Meseeva ki

Pronai me, biu veeras pored reke.

Gledau svoje blede ruke i pitau se:
Zato?
Ali neu dobiti odgovor.
Kada bi doao, moda bih i znala.
Moda bih i spoznala svoju tugu.
Ali, moda je i bolje da ne doe.
Zna da u morati da odem, put bele tenosti u mrak.
Zna da u morati da odletim u horizont kao divlja patka.
A ljubim te svetlosti.
Ali nisam ja kriva...
Nisam kriva to sam meseeva ki.
***
Traio sam da te imam.
Da imam tvoje blede usne, tvoje tamne oi.
Da mogu da se izgubim u tvojim daljinama i da ostavim zlatne mamuze iza
sebe.
Traio sam da te imam.
Da etamo liticama sveta.
Da osetim tvoju tamu na mojoj koi.
Moemo da otplovimo najdaljim morima u beskonanost i vratimo se nazad...
Pa opet. I opet. Dok ne zatresemo turobne svetove.
A onda moemo da se poljubimo na ivici horizonta.

Traio sam da mi te daju, prelepa princezo noi.

Ti upija svu neizvesnost ovoga sveta.
To bih eleo i ja...
eleo sam te u danima tuge, plaa i vetrova, eleo sam da doe i odvede
me u crnilo.
Traio sam te...
Ali nisu te dali, jer ti si meseeva ki.

Marija Peakic Mikuljan

Sanjala sam bezdan

Tu no sam sanjala bezdan.
Tu no sam osetila strepnju.
Kao kad gubi nadu na zelenim poljima kraj reke.
Stalo je srce na sekundu.
Lice je oblio znoj.
Padam.
Zar snovi odredjuju svet?
Zar se tako lako gubi snaga?
Zar strah pobedjuje?
I vie od toga.
Razboli, ubije i pljune.
I onda ti na levoj strani ostaje oiljak za itav ivot.

***
Kada zaboravi i udje u svakodnevicu,
tad u samo ja znati u sivilu da prepoznam boje.
I pitau te:
Zar si slep?

Marija Peakic Mikuljan