HIDRAULINI OVAN

(HIDRAULIC RAM PUMP, HYDRAULISCHER WIDDER, )

Ova pumpa je krajnje jednostavna. Osim dva ventila, nema drugih pokretnih delova, pa je
moe napraviti svako ko poseduje elementarnu vodoinstalatersku vetinu. Najpogodnija je za
korienje na slapovima, ali uz malo mate moe se upotrebiti i na drugim vodenim tokovima.
Naziv je dobila po udarnom efektu vode, koji koristi za naglo poveanje pritiska, kojim se voda
pumpa na visinu veu od visine vodenog toka.
Princip rada e biti objanjen uz oslonac na sledeu sliku:

SLIKA1

Dovodna cev se postavi pod odgovarajuim uglom, tako da gornji kraj bude uronjen u vodu,
a donji kraj napaja pumpu. Pumpa je konstruisana tako da najpre puta vodu da tee mimo
potroaa, kako bi dobila dovoljno veliku brzinu, odnosno kinetiku energiju. Dakle, jedan deo
vode mora da se izgubi. Kada voda dostigne potrebnu brzinu, zatvori se tzv. udarni ventil, kroz
koji je voda maloas isticala. Treba zapaziti da je voda imala odreenu kinetiku energiju pre
zatvaranja ovog ventila. Nakon zatvaranja ventila, pritisak vode dostie veoma veliku vrednost,
otvara se nepovratni ventil prema hidroforskoj posudi, pa jedan deo vode odlazi u hidroforsku
posudu i sabija vazduh u njoj. Na taj nain se kinetika energija vode pretvara u potencijalnu
energiju komprimovanog vazduha. Komprimovani vazduh zatim potiskuje vodu iz hidroforske
posude prema potroau. Kada pritisak u dovodnom delu padne, zatvori se nepovratni ventil,
otvori se udarni ventil i ciklus kree iz poetka.

Na sledeoj slici je prikazana jedna od moguih praktinih realizacija ove pumpe. Tekstualno
su propraeni samo oni elementi koji su neophodni za rad. Ostali elementi koji nisu oznaeni
tekstom (ventili, holenderi, manometar...) nisu bitni za funkcionisanje pumpe, ali je praktino
imati i njih radi lakeg odravanja i praenja rada. Ventil na dovodnoj cevi bi trebao biti
kuglasti, da ne bi pravio preveliki pad pritiska, a ako je mogue, najbolje je izostaviti ga. Vidi
se da je dovodna cev (sa desne strane) veeg prenika od odvodne cevi. Dovodna cev mora biti i
izuzetno kruta, kako ne bi apsorbovala udare pritiska koji moraju biti to jai, radi efikasnog
funkcionisanja pumpe.

SLIKA 2: JEDNOSTAVAN HIDRAULINI OVAN - UDARNI VENTIL SE MOE NAPRAVITI OD NEPOVRATNOG VENTILA UKLANJANJEM OPRUGE,
STRELICA TREBA DA BUDE NA DOLE

Svi elementi sa slike 2 su standardni, koji se mogu nabaviti u svakoj prodavnici sa

vodovodnim materijalom. Izuzetak je udarni ventil, koji se mora napraviti. Na svu sreu, on se
jednostavno moe izvesti prepravkom nepovratnog ventila, tako to mu se izvadi opruga, a
umesto nje se postavi teg odgovarajue mase. Poenta je da ventil bude otvoren, a da ga zatvara
voda koja kroz njega istie, kada dostigne dovoljno veliku brzinu. Da bi se imao ispravan rad,
udarni ventil treba to energinije da zatvara. Od njega u velikoj meri zavisi krajnji pritisak koji
pumpa moe da ostvari. Drugi faktor koji utie na funkcionalnost je dovodna cev. Osim to mora

biti dovoljno velikog prenika (radi to vee mase vode, tj njene kinetike energije), njena
unutranjost bi trebala biti glatka, kako bi voda proticala sa minimalnim trenjem.
Slede tehniki podaci bitni za realizaciju:
Visinska razlika izmeu vodenog toka, iz kojeg se uzima voda i pumpe, koja je na slici 1
oznaena sa H1, bi trebala biti to vea, ali se ne preporuuje da bude vea od 15 m. Ako je
situacija takva da je ta visina npr 30m, onda se preporuuje da se koriste dve pumpe,
kaskadno, tj da voda koja proe kroz udarni ventil prve pumpe (koja se postavlja na 15 m) slui
kao dovodna voda za drugu pumpu.

Kada ne bi bilo gubitaka energije, odnos protoka odlazne i dolazne vode Q 2/Q1 bi bio jednak
recipronoj vrednosti odnosa visina vodenog stuba, tj. H 1/H2 . S obzirom da postoje gubici, koji
su utoliko vei to je vei odnos H 2/H1, mora se uzeti u obzir i stepen iskorienja , koji je dat
u sledeoj tabeli:

H1/H2

1:2

1:3

1:4

1:5

1:6

1:7

1:8

1:10

1:12

1:15

0,7

0,58

0,5

0,45

0,4

0,36

0,35

0,28

0,24

0,2

Q2/Q1(%)

35

19

12,5

6,6

4,2

2,8

1,3

TABELA 1

Nagib dovodne cevi treba da bude minimalno 1:9, a maksimalno 1:4.

Duina dovodne cevi treba da bude 150-1000 puta vea od unutranjeg prenika cevi.
Optimalni prenici cevi se biraju iz sledee tabele:

koliina pogonske vode (lit/min)

2-7 5-16 10-28 15-45 30-65 50-115 70-180 120-280

unutranji prenik dovodne cevi (mm) 20

25

32

40

50

65

80

100

unutranji prenik odvodne cevi (mm) 10

15

15

20

25

25

30

40

TABELA 2

Prema nekim izvorima, maksimalna visina pumpanja moe biti i do 300 m.

Na sledeim slikama se mogu videti neki komercijalni modeli, izraeni od livenog gvoa,
kako bi se imala maksimalna krutost, od koje zavisi maksimalni pritisak koji pumpa moe da
ostvari.

SLIKA 3: MUZEJSKI EKSPONAT

SLIKA 4: SLINA PUMPA U EKSPLOATACIJI

SLIKA 5: PUMPA JEDNOG NEMAKOG PROIZVOAA - JO SE PROIZVODE

SLIKA 6: MODEL PUMPE KOJI SLUI KAO UILO - VIDE SE NEPOVRATNI VENTIL I UDARNI VENTIL, DELOVANJE UDARNOG VENTILA PODEAVA SE
TEGOM