STRATEGIJA

UPRAVLJANJA OTPADOM ZA PERIOD 2010-2019.

GODINE
("Sl. glasnik RS", br. 29/2010)

1. UVOD
Dugorona strategija Republike Srbije u oblasti zatite ivotne sredine podrazumeva
poboljanje kvaliteta ivota stanovnitva osiguravanjem eljenih uslova ivotne sredine i
ouvanjem prirode zasnovane na odrivom upravljanju ivotnom sredinom. Kljuni koraci
ukljuuju jaanje postojeih i razvoj novih mera za uspostavljanje integralnog sistema
upravljanja otpadom, dalju integraciju politike ivotne sredine u ostale sektorske politike,
prihvatanje vee pojedinane odgovornosti za ivotnu sredinu i aktivnije uee javnosti u
procesima donoenja odluka.
Strategija upravljanja otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeuje uslove za
racionalno i odrivo upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije. Strategija mora biti
podrana veim brojem implementacionih planova za upravljanje posebnim tokovima otpada
(biorazgradivi, ambalani i drugi). Utvrivanje ekonomskih instrumenata i finansijskih
mehanizama je neophodno kako bi se osigurao sistem za domaa i inostrana ulaganja u
dugorono odrive aktivnosti. Takoe, strategija razmatra potrebe za institucionalnim jaanjem,
razvojem zakonodavstva, sprovoenjem propisa na svim nivoima, edukacijom i razvijanjem
javne svesti. Strategija upravljanja otpadom:
- odreuje osnovnu orijentaciju upravljanja otpadom za naredni period, u saglasnosti sa
politikom EU u ovoj oblasti i stratekim opredeljenjima Republike Srbije;
- usmerava aktivnosti harmonizacije zakonodavstva u procesu pribliavanja zakonodavstvu EU;
- identifikuje odgovornosti za otpad i znaaj i ulogu vlasnikog usmeravanja kapitala;
- postavlja ciljeve upravljanja otpadom za kratkoroni i dugoroni period;
- utvruje mere i aktivnosti za dostizanje postavljenih ciljeva.
Za dostizanje ciljeva odrivog razvoja, u skladu sa Nacionalnom strategijom odrivog razvoja,
potrebno je: racionalno korienje sirovina i energije i upotreba alternativnih goriva iz otpada,
smanjenje opasnosti od nepropisno odloenog otpada za budue generacije, osiguranje
stabilnih finansijskih resursa i podsticajnih mehanizama za investiranje i sprovoenje aktivnosti
prema principima "zagaiva plaa" i/ili "korisnik plaa", uspostavljanje jedinstvenog
informacionog sistema o otpadu, poveanje broja stanovnika obuhvaenih sistemom
sakupljanja komunalnog otpada, uspostavljanje standarda i kapaciteta za tretman otpada,
smanjenje, ponovna upotreba i reciklaa otpada, razvijanje javne svesti na svim nivoima drutva
o problematici otpada i dr.

Potrebno je stvoriti oseaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima, osigurati

prepoznavanje problema, obezbediti tane i potpune informacije, promovisati principe,
podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju otpadom. Inicijative imaju
za cilj da podstaknu stanovnitvo na odgovorniji odnos prema otpadu i na postupanje sa
otpadom na odriv nain, kao to je smanjenje otpada na izvoru, ponovna upotreba otpada,
reciklaa, energetsko iskorienje otpada i odlaganje otpada na bezbedan nain.
Iako Republika Srbija jo uvek nema obavezu implementacije ciljeva iz EU direktiva vezanih za
sveobuhvatni tretman otpada, postepeno ukljuivanje ovih zahteva i uspostavljanje integralnog
sistema upravljanja otpadom jedan je od prioriteta Vlade Srbije i svih relevantnih stratekih
dokumenata.
Procena realizacije Nacionalne strategije upravljanja otpadom za period 2003-2008. godine,
izvedena je na osnovu analize planiranih prioritetnih aktivnosti i mera i sadanjeg stanja u
upravljanju otpadom (Prilog 1.). Rezultati procene pokazuju da se implementacija Nacionalne
strategije upravljanja otpadom ne odvija eljenom dinamikom, uprkos znaajnim merama koje
su poslednjih godina preduzimane na podruju uspostavljanja sistema upravljanja otpadom. U
prethodnom periodu postignuti su rezultati na usklaivanju regulative u oblasti upravljanja
otpadom donoenjem Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalai i ambalanom
otpadu, mada donoenje podzakonskim propisa tek predstoji. Rezultati su postignuti i na
institucionalnom jaanju i razvoju, udruivanjem optina u regione za upravljanje otpadom i
potpisivanjem meuoptinskih sporazuma. Uraeno je i na razvijanju javne svesti, jer se stav o
otpadu polako menja i sve je zastupljenije shvatanje da otpad predstavlja resurs. Nije se mnogo
postiglo na razvijanju sistema finansiranja upravljanja otpadom i primeni ekonomskih
instrumenata. Nije se mnogo uradilo ni u investicionim projektima na izgradnji infrastrukture za
upravljanje otpadom, osim to se napredovalo i u pripremi tehnike dokumentacije. Sanirana su
smetlita u nekim optinama koja su predstavljala rizik po ivotnu sredinu.

1.1. Znaenje izraza

POPs otpad - otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim organskim
zagaujuim materijama.
Ambalani otpad - svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u
prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje.
Anaerobna digestija - proces u kojem se biorazgradivi materijal razgrauje u odsustvu
kiseonika.
Biorazgradivi otpad - bilo koji otpad koji se moe podvrgnuti anaerobnoj ili aerobnom
razlaganju, kao to je hrana ili batenski otpad, papir i karton.
Graevinski otpad i otpad od ruenja - graevinski otpad ukljuuje: zemlju od iskopa, otpad
od ruenja i graenja (otpad od keramike, betona, gvoa, elika, plastika i dr.), kao i otpadni
asfalt i beton.
Deponija - mesto za odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje gde se otpad odlae
ukljuujui: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoa odlae sopstveni otpad na
mestu nastanka), stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladitenje

otpada, osim transfer stanica i skladitenja otpada pre tretmana ili ponovnog iskorienja
(period krai od tri godine) ili skladitenja otpada pre odlaganja (period krai od jedne godine).
Dozvola - reenje nadlenog organa kojim se pravnom ili fizikom licu odobrava sakupljanje,
transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladitenje, tretman ili odlaganje otpada i utvruju uslovi
postupanja sa otpadom na nain koji obezbeuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu.
EU Direktive - pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju biti
implementirane kroz zakonodavstvo zemalja lanica u propisanim rokovima.
Industrijski otpad - otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim
jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.
Inertni otpad - otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama;
ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili
ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da dovede
do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ukupno izluivanje i sadraj zagaujuih
materija u otpadu i ekotoksinost izluenih materija moraju biti u dozvoljenim granicama, a
posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i/ili podzemnih voda.
Insineracija otpada (spaljivanje) - termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom
postrojenju sa ili bez iskorienja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga
termiki tretman otpada.
Integralno upravljanje otpadom - ukljuuje brojne kljune elemente i partnere u procesu
donoenja odluka; korienje raznih opcija upravljanja otpadom sa lokalnim sistemom odrivog
upravljanja gde svaki korak u procesu upravljanja otpadom predstavlja deo celine.
Istroena baterija ili akumulator - baterija ili akumulator koji se ne moe ponovo koristiti i
predstavlja otpad, a namenjena je tretmanu odnosno recikliranju.
Ko-insineracija (ko-spaljivanje) - termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom
postrojenju ija je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi
otpad kao osnovno ili dodatno gorivo ili u kojem se otpad termiki tretira radi odlaganja.
Komercijalni otpad - otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim institucijama koje
se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom,
rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada.
Kompostiranje - tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju
stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima.
Komunalni otpad - otpad iz domainstava, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode i sastava
slian otpadu iz domainstava.
Medicinski otpad - heterogena meavina komunalnog otpada, infektivnog, patoanatomskog,
farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalae, kao i hemijskog otpada iz
zdravstvenih ustanova i veterinarskih organizacija, u smislu ove strategije.

Neopasan otpad - otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

Odlaganje otpada - bilo koji postupak ili metoda ukoliko ne postoje mogunosti regeneracije,
reciklae, prerade, direktnog ponovnog korienja ili upotrebe alternativnih izvora energije u
skladu sa D listom (Zakon o upravljanju otpadom, lan 5).
Odrivo upravljanje otpadom - efikasno korienje materijalnih resursa, smanjenje koliine
otpada koja se proizvodi, a kada je otpad proizveden postupanje sa njim na nain koji aktivno
doprinosi ekonomskim, socijalnim i ekolokim ciljevima odrivog razvoja.
Opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe
prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih
karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna
otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobaa zapaljive gasove, u
kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne supstance, sadri toksine supstance sa
odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine karakteristike), ukljuujui i ambalau u koju
je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
Otpad - svaka materija ili predmet sadran u listi kategorija otpada (Q lista) koji vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci, u skladu sa zakonom.
Otpad ivotinjskog porekla - otpad nastaje u klanicama, postrojenjima za preradu mesa i
objektima za uzgoj i dranje ivotinja, kao i leevi uginulih ivotinja.
Otpad od elektrine i elektronske opreme - otpadna elektrina i elektronska oprema i ureaji,
kao i sklopovi i sastavni delovi koji nastaju u industriji.
Otpadna vozila - motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik eli da odloi ili je
njihov vlasnik nepoznat.
Otpadna ulja - sva mineralna ili sintetika ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju
su prvobitno bila namenjena, kao to su hidraulina ulja, motorna, turbinska ulja ili druga
maziva, brodska ulja, ulja ili tenosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetika
ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje-voda i emulzije.
Otpadne gume - gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i dr.),
poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, letelica, vuenih maina, drugih maina i
ureaja i ostali slini proizvodi, nakon zavretka ivotnog ciklusa, koje vlasnik odbacuje ili
namerava da odbaci zbog oteenja, istroenosti ili drugih razloga.
Poljoprivredni otpad - otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede, umarstva, prehrambene
i drvne industrije.
Ponovna upotreba - upotreba proizvoda koji se mogu koristiti vie puta kao to je ambalaa za
viekratnu upotrebu.
Posebni tokovi otpada - kretanje otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja,
otpadnih guma, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada)
od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju.

Postrojenje za insineraciju - bilo koja stacionarna ili mobilna tehnika jedinica ili oprema
odreenu za termiki tretman otpada sa ili bez korienja toplote proizvedene sagorevanjem.
Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada - tehnoloka linija za izdvajanje korisnih
reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada.
Postrojenje za upravljanje otpadom - stacionarna tehnika jedinica za skladitenje, tretman ili
odlaganje otpada, koja zajedno sa graevinskim delom ini tehnoloku celinu.
Proizvoa otpada - privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik,
ijom aktivnou nastaje otpad i/ili ijom aktivnou prethodnog tretmana, meanja ili drugim
postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada (Zakon o upravljanju otpadom, lan 5).
Region za upravljanje otpadom - prostorna celina koja obuhvata vie susednih jedinica
lokalne samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zakljuuju te jedinice lokalne
samouprave, zajedniki upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja odrivog sistema upravljanja
otpadom.
Regionalni centri za upravljanje otpadom - centri u regionima za upravljanje otpadom koji
sadre: regionalnu deponiju, postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, transfer stanice,
postrojenje za kompostiranje, centre za sakupljanje reciklabilnog otpada.
Redukcija otpada - prioritetna akcija za postizanje to je mogue veeg smanjenja otpada.
Reciklaa - ponovna prerada otpadnih materijala u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu
namenu, osim u energetske svrhe.
Sakupljanje otpada - aktivnost sistematskog sakupljanja otpada, razvrstavanja i/ili meanja
otpada radi transporta za dalji tretman ili odlaganje.
Skladitenje otpada - privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika otpada,
kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno uvanje
otpada.
Transport otpada - prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar)
i istovar otpada.
Transfer stanica - mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladiti radi razdvajanja ili
pretovara pre transporta na tretman ili odlaganje.
Tretman otpada - obuhvata fizike, termike, hemijske ili bioloke procese ukljuujui i
razvrstavanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili
opasnih karakteristika, olakanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklae i ukljuuje
ponovno iskorienje i reciklau otpada.
Upravljanje otpadom - sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim
aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja (Zakon o
upravljanju otpadom, lan 5).

Centar za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada - mesto odreeno odlukom lokalnih

samouprava, na koje graani donose materijal pogodan za reciklau, kabaste predmete
(nametaj, bela tehnika), batenski otpad.

1.2. Vrste i klasifikacija otpada

Otpad je svaka materija ili predmet koji vlasnik odbacuje, namerava ili mora da odbaci. Vrste
otpada su:
- komunalni otpad (otpad iz domainstva);
- komercijalni otpad;
- industrijski otpad.
Komunalni otpad je otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje
prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva.
Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u privrednim subjektima, institucijama i drugim
organizacijama, koje se u celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim
poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada.
Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim
jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.
U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiu na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, otpad moe
biti:
- neopasan;
- inertan;
- opasan.
Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje koliine, koncentracije ili fizike, hemijske i bioloke
prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugroava zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu i nema
karakteristike opasnog otpada.
Inertan otpad je otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama;
ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili
ne utie nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da dovede
do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ne poseduje ni jednu od karakteristika
opasnog otpada (akutna ili hronina toksinost, infektivnost, kancerogenost, radioaktivnost,
zapaljivost, eksplozivnost); sadraj zagaujuih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme
ugroavati zakonom propisani.
Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe
prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i zdravlje ivotinja, i ima najmanje
jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je

peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobaa

zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobaa otrovne supstance, sadri
toksine supstance sa odloenim hroninim delovanjem, kao i ekotoksine karakteristike),
ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.
Otpad se, prema Katalogu otpada, razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka
i porekla. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada, ukljuujui i opasan otpad i
potpuno je usaglaen sa katalogom otpada EU, koji je uraen da stvori jasan sistem za
klasifikaciju otpada unutar EU. Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i meunarodne
obaveze izvetavanja o otpadu kao to su obaveze vezane za dozvole za upravljanje otpadom,
nacionalne baze podataka o otpadu i transport otpada. Katalog otpada se povremeno
dopunjava i aurira.
Indeksni
broj

Mesto i poreklo nastanka otpada

01

Otpadi koji nastaju od istraivanja, iskopavanja iz rudnika ili kamenoloma, i fizikog i

hemijskog tretmana minerala

02

Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, umarstva, lova i ribolova, pripreme i

prerade hrane

03

Otpadi od prerade drveta i proizvodnje papira, kartona, pulpe, panela i nametaja

04

Otpadi iz kone, krznarske i tekstilne industrije

05

Otpadi od rafinisanja nafte, preiavanja prirodnog gasa i pirolitikog tretmana uglja

06

Otpadi od neorganskih hemijskih procesa

07

Otpadi od organskih hemijskih procesa

08

Otpadi od proizvodnje, formulacije, snabdevanja i upotrebe premaza (boje, lakovi i

staklene glazure), lepkovi, zaptivai i tamparska mastila

09

Otpadi iz fotografske industrije

10

Otpadi iz termikih procesa

11

Otpadi od hemijskog tretmana povrine i zatite metala i drugih materijala;

hidrometalurgija obojenih metala

12

Otpadi od oblikovanja i fizike i mehanike povrinske obrade metala i plastike

13

Otpadna ulja i otpadi tenih goriva (osim jestivih ulja i onih u grupama 05, 12 i 19)

14

Otpadi od organskih rastvaraa, sredstava za hlaenje i potisnih gasova (osim 07 i 08)

15

Otpadi od ambalae; apsorbenti, krpe za brisanje, materijali za filtriranje i zatitne

tkanine, ako nije drugaije specificirano

16

Otpadi koji nisu drugaije specificirani u katalogu

17

Graevinski otpad i otpad od ruenja (ukljuujui i iskopanu zemlju sa kontaminiranih

lokacija)

18

Otpadi iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ljudi i ivotinja i/ili s tim
povezanog istraivanja (iskljuujui otpad iz kuhinja i restorana koji ne dolazi od
neposredne zdravstvene zatite)

19

Otpadi iz postrojenja za obradu otpada, pogona za tretman otpadnih voda van lokacije
nastajanja i pripremu vode za ljudsku potronju i korienje u industriji

20

Komunalni otpadi (kuni otpad i slini komercijalni i industrijski otpadi), ukljuujui

odvojeno sakupljene frakcije

1.3. Politika EU u upravljanju otpadom

Tematska strategija EU o prevenciji i reciklai otpada, poznata kao Tematska strategija EU o
otpadu, ima za cilj spreavanje nastajanja otpada, kao i korienje otpada kao resursa, pre
svega za dobijanje sekundarnih sirovina i energije. Sa druge strane, upozorava se da interno
trite mora olakati aktivnosti reciklae i ponovne upotrebe uz postavljanje visokih standarda
zatite ivotne sredine. Kao preduslov dostizanja navedenih ciljeva, potrebno je modernizovati
postojei regulatorni okvir koji se ogleda kroz uvoenje analize ivotnog ciklusa u politiku
upravljanja i pojednostavljenje i pojanjenje zakonodavstva o otpadu EU.
U okviru regulative i planskih dokumenata EU, sve vie se promovie smanjenje nastajanja
otpada, to bi smanjilo problem otpada na samom izvoru. Postoji, meutim, znaajna razlika u
primeni ovog principa u zemljama lanicama EU. Procenat reciklae otpada se kree od 10 do
65%, a procenat odlaganja otpada na deponije od 10% do 90%. Princip smanjenja koliine
otpada obuhvata inicijative za uvoenje istije tehnologije, i sveobuhvatne kampanje irenja
javne svesti kod stanovnitva, u kolama i sl. Politika EU o otpadu naglaava razvoj mera kao
to su:
- promovisanje istije proizvodnje;
- uklanjanje opasnih karakteristika otpada tretmanom;
- uspostavljanje tehnikih standarda koji bi ograniili sadraj odreenih opasnih materija u
proizvodima;
- promovisanje ponovnog korienja i reciklae otpada;
- primena ekonomskih instrumenata;
- analiza ivotnog ciklusa proizvoda;
- razvoj sistema eko-obeleavanja.
Sprovoenje politike zatite ivotne sredine zasniva se na principu predostronosti i principu
prevencije, naime, svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da prouzrokuje
najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini i da predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i
zdravlje ljudi i zdravlje ivotinja, smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u
izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi.
Principi upravljanja otpadom koji su zajedniki svim direktivama EU u ovoj oblasti relevantni su
u procesu planiranja upravljanja otpadom:
- Princip prevencije - obezbediti ouvanje prirode i prirodnih resursa, putem smanjenja
proizvedenih koliina otpada.

- Princip predostronosti - obezbediti smanjenje uticaja otpada na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu,
kao i smanjenje koliina opasnih supstanci u otpadu.
- Princip "zagaiva plaa" - obezbediti da proizvoai otpada i zagaivai ivotne sredine
snose trokove i odgovornost za svoje postupke.
- Princip blizine - obezbediti adekvatnu infrastrukturu putem osnivanja integrisanog i adekvatnog
sistema i mree postrojenja za tretman i odlaganje otpada zasnovanog na principu blizine i
brige o sopstvenom otpadu.

1.4. Veza sa drugim stratekim dokumentima

Vlada je oktobra 2008. godine usvojila Nacionalni program integracije (NPI), koji predstavlja
osnov zakonodavnog plana rada Vlade do 2012. godine koja je Strategijom pristupanja Srbije
EU oznaena kao godina spremnosti Srbije da preuzme obaveze koje proistiu iz lanstva u
EU. NPI je precizan plan kako da se dostignu svi kriterijumi neophodni da bi drava postala
lanica EU, od politikih i ekonomskih, do usvajanja zakona i detaljnijih standarda koji postoje u
Uniji u oblastima kao to su, izmeu ostalih, trgovina, poljoprivreda, zatita ivotne sredine,
infrastruktura. Cilj NPI je da dravne institucije, na jasan i merljiv nain, prate sopstveni
napredak u procesu pridruivanja EU. Posebno poglavlje odnosi se na dinamiku donoenja
propisa i razvoj institucionalnih kapaciteta i potreba u oblasti upravljanja otpadom.
Nacionalnu strategiju odrivog razvoja ("Slubeni glasnik RS", broj 57/08) Vlada je usvojila
maja 2008. godine. Cilj Nacionalne strategije odrivog razvoja je da dovede do balansa tri
stuba, tri kljune dimenzije - ekonomskog rasta, zatite ivotne sredine i socijalne ravnotee
stvarajui jednu koherentnu celinu, podranu odgovarajuim institucionalnim okvirom. Ova
strategija znaajno doprinosi smanjenju praznina izmeu procesa utvrivanja politika,
usklaivanju eventualnih konfliktnih ciljeva politika, kao i utvrivanju njihovih uzajamnih
prednosti. To podrazumeva integraciju i usaglaavanje ciljeva i mera svih sektorskih politika,
harmonizaciju nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU i njihovu punu implementaciju.
Takoe ukljuuje ciljeve smanjenja nastajanja otpada i izgradnju infrastrukture za upravljanje
otpadom, donoenje propisa i regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom. Vlada je
usvojila i Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog razvoja, marta 2009.
godine.
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine ("Slubeni glasnik RS", broj
44/05) i Uredba o utvrivanju Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine za period od 2007-2012. godine ("Slubeni glasnik RS", br. 17/07, 73/07
i 99/09) definiu razvojne prioritete energetike. U okviru treeg - posebnog prioriteta, koji
obuhvata Programe selektivnog korienja novih obnovljivih izvora energije i Programe novih
energetski efikasnijih i ekoloko prihvatljivijih tehnologija, posebno se razmatra i energetsko
iskorienje otpada.
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007- 2012. ("Slubeni glasnik
RS", broj 21/07) je usvojena januara 2007. godine. Ovaj dokument, prvi put na sveobuhvatan i
konzistentan nain, posmatra regionalni razvoj u Srbiji, sve probleme i disparitete koji su nastali
i predlae niz mera za njihovo ublaavanje i reavanje. Donoenje Zakona o regionalnom
razvoju je jedan od prvih koraka u sprovoenju Strategije. Razlike u stepenu razvijenosti u
Republici Srbiji i teritorijalnih delova su najvii u Evropi i pokazuju trend rasta iz godine u

godinu. Prema indeksu razvojne ugroenosti, odnos izmeu najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg

okruga je 1:7.
Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 17/09),
koju je Vlada usvojila marta 2009. godine, predstavlja razradu stratekih dokumenata, posebno
Nacionalne strategije odrivog razvoja i Nacionalnog programa zatite ivotne sredine.
Strategijom se razgrauje koncept odrivog razvoja, kroz podsticanje primene istije
proizvodnje.
Odlukom o utvrivanju Nacionalnog programa zatite ivotne sredine ("Slubeni glasnik
RS", broj 12/10) definisani su strateki ciljevi politike zatite ivotne sredine, kao i specifini
ciljevi prema zatiti medijuma (vazduh, voda, zemljite) i uticajima pojedinih sektora na ivotnu
sredinu (industrija, energetika, poljoprivreda, rudarstvo, saobraaj itd.). Takoe, utvreni su i
prioritetni ciljevi u okviru medijuma i sektora i predloene su neophodne reforme, kako bi se
postigle sve promene potrebne za sprovoenje ciljeva. Predloene reforme obuhvataju reforme
regulatornih instrumenata, ekonomskih instrumenata, sistema monitoringa i informacionog
sistema, sistema finansiranja u oblasti zatite ivotne sredine, institucionalna pitanja i zahteve
vezane za infrastrukturu u oblasti zatite ivotne sredine. Iako jo nije zvanino usvojen, ovaj
dokument je sveobuhvatan i inio je osnovu za ostale strategije koje su u meuvremenu donete.
U pripremi je Prostorni plan Republike Srbije. Prostorni plan Republike Srbije predstavljae
okvir za definisanje novog pristupa u upravljanju prostornim razvojem, odnosno praenju i
usmeravanju pojava i procesa u prostoru i utvrdie osnovne pravce razvoja instrumentalizacijom
dugoronih ciljeva i definisanjem prioritetnih i stratekih projekata i aktivnosti za realizaciju.
Poglavlje o upravljanju otpadom definie infrastrukturu za upravljanje otpadom u prostoru, to je
veoma vano radi sveobuhvatnog planiranja prostora.
Skraenice koriene u tekstu
BAT - najbolja raspoloiva tehnologija
BEP - najbolja praksa po ivotnu sredinu
BDP - bruto domai proizvod
DDT - dihloro-difenil-trihloroetan
EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj
EEA - Evropska agencija za ivotnu sredinu
EIA - procena uticaja na ivotnu sredinu
EIONET - Evropska mrea za informisanje i posmatranje stanja ivotne sredine (European
Information and Observation Network)
EMAS - sistem upravljanja i provere ivotne sredine
EU - Evropska unija

IPPC - integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine

NIP - Nacionalni investicioni plan
PET - polietilen-tereftalat
PCB - polihlorovani bifenili
POPs - postojane organske zagaujue materije (Persistent Organic Pollutants)
Sida - vedska agencija za meunarodni razvoj
SWOT - analiza prednosti, slabosti, ansi i pretnji
toe - tona ekvivalentne nafte
Fond - Fond za zatitu ivotne sredine

2. ZAKONODAVNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

2.1. Nacionalno zakonodavstvo u oblasti upravljanja otpadom
Novi zakonodavni okvir za upravljanje otpadom uspostavljen je donoenjem seta zakona u
oblasti zatite ivotne sredine (2004. godine), ukljuujui i nove zakone kojima se ureuje
upravljanje otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom (2009. godine). Ovim
zakonima obezbeuju se uslovi za uspostavljanje i razvoj integralnog sistema upravljanja
otpadom, odnosno ambalaom i ambalanim otpadom. Osnovni propisi kojima se ureuje
upravljanje otpadom u Republici Srbiji su:
1) Zakon o potvrivanju Bazelske konvencije o prekograninom kretanju opasnih otpada
i njihovom odlaganju ("Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori", broj 2/99) obezbeuje
meunarodno usaglaene mehanizme i instrumente za kontrolu prekograninog kretanja
otpada;
2) Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon i
72/09 - dr. zakon) ureuje integralni sistem zatite ivotne sredine koji ine mere, uslovi i
instrumenti za odrivo upravljanje i ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i
kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia, spreavanje, kontrolu,
smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine, promovisanje i upotrebu
proizvoda, procesa, tehnologije i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu, primenu
posebnih pravila ponaanja u upravljanju otpadom od njegovog nastanka do odlaganja,
odnosno spreavanje ili smanjenje nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje
sekundarnih sirovina i korienje otpada kao energenta, uvoz, izvoz i tranzit otpada, osnivanje
Agencije i Fonda, unapreenje obrazovanja obukom kadrova i razvijanjem svesti, pristup
informacijama i uee javnosti u donoenju odluka. Na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine
usvojen je:
- Pravilnik o sadrini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz,
izvoz i tranzit otpada ("Slubeni glasnik RS", broj 60/09).

Na osnovu ovog zakona doneto je nekoliko propisa meu kojima i propis kojim su utvreni
uslovi koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada u pogledu kadrova,
opreme, prostorija i drugih uslova za vrenje ispitivanja:
- Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada
("Slubeni glasnik RS", broj 53/06).
Takoe, na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi, a u vezi sa Zakonom o zatiti
ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04) doneti su sledei propisi kojima se ureuje
upravljanje posebnim tokovima otpada, i to:
- Uredba o upravljanju otpadnim uljima ("Slubeni glasnik RS", br. 60/08 i 8/10);
- Uredba o nainu i postupcima upravljanja otpadom koji sadri azbest ("Slubeni glasnik RS",
broj 60/08).
3) Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj
135/04) ureuje odnos politike zatite ivotne sredine sa ostalim, sektorskim politikama u
pripremi i donoenju drugih planova i programa u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja ili
korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije,
saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, ouvanja
prirodnih stanita i divlje flore i faune, a kojima se uspostavlja okvir za usvajanje buduih
razvojnih projekata. Utvreni su uslovi, nain i postupak vrenja strateke procene uticaja
odreenih planova i programa na ivotnu sredinu u okviru njihove pripreme i usvajanja, sadrina
izvetaja o stratekoj proceni, njegova verifikacija, i ukljuivanje, odnosno uee javnosti u
postupku ocene tog izvetaja. Ovaj zakon je usaglaen sa odgovarajuom direktivom EU.
4) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09)
ureuje postupak procene moguih znaajnih uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na
ivotnu sredinu, sadraj studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, obaveze podnosilaca
zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju ili rekonstrukciju objekta, promenu
tehnologije, proirenje kapaciteta, ili prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati
znaajan uticaj na ivotnu sredinu ili ostalih intervencija u prirodi i prirodnom okruenju, kao i
uee javnosti u postupku izrade ili odobravanja tih projekata. Procena uticaja vri se za
projekte u oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraaja, turizma, poljoprivrede,
umarstva, vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za projekte koji se
planiraju na zatienom prirodnom dobru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra.
5) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni
glasnik RS", broj 135/04) ureuje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad
postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, ivotnu
sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od znaaja za
spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine. Kako u Republici Srbiji jo nije izdata
nijedna integrisana dozvola, prvi rok za podnoenje zahteva za njeno izdavanje utvren je za
industriju minerala (decembar 2009. godine-septembar 2010. godine), zatim slede ostale
aktivnosti kao to je prerada hrane, postrojenja za odlaganje i tretman ivotinjskih trupla i
ivotinjskog otpada, tovljenje ivine i svinja, proizvodnje pulpe i drveta, papira i kartona,
tavljenja koe i sl. (oktobar 2010. godine-septembar 2011. godine), proizvodnja i prerada
metala (oktobar 2011. godine-mart 2012. godine), hemijska industrija (april 2012. godinedecembar 2012. godine), proizvodnja energije i upravljanje otpadom (januar 2013. godine-

decembar 2013. godine) i industrija minerala - proizvodnja azbesta i proizvoda na bazi azbesta
(januar 2014. godine-mart 2014. godine). Na osnovu ovog zakona doneta je:
- Uredba o utvrivanju Programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje integrisane
dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 108/08) koja propisuje, izmeu ostalog, da operater
postrojenja za odlaganje i reciklau ivotinjskih trupla i ivotinjskog otpada sa kapacitetom
tretmana veim od 10 t/dan, podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole u periodu oktobar
2010. godine-mart 2011. godine, a operater postrojenja za upravljanje otpadom (odlaganje ili
ponovno iskorienje opasnog otpada sa kapacitetom koji prelazi 10 t/dan, postrojenja za
spaljivanje komunalnog otpada iji kapacitet prelazi 3 t/h, postrojenja za odlaganje neopasnog
otpada kapaciteta preko 50 t/dan i deponije koje primaju vie od 10 t otpada/dan ili ukupnog
kapaciteta koji prelazi 25.000 t, iskljuujui deponije inertnog otpada) podnosi zahtev za
izdavanje integrisane dozvole u periodu januar 2013. godine-decembar 2013. godine.
6) Zakon o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje vrste i
klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, subjekte, odgovornosti i obaveze u
upravljanju otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpadom, uslove i postupak izdavanja
dozvola, prekogranino kretanje otpada, izvetavanje, finansiranje upravljanja otpadom, nadzor
i druga pitanja od znaaja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od opteg
interesa, a podrazumeva sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui nadzor nad tim
aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.
Zakonom o upravljanju otpadom propisani su rokovi za usklaivanje poslovanja pravnih i fizikih
lica sa odredbama ovog zakona i to: (1) proizvoai otpada u postojeim postrojenjima za koje
se u skladu sa posebnim zakonom izdaje integrisana dozvola duni su da u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju,
koji sadri naroito mere i dinamiku prilagoavanja rada postojeeg postrojenja i aktivnosti
usklaenog sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2015. godine, a u sluaju da je u tom
postrojenju izvreno privremeno skladitenje otpada, proizvoa otpada duan je da obezbedi
uklanjanje privremeno uskladitenog otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na
snagu ovog zakona; (2) operateri postojeih postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno
pravna i fizika lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, duni su da u roku
od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu
nadlenom za izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom, a programom mera predvide
dinamiku prilagoavanja rada postrojenja usklaenog sa odredbama ovog zakona za period do
31. decembra 2012. godine; (3) jedinica lokalne samouprave duna je da: u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neureenih deponija na svom
podruju koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona; u roku od dve godine od dana stupanja na
snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije neureenih deponija; u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u sporazumu sa jednom ili vie jedinica lokalne
samouprave odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje
otpada na svojoj teritoriji; (4) proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda duni su
da upravljanje otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31.
decembra 2012. godine; (5) odlaganje, odnosno dekontaminacija ureaja koji sadre PCB i
odlaganje PCB iz tih ureaja, izvrie se najkasnije do 2015. godine, a druge obaveze bie
odreene posebnim propisom.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da vai Zakon o postupanju sa otpadnim

materijama ("Slubeni glasnik RS", br. 25/96, 26/96 i 101/05), s tim to e se, do donoenja
novih podzakonskih propisa, primenjivati:
- Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina
("Slubeni glasnik RS", broj 55/01) koji propisuje blie uslove i nain razvrstavanja, pakovanja i
uvanja otpada - sekundarnih sirovina koje se mogu koristiti ili doradom, odnosno preradom, a
potiu iz tehnolokih procesa proizvodnje, reciklae, prerade ili regeneracije otpadnih materija,
usluga, potronje ili drugih delatnosti i uz ovaj pravilnik odtampan je Katalog otpada i liste
otpada koje su usaglaene sa propisima EU.
Takoe, do donoenja novih podzakonskih propisa na osnovu Zakona o upravljanju otpadom,
primenjivae se i propisi doneti na osnovu ranije vaeeg Zakona o zatiti ivotne sredine
("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon,
53/95 i 135/04):
- Pravilnik o kriterijumima za odreivanje lokacije i ureenje deponija otpadnih materija
("Slubeni glasnik RS", broj 54/92) koji propisuje kriterijume za lociranje deponija otpadnih
materija, nain sanitarno-tehnikog ureenja deponija radi zatite ivotne sredine, kao i uslove i
nain prestanka korienja deponije;
- Pravilnik o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Slubeni
glasnik RS", broj 12/95) koji ureuje nain postupanja sa pojedinim otpadima koji imaju svojstvo
opasnih materija, nain voenja evidencija o vrstama i koliinama opasnih materija u
proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladitenju i odlaganju i daje kategorizacija otpada u
skladu sa Bazelskom konvencijom;
- Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne
sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Slubeni glasnik RS", broj
60/94).
Na osnovu Ustava Republike Srbije, a u vezi sa Zakonom o zatiti ivotne sredine iz 1991.
godine doneta je i primenjuje se:
- Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju ("Slubeni glasnik
RS", broj 53/02) blie propisuje uslove i nain obavljanja prevoza opasnih materija u drumskom
i eleznikom saobraaju;
7) Zakon o ambalai i ambalanom otpadu ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje uslove
zatite ivotne sredine koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet, upravljanje
ambalaom i ambalanim otpadom, izvetavanje o ambalai i ambalanom otpadu, ekonomske
instrumente, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom.
Ovaj zakon primenjuje se na uvezenu ambalau, ambalau koja se proizvodi, odnosno stavlja u
promet i sav ambalani otpad koji je nastao privrednim aktivnostima na teritoriji Republike
Srbije, bez obzira na njegovo poreklo, upotrebu i korieni ambalani materijal.
Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu propisani su rokovi od dvanaest do osamnaest
meseci za prilagoavanje (1) proizvoaa, uvoznika, pakera/punioca i isporuioca u pogledu:
organizacije preuzimanja ambalanog otpada i obezbeenja prostora za sakupljanje,
razvrstavanje i privremeno skladitenje ambalanog otpada; zakljuenja ugovora sa operaterom

za komunalni ambalani otpad i ambalani otpad koji nije komunalni otpad ili pribavljanja
dozvole za sopstveno upravljanje ambalanim otpadom; obezbeenje upravljanja ambalanim
otpadom; oznaavanje podataka na ambalai koju stavljaju u promet a koji se odnose na
mogunost ostavljanja ambalanog otpada neposredno na mestu nabavke ili naknadnog
besplatnog vraanja; (2) krajnjeg korisnika koji uvozi ili kupuje ambalau ili ambalane sirovine
za potrebe sopstvene delatnosti, a nema snabdevaa, i koji mora da obezbedi upravljanje tim
ambalanim otpadom koji nije komunalni otpad, tako to e zakljuiti ugovor sa operaterom ili
sam obezbediti ponovno iskorienje, reciklau ili odlaganje ambalanog otpada. Odlaganje
primene ovog zakona predvieno je za (1) proizvoaa i uvoznika ambalae koji su duni da
svoje poslovanje koje se odnosi na oznaavanje ambalae usklade u roku od dvanaest meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona; (2) ambalau koja je proizvedena pre stupanja na
snagu ovog zakona, a nije usaglaena sa osnovnim zahtevima koje ambalaa mora da
ispunjava za stavljanje u promet, moe da bude u prometu najdue dve godine od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Ostali propisi relevantni za upravljanje otpadom dati su u Prilogu 2.

2.2. Zakonodavstvo EU u oblasti upravljanja otpadom

Direktiva Saveta 2008/98/EC o otpadu koja zamenjuje i dopunjuje Okvirnu direktivu
75/442/EEC, 2006/12/EC uspostavlja sistem za koordinisano upravljanje otpadom u EU sa
ciljem da se ogranii proizvodnja otpada. U Okvirnoj direktivi o otpadu zemlje lanice se
obavezuju da naprave plan upravljanja otpadom. Nova okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EC
daje odreene definicije (razliite u odnosu na direktivu 2006/12/EC):
- uvodi nove termine: bio otpad, otpadna ulja, diler, sakupljanje, odvojeno sakupljanje, tretman,
najbolje raspoloive tehnike (BAT) itd;
- postavljeni ciljevi za reciklau i iskorienje ostali su isti - do 2020. dostii 50% od ukupne
koliine sakupljenog komunalnog otpada i do 70% ostalog neopasnog otpada;
- energetsko iskorienje otpada nije posebno definisano u optim uslovima Direktive, osim u
Aneksu II - listi moguih aktivnosti iskorienja;
- potovanje principa hijerarhije u upravljanju otpadom;
- u Aneksu I Direktive navedene su prihvatljive mogunosti odlaganja;
- propisuje odreene minimalne standarde koji se moraju zadovoljiti tokom primene razliitih
naina tretmana otpada.
Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama ima za cilj da se uvoenjem strogih tehnikih
zahteva redukuju negativni efekti odlaganja otpada na ivotnu sredinu, naroito na zemljite,
podzemne i povrinske vode, kao i efekti na zdravlje stanovnitva. Direktivom se definiu
kategorije otpada (opasan, ne-opasan i inertan); definiu klase deponija i to: deponija za opasan
otpad, deponija za ne-opasan otpad i deponija za inertan otpad; zahteva tretman otpada pre
odlaganja; zabranjuje odlaganje na deponijama: tenog otpada, zapaljivog ili izuzetno zapaljivog
otpada, eksplozivnog otpada, infektivnog medicinskog otpada, starih guma i drugih tipova
otpada; zahteva smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada i uspostavlja sistem dozvola za rad
deponija.

Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada zamenjuje:

- Direktivu 84/429/EC o redukciji zagaenja vazduha iz postojeih insineratora komunalnog
otpada;
- Direktivu 89/369/EC o redukciji zagaenja vazduha iz novih insineratora komunalnog otpada;
- Direktivu 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada;
- Cilj Direktive je da postavi standarde za smanjenje zagaenja vazduha, vode i zemljita
uzrokovano insineracijom ili ko-insineracijom otpada, radi spreavanja rizika po ljudsko zdravlje.
Insineracija opasnog otpada moe prouzrokovati emisiju supstanci koje zagauju vazduh, vodu
i zemljite i koje imaju tetan uticaj na zdravlje ljudi. Ova Direktiva se odnosi i na postrojenja u
kojima se vri ko-insineracija.
Direktiva Saveta 2006/66/EC koja zamenjuje i dopunjuje Direktivu 91/157/EEC o
baterijama i akumulatorima koji sadre opasne supstance uvodi mere za odlaganje i
kontrolu odlaganja istroenih baterija i akumulatora koji sadre opasne materije u cilju
smanjenja zagaenja tekim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora.
Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena direktivama
1987/101/EEC, 91/692/EEC, 2000/76/EC promovie sakupljanje i odlaganje mineralnih maziva
ili industrijskih otpadnih ulja koja se ne mogu vie koristiti za originalnu upotrebu. Direktivom se:
zabranjuje postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva zagaivanje vazduha iznad granice
utvrene propisima; zahteva obezbeivanje sigurnog i efikasnog sistema sakupljanja, tretmana,
skladitenja i odlaganja otpadnog ulja; najvii prioritet se daje regeneraciji otpadnih ulja, zatim
spaljivanju uz iskorienje energije, a najmanji njihovoj destrukciji ili kontrolisanom skladitenju;
zabranjuje bacanje upotrebljenih ulja u povrinske i podzemne vode i kanalizaciju, kao i na
zemljite.
Direktiva Saveta 91/689/EEC o opasnom otpadu dopunjena Direktivom 94/31/EC i
166/2006/EC ima za cilj uspostavljanje upravljanja, iskorienja i pravilnog odlaganja opasnog
otpada. Direktivom se definie da privredni subjekti koja proizvode, dre ili uklanjaju opasne
otpade, dostavljaju nadlenim organima na njihov zahtev traene podatke iz registra.
Direktiva Saveta 96/59/EC o odlaganju PCB i PCT ima za cilj da definie kontrolisani nain
postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila (PCB) i polihlorovanih terfenila (PCT) i
dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili, kao i nain odlaganja opreme koja je zagaena
sa PCB, a nije izvrena njena dekontaminacija.
Direktiva Saveta 2000/53/EC o istroenim vozilima uspostavlja mere za prevenciju
nastajanja otpada od istroenih vozila tako to stimulie sakupljanje, ponovnu upotrebu i
reciklau njihovih komponenata (baterije, gume, akumulator, ulja) u cilju zatite ivotne sredine.
Direktiva 2002/95/EC o ograniavanju korienja nekih opasnih supstanci u elektrinoj i
elektronskoj opremi i Direktiva 2002/96/EC o otpadu od elektrine i elektronske opreme
imaju za cilj ograniavanje korienja nekih opasnih supstanci u elektrinoj i elektronskoj
opremi, odnosno promociju ponovne upotrebe, reciklae i iskorienja elektrine i elektronske
opreme u cilju redukcije koliine otpada. Zakoni u EU uvode restrikcije upotrebe opasnih
materija u proizvodnji elektrine i elektronske opreme u cilju olakavanja reciklae. lanice

moraju uspostaviti sistem sakupljanja pri kojem vlasnici i distributeri elektrine i elektronske
opreme mogu besplatno primiti nazad ovakvu opremu iz domainstava. Propisana je obaveza
da od 1. januara 2008. godine, olovo, iva, kadmijum, estovalentni hrom, polibromovani
bifenoli i polibromovani difenili u elektrinoj i elektronskoj opremi moraju biti zamenjeni drugim
materijama.
Direktiva 86/278/EEC o zatiti ivotne sredine i posebno zemljita u sluaju korienja
sekundarnih ubriva u poljoprivredi definie upotrebu muljeva iz postrojenja za tretman
otpadnih voda u poljoprivredi u cilju prevencije zagaenja zemljita, vegetacije, ljudi i ivotinja.
Mulj iz postrojenja za tretman gradskih otpadnih voda ima povoljne karakteristike tako da se
moe koristiti u poljoprivredi. Meutim, prisutni teki metali u mulju mogu biti toksini po biljke.
Direktivom se: definie pojam mulja, tretiranog mulja, propisuju uslovi pod kojima se moe
koristiti mulj, postavljaju granine vrednosti koncentracija tekih metala u zemljitu i mulju, kao i
maksimalna dozvoljena godinja koliina tekih metala u zemljitu itd.
Uredba 1774/2002 o otpadu ivotinjskog porekla propisuje tehnoloke postupke prerade
otpada ivotinjskog porekla. Otpad ivotinjskog porekla je svrstan u tri kategorije. Kategorija 1 u
koju spadaju leevi ivotinja zaraeni sa BSE (bolest ludih krava), drugim opasnim zoonozama
kao i drugim nepoznatim rizikom koji je u vezi sa leenjem ivotinja nelegalnim supstancama.
Kategorija 2 obuhvata ostatke bolesnih ivotinja ili ostatke veterinarskih lekova. Kategorija 3
obuhvata ostatke uginulih zdravih ivotinja, delove ivotinja iz klanica koji se ne koriste u
komercijalne svrhe, kou, odmaene kosti, krv (izuzev preivara) i dr.
Uredba 1013/2006 o prekograninom kretanju otpada regulie nadzor i kontrolu
prekograninog kretanja otpada. Ona u evropsko zakonodavstvo uvodi odredbe Bazelske
konvencije. Bazelska konvencija predstavlja meunarodni multilateralni ugovor kojim se reguliu
norme postupanja, odnosno kriterijumi za upravljanje otpadima na nain usaglaen sa
zahtevima zatite i unapreenja ivotne sredine i postupci kod prekograninog kretanja opasnih
i drugih otpada. Zemlje koje primenjuju ovu Uredbu dune su da odrede odgovarajue
ovlaene organizacije za transport otpada. Direktivom se uspostavlja:
- sistem oznaavanja i obavetavanja, kao i obaveze oko ugovaranja i podugovaranja pri
razliitim operacijama u transportu otpada;
- nain ovlaivanja zainteresovanih lica u postupku;
- nain i uslove otpreme, transporta i prijema;
- nain izvoza otpada u tree zemlje;
- obaveza povraaja otpada i njegovo odlaganje na prihvatljiv nain po ivotnu sredinu ukoliko
se postupak otpreme ne moe uspeno zavriti;
- zemlje lanice moraju preduzeti potrebne korake za inspekciju, uzorkovanje i monitoring
otpada pri prekograninom kretanju.
Direktiva 78/176/EEC o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid, dopunjena
Direktivama 82/883/EEC (dalje dopunjena uredbom 807/2003/EC), 83/29/EEC i 91/692/EEC
(dalje dopunjena Uredbom 1882/2003/EC) odnosi se na spreavanje i progresivno smanjenje
do uklanjanja, zagaenja uzrokovanog otpadom iz industrije titan dioksida. Zemlje lanice e

preduzeti korake da obezbede da se odlaganje otpada obavlja uz brigu o ljudskom zdravlju i

ivotnoj sredini. One e aktivno podsticati spreavanje nastajanja otpada, ponovnu upotrebu i
reciklau otpada kao sirovine. Svako isputanje, odlaganje, nagomilavanje ili injektiranje otpada
zahteva prethodno dozvolu. Zemlje lanice e izraditi programe za postepeno smanjenje i
konano uklanjanje zagaenja uzrokovanog otpadom iz postrojenja za proizvodnju titan
dioksida.
Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu dopunjena Direktivom
2005/20/EC, 2004/12/EC, 1882/2003/EC implementira strategiju EU o otpadu od ambalae i
ima za cilj da harmonizuje nacionalne mere za upravljanje otpadom od ambalae, da minimizira
uticaje otpada od ambalae na ivotnu sredinu i da izbegne trgovinske barijere u EU koje mogu
da spree konkurenciju. Ona tretira svu ambalau koja je na tritu Unije, kao i sav otpad od
ambalae bez obzira na poreklo nastajanja: industrija, komercijalni sektor, radnje, usluge,
domainstva, imajui u vidu materijal koji se koristi.
Odluka Komisije 2001/524/EC o objavljenim referencama standarda EN 13428:2000, EN
13429:2000, EN 13430:2000, EN 13431:2000 i EN 13432:2000 u Slubenom glasniku
Evropske zajednice u vezi sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai
i ambalanom otpadu.
Odluka Komisije 2001/171/EC od 19 februara 2001 o uslovima za smanjenje koncentracije
tekih metala u staklenoj ambalai utvrenih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta
94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu.
Odluka Komisije 2005/270/EC od 22 marta 2005 o uspostavljanju obrazaca koji se odnose
na baze podataka iz Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 94/62/EC o ambalai i
ambalanom otpadu.
Odluka Komisije 1999/177/EC o uslovima za smanjenje koncentracije tekih metala u
plastinim gajbama i paletama utvrenih Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta
94/62/EC o ambalai i ambalanom otpadu.

3. INSTITUCIONALNI OKVIR
Narodna Skuptina i Vlada obezbeuju zakonski okvir za odrivo upravljanje otpadom, kao i
ekonomske instrumente za sprovoenje upravljanja otpadom i utiu na razvijanje javne svesti i
uspostavljanje dijaloga izmeu zainteresovanih strana u cilju uspostavljanja partnerstva u
upravljanju otpadom.
Nadleni organi i organizacije za upravljanje otpadom su:
- ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu (u daljem tekstu: ministarstvo)i druga nadlena
ministarstva;
- nadleni organ autonomne pokrajine;
- nadleni organ jedinice lokalne samouprave;
- Agencija za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Agencija);

- Fond za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Fond);

- strune organizacije za ispitivanje otpada.
Ministarstvo:
- predlae Vladi Strategiju upravljanja otpadom, kao i pojedinane nacionalne planove
upravljanja razliitim tokovima otpada;
- priprema i donosi izvrne propise za sprovoenje zakona;
- koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za Republiku i prati stanje;
- daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom osim za planove na teritoriji
autonomne pokrajine;
- izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte propisane zakonom;
- vodi evidenciju o dozvolama, saglasnostima, potvrdama i drugim aktima koje su izdali drugi
nadleni organi;
- utvruje ovlaene organizacije u skladu sa zakonom;
- vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom;
- preduzima druge mere i aktivnosti u skladu sa meunarodnim ugovorima i sporazumima.
U oblasti upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom, ministarstvo:
- priprema i predlae Vladi Plan smanjenja ambalanog otpada;
- priprema i donosi izvrne propise za sprovoenje zakona;
- izdaje i oduzima dozvole o upravljanju ambalanim otpadom u skladu sa zakonom;
- uspostavlja i vodi registar izdatih dozvola o upravljanju ambalanim otpadom;
- odreuje visinu kaucije za ambalau zavisno od vrste ambalae ili hemikalije koja je u nju
smetena;
- vri nadzor nad radom Agencije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, kao i
ovlaenih pravnih lica, u vrenju poverenih poslova.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede obavlja poslove koji se odnose na
upravljanje, zatitu i korienje poljoprivrednog zemljita za eksploataciju mineralnih sirovina i
odlaganje jalovine, pepela i ljake i drugih otpadnih i opasnih materija, rekultivaciju
poljoprivrednog zemljita, zatitu voda, bilja i zdravstvenu zatitu ivotinja, ukljuujui
upravljanje poljoprivrednim otpadom, otpadom ivotinjskog porekla, otpadne vode i
kanalizacione sisteme, inspekcijske poslove, i to:

- Uprava za veterinu obavlja poslove koji se odnose na: zatitu i unapreenje zdravlja i
dobrobiti ivotinja, utvrivanje zaraznih bolesti i mera za spreavanje pojave, otkrivanje,
spreavanje irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti ivotinja i bolesti koje se sa
ivotinja mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarnu kontrolu i uslove za proizvodnju i promet
ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje, kao i
uslove za obavljanje veterinarske delatnosti, poslove kontrole koji se odnose na proizvodnju i
promet lekova namenjenih upotrebi u veterinarskoj medicini, veterinarskih medicinskih
sredstava i pomonih lekovitih sredstava, ukljuujui i upravljanje otpadom iz objekata u kojima
se obavlja zdravstvena zatita ivotinja i farmaceutskim otpadom i dr.
- Uprava za zatitu bilja obavlja poslove koji se odnose na zatitu bilja od zaraznih bolesti i
tetoina, kontrolu sredstava za zatitu bilja i ubriva u proizvodnji, unutranjem i spoljnom
prometu, kontrolu primene sredstava za zatitu bilja i dr.
- Republika direkcija za vode obavlja poslove koji se odnose na vodosnabdevanje, zatitu od
voda, zatitu voda i dr.
Ministarstvo zdravlja obavlja poslove koji se odnose na proizvodnju i promet lekova,
medicinskih sredstava i pomonih lekovitih sredstava, ukljuujui upravljanje otpadom iz
objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita i farmaceutskim otpadom, sanitarni nadzor i dr.
Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove koji se odnose na upravljanje otpadom od
eksploatacije mineralnih sirovina.
Nadleni organ autonomne pokrajine:
- uestvuje u izradi Strategije upravljanja otpadom i pojedinanih nacionalnih planova
upravljanja otpadom;
- donosi Plan upravljanja otpadom za pojedine vrste otpada od znaaja za autonomnu pokrajinu
u skladu sa Strategijom i nacionalnim planom;
- koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za autonomnu pokrajinu i prati stanje;
- daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom na svojoj teritoriji;
- izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte u skladu sa zakonom, vodi evidencije i
podatke dostavlja ministarstvu;
- vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom na svojoj teritoriji;
- vri druge poslove utvrene zakonom.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave:
- donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeuje uslove i stara se o njegovom
sprovoenju;

- ureuje, obezbeuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i

neopasnim otpadom na svojoj teritoriji;
- ureuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i
neopasnim otpadom;
- izdaje dozvole, odobrenja i druge akte u skladu sa zakonom, vodi evidenciju i podatke
dostavlja ministarstvu;
- na zahtev ministarstva ili nadlenog organa autonomne pokrajine daje miljenje u postupku
izdavanja dozvola;
- vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom u skladu sa zakonom, kao i druge
poslove utvrene zakonom.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave donose regionalni plan upravljanja otpadom kojim se
definiu zajedniki ciljevi u upravljanju otpadom. Izrada i donoenje regionalnog plana
upravljanja otpadom ureuje se sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave. Na
regionalni plan upravljanja otpadom saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadleni organ
autonomne pokrajine na svojoj teritoriji.
Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovoenja i razvoja programa,
projekata i drugih aktivnosti u oblasti ouvanja, odrivog korienja, zatite i unapreivanja
ivotne sredine, kao i korienja obnovljivih izvora energije. Fond finansira akcione i sanacione
planove, odnosno programe, projekte i druge investicione i operativne aktivnosti iz oblasti
upravljanja otpadom, a naroito: izgradnju postrojenja za upravljanje otpadom; sanaciju
odlagalita otpada; sanaciju odlagalita opasnog otpada; unapreenje organizacije upravljanja
otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uvoenje odvojenog sakupljanja otpada;
smanjivanje nastajanja otpada i iskoritavanje vrednih svojstava otpada; podsticanje razvoja
preraivakih kapaciteta; podsticanje trita recikliranih materijala. Fond finansira izradu i
implementaciju regionalnih planova upravljanja otpadom; razvoj informacionog sistema za
upravljanje otpadom; dodeljuje pomo u razvoju i primeni novih tehnologija za tretman otpada;
obezbeuje dodatne izvore finansiranja; podrava i sprovodi i druge aktivnosti neophodne u
procesu unapreivanja sistema upravljanja otpadom.
Agencija vodi i aurira bazu podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu zatite
ivotne sredine u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine. U okviru
posebnih tokova otpada Agencija prikuplja podatke od lica koja vre sakupljanje, skladitenje i
tretman svih kategorija otpada iz ove grupe u skladu sa zakonom. Sa aspekta praenja stanja u
upravljanju komunalnim otpadom i realizacije regionalnih ili lokalnih planova Agencija prikuplja
podatke o realizaciji navedenih planova. U Agenciji se prikupljaju i podaci iz registara izdatih
dozvola koje ustanovljavaju i vode nadleni organ za izdavanje dozvole i podatke iz registra
dostavljaju Agenciji. Agencija prikuplja izvetaje o upravljanju ambalaom i ambalanim
otpadom od proizvoaa, uvoznika, pakera/punilaca i isporuilaca, operatera i dr proizvoaa,
uvoznika, paker/punilaca i isporuilaca o koliinama ambalae i ambalanog otpada i
uspostavlja i vodi registar o koliinama i vrstama ambalae i ambalanog otpada. Na osnovu
ovih podataka u Agenciji se sastavlja i objavljuje svake godine izvetaj o koliini proizvedene,
uvezene i izvezene ambalae i upravljanju ambalanim otpadom.

Strune organizacije za ispitivanje otpada vre ispitivanja otpada radi klasifikacije za

prekogranino kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su
akreditovane i izdaju izvetaj o ispitivanju otpada.
Ostali uesnici u upravljanju otpadom su proizvoai ili uvoznici proizvoda koji posle upotrebe
postaju otpad, vlasnici otpada, odnosno proizvoai otpada, prevoznici otpada, kao i operateri
postrojenja za sakupljanje otpada, tretman otpada i operateri deponije.

4. KRATAK PREGLED I ANALIZA POSTOJEEG STANJA U

UPRAVLJANJU OTPADOM
Nastajanje otpada je rezultat ukupne ekonomske aktivnosti svake drave, i kao takvo je u
direktnoj korelaciji sa nacionalnom ekonomijom. Nastajanje komunalnog otpada zavisi od
stepena industrijskog razvoja, ivotnog standarda, naina ivota, socijalnog okruenja,
potronje i drugih parametara svake pojedinane zajednice. Iz tog razloga se koliina nastalog
otpada moe znaajno razlikovati meu dravama, a takoe i u okviru jedne drave.

4.1. Teritorija i stanovnitvo

Republika Srbija obuhvata povrinu od 88.361 km . U Republici Srbiji postoje dve autonomne
pokrajine, i to: AP Vojvodina (21.506 km ) na severu i AP Kosovo i Metohija (10.887 km ) na
jugu. AP Kosovo i Metohija je pod privremenom meunarodnom upravom, prema Rezoluciji
1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i nije razmatrana u ovom dokumentu. Republika
Srbija je zemlja u Dunavskom basenu, balkanska zemlja i zemlja June Evrope. Nalazi se na
povoljnom poloaju sa vezama prema Centralnoj odnosno Zapadnoj Evropi, kao i vezama sa
Istonom i Junom Evropom.
2

Prema popisu iz 2002. godine, Republika Srbija ima blizu 7,5 miliona stanovnika, dok 57%
stanovnitva ivi u urbanim sredinama. Najznaajnija poljoprivredna podruja se nalaze u
Vojvodini. U Republici Srbiji postoji i intenzivan uzgoj goveda, ovaca i svinja. Teka industrija u
Republici Srbiji uglavnom je vezana za rudarstvo, ukljuuje preraivaku, metalurku i hemijsku
industriju i dr. Ostala industrijska proizvodnja obuhvata cement i druge graevinske materijale,
ubriva, elektro-opremu, preradu drveta, proizvode od papira, koe i krzna, gumu, tekstil,
prehrambene proizvode. Investicije u infrastrukturu su u porastu. U 2006. godini rast BDP je
5,6%, a u 2007 - 7,1%. Procena za 2008. je 6,1%. Od toga je samo 0,35% BDP je potroeno za
zatitu ivotne sredine iz budeta, a projekcije za 2009. godinu iznose 0,4% BDP, to je
nedovoljno. Finansijska podrka za 15 projekata u oblasti ivotne sredine u 2008. godini iz
Nacionalnog investicionog plana iznosila je 455 miliona dinara. Od toga je za 6 projekata
regionalnih deponija izdvojeno 270 miliona dinara, odnosno 60%. S obzirom na svetsku
ekonomsku krizu, rast BDP u Republici Srbiji u 2009. e biti ispod planiranog.

4.2. Komunalni otpad

4.2.1. Podaci o koliinama otpada
Postojee stanje u lokalnim samoupravama Republike Srbije karakteriu nepouzdani i
nepotpuni podaci o koliini generisanja komunalnog otpada. Koliine komunalnog otpada na
godinjem nivou su proraunate na osnovu merenja otpada u referentnim lokalnim
samoupravama. Na osnovu rezultata tih merenja moe se usvojiti da gradsko stanovnitvo

generie proseno 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovnitvo

proseno generie 0,7 kg otpada/stanovniku/dan. U Beogradu se dnevno generie 1,2 kg
otpada/stanovniku. Na osnovu popisa, gradsko stanovnitvo ini 57%, dok je 43% seoskog
stanovnitva. U proseku, stanovnik Republike Srbije generie 0,87 kg komunalnog otpada/dan
(318 kg/godinje).
U Prilogu 3. su dati detaljni podaci o koliinama komunalnog otpada koji se godinje proizvede
u Srbiji. Broj stanovnika od 7.443.183 proizvodi godinje oko 2.374.374 tona otpada.
Slika 4.1. Prikaz morfolokog sastava komunalnog otpada u Srbiji

Izvor: Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad: Utvrivanje sastava otpada i procene koliine u cilju
definisanja strategije upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu odrivog razvoja Republike
Srbije, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, 2008.
Prema morfolokom sastavu otpada, organski otpad (batenski otpad i ostali biorazgradivi
otpad) zauzima gotovo 50% u masi komunalnog otpada, pri emu je ostali biorazgradivi otpad
sa 37,62% oko tri puta zastupljeniji od batenskog otpada. Ukupni otpad od plastike ini ukupno
12,73%, dok ukupna koliina kartona iznosi 8,23%, zatim slede staklo (5,44%), papir (5,34%),
tekstil (5,25%), pelene za jednokratnu upotrebu (3,65%) i metal (1,38%).

4.2.2. Analiza postojeeg stanja

Komunalni otpad jeste otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje
prirode ili sastava slian otpadu iz domainstva. Procenjeno je da se u Republici Srbiji
organizovano sakuplja oko 60% komunalnog otpada. Sakupljanje je organizovano preteno u

urbanim oblastima, dok ruralne oblasti su znatno slabije pokrivene. Najvei broj lokalnih
samouprava ima mehanizaciju i vozila za sakupljanje otpada, meutim, postoji nedostatak
odgovarajue opreme, jer se za sakupljanje koriste razliite vrste vozila: od vozila za
sakupljanje otpada sa presom za sabijanje otpada i autopodizaa za velike kontejnere, pa do
obinih kamiona i traktora sa prikolicom.
Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraeni u svim lokalnim
samoupravama i aktivnosti na uvoenju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom,
ve prvenstveno zavise od mogunosti pojedinih lokalnih samouprava. Ovakav nekoherentni
sistem ne moe adekvatno da funkcionie, a promene ovakvog stanja u pravcu primene
savremenih sanitarnih i bezbednih naina postupanja sa otpadom, ne mogu se oekivati bez
znaajnih materijalnih sredstava. Jedino ekonomski opravdano reenje je formiranje regionalnih
centara za upravljanje otpadom u okviru kojih e se otpad sakupljen iz vie optina tretirati na
postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i ostatak odlagati na regionalnim deponijama,
kao to je utvreno i u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine. Ovakvi regioni
e implementirati principe integralnog sistema upravljanja otpadom za dui vremenski period.
U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaa
otpada. Postojei stepen reciklae, odnosno iskorienja otpada je nedovoljan. Mada je
primarna reciklaa u Srbiji propisana zakonom i predvia odvajanje papira, stakla i metala u
posebno oznaene kontejnere, reciklaa ne funkcionie u praksi. Izuzetak ini jedno postrojenje
za separaciju reciklabilnog otpada, centri za odvojeno sakupljanje otpada na drugoj lokaciji i dr.

4.3. Opasan otpad

4.3.1. Podaci o koliinama otpada
Opasan otpad jeste svaki otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija
moe da prouzrokuje opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od
opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan
otpad bio ili jeste upakovan. Opasan otpad se nalazi u svih 20 grupa prema Katalogu otpada.
Ne postoje pouzdani podaci o koliini opasnog otpada koji stvara industrija. Podatke za
Integralni katastar zagaivaa (Registar izvora zagaivanja), koji vodi Agencija, dostavilo je
preko 600 preduzea. U toku je uspostavljanje informacionog sistema koji e omoguiti efikasno
prikupljanje i analizu prikupljenih podataka prema razliitim parametrima i dostupnosti podataka
javnosti. Iako postoji zakonska obaveza dostavljanja podataka o otpadu, jo uvek ne postoji
odziv svih zagaivaa. Zbog smanjene aktivnosti industrije, pretpostavlja se da nastajanje
industrijskog opasnog otpada stagnira. Postoje, meutim, i zaostale koliine nasleene zbog
nedostatka brige o otpadu u prethodnom periodu. Neproporcionalno je visok stepen nastajanja
industrijskog otpada po jedinici proizvoda, neracionalno je korienje sirovina i niska je
energetska efikasnost industrije. U Republici Srbiji postoji, prema preliminarnoj listi, 156
postrojenja za koja se, u skladu sa zakonom, izdaje integrisana dozvola. To su istovremeno i
postrojenja koja stvaraju najvee koliine industrijskog opasnog i neopasnog otpada. Iz
zvaninih podataka proizilazi da je 2007. godine proizvedeno 31.244 t opasnog otpada, a 2008.
godine 54.022 t. Opasan otpad generiu i operateri koji ne podleu integrisanoj dozvoli. Zbog
svoje brojnosti i irokog spektra delatnosti, ovi operateri stvaraju znaajan deo opasnog otpada.
Na osnovu ovih podataka i podataka Agencije za reciklau, realno se procenjuje da je koliina
opasnog otpada koji se stvara u Republici Srbiji, a potie iz svih postrojenja, ukljuujui
postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu oko 100.000 t/god, dok istorijsko

zagaenje iznosi takoe oko 100.000 t. Procenjuje se da e se pre 2019. godine konano reiti
problem istorijskog otpada.

4.3.2. Analiza postojeeg stanja

U Republici Srbiji ne postoji ni jedna lokacija za odlaganje opasnog otpada. Generalno, ne
postoje ni ovlaena postrojenja, odnosno operateri koji poseduju dozvolu od nadlenog
organa, za termiki i fiziko-hemijski tretman opasnog otpada. U poslednje vreme se primenjuju
postupci solidifikacije i bioremedijacije opasnog otpada. Bioloka rekultivacija deponija pepela i
ljake TENT-a A i TENT-a B, obavlja se u skladu sa "Glavnim projektom rekultivacije deponije
pepela i ljake JP TE 'Nikola Tesla A' i 'Nikola Tesla B'. Ne postoji trajno skladite opasnog
otpada na teritoriji Republike Srbije. U takvim okolnostima, proizvoai opasnog otpada vre
privremeno skladitenje opasnog otpada na sopstvenim lokacijama u privremenim skladitima,
iako u nekima od njih otpad stoji i vie od 20 godina. Promet otpada podlee sistemu dozvola, u
skladu sa Zakonom o ratifikaciji Bazelske konvencije o prekograninom kretanju otpada i
njegovom odlaganju, Zakonom o zatiti ivotne sredine kao i Zakonom o upravljanju otpadom.
Uvoz opasnog otpada je zabranjen. Izuzetno pojedine vrste opasnog otpada koje su potrebne
kao sekundarne sirovine preraivakoj industriji u Republici Srbiji, u skladu sa nacionalnim
ciljevima prerade tih otpada, mogu se uvoziti na osnovu dozvole. Vlada odreuje pojedine vrste
opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine. Najee se izvoze PCB,
farmaceutski otpad, otpad od boja i lakova, ulja i uljne emulzije, otpad iz hemijske industrije,
ljaka, kao i specifine vrste opasnog otpada, karakteristine za pojedine tehnoloke procese.
Republika Srbija je lanica Bazelske konvencije i prekogranino kretanje otpada se odvija u
skladu sa usvojenim principima. Ministarstvo vodi bazu podataka o prekograninom kretanju
otpada (uvoz, izvoz i tranzit otpada) na osnovu dozvola koje izdaje, to se evidentira kao
planirana koliina otpada koji je predmet uvoza/izvoza za vremenski period na koji je dozvola
izdata.

4.4. Neopasan otpad

4.4.1. Podaci o koliinama otpada
Podaci o koliinama neopasnog otpada su, takoe, nedovoljno precizni. Koliina otpada koju
proizvode privredni subjekti koji podleu plaanju naknade za proizvedeni i odloeni neopasni
industrijski otpad (podaci Fonda) je 2007. godine iznosila 598.160 t neopasnog industrijskog
otpada. Na osnovu ostalih podataka, procenjuje se da je realna koliina do 700.000 t/god.

4.4.2. Analiza postojeeg stanja

Po grupama delatnosti, najvee koliine otpada su iz preraivake industrije, znatne su koliine
otpada iz poljoprivrede, eksploatacije mineralnih sirovina i iz graevinarstva. Radi ponovne
upotrebe i reciklae, neopasni otpad se uvozi, a u zavisnosti od tranje na tritu i izvozi. Za
izvoz, uvoz i tranzit neopasnog otpada potrebna je dozvola koju izdaje ministarstvo.
Analizirajui statistike podatke prekograninog kretanja otpada, moe se zakljuiti da je izvoz
otpada i ostataka dominantan u odnosu na uvoz. Najee su se izvozili otpadni metali, a
posebno otpad od gvoa i elika. I kod otpada od aluminijuma i bakra i legura bakra prisutan je
uoeni trend. Uvoz otpada i ostataka je uglavnom ravnomerno raspodeljen po svim vrstama.
Prekogranino kretanje otpada i ostataka od papira i kartona (uvoz - izvoz) je uravnoteeno, a

zabrinjava poveani udeo uvoza u odnosu na izvoz otpada i ostataka od plastike, kao i celih
otpadnih guma.

4.5. Posebni tokovi otpada

4.5.1. Ambalani otpad
Ambalani otpad jeste svaka ambalaa ili ambalani materijal koji ne moe da se iskoristi u
prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje. Ambalani otpad je prema
Katalogu otpada definisan pod indeksnim brojem 15 00 00. Ambalaa je proizvod napravljen od
materijala razliitih svojstava, koji slui za smetaj, uvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje
robe i zatitu njene sadrine, a ukljuuje i predmete koji se koriste kao pomona sredstva za
pakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu za otpremu i oznaavanje
robe. Ambalaa moe biti:
- primarna ambalaa kao najmanja ambalana jedinica u kojoj se proizvod prodaje konanom
kupcu;
- sekundarna ambalaa kao ambalana jedinica koja sadri vie proizvoda u primarnoj ambalai
sa namenom da na prodajnom mestu omogui grupisanje odreenog broja jedinica za prodaju,
bez obzira da li se prodaje krajnjem korisniku ili se koristi za snabdevanje na prodajnim
mestima. Ova ambalaa se moe ukloniti sa proizvoda bez uticaja na njegove karakteristike;
- tercijarna (transportna) ambalaa namenjena za bezbedan transport i rukovanje proizvoda u
primarnoj ili sekundarnoj ambalai. Ova ambalaa ne obuhvata kontejnere za drumski,
elezniki, vodni ili vazduni transport.
Koliina ambalanog otpada u Republici Srbiji se ne meri i evidencija se ne vri na sistematski
nain. Godinja koliina ambalanog otpada procenjuje se na preko 334.500 t/god, na osnovu
merenja u nekoliko gradova, odnosno obuhvata od 30% stanovnitva. Procenjeno je da je udeo
ambalanog otpada u komunalnom otpadu oko 14%. U Republici Srbiji nedostaje sistem
upravljanja ambalanim otpadom, ija koliina se stalno poveava zbog rasta udela nepovratne
ambalae, posebno PET ambalae i limenki. Najvei deo sakuplja se zajedno sa komunalnim
otpadom i odlae na deponije. U pojedinim gradovima organizuje se primarna selekcija
ambalanog otpada (aak).
Tabela 4.1. Procenjene koliine ambalanog otpada
Vrsta otpada

Koliina, t/god.

Staklena ambalaa

90.000

Plastina ambalaa

88.000

Papir/karton
Kompozitna ambalaa
Aluminijumska ambalaa
Ambalaa od gvoa
UKUPNO

115.000
17.300
5.200
19.000
334.500

Izvor: Agencija za zatitu ivotne sredine, 2009.

Sakupljanje ambalanog otpada se odvija kroz delatnost pre svega odreenog broja privatnih
privrednih subjekata.
Pojedina javna komunalna preduzea (Beograd, Novi Sad, Sombor, Kruevac, Smederevo i dr.)
su registrovana za delatnost reciklae, izmeu ostalog i ambalanog otpada, preteno plastike,
papira i metala.

4.5.2. Istroene baterije i akumulatori

Baterije ili akumulatori oznaavaju svaki izvor elektrine energije proizvedene direktnim
pretvaranjem hemijske energije, a koji mogu da se sastoji od jedne ili vie primarnih baterijskih
elija (koje se ne mogu puniti), ili jedne ili vie sekundarnih baterijskih elija (koje se mogu
puniti), dok su istroene baterije ili akumulatori oni koji se ne mogu ponovo koristiti i
predstavljaju otpad, a namenjeni su tretmanu odnosno recikliranju. Istroene baterije i
akumulatori se klasifikuju kao opasan otpad (najee indeksni broj 06 00 00, i to od 01 do 03 i
06 prema Katalogu otpada).
U Republici Srbiji se godinje generie oko 27.000 t otpadnih olovnih akumulatora i kompletna
koliina se reciklira. Precizni podaci o koliinama generisanih otpadnih baterija ne postoje.
Istroene baterije preteno zavravaju na deponijama komunalnog otpada. Ne postoji
organizovani sistem upravljanja istroenim baterijama. Na pojedinim lokacijama prisutna je
kontaminacija zemljita kiselinom i otpadnom plastikom, koja potie od nelegalne dekompozicije
otpadnih olovnih akumulatora. Postoji postrojenje koje vri organizovano sakupljanje i
preuzimanje otpadnih olovnih akumulatora i davanja usluga treim licima. Nakon preuzimanja,
vri se njihova potpuna reciklaa. Ukupni instalisani kapaciteti su 25.000 t/god. U postupku
verifikacije neophodne dokumentacije je jo jedno postrojenje iji e kapacitet takoe biti oko
25.000 t/god.

4.5.3. Otpadna ulja

Otpadnim uljima se smatraju sva mineralna ili sintetika ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za
svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidraulina ulja, motorna, turbinska ulja ili
druga maziva, brodska ulja, ulja ili tenosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili
sintetika ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje-voda i emulzije. Otpadno jestivo
ulje je ulje koje nastaje obavljanjem ugostiteljske i turistike delatnosti, u industriji, trgovini i
drugim slinim delatnostima. Prema Katalogu otpada, otpadna ulja se nalaze u vie grupa, ali
su najveim delom obuhvaena indeksnim brojevima 12 00 00 i 13 00 00.
Ne postoje egzaktni podaci o koliinama generisanih otpadnih ulja na teritoriji Republike Srbije.
Procena je da se godinje troi oko 50.000 t razliitih ulja mineralnog porekla. Osim toga,
procena je da se na teritoriji Beograda godinje troi oko 10.000 - 15.000 t motornih i drugih ulja
i maziva. Na teritoriji Republike Srbije ne postoji ureen sistem sakupljanja otpadnih ulja.
Kapaciteti za sakupljanje i regeneraciju otpadnih ulja iznose oko 25.000 t/god. Pojedini operateri
vre sakupljanje i privremeno skladitenje. U znatno manjoj meri je prisutno sakupljanje i
regeneracija ulja iz sopstvene proizvodnje, kao i regeneracija ulja kod privatnih preduzetnika.
Deo otpadnih ulja se izvozi na konano zbrinjavanje, a jedan deo otpadnih ulja se nelegalno
sakuplja i zbrinjava, najee u energetske svrhe. Prisutan je trend porasta organizovanog
sakupljanja i preuzimanja otpadnih jestivih ulja. Ona se najee koriste za proizvodnju

biodizela. Postoje i odreeni kapaciteti za tretman uljnih emulzija ultrafiltracijom i naknadno

zbrinjavanje nastalog uljnog koncentrata postupkom solidifikacije. Cementare imaju kapaciteta
za korienje otpadnih ulja u energetske svrhe.

4.5.4. Otpadne gume

Otpadne gume jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona, motorcikala i
dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, vuenih maina i sl. nakon zavretka
ivotnog ciklusa, odnosno gume koje vlasnik odbacuje zbog oteenja, istroenosti ili drugih
razloga. Otpadne gume razvrstane su u grupu otpada sa indeksnim brojem 16 01 03 prema
Katalogu otpada.
Godinje se u Republici Srbiji stavi na trite oko 1,4 miliona komada novih guma, na osnovu
ega se procenjuje da nastaje oko 18.000 t otpadnih guma. Jedan deo navedene koliine potie
iz domae proizvodnje, a drugi iz uvoza. Procenjuje se da postojee koliine otpadnih guma u
Republici Srbiji iznose oko 50.000 t, uzimajui u obzir samo stokove vee od 500 t. U 2010.
godini oekuje se poveanje na oko 26.000 t otpadnih guma zbog usvajanja novog Zakona o
bezbednosti saobraaja. Procenjuje se da e se do 2014. godine reiti problem postojeih
koliina otpadnih guma. Organizovanim legalnim sakupljanjem i konanim zbrinjavanjem u
energetske svrhe (koinsineracija), bave se cementare, koje imaju dozvolu za korienje
maksimalno 15.000 t godinje. Prisutno je i organizovano sakupljanje i izvoz gumene piljevine
koja nastaje u procesu protektiranja istroenih guma. U Republici Srbiji postoje instalisani
kapaciteti za reciklau otpadnih guma razliitih dimenzija koji su trenutno na nivou od oko 18
000 t godinje. U skladu sa propisanom hijerarhijom upravljanja otpadnim gumama propisan je
odnos od 70:30% u 2010. godini, odnosno 80:20% od 2011 godine, a koji se odnosi na davanje
prednosti reciklae u odnosu na upotrebu istih u energetske svrhe.

4.5.5. Otpadna vozila

Otpadna, odnosno neupotrebljiva vozila jesu motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja
vlasnik eli da odloi. Otpadna vozila su prema Katalogu otpada razvrstana u grupu sa
indeksnim brojem otpada 16 00 00.
Ne postoje egzaktni podaci o koliinama otpadnih vozila koja se generiu tokom jedne godine.
U Republici Srbiji postoji preko 1 milion vozila ija je prosena starost vea od 10 godina.
Sakupljanje i zbrinjavanje otpadnih vozila u najveoj meri zavisi od ponude i potranje. Pre
postupka reciklae otpadnih vozila ne izdvajaju se opasne materije i komponente. Delovi koji
imaju upotrebnu vrednost se izdvajaju u neznatnoj meri, shodno izraenoj starosti i istroenosti
otpadnih vozila. Odreen broj operatera koji su registrovani za reciklau metalnog otpada imaju
uslova da zadovolje zakonsku regulativu za reciklau otpadnih vozila. Ovi operateri imaju
kapaciteta da vre reciklau otpadnih automobila u skladu sa propisima.

4.5.6. Otpad od elektrine i elektronske opreme

Proizvodi kojima je za rad potrebna elektrina energija ili elektromagnetno polje, kao i oprema
za proizvodnju, prenos i merenje struje ili jaine elektromagnetnog polja ine elektrinu i
elektronsku opremu i ureaje. Otpad od elektrine i elektronske opreme ukljuuje opremu i
ureaje koje vlasnik eli da odbaci, kao i sklopove i sastavne delove koji nastaju u industriji.
Otpad od elektrine i elektronske opreme prema Katalogu otpada razvrstan je u grupu sa
indeksnim brojem otpada 16 02 00 i 20 01 00.

Otpad od elektrinih i elektronskih proizvoda ine otpadni aparati iz domainstava (televizori,

radioaparati, friideri, zamrzivai itd.), raunari, telefoni, kasetofoni itd. Veina ovog otpada
spada u opasan otpad zbog komponenti koje sadri. Ne postoje egzaktni podaci o koliinama
otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda koji se generie tokom jedne godine - procenjuje
se da nastaje koliina od 30.000 t/god., dok se oko 40.000 t zaostalog otpada nalazi na
smetlitima, raznim skladitima ili divljim deponijama. Koliina novih elektronskih i elektrinih
proizvoda koji se godinje uvezu i stavljaju na trite u Republici Srbiji je 85.600 t. U Republici
Srbiji je zabranjen uvoz polovnih kompjutera, odnosno elektrine i elektronske opreme, osim za
sopstvene potrebe. Sakupljanje i zbrinjavanje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda je
zastupljeno samo u najveim urbanim sredinama. Najzastupljenije je sakupljanje otpadne
raunarske opreme. U Republici Srbiji postoje tri operatera koja vre organizovano sakupljanje i
reciklau. Reciklaa se vri manuelnim rastavljanjem i odvajanjem zasebnih vrsta otpada, ili
mainski, sa manuelnom selekcijom. Ne postoje operateri koji vre prethodno izdvajanje
rashladnih fluida iz otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda iz domainstva (friideri,
zamrzivai, klima ureaji). Nedostaje sistem upravljanja otpadom od elektrine i elektronske
opreme. U Republici Srbiji se reciklira samo nekoliko procenata elektronskog otpada godinje.
Deo prikupljene otpadne raunarske opreme se reparira i ponovo stavlja na trite. U svetu ovaj
otpad raste po stopi od 5% godinje to ga ini najbre rastuim otpadom na planeti.

4.5.7. Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu

Ne postoje podaci o koliinama otpadnih fluorescentnih cevi. U Republici Srbiji ne postoji
odvojeno sakupljanje ovih cevi. One se, zajedno sa komunalnim otpadom, odlau na deponije.
Krajem 2008. i tokom 2009. godine, nekoliko operatera je zapoelo sakupljanje i privremeno
skladitenje ovog otpada. Postoji mogunost instalisanja opreme za njihov tretman.

4.5.8. Otpad kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (POPs

otpad)
POPs otpad je otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim organskim
zagaujuim supstancama (POPs), gde spadaju PCB otpad i otpadni POPs pesticidi (kao DDT).
Prema Katalogu otpada, PCB otpad se nalazi u okviru grupa 13 00 00, 16 00 00 i 17 00 00.
POPs materije su zabranjene za upotrebu i moraju se ukloniti. U pojedinim trafostanicama jo
uvek se kao rashladni medijum koristi PCB (piralensko ulje) koji se, u skladu sa zakonom, do
2015. godine mora zameniti odgovarajuim uljima koja ne sadre PCB. U Srbiji je identifikovano
3.300 t otpada zagaenog sa PCB (transformatori i kondenzatori koji sadre PCB i otpornici).
Ne postoji bezbedno skladitenje PCB otpada. U Srbiji ne postoji postrojenje za tretman PCB
otpada i ovaj otpad se izvozi na tretman. Postoji nekoliko ovlaenih kompanija iz privatnog
sektora koje vre preuzimanje i izvoz PCB otpada na tretman u skladu sa Zakonom o ratifikaciji
Bazelske konvencije. U Republici Srbiji postoji oko 6 t otpadnih POPs pesticida (DDT, lindan) na
14 identifikovanih skladita otpada od pesticida.

4.5.9. Medicinski otpad

Medicinski otpad je heterogena meavina komunalnog otpada, infektivnog, patoanatomskog,
farmaceutskog i laboratorijskog otpada, dezinficijenasa i ambalae, kao i hemijskog otpada.
Medicinski otpad razvrstan je u grupu otpada 18 00 00 prema Katalogu otpada. Oko 10-25%
medicinskog otpada ini opasan otpad rizian po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

U bolnicama u Republici Srbiji postoji blizu 41.000 kreveta sa priblinim brojem od 11 miliona
bolnikih dana. Prosena zauzetost kreveta je 72% na godinjem nivou. Prema postojeim
podacima iz zdravstvenog sektora postoji i dodatnih 2.700 kreveta, koji se nalaze u vojnim
bolnicama i privatnim klinikama. Procenjuje se da sve zdravstvene ustanove u Republici Srbiji
godinje stvaraju oko 48.000 t medicinskog otpada. Oko 9.600 t ovog otpada se smatra
infektivnim, odnosno opasnim otpadom. Procena koliine infektivnog medicinskog otpada koja
se stvara u zdravstvenim ustanovama ne raunajui privatni sektor i sektor veterinarske
medicine, zasniva se na proceni proizvodnje od 0,7 kg otpada po postelji dnevno.
Nepravilno upravljanje medicinskim otpadom do skora je predstavljalo znaajan problem zbog
nepostojanja razdvajanja otpada u zdravstvenim ustanovama i njegovog odlaganja na
deponijama gde se meao sa komunalnim otpadom. Ministarstvo zdravlja je 2007. godine
zapoelo specifine aktivnosti na uvoenju uniformnog sistema upravljanja medicinskim
otpadom, a posebno kategorijom infektivnog medicinskog otpada. U 72 zdravstvena centra u
Republici Srbiji instalirano je 78 autoklava i drobilica za sterilizaciju medicinskog otpada,
nabavljeno je 25 vozila za transport medicinskog otpada i sprovedena je obuka medicinskih
radnika za razvrstavanje otpada u zdravstvenim ustanovama. Radioaktivni otpad se sakuplja u
specijalnim kontejnerima i privremeno skladiti u Institutu za nuklearne nauke Vina.
Pripremljen je Nacionalni vodi za upravljanje medicinskim otpadom koji ima za cilj da ponudi
sveobuhvatan i jedinstven pristup bezbednog upravljanja medicinskim otpadom kako u
dravnim, tako i u privatnim zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zatite irom
Republike Srbije.

4.5.10. Otpad ivotinjskog porekla

ivotinjski otpad nastaje u klanicama, postrojenjima za preradu mesa, riba, objektima za uzgoj i
dranje ivotinja itd. Postupanje sa ivotinjskim otpadom podrazumeva sakupljanje,
razvrstavanje prema stepenu rizika (kategorije), skladitenje i tretman. Otpad ivotinjskog
porekla razvrstan je u grupu otpada 02 00 00 prema Katalogu otpada.
U Republici Srbiji je registrovano 900 pogona za klanje stoke i preradu mesa. Prema
raspoloivim podacima produkcija otpada ivotinjskog porekla u Srbiji (klanini konfiskati i leevi
uginulih ivotinja) obuhvata 28.000 t/god. uginulih ivotinja i 245.000 t/god. klaninog otpada, od
ega se samo oko 20% organizovano prerauje u kafilerijama. Ostatak se odlae bez
prethodnog tretmana na deponije i zakopava. Postrojenja za tretman otpada ivotinjskog
porekla otvorenog tipa postoje u Somboru, Beogradu (trenutno nije u funkciji), upriji,
Zrenjaninu, Bakoj Topoli, Sremskoj Mitrovici i Vrbasu. Objekti zatvorenog tipa su u ititu i
Planditu.

4.5.11. Poljoprivredni otpad

Poljoprivredni otpad je otpad koji nastaje od ostataka iz poljoprivrede, umarstva, prehrambene
i drvne industrije i predstavlja znaajne koliine. Ostaci iz poljoprivrede se mogu razvrstati u tri
glavne grupe: otpad proizveden u procesu uzgajanja ratarskih kultura, otpad poreklom od
voarskih kultura i otpad nastao kao posledica uzgajanja stoke. Otpad koji nastaje tokom
stoarskih aktivnosti jeste stajsko ubrivo koje se generie uzgajanjem goveda, svinja i ivine.
Poljoprivredni otpad je razvrstan u grupu otpada 02 00 00 i 03 00 00 prema Katalogu otpada.

Koliine poljoprivrednog otpada iznose oko 13 miliona t/god. (drvnog otpada, ostataka
poljoprivrednih i ratarskih kultura i tenog stajnjaka).
Ukupno 260.300 goveda koja se uzgajaju u Republici Srbiji proizvodi oko 5.270 m stajskog
ubriva, dok je koliina ubriva poreklom od uzgajanih svinja neto manja i iznosi oko 4.560 m .
3

Tabela 4.2. Stoni fond srednje velikih i velikih stonih farmi

Stoni fond
Goveda

Oblast

Broj grla

Ravniarska

149.300

Brdovita

111.000

Ukupno
Ravniarska
Svinje

Brdovita

Proizvedeno stajsko ubrivo, m /dan

3

260.300
1.369.500
285.600

Ukupno
ivina

5.270

4.560

1.655.100
2.350.000

480

Izvor: Ilic, Mladen., Grubor, B., Tesic, M., The State of Biomass Energy in Serbia, Journal
Thermal Science, Vol. 8 (2004), No. 2, pp. 5-19.
Neadekvatno je upravljanje otpadom na farmama (ne postoje postrojenja za preiavanje
otpadnih voda ni objekti za skladitenje stajskog ubriva), to dovodi do zagaenja vodotokova
nutrijentima. Svetska banka je finansirala projekat smanjenja zagaenja Dunava nutrijentima.
Republika Srbija je na drugom mestu po koliini fosfata koje isputa u Dunav i na treem mestu
po koliini nitrata od ukupno 13 podunavskih zemalja. Najvei razlog je oticanje netretiranih
otpadnih voda sa velikih farmi svinja. U okviru projekta obezbeena je oprema za skladitenje
vrstog i tenog ubriva na preko 200 farmi - za 24.500 uslovnih grla stoke goveda i svinja, kao
i oprema za etiri velike klanice za manipulaciju otpadom iz klanine industrije.

4.5.12. Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda

Prikljuak na kanalizacioni sistem u Republici Srbiji ima tek 46% domainstava. Prema
podacima iz Statistikog godinjaka, koliina komunalnih otpadnih voda koja nastaje u Republici
Srbiji iznosi 363,1 miliona m /god. Od ukupne koliine komunalnih otpadnih voda samo 5,3% se
preiava na odgovarajui nain. Mulj koji nastaje nakon preiavanja otpadnih voda odlae
se na deponije, to u ovom trenutku iznosi oko 4.000 t/god. i ne predstavlja znaajan pritisak.
Meutim, izgradnjom postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda, oekuju se velike
koliine otpadnog mulja koji treba zbrinuti na odgovarajui nain. Mulj iz ureaja za
preiavanje komunalnih otpadnih voda razvrstan je u grupu otpada 19 08 05 prema Katalogu
otpada.
3

4.5.13. Graevinski otpad i otpad od ruenja

Graevinski otpad ukljuuje otpad koji nastaje prilikom gradnje graevina, rekonstrukcije,
odravanja ili ruenja postojeih graevina, kao i otpad nastao od iskopanog materijala, koji se
ne moe bez prethodne obrade koristiti. U proseku sadri: zemlju od iskopa 75%, otpad od
ruenja i graenja (otpad od keramike, betona, gvoa, elika, plastika i dr.) 15-25%, kao i

otpadni asfalt i beton 5-10%. Graevinski otpad je, prema Katalogu otpada, razvrstan u grupu
sa indeksnim brojem otpada 17 00 00.
Procenjuje se da u Republici Srbiji godinje nastaje oko 1 milion t graevinskog otpada i otpada
od ruenja. Graevinski otpad u Republici Srbiji zavrava na deponijama komunalnog otpada, a
koristi se i kao inertan materijal za prekrivanje otpada na deponiji. Reciklaa graevinskog
otpada ne postoji (u malim koliinama se reciklira asfalt), iako se ponovo moe upotrebiti oko
80% graevinskog otpada.

4.5.14. Otpad koji sadri azbest

Zbrinjavanje otpada koji sadri azbest u Republici Srbiji nije reeno. Otpad koji sadri azbest
moe se nai u graevinskom otpadu.

4.5.15. Otpad od eksploatacije mineralnih sirovina i otpad od energetike

Intenzivna dugogodinja eksploatacija mineralnih sirovina u rudarskim basenima u Republici
Srbiji, pored iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa i zagaenja vode i vazduha dovela je
do znaajnog razaranja i degradacije zemljita. Ova pojava je naroito izraena u Kolubarskom i
Kostolakom basenu gde se vri eksploatacija lignita koji lei ispod najkvalitetnijih zemljita.
Povrinskim kopovima i odlagalitima jalovine u velikim rudarskim basenima degradirano je oko
40.000 ha zemljita. Od toga prirodnom i vetakom rekultivacijom (do sada samo
ozelenjavanjem) obuhvaeno je manje od 20% povrina. Otpad od eksploatacije mineralnih
sirovina je razvrstan u grupu otpada 01 00 00, a otpad iz energetike u grupu 10 01 00 prema
Katalogu otpada.
U AP Vojvodini postoje privremene deponije isplake od naftnih buotina. Za odlaganje ovog
otpada izgraena je deponija u Novom Miloevu i reeno je konano odlaganje 600.000 m
isplake. Ovaj otpad je razvrstan u grupu 01 05 00.
3

Termoelektrane koje koriste lignit stvaraju oko 5 miliona tona leteeg pepela godinje, koji se
neadekvatno skladiti (pokriva podruje od oko 1.800 ha). Procenjuje se da se na odlagalitima
u Republici Srbiji nalazi oko 170 miliona tona pepela iz termoelektrana.

4.5.16. Otpad iz industrije titan dioksida

Titan dioksid se ne proizvodi u Republici Srbiji, ali se koristi kao sirovina u proizvodnji boja i u
industriji graevinskih materijala za postizanje beline. Nisu poznati podaci o koliinama otpada
iz industrije koja koristi titan dioksid.

4.6. Postojea infrastruktura za upravljanje otpadom

4.6.1. Postojea infrastruktura za upravljanje komunalnim otpadom
Sakupljanje komunalnog otpada u Republici Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna
preduzea iji su osnivai lokalne samouprave. Organizacija kretanja vozila kao i raspored
kontejnera se preteno bazira na slobodnoj proceni i ranijoj praksi, a ne na odgovarajuim
analizama zasnovanim na broju gravitirajueg stanovnitva, frekvenciji punjenja i pranjenja

kontejnera i kapacitetu vozila. U nekim lokalnim samoupravama poslovi sakupljanja otpada

ugovorom su povereni privatnom sektoru.
U okviru sakupljanja i transporta komunalnog otpada moe se posebno izdvojiti:
- neodgovarajui broj i struktura posuda za sakupljanje otpada;
- neodgovarajui raspored posuda;
- nedostatak odgovarajuih vozila za transport otpada;
- neodgovarajua uestalost transporta otpada;
- neodgovarajue rute kretanja vozila;
- nereeno pitanje transporta otpada iz zdravstvenih ustanova i nekih privrednih subjekata.
Centri za odvojeno sakupljanje otpada postoje u Beogradu, aku i sporadino u drugim
lokalnim samoupravama u Republici Srbiji, gde se pojedine vrste komunalnog otpada sakupljaju
u posebnim kontejnerima, namenjenim za sakupljanje razliitih vrsta otpada (metal, staklo,
papir, PET, limenke i dr.). Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada za sada postoji u
Novom Sadu. Postoji vie registrovanih postrojenja za reciklau PET-a, metala, plastike i dr. I
pored visokog sadraja organske komponente u komunalnom otpadu, ne postoje postrojenja za
bioloki tretman komunalnog otpada. U Republici Srbiji ne postoje postrojenja za insineraciju
komunalnog otpada.
Odlaganje otpada na deponije je jedini nain organizovanog postupanja sa otpadom. U
Republici Srbiji jo uvek svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju - smetlite.
Kapacitet postojeih deponija - smetlita je u veini optina ve popunjen, dok veina deponija
ne zadovoljava ni minimum tehnikih zahteva. Ne postoji kontrolisano odvoenje deponijskog
gasa koji nastaje razgradnjom otpada u deponiji, to moe dovesti do poara ili eksplozije.
Procedne vode iz deponija se ne sakupljaju niti preiavaju i to moe ugroziti podzemne i
povrinske vode i zemljite zbog visokog sadraja organskih materija i tekih metala. Ne postoji
sistematski monitoring emisija, procednih voda, deponijskog gasa itd.
Komunalni otpad koji se organizovano sakuplja odlae se na 164 zvanino registrovane,
optinske deponije. Samo na deponiju "Vina", najveu deponiju u Republici Srbiji, dnevno se
odlae oko 1.700 t komunalnog otpada iz domainstava i neopasnog otpada iz industrija iz 12
beogradskih optina. Ne postoji nikakav prethodni tretman otpada pre odlaganja. Zemljite na
kojem se deponije nalaze je najee u svojini Republike Srbije. Starost deponija varira od 4
godine (Baka Palanka - Obrovac, Bela Palanka, Malo Crnie, Panevo i Tutin) do 53 godine
(deponija u Silbau, optina Baka Palanka, koja je u funkciji od 1956. godine). Podaci o
dimenzijama i zapremini tela deponija nisu pouzdani, s obzirom da za mnoge od njih ne postoji
odgovarajua tehnika dokumentacija. Oko 70% svih aktivnih deponija - smetlita nije
predvieno prostorno-planskim dokumentima i za njih nije uraena studija o proceni uticaja na
ivotnu sredinu, niti imaju potrebne dozvole. to se tie mehanizacije za ravnanje i zbijanje
otpada na deponijama, najee se koriste buldoeri, dok se na 10 deponija za sabijanje otpada
koriste kompaktori. Na vie deponija mehanizacija se povremeno usluno iznajmljuje. Na
smetlitima esto dolazi do samopaljenja, pri emu dolazi do emisije zagaujuih materija.
Deponije - smetlita sa najveim rizikom po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi su one koje se nalaze

na udaljenostima manjim od 100 m od naselja (12 deponija) ili na udaljenostima manjim od 50

m od obale reke, potoka, jezera ili akumulacije (25 deponija, od kojih se 14 deponija nalazi na
samoj obali vodotoka). Fond je opredelio sredstva da sufinansira, sa ueem od 40 do 60%,
izradu tehnike dokumentacije i sanaciju oko 80 deponija - smetlita komunalnog otpada.
Nakon sanacije, veina dosadanjih odlagalita moe biti pretvorena u transfer stanice i centre
za sakupljanje reciklabilnog otpada, a preostala e se zatvoriti izgradnjom regionalnih deponija.
Na divlje deponije, van kontrole javnih komunalnih preduzea, baca se oko 40% generisanog
komunalnog otpada u Republici Srbiji, a njih je 4.481 prema poslednjem izvetaju inspekcije iz
2009. godine. U veini sluajeva divlje deponije se nalaze u seoskim sredinama i posledica su,
u prvom redu, nedostatka sredstava za proirenje sistema sakupljanja otpada, ali i loe
organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. Pored ovih, divlje deponije se esto
formiraju du saobraajnica u putnom pojasu, od kojih je vei procenat na kosinama nasipa
puteva, odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. Takve deponije su najee
nedostupne za uklanjanje. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije, jame i vrtae gde je
ienje praktino nemogue.
Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom iz 2003. godine, predvieno je zatvaranje i
rekultivacija postojeih smetlita i izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, sa centrima za
separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama. Na podruju AP Vojvodine izraen je
predlog mikrolokacija na osnovu geolokih, hidrolokih i infrastrukturnih kriterijuma u skladu sa
Strategijom i Studijom prostornog razmetaja regionalnih deponija i transfer stanica. Do
decembra 2009. godine formirani regioni za upravljanje otpadom su u nekim sluajevima
drugaije organizovani od predloga datog u Nacionalnoj strategiji iz 2003. godine.
Veina lokalnih samouprava jo uvek nisu postigle dogovore, niti potpisale sporazume odnosno
ugovore oko formiranja regiona za upravljanje otpadom.
Glavni izazovi upravljanja otpadom u Republici Srbiji jo uvek se odnose na obezbeivanje
dobre pokrivenosti i kapaciteta za pruanje osnovnih usluga, kao to su sakupljanje, transport i
sanitarno odlaganje otpada.

4.6.2. Postojea infrastruktura za upravljanje opasnim otpadom

Kao poseban problem izdvaja se nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje opasnog
otpada. Na podruju Republike Srbije ne postoje postrojenja za tretman opasnog industrijskog
otpada (postoji nekoliko registrovanih postrojenja za fiziki tretman posebnih tokova otpada koji
spadaju u opasan otpad). Ne postoji ni lokacija ureena za odlaganje opasnog otpada, niti
centralna skladita. Opasan otpad se privremeno skladiti u neodgovarajuim skladitima, od
kojih neka postoje i vie decenija, ili na fabrikim deponijama. Analize ukazuju da 62%
privremenih skladita opasnog otpada ne zadovoljava propisane uslove, a da se samo 5%
opasnog otpada privremeno skladiti na propisan nain. Iz tog razloga, potrebe za izvozom
opasnog otpada radi tretmana stalno rastu.
Prostornim planovima u Republici Srbiji nisu odreene lokacije za izgradnju postrojenja za
upravljanje opasnim otpadom i za sada ne postoji odobrena lokacija za deponiju opasnog
otpada u Republici Srbiji. Postoji otpor lokalnog stanovnitva za lociranje postrojenja za tretman
i odlaganje opasnog otpada u njihovoj blizini. Uzroci tome su nedovoljno znanje i informisanost
o problematici otpada, nepoverenje i nedovoljno uee javnosti u procesima odluivanja.
Izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada jedan je od prioriteta Vlade Srbije, koji je

zacrtan i u Odluci Saveta o principima, prioritetima i uslovima sadranim u Evropskom

partnerstvu (2008/13/EC). Deo proizvodnih kapaciteta sa mogunou termikog tretmana
otpada ne koristi se dovoljno (cementare, elezare i termoelektrane). Ko-insineracija otpada
probno se primenjuje u fabrikama cementa (otpadne gume).
Nedostatak infrastrukture za tretman otpada u Republici Srbiji, otvorio je kao jedinu mogunost
za konano zbrinjavanje otpada, izvoz na tretman u ovlaena i registrovana postrojenja u EU
(insineratori, postrojenja za fiziko-hemijski tretman i dr.). Postrojenja koja izvoze otpad su iz
domena farmaceutske industrije, elektroenergetike, laboratorijski otpad iz nekih medicinskih
ustanova. Najvie se izvozi PCB otpad.

4.6.3. Postojea infrastruktura za upravljanje medicinskim otpadom

U zdravstvenim ustanovama i veterinarskim organizacijama dravnog i privatnog sektora
zapoet je proces razdvajanja infektivnog medicinskog otpada od ostalog otpada. Upotrebljene
igle i pricevi, tupferi od vate, pelene za inkontinenciju, zavojni materijali i druge kategorije
infektivnog otpada se tretiraju u 72 zdravstvena centra u Republici Srbiji gde je instalirano 78
autoklava i drobilica za sterilizaciju medicinskog otpada (ureaja za niskotemperaturni tretman
dela medicinskog otpada, koji se potom moe odloiti na deponiju - dezinfekcija/sterilizacija
infektivnog otpada i otrih predmeta i drobljenje/mlevenje sterilisanog otpada). Generalno, u
Republici Srbiji ne postoje savremena postrojenja za tretman medicinskog otpada spaljivanjem.

4.6.4. Postojea infrastruktura za posebne tokove otpada

U sadanjim uslovima kapaciteti za reciklau otpada nisu organizovano zastupljeni. U bazi
podataka Agencije za reciklau registrovana su 302 privredna subjekta za poslove sakupljanja,
tretmana, uvoza i izvoza sekundarnih sirovina. Ovi privredni subjekti se veim delom bave
sakupljanjem i prometom industrijskih sekundarnih sirovina. Najvei broj registrovanih privrednih
subjekata je u Beogradu - 65, a zatim slede Juno-baki sa 31 i Moraviki okrug sa 25
privrednih subjekata.
Najvei broj privrednih subjekata je registrovan za reciklau metalnog otpada - 211. Pored toga,
4 privredna subjekta bave se iskljuivo otpadnim olovnim akumulatorima. Postoji nekoliko
postrojenja za reciklau posebnih tokova otpada: otpadnih guma, otpadnih ulja, plastike i PET-a.
Za postupanje sa otpadnom plastikom registrovano je 29 privrednih subjekata, otpadnim
papirom i kartonom 16 privrednih subjekata, za otpadne gume 14 privrednih subjekata, za
otpadni tekstil 6 privrednih subjekata, za stakleni kr 2 privredna subjekta, a za reciklau toner
kaseta 8 privrednih subjekata. Jedno preduzee je registrovano za korienje otpadnih guma
kao alternativnog goriva. Takoe, u skladu sa potrebama, pojedini privredni subjekti poinju da i
sami organizuju sakupljanje sekundarnih sirovina.
Registrovana postrojenja za reciklau otpadnih vozila, ne postoje, ali taj posao se sada vri u
nekoliko postrojenja za reciklau metalnog otpada koja su dobila ovlaenje od nadlenog
organa. Postrojenja za tretman otpada ivotinjskog porekla otvorenog tipa su u Somboru,
Beogradu (trenutno nije u funkciji), upriji, Zrenjaninu, Bakoj Topoli, Sremskoj Mitrovici i
Vrbasu.

4.7. Ocena stanja u upravljanju otpadom i SWOT analiza

I pored aktivnosti koje se preduzimaju, stanje u upravljanju otpadom nije zadovoljavajue.

Organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada pokriveno je samo oko 60% stanovnitva, dok
ruralne oblasti nisu dovoljno pokrivene organizovanim sakupljanjem otpada. Otpad se odlae na
zvanine deponije, koje najee ne zadovoljavaju ni minimum tehnikih zahteva. U Republici
Srbiji postoji 4.481 divlja deponija. Oekuje se poetak izgradnje nekoliko regionalnih deponija regionalnih centara za upravljanje otpadom. Ne primenjuje se odvojeno sakupljanje i reciklaa
ambalanog otpada i drugog komunalnog otpada. Stanje opasnog otpada u Republici Srbiji je
problematino i zahteva integralni pristup u reavanju problema. Za sada ne postoji ni jedno
trajno skladite opasnog otpada koje odgovara propisima, a privremeno odlaganje se uglavnom
vri u krugu preduzea i to vrlo esto na neadekvatan nain. Ne postoje postrojenja za tretman
opasnog otpada. Ne postoji sistem odvojenog sakupljanja medicinskog otpada. Javna svest o
postupanju sa otpadom nije dovoljno razvijena. Ne postoji edukacija stanovnitva o otpadu,
nainu postupanja i obavezi reciklae.
Identifikovani su sledei problemi u upravljanju otpadom u Republici Srbiji: nedovoljna
infrastruktura za tretman i odlaganje otpada, zajedniko odlaganje komunalnog i opasnog
otpada iz domainstava, nedostatak podataka o sastavu i tokovima otpada, nepostojanje
postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, zagaenje zemljita,
povrinskih i podzemnih voda otpadom.
SWOT analiza

SNAGA
1. Postojanje nacionalne strategije za
upravljanje otpadom;
2. Doneti kljuni zakoni u oblasti
upravljanja otpadom usaglaeni sa EU
direktivama;
3. Zapoeta izgradnja nekoliko
regionalnih sanitarnih deponija regionalnih centara za upravljanje
otpadom;
4. Neiskorieni potencijal za reciklau
otpada
5. Mogunost insineracije otpada u
fabrikama cementa, termoelektranama

SLABOSTI
1. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje
otpada (regionalne deponije - regionalni centri za
upravljanje otpadom, postrojenja za reciklau,
kompostiranje itd.);
2. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog
otpada;
3. Nepostojanje centralnog skladita za opasan otpad;
4. Zagaenje voda, zemljita i vazduha usled loe
prakse upravljanja otpadom;
5. Degradirani prostori usled neadekvatnog odlaganja
otpada i veliki broja smetlita i divljih deponija;
6. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja
otpada u ruralnim oblastima;
7. Nedostatak preciznih podataka o koliinama otpada
koji nastaje;
8. Ogranieni kapaciteti za reciklau otpada

MOGUNOSTI
1. Uvoenje standarda EU u oblasti
upravljanja otpadom;
2. Proces integracije i korienje EU i
ostalih fondova
3. Sanacija neureenih smetlita i
remedijacija kontaminiranih zemljita;
4. Smanjenje nastajanja otpada u
industriji;
5. Doprinos zapoljavanju i otvaranju

PRETNJE
1. Sporost zakonodavno-institucionalnih reformi;
2. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za
upravljanje otpadom;
3. Optereenost prostora nekontrolisanim i
nehigijenskim deponijama - smetlitima;
4. Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog
postupanja sa otpadom;
5. Princip "ne u mom dvoritu";
6. Nemogunost graana da plate realnu, ekonomsku

novih radnih mesta;

6. Naplata po koliini proizvedenog
komunalnog otpada

cenu komunalnih usluga

5. OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Integralno upravljanje otpadom podrazumeva sagledavanje otpada od njegovog nastajanja,
minimizacije, preko sakupljanja, transporta, tretmana do odlaganja. Ukoliko se eli odrivi
sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana otpada. Odluka o
izboru najpogodnije opcije za tretman se donosi kroz analizu ivotnog ciklusa otpada sadri i
karakteristike sredine i lokacije na kojoj otpad nastaje.
Vani uslovi koji utiu na odluku o iskoriavanju ili odlaganju otpada su:
- poveani zahtevi za ekoloki bezbednim uklanjanjem otpada, to ima za posledicu vee
trokove odlaganja;
- primena principa naplate stvarnih trokova odlaganja otpada zagaivau, proizvoau otpada;
- razvoj novih proizvodnih tehnologija i postupaka korienja otpada i
- ispitivanje trita za plasman reciklabilnih proizvoda.
Koncept hijerarhije upravljanja otpadom ukazuje da je smanjenje nastajanja otpada
najefektivnije reenje za ivotnu sredinu. Meutim, tamo gde dalje smanjenje nije praktino
primenljivo, proizvodi i materijali mogu biti iskorieni ponovo, bilo za istu ili drugu namenu.
Ukoliko ta mogunost ne postoji, otpad se dalje moe iskoristiti kroz reciklau ili kompostiranje,
ili kroz dobijanje energije. Samo ako ni jedna od prethodnih opcija ne daje odgovarajue reenje
otpad treba odloiti na deponiju.

5.1. Smanjenje otpada na izvoru

Za razliku od drugih opcija u hijerarhiji upravljanja otpadom, redukcija otpada nije opcija koja se
moe odabrati u nedostatku drugih. O redukciji se mora razmiljati svaki put kada se donosi
odluka o korienju resursa. Redukcija mora biti osmiljena kroz celokupni ivotni ciklus
proizvoda, tj. ve u fazi projektovanja, preko izrade, pakovanja, do transporta i plasmana
proizvoda. Potroai takoe treba da aktivno uestvuju u redukciji otpada kupovinom proizvoda
sa manje ambalae. Vlada treba da bude nosilac politike redukcije otpada.

5.2. Ponovna upotreba

Neki proizvodi su specifino dizajnirani da budu korieni vie puta. Uvoenjem propisa o
ambalai u EU, postoji podsticaj proizvoaima da razmotre primenu ambalae za viestruku
upotrebu. U drugim sluajevima, proizvodi se mogu preraditi za iste ili sline namene. Postoje
dobri razlozi za ponovnu upotrebu proizvoda, s obzirom da se time postie:
- smanjenje trokova za proizvoae i potroae;

- utede u energiji i sirovinama;

- smanjenje trokova odlaganja.

5.3. Reciklaa
Praktino je nemogue dati decidan odgovor na pitanje da li je reciklaa znaajnija u domenu
industrijskog ili komunalnog otpada, budui da se, i u jednom i u drugom sluaju ostvaruju
izuzetno znaajni tehniki, ekoloki i ekonomski efekti. Svakako najznaajniji od njih su:
drastino smanjenje koliina industrijskog i komunalnog otpada koji se moraju odloiti na
sanitarne deponije, ime se vek korienja deponija produava i znaajno usporava proces
iscrpljivanja prirodnih resursa i emisije iz deponija.
Razlozi za potrebu poveanog iskoriavanja otpada su viestruki:
- saznanje o ogranienim prirodnim resursima i potrebi racionalnog korienja onoga ime se
raspolae;
- propisi o zatiti ivotne sredine definiu stroije uslove za odlaganje otpada, pa je neophodno
da se reciklaom smanji obim otpada koji se odlae na deponiju;
- tekoe pri obezbeenju lokacija za nove deponije ukazuju na reciklau kao jednu od
mogunosti smanjivanja potreba za novim deponijama.
Tipine komponente sistema reciklae otpada u cilju iskorienja materijala i izdvajanja korisnog
otpada su:
- izdvajanje razliitih komponenti na izvoru nastajanja otpada - iz domainstva, radnji, institucija,
sakupljanje na ulici ili u centrima gde se sakuplja reciklabilan otpad (primarna reciklaa);
- izdvajanje reciklabilnih materijala iz ukupne mase otpada u postrojenjima za separaciju
reciklabilnog otpada;
- priprema izdvojenih reciklabilnih materijala na linijama za baliranje (papir, plastika), presovanje
(metal), mlevenje (staklo).

5.4. Kompostiranje
Kompostiranje se definie kao brzo, ali delimino, razlaganje vlane, vrste organske materije,
otpada od hrane, batenskog otpada, papira, kartona, pomou aerobnih mikroorganizama i pod
kontrolisanim uslovima. Kao proizvod dobija se koristan materijal, slian humusu, koji nema
neprijatan miris i koji se moe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljita ili kao ubrivo.
Prednosti su sledee: krajnji proizvod ima izvesnu trinu vrednost, koja treba da rezultira u
vraanju izvesnog dela uloenih sredstava; prostor koji je potreban za lokaciju postrojenja je
relativno mali i cene transporta nisu tako velike. Sa druge strane, ovakva postrojenja mogu
zahtevati i velika kapitalna ulaganja. Trite za dobijeni proizvod nije uvek osigurano, a i
skladitenje krajnjeg proizvoda moe biti problem za sebe. Kvalitet kompostiranog proizvoda je
vaan ukoliko za njega postoji trite. Iskustva pokazuju da iako se organski materijal sa

deponije moe uspeno transformisati u kompost, kontaminacija (posebno od estica stakla,

metala i plastike) utie da potencijalni potroai postaju nevoljni da ga koriste. Zato se organski
otpad za kompostiranje mora razdvajati na izvoru i pre odlaganja na deponiju.
U principu, kompostiranje se sprovodi u dva nivoa:
- sakupljanje i izdvajanje organskih komponenti (kuhinjski otpad i otpad iz bati) za
kompostiranje na kompostnim poljima ili u posebnim postrojenjima (najee regionalnog tipa);
- promocija samostalnog kompostiranja "u svom dvoritu" kroz edukaciju i uspostavljanje malih
bunkera za kompostiranje.
S obzirom na Direktivu o deponijama EU i zabranu odlaganja biodegradabilnog otpada na
deponije, kompostiranje je dobilo na znaaju kao alternativna opcija tretmana biodegradabilnog
otpada.

5.5. Anaerobna digestija

Razlaganje organskog, biorazgradivog dela vrstog otpada u gasove sa visokim udelom metana
moe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije u reaktoru. Posle
fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije (digestat) se
normalno tretira aerobno do komposta. Na taj nain je konani rezultat fermentacije otpada u
veini sluajeva slian aerobnom kompostiranju. Procesom razlaganja nastaju biogas, kompost
i voda. Otpadna voda, nastala procesom tretmana, se preiava i jedan deo moe se vratiti u
proces.

5.6. Insineracija otpada

Tehnologija spaljivanja (insineracije) otpada predstavlja oksidaciju zapaljivih materija sadranih
u otpadu. Insineracija otpada se primenjuje u cilju smanjivanja zapremine otpada, a energija
koja se dobija iz procesa spaljivanja se moe iskoristiti za dobijanje toplotne i/ili elektrine
energije. Meutim, ekonomska opravdanost iskorienja energije nije uvek prihvatljiva na prvi
pogled, i treba znati da su investicioni i operativni trokovi insineratora u skladu sa propisima
EU visoki, generalno mnogo vii od trokova odlaganja otpada na sanitarne deponije
komunalnog otpada (nekad i do 6 puta vei). To znai da je insineracija znaajan i koristan
nain redukcije otpada, i dugorono se mogu izbei problemi koji prate odlaganje otpada na
deponije.
Proizvoai opasnog otpada mogu imati sopstvena postrojenja za insineraciju ili otpad mogu
slati kompaniji koja vri insineraciju u ime proizvoaa otpada, uz nadoknadu. Infektivni
medicinski otpad se, prema propisima EU, prvenstveno mora spaljivati u insineratorima
projektovanim za tu namenu. Istovremeno se ne iskljuuje mogunost primene metode
autoklaviranja "in situ" posle ega sledi odlaganje na komunalnu deponiju.
U cilju odrivog sistema upravljanja otpadom, insineracija sa iskorienjem energije treba da
bude potpuni i integralni deo lokalnih i regionalnih reenja koja treba razviti u sledeem periodu.
Insineracija otpada sa iskorienjem energije mora biti razmatrana u kontekstu integralnog
pristupa upravljanju otpadom koji znai redukciju, ponovnu upotrebu i reciklau. Kada je
insineracija sa iskorienjem energije najpraktinija opcija za ivotnu sredinu, neophodno je

razmotriti mogunost kombinovanog dobijanja toplotne i elektrine energije u cilju poveanja

efikasnosti procesa.

5.7. Ostali postupci tretmana otpada

Ukoliko se eli odrivi sistem upravljanja otpadom, neophodno je sagledati sve opcije tretmana
otpada. Nove tehnologije, ukoliko su pouzdane i konkurentne u poreenju sa ostalim opcijama,
takoe mogu zauzeti svoje mesto u sistemu. Neke od ovih opcija su sledee:
Piroliza
Piroliza je proces tokom kojeg dolazi do razlaganja organskog otpada pri povienoj temperaturi i
u odsustvu vazduha. Tokom procesa dolazi do termikog razlaganja organskih materija u
otpadu, pri emu nastaju pirolitiki gas, ulje i vrsta faza bogata ugljenikom. Prema rasponu
temperatura pri kojima se odvijaju, mogu se razlikovati tri varijante pirolize:
- niskotemperaturna do 500C;
- srednjetemperaturna od 500C do 800C;
- visokotemperaturna via od 800C.
Poveanjem temperature reakcije poveava se i udeo pirolitikog plina u produktima reakcije, a
smanjuje se udeo vrste i tene faze. Pirolitiki plin se obino spaljuje. Dimni gasovi se koriste
za grejanje ili dobijanje elektrine energije.
Gasifikacija
Gasifikacija je visokotemperaturni proces tretmana otpada u prisustvu vazduha ili vodene pare u
cilju dobijanja gorivih gasova. Tehnologija je zasnovana na poznatom procesu proizvodnje gasa
iz uglja. Proizvod reakcije je meavina gasova. Gas dobijen na ovaj nain se moe spaljivati ili
iskoristiti u postrojenjima za kogeneraciju. Zbog visoke temperature procesa dolazi do
vitrifikacije ljake nastale u procesu. Gasifikacija jo nije rairen postupak tretmana otpada, iz
razloga to gorivo mora biti relativno homogenog sastava, to znai da je za komunalni otpad
potreban predtretman.
Plazma proces
Razvijeni su alternativni sistemi tretmana, kao to je plazma proces (energija osloboenja
elektrinim pranjenjem u inertnoj atmosferi). Ovim procesom postiu se temperature 5.000C
do 15.000C. Usled visoke temperature dolazi do razlaganja organskih materija iz otpada i
topljenja neorganskih materija. U gasovitoj fazi dolazi do intenzivnog razlaganja organskih
molekula, to gotovo u potpunosti eliminie tetne emisije. To je ujedno i glavna prednost
plazma postupka. Neorganske materije se nakon topljenja vitrifikuju, tako da se mogu upotrebiti
kao dodatak graevinskom materijalu ili se mogu bezbedno odloiti. Ovakav sistem je izuzetno
skup i jo uvek je vrlo malo u primeni.
Otpad kao gorivo

Neki industrijski procesi i postrojenja za proizvodnju energije rade pod uslovima koji
dozvoljavaju korienje otpada visoke toplotne moi umesto konvencionalnog goriva. Najei
primer je proizvodnja cementa, gde visoke temperature i dugo vreme zadravanja obezbeuju
potpuno sagorevanje otpada. Tipini otpad koji se spaljuje u ovim procesima ukljuuje
komunalni otpad, gume, utroene rastvarae, otpad iz rafinerija, mesno kotano brano i dr.
Termoelektrane i gradske toplane koje slue za snabdevanje gradova toplotnom energijom
takoe mogu predstavljati znaajnu infrastrukturu za sagorevanje otpada. Direktiva EU o
spaljivanju otpada takoe propisuje dozvoljene granine vrednosti emisije za postrojenja koja
koriste alternativna goriva.
Fiziko-hemijski tretman otpada
Fiziko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju,
oksidaciju, redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fizikohemijske i hemijske procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada. Solidifikacija je
termin koji se koristi za irok opseg tretmana koji menjaju fiziko-hemijske osobine otpada sa
ciljem da se uine pogodnim za odlaganje na deponiju. Solidifikacija se primenjuje za tretman
tenog otpada i muljeva koji sadre teke metale i opasan otpad. Cilj solidifikacije je da se otpad
konvertuje u oblik u kome se njegovi konstituenti imobiliu tako da ne mogu biti izlueni u
okolinu.

5.8. Odlaganje otpada na deponije

Postoje tri tipa deponija za odlaganje otpada:
- deponije za odlaganje neopasnog otpada;
- deponije za odlaganje inertnog otpada;
- deponije za odlaganje opasnog otpada.
Na deponijama se odlau odreeni tipovi otpada za koje je deponija projektovana. Za odlaganje
neopasnog otpada koriste se tzv. sanitarne deponije koje predstavljaju sanitarno-tehniki
ureen prostor na kome se odlae otpad koji kao materijal nastaje na javnim povrinama, u
domainstvima, u procesu proizvodnje, odnosno rada, u prometu ili upotrebi, a koji nema
svojstva opasnih materija i ne moe se preraivati odnosno racionalno koristiti kao industrijska
sirovina ili energetsko gorivo. Deponije namenjene za odlaganje opasnog otpada se projektuju
sa posebnim tehnikim zahtevima. Opasan otpad koji se odlae na ovakvim deponijama mora
biti prethodno tretiran u skladu sa propisima. Deponije su neophodne u svakoj izabranoj opciji
tretmana, jer uvek postoji jedan deo otpada koji se mora odloiti.

6. CILJEVI UPRAVLJANJA OTPADOM

6.1. Opti cilj
Razvijanje odrivog sistema upravljanja otpadom u cilju smanjenja zagaenja ivotne sredine i
degradacije prostora

6.2. Posebni ciljevi

Kratkoroni ciljevi (2010-2014)

- Uskladiti nacionalne propise iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU;
- Doneti nacionalne planove za pojedine tokove otpada;
- Razviti regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom do 2014. godine;
- Poveati broj stanovnika obuhvaenih sistemom sakupljanja otpada na 75% do 2014. godine;
- Razviti sistem primarne selekcije otpada u lokalnim samoupravama;
- Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom do 2014. godine (regionalne deponije,
postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, postrojenja za bioloki tretman otpada i transfer
stanice u svakom regionu);
- Uspostaviti sistem upravljanja opasnim otpadom (izgraditi centralna regionalna skladita
opasnog otpada i zapoeti izgradnju postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada do
2014. godine);
- Uspostaviti sistem upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama, istroenim
baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, otpadnim vozilima, otpadom od elektrinih i
elektronskih proizvoda);
- Uspostaviti sistem upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom;
- Uspostaviti sistem upravljanja otpadom ivotinjskog porekla i doneti propis;
- Podsticati korienje otpada kao alternativnog goriva u cementarama, elezarama i
termoelektranama - toplanama, u skladu sa principom hijerarhije otpada;
- Sanirati postojea smetlita koja predstavljaju najvei rizik po ivotnu sredinu i lokacije "crnih
taaka" od istorijskog zagaenja opasnim otpadom.
Dugoroni ciljevi (2015-2019)
- Uvoenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domainstava i industrije;
- Izgraditi 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom - regionalne deponije, postrojenja za
separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanice u svakom regionu;
- Obezbediti kapacitete za spaljivanje (insineraciju) organskog industrijskog i medicinskog
otpada;
- Jaanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom;
- Postii stopu ponovnog iskorienja i reciklae ambalanog otpada (staklo, papir, karton, metal
i plastika) na 25% od njegove koliine;

- Uspostaviti sistem upravljanja graevinskim otpadom i otpadom koji sadri azbest.

6.3. Kljuni principi upravljanja otpadom

Kljuni principi koji se moraju uzeti u obzir prilikom uspostavljanja i implementacije plana
upravljanja otpadom su:
- Princip odrivog razvoja;
- Princip hijerarhije u upravljanju otpadom;
- Princip predostronosti;
- Princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom;
- Princip izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu;
- Princip zagaiva plaa;
- Princip odgovornosti proizvoaa.
Princip odrivog razvoja
Definicija odrivog razvoja postulira zadovoljenje potreba sadanjih generacija bez ugroavanja
prava buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Princip promovie ravnomeran razvoj uz
ekonomski rast koji obezbeuje smanjenje siromatva, pravednu raspodelu bogatstva,
unapreenje kvaliteta ivota, i smanjenje nivoa zagaenja na nivo kapaciteta inilaca ivotne
sredine, spreavanje buduih zagaenja i ouvanje biodiverziteta. Odrivo upravljanje otpadom
znai efikasnije korienje resursa, smanjenje koliine proizvedenog otpada, i, kada je otpad
ve proizveden, postupanje sa njim na takav nain da to doprinese ciljevima odrivog razvoja.
Princip hijerarhije u upravljanju otpadom
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom:
- prevencija nastajanja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korienja resursa i smanjenje
koliina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada;
- ponovna upotreba, odnosno ponovno korienje proizvoda za istu ili drugu namenu;
- reciklaa, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog
proizvoda;
- iskorienje, odnosno korienje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz iskorienje
energije i dr.);
- odlaganje otpada deponovanjem.
Princip predostronosti

Princip predostronosti znai da "ukoliko postoji mogunost ozbiljne ili nepovratne tete,
nedostatak pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera za
spreavanje degradacije ivotne sredine". Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na
nain da prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini. U sluaju moguih i
znaajnih uticaja na ivotnu sredinu, preduzimati preventivne aktivnosti, naroito podrati
korienje instrumenta procene uticaja na ivotnu sredinu.
Princip blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom
Otpad se tretira ili odlae to je mogue blie mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu u
kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neeljene posledice na ivotnu
sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman ili odlaganje otpada vri se u zavisnosti od lokalnih
uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, naina transporta i odlaganja, ekonomske
opravdanosti, kao i od mogueg uticaja na ivotnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom
obezbeuje se razvojem i primenom regionalnih planova zasnovanih na evropskom
zakonodavstvu i nacionalnoj politici.
Princip izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu
Izbor najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donoenja
odluka koji obuhvata zatitu i ouvanje ivotne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za
ivotnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje
najveu dobit ili najmanju tetu za ivotnu sredinu u celini, uz prihvatljive trokove i
profitabilnost, kako dugorono, tako i kratkorono.
Princip "zagaiva plaa"
Zagaiva mora da snosi pune trokove posledica svojih aktivnosti. Trokovi nastajanja,
tretmana i odlaganja otpada moraju se ukljuiti u cenu proizvoda.
Princip odgovornosti
Proizvoai, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiu na porast koliine otpada
odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvoa snosi najveu
odgovornost jer utie na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalae. Proizvoa je
obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju
trita za ponovnu upotrebu i reciklau svojih proizvoda.

7. KONCEPT UPRAVLJANJA OTPADOM

7.1. Projekcije koliina otpada
Prilikom projekcije komunalnog otpada koji e se stvarati do 2020. godine uzeta je u obzir
promena broja stanovnika i promena ivotnog standarda graana. Takoe je uzeta projekcija
porasta broja stanovnika obuhvaenih sistemom organizovanog sakupljanja komunalnog
otpada sa sadanjih 60% na 90% u 2020. godini (Prilog 3.).
Projekcija nastajanja opasnog otpada do 2020. godine e zavisiti od rada industrije i oekuje se
da se koliine od oko 100.000 t/god. u 2008. godini poveaju na 200.000 t/god. u 2020. godini.

Projekcija koliina neopasnog industrijskog otpada e, takoe, zavisiti od rada industrije, ali se
oekuje da e do 2020. godine rasti po stopi od oko 4% godinje i 2020. godine e iznositi oko
1,1 milion t/god.

7.2. Organizacija sistema za upravljanje otpadom

Strategija ureuje upravljanje razliitim vrstama otpada na teritoriji Republike Srbije, od
nastanka do konanog odlaganja, sa osnovnim ciljem uspostavljanja sveobuhvatnog sistema
upravljanja otpadom koji e biti organizovan u skladu sa nacionalnim i evropskim zahtevima i
standardima. Ciljevi sistema upravljanja otpadom su:
- smanjenje koliina otpada koji nastaje;
- smanjenje koliina otpada koji se odlae na deponije primarnom selekcijom korisnog otpada;
- smanjenje udela biorazgradivog otpada u odloenom komunalnom otpadu;
- smanjenje negativnog uticaja odloenog otpada na ivotnu sredinu, klimu i ljudsko zdravlje;
- upravljanje nastalim otpadom po principima odrivog razvoja.
Sistem upravljanja otpadom bie organizovan integralno, uz sve uesnike u sistemu na
nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.
U kratkoronom periodu sve lokalne samouprave su obavezne da izrade regionalne i lokalne
planove upravljanja otpadom. Oekuje se izgradnja regionalnih sanitarnih deponija i transfer
stanica, postrojenja za separaciju reciklabilnog otpada, sanacija postojeih smetlita koja
predstavljaju najvei rizik po ivotnu sredinu, proirenje obima sakupljanja otpada i dr.
Prostornim planom je potrebno odrediti lokacije regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Obaveza je da se potpiu meuoptinski sporazumi o zajednikom upravljanju otpadom.
Potrebno je osnovati regionalno preduzee za upravljanje otpadom. U sluaju nesaglasnosti
jedinica lokalne samouprave u pogledu odreivanja lokacije postrojenja za upravljanje otpadom,
odluku o lokaciji, na predlog ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine,
donee Vlada. Fond e finansirati sanaciju samo deponija u regionima koji su pristupili
potpisivanju sporazuma.
Komunalne delatnosti u Republici Srbiji su, uglavnom, u nadlenosti javnih komunalnih
preduzea iji je osniva lokalna samouprava. Dakle, ne postoji motivacija da se povea
efikasnost, ni da se pobolja kvalitet usluga. U nekim lokalnim samoupravama postoje ugovori
sa stratekim partnerima o sakupljanju ili odlaganju otpada. Reforma komunalnih usluga
zahteva potpuno nov okvir, kontrolni reim i institucije koje e taj reim sprovoditi. Unapreenje
komunalnih usluga mora biti sistemski zasnovano na tednji resursa i integraciji sa lokalnim
samoupravama u okruenju. Reforme u ovoj oblasti bi trebalo da se sprovedu u narednom
periodu. Korisnici usluga zahtevaju sve vei kvalitet i prilagoavanje meunarodnim ili
nacionalnim zahtevima, kao jedan od naina zatite ivotne sredine. Usvajanjem meunarodnih
propisa u oblasti zatite ivotne sredine obezbeuju se neophodni uslovi i za razvoj regionalne
ekonomske politike. Preporuuje se podsticati konkurenciju i ukljuenje privatnog sektora u
oblasti pruanja usluga, posebno u sektoru upravljanja otpadom.

Slika 7.1. ema upravljanja neopasnim otpadom u Republici Srbiji

Slika 7.2. ema upravljanja inertnim otpadom u Republici Srbiji

Takoe je neophodno zapoeti izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada. U prvoj fazi to
e se odnositi na fiziko-hemijski tretman neorganskog otpada i izgradnju vie regionalnih
skladita za skladitenje opasnog otpada. Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom uspostavlja
se sistem upravljanja posebnim tokovima otpada i uvode ekonomski instrumenti.
Kao jedan od prioriteta za reavanje problema opasnog otpada, potrebno je razmotriti
mogunosti i uslove za korienje postojeih postrojenja i instalacija (cementare,
termoelektrane, toplane, elezara) u svrhu tretmana opasnog otpada.
U dugoronom periodu potrebno je fokusirati se na dostizanje ciljeva u reciklai otpada i
dovriti izgradnju regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom u svim regionima.
Takoe se planira izgradnja postrojenja za iskorienje energije iz komunalnog otpada kao i
izgradnja centralnog postrojenja za spaljivanje opasnog i medicinskog otpada.

Slika 7.3. ema upravljanja opasnim otpadom u Republici Srbiji

7.3. Aktivnosti po pojedinim tokovima otpada

7.3.1. Komunalni otpad
Upravljanje komunalnim otpadom je u nadlenosti lokalnih samouprava. Neophodno je jaanje
institucija i organa zaduenih za planiranje i upravljanje projektima, izdavanje dozvola, kontrolu i
praenje, kao i administrativnih kapaciteta za efikasnije sprovoenje propisa u ovoj oblasti. Na
osnovu Zakona o upravljanju otpadom svi regioni i lokalne samouprave donose regionalne i
lokalne planove upravljanja otpadom. U prostornim planovima moraju se utvrditi lokacije za
postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom. Razvijanje javne svesti i obrazovanje kadrova
ostaje kao stalna aktivnost. Potrebno je formirati i promovisati irenje centara za odvojeno
sakupljanje reciklabilnog otpada (papira, limenki, stakla, plastike, elektrini aparati, kabasti
otpad itd.) gde e graani sami donositi otpad. Jedinica lokalne samouprave treba da obezbedi i
opremi ove centre. Lokalne samouprave treba da se fokusiraju na organizovanje primarne
selekcije, kroz organizovano sakupljanje reciklabilnog otpada ve u samim domainstvima. Na
ovaj nain se dobijaju kvalitetne sekundarne sirovine koje lako nalaze mesto na tritu.
Potrebno je organizovati regionalne centre za upravljanje otpadom, sa svom potrebnom

infrastrukturom: transfer stanice za pretovar otpada, regionalna deponija, postrojenje za

separaciju reciklabilnog otpada i postrojenje za kompostiranje. Neophodno je izvriti sanaciju
postojeih smetlita. Dugorono se planira izgradnja postrojenja za iskorienje energije iz
otpada. Potrebno je razmotriti i mogunost korienja toplana i cementara za sagorevanje
komunalnog otpada kao alternativnog goriva. Najvaniji cilj je finansijski odriva delatnost
upravljanja otpadom zasnovana na principu "zagaiva plaa". Potrebno je primeniti princip
pune nadoknade trokova za usluge sakupljanja i odlaganja otpada i uvoenje podsticajnih
instrumenata za ponovnu upotrebu i reciklau otpada. Potrebno je da se naplata vri prema
koliini proizvedenog otpada, a ne prema veliini nepokretnosti, odnosno kvadratu stambenog
prostora, jer u tom sluaju ne postoji motivacija za smanjenje nastajanja otpada na izvoru i za
reciklaom. Radi ostvarivanja ciljeva zacrtanih u planovima upravljanja komunalnim otpadom,
Agencija e pratiti njihovu realizaciju u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Ministarstvo i
drugi nadleni organi su duni da primenjuju princip smanjenja nastajanja otpada prilikom
davanja saglasnosti na procenu uticaja na ivotnu sredinu i prilikom izdavanja integrisane
dozvole.

7.3.2. Opasan otpad

Radi izgradnje profesionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom u Republici Srbiji,
vano je odrediti precizne koliine opasnog otpada koji godinje nastaje. Agencija treba da
uspostavi i vodi bazu podataka svih proizvoaa opasnog otpada. Potrebno je odrediti centre za
sakupljanje opasnog otpada iz domainstva, koji mogu biti u sklopu centara za sakupljanje
reciklabilnog otpada. Takoe mogu biti mobilni centri. Potrebno je jednom do dva puta godinje
organizovati akcije sakupljanja opasnog otpada iz domainstava, gde bi graani bili
obavetavani o mobilnim centrima za sakupljanje opasnog otpada iz domainstava. Izgradnja
sistema za upravljanje opasnim otpadom obuhvata uspostavljanje propisnog sakupljanja i
transporta opasnog otpada, izgradnju pet centralnih regionalnih skladita opasnog otpada koji
se uva radi tretmana, izgradnju postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada u
okviru centra za upravljanje opasnim otpadom, zatim izgradnju dva insineratora za spaljivanje
opasnog otpada, kao i deponije opasnog otpada. Za opasne otpade koji se ne mogu tretirati u
zemlji potrebno je uspostaviti privremena skladita za sakupljanje i izvoz opasnog otpada u
ovlaena postrojenja. Ova privremena skladita treba da slue izvozniku opasnog otpada
iskljuivo za sakupljanje i prepakivanje opasnog otpada koji je namenjen izvozu. Poeljno je
iskoristiti kapacitete cementne industrije i termoelektrana za spaljivanje odreenih vrsta
opasnog otpada, uz potpunu kontrolu emisija. Dozvolom za upravljanje otpadom e se utvrditi
uslovi koji se moraju ispuniti za obavljanje delatnosti u postrojenju.
Potrebno je razviti mehanizme za reavanje nasleenog zagaenja, odnosno otklanjanja tete
nanete ivotnoj sredini zbog nepropisnog upravljanja otpadom. Potrebno je identifikovati lokacije
zagaene opasnim otpadom, uraditi procenu rizika i odrediti prioritete za sanaciju. Takoe je
potrebno jasno definisati obaveze svih uesnika (Republika, pokrajina, lokalna samouprava,
operater, vlasnik) za sprovoenje sanacije. Svi proizvoai opasnog otpada koji generiu vie
od 200 kg/god., duni su da izrade planove upravljanja otpadom.
Sakupljanje i tretman ambalanog otpada zagaenog opasnim materijama treba sprovoditi u
saglasnosti sa principima postupanja sa opasnim otpadom. Treba razmotriti mogunost i uslove
pod kojima ambalani otpad zagaen opasnim materijama se moe sagorevati i u cementarama
(na primer, otpadna ambalaa od pesticida, hemikalija i dr.).

7.3.3. Ambalani otpad

Materijali koji se koriste za ambalau moraju biti proizvedeni i dizajnirani na nain da tokom
njihovog ivotnog ciklusa ispunjavaju uslove zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja ljudi,
zdravstvene ispravnosti upakovanog proizvoda, kao i uslove za transport proizvoda i upravljanje
otpadom. Potrebno je smanjiti nastajanje ambalanog otpada, ostvarivanje mogunosti
ponovnog korienja i podsticanje reciklae, kao i uvoenje stimulativnih mera za korisnike
recikliranih ambalanih materijala.
Nakon utvrivanja koliine ambalanog otpada koja nastane godinje u Republici Srbiji,
potrebno je odrediti nacionalne ciljeve smanjenja ambalanog otpada i doneti nacionalni plan
smanjenja ambalanog otpada. Zakonom su utvrene obaveze i odgovornosti svih subjekata
upravljanja ambalaom i ambalanim otpadom (proizvoaa, uvoznika, paker/punioca i
isporuioca, kao i operatera sistema upravljanja ambalanim otpadom) u skladu sa naelom
"zagaiva plaa". U upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom primenie se model
upravljanja ambalaom i ambalanim otpada kojim se uspostavlja sistem vraanja, sakupljanja i
povraaja koji obezbeuje ispunjenje nacionalnih ciljeva.
Prilikom proizvodnje i stavljanja u promet ambalae, kao i postupanja sa ambalanim otpadom,
obavezno se uzimaju u obzir nacionalni ciljevi utvreni planom, koji se odnose na: koliine
ambalanog otpada koji je neophodno ponovno iskoristiti; koliine sirovina u ambalanom
otpadu koje je neophodno reciklirati, a u okvirima koliine preraenog ambalanog otpada;
koliine pojedinih materijala u ukupnoj masi reciklabilnih materijala u ambalanom otpadu koje
je neophodno reciklirati. Operater postrojenja za upravljanje ambalanim otpadom je duan da
organizuje mesta za sakupljanje ambalanog otpada, da obezbedi da ambalani otpad koji
preuzme ili prikupi u toku svake kalendarske godine bude ponovno iskorien, recikliran ili
odloen najkasnije do kraja naredne kalendarske godine tako da se postignu nacionalni ciljevi.
Potrebno je uvesti model dobrovoljnog sporazuma kao moderan instrument formalnog
sporazumevanja izmeu Vlade i svih zainteresovanih privrednih subjekata i partnera, a u cilju
postizanja nacionalnih ciljeva. To se pre svega odnosi na nain postizanja nacionalnih ciljeva,
odnosno kvota za povraaj svih vrsta ambalanog otpada u skladu sa najboljom praksom
zemalja lanica EU. U skladu sa Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu neophodno je da
Vlada donese Plan smanjenja ambalanog otpada kojim se utvruju ciljevi sakupljanja i
tretmana ambalanog otpada kao godinji nacionalni ciljevi za period od pet godina. Agencija
treba da uspostavi i vodi bazu podataka o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom, koja
se zasniva na izvetajima proizvoaa, uvoznika, paker/punilaca i isporuilaca ambalae, kao i
operatera sistema upravljanja ambalanim otpadom.

7.3.4. Istroene baterije i akumulatori

Baterijama i akumulatorima koji sadre teke metale je zabranjen promet. Zabranjeno je
odlaganje na deponije i spaljivanje istroenih baterija i akumulatora. Potrebno je odrediti mesta
za sakupljanje i podsticati potroae da odlau istroene baterije i akumulatore, pri emu su
domainstva duna da istroene baterije i akumulatore sakupljaju odvojeno od komunalnog i
ostalih vrsta otpada. Obavezno je uvesti oznaavanje baterija i akumulatora korienjem
oznaka koje sadre uputstva i upozorenja za odvojeno sakupljanje, sadraj tekih metala,
mogunost recikliranja ili odlaganja i dr. Po uspostavljanju sistema upravljanja istroenim
baterijama i akumulatorima, cilj je da se do 2012. godine dostigne stopa sakupljanja od
najmanje 25%, a do 2016. godine najmanje 45%. Od ekonomskih instrumenata, potrebno je
uvoenje plaanja naknade iji su obveznici proizvoai i uvoznici baterija i akumulatora koji
posle upotrebe postaju otpad. Ova naknada e se koristiti za sakupljanje i tretman tog otpada.

Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman istroenih baterija i akumulatora mora da ima
dozvolu, da vodi i uva evidenciju o istroenim baterijama i akumulatorima i o koliini koja je
sakupljena, uskladitena ili tretirana i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.5. Otpadna ulja

Otpadna ulja se ne smeju isputati na zemljite, u povrinske i podzemne vode i u kanalizaciju.
Takoe, zabranjeno je meanje otpadnih ulja tokom sakupljanja i skladitenja sa materijama
koje sadre halogene, polihlorovane bifenile, polihlorovane terfenile ili pentahlorofenole i sa
materijama koje nisu otpadna ulja, ili meanje sa opasnim otpadom. Potrebno je odrediti
prijemna mesta za sakupljanje otpadnih ulja i uspostaviti sistem sakupljanja i tretmana.
Potrebno je obezbediti preduslove da prodavac koji prodaje ulje za motorna vozila na malo
mora na prodajnom mestu da obezbedi preuzimanje otpadnih ulja od krajnjeg kupca, koji kod
njega nabavlja motorna ulja, te ih mora uvati do predaje sakupljau, na nain da ne ugrozi
ivotnu sredinu. Postupci tretmana otpadnih ulja radi ponovnog korienja (regeneracija i
rerafinacija) imaju prednost u odnosu na korienje u energetske svrhe ili druge odgovarajue
postupke tretmana. Tretman otpadnih ulja odnosno otpadnih jestivih ulja moe se vriti samo u
postrojenju za tretman na nain da se ne ugroava ivotna sredina i zdravlje ljudi. Potrebno je
uvesti plaanje naknade iji su obveznici proizvoai i uvoznici sveeg - nekorienog ulja, sa
izuzetkom jestivog ulja, koje posle upotrebe postaje otpadno. Naknada e se koristiti za
sakupljanje i tretman svih otpadnih ulja. Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman
otpadnih ulja mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o otpadnim uljima i o koliini koja je
sakupljena, uskladitena ili tretirana, kao i o konanom odlaganju ostataka posle tretmana i
podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.6. Otpadne gume

Otpadne gume moraju da se podvrgnu tretmanu, pri emu reciklaa ima prednost nad
spaljivanjem. Potrebno je uvoenje plaanja posebne naknade na uvoz i proizvodnju guma za
vozila koje posle upotrebe postaju otpadne gume, radi uspostavljanja sistema sakupljanja i
tretmana. Potrebno je uspostaviti mreu otkupnih centara za otpadne gume. Fiziko ili pravno
lice koje vri sakupljanje, transport, tretman ili odlaganje otpadnih guma mora da ima dozvolu,
da vodi i uva evidenciju o koliinama sakupljenih i tretiranih otpadnih guma i podatke o tome
dostavlja Agenciji.

7.3.7. Otpadna vozila

Potrebno je doneti podzakonski propis kojim e se obezbediti upravljanje otpadnim vozilima i
utvrditi uslovi za postrojenja za skladitenje i tretman ovog otpada, to ukljuuje i obaveze u
pogledu rasklapanja vozila i odvajanja opasnih materijala i komponenti radi daljeg tretmana pre
odlaganja. Proizvoa vozila i rezervnih delova ili opreme za vozila mora da ogranii upotrebu
opasnih materija u vozilima i smanji njihovu koliinu u najveoj moguoj meri radi smanjenja
zagaenja ivotne sredine, poveanja ponovne upotrebe i reciklae. Operater postrojenja za
tretman otpadnih vozila mora da obezbedi tretman otpadnih vozila i odlaganje delova koji se ne
mogu preraditi, da vlasniku ili licu koje sakuplja otpadna vozila izda potvrdu o preuzimanju
vozila i da potvrdu o rasklapanju otpadnog vozila dostavi organu nadlenom za registraciju
vozila. Od ekonomskih instrumenata, potrebno je uvoenje plaanja naknade iji su obveznici
proizvoai i uvoznici vozila, koja posle upotrebe postaju otpadna vozila. Ova naknada e se
koristiti za sakupljanje i tretman ovog otpada. Operater mora da vodi evidenciju o koliini i
tretmanu preuzetih otpadnih vozila i da podatke o tome dostavlja nadlenoj Agenciji.

7.3.8. Otpad od elektrine i elektronske opreme

Potrebno je uspostaviti sistem odvojenog sakupljanja otpada od elektrinih i elektronskih
proizvoda, kako bi se reciklirali upotrebljivi delovi. Komponente otpada od elektrinih i
elektronskih proizvoda koje sadre PCB obavezno se odvajaju i obezbeuje se njihovo
adekvatno odlaganje. Neophodno je obezbediti odvojeno sakupljanje rashladnih fluida. Takoe
se mora odvojeno sakupljati i zaostali gas iz elektrinih ureaja koji koriste gas. Za sakupljanje,
tretman ili odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda izdaje se dozvola, a operater
mora da vodi evidenciju o koliini i vrsti preuzetih elektrinih ili elektronskih proizvoda i podatke
o tome dostavlja Agenciji. Potrebno je uvoenje plaanja naknade iji su obveznici proizvoai i
uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda, koji posle upotrebe postaju otpad. Ova naknada e
se koristiti za sakupljanje i tretman tog otpada.

7.3.9. Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu

Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu treba odvojeno sakupljati i obavezno podvrgnuti
tretmanu pre odlaganja. Tretman moe vriti samo lice koje ima dozvolu za ovu vrstu delatnosti.
Zakonom je propisan postupak upravljanja otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu.
Lice koje vri sakupljanje, tretman ili odlaganje otpadnih fluorescentnih cevi koje sadre ivu
mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili odloena
i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.10. Otpad kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama (POPs

otpad)
Uraen je Nacionalni plan za implementaciju Stokholmske konvencije u okviru kojeg su uraeni
akcioni planovi za PCB otpad, otpadne pesticide i nenamerno proizvedene hemikalije (dioksini i
furani). Potrebno je da vlasnici POPs otpada ministarstvu nadlenom za ivotnu sredinu prijave
vrstu i koliinu ovog otpada. Potrebno je obezbediti odgovarajua skladita za sakupljanje PCB
otpada i opreme zagaene sa PCB koja se iskljuuje iz upotrebe. Takoe je potrebno obezbediti
skladita za privremeno sakupljanje otpadnih pesticida po regionima, do odnoenja u regionalna
skladita za opasan otpad ili na konaan tretman. Potrebno je identifikovati kontaminirane
lokacije POPs materijama i uvesti monitoring POPs u ivotnoj sredini. Veoma je vano raditi na
podizanju javne svesti i edukaciji o POPs otpadu i tretmanu otpada generalno. Agencija vodi
registar ureaja u upotrebi koji sadre PCB. Lice koje vri sakupljanje, tretman, dekontaminaciju
ili odlaganje PCB otpada mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je
sakupljena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

7.3.11. Medicinski otpad

Potrebno je dalje sprovoditi zapoet proces obaveznog razvrstavanja medicinskog otpada na
mestu nastanka na opasan i neopasan. Sve ustanove za zdravstvenu zatitu i veterinarske
organizacije u kojima nastaje medicinski otpad su dune da izrade planove upravljanja otpadom
i imenuju odgovorno lice za upravljanje otpadom u skladu sa zakonom. Nakon prelaznog
reenja tretmana infektivnog medicinskog otpada dezinfekcijom i sterilizacijom i zatim
mlevenjem i odlaganjem na deponiju, potrebno je izgraditi postrojenje za termiki tretman ovog
otpada - insinerator, to je u dugoronom planu. Agencija prikuplja podatke o otpadu iz
zdravstvenih ustanova u skladu sa pravilima dostavljanja podataka za registar izvora
zagaivanja.

7.3.12. Otpad ivotinjskog porekla

Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom ivotinjskog porekla je u nadlenosti Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Potrebno je doneti nove podzakonske propise o
upravljanju otpadom ivotinjskog porekla na osnovu Zakona o veterinarstvu, usklaene sa
evropskim propisima.
Potrebno je pristupiti izradi programa upravljanja otpadom ivotinjskog porekla. Otpad
ivotinjskog porekla, kao i proizvode nastale preradom otpada ivotinjskog porekla treba koristiti
u energetske svrhe. S obzirom na vrlo lou opremljenost postojeih postrojenja za tretman
otpada ivotinjskog porekla otvorenog tipa potrebno je hitno izvriti njihovu rekonstrukciju.
Nepostojanje objekata za sakupljanje i skladita za otpad ivotinjskog porekla je dodatni
problem koji treba reiti u saradnji sa lokalnim samoupravama, koje su nadlene za uklanjanje
leeva ivotinja sa javnih povrina i objekata za uzgoj i dranje ivotinja. Agencija prikuplja
podatke o otpadu ivotinjskog porekla u skladu sa pravilima dostavljanja podataka za registar
izvora zagaivanja.

7.3.13. Poljoprivredni otpad

Potrebno je raditi na smanjenju nastajanja poljoprivrednog otpada uvoenjem istije proizvodnje
i BAT i BEP u prehrambenoj industriji. Poljoprivredni otpad, odnosno biomasu kao nusproizvod
poljoprivredne proizvodnje, ratarske proizvodnje, kao i proizvodnje industrijskog i ostalog bilja,
treba koristiti za dobijanje tenih goriva (biodizela), za ta u Srbiji postoji dovoljan potencijal.
Potrebno je unaprediti korienje drvnog otpada iz procesa prerade drveta u samim
postrojenjima. Na osnovu aktuelnog iskorienja umskog potencijala, see umskog fonda i
prerade drveta, ukupni godinji energetski potencijal razliitih vrsta drvnih ostataka, zajedno sa
registrovanom potronjom ogrevnog drveta, iznosi oko 1,02 miliona toe.
Potrebno je obnoviti postojea i izgraditi nova postrojenja za anaerobnu digestiju - proizvodnju
biogasa i izgraditi postrojenja za kompostiranje. Izvori zagaivanja podatke o ovoj vrsti otpada
dostavljaju Agenciji.

7.3.14. Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda

Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda e predstavljati dodatni pritisak na
deponije, kada se procenat preiavanja komunalnih otpadnih voda povea, odnosno kada se
izgrade postrojenja i ureaji za preiavanje. Muljem od preiavanja se mora upravljati u
skladu sa EU propisima. Proizvodnja mulja iz navedenih ureaja moe dostii oko 500.000
t/god., a proizvodnja filter pogae oko 150.000 t/god., mada su to za sada samo procene. Naini
postupanja sa stabilizovanim muljem od preiavanja otpadnih voda su: iskorienje u
poljoprivredi, termiki tretman u insineratorima, gorivo u cementarama, odlaganje. Agencija
prikuplja podatke o koliinama ovog otpada.

7.3.15. Graevinski otpad i otpad od ruenja

Potrebno je spreiti nekontrolisano odlaganje graevinskog otpada u ivotnoj sredini.
Graevinski otpad se ne sme trajno odlagati na mestu nastanka niti na lokacijama koje nisu za
to predviene. Vlasnik graevinskog otpada snosi trokove upravljanja graevinskim otpadom i
duan je da obezbedi uslove za odvojeno sakupljanje i privremeno skladitenje graevinskog

otpada. Takoe je potrebno da lokalne samouprave planskim dokumentima odrede lokacije za

odlaganje graevinskog otpada. Finansiranje i odravanje lokacija obezbedie e se naplatom
naknada za transport i odlaganje vlasniku graevinskog otpada. Potrebno je uvesti obaveznu
reciklau graevinskog otpada na stacionarnom ili mobilnom postrojenju. Otpad od ruenja je
potrebno razdvajati i postupati sa njim u skladu sa zakonom (papir, staklo i plastika odvojiti iz
graevinskog otpada i predati licima koja vre sakupljanje ili tretman). Reciklirati se moe beton,
asfalt, kamen i dr.

7.3.16. Otpad koji sadri azbest

Otpad koji sadri azbest je posebna kategorija i odvojeno se sakuplja, pakuje, skladiti i odlae,
a podaci o tome se dostavljaju Agenciji. Azbestni otpad mora se pripremiti za transport i
odlaganje postupcima povrinskog ovrivanja ili solidifikacije ili unitavanjem azbestnih
vlakana, tako da se sprei oslobaanje i raznoenja azbestnih vlakana u ivotnu sredinu. Slabo
vezani azbestni otpad mora se upakovati u odgovarajuu nepropusnu sertifikovanu ambalau.
Azbestni otpad mora se pre odlaganja tretirati, upakovati i prekriti na nain da se izbegne
isputanje azbestnih vlakana ili praine u vazduh ili izlivanja tenosti koje sadre azbestna
vlakna. Azbestni otpad se moe odloiti na deponiju neopasnog otpada bez prethodne analize
eluata, ako je poznato njegovo poreklo, a pod uslovom da: ne sadri druge opasne materije
osim vrsto vezanog azbesta; ukljuuje graevinski otpad koji sadri vrsto vezani azbestni
otpad i bude odloen u posebne kasete za azbestni otpad, odvojeno od ostalog otpada na
deponiji. Kasete gde je zatvoren i odloen azbestni otpad ne treba otvarati, kako bi se spreilo
oslobaanje azbestnih vlakana i praine u ivotnu sredinu.

7.3.17. Otpad od eksploatacije mineralnih sirovina i otpad iz energetike

Upravljanje otpadom od eksploatacije mineralnih sirovina u nadlenosti je Ministarstva rudarstva
i energetike. Potrebno je uvesti principe istije proizvodnje prilikom eksploatacije mineralnih
sirovina i BAT i BEP. Potrebno je promovisati i raditi na iskorienju otpada iz rudarstva.
Potrebno je rekultivisati postojee deponije leteeg pepela od sagorevanja uglja u
termoelektranama i pepeo koristiti u izgradnji puteva, graevinarstvu i proizvodnji graevinskih
materijala, gde je to opravdano i mogue. U primeni je nova tehnologija pripreme, transporta i
odlaganja pepela iz termoelektrana u odnosu 1:1. Podatke o koliinama ovog otpada sakuplja
Agencija.

7.3.18. Otpad iz industrije titan dioksida

Otpad od titan-dioksida kao i ostatak nastao u toku tretmana ove vrste otpada odlau se na
propisan nain. Operacije odlaganja otpada od titan-dioksida vri proizvoa i vlasnik otpada i
sprovodi mere nadzora nad operacijama odlaganja kontrolu zemljita, vode i vazduha na lokaciji
gde je otpad od titan-dioksida korien, uvan ili odloen. Proizvoa i vlasnik otpada duan je
da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliinama ove vrste otpada koja je sakupljena,
uskladitena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.

8. STRATEKI OKVIR UPRAVLJANJA OTPADOM

8.1. Pravni okvir usaglaen sa EU propisima

Zakon o upravljanju otpadom se zasniva na osnovnim naelima upravljanja otpadom i

obezbeuje uslove za punu usaglaenost sa zakonodavstvom EU. Za ureenost ove oblasti u
celini potrebno je donoenje svih podzakonskih, izvrnih propisa kojima se ureuje
organizovanje upravljanja otpadom, odnosno potrebno je dalje usaglaavanje nacionalnih
propisa sa zakonodavstvom EU i razvijanje i jaanje institucionalnih kapaciteta (Ministarstva i
ostalih nadlenih ministarstava, Agencije, Fonda, nadlenih sekretarijata i slubi u lokalnim
samoupravama).
Potrebno je doneti novi pravilnik o deponijama, usklaen sa EU propisima, kojim e se definisati
tehniko-tehnoloki zahtevi za deponije, skladita, transfer stanice i dr., kao i uslovi odlaganja
otpada, uslovi i mere u vezi sa planiranjem, izgradnjom i zatvaranjem deponija. Zahteve iz
Direktiva 2008/98/EC i 2006/12/EC o otpadu, treba u potpunosti transponovani u izvrne
propise, kao i zahteve iz Direktive 99/31/EC o deponijama otpada i uputstva iz tehnikih
smernica Bazelske konvencije o deponijama.
Zahteve iz Direktive 91/689/EEC o opasnom otpadu (dopunjena Direktivom 94/31/EEC) treba u
potpunosti preneti u podzakonske propise, kao i zahteve iz Direktive 67/548/EEC o klasifikaciji,
oznaavanju i pakovanju supstanci i meavina (dopunjena 2006/121/EC) i Direktive 2000/76/EC
o spaljivanju otpada i uputstva iz tehnikih smernica Bazelske konvencije o spaljivanju.
Ambalani otpad je regulisan Zakonom o ambalai i ambalanom otpadu. Zahtevi iz Direktive
94/62/EC i 2004/12/EC koji se odnose na uspostavljanje organizacije upravljanja ambalaom i
ambalanim otpadom, kao i zahtevi iz Odluke Komisije 2001/171/EC o uslovima za smanjenje
koncentracije tekih metala u staklenoj ambalai, Odluke Komisije 1999/177/EC o uslovima za
smanjenje koncentracije tekih metala u plastinim gajbama i paletama i Odluke Komisije
97/129/EC o uspostavljanju sistema identifikacije za ambalane materijale preneti su u
potpunosti donetim podzakonskim aktima. Neophodno je usvojiti i podzakonska akta koja se
tiu Izvetavanja o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom i upravljanja ambalaom od
hemikalija ime e biti potpuno ispunjen zahtev pune usklaenosti u pogledu zahteva iz
sledeih propisa EU: Direktive 94/62/EC, Odluke Komisije 2005/270/EC o uspostavljanju
obrazaca koji se odnose na baze podataka iz Direktive 94/62/EC, kao i Odluke Komisije
97/622/EC o upitnicima za drave lanice o implementaciji odreenih direktiva u sektoru otpada.
Zahteve iz Direktive 91/157/EEC o baterijama i akumulatorima treba preneti u podzakonski
propis koji ureuje upravljanje otpadnim baterijama akumulatorima.
Zahteve iz Direktive 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja potrebno je preneti u propis kojim se
ureuju uslovi, nain i postupak upravljanja otpadnim uljima.
Usvojen je Pravilnik o upravljanju otpadnim gumama u skladu sa tehnikim smernicama
Bazelske konvencije za identifikaciju i upravljanje otpadnim gumama i zahtevima iz Direktive
2006/12/EC o otpadu, Direktive 99/31/EC o deponijama otpada, Direktive 2000/76/EC o
spaljivanju otpada, Direktive 2000/53/EC o otpadnim vozilima.
Potrebno je pravno regulisati upravljanje otpadnim vozilima u skladu sa Direktivom 2000/53/EC
o istroenim vozilima.
Zahteve iz Direktive 2002/95/EC i Direktive 2002/96/EC treba preneti u izvrni propis kojim se
ureuje lista elektrinih i elektronskih proizvoda, nain i postupak upravljanja otpadom od
elektrinih i elektronskih proizvoda.

Zahteve iz Direktive 2002/95/EC i Direktive 2002/96/EC treba uneti u propis koji ureuje nain i
postupak upravljanja otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu.
Zahteve iz Uredbe 850/2004/EC o dugotrajnim organskim zagaujuim materijama, tehnikih
smernica Bazelske konvencije, kao i Stokholmske konvencije treba u potpunosti preneti u
izvrni propis.
Podzakonski propis koji regulie razdvajanje, sakupljanje, transport, tretman i odlaganje
medicinskog otpada zajedniki e doneti ministri zdravlja i ivotne sredine, u skladu sa
Direktivom 2008/98/EC o otpadu, Direktivom 91/689/EEC o opasnom otpadu i Direktivom
99/31/EC o deponijama otpada. Ovim propisom potrebno je urediti nain i sadraj plana
upravljanja otpadom, upravljanje medicinskim i farmaceutskim otpadom, kao i listu apoteka koje
su dune da preuzimaju neupotrebljive lekove od graana.
Neophodno je ubrzati donoenje Zakona o vodama i propisa kojim e se urediti preiavanje
komunalnih otpadnih voda u skladu sa Direktivom o preiavanju komunalnih otpadnih voda
91/271/EEC.
Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom i u skladu sa Direktivom 87/217/EEC o prevenciji i
smanjenju zagaivanja ivotne sredine azbestom treba doneti propis kojim se ureuje nain
pakovanja, kriterijumi, uslovi i nain konanog odlaganja otpada koji sadri azbest i druge mere
za spreavanje raznoenja azbestnih vlakana i praine u ivotnoj sredini.
Neophodno je usvojiti izmene i dopune Zakona o rudarstvu radi usaglaavanja sa Direktivom
2006/21/EC o upravljanju otpadom iz rudarske industrije, koja dopunjuje Direktivu 2004/35/EC.
Podzakonskim propisom treba urediti nain i postupak upravljanja otpadom od titan-dioksida,
kao i mere nadzora i monitoringa ivotne sredine na lokaciji u skladu sa Direktivom 78/176/EEC
o otpadu iz industrije u kojoj se koristi titan-dioksid.

8.1.1. Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadom

Novim zakonom o upravljanju otpadom utvrene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte u
upravljanju otpadom: proizvoae otpada odnosno vlasnike otpada, prevoznike otpada,
operatere postrojenja za skladitenje otpada, tretman otpada i operatera na deponiji.
Proizvoa otpada je duan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godinje proizvodi vie od
100 t neopasnog otpada ili vie od 200 kg opasnog otpada, pribavi izvetaj o ispitivanju otpada,
primenjuje naelo hijerarhije u upravljanju otpadom, kao i propisane mere postupanja sa
otpadom prilikom sakupljanja, skladitenja ili predaje otpada i dr.
Vlasnik otpada je duan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom
sakupljanja, skladitenja ili predaje otpada i da snosi trokove upravljanja otpadom ukljuujui
trokove predaje otpada sakupljau ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada. Vlasnitvo
nad otpadom prestaje kada sledei vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada.
Prevoznik otpada je duan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i
zahtevima koje reguliu posebni propisi o transportu.

Operater postrojenja za skladitenje je duan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom, na

mestima koja su tehniki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili
vlasnika otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama, vodi
evidenciju o otpadu koji skladiti.
Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je duan da: obavlja delatnost u skladu
sa dozvolom, izradi radni plan postrojenja za tretman, odnosno odlaganje i obezbedi njegovo
sprovoenje, objavi listu otpada za iji tretman je ovlaen, upravlja opremom i postrojenjem za
tretman otpada, obezbeuje otpad i titi ga od rasipanja i procurivanja, vodi evidenciju o otpadu
koji tretira ili odlae, naplauje usluge za tretman ili odlaganje otpada, odredi kvalifikovano
odgovorno lice, obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vrenje strunog
nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina.

8.1.2. Dozvole za upravljanje otpadom

Za obavljanje jedne ili vie delatnosti u oblasti upravljanja otpadom izdaje se dozvola za
obavljanje delatnosti upravljanja otpadom, i to za: sakupljanje otpada, transport otpada,
skladitenje otpada, tretman otpada i odlaganje otpada. Za obavljanje vie navedenih delatnosti
moe se izdati jedna dozvola. Ove dozvole se izdaju za obavljanje delatnosti za koje se, prema
zakonu, ne izdaje integrisana dozvola.
Ministarstvo izdaje: dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje opasnog
otpada, dozvolu za tretman inertnog i neopasnog otpada spaljivanjem i dozvolu za tretman
otpada u mobilnom postrojenju; dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i
neopasnog otpada na teritoriji vie jedinica lokalne samouprave.
Nadleni organ autonomne pokrajine izdaje: dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje
inertnog i neopasnog otpada na teritoriji vie jedinica lokalne samouprave na teritoriji
autonomne pokrajine; dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje
otpada za sva postrojenja za koja dozvolu za rad izdaje nadleni organ autonomne pokrajine.
Grad, odnosno grad Beograd, izdaje dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i
odlaganje inertnog i neopasnog otpada na svojoj teritoriji.
Lokalna samouprava izdaje: dozvole za sakupljanje i transport inertnog i neopasnog otpada na
svojoj teritoriji i dozvole za privremeno skladitenje inertnog i neopasnog otpada na lokaciji
proizvoaa, odnosno vlasnika otpada.
Dozvolom se utvruju uslovi za obavljanje delatnosti operatera u postrojenju za skladitenje,
tretman i odlaganje otpada. Dozvola se ne izdaje za: kretanje otpada unutar lokacije
proizvoaa otpada, kontejnere za otpad iz domainstva na javnim mestima, mesta na kojima
se skladiti manje od 10 t inertnog otpada, mesta na kojima se skladiti manje od 2 t neopasnog
otpada.
Propisima o upravljanju ambalaom i ambalanim otpadom predvieno je da ministarstvo:
- dozvolu za sopstveno upravljanje ambalanim otpadom - proizvoau, uvozniku,
pakeru/puniocu i isporuiocu koji sam sakuplja ambalani otpad (osim komunalnog otpada) od
krajnjih korisnika i koji obezbeuje njegovo ponovno iskorienje, reciklau i odlaganje;

- dozvolu za upravljanje ambalanim otpadom - operateru postrojenja koji je registrovan za

obavljanje delatnosti sakupljanja, odnoenja, ponovnog iskorienja, reciklae ili odlaganja
otpada, koji sam ili iji podizvoa raspolae opremom, postrojenjima i ureajima za upravljanje
ambalanim otpadom.

8.1.3. Dokument o kretanju otpada

Dokument o kretanju otpada prati kretanje neopasnog (osim otpada iz domainstva) i inertnog
otpada, dok Dokument o kretanju opasnog otpada prati kretanje opasnog otpada. Dokument o
kretanju otpada, kao i Dokument o kretanju opasnog otpada popunjavaju i potpisuju:
proizvoa, odnosno vlasnik otpada, prevoznik i primalac otpada. Pored osnovnih podataka o
nazivu, adresi i sl. navedenih uesnika u kretanju otpada, sadrinu ovog dokumenta ine podaci
o: vrsti otpada, klasifikaciji, opasnim karakteristikama, masi, nainu pakovanja, vrsti prevoza,
odreditu, posebnim napomenama ili informacijama za rukovanje, tipu prevoznog sredstva, trasi
kretanja, postrojenju za tretman ili odlaganje, dozvolama. Primalac, odnosno operater
postrojenja za tretman ili odlaganje otpada popunjen obrazac ovog dokumenta vraa
proizvoau, odnosno vlasniku otpada.
U sluaju prometa opasnim otpadom proizvoa, odnosno vlasnik opasnog otpada, nakon
popunjavanja dokumenta, a pre zapoinjanja kretanja, dostavlja nadlenom organu kopiju
dokumenta, kao prethodno obavetenje. Takoe, i primalac, odnosno operater postrojenja za
tretman ili odlaganje opasnog otpada, dostavlja nadlenom organu kopiju popunjenog
dokumenta nakon prijema opasnog otpada.

8.1.4. Planovi upravljanja otpadom

Radi planiranja upravljanja otpadom, pored Strategije upravljanja otpadom, donose se
planovi upravljanja otpada.
Nacionalni planovi za pojedinane tokove otpada donose se za upravljanje razliitim
tokovima otpada.
Regionalni plan upravljanja otpadom donose skuptine dve ili vie jedinica lokalne
samouprave kojim definiu zajednike ciljeve u upravljanju otpadom. Postupak izrade i
donoenja regionalnog plana ureuje se sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave.
Lokalni plan upravljanja otpadom donosi jedinica lokalne samouprave kojim definie ciljeve
upravljanja otpadom na svojoj teritoriji.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu zajedno utvrditi lokaciju za izgradnju postrojenja
za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji. Prilikom odreivanja lokacije za postrojenja za
upravljanje otpadom uzima se u obzir naroito: koliina i vrsta otpada, planirani nain
skladitenja, tretmana ili odlaganja, geoloka i druga svojstva zemljita i mikroklimatske
karakteristike podruja, blizina zatienih prirodnih dobara i odlike predela.
Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koja se izdaje integrisana dozvola donose
operateri tih postrojenja kao deo dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje
integrisane dozvole i sadri: dokumentaciju o otpadu koji nastaje, mere koje se preduzimaju u

cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada, nain skladitenja, tretmana i
odlaganja otpada, mere zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi i dr.
Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom donose operateri postrojenja za upravljanje
otpadom za koja se izdaje integrisana dozvola ili dozvola za upravljanje otpadom i sadri: opis
lokacije, opremljenost postrojenja, infrastrukturu lokacije, rad u postrojenju i dr.
Radni plan za deponije otpada, sadri i elemente koji se odnose na opremanje lokacije radi
spreavanja i kontrole zagaenja i to: prihvatni sistem za otpadne vode, prihvatni sistem za
procedne vode, sistem za preiavanje procednih voda, sistem za kontrolu gasa iz deponije,
sistem za sakupljanje atmosferskih voda, uspostavljanje, odravanje i zatitu zavrnog
pokrivaa.

8.2. Institucionalni okvir za upravljanje otpadom

Institucionalni okvir upravljanja otpadom odnosi se na institucionalne strukture i aranmane za
upravljanje otpadom, kao i organizacione postupke i kapacitet odgovornih institucija, a
obuhvata:
- podelu funkcija i odgovornosti izmeu lokalnih, pokrajinskih i republikih organa i organizacija,
kao i u gradskim sredinama sa vie optina;
- organizacionu strukturu institucija odgovornih za upravljanje otpadom ukljuujui koordinaciju
izmeu njih i drugih sektora i/ili funkcija upravljanja;
- postupke i metode koriene za planiranje i upravljanje;
- kapacitete institucija odgovornih za upravljanje otpadom i mogunosti zaposlenih;
- ukljuenje privatnog sektora i uee zainteresovanih strana.

8.2.1. Decentralizacija i raspodela odgovornosti

Za sprovoenje Nacionalne strategije upravljanja otpadom neophodno je jaanje kapaciteta i
pozicije Fonda. Neophodno je u narednom periodu izvriti prilagoavanje sistematizacije novoj
ulozi Fonda kao i popunjavanje radnih mesta kako bi se moglo adekvatno odgovoriti novim
zadacima.
Efektivno upravljanje otpadom zavisi od odgovarajue raspodele odgovornosti, nadlenosti i
prihoda izmeu centralne, pokrajinske i lokalne vlasti, kao i unutar gradskih optina. Lokalne
vlasti, odgovorne za upravljanje komunalnim otpadom, upravljaju svim poslovima koji se tiu
otpada, i posebno, sakupljaju i investiraju prikupljene naknade i ostali prihod u svrhu upravljanja
komunalnim otpadom. Decentralizacija vlasti je praena odgovarajuom distribucijom
finansijskih i administrativnih odgovornosti i kapaciteta za planiranje, implementaciju i
funkcionisanje sistema. Ovo zahteva bolju pripremu lokalnih budeta za upravljanje komunalnim
otpadom, zasnovanu na stvarnim trokovima. Decentralizacija ini upravljanje otpadom
fleksibilnijim, efikasnijim i odgovornijim u odnosu na lokalne zahteve. U isto vreme, prenoenje
odluivanja, upravljanje finansijama, obezbeivanja i implementaciju funkcija na nie nivoe,
smanjuje optereenje ministarstvu i omoguava mu da se fokusira na sopstvene nadlenosti.

Upravljanje opasnim otpadom je u nadlenosti Republike i pokrajine, koje su dune da

obezbede programe i planove, kao i zakonske uslove za pravilno postupanje sa opasnim
otpadom. Pokrajinski organi e, takoe, imati odreene odgovornosti u oblasti pripreme i
realizacije programa i planova na nivou pokrajine.
Imajui u vidu razliite nadlenosti nad pojedinim tokovima otpada (medicinski, poljoprivredni,
mineralne sirovine, pesticidi i dr.) neophodna je maksimalna saradnja meu nadlenim
ministarstvima u cilju pravilnog upravljanja posebnim tokovima otpada. Oekuje se
uspostavljanje pune saradnje u upravljanju opasnim otpadom izmeu lokalnih samouprava i
Republike, odnosno pokrajine.
Decentralizacija i unapreenje kapaciteta upravljanja otpadom normalno zahteva inovacije u
organizacionim strukturama, planiranju kadrova i definisanju zadataka odgovornih slubi lokalne
vlasti. Sa druge strane, neophodno je udruivanje optina radi zajednikog planiranja
upravljanja otpadom u cilju uspostavljanja ekonomski odrivog i racionalnog sistema.

8.2.2. Metode planiranja i upravljanja

Pristupi upravljanju, metode i tehnike koriene u upravljanju komunalnim otpadom su esto
neadekvatne. Na osnovu definisane uloge lokalnih vlasti u upravljanju komunalnim otpadom,
neophodno je uspostaviti strateko planiranje i finansijski menadment, ukljuujui ekonomske
cene usluga, planiranje i kontrolu budeta, proraun jedininih trokova i finansijsku i
ekonomsku analizu. Za operativno planiranje, lokalne vlasti su dune da obezbede sakupljanje
podataka, analizu sastava otpada, procenu nastajanja otpada, modelovanje, specifikaciju
potrebne opreme, obezbeenje monitoringa, evaluacije i revizije planiranja.
Osnovni strateki ciljevi su:
- usaglaenost nacionalnog zakonodavstva o upravljanju otpadom sa EU propisima;
- uspostavljanje institucionalne organizacije u cilju dostizanja usaglaenosti sa EU/nacionalnim
zahtevima;
- efikasno sprovoenje propisa;
- odgovarajui ljudski resursi i kapaciteti za upravljanje otpadom (javni i privatni sektor);
- razvijanje svesti o problematici upravljanja otpadom.
Planiranje prostornog razvoja ima veoma vanu ulogu u dostizanju odrivog upravljanja
otpadom sa ciljem da se:
- obezbedi planski okvir koji omoguava uspostavljanje sistema upravljanja otpadom;
- podstakne praksa upravljanja otpadom sa ciljem ouvanja kvaliteta ivotne sredine;
- zatite odreene oblasti i prirodne vrednosti od neplanskog razvoja;

- minimiziraju nepovoljni uticaji na ivotnu sredinu koji proizilaze iz rukovanja, transporta,

tretmana, i odlaganja otpada;
- razmotri potreba za novim postrojenjima za tretman i/ili odlaganje otpada.
Regionalno planiranje ima kljunu ulogu u upravljanju otpadom s obzirom da se nastanak
otpada i mogunosti za tretman ili odlaganje ne javljaju uniformno u regionu. Razvijanje lokalnih
planova upravljanja otpadom u lokalnim samoupravama, u skladu sa Nacionalnom strategijom
obezbeuje decentralizaciju i razvoj lokalnog sistema upravljanja otpadom.

8.2.3. Ukljuenje privatnog sektora

Uee privatnog sektora je visok prioritet Vlade. Radi unapreivanja konkurencije izmeu
javnog i privatnog sektora, Vlada treba da preduzme neophodne institucionalne/organizacione
mere i akcije. Privatni privredni subjekti mogu da omogue usluge sakupljanja, transporta i
odlaganja komunalnog otpada efikasnije i, esto, sa niim trokovima nego javni sektor. Privatni
privredni subjekti mogu da budu zainteresovani za vrenje usluga zbrinjavanja posebnih tokova
otpada. Takoe, privatni sektor moe biti zainteresovan za uvoenje tehnologija zbrinjavanja
pojedinih tipova opasnog i neopasnog otpada. Meutim, ukljuenje privatnog sektora u
upravljanje otpadom ne garantuje samo po sebi efikasnost. Potrebno je razvijanje konkurentnog
tendera za vrenje usluga i obezbeenje efikasnog nadzora nad ugovorom i obavljanjem
usluga.
Potrebno je uvesti podsticajne mere za uee privatnog sektora u svim domenima upravljanja
komunalnim i opasnim otpadom i raditi na razvoju javno-privatnog partnerstva, kao i stimulisanju
postojee i razvoju nove reciklane industrije.

8.3. Tehniki aspekti

8.3.1. Infrastruktura za upravljanje komunalnim otpadom
Strategijom je predvieno osnivanje regionalnih centara za upravljanje otpadom. Udruivanjem
optina radi zajednikog upravljanja otpadom uspostavie se sistem regionalnih centara koji
obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad, postrojenje za separaciju reciklabilnog
otpada, transfer stanice, kao i postrojenja za kompostiranje, to ini potrebnu infrastrukturu za
upravljanje komunalnim otpadom. U gradovima je potrebno odrediti lokacije centara za
odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada, gde bi graani sami donosili svoj otpad. Regionalnim
planovima upravljanja otpadom e tano biti definisano upravljanje otpadom u skladu sa
direktivama EU i smernicama iz Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Potencijalne lokacije
regionalnih centara za upravljanje otpadom, kriterijumi i smernice za njihovu izgradnju moraju
biti planirane prostornim planovima, dok e se konane lokacije odabrati nakon obavljenih
istranih radova i sprovoenja postupka procene uticaja na ivotnu sredinu. Posebno je vano
doneti nove kriterijume za vrednovanje i izbor lokacija za deponije u skladu sa EU Direktivom
99/31/EC o deponijama, obzirom da je postojei pravilnik zastareo. Projekti deponija moraju biti
usklaeni sa EU direktivom o deponijama. Osnovni ciljevi u izradi regionalnog koncepta
upravljanja otpadom su racionalno korienje prostora kao resursa i smanjenje trokova
upravljanja otpadom. Ovim predlogom se ne iskljuuju druge varijante udruivanja, to e se
tano utvrditi nakon potpisivanja meuoptinskih sporazuma i donoenja regionalnih planova
upravljanja otpadom.

Regionalne deponije su deponije za neopasan otpad. U okviru centra moe biti izgraena i
deponija za inertni otpad u skladu sa propisima. Na deponiju neopasnog otpada moe se
odloiti samo:
- komunalni otpad posle separacije;
- neopasni otpad bilo kog porekla koji ispunjava kriterijume za prihvat otpada na deponiju za
neopasan otpad;
- stabilizovan i nereaktivan, prethodno tretirani opasan otpad, ako granine vrednosti
zagaujuih materija u eluatu ne prelaze granine vrednosti za neopasan otpad.
Deponija se oprema sistemom za sakupljanje deponijskih gasova. Ukoliko iskorienje gasa nije
ekonomino, treba ga spaljivati na licu mesta. Regionalna deponija, pored ostalih elemenata,
mora da ima i postrojenje za tretman procednih voda.
Postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada se postavlja na prostoru pored deponije.
Postavlja se tehnoloka linija za automatsko ili manuelno razdvajanje otpada. Izdvojeni
reciklabilni materijali se baliraju ili presuju i dalje transportuju u postrojenja koja vre reciklau
takvog otpada.
Postrojenje za kompostiranje ili anaerobnu digestiju moe obuhvatati kompletan
mehaniko-bioloki tretman otpada, ili samo aerobni tretman otpada u postrojenju ili
kompostnom polju smetenom pored deponije.
Transfer stanice su mesta za privremeno skladitenje, pripremu i pretovar otpada namenjenog
transportu u regionalni centar za upravljanje otpadom. S obzirom na koncept upravljanja
otpadom u Republici Srbiji, tok otpada ukljuuje i njegov prolazak kroz transfer stanicu. Transfer
stanica je mesto na kojem se komunalni otpad istovaruje iz vozila za sakupljanje otpada,
pregleda uz eventualno izdvajanje kabastog otpada, kratko zadrava, utovaruje u vea vozila i
transportuje na dalji tretman u regionalni centar. Poeljno je pretovar vriti direktno iz vozila za
sakupljanje u vozila za transport, ime se obezbeuje potpuna zatita ivotne sredine. Transport
otpada vozilom veeg kapaciteta znatno smanjuje trokove transporta na veu udaljenost.
Transfer stanice e biti odreene u regionalnim planovima upravljanja otpadom. Kao transfer
stanice mogu se koristiti i lokacije postojeih deponija komunalnog otpada koje je neophodno
sanirati prema odobrenim projektima sanacije.
Centri za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada su mesta namenjena razvrstavanju i
privremenom skladitenju posebnih vrsta otpada. Ovi centri imaju znaajnu ulogu u ukupnom
sistemu upravljanja otpadom jer slue kao veza izmeu jedinice lokalne samouprave i graana,
ovlaenih sakupljaa i lica koja vre tretman. Lokacije za postavljanje centara kojima se
obezbeuje sprovoenje mera za odvojeno sakupljanje otpada treba da obezbede jedinice
lokalne samouprave.
Primarna selekcija otpada e se postepeno uvoditi. Potrebna je stalna kampanja i edukacija
graana o potrebi i znaaju primarne selekcije.
Tabela 8.1. Planirana mrea regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom

Lokalna samouprava koja je

nosilac aktivnosti izgradnje Ostale optine koje ine
Broj
regionalnog centra za
Regionalni centar za upravljanje stanovnika
upravljanje komunalnim
otpadom
(2002)
otpadom

Koliina
otpada,
t/god.
(2009)

1. Sombor

Apatin, Kula, Odaci, Ba

230.252

59.914

2. Subotica

Baka Topola, Kanjia, Mali Io,

Senta, Novi Kneevac, oka

266.193

86.749

3. Novi Sad

Baka Palanka, Baki Petrovac,

Beoin, abalj, Vrbas, Srbobran,
Temerin

510.522

192.226

Ada, itite, Nova Crnja, Beej

200.843

46.826

5. Panevo

Opovo

138.178

54.927

6. Vrac

Bela Crkva, Alibunar, Plandite

111.067

33.771

7. Zrenjanin

Seanj, Kovaica, Titel

193.368

67.512

8. Inija

Irig, Ruma, Sremski Karlovci,

Peinci, Stara Pazova

211.026

74.305

9. Sremska Mitrovica

abac, id, Mali Zvornik, Loznica,

Bogati, Krupanj

397.249

85.036

10. Beograd

Vodovac, Vraar, Grocka,

Zvezdara, Zemun, Mladenovac,
Novi Beograd, Palilula, Rakovica,
Savski venac, Sopot, Stari grad,
Surin, ukarica

1421.997

796.318

11. Valjevo

Ub, Oseina, Lajkovac, Mionica,

Ljig, Koceljeva, Vladimirci,
Barajevo, Lazarevac, Obrenovac

382.340

88.075

12. Smederevo

Poarevac, Kovin, Veliko Gradite,

Golubac

250.772

63.660

13. Petrovac

Malo Crnie, abari, Kuevo,

agubica

90.979

9.300

14. Lapovo

Velika Plana, Smederevska

Palanka, Raa, Despotovac,
Batoina, Svilajnac

179.013

37.700

15. Kragujevac

Aranelovac, Topola, Gornji

Milanovac, Kni

319.188

86.653

16. Jagodina

Parain, uprija

160.087

44.117

17. Uice

Bajina Bata, Poega, Arilje,

Ivanjica, ajetina, Kosjeri, aak,
Luani, Ljubovija

378.668

91.516

18. Nova Varo

Priboj, Prijepolje, Sjenica

116.189

19.452

19. Zajear

Bor, Negotin, Majdanpek, Kladovo,

271.465

31.819

4.

Kikinda
Novi Beej

Knjaevac, Boljevac, Sokobanja

20. Pirot

Dimitrovgrad, Bela Palanka,

Babunica

100.133

21.617

21. Kraljevo

Vrnjaka Banja, Novi Pazar,

Raka, Tutin

296.761

57.077

22. Kruevac

Trstenik, Varvarin, Rekovac,

ievac, Brus, Aleksandrovac

263.740

54.595

23. Ni

Gadin Han, Svrljig, Raanj,

Doljevac, Aleksinac, Meroina

363.851

91.374

24. Prokuplje

itoraa, Kurumlija, Blace

98.250

18.044

25. Vranje

Preevo, Bujanovac, Trgovite,

Vladiin Han, Surdulica,
Bosilegrad

229.596

49.968

26. Leskovac

Lebane, Bojnik, Medvea,

Vlasotince, Crna Trava

234.018

55.889

Napomena: Lokalna samouprava koja je nosilac aktivnosti izgradnje regionalnog centra ne

podrazumeva da je to i optina/grad na ijoj teritoriji e se graditi regionalni centar za
upravljanje komunalnim otpadom.
Tabela 8.1 je sainjena na osnovu dostupnih informacija iz marta 2010. godine i predstavlja
predlog obrazovanja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom. U skladu sa
Zakonom o upravljanju otpadom definisane su obaveze lokalnih samouprava i to:
- Jedinica lokalne samouprave je duna da organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim
(odnosno inertnim i neopasnim otpadom) na svojoj teritoriji.
- Jedinica lokalne samouprave u obavezi je da donese lokalni plan upravljanja otpadom i
obezbedi uslove za njegovo sprovoenje.
- Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu zajedniki upravljati otpadom, ukoliko im je to
zajedniki interes, pod uslovima utvrenim zakonom i sklapanjem sporazuma izmeu skuptina
jedinica lokalne samouprave, kojim se ureuju meusobna prava i obaveze u obezbeivanju
uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na podrujima tih
jedinica lokalne samouprave. Ovim sporazumom se takoe definiu prava i obaveze
komunalnog preduzea, odnosno drugog pravnog ili fizikog lica u obavljanju gore navedene
delatnosti, nain donoenja odluka u sluaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o
pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja od znaaja
za organizaciju i sprovoenje upravljanja otpadom.
- Jedinica lokalne samouprave duna je da, u sporazumu sa jednom ili vie jedinica lokalnih
samouprava, odredi lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje
otpada na svojoj teritoriji.
- Udruene jedinice lokalne samouprave su u obavezi izrade Regionalnog plana upravljanja
otpadom. Regionalni plan upravljanja otpadom definie zajednike ciljeve u upravljanju otpadom
i donosi ga skuptina dve ili vie jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno ivi

najmanje 200.000 stanovnika, uz saglasnost ministarstva. Regionalni plan upravljanja otpadom

moe se doneti i za teritorije optina na kojima ivi manje od 200.000 stanovnika po prethodno
izraenoj studiji opravdanosti za donoenje regionalnog plana na koju saglasnost daje
ministarstvo. Postupak izrade i donoenja regionalnog plana ureuje se sporazumom skuptina
jedinica lokalne samouprave.
Istovremeno, u narednom periodu, potrebno je raditi na sanaciji postojeih deponija - smetlita
koje predstavljaju rizik po ivotnu sredinu. Sanacija odlagalita otpada treba da se sprovodi u
skladu sa usvojenim zakonima koji su usaglaeni sa zahtevima direktiva EU.

8.3.2. Infrastruktura za upravljanje opasnim otpadom

Imajui u vidu postojee podatke o generisanju opasnog otpada na godinjem nivou i
promenama u industriji Republike Srbije, u narednom periodu planira se izgradnja jednog
Nacionalnog postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada.
U okviru projekta "Tehnika pomo za pripremu dokumentacije za izgradnju postrojenja za
tretman opasnog otpada" koji se finansira iz sredstava predpristupne pomoi EU - programski
ciklus za 2009. godinu, bie izraena studija opravdanosti koja e uzeti u razmatranje vie
lokacija za izgradnju postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada koje se nalaze u
centralnoj Srbiji, u regionu koji obuhvata Moraviki, umadijski, Pomoravski, Raki i Rasinski
upravni okrug.
Kapacitet postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada od 43.000 t/god. na povrini
od 20 ha je planiran na osnovu celokupne koliine opasnog otpada koji se godinje generie u
Republici Srbiji, a koji moe da se tretira fiziko-hemijskim postupcima - uglavnom otpad
neorganskog sastava. Planirano je da centar obuhvati deponiju sa kasetama za opasan i
neopasan otpad.
Tehnika dokumentacija neophodna za izgradnju objekta, koja e takoe biti izraena kroz
pomenuti projekat precizno e definisati odgovarajuu tehnologiju kao i tehniko tehnoloke i
eksploatacione karakteristike objekta, koji su u skladu sa meunarodnim propisima.
Osim, postrojenja za fiziko-hemijski tretman opasnog otpada, potrebno je izgraditi i
regionalna skladita opasnog otpada, namenjena za bezbedno sakupljanje i uvanje istog do
tretmana. Za definisanje potencijalnih lokacija za izgradnju pomenutih skladita, potrebno je
izvriti analizu postojeeg stanja u oblasti upravljanja opasnim otpadom.
Izgradnja centralnih regionalnih skladita opasnog otpada planira se u sledeim upravnim
okruzima:
- Srednjebanatski upravni okrug;
- Podunavski upravni okrug;
- Mavanski upravni okrug;
- Moraviki upravni okrug;

- Niavski upravni okrug.

Regionalna skladita opasnog otpada su posebno predviena mesta gde proizvoai opasnog
otpada mogu da predaju opasan otpad.
U gradovima je neophodno odrediti lokacije centara za sakupljanje opasnog otpada iz
domainstava (otpadnih ulja, otpadnih elektrinih i elektronskih aparata i ureaja, istroenih
baterija i dr.). Centri za sakupljanje opasnog otpada iz domainstava e se organizovati kao
sabirni centri za sakupljanje baterija, akumulatora, lekova, zaprljane ambalae od boja i lakova i
drugo. Ovi centri mogu biti uz lokacije centara za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada.
Takoe treba planirati akcije sakupljanja opasnog otpada iz domainstava periodino i koristiti
mobilne stanice za sakupljanje.
Postrojenja za spaljivanje (insineraciju) opasnog industrijskog otpada ukljuujui i medicinski
otpad i otpad animalnog porekla razmatrae se u narednom periodu u skladu sa potrebama i
mogunostima postojeih postrojenja (cementare, termoelektrane, toplane itd).
Proizvodni kapaciteti postojeih postrojenja koji imaju mogunost termikog tretmana otpada
(cementare, elezare i termoelektrane), mogu se upotrebiti za proces koinsineracije odreenih
vrsta otpada, ukoliko ispune uslove propisane zakonskom regulativom.
Neophodna je sanacija crnih taaka koje su kontaminirane opasnim otpadom - pre svega
lokacije u Boru i Panevu ali i u drugim optinama i gradovima na ijim teritorijama je
evidentirana ili e se evidentirati istorijska zagaenja.

8.3.3. Infrastruktura za upravljanje medicinskim otpadom

Sistem upravljanja medicinskim otpadom uspostavljen je rasporeivanjem 78 autoklava za
niskotemperaturni tretman dela medicinskog otpada i 78 drobilica (dezinfekcija/sterilizacija
infektivnog otpada i otrih predmeta - drobljenje/mlevenje sterilisanog otpada) u 56 zdravstvenih
centara u Republici Srbiji koje je obezbedila Evropska unija. Sistem centralnog mesta za
tretman infektivnog medicinskog otpada, sa opremom za transport predstavlja najefikasniji i
najefektivniji nain upravljanja medicinskim otpadom na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Ovaj koncept zadovoljava meunarodne propise i standarde i vodi uspostavljanju i unapreenju
sistema upravljanja medicinskim otpadom u Republici Srbiji. Nakon izgradnje insineratora za
tretman medicinskog otpada, infektivni medicinski otpad e se spaljivati, u skladu sa zahtevima
Direktive 2000/76/EC. Autoklavi su smeteni unutar klinikih centara (Beograd, Ni, Kragujevac
i Novi Sad) i bolnica, koji su i najvei proizvoai medicinskog otpada. U svakom okrugu, kao
centralno mesto tretmana infektivnog medicinskog otpada, opremljena je autoklavom najmanje
po jedna zdravstvena ustanova dravnog sektora, koja ima obavezu tretmana infektivnog
otpada iz zdravstvenih ustanova u okrugu. U pojedinim okruzima imenovane su dodatne
zdravstvene ustanove kao lokalna mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada.
Tabela 8.2. Mrea centralnih mesta za tretman infektivnog medicinskog otpada za teritoriju
regiona
Centralno mesto za tretman
infektivnog medicinskog
otpada za teritoriju regiona

Lokalno mesto za tretman

Koliina opasnog
infektivnog medicinskog otpada medicin. otpada,
za teritoriju regiona
t/god.

1. Opta bolnica Subotica

1. Kliniki centar Vojvodine, Novi Sad

2. Opta bolnica Sombor

2.

3.

Institut za plune bolesti Vojvodine,

Sremska Kamenica

Institut za javno zdravlje

Vojvodine, Novi Sad

4. Opta bolnica Zrenjanin

3. Opta bolnica Kikinda

5. Opta bolnica Senta

4. Opta bolnica Vrac

6. Opta bolnica Panevo

Specijalna bolnica za plune

5.
bolesti Bela Crkva

7. Opta bolnica Sremska Mitrovica

6.

Kliniko-bolniki centar "Beanijska

kosa"

9. Kliniki centar Srbije

7.

Kliniko-bolniki centar "Dr Dragia

Miovi - Dedinje"

Institut za javno zdravlje Srbije

"Dr Milan Jovanovi Batut"

1.273

227

8. Dom zdravlja Vodovac

10.

1.099

8. Kliniko-bolniki centar "Zvezdara"

... ...

9. Kliniko-bolniki centar "Zemun"

... ...

Institut za zdravstvenu zatitu

10. majke i deteta Srbije "Dr Vukan
upi"

... ...

11.

Institut za kardiovaskularne bolesti

"Dedinje"

... ...

12.

Klinika za rehabilitaciju "Dr

Miroslav Zotovi"

... ...

13.

Institut za ortopedsko-hirurke
bolesti "Banjica"

... ...

14.

Specijalna bolnica za interne

bolesti Mladenovac

11. Opta bolnica abac

15. Zdravstveni centar Loznica

12. Zdravstveni centar Valjevo

Opta bolnica "Stefan Visoki"
Smederevska Palanka

2.607

518

13. Zdravstveni centar Smederevo

16.

14. Zdravstveni centar Poarevac

17. Zdravstveni centar Petrovac

15. Dom zdravlja Kragujevac

18. Zdravstveni centar Aranelovac

16. Kliniki centar Kragujevac

19. Zdravstveni centar Parain

17. Opta bolnica Jagodina

20. Opta bolnica uprija

18. Zdravstveni centar aak

21. Opta bolnica Gornji Milanovac

19. Opta bolnica Prijepolje

22. Zdravstveni centar Uice

327

20. Zdravstveni centar Bor

23. Zdravstveni centar Kladovo

544

21. Zdravstveni centar Zajear

24. Zdravstveni centar Negotin

350

794

22. Zdravstveni centar Pirot

25. Zdravstveni centar Knjaevac

26.

23. Zdravstveni centar Kraljevo

Specijalna bolnica za plune

bolesti "Ozren", Sokobanja

27. Zdravstveni centar Novi Pazar

583

24. Zdravstveni centar Kruevac

25. Dom zdravlja Ni
26. Kliniki centar Ni

830

27. Zdravstveni centar Prokuplje

28. Opta bolnica Leskovac

438

29. Zdravstveni centar Vranje

UKUPNO

9.560

Izvor: Nacionalni vodi za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom, Ministarstvo zdravlja,

2009.
Po istom principu treba organizovati mreu za prikupljanje i tretman medicinskog otpada koji
nastaje u veterinarskim organizacijama, odnosno iskoristiti kapacitete 12 veterinarskih instituta i
izvriti nabavku dodatne neophodne opreme.

8.3.4. Infrastruktura za upravljanje posebnim tokovima otpada

Izgradnja infrastrukture za upravljanje posebnim tokovima otpada e se razviti investiranjem
privatnog sektora, korienjem raspoloivih sredstava Fonda, Fonda za razvoj, kao i
meunarodnih fondova, a na osnovu dozvola za upravljanje otpadom i regiona koji e biti
definisani nakon precizne analize koliina otpada, kao i po donoenju propisa o nainima i
postupcima za sakupljanje, transport, tretman i odlaganje posebnih tokova otpada. Prioritet
treba dati razvoju reciklae graevinskog otpada i njegovom ponovnom korienju u
graevinske svrhe.
Potrebno je odrediti lokacije deponija za odlaganje inertnog otpada (kao to je graevinski
otpad i otpad od ruenja).

8.4. Ekonomski aspekti

Ekonomski aspekti se odnose na ukupnu nacionalnu ekonomiju i u vezi su sa:
- uticajem usluga upravljanja otpadom na produktivnost i razvoj ekonomije;
- konzervacijom i efikasnim korienjem materijala i resursa;
- ekonomskim instrumentima;
- restrukturiranjem i transformacijom sektora;
- ueem privatnog sektora.

8.4.1. Ekonomska produktivnost i razvoj

Efikasan i pouzdan servis upravljanja otpadom je osnova za razvoj urbane ekonomije. Ciljevi
sniavanja trokova usluga mogu biti u suprotnosti sa ciljevima zatite ivotne sredine. Radi
odreivanja odgovarajuih trokova veoma je vano obezbediti pouzdane i potpune informacije
o izvorima, koliinama i sastavu otpada.
Demografski faktor koji e uticati na poveanje nastajanja otpada je dalja promena strukture
stanovnitva na relaciji gradska/ostala naselja. Sadanji udeo stanovnitva koje ivi u gradskim
naseljima je 57%, i u daljem periodu se oekuje poveanje, mada sa znatno manjim
intenzitetom nego do sada. Nastajanje komunalnog otpada po stanovniku u domainstvima u
gradskim naseljima je vee zbog strukture potronje samog stanovnitva i veeg odnosa
prateih proizvoaa komunalnog otpada (trgovine, kancelarije, institucije, kole, restorani i dr.).
Sledee vano pitanje je odnos dinamika ekonomskog razvoja i nastajanja otpada. Korelacija
izvesno postoji, ali je pitanje projekcije, jer poreenja sa drugim zemljama ukazuju da taj odnos
ne bi smeo biti visok, a jedinino nastajanje otpada po drutvenom proizvodu je u Srbiji sada
veoma visoko. Proizvedene koliine otpada u Srbiji su na nivou od 50% proizvodnje otpada
visoko razvijenih zemalja Evrope, dok je BDP na nivou od oko 10% njihovog BDP.

8.4.2. Efikasnost korienja resursa

Na makroekonomskom nivou, upravljanje otpadom poinje sa efikasnim korienjem materijala i
izbegavanjem opasnih materija u fazi proizvodnje i distribucije. Potrebno je ukljuiti mere
racionalnog korienja sirovina i podsticati ponovnu upotrebu otpada. Najefektivniji nain za
promociju efikasnog korienja resursa je pokazati budue trokove sakupljanja i odlaganja
otpada i trokove zagaenja, koji proistiu ako se otpad ne sakuplja u fazi proizvodnje,
distribucije i potronje u skladu sa principom "zagaiva plaa". Prema novom pravnom okviru
za upravljanje otpadom, proizvoai, uvoznici i prodavci e biti obavezni da preuzmu
iskoriene, otpadne proizvode (friideri, baterije itd.) koje e sakupljai i lica koja vre tretman
otpada reciklirati i sirovine vratiti na trite. Podizanje cena usluga sa porastom koliine
proizvedenog otpada, utie na ponaanje potroaa i na naine odlaganja.

8.4.3. Ekonomski instrumenti

U ovom trenutku, od ekonomskih instrumenata za upravljanje otpadom u Republici Srbiji, jedino
je iroko prisutna naplata usluga od korisnika. Naplauje se sakupljanje i odlaganje komunalnog
otpada. Naplata se, uglavnom, obraunava po kvadratnom metru stambene ili poslovne
povrine. U praksi se mogu sresti i drugi kriterijumi: prema tipu stambenog objekta iz kog se
iznosi otpad, a kod poslovnog sektora prema povrini stvarno korienog prostora, njegovoj
lokaciji, kao i karakteru delatnosti i koliini otpada. Primena ovog dobro poznatog instrumenta
ima dugu tradiciju vezanu za komunalni otpad. Po pravilu, naplatu vre javna komunalna
preduzea, koja se bave sakupljanjem, transportom i odlaganjem otpada. Naplata za
domainstva se obavlja jednom meseno, bilo kroz objedinjeni sistem naplate komunalnih
usluga (najee uz naplatu za potronju vode), bilo posebno. U veim gradovima uobiajeno
se primenjuje objedinjen sistem naplate, dok u manjim mestima dominira posebna naplata.
U sadanjem sistemu, primetno je odstupanje od principa "zagaiva plaa". Cene sakupljanja i
odlaganja otpada godinama su depresirane. Prvi razlog je socijalne prirode: preko ovih cena
podravan je ivotni standard stanovnitva. Pogreno je izgraeno miljenje da je cena

komunalnih usluga prvenstveno socijalna, a ne ekonomska kategorija. Drugi razlog za niske

cene treba traiti u karakteru svojine nad javnim preduzeima. Kriterijum stambenog prostora
danas je odbaen u veini zemalja Evrope, ak i u zemljama u tranziciji. Poseban problem
danas predstavlja nizak stepen naplate usluga od privrede. Teko finansijsko stanje, visoka
interna zaduenost preduzea i niska likvidnost, dovode do niskog stepena naplate komunalnih
usluga, koji varira po pojedinim optinama od 10% do 70%.
U Republici Srbiji nedostaje niz znaajnih ekonomskih instrumenata za upravljanje otpadom. Da
bi se postojee stanje u upravljanju otpadom poboljalo, potrebno je reorganizovati sadanji
sistem i uvesti nove ekonomske instrumente. Orijentacija od koje se polazi je sledea:
- maksimalno uvaavanje principa da zagaiva snosi trokove zagaivanja;
- formiranje efikasnog, pouzdanog i koherentnog sistema instrumenata.
Cilj ovog segmenta je kreiranje takvih instrumenata koji e podrati i praktino realizovati
strategiju zasnovanu na prihvatanju i primeni standarda EU u oblasti upravljanja otpadom.
Dinamika realizacije Strategije, usmerena ka to skorijem dostizanju evropskih kriterijuma,
zavisie, prvenstveno, od optih drutvenih i ekonomskih kretanja u Republici Srbiji, pa e se to
odraziti i na aktiviranje pojedinih ekonomskih instrumenata.
Kada je re o promenama u sadanjem sistemu, na prvom mestu je potrebno promeniti
kriterijum za utvrivanje naplate komunalnih usluga. Neophodno je prei na naplatu po
kriterijumu koji realnije odraava vezu izmeu koliine komunalnog otpada i trokova njegovog
zbrinjavanja, naplatu po masi ili zapremini generisanog otpada. to se tie sektora privrede,
takoe je potrebno vriti fakturisanje prema koliini otpada, bilo u zapremini, bilo u masi. Time bi
se u znatnoj meri uvaio princip "zagaiva plaa".
Cena usluge sakupljanja i odlaganja komunalnog otpada se mora zasnivati na punim
trokovima, to znai da se moraju obuhvatiti kako varijabilni, tako i fiksni trokovi. Ove cene
moraju biti predmet ekonomske regulacije, poto komunalna delatnost ispoljava osobine
prirodnog monopola. Sa druge strane, s obzirom na dugogodinju depresiranost cena, nisku
poetnu osnovu, egzistencijalni karakter potreba i realnu ekonomsku mo korisnika, prelaz na
tarife sa punim pokriem trokova upravljanja otpadom ne moe biti jednokratan, ve zahteva
tranzicioni period postupnih poveanja. Kod velikih generatora otpada, razliite naplate mogu
biti primenjene radi postizanja zahteva za obezbeenjem usluga i dodatnim podsticajima za
minimizaciju otpada.
U odreivanju tarifa za usluge upravljanja otpadom polazi se od odabranog stepena pokria
trokova kroz naplatu od korisnika:
- puno pokrie trokova znai da se tarifama generiu prilivi kojima se pokrivaju svi gotovinski
odlivi, ostatak duga na kraju veka projekta i obezbeuju finansijska sredstva za zamenu
objekata i opreme;
- pokrie svih gotovinskih odliva i ostatka duga, ali bez obezbeivanja sredstava za zamenske
investicije na kraju veka projekta; ovo znai da se zamena kapaciteta finansira sa trita
kapitala;

- pokrie svih gotovinskih odliva u toku veka projekta, ali bez obezbeivanja sredstava za
ostatak duga i zamenske investicije; ovo znai da je projekt subvencioniran.
Ovakav sistem naplate usluga ostavlja mesta za jedan novi fiskalni instrument. To je naknada
za odlaganje otpada na deponije. Naime, sav otpad koji odlazi na deponiju bi trebalo da bude
predmet oporezivanja, koji plaaju korisnici deponije, u vidu posebne naknade na zemljite, na
kom se deponija nalazi.
Takoe se predlae uvoenje eko-naknade za specifine proizvode kao to su ambalaa za
pie ili plastine kese.
Drugi instrument jesu kazne za postupanje sa otpadom suprotno zakonu. Oekuje se da e
novi pravni okvir i sprovoenje propisa doneti poboljanja.
Instrument produene odgovornosti proizvoaa za sopstvene proizvode je dobro poznat u
razvijenim zemljama. Njegova sutina se ogleda u obavezi proizvoaa ne samo da prati
proizvod, tokom upotrebe, dok se nalazi kod potroaa, ve i da po isteku upotrebnog veka,
preuzme proizvod od korisnika, te da ga uputi na recikliranje. U jednoj varijanti ovog
instrumenta, vri se samo sakupljanje iskorienih proizvoda, dok u drugoj, postoji mogunost
plaanja odreene nadoknade potroau. Ova varijanta se esto kombinuje sa praksom
davanja popusta za novi proizvod, pod uslovom da se preda stari, iskorieni. Novi zakonski
okvir prepoznaje ovaj instrument. Utvrena je obaveza proizvoaa, kao i uvoznika odreenih
proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada da plaaju naknadu Fondu. Ova
naknada e se koristiti za tretman proizvoda kada postane otpad. Lica koja imaju dozvolu za
upravljanje otpadom e vriti sakupljanje i tretman takvih proizvoda i za tu uslugu e dobijati
naknadu iz Fonda.
Takoe se mora uzeti u obzir injenica da cena nekretnina u blizini regionalnih centara za
upravljanje otpadom - regionalnih deponija moe imati manju vrednost. U tom sluaju potrebno
je vlasnicima obezbediti nadoknadu zbog smanjenja vrednosti nekretnine.

8.4.4. Restrukturiranje i transformacija sektora

Veoma je vano uneti elemente konkurencije i liberalizovati trita usluga, koje pruaju
komunalna preduzea. Promena svojinske strukture privrednih subjekata nije garancija da e se
alokativna i produktivna efikasnost poveati. Ponekad, prerano uraena privatizacija, moe
oteati liberalizaciju sektora. Zato je bolje putem koncesionih ugovora prenositi prava na
obavljanje odreenih poslova, vezanih za upravljanje otpadom, na privatna, ili zajednika
preduzea (javno-privatno partnerstvo).
Od sutinske vanosti za procese transformacije je uvoenje konkurencije, gde god je to
mogue. Za efikasnost sektora bitno je uvesti konkurenciju u procesu dobijanja koncesija, kao i
stalno kontrolisati ponaanje koncesionara. Konkurencija u borbi za trite, ukoliko je regularna,
moe imati pozitivne efekte na opte blagostanje. Razni vidovi aranmana (kao to su Design
Build Operate: DBO, Build Operate Own: BOO, Build Operate Dispose: BOD itd.) mogu biti
korisni u oblasti odlaganja i reciklae otpada.
Dugorono, uvodi se mogunost da graani biraju najpovoljnijeg vrioca usluge sakupljanja i
odlaganja otpada. Na taj nain bi se uvela konkurencija ne samo u borbi za trite, ve i na
samom tritu usluga, a cene prestale biti predmet regulacije. To bi znailo da se sektor

definitivno liberalizovao, dok bi se promena svojinske strukture privrednih subjekata postepeno

odvijala, kao posledica liberalizacije.

8.4.5. Uee privatnog sektora

Globalno posmatrano, uee privatnog sektora u oblastima koja su tradicionalno bile pod
kontrolom javnog sektora, ima jasno uzlazni trend. Participacija privatnog sektora moe da
zadovolji brojne ciljeve: obezbeivanje investicionog kapitala, smanjenje potreba za
subvencijama, poboljanje upravljake efikasnosti, poboljanje tehnikih i upravljakih
kapaciteta lokalne javne organizacije i dr. Postoje brojni oblici participacije privatnog sektora, a
najee klasifikacije polaze od kriterijumima investiranja, vlasnitva i odgovornosti (rizika).
U prvu grupu spadaju oblici gde je uee privatnog sektora najnie: javni sektor ostaje
vlasnik sredstava i odgovoran za investicije, a rizici se dele u nekoj proporciji:
- Pruanje usluga: privatni sektor angauje se u obavljanju konkretnih aktivnosti. Ugovori obino
podrazumevaju krai vremenski period. Interes javnog sektora ogleda se u ukljuivanju
ekspertize privatnog sektora za izvrenje odreenih tehnikih zadataka ili u uvoenju
konkurencije u domen obavljanja datih aktivnosti.
- Upravljanje: privatni sektor preuzima odgovornost za proizvodno-tehnoloku funkciju i
odravanje komunalnih preduzea, koje ostaje u dravnom vlasnitvu. Bitan elemenat ugovora
je stepen prenoenja komercijalnog rizika na privatni sektor, kako bi bio dovoljno motivisan da
smanji trokove i unapredi kvalitet usluga.
- Zakup: privatni sektor preuzima odgovornost za upravljanje i odravanje zakupljenih sredstava
i kupuje pravo na budue novane prilive preduzea, te preuzima na sebe veinu komercijalnog
rizika. esto predstavlja prvi korak ka kompletnijem ukljuivanju privatnog kapitala, putem
koncesije.
Drugu grupu, generalno nazvanu koncesije, ine oblici saradnje gde se na privatni sektor
ugovorom prenosi pravo upravljanja, ali zadrava vlasnitvo nad postojeim sredstvima,
odnosno nakon isteka odreenog perioda, po pravilu dugoronog (20-30 godina), preuzimaju
sredstva koja je finansirao privatni sektor u toku perioda trajanja ugovora. Tipini aranman je:
BOT, koji se uglavnom koristi za nove projekte koji ukljuuju izgradnju kapaciteta (Built),
upravljanje (Operate) u definisanom periodu i prenos (Transfer) vlasnitva na javni sektor nakon
isteka perioda. Regionalni centar za upravljanje otpadom moe biti predmet ovakvog
aranmana.
Treu grupu ini privatizacija, potpuna ili delimina. Projekti ovog tipa mogu da ukljue
upravljanje preduzeem od strane privatnog sektora, a obavezno podrazumevaju potpuno ili
delimino odricanje javnog sektora od vlasnitva nad imovinom. Dok u sluaju koncesije, javni
sektor ima dva osnovna zadatka - da obezbedi adekvatnu upotrebu sredstava koja su u
njegovom vlasnitvu, kao i da putem regulative, zatiti potroae od eventualnog
monopolistikog naina odreivanja cena ili niskog kvaliteta usluga, u sluaju privatizacije na
javnom sektoru ostaju samo funkcije utvrivanja propisa.
U daljem razvoju sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji potrebno je poveano uee
privatnog sektora. Pri tom je bitno da se biraju opcije koje e privatni sektor u to veoj meri
motivisati na unapreenje kvaliteta usluga i efikasnosti poslovanja sistema. Pri izboru

odgovarajue opcije, veoma je vano da lokalna samouprava poe od svojih osnovnih ciljeva
koje eli da postigne:
- korienje i unapreenje tehnike i menaderske ekspertize;
- uvoenje novih tehnologija;
- poveanje efikasnosti;
- izgradnja veih kapaciteta;
- smanjenje trokova javnih subvencija;
- unapreenje kvaliteta usluga itd.

8.5. Socijalni aspekti

Socijalni aspekt Nacionalne strategije upravljanja otpadom se odnosi na:
- naine korienja materijala, generisanje i odlaganje otpada i ostale potrebe i zahteve
upravljanja otpadom;
- uee korisnika u upravljanju otpadom kroz razliite aktivnosti;
- socijalne uslove radnika na upravljanju otpadom.
Nastajanje otpada kod stanovnitva je primarno funkcija njihove potronje a time i njihovih
socio-ekonomskih karakteristika. U isto vreme, nastajanje otpada je u velikoj meri u vezi sa
odnosom ljudi prema otpadu: njihovom nainu korienja materijala i rukovanju otpadom,
njihovom interesu za smanjenje i minimizaciju otpada, stepenu do kojeg oni razdvajaju otpad i
stepenu neovlaenog odlaganja. Njihov stav utie ne samo na karakteristike nastajanja
otpada, ve takoe i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada, odnosno njihov interes
i volju za plaanjem usluga sakupljanja. Na njihov odnos se moe pozitivno uticati kroz
kampanje razvijanja javne svesti, i edukativne mere o negativnim uticajima neodgovarajueg
sakupljanja otpada na zdravlje stanovnitva i ivotnu sredinu i vrednost efektivnog odlaganja.
Takva kampanja treba, takoe, da informie stanovnitvo o njihovim odgovornostima kao
proizvoaima otpada i njihovim pravima u odnosu na usluge upravljanja otpadom.
Principi socijalnog aspekta su:
- orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i zahtevima stanovnitva za
uslugama;
- podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose efektivnosti i efikasnosti komunalnih
usluga;
- razvijanje javne svesti stanovnitva o problemima i prioritetima vezanim za upravljanje
otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva (plaanje) za usluge sakupljanja i
odlaganja otpada;

- podrka doprinosu korisnika za samoorganizovanjem lokalnog sakupljanja otpada i

implementaciji rada u sklopu sistema upravljanja otpadom;
- zatite zdravlja radnika na upravljanju otpadom i poboljanju njihove socio-ekonomske
sigurnosti.
Implementacijom Strategije i sprovoenjem novog zakonskog okvira o upravljanju otpadom,
oekuje se otvaranje novih radnih mesta i zapoljavanje veeg broja radnika, to e doprineti
smanjenju siromatva, razvoju "zelene ekonomije" i integrisanju u drutvo romske populacije
koja se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina.

8.6. Obuka kadrova i razvijanje javne svesti

Razvoj ljudskih resursa za odgovarajue i odrivo upravljanje otpadom se moe podeliti u tri
glavne oblasti:
- profesionalna obuka kadrova (ukljuujui i obuku proizvoaa otpada);
- obrazovanje;
- razvijanje javne svesti.
Cilj obuke kadrova i razvijanja javne svesti je stvaranje preporuka za akcije koje e:
- poveati nivo svesti najireg stanovnitva o problemima ivotne sredine, a posebno kod dece i
mladih ljudi, ime se stvara podloga za budue akcije i odrivo upravljanje otpadom;
- osigurati adekvatnu tehniku i profesionalnu kompetentnost na svim nivoima u institucijama i
organizacijama, zaposlenih u dravnim organima na svim nivoima u skladu sa nadlenostima,
ukljuujui i kompanije iz privatnog sektora, sa odgovornou za upravljanje otpadom i
sprovoenje zakona na svim nivoima.

8.6.1. Obuka kadrova

Kljuno poboljanje upravljanja otpadom je potreba za razvijanjem sposobnosti profesionalaca
koji rade u industriji i uvoenja tehnika i tehnologija u obrazovanje buduih profesionalaca u
oblasti otpada. Javna svest o otpadu i ivotnoj sredini se mora razvijati, kroz medije, kroz
obrazovanje u kolama i kroz razne kampanje.
Profesionalna obuka bie primarni cilj u kratkoronom periodu radi osiguranja da i osoblje koje
radi u oblasti upravljanja otpadom bude tehniki kompetentno za svoj poloaj. Ovo e ukljuiti
zahteve za obuku kadrova koji se nalaze u svim kompanijama koje se bave otpadom i kadrova
koji su odgovorni za upravljanje otpadom u ministarstvima ili lokalnoj samoupravi. Struna lica iz
oblasti upravljanja otpadom moraju pomoi uspostavljanju obrazovanja, razvoju politike i
nastavnog programa.
Neophodna je profesionalna obuka u sledeim oblastima upravljanja otpadom:
- pravni i zakonodavni okvir;

- finansijski sistem i raunovodstvo;

- ekonomsko planiranje i budeti;
- priprema tendera;
- licenciranje i monitoring;
- zdravlje ljudi i sigurnost;
- praksa i postupci separacije otpada;
- praksa i postupci individualnog kompostiranja;
- praksa i postupci upravljanja medicinskim otpadom;
- praksa i postupci upravljanja opasnim otpadom (opasnim otpadom iz domainstava,
ambalaom od hemikalija itd.).
Posebna panja mora biti posveena kolama. Efikasno obrazovanje i motivacija u osnovnoj
koli e imati dugorone efekte na ponaanja pojedinaca. U kasnijem dobu, ovi pojedinci
postaju uesnici u realizaciji raznih inicijativa u upravljanju otpadom, kroz svakodnevni kontakt
sa otpadom.

8.6.2. Razvijanje javne svesti

Ustanovljavanje politike o razvijanju javne svesti radi ukljuenja problema ivotne sredine i
otpada je obaveza ministarstva nadlenog za zatitu ivotne sredine i lokalne samouprave na
svim nivoima, sa podrkom postojeih strunjaka. Ova politika zahteva da sve kompanije koje
se bave otpadom u svoje ugovore ukljue i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom
upravljanju otpadom. Sutinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrenog odlaganja
otpada na ivotnu sredinu i konano na njihovo zdravlje i dugorono, trokove optine za
remedijaciju (koji se nadoknauju iz poreza i naplata od graana). Takoe je vano da
predloena poboljanja budu razmatrana uz uee javnosti, kao i da e poboljanja u praksi
upravljanja otpadom doneti povraaj sredstava iz poreza kroz princip zagaiva plaa. Graani
moraju da imaju pristup informacijama, to je i ozvanieno usvajanjem Zakona o potvrivanju
konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu
zatitu u pitanjima ivotne sredine (Arhuska konvencija).
Sprovoenje zakonodavstva koje se odnosi na javnost, kao to je zabrana izbacivanja otpada
na ilegalna smetlita je drugi mehanizam za razvijanje javne svesti koji mora biti razvijen. Ovo
omoguava mehanizam za javno oglaavanje loe prakse i ljudi koji su uinili vee prekraje.
U veini sluajeva, na poetku kampanje, javna svest se vie razvija striktnom primenom
zakona, nego omoguavanjem optih informacija. Tu je veoma znaajna uloga inspektora uz
kampanju sa vrstom porukom koja se odnosi na kazne za prekrioce zakona. Neophodna je
jaka povezanost izmeu nadlenih za sprovoenje zakona i lica za sprovoenje kampanje. Sa
druge strane, vano je i razvijati poverenje izmeu organa dravne uprave i graana.

Kampanje razvijanja javne svesti podstiu individualne potroae da pomognu dostizanje

odrivog upravljanja otpadom kroz smanjenje nastajanja otpada, kupovinu proizvoda
napravljenih od reciklabilnih materijala, razdvajanje otpada za reciklau i uee u lokalnim
radionicama o upravljanju otpadom. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovnitvo za
prihvatanje odgovornijeg odnosa prema otpadu i da postupaju sa otpadom na odriv nain, kao
to je redukcija na izvoru, ponovna upotreba otpada, reciklaa ili odlaganje otpada na pouzdan
nain ukoliko nema druge mogunosti.
Lokalna kampanja treba da:
- koristi sve oblike medija;
- stekne poverenje stanovnitva;
- bude provokativna;
- istie individualne akcije;
- koristi jednostavne ciljane poruke;
- koristi sveobuhvatne, ali jednostavne poruke.
Posebna panja se mora obratiti na razvijanje svesti o potrebi odrivog upravljanja opasnim
otpadom i s tim u vezi potrebi za izgradnjom infrastrukture u vidu postrojenja za skladitenje,
tretman i odlaganje.

9. TROKOVI IMPLEMENTACIJE STRATEGIJE I FINANSIJSKI

PLAN
9.1. Uvod
Ovom finansijskom procenom obuhvaeni su trokovi sprovoenja ciljeva Strategije:
- izgradnja regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom;
- sanacija i zatvaranja postojeih registrovanih deponija i smetlita;
- sanacija crnih taaka;
- izgradnja infrastrukture za tretman opasnog otpada;
- uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada i dr.
Finansijski aspekti sistema upravljanja otpadom odnose se na planiranje i obraun trokova,
kapitalne investicije i povraaj trokova. Finansijski aspekti moraju biti ukljueni u sve faze
planiranja upravljanja otpadom. U svakom konkretnom projektu upravljanja otpadom potrebna je
detaljna finansijska analiza kojom e se:

- obezbediti pouzdani finansijski plan za pokrie rashoda u periodu implementacije projekta;

- dokazati postojanje adekvatnih finansijskih izvora za pokrie svih daljih finansijskih zahteva i
obaveza;
- odrediti nivo tarifa potreban za izabrani stepen povraaja finansijskih izvora preko prihoda
projekta;
- dokazati finansijsku odrivost projekta u celini.
Uvidom u procene trokova za usaglaavanje nacionalnih propisa zemalja u tranziciji (Centralna
i Istona Evropa) sa propisima EU - utvreno je da su za sektor otpada kapitalne investicije
proseno iznosile 120 EUR/stanovniku, a manji broj zemalja je imao ekstremno visoke
investicije, kao na primer Slovenija sa 600 EUR/stanovniku.
Ovo poglavlje procenjuje investicione i operativne trokove Strategije i potencijalne izvore
finansiranja inicijativa koje predstavljaju prioritet akcionog plana 2010-2014. i dugoronih
investicija predvienih u periodu 2015-2019. Takoe, razmatra se mogunost pokrivanja
moguih deficita potrebnih investicija i domaih izvora finansiranja i daje se pregled ekonomskih
instrumenata koji bi omoguili pokrivanje deficita u srednjem roku. U poglavlju je sadran i
indikativni finansijski plan.
Procena je raena na osnovu sledeeg pristupa:
- Procenjeni su tokovi i sastav otpada za sve pojedinane vrste otpada za koje je Strategijom
predvieno obezbeivanje sistema i postrojenja za upravljanje otpadom (poglavlje 9.2).
- Za svaku vrstu otpada, definisani su ukupni materijalni kapaciteti prerade potrebni da bi se
ispunili ciljevi postavljeni akcionim planom kao i ostali neophodni uslovi (poglavlje 9.3).
- Identifikovani su sistemi, postrojenja i oprema potrebni za upravljanje ovim kapacitetima
(poglavlje 9.4).
- Definisana su kapitalna ulaganja i operativni trokovi koji se odnose na ove sisteme i
postrojenja (poglavlja 9.5 i 9.6).
- Procenjen je obim oekivanih trokova u odnosu na projektovani BDP tokom posmatranog
perioda (poglavlje 9.7).
- Identifikovani su domai i strani izvori sredstava koji su potencijalno raspoloivi za potrebe
finansiranja ovih investicija (poglavlja 9.8, 9.9 i 9.11).
- Razmatrano je pitanje pokria deficita resursa koji su potencijalno raspoloivi lokalno i
potrebnih investicija (poglavlje 9.10).
- Utvrene su ukupne investicije potrebne za implementaciju akcionog plana i stratekih mera
do 2019. godine, kao i odgovornost za finansiranje mera u privatnom i javnom sektoru (poglavlje
9.12).

- Pripremljen je indikativan finansijski plan korienjem optih pretpostavki o moguim prilivima

sredstava iz razliitih domaih i meunarodnih izvora (poglavlje 9.12).
- Identifikovani su ekonomski instrumenti koji bi mogli da smanje neravnoteu izmeu
investicionih trokova i projektovanih izvora finansiranja (poglavlje 9.13).
- Procenjeni su potrebni institucionalni resursi za prioritetne mere iz akcionog plana (poglavlje
9.14).
Analiza je sprovedena na inkrementalnoj osnovi, identifikujui sisteme, postrojenja i opremu koji
e u budunosti biti potrebni pored ve postojeih sistema za upravljanje otpadom.
Pretpostavlja se da e potrebno obnavljanje investicionog fonda nastupiti tek nakon isteka
perioda koji je predmet razmatranja (2010-2019). Trokovi su procenjeni u evrima u stalnim
cenama iz 2009.

9.2. Tokovi otpada

Koristei podatke o sastavu otpada iz poglavlja 4.2, ralanjene su projekcije tokova otpada iz
priloga 4. na pojedinane tokove otpada ije je upravljanje predvieno Strategijom i Akcionim
planom. Tabela 9.1 prikazuje sumarne projekcije tokova otpada za posmatrani period. Dijagram
na slici 9.1 ilustruje ove tokove za 2014. godinu i kvantifikuje tokove otpada i materijalni bilans
masa za tu godinu.
Tabela 9.1. Projektovane koliine otpada, izraene u hiljadama tona na godinjem nivou

Komunalni otpad
Otpad iz domainstva
Komercijalni i otpad iz institucija
Ambalaa
Biorazgradiv komunalni otpad
Opasan komunalni otpad
Graevinski otpad i otpad od ruenja
Opasan industrijski otpad
Otpadno ulje
Otpadne gume
Baterije i akumulatori
Otpad od elektrine i elektronske opreme
Otpadna vozila
Medicinski otpad
Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda
Otpad ivotinjskog porekla

Godina 2010. 2014. 2019.

2451 2785 3268
2084 2367 2778
367
418
490
607
693
817
1538 1747 2049
25
28
33
1000 1300 1700
100
150
200
50
54
59
26
30
34
27
29
32
30
35
40
93
106
124
49
52
56
30
160
350
277
296
321

9.3. Budui potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom

Uzimajui u obzir podatke o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u prioritetnom
akcionom planu za period 2010-2014. i srednjeronom periodu 2015-2019, definisani su
dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom, potrebni za sprovoenje svake pojedinane

mere u svakoj godini posmatranog perioda. Procena pokazuje da su najpotrebniji dodatni

kapaciteti za upravljanje komunalnim otpadom, ukljuujui ambalani otpad, kao i graevinskim
otpadom i otpadom od ruenja i muljem iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda.
Slika 9.1: Projektovani tokovi otpada, 2014.

9.4. Sistemi i postrojenja za upravljanje otpadom

Za svaku prioritetnu meru, procenjeni su vrsta, broj, veliina i trokovi sistema i postrojenja za
upravljanje otpadom, koji e biti potrebni da bi se zadovoljile budue potrebe. Od posebne
vanosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da budu
sagraeni tokom perioda predvienog prioritetnim Akcionim planom 2010-2014, uz pretpostavku
da e dodatnih 12 biti sagraeno u periodu 2015-2019. Broj, obim, opseg i trokovi centara
zavisi od razlika izmeu gradskih i ruralnih podruja te se razlikuju za tri kategorije: gradsko,
meovito i ruralno podruje.

9.5. Trokovi kapitalnih ulaganja

Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom date su u Tabeli 9.2.
Tabela 9.2: Sumarni pregled ukupnih investicionih trokova za period 2010-2019, izraeno u
milionima evra
Godina 2010-2014. 2015-2019. 2010-2019.
Komunalni otpad - ukupno investicionih trokova, ukljuujui:
380
426
806
Proirenje pokrivenosti sakupljanja
43
53
96
Direktiva o deponijama
273
223
496
Direktiva o ambalai
57
142
199
Direktiva o baterijama
Direktiva o otpadu od elektrine i elektronske opreme
8
8
15
Graevinski otpad i otpad od ruenja
28
32
59
Opasan industrijski otpad
14
24
38
Medicinski otpad
2
1
3
Direktiva o odlaganju otpadnih ulja
4
4
Direktiva o otpadnim vozilima
11
20
30
Otpadne gume
5
5
Mulj iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda
Otpad ivotinjskog porekla
4
8
13
Ukupno investicionih trokova
447
511
958
Ukupne procenjene investicije potrebne za primenu mera predvienih akcionim planom za
period 2010-2014. iznose 447 miliona i 958 miliona kumulativno do 2019. godine. Kao to se
moe oekivati, najvei deo ukupnih investicionih ulaganja odnosi se na sisteme i postrojenja za
upravljanje komunalnim otpadom. Za tu svrhu potrebno je 380 miliona do 2014. (85% ukupnog
iznosa) i 806 miliona do 2019. godine (84% ukupnog iznosa). Program investicionih ulaganja
prikazan je na slici 9.2. Godinje investicije dostiu maksimum u 2014. godini kada iznose 180
miliona evra i ravnomerno opadaju do 2019.
Slika 9.2: Ukupni godinji investicioni trokovi tokom planiranog perioda

9.6. Operativni trokovi

Slika 9.3 daje sumarni pregled ukupnih godinjih operativnih trokova inkrementalnih sistema i
postrojenja za upravljanje otpadom, ne ukljuujui trokove amortizacije. Operativni trokovi
ravnomerno rastu u skladu sa kumulacijom investicija i iznose 201 milion evra godinje u 2019.
godini.
Slika 9.3: Ukupni godinji operativni trokovi

9.7. Trokovi iskazani na godinjem nivou

Obim trokova implementacije akcionog plana i naknadnih mera za drutvo mogu se staviti u
kontekst njihovim poreenjem sa projektovanim BDP-om tokom perioda implementacije.
Postoje dva pristupa za ilustraciju:
- poreenjem zbira ukupnih godinjih kapitalnih ulaganja i operativnih rashoda sa projektovanim
BPD-om, i

- konverzijom kumulativnih kapitalnih rashoda u trokove kapitala na godinjoj osnovi i

poreenjem ukupnih godinjih trokova (operativni trokovi uveani za trokove kapitala na
godinjoj osnovi) sa BDP-om.
Ukupni rashodi u poreenju sa projektovanim BDP-om
Slika 9.4 pokazuje ukupne investicione i operativne trokove kao procenat projektovanog
godinjeg BDP-a.
Slika 9.4: Ukupni rashodi prikazani kao% projektovanog BDP-a

Vidi se da ukupni rashodi kao procenat BDP-a rastu na gotovo 0,49% u 2014. i smanjuju se na
skoro 0,39% u 2019. godine. Treba uzeti u obzir da se relativni pad kapitalnih rashoda nakon
2014. godine (slika 9.2) kompenzuje ravnomernim rastom operativnih trokova (slika 9.3), tako
da ukupan udeo u BDP-u ostaje uglavnom konstantan. Ovo se moe porediti sa ukupno 0,35%
BDP-a koliko je bilo izdvojeno iz republikog budeta za zatitu ivotne sredine u 2008.
Ukupni trokovi na godinjem nivou uporeeni sa projektovanim BDP-om
Trokove obraunate na godinjoj osnovi ine godinji operativni trokovi uveani za procenu
troka upotrebe osnovnih sredstava koja se iskoristi u toku godine. To je pokazatelj trokova
korienja nacionalnih resursa tokom godine i moe se izraunati kao procenat procenjenog
BDP-a. On prua procenu trokova resursa koji se odnose na program upravljanja otpadom,
trokova za privredu za koje se moe oekivati da se u budunosti nastave. Slika 9.5 prikazuje
porast ukupnih trokova na godinjem nivou u 2019. na 0,43% BDP-a.
Slika 9.5: Trokovi prikazani na godinjem nivou kao% projektovanog BDP-a

9.8. Finansiranje investicionog programa

Procena o tome kako razliite investicije mogu biti finansirane tokom perioda implementacije
ukljuuje razmatranja sledea tri kljuna pitanja:
- Ko e biti odgovoran za stvaranje ovih investicija (investitori)?
- Ko e obezbediti kapital za te investicije (izvori finansiranja)?
- Kako e biti obezbeen povraaj trokova investiranja i operativnih trokova (povraaj
trokova)?
Republika, pokrajinska i lokalna vlast imaju prevashodnu odgovornost za pruanje usluga
upravljanja komunalnim otpadom, muljem iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih
voda i medicinskim otpadom i bie i znaajni investitori u nove sisteme i infrastrukturu za
upravljanje ovim tokovima otpada. Oekuje se da i privatni sektor dobije znaajnu ulogu u
investiranju i pruanju ovih usluga kroz aranmane partnerstva izmeu privatnog i javnog
sektora, za koje mogu da obezbede sredstva i operativna znanja i iskustva.
Oekuje se znaajno angaovanje privatnog sektora u obezbeivanju kapitala i/ili dugoronih
komercijalnih kredita za tokove otpada za koje privatni sektor ima primarnu odgovornost. Ovi
tokovi obuhvataju industrijski opasni otpad, graevinski otpad i otpad od ruenja i tokove otpada
vezane za odreene proizvode, ukljuujui ambalau i istroene baterije. Meu privatnim
investitorima e verovatno biti i pruaoci usluga upravljanja otpadom i veliki proizvoai
industrijskog otpada, kao i kompanije ili organizacije koje su zahtevane zakonom ili su osnovane
da bi ispunile zakonske obaveze.
Treba uzeti u obzir da je potrebno ne samo finansirati optinske regionalne strukture i rad
privatnog sektora, ve i tehniku pomo koja je potrebna da bi se pomogao razvoj
organizacionih i finansijskih struktura od kojih zavisi dugorona odrivost pruanja usluga.
Tehnika pomo e biti potrebna u cilju pruanja pomoi za pripremu nacionalnih
aproksimativnih strategija i planova implementacije odreenih direktiva. Priprema
dokumentacije za prijavljivanje za finansiranje projekata predstavlja dugotrajan proces za koji bi
dobro ciljana tehnika pomo mogla takoe biti dragocena.

9.9. Finansijski resursi raspoloivi u Republici Srbiji

Potencijalni domai izvori finansiranja su sledei:

- bespovratna sredstva Fonda;
- krediti Fonda;
- budetska sredstva lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduzea (sopstvena sredstva);
- krediti lokalnih komercijalnih banaka;
- investicije privatnog kapitala u lokalne modele javno-privatnog partnerstva (PPP).
Bespovratna sredstva Fonda
Oekuje se da bespovratna sredstva Fonda predstavljaju glavni izvor raspoloivog dravnog
finansiranja za javne projekte upravljanja komunalnim otpadom i da e ta sredstva biti
obezbeena prvenstveno za ulaganja u regionalne sisteme upravljanja komunalnim otpadom.
Bespovratna sredstva koja su potencijalno na raspolaganju iz ovog izvora su ograniena na 1
milion po regionu i na ukupan iznos od 12 miliona za dvanaest regiona koji se predlau u
prioritetnom investicionom periodu 2010-2014. Slina sredstva su predviena i za srednjeroni
period 2015-2019. Ovi iznosi su zanemarljivi u poreenju sa potrebnim ulaganjem. Uobiajeni
doprinos drave regionalnim sistemima upravljanja otpadom u zemljama koje su nedavno
pristupile Evropskoj uniji kree se u rasponu od 20 do 25% inicijalnih projektnih investicionih
ulaganja.
Krediti Fonda
Fond administrira i kredite preduzeima za projekte u oblasti zatite ivotne sredine koje
finansira Fond za razvoj Republike Srbije. Maksimalni iznos ovih kredita je veoma mali i ne
predstavlja znaajan izvor finansiranja Strategije.
Budetska sredstva lokalnih samouprava i javno-komunalnih preduzea (sopstvena sredstva)
Kapaciteti lokalnih samouprava za finansiranje infrastrukturnih projekata su mali, a ne oekuje
se da se situacija u kratkom roku pobolja. Beogradske optine predstavljaju izuzetak, s
obzirom da ih karakteriu jake ekonomske aktivnosti i stabilni tokovi prihoda od naknada za
izgradnju i drugih izvora kojima manje i siromanije optine ne raspolau. Nedavno su uvedene
optinske obveznice kao jedna od opcija finansiranja za optine, koje meutim tek treba da
osvoje znaajnije mesto u finansiranju. Opte finansijsko stanje sugerie da nije verovatno da
e to biti odrivi izvor finansiranja, osim u sluaju veih optina sa jaim finansijskim
kapacitetom.
Krediti domaih komercijalnih banaka
Komercijalni krediti predstavljaju potencijalni izvor finansiranja za optinske infrastrukturne
projekte, ali restriktivni uslovi ukazuju na to da ovo nije realan izvor finansiranja za investicioni
program.
Investiranje kapitala u lokalne PPP modele

Ulaganje privatnog kapitala je ogranieno u Srbiji, iako PPP poinju da se pojavljuju kao reenje
za obezbeivanje komunalne infrastrukture, ukljuujui projekte koji se odnose na upravljanje
otpadom. Ipak, verovatno e meunarodna preduzea za upravljanje otpadom biti glavni
investitori u ovoj oblasti.

9.10. Projektovani deficit u finansiranju

Evidentno je da je domai kapital za finansiranje investicija javnog ili privatnog sektora u oblasti
sistema i postrojenja za upravljanje otpadom u Srbiji nedovoljan i da je deficit izmeu potrebnih
investicija i domaih izvora sredstava dosta veliki. Bilo bi nerealno oekivati da e taj manjak
sredstava biti u znaajnoj meri pokriven u periodu do 2014. godine i kasnije.
Poglavlje 9.13. ispituje mogunost ekonomskih instrumenata da pokriju deficit. Kapacitet
generisanja pouzdanih i predvidljivih priliva predstavlja kljuni odluujui faktor finansijske
odrivosti optinskih usluga koje se odnose na otpad i sposobnosti mobilisanja eksternih izvora
finansiranja. Potrebna je jasna i nedvosmislena nacionalna politika o pokriu trokova i tarifama
koje se odnose na otpad. Uvoenje naknade za odlaganje otpada kao i dodatnih naknada
predstavlja jedan mehanizam koji za cilj ima kako razvoj ekoloki stabilnih sistema za komunalni
otpad, tako i generisanje dodatnih prihoda za finansiranje ovih razvojnih aktivnosti. Od mera kao
to su ove, moe se oekivati da srednjerono smanje deficit.
Ipak, kratkorono, bie potrebno uzeti u obzir meunarodne izvore finansiranja kao glavno
sredstvo pokrivanja manjka optinskih sredstava. Ako manjak u finansiranju takoe postoji u
domaoj ponudi sredstava za investicije privatnog sektora, onda postoji mogunost da se
koriste strani privatni izvori. Mogunost pristupa tim sredstvima zavisie od kredibiliteta,
ukljuujui pouzdanost projektovanih priliva na kojima se odrivost projekta zasniva.

9.11. Potencijalni meunarodni izvori finansiranja za pokrivanje deficita

Obim oekivanog deficita ukazuje na to da se oekuje da strani izvori finansiranja odigraju
vanu ulogu u obezbeivanju kapitala za sufinansiranje programa koji se odnose na
infrastrukturu za upravljanje otpadom. Potencijalni meunarodni izvori finansiranja su sledei:
- bespovratna sredstva kroz instrument Evropske unije za pretpristupnu pomo (IPA);
- bilateralna bespovratna sredstva i dugoroni krediti;
- dugoroni krediti od meunarodnih finansijskih institucija (MFI);
- aranmani partnerstva javnog i privatnog sektora (PPP);
- kapital privatnih investitora;
- dugoroan kreditni kapital iz komercijalnih finansijskih institucija.
Na raspolaganju je i finansijska pomo iz stranih izvora za potrebe finansiranja pripreme
projekta, kao to su tehnika pomo za studije izvodljivosti, cost-benefit analize i potrebe koje
se odnose na podnoenje prijave za projekat. Ovi potencijalni izvori bie detaljno analizirani
tokom perioda implementacije strategije.

Instrumenti Evropske unije za pretpristupnu pomo (IPA)

Oekuje se da e bespovratna sredstva kroz instrument pretpristupne pomoi Evropske unije
(IPA) predstavljati kljuni izvor finansiranja za predloene sisteme i postrojenja za komunalni
otpad koji su usaglaeni sa EK. Tek treba da se definiu detalji koji se odnose na to kada e IPA
sredstva biti na raspolaganju i koji iznos e biti namenjen sektoru otpada EU bespovratna
sredstva predstavljaju glavni izvor finansiranja projekata iz oblasti komunalnog otpada u
mnogim zemljama koje su nedavno pristupile Evropskoj uniji. Korienje sredstava se
generalno opravdava injenicom da usklaivanje sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti
upravljanja otpadom namee trokove koje trenutno ne mogu snositi svi lanovi drutva, ali se
oekuje da e s vremenom postati doseni, kako budu rasli i prihodi domainstava.
Bespovratna sredstva omoguavaju da se naknade koje korisnici plaaju zadre ispod nivoa
koji bi bio ako bi se primenila puna cena tih usluga, ukljuujui tu i cenu kapitala, koja treba da
se pokrije iz tarifa.
Smatra se da je od kljune vanosti za buduu odrivost usluga upravljanja otpadom definisanje
nacionalne politike povraaja trokova, tarifa i priutivosti, bez obzira da li pomo stie iz EU
bespovratnih sredstava ili iz PPP modela. Dodatna razmatranja data su u poglavlju 9.13.
Bilateralna bespovratna sredstva i kreditni kapital
Bilateralna pomo u formi bespovratne pomoi za tehniku asistenciju i investiciono finansiranje
obezbeuje se kroz programe koje su uspostavile nacionalne agencije u mnogim evropskim
zemljama. Donatori obino trae neki oblik finansijske obaveze inicijatora projekta, obino u
formi zahteva za sufinansiranje iz sopstvenih izvora. Pruanjem finansijske pomoi velikim
infrastrukturnim investicijama, bilateralni grantovi mogu imati vanu ulogu u mobilisanju drugih
izvora finansiranja, ukljuujui dugorono kreditno finansiranje od strane meunarodnih
finansijskih institucija. Pored toga, finansiranje bespovratnim sredstvima moe da ublai pritisak
podizanja nivoa naknade, prilikom korienja kreditnog finansiranja. Potrebno je detaljno ispitati
mogunosti za dobijanje tehnike i investicione pomoi od bilateralnih agencija. Vlada bi trebalo
da istrai to u kratkom roku.
Krediti meunarodnih finansijskih institucija (MFI)
Krediti meunarodnih finansijskih institucija predstavljaju vaan potencijalni izvor sufinansiranja
za finansiranje postrojenja za upravljanje komunalnim i komercijalnim otpadom. Meunarodne
finansijske institucije pruaju i tehniku pomo za pripremu projekta. Finansijska podrka se
obino prua u obliku mekih kredita, to znai da su uslovi vraanja kredita mnogo povoljniji od
uslova koji se dobijaju za komercijalne kredite. Predlagai projekta se suoavaju sa strogim
zahtevima za dobijanje kredita, koji ukljuuju tehnike, ekonomske, socijalne i ekoloke
kriterijume koje projekat mora da zadovolji. Finansijsko stanje, kapaciteti i kreditna sposobnost
organizacije korisnika se detaljno ispituje. Primeri su Evropska investiciona banka (EIB),
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetska banka.
Partnerstvo privatnog i javnog sektora
Potrebno je ohrabriti vee uee privatnog sektora u sistemu upravljanja otpadom u Republici
Srbiji. Oekuje se da e se sistemi i postrojenja za upravljanje industrijskim i komercijalnim
otpadom kao i posebnim tokovima otpada prvenstveno finansirati iz sredstava privatnog
sektora. Aranmani partnerstva izmeu javnog i privatnog sektora poinju da se javljaju u

Republici Srbiji kao odrivo sredstvo za finansiranje i rad infrastrukture za upravljanje

komunalnim otpadom.
Partnerstvo izmeu javnog i privatnog sektora ima vanu ulogu u obezbeivanju postrojenja za
upravljanje komunalnim otpadom u Republici Srbiji. Opseg e, ipak, u velikoj meri zavisiti od
politike u okviru koje se PPP model priprema. Trebalo bi hitno preispitati zakonsku, regulatornu i
institucionalnu strukturu u okviru koje se PPP aranmani pripremaju i primenjuju.
Meunarodni kapital (privatno ulaganje)
Investitori iz privatnog sektora (npr. operateri u oblasti upravljanja otpadom, vei proizvoai
industrijskog otpada i preduzea/organizacije koja moraju ili koja su osnovana da ispune
zakonske obaveze u smislu konkretnih tokova otpada vezanih za odreeni proizvod) obino
finansiraju investicije kombinacijom sopstvenog kapitala i zaduivanja. Dugoroni krediti od
komercijalnih finansijskih institucija predstavljaju potencijalni izvor za optimiziranje finansiranja
za privatne investicije u postrojenja za upravljanje otpadom.

9.12. Indikativni plan finansiranja

Procenjeno je da investicione potrebe iznose 447 miliona evra za period 2010-2014. godine i
511 miliona evra u periodu 2015-2019. (ukupno 958 miliona evra).
Javni sektor e snositi odgovornost za 71% (317 miliona evra) programa investicija za period
2010-2014. i 54% (277 miliona evra) u periodu 2015-2019. Ovo ini 62% (595 miliona evra)
ukupnih procenjenih potrebnih investicija u periodu od deset godina. Kao to je ve naznaeno,
deo investicionih potreba se moe finansirati iz privatnog sektora kroz PPP aranmane.
U sluaju komunalnog otpada, mulja iz ureaja za preiavanje komunalnih otpadnih voda i
medicinskog otpada, verovatno e se investicije u sisteme i postrojenja finansirati sledeom
kombinacijom:
- kapitalna bespovratna pomo obezbeena od strane Fonda;
- novana sredstva za projekat od strane privatnog sektora u okviru PPP modela;
- kapitalna bespovratna sredstva kroz EU IPA;
- sredstva lokalnih samouprava i sredstva javnih komunalnih preduzea (sopstvena sredstva);
- dugoroni krediti od strane meunarodnih finansijskih institucija;
- kapitalna bespovratna sredstva od bilateralnih donatora.
U ovom trenutku nije mogue naznaiti sa sigurnou koji e iznos sredstava biti na
raspolaganju iz navedenih izvora.
Oekuje se da e sisteme i postrojenja za upravljanje otpadom, za koje je privatan sektor
odgovoran (ukljuujui industrijski i komercijalni otpad, ambalani otpad, otpadna vozila,

otpadna ulja, itd.), skoro u potpunosti finansirati privatni sektor sopstvenim kapitalom i/ili
dugoronim komercijalnim kreditima.

9.13. Instrumenti za pokrivanje finansijskog deficita

Ekonomski instrumenti mogu da doprinesu smanjenju finansijskog deficita proirivanjem i
mobilisanjem izvora i koliina sredstava raspoloivih za ulaganje u javne sisteme i postrojenja
za upravljanje otpadom. Ovi instrumenti obuhvataju politiku povraaja trokova i naknade za
odlaganje otpada na deponije. Unapreenje kapaciteta nacionalnih agencija za identifikovanje,
istraivanje i praenje potencijalnih izvora finansiranja takoe ima kapacitet da smanji finansijski
deficit.
Povraaj trokova i tarifna politika
Sposobnost finansiranja investicija u sisteme i postrojenja za upravljanje otpadom zavisie od
stvaranja pouzdanih i predvidljivih tokova prihoda (gotovinskih tokova) koji su dovoljni za:
- servisiranje i vraanje kredita;
- pokrivanje redovnih izdataka tokom rada, ukljuujui i zamenu osnovnih sredstava;
- pokrivanje trokova koji se odnose na gaenje postrojenja, obnavljanje i investiciono
odravanje i
- u sluaju privatnih investitora, generisanje dobiti od kapitala koja je merljiva sa oportunitetnim
trokovima investitora i rizicima posla.
Investicije za upravljanje otpadom koje su definisane u akcionom planu su skuplje po pitanju
njihovog razvoja i funkcionisanja u odnosu na postojee sisteme i moraju da se finansiraju i
plate. Evropska politika i zakonodavstvo su po ovom pitanju jasni - proizvoai otpada moraju
da plate (kroz naknadu za korisnike) celokupan troak usluga i postrojenja koji su potrebni za
upravljanje njihovim otpadom na ekoloki adekvatan nain. To zavisi od efikasnog sistema
povraaja trokova i sistema naplate koji se zasniva u najveoj moguoj meri na principu da
zagaiva plaa. Funkcionisanje delotvornog i efikasnog sistema naplate je od kljune vanosti
kako bi se izbegao ozbiljan budetski deficit i prevelika zavisnost od javnih budeta za
obezbeivanje ovih usluga.
Definisanje cena za korienje postrojenja i usluga upravljanja otpadom na nivoima koji
odraavaju njihove ukupne dugorone trokove je preduslov finansiranja i postojanja
neophodnih postrojenja i infrastrukture. Ipak, treba priznati da takva politika mora biti uvedena
postepeno, omoguavajui korisnicima da uzmu u obzir i da se prilagode viim cenama za
korienje javnih postrojenja i usluga. Bespovratna pomo moe da pomogne da se ublai
prelazak na pune cene usluga koje obezbeuju povraaj trokova.
Sve zemlje koje su nedavno pristupile Evropskoj uniji su bile zabrinute zbog stepena
mogunosti plaanja usluga upravljanja otpadom od strane korisnika i mnoge su usvojile
specifine pristupe tom pitanju. Skoro svuda je postavljen gornji limit na udeo prihoda
domainstava koji se odvaja za plaanje usluga koje se odnose na otpad. Definicija ovog "limita
pristupanosti" varira od zemlje do zemlje.

Na primer, tarife za otpad u ekoj se dre na nivou od 0,7% prosenog prihoda domainstva.
Tarife za otpad u Rumuniji ne prelaze 1,5% prihoda najsiromanijih domainstava, ali
dozvoljava i mogunost uvoenja kompleksnijih tarifnih struktura na osnovu mogunosti
plaanja. U daljem tekstu slede komentari koji se odnose na limit pristupanosti:
- Uvoenjem limita pristupanosti za tarife za upravljanje otpadom prepoznaje se da puna cena
poboljanih usluga nije pristupana za sve korisnike. Ovo, u stvari, i jeste opravdanje za
korienje bespovratnih sredstava Evropske unije.
- Osim u sluaju uvoenja razliitih tarifa prema stepenu mogunosti plaanja, limit
pristupanosti ima efekat subvencionisanja onih koji imaju mogunost da plate vee naknade.
Rezultat toga je relativno manji priliv, to s druge strane moe da rezultira relativno visokim
nivoom bespovratne pomoi Evropske unije za projekte regionalnog upravljanja otpadom. S
obzirom na konkurenciju kod dobijanja ogranienih finansijskih sredstava, treba paljivo
razmotriti da li ovo predstavlja eljeni ishod.
- Korienja bespovratnih sredstava Evropske unije i odravanje tarifa na niem nivou nego od
nivoa pokria punih trokova nije u skladu sa zahtevima za potpuno pokrie trokova koji se
obino povezuju sa modelima PPP.
- Idealno bi bilo da korisnici plaaju razliite tarife do nivoa potpunog povraaja trokova u
skladu sa njihovim mogunostima plaanja. Ipak, ovo bi bilo teko sprovesti u praksi, zato to bi
takav sistem podrazumevao poznavanje nivoa prihoda pojedinanih domainstava.
- Alternativni pristup se sastoji u prepoznavanju specifinih ugroenih grupa sa niskim
prihodima, koje se kvalifikuju za subvencionisane usluge, dok bi ostatak stanovnitva plaao
iznose koji u velikoj meri odraavaju potpuni povraaj trokova.
- Javljaju se znaajne razlike u prosenim primanjima kako izmeu razliitih regiona, tako i
unutar jednog regiona. Razumevanje socio-ekonomskih uslova regiona i optina koje ine taj
region, predstavlja kljuni element za pripremu odrivog projekta, strukture i nivoa naknada.
Ipak, kod PPP aranmana, privatni investitor e hteti da ima povraaj celokupnih operativnih
trokova (ukljuujui i amortizaciju) i da povraaj na investirani kapital bude srazmeran riziku
posla. Privatni investitori oekuju odreeni nivo pouzdanosti projekcije gotovinskih tokova.
Pored toga, osim ako PPP aranmani nisu takoe podrani bespovratnim sredstvima (to nije
esto), dugorona odrivost posla zahtevae da tarife budu definisane tako da budu na nivou da
obezbede nadoknadu svih trokova.
Mora se priznati da, dok odrivost investicija privatnog sektora zavisi od uvoenja tarifnih
struktura koje su zasnovane na principu potpune nadoknade trokova, pribegavanje
bespovratnim sredstvima EU (i drugih) predstavlja priznanje da tarife koje predviaju potpuni
povraaj trokova nisu pristupane (u ovom trenutku) za vei deo stanovnitva i da odrivost tih
usluga zavisi od pristupa subvencijama za pokrie dela investicionih trokova. S obzirom da je
teko kombinovati EU bespovratna sredstva sa PPP, najefikasniji pristup bio bi da se neki
projekti finansiraju iz sredstava Evropske unije, a drugi sredstvima iz privatnog sektora.
Predlae se kreiranje detaljnog pregleda trokova i tarifnih politika u sektoru upravljanja
komunalnim otpadom, uzimajui u obzir ogranienja koja se odnose na mogunost
domainstava da priute trokove, opcije fakturisanja i implikacije uestvovanja privatnog

sektora. Cilj je da se predloe sistemi uvoenja i naplate naknada za usluge koje se odnose na
otpad za koji e se tarife progresivno poveavati do nivoa koji odraava ukupne trokove
funkcionisanja. Ovo moe ukljuiti razliite metode naplate naknada od domainstava, i
generatora komercijalnog otpada. Razliite potrebe za projektima koji se finansiraju iz
bespovratne pomoi i PPP aranmanima treba takoe uzeti u obzir.
S obzirom da je odabir metode nadoknade trokova usluga upravljanja komunalnim otpadom
kompleksno pitanje, trebalo bi sa nosiocima interesa ispitati i sprovesti pilot testiranje pre nego
to se donese konana odluka.
Naknade na deponije i dodatne naknade
Mogunost razvoja i implementacije sistema naknada i/ili dodatnih naknada za otpad koji se
odlae na deponije i druge vrste postrojenja za upravljanje otpadom razraena je u odeljku
8.4.3. Koncept koji stoji iza sistema diferenciranih, rastuih naknada razvijen je u ekoj i
Slovakoj tokom devedesetih godina. Pojedinosti takvog sistema naknada mogu da variraju, ali
sutinski se sastoje iz dva dela:
- osnovna naknada po toni otpada koji se odlae na svim licenciranim deponijama (A-tarifa); i
- dodatna naknada na osnovnu naknadu po toni otpada koji se odlae na licenciranim
deponijama koje nisu usklaene sa tehnikim propisima koji se primenjuju na nove deponije (Btarifa).
Konani korisnik osnovne tarife A je lokalna samouprava u kojoj se deponija nalazi. Osnovni cilj
je da se povea spremnost optina da pristanu da deponija bude na njihovoj teritoriji i da se
garantuje minimalni nivo prihoda optinskom budetu od odlaganja otpada. Obino, samo
lokalne samouprave na ijoj se teritoriji deponija ne nalazi plaaju osnovnu tarifu i na taj nain
pomau da se prvoj pomenutoj optini kompenzuju socijalne i ekoloke posledice lociranja
deponije na njenoj teritoriji.
B tarifa je sredstvo za pokrivanje eksternih trokova koji se nameu drutvu od strane
postrojenja koja nisu usklaena sa propisima. Na taj nain bi se reio nesklad viih trokova
postrojenja koja su u skladu sa propisima sa viim socijalnim (ekolokim) trokovima postrojenja
koja nisu u skladu sa propisima. inei na ovaj nain odlaganje skupljim, naknade imaju ulogu
stimulansa za proizvoae otpada da izbegnu korienje takvih postrojenja. Konani korisnik
moe biti Fond, na ijem raunu se novac deponuje da bi se obezbedila bespovratna pomo
prikladnim javnim projektima upravljanja otpadom.
Mogu postojati varijacije na ovu osnovnu strukturu, ali e naknade najee biti:
- Porez na odlaganje svih vrsta otpada na deponijama i drugim lokacijama koja nisu u skladu sa
zahtevima i tehnikim propisima Evropske unije i same zemlje.
- Diferencijacija prema tome da li je otpad inertni, bioloki aktivan ili opasan.
- Godinje poveanje u skladu s pravno obavezujuim i adekvatno objavljenim planom, sve dok
se ne dostigne predefinisani nivo.

- Ubiranje od strane onih koji su vlasnici/koji upravljaju deponijama ili drugim postrojenjima i
transfer prihoda periodino na namenski raun kod Fonda.
- Rezultujui prihod deponovan na raunu Fonda tokom prethodno utvrenog vremenskog
perioda, iskljuivo se koristi za (i) nadoknadu lokalnim samoupravama u kojima su locirana nova
postrojenja koja su usklaena sa EU; i (ii) sufinansiranje investicija u nove deponije i druga
postrojenja za upravljanje otpadom koja su usaglaena sa zahtevima EU.
Struktura ekonomskog instrumenta prikazana je na sledeem dijagramu, koji pokazuje odnos
izmeu ekonomskog instrumenta i cene odlaganja otpada, iji su deo tarife A i B.

Uvoenje takvog sistema se pokazalo veoma efikasnim u drugim zemljama, kako po pitanju
generisanje prihoda tako i kod unoenja veih izmena u praksu odlaganja otpada. Na primer,
uvoenje naknade na deponije u Republici ekoj i Slovakoj 1992. godine pomoglo je da se
omogui zatvaranje i obnovi veliki broj nekontrolisanih smetlita kojima se loe upravljalo i da se
razvije nacionalna mrea dobro koncipiranih sanitarnih deponija kojima se adekvatno upravlja.
Treba naglasiti da se u ovim zemljama usluge upravljanja komunalnim otpadom obezbeuju
prvenstveno kroz aranmane privatnog sektora.
Izvodljivost uvoenja politike ove vrste zavisi u sutini od detaljne procene i odluke o nadoknadi
trokova, pristupanosti i strukturi tarifa u sektoru upravljanja komunalnim otpadom. Namera je
da se detaljno ispita mogunost uvoenja takvog sistema naknada u okviru ovog
sveobuhvatnog pregleda, to bi obuhvatilo razliite potencijalne implikacije takvog sistema na
projekte koji se finansiraju bespovratnim sredstvima Evropske unije i PPP aranmanima.
Pregled uloga i resursa Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja i Fonda
Pregledati i ako je potrebno proiriti ulogu i resurse ministarstva i Fonda koji su posveeni
finansiranju sistema i postrojenja upravljanja otpadom u skladu sa ciljevima Strategije i buduim
zahtevima Evropske unije. Ovo se posebno odnosi na injenicu da se predvia znaajna uloga
u razvoju ekonomskih instrumenata koji se u ovom poglavlju pominju, posebno u cilju
identifikacije i mobilisanja eksternih bespovratnih sredstava od bilateralnih donatora, u cilju
razvoja politike povraaja trokova, tarifa za upravljanje otpadom i poreza na deponije i u cilju
davanja saveta po pitanju mehanizama stimulacije veeg uea privatnog sektora u
obezbeivanju infrastrukture za upravljanje komunalnim otpadom.
Pregled pravila koja omoguavaju lokalnim samoupravama da prikupljaju sredstva

U skladu sa jasnim pravilima i smernicama, potrebno je preispitati pravila koja omoguavaju

lokalnim samoupravama veu slobodu i fleksibilnost po pitanju uzimanja kredita, dobijanja
kapitalnih sredstava iz drugih izvora i uspostavljanja partnerstva privatnog i javnog sektora sa
pruaocima usluga u ovom sektoru i finansijskim institucijama.

9.14. Administrativni resursi

Bie potrebni administrativni resursi na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou za primenu
strategije i oni e znaajno fluktuirati. S jedne strane ovo se prvenstveno odnosi na
implementaciju potrebnih zakonodavnih, institucionalnih i organizacionih mera, a s druge strane
na razvoj i nadzor sistema i infrastrukture za upravljanje otpadom. Potrebno je odgovarajue
administrativne resurse koji su potrebni za implementaciju strategije preraspodeliti u skladu sa
Nacionalnim planom integracije Srbije u EU, pravei razliku izmeu razliitih resursa potrebnih
za:
- sprovoenje zadataka ogranienog trajanja, kao to su priprema planova implementacije ili
planiranje;
- sprovoenje stalnih funkcija, kao to su praenje i primena pravila u uslovima "mirnog stanja";
- analiziranje politika, kao to je uspostavljanje nacionalne politike o povraaju trokova i
tarifama;
- funkcionisanje pri maksimalnom nivou radnog optereenja.
Oekuje se da mnogi od potrebnih resursa za implementaciju vremenski ogranienih zadataka
mogu da budu finansirani od strane Evropske unije ili programima bilateralne tehnike pomoi.
Obavljanje zadataka koji se odnose na stalne funkcije zahtevae odgovarajue resurse koji
moraju preraspodeliti. Postizanje maksimalnog nivoa operacija, posebno tokom prvih godina
realizacije Strategije bie najtee u smislu planiranja i obezbeivanja resursa. Ovo je od kljune
vanosti ako se eli efikasna priprema, finansiranje, implementacija i upravljanje projektima.

10. PRAENJE SPROVOENJA STRATEGIJE UPRAVLJANJA

OTPADOM
10.1. Indikatori za praenje sprovoenja Strategije
Indikatori su veoma vani za uspenu ocenu preduzetih mera i aktivnosti. Izbor indikatora
odraava vezu sa kljunim predloenim instrumentima.
Indikatori koji se odnose na pitanja otpada tipa su pritisaka na ivotnu sredinu. Samo postojanje
otpada koji, kada je ve jednom proizveden, zahteva da na neki nain bude zbrinut, odnosno
sakupljen, transportovan, odloen na deponiju, tretiran itd. Odgovori drutva na te pritiske, osim
donoenja propisa, ukljuuju i ekonomske instrumente, kao i strategije i planove upravljanja
otpadom, od kojih se oekuje da utiu na smanjenje nastajanja otpada i obezbeenje
prihvatljivih mera za postupanje sa otpadom.

Nadlena institucija za praenje indikatora je Agencija. Odabrani indikatori su pripremljeni na

osnovu potreba za podacima na nacionalnom nivou, kao i obaveza koje proistiu u okviru
meunarodne razmene podataka i meunarodno su uporedivi i usaglaeni.
Tabela 10.1. Indikatori za praenje sprovoenja Strategije
A NASTAJANJE OTPADA
Ukupna koliina proizvedenog otpada godinje (t/god.)
Ukupna koliina proizvedenog otpada po stanovniku
1 Ukupna koliina proizvedenog otpada godinje (kg/stan/god.)
Ukupna proizvodnja otpada po grupama prema
Katalogu otpada godinje (t/grupa/god.)
2 Intenzitet proizvodnje otpada

Koliina otpada po stanovniku (kg/stan) prema BDP po

stanovniku (EUR/stan)
Koliina proizvedenog komunalnog otpada godinje
(t/god.)
Koliina prikupljenog komunalnog otpada godinje
(t/god.)

Koliina proizvedenog komunalnog

3
otpada

Proizvodnja komunalnog otpada po stanovniku

(kg/stan/god.)
Broj stanovnika obuhvaenih prikupljanjem
komunalnog otpada (% od ukupnog broja stanovnika)
Ukupna proizvodnja otpada iz domainstava (t/god.)
Ukupna koliina odvojeno prikupljenih vrsta otpada papir, staklo, metal, plastika, organski otpad, biootpad i
dr. (t/vrsti/god.)
Koliina proizvedenog opasnog otpada godinje
(t/god.)

Koliina proizvedenog opasnog

4
otpada

Koliina proizvedenog opasnog otpada po stanovniku

godinje (kg/stan/god.)
Koliina proizvedenog opasnog otpada iz
domainstava (t/god.)
Koliina proizvedenog opasnog otpada po grupama
otpada iz Kataloga otpada (t/god.)

Koliina proizvedenog industrijskog

otpada

6 Koliina proizvedenog ambalanog

otpada

Ukupna koliina proizvedenog industrijskog otpada

godinje (t/god.)
Proizvodnja otpada po grupama prema Katalogu
otpada godinje (t/grupa/god.)
Koliina proizvedenog ambalanog otpada godinje
(t/god.)
Proizvodnja ambalanog otpada po stanovniku
(t/stan./god.)
Udeo reciklirane kol. po vrsti ambalanog materijala u

ukupnoj kol. proizvedene vrste (% od ukupne koliine)

Ukupna koliina proizvedenog biorazgradivog otpada
godinje (t/god.)
7

Koliina proizvedenog biorazgradivog Proizvodnja biorazgradivog otpada po stanovniku

otpada
(kg/stan/god.)
Koliina biorazgradivog otpada upotrebljena za
kompostiranje (t/god.)

Koliina proizvedenog otpada od

8
graenja i ruenja

Koliina proizvedenog elektronskog

9
otpada

Ukupna koliina proizvedenog otpada od graenja i

ruenja godinje (t/god.)
Proizvodnja otpada od graenja i ruenja po
stanovniku (kg/stan/god.)
Ukupna koliina proizvedenog elektronskog otpada
godinje (t/god.)
Ukupna koliina proizvedenog elektronskog otpada po
stanovniku godinje (kg/stan/god.)
Broj otpadnih vozila godinje (br/god.)

10 Koliina otpadnih vozila

11 Koliina otpadnih guma

12 Koliina proizvedenog otpadnog ulja

Koliina proizvedenog otpadnog

13 mulja iz ureaja za preiavanje
otpadnih voda

14

Broj otpadnih vozila po stanovniku godinje

(br/stan/god.)
Koliina proizvedenog otpada od otpadnih guma
(t/god.)
Proizvodnja otpada od otpadnih guma po stanovniku
godinje (kg/stan/god.)
Ukupna koliina ulja stavljenih na trite (t/god.)
Koliina skupljenog otpadnog ulja godinje (t/god.)
Koliina proizvedenog mulja iz ureaja za
preiavanje otpadnih voda godinje (t suve
materije/god.)
Koliina proizvedenog otpadnog mulja iz ureaja za
preiavanje otpadnih voda po stanovniku godinje
(kg/stan/god.)

Koliina medicinskog i otpada slinog Ukupna koliina medicinskog i otpada slinog

medicinskom
medicinskom (t/god.)

B INFRASTRUKTURA (OBJEKTI, PRIVREDNI SUBJEKTI)

Broj sanitarnih deponija (br.)
15 Sanitarne deponije

Ukupan kapacitet sanitarnih deponija (t)

Preostali kapacitet sanitarnih deponija (t)

16

Ovlaeni privredni subjekti za

upravljanje otpadom

Ukupan broj privrednih subjekata (br.)

Broj privrednih subjekata prema vrstama otpada (br.)

C UPRAVLJANJE OTPADOM
17 Koliina recikliranog otpada

Ukupna koliina recikliranog otpada (t/god.)

Ukupna koliina recikliranog ambalanog otpada

(t/god.)
Ukupna koliina recikliranog ambalanog otpada
prema vrstama (t/god.)
18 Koliina biorazgradivog otpada

Ukupna koliina biorazgradivog otpada (t/god.)

Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog otpada (t/god.)

19

Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog otpada po

vrstama (t/god.)

Koliina izdvojeno prikupljenog

otpada

Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog ambalanog

otpada (t/god.)
Ukupna koliina izdvojeno prikupljenog ambalanog
otpada prema vrstama (t/god.)

D PREKOGRANINO KRETANJE OTPADA

Ukupno prekogranino kretanje otpada godinje
(uvoz/izvoz/tranzit) (t/god.)
Ukupno prekogranino kretanje opasnog otpada
(izvoz/tranzit) (t/god.)

20 Prekogranino kretanje otpada

Prekogranino kretanje opasnog otpada (izvoz/tranzit)

prema vrstama iz Kataloga otpada (t/god.)

11. AKCIONI PLAN

Akcionim planom obuhvaene su konkretne mere koje e se preduzeti radi obezbeenja uslova
da se ciljevi Strategije realizuju, odreeni su nosioci sprovoenja tih mera, kao i rokovi za
njihovo sprovoenje.

11. AKCIONI PLAN 2010-2014.

Ciljevi

Aktivnosti/mere

Nadlena institucija i partneri

1. Donoenje svih
podzakonskih propisa na
osnovu Zakona o
MSPP
upravljanju otpadom i
Zakona o ambalai i
1. Uskladiti
nacionalne propise iz ambalanom otpadu
oblasti upravljanja
2. Jaanje
otpadom sa
administrativnih
zakonodavstvom EU kapaciteta, posebno
institucija i organa
MSPP, AP, LS, SEPA, PKS
zaduenih za planiranje,
izdavanje dozvola,
kontrolu i praenje
2. Doneti nacionalne 1. Doneti nacionalni plan MSPP, AP
planove za
smanjenja ambalanog

Rok za
implementaciju

2010.

2010.

2010.

otpada
pojedinane tokove
otpada

2. Doneti nacionalni plan

upravljanja
biorazgradivim otpadom MSPP, AP
(implementacija
Direktive 99/31/EC)

2011.

1. Formiranje
meuoptinskih
sporazuma o
LS
zajednikom upravljanju
otpadom

2010.

2. Uspostavljanje
lokalnih i regionalnih
institucija za upravljanje LS, MSPP, AP
otpadom i izgradnja
kapaciteta

2010.

3. Sakupljanje podataka
o koliini, sastavu i
3. Razviti regionalne i morfologiji komunalnog LS
lokalne planove
otpada
upravljanja otpadom
4. Donoenje regionalnih
za sve regione do
planova upravljanja
MSPP, AP, LS
2013. godine
otpadom
5. Donoenje lokalnih
planova upravljanja
otpadom

LS

2010-2011.

2011-2013.

2010-2012.

6. Studije izvodljivosti za
izgradnju postrojenja za MSPP, LS, JKP
upravljanje otpadom

2011-2013.

7. Podizanje svesti
javnosti o potrebi i
uslovima za izgradnju
LS, MSPP, AP, PKS
regionalnih postrojenja
za upravljanje otpadom

2010-2013.

4. Poveati broj
1. Izrada smernica za
stanovnika
proirenje sakupljanja
obuhvaenih
komunalnog otpada u
sistemom sakupljanja seoskim podrujima
otpada na 75% do
2. Razvijanje svesti
2013. godine
javnosti u ruralnim
oblastima gde e se
vriti sakupljanje

LS, MSPP

2010.

LS, MSPP, AP, PKS

2010.

3. Izgradnja kapaciteta
za proireni obim usluga LS, JKP
(kroz JKP ili PPP)

2011.

4. Nabavka potrebnih

2011.

LS, JKP

vozila, kontejnera i
izgradnja stanica za
sakupljanje

5. Razviti sistem
primarne selekcije
otpada u lokalnim
samoupravama

6. Izgraditi 12
regionalnih centara
za upravljanje
otpadom do 2013.
godine (regionalne
deponije, postrojenja
za selekciju
reciklabilnog otpada,
postrojenja za
separaciju
reciklabilnog otpada,
postrojenja za
bioloki tretman
otpada i transfer
stanice u svakom
regionu);

5. Praenje rezultata
novoproirenih usluga u
skladu sa lokalnim
LS, JKP
planovima upravljanja
otpadom

2011.

1. Izrada Programa
organizovanja, naina
selekcije i sakupljanja
otpada radi reciklae

MSPP, AP, LS

2010.

2. Razvijanje svesti
javnosti o potrebi
odvojenog sakupljanja
otpada na mestu
nastajanja

LS, MSPP, PKS

2010-2013.

3. Postavljanje
kontejnera u boji za
odvojeno sakupljanje
LS, Privredni subjekti
reciklabilnog otpada u
lokalnim samoupravama

2010-2013.

4. Izgradnja centara za
odvojeno sakupljanje
reciklabilnog otpada u
urbanim sredinama

2010-2013.

LS, Privredni subjekti

5. Ispitivanje i razvijanje
trita za reciklabilne
Privredni subjekti
otpadne materijale

2010-2013.

1. Donoenje propisa o
izboru lokacije i
tehniko-tehnolokim
uslovima za izgradnju
MSPP
postrojenja za
upravljanje otpadom u
skladu sa Zakonom o
upravljanju otpadom

2010.

2. Potpisivanje
meuoptinskih
sporazuma o
LS
zajednikom upravljanju
otpadom u regionima za
upravljanje otpadom

2010.

3. Uspostavljanje
institucionalne
organizacije za
regionalno upravljanje

LS, MSPP, AP

2010.

otpadom

7. Uspostaviti sistem
upravljanja opasnim
otpadom u Srbiji
(izgraditi centralna
regionalna skladita
opasnog otpada i
zapoeti izgradnju

4. Priprema tehnike
dokumentacije i izrada
studije o proceni uticaja
LS
za 12 regionalnih
centara za upravljanje
otpadom

2010.

5. Izgradnja 12
regionalnih centara za
upravljanje otpadom
(regionalna deponija,
postrojenje za separaciju
MSPP, AP, LS, Fond
reciklabilnog otpada,
postrojenje za bioloki
tretman) u skladu sa
Nacionalnom strategijom
upravljanja otpadom

2010-2013.

6. Ekonomski
instrumenti: Uvoenje
pune nadoknade
trokova za usluge
sakupljanja i odlaganja
otpada

2011.

LS

7. Izgradnja transfer
stanica za pretovar
LS
komunalnog otpada radi
transporta

2010-2013.

8. Uspostavljanje
sistema i izgradnja
centara za odvojeno
sakupljanje reciklabilnog
otpada u urbanim
LS, Privredni subjekti
sredinama koje
pripadaju predmetnim
regionalnim centrima za
upravljanje otpadom

2010-2013.

9. Izrada studija
izvodljivosti za
postrojenja za
anaerobnu digestiju

MSPP, LS, Privredni subjekti 2012.

1. Izrada operativnog
program a upravljanja
opasnim otpadom

MSPP, AP

2010.

MSPP

2011.

2. Uspostavljanje
operativne kompanije
(javnog preduzea) za
upravljanje opasnim

postrojenja za fiziko- otpadom

hemijski tretman
3. Izrada inventara
opasnog otpada do industrijskih lokacija na
2013. godine)
kojima se
proizvodi/skladiti
MSPP, AP, SEPA, PKS
opasan otpad i popis
koliina i vrsta opasnog
otpada
4. Izgraditi centralna
regionalna skladita
opasnog otpada u 5
okruga u Srbiji

MSPP

2011.

2012.

5. Izgradnja centara za
sakupljanje opasnog
MSPP, AP, LS
otpada iz domainstava

2010-2012.

6. Edukacija i kampanja
razvijanja svesti o
MSPP, PKS
rukovanju opasnim
otpadom

2010-2012.

7. Uspostaviti sistem za
upravljanje POPs
MSPP
otpadom

2012.

8. Organizacija
sakupljanja, privremenog
MPV, MSPP
skladitenja i tretmana
odbaenih pesticida

2012.

9. Izgradnja privremenih
skladita za sakupljanje
MSPP, Privredni subjekti
opasnog otpada koji se
izvozi radi tretmana

2010.

10. Uspostavljanje
sistema za transport
opasnog otpada

2012.

MI, MSPP

11. Tehnika pomo pri

izgradnji postrojenja za
MSPP
fiziko/hemijski tretman i
odlaganje otpada

2011-2013.

12. Izgradnja i putanje

u rad stratekog
postrojenja za
MSPP, Fond
fiziko/hemijski tretman i
odlaganje otpada

2011-2013.

13. Izrada inventara

lokacija kontaminiranih
opasnim otpadom,
definisanje rizika i

MSPP, Fond

2011.

prioriteta za sanaciju i
remedijaciju
14. Sanacija lokacija
kontaminiranih opasnim
MSPP, Fond, Privredni
otpadom koje
subjekti
predstavljaju rizik po
ivotnu sredinu

2011-2013.

15. Ekonomski
instrumenti: Razviti
mehanizme za reavanje
problema nasleenog
zagaenja, odnosno
MSPP, MF
tete nanete ivotnoj
sredini nepropisnim
odlaganjem opasnog
otpada

2011.

8. Uspostaviti sistem 1. Promovisanje irenja

upravljanja posebnim prikladnih centara za
tokovima otpada
sakupljanje reciklabilnog
LS, MSPP, AP, Fond
(otpadnim gumama, otpada u koje e
istroenim baterijama stanovnici sami donositi
i akumulatorima,
otpad
otpadnim uljima,
2. Demonstracioni
otpadnim vozilima, projekti: Izgradnja
otpadom od
centara za odvojeno
elektrinih i
sakupljanje reciklabilnog
elektronskih
otpada (papir, staklo,
LS, MSPP, AP, Fond, PKS
proizvoda i dr.)
plastika, limenke,

2010-2011.

2010-2011.

elektrini /elektronski
otpad, baterije i
akumulatori, otpadno
ulje i dr.)
3. Izgradnja postrojenja MSPP, LS, AP, Fond,
za tretman otpadnih ulja Privredni subjekti

2010-2013.

4. Izgradnja postrojenja
LS, MSPP, Ap, Fond,
za reciklau otpadnih
Privredni subjekti
guma

2010-2013.

5. Izgradnja postrojenja
LS, MSPP, AP, Fond,
za tretman istroenih
Privredni subjekti
baterija i akumulatora

2010-2013.

6. Izgradnja postrojenja
za tretman otpada od
LS, MSPP, AP, Fond,
elektrinih/elektronskih Privredni subjekti
proizvoda.

2010-2013.

7. Izgradnja postrojenja LS, MSPP, AP, Fond,

za tretman otpadnih
Privredni subjekti
vozila

2010-2013.

9. Uspostaviti sistem
upravljanja
medicinskim i
farmaceutskim
otpadom

8. Rekultivacija
postojeih deponija
pepela i iskorienje
leteeg pepela iz
MSPP, MRE, MI, EPS, PKS
termoelektrana u
izgradnji puteva,
graevinarstvu i industriji
graevinskog materijala

2011-2013.

9. Razvijanje javne
svesti:
Organizovanje kampanja
MSPP, AP, LS, PKS
o reciklai,
Ukljuivanje javnosti u
odluivanje.

2010.

10. Ekonomski
instrumenti: Uvoenje
podsticajnih
instrumenata za
ponovno iskorienje i
reciklau otpada

MSPP, MF

2011.

1. Izrada nacionalnog
programa upravljanja
medicinskim otpadom,
definisanje koliina i
vrsta medicinskog
otpada

MZ, MSPP, AP

2010.

2. Donoenje propisa o
nainu postupanja sa
MZ, MSPP
medicinskim i
farmaceutskim otpadom

2010.

3. Obuka medicinskog
osoblja za odvajanje
medicinskog otpada

MZ, zdravstvene ustanove

2010.

4. Izrada planova
upravljanja otpadom u
svim zdravstvenim
ustanovama

MZ, zdravstvene ustanove

2010.

5. Nabavka autoklava za
MZ, zdravstvene ustanove,
tretman infektivnog
Privredni subjekti
medicinskog otpada

2010.

6. Razdvajanje
infektivnog medicinskog
zdravstvene ustanove
otpada na mestu
nastajanja

2011.

7. Izrada studije
MZ, MSPP
izvodljivosti za izgradnju
insineratora za opasan i

2013.

medicinski otpad

10. Uspostaviti
sistem upravljanja
otpadom ivotinjskog
porekla i doneti
propis

11. Podsticati
korienje otpada
kao alternativnog
goriva u
cementarama,
elezarama i
termoelektranamatoplanama u skladu
sa principom
hijerarhije otpada

1. Revizija propisa koji

se odnose na otpad
MPV
ivotinjskog porekla u
skladu sa EU propisima

2010.

2. Izrada inventara
otpada ivotinjskog
otpada i studije
izvodljivosti za
upravljanje otpadom
ivotinjskog porekla u
Srbiji

MPV, AP

2010.

3. Razvijanje nivoa
svesti i program obuke
za poljoprivredne
proizvoae i klanice

MSPP, MPV, AP

2010-2011.

4. Izrada programa za
upravljanje otpadom
ivotinjskog porekla

MPV, AP

2011.

5. Osigurati dravne
dotacije za rad
postrojenja za tretman
otpada ivotinjskog
porekla Kategorije 1. i
Kategorije 2.

MPV

2011.

6. Uspostavljanje
sistema za sakupljanje i
transport otpada do
MPV
postrojenja za tretman
otpada ivotinjskog
porekla

2012.

7. Izgradnja i
rekonstrukcija
postrojenja za tretman
otpada ivotinjskog
porekla

2011-2012.

MPV, Privredni subjekti

1. Kampanja razvijanja
javne svesti o korisnosti
MSPP, AP, PKS, Privredni
upotrebe otpada kao
subjekti
alternativnog goriva i
alternativnih sirovina

2011-2013.

2. Studija izvodljivosti za
korienje otpada kao
alternativnog goriva
MSPP, AP, Privredni subjekti
(ulja, guma, biomase i
dr.)

2010.

3. Izrada tehnikih

2010.

MSPP, ISS, PKS

standarda za korienje
otpada kao goriva
4. Unapreenje
postojeih proizvodnih
kapaciteta i tehnologije
(primena BAT) za
upotrebu otpada kao
alternativnog goriva

MSPP, Privredni subjekti

2011.

5. Uvoenje monitoringa
emisije gasova u
postrojenjima koja
MSPP, Privredni subjekti
koriste otpad kao
alternativno gorivo

2011.

6. Korienje
raspoloivih kapaciteta
za termiku obradu
otpada (cementare,
termoelektrane i dr.)

2011.

MSPP, Privredni subjekti

1. Izraditi sveobuhvatni
SEPA
katastar smetlita otpada
2. Definisati procene
rizika i nain remedijacije
12. Sanirati postojea smetlita, kao i prioritete MSPP, AP, LS, Fond
smetlita koja
za sanaciju i uraditi
predstavljaju najvei planove zatvaranja
rizik po ivotnu
3. Zatvaranje, sanacija i
sredinu i lokacije
rekultivacija postojeih
"crnih taaka" od
MSPP, AP, LS, Fond
istorijskog zagaenja smetlita u skladu sa
prioritetima
opasnim otpadom
4. Uspostavljanje
monitoring sistema za
MSPP, AP, LS
rekultivisane lokacije
visokog rizika
Legenda
LS
MSPP
MPV
MRE
MZ
MF
AP
SEPA
Fond
ISS

Lokalne samouprave
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i umarstva
Ministarstvo rudarstva i energetike
Ministarstvo zdravlja
Ministarstvo finansija
Autonomna pokrajina
Agencija za zatitu ivotne sredine
Fond za zatitu ivotne sredine
Institut za standardizaciju Srbije

2010.

2010.

2012-2013.

2012.

PKS
EPS
JPK

Privredna komora Srbije

Elektroprivreda Srbije
Javna komunalna preduzea

12. OBJAVLJIVANJE STRATEGIJE

Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1.
ANALIZA REALIZACIJE MERA I AKTIVNOSTI IZ NACIONALNE
STRATEGIJE UPRAVLJANJA OTPADOM ZA PERIOD 2003-2008.
1. Zakonodavne mere
Aktivnosti/Mere

Rok

Realizacija

Usvajanje Zakona o sistemu zatite ivotne

sredine

poetak 2003.

usvojen 2004.

Izrada i usvajanje Zakona o upravljanju

otpadom

2003/2004.

usvojen 2009.

Priprema Zakona o ambalai i ambalanom

otpadu

2004.

usvojen 2009.

Revizija i harmonizacija postojeih

sekundarnih propisa

2004.

u toku

Pravilnik o kriterijumima za odreivanje

lokacije deponija za odlaganje otpada

2003.

ne

Revizija postojeih odluka o komunalnim

delatnostima

2004.

ne

Usvajanje tehnikih standarda za posebne

vrste otpada
7
(komunalni/industrijski/komercijalni/opasni/
medicinski itd.)

2005.

ne

Uvoenje odgovornosti proizvoaa za

preradu/reciklau pojedinih vrsta proizvoda
8
2005.
(ambalaa, elektronski ureaji, neupotrebljiva
vozila i dr.)
Priprema predloga za uvoenje razliitih
9 naknada za razliite metode/usluge
upravljanja otpadom

u Zakonu o upravljanju otpadom

2004.

ne

2. Institucionalne i organizacione mere

Aktivnosti/Mere
1 Osnivanje meuministarskog Komiteta za
koordinaciju implementacije strategije upravljanja

Rok

Realizacija

sredina 2003.

ne

otpadom
2

Odrediti primarnu i sekundarnu odgovornost u

propisima

sredina 2003.

da

Detaljno definisati odgovornosti na republikom

nivou, autonomne pokrajine i lokalnom nivou

u fazi izrade
svakog
zakona

da

Uspostavljanje saradnje i odgovornosti vie susednih

po usvajanju
4 optina za planiranje u oblasti upravljanja otpadom
zakona
na meuoptinskom nivou

16 regiona potpisalo
sporazume i zapoelo
pripremu tehn. dok. za
izgradnju reg. deponija

Uvoenje obaveznog konkurentnog tendera za

5 vrenje komunalnih usluga (u skladu sa Zakonom o
javnim nabavkama)

2003.

da

Razvijanje modela tendera i ugovora za vrenje

6 usluga upravljanja otpadom (u skladu sa Zakonom o
javnim nabavkama)

2003.

da

2005-2015.

ne

Inkorporiranje EU i nacionalne standarde i ciljeve u

sadraj dugoronih ugovora za upravljanje otpadom

Ukljuiti odvojeno sakupljanje materijala koji se mogu

reciklirati (ukljuujui biorazgradive materijale) u
8
2005-2015.
regionalnim/komunalnim planovima i ugovorima za
vrenje usluga sakupljanja komunalnog otpada
Osnivanje nezavisne profesionalne organizacije
9 (asocijacije, udruenja ili komore) za sve uesnike u
upravljanju otpadom
Unapreivanje uvoenja Sistema upravljanja
10 ivotnom sredinom (ISO i EMAS ema) i Ekoobeleavanje
11

Ukljuivanje integralnog sistema transporta u

regionalne planove upravljanja otpadom

u toku

od 2003.

ne

2003/2004.

ne

2004-2009.

u planu kada zapone

rad regionalne deponije

3. Tehnike/Operativne mere
Aktivnosti/Mere
Organizovanje sakupljake stanice za prihvatanje
1
kabastog/opasnog/reciklirajueg kunog otpada
2

Rok

Realizacija

ne, osim pojedinane

2004.
inicijative u nekim
lokalnim samoupravama

Izgradnja "sabirnih centara" za reciklabilne materijale na koje 2004e stanovnici sami donositi otpad
2007.

3 Zatvaranje postojeih smetlita iz kategorije K4

2006.

Sanacija postojeih deponija, unapreenje stanja i

4 uspostavljanje monitoringa za dui vremenski period (do
izgradnje regionalnih postrojenja)

2010.

5 Rekultivacija svih ve zatvorenih smetlita

2005.

ne, osim pojedinane

inicijative u nekim
lokalnim samoupravama
u toku, sa finansijskom
podrkom Fonda, AP
Vojvodine, optine, NIP

Izgradnja regionalnih postrojenja za prijem, pakovanje,

oznaavanje i privremeno skladitenje potencijalno opasnih
6
otpada odreenih za tretman u Srbiji ili za prekogranini
izvoz na tretman/povraaj

Kraj
2004.

ne

Izgradnja regionalnih postrojenja za odvojeno sakupljanje,

tretman i odlaganje medicinskog otpada

2005.

u toku, projekat EU

Izgradnja nacionalnog postrojenja za visoko temperaturnu

insineraciju sagorljivih opasnih otpada

2005.

ne

Izgradnja nacionalnog postrojenja za fiziko-hemijski tretman

2005.
i stabilizaciju nezapaljivih opasnih otpada

ne

Izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu upotrebljenih

10 ulja, starih guma, potroenih baterija i akumulatora,
neupotrebljivih vozila i elektrine/elektronske robe

Inicijativa privatnog
2004. sektora, obaveza prema
novom Zakonu

11

Izgradnja postrojenja za tretman/preradu/reciklau

biodegradabilnog otpada (kompostiranje)

2009.

ne

12

Izgradnja postrojenja za preradu sakupljenih i izdvojenih

materijala za pakovanje na mestu nastajanja

2004.

ne

13

Izgradnja postrojenja za tretman/stabilizaciju kanalizacionog

2004.
mulja

ne

Izgradnja regionalnih deponija za odlaganje prethodno

14 tretiranih, neinertnih, neopasnih otpada u skladu sa EU
standardima/najbolja praksa

2010.

ne

Izgradnja nove sigurne deponije za odlaganje nekih

(stabilizovanih) opasnih otpada

Kraj
2004.

ne

16 Izgradnja postrojenja za sagorevanje komunalnog otpada

2010.

ne

17 Izgradnja transfer stanica

20032010.

u toku

15

Korienje cementara i elezara za spaljivanje opasnog

ko-insineracija otpadnih
otpada, odnosno korienje alternativnih goriva iz otpada uz
guma obavlja se u dve
18
2005.
izgradnju sistema za preiavanje gasova u skladu sa EU
cementare (Holcim i
standardima
Lafarge)
19

Analiza mogunosti korienja postojeih postrojenja za

tretman opasnog otpada

2003.

ne

20

Sanacija postojeih skladita opasnog otpada do nivoa

minimalno potrebnih uslova za zatitu ivotne sredine

2005.

ne

Korienje naputenih povrinskih kopova ruda i uglja za

deponovanje rudnike i flotacijske jalovine, kao i pepela iz
21
termoelektrana. Na unutranjim odlagalitima naputenih
kopova prekrivati deponovani pepeo rudnikom jalovinom

2005.

ne

Vee korienje pepela iz termoelektrana kao sekundarne

sirovine (cementare, graevinski materijal). U najboljim
22
2007.
okolnostima mogue je godinje na ovaj nain plasirati i
iskoristiti oko dva miliona tona proizvedenog pepela u Srbiji.

ne

23 Zamena svih ureaja sa PCB/PCT uljima, dekontaminacija

ne

2015.

ureaja, unitavanje svih opasnih otpadnih materija sa

PCB/PCT
24 Izgradnja postrojenja za reciklau graevinskog otpada

2007.

ne

25 Gaenje uslovno prljavih tehnologija i zamena istim

2010.

ne

26 Remedijacija zagaenog zemljita

remedijacija na jugu
2008. Srbije od osiromaenog
urana zavrena 2006.

27 Rekonstrukcija postojeih kafilerija otvorenog tipa

2005.

delimino uraeno

28 Izgradnja novih kafilerija

2008.

ne

4. Ekonomske mere
Aktivnosti/Mere
1 Primeniti novi nain odreivanja cena usluga

Rok

Realizacija

2003.

ne

Poveati nivo kazni za nepravilno postupanje sa

otpadom

2003.

ne

Usavriti sistem nadzora, kontrole, izricanja i naplate

2004.
kazni, ukljuujui stvaranje komunalne policije

ne

Dalje razvijati sistem refundiranja ambalae, koji treba

2004.
da obuhvati to iri dijapazon proizvoda

ne

Ustanoviti sistem produene odgovornosti

5 proizvoaa sa ciljem da se oformi sistem, potpuno
usaglaen sa EU

u Zakonu o upravljanju otpadom i

2005. Zakonu o ambalai i ambalanom
otpadu

Zapoeti restrukturiranje javnih komunalnih

preduzea, u smislu njihovog direktnog vezivanja za
6 osnivae, izvriti podelu na organizaciono-tehnike
celine, osloboditi ih od sporednih delatnosti, te ih
korporatizovati

2004.

ne

zajednike kompanije izmeu

Zapoeti sa davanjem koncesija privatnim i meovitim
lokalnih i stranih partnera
7 preduzeima, pre svega, za poslove sakupljanja i
2005.
Kikinda, Leskovac, Novi Beej,
odlaganja otpada
Kovaica, Jagodina, Lapovo i dr.
Izvriti liberalizaciju sektora, uvesti konkurenciju i
8 pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vrioca usluge, 2005.
te deregulisati cene
Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje
9
otpadom, gde god je to opravdano

2005.

ne
ne, osim javno-privatnog
partnerstva za sakupljanje u
optinama Knjaevac, Malo
Crnie, abari

5. Razvijanje javne svesti

Aktivnosti/Mere
1

Uvoenje formalno-pravnog mehanizma kao to je sticanje

kvalifikacija i profesionalnih standarda u oblast upravljanja otpadom

Rok

Realizacija

2005.

ne

Sticanje i unapreivanje obrazovanja i obuke lica koja upravljaju

otpadom, tehnologa i operativaca

2005.

ne

Osnivanje nacionalnog tela odgovornog za razvoj obrazovnih

programa i obuke

2003.

ne

Razvoj i implementacija programa za stalnu komunikaciju sa svim

uesnicima u upravljanju otpadom, posebno proizvoaima

permanentno

ne

Prilog 2.
PROPISI RELEVANTNI ZA UPRAVLJANJE OTPADOM
1) Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon i
72/09 - dr. zakon) na osnovu kojeg su doneti podzakonski propisi:
- Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada
("Slubeni glasnik RS", broj 53/06);
- Uredba o vrstama zagaivanja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne
sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade ("Slubeni glasnik RS",
br. 113/05, 6/07 i 8/10) kojom je utvrena obaveza plaanja naknade za zagaivanje ivotne
sredine prema vrsti, koliini ili osobinama emisije iz pojedinih izvora, odnosno vrsti, koliini ili
osobinama emisije proizvedenog ili odloenog otpada, kao i prema sadraju materija tetnih po
ivotnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu;
- Uredba o merilima i uslovima za povraaj, oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade za
zagaivanje ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 113/05);
- Pravilnik o utvrivanju usklaenih iznosa naknade za zagaivanje ivotne sredine ("Slubeni
glasnik RS", broj 5/10) koji utvruje godinje iznose naknade, izmeu ostalog, za odloeni
neopasni industrijski otpad i proizvedeni opasni otpad;
- Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaivaa ("Slubeni glasnik RS", broj
94/07);
- Pravilnik o bliim uslovima i postupku za dobijanje prava na korienje ekolokog znaka,
elementima, izgledu i nainu upotrebe ekolokog znaka za proizvode, procese i usluge
("Slubeni glasnik RS", broj 3/09);
Do donoenja novih podzakonskih propisa primenjivae se:
- Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaivanja ivotne
sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Slubeni glasnik RS", broj
60/94) koji propisuje metodologiju za procenu opasnosti, odnosno rizika od hemijskog udesa i
opasnosti od zagaivanja ivotne sredine, o merama pripreme za mogui hemijski udes i
merama za otklanjanje posledica hemijskog udesa, kao i nain voenja evidencije o vrstama i
koliinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladitenju i odlaganju;
2) Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09) na
osnovu kojeg su doneti podzakonski propisi:

- Uredba o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za
koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 114/08);
- Pravilnik o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i
sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05);
- Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj
69/05);
- Pravilnik o radu tehnike komisije za ocenu studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu
("Slubeni glasnik RS", broj 69/05);
- Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na
ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05);
- Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu voenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim
odlukama o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni glasnik RS", broj 69/05);
3) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ("Slubeni
glasnik RS", broj 135/04) na osnovu kojeg su doneti podzakonski propisi:
- Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola ("Slubeni
glasnik RS", broj 84/05);
- Uredba o kriterijumima za odreivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda
kvaliteta, kao i za odreivanje graninih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli ("Slubeni
glasnik RS", broj 84/05);
- Uredba o sadrini programa mera prilagoavanja rada postojeeg postrojenja ili aktivnosti
propisanim uslovima ("Slubeni glasnik RS", broj 84/05);
- Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu voenja registra izdatih integrisanih dozvola ("Slubeni
glasnik RS", broj 69/05);
- Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole
("Slubeni glasnik RS", broj 30/06);
- Pravilnik o sadrini i izgledu integrisane dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 30/06);
- Uredba o utvrivanju Programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje integrisane
dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj 108/08);
4) Zakon o komunalnim delatnostima ("Slubeni glasnik RS", br. 16/97 i 42/98) odreuje
komunalne delatnosti i ureuje opte uslove i nain njihovog obavljanja, omoguava
organizovanje i obavljanje komunalnih delatnosti za dve ili vie optina, odnosno naselja, pod
uslovima utvrenim zakonom i sporazumom skuptina tih optina;
5) Zakon o hemikalijama ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje integrisano upravljanje
hemikalijama, klasifikaciju, pakovanje i obeleavanje hemikalija, integralni registar hemikalija i

registar hemikalija koje su stavljene u promet, ogranienja i zabrane proizvodnje, stavljanja u

promet i korienja hemikalija, uvoz i izvoz odreenih opasnih hemikalija, dozvole za obavljanje
delatnosti prometa i dozvole za korienje naroito opasnih hemikalija, stavljanje u promet
detergenta, sistematsko praenje hemikalija, dostupnost podataka, nadzor i druga pitanja od
znaaja za upravljanje hemikalijama. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestao je da vai
Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija ("Slubeni list SRJ", br. 15/95, 28/96 i 37/02
i "Slubeni glasnik RS", br. 101/05 i 36/09 - dr. zakon) osim odredaba o razvrstavanju i
ispitivanju otrova koje e se primenjivati samo na sredstva za zatitu bilja, do dana stupanja na
snagu zakona kojim se ureuju sredstva za zatitu bilja. Do donoenja novih podzakonskih
propisa primenjivae se:
- Odluka o obeleavanju otrova u prometu ("Slubeni list SRJ", broj 38/97);
- Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za odreivanje stepena
otrovnosti pojedinih otrova ("Slubeni list SFRJ", broj 79/91);
6) Zakon o prevozu opasnih materija ("Slubeni list SFRJ", br. 27/90 i 45/90, "Slubeni list
SRJ", br. 24/94, 28/96, 21/99, 44/99 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje uslove
pod kojima se vri prevoz opasnih materija i nain pripremanja opasnih materija za prevoz,
utovar, istovar i usputne manipulacije, zabranjuje uvoz opasnog otpada inostranog porekla radi
privremenog ili trajnog odlaganja i utvruje obavezu osiguranja opasnih materija u toku prevoza
za sluaj tete priinjene treim licima. Danom stupanja na snagu Zakona o hemikalijama
("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) prestaju da vae odredbe lana 51. ovog zakona koje se
odnose na odobrenje za prevoz otrova preko dravne granice (uvoz, izvoz i tranzit);
7) Zakon o biocidnim proizvodima ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje liste aktivnih
supstanci, postupke donoenja akata na osnovu kojih se biocidni proizvodi stavljaju u promet,
ogranienja i zabrane stavljanja u promet i korienja biocidnih proizvoda, istraivanje i razvoj
biocidnih proizvoda, klasifikaciju, pakovanje, obeleavanje, reklamiranje i bezbednosni list
biocidnog proizvoda, registar biocidnih proizvoda, bezbedno korienje biocidnih proizvoda,
nadzor i druga pitanja od znaaja za bezbedno stavljanje u promet i korienje biocidnih
proizvoda;
8) Zakon o zatiti vazduha ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje upravljanje kvalitetom
vazduha i odreuje mere, nain organizovanja i kontrolu sprovoenja zatite i poboljanja
kvaliteta vazduha kao prirodne vrednosti od opteg interesa koja uiva posebnu zatitu.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagaenja prouzrokovana radioaktivnim materijama,
industrijskim udesima i elementarnim nepogodama. Do donoenja novih podzakonskih akata
ostaju na snazi propisi doneti na osnovu ranije vaeeg Zakona o zatiti ivotne sredine:
- Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka
("Slubeni glasnik RS", br. 30/97 i 35/97) odreuje granine vrednosti emisije tetnih i opasnih
materija u vazduhu na mestu izvora zagaivanja, nain i rokove merenja i evidentiranja
podataka o izvrenim merenjima;
- Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje
mernih mesta i evidenciji podataka ("Slubeni glasnik RS", br. 54/92, 30/99 i 19/06) propisuje
granine vrednosti imisije, imisije upozorenja, epizodnog zagaenja vazduha, metode
sistematskog merenja imisije, kriterijume za uspostavljanje mernih mesta i nain evidentiranja
podataka i uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi;

9) Zakon o zdravlju bilja ("Slubeni glasnik RS", broj 41/09), ijim stupanjem na snagu je
prestao da vai Zakon o zatiti bilja ("Slubeni list SRJ", br. 24/98 i 26/98 - ispravka i "Slubeni
glasnik RS", br. 101/05 - dr. zakon i 41/09 - dr. zakon) ureuje nain postupanja sa biljem
tetnim organizmima, oduzetim poiljkama pesticida i ubriva, ukljuujui i njihovo unitavanje.
U primeni su i podzakonski propisi:
- Pravilnik o nainu unitavanja biljaka za koje su nareene mere unitenja ("Slubeni list SRJ",
broj 67/01);
- Pravilnik o vrstama ambalae za pesticide i ubriva i o unitavanju pesticida i ubriva
("Slubeni list SRJ", br. 35/99 i 63/01);
10) Zakon o veterinarstvu ("Slubeni glasnik RS", broj 91/05) ureuje zatitu i unapreenje
zdravlja i dobrobiti ivotinja, utvruje zarazne bolesti ivotinja i mere za spreavanje pojave,
otkrivanje, spreavanje irenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti ivotinja i bolesti koje
se sa ivotinja mogu preneti na ljude, veterinarsko-sanitarnu kontrolu i uslove za proizvodnju i
promet ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla, hrane ivotinjskog porekla, hrane za ivotinje,
uslove za obavljanje veterinarske delatnosti, kao i nain nekodljivog uklanjanja ivotinjskih
leeva i otpada ivotinjskog porekla. Podzakonski propisi doneti na osnovu ovog zakona su:
- Pravilnik o nainu nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpada ivotinjskog porekla i o
uslovima koje moraju ispunjavati objekti i oprema za sabiranje, nekodljivo uklanjanje i
utvrivanje uzroka uginua i prevozna sredstva za transport ivotinjskih leeva i otpada
ivotinjskog porekla ("Slubeni list SFRJ", broj 53/89);
- Pravilnik o nainu nekodljivog uklanjanja i iskoriavanja ivotinjskih leeva ("Slubeni glasnik
SRS", broj 7/81);
- Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati objekti u kojima se vri nekodljivo uklanjanje i
prerada ivotinjskih leeva, klanikih konfiskata i krvi ("Slubeni glasnik SRS", broj 7/81);
11) Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04, 85/05 i
36/09 - dr. zakon) ureuje uslove za proizvodnju, promet i ispitivanje lekova i medicinskih
sredstava koji se upotrebljavaju u humanoj i veterinarskoj medicini, nadzor u ovim oblastima,
osnivanje Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, uslove i postupak za izdavanje
dozvola za stavljanje u promet lekova i medicinskih sredstava i druga pitanja od znaaja za ovu
oblast. Stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09)
prestao je da vai lan 82. stav 2. ovog zakona, a do donoenja novih podzakonskih propisa u
oblasti upravljanja otpadom, primenjivae se:
- Pravilnik o nainu unitavanja lekova, pomonih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava
("Slubeni list SRJ", br. 16/94 i 22/94);
12) Zakon o sanitarnom nadzoru ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) ureuje nain i
postupak vrenja sanitarnog nadzora, odreuje oblasti i objekte koji podleu sanitarnom
nadzoru i sanitarne uslove koje ti objekti moraju ispunjavati;
13) Zakon o zdravstvenoj zatiti ("Slubeni glasnik RS", br. 107/05 i 72/09) ureuje sistem
zdravstvene zatite, organizaciju zdravstvene slube, drutvenu brigu za zdravlje stanovnitva,
opti interes u zdravstvenoj zatiti, prava i obaveze pacijenata, zdravstvenu zatitu stranaca,

osnivanje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije, nadzor i druga pitanja od

znaaja za organizaciju i sprovoenje zdravstvene zatite. U okviru drutvene brige za zdravlje
stanovnitva obuhvaena je, izmeu ostalog, obaveza donoenja republikog programa u
oblasti zatite zdravlja od zagaene ivotne sredine to je prouzrokovano tetnim i opasnim
materijama u vazduhu, vodi i zemljitu, odlaganjem otpadnih materija, opasnim hemikalijama i
dr. Utvrena je i obaveza zdravstvenih ustanova i privatne prakse da organizuje, odnosno
obezbeuje mere za odlaganje, odnosno unitavanje medicinskog otpada, u skladu sa
zakonom;
14) Zakon o standardizaciji ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje naela i ciljeve
standardizacije, osnivanje, organizovanje i delatnost organizacije za standardizaciju, donoenje,
izdavanje i primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata iz oblasti standardizacije. U
Republici Srbiji primenjuju se srpski standardi (SRPS EN) koji se odnose na specifine zahteve
za stavljanje u promet ambalae, i to:
- Identifikacija kritinog podruja za smanjenje upotrebljenih sirovina (SRPS EN 13428)
- Metodologija za odreivanje koncentracije tekih metala, zavisno od materijala ambalae ili
njene komponente (SRPS EN 13695-1)
- Identifikacija prisustva opasnih materija u ambalai ili njenim komponentama i mogunost
njihovog prisustva u emisiji, pepelu i procednim vodama sa deponija (SRPS EN 13428 i 136952)
- Zahtev za minimizaciju ako su identifikovane opasne materije u ambalai ili njenoj komponenti
koje se mogu ispustiti u ivotnu sredinu (SRPS EN 13695-2, taka 7)
- Prikazivanje usaglaenosti sa zahtevom za minimizaciju (SRPS EN 13695-2, taka 8, SRPS
EN 13428, Prilog C)
- Identifikacija najpogodnijeg sistema ponovne upotrebe za odreenu vrstu ambalae (SRPS
EN 13429)
- Ocenjivanje usaglaenosti ambalae sa zahtevima za ponovno upotrebljivu ambalau (SRPS
EN 13429)
- Kriterijumi za ambalau koja je pogodna za reciklau (SRPS EN 13430)
- Metodologija za ocenjivanje usaglaenosti ambalae sa zahtevima iz odgovarajuih kriterijuma
(SRPS EN 13430)
- Metodologija za ocenjivanje i evaluacija pogodnosti ambalae za biorazgradnju i
kompostiranje (SRPS EN 13432)
- Metodologija za ocenjivanje usaglaenosti ambalae koja je ponovno iskoristiva u obliku
energije (SRPS EN 13431) i postupak za primenu te metodologije (SRPS EN 13427)
- Ambalaa - Obeleavanje i sistem identifikacije materijala (SRPS CR 14311);

15) Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", broj 72/09) ureuje uslove i nain
planiranja i ureenja prostora, ureivanja i korienja graevinskog zemljita i izgradnje i
upotrebe objekata;
16) Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/05)
propisuje vodoprivredne uslove i vodoprivrednu saglasnost za odreene industrijske objekte iz
kojih se isputaju otpadne vode, ureuje obavezu izgradnje postrojenja za preiavanje
otpadnih voda i objekata za odvoenje i isputanje otpadnih voda, ukljuujui industrijske i
komunalne deponije. Podzakonski propisi na osnovu ovog zakona su:
- Pravilnik o opasnim materijama u vodama ("Slubeni glasnik SRS", broj 31/82);
- Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Slubeni glasnik
SRS", br. 47/83 i 13/84);
17) Zakon o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 - dr. zakon i
41/09) ureuje zatitu zemljita, kao i uslove korienja zemljita za eksploataciju mineralnih
sirovina i odlaganje jalovine, pepela i ljake i drugih otpadnih i opasnih materija na
poljoprivrednom zemljitu i propisuje obaveza rekultivacije poljoprivrednog zemljita koje je
korieno za odlaganje jalovine, pepela i ljake ili drugih otpadnih materija;
18) Zakon o rudarstvu ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95, 85/05, 101/05, 34/06 i 104/09);
19) Zakon o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04);
20) Zakon o geolokim istraivanjima ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95 i 101/05) ureuje
uslove i nain izvoenja geolokih istraivanja;
21) Zakon o utvrivanju nadlenosti Autonomne pokrajine Vojvodine ("Slubeni glasnik
RS", broj 99/09) odreuje nadlenosti autonomne pokrajine, naroito u oblastima u kojima
Republika ureuje sistem, kao to su oblasti: kulture, obrazovanja, zdravstvene zatite,
sanitarnog nadzora, zatite i unapreenje ivotne sredine, urbanizma, graevinarstva, privrede i
privatizacije, rudarstva i energetike, poljoprivrede, umarstva i dr.;
22) Zakon o lokalnoj samoupravi ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07) ureuje prava i dunosti
jedinice lokalne samouprave utvrene Ustavom, zakonom, drugim propisom i statutom (izvorni
delokrug i povereni poslovi), mogunost saradnje i udruivanja jedinica lokalne samouprave radi
ostvarivanja zajednikih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od
zajednikog interesa;
23) Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Slubeni glasnik RS", broj 62/06) ureuje
nain finansiranja jedinica lokalne samouprave iz izvornih prihoda i ustupljenih javnih prihoda
Republike;
24) Zakon o glavnom gradu ("Slubeni glasnik RS", broj 129/07) ureuje poloaj, nadlenosti i
organe grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije;
25) Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa ("Slubeni
glasnik RS", br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05 i 123/07) ureuje osnivanje i poslovanje

preduzea koja obavljaju delatnosti od opteg interesa, oblik i udeo dravnog kapitala u javnom
preduzeu i definie delatnost od opteg interesa kao delatnosti koje su kao takve odreene
zakonom i koje su, izmeu ostalog, u oblasti korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja
dobara od opteg interesa, kao i komunalne delatnosti;
26) Zakon o privrednim drutvima ("Slubeni glasnik RS", broj 125/04) ureuje osnivanje
privrednih drutava i preduzetnika, upravljanje drutvima, prava i obaveze osnivaa, ortaka,
lanova i akcionara, povezivanje i reorganizacija (statusne promene i promene pravne forme
privrednih drutava, reorganizacija), prestanak preduzetnika i likvidaciju privrednih drutava,
kao i uslove za poetak obavljanja delatnosti odnosno obavezu pribavljanja reenja nadlenog
organa o ispunjenosti uslova u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i
unapreenja ivotne sredine, naroito za privredna drutva koja obavljaju delatnost proizvodnje,
prometa, distribucije, prerade i uskladitenja opasnih i tetnih materija. U lanu 6. propisuje se
da privredno drutvo moe da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu
tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne sredine, kao i druge
propisane uslove (stav 1). Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana proverava nadleni organ u
postupku redovnog inspekcijskog nadzora (stav 2). Privredno drutvo moe da otpone
obavljanje delatnosti koja obuhvata proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i uskladitenje
materija opasnih i tetnih po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, ako nadleni organ reenjem utvrdi
ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana (stav 3);
27) Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) ureuje
spoljnotrgovinsko poslovanje, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i ureuje,
izmeu ostalog, uslove za uvoz i izvoz robe, omoguava propisivanje posebnih kriterijuma za
stavljanje u promet odreenih roba radi zatite ivota, zdravlja i sigurnosti ljudi, biljaka i
ivotinja, kao i zatite ivotne sredine;
28) Zakon o koncesijama ("Slubeni glasnik RS", broj 55/03) ureuje uslove, nain i postupak
davanja koncesija za korienje prirodnog bogatstva, dobara u optoj upotrebi za koje je
zakonom odreeno da su u svojini Republike Srbije i za obavljanje delatnosti od opteg interesa
kao to je izgradnja, odravanje i korienje komunalnih objekata radi obavljanja komunalnih
delatnosti, rok trajanja koncesije, postupak davanja koncesije koncesionim aktom i javnim
tenderom, kao i koncesionu naknadu, ostvarivanje koncesionih prava i obaveza, osnivanje i
poslovanje koncesionog preduzea;
29) Zakon o privatizaciji ("Slubeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) ureuje
uslove i postupak promene vlasnitva drutvenog, odnosno dravnog kapitala, propisuje da se
od sredstava dobijenih prodajom kapitala izdvajaju sredstva u visini 5% za lokalnu zajednicu na
ijoj teritoriji je sedite subjekta privatizacije, kao i da se sredstva dobijena po osnovu prodaje
kapitala mogu koristiti za posebne programe razvoja privrede i zatite ivotne sredine koji
donosi organ lokalne samouprave. Takoe, propisano je da se sredstva za otklanjanje tete koju
je subjekt privatizacije naneo ivotnoj sredini pre zakljuenja ugovora o prodaji kapitala,
odnosno imovine, obezbeuju u budetu Republike Srbije;
30) Zakon o privatnim preduzetnicima ("Slubeni glasnik SRS", br. 54/89 i 9/90, "Slubeni
glasnik RS", br. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 55/04 i 101/05)
ureuje uslove i postupak za poetak obavljanja odreenih delatnosti za koje preduzetnik
pribavlja odgovarajue dokaze i dokumentaciju. U lanu 11. propisuje se da preduzetnik moe
da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava propisane uslove (stav 1). Pre poetka obavljanja
delatnosti: proizvodnja, promet, distribucija, prerada, odlaganje i uskladitenje opasnih, tetnih i

otpadnih materija, nuklearne energije, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, opojnih droga i
pomonih lekovitih sredstava, sredstava i opreme u medicini koja emituju jonizujua zraenja,
hemikalija, lepkova, rastvaraa, boja, sredstava za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju i
sirove koe, proizvodnje i flairanja vode za pie; obavljanja zdravstvene delatnosti u
stacionarnim uslovima i drugim oblicima zdravstvene delatnosti; industrijske proizvodnje ivotnih
namirnica; prometa sveeg mesa i pruanja usluga ishrane u ugostiteljskom objektu,
preduzetnik je duan da pribavi akt nadlenog organa o utvrivanju ispunjenosti propisanih
uslova u pogledu bezbednosti i zatite zdravlja na radu, zatite ivotne okoline, sanitarnohigijenskih i zdravstvenih uslova i opremljenosti, kao i drugih propisanih uslova (stav 2). Za
delatnosti koje nisu navedene u stavu 2. ovog lana nadleni organi utvruju ispunjenost
propisanih uslova u postupku redovnog inspekcijskog nadzora u obavljanju tih delatnosti;
31) Carinski zakon ("Slubeni glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06 i 9/10) ureuje
carinsko podruje, pogranini pojas, prelaz, carinsku robu, nadzor i kontrolu, povlastice,
postupak uvoza, izvoza i tranzita robe, prava i obaveze lica koja uestvuju, kao i prava i
obaveze carinskih organa u carinskom postupku;
32) Zakon o Carinskoj tarifi ("Slubeni glasnik RS", br. 62/05, 61/07, 112/07, 9/08, 111/08,
5/09, 10/09 i 100/09) ureuje Carinsku tarifu, pravila o obraunavanju carine, sistem naziva
robe koja se uvozi, unosi ili prima u carinsko podruje Republike Srbije, odnosno izvozi, iznosi ili
alje iz carinskog podruja Republike Srbije razvrstan po odeljcima i glavama Carinske tarife,
sistem numerikog oznaavanja robe (tarifni brojevi, tarifni podbrojevi i tarifne oznake) u
Carinskoj tarifi, kao i pravila o svrstavanju pojedine robe u tarifne brojeve, tarifne podbrojeve i
tarifne oznake Carinske tarife;
33) Krivini zakonik ("Slubeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09)
sankcionie: prenoenje robe preko carinske linije izbegavajui mere carinskog nadzora;
prodaju, rasturanje ili prikrivanje neocarinjene robe; neovlaenu proizvodnju ili preradu robe
bez odobrenja nadlenog organa; nedozvoljenu trgovinu; proizvodnju, prodaju ili stavljanje u
promet kodljivih ivotnih namirnica, jela ili pia ili drugih kodljivih proizvoda; zagaivanje vode
za pie ili ivotnih namirnica; krenje propisa o zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine
zagaivanjem vazduha, vode ili zemljita; nepreduzimanje propisanih mera zatite ivotne
sredine; protivpravnu izgradnju u sluaju da slubeno ili odgovorno lice protivno propisima o
zatiti, ouvanju i unapreenju ivotne sredine dozvoli izgradnju, stavljanje u pogon ili upotrebu
objekata ili postrojenja ili primenu tehnologije kojima se zagauje ivotna sredina; oteenje
objekata i ureaja za zatitu ivotne sredine; oteenje ivotne sredine usled krenja propisa,
iskoriavanja prirodnih bogatstava, izgradnje objekata, izvoenja radova ili na drugi nain
izazivanje oteenja ivotne sredine; unitenje, oteenje i iznoenje u inostranstvo zatienog
prirodnog dobra; unoenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno preraivanje, odlaganje i
skladitenje opasnih materija; nedozvoljenu izgradnju nuklearnih postrojenja; povredu prava na
informisanje o stanju ivotne sredine (uskraivanje podataka ili davanje neistinitih podataka);
pustoenje uma (sea ili krenje ume, ili oteivanje stabla ili na drugi nain pustoenje ume
ili obaranje jednog ili vie stabala u parku, drvoredu ili na drugom mestu gde sea nije
dozvoljena); nezakonit lov; nezakonit ribolov; oteenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekata;
unitenje i oteenje javnih ureaja; nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i zapaljivim
materijalom; neovlaeno pribavljanje i ugroavanje bezbednosti nuklearnim materijama i dr;
34) Poreski zakoni Republike Srbije odreuju predmet oporezivanja, obveznike poreza, uslove
i nain plaanja poreza, kao i odreene podsticaje, i to:

- Zakon o porezu na dobit preduzea ("Slubeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 43/03 i 84/04);
- Zakon o porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 135/04,
62/06, 65/06, 10/07, 7/08, 7/09, 31/09, 44/09 i 3/10);
- Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07);
- Zakon o porezima na imovinu ("Slubeni glasnik RS", br. 26/01, 42/02, 45/02, 80/02, 135/04,
61/07 i 5/09);
- Zakon o akcizama ("Slubeni glasnik RS", br. 22/01, 42/01, 61/01, 73/01, 5/02, 24/02, 45/02,
69/02, 80/02, 15/03, 43/03, 56/03, 72/03, 93/03, 2/04, 31/04, 43/04, 51/04, 55/04, 78/04, 116/04,
135/04, 8/05, 46/05, 47/05, 58/05, 71/05, 101/05, 112/05, 3/06, 11/06, 12/06, 66/06, 10/07,
61/07, 18/08, 5/09, 9/09, 31/09 i 3/10).

Prilog 3.
KOLIINE KOMUNALNOG OTPADA KOJI SE GODINJE
PROIZVEDE U SRBIJI I PROJEKCIJE 2020. GODINE
Lokalna samouprava

Broj stanovnika
prema popisu iz
2002. godine

Koliina
proizvedenog
otpada 2009, t

Projekcija koliina
proizvedenog
otpada 2020, t

Severnobaki okrug
1.

Subotica

148.401

61.402

87.190

2.

Baka Topola

38.245

9.352

13.279

3.

Mali Io

13.494

2.833

4.023

Zapadnobaki okrug
4.

Sombor

97.263

13.873

19.699

5.

Apatin

32.813

13.714

19.475

6.

Kula

48.353

20.210

28.698

7.

Odaci

35.582

8.700

12.355

299.294

130.000

184.600

16.268

3.415

4.850

10. Baka Palanka

60.966

25.481

36.184

11. Baki Petrovac

14.681

3.082

4.376

12. Beoin

16.086

6.723

9.547

13. Beej

40.987

10.015

14.221

14. Vrbas

45.852

11.212

15.921

15. abalj

27.513

5.777

8.203

16. Srbobran

17.855

3.755

5.332

Junobaki okrug
8.

Novi Sad - grad

9.

Ba

17. Titel

17.050

3.580

5.083

18. Temerin

28.275

6.194

8.795

8.839

3.694

5.246

20. Kikinda

67.002

16.384

23.265

21. Novi Kneevac

12.975

2.025

2.876

22. Senta

25.568

5.368

7.623

23. Ada

18.994

3.988

5.663

24. Kanjia

27.510

5.776

8.202

25. oka

13.832

2.904

4.124

132.051

54.637

77.584

27. itite

20.399

4.283

6.082

28. Nova Crnja

12.705

2.667

3.802

29. Novi Beej

26.924

6.583

9.348

30. Seanj

16.377

3.438

4.883

31. Alibunar

22.954

4.189

5.949

32. Bela Crkva

20.367

4.276

6.0727

33. Vrac

54.369

22.495

31.943

34. Kovaica

27.890

5.856

8.316

35. Kovin

36.802

7.727

10.973

36. Opovo

11.016

2.313

3.284

37. Panevo

127.162

52.614

74.712

38. Plandite

13.377

2.808

3.988

39. Inija

49.609

20.588

29.235

40. Irig

12.329

2.588

3.676

41. Peinci

21.506

4.515

6.412

42. Ruma

60.006

14.673

20.836

43. Sremska Mitrovica

85.902

21.005

29.827

44. Stara Pazova

67.576

28.244

40.107

45. id

38.973

9.530

13.532

1.392.691

780.000

1.107.600

19. Sremski Karlovci

Severnobanatski okrug

Srednjebanatski okrug
26. Zrenjanin

Junobanatski okrug

Sremski okrug

Grad Beograd
46. Grad Beograd - Vodovac,
Vraar, Zvezdara, Zemun,
Novi Beograd, Palilula,
Rakovica, Savski venac, Stari

grad, ukarica
Grad Beograd - Barajevo,
Grocka, Lazarevac,
47.
Obrenovac, Mladenovac,
Sopot, Surin

210.170

117.707

167.145

48. Valjevo

94.752

21.131

30.006

49. Lajkovac

16.380

3.653

5.187

50. Ljig

13.783

3.073

4.364

51. Mionica

15.870

1.595

2.265

52. Oseina

14.208

1.428

2.028

53. Ub

31.014

6.916

9.821

54. Bogati

31.941

3.211

4.560

55. Vladimirci

19.445

1.955

2.766

56. Koceljeva

14.866

3.315

4.707

57. Krupanj

19.032

1.913

2.717

58. Loznica

84.725

18.895

26.831

59. Ljubovija

15.873

3.540

5.026

60. Mali Zvornik

13.521

3.015

4.281

123.155

27.465

39.000

62. Arilje

19.443

4.336

6.517

63. Bajina Bata

28.315

6.314

8.967

64. Kosjeri

13.183

3.772

5.357

65. Nova Varo

18.983

1.908

2.710

66. Poega

31.117

6.939

9.854

67. Priboj

29.070

2.922

4.150

68. Prijepolje

40.178

11.498

16.327

69. Sjenica

28.048

3.123

4.434

70. Uice

81.323

23.303

33.090

71. ajetina

15.412

3.437

4.880

72. Gornji Milanovac

46.092

13.191

18.731

73. Ivanjica

34.279

3.816

5.420

74. Luani

23.189

2.582

3.666

75. aak

116.534

33.392

47.417

Kolubarski okrug

Mavanski okrug

61. abac
Zlatiborski okrug

Moraviki okrug

umadijski okrug

76. Aranelovac

47.522

13.600

19.312

77. Batoina

11.841

1.190

1.690

78. Kni

15.282

4.373

6.210

185.000

52.945

75.182

7.905

794

1.128

81. Raa

12.200

1.226

1.741

82. Topola

25.292

2.542

3.610

26.481

5.905

8.386

120.304

34.473

48.951

85. Novi Pazar

92.471

10.296

14.621

86. Raka

26.077

2.903

4.123

87. Tutin

31.428

3.499

4.969

88. Aleksandrovac

28.218

2.837

4.028

89. Brus

17.692

1.778

2.525

90. Varvarin

19.157

5.482

7.785

91. Kruevac

129.370

37.024

52.574

92. Trstenik

46.758

5.206

7.393

93. ievac

10.157

1.021

1.450

94. Despotovac

24.321

6.960

9.883

95. Jagodina

70.204

20.091

28.530

96. Parain

57.306

16.400

23.288

97. Rekovac

12.388

1.245

1.768

98. Svilajnac

24.908

7.128

10.122

99. uprija

32.577

7.265

10.316

20.081

2.018

2.866

9.392

1.045

1.485

102. abari

12.427

1.249

1.774

103. agubica

14.205

1.581

2.246

104. Kuevo

17.825

1.792

2.544

105. Malo Crnie

13.257

1.332

1.892

106. Petrovac

33.265

3.344

4.749

107. Poarevac

75.118

21.525

30.565

79. Kragujevac
80. Lapovo

Raki okrug
83. Vrnjaka Banja
84. Kraljevo

Rasinski okrug

Pomoravski okrug

Branievski okrug
100. Veliko Gradite
101. Golubac

Podunavski okrug

108. Velika Plana

43.471

4.840

6.873

109. Smederevo

109.379

31.342

44.506

54.367

15.559

22.094

111. Bor

55.817

6.215

8.825

112. Kladovo

22.640

2.520

3.579

113. Majdanpek

21.691

2.415

3.429

114. Negotin

41.380

4.607

6.542

115. Boljevac

14.610

1.626

2.310

116. Zajear

63.398

7.059

10.024

117. Knjaevac

34.345

3.453

4.903

118. Sokobanja

17.584

3.921

5.568

119. Grad Ni

239.596

68.656

97.492

120. Aleksinac

55.094

15.767

22.389

9.445

949

1.348

122. Doljevac

18.645

1.874

2.661

123. Meroina

14.244

1.432

2.033

124. Raanj

10.227

1.028

1.460

125. Svrljig

16.240

1.632

2.318

126. Blace

12.995

1.306

1.855

127. itoraa

17.647

3.935

5.588

128. Kurumlija

20.381

2.269

3.222

129. Prokuplje

47.227

10.532

14.956

130. Babunica

14.222

1.429

2.030

131. Bela Palanka

13.369

1.344

1.908

132. Dimitrovgrad

10.964

1.220

1.733

133. Pirot

61.578

17.623

25.024

134. Bojnik

12.322

1.238

1.759

135. Vlasotince

32.163

7.172

10.185

136. Lebane

24.006

2.413

3.427

137. Leskovac

153.084

43.811

62.211

138. Medvea

10.402

1.045

1.485

110. Smederevska Palanka

Borski okrug

Zajearski okrug

Niavski okrug

121. Gadin Han

Topliki okrug

Pirotski okrug

Jablaniki okrug

139. Crna Trava

2.041

205

291

140. Bosilegrad

8.973

902

1.281

141. Bujanovac

45.107

10.059

14.284

142. Vladiin Han

22.872

2.546

3.616

143. Vranje

87.174

24.948

35.426

144. Preevo

38.385

8.560

12.156

145. Surdulica

21.248

2.365

3.359

146. Trgovite

5.837

586

833

UKUPNO

7.443.183

Pinjski okrug

2.374.374 t
3.375.000 t
0,87 1,23 kg/stanovn./dan
kg/stanovn./dan

Izvor podataka o koliinama otpada 2009. godine: Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad:
Utvrivanje sastava otpada i procene koliine u cilju definisanja strategije upravljanja
sekundarnim sirovinama u sklopu odrivog razvoja Republike Srbije, Ministarstvo ivotne
sredine i prostornog planiranja, 2008.