:

:
:

:
26/12

1. POSETA RECIKLANOM CENTRU, PWW DEPONIJA

D.O.O. JAGODINA
Dana 9.4.2015. godine je grupa studenata III godine Zatite ivotne sredine i
prostornog planiranja sa Visoke Tehnike kole iz Nia, obavila praktinu nastavu
u reciklanom centru u Jagodini. Tamo nas je doekao upravnik preduzea koji
nam je objasnio procese koji se u reciklanom centru odvijaju.

Slika 1.1. Regionalni reciklani centar u Jagodini

Otpad koji se generie u Jagodini i okolnim optinama na dnevnom nivou

iznosi od 150 do 200 tona. Svakog dana ta koliina otpada proe kroz reciklani
centar pre odlaganja na deponiju. Reciklani centar obrauje uglavnom komunalni
otpad ali i industrijski otpad u zavisnosti od potreba.
Od ukupne koliine otpada preko 50% ini organski, biorazgradiv otpad dok
ostatak uglavnom ini reciklabilni vrst neorganski otpad. Ovoj drugoj grupi
pripada papir (karton), plastika (PET ambalaa, PVC), metal (aluminijum, bakar,
gvoe) i staklo. Veliki procenat udela vlage u celokupnoj koliini otpada dodatno
oteava proces separacije. Separator slui za razvrstavanje reciklabilnog otpada.
Njegovo sito ima otvore prenika 50 mm i postavljeno je pod nagibom od 8.
Pokretna traka odvozi smee do reetke i sita, i dalje do ljudske radne snage koja
opsluuje mainu. Jedino na ovaj nain e separacija biti izvrena detaljno.
U naoj zemlji, na primer, se ne vri reciklaa stakla tako da se svo
separisano staklo izvozi. Moe se rei da poslovanje sa staklom nije naroito
1

isplativo s obzirom na nisku otkupnu cenu stakla i trokove prilikom transporta.

Ostale sekundarne sirovine poput papira, plastike i metala se nakon separacije
odvoze na druge lokacije radi daljeg tretmana ili se izvoze iz zemlje.

Slika 1.2. Palete PET ambalae

Slika 1.3. Separator otpada

Nakon posete regionalnom reciklanom centru posetili smo regionalnu

sanitarnu deponiju na lokaciji Gigo. Njen kapacitet je 170000 m 3 i izgraena je u
skladu sa evropskim standardima i propisima.

Slika 1.4. Regionalna sanitarna deponija u Jagodini

Deponija poseduje sistem koji spreava prodiranje ocednih voda u zemljite
a opremljena je i drugim potrebnim sadrajima neophodnim za rad. Dno deponije
je prekriveno specijalno poloenim slojem gline, debljine 0,5 m i polietilenskom
folijom debljine 0,2 mm. Tu je sistem pumpi koji te ocedne vode, tzv. deponijski
filtrat sprovodi do aeracionih laguna. Ove vode su veoma opasne za ivotnu
sredinu pa se ne smeju isputati u vodotokove. Poto njihovo preiavanje u ovom
sluaju nije mogue, koriste se raspraivai koji se ukljuuju tokom toplijih dana a
2

raspraivanje se vri po povrini deponije. Kada voda ispari znatno se smanjuje

koliina zagaujuih materija.

Slika 1.5. Aeraciona laguna

Takoe je sproveden i sistem drenae za odvoenje metana iz slojeva
deponovanog otpada.Prilikiom deponovanja otpada javlja se jo jedan problem a to
je deponijski gas - metan. Zbog eventualne zapaljivosti i eksplozivnosti ovog gasa
u telu deponije projektovan je ventilacioni sistem. Ovaj sistem se sastoji od
performisanih betonskih cevi, u vidu bunara, popunjenih ljunkom po itavoj
visini. Visina ovih cevi je vea od zavrnog pokrivnog sloja 1-3 m. Cevi se
postavljaju na dno deponije i imaju mogunost nadograivanja kako napreduje
deponija po visini. Na kraju, na vrhu ovih cevi se moe postaviti gorionik. Metan
se moe koristiti kao energent tako to se bunari povezuju po povrini deponije
performisanim ili polietilenskim cevima manjeg prenika. Tako se stvara mrea
koja vodi do rezervoara za gas. Ovakva mrea jo uvek nije sprovedena ali je u
planu njeno realizovanje. Ovaj gas moe nai primenu za grejanje objekata na
samoj deponiji, u proizvodnji energije za pokretanje pojedinih motora na deponiji i
toplifikaciju bliih naselja.
Svakoga dana se otpad izravnava u slojeve debljine 0,2 do 0,3 m i zbija
buldoerom. Preko zbijenih slojeva ide pokrivka od inertnog materijala debljine
oko 20 cm. Za pokrivni materijal se obino koristi pesak ili zemlja koja je iskopana

na mestu gde je sada deponija. Zimi se prekrivanje moe vriti na tri dana dok se
leti obavlja i vie puta dnevno.

Slika 1.6. ema drenanog sistema

Preduzee poseduje IPC dozvolu za rad a to je integralna dozvola za

sakupljanje i transport otpada na teritoriji Republike Srbije. Takoe su u obavezi da
vre konstantni monitoring parametara i uticaja deponije na ivotnu sredinu.
Korienjem piezometra se vri provera podzemnih voda. Preduzee je u obavezi
prema zakonu Republike Srbije da izrauje izvetaje o biogasu dva puta godinje,
vodama kvartalno i zemljitu jednom godinje.