Pa onda ono tvoje:Pa ... pa ... Vjeruju
... pa ... pa ... vo jedinoga ... Dva ti debela sata treba
dok o~ita{ jedno Vjeruju, a danas se vi{e ne sjeda za
sofru o Mitrov-danu, a ustaje o \ur|ev-danu, ko {to
je nekad moglo biti.
Papakalo je skameweno }utao. Iako su mu star~eve usne zaigravale, da reknu koju rije~, on ih je gr~evito stezao, jer se bojao da ne re~e {to neprikladno i
nerazborito.
- Boè moj, boè, kud na{e vrijeme pro|e - uzdahnu i pogleda iznad manastira na niz grobova, u kojima
po~ivahu wegovi mili i dragi drugovi. Nastaje po{qedne vrijeme. Do|e ono: Ustajte vi mrtvi da lijeèmo mi ìvi.
Od toga doba Papakalo je samo {utio i u svojoj se
}eliji molio tiho i skru{eno bogu da ga primi sebi.
Bjeào je od svakog, jer mu se ~inilo da ga svak poprijeko gleda i prezire, ali se i daqe borio za svoje pravo: da na slu`bi ~ita Vjeruju. Svake nedeqe i praznika, kad se ~ini slu`ba, on staje kraj crkvenog prozora, i pazi kad }e do}i red da se ~ita Vjeruju. Kad ~uje
rije~i iz oltara na koje dolazi Vjeruju. Kad ~uje rije~i iz oltara na koje dolazi Vjeruju, onda se prekrsti,
duboko pokloni, pa nastavi ~itati ... Tako je to i{lo
do smrti wegove.
Novo je vrijeme iz dana u dan sve ja~e i nemilosrdnije {ibalo svojim sna`nim krilima na sve strane
i obaralo stare obi~aje i navike, koje od pamtivjeka
vladahu u ovoj svetoj obiteqi. U manastiru se ìvot
bija{e sasvim izmjenio i preobrazio. Nestade onog
bogatog i iskrenog ~a{}avawa i go{}ewa; ne odjekuju
vi{e stra{ni {tucovi iza punih sopara, niti se prelijeva u onim krupnim carigradskim fildànima
blistava i ùta {qivovica od sedam godina. Minu,
minu - sve minu, i pro|e kao slatki djetiwi san!
Papakalo je ne{to nevidqivo stezalo i gu{ilo.
Uvijek je turoban, uvijek zami{qen! Ne radi ni{ta, a
u po{qedwe doba slabo je {to i jeo. Preko dana ne
izlazi iz svoje }elije koja je prepuna bosiqka, devesmiqa, jabuka i kru{aka, {to mu narod kao milo{tu
daje o praznicima i zborovima. O, kako je to nekad
21
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
slatko mirisalo i opajalo, a danas on ni{ta ne osje}a, ve} samo iz dana u dan uzdi{e:
- Te{ko onom, po sto puta te{ko, koga steù nevidqivi okovi.
Prolaze dosadni dani, niù se crne i te{ke no}i,
a nesre}ni Papakalo, osamqen, uvre|en i ponièn,
kopni i vene. Ve} je sav iznemogao i obijelio kao ovca. Nigdje nikog da mu kaè bar koju slatku i utje{nu
rije~! On je sa ledenom jezom u srcu osje}ao kako se
sve oko wega izmjenilo: nigdje milosti i toplog
iskrenog saàqewa.
Bile su zimske zadu{nice. Kroz ogoqelo i sprèno grawe zvi`dali su sna`ni vjetrovi. Nebo je bilo
mra~no, a po zemqi pukla strahovita sne`na bjelina
bez kraja i konca.
Papakalo izi{ao na grobqe svojih starih drugova, pa ide od groba do groba i pripaquje svije}e, ali
dok jednu zapali, druga se ugasi.
Vjetar zvi`di i trne svije}e, a u starom se Papakalu rasplamtjela èqa da na svim grobovima svojih
drugova prisluì po jednu svije}u i da sve gore u isto
vrijeme.
Eno ga, prisluìo je na grobu igumana Silavestra, proigumana Martirija, jeromonaha Mardarija i
dugogodi{weg ~teca Simeuna. Ali dok je, dr{}u}i,
pripaqivao svije}e na {upqikavim i potamwelim
biqezima Saveqe i Piveqe, i bijesnog Mora~e i Gara~e, ve} su se sve ostale bile ugasile. Wega to bolno
dirnu i u~ini mu se kao da iz grobova igumana Silavestra, proigumana Martirija, jeromonaha Mardarija
i dugogodi{weg ~teca simeuna zasu{e rije~i, pune grkog prijekora: -Rabe bo`ji, {ta ti u~inismo za ìvota svojega, te ne prisluì svije}e na grobovima na{im? Svi te jednako voqesmo i lijepo ìvjesmo vo
vremja ìvota na{ega...
On ostavi osvijetqene grobove Saveqe i Piveqe,
bijesnog Gara~e i Mora~e, i tiho pla~u}i pri|e grobovima igumana Silavestra, proigumana Martirija,
jeromonaha Mardarija i dugogodi{weg ~teca Simeuna
i prisluì svije}e na grobovima wihovim. Onda pripali i sebi svije}u i leè izme|u potamwelih biqega.
Uz tihano {umqewe planinskih vjetrova gorijahu
vo{tane i miri{qave svije}e i polagano izdisa{e
jedno juna~ko i vite{ko doba mojoj miloj i qutoj Krajini.
22
BESEDA O BRAKU DU[E SA HRISTOM

Bog èli, da mi verujemo u Wega
vi{e nego ma u koga i ma {ta u svetu.
Bog èli, da se mi nadamo u Wega vi{e nego ma u koga i ma {ta u svetu.
Ne, nego jo{ i vi{e: Bog èli, da
smo mi svom qubavqu svojom vezani
iskqu~ivo samo za Wega, pa tek zracima te qubavi da se olako vezujemo
za stvorewa Bo`ja.
To se zove jedinstvo na{e sa Bogom. To se zove brak du{e sa Hristom. Sve drugo je prequbo~instvo i
blu|ewe. Samo takva jedna tesna veza du{e sa Hristom ~ini du{u Bogatom i plodorodnom. Iz svake druge
tako tesne veze du{a ra|a trwe i korov, i ostaje sasvim jalova za ma kakvo dobro delo.
S ~im se god du{a na{a najte{we
veè, s time je u braku ,- pa bilo to
ìvo bi}e ili mrtva stvar, bilo to
zelo ili odelo, bilo to srebro ili
zlato ili ma kakva zemaqska imovina, ili ma kakva zemaqska slava ili
~ast, ili strast prema ma ~emu u

stvorenom svetu: bilo prema nakitu
ili jelu i pi}u, ili prema igri ili
prirodi, ili ma ~emu u prirodi.
Svaki takav brak du{e na{e nezakonit je, i navla~i na du{u i u ovom i u
onom ìvotu beskrajnu nesre}u. Ne
treba kriti ono {to Sveto Pismo
objavquje, a to je: da je @ivi Bog Bog koji revnuje. No revwivost
Bo`ja ne odnosi se ni na {to u svetu
osim na du{e na{e. Bog èli, da du{e na{e budu iskqu~ivo wegove, i
to u neokaqanoj i nedvoli~noj vernosti.Zbog dobra same du{e Bog to
èli. Jer Bog po svojoj sveobilnoj
mudrosti zna da ako du{a olabavi u
vernosti prema Wemu, svome Tvorcu, i veè se qubavqu s nekim ili
ne~im drugim u stvorenome svetu,
ona - du{a postepeno postaje slu{kiwa, pa robiwa , pa jedna tamna i
o~ajna senka, pa najzad àlosna slika pla~a i {krguta zuba.
Samo plamena qubav du{e prema
Bogu jeste takoniti brak du{e. Svaka druga qubav, ne kroz Boga, i mimo
Boga , ili protiv Boga, jeste idolopoklonstvo. Tako qubavqu prema telu mi pravimo od na{eg tela la`nog
Boga ili idola; qubavqu prema zemaqskom imawu ili nakitu mi pravimo od imawa ili nakita idole; qubavqu prema ma kome ili ma ~emu mi
pravimo sebi idole. A to zna~i, qubav koja iskqu~ivo pripada Bogu mi
je upu}ujemo na drugu stranu, na ne{to niè od Boga, na ne{to nedostojnije qubavi. U {ta god mi vi{e
verujemo nego u Boga; {to god mi vi{e nadamo nego u Boga; {to god mi
vi{e volimo nego Boga - to zauzima
mesto Boga i postaje idol za nas, la-
______________________________________________________DABAR ______________________________________________________
`ni bog za la`nu du{u. A svako idolopoklonstvo veliki proroci nazivaju prequbom i bludom.
No najstra{nije od svega jeste to
{to idolopoklonici postaju jedno sa
svojim idolima. Jer pri svakoj qubavi mi se postepeno gubimo u predmetu
svoje qubavi. Ono o ~em mi najvi{e
mislimo, i {to najvi{e volimo i
{to najrevnosnije ho}emo - ono nam
postepeno postaje pravo bi}e na{eg
bi}a, pa bilo to jelo ili pi}e, srebro ili zlato, nakit ili odelo, ku}a
ili wiva, ~ast ili vlast. Kao {to se
veli u Svetom Pismu: hodi{e za ni{tavilom i posta{e ni{tavni. Mi
postajemo ono na {to se na{a qubav
odnosi: ako li Bog - Bog, ako li pra{ina - pra{ina. Nas spasava ili gubi
u ovome ìvotu na{a qubav. Ima samo jedna qubav {to spasava i du{u i
telo; a to je qubav prema Bogu. Svaka
druga qubav gubi i du{u i telo. Ima
samo jedan zakoniti brak du{e; to je
wen brak s Bogom. Svaki drugi brak,
koji ne proisti~e iz ovoga braka jeste proklestvo i pogibao.
Gospod nas voli vi{e nego otac i
majka! Gospod nam govori: Za{to vi
gre{nici, ostavqate mene? Setite
se da sam Ja radi vas rodio od Presvete Djeve Marije, i postao ~ovek
da spasem sve qude i u Raj uvedem; radi vas Ja sam osiroma{io da bi vas
obogatio; radi vas ponizio se, da bi
vas uzvisio i u carstvo moje primio;
radi vas na zemqi proìveo, da bi
vas pravom putu nau~io i kroz sveto
kr{tewe usinovio; radi vas sam plakao, trudio se, le~io bolne i nahranio gladne, pretrpeo gowewe, ruèwe, vre|ewe, ponièwe, rane, pquvawe, {amarawe, podsmeh i svako
stradawe; najzad umro , umro sramnom smr}u na krstu. Sve ovo u~inio
sam radi vas i radi va{ega spasewa.
Si{ao sam s neba, da bi vas na nebo

uzdigao; ponizio sam se, da bi vas
uniène uzvisio; osiroma{io sam
da bi vas siromahe obogatio, predao
sam sebe na poruge, da bi vas osramo}ene proslavio; rawavan sam bio, da
bi vas rawave izle~io; umro sam, da
bi vas umrle u grehu oìveo. Vi ste
gre{ili, a Ja sam va{e grehe na sebe
uzeo; vi ste krivi a ja sam kaznu pre-
trpeo; vi ste du`nici, a Ja sam va{e

grehe na sebe uzeo; vi ste krivi a Ja
sam kaznu pretrpeo; vi ste du`nici,
a Ja sam dug za vas isplatio; vi ste
bili na smrt osu|eni, a Ja sam umro
za vas. Za{to dakle ovu moju qubav,
ove moje napore, i podvige, i stradawa radi vas prezirete, i samovoqno
zanemariste, i sami sebe ho}ete da
ve~nom smr}u ubijete? Setite se kolika je, i koliko dragocena cena za
vas pla}ena: Krvqu mojom i smr}u
mojom iskupqeni ste od Adamovog
greha i ve~nog prokletstva! Vi{e
niste svoji, skupo ste pla}eni! Du{e

svoje moramo da ~uvamo od greha i duhovne smrti jer }e ih Gospod traìti natrag, i to ~iste kao {to ih je
stvorio bez mane. Zato da volimo Gospoda svoga kao {to On nas voli. Da
ne traìmo druge bogove od kulture
zemaqske, i da nam ne bude te{ko moliti se Bogu svakog dana jutrom i ve~erom u domu na{emu, a praznikom
obavezno na zajedni~ku molitvu u
crkvi domu Boìjem. Opa{imo se
uzdràwem od jela i zlih dela. Da
bude kakva vera, takva i ve~era, i
ne prodajimo veru za ve~eru jer }e
nas to skupo ko{tati, kao {to su
mnogi za to glavom platili. Zbog neuzdràwa Adam i Eva isterani su iz
Raja, a mi }emo se uzdràwem vratiti u Raj. Zatim smirewem i trpqewem i milosr|em da taksiramo na{e
molitve i na{ post, jer netaksirane
molbe ne primaju se ni kod qudi ni
kod Boga. Prazna vera bez dobrih dela nema vrednosti, mrtva je kao telo
bez du{e. Prazna pu{ka ne puca.
Prazna du{a ne peva, ona je o~ajna i
nema nade na carstvo nebesko, i ~esto zavr{ava ìvot samoubistvom,
ili se hvata za la`ne bogove i wima
se klawa, a la`ni bogovi to su demoni koji preko nepobo`nih qudi varaju maloverne i zavode da se klawaju qudima umesto Bogu, da se klawaju
prirodi umesto Bogu. Carstvo je
Bo`je otvoreno, ono nas poziva u
svoju svetlost i radost, blago tome
ko se na vreme odazove, peva}e mu du{a ve~nu pesmu Raja, a ko se oglu{i i
ne poslu{a glas Bo`ji koji ga zove
preko svoje svete Crkve, on neka
krivi samoga sebe, i neka prokliwe
svoju lewost i sve one koji su ga lagali i odvra}ali od pravog puta spasewa. Smrt ne nosi zvono, nego poùrimo na pokajawe i ispovest.
23
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
BO@IJE OPOMENE
Pri~a o. Dragomir nekoliko slucajeva koje je ~uo ovih dana da su se
dogodili u negovoj parohiji, ili u
blizini, o tome kako i dan danas Bog
opomiwe sve nas da pazimo kako se
ophodimo prema Svetiwi i prema
sluìteqima Wegovim.
U selu B., pri~ali su mu u~esnici
doga|aja, jednog letweg ki{nog dana,
okupili se me{tani u seosku prodavnicu da malo porazgovaraju uz koju
~a{icu. Po{to je bilo ki{ovito,
nije se moglo raditi u poqu, pa je to
prilika da se porazgovara o aktuelnim stvarima, o problemima koje mu~e kom{ije, i sl. I naravno, nezaobilazna tema je uvek, politika. A
najaktuelnije, za{to dozvoli{e da
onoga odvedu u zatvor, i ko je to dozvolio. Jedni su bili za to, drugi nisu, a jedan od wih po~e da grdi i psuje
na Patrijarha, i da izgovara svakakve ru`ne re~i na wega. I ko zna dokle bi on tako, da jedan od wegovih
sagovornika ne opomenu prvog koji
je sedo do huliteqa: Odmakni se ti
malo od wega, da i tebe ne sprì
grom, kad u wega grune Svi su se nasmejali na ovakav komentar, i pre{li na drugu temu. Vlasnik prodavnice je na trenutak iza{ao ne{to
poslom ispred kad odjednom, grom,
pravo u prodavnicu. Ili u obli`wi
dalekovod, ni on sam ne zna. Zna samo
da je video da je na spratu, gde mu je
wegov stan, sevnulo, a kad je utr~ao u
prodavnicu, svi su bili popadali po
podu. Sre}om niko nije stradao,
osim strujomera na ku}i, koji je sav
izgoreo.
Drugi slu~aj je malo teì: Na Vidovdan, ove godine, bilo je lepo vreme. Dvojica kom{ija re{ili da po-
24
kupe letinu. I krenuli u livade.

Sretne ih jedan de~ak, pa vide}i kud
su krenuli, opomenu ih da to ne ~ine.
Jer, Vidovdan je za nas Srbe jedan od
najve}ih praznika. I svi oni Kosovski junaci koji su juna~ki poginuli
na taj dan, opomiwu nas da se setimo
i nikad ne zaboravimo wihovu `rtvu, za nas u~iwenu. Osu{e kom{ije
na dete, da ne pri~a svakakve gluposti, i po~e{e da psuju redom, i Vidovdan, i Junake, i... i odo{e u poqe
svojim poslom.
Nare|eno ti je da umrtvi{ dela

telesna kako bi kroz naporne podvige vaskrsao svoju du{u umrtvqenu telesnim uìvawima.
Nisu morali dugo da ~ekaju Boìji odgovor na to wihovo delo. Nai{ao je sitan mali obla~ak, i iz wega
sevnule muwe. I ostado{e obojica

bez svojih najboqih krava, za koje su
nameravali da skupe seno sa livade
na Vidovdan. Neka sva {teta ostane
na tome. A da li }e? Da li su shvatili kako ih je Bog opomenuo? Da li su
shvatili {ta su krivi pred Bogom i
pred Sv. knezom Lazarem i wegovim
junacima?
I {ta da im kaèm kad budem
oti{ao u Vodicu, u wihove ku}e, zavr{ava pri~u o. Dragomir, ako nisu
shvatili sami, ni moja im pri~a mnogo pomo}i ne}e. I to }u da im i kaèm. A ostalo je na wima. Da vide sami da li su dovoqno oduìli pred
Bogom i Wegovim Svetiteqima.
I jo{ pri~a jedan slu~aj, koji se
dogodio tu u blizini: Na Petrovdan,
jedne godine, bilo je po obi~aju lepo
vreme. I krenu dvoje supru`nika,
mu` i èna, da kupe seno. Opomiwali ih kom{ije da ne ~ine to, da ne navla~e bedu i nevoqu na mesto. Ali
oni uz ruèwe i psovke nisu odustajali od svoje namere. O~igledno je da
je wihovo delo bilo mnogo stra{no
pred Bogom, i wihove re~i mnogo te{ke za Sv. Apostole, i wihova srca
mnogo zatrovana svakakvim zlom,
kad ih je Gospod tako kaznio. Samo je
jedan mali obla~ak nai{ao i samo je
jedna muwa sevnula. Na{li su ih u
sred livade, jedno od drugog udaqene
petnaestak metara.
Neka nas Bog za{titi od svakog
zla, neka nam da mudrosti i qubavi u
srcu da poznamo sve Wegove opomene
kojima nas opomiwe i upu}uje kako
da se vladamo u ovom ìvotu, da bi
smo tako zaradili i onaj boqi,
Ve~ni ìvot.
Pastir sa Parohije
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
U TAMNICI
SAM BIO ...
Po podacima Glavne uprave kazneno popravnih ustanova Ruske federacije,
svake godine kroz zatvore prolazi vi{e
od 2 miliona qudi, od kojih 1,3 miliona
kroz istra`ni deo. Sredwa starost zatvorenika je 35 godina.
Od 1996. godine u Rusiji dejstvuje moratorijum na izvr{ewe smrtne kazne i u
mestima li{ewa slobode promewene su
mnoge stroge zabrane (ako se ranije dozvoqavao samo jedan paket u godini, to su
sada osu|enima dozvoqene posete, pa ~ak
i odsustvo). S druge strane, svake godine
vi{e od 10 hiqada ruskih zatvorenika
umire od neuhrawenosti, tuberkuloze i
dr. Infekcionih bolesti, a me|u wima 2
hiqade i ne doìvi kona~nu presudu.
Stra{na prepuwenost istra`nih zatvora i prekora~ivawe punomo}ja islednih
organa ve~ odavno nisu ni za koga tajna.
A ko su ustvari ti qudi sa druge strane bodqikave ìce? Izrodi? Prestupnici opasni za dru{tvo? Jedna narodna
mudrost kaè: Da nikad se ne zari~i da
ne}e{ dopasti zatvora i prosja~kog
{tapa. [ta ~eka ove qude po povratku u
svet? Kakvim se ~ovek vra}a na slobodu - jo{ vi{e osurovqen ili }e slediti
primer jevan|elskog blagorazumnog
razbojnika? Sada nas dele od wih stotine kilometara {ume i visoke gvozdene
ograde sa straàrskim kukama i ~ini se
da nikakvih problema vi{e nema, no kod
svakoga zatvorenika je posebna ìvotna
pri~a i posebna bol.
Po~etkom prole}a pro{le godine,
iguman Teofilakt (Bezukladnikov) stare{ina hrama Svete Trojice u Ostankinu
posetio je mordovske kolonije s ciqem da
priop{ti sv. Crkvenim tajnama zatvorenike. O tome kako se to odvijalo on pri~a
slede}e: - @eqa da posetim ka`weni~ke

kolonije ponila je u meni davno i evo takva mogu}nost se kona~no ostvarila. Po
dolasku u poraàva stra{na prenaseqenost zone u duìni od 18 km, izme|u dva
sela raspore|eno je 20 zatvorskih lagera
pored kojih prolazi pruga uskog koloseka. Ovde ìve tako|e i ~uvari i slu`beni personal kolonija u ne mnogo boqim
uslovima boravka. Ako osu|enici provode ovde 10 - 20 godina, to su zaposleni ovde ve}inom po 40 godina. Prvi pogled na
zatvorske zgrade izaziva poti{tenst:
mu~no deluju re{etke, bodqikava ìca,
psi. Na{ dolazak je bio unapred pripremqen stare{inom zatvorskog hrama
Svih àlosnih radosti, Olegom Kala{wikovim. Srda~no nas je primio na~elnik uprave mordovske zone, general Krasnokutskoj tako|e i upravnici svakog naseqa gde smo boravili, odnosili su se
prema naoj pojavi blagonaklono i pomagali su da se organizuje kr{tewe. Unapred su sve grupe osu|enika bile obave{tene da bi se znalo ko od wih ho}e da
pristupi Sv. tajnama. U ènskoj koloniji
kod svake novokr{tene bila je i kuma (iz
redova zatvorenica). Ovog dana svi su bili oslobo|eni od rada, postrojeni i prebrojani i proveli su dan u tzv. Molitvenoj sobi kolonije. Samo dva od 20 mordovskih lagera imaju hramove blagodare}i
dozvoli uprave i trudu , u ostalim imaju
samo posebne prostorije za molitvu. U
nekim mu{kim kolonijama ima i majstora - duborezaca koji prave crkvene stvari
(predmete): krstove, nalowe, okove za
ikone i dr. I ranije su ovde dolazili sve{tenici i duhovna literatura, a nedavno
je bio u poseti vladika Mordovski i saranski Varsanufije. Po{to je kr{tewe
obavqeno u tako neobi~nim uslovima,
krstionicu su zamenila 250 - litarska burad za sakupqawe ki{nice. U prvom ibilasku kr{teno je 38 qudi. Kasnije se ~ulo
da su dve ène mewale dobijene ikone i

kwige za cigarete. [ta sve qudi ne mewaju, sa uzdahom je komentarisao ba}u{ka ali evo su na sre}u usamqeni slu~ajevi. Slede}a partija onih koji su èleli da se krste o~ekivala nas je u samicama, gde se krstilo 7 i ispovedilo 10 qudi.
Reakcije na pojavu sve{tenika su bile
razli~ite, ve}ina se odmah odazvala, neki su se kolebali, a samo mali broj je odbio posetu sve{tenika. O~igledno oni
jo{ nisu bili spremni sa Sv. Tajne. Pri~estilo se i {estoro qudi iz strogog reìma zatvora. Tako|e mnogi od zaposlenih u koloniji èleli su da se ispovede i
pri~este, a wen upravnik dirnut svime
{to se dogodilo odlu~io je da kupi jaja
kako bi svaki zatvorenik do~ekao Sveto
Hristovo vaskrsewe re~ima Hristos
Vaskrse! (Se}aju}i se ovoga ba}u{ka se
osmehnuo). Ukupno se krstilo 45 qudi i
ispovedilo 110. Glas o ovome ubrzo se
proneo i u druge zone. Da bi se iza{lo u
susret radoznalima slede}eg dana dali
smo intervju za lokalni list Prestup i
kazna. Me|u stanovnicama ènske kolonije ima muslimanki, one su molile da ih
poseti mula (hoxa). U zoni deluju i
predstavnici raznih sekti, i oni toboè
imaju ~ime da uveravaju (ube|uju) upravu.
Zatim smo posetili mu{ku zonu. Ovde se
u samicama ispovedilo i pri~estilo 4, a
u strogom reìmu obavqena je ispovest i
podeqeni pokloni. Zatvor, surovi uslovi ìvota, neizbe`no udaraju svoj pe~at
zato je sve{teniku neophodno da svakome
nade kqu~ za du{u da bi se pristupilo
ispovesti. U medicinskom izolatori
razdelili smo preostalu hranu (sve}e,
krsti}e, Jevan|eqa i drugu duhovnu literaturu priloìli su Sretenski manastir, Optina pustiwa, a ovo pute{estvije omogu}eno je u~e{}em ~asopisa Ruski
dom i nekoliko firmi). - Je li istina da
se osu|ene ène teè kaju od mu{karaca
25
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
i razlikuje li se ispovest ovih qudi od
onih obi~nih na slobodi? - zapitala
sam ba}u{ku. - I mu{karci i ène reaguju blagonaklono i otvoreno na pojavu sve{tenika, istina neki su odbili ispovest
i pri~e{}e. Qudi se u zatvoru pona{aju
prostije, neposrednije i otvorenije nego
u svetu na slobodi. Bodqikava ìca poni{tava oholost i nelete uobraènosti.
S wima je lak{e op{titi, jer se oni lak{e kaju. Mnogi osu|enici iz tzv. Strogog
reèima izdràvawa kazne u ve}ini
okrivqeni za ubistva, prevare i narkotike. Rok wihove kazne je vi{e od 10 godina. No ni u kom slu~aju ne treba ove qude smatrati izgubqenim - isti~e o. Teofilakt, svi oni ho}e da se isprave, èle
druga~iji ìvot od pre|a{weg. Zato je
ovde tako va`no prisustvo sve{tenika.
Napomene:
1. Mordovija - oblast u sredwem sli-
vu Volge (oko 500 km jugoisto~no od Moskve). Naseqena Mordovima (narod

ugrofinskog porekla) - 40% i Rusima,
Tatarima i Ukrajincima. Stanovni{tvo se bavi poqoprivredom, sto~arstvom, lovom i ribolovom. Glavni grad
je Saransk.
2. Mordovskom selu Soenovka, mu{ka
kolonija zatvorenika obnavqa hram koji je bio posve}en Bogorodici, na sam dan
praznovawa Deràvne ikone Bogorodice
Marije on je izgoreo, a sama carica nebesna ukazala je da hram treba da bude
osve}en u ~ast Novomu~enika i ispovednika ruskih, mirjana i sve{tenosluìteqa koji su se upravo na ovoj zemqi nalazili u mordovskim lagerima trpe}i
boq{evi~ku porugu i idu}i u smrt za
svetu veru pravoslavnu (Vesnik Srpski
Krst, broj 40, 2000.).
S ruskog
Neboj{a ]osovi}
26
ÛDO U BOGOQUBOVU
Vest o tome da se u manastirskoj
crkvi sela Bogoqubovo na ~udesan
na~in projavila freska cara - mu~enika Nikolaja , za tren oka obletela je svu pravoslavnu Rusiju. Prepoznatqive, karakteristi~ne crte lica i kruna na glavi (a mo`da i venac
carski ili mu~eni~ki) govore o tome da nas posledwi ruski samodràc
posmatra sa unutra{weg luka cen-
tralnog oltara hrama. - Ima li onih

koji sumwaju u ovo? Interesuju se
kod urednika ~asopisa Pravoslavni Suzdaq Viktora Gromika. - Tamo gde je ~udo uvek se na|e bar jedan
skeptik, tako ima i sada takvih - odgovara Viktor Grigorijevi~. No za
nas parohijane hrama nema nikakve
sumwe da se radi upravo o ~udu. Cak
i ako se pretpostavi da je nepoznati
umetnik potajno od svih nacrtao cara, to je ipak prakti~no nemogu}e.

Kao prvo, ovde se kao u velikoj porodici ni{ta ne moè sakriti, bilo
koja sitnica postaje poznata ve} slede}eg dana. Drugo, bogosluèwa u
hramu odvijaju se od ranog jutra do
kasne ve~eri. Naroda je uvek mnogo.
Za nekoliko no}nih sati nemogu}e je
uzdi}i skele na dvadesetak metara
do vrha i na najvi{oj kupoli (polulopti, kaloti) naslikati portret
cara. Tako|e, on nije bio nacrtan
za jedan sat, ve} se wegov lik projavqivao nekoliko meseci kao na
filmskoj traci. Ve} sama ova ~iwenica dovoqna je da razveje sve sumwe
skeptika - materijalista. No ovo
jo{ nije sve. Nedavno na jednom stubu (tetraugaonog oblika) hrama koji
stoji desno od ikonostasa, po~eo je
da se pojavquje lik Sv. Carevi}a mu~enika Alekseja iza kojeg se nazire i obraz wegove majke, carice
Aleksandre Fjodorovne. Divna su
dela tvoja, Gospode! Sveto - Bogoqubski manastir je jedan od najstarijih u Rusiji. Osnovan je velikim
knezom Andrejom Bogoqubskim
1155. godine. Upravo na ovom mestu,
velikom knezu se javila u snu Bogorodica i naloìla da prenese stolicu ruske dràve iz Kijeva u Vladimir. Andreja Bogoqubskog su ~esto nazivali prvim ruskim carem.
Ovde u manastiru je bila i rezidencija vel. Kneza, gde je on ìveo i odakle je upravqao Rusijom skoro 20 godina, teè}i da objedini razdrobqene kneèvske feude u jedno carstvo.
Za ovo je platio ìvotom 1174. godine mu~eni~ki je skon~ao od ruku zaverenika. Andrej Bogoqubski je
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
pri~islen liku svetih Pravoslavne

crkve. Nije slu~ajno, {to je ba{ ovde na rodini ruskog samodràvqa,
16. maja 1913. godine stigao car Nikolaj sa svojom porodicom. Odsluìv{i torèstveni moleban u hramu, car se uputio u velikokneèvske
palate i pomolio se na mestu ubistva Andreja Bogoqubskog. A kroz
pet godina car je doìveo mu~eni~ki kraj u Jekatarinburgu. Prvi
car i posledwi car, koliko sli~ne
sudbine. Postoji jo{ jedna misti~na
podudarnost. Molitveni spomen na
blagovernog vel. mu~enika Andreja
je 17. jula. Upravo no}i na 17. jul u
podrumu Ipatijevskog doma streqan
je car sa svojom porodicom. 30-tih
godina boq{evici su ruinirali i
opqa~kali manastir koji je nakada
bio slavan po svojoj lepoti. Sada{wi nastojateq manastira je o. Petar, poznat kao prozorqiv i kod wega dolaze verni iz svih krajeva Rusije. Ba}u{ka je bio u~esnik velikog
otaxbinskog rata, osloba|ao je Beograd od fa{ista.
O. Petar proslavqao je Cara kao
svetog, dugo pre wegove kanonizacije (13. - 16. avgusta 2000. godine na
tzv. Jubilarnom Arhijerejskom saboru RPC, pri hramu Hrista Spasiteqa). U qeto 1999. godine zamiroto~ila je u Bogoqubskom manastiru
ikona Cara - mu~enika. I do dana{wih dana pojavquju se blagouhane
kapqice svetog mira na wenoj povr{ini.
Svi koji su videli novojavqeni
lik Cara smatraju to dobrim znakom, tim vi{e {to car na fresci blagosiqa one koji ga posmatraju.
S ruskog
Neboj{a ]osovi}
IZ MONA[KE ]ELIJE
Dva su krsta. Krst razbojnikov i krst
Hristov. Svaki ìvi stvor nosi jedan od
tih dvaju krstova. Niko u ìvotu nije
bez krsta. Ali dok nas krst razbojnikov
baca u tamu bespomo}nosti i propasti;
krst nas Hristov podiè i oìvqava,
jer je on ìvotvorna mo} - oru|e bo`je
sile i bo`je premudrosti. Zaroni du{o
u dubinu tajne krsta Hristova i veli~ai pre~estni krest Gospoden!. Krst
negda znamewe poruge, jer be{e odre|en

za sramnu smrt dru{tvenih izme}ara danas je predmet po{tovawa i qubavi.
Krst jezovito oru|e stradawa i muke, sa
koga ~ita nevernik stra{no o~ajawe - za
verne je danas predmet pobo`nog proslavqawa, jer s neba zra~i u du{u tiho spokojstvo. Krst negda be{e posledwa etapa
nevaqalaca, ili zla sudbina na pravdi
progowenih stradalnika. Duh pravednika se mutio negda, gledaju}i ili se}aju}i
se wega. - Danas krst je simbol jedne ve-
re, proète qubavqu, ure{ene po`rtvovawem, uven~ane pobedom. Takva je razlika izme|u krsta razbojnikova i krsta
Hristova, kome se danas klawamo. - Dobro je {to i danas imamo krst, jer nam je
on pouzdani putevo|a. Na wega upiru
kroz tu`ne trepavice, svoje suzne poglede svi stradalnici. Sa valova uzvitlanih burom ìvotnoga mora, umorni putnici ìvota, vide sjaj zorinih zvezda jer je pu~ina wihova stradawa osewena
senkom krsta, - onoga krsta koji be{e oltar na kome je na `rtvu prineseno ~isto,
nevino Jagwe Bo`je. Sa krsta silazi
snaga u malaksalu du{u i kapqe melem u
raweno srce. On je putokaz putniku ìvota da lako prolazi po bespu}ima, i posred pono}nih bdewa, da sigurno i oslobo|en okova koji sputavahu telo i duh mu,
radosno dospe u zagrqaj zori, punoj sunca, pesme i cve}a. Krst je kqu~ spasewa;
wime se lako otvaraju rajska vrata du{i,
obu~enoj u pramenove sun~anih duga.
Krst gasi è| ìvotnih strasti, i krepi
du{u iznurenu borbom, istrajno{}u i
strpqewem - u ~istom zraku boànstvene lepote. Krst je veliko otkrivewe mudrosti Bo`je i wegova svemogu}stva - jer
pruà utehu palima i malaksalima. Boè, Boè moj - za{to si me ostavio? - vapije pod krstom, malodu{nim o~ajem isku{avana du{a. - I odziva joj se: proslavih, i opet }u te proslaviti! Najzad
krst, sun~evim ogwem obasjani simbol
Pravednog Sudije, nave{}uje nov ìvot:
pobedu, spasewe i ve~nu radost u Hristu.
Du{o, koji krst nosi{? Da li razbojnikov ili Hristov? Od toga zavisi da li
}e{ sagoreti kao klas na su{i; ili procvasti kao ruà na sun~evu zraku.
Iguman Stefan
27
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SAVET ONIMA KOJI @ELE DA STUPE U BRAK

Savetujem one koji èle da stupe u
brak, da pristupe ovom poslu sa velikom
oprezno{}u. Savetujem onima, koji nameravaju da uzmu ènu, da se obrate blaènom Pavlu i da pro~itaju zakone o
braku, koje je on napisao, {ta nare|uje
on da se radi, kada se desi da je èna pakosna, podmukla, koja se odaje pijanstvu,
ili da je spletka{ica, bezumna ili ako
ima nekakav drugi sli~an nedostatak, a
posle toga razmi{qati o braku.
Razmotriv{i sve to dobro pre braka,
i upoznav{i se sa ovim zakonima, ti }e{
se starati da uzme{ ènu koja je uvek
raspoloèna i koja odgovara tvojim naravima. Uzev{i takvu, dobi}e{ samo takvu korist {to je ne}e{ nikada odbaciti, nego }e{ je sna`no voleti, tako kako
je naredio Pavle: Muèvi! Qubite svoje
ène - i ne zaustavqaju}i se na tome, pokazao nam je meru qubavi: kao {to je i
Hristos qubio nas (Ef. 5,25). Reci mi,
kako nas je Hristos voleo? Tako {to je
dao Sebe za nas. Prema tome, ako bi morao da umre{ za ènu, to ne moè{ otkazati. Ako je Gospod tako voleo nas, da je
dao Sebe za nas, onda si i ti duàn da voli{ svoju ènu, koja je jedna od nas. Rekav{i: i sebe predade za wu - apostol je
dodao: da je osveti o~istiv{i je kupawem
vodenijem (Ef. 5,26). Re~ima o~istiv{i
je on je, ustvari, rekao da je ona bila ne~ista i oskrnavqena. On je nije odbacio,
samo joj je promenio izgled, preina~io,
popravio i oprostio joj grehe. Budi kao
On. Ma kolike grehe da na~ini tvoja supruga prema tebi, sve joj oprosti; ako si
znao, a uzeo je, da je lo{e naravi, tada je
popravi dobrotom i krotko{}u, kao i
Hristos nas {to je. Da je metne preda se
slavnu crkvu, koja nema mane ni mr{tine
(Ef.5,27). I kasnije videv{i je ~esto
oskrnavqenu i ne~istu, On je ne odbacuje
i ne gura od Sebe, nego je stalno popravqa i iscequje. Kao i kod tela na{ih,
kada ih spopadne bolest, mi ne odstrawujemo delove, nego le~imo bolest, a tako
treba postupati i sa ènom. Ako èna
ima nekakav porok, ne odbacuj ènu, nego
iskoreni porok. Jer od jednog dela ne}emo imati nikakve koristi, ako on bude
28
uvek bolestan; a za ènu, ako ona ostaje

zauvek neizle~ivo bolesna, bi}e nam velika nagrada za to {to je u~imo i rukovodimo wome. Iako ona nema nikakve koristi od na{eg podu~avawa, mi }emo od
Boga dobiti veliku nagradu za trpqewe,
za to {to od straha pred Wim mi pokazujemo toliko trpqewe, krotko podnosiv{i pakost wenu i ~uvaju}i je kao deo tela svog. @ena je na{ neophodni deo, i zato je moramo voleti. O tome je govorio i
Pavle: Tako su du`ni muèvi qubiti
svoje ène kao svoja tjelesa. jer niko ne
omrznu kad na svoje tijelo, nego ga hrani
i grije, kao i Gospod crkvu. Jer smo udi
tijela wegova, od mesa wegova, i od kostiju wegovijeg (Ef. 5,28-30). Kako je
Eva postala, govori on, od rebra Adamovog, tako smo i mi postali od rebra Hristovog. Kada je Hristos bio podignut na
krst, prikovan uz wega i tu umro, tada:
jedan od vojnika probode mu rebra kopqem i odmah iza|e krv i voda (Jn. 19,34),
a iz te vode i krvi nastala je sva Crkva.
Sam on svedo~i o tome kada govori: ako
se ko ne rodi vodim i Duhom, ne moè u}i
u carstvo Boìje (Jn. 3:5). Mi se ra|amo
kr{tenom vodom, a hranimo se hristovom krvqu. I kako je za vreme sna Adamovog stvorena èna, tako je za vreme smrti Hristove stvorena Crkva i rebra wegovog. Ali nije nu`no voleti ènu zato
{to je ona deo na{ i {to je od nas postala, nego i zato {to je i sam Bog dao zakon, rekav{i ovako: zato }e ostaviti ~ovjek oca svojega i mater svoju, i prilepi}e se k èni svojoj, i bi}e dvoje jedno tijelo (Post. 2,24). Tako je govorio i Pavle da bi na svaki na~in pobudio nas za
takvu qubav. On kaè: Tajna je ovo velika (Ef. 5,32). Za{to je ona velika? Zato,
{to se devojka, koja sve vreme prebiva u
svom domu od prvoga dana privezuje za
svog mladoèwu i po~iwe da ga voli, kao
sebe. To isto vaì i za muà, od prvoga
dana wu stavqa ispred svih, i ispred
prijateqa, ro|aka i samih roditeqa.
Oni sve to ~ine s rado{}u, i ne ra~unaju
da je to gubitak i videv{i da im odvode
k}er, zaboravqaju na svoju prvrènost
prema woj, ne jadikuju, ne pate, a jo{ se
zahvaquju, smatraju}i to prièqkivanim delom, videv{i k}er, koju mu odvode

iz ku}e zajedno sa mnogo bogatstva. Sve
to zami{qaju}i, kako se mladenci, koji
ostavqaju roditeqe, prilepquju jedno uz
drugo i ovaj savez postaje ja~i od svih
prethodnih navika, i shvataju}i da to nije ~ove~ije delo, nego da je Bog stvorio
takvu qubav i u~inio da se raduju i oni
koji daju i oni koje daju, Pavle je rekao:
Tajna je ovo velika. I kao {to dete, tek
ro|eno, pri prvom pogledu na roditeqe
pozna ih, jo{ ne znaju}i da govori; tako
isto i ènik i nevesta, bez posrednika,
bez i~ijeg saveta, na prvi pogled se prilepe jedno uz drugo. Prime}uju}i da se to
isto dogodilo sa Hristom, a osobito sa
crkvom, Apostol se za~udio i zadivio.
Kako se to desilo sa Hristom i Crkvom?
Kao {to ènik ostavqaju}i oca, dolazi
nevesti, tako i Hristos, ostaviv{i presto Oca do|e nevesti Crkvi; nije nas pozvao gore, nego je Sam do{ao nama. Kada
ti ~uje{ da je on ostavio presto svoga
Oca, ne shvataj da se on preselio, no da je
si{ao, tj. istovremeno kada je bio kod
nas, On je bio i sa Ocem. zato je i Apostol govorio: Tajna je ovo velika. Ona je
velika i za qude; kada je vidim i shvatim
da se to isto dogodilo sa Hristom i crkvom, tada sam ja zadivqen i ushi}en. Zato je rekav{i: tajna je ovo velika, dodao:
a ja govorim za Hrista i za crkvu (Efesc.
posl. 5,32). Znaju}i, kolika je tajna brak,
i kakvog doga|aja je to slika, nemoj o wemu suditi prosto, pa kako ispadne, ne
traì mnogo bogatstva uz nevestu. Brak
ne treba smatrati trgovinom, nego savezom ìvota.
@eni je svojstveno samo da ~uva skupqeno, da o~uva prihode, da se brine o
ku}i; zato ju je Bog i dao, da bi nam pomogla u tome i u svemu drugome. Tako, kao se
na{ ìvot sastoji od dvojakog roda poslova, dru{tvenih i privatnih, tako je
Bog, odeliv{i jedne poslove od drugih,
odredio da ène nadzire i ~uva ku}i, a
mu{karcima, muèvima, dodelio sve
gradske poslove, na trgu poslove, sudske,
savetodavne, vojne i sve druge. @ena ne
moè da baca kopqe, ni da odapiwe stre-
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
lu, ali moè da uzme preslicu, da tka i
sve druge doma}e poslove. Ona ne moè
podnositi savete na Sovjetu, ali ih moè davati u ku}i, i ~esto bude da ona boqe razume neke doma}e poslove nego
mu`. Ona ne moè na dru{tvenim poslovima, ali ona moè vaspitavati decu;
{to je glavno od tekovina; moè da prime}uje lo{e postupke sluàvki, da se
brine o ~estitosti posluge, da obezbedi
udobnost svome suprugu, i da ga oslobodi
od raznih briga po ku}i kao {to su brige
o dragocenostima, o vunenim predmetima, o kuvawu jela, o prikladnosti ode}e,
brinuti se o svemu, o ~emu bi bilo neprili~no i neudobno, da se mu` bavi, za{ta bi mu bilo potrebno mnogo naprezawa. I to je znak stvarala{tva i premudrosti Boìje, da je ~ovek koristan u
najva`nijim poslovima, beskoristan u
mawe va`nim poslovima, a time se daju
poslovi èni. Ako bi on stvorio muà
sposobnim za sve, tada bi ènski pol bio
za prezir, a sa druge strane ako bi èna
dobila najve}e i najboqe, onda bi se ona
pona{ala oholo. Zato on nije dao i jednom i drugom polu sve, da jedan od wih ne
bi bio ponièn i suvi{an, a nije ravnopravno podelio poslove me|u wima, da
zbog te ravnopravnosti ne bi do{lo do
nekakve borbe i takmi~ewa, pogotovu
kada bi èna imala istu ~ast kao i mu`:
zato je on, misle}i na mir i ujedno vode}i ra~una o dostojanstvu svakoga, podelio na{ ìvot na dva dela, tako {to je
najneophodnije i najkorisnije dao muù,
a neva`nije èni, i to zbog toga da bi
muà uvaàvali zbog va`nosti poslova,
a èna, radi poslova mawe va`nosti ne
bi ustajala protiv svog muà. Znaju}i
sve ovo, traì}emo u nevesti samo jednodu{evnu vrlinu i blagorodnu narav, da
bi smo mogli da se nasla|ujemo mirom, da
se te{imo uzajamnim razumevawem i
stalno se volimo. Ko je uzeo bogatu ènu, uzeo je sebi gospodaricu, a ne ènu.
Ako ène i bez toga bivaju ispuwene
gordo{}u i sklone su ~astoqubqu, postavqa se pitawe {ta uraditi da bude
podno{qiva za supruga? A ko je uzeo ènu ravnu po bogatstvu ili siroma{niju,
taj je sebi uzeo pomo}nicu i saradnika i
uneo u svoj dom sva blaga, zato {to je nema{tina siroma{tva navode da ~uva svoga muà, da mu se povinuje i da ga u svemu
slu{a i da otklawa svaki povod za nesporazum, neprijateqstvo, gordost i

uvre|enost, tako da se stvori savez mira,
jednodu{ja, qubavi i saglasja. Ne treba
da traìmo samo to, da dobijemo novac,
nego da bi se nasla|ivali mirom i wegovim prijatnostima. Brak nije zbog toga
da bi punili dom neprijateqstvom i mr`wom, da bismo imali sva|e i raspri, ne
sporazume i tako zagor~avali jedno drugom ìvot, nego zato da se koristimo pomo}u, da imamo pristani{te, pribeì{te i utehu u slu~aju kakve nesre}e, i da
bi nalazili zadovoqstvo u razgovoru s
ènom. Koliko bogatih, koji su uzeli
bogate ène i tako pove}ali bogatstvo,
ovaj ~ovek, posle mnogih neprijatnosti,

sva|a, raspri i su|ewa, jedva iznev{i
ìvu glavu. Imaju}i sve to u vidu, treba
da obra}amo pa`wu ne na novac, ve} na
dobrotu naravi, ~asnost, razumnost.
Uzimati ènu i zato da se izbegne greh,
da se spasemo od bluda, zato je potrebno
stupiti u brak, kao i zato da bi smo provodili ~edan ìvot; a to }e biti u tom
slu~aju, ako budemo uzimali takve neveste, koje nam mogu doneti ~asnost, ~ednost, veliku skromnost. I ~ovek koji je
nameran da uzme ènu, ne treba da se
obra}a qudima, ili ènama, koji trguju
tu|om nesre}om i traè}i samo jedno, da
dobiju nagradu, a treba da se obrati Bo-
a li{ili zadovoqstva i saglasnosti,

sva|aju}i se svakodnevno za stolom, po~iwu}i sa takmi~ewem. Koliko siroma{nih, koji su uzeli siroma{ne ène i
sada se nasla|uju mirom, sa velikom rado{}u gledaju na sunce; a bogati i pored
sve rasko{i koja ih okruùje, mole se da
umre i oslobodi se takvog ìvota. Tako,
nema nikakve koristi od bogatstva, ako
mi ne na|emo dobru du{u. Ali {ta da govorimo o miru i saglasju? Uzimawe bogate ène ~esto biva {tetno i za samo bogatstvo. Jer, ako neko potro{i svoje
imawe, imaju}i u vidu i miraz ène, a potom ona prerano umre, tada je on duàn
da ceo miraz vrati ro|acima. Tada,
sli~no qudima koji su doìveli brodolom i spa{avaju samo goli ìvot, tako i
gu. On se ne}e postideti da bude tvoriteq tvog braka. On sam dao je obe}awe:
i{tite najpre carstva Boìjega, i pravde wegove, i ovo }e vam se sve dodati
(Matej 6,33). Stupite u brak s velikom
pristojno{}u, bez plesa, smeha, sramnih
re~i, svirala, flauta, |avolskih izuma
i ostalo, i uvek prizivaj Boga da ti bude
posrednik u svim tvojim poslovima. Ako
ti tako ustroji{ svoje poslove, tada nikada ne}e biti razvoda, ni sumwa u prequbu, ni razloga za qubomoru, ni sva|e i
neprijateqstva, nego }e{ se nasla|ivati velikim mirom i harmonijom: a iz toga }e slediti i druge vrline.
P. G. O.
29
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
GEORGIJE (\or|e) NIKOLAJEVI] - Mitropolit Dabro-bosanski

(1807-1896)
( dio)
Pored organizovawa rada Konzistorije Nikolajevi}u pripadaju velike zasluge za otvarawe Bogoslovije. [kola je po~ela sa radom 30. oktobra 1882. godine
u privatnoj ku}i Stjepa Srk{i}a u \emalu{a ulici u
Sarajevu.47 Na dan otvarawa Bogoslovije mitropolit
Kosanovi} je rekao: Neprestano sam i nestrpqivo
Pie:
dr Predrag Puzovi
Iz dostupnih dokumenata ne vidi se kada se prota

\or|e Nikolajevi} zamona{io. Me|utim, zna se da ga
je Kosanovi} odmah po dolasku u Sarajevo hteo da proizvede za arhimandrita, ali on nije hteo. Po{to ga je
car Frawo Josif 17. oktobra 1882. godine imenovao arhimandritom i potpredsednikom mitropolijske Konzistorije, to mu je Kosanovi} 20. oktobra 1882. godine izdao dekret u kome stoji da }e 7 (19). novembra 1882. godine na Svetoj Liturgiji po propisu arhijerejske hirotesije na stepen arhimandristva proizveden biti. U
dekretu jo{ stoji da pri sluèwu Svete Liturgije moè nositi arhijerejsku mitru bez krsta, koju mu je mitropolit stavio na glavu na Bogojavqewe 6. januara
1883. godine.42 Po{to je postao arhimandrit primio je
~estitke od mnogih li~nosti. Izme|u ostalih ~estitao
mu je i Nikodim Mila{, koji ga pozdravqa jer }ete
biti u stawu da sami negujete onu rastiwu, koju ste posejali i da je do ploda dovedete.43
Kao arhimandrit i potpresednik Konzistorije
Nikolajevi} je uredio [ematizam dabro-bosanske
mitropolije za 1882. i 1883. godinu.44 Pokrenuo je
list Dabrobosanski Isto~nik, namewen sve{tenstvu.45 Maja 1883. godine arhimandrit Nikolajevi} je
proslavio redak jubilej 50 godi{wicu sve{teni~kog
sluèwa.46 Tog dana dobio je veliki broj ~estitki sa
svih strana, a posebno iz Bosne i Hercegovine.
42
43
44
30
Isto, 79; Jovan Vu~kovi}, isto, 92, napomena 2.

D. Ruvarac, Korespodencija dr Nikodima Mila{a arhimandrita s Georgijem Nikolajevi}em protoprezviterom-arhimandritom, Crkva i @ivot, 1923, , br. 9 i 10,
277.
D. Ruvarac, isto, 82.
o~ekivao da se {to prije podigne bogoslovija bez koje

se ne da ni zamisliti izobraèwe sve{tenstva. Obe}ao je da }e sa svoje strane u~initi sve da ovaj zavod
bude duhovna matica, koja }e odgajati Bogu i
pravoslavnom oltaru pobo`ne sluìteqe, narodu
propovjednike slova Boìjega, a domovini nosioce
morala, qubavi i bratske sloge. Na kraju je Mitropolit predao arhimandritu Nikolajevi}u zavod na
upravu. U svom govoru Nikolajevi} je pozvao u~enike
da za svog najve}eg dobrotvora smatraju mitropolita
Savu: Obqubqenog arhipastira i mitropolita Savu,
jer ovoga ozbiqnim nastojawem... ovo sjemeni{te za
45
46
47
Bosanska Vila, 51.

M. Papi}, [kolstvo u Bosni i Hercegovini 1878-1891,
Sarajevo 1972, 151; P. Puzovi}, Prilozi za istoriju
SPC, Ni{ 1997, 158.
vas sirote osnovano je, u kom }ete se izdràvati i

vremenom sre}ni qudi postati.48
Arhimandrit Nikolajevi} vr{io je u Bogosloviji
du`nost rektora i predavao Crkvenoslovenski jezik.49 Na ovoj du`nosti }e ostati sve do izbora za mitropolita. Ostavka mitropolita Save je usvojena 10.
septembra 1885. godina, a Be~ki dvor je imenovao za
administratora Dabro-bosanske mitropolije arhimandrita Nikolajevi}a. Iste godine Carigradska patrijar{ija ga je izme|u tri kandidata izabrala za Dabro-bosanskog mitropolita. Druga dva kandidata su
bili: mitropolit Varne Kalinik i episkop Lerni~ki
Danil.50 O svom izboru za mitropolita javio je Nikolajevi} srpskim op{tinama u Dabro-bosanskoj mitropoliji okru`nicom od 3. januara 1886. godine obavestiv{i ih istovremeno da }e posve}ewe biti 2. februara, na Sretewe Gospodwe.51 Pre posve}ewa, 20. januara 1886. godine poloìo je u Be~u sve~anu zakletvu. Za ovu priliku u carski dvor doneto je iz gr~ke
crkve u Be~u Jevan|eqe i krst, koji su bili poloèni
na jedan sto~i}, pred kojim je Nikolajevi} kle~e}i
pro~itao u sebi molitvu O~e na{ i celivao Jevan|eqe i krst. Potom je ustao i u prisustvu cara pro~itao
naglas zakletvu, koja je bila napisana na srpskom, i
na kraju je potpisao. Tekst zakletve glasi: Ja \or|e
Nikolajevi}, isto~no pravoslavni arhiepiskop i mitropolit Sarajevski, zakliwem se sve svetoj i nerazdjelnoj Trojici u ime ~asnog krsta i svete Bogorodice Djeve Marije, svetih apostola, proroka i mu~enika, i u ime svih svetih, svom du{om i svom krjeposti
svojom: da }u Njegovomu carskomu i kraqevsko-apostolskomu veli~anstvu sve premilostivomu gospodaru
Frawi Josifu I, caru Austrijskomu, kraqu êskomu itd. i apostolskomu kraqu Ugarskomu itd.,
vjerno i pokorno sluìti, i ta~no se po zakonima
vladati, da }u u mojoj pastirskoj i crkvenoj oblasti
48
49
50
51
A. Koprivica, Rad mitropolita Save Kosanovi}a na

otvarawu i ure|ewu sarajevske bogoslovije, Novi Isto~nik, 1940, 338-339; P. Puzovi}, isto, 158.
Isto, 95.
Isto, 94.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
pod~iweno sve{tenstvo i pod~iweno pu~anstvo u~iti

istoj vjernosti, a svrh toga svakog bogovetnog dana za
Njegovo osve}eno Veli~anstvo }u Bogu molitve prinositi, da u nato~ zakletvi toj, niti }u sam {ta ~initi, {to bi osobito Njegovomu Veli~anstvu i svevi{woj slu`bi ni izdaleka od pogube bilo, niti }u dopustiti, da u mojoj crkvenoj oblasti pot~iweni posredno ili neposredno tomu {to podobnoga u~ine.
Tako mi Bog pomogao i Njegovo sveto Jevan|eqe.
Amin.52
Arhimandrit Nikolajevi} je hirotonisan na Sretewe 2. februara 1886. godine. Na hirotoniji su ~inodejstvovali mitropolit Mostarski Igwatije, Tuzlanski Dionisije i episkop Gorwokarlova~ki Teofan
(@ivkovi}). U ime Be~ke vlade bio je prisutan baron
Jovan Apel.53
O svome posve}ewu Nikolajevi} je pisao mitropolitu Savi Kosanovi}u 4. februara 1886. godine. Njih
dvojica su bili veliki prijateqi do kraja ìvota.
Sava u pismima oslovqava Nikolajevi}a }a}a, a
Nikolajevi} Savu posinkom. Mitropolit Sava se
iskreno obradovao Nikolajevi}evom izboru na tron
sarajevskih mitropolita. êstitaju}i mu pismom od
26. februara 1886. godine iz Jerusalima, on veli Ja
se molim Gospodu, da Vam produì Va{e stare godine
i ukrijepi zdravqe, na wegovu slavu, na Va{u diku, i
na sre}u pravoslavne crkve, naroda i vlade.54
Nikolajevi} je dobro poznavao prilike u Dabro-bosanskoj mitropoliji, jer je nekoliko godina
bio desna ruka mitropolitu Savi. Sada kada je postao mitropolit, wemu nije bilo ni{ta novo i nepoznato. Iako se bliìo osamdesetoj godini, bio je izuzetno pokretqiv i ni{ta mu nije bilo te{ko. Nalazio je vremena da svakog, ~ak i nenajavqenog primi,
saslu{a i posavetuje. Prve godine episkopovawa posetio je svaku pravoslavnu ku}u u Sarajevu, ne prave}i razliku izme|u siromaha i bogata{a.55 êsto je
obilazio pastvu, a nema nijedne op{tine u kojoj nije
bio. Prinosio je beskrvnu `rtvu i u najzaba~enijim
selima svoje eparhije i molio se za spasewe svoga na-
roda. O~inski se starao o sve{tenstvu. Prema sebi je

bio strog i ìveo je skromno.
Deset godina, koliko je Nikolajevi} bio mitropolit, nije dug period, ali je on za to vreme uradio mnogo. Rukopoloìo je 7 |akona, 2 jero|akona, 75 sve{tenika i 4 jeromonaha. Proizveo je 2 proto|akona, 2
protosin|ela, 1 igumana, 15 protojereja; 2 arhimandrita i 11 sve{tenika je odlikovao crvenim pojasom.56 Za ovo vreme umrlo je 102 sve{tenika.57 înodejstvovao je na posve}ewu tri mitropolita.58 Na dan
sahrane 16. oktobra 1888. godine sluìo je opelo i
pratio do ve~ne ku}e mitropolita Leontija Radulovi}a. Osvetio je 35 novopodignutih i obnovqenih cr-
52
53
58
54
55
56
57
Isto, 95.
Isto, 96; Orao, 14; Bosansko-hercegova~ki isto~nik,
1890, god. , sv. 9 i 10, 391.
Isto, 149.
Isto, 149.
Bosanska Vila, 51.
kava, 17 ih je jo{ otvorio i u wima se uz wegov blagoslov sluìla Sveta Liturgija. Tako su za 10 godina
podignute, obnovqene i otvorene 52 crkve.59 Izvr{io
je i novu podelu parohija. Oko 50 parohija nije moglo
da obezbedi izdràvawe sve{tenika, pa je za te sve{tenike izdejstvovao pomo} dràve. Isto tako je izdejstvovao pomo} dràve za siroma{ne crkve u odeNa osnovu blagoslova carigradskog patrijarha mitropolit Nikolajevi} je posvetio: 1. maja 1888. godine u
Mostaru mitropolita Leontija Radulovi}a; 16. aprila
1889. godine mostarskog mitropolita Serafima Perovi}a; 12. jula 1892. godine tuzlanskog mitropolita Nikolaja Mandi}a. ( D. Ruvarac, isto, 114-115).
`dama, kwigama, sasudima i utvarima. O dràvnom

tro{ku svake godine gra|eno je 5-6 parohijskih domova.60
Crkve u Bosni i Hercegovini su oskudevale u crkvenim kwigama, zbog ~ega u mnogim crkvama nije ni
sluèno. Zauzimawem mitropolita Nikolajevi}a o
dràvnom tro{ku u Sarajevu su pre{tampavane ruske
crkvene kwige. Pre{tampavawe kwiga odobrili su
Sveti sinod Carigradske patrijar{ije i Vlada a ceo
posao je obavqen pod nadzorm sva tri bosansko-hercegova~ka mitropolita. Zbog toga {to su se ruske crkvene kwige pre{tampavale o dràvnom tro{ku, po
novinama su se pojavile kritike protiv mitropolita
Nikolajevi}a. Na ove kritike on se oglasio o{trim
i iskrenim ~lankom Javna ispovest, u kojem, izme|u
ostalog, veli: Preziru}i neumjesne prekore po
gdje-kojim novinama srpskim, ruskim i srbijanskim,
prigrlio sam ciq, koji }e na{oj crkvi, na{em pravoslavqu ve}u korist donijeti i wu od propasti sa~uvati. Nastanu li pak te{ka vremena, budite uvjereni
svi buka~i, da }u za odbranu svoje pravoslavne vjere,
svoje srpske narodnosti, i pravoslavne crkve, znati i
svoje dostojanstvo `rtvovati.61
Obrazovawe sve{tenika i religiozno-moralno
stawe naroda bilo je na niskom nivou. Kako bi se situacija koliko-toliko popravila, mitropolit je
okru`nicom od 23. oktobra 1889. godine pozvao okru`ne protoprezvitere da tri do ~etiri puta godi{we
sa podru~nim sve{tenstvom drè sve{teni~ke sednice na kojima bi se sve{tenstvo upoznalo sa naredbama
koje crkvene i dràvne vlasti izdaju, neupu}eni bi se
nau~ili kako se vode kancelarijski poslovi, a mo}i
}e se dogovarati i o jednoobraznosti pojedinih ~inodejstava i o drugim potrebama. Da bi se imao uvid o
~emu se govorilo na sve{teni~kim sednicama, a i radi potomaka, okru`nicom od 3. decembra 1892. godine
naredio je da se vode zapisnici i dostavqaju konzistoriji.62
59
60
61
62
Isto, 148; Na nekim mestima se pomiwe 55 crkava.

(Bosanska Vila, 51; Jovan Vu~kovi}, isto, 70).
Javna ispovest, Dabro-Bosanski Isto~nik, 1890, god.
, sv. 11, 401.
31
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
LIK STAROGA I NOVOGA ÔVEKA

Poznato je da sveta Crkva, slede}i
re~ Boìju, ~esto pomiwe dva tipa ~oveka: starog i novog. Na primer, u molitvi
devetog ~asa ~itamo ovo: umrtvi tele-
sno na{e mudrovawe, da odbaciv{i staroga ~oveka, obu~emo se u novog; i ìvimo za Tebe, na{eg Vladiku i Gospoda.
Pa, kakvi su to qudi? Kakav je to ~ovek stari, a kakav novi? To su dva ~oveka, me|usobno sasvim razli~ita, po
svemu suprotna jedan drugome. Razli~iti
su i suprotni oni po svome poreklu. Stari proishodi od ~oveka u bezakowima za~etog i u gresima ro|enog; novi se ra|a
od Boga, po blagodati Isusa Hrista, silom i dejstvom Svetoga Duha. Razli~iti
su i suprotni po osobinama i delovawima svojim. Stari je po prirodi ne~ist,
voli greh, vo|en je strastima, ~ini bezakowa, nalazi se pod uticajem i rukovodstvom za~etnika greha - |avola; novi je
po prirodi ~ist i neporo~an, voli pravdu i svetiwu, vo|en je voqom i zakonom
Boìjim, ~ini dobra i sveta dela i nalazi se pod blagodatnim promi{qawem
Na~elnika spasewa - Isusa Hrista i pod
okriqem Svetoga i Boànstvenoga Duha. Razli~iti su i suprotni i po posledwoj sudbini, koja o~ekuje i jednog i drugog. Kraj staroga ~oveka je - ve~na smrt,
ve~na osuda, ve~no zarobqeni{tvo u
tamnici ada, zajedno sa ne~istim, otpalim dusima. Kraj novoga ~oveka je - ve~ni
ìvot, ve~no blaènstvo, ve~no prebivawe na nebesima, sa svetim, Boìjim
Angelima. Eto kako je velika razlika
izme|u ~oveka starog i ~oveka novog.
Koliko je jedan od wih gadan, bogoprotivan, nesre}an, toliko je drugi prelep,
bogoqubazan i blaèn!
Sada bi moglo uslediti pitawe: Pa
gde su ta dva ~oveka, stari i novi, i ko su
oni - pokaìte nam ih! Pokazati ih - to
nije te{ko. To smo - mi sami. Mi, upravo
mi - ili smo stari, ili novi, zavisno od
toga kako ìvimo i radimo, koji se lik
odraàva u nama - lik starog ili novog
~oveka. Istina, po svome poreklu, svako
32
od nas je u isto vreme i stari i novi ~ovek - stari, zato {to je ro|en od tela i
krvi, zaraène praroditeqskim grehom,
a novi, zato {to je ro|en od Duha Boìjeg, kojim je ponovo ro|en u svetom kr{tewu. Ali, u ìvotu i radu svome, svako je prete`no ili stari, ili novi ~ovek, zavisno od toga kojim se na~elima
rukovodi u svojim delima, da li telom i
strastima, koji pomra~uju wegov ~isti
razum i uvla~e ga u ìvot svetski, ~ulni,
grehovni; ili Duhom Boìjim, koji ga
u~i istini i upravqa ga ka ìvotu duhovnom, vrlinskom, svetom. Tako, onaj ko
ima u vidu samo ovaj ìvot i stara se samo o zadovoqstvu i spokojstvu zemnom taj je stari ~ovek; a onaj ko pamti svoje
hri{}ansko prizvawe, ima u mislima

budu}i ìvot i stara se o svom spasewu taj je novi ~ovek. Ko smatra bespotrebnim svako verovawe i slu{a sugestije
svoga uma radije nego re~i Boìje - on je
stari ~ovek; a ko se rukovodi svetom verom, ko umom i srcem shvata kako je istinita i nepogre{na re~ Evan|eqa, koja
nam saop{tava Boga Spasiteqa, na{e
blagodatno obnovqewe u Hristu, besmrtnost du{e, vaskrsewe mrtvih i budu}i ìvot - on je novi ~ovek. Ko qubi
svet, telo svoje, udovoqava strastima -
on je stari ~ovek; a ko qubi Boga, uga|awe Hristu, ìvot duhovni i sveti - to je

novi ~ovek. Ko je lew za molitvu, rasejan
na molitvi, ko voli da pose}uje mesta
svetskih veseqa, kao {to su pozori{ta,
narodne pijanke, igranke i druga, vi{e
nego crkvu - to je stari ~ovek; a ko je pre
svega okrenut Crkvi, ko ose}a duhovnu
radost na crkvenim bogosluèwima,
usrdan je, pa`qiv, trpeqiv na molitvi to je novi ~ovek. Ko ne priznaje za du{ekorisna hri{}anska uzdràwa, mu~no
mu je vreme postova i pokajawa - to je stari ~ovek; a ko nalazi za du{espasonosno
odricawe od svojih telesnih èqa i
strasti i trudi se da o~isti sebe od grehova postom i pokajawem - to je novi ~ovek. Ko voli da ~ita romane, razne pri~e
i druge prazne, sablazne kwige, koje kvare moral - to je stari ~ovek; a ko ~ita boànstvene kwige, kao Evan|eqe, celo
Sveto Pismo, @itija svetih i ostala
hri{}anska, du{ekorisna dela - to je novi ~ovek. Ko voli da ìvi u lewosti, pijanstvu i drugim porocima - to je stari
~ovek; a ko je trudoqubiv, trezven, vodi
~ist i neporo~an ìvot - to je novi ~ovek. Ko vr{i sve svoje poslove nebri`qivo, nepo{teno, s lukavstvom i prevarom - to je stari ~ovek; a ko je u svim
svojim poslovima usrdan, pravedan, nekoristoqubiv - to je novi ~ovek. Ko druge mrzi, zavidi, osu|uje, vre|a, ili je licemeran, ulaguje se - to je stari ~ovek; a
ko qubi bli`we ~istim srcem, svima
èli dobro, ne samo da ne nanosi zlo drugima, nego i onima koji wemu ~ine zlo
opra{ta s qubavqu - to je novi ~ovek. Ko
rasipa svoje bogatstvo, ili ga nagomilava i {tedi, ne pomaù}i sirotiwi i potrebitima - to je stari ~ovek; a ko, blagorazumno se koriste}i svojim materijalnim bogatstvom, rado deli od Boga date mu darove bednima i nevoqnima - to je
novi ~ovek. Ko se predaje uniniju, roptawu, rastrojstvu, kada ga sna|u bede i nevoqe - to je stari ~ovek; a ko sa trpqewem podnosi nevoqe koje ga sustiù i
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
predaje se voqi Boìjoj, smatraju}i da
su mu nevoqe poslane radi o~i{}ewa i
ispravqewa - to je novi ~ovek. Uop{te,
ko ìvi po telu, radi svetskoga, po svojim èqama, radi svog nasla|ivawa, ne
razmi{qaju}i o svom hri{}anskom dugu
i svojoj budu}oj sudbini - to je stari ~ovek; a ko ìvi u svetu, ali ne radi sveta,
ne radi sada{weg kratkog i sujetnog ìvota, trude}i se da neporo~no sluì Bogu, blagouga|a svome Spasitequ i ìvi
po hri{}anskom zakonu, da bi, po svr{etku vremena, nasledio ve~ni, blaèni ìvot - to je novi ~ovek.
Eto nam slike ~oveka starog i novog.
Sada nije te{ko svakome od nas da vidimo
sebe - da li smo ~ovek stari ili ~ovek novi. Ne pripisujte ovaj opis obi~nom hri{}anskom posmatrawu. Ne mislite da je
ovo samo predmet razmi{qawa za hri{}anske u~iteqe. Nije. Slika starog i
novog ~oveka je slika na{eg stvarnog stawa. A smatrati nepotrebnim poznawe toga u kakvom se stawu svako od nas nalazi,
jeste i nerazumno i opasno. Upravo po
ovom stawu }e i biti odre|ena budu}a
sudbina hri{}ana. Hri{}anin u liku
starog ~oveka, kao gre{nik, oti}i }e u
ve~nu muku, a hri{}anin u liku novog ~oveka, kao pravednik, oti}i }e u ìvot
ve~ni. Zar nas uzalud Apostol upozorava,
kada govori da telo i krv ne mogu naslediti Carstvo Boìje (1 Kor. 15,50). Ako
ìvite po telu pomre}ete, i to ve~nom
smr}u; ako li Duhom djela tjelesna umrtvqujete, ìvje}ete (Rm. 8,13). Nikakve,
dakle, sad osude nema onima koji u Hristu Isusu ne ìve po tijelu, nego po Duhu (Rm. 8,1). Zato on i zapoveda svim hri{}anima: odbacite staroga ~oveka, koji
propada u èqama varqivim, a da se obnavqate duhom uma svojega; i obucite se
u novoga ~ovjeka, sazdanoga po Bogu u pravednosti i svetost istine (Ef. 4,
22-24). Samo na takav na~in mi i moèmo
dostojno i bogougodno poìveti Hristu
Spasitequ na{em Vladici i Gospodu, i
tako ispuwavaju}i zapovesti Wegove,

dosti}i ve~ni pokoj, gde je stani{te
svih koji se vesele (molitva devetoga ~asa). Boè na{, slava Tebi!
KAKO NAM KORISTE SVETITEQI?

Ko se brine za mnogo stvari, rob je
mnogih stvari. Ko se trudi samo za svoju
du{u, prijateq je Hristov. Znaj da je
mnogo onih koji ~ine milostiwu i ispuwuju zapovest o qubavi prema bli`wemu. Me|utim, Bog uz milostiwu, ho}e i
~isto srce. Neki umiruju svoju savest jer
ispuwavaju svoje du`nosti prema Bogu i
bli`wem - milostiwom. Ali, ona treba
da je pra}ena i li~nim osve}ewem. Tome
nas je u~io Gospod, a to su ~inili i svetiteqi u svome ìvotu.
Svetiteqi su nastojali na svome tajanstvenom sjediwewu sa Bogom. U wihovim mislima, u srcu i u ustima, uvek je
bio Bog. Ni{ta nije moglo da nasiti du{u wihovu od svetovnih stvari, kao Bog.
Predali su se Wemu svecelo, du{om i
telom. Ali, ni Bog nije ostavqao svoje
svetiteqe. Bio je stalno pored wih i po-
magao im u svim potrebama. Jer Bog, kada

vidi dobru voqu, {aqe svoju obilnu blagodat qudima. Bog je milostivi darodavac, ali ~eka da mi u~inimo prvi korak,
traè}i milost wegovu. Bog ho}e da mu
damo ~itavo srce na{e, na{e misli, na{e èqe, na{e ~e`we, na{e snove. Bog
je revnostan. @eli ~itavo srce na{e, da
bi ga osve{tao. To su ~inili i svetiteqi. Predali su Hristu sve, i On im je dao
sve. Samo tako }emo se iskupiti i osloboditi okova greha.
Svetiteqi su naravno, bili kao i drugi qudi, nisu bili An|eli, ali su se trudili jer su razmi{qali o svojoj ve~noj
koristi. Zato ih je Bog toliko proslavio, da bi ih qudi po{tovali i slavili.
To je put koji nam otvaraju svetiteqi i
tim putem treba da idemo i mi, ako ho}emo spasewe svoje du{e.
Sveti Jovan Tivejski, ta riznica vrlina, ugodio je Bogu molitvom i postom u
pustiwskom tihovawu. Potreban je i telesni trud za na{e spasewe. Svaki podvi`nik ~ini veliku borbu primoravaju}i sebe da bi svojom molitvom dostigao
Boga. Primoravaj, dakle, sebe u vreme
molitve. Pi{e, zlatan du{om i ustima,
sveti Hrizostom da |avo ~ini sve da nam
ugasi sve}u koja je upaqena za vreme molitve. Svetiteqi nisu ustupali u svojoj
borbi. îtave sate, dane i no}i, stajali
su sa strahom pred Bogom, traè}i svoje
spasewe. Da li ih mi podraàvamo? [ta
~inimo za du{u na{u?
Od truda svoga rada da udeli{ siromasima, kao {to je ~inio apostol Pavle.
Dawu je propovedao re~ Bo`ju, a no}u je
tkao }ilime da bi ìveo on i saradnici
wegovi. Srce apostola Pavla je obuhvatilo u sebe ~itavo hri{}anstvo. Pisao
je Korin}anima: Ko je slab, i ja da ne
oslabim; ko se sabla`wava, a da je ne sagorevam?
Ava Arsenije je savetovao svakoga ko
mu je dolazio. Ali, ono ~emu je u~io druge, prvo je proìveo sam. Nije bio zvono koje zve~i, nego sasud Duha Svetoga.
Sleduju}i dakle, ìvotu svetih, i mi
}emo imati u srcu na{em mir, unutra{wu radost, i Bog }e uvek biti sa nama.
33
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
KAKO \AVO OBMAWUJE ÔVJEKA

Be{e neki monah pustiwak, veliki
podvi`nik u pustiwi u predelu Aleksandrije, imenom Ilarion, veliki isihasta. Imao je skoro sto godina. Molio
se Bogu nekoliko godina: Pokaì mi,
Gospode, koje je lukavstvo |avola kojim
oni zadobijaju najve}i broj du{a za carstvo pakla! Koja im je majstorija i metod
da odvrate qude od dobroga puta, da bi ih
u~inili robovima greha i odveli u pakao. Kako oni zadobijaju vi{e du{a za
pakao nego li an|eli ~uvari za Carstvo
nebesko? Molio se otac godinu dana,
dve, tri i nije mu Bog odgovorio. Jedne
no}i, kada je bio na molitvi, a be{e duboko u no}, napoqu be{e mese~ina kao
dan, ûje neki glas: - Avo Ilarione! Molim, Gospode? - Uzmi sveti krst u ruku, uzmi svoj {tap, oseni se znakom svetog krsta, izi|i iz kelije i idi do obli`wega proplanka, i kada bude{ stigao
na proplanak, stani tamo pored kojeg drveta. Ali se ne boj onoga {to }e{ videti! Stoj tamo i gledaj na sredinu proplanka, dok ne budem do{ao. Kada je on
~uo da ga je u~io da se naoruà znakom
svetog krsta, poznao je da je poziv od Boga. Oti{ao je starac, kazuju}i molitve u
umu, i stigao je na proplanak. Be{e velika ti{ina; ne duva{e vetar te no}i.
Video se samo mesec i zvezde. Oti{ao je
stari monah pored nekog drveta i stoja{e paze}i. Odjednom, vide da se nasred
proplanka pojavquje presto, carski
tron. Kao da be{e od muwa, kao plamen
ogweni. Najpre se pojavio presto, i za~udi se. Zatim vide da dolazi satana i seda
na presto. Ramena mu behu kao nakovaw.
Koà mu be{e kao mastilo, sa dlakom
kao {to je medve|a, sa sna`nim kanxama.
Imao je krunu sa~iwenu svu od zmija i
drào je u ruci {tap u vidu a`daje. Kada
34
ga je video, osenio se znakom Svetog krsta. Satana je seo na onaj presto i triput
pqesnuo dlanom o dlan. Kada je pqesnuo,
ispunio se vazduh |avolskim ~etama. Pukovi |avola, hiqade i milioni. Jedni,
koji su izgledali da su od najve}ih, velmoè pakla, stojahu blizu wega. Drugi nad {umom i drugi - po vazduhu; koliko
pogled obuhvati - samo |avolske ~ete.
Kada je monah video tamo toliko likova
pakla i toliko |avola, setio se re~i iz

kelije, koja mu be{e re~ena: Ne boj se,
naoruào se znakom Svetog krsta i stojao pa`qivo. Tada, nakon {to su se sabrali kao pesak morski, na svim stranama su se videle samo ~ete |avola, ustao je
satana na noge i rekao: - Sakupio sam vas
ove no}i, u pono}, ovde, jer ho}u s vama da
obavim ispit. Treba da poloìte teàk
ispit. Znate li vi zbog ~ega sam vas pozvao? I re~e jedan: - gospodaru, ne znamo!
- Evo zbog ~ega sam vas pozvao ovamo. Da
iza|e na raport svaki od vas koji zna najboqu majstoriju da obmawuje qude i da
ih dovodi u moje carstvo. I da mi pokaè
kako on obmawuje svet i kako zaglupquje
~oveka i obmane ga, te ga dovede u ve~nu
muku i u na{e carstvo. Koji je metod, koja je va{a majstorija, jer u celom svetu to
vam je posao: da obmawujete qudske du{e.
Da vas vidim koliko ste iskusni u obmawivawu qudskih du{a! Koji mu bude pogodio misao, ako mi bude kazao savet kako obmawuje svet onako kako ja mislim,
evo da}u mu da upravqa paklom tri minuta, postavi}u ga za cara umesto mene na
tri minuta, i u~ini}u ga velikim generalom nad ostalima. Tada je iza{ao jedan
izmno{tva i rekao: - @iv bio, tvoja
mra~nosti! Do{ao sam da podnesem raport kako ja obmawujem qude! - No da vidimo! - Ja - veli on - kaèm ôveku ovamo: More ~ove~e, idi ti i u crkvu, i posti, i moli se, i ~ini ~ak milostiwu, i
druga dobra dela. More, ali ni sa |avolom nemoj kvariti odnose! Idi u restoran, idi i u kr~mu, na igranke, na provode, na igre na sre}u, da bi se i s ovim svetom proveselio! Tim metodom sam obmanuo vrlo mnoge. Ubacujem im pomisao,
jer drugu silu nemam! Druga nam se sila
nije dala iz pakla. Rajski an|eli imaju
od Boga silu samo da ubacuju ~oveku misao da ~ini dobro. Mi imamo silu samo
da ubacujemo ~oveku pomisao da ~ini
zlo. Ali da ga prisilimo ne moèmo, jer
~ovek ima samovlasnost koju mu je Bog
dao. Ne moèmo da ga prinudimo da zgre{i; samo ako je glup i slu{a misao koju
mu ubacujemo. I tako sam obmanuo mnoge.
Kada iza|u iz crkve, neki se zaustave u
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
kr~mi. Uzmu po rakiju, popije po ~a{u;
poneki uzme i cigaru, do|e i koji svira~
da mu svira. Iz tog razloga ~ovek se spotakao, nije mu vi{e ni{ta koristilo
{to je ujutru bio u crkvi, jer se uve~e
vratio iz na{e slu`be. I tako postupam
sa svakim. I upitao je satana: - Jesi li
mnoge obmanuo? - @iv bio, tvoja mra~nosti, mnoge! - Obmanuo si glupqe od sebe,
ali nisi u~inio ni{ta naro~ito. - Zbog
~ega, tvoja mra~nosti? - Ti kaè{ ~oveku da ide i u crkvu, da ide i u kr~mu, da
ide i na zabave, da ide i na Sveta mesta,
da i ~ita, da se i moli, zatim da ide na nedozvoqene provode, ali Hristos mu kaè u Jevan|aqu: Niko ne moè dva gospodara sluìti! (up. sa Mt 6,24), to jest i
meni i wemu. Ti si ga podstakao, mo`da
~ovek nije bio du{evno pripremqen i
odlazi nekoliko puta, ali nakon izvesnog vremena dolazi an|eo i ubacuje mu
misao: More ~ove~e, ne moè{ hoditi
dvema stazama; ili s |avolom ili s Bogom. I ~ovek, budu}i ukoren strahom
Boìjim, to napu{ta. More, drìm se
jedne, jer nema spasewa u hodu po dvema
stazama! - Jesi li postradao tako? - Vidi{! Rekao sam ti ja da si obmanuo glupqe od sebe. Dakle, znaj da nisi odgovorio dobro. I pozvao je jednog komandanta, od onih velikih, jednog kapetana, i
rekao mu: - Uzmi ga na le|a, odnesi ga u
zbor i udari mu deset batina po le|ima i
po{aqi ga na dno pakla, jer je glup! Izbio ga je, umesto da mu zahvali! Nije mu
se dopao wegov savet. Traìo je drugi
boqi. Iza|e drugi na raport. - @iv bio,
tvoja mra~nosti! Ako te ja ne zadovoqim, drugi te ne}e zadovoqiti. - Da te
vidim, juna~e! Kako se zove{? - Hromi
Daba se zovem. - Kako ti obmawuje{ qude? - Evo kako, veli~anstvo. Ja kaèm ~oveku ovako: More ~oveè, nema Boga. Nema |avola, nema an|ela, nema pakla, nema
raja, nema ve~ne muke, nema ve~ne slave,
sve je ovde, na ovom svetu! Ako ima{ {ta

da jede{ i {ta da pije{ i ima{ i novca
mnogo, ako ima{ po{tovawe od qudi, ku}u i mnoga bogastva, ovde je raj. I ako nema{, ovde je pakao. Dakle, toliko je, koliko je ~ovek na ovom svetu. - I jesi li
obmanuo mnoge? - Mnoge sam obmanuo! I ti si obmanuo glupqe od sebe. Znam da
si obmanuo, ali glupe, jer one koji poznaju Sveto pismo ne moè{ obmanuti. Jer
Sveto pismo kaè ~oveku da ima Boga, da
ima |avola, da ima angela, ima pakla,
ima raja, ima ve~ne muke, ima ve~ne sla-
ve, ima kazne za greh, ima na nebu nagrade

za dobro delo. Sveto pismo je puno takvih u~ewa, i koji ga ~itaju ne veruju tebi. âk i vi{e od toga. Bog, kada je sazdao ~oveka, stavio mu je u du{u i u telo
ose}awe Boga. Ma koliko bio kogod paganin, ose}a da postoji nevidqiva sila u
wegovoj du{i, a to je savest. Savest ga
grize kada ~ini zlo i raduje kada ~ini
dobro. I glas savesti ne moè biti odraz materije, ne{to materijalno, jer je
nevidqive prirode. Savest je glas Boga u
~oveku, i ~im je zgre{io, grize ga: Za{to si tako u~inio? Moè niko da ga
ne kori. Moè da ga ne vidi niko kada

~ini greh. Kad god zgre{i, taj zakon, koji je Bog usadio Adamu prvo, nazvan i zakonom prirode ili savesti, odmah ga grize. Ponekad ga grize tako jako, ako je
greh velik, da ga dovodi blizu o~aja. Ispuwava se onda re~ koja kaè u psalmima:
Karawima zbog bezakowa pokarao si ~oveka, i istawio si kao pau~inu du{u wegovu (Ps. 38, 14-15). To jest istawi se nada kao pau~ina i, od mnoge griè savesti, skoro da izgubi nadu. Ako se savest
uprqa sa mnogo grehova, ponekad tako jako grize ~oveka, da mu ta grià (to prekoravawe) savesti postaje muka nad mukama. Zbog savesti ne moè ni da jede dobro, ne moè vi{e ni da spava, ni mira
vi{e nema, ni moliti se ne moè. Savest
grize, grize kao crv u drvetu. Za{to si
u~inio i za{to si razgnevio Boga takvim gresima? Dakle, uzalud mu ti kazuje{ da nema Boga, jer mu savest kazuje, i posle savesti - kazuje mu i Sveto pismo.
Ti veli{ da u~i{ ~oveka da nema Boga,
da nema |avola, da nema an|ela, da nema
pakla, da nema raja, ali mu savest kazuje
da ima, i Sveto pismo je puno svedo~ewa
po kojima se dokazuje da postoji Bog, da
ima angela, ima ve~ne muke, ima ve~ne
slave. Dakle, i ti si - rekao je satana
onome s raportom, koji se hvali{e da
ovim savetom obmawuje mnoga sveta glup i ne donosi{ veliki doprinos carstvu pakla; ne donosi{ veliku korist!
Tako je postradao i taj |avo koji je do{ao s drugim raportom pred satanu, kao
{to je postradao i prvi, koji se hvalio
da je u~inio ne{to naro~ito. To jest,
umesto da ga pohvali, da ga u~ini velikim nad mnogim |avolskim ~etama, izbio ga je i pod sramotom poslao na dno
pakla, {to je glup i ne ume da obmawuje
nastavak na strani 50
35
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
VASKRS
Dolazi Vaskrs, pun je sre}e,
a svaka ptica
u svoje gnijezdo slije}e.
Ve} odjekuju jutarwa zvona,
a priroda se sve vi{e sija,
u mome srcu osjetit se mogu
hrabri otkucaji.
Za vaskrs se farbaju jaja,
puna sjaja,
farbaju se bojom crvenom,
krvqu Isusovom,
za nas prolivenom.
Vaskrs je najve}i praznik
tada je vaskrsao Gospod,
za nas postradao,
ovoga Dana pobjedom zablistao.
Jovana \uki},
12 god., Sokolac
36
DOLAZI VASKRS
OPROSTI MI BO@E
Ustajem, jutro se budi,

i stiè prava radost,
slu{ajte dobri qudi,
sada i zauvjek nestaje àlost!
Gospod na{ Isus se diè,
iz groba , iz tame,
nama radost stiè,
On nam donese dobre dane.
ûju se Vaskr{wa zvona,
bruje sve~ano, jako,
zato {to Gospod vaskrse,
i sunce grije àrko.
Pjevajte djeco, nek se pjesma ~uje
vi ste Hristova ~eda,
dok se na{a trobojka,
On je jedina nada,
On nas nikome neda!
Molite se svakoga dana,
za na{e mrtve,
za na{e borce, djede i bake,
molite se, molite,
neka zarastu stare rane.
Jedino sa Hristom sre}a uvjek traje,
neka se Vaskrsli slavi,
i neka zla tuga pro|e.
U ovo vrijeme,
kada nas pakost slama,
nedajte se Srbi,
vi ste djeca pravoslavna.
Nek zli qudi puknu,
od bola i zora,
al neka se Srpstvo ~uva,
i Vaskrsewem otaxbina slavna.
Bojana Arbiwa,
12 god., Sokolac
Oposti mi Boè, oprosti mi grijehe

iskaì mi tvoje rije~i utjehe
iako ne zasluùjem Tvoju milost
ispovjedi moju paklenu pro{lost.
U Tvom zagrqaju ima mjesta za sve,
koji se kaju i vjeruju u Tebe
i iskreno priznaju svoj ìvotni grijeh
i Tvoju vjeru ne iskazuju kroz smijeh.
Isteraj iz mene ovog demona ludog
i napravi od mene vjernika pokornog
koji te sluì u vje~nom carstvu Tvome
i ,osim Tebi , ne vjeruje nikome.
Usli{i molitve svog pokornog sluge
koji za opro{taj moli ove no}i duge
i ne prestaje se kajati za svoja nedjela
jer wegova je misao tad jo{ bila nezrela.
Blagoje Radovi}
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
HRISTOVO
VASKRSEWE
VASKRS
Vaskrsewem Hristovim
proslavi se Gospod,
a an|eli qubavi peva{e od sre}e.
Plavim nebom,
oblaci mile.
Bijele boje
kao da su od svile.
Toga dana deca se vesele,

toga dana, toga trena
~u se glas : Hristos Voskrese.
Tama je svuda
samo èna par.
Stoje kraj groba,
Hristu nose dar.
Stvorila se qubav tada

velika do neba,
nova nada rodila se
i Hristova vera.
Al veliko ~udo
prije zore bi.
Pu~e kamena plo~a,
Zemqa se potresa,
sinu svjetlost
obasja nebesa.
Hristos ustade iz mrtvih
i usta{e sve du{e nevine.
Pa i oni koji ga nepozna{e
sa tri prsta sebe prekrsti{e.
Radujte se i djeco i qudi
raduje se i sve Wemu hrli.
Vaskrso je Onaj ko nas voli
onaj koga raspe{e umrli.
Vi {to ste zbog tuge
gorke suze lili,
u ìvotu mnogo propatili,
Nad u Vaskrsewe i vjeru imajte.
Danas sre}om sjajte
i Hristu pjevajte.
Svetlana ]erani}
Sokolac
VASKR[WE JUTRO
Osvanula nedeqica sveta,
pojavi se radost u deteta,
uranili na vaskrsno jutro
pohitali prema beloj crkvi,
na jutarwu slu`bu da bi stigli,
i Vi{wem se Bogu pomolili.
Na crkvi se vrata otvaraju
i crkvena zvona zazvawaju
a vaskrsno jutro nazivaju
mnogobrojni narod pozdrvqaju.
Kad molitva zavr{ena bude
tad se jaja svakome ponude
i Vaskr{we re~i izgovore:
HRISTOS VASKRESE VAISTINU VASKRESE!
Dijana Pertu{i}
11 god., Sokolac
Ozdravi{e bolesni
na dan Vaskrsewa,
i peva{e svi qudi
nek je slava na{ega
Boga Vi{wega.
û se pesma
i do kraja sveta,
a ime Gospodwe
nek se slavi doveka.
Od sada }e sre}na biti
i ova planeta,
Vaskrsewem Gospoda
cve}e }e da cveta.
Nek se ~uje pesma ova
i do vasione,
neka Vaskrs dan ulep{a
u ime Gospodwe.
Slavica Arbiwa
Sokolac
37
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
HRISTOS VASKRSE
VASKRSEWE
HRISTOVO
Ti si nam qubav nada, i spas

tvoja je svetlost na{ put
sve~ani pozdrav:
HRISTOS VASKRSE
glasom srpskim u svet razasut.
Porukom svetom s qubavqu daje
u crveno obojeno jaje,
simbol je Isusa Hrista,
vjerujmo, budu}nost nam
srpstva blista.
Danica Kocori}
11 god., Sokolac
SVETI OTAC
NIKOLA
Sveti otac Nikola
to je moja Slava,
mirotvorac pravi je,
wemu nek je hvala.
Dok po moru plovi,
i hodi po tlu,
on narod spa{ava,
na javi i snu.
On nam nadu daje,
i ìvot nam pruà,
da nam du{a ne bude,
ko uvela ruà.
Bo{ko Paji}
Sokolac
38
Radujmo se i veselimo se, osjetimo zajedno qepotu dana u kome je Vaskrsewe

Hristovo podarilo najqep{e boje sunca, neba, boje livada i poqana, boje cvije}a.
@ivot nas je sve pomalo namu~io,
okrenuo neku svoju ru`nu stranu, oteo
nam onog najmilijeg ~ije je mjesto prazno
za dana{wom uskr{wom trpezom. Ali ne
o~ajavajte ve} radujte se jer on nije izgubqen, on je danas s desne strane Boga, za
Boìjom trpezom i sre}an je zbog radosti va{e i s vama je u vjeri va{oj. I vi
{to se suvi{e divite sebi i svojoj pameti i nasla|ujete se vrije|aju}i druge
znajte ìvot moè biti pametniji od
vas. I jednog dana zaboqe}e srce, jer }e
te biti zaboravqeni, a protekli dani
li~i}e na olupinu, la`, licemerje. @eqe}ete tada da se sve vrati, da se krene
iz po~etka da se Hristos osjeti u srcu,
jer samo tada ìvot se moè smatrati i
zvati ìvotom. I ti koji svakog jutra
krade{ na{u rosu pa zahvaquju}i woj
cvijeta{, buja{, me|u nama malim, zakr`qalim, osvrni se oko sebe, pogledaj kako nestajemo i gu{imo se. Pogledaj i ne
traì vi{e samo svoju sre}u, jer je tako
nikad ne}e{ na}i.
Ja samo èlim da svako vaskr{weg jutra ima svoj dom imalo hqeba i da na{e
du{e, umivene proqetnom rosom, ~iste
zakora~e u taj sveti dan. @elim da se sve
srpske du{e spoje ovim svetim imenom,
qubavqu, veseqem, i da se tako objediwene dignu visoko iznad mr`we i dosegnu visinu ~istote i osjete blizinu Boga.
Milijana Koji}
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
RADOST VASKRSA
Zasja zora na te{kim pognutim granama vrbe i na laticama djeteline, zapali
se mak, zaklikta {eva.Sunce se lagano
pomaqa iza planinskih vr{unaca koji
jo{ pospano po~ivahu u prozra~nom jutarwem sumraku. Jedan trenutak - pa se
sve obli u bjeli~astoj svjetlosti. Sve
trepti , preliva se ! Osje}a se radost na
svakom vidqivom i skrivenom mjestu.
Budi se ...Najve}i hri{}anski praznik Vaskrs.
Rodio se zajedno sa jutrom. Rodio se u
na{im du{ama i srcima. Rodio se u svakom ìvom bi}u. Objavile su ga ptice,
cvije}e, zvona crkava {irom svijeta i
na{a qubav. Osjetila sam sre}u. Dvije
ruke, Samo one nevidqive , otvori{e
moju du{u kao da u wu pu{taju radost
Vaskrsa.Dugo sam ga o~ekivala i on je do{ao. Sve najqep{e sa sobom je donio.
Sve~ano sam se obukla , èle}i da ga {to
qep{e do~ekam.Zapalila sam vo{tanu
svije}u i posmatrala wen trapavi tra~ak svjetlosti, mole}i tiho molitvu Gospodu. Gospodu koji se za nas rodio, i za
nas uàsnom mukom, na krstu stradao.
Slavila sam ga u svojoj du{i.
Na molitvu su nas zvala zvona Romanijske Lazarice. Dok laganim korakom
idem osje}am sve ve}u slobodu u du{i.Osje}am kao da letim .....Kao da me ne
vode noge .Vodi me On. Na{ Spasiteq
du{e i tijela. Iskupiteq na{ega grijeha. Osje}am neizmernu sre}u. Srce se puni. U{la sam u crkvu, pobo`na ti{ina,
bogosluèwe po~iwe.Svije}e obasjavaju
ozarene likove sa ikona.Ruè miri{u.
Harmoni~na melodija zvona nadopuwava
Vaskr{wu pjesmu djece. ûje se pjesma
slavuja. Jutro odi{e svjeìnom. Pjesma

se razqeva du` ivica i staza. Odjekuje u
svakom ìvom bi}u, ~itavoj vaseqeni.
Odjekuje u meni. Pjesma Vaskr{wa.
Razqeva se pjesma i tamo gdje su na{i
o~evi dali krv za Hrista. Cvije}e cvjeta
po rubovima grobova, ali ti Grobovi
nisu rake ve} kolijevke novih snaga.
MOLITVA
TROJERUÎCI
Ne prestaju da bdiju Tvoje svevidne o~i,
Trojeru~ice, majko, suvi{ne su re~i,
Tajnopis neimara u lik se Tvoj preto~i,
Da um nam prosvetli i svaku boqku izle~i.
Sve nebeske ti{ine caruju u Tebi,
Nad sudbinama otkqu~ava{ sva tajna vrata,
I poziva{ nas pokajane i ~iste sebi,
Molitvama pred Gospodom vrednijim od zlata.
Raspe~ati nam vid, odvoji svetlo od mraka,
Vaspostavi spokoj, razveì stegnute misli,
Da i nas gre{ne obasja svetlost Boìjeg zraka.
Obru~i mnogih nedoumica su nas stisli,
Pam}ewe nam zbuweno, ali ~uje se na{ glas,
Vera, Nada i Qubav u Gospoda je spas.
Slavoqub Obradovi},
Ni{
Kolijevke novih snaga koje ~e nastaviti

da se raduju Vaskrsu i koji }e ponovo, za
Hristovu vjeru, da prospu krv za Wega.Ja
se iskreno nadam i vjerujem da }e radost
Vaskrsa zauvijek da traje i da }emo uìvati u qubavi ~itavog svijeta.
Sla|ana \eri}
Sokolac
39
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O AVVI ROMEJU
Do|e jednom nekakav monah Romej i
nastani se u Skitu u blizini crkve; a
ima{e kraj sebe i jednoga slugu koji ga
sluà{e. A sve{tenik , vide}i wegovu
bolest i znaju}i iz kakve on udobnosti
dolazi, sve {to bi u{tedeo i {to bi stizalo u crkvu, slao mu je. I po{to on provede u Skitu dvadeset pet godina , postade prozorqiv i veoma ~uven. A jedan od
velikih egipatskih staraca, ~uv{i za
wega do|e da ga vidi, o~ekuju}i da }e wega zate}i ve}i telesni podvig. Pa u{av{i kod wega, izmeni celiv sa wim, pa po{to se pomoli{e, sedo{e. I vide Egip}anin kako ovaj nosi rasko{ne haqine,
kako ima prostirku prevu~enu koòm i
malo uzglavqe i kako su mu noge ~iste i
obuvene u sandale. Pa videv{t to on se
sablazni, jer tamo odakle je on do{ao ne
be{e takvoga ìvqewa, ve} strogog podviga. A starac, po{to be{e prozorqiv,
razumede da se ovaj sablaznio pa re~e
svome poslu{niku: - Pripremi prazni~nu trpezu danas za avvu. I zadesi se
malo zeqa te on to skuva, pa kad do|e ~as
pri|u oni trpezi da obeduju. A starac
ima{e i malo vina zbog svoje bolesti, te
popi{e. A kada padne ve~e pro~itaju
dvanaest psalama i po|u da spavaju; isto
to u~ini{e i no}u: svr{i{e malu liturgiju. A kada Egip}anin ujutru ustane, re~e mu: - Moli se za mene. I otide ne stekav{i nikakve duhovne koristi. I tek
{to se on be{e malo udaqio, starac, èle}i da mu ipak pruì kakvu korist, po{aqe te ga pozva{e nazad; i tek {to on
ponovo u|e, starac ga radosno primi i
upita ga: - Iz koje si zemqe? Ovaj }e: Egip}anin sam. - Iz koga grada? Ovaj odgovori: - Ja uop{te nisam gra|anin. Starac upita: - îme si se bavio u svome selu? Ovaj }e: - Bio sam ~uvar. Starac upi-
40
ta: - Gde si spavao? Ovaj re~e: - U poqu.

Starac }e na to: - Jesi li imao prostirku
pod sobom? Ovaj re~e: - Zar u poqu da
imam prostirku da stavim poda se? - Pa
kako si spavao? A ovaj re~e: - Na goloj
zemqi. Starac }e opet: - [ta si imao za
jelo u poqu ili kakvo si vino pio? Ovaj
odgovori: - Zar ima jela ili vina u poqu?
- Pa od ~ega si ìveo? On re~e: Jeo sam
suvoga hleba i, ako bih na{ao, malo ka{e i vode. Starac na to uzvrati: - Veliki
je to podvig. Ima li bawe u selu da se moète kupati? A ovaj odgovori: - Ne, ve}
se kupamo u potoku, kada ho}emo. I tako,
kada ovaj sve to ispri~a i starac sazna
sve te{ko}e wegovog ranijeg ìvota,

èle}i da mu pomogne on mu ispri~a svoj
raniji ìvot u svetu, govore}i: - Ja bedni, koga vidi{, sam iz velikog grada Rima, i bio sam veliki u carskoj palati. A
kada Egip}anin ~u po~etak pri~e, zadivi se i sa pa`wom stade da slu{a wegovu
pri~u. A starac nastavi:
- Napustio sam dakle grad i do{ao u
ovu pustiwu; isto tako ja, koga vidi{,
imao sam velike ku}e i mnogo novca, pa

prezrev{i sve, do|oh u ovu malu keliju.
I opet ja, koga vidi{, krevete sve u zlatu sa skupocenim prekriva~ima, a umesto wih Bog mi dade ovu rogozinu sa koòm; isto tako, moje haqine behu skupocene, a umesto wih nosim ovo bedno ruho;
i opet za ishranu sam tro{io mnogo zlata, a umesto toga Bog mi dade ovo malo zeqa i ~a{icu vina. I be{e mnogo slugu
koje su me sluìle, i evo, umesto wih Bog
mi posla ovog starca da me sluì; a umesto bawe, pospem malo vode po nogama i
obujem sandale zbog svoje bolesti; i opet
umesto muzike i citri ~itam dvanaest
psalama; a isto tako no|u , umesto greha
koje ~inih , sada sa zadovoqstvom sluìm svoju malu liturgiju. I zato te molim, avvo, nemoj se sabla`wavati zbog
moje bolesti.
Kada sve to saslu{a Egip}anin, do{av{i sebi, re~e:
- Te{ko meni koji sam iz velike tegobe svetovnog ìvota do{ao ovde do uìvawa, i {to tada nisam imao, sada imam;
a ti si iz velike udobnosti i te{ko}e
do{ao, i iz velike slave i bogatstva do{ao si u bedu i nema{tinu.
I on otide mnogo nau~iv{i, te postane wegov prijateq i radi pouke mu stalno dolazi{e u posetu; jer be{e ~ovek veoma trezven i prepun miomirisa Svetog
Duha.
Pri~ao je on isti o tome kako be{e
hekakav starac koji ima{e dobrog u~enika; i iz nemara on ga ostavi napoqu sa
stadom. A brat ~eka{e sede}i napoqu. A
kada starac otvori vrata , na|e ga kako
sedi, pa na~ini poklon pred wim, govore}i:
- O~e, smirewe tvoga dugotrpqewa
pobedi moju nemarnost. Do|i unutra; od
sada si ti starac i otac, a ja sam mla|i
u~enik.
S. T.
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ODREÊWE SEBE
Ko ho}e da ispuni re~i Gospodwe: Ko
ho}e da ide zamnom, neka se odrekne sebe
i uzme krst svoj i po|e zamnom, treba da
se u svemu ugleda na Onoga koji je to rekao. Onaj, dakle, koji ho}e da Ga sledi,
treba da se pripremi da uzme krst svoj. I
kada kaè Hristos da uzme krst svoj, podrazumeva da ostavi svetovne stvari i bude spreman da se prihvati nevoqe i te{ko}e koje }e sresti u ìvotu.
Opet je rekao Gospod: Ko ho}e da ìvi
u ovom svetu, izgubi}e pravi ìvot. Onaj,
pak, ko ho}e da `rtvuje ovaj ìvot za Mene,
on }e me na}i i spasi}e se. Onaj ko uzme
krst svoj i istovremeno razmi{qa o stvarima ovoga sveta, izgubi}e platu svoju.
Onaj koji ide za Hristom ne treba da ga
privla~e svetovne stvari, nego da nastoji
da se pribliì Wemu, podnose}i hrabro
sve nevoqe i àlosti u ovom ìvotu. Ako
se celosno ne predamo Hristu, malo - pomalo, neosetno }e nas privu}i svet i greh
i skrenuti nas sa pravog puta blaènog
ìvota, koji vodi u iskupqewe.
Ko `rtvuje svoje JA i svoje prohteve za qubav Hristovu, on }e primiti veliku platu.
Dakle, odlu~i se da pobedi{ zlo u sebi u ovom ìvotu, da bi stekao ve~ni ìvot, kako je obe}ao Gospod. Treba da prezremo ovaj ìvot da bi uìvali dobra
ve~nog blaènstva u blizini Boga. Kada
se tako pripremimo, sve {to nam izgleda
te{ko podne}emo hrabro. Kada tako razmi{qamo, ne}emo se pla{iti ne samo
nevoqa i briga, nego ni same smrti. Zato
treba da znamo dobro, da ako ~ovek ne
omrzne ìvot svoj u ovom svetu, zbog èqe za budu}im blaènim ìvotom, ne
moè ni na koji na~in da podnese predstoje}e nevoqe i isku{ewa koja }e ga
okruìvati svakog dana i ~asa.
Ozbiqna prepreka za odricawe sebe

jeste - telo. Ono èli uìvawe i odmor.
Me|utim, mi ne treba da se pokoravamo
wegovim zahtevima, jer se telo protivi
du{i. To kaè apostol Pavle, da se telo
i du{a protive jedno drugom. Od na{e
borbe zavisi ko }e od to dvoje nadvladati.
Zato je Gospod rekao, ko ho}e da ga
sledi treba da izbaci iz sebe svetske èqe. Uìvawe i telesni odmor su najve}a
smetwa za odricawe sebe i sjediwewe sa
Hristom.
Kada neko zaboravi svetovna uìvawa, malo - pomalo zaboravqa i navike i

prohteve ovog ìvota. Udaqavawe od svetovnih èqa zahteva mu~eni~ku borbu,
jer nas je |avo wima vezao. Kada neko zavoli svet, odmah mu na pamet padaju r|ave
navike. Kada govorimo svet, ne mislimo
na qude, jer i mi smo qudi, nego mislimo
na greh. Kada se neko du{om udaqava od
svetovnih stvari, po~iwe u svom ìvotu
da ose}a du{evni napredak. Ukoliko je
neko vezan grehom, nemogu}e mu je da se

pribliì i da oseti ìvog Boga.
Izbegavajmo dakle, telesna uìvawa i
nastojmo na sjediwewu sa Bogom. Uìvawa
nam pruàju privremeno zadovoqstvo, a
Hristos nam daruje trajno i ve~no.
Hranimo telo onim {to mu je neophodno. To blagosiqa Bog. Ono {to ~ini
telu zlo, jesu suvi{na uìvawa koja nisu
potrebna za wegovo odràwe. Bog nas ne
osu|uje za ono {to je neophodno, nego za
suvi{no. Telesno uìvawe je velika
prepreka za vrlinu. Taj smisao imaju i
re~i Hristove, kada kaè: odreci se sebe. Da se odreknemo, dakle, svega r|avog, pokvarenog i trulog koji uti~u na
du{u na{u. Treba da se trudimo da izbegavamo sve ono {to {kodi du{i na{oj.
Uzdràwem u jelu i molitvom, napredova}emo u ovoj borbi. Te{ka je stvar odre}i se samih sebe, jer dolazimo u sukob
sa sobom, po{to uvek imamo za saveznika
zlo i |avola. Zato apostol Pavle vapije:
Ko }e me osloboditi ovog tela? Naravno da je telo stani{te du{e; ako ga ne
zauzdamo, postaje na{ tiranin, mrski gospodar i ugweta~.
Potrebno je, pored ovoga {to smo naveli, da pazimo i na o~i na{e da ne gledaju sa gre{nim raspoloèwem ènska
lica. U licu svake ène zami{qaj sveto
i sve{teno lice Presvete Bogorodice,
koja je rodila Iskupiteqa na{eg. Pazi
da tvoj um ne zarobi Satana i u|e u tvoju
du{u, jer kasnije te{ko odlazi.
Da bi se dakle, u du{u na{u uselila
blagodat Boìja i da bismo osetili sladost duhovnog ìvota, potrebno je da se
odreknemo sebe. Odre~ewe je po~etak i
kraj na{e borbe. Tako }e nas blagosloviti Bog i darovati venac pobede koji se
daruje borcima za vrlinu.
41
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
Mitropolija Dabrobosanska
REQEVSKA PAROHIJA
1. Boro Bjelica
ro|en 1948, Vogo{}a
16. Radenko \ukanovi}

ro|en 1969., Sarajevo
31. @arko Glavowi}

2. Boidar Markovi}
ro|en 1975, Vogo{}a
17. @eqko Markovi}

32. Milorad \okanovi}

poginuo 09.05.1992., Zabr|e

poginuo 08.06.1992., Vogo{}a
3. Milorad Mili}
ro|en 1958, Dobro{evi}i
poginuo 04.06.1992., Dobro{evi}i

4. Aleksandar Milo{evi}
ro|en 1959, Vogo{}a
poginuo 08.06.1992., @u~

5. Petar Kuzman
ro|en u Krivoglavcima
poginuo 1992, @u~
6. Boro Gra~anin
ro|en 1953., Dowa Jo{anica
poginuo 09.06.1992., @u~

7. Slavko Jovanovi}
ro|en 1951., Vogo{}a
poginuo 20.06.1992., @u~

8. Makso Tambur
ro|en 1953., Zabr|e

9. Zoran Bogojevi}
poginuo 02.07.1992., @u~

10. \or|o Star~evi}
poginuo 13.07.1992., @u~

11. \or|o Simeunovi}
poginuo 13.07.1992., @u~

12. @eqko Jovi~i}
poginuo 19.07.1992., Miso~a

13. Boro Radi}
poginuo 19.07.1992., Qubina

14. Sretko Cveti}

15. Kosta Ne{i}
poginuo 31.07.1992., @u~
42

18. Sretko Cvijeti}
poginuo 21.09.1992., Smiqani

poginuo 01.06.1992., Poqine
33. Velibor Kova~evi}
ro|en 1969., Hotow
poginuo 30.07.1992., Hotow
19. Mirko Markovi}

ro|en u Fo~i
34. Zoran Rosi}

20. Milorad [krkaq

ro|en 1966, Krivoglavci
35. \uro \uri}

poginuo 26.07.1992., Miso~a

poginuo 19.06.1992., @u~
21. Mile Ko{arac
ro|en 1945., Ilija{
poginuo 19.06.1992., @u~

22. Ranko Gra~anin
ro|en u Sarajevu

23. Pavle Bori~anin

24. \or|o Ikanovi}
ro|en 1949., Ilija{

25. Qubisav Trifunovi}
ro|en 1947., Olovo

26. Predrag @arkovi}
poginuo 18.09.1992., @u~

27. Vlado Tambur
ro|en 1930., Zabr|e
poginuo 18.09.1992., @u~

28. Marko Arnautovi}
ro|en 1954., Crnotina
poginuo 18.09.1992., @u~

29. @eqko Mastilo
poginuo 18.09.1992., @u~

30. Radenko Stoj~evi}
ro|en 1972., Wema~ka
poginuo 21.09.1992., @u~
poginuo 18.08.1992., Sarajevo

poginuo 16.08.1992., Ravne
36. Milenko Grabovac
poginuo 20.08.1992., Ravne

37. @ivan Papi}
ro|en 1963., Krivoglavci

38. Mihajlo Suslovski
ro|en 1953., Olovo

39. Slavko Popovi}
poginuo 13.09.1992., Doglodi

40. \or|o Vidakovi}
ro|en 1955.
poginuo 18.09.1992., @u~

41. Radenko Kr~o
ro|en 1960., Olovo
poginuo 18.09.1992., @u~

42. Boro Vukovi}
poginuo 18.09.1992., @u~

43. Slavi{a Bo{kovi}
poginuo 19.09.1992., @u~

44. An|elko Markovi}
poginuo 21.09.1992., @u~
45. Aleksandar Borov~anin

poginuo 21.09.1992., @u~
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
REQEVSKA PAROHIJA
46. Sreto Peri}

ro|en 1969., Visoko
61. Dragan Kova~evi}

76. Aleksa Tambur

ro|en 1953., Zabr|e
47. Trifko Babi}

ro|en 1955., Gra~anica
62. Jovo Glavowi}

ro|en 1936., Zabr|e
77. Stanimir êho

poginuo 21.09.1992., @u~

poginuo 21.09.1992., @u~
48. Milorad Musi}
ro|en u Sarajevu
poginuo 22.09.1992., @u~

49. Cvijetko Bogi}
ro|en u Visokom
poginuo 22.09.1992., @u~
50. Veqko Sikira{

ro|en 1953., Grahovi{te

51. Milomir \uri~i}

52. [piro Terzi}
poginuo 20.10.1992., @u~

53. Du{ko Mihajqevi}
ro|en 1959., Ilija{

54. Borko \uri~i}
ro|en 1947., Fo~a

55. Mirko Ko{arac
ro|en 1953., Ilija{

56. Vitko [kipina
ro|en 1941., Fo~a

57. Bo{ko Radovanovi}
ro|en 1948., Breza
poginuo 25.10.1992., Semizovac

58. Srpko Ko{arac
ro|en u Ilija{u
poginuo 24.10.1992., @u~

59. Zoran Lali}

60. Predrag Bejatovi}
poginuo 08.11.1992., Pazari}
poginuo 12.11.1992., @u~

poginuo 12.11.1992., @u~
63. Slavi{a Vu~kovi}
ro|en 1964., Reqevo
poginuo 02.06.1992., Ahatovi}i

poginuo 10.09.1992., Rajlovac
78. Mom~ilo Mijatovi}
ro|en 1951., Zabr|e
poginuo 11.09.1992., @u~
64. Mom~ilo Moro

ro|en u Sarajevu
79. Slavko Popovi}

ro|en 1958., Brije{}e
65. Momo Mlinar

ro|en 1952., Zabr|e
80. Vlado Tambur

ro|en 1928., Zabr|e
poginuo 04.06.1992., Brije{}e

66. Dragan Drvo|eqa
ro|en 1964., Reqevo
poginuo 19.06.1992., Dobriwa

67. Nedeqko Star~evi}
@u~
poginuo 08.06.1992., @u~

68. Momo Tambur
ro|en 1964., Zabr|e

69. Zdravko Krsti}

70. Nenad [araba

71. Maksim Tambur
ro|en 1953., Zabr|e

72. Nenad Kuki}
ro|en 1954., Zabr|e

73. êdomir Miladinovi}
ro|en 1945., Prwavor

74. Mi}o Ninkovi}

75. Borislav Blesi}

81. Mom~ilo Arnautovi}
ro|en 1954., Bojnik
poginuo 18.09.1992., @u~

82. @arko Glavowi}
ro|en 1958., Perivoje
poginuo 21.09.1992., @u~

83. Boidar \okovi}

84. Radenko Grabovac

85. Ilija Petrovi}
ro|en 1951.

86. Nikola Vu~ur
ro|en 1931., Trebiwe

87. Jovo Kneevi}
ro|en 1938., Grdow
poginuo 30.10.1992., Grdow

88. Komnen Vasi}
ro|en 1937., Reqevo
poginuo 05.12.1992., @u~

89. Goran Frovi}
ro|en 1943.
poginuo 05.12.1992., Ilixa

90. Vuka{in Stoj~evi}
ro|en 1944., @u~
poginuo 05.12.1992., @u~
43
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
REQEVSKA PAROHIJA
91. Nevenko Stoj~evi}

ro|en 1975., @u~
106. Stevo Jankovi}

121. Radoslav Damjanovi}

ro|en 1963., Kakaw
92. Du~ko Kova~evi}

ro|en 1965., Osijek
107. Qubo Vojnovi}

ro|en 1948., Jasinovica
122. @eqko Trifunovi}

ro|en 1966., Blagovac
poginuo 09.12.1992., @u~

poginuo 08.12.1992., Nexari}i
93. Milan Mi{kovi}
ro|en 1966., Kakaw
poginuo 08.12.1992., Nexari}i

94. Radojko Popovi}
ro|en 1940., Bile}a
poginuo 07.12.1992., @u~

95. Ilija Mijatovi}
ro|en 1954., @u~
poginuo 09.12.1992., @u~

96. Ne|eqko Samarxi}
ro|en 1938., Visoko
poginuo 09.12.1992., @u~

97. Tawa ......
ro|ena u Kakwu
poginula 09.12.1992., @u~

98. Ne|eqko Koji}
poginuo 10.12.1992., @u~

99. Zoran ]uk
poginuo 09.12.1992., @u~

100. Branko Mi{i}
poginuo 09.12.1992., @u~

101. Slobodan Suboti}
ro|en u Vare{u
poginuo 11.12.1992., Ilixa

102. Mirko Markonovi}
ro|en 1946., Kakaw
poginuo 09.12.1992., @u~

103. Neboj{a Joki}

104. Zoran Simi}
ro|en 1969., Vare{
poginuo 13.12.1992., @u~
105. Aleksandar Jovanovi}

44
poginuo 04.12.1992., Sokoqe

poginuo 18.12.1992., Dubov
108. Ratko Blagov~anin
poginuo 18.12.1992., Dubov
poginuo 08.12.1992., @u~

poginuo 08.12.1992., @u~
123. Zoran Mili~i}
poginuo 05.12.1992., @u~
109. Miladin Lali}

124. Slavko [epur

ro|en 1948., Ilija{
110. Vlado Buha

ro|en 1913., Zabr|e
125. Neboj{a Joki}

ro|en u Rje~ici
poginuo 22.12.1992., @u~

111. Ratko Mijatovi}
ro|en 1946., @u~
poginuo 20.12.1992., @u~

112. Sreto Bosiq~i}
ro|en 1957., Visoko

113. Milorad Petri~evi}
ro|en 1955., Rje~ica
poginuo ..., Hotow
114. Zoran Rosi}


115. Slavko Popovi}

116. Predrag Bo{wak
poginuo 03.12.1992., Bare, Ilixa

117. Branko Terzi}
ro|en 1925., Hotow

118. Mirko Ko{arac
ro|en 1952., Visovica

119. Milorad Hrkalo
ro|en 1956., Bojnik
poginuo 04.01.1993., @u~

120. Darko Vu~kovi}
ro|en 1968., Reqevo
poginuo 08.12.1992., @u~
poginuo 05.12.1992., @u~

poginuo u Brije{}u
126. Branko Kenovi}

ro|en 1943., Ilija{
poginuo 15.11.1992., @u~

127. Gojko Gruji}
ro|en 1936., Ilija{
poginuo 30.11.1992., Svrake

128. Nedeqko Koji}
ro|en 1941., Vare{
poginuo 10.12.1992., @u~

129. Dragan Mili~i}
ro|en u Vogo{}i
poginuo 12.12.1992., @u~

130. Gojko Anxi}
ro|en 1938., Kalinovik

131. Risto Nestorovi}
ro|en 1945., Visoko
poginuo 08.12.1992., @u~

132. Dragan Erki}
ro|en 1961., Vlasenica
poginuo 08.12.1992., @u~

133. Gojko Peri}
ro|en 1951., Perice

134. @eqka Gogi}
ro|ena 1972., Haxi}i
poginula 26.09.1992., Haxi}i

135. Ne|eqko Oxakovi}
ubijen 27.07.1992.V.BubawSarajevo
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
REQEVSKA PAROHIJA
136. Snean Mastilo

ro|en u Zabr|u
151. Tomo Mili{i}

ro|en 1950., Gorade
166. Stojan Lonto{

ro|en 1961., Zabr|e
137. Mom~ilo Mijatovi}

ro|en 1948., @u~
152. Krsto Te{anovi}

167. Vaso Dra{ki}

ro|en 1952., Bojnik
poginuo 1993., Mijatovi}a brdo

poginuo 27.01.1993., @u~
138. Milenko Joksimovi}

ro|en 1939., Vare{

139. Goran Samarxi}
ro|en 1971., Bojnik
140. Borislav Aleksandrovi}

ro|en 1947., Bojnik

141. Milan @dralo
ro|en 1949., Bojnik

142. @eqko Gli{i}
ro|en 1939.

143. Radoslav \ukanovi}
ro|en 1964., Semizovac
poginuo 14.02.1993., Tar~in do

144. @ivko Mo~evi}
ro|en 1935., Poqine
145. Radivoje Duri}

ro|en 1952., Vare{
podleg. ran. 24.02.1993., boln. @ica
146. Darko \uri}

147. Ivica Jelovi}

148. Miroslav Cviq

149. Slobodan Mo~evi}
ro|en 1950., Poqine

150. Radmilo Samarxi}
ro|en 1964., Visoko
poginuo 27.04.1993., Sredwe
poginuo 02.05.1993., Ugorsko

poginuo 03.05.1993., Blauj
153. Vitomir Blagov~anin


168. Mihajlo Rodanovi}
ro|en 1953., Visoko
poginuo 05.07.1993., Perivoje
154. Slavko Mo~evi}

ro|en 1941., Poqine
169. Zoran Xino

ro|en 1958., Bojnik
155. Slobodan Mo~evi}

ro|en 1950., Poqine
170. Stojan Brati}

ro|en 1930., Haxi}i

156. Pejo Bulaji}
ro|en 1959., Sokolac

158. Savo Pajdakovi}

ro|en 1940., @u~
171. Budimir Savi}

ro|en 1964., Kreme{
172. Milutin Fru{ta
ro|en 1951., Fo~a
podlegao 10.08.1993., boln. Beograd
173. Tasko Koji}
ro|en 1965., Vare{
159. Pejo Mijovi}

ro|en 1941., Olovo
174. Nenad Damjanovi}

ro|en 1959., Dobro{evi}i

157. Marko Markovi}
ro|en 1958., Fo~a
poginuo 19.07.1993., Miso~a, Ilija{

160. Spasoje Sailovi}
ro|en 1935., Grada~ac
poginuo 13.06.1993., Jeevi

161. Radivoje Mutabxija
ro|en 1959., Visoko

162. Veselin Boì}
ro|en 1932., Visoko

163. Zoran [oja
ro|en 1953., Zabr|e

164. Radenko Vidi~evi}
ro|en 1968., Ilija{

165. Zoran Ninkovi}
poginuo 05.09.1993., Rajlovac - Orao

175. Drago Kewi}
ro|en 1949., Trnovo
poginuo 08.06.1992., @u~

176. Boo Vukovi}
poginuo 08.06.1992., @u~

177. Milan Koprivica

178. Miodrag Kova~
ro|en 1955., Ilija{
poginuo 08.06.1992., @u~

179. Drago Goran~i}
ro|en 1954., Vare{
poginuo 09.07.1993., @u~

180. Bo{ko Mizdrak
ro|en 1952., Lakta{i
poginuo 08.06.1992., @u~
45
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
REQEVSKA PAROHIJA
181. Sa{a
196. Du{an Krwaji}

ro|en 1941., Rajlovac
211. Drago Lali}

ro|en 1960., Vare{
182. Milinko Koprivica

197. Boidar Kova~evi}

ro|en 1938., Ulog
212. Goran Gavri}

ro|en 1968., Vare{

poginuo 21.11.1993., @u~
183. Vojno Bo{wak

184. Milanko Wegovanovi}
ro|en 1938., Pluine

185. Nedeqko Wegovanovi}
poginuo 29.12.1993., Betonija
186. \or|o Radi}

podlegao ranama 08.01.1994., Beograd
187. Radenko Torvi}
ro|en u Vare{u
poginuo 27.12.1993., Orahov breg

188. Ranko Buòvac
ro|en 1952., Velika wiva

189. Jovo Boì}
poginuo 28.01.1994., Bojnik

190. Nenad Damjanovi}
ro|en 1951., Dobro{evi}i
poginuo 24.02.1994., Rezervoar

191. Milan Tomi}
ro|en 1960., Nahorevo
poginuo 24.02.1994., Nahorevo
192. Qubi{a Lemez

ro|en 1953., Rajlovac
193. Miroslav Simendi}
ro|en 1954., Priboj
poginuo 11.04.1994., Ma~ak, Olovo
194. Ratko Ko{arac

ro|en 1940., Ko{are
195. Vojno Crnogorac
ro|en 1942., Poqevo
poginuo 18.07.1994., Rezervoar
46

poginuo 01.08.1994.
198. Predrag \ukoqi}

ro|en 1940.; Ko{evo
poginuo 15.04.1995., Ni{i}i

213. Zoran Kova~evi}
ro|en 1965., Derventa
poginuo 16.06.1995., Kota 830
199. Milo @dralo

ro|en 1962., Ilija{
214. Stani{a Vani}

ro|en 1955., Visoko
200. Nikola Sailovi}

215. Zoran Spasojevi}

ro|en 1967., Sombor

poginuo 02.08.1994., La|evi}i
201. Neboj{a Banxi}
poginuo 24.09.1994., Polog

202. Nenad Bo{kovi}

203. Rajko Kokoru{
ro|en u Visokom
poginuo 09.10.1994.
204. Neboj{a \uri~i}


205. Brane Todorovi}

206. \or|o Vukovi}
ro|en 1949., Pale

207. Damir Dragi}
ro|en 1966., Kakaw
poginuo 16.06.1995., Kota 830

poginuo 16.06.1995., Kota 830
216. Radoslav Mi{kovi}
poginuo 16.06.1995., Kota 830

217. Vasilije Cvijanovi}
ro|en u Visokom
poginuo 16.06.1995., Kota 830
218. Jurij Pilip}uk

ro|en 1967., Ki{iwevo, Rusija
poginuo 16.06.1995., Kota 830

219. Ne|o Terzi}
ro|en 1936.

220. Qubo Klempi}
ro|en 1944., Vare{

221. Nenad Trivkovi}
ro|en 1942., Vare{
poginuo 17.06.1995., Naboi}
208. Mijo Jozi}

ro|en 1945., Ilija{
222. Savo @ivkovi}

ro|en 1930., @u~
223. Janko Okiq
ro|en 1945., Vare{
209. Momir Roki}

ro|en 1929., Rudo
224. Goran Terzi}

poginuo 05.11.1994., Naboi}

210. Mire Simani}
ro|en 1962., Vare{
poginuo 15.04.1995., Ozren
poginuo 19.06.1995., Biambare

poginuo 19.06.1995., Vrelo
225. Neboj{a Vuleta
poginuo 20.06.1995., Mijatovi}a str
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
REQEVSKA PAROHIJA
226. Milorad Raki}

241. Ranko Sikira{

256. Jeremija Vladu{i}

ro|en 1942., @u~
227. Borko Manojlovi}

ro|en 1954., Visoko
242. Mi{o Spasojevi}

257. Ilija @ivkovi}

ro|en 1949., @u~
poginuo 15.06.1995., Jasen

poginuo 21.06.1995., Solakovi}i
228. Cvijan Goran~i}
ro|en 1959., Visoko

229. @eqko [arenac
ro|en 1958., Visoko

230. Rade Andri}

231. Mihajlo Tatovi}
poginuo 25.06.1995., Lemezovo brdo

232. An|elko Terzi}
ro|en 1947.
poginuo 30.06.1995.
233. Danilo Trifunovi}

ro|en 1941., Visovica

234. Miroslav Goran~i}
ro|en 1973., Vare{

235. Goran Pan|i}
ro|en 1972., Reqevo
poginuo 13.07.1995., Treskavica

236. Zoran @ivkovi}

237. Ilija Sorak
ro|en 1960., Olovo
poginuo 11.08.1995., Vlasenica

238. Budo Damjanovi}
ro|en 1968.
poginuo 23.08.1995., Ilija{

239. Du{ko Pavlovi}
ro|en 1955.

240. Branko Sikira{

243. Du{an Trifunovi}

244. Dragan [aran
ro|en 1969., Ba~ka Palanka
mu~en i ubijen 04.05.1992., Sarajevo

258. Jovo @ivkovi}
ro|en 1934., @u~
poginuo 29.09.1995., Bawaluka

245. Emil Galinac
ro|en u Sarajevu

246. Radenko Galinac

247. Radmila Galinac
ro|ena 1968., Sarajevo
poginula 09.09.1995., Vogo{}a

248. Veseqko Trifunovi}

249. Simendi}

250. Aleksandar Morin
poginuo 28.09.1995., Bawaluka

251. @eqko Latinovi}

252. \or|o Ikanovi}
ro|en 1949., Ilija{
poginuo 30.05.1995., Visovica

253. Qubisav Trifunovi}
ro|en 1947., Olovo
poginuo 30.05.1995., Olovo

254. Goran

255. Ranko Spasojevi}
47
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
NI[I]KA PAROHIJA
1. Dragan Jokanovi}
ro|en 1968., Zenica
14. Milorad Okiq

ro|en 1950., Sredwe
27. Mirko Goran~i}

ro|en 1947., @i{ci
2. Miloja [epur
ro|en 1934., Buqetovina
15. Radan Motika

ro|en 1967., Krivojevi}i
28. Sveto \ur|i}

ro|en 1955., Draevi}i
poginuo 1992., Dragoradi

poginuo 1992., Buqetovina
3. Vaso Jawi}
poginuo 1992., Krivojevi}i

4. Mladen Kr~ar
ro|en 1967., Kakaw
poginuo 1992., Ivan~i}i
5. Nedeqko Radosavqevi}
ro|en 1972., Visoko

6. Qubi{a Trifkovi}
ro|en 1963., Kr~evine
7. Bo{ko Motika
poginuo 1992., Krivojevi}i

8. Veqo Goran~i}
ro|en 1956., @i{ci
poginuo 1992., Qubina

9. Slavi{a Cvijeti}
ro|en 1966., [ikuqe
poginuo 1992., Qubina
10. Miroslav Mirkovi}

ro|en 1964., Podvinci
podlegao ranama 1992., Beograd
11. Milivoja Laki}
ro|en 1956., Breza
poginuo 1992., Sredwe

12. Blagoja Markovi}
ro|en 1968., @aqa
poginuo 1992., @aqa
13. Stanko Markovi}

ro|en 1950., @aqa
poginuo 1992., @aqa
48
poginuo 1992., Brda
poginuo 1992., Sokolina

16. Milan Novakovi}
ro|en 1958., Sredwe
poginuo 1992., Medojevi}i

17. Zoran Ikanovi}
ro|en 1959., Vukiwa~a
poginuo 1992., Kromoq

18. Bajo Blagojevi}
ro|en 1952., Brgune
poginuo 1992., @i{ci
19. Mla|o Motika

poginuo 1992., Medojevi}i

20. Rajko Okiq
ro|en 1930., Sr{qenci
poginuo 1992., Sr{qenci
poginuo 1993., @i{ci

29. Jovan Okiq
ro|en 1927., Toqenak

30. Vasilija Okiq
ro|ena 1925., Mostar
poginula 1993., Sredwe
31. Simo Topalovi}

ro|en 1950., âvqansko poqe
poginuo 1993., Perivoje

32. Ilija Ikanovi}
ro|en 1940., Sredwe
poginuo 1993., Jasen

33. Petar Joki}
ro|en 1964., Gojine
poginuo 1993., Ajdanovi}i
21. Momir Okiq

ro|en 1932., Sr{qenci
34. Milorad Koji}

ro|en 1943., Paqika
22. Ratko \ur|i}

ro|en 1962., Kunosi}i
35. Veqko Ra{evi}

ro|en 1942., Dabravine
poginuo 1992., Sr{qenci

poginuo 1992., Kunosi}i
23. @eqko [ari}

ro|en 1964., Gorwa Papratnica

24. Quba Ko{arac
ro|ena 1935., [iji}i
poginula 1992., Bok{i}i

25. Rastko Ko{arac
ro|en 1959., Bok{i}i
poginuo 1992., Bok{i}i

26. Mitar Motika
ro|en 1946., Dolovi
ubijen 1993., Dolovi
poginuo 1993., Podrola

poginuo 1993., Podrola
36. Milutin Mitrovi}

ro|en 1963., Ajdanovi}i
poginuo 1993., Kru{ka
37. Goran Kapetanovi}

ro|en 1960., Vare{
poginuo 1993., Zubeta
38. Slobodan @ivanovi}

ro|en 1967., Visoko
poginuo 1993., Ma~ak

39. \or|o [ukuqak
ro|en 1958., Tomenak
poginuo 1993., Ravne
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
NI[I]KA PAROHIJA
40. Radoja Marinkovi}

ro|en 1942., Brgune
53. Du{ko Stani{i}

ro|en 1974., Brgule
66. Du{an Raji}

ro|en 1949., Vrhovina
41. Vaso Kova~evi}

ro|en 1959., Visojevica
54. Petar Petrovi}

ro|en 1946., Brgule
67. Nenad Tanasi}

ro|en 1963., Kakaw
poginuo 1993., Grad
poginuo 1993., Visojevica

42. Luka Vukovi}
ro|en 1949., Stublina
poginuo 1993., @u~
43. Panto \orda

ro|en 1952., [qeme
poginuo 1994., Brda
44. Mirko \orda

ro|en 1948., [qeme
poginuo 1994., Brda
45. Spasimir Ko{arac

ro|en 1971., Luka
poginuo 1994., Brda
46. Milomir Ko{arac

ro|en 1974., Luka
poginuo 1994., Brda
47. Vaso Delipara

ro|en 1948., Pawevi
poginuo 1994., Brda

48. Samajko Joki}
ro|en 1958., Gajine
poginuo 1994., Ajdanovi}i

49. Novica Topalovi}
ro|en 1965., Brgule
poginuo 1994., Hum
50. Budimir Perkovi}

ro|en 1963., Haxi}i
poginuo 1994., Ra|evi}i

51. @eqko Kova~evi}
poginuo 1994., Gorade

52. Risto Laki}
ro|en 1934., Brgule
poginuo 1994., Roko~
poginuo 1994., Rako~

55. Miroslav Vujadinovi}

ro|en 1956., Vare{
56. Dragan Petrovi}

ro|en 1966., Brgule

68. Dragislav Motika

poginuo 1994., Haxi}i
57. Milorad Lazendi}

ro|en 1953., Brgule

58. Dobro Lazendi}
ro|en 1953., Brgule

59. \or|o Goran~i}
ro|en 1947., @i{ci
60. Koviqka [epur

ro|ena 1938., Krivojevi}i
poginula 1994., Poqika

61. @elimir Mi}i}
ro|en 1950., [uji}i
62. Rajko Laki}

ro|en 1963., Dobrovine
63. Ne|eqko Gavri}

ro|en 1954., Pajtovi}i
poginuo 1994., Zvijezda
64. Dragi{a Ikanovi}

poginuo 1994., Brda
65. Jefto Obrenovi}

ro|en 1940., Sredwe
poginuo 1994., Korita
49
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
KAKO \AVO OBMAWUJE

ÔVJEKA
nastavak sa strane 35
qude. Obmawivao je, ali je obmanuo suvi{e malo i suvi{e je malo du{a odveo u
pakao! Postradao je i ovaj |avo kao i prvi, koji je u~io ~oveka da ide i u crkvu i u
kr~mu i da ~ini i Boìje i satanino. Dakle, i taj se zlo proveo. I sada od |avolskih ~eta koje su bile prisutne pozvao je
drugog na raport. I be{e }utawe me|u
|avolskim pukovima, jer behu milioni
demona oko {ume i onoga proplanka, i ne
izlaza{e ni jedan, jer se bojahu da }e postradati kao {to su postradali ostali,
da }e ih, umesto hvale, izbiti i poslati
na dno pakla. Satana je sedeo na prestolu
i ~ekao da iza|e jo{ koji na raport, govore}i: - ako mi tre}i koji iza|e pogodi
misao, to jest izloì mi plan za zadobijawe du{a za carstvo pakla, boqi nego
one dvojice koji su mi pre podneli raport, onda }u ja toga u~initi generalom
nad mnogim |avolskim vojskama i postavi}u ga da sedi na mom prestolu tri minuta. Nakon {to je satana tako rekao, iz
onih nebrojenih }avolskih pukova nije
niko vi{e hteo da iza|e, zato {to se bojahu da ne postradaju kao {to su postradala druga dvojica, koja su pre podnela
raport i wemu se nije dopalo. Ipak, posle nekog vremena iza|e jedan grbavi, sa
~etiri reda rogova, jedna mu noga pa~ija,
jedna be{e kowska. Imao je znake pakla
na svom ~elu, rep be{e duga~ak, od ne
znam koliko metara pozadi. I kada je
iza{ao, oti{ao je pred satanu, kako on
se|a{e na prestolu tamo na sred proplanka, i rekao mu: - @iv bio, tvoja
mra~nosti! Satana ga pita: - Kako se zove{? - Kusi se zovem! - Ehe, vidim te starog i grbavog. îni mi se da ti zna{ razne majstorije da obmawuje{ du{e, da ih
dovodi{ u moje carstvo. Kusi je rekao: Ni tvoja mra~nost ne zna {ta ja znam! - da
50
te vidim! îni mi se da si velik majstor

da zadobija{ du{e. Ni ti ne zna{ {ta ja
znam! Imam majstoriju, jer sam omatorio
u borbi sa qudskim du{ama toliko hiqada godina, i wom mnoge du{e odvodim
u pakao. Kao {to u zimu padaju pahuqe
snega, tako ja spu{tam u pakao du{e svakog dana. - I kako si uspeo da dovede{ toliko du{a u moje carstvo? Ja ne}u re}i
kao prvi |avo koji je iza{ao na raport.
ôvek zna da ne moè sluìti dva gospodara i lako ga zadobije an|eo za svoju
stranu. Ali ne}u re}i ~oveku ni kao onaj
drugi glupan, da nema Boga, nema |avola,

nema an|ela, nema pakla, nema raja. Ne!
Jer Sveto pismo kaè da ima Boga i |avola i an|ela i pakla. Ja toliko kaèm
~oveku: More ~ove~e, ima Boga, ima |avola, ima an|ela, ima ve~ne muke za greh
i ve~ne slave za dobro delo, ali ima{
jo{ vremena! Zar si glup? Ba{ od danas
da zapo~iwe{ dobro delo? Ako je dete,
kaèm mu: More dete, ti od sada ima{

da ìvi{! dolazi mladost, treba da se
oèni{, treba da se provodi{ na svetu!
Nemoj da izgubi{ mladost tako uzaludno, jer ìvot treba proìveti! A ako je
mladi}, kaèm mu: Nakon {to se bude{
oènio i zasnovao doma}instvo, posle
toga }e{ otpo~eti dobro delo. Sada jedi,
pij, provodi se, ~ini sva zla, ta mlad si.
Oprosti}e ti Bog, jer on poznaje ~ovekovu nemo}. Pokajawe ostavi za sutra,
ostavi za prekosutra, ostavi za dogodine, za kasnije. U~im ~oveka da odlaè
pokajawe od danas za sutra, od sutra za
prekosutra! Kakvu milostiwu ho}e{
sada da ~ini{? Ne ùri! Pokaja}e{ se
pred smrt! Sada ho}e{ da posti{, da istro{i{ zdravqe tela? Neka u starosti,
jer post je za stare! Ho}e{ da se moli{?
Da izgubi{ toliko sati mole}i se Bogu?
Pa sada ima{ posla. Eto, ima{ da gaji{
decu, ima{ da sti~e{ ku}u i miraz }erkama, ima{ da èni{ i udaje{. Ima{ toliko! I zabunim ga sa ìvotnim brigama i stalno mu kazujem: Ostavi za drugi
put. Kada do|e an|eo i kaè mu: More
~ove~e, daj podu{je za mrtve!, ja mu kaèm: Zar si glup? sada ima{ da odeva{
decu, ima{ da pravi{ svadbu, ima{ da
~ini{ to i to! An|eo dolazi i kaè mu:
More ~ove~e, hajde otpo~ni postiti postove, tokom godine, srdom i petkom! Ja
mu kaèm: Nemoj postiti, jer }e{ izgubiti zdravqe! Ti treba da radi{, da skupi{ imawa, ima{ da gaji{ decu! Ili
dolazi an|eo i kaè mu: More ~ove~e,
ispovedaj se i ostavi greh, ostavi razvrat, ostavi pijanstvo, ostavi duvan,
ostavi psovke! Eh, zar jo{ od sada? Kasnije, pred smrt, ispoveda}u se sve{teniku, razre{i}e me i gotovo. Pa kwiga
kaè da te zatekne dobra kon~ina, a dotle se moè{ provoditi ovako! S tim
me svi slu{aju -kaè |avo - i stalno odlaù dobro delo od danas do sutra. Sveto
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
pismo kaè druga~ije. Duh sveti budi
qude, govore|i: Danas, ako glas Wegov
~ujete, nemojte da budu tvrdokorna srca
va{a (Jev. 3,7-8). I kao {to sam kazao,
glas Boìji u ~oveku je savest, koja ga
grize zbog greha i kaè mu: ôve~e, napusti greh! Ostavi se kra|e, ostavi se
bludwi~ewa, ostavi se psovawa, ostavi
se pijanstva, ostavi se pu{ewa, ostavi se
zlih stvari, zavisti, zlobe, sva|e. Bog
mu zapoveda danas, a mi mu kaèmo: Ne
danas, nego sutra, prekosutra, u starosti! I kazujemo mu ovako: Daj meni dana{wi dan i ti uzmi sutra{wi! I tako
je - veli - greh u ~oveku, kao kad bi uzeo
veliki ekser i bradvom po~eo da ga ukiva{ u suvo hrastovo drvo. Ako ga udari{
~eki}em jedanput, dvaput, triput, lako
moè{ izvaditi ekser. Ako ga ukuje{ do
polovine, teè je, a ako ga sasvim ukuje{, treba da rascepi{ drvo! Takav je i
greh! Ukiva se u prirodu navikom. I ako
~ovek ne ostavi danas greh, kada je sve`,
{to vi{e stari, tim ga se teè moè odvi}i. Jesi li video u bakru zelenu r|u?
Da si bakar ~istio svakodnevno, sjajio
bi kao sunce! Ali ako je ostavqen godinama, uhvatio je zelenu r|u, ne moè{ ga
vi{e ni~im na svetu oprati, samo ako ga
istopi{. Takva je du{a kada ostari u
grehu. Ako nije danas ostavila greh, neka
ne misli da }e ga sutra ili prekosutra
ostaviti lak{e. Jer po meri proticawa
vremena, greh stari, ukiva se u prirodu,
i uobi~ajavawe postaje druga priroda;
navika postaje druga priroda, i ~ovek
~ini greh hteo ne hteo, i s velikom se mukom ~ovek osloba|a greha, nakon {to je
ovaj ostareo u wemu! Navika, po kanonskim zakonima crkve, jeste deseti stepen
greha, jer daqe sledi o~aj, pretposledwi
stepen. I kada sam video ~oveka da se navikao na greh godinu dana, dve, deset, ne
znam koliko, moj je zauvek! I tako ja
uspevam da ih obmanem, jer hiqade i mi-
lioni qudi odlaù pokajawe od danas do

sutra, i svi postaju robovi grehu; jer koji greh nije ostavqen danas, sutra - prekosutra sve vi{e hvata korene i sve je
teè. A kada ôvek ho}e da ostavi greh,
greh se diè na wega s velikom silom:
Zar si glup, more? Sa mnom si ìveo!
Kako da se mane{ mene? {ta jo{ preostaje? Da ìvi{ kako te ja u~im i kako
si navikao na mene! Tako sam, kao {to
sam ti ve} kazao, nau~io i obmanuo toliko du{a, da one padaju u pakao kao {to
padaju pahuqe kada veje sneg, s jednim je-
dinim savetom: Dobri qudi, ima jo{ vremena za dobro delo; ne budite glupi da ga
otpo~nete ba{ od danas ili ba{ od ovoga
~asa! Dakle, kaèm vam, va{a mra~nosti, to je moj savet i moja majstorija, i
imam u paklu ~etu od hiqade i stotine
hiqada mojih u~enika, koje sam tako nau~io, i {aqem ih po celoj zemqi da {apu}u ~oveku na uho: ôve~e, za dobro delo
ima jo{ vremena. Sutra, prekosutra, za

godinu dana, za dve, u starosti. I uspeo
sam i uspevam. Idi i vidi u paklu koliko
sam gurnuo i guram ovim savetom! Tada je
satana rekao: - Bravo! Najboqi savet - da
u~i{ ~oveka da odlaè pokajawe od danas do sutra: Ba{ danas ho}e{ da se ispoveda{? Ba{ danas ho}e{ da se pri~esti{? Ba{ danas ho}e{ da tvori{ milostiwu? Zar ne vidi{ da nema{ vremena?
Ostavi za sutra! Sada po{to si mi pogodio misao, da}u ti svoju krunu i {tap
da tri minuta vlada{ paklom, i svi da
nau~ite od wega to lukavstvo, da biste
doveli {to vi{e du{a u moje carstvo, da
bi se sa nama mu~ile u vekove vekova. Nakon {to je video i ~uo sve to, monah je video satanu da je pqesnuo triput dlanom o
dlan i kao varnica se ugasio u vazduhu, i
nije vi{e video ni{ta i nije se vi{e ~ulo ni{ta. I on je ostao za~u|en onim
{to be{e ~uo, kako satana obu~ava svoje
u~enike i bezbrojne |avole iz pakla, da
u~e qude da odlaù pokajawe. Tada je do{ao an|eo Gospdwi i rekao mu: - Avo
Ilarione! - molim, Gospode? - Tri godine se moli{ Bogu da ti pokaè kako |avoli obmawuju qude i kako ih odvode u
carstvo pakla! Eto video si svojim o~ima i ~uo svojim u{ima kako! Idi u svoju
keliju, uzmi svesku, dohvati pero i napi{i sve {to si video, sve {to si ~uo svojim u{ima, da ostane za nara{taje koji
}e do}i, za posledwe, ova satanina majstorija. Jer ceo svet treba da zna, da najboqi savet |avola da bi zadobili du{e
za carstvo pakla, jeste da u~e ~oveka da
odlaè dobro delo od danas do sutra, od
sutra do prekosutra, od mladosti do starosti, do samrtne posteqe, i tako da ih
sve odvedu u pakao! Amin.
Preuzeto iz kwige:
Starac Kleopa - PUT NEBA
(@ivot i podvizi starca Kleope,
pouke i razgovori) 2001. godine
51
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ZA[TO UMIREMO, A NE USHODIMO PRAVO NA NEBO,

U @IVOT VE^NI
Smrt, umrtvqena smr}u i vaskrsewem Hristovim, po premudrim ciqevima Promisliteqa na{eg Boga,
jo{ ima svoje dejstvo na nas, pa }emo
tako zadobiti besmrtnost tek nakon
smrti. Dakle, svi moramo prvo umreti da bismo zadobili besmrtnost.
Neko moè pomisliti: Za{to bismo sada umirali, kada je smrt umrtvqena? Za{to umesto dostojanstvenog odlaska na nebo, u ìvot i Carstvo Boìje, idemo prvo u grob? Tako bi verovatno i bilo sa nama, ali
ne sada, kada smo u stawu pada i greha. Tako bi mo`da i bilo onda kada
nije bilo smrti, kada je ~ovek bio u
raju ~ist i neporo~an. Tada bi, bez
sumwe, ~ovek postepeno prelazio u
sve boqe i savr{enije stawe; kao
{to sada ~ovek stari i vene, bliè}i se smrti, tako bi tada vremenom
postajao ne stariji, ve} ìvqi,
krepkiji, lak{i i duhovniji. Tada,
naravno, qudi ne bi kroz vrata smrti stizali za nebo, u ve~ni ìvot i
Carstvo Boìje, ve} onako kako se
preselio Enoh i kako je vaznet bio
Ilija. Sada mi one koji su okon~ali
popri{te zemaqskog ìvota pratimo u grob, a tada bismo ih, mo`da,
pratili pravo u gorwu stanove, isto
onako kao su Apostoli pratili Hrista, koji se uznosio na nebo.
Tako bi to bilo da ~ovek nije sagre{io. Bio bi besmrtan i iz raja zemnog
pravo bi odlazio u raj nebeski, postao
bi ve~ni stanovnik neba i saìteq
An|ela. A kako je sada - posle pada,
posle greha? Sada je to nemogu}e. Nemogu}e je gre{niku da izbegne smrt.
Za{to? Setite se suda Boìjeg o gre{nicima. [ta je Bog rekao prvom ~o-
52
veku? I pre greha, On je wemu pretio

za greh smr}u. Smr}u }ete umreti
(Post.2:17). A nakon greha? Vrati}e{ se u zemqu od koje si uzet. Jer si
zemqa i u zemqu }e{ oti}i (Post.
3:19). ûjete li re~ Boìju? I shvatate li neminovni dug koji prirodno leì u na{em zemaqskom telu : zemqa
si, i u zemqu }e{ se vratiti?
Hteli bismo da izbegnemo smrt i
da odmah odemo na nebo, u ìvot
ve~ni. Zar je tako bilo sa Hristom?
Zar se On pravo uzneo na nebo, u slavu Boga Oca? Nije li i on umro kao
obi~an smrtnik, nije li bio pogreben kao i svi umrli? Kada je Hristos, Bogo~ovek, pravedni i bezgre{ni, postav{i Zastupnik ~ove~anstva, blagoizvoleo da pot~ini Sebe
op{tem sudu Boìjem o ~oveku, zar
}emo onda mi, gre{nici, izbe}i
smrt? Zar mi, koji podleèmo pravednom sudu Boìjem, moèmo bez
smrti zadobiti besmrtnost i uzneti
se u ve~ni, blaèni ìvot? Za nas je
dovoqna i ta milost Boìja, {to je
na{oj smrti odre|en kraj, i {to }emo mi vremenom vaskrsnuti u novi,
ve~ni, blaèni ìvot, po primeru
vaskrsewa Hristovog, i Njegovog
ve~nog, Boànskog ìvota. Hristos
je umro i vaskrsao, i samim tim objavio je u Svom licu izvr{ewe i pravde Boìje i milosti Boìje. Umro
je, i kao predstavnik osu|enog na
smrt qudskog roda, ispunio je opredeqewe Boìje, koje sleduje palome
~oveku; vaskrsao je, a potom, kao Iskupiteq ~ove~anstva, oìveo i darovao ~ove~anstvu besmrtnost i ìvot ve~ni. Sve to isto sleduje i nama. I mi smo du`ni prvo ispuniti na
sebi ono {to je Bog odredio po pitawu smrti, a zatim zadobiti milost
Boìju, darovani nam dar besmrtnosti od na{ega Iskupiteqa.
Poznajmo premudrost Boìju. Gospod Bog je blagoizvoleo da pokaè
na nama obiqe Svoje milosti i slave
u tome {to je odredio da nas uzvodi
na nebo ne odmah, nego kroz smrt, kao
drevne Izraiq}ane kroz Crno more.
Tim je slavnije i veli~anstvenije to
{to }e prelazak na{ sa zemqe na nebo, od smrti u ìvot biti sveop{ti,
veli~anstven. Sam Gospod }e do}i u
svoj svojoj Boànskoj slavi, sa svojim Nebesnim Silama. On sam }e nas
vaskrsnuti, vazneti nas i povesti u
obiteqi Oca na{eg nebesnog, da bi
tamo ìveli i carstvovali ve~no.
Idem, re~e On Apostolima, pra{taju}i se od wih, idem da vam pripremim mjesto. I ako otidem i pripremim vam mjesto, opet }u do}i, i uze}u
vas k sebi, da gdje sam ja, budete i vi
(Jn. 14, 2-3). Kako je ute{no obe}awe
dao Gospod Apostolima, i, bez sumwe, svima koji veruju!
Budimo, bra}o, blagodarni Blagodatequ na{em Bogu za Njegovo milosrdno promi{qawe o nama. Kada
Njegova premudra i blaga voqa pokaè da je kraj na{eg zemnog ìvota, sa
ìvom verom i krepkom nadom stupi}emo na tajanstveni put ka ve~nom
ìvotu, i ako po|em i posred seni
smrti, ne}u se bojati zla (Ps.22:4).
Gospod }e biti s nama. Njegova svesilna ruka }e nas voditi. Njegov Boànstveni pokrov }e nas {titi, Angeli Hraniteqi }e nas pratiti, samo ako se pokaèmo dostojni svega
ovoga. Boè na{, slava Tebi!
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
O OSU\IVAWU
Qudi su veoma skloni osu|ivawu
drugih. Ako slu{amo razgovore oko
nas, ~u}emo kako se {apatom ili
glasno prepri~avaju negativne stvari iz ìvota na{ih poznanika. Ako
proverimo ta ogovarawa i preka
osu|ivawa, obi~no se ispostavi da
to nije istina.
Za{to i veruju}i i neveruju}i qudi, kada govore o drugome, uvek, ili
skoro uvek, obra}aju svoju pa`wu prvenstveno na lo{e osobine qudi.
Me|utim, u svakom ~oveku postoje
i dobre i lo{e osobine. I bilo bi
prirodno da se najpre govori o dobrim osobinama poznatih nam qudi.
Naàlost to nije tako. Osu|ivawe
drugih je veoma rasprostrawena duhovna bolest. To je svuda prisutan
greh, na koji smo toliko privikli da
smo i prestali da ga smatramo za
greh. Me|utim, na mnogo mesta u
Evan|equ jasno je osu|en taj greh.
Evo jedno takvo mesto:
... Kwièvnici i fariseji dovedo{e Hristu jednu ènu, uhva}enu u
prequbi, pa je postavi{e u sredinu i
reko{e mu:
U~itequ, ova èna je uhva}ena
ba{ kad je ~inila prequbu.
A Mojsej nam je u zakonu naredio
da takve (ène) kamewem ubijamo;
{ta Ti kaè{ na to? (Jn. 8, 3-5).
Sveto Evan|eqe nas suo~ava sa
faktom o~evidne grehovnosti ove
ène prequbnice. Po jevrejskom zakonu, prequba je povla~ila za sobom
smrtnu kaznu. A i s na{e hri{}anske strane gledi{ta, grehovnost ove
ène bila je van svake sumwe.
No Isus se saè dole i pisa{e
prstom po zemqi. Ali kako su Ga i
daqe pitali, ispravi se i re~e im:
Ko je od vas bezgre{an - neka prvi

baci kamen na wu. I opet se saè te
pisa{e po zemqi (Jn. 8, 6-8).
Gospod ne odri~e da je Wemu privedena èna te{ko zgre{ila. Me|utim, On istovremeno stavqa pitawe
o najve}oj moralnoj odgovornosti
ovih koji su wu osu|ivali. Ali pravo na osu|ivawe, ako je ono uop{te
mogu}e, imaju samo oni koji stoje na
veoma uzvi{enoj moralnoj ravni i
koji su, tako-re}i, dostigli do stawa
bezbednosti. Zato je Spasiteq rekao Ko je od vas bezgre{an - neka
prvi baci kamen na wu.
Ali, strogo govore}i, bezgre{nih qudi nema. Stoga i nemamo

pravo da osu|ujemo svoje bli`we, jer
svi mi imamo svoje nedostatke koji

su za osudu. Ustvari i ne moè ~ovek,
optere}en svojim gresima i manama,
pravilno oceniti grehe i nedostatke drugih. Tu je objektivnost nemogu}a. A kako moèmo da nekog osudimo
ako i sami podleèmo osudi? Stoga
je osu|ivawe drugih uvek licemerno.
Qudi koji su ku{ali Gospoda Isusa i osu|ivali ènu gre{nicu, ~uli
su u svojoj du{i glas probu|ene savesti i ni jedan nije bacio kamen na
prequbnicu.
Isus se tada ispravi i re~e joj:
@eno, gde su? Nijedan te ne osudi?
Ona re~e: niko, Gospode.
Na to joj Isus re~e: ne osu|ujem te
ni Ja; idi i od sada ne gre{i vi{e
(Jn. 8, 10-11).
Gospod wu nije osudio, jer joj je
oprostio wen greh, a samo je On to
mogao u~initi. On joj je oprostio
pod uslovom da se ona popravi i da
nikad vi{e ne ponovi isti greh. On
je hteo da nas nau~i da ne treba da
ikoga osu|ujemo. Na{e nije da osu|ujemo, nego da pra{tamo, ne da trubimo o manama drugih, nego da ih prikrivamo na{im smirewem.
Po{to je Gospod oprostio gre{nici, iz toga se ne moè izvu}i zakqu~ak da mi moèmo mirne du{e
gre{iti kao ta èna. To bi vodilo
potpunom razvratu. Odgovornost za
na{e grehe i nedostatke mi nosimo
pred Bogom i pred qudima. Tu odgovornost Gospod ne skida s nas ni u
kom slu~aju, a na{a grehovnost moè
nam biti opro{tena samo ukoliko
se iskreno kajemo i trudimo da ispravimo na{e nedostatke.
R. - Amerikanski
vesnik br. 2/72
53
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
REÎ NAJVE]E
ISTINE
Bilo je jedno prole}e tek sti{ane
ratne nervoze i dani wegovi kad miri{e
vazduh i pupi jorgovan.
I{la sam ulicama rodnoga grada; traìla sam jednu sivu ku}u gde je trebalo
da na|em svoj unutra{wi mir i spokojstvo posle dugih i slu~ajnih trzavica od
strane onih koji me nisu hteli ili nisu
mogli da shvate.
I{la sam ulicama rodnoga grada... U
du{i je ve} po~eo da tamni refleks svega preìvqenog i pra{tawe da pruà
cvet svoje lepote i le~i duhovne rane i
stradawa doneta nam kao najja~i zakon
Divnoga Pobednika iz Nazareta.
Siva ku}a je sada zvala sve ja~e i privla~ila. Trebalo je u woj do}i do jo{ ja~eg saznawa o ve~noj pravdi i istini bez
kompromisa i qudskih ustupaka, poga|awa i dodavawa, jer je ona jedina neumitna
i onakva kakvu qudi retko mogu i ho}e da
shvate.
Trebalo je u tome domu upoznati ~itav jedan ogroman svet pro{losti sa svima oznakama wegovog duboko religiozno
sloènog ìvota, jer je video, poznavao
i ose}ao Boga. Pa je trebalo stupaju}i u
ovaj dom nauke, tako razli~it od ostalih, pozabaviti se vi{e svojom duhovnom
li~no{}u, gotovo jedino wom, jer spoqno i varqivo ne zna~i ni{ta pred sjajem
Bo`je iskre u ~oveku.
Prilazila sam ovoj ku}i sa ~udnim
ose}awem: nekom nevericom da ba{ sada
tu stupam, a prièqkivala sam je jo{ iz
detiwstva i rado{}u {to }u bar za izvesno vreme na}i u woj jedno veliko duhovno smirewe i qude bliè sebi.
I tako dok u vazduhu prole}a miri{e
jorgovan i rodni grad udara ritmom
nervoze i ùrbe, ja se pewem u sivu dragu
54
ku}u visokoga i{~ekivawa da na|em qude koji treba da misle, shvataju i ose}aju
kao ja i svi mi sada nepotrebni...
Tu nalazim odista nekoliko dragih i
bliskih lica: devojku dugih pletenica i
~ednog pogleda, malog seoskog u~iteqa
nasmejanog i upla{enog u isti mah, monaha detiweg srca, unesre}enu mladu ènu koja sawari o lep{em i plemenitijem, mladi}a-pesnika sa visokim idealima o sve{teni~kom ~inu i himnama Raspetome. Ima ih jo{ daqih i bliìh meni, ali wihova srca - kucaju, ~ini mi se,
istim ritmom kao i moje i tegobe dana
ose}amo na isti na~in i podnosimo ih
podjednako.
Tako po~iwe bliè druèwe sa novim poznanicima po se}awu i sudbini,
jer je svaki od wih dotle ba{ kao i ja doìveo po jedan mali roman, pun neprijatnosti, izgra|uju}i svoju duhovnu
li~nost ili veruju}i u wu.
U skromnim sobama na{e sive ku}e
po~iwe sada jedan intenzivan prijateqski i drugarski ìvot koji ~ini da je nebo vedrije, a hri{}anska nada nepobedna
sila ako je primamo svim bi}em. To prole}e, tek sti{ane ratne nervoze, u krugu
qudi koji vole i razumeju po~elo je da
le~i duhovne rane i stradawa doneta nam
slu~ajno ratnim vihorom i olujnim besom.
I po~esmo da slu{amo re~i o Bogu,
Wegovom ve~nom poretku i zakonima koje mali smrtnik ne sme i ne moè da mewa. Glave na{ih predava~a smewivale su
se mla|e i starije, ozbiqnije i vedrije,
ali sve drage, plemenite hri{}anske,
osetqive i iskonski religiozne. Re~i
wihove doticale su se potpuno na{ih du{a i ~inile da je lice monaha sa detiwim srcem postajalo duhovnije, devojke
sa dugim pletenicama pogled ~edniji,
maloga u~iteqa osmeh slobodniji a mlade unesre}ene ène izgled vedriji.
Bili su to retki trenutci duhovnog

uìvawa za na{u malu grupu koja je do{la da slu{a re~i najvi{e istine ne iz
kakvih ambicioznih pobuda, nego iz najvi{e qubavi i ~e`we da se za~as zaboravi svakida{wi ìvot i oseti snaga koja
ga uvek pobe|uje.
I pro|o{e tako ~etiri mirisna prole}a tek sti{ane ratne nervoze i dani
wihovi kad toplo struji vazduh i cveta
jorgovan...
Mi smo se ose}ali duhovno ja~i i sa
uverewem koje }e nam doìvotno ostati
da je nauka koju smo slu{ali u sivoj i
dragoj ku}i nad svim naukama, jer joj je
predmet Bog i ~ovek, odraz Bo`ji.
Pa ipak, u~ewe Ve~noga Nazaretskog
Pobednika slu{ali smo kao najlep{u
re~. Ono je plenilo na{a srca i gonilo
uvek na razmi{qawe. âr Wegovih uputstava i qubavi za gre{nog ~oveka divno
nam je prijawala du{i i tada smo uistinu videli i ose}ali jedan boqi, pravedniji svet koji je tako vatreno èleo i za
koji je i ìvot poloìo Golgotski Mu~enik i Ve~ni Pobedilac smrti.
I dok napoqu kuca ritam velikoga
grada umni izraz predava~a nauke Hristove plamti odu{evqewem ~oveka koji
duboko ose}a {ta govori, kome govori,
kako i za{to govori. A re~i zvone kao
psalmi i mala u~ionica ose}a se svojim
|acima i di{e i ìvi verom kao i oni...
Bilo je jedno znamenito prole}e i wegovi mirisni dani, jer u vreme wegovo
po~eh dubqe da poznajem svu dra` i ja~inu borbe za duhovnu li~nost i moji mla|i prijateqi sa mnom.
I za sve ostadosmo zahvalni Bogu:
{to pretrpesmo, {to doìvesmo i blagodarni {to na samom duhovnom izvoru
upoznasmo ~ar nauke Pobednika vasione
i ostasmo Mu verni i dosledni sebi.
Desanka A. Raji}
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SUD BO@JI NAD ÔVEKOM

Kad se ~ovek poziva na sud, on o tome i
misli, i sa prijateqima svojim savetuje
se, da na sudu ne bude osu|en i da se ne posrami.
Hri{}anine, ti se poziva{ na sud i
to ne qudski nego Bo`ji: jer nam se svima vaqa javiti na Sudu Hristovom, da
primimo svaki {to jekoji u telu ~inio,
ili dobro ili zlo (2. Kor. 5,10). Koliko
vi{e ti treba da se prirpema{ i stara{
da se na onom sudu ne posrami{ i ne osudi{. êsto se doga|a da ~ovek i umakne
od suda qudskog; ali od onog suda niko ne
moè da umakne niti da izbegne, jer je on
neminovan, i za sve.
Na sudu qudskom potrebni su svedoci
radi istraìvawa istine, koji ~esto i
krivoga opravdaju. Na onom sudu niej tako: onaj Sudija ne potrebuje svedoke, nego Sam sve zna. Na sudu qudskom ~esto
krivoga pomogne srebro i zlato, kako to
biva na bezakonim sudovima; na onom sudu nije tako: jer onaj Sudija poklone ne
traì i ne prima. Na sudu qudskom krivca ~esto za{ti}uju visoke i mo}ne osobe
i drugi pomaga~i; na onom sudu oni ni{ta ne mogu; oni }e se onda i sami skriti
i bi}e kao mali i prosti. Na sudu qudskom ~esto se gleda na lica... Na onom sudu nije tako, jer onaj Sudija na lica ne
gleda, nego na savest i dela; onda }e pred
Wim podjednak svi stati: sluge i gospodari, carevi i wihovi podanici, bogata{i i siromasi. Na sudu qudskom ~esto
lukavstvo opravda krivca; na onom sudu
ono }e u}utati i onemeti; tamo mu mesta
ne}e biti, jer je Sudija sveznaju}i. Na sudu qudskom ~oveku se sudi pred malim
brojem; na onom sudu sudi}e mu se pred
celim svetom, pred an|elima i qudima.
Na sudu qudskom grehe i poroke ~oveka
kome se sudi zna mali broj; na onom sudu
dela ~ovekova, re~i i zle pomisli pokaza}e se pred celim svetom... Na sudu qudskom izri~e se telesna smrt ili kakva
druga prolazna kazna, a na onom sudu osu|eni gre{nik se predaje ve~noj smrti...
Vidi{ li kako se ~ovek najmarqivije
priprema za sud qudski, koji prema Hristovom nije ni{ta?...
Pripremaj se najbri`qivije za onaj
dan, posle koga svakome sleduje da ide
ili u muku ve~nu, ili u ìvot ve~ni. Podraàvaj u ovome va`nom dleu sinovima
ovog sveta, koji, pozvani na sud qudski,
bri`qivo se za wega pripremaju, da se
ne bi osramotili...
Doga|a se da qudi koji su u~inili kakav prestup i saznali svoj greh, pre nego
{to se pozovu caru ili drugoj kojoj svojoj
vlasti, sa smirewem greh svoj ispovedaju, padaju pred vla{}u i prose opro{taj,
i dobijaju.
Hri{}anine, zna{ li ti da }e{ biti
pozvan na sud Bo`ji, i da }e{ biti pitan
za sve svoje grehe, u~iwene delom, re~ju i

pomi{qu? U~ini dakle i ti, kao {to ~ine mudri sinovi ovog veka: ostavi se grehova svojih i pri|i Hristu Sudiji, Caru
nebeskom, kome si ti zgre{io, i ispovedi grehe svoje pred Wim sa smirewem; padaj pred Wim i osu|uj sebe pred Wim sad,
da te On ne osudi onda. Zavapi Mu mitarevim glasom: Boè, budi milostiv meni gre{nome! I ~ini plodove dostojne
pokajawa (Lk. 18,13; 3,8). Tada }e svi
tvoji gresi i bezakowa biti izbrisani i
ne}e se vi{e pomenuti; jer On ne}e suditi onima koji nisu zgre{ili, nego onima
koji su zgre{ili a nisu se pokajali; zbog
ovoga je i pokajawe bilo propovedano, da
se gre{nici pokajemo, i zadobijemo od
Wega milost. Kaj se dakle i zagla|uj uzdasima i suzama grehe svoje, ispisane u
savesti tvojoj, da bi se i u kwizi Bo`joj
zagladili i da se ne pojave na onom sudu.
To je pripremawe za onaj stra{ni sud!
Drugog sem ovoga nema. Budi dakle uvek u
istinskom pokajawu, i time }e{ se pripremiti za onaj sud, na kome }e{ se i ti
neminovno pojavit; i tako zapo~ev{i
nov hri{}anski ìvot, o~ekuj od Wga
milost. Ko se kaje i ìvi novim hri{}anskim ìvotom, wegov raniji gre{ni ìvot ne}e mu na{koditi; od nas se
jedino traì, da se popravimo i promenimo na boqe. Misli uvek na taj dan i
~vrsto drì da }e{ i ti, kao i drugi, biti pozvan, i to pozvan iznenada, kad truba arhan|elska zatrubi. Ovo razmi{qawe pokrenu}e te na istinasko pokajawe i
drà}e te u smirewu i skru{ewu srca.
Se}awe na onaj sud i razmi{qawe o wemu ne}e ti dopustiti da ~ini{ greh, da se
sveti{ bli`wemu, nego }e te pokrenuti
na priqe`nu i iskrenu molitvu. Se}aju}i se onog suda, ne}e{ traìti veseqa u
55
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
ovom svetu, nego }e{ vi{e èleti suze,
pla~ i uzdahe. [to se qudi vesele, uga|aju telu i gre{e, to biva zbog zaborava na
onaj sud i nerazmi{qawa o wemu. Se}aj
se dakle suda i kaja}e{ se istinski i svakodnevno }e{ se obnavqati i u boqeg
mewati. Tako ne}e{ biti onaj koji si
pre bio...
ôveka okrivqenog na sudu obuzima
stid i strah; tako }e gre{nike na onom
sudu obuzeti neizmeran strah, trepet i
uàs; jer }e okrivqavati Sam Bog, koga
nisu hteli da po{tuju; okrivqava}e se
zbog neblagodarnosti, koju su prema Wemu pokazivali; okrivqava}e
se pred celim svetom. Okrivqen na
sudu prestupnik zakona iskqu~uje se iz
broja dobrih gra|ana i obeleàva se kao
zlo~inac a ne sin otaxbine; tako }e se
hri{}ani prestupnici zakona, koji se
nisu pokajali, na onom sudu izbaciti iz
broja dobrih hri{}ana, i kao jarci,
odvoji}e se od ovaca, i obeleì}e se kao
neverni...
Prestupnik zakona osu|uje se na smrt,
ili drugu kakvu kaznu, po zakonu odre|enu; tako }e se na onom sudu gre{nici osuditi na ve~nu kaznu. Idite od mene prokleti u ogaw ve~ni pripremqen |avolu i
slugama wegovim (Mt. 25,41). Prestupnik osu|en na kaznu po zakonu odvaja se
od svojih doma}ih
srodnika i prijateqa, i ide sa neute{nim pla~em na odre|enu mu kaznu. Tako
}e se gre{nici, na sudu onom osu|eni na
ve~nu kaznu, odvojiti od Boga, od svetih
an|ela Wegovih i izabranika Bo`jih,
odvoji}e se za ve~na vremena i po}i }e sa
neute{nim pla~em, trepetom, uàsom i
o~ajawem krajwim u ve~nu muku. I ovi
}e oti}i u muku ve~nu... (Mt. 25,46).
Bedni gre{ni~e, pokaj se i ~isti grehe svoje skru{ewem srca i suzama, da sve
ovo ne iskusi{ tamo...
Sv. Tihon Zadonski
56
SUD BO@JI
Blaèna je du{a koja dan i no} nema druge brige, osim ove jedne: kako
}e u onaj veliki dan, kad sva tvar stane pred Sudiju, poloìti ra~un o delima svojim, i bez muke odgovoriti
za ìvot svoj. Ko ima pred svojim
o~ima onaj dan i ~as, i uvek misli o
opravdawu na nepogre{nom sudu, taj
ili nikako ne}e sagre{iti, ili }e
sagre{iti veoma malo; zato {to mi
gre{imo zbog odsustva straha
Bo`jeg u nama. A u kome je jesno ispisano ~ekawe stra{nog suda, tome
strah {to ìvi u wemu ne daje vremena da pada u greh ili u nepromi{qene pomisli. Zato se se}aj Boga i
imaj u srcu strah Bo`ji (Vasilije
Veliki). Zamislimo da je sud ve} nastupio. Neka svaki ispituje svoju savest i zamisli da je Sudija ve} do{ao, i da se sve otkriva i postaje jasnim, i da }emo mi ne samo predstati
na sud nego }emo biti i ukoreni. Zar
ne crvenite? Zar se ne uzbudujete?
Pa ako i sada, kad jo{ nije nastupio
dan suda, kada smo ga se samo setili u
mislima, savest nas osuduje, to {ta
}e biti sa nama, kada on stvarno nastupi? Zato da uvek mislimo o sudu
Hristovom, i na taj na~in mo}i }emo
postojano da ìvimo u dobrodeteqi.
A onaj koji odbacuje od svoje du{e miVladiko svih, Hriste, izbavi
nas i od pogubnih strasti i od pomisli koje ra|aju.
Tebe radi smo sazdani, da u tebi
budemo blaèni, nastaniv{i se u
raj koji si zasadio.
Sada{we be{~a{}e smo sami
navukli na sebe, blaènoj sladosti pretpostaviv{i pogubnu.
sao o ovom danu srqa u propast,

sli~no kowu koji je zbacio dem (Zlatoust). Sud Bo`ji pripremqen je i
sve je gotovo, samo se ~as suda ne zna.
Spremaj se i ti, da te ne zatekne nespremnog. O~i{}avaj svoju savest toplim pokajawem. Smiri se, moli se
umilno Sudiji, dok te ne pozove na
svoj sud. Moli Ga sad, dokle ti daje
vremena; sada se popravqaj, dok je
vreme povoqno i dan spasewa (2 Kor.
6,2); sad pla~i, dok su korisne suze;
sad se kaj, dok On prima pokajawe. Jer
onda ne}e biti mesta pokajawu, ni suzama, ni pla~u (Tihon Zadonski). ôvek treba vazda da se drì tako, kao
da je na sudu Bo`jem (ava Agaton).
Svako jutro, kad ustane{ od sna, seti
se da }e{ dati odgovor Bogu za svako
delo svoje, i ne}e{ sagre{iti pred
Wim: strah Wegov useli}e se u tebe.
Svakoga dana pripremaj se da stane{
pred Boga, i tako }e{ svakog dana
tvoriti voqu Wegovu... Onoga ko svima svojim postupcima priprema sebe
za odgovor na sudu Bo`jem, Bog o~i{}ava od grehova svojim Promislom
i svojom pomo}u... (ava Isaija).
Pred potopom qudi su jeli, pili,
ènili se i uìvali. Sve wihove
misli bile su uperene na ugadawe telesnim èqama. Iznenada do{la je
voda i podavila sve. Tako i sad qudi
jedu, piju, {etaju, ène se, uìvaju,
predani raznim zabavama, a ne obra}aju pa`wu na dela Gospodwa i na sudove Wegove. I neo~ekivano jekne
gromoglasna arhandelska truba: Evo
ide Sudija, ustajte mrtvi na sud
(Mat. 24,30-31). Po dana{wem bezbri`nom i telesnom na~inu ìvota
zakqu~ujemo da je blizu dan Gospodwi (Tihon Zadonski).
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SLUTWA I MOLITVA
Gdje za nove rane potraìti lijeka
i u kojoj gori sviti gnijezdo osovo?
Bolnoj mi je du{i do{lo do leleka,
Sluti tu|e barjake niz Poqe Kosovo!
Kako sabqi re}i da se tako mora
dok joj ogaw predaka u korici kqu~a?
Da je laèm ~a{}u nevjernog majora?!
O Gospode Vi{wi, po{aqi nam lu~a!
Da se dozovemo, Boè blagoslovi,
mudrosti i snage daj su`wima ovim.
Da zemqu otaca i ikonu sveca
na ogwi{tu rodnom nasle|uju djeca.
Milenko Jev|evi}
JA SAM IZ KRAJA
Ja sam iz kraja
gdje bijelo cvjeta glogiwa
i momci pjevaju pjesmu iz vika
kada u svatove krenu.
Romanija nam zakletva i bogiwa
gdje ìvot kad ~emerika
i bor cjeliva stijenu.
Ja sam ti iz onih brda
gdje krivudaju staze hajduka
i smola miri{e na zov, blagodet i ~ast.
To je moja |edovina tvrda,
Ravna gora i Vu~ija luka
i pred crkvom stari, slavorodni hrast.
Tu su prve korake moje noge bose
isplele po travi usnulih livada.
Tu su preskakale petrovske otkose
i pred no} savijale sviloruna stada.
Na ku}evnom pragu ostala mi du{a
uvezana ~e`wom kao dan za ve~e
pa sad, kao potok {to doqom pjenu{a,
romanijskim licem moja suza te~e.
Milenko Jev|evi}
TOMO JELI]
ro|en 28. juna 1975. - poginuo 1994..
sahrawen 13. mja 2001.
Posle 7 godina tragawa rodbine za
poginulim - nestalim Tomom Jeli}em,
13. maja 2001. sahraweni wegovi
posmrtni ostaci u rodnom mjestu:
Oàlo{}ena porodice, tu`ni zbore,
draga bra}o i sestre
Ovim dana{wim ~inom okon~ava se
stra{na porodi~na drama, nastala pogibijom dragog nam pokojnika Toma 94. godine. Od tog momenta mnogo je suza proliveno, mnogi su vapaji u~iweni, mnoge
su molitve Gospodu uznesene i gajeno je
mnogo nade da je pokojnik mo`da ìv, negde u zarobqeni{tvu ili negde na drugom mestu. [to je vi{e vreme prolazilo
nade su slabile, a slutwa da se desilo
ono najstra{nije bila je o~iglednija. I
evo danas suo~eni sa tom te{kom tragedijom na{li smo se zajedno sa porodicom, rodbinom i familijom pored samrtnih ostataka dragog nam pokojnika
Toma, da se po na{em hri{}anskom i
Srpskom obi~aju oprostimo i odamo po~ast momku i vojniku, koji je svoj mladi
ìvot poloìo na oltar slobode, otaxbine i Srpskog roda.
Dragi pokojnik Tomo odazvao se pozivu Otaxbine i u najteèm ratnom vremenu oti{ao na otsluèwe vojnog roka, sa
nadom i uverewem da }e oduìti qudsku
i patriotsku du`nost i pomo}i u odbrani slobode, ~asti i dostojanstva na{eg
naroda, koji je doveden u pitawe nametnutim ratom. Tragi~na smrt zadesila ga
je na izvr{ewu vojni~kog zadatka. Od
tog momenta nastala je stra{na tuga, porodice familije i svih nas koji smo dragog pokojnika poznavali. Niko se nije
mogao pomiriti sa te{kim zlo~inom koji je izvr{en, nad ve} umorenim telom, a
pogotovu porodica, wegov otac Kojo, za
koga od tada nisu postojale nikakve prepreke, granice, minska poqa, vrleti
Treskavice, neprijateqski pragovi i ko

zna kakve opasnosti samo da bi do{ao do
pokojnikovog tela i odgovara za{to je
nad wim takav zlo~in u~iwen. Na tom
besomu~nom putu doìveo je mnogo neprijatnosti, nerazumevawa i nespremnosti da mu se pomogne ba{ od onih faktora koji su bili du`ni i po zakonu da mu
pomognu. Danas posle svih tih nevoqa i
peripetija na{li smo se pored zemnih
ostataka dragog nam pokojnika, da ih
qudski i hri{}anski, onako kako je to
pokojnik zasluìo, pohranimo u majku
zemqu, Srpsku zemqu za koju je svoj mladi ìvot ìvot dao, sa verom i nadom u
Vaskrslog Gospoda da u miru po~ivaju do
op{teg vaskrsewa. Dragi pokojnik kao
hri{}anin Srbin i pravoslavac u svakom momentu bio je svestan da u sebi nosi lik Bo`ji, da je taj lik od Boga dobio
i da treba Bogu da ga vrati i da je du`nost svakoga ~oveka da kroz qubav prema Bogu i ~oveku treba da ostvari smisao i ciq ìvota ovde na zemqi. Pokojnik je Bogu uzvratio verom u wega, ìvotu po zakonu Boìjem, a sopstvenom rodu
poloìv{i svoj mladi ìvot na oltar
Ote~estva, ispuniv{i Jevan|elske re~i
Da nema ve}e `rtve i ~asti do one ko
ìvot svoj poloì za bli`we svoje.
Ovim ~inom upisao je svoje ime u diptih
Srpskih mu~enika i stradalnika na ~ijem ~elu stoji veliki knez i mu~enik car
Lazar, sa neiskazanim brojem srpskih
mu~enika i stradalnika koji ìvote
svoje poloì{e za Krst ~asni i slobodu
zlatnu.
Dragi na{ Tomo, danas okupqeni oko
tvog samrtnog odra zajedno sa tvojim najmilijim i najdraìm, svi smo bolnog srca i suznih o~iju, ali su opravdane suze i
tuga na{a za tobom, jer je i Hristos kao
Bogo~ovek plakao nad odrom svog prijateqa pravednog Lazara. Molimo Gospoda darodavca svakog dobra, da podari i
tvojoj napa}enoj du{i raja i pokoja u
Carstvu nebeskom. Amin.
protojerej
Savo Bradowi}
57
_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________
SJE]AWE
devet godina od upokojewa

mojih najmilijih
SJE]AWE
SJE]AWE
V Miroslav
Mitrovi}
V Milena
Mikavica
(Mili}evi})
09. 09. 1969.

05. 06. 1991.
Vreme prolayi.
Bol i tuga za tobom ne mogu se
izbrisati. Po~ivaj u miru Bo`jem i
neka te An|eli ~uvaju, a mi }emo te
vje~no ~uvati od zaborava.
V Radenko
Tvoji: otac Borivoje, majka Ilinka,

brat Dragan
13. 10. 2000.

13. 10. 2001.
Draga mama,
uvjek }e{ biti u na{im srcima.
tvoja djeca Seka, Mirko, Miro
sa porodicama
i suprug Milo{
SJE]AWE
V Slavi{a
V Sowa
supruga i majka
Dobrila Bjelakovi}
V Qubinka
Buba Basiki}
([}epanovi})
ro|. 24.10.1947.
upok.
14. 04. 2001.
Jo{ nas qubav tvoja grije

Al slabije nego prije
Jo{ nam slika tvoga lika
Mati na{a prevelika.
Svuda te vide tvoja ~eda
Ucvjeqena, tu`na, bleda
I Bogu tuìm àlim
Sa molitvom darom malim.
Al utjeha te{ko stiè
Dok nam ìvot rane niè
Al i sad nas ko i prije
Tvoja qubav bodri, grije.
Pa i ako skupa nismo
Jedne vjere, roda bismo
Boè primi du{u majke
Divne majke, ko iz bajke.
PRILO@NICI
DABRA
^lanice KSS iz [tutgarta
1. Jagoda Simovi}
2. Olga ]irovi}
3. Qubica Mikavica
4. Mila Jovanovi}
5. Sla|a Langovi}
6. Dragica ]iri}
7. Vinka Pavlovi}
8. Ivanka [kundri}
9. Mila Blagojevi}
10 @ivka Stefanovi}
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
10 DM
Dobrila Bjelakovi}, povodom 9 godina

od pogibije sina Slavi{e (24.6.1992.)
50 DM
Protojerej Danilo Crnogorac, povodom

20-to godi{wice upokojewa majke Danice
i godi{wice upokojewa sestre
monahiwe Hristine
50 DM
Kolo Srpskih Sestara Sv. Petka
iz Vi{egrada, na dan Krsne slave
Tvoji: Veselin, Vesna i Dragiwa
Na naslovnoj strani: Crkva Za~e}a Svetog Jovana Krstiteqa u Vi{egradskoj bawi

Snimio Mladen Tomi}
Fotografije sa unutra{wih korica snimio Mladen Tomi}
58
50 KM
Man. Bawa 1341.
Man. Dobrun 1343.
Broj2
Pete Srbiwske duhovne sve~anosti vi}, a prigodnu besjedu odrào je profe- akademije dr Qubivoje Stojanovi} i tom
sor Bogoslovskog fakulteta i Duhovne prilikom izme|u ostalog rekao:
DUHOVNOST
PUNA NADE
Od 12. do 22. maja 2001. godine u Srbiwu su odràne Pete srbiwske duhovne sve~anosti, koje su, za posledwih
pet godina, izrasle u jednu od najzna~ajnijih manifestacija kulture u ovom
gradu. Zapo~ete su proslavom Svetog
Vasilija Ostro{kog ~udotvorca, krsnom slavom Duhovne akademije i Bogoslovije Svetog Petra Dabrobosanskog,
a zavr{ene zajedni~kom proslavom krsne slave Hrama Svetog Nikole i Op{tine Srbiwe.
Na dan Svetog Vasilija Osrto{kog u
kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije svetu arhijerejsku Liturgiju sluìo je wegovo visokopreosve{tenstvo
mitropolit dabrobosanski Nikolaj, uz
sasluèwe dekana Duhovne akademije
protojereja dr Predraga Puzovi}a i vi{e sve{tenika. Za vreme svete Liturgije o Svetom Vasiliju Ostro{kom govorio je Sla|an Vasi}, stuent druge godine Duhovne akademije.
Istog dana ,posle lomqewa slavskog
kola~a, u ~ast Svetog Vasilija Ostro{kog, Svetog Save i Svetog Petra Dabrobosanskog, krsne slave dveju bogoslovskih {kola iz Srbiwa, odràna je sve~ana akademija.
Prisutne je pozdravio dekan Duhovne
akademije protojerej dr Predrag Puzo-
_____________________________________________DABROV INFORMATOR 22_____________________________________________
[ta je na dana{wi dan pre pola veka imao u svome srcu Sveti Petar Dabrobosanski, a {ta su imali oni koji su
ga hapsili? On je sluìo Hristu, a oni
su se samo zvali hri{}ani a sluìli
su prolaznoj ideji. On je molitvenik i
`rtva, a oni su bili xelati. Ko wih jo{
kada pomene u slavi? Niko. a svetiteqe Boìje pomiwemo u slavi jer su Boga slavili i Bog je wih proslavio. I zaista veliki je dar Boìji da ovde na
ovome mestu, dve {kole, kao dva najdivnija ploda ove svete srpske zemqe,
slave zajedno pod istim krovom, i da su
im molitvenici i zastupnici ovi veli~anstveni svetiteqi koji zaista svedo~e Hrista i kazuju, da je zaista sve
mogu}e onome ko veruje i da oni koji samo telo ubijaju, da oni koji preziru, da
oni koje mrze, ni{ta ne mogu u~initi,
jer qubav je Hristova svemogu}a. I definitivno vidimo, da nema tog zakona
qudskog koji moè umirati, sjediniti,
odobrovoqiti qude. Postoji samo jedan jedini zakon , a to je zakon qubavi
Bo`je, i {to pre qudi taj zakon upoznaju bi}e boqe svima, jer }e svi da se
uskla|uju. Ali to nije zakon slabosti i
popu{tawa nego je zakon krotosti,zakon nepopu{tawa i svedo~ewa istine.
I zato , ovi Sveti su nam divni amanet,
ne da budemo neki oboàvaoci, ne da
budemo neki koji }e podràti wih, jer
wima na{a podr{ka ne treba. Nama
treba wihova podr{ka. Da budemo samolitvenici sa wima, jer verujte, mole
se oni Bogu za nas , ali molimo li se
mi? Imamo li mi molitvu osim u nevoqi? To se upitajmo, i shvatimo jo{ jedno, da smo mi prizvani da budemo sveti. Nije broj svetih zaokruèn, odre|en, zapisani su u kalendaru, napisani
su im tropari i ìtja, ikonostasi i
ikone su puni i nema vi{e mesta. Ima
mesta, nego nema voqe za nas. Ali nemojmo se optere}ivati ni kao ovaj mladi jero|akon Dositej koji je kasnije sav
ìvot posvetio borbi protiv Svetih,
nego budimo trezveni i znajmo da su
hri{}ani svi prizvani da budu sveti.
Tom prilikom pro~itan je izve{taj o
svetosavskim tematima koje svake godine , Svetom Savi u ~ast, rade u~enici
Bogoslovije i Duhovne akademije. Po tom

izve{taju, od 53 svetosavska temata koje
su uradili u~enici Bogoslovije nagra|eno je 49, ili vi{e od 90%, {to ranijih
godina nije zabiqeèno ni u jednoj Bogosloviji. Nagrade su dodeqene i petorici studenata Duhovne akademije.
Za vrijeme sve~ane akademije, ministar za pitawe boraca, `rtava rata i
rada, Dragan @olaja, kao predstavnik
Vlade Republike Srpske, petorici prvih studenata koji su diplomirali u Duhovnoj akademiji (Daliboru Petrovi}u,
Vladislavu Topalovi}u, protojereju
Ranku Bilincu, protojereju Danilu Crnogorcu i jeromonahu Lazaru Lazarevi}u) uru~io je zlatnike sa likom Stefana
Nemawe i Hilandara. U obrazloèwu
izme|u ostalog stoji, da je to dar koji se
daje zbog zna~aja Duhovne akademije u izgradwi i o~uvawu duhovnog jedinstva
srpskog naroda i uspjeha wenih studenata. U bogatom kulturno - umjetni~kom
programu u~estvovali su hor Bogoslovije Svetog Petra Dabrobosanskog, hor
Svetog Vasilija Ostro{kog i Tvrdo{kog
iz Trebiwa i studenti Muzi~ke akade-
kako treba, moramo biti neprestani svedoci qubavi Boìje. Neprestano qudima govoriti: Bog je qubav. A ti kad si
poboàn, zna~i po Bogu postupa{, postupa{ u skladu sa tom qubavqu Boìjom.
I onda zaista vidimo da je pitawe toga,
kako biti hri{}anin, ve~ito pitawe za
hri{}ane. I onog trenutka kad prestanemo da sebi postavqamo to pitawe, onda
smo prestali da se bavimo sobom. Sve
dotle dok to pitawe postavqamo i ne
idemo za brzim odgovorima, nego napredujemo u svome ìvotu, u vrlini, onda
zna~i ima smisla i na{e hri{}ansko
ìvqewe. Onda vidimo da nije samo neki ritual, neka oprezna vera, nego da je
to vera sapri~asne radosti Hristovog
vaskrsewa, radosti i ve~noga ìvota,
radosti na{ega savaskrsavawa u Hristu
i sa Hristom, i tu radost nam ne moè
niko oduzeti. A ko ume da se raduje u
Hristu taj ume i hri{}anski da ìvi i
pobe|uje svaku zluradost i svako zlopam}ewe. Mi vidimo danas kod qudi
mnogo zluradosti i mnogo zlopam}ewa.
to je najopasnije i to razara zajednicu.
Onog trenutka kad se oslobodimo zlura-
mije iz Lukavice. Srbiwske duhovne

sve~anosti nastavqene su u nedequ, 13.
maja, javnom tribinom na temu: Kako danas biti pravoslavni hri{}anin. Poku{avaju}i da odgovori na to pitawe protojerej dr Qubivoje Stojanovi} je, izme|u ostalog, rekao: Mi hri{}ani u svome
vremenu, da bismo mogli biti hri{}ani
dosti i zlopam}ewa oseti}emo radost

prave vere, i vide}emo da je zaista hri{}anski ìvot tajna spasewa, tajna ulaska u Carstvo nebesko upravo utemeqeno na qubavi Boìjoj svespasavaju}oj, i
da stalno treba sebe da pitamo, stalno
sebe da utvr|ujemo tako {to }emo sami
sebe i jedni druge, i sav ìvot svoj Hri-
stu Bogu predati. Ne dakle svako za sebe, nego svi zajedno u Hristu, i onda }emo zaista prepoznati pravi smisao prave vere, i uspe}emo da do|emo do spasonosne stvarnosti i radosti ve~noga ìvota.
Narednih dana, do Svetog Nikole, u
Srbiwu je odràno niz kulturnih manifestacija, koji bi se mogli nazvati
danima kulture i duhovnosti. U biblioteci SPKD Prosvjeta u Srbiwu, 14.
maja, uprili~ena je izlo`ba slika
udruèwa likovnih umjetnika iz Srbiwa i poetsko ve~e. Slede}eg dana Izvotna grupa SPKD Prosvjeta u klubu
VRS izvela je scenski prikaz narodnog
obi~aja Prosidba, a tri dana kasnije
u istom klubu organizovano je guslarsko ve~e. U Sredwo{kolskom centru,
20. maja, u~enici Osnovne muzi~ke {kole odràli su koncert.
Uo~i Svetog Nikole, zajedni~ke slave hrama Svetog Nikole i Op{tine Srbiwe sluèno je bdenije kome je prisustvovao mitropolit Nikolaj. Posle
bdenija u klubu VRS odràna je sve~ana akademija. Skup je pozdravio na~elnik Op{tine Srbiwe gospodin Nedeqko Pavlovi}, a o Svetom Vasiliju
Ostro{kom i Svetom Nikoli govorio je
student druge godine Duhovne akademije Sla|an Vasi}. U kulturno - umjetni~kom programu u~estvovali su: hor
bogoslovije Svetog Petra Dabrobosanskog, pjeva~i bra}a Teofilovi} i
dramski umjetnik iz Beograda Zoran
Simeunovi}. U hramu Sv. Nikole, 22.
maja, mitropolit Nikolaj sa vi{e sve{tenika, sluìo je svetu arhijerejsku
Liturgiju. Prigodnu besjedu odrào je
protojerej stavrofor dr Dimitrije Kalezi}. Posle lomqewa slavskog kola~a ulicama grada krenula je sve~ana
litija, velika povorka vjernika, koja
se zaustavila pred zgradom SO-e. Sje~ewem slavskog kola~a u zgradi SO-e i
proslavom Svetog Nikole, zavr{ene su
pete srbiwske duhovne sve~anosti koje
su ove godine proslavile i svoj mali
jubilej - petogodi{wicu postojawa.
protojerej
Ranko M. Bilinac
GENERACIJA USPJE[NIH
Na kraju {kolovawa prve generacije

srbiwskih bogoslova Povodom zavr{etka {kolovawa prve generacije srbiwskih bogoslova, u Bogosloviji Svetog Petra Dabrobosanskog u Srbiwu,
26. juna 2001. godine, odràna je sve~anost kojoj su, osim maturanata, profesora i gostiju, prisustvovali Wegovo
Visokopreosve{tenstvo Mitropolit
dabrobosanski Nikolaj, rektor Bogoslovije, i Wegovo Preosve{tenstvo
Episkop hvostanski Atanasije, izaslanik SAS-a. Na sve~anosti je posebno
istaknuto da je prva generacija Srbiwskih bogoslova, koja je svoje {kolova-
lite kwigu, da budete u~enici celog

svog ìvota. Ne}e biti vi{e onih redovnih ~asova, ni dnevnika, ocewivawa, ali bi}e ocewivawa glasa va{e
savesti u ìvotu i radu, i te ocene moraju da budu dosta stroìje nego {to su
bile ove ovde u ovoj {koli, za ovih pet
godina... ôvek u svom ìvotu, na neki
na~in, treba da bude i svoj u~iteq i
svoj sudija. Ako bude pravilan prema
sebi, bi}e i prema drugima. êstitaju}i maturantima na izuzetnom uspehu,
izaslanik SAS-i wegovo preosve{tenstvo episkop hvostanski Atanasije je
istakao: Ovaj trenutak je sve~an i ra-
we zapo~ela {kolske 1996/97. godine

najuspe{nija generacija. Od 25 maturanata, koliko ih je zavr{ilo peti razred, 12 je odli~nih, a 13 vrlodobrih.
Takav uspjeh nije postigla ni jedna od
predhodne ~etiri generacije koje su,
tako|e, poha|ale ovu Bogosloviju, dok
je nosila ime ~uvene kr~ke Bogoslovije
Sveta tri Jerarha. Obra}aju}i se svr{enim bogoslovima mitropolit Nikolaj, rektor Bogoslovije, je, izme|u
ostalog rekao: Ovih pet godina su bile uputstvo kako da prilazite kwizi,
kako da rukujete kwigom, kako da zavo-
dostan. Ovo je prelomni trenutak u ìvotu svr{enih maturanata. Mo`da mi

nekad i ne ose}amo koliko je on bitan,
jer mi u ìvotu nemamo mnogo vremena
da zastajkujemo. Idemo daqe, ali, vide}ete, kao {to su mnogi od nas videli, da je ovaj trenutak u ìvotu izuzetan i da je najve}a tragedija u ìvotu
svakog ~oveka {to se potezi ne vra}aju.
Ono {to je najva`nije ostaje u se}awu,
a ~ovek se kasnije kaje {tonije na vreme shvatio zna~aj tog trenutka... Nema
vi{e uzvi{enijeg od toga nego biti
pravi pastir, biti nosac Duha Svetoga.
Istina, potrebno nam je znawe, ali nije

sve u tome, jer, nema ve}eg znawa od posedovawa Duha Svetoga. Zato, nemojte
nikad dozvoliti da vas spoqa{we
okolnosti zaustave u ~itawu, u radu na
sebi, u usavr{avawu svake vrste. Ispra}aju}i svoje maturante, generaciju
koja je u{la u red najuspe{nijih, razredni starje{ina protojerej Ranko Bilinac se posebno osvrnuo na zna~aj
osnivawa Bogoslovije i Duhovne akademije u Srbiwu. Ovaj dana{wi dan
moèmo razumjeti kao dar Boìji, jer
ove dvije bogoslovske {kole, u ovom
siroma{nom i napa}enom gradu, u onom
siromaha i o~ajnika iz va{e parohije.

Ako to pomislite, a ne poku{ate da molitvom odagnate takve misli, onda budite sigurni da ste upali u vode samoqubqa i da ne radite dobro. Jer, kako
kaè Sveti Maksim Ispovednik, samoqubqe je majka svih strasti, koja ra|a
i sve ostale strasti i poroke. A bez te`we ka vrlini i bestrasnosti nema ni
one Pavlovske, boànske qubavi, koja
nas izvodi na put spasewa. Nemojte pomisliti da vas savjetujem da zatvarate
o~i pred nepravdom, pred onim koji
vam ~ine pakost, koji vas mrze... Ne, nego otvorite o~i, poku{ajte da va{om
te{kom vremenu, mogla je da stvori samo Boìja ruka, odnosno Boìji promisao, satkane od ~iste boànske qubavi. upravo ta qubav pomogla je i na{em
Mitropolitu Nikolaju da wegove ideje
o osnivawu Duhovne akademije Sv. Vasilija Ostro{kog i Bogoslovija Sv. Petra Dabrobosanskog, ugledaju svjetlost
dana. Jer, bez te qubavi, ma koliko bio
istrajan i dosledan, ni na{ Mitropolit ne bi mogao da na|e sve one dobre i
razumne qude, koji su, svako na svoj na~in, pomogli da se osnuje ovaj duhovni
centar, gde se u~i Hristova nauka. Na
kraju je svojim maturantima poru~io:
Badava vam svo znawe, ako sjutra, kao
mladi sve{tenici, pomislite da ste
pametniji i boqi od drugih sve{tenika, da ste vi{i i mo}niji od bilo kog
qubavqu i strpqivo{}u pobjedite wihovu mr`wu. Budete li i{li mr`wom

na mr`wu, pako{}u na pakost, sujetom
na sujetu, opet }ete upasti u more strasti i uspavanih qudskih savjesti, odakle se te{ko dolazi do mosta spasewa.
U ime maturanata prisutne je pozdravio maturant Nenad Dragi}evi},
koji se zahvalio Mitropolitu Nikolaju, razrednom stare{ini, profesorima
i duhovniku protojereju stavroforu
Miloradu Qubincu iz Sokolca na svemu {to su u~inili da wihovo {kolovawe bude uspje{no i da im ostane u najqep{im uspomenama.
protojerej
Ranko M. Bilinac
OBRA]AWE
MATURANTIMA
SREDWIH [KOLA
Imam ~ast da Vas pozdravim u

ime Srpske Pravoslavne Crkve,
Mitropolije dabrobosanske, Crkvene op{tine i parohije sokola~ke
Dragi maturanti,
êstitam Vam maturu i znam da
su va{e maturske diplome zasluène. Divim se mladala~kom elanu
i upornosti. Pokazali ste i dokazali da pored svih smetwi moète
da u~ite, radite i postiète odli~ne rezultate. Krunisali ste
svoj trud zavr{etkom sredwih
{kola i maturskim diplomama i to
je dobro. Zasluùjete konstataciju
i pohvalu da Sokolac i Romanija
imaju dobru i ~estitu omladinu.
êstitam va{im roditeqima, jer
~ini mi se nikada nije bilo teè
{kolovati decu, pored strahota
proteklog rata i jo{ uvek te{kih
posledica, te{ke ekonomske i materijalne situacije. Samo roditeqskom qubavqu i `rtvom, podvigom i odricawem u~inili su o~evi i majke sve da vama bude lak{e.
Zahvaqujem i ~estitam vrlim profesorima koji na delu potvrdi{e
da osim znawa imaju qubavi, razumevawa i snage, da vas nau~e, pomognu vam kao drugi roditeqi, i na
pravi put izvedu. Wihovi primeri
i znawe prati}e vas kroz ~itav ìvot. Vama maturanti uz ~estitke
imam nekoliko poruka: - Radost va{a je opravdana i velika, ali imajte na umu da ste na pola puta. Oni
koji svoje {kolovawe nastavqaju
upisom na fakultet odmah }e shva-
titi. Oni koji }e u vojsku, na posao,

da se udaju i ène i ako Bog da
formiraju porodicu, sreta}e se sa
novim znawem i iskustvom uz odluku na novim ìvotnim ispitima. Po redu rangirajte vrednosti - Bog
i vera pravoslavna neka vam budu
prije svega. - Srbi i Srpkiwe ste
po ro|ewu, zato qubite i ~uvajte
KAD SE SRCA OTVARAJU
U Srpskom Sarajevu (Veqinama),

30. septembra 2001. godine, osve}ena je nova crkva Svetog Vasilija
Ostro{kog. în osve}ewa obavili
su Wegovo visokopreosve{tenstvo
mitropolit dabrobosanski Nikolaj i Wegovo preosve{tenstvo episkop biha}kopetrova~ki Hrizostom uz sasluèwe dvojice protojereja, dvojice sin|ela i |akona.
Zemqi{te za ovaj sveti hram, koji je po~et da se gradi 1990. godine,
crkvi je poklonio Vukan [ehovac,
a gradwu je zapo~elo GP Bosna, a
zavr{ilo GP Dragana Kuline iz
Srpskog Sarajeva Unigrad Ikonostas je uradio duborezac iz Kragujevca Miroslav Trbusi}, a ikone su
ra|ene u manastiru Svetog Prohora P~iwskog i dar su vjernika Srpskog Sarajeva. Kumovi crkve bili
su Bo{ko Radowa i wegova supruga
Danica iz Lukavice.
U ovom svetom hramu, 2. maja
1999. godine, obiqeèni su jubileji SPC u BiH pod pokroviteqstvom
Srpstvo, otaxbinu, kulturu, tradi- Wegove svetosti Patrijarha srpciju. - Vi imate zadatak i obavezu
da sa o~eva i majki skinete hipoteku i osudu da su zlo~ini i fa{isti samo zato {to su se borili da
vas za{tite i sa~uvaju. - Trudom,
radom i mudro{}u najboqe }ete ~initi i sebi i drugima. - Nepravedno
vam je oduzet deo detiwstva i mladosti, po~etak novoga veka i tre}eg milenijuma je va{. Ne dajte nikome da vam ga pokvari, oduzme i
ukrade. @elim vam mnogo uspeha,
zdravqa i veseqa. Bog vas blagoslovio.
skog g. Pavla. Wegova svetost tada

je ovdje sluìo Svetu Arhijerejsku
liturgiju.
Za vrijeme Liturgije Mitropolit
Nikolaj cijene}i dosada{wi rad
sve{tenika ovoga svetoga hrama,
unaprijedio je protonamjesnika Milomira Kova~a u ~in protojereja, a
jereja Milorada Vuji}a odlikovao
dostojanstvom protonamjesnika.
Posle osve}ewa hrama i Svete
Arhijerejske liturgije, govore}i o
misiji crkve, mitropolit Nikolaj
je, izme|u ostalog, rekao:
Ovo je vreme kad se podiù sveti hramovi. Ovo je vreme kada se
otvaraju srca na{ih qudi. Otvara
se i wihova vera i oni na svoj na~in izraàvaju sve ono {to ose}aju
pri podizawu hrama, kao {to su
ose}ali Sveti Sava i Stefan nemawa kada su podizali i obnavqali manastir Hilandar i mnoge druge crkve me|u kojima je i Studenica, majka svih na{ih crkava.
Na àlost mnogi od tih svetih
hramova su sru{eni i na Kosovu i
protojerej
Momir Vasiqevi}
Metohiji jo{ se ru{e, ali, da}e

Bog, izgradi}emo nove, kao {to smo
nedavno izgradili u Podrgabu i sada, ovde u Veqinama. Jer, na{a vera, koja se vra}a u srca i u du{u na{ih qudi, je sveto seme iz koga ni~u ne samo novi hramovi ve} i sve
one vrline koje }e nas izvesti na
put qubavi, spasewa, odnosno na
put Bogo~oveka, Gospoda na{eg
Isusa Hrista.
Wegovo visokopreosve{tenstvo
episkop biha}kopetrova~ki Hrizostom, pozdravio je prisutne i podsjetio vjernike da su oni ìva crkva Hristova.
Ova crkva koju smo danas osvetili vredi samo va{om lepotom,
va{om verom, va{om qubavqu, va{om `rtvom, jer ste vi ìva crkva.
Vi woj dajete smisao i pravo zna~ewe.
U ~ast osve}ewa nove crkve Svetog Vasilija Ostro{kog, predsjednik skup{tine RS dr Dragan kalini}, u nemogu}nosti da prisustvuje
ovom svetom ~inu, uputio je telegram Mitropoliji dabrobosanskoj u
kome se isti~e uloga i zna~aj SPC u
obnovi na{e duhovnosti, ali i wegovawu vjerske tolerancije i dobrih odnosa izme|u svih qudi i naroda.
Ovom prilikom mitropolit Nikolaj uru~io je gramate zahvalnosti i priznawa za pomo} oko izgradwe ovog svetog hrama: Skup{tini grada Srpsko Sarajevo, Draganu Mijovi}u, Bo{ku Radowi, Savu
Ivanovi}u, Jakovu Luburi, Ranku
Vuji~i}u, Boru Axi}u, Slavku Avramovi}u, Savu Bjelici, Gruju Pjevi}u, Bo{ku Prodanovi}u i porodici
pokojnog Vukana [ehovca.
protojerej
Ranko M. Bilinac
POVRATAK VJERI, NADI I QUBAVI
Na dan Srpskih svetiteqa, 9.

septembra 2001. godine, u Podgrabu
kod Pala, osve}ena je nova crkva
Vaznesewa Gospodweg. în osve}ewa obavili su Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski Nikolaj i wihova preosve-
{tenstva episkop zahumskohercegova~ki Grigorije, episkop mile{evski Filaret i episkop budimski Joanikije uz sasluèwe vi{e
sve{tenika, a kumovi crkve bili
su Ranko i Suzana Cicovi} iz Podrgaba.
Zemqi{te za crkvu Vaznesewa
Gospodweg osve}eno je 9. novembra
1997. godine, a temeqi naredne godine, na Duhovski ponedeqak. Kum
temeqa je bio Veqko Vukovi} iz
Podgraba.
Krstove za ovu veoma lijepu crkvu napravili su radnici FAMOS-a sa Korana, a kumovao je wihov direktor Milivoje Gutaq. Tri
zvona, izlivena u futo{koj livni-
ci, darivao je Stjepan Koroman, a

ikonostas u hrastovom duborezu
uradio je Miroslav Trbusi} iz Kragujevca, kome je ovo jedanaesti ura|eni ikonostas. Ikone su ura|ene u
manastiru Svetog Prohora P~iwskog, a kapija porte crkve je dar
bra}e Veqka i Ranka Golijanin.
Osim mnogobrojnih vjernika iz
Podgraba i drugih mjesta, osve}ewu hrama prisustvovali su predsjednik RS Mirko [arovi}, potpredsjednik RS Dragan âvi}, ministar vjera u Vladi RS Du{ko Anteq i gradona~elnik Srpskog Sarajeva Predrag Lasica.
Posle Svete Arhijerejske liturgije mitropolit Nikolaj prisutnima se obratio rije~ima:
Ovo je veliki dan za ovaj kraj.
On ima svoj hram u Pra~i, ali, na
àlost, kad smo traìli da se granica sa Federacijom BiH pomeri
samo 200 metara i ne{to, kako bi
hram ostao u RS, nismo nai{li na
razumjevawe. Hvala Bogu i mnogobrojnim prilo`nicima, vrlo brzo
smo sagradili ovaj sveti hram, jo{
lep{i i srcu topliji.
Danas moèmo da kaèmo da nam
ovaj veli~anstveni hram, svojom
lepotom, ne napaja samo o~i, nego,
pre svega, napaja na{a srca i du{u.
Krstili smog a danas onako kako
se krsti svako pravoslavno ~edo,
koje, kroz svetu tajnu kr{tewa, treba da u|e u ~lanstvo Crkve. A ovim
dana{wim osve}ewem u{ao je u
spisak hramova SPC i ovo je od danas mesto odakle }e se, zajedno,
kroz vene ìve Hristove Crkve, uznositi molitve Gospodu.
Pozdravqaju}i prisutne, potpredsjednik RS Dragan âvi} je, izme|u ostalog rekao:
Gotovo da nema nedeqe kad se u
RS ne grade, obnavqaju ili kr{tavaju hramovi kao danas u Podgrabu,
na krajwem istoku RS, ili, kao pro-
{le nedeqe, u Novom Gradu, na samom zapadu RS. Ma kolike bile,

sve na{e crkve su velike, jer mi
smo mali narod sa velikom istorijom.
Nama kao narodu, danas, potrebno je da vratimo optimizam, jer smo
na optimizmu, veri, nadi i qubavi,
opstajali vekovima. Ako se budemo
okretali tim vrednostima, onda
verujem i u lepu budu}nost na{eg
naroda i RS, èle}i sve najlep{e
i svima drugima.
êstitaju}i vernima osve}ewe
hrama, predsednik RS Mirko [arovi} je, izme|u ostalog rekao:
U posledwih deset godina mi
stalno tragamo za boqim i pravednijim dru{tvom, za slobodom, za
na{om Republikom. Ponekad nam
se ~inilo da je na{e pravo kao kameni hrid u uzburkanom moru, ali
danas sigurno moèmo re}i da se ta
na{a sloboda i na{e pravo na svoju
zemqu ne mogu zatrijeti. Ostali
smo na svome, spremni da to svoje
~uvamo, ali i da i ne uzmemo ni{ta
{to nije na{e. O tome, danas, simboli~no govori i osve}ewe ove
prelepe crkve, kojim mi, jo{ jednom, potvr|ujemo, da smo okrenuti
veri u Gospoda i onim vrednostima
koje lako prepoznaju svi qudi {to
misle dobro i sebi i drugima.
Prisutnima su se obratili predsjednik SO-e Pale, predsjednik
Odbora za izgradwu hrama, episkop zahumskohercegova~ki Grigorije i kum crkve, koji su posebno istakli zna~aj izgradwe hrama za
vernike Podgraba i Pala, koji su i
zatraìli izgradwu i svesrdno pomogli.
Prilikom osve}ewa hrama Vaznesewa Gospodweg, nadle`nom
sve{teniku protojereju Jeremiji
Starovlahu mitropolit Nikolaj
uru~io je odlikovawe - naprsni
krst kojim ga je odlikovao SAS za
wegov dosada{wi rad i za zalagawe oko podizawa novog hrama koji
je ukras ovog kraja.
Ovom prilikom mitropolit Nikolaj se zahvalio svima koji su pomogli u izgradwi svetog hrama, a
posebno kumovima Ranku i Suzani
Cicovi}, Stjepanu Koromanu, Stjepanu Kova~u, Dragu Vukadinu, porodici pokojnog Veqka Vukovi}a, Radislavu Simovi}u, Slavku Kujunxi}u, Ranku Brezo, Gavru {arencu,
Slavici Golijanin, Savu @ivkovi}u, Boù Vukovi}u, Miodragu Bre-
zo, Milo{u Koromanu, Veqku Dragani}u, Zoranu [kobu, Slavku Golijanin, bra}i Beqku i Ranku Golijanin, Op{tini Pale, Skup{tini
grada SS, Vladi RS, Ministarstvu
vjera u Vladi RS, [umarstvu Pale, Bjela{nici Podgrab, \or|u
Gajevi}u, te brojnim pojedincima
iz zemqe i inostranstva koji su na
bilo koji na~in pomogli da se ova
divna gra|evina zavr{i.
protojerej
Ranko M. Bilinac
USPOMENA NA
PETRA ZIMOWI]A
Kao retko ìvom svedoku na dan

{ezdeset godina nezaboravne àlosti i tragedije na{e crkve i naroda na koji kao Bogom dato prisustvo i u~e{}e Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit Dabrobosanski g. Nikolaj do~ekao sam 28.
april 2001. godine u Beogradu, koji
nam je blagoslovio i pozdravio
Skup{tinu Udruèwa Srba iz Bosne i Hercegovine u Srbiji kojoj su
prisustvovali zvani~nici Republike Srpske i Srbije, me|u kojima
ugledni gosti episkopi i sve{tenici. Pre toga sam kao i svake godine umesto u zavi~aju u sabornoj crkvi na taj dan upalio sve}u za na{e
pre~asne narodne pastire, koji su
ostali na svome mestu i podelili
sa svojom crkvom i narodom kobnu
sudbinu, tako {to je: Wegovo visoko preosve{tenstvo mitropolit
Dabrobosanski Petar (Zimowi})
posle rukopoloèwa u Brezi krajem 1937. godine postavio u najprostraniju parohiju biqeèvsku mladog sve{tenika Miladina Mini}a
ro|enog 1913. godine u Pqevqima
koji je preporodio vernike u parohiji i nas |ake u {koli i crkvi. Nedugo zatim dovedena je izvorska
voda u {kolsko i crkveno dvori{te i izgra|ena Spomen ~esma sa
bistom kraqa Aleksandra uz pomo}
parohijana i prilogom kraqica
Marije. Prilikom otvarawa uz prisustvo zvani~nika Drinske Banovine, sreza Zenica sa blagoslovom
Visokopreosve}enog mitropolita
Petra mi |aci sokoli u~estvovali
smo na velikoj sve~anosti i sletu
dobro uve`bani i uniformisani i
tako uveli~ali op{te narodno veseqe, zahvaquju}i na{im u~iteqicama, a posebno prosvetitequ i duhovniku ocu Miladinu i Wegovom
visokom preosve{tenstvu mitro-
politu Petru, koji nas je ~esto pose}ivao i blagosiqao kao da smo

ìveli u Sarajevu umesto u selu
Biqe{evu kod Zenice, sa uglednim
Srbima doma}inima roditeqima
me|u kojima je bio i moj otac Milan
dobro poznati kao srpski hajduk do
1908. godine, a kasnije kao Solunac
- dobrovoqac sa srpskim odlikovawima i priznawima. Na{ prosvetiteq otac Miladin hranio nas
je duhovno, rasli smo molitvom sa
qubavqu i stalnim wegovim propovedom brat je mio koje vjere
bio. Zavr{io je svoj ìvot mu~eni~ki ispred parohijanskog doma u
no}ne sate kada je kamewem ubijen,
u grudima mu hanxar zariven i vrat
prestrugan, od strane {est zlikovaca Hrvata i muslimana 27. aprila 1941. godine, koje je predvodio
usta{a
Eugen Guji} fratar iz Busova~e.
Nije slu~ajno istog dana upalo u
mitropolitski dvor u Sarajevu pet
gestapovaca radi pretresa i pretwe Visokopreosve}enom Petru da
ga treba ubiti. Taj dan bila je subota posle podne kada je otpravnik
vozova plemeniti musliman Avdo
Dervi{evi} saznao {ta se desilo
u Sarajevu i {ta priprema za na{ega sve{tenika u Biqe{evu. Poslao
je èlezni~ara Vasu Vidovi}a sa
haberom popu i u~iteqicama da
beè sa narodom, jer ih o~ekuje krvava no}. Otac Miladin odmah je
prekinuo na{ ~as veronauke i po
nama |acima ~etvrtog razreda poru~io narodu da se te no}i skloni,
a da on i u~iteqice ne}e jer nije
nikome kriv, a one u~e i vaspitavaju i wihovu usta{ku decu. Poru~io
je na{im roditeqima da se {kola
i crkva ne}e zatvarati i da mi |aci izjutra u nedequ uobi~ajeno do|emo svi na jutarwu sa majkama i
babama, a da mu{karci ne dolazi
jer je progon Srba zapo~eo, ne slute}i svoje zlo. Kada smo izjutra 28.
aprila do{li crkvi i {koli umesto jutarwe liturgije i sve~anog su-
sreta sa sve{tenikom i u~iteqicama zatekli smo u dvori{tu wegovo unakaèno telo na napred opisani na~in. U rebrima s leve strane bila je zarivena krvava kama,
pored ~ijeg se mrtvog i krvavog tela tokom no}i nalazio wegov trogodi{wi sin Du{an, dok su u~iteqice kao i popadija Divna bile mu~ene pored reke Bosne i pu{tene u
o~ajnom stawu, a majka popadije
osvanula je vezana u sobi. Sahrana

sve{tenomu~enika zavr{ena je oko
11 sati u porti obu~en u ode`du koju je obavila popadija Divna sa nekoliko oronulih staraca, dosta
èna i nas dece |aka, koji smo ridali, kukali, vriskali i plakali
za na{im dragim ocem Mikom. Na
sahranu je do{ao ~estiti musliman
Nezir Ibranovi} biv{i predsednik op{tine kako bi ispratio nevino upokojenog sve{tenika, a nas
ìve i crkvu toga dana za{titio od
krvnika, koji su tada kako se pri-
~alo {enlu~ili. Prvih dana meseca maja katoli~ki ùpnik Boìdar

Brale u Sarajevu saop{tio je usta{ku naredbu Visokopreosve}enom
mitropolitu Petru da se u crkvenim kwigama i op{tinama vi{e ne
pi{e }irilica i da se pe~ati promene na latinicu. Zatim su ga 12.
maja 1941. godine zatvorili i posle pet dana doterali u zagreba~ki zatvor u Petriwskoj ulici
}elija broj 34 na spratu gde je
Sveti Sve{tenomu~enik Petar fotografisan, uzeti mu otisci prstiju i po tri verzije na najsvirepiji
na~in mu~en i likvidiran. Preko
pedeset godina okupqali smo se
oko biqe{evskog hrama na{eg zavi~aja Svetog Jovana Krstiteqa i
poklawali nad odrom sve{tenomu~enika Miladina Mini}a dok nije
sve skrnavqeno leta 1992. godine
kada je i narod proteran. Zbog nezaboravnih doga|aja koji su opisani usa|en je u nama priìvelim i
nasle|enim potomcima iz biqe{evske parohije kao simboli duhovnosti i pravoslavqa da se vi{e dece krstilo ve} {to se u parohiji rodilo, jer smo svi otuda poreklom svoju decu tamo kr{tavali
koju Bogu hvala nije zahvatio boq{evizam narod i parohijane ba{
zbog napred opisanih pravoslavnih simbola usa|enih u pretke i
na{e potomke. Li~no se ose}am
presre}nim pri susretu danas sa
onda{wim sarajevskim bogoslovima Svetog Sve{tenomu~enika Petra i generacijom moga blagopo~iv{eg prosvetiteqa i duhovnika oca
Miladina Mini}a, koji kao ìvi
sveci danas stopama svete plejade
sa narodom hodaju kao {to to ~ine
Wegova Svetost Patrijarh Srpski
g. Pavle i Wegovo Preosve{tenstvo episkop ì~ki g. Stefan koji
su u slu`bi Boga i naroda sa kojima
se li~no poznajem i duhovno me preporode. Amin.
Ilija Udovi~i}
Kragujevac
PISMO
ZAHVALNOSTI
Va{a Svetosti!
Nemam re~i kako da se zahvalim
Sinodu Srpske Pravoslavne Crkve
i Vama Svetosti na ukazanoj ~asti
i sre}i koju mi je u~inila moja Sveta Crkva dodjequju}i mi orden
Svetog Save prvog stepena.
Moja sre}a je jo{ ve}a i time {to
je isti orden dodjeqen i Srpskom
osiguravaju}em dru{tvu Jahori-
Neizmernu zahvalnost pored

Vas, Svetosti, dugujemo i wegovom
visokopreosve{tenstvu gospodinu
mitropolitu dabrobosanskom Nikolaju na ~iji je predlog i qudsku
èqu Sinod Srpske Pravoslavne
Crkve i odlu~io o dodeli ovih visokih odlikovawa. Gospodina mitropolita Nikolaja sreli smo na
po~etku devedesetih godina wegovih i na{ih nesre}a i stradawa. U
tom qudskom i sveta~kom liku, duhovnog oca i izvoru duhovne svetlosti na{li smo osobu kojoj smo se
~esto obra}ali. On nas je hrabrio
svojim radom, u~ewem, ~istotom
prosvetiteqa na{eg zalutalog
stada. Sve {to smo po~iwali raditi, graditi i dizati za sve smo imali wegovu podr{ku i blagoslov, a
~ini nam se preko wega i pomo} samog Boga i na{eg za{titnika Velikomu~enika Prokopija koga je opet
wegovo visokopreosve{tenstvo na
na{ predlog utemeqilo za Krsnu
slavu Srpskog osiguravaju}eg dru{tva.
Primaju}i odlikovawe rekao sam
pred nekoliko stotina gostiju da
sam u ìvotu tri puta drhtao iznutra iz du{e i tela. Prvi put kada
sam objavio roman Oko pod {kriqcem za {to, Va{a Svetosti, imam
tako|e, Va{ blagoslov. Drugi put
kada sam primio Orden Nemawi}a,
a tre}i put danas drhtim primaju}i
Odlikovawe moje Svete Crkve.
Va{a Svetosti ja sam u ìvotu
imao malo trenutaka prave sre}e
iako sam po svemu {to sam postigao
zaista sretan ~ovek. Moj ìvot li~i na ìvot mog naroda kome je sre}a i pravda redak gost. Time je Va{e odlikovawe za mene jo{ vi{e.
Ja Vam se na kraju, Svetosti,
obra}am sa molbom da Sinodu Srpske Pravoslavne Crkve prenesete
moju iskrenu zahvalnost i obe}awe
da }u do kraja ìvota svim svojim
mo}ima sluìti svojoj Svetoj Crkvi truditi se da svaki dan u~inim
nova dela za dobro mog naroda i
moje Crkve, radom, odricawem i
molitvom.
Vje~no zahvalan,
Generalni direktor
Mr Risto Jugovi}
na Srpsko Sarajevo - Pale koje ja

vodim ve} deset godina u te{kim
ratnim i poratnim vremenima u Republici Srpskoj.
Ovim ~inom, Va{a Svetosti, svrstali ste i mene i moj kolektiv u
rijetke sre}nike ~iji }e poslovni
prostori i du{e zaposlenih, a moja
du{a jo{ vi{e, kititi ovim po~astima. Dodeqena nam odlikovawa
uz svu sre}u i zadovoqstvo ~ine i
veliku obavezu da se ova odlikovawa moraju svim qudskim mo}ima
~uvati od svake i najmawe ru`ne
sene a rredano i neprestano oduìvati se Svetoj Crkvi da bi se u
znak zahvalnosti mirno ìvelo.
OSVE]ENA KAPELA I ZVONA U BISTRICI

Neobi~no sam radostan i duhovno obradovan da vas danas, ovde u Bistrici mogu
pzdraviti kao izaslanik u ime Wegovog visokopreosve{tenstva mitropolita g. Nikolaja koji zbog svojih obaveza, zbog Svete liturgije i rukopoloèwa koje danas ima u
hramu Sv. Vasilija Ostro{kog nije mogao da
do|e. Iako je imao èqu da sa svima vama,
bra}o is estre, i sa va{om djecom podjeli
ovu duhovnu radost, a radost Bistrice danas
nimalo nije mala. Najprije evo blagodarimo
Gospodu, Sv. i ìvona~alnoj i svemogu}oj
Trojici, Ocu i Sinu i Sv. Duhu, Bogu na{em

Troji~nom koji je jedan u su{tini, ali troji~an po licima, kome se molimo i klawamo i
koji je osnov i temeq vjere i koga su o~evi i
praoci na{i prije nas u molitvi svojoj prizivali i uvjek za prijateqa i pomo}nika
imali. Osvetismo ovaj ve} davno zapo~eti
hram ovde u Bistrici na grobqu i posvetismo ga Svetoj trojici, Ocu, Sinu i Duhu Svetome. Posvetismo ga da bi se u wemu pojala
litur|ija, da bi se u wemu prinosile molitve, a da bi Gospod blagosiqao narod svoj,
ìve sledbenike i potomke Wegove koje je
sam stvorio po slici i prilici svojoj. Gospod i Spasiteq na{ Isus Hristos, rekao je:
Sazida}u crkvu svoju i vrata paklena ne}e
joj odoqeti. I zaista evo ve} 2000. godina,
ve} dva milenijuma Hristos ~uva crkvu Svoju kao wena glava, upravqa wom i sabira nas
da bi smo i mi bili zajedni~ari Wegove Svete, nepropadqive, ìve crkve kako nebeske
10
tako i zemaqske, jer ni{ta, bra}o i sestre, u

ovoj dolini pla~a nije dugovjeko i nije
vje~no, vje~an jes amo Bog i vje~ni su samo oni
koji mu se mole i ime Wegovo prizivaju, Wemu se klawaju, Wemu se obra}aju duhom Gospodwim nose}i Ga u du{ama, u srcima i u
umu svome prizivaju jedinoga koji je neprolazan i koji je Tvorac svega. Osvetili smo
hram, ali osvetili smo i zvona koja su evo
danas zazvonila u Bistrici prvi put posle
rata, posle stradawa, posle patwi mnogih
od nas, posle izgnanstva mnogih od nas {to
su morali da ostave domove svoje, svoja ogwi{ta. Ali, Bogu hvala smirila se i pro{la
nevoqa i daj Boè da je vi{e nikada ne bude
u podnebesju, nego da svi ìvimo u miru, u
qubavi, u blagoslovu Gospodwem. Da se Bogu
molimo, da se svako na svoj na~in Bogu obra}a, a mi pravoslavni Srbi da se molimo i
krstimo krstom sa tri prsta prizivaju}i Sv.
Trojicu, Oca, Sina i Sv. Duha, Bogorodicu
na{u pomo}nicu i za{titnicu i sve Svete,
jer je danas nedeqa posve}ena svim Svetima, a pogotovo svetima roda na{eg srpskoga.
Osvetili smo zvona koja su sa vjerom i
qubavqu darovali, a da bi se i oni vratili
i posjetili svome djetiwstvu i svome rodnome kraju, kumovi dana{wi i ovda{wi poklonici: gospodin Branislav i gospo|a
Milka Lu~i} i neka bi ih Gospod zato nagradio zdravqem, veseqem, blagoslovom i porodom i svakim dobrom. [to od Gospoda molili Bog im pomogao i Bog im darovao. Da
blagodarimo i mladom kumu na{em Uro{u
koji se javi da kumuje ovoj kapeli i ovoj crkvi, molitvenici na{oj, koja nas je sabrala
danas i sabira}e nas ako Bog da i u budu}e
da se Bogu molimo, Bogu obra}amo, Bo`ju
qubav me|u sobom imamo i gradimo i da se
tako sinovima i k}erima Bo`jim nazivamo.
Pomolismo se Bogu, bra}o i sestre, i za nas
ìve, da nas Gospod zati~e u pokajawu, da
se pokajemo i da nam Gospod oprosti sve na{e grjehe, znane i neznane, one koje u~inismo svjesno i nesvjesno u znawu i neznawu, a
mnoga su na{a sagre{ewa. Srbi su bili zaboravili vjeru svoju pravoslavnu, zaboravili Boga ìvoga i Gospod nam je poslao kaznu, poslao nam stradawe, nevoqe i progon-
stvo. Mi smo sve{tenici najboqi svjedoci,

jer smo ponikli iz naroda na{eg srpskoga i
znamo da su u mnogim krajevima hramovi bili zatvoreni. Jeste, tamo gdje su ostave i
magacini pravqeni od svetiwa, sada se
vratila ìva crkva Hristova. Vratila se
pastva, ~estiti i pobo`ni qudi, ponovo su
bra}a i sestre, a ponajprije su do{la dje~ica na{a koja se Bogu mole, vjeronauku u~e u
svojim {kolama i koji sa znawem i sa iskrenom pobo`no{}u ~istoga srca pristupaju
vjeri svojoj i obra}aju se Bogu svome.
Pomolili smo se Bogu za pokojnike na{e da

im Gospod svemogu}i i blagi podari blaènstvo i rajsko i miomirisno naseqe svoje da ih
Gospod vaskrsli i uzneseni, troji~ni Bog podari da po~ivaju i prepo~ivaju, kako na{ narod kaè u vje~nom i neprolaznom Carstvu
Nebeskom, da im se du{e nasla|uju gledawem
blizine Bo`je, da i oni proslavqaju Boga sa
an|elima, sa svetiteqima, sa mu~enicima i
ugodnicima Gospodwim. Pomolili smo se Bogu
bra}o i sestre za ~itav svijet za mir u svijetu,
za blagoslov wiva i poqa, blagoslov vinograda i poslova na{ih. Sve {to dobro ~inimo da
se Boga sje}amo, da se Bogu molimo i sa krstom
naoposlom da ~inimo. To je oduvjek bila na{a
molitva. Tako su nas na{i stari oci i praoci,
majke i bake na{e, koji vjeru sa~uva{e u~ili i
najkra}u molitvu koju vjerujem da svi znate govorili: Pomozi Boè i Bogorodice, pomozi
Sv. Savo srpski, Sv. Vasilije Ostro{ki slava
ti i milost i svi sveci Bo`ji.
Daj Boè da sa takvim mislima, sa ovom

iskrenom i svetom molitvom Gospod pomiluje sve nas. Daj Boè, da us ebi, kada se razi|emo sa ovog svetog mjesta i sa ovog svetog grobqa svi nosimo lijepe i blaène uspomene.
Da, bra}o i sestre, ~ujmo rije~i Hristove: da
ne osu|ujemo ni druge, pa ni neprijateqe na{e, nego da gledamo sebe i spasew svoje du{e. Da ne osu|ujemo one koji su imali hrabrosti i snage da se vrate na svoja ogwi{ta, ali
da ne osu|ujemo ni one koji ne mogu da se vrate svome rodnom kraju. Istorija svjedo~i, a
mi sve{tenici i to znamo da su iz ovih krajeva i u drugom svjetskom ratu, pa i u ranijoj
istoriji, Srbi pravoslavci morali da se sele i da odlaze, ali Bogu jedinome i svemogu}em hvala oni su se vra}ali, ostajali svoji
na svome. Danas smo ovde prolaze}i kroz Bistricu i @ep~e, a znamo da je i u drugim krajevima isto tako, vidjeli da se mnogi vra}aju
na svoja ogwi{ta. Vjerujte, bra}o i sestre, i u
bjelom svjetu nikoga ne ~eka vru}a poga~a. Zato svi oni koji imaju gdje da se vrate, svi oni
koji mogu da se vrate na svoja ogwi{ta, u svoje
ku}e, neka steknu hrabrosti, neka obnove
svoja imawa, neka obnove svoje ku}e, jer je to
wihova svetiwa, jer wihovi o~evi i prao~evi su to gradili i wima to u amanet ostavili,
pa i onda oni koji to ho}e i imaju priliku da
to rpodaju neka ne prodaju u bescewe, neka se
dogovaraju sa onima koji to èle, sa kom{ijama sa drugima da kupe, ali ne da ih ucjewuju i
da im za budza{to to prodaju i otu|uju. Stoga
vas molim i jo{ jednom prizivam da svi zajedno se pomolimo Bogu, Svetoj i Presvetoj Trojici, Ocu, Sinu i Sv. Duhu, Majci Bogorodici i
svim Svetiteqima da nas oni pomiluju, da
nas spase, da nas na pravi put izvedu i okrenu i daj Boè da se dogodine i mnogo godina
Bistri~ani po rodovima svojim, a oni se najboqe znaju i poznaju, sakupqaju ovde u svojoj
crkvici, u svojoj kapeli posve}enoj Sv. Trojici ovde na ovom svetom grobqu, da bi tako prvo se Bogu pomolili, a onda vidjeli jedni
druge i za juna~ko se zdavqe upitali, a i pomenuli svoje pokojnike. Bog neka vam blagoslovom svojim podari svako dobro, mir, duhovnu radost, da na svim va{im putevima Boga svjedo~ite i proslavqate vjerom pravoslavnom i dobrim djelima sada i uvjek i u sve
vjekove. Amin.
CRKVA SVETOG SAVE NA GORWOJ LIJESCI

KOD VI[EGRADA
Desetak kilometara prema Borikama ispod Sjeme}a u selu Gorwa

Lijeska gradi se mawi hram posve}en Spaqivawu mo{tiju Svetog Save (10. maj).
Temeqi su izliveni kasno u jesen 2000. godine, a glavni radovi

izvedeni su ove 2001. godine.
în osve}ewa temeqa hrama
obavqen je 27. maja 2001. god. Uz
prisustvo mno{tva naroda i sve-
{tenstva na ~elu sa Mitropolitom

na ovim prostorima za~ula se po
prvi put molitva i to priziv Duha
Svetog da si|e na mesto ovo i osve{ta ga za budu}e svetoliturgijsko
prino{ewe `rtve Bogu.
U ime Wegovog visokopreosve{tenstva mitropolita Nikolaja,
28. oktobra 2001. godine, na sve~anost povodom osve}ewa Krsta i
zvona za novopodignuti hram do{ao je protojerej Momir Vasiqevi}. Besedu prote Momira mnogi su
poneli sa sobom kao dar Bo`ji toga
dana, a krst kojeg su svi prisutni
celivali zablistao je na vrhu hrama i nazna~io vreme kada }e pred
drugi dolazak Hristov na nebu zasijati âsni i @ivotvorni Krst
Gospodwi.
U sklopu ove sve~anosti osve{tana je i spomen plo~a srpskim junacima pro{log rata koji su darivali saborci iz Bora~ke organizacije Vi{egrad.
protojerej
Momir Vasiqevi}
11
KOLO SRPSKIH SESTARA SVETA PETKA

IZ VI[EGRADA
Kolo srpskih sestara Sveta

Petka iz Vi{egrada, sa svojim duhovnikom, o. Bogdanom Stani{i}em, ove godine su svoju Krsnu slavu, Svetu velikomu~enicu Paraskevu - Sv. Petku, proslavili u Manastiru Uspewa Presvete Bogorodice u Dobrunu.
Veliki prijateq i dobrotvor na{e Eparhije odlazi iz Sarajeva
Hvala za sve {to je u~inio za na{ narod
GOSPODIN
PROKOPIOS
MANDZURANIS
ambasador
Republike Gr~ke
u Bosni i
Hercegovini
Dovr{etak svetosavskog hrama

planira se, ako Bog da, dogodine.
protojerej
Rajko Cvjetkovi}
12
GR^KA
Ima jedna zemqa na jugu Balkana, lepa i
slavna. Zemqa dobrih qudi, mnogobrojnih
ostrva, prepuna vinograda, masliwaka, naranxi i limunova, zvezdanog neba, sun~eve
svetlosti, sveèg morskog mirisa i sjaja
Olimpijskog visa. Zove se Gr~ka, zemqa Helena, Ilijade i Odiseja, kolijevka filosofa Aristotela, Sokrata i Platona, velikog
pesnika Rigea. Republika gr~ka i Republika Srpska su jedna du{a a tela dva, to ceo
svet zna. Svetosavqe, Hilandar, Solun,
Krf i druga mesta bili su i ostaju trajno
znamewe velike bratske qubavi gr~kog i
srpskog naroda. Na{i preci i mi mla|i dobro znamo da su se Grci uvek borili da vrate oluju nebu i polome ruke vetru koje su
htele da srpski narod na Balkanu smetnu.
U Gr~koj je uvek bilo dosta mesta za Srbe. I u najteìm danima postojawa, stradawa i posrtawa, u vreme smrtnih dana i prostrelnih rana.
Ime Gr~ka, Mandzuranis, pesma Zorba,
Zorba, Teodorakis, uvek }e otati u mislima
i srcima napa}enog naroda moje zemqe, Republike Srpske i cele Bosne i Hercegovine. Ova lepa imena zapisana su na mnogim
novoizgra|enim {kolama, bolnicama, cr-
kvama, mostovima, putevima i podignutim

spomenicima.
Neka OLIMPIK jo{ ja~e sija, neka raste
limun ùt, neka ceo Balkan izgradi svoj
sre}an put.
MANDZURANIS
Ja dobro znam wegovo ime, srce i du{u,
Znaju ga svi i moji vr{waci, radnici i seqaci,
Intelektualci, majke u crnini i siro~ad u prqini.
Majka Grkiwa ga rodila, helenskom du{om zadojila,
Sebi odgojila i deo wega meni poklonila.
Ambasador Mandzuranis, to je lepi pogled u svet,
Da qubav cveta, kao {to sloboda iz slobode ni~e,
Kao {to se iz gnezda izleè lepo pti~e.
Putuje, dela uvaèni ambasador,
Da se sprène ku}e okrove, neorano poqe uzore,
Stada oplode, vo}waci orode, da sveta zvona zvone,
Da moja zemqa bude mlada i ~ila, da i{}ezne satana i
sila,
Da vi{e nikada ne bude rata i izbjeglica kuca na
tu|a vrata.
Dovi|ewa, JASAS, Dosvidawa,
Ambasadore Gr~ke, Prokopius Mandzuranis,
BIO SI I OSTA]E[ ZAUVEK NA[.
Marko Vidakovi}
razred Gimnazije
Srpska Ilixa
VI[EGRADSKE
STAZE
vesti priprema
Radoje Tasi}
U okviru programa ovogodi{we

Vi{egradske staze, 5. oktobra je
u Gradskoj galeriji Ministar za nauku i kulturu u Vladi RS Mitar Novakovi}, otvorio izlo`bu slika
nastalih na likovnoj koloniji Vi{egrad 2001.
O ovoj izlo`bi je govorio slikar
i u~esnik Kolonije Obrad Jovanovi} iz Uìca. Istakav{i da slika
ima magijsko i terapijsko dejstvo,
Jovanovi} je naglasio da se platna na nekim ostvarewima sa Kolonije jo{ nisu ni osu{ila a ve} su
zasluìla mjesta u antologiji
umjetnosti.
Iz ovih slika izvire silna
energija koja prevazilazi prostore
ovog grada prelivaju}i se na vas koji je doìvqavate, rekao je Jovanovi}, dodav{i da samo mali narodi
barataju velikim emocijama.
Na izlo`bi je izloèno oko 50 krastvu pod nazivom \or|e Pejaumjetni~kih djela, slika, grafika novi}.
Usagla{ene su i izmjene i dopui skulptura.
ne Statuta Dru{tva po kome }e
DOGODINE NAGRADA
Skup{tina daqe brojiti 35 ~lanova.
ZA DOPRINOS
Na Susretima u Vi{egradu za
ZA BIBLIOTEKARSTVO
predsjednika Udruèwa izabran je
Na Petom jubilarnom susretu bi- direktor mati~ne biblioteke iz
bliotekara RS koji je odràn u Srpskog Sarajeva Boò Zirojevi} a
okviru programa Vi{egradske za sekretara direktor spomen-biblioteke Ivo Andri} iz Vi{egrada Stojka Mijatovi}.
Na kraju susreta uru~ene su nagrade Nadi Puhalo, Mileni Maksimovi}, Stojki Mijatovi} i Savi ]ekli}u koji su bili prvi inicijatori osnivawa jednog ovakvog udruèwa.
ODR@ANO
KWI@EVNO VEÊ
staze, 5. oktobra, odlu~eno je da

sjedi{te ove organizacije ubudu}e
bude u Vi{egradu.
Bibliotekari su se dogovorili
da se od slede}e godine na Vi{egradskoj stazi dodjequje nagrada
za izuzetne doprinose u bibliote-
Prvi dan Vi{egradske staze

zavr{en je kwièvnom ve~eri na
kojoj je u~estvovalo 15 pjesnika iz
Srbije, Crne Gore i Republike
Srpske.
Vi{egradskoj publici su se
predstavili pjesnici Slobodan
Rakiti}, Stevka Kozi} Prerado-
13
vi}, Milenko Jev|evi}, Petar

A{kraba Zagorski, Ranko Preradovi}, Momir Vojvodi}, Jovanka Nikoli} Stoj~inovi}, Dobrica Eri},
Jelena \urkovi}, Radomir Andri},
Ne|o \evi}, Nikola Vukoli}, Igor
Vukojevi}, Dragan Papowak i Jovan
Kneèvi}.
Kwièvnoj ve~eri su prisustvovali Ministar za nauku i kulturu
RS Mitar Novakovi} i Ministar za
industriju i tehnologiju RS Pero
Bukejlovi}.
Vi{egradska staza je 6. oktobra nastavqena promocijom kwige
Vojislava Maksimovi}a Vasa Pelagi} i izlo`bom Nolit-ovih
izdawa.
14
U Andri}evoj spomen-ku}i otvori}e se izlo`ba slika Hilandarske ikone a planirano je prikazivawe pozori{ne predstave Moja
mama sa Ruìcom Soki} u glavnoj
ulozi.
Posebnu pa`wu izazva}e promocija kwiga francuskog kwièvnika Patrika Postojani pol i
@enska ve~era.
OTVORENA IZLO@BA
FOTOGRAFIJA
HILANDARSKIH IKONA
U okviru programa kulturne manifestacije posve}ene Ivi Andri-
}u Vi{egradske staze 5. oktobra

je u Andri}evoj spomen-ku}i u Vi{egradu otvorena izlo`ba umjetni~kih fotografija hilandarskih
ikona koje je snimio Hranislav
Mirkovi}.
Govore}i o smislu i zna~aju ikone direktor Narodnog muzeja iz Beograda Nikola Kusovac je istakao
da se ikoni obra}amo u molitvenoj
gluvo}i i ti{ini uspostavqaju}i
tako kontakt sa likom na woj.
Sveta~ki likovi na pravoslavnim ikonama su nerealni, nesrazmjerni ali su spona izme|u neba i
zemqe pa se za Srbe Pravoslavce s
pravom i bez patetike kaè da su
nebeski narod, reko je Kusovac i
dodao da je prava ikona samo ona
na kojoj je napisano kome je posve}ena.
On je naglasio da se zapadno
hri{}anstvo opredjelilo ~ulnom,
realnom liku na ikonama, gdje je
Bog prikazan kao ~ovjek, za razliku
od pravoslavnih sveta~kih likova.
Oko 50 fotografija ikona iz Hilandara izloènih u Andri}evoj
spomen-ku}i su vlasni{tvo Narodnog muzeja iz Beograda.
IZ HRONIKE
PRO[LOSTI
O ìvotu Srba u Sarajevu, prije 65 godina, majstorski ilustruju biqe{ke objavqene u Bratstvu br. 1-2, 1932., godine, koje pokazuju ne samo
vrijeme, qude, imena, nego i ~isti srpski jezik, pa vjerujemo da }e biti zanimqivo, naro~ito, za mla|e ~itaoce i vjernike.
NA[E
RELIGIOZNO
SARAJEVO
PROMOVISANA KWIGA
DRAGUTINA DEROKA
DRINA
U okviru programa Vi{egradske staze, 9. oktobra je promovisana kwiga dr Dragutina Deroka
Drina koju je dru{tvo Fru{ka Gora izdalo
1939. godine.
Promovi{u}i kwigu, profesor Boò Tu{evqak iz Vi{egrada je rekao da je to geografsko-turisti~ka monografija rijeke Drine od [}epan-poqa do u{}a u Savu.
U ovoj monografiji rijeke Drine opisana su
do u detaqe mjesta kroz koja ona proti~e sa osvrtima na etnolo{ke, geografske i arheolo{ke karakteristike, privredne kapacitete, istorijske
~iwenice o nastanku sela i gradova, rekao je Tu{evqak.
On je primjetio da je va`no ista}i da je Vi{egrad 1905. godine imao vodovod, godinu dana kasnije èqezni~ku prugu sa oko 300 èqezni~ara,
1925. svoju elektri~nu centralu a u periodu izme|u dva svjetska rata samo je u preduze}u Granit
radilo 1.300 radnika.
Deroko je u kwizi napisao da mje{tane na desnoj obali Drine u Vi{egradskoj op{tini zovu
[ijaci jer su im narodne no{we, obi~aji pa ~ak i
izgovor srpskog jezika ekavski kao kod stanovnika Starog Vlaha Uì~kog kraja dok se oni na levoj
obali rijeke nazivaju Bo{wacima i imaju druga~ije i no{we i obi~aje.
Promocija se na kraju pretvorila u mini-tribinu na kojoj je predloèno da se od nadle`nih
vlasti, organa i organizacija traì hitna sanacija ]uprije na Drini, zabrana saobra}aja preko
we, izrada monografije grada Vi{egrada i rekonstrukcija biv{eg Sokolskog doma i nekada zgrade
Gimnazije.
Karitativna akcija na{e crkvene op{tine moè biti lep primer

mnogim na{im imu}nijim op{tinama. U kuhiwi, kojom upravqaju i u
kojoj rade na{e vredne monahiwe,
manastira Kuve`dina, prima redovno hranu oko 50 siromaha.
De~iji dom pove}ava se. Zabavi{te, u kome radi u~iteqica, g-|a
Ksenija Komad, zamewuje nam vaspitnu ulogu na{ih nacionalnih i
konfesionalnih {kola. Ushi}eno
je svako pravoslavno srce, kad ~uje
pesmu dece od 3-7 godina, koja odgovaraju na liturgiji i vr{e du`nost
sve}onosaca.
Dani ~asnog posta otpo~eli su
sluèwem i propovedima u crkvama. Propovedi je otpo~eo W.V. AE i
Mitropolit g. Petar, koji je na Ve~erwi, na Poklade govorio o potrebi posta i molitve.
Govor W. Visokopreosveptenstva saslu{ao je narod sa velikom
pa`weom. Veliki broj pri~asnika
svedo~i da u na{em narodu ja~a religiozno odu{evqewe.
Horovi Sloga, bogoslovski
hor, hor ruske kapele i lepe propovedi ulep{avaju bogosluèwa i
raspaquju plamen vere u srcima

na{eg sveta.
Na Narodnom univerzitetu u Sarajevu odrà}e ~lan na{eg Gl. odbora, g. Todor Stefanovi}, nastavnik Bogoslovije, predavawe o vaspitnom zna~aju crkvenog pevawa.
Uz predavawe }e biti prikazana
vokalna crkvena muzika.
A jo{ se pamti predavawe koje je
na Boì} odrào g. Mirko Maksimovi}, sekretar dru{tva Bratstvo, na temu Dostojevski i bezbo`nici. Uz predavawa prikazivana je vokalna crkvena muzika pomo}u radio-aparata.
G. Ilija Ivani{evi}, konzul
Francuske, na{ dobrotvor, ponovo
se setio na{eg dru{tva prilikom
smrti svoga dobrog druga, pok. Mihaila \uki}a, direktora Srp. Centralne Privredne Banke sa prilogom od 250 dinara. G-|a Zorka Mikuli} ro|. Miqevi} upisala je svoju pok. majku Milicu Miqevi} ro|.
Vasi} za utemeqa~a na{eg dru{tva, sa prilogom od 500 din. u korist siromaha
pripremila
Marica Buzan~i}
Sarajevo
15
VELIKA GOSPOJINA U MANASTIRU DOBRUNU
Osve}en novi konak u manastiru Uspewa Presvete Bogorodice u

Dobrunu, na dan hramovne slave, 28. avgusta 2001. godine.
16

Dabar 22

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dabar 22

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

_______________________________________________________DABAR_______________________________________________________

2. Slu`io Sv. liturgiju Pre|eosve}enih darova u hramu Svetog

proroka Ilije u Sokocu

1. Slu`io Svetu liturgiju u hramu Svetog velikomu~enika Ge-

3. U~estvovao na sjednici Univerziteta u Srpskom Sarajevu

8. Slu`io Sv. liturgiju u Kupresu o Markovdanu i odlikovao

zaslu`ne odbornike, a jereja Milenka Sandi}a odlikovao dostojanstvom protonamjesnika

2-7. Na poziv episkopa g. Luke boravio u Parizu

- slu`io Sv. liturgiju na Troji~indan

1. Slu`io Sv. liturgiju sa episkopom mile{evskim g. Filare-

lita g. Nikolaja SAS SPC odlikovao generalnog direktora

1. U Sarajevu do~ekao preosve}ene episkope g. Luku i g. Grigorija

skog Petrovca i osve{tao obnovqeni hram sa episkopom biha}ko-petrova~kim g. Hrizostomom u Smoqanima

2. Slu`io Sv. liturgiju i priziv Sv. Duha u kapeli Bogoslovije

3. Slu`beno boravio u Beogradu

4. Prisustvovao polagawu ispita predava~a hri{}anske vjero-

nauke iz Eparhije dabrobosanske i zahumskohercegova~ke u

uporno, dok as Gospod ne usli{i i ne

isto tako i onaj koji druge prisiqava da u te dane rade.

du{e, po re~i Gospodwoj: i{tite

O POTREBI SVETOG POSTA

seqeni, koji su molili za nas i za na{e spasewe, pretrpeli velike muke,

VERA KOJA SMIRUJE RAZUM

SPOMEN SVETOG OCA NA[EG GRIGORIJA

jo{ boqe nau~io mona{ki `ivot. Na to

breme, bla`eni Grigorije udvostru~i

no i pogibeqno. Jer radi ovog ciqa

Uzrok du{evne zlo}e jeste samoqubqe. Samoqubqe, pak, jeste

JOVAN JOVANOVI] ZMAJ

Zmaj napusti Beograd i ode u Zagreb, gde

{aqivog dela te Kronike, ponikao je

Udubi se u umnu su{tinu du{e

Ne vidim - re~e.- Pa kakvi to isposnici `ive na tom ostrvcetu?

tako star, u pohabanom kaftanu, {iroka seda po`utela brada, a ~ovek

gde se nalazi, nai{ao na zemunicu i

- Mahom su }utke radili, malo su

re~e trgovac.- Budite tako qubazni

tan pri|e vladici.- Ovde, va{e preosve{tenstvo, brod mora da stane.

{e se mornari vesala, zaplovi{e

dite ovde isposni~ki `ivot, molite

ponovi jo{ jednom, i isposnici ponovi{e jo{ jednom. I sede vladika

O Onome ko je po prirodi dobar,

ste i da se vaspita za gra|anski `ivot.

ju ni odrasli ne mogu da svare. Najsvetije ose}awe stida, koje je svojstveno samo

DU[A BEZ BOGA

Kao {to je dom u kome prisustvuje

Onaj ko je svoj um izbavio od qubqewa i milovawa tela, @ivotvornim

pred rodom svojim srpskim, nego su

litvi (Rim. 12,12), pou~ava ih da se mole

smo da se pomolimo i za druge: za vlast,

pre i posle svakog posla. I tako, ako

di, kao i mi, a ~ovek, po re~ima Proroka,

Na koga }emo da polo`imo svoju nadu i

{e i srebro zar|a (Jak. 5; 1,2,3). Prorok

- Ti si, brate, praznoslov i prost ~ovek - veli mu

BESEDA O BRAKU DU[E SA HRISTOM

~ast, ili strast prema ma ~emu u

Si{ao sam s neba, da bi vas na nebo

trpeo; vi ste du`nici, a Ja sam va{e

niste svoji, skupo ste pla}eni! Du{e

kupe letinu. I krenuli u livade.

Nare|eno ti je da umrtvi{ dela

sevnule muwe. I ostado{e obojica

_DABAR_