ISSN 0350185x, LXIV (2008), p.

(497507)
UDK 821.163.41.0984:398 ; 811.163.41'373.422
ID BROJ:154056716

Antiteza i antonimi

SVETLANA M. TOLSTA
(Moskva)

ANTITEZA I ANTONIMI
(na materiale serbskih poslovic)
Tekst poslovic podhodit dl analiza antonimii, poskolku kspliciruet pontinu oppozici. Leksi~eska antonimi predstavlet
sobo odin iz vidov antitez v poslovicah; oni obe vra`at mehanizm kategorizacii predmetov i osmsleni mira v sootvetstvii s dominiruimi stereotipami i pragmati~esko (ti~esko, normativno,
vospitatelno) orientacie govorih.
Kl~eve slova: serbski zk, poslovic, antiteza, antonimi,
kvaziantonimi.

V lbom korpuse poslovic sam mnogo~islenn razrd sostavlt izre~eni, postroenne po principu antitez. Pri tom
slova, manifestiruie protivopostavleme ponti, v leksi~esko sisteme zka mogut bt svzan raznmi otno{enimi. to
mogut bt klassi~eskie antonim (dobrozlo, svo~u`o, sladkigorki, legkot`elo, na~atkon~it i t. p.), no ~ae otno{eni me`du antiteti~eski protivopostavlemmi v poslovice slovami nost bolee slo`n harakter, i ih semanti~eska svz ne mo`et bt podvedena pod strogoe pontie leksi~esko antonimii (sr.
matma~eha, volkbrat, molokovoda, vodaogon, vodavino, no~
den, Bog~ert i t. p.). V nastoih zametkah predlagats nekotore nabldeni nad logi~esko i zkovo strukturo serbskih poslovic, sdelanne na materiale dvuh sbornikov klassi~eskogo sobrani poslovic Vuka Karad`i~a (Karaxi} 1972) i Starinnogo sbornika serbskih poslovic, opublikovannogo A. Gilferdingom (Gilferding 1868)1.
1 V publikacii Gilferdinga vosproizvodits ~ast ob{irno rukopisi,
hraniv{es v biblioteke Franciskanskogo monastr v Dubrovnike. Krome sbornika poslovic, sostavlennogo v 1697 g. i zna~itelno otli~aegos ot kollekcii

498

Ju`noslovenski filolog H (2008)

Pri izu~enii leksi~esko antonimii issledovateli ishodt

pre`de vsego iz paradigmati~eskih otno{eni me`du slovami i opirats na semanti~eskie svostva protivopostavlemh slov i ih
tolkovani (Apresn 1995: 284315). Sintagmati~eskie otno{eni
antonimov (pre`de vsego ih ~asta sovmestna vstre~aemost v tekste) okazvats na vtorom plane po to pri~ine, ~to to svostvo
gorazdo trudnee u~est, ono ne nosit sistemati~eskogo haraktera i
ne mo`et slu`it polnocennm kriteriem antonimii. S to to~ki
zreni osob interes predstavlt tekst antiteti~eskih poslovic, v kotorh kspliciruets protivopolo`nost sravnivaemh ponti i kotore potomu mo`no s~itat diagnosti~eskimi dl izu~eni raznh vidov antonimii, kvaziantonimii i drugih otno{eni
protivopostavleni i sposobov ih leksi~eskogo vra`eni.
Svostvo antonimii prisue v pervu o~ered predikatno
leksike, potomu naibolee mnogo~islenne i same ~iste primer antonimov sostavlt g l a g o l . Sredi pristavo~nh glagolnh antonimov predstavlen kak obezkove, tak i okkazionalne, svobodno obrazuies po antonimi~esko prefiksalno
modeli, sr. do}iizi}i: Ako do|e prav, ne izi|e zdrav; Ako do|e
kriv, ne izi|e `iv; do}ipro}i: Kako do{lo, onako i pro{lo; *Pritisni sre}u kad do|e, za ne trat kad pro|e; do}ioti}i: Nagi
smo na ovaj svijet do{li, nagi }emo s wega i oti}i; Na snu do{lo na
snu i oti{lo; za}iiza}i (o solnce): Za{ao pa ne iza{ao!; raditiodra|ivati: Jedno radi a drugo odra|uje; raditiizraditi: Ko
radi, izradi; re}iodre}i: Lasno je re}i, nego je muka odre}i; Koja
usta rekla, ona i odrekla; nau~itiodu~iti: Lasno je nau~iti, nego
je muka odu~iti; *Tko ho}e nau~it, trba mu se odu~it; o`enitira`eniti: Lasno se o`eniti, al se mu~no ra`eniti; sastatirastati: U kojim se opancima sastali u onim i rastali; zatvoritiotvoriti: Usta zatvori, a o~i otvori; zamrsitirazmrsiti:
[to jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti; zamrsitiodmrsiti: *Ako si sam zamr{io, sam i odmr{i; re}iodreposlovic Vuka Karad`i~a, rukopis soder`it zapisi narodnh pesen (1758 g.),
kratki italnsko-serbsko-russki slovar (1751 g.) i razne zametki i vpiski
duhovnogo soder`ani (1760 g.). Sbornik poslovic pisan latinice, odnako, po mneni Gilferdinga, ego isto~nikom bl kirilli~eski tekst, o ~em svidetelstvuet
naru{enn alfavitn pordok. Publikaci rekonstruiruet ishodn kirilli~eski tekst.
Dalee primer iz kollekcii Karad`i~a dats bez pomet, primer iz sbornika Gilferdinga obozna~ats asteriskom. Stranic ili nomera citiruemh poslovic ne ukazvats, poskolku ih mo`no nati po alfavitu.

Antiteza i antonimi

499

}i: [to rekoh, ne odrekoh. tot `e tip antonimii manifestirut

otglagolne imenne derivat tipa pozdravodzdrav: Kakov pozdrav
onaki i odzdrav; daruzdarje: Svaki dar i{te uzdarje; skrivenotkriven: *Nie grh toli skriven, da napokon ne}e bit odkriven.
Sredi glagolnh protivopostavleni leksi~eskogo tipa k sobstvenno antonimii mogut bt otnesen, i to s ogovorkami, li{ nemnogie slu~ai, takie kak le}iustati: Dok jedne koze ne legnu, a
druge ne ustanu; sestiustati: Sjeo, pa ne ustao! (to `e, ~to: Za{ao,
pa ne izi{ao! o solnce); mu~atigovoriti: Ko mudro mu~i lijepo
govori; *Za govoren mrznu, a za mu~an ginu (sr. v tom `e smsle:
Boqu }e{ ~uti nego }e{ re}i); po~etisvr{iti: Ko naglo po~ne naglo }e i svr{iti; *Nie tko po~ne, neg tko svr{i; *Ako ne po~ne{,
ne}e{ i svr{it; po~etidovr{iti: *Ako ludi i po~ne, no ne
dovr{i; roditi se umreti, ra|ati se umirati: Ko se rodi
onaj }e i umrijeti; Jednom se ra|a a jednom umire; svezatiodre{iti: Ni sve`i, ni odrije{i; plakati smejati se: ^esto u ve~e pla~e koji se uz jutra smijao; izviratiponirati: Svi gledaju otkud izvire, a niko ne gleda kud ponire; blagosiqatikleti: Nije dobro ni
koga mnogo blagosiqaju, a kamo li koga kunu!; omrknutiosvanuti:
*Ako la` i omrkne, ali ne osvane; kvaritigraditi: Jednu crkvu
kvariti a drugu graditi (posledni primer po suestvu protivopostavlet zna~eni razru{at i sozidat).
Osobu gruppu glagolnh antonimov sostavlt konversiv:
kupitiprodati: Za koliko sam kupio (la`) za toliko i prodajem;
*Za malo sam kupio, a za man }u prodat; davatiuzimati: Jednom
rukom daje a dvjema uzima; davatiprimati: *Ne ulomi vrat tko
svt dava, neg tko svt prima; slu`itizapovedati: Ko ne zna
slu`iti, ne zna ni zapovijedati. Blizko k konversivam protivopostavlenie zalogovogo haraktera osramotiti osramotiti se:
Niko nikoga ne mo`e osramotiti, dok se sam ne osramoti. Sr. tak`e
semanti~eski to`destvenne glagolnm substantivne roleve
oppozicii tipa gospodin (gospodar)sluga ili doma}ingost: Boqe
je biti gospodar u paqi nego sluga u Novi; Ko je sluga nije gospodar;
Gost }e biti pak i oti}i, ali }e doma}in ostati; Veseo gost, a `alostan doma}in; U dobra doma}ina gosti razblu|eni; a tak`e otac
sin: Kakav otac, taki sin; majka}erka: Kakva majka onaka i }erka;
Gledaj majku a uzmi {}erku; Rodila majka }erku, da je nau~i vesti;
*Nevolna mati i h}eri rada; matidete: Dok dijete ne zapla~e,
mati ga se ne sje}a; *Mu~e}emu dtetu ni svo mati ne razum; svekrvasnaha (nevesta): Svekrva se ne sje}a da je negda i ona snaha bila;

500

Ju`noslovenski filolog H (2008)

Snaha u rod, a svekrva u poprd; *Svekrva ni od gnile ni dobra, a

nevsta ni od gnile, ni od meda.
Bol{a `e ~ast glagolnh protivopostavleni v poslovicah ne otnosits k obepriznannm tipam antonimii i stroits na
oppozicii ne osnovnh priznakov, vhodih v tolkovanie glagola, a
priznakov vtorostepennh ili periferinh, ili `e soprgaet glagol na osnove konnotaci i ocenok. Kranim slu~aem takogo roda
protivopostavleni mo`no s~itat antiteti~esku svz me`du blizkimi po smslu glagolami, obozna~aimi odno i to `e destvie
ili sostonie, no razli~nu stepen ili intensivnost ih provleni, sr. curitikapati: Ako ne curi, a ono kapqe; mirisatismrdeti: Ako ne miri{e, a ono barem ne smrdi; Niti zna {ta smrdi, ni
{ta miri{e (v poslednem primere razli~ie kasaets ne stolko intensivnosti, skolko ocenki). K tim slu~am blizki par jahati
i}i: Boqe je i na najr|avijem kowu jahati nego pje{ice i}i; lizati`derati: Li`e kao ma~ka, a `dere kao vuk; ot~asti tak`e voditinositi v poslovice: Te{k onome koga vode, a jo{ gore koga nose!, gde sostoni vedomogo i nesomogo ~eloveka protivopostavlen po stepeni ego nemonosti2.
Antiteti~eski protivopostavlts tak`e destvie i ego rezultat, sr. udaritiubiti: Ako ga je udario, nije ga ubio; izbitiubiti: Boqe je biti i izbijenu nego po sve ubijenu; posejatipo`eti: Ko {to posije to i po`we; Kako posije{ onako }e{ i
po`weti; *dni su posiali, a druzi }e po`nt; tra`itinahoditi: [ta je tra`io to je i na{ao; Ko {to tra`i, na}i }e; hotet, trebovat polu~at: Ko mnogo pita malo mu se dava; Bolan se pita, a
zdravomu se daje; sejatiniknuti: \e se ko ne sije, neka ne ni~e (v poslednem primere glagol protivopostavlen ee i po kauzativnosti).
K tipu kvaziantonimii v smsle Apresna (Apresn 1995:
312315) mogut bt otnesen primer, v kotorh protivopostavlts glagol s netralnm i s intensivnm zna~eniem (naprimer, qubitimrziti: Boqe se iz daqega qubiti nego se iz bliza mrziti) ili glagol, protivopolo`ne po ocenkam, no otnosies
pri tom k raznm denotativnm oblastm, naprimer, milovatikarati: Koga Bog miluje onoga i kara, gde odin glagol vra`aet mocionalnoe sostonie, a drugo destvie. Ne vlts antonimami v
2 V drugo poslovice O~i vode, a noge nose glagol voditi i nositi i
obozna~aeme imi destvi protivopostavlts na osnove sover{enno inh associaci: voditi ponimaets zdes ne kak fizi~eskoe destvie, a kak destvie intellektualnoe, opredelee napravlenie dvi`eni (sr. rus. vedui, vo`d, rukovodit i t. d.), togda kak nositi sohranet fizi~eski smsl.

Antiteza i antonimi

501

strogom smsle slova i par tipa `ivetiumreti: Boqe je po{teno umrijeti nego sramotno `ivqeti; *Bol ~asno umrti, negoli
zlo `ivti; plivatitonuti: Nekome i olovo plivje, a nekome i
slama tone; imatiizgubiti: Ima{ me, ne zna{ me! izgubi{ me, pozna{ me; Nije onaj siromah koji nikad ni{ta nije imao, nego onaj koji je imao, pa izgubio. V tih primerah protivopostavlets process,
protekai v nekotorom vremennom prot`enii, i ego mgnovennoe
prekraenie: umeret zna~it prekratit `it, utonut zna~it
prekratit plt (der`ats na vode), potert zna~it prekratit imet. V slu~ae spatibuditi: *Kad zla sre}a spi, ti ne budi to `e semanti~eskoe sootno{enie oslo`nets razli~iem po
kauzativnnosti.
Oppozici pevatiplakati obzana svoe populrnost v poslovicah associacii pervogo destvi s mocionalnm sostoniem
radosti, vtorogo s sostoniem gor ili pe~ali: Ako mi brane pjevati, ne brane mi plakati; Volim s mudrim plakati nego s ludim pjevati; Ako si mi uzeo pojawe, ne mo`e{ plakawe; Daj ti mene pla~idruga, a pjevidruga je lasno na}i; ^esto u ve~e pla~e koji se iz jutra
smijao. To `e smslovoe protivopostavlenie vra`aets parami
igratiplakati (Igra~ka pla~ka) ili igratiridati (Va{i igraju
a na{i ridaju), sr. tak`e: Ma~ki je do igre a mi{u do pla~a.
Dl tekstov poslovic s ih pragmati~esko ustanovko na utver`denie norm i normativnh cennoste v vs{e stepeni pokazatelno to vnimanie, kakoe oni udelt protivopostavleni slova i
dela (govoritdelat), vne{nego i vnutrennego, fizi~eskogo i
duhovnogo. Oppozici, v kotoro bezuslovna cennost priznaets za
delom, polu~aet v poslovicah samoe raznoobraznoe vra`enie (kak
glagolnoe, tak i imennoe): Lasno je govoriti al je te{ko tvoriti;
Lasno je zapovijedati al je mu~no izvr{ivati; Ja~e je |elo nego besjeda; Jedna glava hiqada jezika (ko zna mnogo govoriti); Malo besjedi al mnogo tvori; Usta su da zbore a ruke da tvore; Od re~ena do
stvorena ka od lista do korena; @ene su da zbore a qudi da tvore;
*Ako i zlo ~ini{, dobro govori; *Lpo govorili, ali malo satvorili; *Malo stvorio, a vele govorio; *Mudra ruka ne ~ini sve {to reku
usta; *Od re~enoga do stvorenoga vele .
Nardu s tim, delo, kak i slovo, mo`et protivopostavlts
msli (Boqa je jedna razmi{qena nego stotina u~iwenih; [to govori{, to meni, a {to misli{, to tebi) i znani (Ako ~ini {to
zna, ono ne zna {to ~ini; Sve ~ini {to zna, a ni{ta ne zna {to ~ini)
ili `e vhodit v tronu oppozici msli, slova i dela (Jedno misli, drugo govori, a tre}e tvori), sr. ee: *Prvo pomisli, a pak u~i-

502

Ju`noslovenski filolog H (2008)

ni (ali pak govori). Po smslu i ocenke blizko k privedennm oppozicim logi~eski bolee slo`noe protivopostavlenie umetiimati, podder`ivaemoe zvukovo blizost glagolov: Boqe je umjeti
nego imati; Ja umio a ne imao, ja imao a ne umio (sve jedno je); Ne pe~e pitu ko ima, nego ko umije; *Prvo da ima{, a pak da um{.
O~evidno, ~to umenie v tom kontekste manifestiruet pre`de vsego
delo, no podrazumevaet tak`e i znanie.
Odna iz suestvennh smslovh oppozici v sisteme poslovic nesootvetstvie `elaemogo i vozmo`nogo, vra`aemoe antiteti~eskim protivopostavleniem glagolov hotet i mo~: Ako ne
mo`emo kako ho}emo, a mi }emo kako mo`emo; Bogat jede kad ho}e, a
siromah kad mo`e; Sina `eni kad ho}e{, a k}er udaj kad mo`e{; *S
sinom gdi ho}e{, a s h|erom (sic) gdi mo`e{; *Bogat kako ho}e, a ubog kako mo`e.
Predikativn po preimuestvu harakter antiteti~eskih i antonimi~eskih otno{eni provlet seb ne tolko v glagolnh oppozicih, no i v sfere s u b s t a n t i v n o leksiki, kak predmetno, tak i abstraktno. V samom dele, ~to takoe antonim-suestvitelne? to libo formalne ili semanti~eskie deverbativ ili
otadektivne derivat, nasleduie svoi svostva i korrelcii
ot sootvetstvuih glagolov i prilagatelnh (smehpla~,
`iznsmert, na~alokonec, molitvaprokltie, dobrozlo, molodoststarost, zdorovebolezn, bogatstvobednost, boga~bednk i t. p.), libo sredi slov s prostranstvennm ili vremennm zna~eniem parametri~eskie oppozit, obozna~aie kranie to~ki sootvetstvuih {kal, naprimer, vostokzapad, nebozeml, no~den, utrove~er, letozima i t. p. V poslovicah
krug substantivnh antonimov zna~itelno {ire, ~em v leksi~esko sisteme zka, i to, bezuslovno, obsnets pragmatiko `anra, ego simvoliko-nazidatelnm harakterom. Naprimer, v sfere
obozna~eni vremeni mogut protivopostavlts ne tolko polrne
na vremenno {kale otrezki, no i otrezki ili to~ki, le`aie po odnu storonu osi i associiruies s drugimi (ne vremennmi) smslovmi kategorimi, sr. danassutra (realnoepotencialnoe):
Boqe je danas jaje nego sjutra koko{; Boqe (je) danas pet nego sjutra
{est; Danas ~oek sjutra crna zemqa; Danas jesmo, a sjutra nijesmo;
[to se danas mo`e u~initi, sjutra je dockan; *[to danas ne bude,
bit}e zautra; letojesen (trudplod truda): Ako qeto ne dade,
jesen nema ~esa; jutrodan (na~aloceloe): Iz jutra se vidi kakav
}e dan biti; ve~erdan: U ve~e se dan hvali; danmesec (~astce-

Antiteza i antonimi

503

loe): Boqe je biti pijevac jedan dan nego koko{ mjesec; dangodina:
Lete danci kao rijeka, a godi{ta kao ni{ta.
V pole prostranstvennh ponti obraat na seb vnimanie,
pomimo klassi~eskih antonimov (tipa uzbrdicanizbrdica, uzgoricanizgorica, niz vodu uz vodu: [to po|e niz vodu, ne vrnu se uz
vodu), oppozicii dom ne dom, t. e. protivopostavlenie svoego,
osvoennogo prostranstva i ~u`ogo, vne{nego mira: Na putu ru`ica,
a kod ku}e tu`ica; Boqe je na putu odrijeti nego na domu pokarati;
Svuda je pro}i, al je ku}i do}i, a tak`e oppozici dommogila
(t. e. obitel `ivogo obitel umer{ego): Bli`e sam grobu nego
domu; Danas u dom, a sjutra u grob; Mu` `enu korotuje od doma do
groba, pa od groba do doma. Sr. tak`e kolevkagrob (lokus rodiv{egos lokus umer{ego): *Kad vrag ne udre kolbkom, tako i udre
grobom.
Konkretna leksika v poslovicah, kak pravilo, vstupaet ne v
svoem pervi~nom (predmetnom) zna~enii, a v ka~estve manifestanta
nekotorh ideologem ili opredelennh svostv svoih denotatov.
Naprimer, v poslovice: Ako je trava poko{ena, ostalo je korijewe;
trava i korni ne prosto obozna~at ~asti rasteni, nahodies
odni nad zemle, drugie pod zemle (v tom prmom smsle oni mogli b pretendovat na status uslovnh antonimov, protivopostavlennh po priznaku verhniz), a vra`at nekie abstraktne
sunosti vidimoe i nevidimoe, vnoe i skrtoe, poverhnostnoe i
glubinnoe i t. p. V poslovice: U Boga su vunene noge, a gvozdene ruke;
{erst i `elezo protivopostavlts otnd ne kak razne vid
materii, a kak znaki svostv mgki i `estki, kotore v svo
o~ered traktuts ne v prmom, fizi~eskom, a vo vtori~nom, abstraktnom, ti~eskom smsle: Bog nevidim i nesl{en (mgko hodit), no surovo nakazvaet za grehi (karaet `elezno ruko).
Osobenno rko to svostvo poslovi~no antonimii suestvitelnh demonstrirut somatizm. Hot golova i nogi mogut
traktovats i kak ob~ne antonim, obozna~aie sootvetstvenno verhn i ni`n ~ast tela, v poslovicah oni vstupat pre`de vsego v svoih funkcionalnh zna~enih: golova kak organ msli, nogi kak orudie fizi~eskogo destvi: Te{ko nogama pod ludom glavom! (sr.: Ako nema pameti, ono ima noge; Ko nema
pameti, ima noge). Prevoshodstvo uma nad fizi~esko silo vra`aet poslovica: *[to kos ne mo`e, pamet u~ini; sr. tak`e: Boqa je
un~a pameti, nego sto litara snage; Boqe je s pame}u nego sa snagom
(raditi). Pri tom intellekt (um) ne oto`destvlets s mozgom, a
protivopostavlets emu kak nematerialnoe na~alo materialno

504

Ju`noslovenski filolog H (2008)

substancii, sr.: Boqa je un~a uma nego sto badawa mozga. Oppozici
golovahvost ishodit iz drugih harakteristik tela, nadel golovu
statusom glavnogo ~lena, a hvost vtorostepennogo i pod~inennogo: Ako ne uhvati za glavu, za rep nikad; \e je vi{e repova tu je mawe glava; Te{ko glavi, kad rep zapovijeda!; Rep glavi ne zapovijeda.
Antiteza glazau{i (kak i zreniesluh, videtsl{at) vno
otdaet predpo~tenie zreni (glazam) kak isto~niku bolee dostoverno informacii o mire po sravneni so sluhom: Vi{e vaqa vjerovati o~ima nego u{ima; Boqe je vjerovati svojim o~ima nego tu|im rije~ima; *Daleko od ~uvenoga do vidnoga; *Od zla sela ve}e zla
vide o~i, nego ~u u{i. Zrenie neposredstvenno svzvaets s intellektom i ~uvstvenno sfero: \e o~i gledaju tu je i pamet u poslu; \e o~i ga|aju tu i pamet; Kad su o~i pune i srce je sito; [to oko
ne vidi, srce ne za`eli; [to ga nije na o~i, nije ga ni na srcu; Ko je
daleko od o~iju, daleko i od srca; U kuma su velike o~i ali maleno
srce; O~i su da gledu a noge da gredu; O~i vode, a noge nose. Vmeste s
tem, zritelne vpe~aleni mogut ocenivats kak poverhnostne,
daie li{ vidimost predmeta i ne raskrvaie ego sunosti, sr.: U{ima, a ne o~ima vaqa se `eniti (t. e. pri vbore nevest
ne sleduet rukovodstvovats ee vne{nimi dannmi).
zk i rot (usta) figurirut v poslovicah tolko kak organ
re~i i ee zamestiteli i kak takove mogut protivopostavlts, s
odno storon, destvi (slovodelo): Usta su da zbore a ruke da
tvore; *[irokh usta, a tsnh ruka; *Mudra ruka ne ~ini sve
{to reku usta; Ja~e je |elo nego besjeda; Lasno je govoriti al je te{ko tvoriti; Rijetko istinu govorim, a jo{ re|e istinu tvorim; a s
drugo storon, umu i serdcu kak organam vnutrennego mira ~eloveka, nositelm ego istinnh msle i ~uvstv: U ustima med, a u
srcu jed; [to na um (do|e), to (i) na usta; [to ustima meni, {to srcem, tebi; Jedno mu je na srcu a drugo na jeziku; *Ako zik sagr{io, ni srce; *[to u srcu, to- i na ziku; *[to u glavi trzno, to u ziku pnu. Mnogoslovie nadelets odnozna~no otricatelno ocenko i protivopostavlets kak fizi~esko, tak i intellektualno detelnosti: Usta zatvori, a o~i otvori; Jedna glava
hiqada jezika (kad ko zna mnogo govoriti).
Ne ime vozmo`nosti rassmotret zdes drugie vid substantivno antitez v poslovicah i ostav{ies v storone raznovidnosti
adektivno antonimii i antitez, ograni~ims ih vboro~nm obzorom. V sfere `ivotnh protivopostavlts, vo-pervh, antagonisti~eskie vid (vuciovci: I sve ovci i siti vuci; Mi o vuku, a
vuk te u ovci; I brojene ovce kurjak jede; ma~kami{i: \e nije ma~ke

Antiteza i antonimi

505

tu su i mi{i gospodari; vukpas: Kad ide{ vuku na ~ast, povedi psa

uza se), vo-vtorh, vid doma{nego skota po funkcionalnomu priznaku (kravavo: Boqe je za godinu volom nego sto godina kravom; magarackow: \e se kowi igraju magarci mrtvi padaju; Br`e je wegovo
magare nego drugoga at; kozaovca: ^im se koza di~ila tim se ovca
sramila ({to je digla rep); Ja derem jarca, a on kozu); v-tretih, vid, razli~aies po svoemu rangu i statusu (kukavicasoko: Boqe
je kukavicu u ruci no sokola u planini; vranasoko: Iz vrane {to
ispane, te{ko soko postane; vrabacsoko: *Bol imati vrapca na
ruci neg sokola u pol; zmijagu{ter: Koga zmije klale, i gu{tera
se boji), i, nakonec, razli~aies po polovomu priznaku (odnovremenno i po ocenke), sr. petaokoko{: Boqe je biti pijevac jedan dan
nego koko{ mjesec; kowkobila: Ko mo`e i kow mu mo`e, a ko ne mo`e i kobila mu posr}e.
V otli~ie ot zkovo antonimii, antiteza mo`et soprgat
obekt po principu metonimii ili sinekdohi (~astceloe). V
pervom slu~ae okkazionalnmi (ili funkcionalnmi) antonimami stanovts, naprimer, glavakapa: Dok je glava, bi}e kapa; brada~e{aq: Ko ima bradu on }e na}i i ~e{aq; prstenprst: *Ako su
se prsteni izgubili, ali su prsti ostali; sedlokow: Br`e sedlo
nego kow; klinacpotkova: Ko `ali klinac, izgubi potkovu; kolakowi: Na ~ijim se kolima vozi{, onoga i kowe hvali; dimogaw:
Nijedan dim bez (malo) ogwa nije; mesokosti: Tvoje meso, a moje kosti; Ko izije meso vaqa i kosti da glo|e; kravatele: ^ija je krava
onog i tele. Vo vtorom slu~ae antiteti~eski protivopostavlts
celoe i ego ~ast, sr. prstruka: Ko prst da, i ruku }e dati; Prst mu
samo pru`i, uhvati}e te za cijelu {aku; kozarog: *Ako bi koza se
tala, ali rog ne tai; vrataku}a: Ako ti uka`em vrata, na}e{
(sic) ku}u; danmesec: *Ako msec ko dan izgubi, ne izgubi ga godi{te.
Ee odin samostoteln tip antitez v tekstah poslovic sostavlt vnutrividove oppozicii kogiponimov, razli~aihs
po priznaku razmera, po stepeni zna~imosti ili cennosti denotata,
naprimer, protivopostavlts zoloto kak vs{a cennost sredi
dragocennh metallov i serebro kak men{a cennost zlatosrebro: Boqe zlato i poizderato nego srebro iz nova kovato. Sr. ee oppozici zlato|ubre: Zna se zlato i u |ubretu, v kotoro prinadle`nost zolota k metallam stanovits voobe nerelevantno, a ostaets tolko cennostna oppozici: ne~to naivs{e cennosti
ne~to, ne imeee nikako cennosti (analogi~no hlebmekiwa: U
svakom hqebu ima mekiwa). K tomu `e tipu mo`no otnesti protivo-

506

Ju`noslovenski filolog H (2008)

postavleni zlatogvo`|e (metall): Zlatan kqu~i} gvozdena vrata

otvara; vre}atorba, kesatorba (kontener): Boqe je vre}u otresti nego torbu na~eti; Kum kesa, a torba prijateq; lokvakladenac,
baramore (vodoem): *Iskat lokve, ostaviv kladenac; Ko se u bari udavi, onom more ne treba; ko{uqako`uh: *Ni lti u ko{uli, ni
zimi u ko`uhu; popdijak (cerkovne lica): *Tko mo`e hranit popa, mo`e i dka; hlebso, ka{amleko, maslobra{no (vid pii):
Kad ima hqeba, nema soli; kad ima soli, nema hqeba; Kad je ka{e, nije mlijeka, a kad je mlijeka, nije ka{e; Kad je masla, nije bra{na, a
kad je bra{na, nije masla; suncemesec (svetila): Kad me sunce grije,
za mjesec ne marim.
Predmet (i predmetne imena) mogut protivopostavlts po
priznaku sakralnoeprofannoe, sr. ikonalopata: Iz jednoga drveta ikona i lopata; oltarpe}, crkvape}: Ko oltara ne vidi, i pe}i se klawa; Ko nije vi|eo crkve, i pe}i se klawa; Bogqudi: *Mo`e
se ldem lagat, a Bogu ne mo`e; *Ni Bogu, ni ldem ne val ne
ugodit; *Ne mo`e se i Bogu i ldem ugodit.
Bol{instvo poslovic, kak vidno iz privedennogo materiala,
stroits ne na odno, a na dvuh i bolee antitezah, za kotormi mo`et
skrvats ee odno, implicitnoe protivopostavlenie. Tak, naprimer, v poslovice: Boqe je kukavicu u ruci no sokola u planini (imati) za dvum oppozicimi: kukavicasoko i u ruci u planini pro~itvaets glavnoe dl pou~itelnogo smsla poslovic protivopostavlenie realnogo potencialnomu (virtualnomu, mnimomu) kak bolee cennogo menee cennomu.
Issledovateli-leksikologi neizmenno pod~erkivat sobstvenno zkovu (semanti~esku) prirodu leksi~esko antonimii, ishod iz togo, ~to protivopolo`nh vleni ili vee ne suestvuet (Apresn 1995: 284). Material poslovic, v kotorh leksi~eska antonimi okazvaets odnim iz vidov antitez, zastavlet vzglnut na to vlenie neskolko {ire, s pozici kognitivnogo podhoda, i uvidet stoie kak za antonimie, tak i za antitezo, edine
mehanizm kategorizacii predmetov i vleni destvitelnosti i
sposob ih osmsleni v sootvetstvii s gospodstvuimi stereotipami i pragmati~eskimi (ti~eskimi, normativnmi, vospitatelnmi i t. p.) ustanovkami nositele zka.
Literatura
Apresn 1995: . D. Apresn. Leksi~eskie antonim // . D. Apresn. Izbranne trud. T. 1. Leksi~eska semantika. Sinonimi~eskie sredstva zka.
M., 1995. S. 284315.

Antiteza i antonimi

507

Gilferding 1868: A. Gilferding. Starinn sbornik serbskih poslovic (Publikaci i predislovie A. Gilferdinga // Izvesti Imp. Russkogo geografi~eskogo obestva. SPb., 1869. T. 2. S. 117224.
Karaxi} 1972: V. Stefanovi}-Karaxi}. Srpske narodne poslovice i druge razli~ne kao one u obi~aj uzete rije~i. Izdo ih Vuk Stef. Karaxi}. Beograd,
1972.
Rezime
Svetlana M. Tolstoj
ANTITEZA I ANTONIMIJA
(na materijalu srpskih poslovica)
U radu se analiziraju antiteza i antonimija na korpusu klasi~nih zbirki srpskih
poslovica zbirke Vuka Karaxi}a (Karaxi} 1972) i Starog zbornika srpskih poslovica
A. Hilferdinga (1868). Tekst poslovica eksplicitno suprotstavqa pojmove, te je pogodan za prou~avawe raznih vidova antonimije, kvaziantonimije i drugih odnosa suprotnosti, kao i sposobnosti wihovog leksi~kog izra`avawa. Lekseme koje u jezi~kom sistemu
ozna~avaju suprotne pojmove mogu biti povezane razli~itim odnosima: to mogu biti klasi~ni antonimi (dobrozlo, lakote{ko), ali mogu imati i slo`eniji karakter, te wihova semanti~ka veza ne mora biti podvedena pod strogi pojam leksi~kih antonima (npr.
majkama}eha, vukbrat, mlekovoda). Leksi~ka antonimija proizilazi naj~e{}e iz paradigmatskih odnosa i oslawa se na semanti~ka svojstva suprotstavqenih re~i, dok su
sintagmatski odnosi u drugom planu. Svojstvo antonimije prisutno je u poslovicama naj~e{}e kod glagolskih leksema, prevashodno u primerima tvorbe glagola po antonimskom
prefiksalnom modelu (do}ipro}i, za}iiza}i). Posebnu grupu glagolskih antonima ~ine tzv. konverzivi: kupitiprodati, davatiprimati. Ve}inu primera ne ~ini op{tepriznati tip antonima, niti su oni uvek zasnovani na opoziciji osnovnih obele`ja, ve}
se antonimija ~esto bazira na drugostepenim ili perifernim obele`jima. Tekstovi poslovica imaju pragmati~nu funkciju utvr|ivawa normi i normativnih vrednosti, pa je
~esta antonimi~nost izme|u re~i i dela (govoritiraditi), spoqa{weg i unutra{weg,
fizi~kog i duhovnog, `eqenog i mogu}eg (hteti i mo}i) itd. Su{tinski predikativni
karakter antiteti~kih i antonimijskih odnosa ne ispoqava se samo u glagolskim opozicijama, nego i u imeni~koj antonimi~nosti, kako predmetnoj, tako i apstraktnoj. Imeni~ka antonimi~nost javqa se kao suprotnost formalnih ili semanti~kih deverbativa i
deadjektivnih derivata (smehpla~, `ivotsmrt, dobrozlo, mladoststarost), ili
uvodi re~i sa prostornim i vremenskim zna~ewem parametri~ke opozicije (istokzapad, jutrove~e). Lekseme se ne koriste u primarnom, predmetnom zna~ewu, ve} kao manifestacija ideologema i izra`avaju apstraktna zna~ewa. Antiteza mo`e povezivati
objekte i po principu metonimije ili sinegdohe (deocelina). Ve}ina poslovica zasniva se na dvema antitezama ili na vi{e wih, iza kojih se skriva jo{ neka, implicitna suprotnost. Leksi~ka antonimija predstavqa jedan od vidova antiteze u poslovicama. Antonimija i antiteza slu`e kao mehanizmi kategorizacije predmeta i predstavqaju ispoqavawe sposobnosti osmi{qavawa u skladu sa dominantnim stereotipima i pragmati~kom (eti~kom, normativnom, vaspitnom) orijentacijom govornika.