STANDARDNI RADNI UINAK I PUNO RADNO VREME KAO USLOVI ZA

OSTVARIVANJEZARADE (L. 106, 107. I 111. ZAKONA O RADU)

ZA
OSTVARIVANJE
PRAVA
NA
OSNOVNU
STANDARDNI RADNI UINAK I PUNO RADNO VREME.

ZARADU

POTREBAN

JE

Iz obrazloenja:
"Ovo posebno to je utvreno da u spornom periodu tueni nije obavljao delatnost, niti je imao pravnu
slubu i efa raunovodstva, ve da je tuilja G. J. do juna 2006. godine vodila evidenciju za sve radnike da
su prisutni na radu puno radno vreme, a utvreno je da faktiki oni nisu bili prisutni sve vreme, te da je
nakon toga po istom principu evidenciju nastavila da vodi tuilja V. M.
U takvoj situaciji pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zakljuio da tuioci nisu
ostvarili pravo na minimalnu zaradu shodno lanu 111. stav 1. Zakona o radu (dalje: Zakon).
Ovo stoga to je odredbom lana 111. stav 1. Zakona propisano da zaposleni ima pravo na minimalnu
zaradu za standardni uinak (na osnovu normativa predvienih aktom poslodavca u smislu lana 107.
Zakona) i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednaava sa punim radnim vremenom
(skraeno radno vreme na poslovima sa poveanim rizikom). To dalje znai da se radi o dva kumulativno
postavljena uslova ije je ispunjenje potrebno radi ostvarenja prava na minimalnu zaradu, pa stoga u
nedostatku standardnog uinka, to je nesporno jer nije bilo delatnosti tuenog, postojanje standardnog
obrasca za obraun zarada koji je overen peatom tuenog nije dokaz da su tuioci radno bili angaovani.
Odredbom lana 106. Zakona propisano je da se zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji
od osnovne zarade, dela zarade za radni uinak i uveane zarade.
lanom 107. istog zakona propisano je da se osnovna zarada odreuje na osnovu uslova utvrenih
pravilnikom potrebnih za rad na poslovima za koje zaposleni zakljuuje Ugovor o radu i vremena
provedenog na radu.
Iz navedenih zakonskih odredbi sledi da se osnovna zarada odnosi na standardni uinak i puno radno
vreme.
albeni navod da injenica nedostatka radnog uinka radnika, i to u smislu standardnog radnog uinka, nije
potreban uslov za isplatu osnovnih zarada u smislu lana 107. Zakona, nije osnovan.
Ovo stoga to odredba lana 107. Zakona propisuje da se osnovna zarada odreuje na osnovu uslova
utvrenih pravilnikom, a koji su potrebni za rad na poslovima za koje zaposleni zakljuuje Ugovor o radu,
kao i na osnovu vremena provedenog na radu. Stavom 2. istog lana propisano je da se radni uinak odreuje
na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Elementi

za obraun i isplatu osnovne zarade utvruju se optim aktom, ista ne moe da bude obraunata i isplaena u
iznosu koji je nii od iznosa minimalne zarade, a ostvarivanje prava na minimalnu zaradu uslovljeno je
standardnim uinkom i punim radnim vremenom. Iz napred navedenog zakljuuje se da je i za ostvarivanje
prava na osnovnu zaradu potreban standardni uinak i puno radno vreme."
Iz presude Privrednog apelacionog suda, P. 5866/10 od 30. septembra 2010. Ggod.