Ana Ristovi

LAJKE NA
MESECU

Ana Ristovi

LAJKE NA MESECU

SNOVIDNA VODA
(1994)

1.
Sneg pada u staklenom gradu i svaka pahulja
meu providnim zidovima udvojena je
kao u ogledalu. Svetlost je podeljena, tiha,
diskretnog sjaja koji je slian tragu pueve kuice
privrene krotkoj ontologiji lista.
Dokone devojice iznose mala ogledala pudrijera
na prozore skrivenih soba i okreu
ka zamiljenom Suncu. Potrebno je s dunim
potovanjem,
uloviti ga i zarobiti na povrini stakla
inei to vetinom arobnice. One koja slinu igru,
ljupko svetogre, sklopljenih oiju
ini sa mladim Mesecom, razdvajajui kolena
nad baricom zelene vode. Zima e trajati
narednih pedeset godina. Sunce se dareljivo kruni
i ugasli komadii padaju sa neba,
udaraju o drvee kao kestenje
posle dugih kia.
Kada svetli prst, skoro u nedoumici,
dodirne dna ogledala, inei to naizgled sluajno,
devojice ih hitro unose u sobe,
zavijaju u arene krpe,
sakrivaju u fioke. Neto blagog zlata ostaje
i na vrhovima nadlanica, no one to i ne primeuju.
Bogovi su odavno predali milosrdna lica zvezdama
i sada se zabavljaju govorei
as jezikom trave, as jezikom krtica
ili staklenog drvea, a onda godinama
utljivi su sasvim.

U naem uhu drugaiji je zvuk

Jutro podie nevidljive mostove nad Mrtvim morem:
mostove od peska i proklijale soli.
No nebo je osloboena pustinja: Lotova ena,
ve starica, i dalje se okree, lea obraslih
u kristale. Nepca su joj suva, jer njen vrat je
grli klepsidre. I topla kamena re
sitni se u mrtvoroene svitce, koji nikad ne zasvetle.
Bog trave je ovde stari perverznjak privren
samo kamenju - sve to mu izraste iz otrih prstiju,
pogrize i ispljune na mudrake dlanove.
Samo zbog njega bela kokoka tiine ui pod
oblacima,
i gluvo perje priguuje zvonko mekoljenje zvezda.
U naem uhu drugaiji je zvuk mekog aputanja
korpijice koja ljubi svoju ulnost,
svijenu u rep. Pustinjsko meso treba jesti polako,
koer samo uz kriku jo mladog meseca.
Kada dostigne oblinu svog naprstka, pokriti se
peskom po licu i gristi drevnu anemiju
soli pod bregovima: umornu nadu Bojih suza.
I otkrie se nenadano: tajna simetrija mostova
i pod njom cvetovi od peska i probuene vode.

Zemljite
Ako pogleda kroz prozor, ne oekujui nita,
ba kao da to ini prvi put, ugledae
Japanku koja se penje dugom stazom
to vodi kroz brda. Njena mala uta stopala
ostavljaju trag slian tragu lasice.
I oko kamenja raste sitno, belo cvee,
jer celog prolea, mesec kaplje na tanke prste
oiviene zelenim i utim. ue kako
sa vrha brda odjekuju zvona i glasovi nekoliko deaka sahranjuje siunu pticu
ije je perje jarkih sunevih boja.
Ptica je toliko mala, da se moe staviti u kutiju ibica.
Sasvim jasno, kao da je moe dotai prstima,
posmatrae Japanku dok se penje ka vrhu
nosei u ruci kofer od prua. I u njemu
dva nemirna skakavca koja se bore
kao dve travke dok se opiru vetru.
ue tiho udaranje njihovih krila i
ljunak pod nogama one koja se penje
i ije srce je sada negde u stopalima
ne vee od zrna borovnice.
Ako pogleda kroz prozor, ne oekujui
nita, ni nebo, ni pozvani dan, ni milost
granja koje dodiruje stakla,
ni to da u oknu moe ponovo videti
svoje lice, ve da ni okno ne mora postojati.

Onda
Posmatrati planinu kroz prozor voza
i misliti da je ba ta planina ona
koja nosi tvoje tragove.
Onda prisloniti kaiprst na maglinu stakla,
potom do njega drugi prst, prikljuiti im
i trei: prekriti prstima sliku
udaljene planine, koju vidi kroz prozor,
kao to bi dlanovima prekrio siunog insekta
na stolu, pre no to e ga poklopiti aom.
Onda posmatrati vrh planine, udno uhvaen
u razmaku izmeu dva prsta prislonjena na staklo,
neno i sa puno panje, kao prepoznato lice
neke ene dok ga otkriva vrhom kasnog leda.
Planine neprimetno podrhtavaju dok putuje
kraj njih i zamilja da ih lovi
jednostavnim pokretima ruke.
Potom sii na stanici do koje te ni jedan
od nekadanjih puteva nije mogao dovesti,
drati za ruku onu zbog koje se glasovi voza
slepo podupiru jedan o drugi
i dok vreme i predeo sa panjom ostavljaju
senke na njenom licu, prijemivom kao da je od
peska,
pevuiti ili priati kako postoji jedna planina
koja te uvek prati ma gde putovao,
ona koja nosi tunu slinost zvezda uklesanu
u kamenu - kroz sve prozore ovog sveta i kroz sve
svetove nastale na varljivom staklu
lutajuih prozora.
Biti toliko blizu stvarima za koje bi eleo
da ti se otkrivaju kao kamenje u pesku,
nakon povlaenja vode,
ne verovati u ponore izmeu prstiju
kroz koje vetar zvidi iluziju, tamnu kao srebro,
na svoj nain.
8

***
"San postoji tamo gde ima kamenja"
Jehuda Amihaj
Upaliu lampu da osvetlim um to kaplje
niz zidove: danju su okna obrasla puzavicama
i hladnom mahovinom, nema nagovetaja,
svetlost trne u seivo, lie je pokapano
krvlju koja je bezbojna - ili su to suze onoga
ija je krv ve iscurela u pukotine?
U sumrak me zidovi proputaju kao zvuk orgulja,
mislim o daljinama, okamenjenoj tuzi,
skupljenoj u so, o nebu koje nou putuje,
u mekim talasima, ka jugu. Da bi s jutra
prokrvarilo u moru, isparilo otarano suncem,
u zanosu korala. Jo jedno godinje doba,
pronalazi te, nesigurno, kao utrnula ruka,
meu bregovima, u tiini neizgovorenog.
Kamenje bi moglo udvojiti tvoj glas,
ponoviti srebrnu nit na drugi nain sudarom ploa u tajni krenjaka,
otvaranjem grobnica, kotrljanjem krhotina
koje se ne otkrivaju. pa ipak svoj znak
ne moe sakriti: ogledala koja te prepoznaju
uvek na drugaiji nain, mimikrija su leda
po kojem si, razmiui prste, koraao.
I kada nasloni uho uz stakleni zid, saznae:
bila je to tek kap vode u peanom satu
i otvor, suvie uzak da propusti
osumnjieni beskraj.

Tata
Kada se devojica probudi, pod jastukom nalazi
figure nainjene od voska: glatka, od prstiju
topla tela malih ljudi bez lica,
ute zmije zaustavljene u lakom krivudanju,
konje iji su repovi visoko izvijeni
kao da je vosak sauvao neto od
neuhvatljivog plamena svee, oblike koje je prijatno
drati u aci, jer prst ostavi otisak,
udni splet linija zatvorenih u harmoniju krugova.
Otac je zauzet neim to dri izmeu palca i
kaiprsta,
sedei za stolom, kraj nakrivljene svee.
Plamici su palacave zmije iz ponavljanog sna,
opipavaju vrhove bunih papua. Pred samu zoru,
odlazi na obalu reke i tamo dugo
posmatra ribe koje uzleu nad vodom
kao britki srebrni noevi.
Druga strana reke na koju nikada nee stii
je svakako, njegova: motor amca je obavijen
zelenim ledom, a voda odve hladna i neprozirna.
I ujutru treba govoriti sasvim tiho,
jer se kraj nogu itav svet obruava
i ponovo nie sa zemlje, u vidu lakih,
staklenih tornjeva.
Tvoji mali aneli ija krila umesto svetog praha
nose strugotinu,
Tvoj gavran - prva crna kap mastila,
Tvoja svinja na ruiastoj uzici koja te prati
tarui njuku as o jedno as o drugo tvoje koleno,
Tvoji predmeti za svakodnevnu upotrebu,
drveni jastuk za drveni krevet u kome e
lano vreme ogledati svoje dodvorako,
uspijeno lice,
vazduh, svakako tvoj, pun ptica kao
svetlucave praine, i naravno,
10

ona prevrtljiva rua koja ti okree as jedno

as drugo svoje imaginarno lice,
prolaze kroz kljuaonicu tih zatvorenih vrata:
svet je odlino smiljen, kae,
unutranjost planina otvara se, vremenom,
kao prevrnuta rukavica.
A poezija je ukleta jer su rei koje
niko nije smeo dodirnuti, nanizane
na paukovu nit. I tvoje lice u zgrenoj aci
je ljutura za dan: praznici i letnje zabave
su od lanog srebra, treba pribei rasutoj travi
povrh primirene vode, kao metodi.
Nadohvat ruke - taj umnoeni, varljivi prostor
oproban u mnogostrukom trajanju,
nadohvat kovitlavom snegu i tvoji prsti
ve oprobani u korenju drevnog drvea.
Otrom kao vrh pera, istinita rua,
poetna svetlost i prvo izdajstvo
pronaene rei.

11

UE OD PESKA
(1997)

12

***
Jednom, sanjala sam kugu na hiljade zaraenih, u brezovoj umi
vodili su ljubav
gulei leima stabla,
diui snano kao oluja
zatvorena meu mirnim drveem:
Kao da gibanjem tela dozivaju duh podzemnih voda
kroz kronje proterujui i dan i oduzeti im vek.
Iznenaeni: jer svaki prst, gleanj i bedro
behu pokrenuto udo
svaki pokret, gipka radost ula.
Nekad prostor sumnje i stida,
sada obilja, istinitog.
Izdaleka, inilo se: sasvim bela tela
su drvee to se gibanjem prisea
zaboravljenog pira.
A oseanje smrti, za svakog
tek odora od trava na koju se die:
Za stotine njih to su se pribijali uz stabla
kao uz loe srasle kosti
iznova opipavajui svet obean drugima.
I kao da se nita nije razlikovalo
od edenskog vrta
osim uverenosti da je on ipak negde drugde:
udesnim bolom ponovo pokrenut svet.
Jednom, u tom snu o kugi, posle koga je buenje
otvaralo oi kao dva groba
koje naputahu neiji udovi cele noi,
sasvim sporo,
kao da prelaze, ne rub, ve rastojanje
13

od hiljadu milja.

14

***
U vreme najave rata doputova
belgijski prijatelj:
njegov brod, danima oklevajui
slani dlanovi proputahu kao popino prase.
Sa njim stigoe i neupotrebljivi darovi:
batovanske makaze za nepostojei vrt,
skijako odelo za nepostojeeg skijaa,
planinarski ranac za nepostojea putovanja,
mapa flandrijskog grada,
kao pauina pod staklom
za prazan zid koga nema.
I tanke, turske mutikle od ruinog drveta
koje sam izdelja, tako dugake
da su se puai u maloj sobi sudarali
ukrtajui ih kao zapaljena koplja.
"Predviene su za vea rastojanja dobra bi bila prostrana terasa, salon
ili piknik u polju.
I dim treba isputati polako, jer ovo je drvo
koje ga upija: gajei siune larve
to dimom se hrane."
Ree
dok mu je velika mutikla trala
kroz pustinjaku bradu i kosu
kao kljun pupavca koji pretrauje
nepostojee gnezdo u vazduhu.
U vreme najava, i njegovi darovi
najavljivai drugaijih upotreba:
Nunih rastojanja, jer sve manje bee
onih izmeu kojih bi se mogla povui;
15

Zapaljenih stabala, prezasienih dimom

to rastu na nepostojeoj zemlji;
Odsutnih primalaca.

16

***
Tek to poe prevratniko doba
kad upravnik opere odabra ironiju
zatvorivi se u koncertni klavir
na kome "beretom" izbui za vazduh etiri rupe.
Tih godina samo zidovi prazne hale
ponavljahu njegov solilokvij
kroz muziko bure proputeni u etar O korisnosti muzike, u prevratniko doba Oboriti gong u polje umesto kazana,
spustiti zvona na vree sa branom i solju,
zlatnike i dugmad u zevove truba
a tegle s pekmezom i mau u klavire
postrojene u predvorjima
kao crne kornjae ukoene
pri uvlaenju glave pod oklop;
Tajne cedulje nanizati na violinske ice
smotane u klupko, unute
u pribor za pecanje;
Dete to nema krevetac moglo bi
u preureeni kontrabas
I vojska e srenija biti ako joj se sledovanje
deli otvorenim tamburicama
umesto malom kutlaom
Bubnjarske palice ponuditi lokalnoj policiji
jer uvek postoji koa zategnutija od koe
Radi kontrole melodije
praporce sa sanki preseliti na kape
uostalom, i muzika evoluira seobom
17

iz donjeg u gornje
to vie tiine, to vie i zvunika
magnetofona da zabelee nepriznat titraj
Rasturiti trite priguivaa
O gudala okaiti zastavice
A povlaen prostor prenosnika zvuka
umnoitelja ve iezlog tona
ostaviti samo utljivim stenama:
izmeu njihovih amnezija
dovoljna rastojanja nikada naruena nee biti
Muzika lako odustaje od instrumenata
u prevratniko vreme, njen celi je svet
zaboravi li na orua Tako je kloparao, suva semenka u klaviru:
upravnik opustele bine i zavesa
zauvek podignutih kao smotana jedra ...
Tek to odabra ironiju, kad spustie ga u podrum
loaka lea, domarske ruke
jer polirano drvo dobro je za potpalu
kad halu treba zagrejati
za dolazak hora
A dirke - kao domine - strpati u vreu:
uz njih neko ve smislie
pravila nove drutvene igre.

18

***
Mali atelje u sred milionskog grada ...
Ljubopitljivost starih balkona:
Svaki je vilica buldoga
spremna da se povue na vreme ...
Poznanstvo iz detinjstva, otkriveno za stolom:
nekad stidljivko iz klupe, sada slikar aktova
to viri izmeu platna na kojima dremaju
ogromne Venere
kao prostreljeni kitovi na palubi broda.
Kae, otkrie mi tajnu o postanku Eve:
teorija, priznajem, smela.
Rebro? Puritanska pria
na koju pape klimnue glavom.
Pre e biti da je Bog stvorio prvo
bradavice dojki,
pupak
i udo pod Venerinim bregom.
A onda, veran simetriji
povukao vertikalu
i po uzoru na te etiri take
stvorio crte lica:
oi, nos i usta.
Raspored isti, ali u malom.
Idealna ena imala je dva lica usaglaena
gornje i donje
i po tome ju je prepoznavao
idealni mukarac:
kada bi jedno bilo spremno za razgovor
tada je i drugo polemino otvaralo vrata.
19

Da neprevazienih Eva!
I kod zakopanih do grla moglo se znati
po poloaju usne i rasporedu zuba
kakve grimase pravi arhi lice
pod kouljom i suknjom.
Ali posle kataklizme
i svih bojih tumbanja - razrauje znanac priu zavadie se dva lica to ine enu:
Od tada, brbljivost jednog prati
prkosno utanje drugog
i obrnuto, u optoj pometnji
Ni jedan Adam vie se ne usuuje
da izvodi zakljuke vredne ivota
Niti ena to otvara usta veto
kao da uva u njima kastanjete
obeava, kao nekad, muziku orkestra
na donjim spratovima zastrtim koom

20

***
ta je poezija
Prvo upoznavanje, jo iz kolskih dana:
deiji pesnik koji je obeao dolazak
pa ga ne bee celog asa
Razoarane uiteljice koje pod katedrom
noktima drobie kredu:
"On je jedno od lepih lica
u svetu poezije, netipino za poeziju."
Jedan vrabac koji je uleteo
i niko ne posegnu za njim
ni kapom ni rukom
da bi obnevideo udario o sliku vladara
prilepivi tri peruke na usta
i neko iz poslednje klupe, ko unu:
"Gle, kao da ga je pojeo" kao da je tako naredio duh odsutnog pesnika.
Mukla tiina, takt domarkinih pleteih igli
ijan ak na poslednjem spratu:
kao da u rukama gaji
ogromnog insekta gladnog vune
metalnih nogara to struu li struu ...
Ono to se moglo dogoditi
Ono to se dogodilo nije
Ono to se dogaalo izmeu dodira pleteih igli
Ono to se trudilo da opovrgne samo sebe
i produavalo as izvan mogueg
pretvarajui klupe as u kolevke, as
u male deje grobove ukraene politurom ...
Ono ta smo mislili da je poezija
Kad pojavio se, pred kraj asa
21

brka u dinsu i oran sakou

obgrljen ovekom kome lice bee
svo u ogrebotinama, kao prerezani nar "Imali smo udes deco
pesnici ne lau
ovde moj taksista
ambulanta moe da eka
ovde i cepanica
izvukoh je zubima
poklanjam najboljem

izvinite to kasnim
poezija jo manje
doveden kao dokaz
narataji ne
zabodena u dlan
verujte na re
daj olovku vamo ..."

ta mislismo da je poezija
ta je poezija
Ono to se trudilo da opovrgne sebe
Ono to se dogodilo dok se samo moglo dogoditi
A dogodilo se nije

22

***
1628.
U vedskom avionu, uz aj i zabavu
nude mi znameniti hleb
VASABROT
tanan i suv kao on cipele
posut susamom kao zlatnim bubicama
Na susednom seditu
jurodiva kaluerica mijeg lica
prvi put na nebesima motorizovana
ubeuje me da je to priee
jer to smo blie Bogu, to su vee hostije.
Pod nama Baltik, uzmie sporo
kao teka svila ...
Objanjavam joj uzaludno ako je tako, ovaj hlepi nije telo Boga
ve kralja.
Gustav Adolf Vasa 1628.
gradio je brod kao raskonu kulu
ne tedei darove saveznika
reao skulpture
bronzanih Najada
i brkatih Vikinga
du jarbola, jednu preko druge
kao hor osuenika
viui Ovo je mona zemlja
raskona, velianstvena, snana
kao brod ak i kada je brod poeo da tone
23

stotinak metara od luke

pretovaren blagom
priguivi glasove kraljevih mornara,
udesni brod ...
Koga je tri veka skrivalo more
i baltika so, prema drvetu milosrdna.
Kroz brujanje motora, apuem malom mijem uhu
koje crno platno skriva
kao kljuaonicu muzike kutije Grickajmo hleb uz puter
ili marmeladu od ipuraka, jo bolje
ostalo je, sestro, na vama ...
Na istoj kilometrai od zemlje i Boga
vi zamiljajte hostiju,
a ja u, zarivi zube u pare,
initi to kao da je dno broda
kojim se jo uvek neko spasiti moe.

24

***
Mami
1914.
Veeras su opet na programu
Hjustonovi "Mrtvi":
sneg po celoj Irskoj
okupljanja za stolom
guske pozlaene pivom i
natpevavanje starica od koga krive se svee
pocrnele samo s jedne strane.
Ve znam, pred ekranom
majka e drati olovku u ruci
pokuavajui da zabelei pesmu
nepoznatog pesnika
- koju Dojs ne pominje pred kojom u filmu drhturi cela Irska
i republikanska i protestantska ljubavnu, meku, tunu
o rastanku, a o emu bi drugom.
I po stoti put nee joj poi za rukom
jer je rei na poetku uvek zaaraju
snagom svoje plime
i prsti se zaustave na hartiji
skupljeni oko olovnog srca
kao glava krupne ptice to oslukuje
melodiju za koju unapred zna
da nee moi da je ponovi.
Pred odjavnom picom
prelistavae novine
traei reprizu ...
Leto je, bubice se pare na zavesama
25

pod nebom to je pucketavi ekran bez slike;

ulicama se kotrljaju oni koje je
samo usvojio ivot
kao klupad umoljane vune dodirivanje odmotanih krajeva je ljubav, kau
i ne oekuju vie ni od sebe ni od sveta Dok u poslednjem kadru gledamo sneg
po celoj Irskoj zastire movare i mrtve
ravnajui raune
kao meka ruka na rulet-stolu
to prikuplja ta je ostalo od potroene igre ...
Rekla bih majci:
Pokuati da se zabelei pesma u ovom asu
isto je to i stezati ruku pod pokrivaem
da bi se sauvao predmet iz sna
rekla bih, s upozorenjem
veeras je na programu
Nedodirljivo, neujno, neponovljivo, nevidljivo
I Irska e nam uvek biti blia nego mi Irskoj
dok na terazijama stvari ovog sveta
nose prevagu nad literaturom.
U sedamnaestoj, sladila su me Pisma Nori
U dvadesetoj poverovah u govor, voena Uliksom,
Danas, mislim na stvarni ivot:
Na poetku veka, Ahasferu Dojsu
Pula bee blia
nego meni na njegovom kraju
Ree - Nema Boga za Irsku,
ekaju nas selidbe sred zlokobnih voda Mnogo godina potom, Beket je neopaen gledao
Godoa
u Panevu, iz poslednjeg reda, suv kao kos
zalutao u lastaviije jato ...

26

Le Monde belei impresiju

sa ilegalnog putovanja:
"Taj slovenski gradi u fabrikom dimu
tako podsea na Dablin
Dubh Linn: Crnu Baru" Taj gradi tako daleko od Irske
koji je verovao da ima
bar nekoliko godina kako je Beket mrtav ...

27

***
1993.
Tog leta, od jutra do mraka
kao izgnanik u sopstvenoj sobi
otac je itao Meterlinka:
"ivot mrava i termita", ekajui
da se njegovo drvee uspne do prozora ...
Od donjih granica izdeljao bi olovke
po meri svoje ruke;
pred njim trudla od maka bee
hijerarhija mravinjaka svedena na prstenove Danteov san,
a pepeo cigarete na hartiji
hladno bojite mrava kojima je oduzeta zemlja
i poklonjen uas simbola.
A ispred zgrade, drvee u blatnom tlu
vie nego to je mogao uiniti za svoje mrtve trenja i jela - u poetku tek bun
poput make
nakostreene pred grmljavinu:
mravi su beali od okreene pritke
da bi ih sustigla hartija na treem spratu
kao srp nad pustim poljem.
Tog leta, kronji trenje je nedostajalo
jo malo da spusti se do tamnozelene kupe
kao do zvona po meri njene stoprste ruke
i oglasi dovrenom kapiju
kroz koju bi jo samo on mogao proi:
po meri svog svedenog luka.

28

***
1965.
Peti dan kako ne izlazim iz stana
u najlepem kutku grada
i pomiljam na Holanovih petnaest godina ...
Iz sata u sat izmeu mene i stvari
dolazi do uzajamnog prilagoavanja
kao izmeu suprunika osuenih jedno na drugo.
Sve ee, potvrujem narodnu
"S kim si onakav si"
dok telo dobija upotrebnu vrednost nametaja.
Nou, ukoene noge prelaze rub
kao dve potporne daske to se nude: ini se
blii se dan kad probudiu se
i krevet i ja biemo jedno
i hrastovo drvo jae za jednu mene.
Ujutru uz kafu ... stolica poda mnom i ja dve su stolice naslagane jedna na drugu
u barskom uglu, pre ulaska prvog gosta.
Razmaknem li ruke, kao za zagrljaj
iviluk sam to oekujui eire
ve predvia teinu memljivih kaputa.
A na podu, leei rairenih udova kao kiobran davno otvoren u sobi
od koga ostadoe samo ice
i parii istrulelog platna.
Iz sata u sat
tajni sporazum izmeu predmeta i mene
niti Darvinove zakone
i evoluirati iz stolice u stolicu na ljuljanje
29

vredno je ljudskog truda ...

I blii se as da stvari
preuzmu slobodu pokreta
i skliznu niz parket, bojaljivo
kao lovaki psi niz tanak led
za koju uvek nevidljivim plenom.
Iz sata u sat
zbir svih kretnji koje uinih i koje u uiniti
na prostoru sobe
u najlepem delu grada
samo je prikriveni pir predmeta
na buvljoj pijaci kad joj vreme nije.
Peti dan, pomiljam na Holana
i znam: potrebne su godine
i za duu i za predmete osuene jedno na drugo
da bi prostor otkrio oku dva meseca na nebu
i bliskom uinio pomisao na Sudnji dan ...
Jo uvek, kroz okna vidim svaki put drugo
bledo, zaokrugljeno muko lice
otvorenih usta, kao iznenaeno
i ne znam da li od radosti ili od uasa.

30

ZABAVA ZA DOKONE KERI

(1999)

31

Paund prua prst

Ovo je hotel za pesnike
od kojih je odustala poezija.
Vieasovni trening tiine
pruaju male sobe s pogledom
na apokaliptini pejza.
Katalog bogova deli se na recepciji.
Depna filozofija ve za obedom.
Citati - na zavesama, spremni da
od trulog zelenila odmore magleni pogled.
Tetoviranje oiljaka - u podzemlju
gde i imaginarna biografija.
U krovnom bazenu opatice
bite perje onemoalim labudovima.
I pre no pesnik vidi, u mantije skupljaju
sitan izmet sa dna
i umesto njega seju hamburg groe.
Sa bioskopskog platna mrtvi Paund
podie ruku tanku kao viljuka
I jednom po jednom laureatu zabija
drhtavi prst u oko.
Kada iscure suvine vode
svaka zenica moe biti crna cev
preko koje jedna mitologija pod steajem
motri na drugu.
Najuspenijima sleduju kavezi
od lanog, topljivog elika
i nalog usure
u aleksandrijskoj biblioteci.
Kao prozori u poznu jesen
muze se mute od daha pesnika
32

koji ne poznaju distancu:

spoj sa svetom uvek trai pruenu ruku
koja se odmara
na otrici probijenog stakla.
Na veernjim asovima ue se
da se oseaju posthumno:
jedan drugog uzimaju u usta
s opreznou i ustezanjem
kao hostije.

33

Viva Chile!
Ovo su mirna vremena:
prethodne noi, vodili smo ljubav
sluajui ileanske revolucionarne pesme,
dubei rov u postelji, rasklapajui
i sklapajui tela
poput dve nepodmazane puke.
I kao zategnuta kima na aravu
i igla gramofona inila je isto
dubei krivu putanju ploe
koju kriom, preko amerike granice
davno donese tetka, tad devojka
u izbledelom dinsu i sa parfemom Pauli
pod resicom uha ...
Sedamdeset i tree, kad ubijen je Aljende.
Da slaem ne mogu:
preko tvog ramena kao preko glatke ivice
broda koji klizi u neizvesnu plavet
cele noi posmatrala sam ih udno svu petoricu sa omota ploe ...
Taj bend za samo jednu sezonu:
"INTI ILLIMANI" lica osenena bradom i piramide tela
pod tamnim ponom
poput kupa kojima se gase svee
ve utonule u irake.
Njihovi glasovi, nalik monakim
slavili su nevidljivo i nepostojee
- pet stihija ukrtajui se sa naim disanjem
kratkim i uurbanim,
kao da grabimo vazduh
34

koga emo imati jo samo te noi

i nikada vie.
"ene vie daju, a manje trae
u vreme revolucija," rekao si kasnije
dok leasmo podeljeni na postelji:
kao dovrene mape.
I nad nama, rastao nepoznat nam svet,
sasvim nov, koji ne boluje od uzaludnosti ...
U toj, najtamnijoj noi, Mesec
to je dostigao puninu
bio je samo svetli kamen koga je odbacio Sizif
okrenuvi se drugaijoj mudrosti.

35

Lajbnic
Dan i no, no i dan
putujemo ka Sloveniji:
u malom autobusu, meu nama
tiina raste
kao grad otcepljen od zemlje i sveta.
Jo uvek neznanke, kao dve
lenje muve, sklupane
svaka uz svoj prozor Ona, mala starica, Maruka moda u krilu drobi keks, marke
"Lajbnic"
kao da monadu od monade iznova deli
i smei se, zurei u mrak
svetu to je jo uvek
najbolji od svih ...
Ona, to poznaje harmoniju Maruka, Blaka, Mojca moda.
U svom krilu drobim poeziju
pod slabim svetlom, na loem drumu
list po list, re po re i ujem:
Sreko Kosovel odrie se sree
jer svaka lepota deo je bola.
Nad stihovima
nema opravdanja za Boga
i monade to ih alje
nikad ne stiu do zemlje:
kao varljiv sneg ispare
u prvom sloju neba.
U mom krilu, knjiga pesnika
36

ije ime unapred se odreklo

harmonije sa srcem i duom.
Dan i no, no i dan
putujemo ka Sloveniji,
ona i ja, jo uvek neznanke ...
I itav svemir ljulja nam se
na kolenima
kao da bi da se odvoji od usnulog Boga
i trai sauesnitvo
apui nam neno, na uho:
"Braa smo, po ocu ..."

37

Posle dvehiljadite
(astronautski bluz)
Posle dvehiljadite
astronauti dremaju na meseini.
U novom ivotu, Nil Armstrong je
drvosea vrste ruke
iji zamah see stabla
kao nekad Mleni put.
Kau da negde u visini
postoji planeta
o koju se razbijaju svi svemirski brodovi
kao tanjiri u grkoj kafani:
posle dvehiljadite
to antiki bogovi obeleavaju
davno propalu ljubav.
Posle dvehiljadite
i teologija je deo astronautske igre:
svi uvaju po malu kutiju u depu,
uspomenu sa nebeskog putovanja.
U svakoj je deli neba
u najujnijoj, komadi okrznutog Boga:
jedini novi na dnu kase
osuen na ulog.
Ko je okrznuo Boga
u vakuumskom letu, njegovo je
da daje izjave o strukturi neba
o ivotu u svemiru, ako ga ima.
Posle dvehiljadite
svemir je oporezovan,
astronomi jo samo knjie crne rupe levke amnezije, mogunosti bekstva;
38

meseiinu moe zadrati

koliko hoe: ona je samo ono
to se preliva preko ruba ...
Dvehiljadite.
Na svakoj planeti
drema po jedna Lajka
koja ezne za buvama.

39

Opipljivo
U noi poputanja Zemljine tee
u postelju odlazimo s kamenjem.
Kamen kraj leve i kamen kraj desne noge,
kamen za glavu, a za svaku misao
ljunak u depovima pidame.
Ljubav vodimo tiho i sporo
jer dua isparava sa znojem.
Nae razapete koe su platno vazdunog balona
poslatog iz nigde u nikud.
Zemlja vie ne kanjava greh drveta spoznanja.
Krevete ne prikucava za tlo kao za krst.
Sve je sve vie sklon lebdenju.
Vazduh zagaen sve lakim telima
koje nije okovala sumnja.
Hranimo se u letu:
skorupom magle,
pticama prenim na Suncu.
Samoubistvo iskakanjem kroz prozor
ne uspeva vie nikom.
Mora oprataju utopljenicima
vraajui ih na povrinu:
prolovekovni skeleti sustiu
prolonedeljna nabubrela tela komini susreti istorijskih datuma
u crnoj rupi.
Ne varaju nas ula:
neko je blagoslovio materiju, ne znajui
da ona prieljkuje iezlu teinu
kao godinu iz kalendara odbaene religije.
40

Nad zemljinom poluloptom,

u soivima, bruenim Spinozinom rukom
odraavaju se dva tela iste odsutnosti.

41

Rajska pesma
S jeseni nas poseuju mrtvi:
njihove kose pune su paperja - kau,
u visinama mitare se aneli
i velikodunost samo jednog dovoljna bi bila
za jastuk koji nudi proroke snove.
U raju im je dosadno:
ne priznaju pejza koji ne skriva ruevine
niti plavetnilo koje nije naslueni potop;
Krug nude za deo napetog luka,
napeti luk za podrhtavanje vazduha
to najavljuje prolazak strele.
S jeseni, otac dolazi po Kjerkegora, Vitmana
i nedoitana Bodlerova pisma:
pod nevidljivom mikom odnosi vidljive knjige
koje e mu oduzeti ve na ulasku na nebo.
Oev otac bira Jirieka, Velsa:
Istoriju Srba i sveta, i asovnik na lancu.
Otpale kazaljke zvee pod staklom
kao telo sasuenog kukca.
Oeva majka guva lice,
ezne za svakom izgubljenom borom,
nedovrenim bolom.
Poverava nam iz noi u no Raj je samo zlatni zub u vilici Boga
koji skriva upljinu,
a oglaava dobroudni osmeh
dok u krv smrtnika puta
otrov potpunosti.
S jeseni, kad mitare se aneli
42

nai mrtvi to ponovo bi itali iste knjige,

priali, pitali tamo gde jasnost rubi puteve,
udeli za teinom koraka
i procepom zemlje;
Jedinstva bi menjali
za nedostina rastojanja,
tiinu spoznaje za napon
izmeu rei ...
S jeseni, u skladitu neba
niski oblaci to prete kiom su
rastoena sr davnih kostiju
koja ezne za silom tee.

43

Pre tridesete
"ovek prestaje da bude mlad
kad shvati
da ne vredi poveravati bol", kae Paveze.
Knjiga lako klizi sa kolena
u vozu koji stremi ka zapadu Italije.
Koji god prozor da otvorim, vidim:
ezare saginje glavu.
Dvadeset deveta mu je i ve mu smrt
prata ubrzane korake,
kao i on to unapred za Pijemont i Torino
smilja rei milosra.
Svaka ulica ispit je savesti.
U daljini, suvi sneg kovitlavo zastire polja:
kosa prerano osedelog mladia
koji ima nazore starca.
I na bol se pristaje kao na obavezu
prema drugom: prvo ga prihvata,
onda sklapa poznastva, smei se,
prua otvorene ruke.
Ovo su dani sporih pokreta.
Bliim se tridesetoj kao voz koji okleva
i nasred puta otkai poslednji vagon
da bar neto ostavi meuprostorima.
Sve manje govorim o onome to je vredno truda
sve vie trudu poveravam nemogue
unapred priznajui poraz.
Na drugi nain, nego Paveze:
u predratno doba i stanice u Italiji
drugaije behu.
Kad pisne lokomotiva, male ene
44

u crnim, zvonastim haljinama

pojurile bi do ina, obavijene parom
kao kadionice u rukama nevidljivih popova
koji tamjanu i aru poveravaju
poslednju oprotajnu re.
Moje noge, pod kratkom suknjom
istegnuto su klatno to je preraslo
poverljivu kupolu i udara
u prazno.

45

Lingua franca
Po povratku sa nudistike plae
u hladu sobe prelistavam
Noama omskog u pauzama izmeu tee shvatljivih termina
poseem za melemom kiselog mleka
i pomiljam:
nudistika plaa je idealan prostor
da telo posmatra
kao ovaploeni jezik ...
Gde svi su nagi, drugaije je:
najednom, toliko mukaraca
koji meu nogama uvaju
oborene mikrofone
i toliko ena kojima pod trbuhom
miruje mali, tamni disk
kao long-plejka od etrdeset pet obrtaja
koja nikako da se zavrti ...
Toliko dobrih prenosnika zvuka
na nudistikoj plai, a niko
ni glasa da pusti: retkost je
podignuti mikrofon u hladu
i to su obino glasnogovornici
brbljivci, bukai A ploe se na suncu pregrejavaju i tope
i igla preskae
ponavljajui isti ton sve do prvog mraka.
Izmeu govora i tela, vidi
kako udna nesaglasnost raste,
nesporazum caruje
pod krunom od razjarenog Sunca.
46

Nag ovek meu nagima

prvi put ne zna ta da radi
sa svojim posebnim delovima:
to je kao sa reju koju
prvi put izgovara naglas i lako prevaljena preko usana
kao da je tua.

47

Miima
Iz veeri u vee, majka ita
"Kodeks samurajskih vetina":
svako novo jutro je belina tela
koju otkrije
rastvoreni crni kimono vrh seiva treba zabosti
to dublje.
Sa danima se nositi
kao sa bliskom koom uvek spremnom
na sepuku.
Kraj uzglavlja, umesto Biblije
drati Miimu ije korice
slie kutiji od lipovih daica.
Iz njih i najtuniju istinu
birati paljivo prstima, kao da je
trenjin cvet
kome se ritualno, dva mala demona demon seanja i demon zaborava
klanjaju u isto vreme.
Iz veeri u vee, majka izuava
samurajske tajne: pred spavanje
mesta u knjizi obeleava iglom
skliznulom niz probueni vulkan
raspletene pune.
Samo ona zna: postoji
jo jedan, nepisani zakon koji kae
da su godine zavesa od papirnih ptica
kroz koju se treba provui
ouvavi tiinu,
a pogrenim reima i suvinim dahom
ne zaljuljati nijednu.
48

Podneti samo
blagi um malih krila
za leima.

49

U policijski as
Nai dani su okrugli:
voke koje ne razaznajemo u sumrak
i oseamo hladne, pod tabanima.
Diemo cenzurisano:
ak i od toplog daha mogla bi da pukne
tanka pokorica.
Ljubimo se samo zimi
dok mrzla zemlja skriva tragove,
a sneg naa gola tela.
ini nam se da rukom otkrivamo svet,
ali pod dlanom je samo koa trupa
koji se tanji i otkriva ile
slivene u mapu usnulog grada
u kome su dobici i gubici vremena
odavno izjednaeni.
Budimo oprezni, nas dvoje, u policijski as:
iz noi u no
dua mi viri kroz pijunku izmeu nogu,
iz noi u no
bedrima joj sputam rampu
i jutrima ekam da se vrati
njen izgubljeni ostatak.
I tada, ako dan pone
buenjem kraj tvog tela
bedra ga steu vrsto, kao da prepoznaju
njen iezli deo
i trude se, trude beznadeno
da ga potisnu natrag.
Na jeziku drimo otrovne semenke
ali jo uvek biramo nene rei,
50

u tamnim vonjacima
ije drvee ubija zagrljajem
sve to se domogne granja.
ivi tek na trenutke, ti i ja,
tek ubrivo na tlu naih dana,
u zatiju
izmeu dva otkucaja,
izmeu dva zatezanja i mekanja koe
i promena koje poteraju krv
u suprotnom smeru,
izmeu dva prezrela jutra na pocrneloj travi,
u noi zaralih srpova,
pod davno pokoenim nebom
dok na polumesec raste
jo samo u korenu nokta.

51

Licem u lice
Dani oporuka, dani priznanja: prva pesma
u kojoj rekoh "Ja"
ulazei u rei kao da sklopljenih oiju
zaivam dugme za dep
iglom ga odiui od koe.
Na levoj strani, iznad samog srca.
Koje zaobilazih paljivim ubodima
jer proitah negde: tako se kroji
iskrena poezija kada uveri srce da si odustao od njega.
Kada ti se ini da ne moe nita rei
ni o ljubavi, ni o strepnji, ni o kazni
ni o onome to je mimoilo seanje
u irokom luku,
tada se sve to, neizgovoreno
samo izgovara; i tek tada
odgovorna sam za ono to nisam
i ta u moda jednom tek biti.
Svaka re, poput vrha igle
sputa se sporo
traei pravu razdaljinu od koe i srca.
Meru podnoljive iskrenosti.
Vetinu krojaa koji tkaninom ne skriva lice.
Nauk prie to je vekovima apuu
hasidski starci, kraj toplog zida:
o zemlji, koja je tek naprstak Boga za svaki promaen ubod, samo nain
da se Njegova ruka zatiti od bola.

52

Oko nule
Nezavisne smo ene.
U iekivanju nove ljubavi
diemo astmatino. Hranimo se pilulama
neispunjenih obeanja. Tonemo u mutne snove.
Dvadeset i etiri asa bolno vodimo ljubav
sa migrenom
i opratamo joj jer je enskog pola.
Nezavisne. Svojim mukarcima
kuvamo jela kojima su nas nauili
njihovi prethodnici.
Makarone u obliku klitorisa.
Keap to klizi kao menstrualna krv
i obeava samo lizanje tanjira.
Al jo uvek verujemo u trijumfalne kapije
koje rastu izmeu postelje
i kuhinjskog stola.
Putamo im muziku koju smo sluale
pri gubljenju nevinosti i devojatva.
Meu zavodljivim veom
setno uvamo primerke
sa nevidljivim tragom prethodnih spermi.
Njiemo bedrima kao da okreemo mlin:
posle izvesnog vremena curi
jo samo lepljiva u.
I kaemo, da ne verujemo vie
u zajedniki vazduh
koji se moe deliti izmeu usta i usta,
a sve ee ostajemo bez daha.
I kaemo, da centrifugu ve maine
koristimo samo kada se na njoj
moe odigrati dobar snoaj.
A u program pretpranja i ceenja
53

sve ee, umesto rublja, ubacujemo

pare po pare svoje istanjene koe.
Nezavisne ene. Cenzuriemo
svoje odve meke rei.
Podupiremo reviziju oseanja i teoriju
po kojoj je prvo nastala neduna Eva,
a Adam zagrizao otrovnu jabuku
jer je poeleo da mu Bog
od zmije stvori jo dva falusa:
mislio, jadniak, da mu jedan
dovoljan nee biti.
Nezavisne, kaemo, vie no ikad.
A u osamljenim noima, u usku vulvu
sputamo svoj udesni prsti sve ee,
kao da ubacujemo metak u puanu cev
koja opaliti nee.
I smeimo se, s tugom, u snu bez snova.
I ruka je na sigurnom, dok krui
oko meke nule.

54

IVOT NA RAZGLEDNICI
(2003)

55

Autostop
Sino sam bila autostoper zaustavila sam svoju duu
na drumu klizavom kao avolja sluz.
Pretvarala se da me ne zna, prokleta kuja,
i da joj je moje lice potpuno tue.
Umesto kilometara, prebrojavala je
moje kosti, kao da nabira tkanje
na kome moljeve rupe
nastaju pre poslednjeg vora i ruba.
Umesto benzina, meala je moju krv
sa gorkom sumnjom i talog iluzija u limfi
sa iskustvom osetljive koe i trulih guma.
Moju junu iznurenost upotrebila je
za kroenje ceste
izmeu praznine koja prua udobnost
i praznine koja se useca u kou
poput tupog noa.
Sistem mojih bubrega iskoristila
za sopstvenu preradu Boga:
od tada mokrih samo mlaku krv.
A onda, kao muici to odlaze u vojnu
u ime pozdrava, nevidljivim koncem
mi zaila brbljivu vulvu
da bih u njenom odsustvu
pozornije opaala svet.
Privezanu za gepek
lepala je zajedniku prolost zbunjeno jagnje to ne zna
vode li ga na ispau ili na klanje.
56

I sa svakim kilometrom
otpadahu delovi kola ostadoe nam tokovi u blatu
i volan, zakucan za oblak.
Izrabljivala me, sopstvena dua:
na loe procene ponekad pristaje sam.
I rekla mi: "Samaritanka sam
i zato te primih,
a vidim da gume lake podnose
teu asa nego nas dve."
A onda, stvorila tek promaju u meni,
uavi mi na jedno
i izaavi na drugo uho.
Kao da se nije ni dogodilo nita.
Samo su se bubne opne malo zanjihale:
te krute zavese sobe u kojoj
ve dugo ne stanuje niko.

57

Podzemna ljubav
Kada smo se uselili
bili smo napola u zemlji
napola nad njom stan u suterenu sa pogledom na vrt
pun breskvi i vianja u cvatu.
Znali smo da natrula tela uplai prejaka svetlost
i isui vlagu koju mogu deliti samo udvoje.
I leali smo nagi u hladnoj sobi
i klizili jedno po drugom
i razmenjivali male, hranjene smrti
kao dempere u koje su moljci
davno utkali legla.
Kada smo se uselili, rekao si:
"Nekim knjigama treba dati pravo na olakanje",
i na policu u WC-u, u vertikali
do podzemnog sveta
postavio Dojsova pisma Nori.
"Neke snove treba zauzdati", rekla sam
i kraj uzglavlja, poput koplja
porinula Kratki pregled raspadanja.
Kada smo se uselili, napola u zemlji,
napola nad njom,
povukla sam kao Arijadna pupanu vrpcu
koja ti je roenjem bila tri puta
obmotana oko vrata.
I ti, mojih pola kilograma
koji me nekad delie od inkubatora
pretvorio u silu ljubljene mi tee
to nedostajae sirotoj zemlji
da me privrsti za sebe.
Bili smo dva napukla una
58

iz kojih je neko godinama vadio vodu

i vraao je u more.
Danas smo dve upljine
u kojima rastu dva una
to znaju za rub,
a ipak podiu vesla u tiini.
Vie se ne propinjemo na prste
da bismo videli nebo:
verujemo, ono as beskraj, as pusto
pozajmljuje od nas.
Truljenje je, duo, privilegija zrenja;
nad zemljom i u zemlji,
isti uitak, ista razmena.

59

Jezik, moj je
Ljubljanski taksisti se klade
da sam iz Ukrajine.
Na moje "Dobar dan",
poele mi dobru no moj slovenaki mirie na jug ili istok,
siguran uitak.
Beogradski misle
da dolazim iz uikih krajeva:
oteem, tvrde, kao Morava pred suu.
A oni oko autobuske stanice
na koju stiem umorna od puta
kau mi da mi nije kao njihovo meko,
mora da sam Slovenka i pod povienim pritiskom
taksimetar otkucava sve bre i bre.
I pitaju se, pod kojom firmom
vozim tanko telo, usijanu glavu,
iji je mali kofer na kolenima i pod njim
ija kratka suknja,
umez s namenom vedrom.
ije je tvrdo D na sandalama
privezano umesto kope
i ija su dva glasna A iz imena
oko mojih ruku i vrata, umesto ome.
I pitaju se, a ne znaju:
moj jezik bri je od mene,
je maratonac na 500 kilometara
kome bodlje rastu na unutra.
Kao zaverenici, sastajemo se
60

u bescarinskoj zoni, na pola puta:

nae su neme ume, gluva doba
u kojima ga mogu grejati u ruci.
Osueni jedno na drugo,
gramatike revolucije preivljavamo utke:
ja radost ponovo naene dvojine,
on, strah od crnog imperfekta.

61

Tolari i dinari
Tolari i dinari se meaju mom depu:
zenit i pomraenje sunca
u istom asu, na obe strane neba.
Second hand na beogradskim Terazijama
ve dve godine prodaje moju kou:
prozirnosti otkucavaju
poslednji asovi mode.
Krojaka radnja u Zemunu
pored mojih oiju nudi tri puta skuplje
dugmie pokidane sa uniformi
pijanih generala.
Moja vulva plovi Ljubljanicom:
uzalud trai suna polja
i nada se unapred plaenom honoraru
za trajno navodnjavanje.
A moja glava je postolje
ukradenog spomenika:
istorija dobitaka i gubitaka
na kolenima, za samo jednu noDragi, imamo onoliko
koliko mi treba da kupim
tromesenu dozvolu za vazduh tvoje zemlje.
I onoliko
koliko nam trae
telefonski raun i kanalizacija:
protok razliitih informacija.
Sami svoje socijalno osiguranje
i carstvo kredita:
ti i ja, najmanja drava na svetu,
62

sa revolucionarnim programom,
uvek u nacrtu.
Moemo birati izmeu prie ili pesme,
ali isto je birati
izmeu ok sobe i
odeljenja za intenzivnu negu.
Danas emo jesti
papir sa umakom,
sutra ve,
zapaprenu depresiju.

63

Smrznute sarmice
Preko tri granice,
kroz tri drave
putuju na usijanim gumama
sa mnom, ka tebi
smrznute sarmice.
Koje u jednoj drugoj pesmi behu
amazonke u kupusnoj ebadi,
a danas, u plastinoj kutiji
kapitulirani odred nekad besnih cura
to im ponovo rastu sitne
pirinane dojke.
Majka mi ree kad zasee noem,
grudvica mesa i pirina
treba da bude vrsta, kao srce.
A liske kupusa na dlanu
svijaj neno, strpljivo, polako,
da ne proviri nita
od zgusnute slasti.
Jer istoriju ljubavi ne ini drugo
do dokumentacija apetita
i ako srce ima sopstvenog boga
taj je trbuhozborac, nema sumnje.
Na poetku ti rekoh
"Mona sam ena"
i smeih se, iparica velegrada,
to svaki ulog dobitkom meri.
A sutra u ti, kad doputujem,
apnuti: razlistaj me polako,
kao kapituliranu sarmu,
64

posri i slani sok, oblii tanjir

kojim zamenih sve lane oreole.
Gle, rastu mi nove, pirinane dojke.
Pod jezikom pupi lorberov list.
I pored znanog srca, jo jedno.
to ne uloimo u ovu ljubav,
uloiemo
u dobre pihtije, duo.

65

Brojim takice
Jedan, dva, tri,
dvadeset, trideset,
etrdeset.
Trag vrapijih noica
utire mekani put
po tvojim leima od snega.
Svetlije blie mestu gde mali beli most
vodi do okrugle hidroelektrane,
tamnije, mekoj kotlini u kojoj kimena pruga
ostavlja prerano usnule vagone.
Pedeset, sedamdeset, sto.
Je li im to dosadilo jednolino nebo?
Jesu li se odluili da nesaglediva rastojanja
zamene daljinom to se moe
premeriti akom ili vrhom prsta?
Ni um krila, ni tiho "div, div",
ni sitnih pahulja po postelji
to bi ih otresao
samo jedan titraj repa.
Samo tvoje ruke pod jastukom
kao meko korenje,
jedan tihi predeo od pepito
iaranog snega
i negde daleko, nad nama
priguen zveket
kao da neko kucka kaiicama od srebra
o prevelike tanjire i trai
da mu za slatki donesu majune tacne
ne bi li se i kremasti kola i on
do u beskraj
66

prelivali, prelivali, prelivali

preko glatkog ruba.

67

Vazduh koji udiemo

Mojoj babi, iza onih kapija
Moji prsti su preuski
za tvoje prstenje, krupno i oblo
kao okrunjena parad retkih, vanih
rei: treba odgonetnuti redosled niza
na svakoj ruci, a kaiprst
krunisati srebrom
"jer tako kraljice nose"
i znaenje se ne krije samo u sadrini
ve i u mudrosti rasporeda
delova njenih;
Moja kosa nije tako gusta, otra
da bi znala nositi pod sobom
bujnost tvoje polarne lisice, svijene
oko vrata, "oruje svake prave dame"
i moja vera u sebe, kolebljiva je zver,
a moj ponos, brbljiva zamka usta punih
zemlje i trave - katkad mi se ini
da pod svojim lisiijim osmehom
ne skrivam ni bogzna kakvu mudrost
ni slatko lukavstvo enske udi;
Iz tvog novanika, to mi ga dadoe
viri par stodinarki, ostatak poslednje penzije,
skromni talog onih koje si mi u dep
sputala kriom
i ije odbijanje bi propratila
suzama i molbom - "poasti se,
kupi sebi neto lepo, al ekstravagantno,
kako baba voli, idi sa Aleom na veeru" Da li to sad pokuava, skrivena
da uspostavi ponovo poredak stari
68

ili se moda tvoja nevidljiva ruka trudi

da moj dolazak proprati
istim ritualom aenja hoe li to da mi porui
da venosti tamo nema, ve da je ovde?
Tvoj lornjon, tvoje ukosnice, i par drahmi
iz doba vojne hunte,
tvoja tablica za pisanje i parfem
korien i pred dolazak medicinske sestre "jer enstvenost i dostojanstvo
uvati mora, do poslednjeg trenutka" sve me to poraava, draga moja,
vazduh koji udiemo samo je viak
neijih velikih plua
i ne znam, hou li moi, hou li znati
po tvojoj elji, doekivati i ispraati
uspravnih lea
i prekrtati noge u lepim cipelama,
a da se ne vidi da mi kolena
pomalo drhte

69

Prvi led
Spusti granicu, dune u list,
otvori neujna vrata za prigueno svetlo
koje ne otkriva da li se to dan blii kraju
ili se najavljuje jutarnja oluja:
tako se tvoj prst dotakne mog lica,
spusti niz elo, proputuje nosnu autocestu,
pronae zatvoren vulkan na bradi
i proveri toplinu tamnog ruba.
Spusti granicu, dune u list,
ali list sklizne na jastuk
i vrata se otvore,
sa tihom kripom:
Oh, oprosti dragi, otkucava trideseta,
i poinjem da koristim
nonu kremu, marke Afrodita moji veernji poljupci su masni,
a tvoji prsti klizaju se
i padaju po mom licu
kao nesigurni mali klizai,
po prvi put
na jo nesigurnijem prvom ledu
pod kojim se jo uvek moe nazreti
po koji zaboravljeni plovak
i po koja smela,
mada sitna riba.

70

O
Skinue ti trag karmina sa zuba
u trenutku dok bude
govorila o neem sasvim vanom, briljivo,
vrhom najnenijeg prsta, rei e:
tvoja petlja na arapi
vodi sve do Pariza i natrag, dodue
aplikacija na njima je dobra, ukusna,
po poslednjoj modi, tipnue te
za trbui, rei: E, malo si mi se
ugojila, draga; jednim potezom prsta
skinue ti trun maskare sa lica, neno,
kao da deju guzu briu, i perut, tu perut
sa tvog sakoa, kao da je sneg to si ga unela
u dom njihov, nehotice, rukom umesto metle
pospremie sa osmehom na licu,
Je li jo uvek ima problema sa zubima,
mila, ti se ba sjaje, rei e, porcelan,
porcelan, traei i tamo gde porcelana nema,
enska solidarnost, trun do truna
solidarna uvek
Prema Revolonu, Max Factoru, Lisci,
Palmolive-u, Lorealu, Max Mari,
Nivei, Polzeli i Oil Olazu,
I rei e - ne, svet se ipak ne vrti
samo oko vrha nae tikle
Odvodei svog anela uvara
pravo u solarijum i
otkuvavajui mu krila
u omekivau, za dostojne suze
i u varikini, za dostojno nebo
sasvim neodreenog pola

71

Lajke na Mesecu
Lako je biti jedina kuka na Mesecu:
vrckanje tvog repa i zurenje u krater
za koji misli da je prazna inija
dobijaju metafiziku vrednost;
nema vie ni na koga da laje
osim na neku zastavu, snimie sve
i umesto koske pruie ti mikrofon,
al ne snimie kako si podigla nogu
u nameri da se popiki kraj nje;
Lako je biti
kad tvoje krpelje otkupljuju muzeji
Lako je biti jedina kuka na Mesecu,
teko je biti jedini Mesec nad tolikim kukama
koje bi sve da piu poeziju
ali tek poto te poliu,
dobro probave celog
i onda spuste u meta-travu
kao beli brabonjak, dajdest izdanje
od samog linog iskustva

72

Proleni zanati
Neka mala ptica
propevala,
progovorila dve tri rei
i pokakila se na terasi obasjanoj suncem.
Ptica tako mala
da bi ak i kutija ibica
prerastala raspon njenih krila.
Njene oi, tek polovina fosfornog zrnca.
Iz siunog brabonjka
izrasla detelina
sa etiri lista:
Naa srea govori nemutim jezicima
i jezikom dobre probave,
prevazilazi svoje razloge
i ne bira mesto gde e da se dene.
Treba utati, istina je:
to sunce nad nama,
to ga vie pominjemo
to vie raste
u zlatna veala.

73

Oh, kako sam ljubomorna

Prolee, a ipak sneg
Sanjam
neke udne ene malih grudi:
da bi ih drao u ruci
nije ti potreban ni dlan
ve samo dva prsta
kao vrh pincete
i neto imaginacije, zar ne,
i sitni, vlani sneg
koji ti upada u cipele
ne bi li prag koji prestupi
bio to topliji, to meki,
to podatniji tvrdim onovima
Sanjam
neke ene malih grudi
to svetle u mraku uglavnom crveno
i ponekad fluorescentno
Njihove bradavice su
dugmii radio aparata koji ti nudi
pozdrave i elje, minut za bluz
jutarnji i noni program,
literarni nokturno i sav taj dez,
kontakt emisije u kojima
voditelj zna da uti,
nean vazduh izmeu megaherca
Sanjam i u snu
dok vrti dugmie udesno, ulevo
74

du te podnoljive skale, moja usta se

otvaraju i
izmeu ove i one stanice drugog reda
htela bi da odzvone
Deretov Kelnski koncert
ali oglaavaju se tupim
sasvim tupim umom
i sneg postaje sneg
i prag ostaje prag

75

Tupa igla
Bilo bi potrebno biti i pomalo lud
da bi rekao glasno: tuga je to.
A ipak:
danas sam poput okoladice
ivotinjsko carstvo
koju sam redovno jela
na putu ka baletskoj koli.
Tanka je ta slast.
I nema sliice pod njom,
nema male zveri
da se oglasi rikom.
Fabrika greka, srce, danas,
i to je to,
neko drugi onuda koraa.
Dostiu nas oni dani
iji poetak i kraj se spajaju:
jedan krajiak konca do drugog
nad teom tupe igle.
U lepljivo popodne, male stvari tee jednini:
trebalo bi odvojiti jednu etkicu za zube od druge,
tenost za soiva kupiti po prvi put samo za sebe,
u dezvu izjutra naliti duplo manje vode.
I Sunca ve nema, osim u Jaffa keksu.

76

Pozor! Pesnik
Na svetski dan poezije
uplaih se:
naleteu na pesnika u supermarketu.
Hleb e mi ispariti iz ruku.
So e automatski postati biblijska.
Iza staklenog rafa
svako meso bie deo i mog tela.
I svaka kost citat Adamovog rebra.
Meu policama sa destilatom
anakreontike u vinskim bocama
moi u da preivim samo unapred pijana.
Iz vrea sa krompirom
provirie ejmas Hini:
odnesem li ga kui, eleu jo samo
da budem ljupka ovica na irskim poljima.
Mogla bih da kupim jo samo
neopevani keap,
hranu za pse, bar ona nije ovekoveena u udo
ili toalet papir: ljubavna mitologija
jo uvek nije stigla do WC-a
niti je ko uporedio svoju tugu
sa naputenim bideom.
Mada poezija, pesnie moj, jeste bide da bi se ugnezdio u njoj
ipak ti dua mora posedovati
neto enske mekote.
Na svetski dan poezije, uplaih se:
preplavili su ulice
poput ptica iz Hikokovog filma.
Posle takvog iskustva
zaustaviu se ispred rerne
77

kao Silvija Plat.

I jo u razmiljati
ta da stavim u nju.

78

Ljubljanska siesta
Popodne, kada je ceo svet
De Kirikov trg.
ini se, epidemija vlada
tim gradom.
Samo kratke senke
ardinjera i kontejnera
seku duge senke
zgrada i ulinih stubova:
isprobane, ukrtene, poloene sablje.
Stvari su sklone kretanju
jo samo u neijem retrovizoru.
I ti, poput saobraajnog znaka
na kome pie: "Pazi, odron!"
a ak i slepci
odavno idu drugim putem.

79

Poslastiarnica "Korzo"
Na mene veje nerafinirani eer u prahu,
udno neko vreme danas, dragi,
odvedi me u poslastiarnicu "Korzo"
samo tamo hou: gde su stolnjaci
jo uvek plastini ili karirani i rupa od ara cigarete
ostaje deceniju celu tamo gde je pusti, tamo
gde su pepeljare od plavog, utog
ili crvenog metala zbog sitnih lopova tu
i na aama se jo uvek svetle
kapljice od pranja i nema esspressa,
postoji samo otra turska
u oljici sa oreolom plavog ruba
U poslastiarnicu "Korzo"
Gde kelneri jo uvek ponosito nose
brkove i ciglaste sakoe a bele ortopedske
cipele kelnerica vuku se po tek umivenom podu
kao leci izbaeni iz koju deceniju
zakasnelog aviona
i sav agor korzoa koga odavno nema
skrio se u escajg
i dno kaiice koju e uroniti u ampitu
prua jedinu pravu,
obrnutu sliku
Na mene veje nerafinirani eer u prahu
udno neko vreme danas, dragi,
odvedi me u poslastiarnicu "Korzo"
samo tamo hou
ostalo je jo malo
pretvore li i nju u internet kafe
dam glavu: nee mi preostati drugo
do da postavim svoj seksi sajt
i postanem PR
80

virtuelnih krofnica

81

Zrnce soli
(preljubnika balada)
U proleni popodnevni dan
krene u grad sa jednim ciljem:
treba pod hitno nai ljubavnika.
A umesto u kafi, skrene
u robnu kuu i kupi:
masline, Camambere sir, ampon za kosu
i paket gumica za slavinu
iz koje danima ve
tiho kaplje.
Celo prepodne tvoja suknja
bee kandilo
koje oglaava neije tue
svece i praznine oluje.
Celo popodne i sveeri
ona je poklopac
pod kojim kljua
sasvim ista, skoro destilovana voda
namenjena
za jedno jedino zrnce soli.
Toliko vode
oko samo jednog zrna.
Toliko gumica
oko samo nekoliko kapi.
Uh.

Olovka pie srcem

82

I vidi: kroz neije zenice

ve dugo
srca dve olovke otre se
od sebe sama.
I vazduh je pun trunja
kao da strue i delje
cela pilana.
I nada se portretu, skici,
krokiju, ili barem ovekoveenju
u Maljeviev kvadrat:
sve su to lepe varijacije.
Kad ono, od cele tebe ni nacrt ni linija ni re:
samo nevoljni znak
interpunkcije.
I kae: i to je neto
i ve gradi
postelju za dvoje
od istog srca i piljevine.

83

istka
U jeku kreenja stana
reih da krenem sa bibliotekom istkom
al bacih samo katalog izdanja iz 85-e
i knjiga poezije, nekoliko.
Od tada se police ljuljaju i kripe
kao tuberkulozna plua neija, davna,
a za Dostojevskog uporno se lepi
osinje gnezdo, kao meta-kazna.
I svake noi, iz imena tvog Osipe M,
putuje oma do mog vrata
i glava se, ipak, sputa sama:
svih mojih telefona brojke su u tebi.

84

505 sa crtom
Koga da se plai, od ega da bei?
Od svega pomalo,
ni od ega previe.
Ali najvie od onih
iji je mozak
dvaput polizana bombona
505 sa crtom
ostavljena da lei, zalepljena
za veliki, beli tanjir
poput oreola.
to manja bombona-mozak
to vei tanjir-oreol.
I svetost ueerena onoliko
koliko moe podneti praznine.

85

Zaviri
Ceo svet moe se svesti
na sadraj enske tane:
neto minke,
neto sitnia
za prevoz izmeu dve daljine,
jedan dolar, savijen
pored line karte
i koja maramica
za povremene sline,
lanske karte i kljuevi
za povremene sline,
lanske karte i kljuevi
za brave koje su zamenjene
i za one koje e to tek biti,
spiskovi ve kupljenog
i spiskovi nepronaenog,
i vizit kartica skupog restorana
kao dokaz da smo ve siti,
sredstva za smirenje,
flaster za kratkotrajne rane,
skladite karata
filmova odgledanih jo lani
i par fotografija radi sigurnosti
da onih koji su na njima, zaista ima,
i ogledalce radi sigurnosti
da su nekom drugom odbrojani dani,
I par neplaenih rauna
i na privesku za kljueve
par babuna,
i poneka bombona
i ponekad bomba.

86

Love poem
Povetova 44
Kao taj voz, to godinama prolazi
pored kue, pa ga ne uje,
jer uho ga podrazumeva, a onda,
najednom: zazvone tranice, zasvetle
iskre u sudaru dva elika,
i vidi, lica putnika,
iako dovoljno daleka, broji sitne bore,
prati liniju prstiju koji preturaju
po torbi i trae - jabuku, noi,
ili moda ba prazninu,
i seli se na prvu stranicu
nepoznatih pasoa, i uje
neije mrmljanje u snu ili uzdah
neije ravnodune miline, pa klizanje
karmina preko neijih usana
u zaljuljanom WC-u, a onda
lepljivo guvanje tkanine,
i kupuje ono ega nema
i dobija stostruko vie,
kao taj voz to putuje u parafrazi
izmeu as ogluvelog i as sasvim
osetljivog uha, i kao kad,
tek ponekad,
pomisli na disanje
i ve ostaje bez daha, tako
i da bi ljubav imenovao ljubavlju
potrebni su, izmeu ostalog i
geografija navike
i istorija dvadesetine jednog
sasvim obinog poretka i veka
87

i potrebno je napamet znati

orbitu kretanja tvojih papua
izmeu postelje, kupatila i stola
da bih ponekad, ugledavi
belu kap jogurta na njima
pomislila: to je sperma
i krenula sa uenjem,
od samog poetka.

88

Niiji krevet
Pa i da se, konano, skrasi,
uvek je isto:
u nekom hotelu,
izmeu usnulog recepcionerovog uha
i tvojih stisnutih usta
odzvanjaju varijante rei:
jednokrevetna
ili dvokrevetna
ili sa branom posteljom
ili sa pomonim leajem.
Napolju, tako je tiho i tako tamno
i sputaju se izreetani aravi
kroz koje lagano curi
planetarni jed.
Sva opta nesrea
u njihove rubove je uivena.
Sva pojedinana nesrea
u nagluvoj je veri
da je barem tvoj krevet
zaista tvoj.
I da izmeu stopala i drvenog ruba
jo uvek ima dovoljno prostora
da smesti, ako nita drugo
onda svoju,
crninu.

89

Sneg u cipelama
Ne gradi se kua na zbirkama escajga
mada koja kaika vie
ponekad dobro doe.
Ne gradi se kua na novim zavesama
mada drugaije poglede
s vremena na vreme
treba zakloniti novim platnom.
Da bi dom bio dom, izmeu ostalog
treba ti i mnogo toga
ega bi se unapred
odrekao, vrlo rado.
Sluaj ta kau Eskimi:
da bi sagradio dobar iglo
godinama mora da nosi
sneg u cipelama.
I penadlu, zaboravljenu
u okovratniku kaputa,
blizu ile kucavice.

90

Gradovi
U jednom gradu
tvoja senka je zavrila
u oljici prve, jutarnje kafe
i bila popijena, pre nego
to su rub dotakla
neija druga, oajna usta.
U drugom je ostala zaglavljena
izmeu vrata sobe
u koju si se kladio
da e ponovo ui.
Ali nisi. Poteno.
U treem je ostala,
ogledajui se u barici benzina
prelamajui dugine boje
i smrad svoj nazvala
mirisom
civilizacijskog prioriteta.
U etvrtom ti je iskliznula,
skoro sa celom duom,
u interfon, jer je neko
veoma vaan
stajao dole. I rekla je:
"Da, molim", i pogrbljena
ostala da stoji
iskrivljena u znak pitanja.
U petom je zavolela fasade
i ostala tamo, da brani
ostatke neverovatno lepog
od ostataka ve davno
neverovatno raspadnutog.
U estom se, sa stidom
91

sakrila u novanik
i tek nehotice, obojila
tvoju sliku u linoj karti
u crno.
U sedmom je iscurela
kroz slivnik hotelske sobe,
zato to si leao u kadi,
udvoje. Nije podnela
teret tako slatke
mnoine.
U osmom je ostala
jo na granici
tako da si bio primoran
da kroz ceo grad
sledi samog sebe.
U devetom je poklopila
poput, senke, Crnjanskog,
senku, nekog, ptiijeg, krila
i dve smrti su se spojile
u nenoj harmoniji.
U desetom, i pred desetim,
vie je
ak ni u nejasnim tragovima
nije bilo.
Ili se, od svih tih malih selidbi
pretvorila u pouzdane brojke
ili je ve pripala
nekom sasvim drugom.

92

Oajna razglednica
Na mene nee nalepiti markicu,
nee me poslati potom,
Air mail otpada sa mene
kao mogue inostranstvo sa pasoa
koji putuje
samo u boju mater.
Jer ne nudim pejza
ni uokviren zalazak sunca
ni vetake rue u oekivanoj v(l)azi.
Prikazujem malo, gotovo nita.
I nudim samo
predugaak, isuvie komplikovan,
i zahtevan tekst
na poleini
razglednice, koju niko
ne bi stavio u svoj dep.
Jer toliko rei nositi sa sobom
isto je to i nositi kamenje
od koga se ne gradi ni kua
ni neiji spomenik.
Vreme upotrebe
svee me bar
na dobru reciklau.

93

TA IMA NOVO

94

Gradski otpad
(strah od prirode)
U etnju e odlaziti automobilom,
od drvea ljubiti
ono to ostane u retrovizoru.
Ugleda li kravu, rei e: Vidi, krava!
I mrlje na njenoj koi
postae proerdana nafta.
Ozepe na jutarnjem suncu,
ogrejati se kod prve table
i saobraajnog znaka.
Usred procvalog polja
razmiljae as o literaturi,
as o kilometrima to te dele
od najblie apoteke:
glava puca od bola
zajedno sa jasnim vidikom
na etiri strane neba.
Ugleda li jea, rei e: Vidi, je!
I bodlje njegove
postae mali minobacai.
Osedee na prejakoj meseini,
izgoreti od vika melanholije
u suton koji predugo traje.
Kraj uurenog rukavca reke
prieljkivae telefonske govornice,
u gustiu imira bar jedan
ozebli ljudski glas.
95

Nelagodnost tvoja rae sa navalom vazduha.

Strah tvoj, sa vikom plavetnila.
Tvoj privatni pakao uskomeae se
sa svakim novim sudarom
svetlosti i zenica.
Ugleda li svoju senku
na pustom proplanku, rei e: Vidi, senka!
I senka tvoja postae mahovina
koja ni ovde ni onde
nema oko ega da obraste.

96

Tempi passati
(strah od 33-e)
U razgovorima e biti sve vie budunosti,
a sve manje vremena. Padae sve same
sugestije za lake, ali ne i za bolje.
A ulazei, svakodnevno, u svoj stan,
ulazie sve vie u spomenar. Ovde
one cipele. Promenjeni su samo onovi.
A on, ak i kada je bivi, pamti ulice.
Ako ne pamti on, pamti jezik cipele.
Danas neto priljiviji od tebe. Biti pertla ...
Ali i pertle se prodaju u paru.
Ovde cipele. Onde gumeni duek
ija punoa zavisi od dubine tvog daha.
I je li to vazduh, od prolog leta,
ega u njemu malo ima. Ili uzdah.
Onde duek. Tamo konopac za suenje
vea. Ali, ak i on, razapet, danas stoji
pred tobom kao naplatna rampa.
Ako nita drugo, stvari te pamte:
na fotografijama za linu kartu
ve lii na ubicu mekog srca.
Zajedno sa pogledom, otre se
i crte lica. I samo tue naklonosti
dodaju sfumato. Tamo gde treba.
A ulazei, svakodnevno, u svoj stan,
ulazie sve vie u spomenar. A moda
i u herbarijum: biti detelina, sa etiri lista,
neija, elee sve ee. Sve due.
97

Makar i presovana. Sa etiri lista,

makar u nagovetaju.
Tako je meko u kravljoj gubici,
pravovremena plodnost zemljita
ionako spada u tempi passati.

98

Toliko svetlosti
(strah od prolea)
Kada si se probudio, iznenadne i nedozvane
radosti ivota u vazduhu je bilo ve toliko,
da ti se uinilo da je tvoje lice, prekriveno
suncem, kraljevska posmrtna maska.
Sve to si video, izaavi napolje, prualo
je svoju rasprianu vedrinu do u nedogled:
mrekalo se, treperilo, uorilo, prhutalo,
komealo, brbotalo, strugalo noicama,
pulsiralo milionima srca; samo je tiina
dolazila odnekuda, iznutra,
i uinilo ti se, da ba iz tebe.
A tek etnja kraj reke u predveerje!
Bilo je to kao da dugu, nepodnoljivo
dugu no, svee razvedeni samac
provodi u spavaoj sobi
sa svee zaljubljenim parom.
I do zore zuri u njene soknice,
poput dve meke maje ape
briljivo prebaene preko naslona stolice.
I pita se, satima, da li su stvarno tako bele,
ime li ih samo pere, ili je to od meseine.
A na stopala ne pomilja,
ni u kratkom snu.
Na pomonom leaju.
99

Stvar
(strah od kompjutera)
Ona zrai. Vidi te tamo
gde samog sebe jo nisi.
I ono to propusti pamti.
Donese ti pod nos, neno,
na pinceti. Tako neprimetno.
I, gle, odjednom, ceo tovar.
Pismo ljubavnici, efu i prijatelju
svodi se na isto. Pie sve ee,
a najvie te je u zarezima,
ako ih uopte ima.
to vie pie,
to vei strah da se sretne.
A ve si opisao sve delove tela.
A ve govorio volim te.
Tvoje lice se ogleda u ekranu
i izgleda kao na rendgenskom snimku.
Sve same kosti.
A to je bio pogled
meri se dubinom crnih rupa.
U njima rastu mala deca,
veliine fosfornog zrnca, koje
naravno, kao i pelene, svetli.
Deca to ne znaju za bolje.
I ve mirie na sumpor.

100

enska strana
(Strah od same, samog, sebe)
Na kilometar od popisa groblja
iza ugla Palate pravde
i ne-tako-daleko od gradske vlade
a u samom predvorju kulturnog hrama
koketno se pruila enska strana.
Na klupi,
u zaboravljenim novinama.
Uvek na kilometar do
Uvek iza ugla
Uvek ne-tako-daleko
Uvek u samom predvorju
Jedan okrnjeni raj
gorko-sladak kao kampari
trai svoj izgubljeni pakao
A pakla nigde,
A ni raja nigde,
Jer ga je neko okrznuo ramenom
i odvalio mu pola biste
zajedno sa onim,
tako vanim delom srca
Da se to zove pakao
bio bi barem topao.

101

Beleka o pesnikinji:

Ana Ristovi je roena 5.4.1972. godine u Beogradu.

Diplomirala je srpsku knjievnost sa optom
knjievnou na Filolokom fakultetu u Beogradu.
Do sada je objavila etiri zbirke poezije: Snovidna
voda (1994), Ue od peska (1997), Zabava za dokone
keri (1999), ivot na razglednici (2003). Dobitnica
je Brankove nagrade (1994), za knjigu Snovidna
voda, nagrade Branko Miljkovi (2000) i nagrade
sajma knjiga u Igalu za knjigu Zabava za dokone
keri, kao i nemake nagrade Hubert Burda Preis
(2005) za mladu evropsku poeziju. Njene pesme su
prevoene na engleski, nemaki, slovenaki, finski,
vedski, bugarski, makedonski jezik i zastupljene su
u nekoliko domaih i inostranih antologija. Bila je
urednica revije za kulture Balcanis. lan je Srpskog
knjievnog drutva i PEN centra Srbije. ivi u
Beogradu.

102

103

Sadraj
SNOVIDNA VODA (1994)
1.................................................................................. 5
U naem uhu drugaiji je zvuk................................... 6
Zemljite.....................................................................7
Onda........................................................................... 8
* * *............................................................................ 9
UE OD PESKA (1997)
Tata...........................................................................10
* * *.......................................................................... 13
* * *.......................................................................... 15
* * *.......................................................................... 17
* * *.......................................................................... 19
* * *.......................................................................... 21
* * *.......................................................................... 23
* * *.......................................................................... 25
* * *.......................................................................... 28
* * *.......................................................................... 29
ZABAVA ZA DOKONE KERI (1999)
Paund prua prst....................................................... 32
Viva Chile!............................................................... 34
Lajbnic......................................................................36
Posle dvehiljadite..................................................... 38
Opipljivo...................................................................40
Rajska pesma............................................................42
Pre tridesete.............................................................. 44
Lingua franca............................................................46
Miima......................................................................48
U policijski as......................................................... 50
Licem u lice.............................................................. 52
Oko nule................................................................... 53
IVOT NA RAZGLEDNICI (2003)
Autostop................................................................... 56
Podzemna ljubav...................................................... 58
104

Jezik, moj je............................................................60

Tolari i dinari............................................................62
Smrznute sarmice..................................................... 64
Brojim takice.......................................................... 66
Vazduh koji udiemo................................................68
Prvi led..................................................................... 70
O............................................................................... 71
Lajke na Mesecu.......................................................72
Proleni zanati.......................................................... 73
Oh, kako sam ljubomorna........................................ 74
Tupa igla...................................................................76
Pozor! Pesnik............................................................77
Ljubljanska siesta..................................................... 79
Poslastiarnica "Korzo"............................................80
Zrnce soli..................................................................82
Olovka pie srcem.................................................... 82
istka........................................................................84
505 sa crtom............................................................. 85
Zaviri........................................................................ 86
Love poem................................................................87
Niiji krevet..............................................................89
Sneg u cipelama........................................................90
Gradovi.....................................................................91
Oajna razglednica................................................... 93
TA IMA NOVO
Gradski otpad........................................................... 95
Tempi passati............................................................97
Toliko svetlosti......................................................... 99
Stvar........................................................................100
enska strana..........................................................101
Beleka o pesnikinji:.............................................. 102

105