MTM metod

Dragoslav Slovi
Ivan Tomaevi
Dragana Stojanovi
Barbara Simeunovi

Beograd, 08.12.2014

MTM metod (1)

MTM Methods-Time Measurement
Jedan od osnovnih alata industrijskih inenjera
Razvijen od strane Maynarda, Stegemertena i Schwaba
Sistem za analiziranje manuelnih operacija
Operacija se rastavlja na osnovne pokrete neophodne
za izvoenje operacije
Svakom pokretu se dodeljuje predefinisano osnovno
vreme, koje je odreeno prirodom pokreta i uslovima
u kojima se pokret obavlja

MTM metod (2)

Vremena merena filmskom kamerom i hronometrom
Primenjen je postupak ocene brzine (LMS)
etiri uticajna inioca:
Vetina
Intenzitet
Uslovi rada
Ravnomernost
Prvobitno snimanje vreno za tehnologiju buenja
Sada se primenjuje svuda, od proizvodnje do
administracije

MTM metod (3)

24 osnovna pokreta (izvorno ih je bilo 19, pa 22):

1.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.

Posezanje

Prenoenje
Zakretanje
Okretanje
Pritiskivanje
Hvatanje
Isputanje
Sastavljanje
Rastavljanje
Prenoenje pogleda
Koncentracija pogleda
Pokret stopalom
Pokret nogom
Korak u stranu
Zakretanje tela
Povijanje
Uspravljanje iz povijanja
Saginjanje
Uspravljanje iz saginjanja
Kleanje
Uspravljanje iz kleanja
Sedanje
Ustajanje
Hod

Vreme se izraava u TMU jedinicama

1 TMU = 0,036 s ili 1 s = 28 TMU

MTM metod (4)

Postoji programirana obuka u trajanju od 160 sati
Jednostavan i lak za shvatanje
Neke prednosti primene MTM-a:
Nema potrebe za rukovanjem hronometron
Nema potrebe za ocenjivanjem brzine
Nema potreba za izradom kontrolnih karata za
oitavanje hronometra
Nema potreba za izradom kontrolnih karata za
ocenu brzine
Nema potrebe za izraunavanjem greke studije
...

MTM metod (5)

Ovaj metod analize zahteva relativno puno vremena
Kod preduzea koja proizvode u malim serijama se
osea da trokovi analize MTM metodom isuvie
visoki u poreenju sa rezultatima koji se mogu dobiti
Pri takvim uslovima se zahtevaju jednostavnije forme
primene MTM-a
vedski istraivai posle posete Amerikim kolegama
razvili bri i ekonominiji nain primene principa MTM,
i sistem je dobio naziv MTM 2

MTM 2 (1)
MTM 2 tretira skupove osnovnih pokreta, dok MTM
tretira osnovne pokrete
Sadri i pojedine osnovne pokrete
Pojednostavljenje MTM sistema:
Kombinovanje osnovnih pokreta u redosledu
pokreta
Grupisanje slinih osnovnih pokreta
Zamena niskofrekventnih pokreta
visokofrekventnim
Pojednostavljenje procesa odluka

MTM 2 (2)
Osnovni pokreti koji obino nastaju istovremeno su
skupljeni u seriju pokreta
Iz razloga pojednostavljenja, u MTM 2 sistem ulaze samo
dve kombinacije
POSEZANJE HVATANJE ISPUTANJE
PRENOENJE SASTAVLJANJE
Slini osnovni pokreti sakupljeni u grupe (PRITISKIVANJE
sastavljeno od APA i APB)
Niskofrekventni pokreti zameljeni visokofrekventnim
(ZAKRETANJE = PRENOENJE)

MTM 2 (3)
Serija pokreta POSEZANJE (R) HVATANJE (G)
ISPUTANJE (RL) dobija oznaku UZIMANJE
Serija pokreta PRENOENJE (M) SASTAVLJANJE (P)
dobija oznaku POSTAVLJANJE
Duina pokreta igra veliku ulogu u MTM sistemu
U praktinom radu se pojavljuju sve duine pokreta
unutar okvira ovekovih mogunosti
U MTM sistemu postoji 25 duinskih klasa
U MTM 2 sistemu postoji 5 duinskih klasa
Duinske klase dovoljno velike, pa se duine mogu
proceniti bez merenja

Nizovi pokreta i pokreti

Pokret

Oznaka

Engleski naziv

UZIMANJE

GET

Dodatak teine za UZIMANJE

GW

POSTAVLJANJE

Dodatak teine za POSTAVLJANJE

PW

PRITISKIVANJE

APPLY PRESSURE

PONOVNO HVATANJE

REGASP

POKRET OIMA

EYE MOTION

OKRETANJE kruno

CRANK

KORAK

STEP

POKRET STOPALA

FOOT MOTION

SAGINJANJE I USPRAVLJANJE

BEND and ARISE

PUT

Prednja strana karte pokreta

MTM 2

Vreme u TMU

Oznaka

GA

GB

GC

PA

PB

PC

-5

14

10

21

- 15

10

19

15

26

- 30

14

23

11

19

30

- 45

13

18

27

15

24

36

- 80

17

23

32

20

30

41

GW: 1 po kg

PW: 1 na 5 kg

14

15

18

61

Zadnja strana karte pokreta

UZIMANJE
Bez pokreta hvatanja?

POSTAVLJANJE
Kontinuelan pokret?

Da

GA
Vie pokreta hvatanja?

Ne

Da
Ne

PA
Vie pokreta traenja?

Ne

GB

Da

GC

Ne

PB

Da

PC

Uzimanje G (1)
Uzimanje je pokret iji je cilj posezanje ake ili prstiju
do nekog predmeta, hvatanje predmeta, a zatim
isputanje
GA bez pokreta hvatanja (postavljanje ake na knjigu
koju elimo da odgurnemo)
GB jedan pokret hvatanja (uzimanje gumice za
brisanje sa stola)
GC vie pokreta hvatanja (uzimanje jednog palidrvca
iz kutije ibica)

Uzimanje G (1)
Model odluivanja
UZIMANJE
Bez pokreta hvatanja?

Da
Ne

GA
Vie pokreta hvatanja?

Duina pokreta
Od

Zakljuno sa

Oznaka

5 cm

15 cm

15

15

30 cm

30

30

45 cm

45

45

due

80

Ne

GB

Da

GC

Teina ili otpori

TEINA UZIMANJA se definie kao dodatak nekom
pokretu uzimanja
Poinje kada je zahvatanje oko predmeta gotovo,
podrazumeva naprezanje miia kako bi se obezbedila
kontrola nad predmetom, zavrava se kada je predmet
pod takvom kontrolom da se moe premestiti
Oznaka je GW i direktno je praena brojem koji
oznaava teinu ili otpor predmeta
Ukoliko je teina do 2kg, GW se ne uzima u obzir
Ukoliko je teina preko 2kg, za svaki kg se dodaje 1
TMU (ukljuujui i prva dva kg)

Postavljanje P (1)
Postavljanje je pokret iji je cilj da se pomou ake ili
prstiju prenese neki predmet do nekog poloaja
PA bez korekcionih pokreta (guranje knjige od sebe)
PB jedan korekcioni pokret (postavljanje zavrtnja u
rupu)
PC vie korekcionih pokreta (postavljanje klina u rupu
sa specijalnim izvodom za tano upasivanje)

Postavljanje P (2)
Model odluivanja
POSTAVLJANJE
Kontinuelan pokret?

Da
Ne

PA
Vie pokreta traenja?

Ne

PB

Da

PC

Duina pokreta isti principi kao i kod pokreta

UZIMANJA
Teina ili otpor kompenzuje se dodatkom TEINA
POSTAVLJANJA (PW)
Za teine do 2kg PW se ne uzima u obzir. Za teina
izmeu 2 i 5 kg dodaje se 1 TMU (PW5). Za svaki
sledei peti kilogram se dodaje po 1 TMU

Pritiskivanje A
Aktivnost ija je svrha delovanje snagom na neki
predmet
Poinje kada deo tela doe u kontakt sa predmetom, a
zavrava se sa prekidom delovanja snage, s tim da je
jedan deo tela jo uvek u kontaktu sa predmetom
Moe se vriti svim delovima tela
Primer zavrtanje navrtke kljuem

Ponovno hvatanje R
Svrha da se akom ili prstima promeni poloaj
predmeta u aci
Poinje predmetom u aci, i obuhvata male pokrete
prstima. Zavrava se novim poloajem
Jedno ponovno hvatanje obuhvata obuhvata tri mala
premetanja prstima. Ako je potrebno vie, mora se
uzeti u obzir vie od jednog pokreta hvatanja
Primer okretanje olovke u aci da bi koristili gumicu

Pokret oima E
Svrha da se osmotri neko lako vidljivo svojstvo na
nekom predmetu, ili da se prenese pogled
Poinje prestankom drugih pokreta u oekivanju da se
oima odredi neko svojstvo predmeta. Prestaje kada
krene neki drugi pokret.
Ne vrednuju se vremenski ukoliko se vre istovremeno
sa UZIMANJEM ili POSTAVLJANJEM
Primer postavljanje lenjira u dve take

Okretanje C (1)
Svrha da se pomou ake ili prstiju prenese neki
predmet u putanju krunog oblika
Poinje sa predmetom u aci, i sadri sve potrebne
pokrete za prenoenje predmeta u predvieni poloaj.
Zavrava se posle konanog okretanja sa predmetom u
aci
Vreme se dobija unoenjem vremena okretanja iz karte
podataka sa brojem izvrenih okretaja (zaokruivanje
na najblii ceo krug)
Primer okretanje ruice na strugu

Okretanje C (2)
Teina ili otpor utiu na vreme OKRETANJA
Regulie se kroz dodavanje teine postavljanja
Vae ista pravila kao i kod dodataka na teinu pri
POSTAVLJANJU
PW se dodaje za svaki krug
Ako je neophodan korigujui pokret, dodaje se
POSTAVLJANJE, i to sluaj B ili C duine 0 do 5 cm (npr.
postavljanje ruice prema nekoj skali)
OKRETANJE se koristi jo i kod pokreta namotavanja, ili
npr. poliranja, ili bilo kog drugog pokreta koji odgovara
definiciji za okretanje

Korak S
Pokret noge ija je svrha da se prenese (premesti)
telo ili izvri neki drugi pokret noge
Poinje sa nogom u poetnom poloaju, i sadri pokret
noge u cilju prenoenja, ili iskljuivo pokret noge koji
prelazi duinu od 30 cm. Zavrava se sa nogom u
eljenom poloaju
Obuhvata sve tipove pokreta noge u cilju prenoenja
tela, kao to je okretanje tela, korak u stranu i hod

Pokret stopala F

Kratak pokret stopala ili noge, bez namere da se

prenese telo
Poinje sa stopalom u poetnom poloaju, i sadri
jedan pokret stopala u zglavku ili kratak pokret noge
voen iz kuka ili kolena. Zavrava se sa stopalom u
eljenom poloaju
Model odluivanja POKRET STOPALA i KORAK
Da li je cilj pokreta da se
prenese telo?
DA
DA
S

NE

Da li je pokret dui od 30
cm?

NE

Saginjanje i uspravljanje - B

Pokret ija je svrha savijanje tela na dole, a zatim

ispravljanje
Poinje sa telom u uspravnom poloaju, i sadri
savijanje tela sve dok ake ne dopru do kolena ili ispod
njih, a zatim sledi uspravljanje u uspravan poloaj
Poseban sluaj sedanje na stolicu
Kleanje a zatim uspravljanje treba staviti dva B (BB)

Duina pokreta za UZIMANJE i POSTAVLJANJE sa

pokretom tela (1)

Istovremeni pokret tela i izvoenje pokreta UZIMANJE

ili POSTAVLJANJE
Primer hod do vrata da bi se ista zatvorila (hvatanje
kvake UZIMANJEM uz istovremeni izvravanje jednog
koraka) ili stavljanje neega na pod saginjanjem
(POSTAVLJANJE uz istovremeno SAGINJANJE)

Duina pokreta za UZIMANJE i POSTAVLJANJE sa

pokretom tela (2)
Model odluivanja za UZIMANJE i POSTAVLJANJE u vezi
sa pokretom tela
Da li je predmet tako teak da zahteva
dodatak za teinu?

DA

Dodeli svim sluajevima UZIMANJA i

POSTAVLJANJA dodatak za teinu.
Odrediti duinu pokreta od sluaja do
sluaja

DA

Dodeli u normalnim sluajevima samo

pokret telom

NE
Da li je pokret sluaja GA, GB ili PA

NE
Dodeli u normalnim sluajevima GC,
PB ili PC iz najnie duinske klase, plus
pokret telom

Kombinovani pokreti

Pokreti koji se vre istovremeno sa istim delom tela

Primer postavljanje odvijaa sa GB na neki zavrtanj
pomou PONOVNOG HVATANJA; ovde se vri jedno
PONOVNO HVATANJE u toku POSTAVLJANJA
Vremenski odluivajui pokret izmeu dva ili vie
kombinovanih pokreta je onaj koji ima najveu
vremensku vrednost prema karti podataka MTM-2
Uzeti odvija

GB

30

14

Uzeti odvija

GB

30

14

Ka ljebu

PC

30

30

Ka ljebu

PC

30

30

44 TMU

44 TMU