Seferijan Metalurgija Zavarivanja 1 Dio

D.
S E FER I JAN

METALURGIJA AVARIVA JA

Preveo s francuskog

Dip!. inz. RADMILO M. ARSENIJEVIC

...... -= .-~ Sp.eilijaliSta;·za,variVanja; Saradnik Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Naucni redaktor

Prof. MILAN RADOJKOVIC

IZDA V AeKO PREDUZECE GRADEVINSKA KNJIGA BEOGRAD, 1969.

Naslov or'iginala

METALLURG IE DE LA SOUDURE

i.

par

D. SEFERIAN Docteur es Sciences Irrgerrietrr civil des Mines

Preface

P. CHEVENARD Membre de l'Institut

DUNOD Par is 1965.

Za preduzece:

Li, Jurela, glavni urednik - D. Lazin, urednik - J. Ristic-Prsendic, teh. urednik - V. Lebouic, korektor - A. PajvanCic, naslovna strana

Starnpa: "Minerva", Subotica

topLjenje u kojem jednovremeno ucestvuju zavarivane stranice i dodatni mater:ijal,

LokaLizacija topLjenja, koja prouzrokuje toplotnu heterogenost u metalnoj masi.

Ovim recirna je moj prijatelj, naucnik, proteso- Albert Portven, na jednoj zapazenoj konferenciji odrzanoj 1933. godine-, definisao zavarivanje.

Analiza ovih dveju osobina omogucuje izdvajanje posledica, od prvorazrednog znacaja, koje se odnose s jedne strane na Iokaine strukturne transformacije, a s druge etrane nastvaranje napona, koj.i na kraju izazivaju prsline u zavarenim spojevima.

Kompleksna osobina metaIa, nazvana "zavarljivost", zavisi od velikog broja

i i; faktora koji su u vezi bilosa rnetalurslcim osobinama zavarivanja, bilo sa kon-

L-.;.L_~~ __ · struktivnim osobinama zavarenih spojeva .

. ~~'-1·~ "'. "C~?~,-",'"lIpravQ"'metajur~klm-:;Q-sob1iiama::::Zavarlvaiij a~:::iiosve;tro je, svoj-h-o'\Fi:::t-ad ,.t.lClS'

.,' Ii bivsi ucendk Daniel Seferian, ciju naucnu Idelatnost brizljivo i sa simpatijama

pratirno,

Kada je diplomirao na Rudarskom fakultetu u Sent-Etijenu, D. Seferianu se ukazala retka prilika da pristupi istrazivackom radu u novoosnovanim laboratorijarna Instituta za zavarivanje pod rukovodstvom svog nastavnika profesora A. Portvena (1930. god.).

Istrazivanja .0 raspodeli toplote pri zavarivanju omogucila su D. Seferianu da definise strukturno stanje razldcitih zona zavarenog spoja.

Odredivanje dijagrama stanja zelezo-azot za male koncentracije azota, kao i proucavanje uticaja azota na mehanizam kaljenja celika - od nesumnjivog industrijskog znacaja - doveli su do otkrica "portvenita"2.

Autor "Metalurgije zavarivanja" rado je saradivao sa poznatim tizicarima i metalurzima. Zajedno sa Zil Bajoom sa Pariske opservatorije, radio je na etalaoniranju oksiacetilenske svetlosti.

Pod rukovodstvom profesora Gistava Riboa**, D. Seferian je nastavio proucavanje plamena za zavarivanje, odredivsi racunskim putem temperaturu plamena, na osnovu novih spektrografskih rezultata 0 disocijaciji vodonika. Zajedno sa N. Belajevim on je odredio us love obrazovanja Vidmanstetenove strukture, posebnog vida strukture pregrevanja u savu,

Proucavanje zayarljivosti vise vrsta konstrukcionih celika autor ove knjige jesproveo zajedno sa Zanom Brilijeom***, 'koristeCi rezultate dobijene mikromehanickim ispitivanjem epruveta veoma malih dimenzija pomocu nase mikromasine.

PREDGOVOR

Postoje dve bitne osobine prema kojima se postupci spajanja zavarivanjem razlskuju od drugih metalurskih postupaka:

ii

1 A. Portevin, Les bases scientifiques de la soudure (Naucni osnovi zavarivanja), Bul.

Soc. Ing. So ud , NQ 24 (1933), 901.

2 These de doctorat es sciences (Doktorska disertacija), Paris (1935). * .Jules Baillaud

** Gustave Ribaud

*** Jean Brillie

,''''''''''-------------------

PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU

Izdavanjem vee klasicnog dela Metalurgije zavarivanja poznatog francuskog strucnj aka u ovoj oblasti D. Seferijana, popunjava se velika praznina u nasoj tehriickoj literaturi.

Zavarivanje je danas "tehnologija broj jedan" u oblikovanju metalnih konstrukcija svih vrsta, pocev od mostova i industrijskih hala, brodogradnje, masinogradnje, visokih peci i drugih metalurskih postrojenja, hemijske industrije, pa do atomskih centrala, reaktivnih motora i svemirskih letilica. Metalurgija zavarivanja i njena pravilna primena, je opet osnova uspeha ove tehnologije. Specificnosti uslova rada pri zavarivanju prelaze okvire opste fizicke metalurgije.

Ova sirina primene i znacaj radova koji se zavarivanjem ostvaruju su razlozi zbog kojih se osecala veoma jaka potreba za jednom Metalurgijom zavarivanja, koja ce dati naucne osnove pojavama pri zavarivanju i njegovim posledicama u slucaju primene vrlo raznovrsnih celika koji su u upotrebi - od konstrukcionih niskougljenicnih, pa preko niskolegiranih do visokolegiranih : nerdajucih, vatrootpornih i vatropostojanih celika. Ta potreba se osec ala s jedne strane u proizvodnji, pri resavanju problema u izradi komplikovanih konstrukcija, a s druge strane u nastavi, posebno u poslediplomskoj nastavi iz zavarivanja.

Nasa privreda je danas na takvom nivou da joj ovakva knjiga treba. I zato smatramo de je poduhvat izdavaekog preduzeca "Gradevinska knj iga" za najvecu pohvalu, sto je nasu tehnicku literaturu obogatila ovim prevedenim delom.

Srecna je okolnost sto je takvo delo postojalo, koje u sebi sadrzi osnovne zahteve koji su se u nasoj sredini poodavno potrebovali. Kao dokaz vrednosti ove knjige neka posluzi i cinjenica da je prevedena na jezike tehnicki najrazvijenijih zemalja, i naroda koji omogucuju svetsku rasprostranjenost: engleski, ruski, nemacki, ceski i spanski.

U ovom predgovoru za nase citaoce necemo se zadrzavati na podvlacenju

.. _ ... ~ __ --."._,k.\[aliteta_s.am_e_knjige,-tQ-ce-B taQcL.kQjL Je_prvL_PlJ_t.kQrJ_sJeJ}.ati ._.lJ...Rf_e_dgQ.YQrJJ. __ ._

. --'francuskom~~izdanjtri'''a-oni'kojt''znajU'''za'njih> to- nije -potrebno+ont ce- nacr=zado= voljstvo u njenom koriscenju. Pobuda da 0 tome jos nesto pisemo jeste ceski prevod ove knjige u kojoj je dodato originalno poglavlje 0 zavarljivosti celika koje proizvode cehoslovacke zelezare. Napomena da takvo poglavlje u ceskom prevodu postoji i zelja da se takav rad ostvari i u nasoj zemlji, jesu povod da se to u ovom predgovoru naglasi.

Prevod je iziskivao veliki trud i strucnost. Mislimo da je taj zadatak us pes no obavljen i da je time dat i lep prilog razvoju nase terminologije u ovoj oblasti. Uostalom saradnici na ovome delu ce rado primiti svaku sugestiju za popravku i usavrsavanje. Zahvaljujemo svima koji su u prethodnim diskusijama ovome vee doprineli.

Knjiga je sad tu, na raspolaganju nasim strucnjacima kojima su povereni zadaci zavarivanja najodgovornijih konstrukcija i resavanje odredenih zadataka u kojima metalurgija zavarivanja a posebno zavarljivost ili pitanje odrzavanja jacine zavarenog spoja kao celini, igra bitnu ulogu. Svima njima ce ti zadaci postojanjem ovog dela na nasem jeziku biti znatno olaksani. Osim toga u naso] izvornoj literaturi postavljen je odredeni nivo, ispod kojeg se vise nemoze ici, To je drugi i ne manje vazan momenat u pojavi prevoda ovog dela.

Milan Radojkovic

VII

Sa L'Ermitom*, D. Seferian je izvrsio ispitivanje zamora zavarenih spojeva iz Iegir anih celika -i lakih legura, ocenjujuci dobijene rezultate kao kr itenije zavarIjivosti.

Za zasluge u oblasti nauke 0 zavarivanju D. Sefer ian je bio nagraden (1941) zlatnom medaljom od strane Drustva za unapredenje nacionalne industrije (Societe d' Encouragement pour I' Industria Nationale).

Sada D. Seferian radi za Drustvo Sarazen (Societe Sarazin) i proucava ravnotezu metalurskih reakcija pri visokim temperaturama, koje mu ornogucuju stvaranje elektroda za zavarivanje novih vrsta cehka. On takode saraduje sa nizom velikih gradevinskih organizacija, na ustraeivanju zavarljivosti najrazlicitljih vrsta celika. U zajednici sa Marselom Moneronom** objavio je rezultate izvesnih istrazivanja, od kojih treba spomenuti: klasifikaciju elektroda p rema temperaturi prelaza u krto stanje rastopljenog dodatnog materijala i uticaja vodonika na udarnu zilavost zavarenih spojeva.

D. Seferf an, u cijoj se Iicnosbi uspesno sjedinjuju osobine istrazivaca i tehnicara, bio je predodreden da napise knjigu posvecenu metalurgiji zavarivanja, koja - medu najordgdnalnijim pubHkacijama - neosporno predstavlja jedini rad na francuskom jeziku napisan na tako visokom naucnom nivou.

Razvoj koji je u ovoj knjizi posvecen proucavanju struktura, spajajuci termicki ciklus zavanivanja sa anizotermnirn dijagramima razlaganja austenita u celicima, znacajno poglavlje posveceno izucavanju apsorpcije gasa u savovima, o analitickoj-rnetodi definicije temperature predgrevanja, dokazi su sintetickog duha autora i njegove ogromne naucne kulture.

Glave koje se odnose na proucavanje zavarljivost! razlicitih vrsta celika, svedoce 0 autorovoj zelji da prenese rezultate svoga licnog iskustva 0 osnovnim problemima proizvodnje zavarenih .konstrukcija na inzenjere i prakticare,

Delo pisano za inzenjere - specijaliste za zavarivanje i istr azivace - moze da bude korisno takodeza Inzenjere metalurge, koji moraju sve vise i vise da se bave problemirna zavarljivosti celika.

U stvard, proucavanje savova u punoj meri ie Ispoljilo veliki znacaj problema krtog loma celika, narocito riaglasenog u zavarenim .konstrukcijama, u kojima se sticu svi uslovi za nastajanje ove pojave. Sada se u razlicitim laboratorijama koje se bave zavarivanjem i laboratorijama celicana radi na razjasnjavanju prirode krtog :t{)I"l1Cl-~za"l!Cl:el.±il1-£"~oje¥a-Lrazraduju_se__metQdeJ}jih~O'y:ih ispitivanja. koje bi se tokom

"-"~vremeha'mogle"-pTihvatitiza ;kontrolu"'zavarljivihcelika.= - -~---~-----... .... _, ,.=~~-:~-

Na taj nacin u delu D. Seferiana ogleda se bilans nasih znanja u' oblasti - metalurgije zavarivanja. Ono ce, prema nasem uverenju, doprineti razvoju nauke o zavarivanju i omogucica konstruktortma resavarije aktuelnih problema koji im se namecu.

Zelimo takode da cestitamo izdavackoj kuci Dunod na najbrialjivijoj realizaciji O'VOg dela koje sadrzi vise od 320 slika, od kojih 130 predstavlja vrlo lepe mikrografijestruktura savova iz razhcitih vrsta celika.

Znacaj razmatrani:h problema, nesumnjiva kompetentnost autora u pitanjima zavarivanja, kao i njegov naucni renome, treba da obezbede siroki publicitet ove knj.ig e u Francuskoj i izvan njenih granica. To je iskrena zelja koju za SVO'g bivseg uceriika izrazava potpisnik ovog predgovora.

y--

Pjer Sevenar

Clan Francuskog instituta 1

l -

* L'Hermite

** Marcel Moneyron

1 Pierre Chevenard; Francuski institut predstavlja udr uzenje od pet akademija. (prim. prev.).

,. ~~I

;;~l

•. \~I .:\.-J~{

"'w

''\11

.' \~t ill

\~!

;H.:

\¥l

. jY!

.,g

: 'till

''lf~

I

. .1:

"t

~li

\~_\t~

:.Ilt

~~--.

~1

'lill

:'~J

~~

SADRZAJ

PREDGOVOR

Strana

UVOD , , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

v

DEO PRVI METALURGIJA ZAVARIVANJA CELIKA

GLAVA I

Postupci zavarivanja

POSTUPCI SPAJANJA ZAVARIVANJEM 9

I Postupci gasnog zavarivanja 10

II - Postupci elektrolucnog zavarivanja 12

A) Postupci elektrolucnog zavarivanja oblozenim elektrodama. . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

B) Postupak elektrolucnog zavarivanja ugljenom elektrodom 14

C) Po stupak elektrolucnog zavarivanja u atmosferi redukujuceg gasa . . . . . . . . . . 14

D) Postupci elektr:olucilQgzaYari_yanjaRzastitnoj atmosferi.inertnihgasova ,,_, . .. u14

···~E)·c,Eo_s_tupakelektrolucnog-zavarivanja<podprahom:;<' ~:-';";-:':':->:" .. ,.;': .:': ; r: -lq

F) Postupak elektrolucnog zavarivanja cepova pistoliem 19

III Zavarivanje elektricnim otporom 20

IV Ostali postupci zavarivanja topljenjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

GLAVA II

I II III

Dijagram stanja zelezo-ugl;enik i sastojci celika

Dijagram stanja zelezo-ugljenik .

Sastojci celika, alotropske modifikacije zeleza .

Sastojci kaljenja .

Tacka transformacije .

Izotermno razlaganje austenita .

Klasifikacija )}IRA-krivih« .

Tri vida transformacije i njima odgovarajuce strukture .

Aptonov dijagram (Upton) .

Anizotermne transformacije .

IV

V

VI

GLAVA III

I II III IV

Strukture zavarenih spojeva

Struktura materijala sava .

Transformacije u osnovnom materijalu .

Vidmanstetenova struktura .

Metalografska studija zavarenih spojeva .

32 34 41 41

43 46

48 59

61

64 68 71 74

IX

Strana

A) Promene koja utice na arhitekturu zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

B) Fizicko-hemiiske promene 78

V - Prakticne posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

Mikrografije (ploca I, II, III) 87

GLAVA IV

Elektrode za elektr-ofueno zavarivanje

PRVI DEO

I - Definicija i klasifikacija elektroda .

A) Definicija elektroda .

B) Elektricna uloga obloge .

C) Fizicka uloga obloge .

D) Metalurska uloga obloge .

Elektrode sa dubokim prodiranjem .

Elektrode sa visokim stepenom iskoriscenia .

E) Tehnoloske karakteristike elektroda .

Konstanta topljenja .

F) Klasifikacija elektroda .

DRUGI DEO

II - Ravnoteza metal - troska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

A) Troske savova 105

B) Osnovi proracuna terrnodinamicke ravnoteze 106

1 Redukcija oksida zeleza ugljenikom 107

2 Raspodela oks ida zeleza izmedu metala i troske 109

3 Raspodela mangana izmedu metala i troske 111

_______________ --- Q__p_!'~nLZ_a_kJjtlG-ci:ll1 __ e_l~ktJQltlG_Ilo_~avari_ vanj G ._,_ ,_ •• "'_"''-'~'" ,._ ._, o'_'_'-" _ _''_ __

r

90 90 91 92 92

97 98

99

103 104

GLAVA V

Apsorpcija gasova u savovima

UVOD........................................................................ 117

I - Apsorpcija kiseonika u savovima 117

A) Postupak oksiacetilenskog zavarivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

B) Postupak elektrolucnog zavarivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Uticaj kiseonika na mehanicke osobine 126

II - Apsorpcija azota u savovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

Sistem zelezo-azot 129

A) Postupak oksiacetilenskog zavarivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

B) Postupak elektrolucnog zavarivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

1 Uticaj azota na mehanicke osobine celika 137

2 Uticaj terrnicke obrade na strukturu metala 138

3 Uticaj terrnicke obrade na mehanicke osobine 140

4 Uticaj azota na dispersiono otvrdnjavanje (starenje) 141

III - Apsorpcija vodonika u savovima 142

Sistem zelezo-vodonik 142

A) Odredivanje vodonika u elektrolucno zavarenim savovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

B) Uticaj vodonika na osobine savova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

1 Rasprskavanje metala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

r 2 Obrazovanje mehurova usled prisustva vodonika 149

3 Obrazovanje pahuljica i »ribljih ociju« . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

4 Obrazovanje prslina u osnovnom materijalu 154

C) Uticaj vodonika na mehanicke osobine savova ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

x

Strana

GLAVA VI

Pojava prslina u zavarenim spojevima

I - Pojava prslina u materijalu sava 160

Opsti uzroci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

Metalurski uzroci 160

1 U slovi hladenja materijala sava pocev od tecnog stanja . . . . . . . . . . . . . . . . 160

2 - Strukturne transformacije u materijalu sava 164

3 - Osobine celika pri povisenim temperaturama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

II - Pojava prslina u os nov nom materijalu ..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Opsti uzroci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

Metalurski uzroci 168

1 Hemijski sastav osnovnog materijala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

2 - Uticaj vodonika 169

3 - Obrazovanje sopstvenih napona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

III - Metode za sprecavanie pojave prsIina 175

Prilog - Primer proracuna pritiska vodonika u materijalu sava 180

GLAVA VII

I II III IV

Predgrevanje zavarivanih komada

Uticaj predgrevanja komada na pojavu prslina .

Uticaj debljine Iimova .

Pojam ekvivalentnog ugljenika .

Odredivanie temperature predgrevanja .

A) Metoda BWRA .

B) Metoda Seferiana .

183 186 188 190 190 194

DEO DRUGI ZAVARLJIVOST CELIKA

GLAVA VIII Probe zavarljivosti

DEFINICIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

I - Probe operativne zavarljivosti 202

A) Probe na zavarenim spojevima 202

B) Probe na epruvetama koje reprodukuju us love zavarivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

C) Probe na nezavarenim epruvetama .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

II - Probe metalurske zavarljivosti 203

A) Probe na zavarenim spojevima.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

B) Probe na epruvetama koje reprodukuju uslove zavarivanja . . . . . . . . . . . . . . . . 204

C) Probe na nezavarenim epruvetama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

III - Probe konstruktivne ili opste zavarliivosti 206

A) Probe sklonosti ka pojavi prslina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

1 Probe sklonosti ka pojavi prslina na slobodnim limovima . . . . . . . . . . . . . . 207

2 - Probe sklonosti ka pojavi prslina na ukljestenim limovima 208

3 - Probe sklonosti ka pojavi prslina na samoukljestenim limovima 211

B) Probe osetljivosti prema zarezu 214

1 Probe Ditijela 214

2 Probe Snata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

3 Proba sklonosti ka pojavi prslina univerziteta Lihaj 218

4 5 6 7

Proba sklonosti ka pojavi prslina Braun-Boveri .

Proba Kinzela .

Krstaste epruvete za ispitivanje zatezanjem .

Proba Robertsona .

XI

Strana 219 220 222 223

IV - Temperatura prelaza u krto stanje 225

A) Odredivanje temperature prelaza u krto stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

B) Faktori koji uticu na temperaturu prelaza u krto stanje 226

C) Primer odredivanja temperature prelaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228

D) Temperatura prelaza rastopljenog dodatnog materijala u stanju posle zavarivanja 231

E) Prelazna temperatura zavarenih spojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

GLAVAIX

Zavarljivost ug ljenicnih celika

I II

Uslovi zavarljivosti

III IV

Proba za kvalifikaciju osnovnog materijala .

Specijalne probe za kvalifikaciju .

Uticaj ugljenika na strukturne transformacije osnovnog materijala .

Tehnoloski faktori koji uticu na zavarljivost .

237 239 240

240 244

r

A) Izbor elektrode 245

B) Nacin zavarivanja .

C) »Oblaganje- ilebova .

Mikrostrukture savova

GLAVA X

245 246 246

Klasifikacija austenitnih celika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Uticaj razlicitih legiraiucih elemenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

Opste osobine austenitnih celika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

A) Fizicke osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

B) Mehanicke osobine 257

C) Osobine austenitnih celika pri povisenim temperaturama 259

D) Osobine austenitnih celika pri niskim temperaturama . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262

I

Sklonost materijala sava ka pojavi prslina .

Seflerov dij agram .

II - Izlucivanje karbida 271

Medukristalitna.korozija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271

1 - Uzroci medukristalitne korozije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

2 - Povisenie postojanosti protiv medukristalitne korozije 276

III - Obrazovanje sigma-faze. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283

A) Fizicke osobine sigma-faze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284

B) Sigma-faza u legurama ielezo-hrom-nikl 285

C) Obrazovanje sigma-faze u savovima 289

IV - Tehnologija zavarivanja austenitnih celika 291

A) Oksiacetilensko zavarivanj e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291

B) Elektrolucno zavarivanje 292

C) Zavarivanje u zastitnoj atmosferi argona 293

D) Zavarivanje atomizovanjem vcdonika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

E) Zavarivanje elektricnim otporom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

263 263

XII

GLAVA XI

Zavarljivost niskolegiranih celika

I II

Uticaj glavnih legirajucih elemenata .

Zavarljivost zakaljivih celika ; .

Heterogeni savovi .

Preirnucstva i nedostaci heterogenih spojeva .

1 - Izbor austenitnih elektroda .

2 - Difuzija ugljenika u heterogenim zavarenim spojevima .

Heterogeni spoj iz tri metal a .

Modifikacija Seflerovog dijagrama .

III IV V

Zavarljivost celika legiranih borom

GLAVA XII

Zavarljivost hrom-molibdenovih celika

PRVI DEO

Zavarljivost hrom-molibdenovih celika postojanih pri poviSenim temperaturama

Opste osobine hrom-molibdenovih celika .

Zakaljivost hrom -molibdenovih celika .

Osobine puzanja .

I - Zavarljivost celika tipa 0,5 Cr-O,5 Mo .

A) Metalurske osobenosti celika .

~."~;.: __ =::: ..•• ~:Jt!=Vsl()vi--.zavarljivosti : ...•.. - ' .. ' _ .

- . ,~cC)c'Me'iaf6°grafsk6isftazivahje~ zavarenih spoj eva .. , : .

II Zavarljivost celika tipa 1,25 Cr-O,50 Mo .

III Zavarljivost celika tipa 2,25 Cr-l Mo .


B) Uslovi zavarljivosti .

IV - Zavarljivost celika tipa 4-6 Cr-O,5 Mo .


B) Uslovi zavarljivosti .

1 Homogeni spojevi .

2 Heterogeni spoj evi .

3 Proucavanje heterogenih spojeva .

DRUGI DEO

Zavarljivost niskolegiranih hrom-molibdenovih celika primenjenih u avionskoj industriji

I Metalurske osobenosti celika .

II Uslovi zavarljivosti .

A) Oksiacetilensko zavarivanje .

1 - Osobine oksiacetilenski zavarenih spojeva .

2 - Metalografska analiza oksiacetilenski zavarenih spojeva .

B) Elektrolucno zavarivanie .

ZAKLJUCAK .

KORI SCENA LITERA TURA .

REGISTAR IMENA AUTORA .

REGISTAR POJMOVA .

Strana

297 302 303 305

305 311

317 319 320

324 325 328

329 329 332

-333 -

335 337 337 339

342 343 345

345 349 350

354 356 357 358 361

363 367 370 313 316

UVOD

Veliki obim primene razlicitih postupaka zavarivanja u svim oblastima industrije, izgradnja sve prostranijih zavarenih konstrukcija., primene najraznovrsnijih celika za ove konstrukcije, - sve to obavezuje inzenjere i tehnicare, koji rade na projektovanju i izvodenju zavarenih konstrukcija, da posvecuju sve vise paznje metalurskim problemima za-

varivanja. .

Cetvrt veka posle znacajnog programskog referata mog slavnog ucitelja profesora A. Portvena, koji je - kako se izrazio profesor P. Sevenar, izradio prikaz rezuliata koji se mogu predvideti primenj_ujuci zakone fizike i hemije, i dao popis problema koje jos treba kvalitativno re-. savati, ili pak u kojih treba dovrsiti kvantitativna resenja,*-veoma nam je prijatno naciniti bilans znanja stecenih u ovoj oblasti. Medutim, kako je ova materija veoma opsirna, autor se odlucio da se ogranici samo na izlaganje metalurskih osnova zavarivanja, koji uticu na zavarljivost

.- .~=-~~!_l£,~t:-_''''~'=':'_'L",":~·':''''-~:::'~;':~':''' .'. _. =: ••.. ....••• •• . =: ~-:-.~.~-~;.::~--~-:-.-:-- =--.'.~-.-::='===~~~ .. - .-~- .

====-=Osnov1il-pfo01emzavarljivosti metala i njihovih legura je, bez sum-

nje, osetljivost zavarenih spojeva prema obrazovanju prslina. Ove prsline mogu da nastanu kao rezultat strukturnih transformacija celika (osnovnog materijala) pod dejstvom toplotnog ciklusa zavarivanja. One mogu da budu vezane saobrazovanjem novih faza za vreme izrade konstrukcija, na primer, sa izlucivanjem karbida u austenitnim celicima iIi sa obrazovanjem krte intermetalne faze, sigma-faze _ u hromovima ceIicima.

Prsline mogu da nastanu bilo pod uticajem spoljnih naprezanja bilo da se mogu razviti pod dejstvom sopstvenih napona (samoukljestenje) u komadima veIike debljine; na ovaj se nacin pokazuje znacaj debljine na zavarljivost metala.

Uzrok obrazovanja prslina u istopljenom materijalu moze da lezi u kvalitetu dodatnog materijala iIi elektroda, odakle proistice vazna uloga necistoca; i posebno, gasova apsorbovanih za vreme 'ocvrscivanja.

Ove cinjenic« posluzilc su za osnovu plana ovog dela, koje se sastoji iz dvadela: prvi je posvecen metalurskim problemima zavarivanja celika, a drugi - proucavanju zavarljivosti nekih vrsta ceIika, koje su od neospornog industrijskog znacaja.

Posle kratkog pregleda razlicitih postupaka zavarivanja (glava I), u knjizi je proucen dijagram ravnoteze zeiezo-ugljenik pa je dat morf'oIoski opis struktura celika (glava II). Za pracenje mehanizma obrazova-

r I

-:1

* Predgovor delu D. Sef'er iana "Les Soudures" ("Savovi") (Dunod, 1954).

2

nja nekih struktura u savovima narocito je naglasena primena dijagrama izotermnog i anizotermnog* razlaganja austenita. Analiza obrazovanja stubicaste zatim Vidmanstetenove i drugih struktura i njihove transfermacije obradena je u posebnoj glavi (glava III).

Metalurska uloga obloga elektroda pri elektrolucnom zavarivanju nesumnjivo predstavlja jedan od najvaznijih i najprivlacnijih problema za tehniku zavarivanja. Zakoni hemijske termodinamike, ciji su osnovi izlozeni u glavi IV, omogucavaju izracunavanje "ravnoteze" sistema metal-troska i mogu da posluze kao vedic u istrazivackom radu.

Reakcije oksidacije i redukcije, naugljenicenje, apsorpcija gasova, vezivanje legirajucih elemenata tj. faktori koji prate procese zavarivanja predstavljalju u sustini mikrometalurske procese koji se zasnivaju na zakonima ravnoteze (sa izvesnim ogranicenjima, koja su navedena).

Mada je negativan uticaj kiseonika i azota dobro poznat, mehanizam obrazovanja vodonicnih prslina jos nije do kraja proucen, iako je stetan

".t-~nn"; 'C''Tr''!..r1 r'\"V"\; 1,....." 'Y"\n A.Tyn; m hr'l ~'7 "Y'V'\ neosnorna ~i +enic xr., .CYlil

LA ~J.\..a.J v V LAVJ.un.a. J.J.et v v etJ ueJ.J.etnJ.L..auJ..l . 1-' .1..l Ct '-.1.nJ '-.1. l"a. j_" a Ouuv vu

najnovijih istrazivanja navedeni su podaci 0 ponasanju svakog od tih gasova (glava V).

Problemi obrazovanja prslina prouceni su posle toga u glavi VI.

Namerno su izdvojena pitanjazavarljivosti, koja su tesno povezana sa oblikovanjem konstrukcije i tipom zavarenih s,pojeva, stvaranjem i razvijanjem napona u procesu zavarivanja, sto bi spadalo u kompetenciju konstruktora i proj ektnih biroa.

Predgrevanje zavarivanih komada je najefikasnije sredstvo za smanjenje i'li vsprecavanje opasnosti odobrazovanja prslina. Precizirani su faktori koji odreduju temperaturu predgrevanja posebno u zavisnosti od

.. :·.",ekYiMareDJ~nQg~dJgIJeni1{:a!_'~-razIiCifiliceIlka.Upisane. su ... d veinefOde-Odre,.. divanja temperature predgrevanja: eksperimentalna, razradena u Engleskoj, i analiticna, predlozena od strane autora, i proverena velikim brojem opita.

U delu su, uporedo sa poznatim probama zavarljivosti (glava VIII), date i nove, koje odreduju sklonost celika prema krtom lomu. Na kraju glave VIII navedeni su neki tehnicki propisi za minimalno dopustene vrednosti udarne zilavosti pri niskim temperaturama, kao i temperaturama prelaza metal a u krto stanje.

Posto su razmotrena pitanja zavarljivosti ugljenicnih celika u zavisnosti od njihovog hemijskog sastava i debljine (glava IX), proucena su pitanja zavarljivosti austenitnih hromniklovih celika. U ovih celika (glava X), postoje dva vida zavarljivosti:

- "hemijska zavarljivost", koja karakterise s,posobnost zavarenog spoja da se suprotstavi koroziji;

- "metalurska zavarljivost", koja odreduje sklonost metala ka obrazovanju prslina u zavisnosti od prisustva ili odsustva feritne faze, kao i ponasanje celika pri povisenim temperaturama u vezi obrazovanja krtih struktura.

Ovo poslednje je narocito vazno za praksu eksploatacije pregrejaca pare iz austenitnih celika, koji rade pri visokim pritiscima i povisenim

* Dijagram anizotermnog razlaganja austenita kcnstruise se prd uslovu neprekidnog hladenja celika (prim. prevod).

3

tem,peraturama. Iako problem zavarivanja pregrejaca pare, koji rade pri temperaturama iznad 6000 C jos nije konacno resen, istrazivanja, izvrsena u raznim zemljama, olaksavaju izbor osnovnog materijala i kvaliteta elektroda, koji treba da zadovolje cesto protivurecne zahteve zavarljivosti ovih konstrukcija, koje se eksploatisu pri ternperaturama do 5500 C.

U ovom delu nisu navedeni sisternatski podaci 0 istrazivanju zavarljivosti lakozakaljivih legiranih celika. Medu velikim brojem raznolikih tipova celika izabrane su sarno velike familije celika legiranih hromom, niklom, molibdenom, kao i novi tipovi celika legirani borom (glava XI). Druga grupa hrorn-rnolibdenovih celika postojanih pri povisenim temperaturama primenjuje se u specijalnim oblastirna, kao na primer: u industriji prerade nafte i energetskoj industriji (glava XII). Drugi deo glave XII posvecen je hrom-molibdenovim celicima, koji se uglavnom primenjuju u avionskoj industriji.

Na kraju svake glave data je bibliografija osnovnih radova na koje se autor poziva. Autor nije mogao da navede sve radove koji se odnose na ove teme, ali ce i u navedenoj bibliografiji citalac nab uputstvo na literaturu koja ga interesuje.

Ova je knjiga zamisljena i napisana za inzenjere zavarivace, istrazivace, projektante, pogonske inzenjere kao i za inzenjere metalurge, koji - svaki u svojoj oblasti - moraju da vode racuna 0 osobinama zavarljivosti.

Veliki deo istrazivackih radova autora koji su izlozeni u ovorn delu, izvrsen je u laboratorijama Drustva Sarazen. Autor zeli da se zahvali Zanu Sarazenu i Marcelu Moneronu, direktorima Drustva Sarazen na njihovom punom razumevanju i na spontanom odobrenju da se ova

:~-c.,--.,-c'_--""'''"-''o~'--",~~+is'''"'th:-r''''.az,tylllJj:a:::Qb~y.~~-= __ ' .• __-------

.. . .. -----.~~=·~Mnoge~~-fotografiJemi1{rostruktl1ra-idijagrama,' k6jEi'SU prikaiahe u

ovoj knjizi, uzete su iz autorovih radova 0 zavarljivosti molibden-manganovih celika namjenjenih za izgradnju nuklearnog reaktora EDF* -l. Centrale u Sinonu**, koju je izgradilo preduzece Levivier, Autor koristi ovu priliku da se zahvali M. Levivieru, a takode Zan-Pjer-Ruu,*** direktoru Odeljenja za termicku opremu nuklearnih centrala, koji su mu odobrili da objavi ove radove.

Autor zeli takode da ukaze na podrsku koju mu je pruzila izdavacka kuca Dunod i da joj zahvali na lepoj opremi koju je ova publikacija dobila.

Na kraju autor izrazava duboku zahvalnost svome slavnom ucitelju, profesoru Pijeru Sevenaru, koji se jos jednorn prihvatio da napise predgovor za ovu knjigu.

* EDF = Electricite de France ** Chinon

*** J ean- Piere Roux

1*

DEO PRVI

METALURGljA ZAVARIVANJA CELlKA

1. - POSTUPCI ZAVARIVANJA

II. - DIJAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK I SASTOJCI CELIKA

III. - STRUKTURE ZAVARENIH SPOJEVA

.... __ .~_ ~ ~.~. IV. - ELEKT_RO])_E_.ZAELEKTRQLllCNQ_ZAYARI_YANJE_ _

.. ·~C'·C':""~?"""'S:-"~=c-O""o""~coR1"tcVNOTEZ'AMETALA •.... --TROSKlt- _ .

V. - APSORPCIJA GASOVA U SAVOVIMA

VI. - OBRAZOVANJE PRSLINA U SAVOVIMA VII. - PREDGREVANJE ZAVARIVANIH KOMADA

GLAVA I

POSTUPCI ZAVARIVANJA

Pri makrografskog analizi u zavarenom spoju jasno se razlikuju dva dela: zona rastapanja ih inace materijal sava sa ostro izrazenim granicama i osnovni materijal (s1. I-I).

Materijal sava u procesu topljenja pretrpi odredene hemijske, fizicke i strukturne transformacij e.

81. I-I - Makrostruktura zavarenog spoja debljine 25 rnm izradenog automatskim zavarivanjem pod prahom. Nagrizanje pokazuje orijentaciju kristalita materijala sava, a takode i zone pod uticajem toploteosnovnog materijala

Osnovni materijal je izlozen razlicitom termickom dejstvu u zavisnosti tacke koju posmatramo; prema tome u njemu se dogadaju f'izicko-hemijske transformacije. Znacaj transformacije zavisi, s jedne strane, od termickog ciklusa zavarivanja, a s druge, od osobina legura, tj. od toga, da Ii se radi 0 kaljivim celicima, ili legurama osetljivim prema promeni faza putem izlucivanja, kao sto su na primer austenitni celici.

Prema tome, ove transformacije imaju slozen karakter i zavise od tipa zavarivane legure.

8 METAL URG IJ A ZA V ARIV AN J A CELIKA

S metalurske tacke gledista prema definiciji profesora A. Portuena

[1], sav predstavlja dve bitne karakteristike:

topljenje, u kojem jednovremeno ucestvuju zavarivane ivice i dodatni materijal;

lokalizacija topljenja, koja izaziva veoma naglasenu toplotnu heterogenost metalne mase.

10 Prva od ovih karakteristika, topljenje nas navodi da sav razmatramo iz tri aspekta:

a) Operacija livenja. Posto se metal prevodi u tecno stanje sa narednim ocvrscivanjem u kalupu odredenog oblika, proces se komplikuje time, sto zidovi ovog kalupa predstavljaju zavarivane ivice, koje prema tome ucestvuju u topljenju.

b) Operacija terinicke obrade. Zidovi koji ogranicavaju rastop, tj. zona koja je u dodiru sa zonom rastapanja, podvrgnuta je zagrevanju u cvrstom stanju sa narednim hladenjenjem; proces se komplikuje time, sto se temperatura i brzina hladenja menjaju u sirokim granicama a u zavisnosti od polozaja zagrevane tacke.

c) Metalurska operacija. Proces topljenja odlikuje se hemijskim reakcijama, koje nastaju izrnedu rastopa (materijala sava) i okolne sredine koja moze bib gasna faza, prah ili troska.

2° Druga karakteristika, lokalizacija topljenja, razlikuje zavarivanje od ostalih metalurskih postupaka topljenjem. Ako bi topljenje bilo opste, onda bi se proces sveo na obicnu operaciju livenja sa eventualnom po-~. - - - --~~~:jSfYQm~:mg:1g1~u:~lg;~::r:~9J££~ijg.;:.~-=:gkQ::.:pt :Z;Clgr~y(3Jlj_~:j~gg:~:()pste, onda -bi-se-

-pioces-sveo--na ooicnu . operad}ll-termicke obrade:···· . .... . ..

Procesi zavarivanja treba da obezbede kontinuitet materijala, homogenost osobina zavarenog spoja, a posebno mehanickih osobina Ook kontinuitet spoja, tj. odsustvo fizickih gresaka moze da bude obezbeden izborom pravilnih postupaka zavarivanja, homogenost hemijskog sastava i mehanickih osobina, strogo uzevsi, prakticno nije moguce postici, Medutim, treba teziti, ka maksimalno mogucoj homogenosti ovih karak-

teristika, a narocito onih koje imaju vazno prakticno znacenje. Ova razlicitost osobina materijala sava i osnovnog materijala zavarenog spoja cdreduje stepen savrsenosti postupka zavarivanja i dozvoljava da

se sudi 0 "metalurskoj zavarljivosti" metala. '

U zoni rastapanja odigravaju se sledece reakcije i transforrnacije:

a) Hemijske reakcije, na primer, oksidacija legirajucih elemenata, vezivanje korisnih elemenata, apsorpcija gasova itd.;

b) fizicko-hemijske iIi strukturne transformacije, na primer; - porast zrna,

obrazovanje struktura kaljenja il i delimicnog kaljenja,

- eutekticna transforrnacija, izlucivanje odredenih strukturnih sastojaka.

F'izicko-hemijskc i strukturne transformacije imaju izvestan broj vise ili manje nepovoljnih posledica:


- promena mehanickih osobina,

- povecanje krtosti materijala sava pri sobnim 1 snizenim tempe-

raturama,

povecanje sklonosti ka obrazovanju prslina, obrazovanje gas nih mehurova,

- smanj enj e korozione postoj anosti i td.

Sve ove pojave bice detaljnije razmotrene u sledecim glavama. Osnovni matorijal izlozen je promenljivoj topLotnoj obradi u svakoj

tacki u zavisnosti sa termickim ciklusom, koji je uslovljen postupkom zavarivanja. Ovaj termicki ciklus zavisi ne samo od postupka zavarivanja, vee takode od rezima zavarivanja, Iizickih osobina metala (toplotna provodljivost) i debljine zavarivanih limova.

Pri zavarivanju celika terrnicko dejstvo izaziva strukturne transformacije, koje mogu dovesti do prekomernog rasta zrna ili kaljenja metala na izvesnom rastojanju od obe strane od ose sava.

U drugim legurama termicko dejstvo pri zavarivanju moze da dovede do izlucivanja dispersnih faza, na pnimer, do izlucivanja karbida hroma u austenitnim celicima i li do izlucivanja Mg2Si i CuA12 u legurama aluminijuma.

POSTUPCI SPAJANJA ZAVARIVANJEM

~-~~~.-::;_::~:;-,_~~~~~=c~1IDJlt~J£~::;~gQ:9~!18~Jj-,.L;q:Y(lrivaIlja-§tl:-_9:_a;lsl~_-_~._-Pt~. __ ._~y~gq~tl=~~~i: -: sa - - --fermlcKuii-dejstvorii-na ~osnovni Ina terij al koj e' preteznc) - za visi 6a.usvo-

jenog postupka zavarivanja, tj. od prirode i oblika unete toplote.

Prema tome, u ovoj glavi je neophodno ukratko se osvrnuti na razliCite postupke zavarivanja u zavisnosti od upotrebljenog izvora energije.

U skladu sa prirodom izvora toplote mogu se izdvojiti cetiri velike grupe postupaka zavarivanja:

I - Postupci gasnog zavar ivanja odlikuju se visokotemperaturnirn plamenovima, koji se obrazuju pri sagorevanju ugljovodonika sa kiseonikom. Medu postupcima gasnog zavarivanja, nesumnjivo, najvaznije mesto zauzima postupak oksiacetilenskog zavarivanja.

II - Postupci zavarivanja koji sezasnivaju na koriscenju elektricne energije mogu se podeliti u dve velike podgrupe:

1. Postupci elektro lucnog zavarivanja u kojih se elektricni Iuk uspostavlja izmedu zavarivanih komada i provodnika struje, koji se naziva elektrodom; elektroda jednovremeno sluzi kao dodatni materijal.

2. Postupci zavarivanja elektricnim otporom u kojih se metal zagreva prolaskom elektr icne struje kroz njega (Dzaulova toplota),

III - Postupci zavarivanja, koji se zasnivaju na zagrevanju metala toplotom egzotermnih reakcija redukcije oksida, na primer, aluminotermijski i silikotermijski.

9

10

METALURGIJA ZAVARIVANJA CELIKA

IV - Postupci zavarivanja u kojih oblik energije nema bitne vaznosti; uneta toplota trosi se na delimicno ili potpuno zagrevanje ko. mada a zavarivanje se ostvaruje kovanjem: (kovacko zavarivanje) i li kapilarnim efektom (tvrdo lemljenje u peci) itd.

I - POSTUPCIGASNOG ZAVARIVANJA

Gasnokiseorricni plamenovi, koji se primenjuju za zavarivanje metala i legura, obrazuju se prema sledecoj shemi (s1. 1-2):

a) Prethodno mesanje gorivog gasa (iIi vodene pare) sa kiseonikom u injektoru gorionika u odredenom odnosu radi obrazovanja gorive smese dovoljne toplotne moci.

b) U jezgru plamena (s1. 1-2, pod 1) goriva smesa zagreva se do tempera ture palj enj a. U stacionarnoj zoni vrlo malog preseka 2 (ornotacnu jezgra plamena) nastupaju reakcije, koje izazivaju naglo poviserije temperature.

Jezgro

Redukclona zona

S1. za zavarivanje

Zona 1: smesa C,H, + 0, pri niskim temperaturama

Zona 2: stacionarna zona sagorevanja

c) Oblast maksimalne temperature nalazi se na vrhu jezgra (plavog konusa); ova oblast se koristi za zavarivanje.

d) Redukciona zona, u kojoj se obrazuju proizvodi sagorevanja gorive smese (primarno sagorevanje). Ovi proizvodi odreduju hemijsku karakteristiku plamena: redukujuci, oksidujuci iIi naugljenisuci plamen.

e) Spoljna zona iIi omouu: plamena okruzuje prethodne zone i predstavlja njihov produzetak; ova zona plamena nastaje kao rezultat sagorevanja proizvcda redukcione zone u okolnom vazduhu (sekundarno sagorevanje); ona je uvek oksidirajuca i sadrzi veliku kolicinu azota.

Hemijska karakteristika plamena zavisi od reakcija u redukcionoj zoni. Idealni ugljovodonicni plamen je onaj koji, kao proizvode primosnag sagarevanja, daje samo CO i H2, kao sto je na primer, oksiaceti lenski plamen.

U opstem slucaju, primarno sagorevanje ugljo-vodonika moguce je sarno u prisustvu izvesne kolicine kiseonika, odredene granicama samozapalj i vosti i brzinom rasprostiranj a sagorevanj a.

Za oksiacetilenski plamen, primarno sagorevanj e odvij a se prema sledec oj reakciji:


11

koja dovodi do obrazovanja redukcione zone slcdeceg sastava

co = 610/0; H2 = 22%; H = 17%.

Prisustvo atomnog vodonika u oksiacetilenskom plamenu neosporno je dokazano radovima G. Ribaud-a [2] i D. Sejerian-a [3].

Sekundarne reakcije sa okolnim vazduhom, koje obrazuju omotae plamena, izrazavaju se sledecim jednacinama:

co + 1/2 O2 + 2N2 = CO2 + 2N2 + 68000 cal H2 + 1/202 + 2N2 = H20 + 2N2 + 58 000 cal

Maksimalna temperatura plamena na spoljnjem delu jezgra plamena iznosi 3 100°C (prema merenju Henning-a i Tengwaldt-a), a prema proracunu treba da bude 3 030°C (Rabaud [2], Montagne [4] Rochan-Zaer [5], Sejerian [6].

Ugljovodonicni pLamenovi: Za zavarivanje metala se koriste sledeci ugljovodonici: gradski gas, propan (CilHs), butan (C4H1o), etilen (C:!Hr)' Svi ovi gasovi obrazuju pri sagorevanju sa kiseonikom odredenu kolicinu oksida CO2 i H20 i obezbeduju temperaturu plamena izmedu 2700 i 2 sno-c. Teorijske reakcije sagorevanja i izmerene temperature plamena su sledece:

Gradski gas + 0,98 02 = CO2 + H20 + 108 790 cal .... T = 2 730°C

_____ '" ~.- .. _. CJ:IJ 5 O2 _u3CQ2 _4uHgQ±A60_000mcaluu. ' __ '_'_'._'Lu_~_._Tnu ~2_900~_C_

- c:: C_--':_~-~:27.~_~~~~~~2~'J::~:-~"~'~~'?~""-"-"~:::::'::-:~:~~5E~_:::O-~!!'2"c-:""';;;';!"._~_C·_'_

C4H~;+ 6;5-0; .. - 4 CO2 + 5 T = 2

C2H4 + 3 O2 = 2 CO2 + 2 H20 + 306 690 cal T = 2 825°C

-I

Obrazovanje plamena praskavog gas a odvija se prema sledecoj reakciji:

H2 + 1/2 02 = H20 + 58 000 cal T = 2420°C Oksiacetilenski plamen raspolaze dakle najprihvatljivijim osobinama za zavarivanje, jer daje:

a) temperaturu od 3 100°C pri odnosu O, : ezHz jednakom 1 a prakticno 1,1 do 1,3;

b) sastav plamena koji ima znacajne sposobnosti redukcije;

c) elastican plamen, koji se Iakomoze regulisati, bilo sa viskom kiseonika (oksidirajuci plamen), bilo sa viskom acetilena (redukujuci plamen) u zavisnosti od zavarivanog metala i li legure.

Izvanredne osobine oksiacetilenskog plamena poticu, s jedne strane, od povisenog sadrzaja ugljenika u molekulu CzH2 (on sedrzi 92,3 tezinskih % e i 7,7 tezinskih % Hz) i s druge strane, od endotermnog karaktera reakcije obrazovanja acetilena:

2 e + H2~~ CzH2 - 53 200 cal/mol.

12


II - POSTUPCI ELEKTROLUCNOG ZAVARIVANJA

Elektrolucno zavarivanje je danas najrasprostranjeniji industrijski postupak za spajanje celika, vecine nezelcznih metala i njihovih legura. Ono se deli na vise postupaka u zavisnosti od prirode elektrode i atmosfere koja okruzuje rastop od kojeg treba da se stvori sav:

A) Postupci elektrolucnog zavarivanja oblozenim elektrodama.

B) Postupak elektrciucnoq zavarivanja ugljenom elektrodom.

C) Po stupak elektrolucnog zavarivanja u atmosferi redukujuceg gasa; postupak atomizovanjem vodonika.

D) Postupci elektroiuimoi; zavarivanja u zastitnoj atmosferi inertnih gasova: u atmosferi helijuma iIi argona - netopljivim* iIi topljivim** elektrodama; zavarivanje u zastitnoj atmosferi ugljendioksida (C02).***

E) Postupak elektrolucnog zavarivanja pod prahom****

F) Postupak elektrolucnog zavarivanja pritiskom; zavarivanje cepovapistoljem.

A) Postupci elektrolucnog zavarivanja oblozenim elektrodama

Pri zavarivanju oblozenim elektrodama, luk se uspostavlja izmedu elektrode i komada koje treba zavariti. Elektroda se sastoji iz metalnog jezgra, obicno cilindricnog oblika, i omotaca koji se zove obloga; elektroda sluzi jednovremeno kao provodnik elektricne energije i kao dodatni

-c~~,;c"".~9.t~rjIa.l~~l§1~~1~c31;;E:ti1_bpljeiiju=:-oblolgeelektr()de· obrazu]ese·. tr()S kci,.koJa.

Cvrstc troska

Teena troska

Metalno jezgro elektrode

Obloga

Elektricni luk

Krater

Rastop

I

Zona pad Osnovni materijaf I

uticajefn toplote

_i J

_ Smer napredovanja elektrode

S1. 1-3 - Shema elektrolucnog zavarivanja oblozenom elektrodom

* Ozriacava se i kao TIG - zavarivanje ** Oznacava se i kao MIG - zavarivanje *** Oznacava se i kao MAG - zavarivanje

**** Ozriacava se kao EPP-zavarivanje (elektrolucno pod prahom).


13

stiti rastop, slicno metalurskim troskama. Osim toga, obloga doprinosi uspostavljanju i stabilnost odrzavanja clektricnog luka; jednovremeno, zahvaljujuci hemijskim reakcijama, obloga dezoksidira i legira rastop.

Na taj nacin, elektroda ispunjava vrlo vazne funkcije pri elektrolucnom zavarivanju; elektrodama, a takode reakcijama izrnedu metala i troske, posvecena je glava IV.

Srodni postupci. Medu drugim postupcima elektrolucnog zavarivanja oblozenim elektrodama treba spomenuti postupak lezecom elektrodom (Elin-Haferguth), koji dozvoljava da se izvrsi poluautomatsko zavarivanje savova vece duzine lezecom elektrodom. Pri ovom postupku zavarivanja elektroda se postavlja horizontalno u zleb suceonog spoja ili u ugao koji cine dva lima (ugaoni spoj) (s1. 1-4). Luk se uspostavlja na ogolelom kraju elektrode i zasticen je bakarnim kalupom, koji upravlja luk prema zlebu koji treba ispuniti. Bakarni kalup jednovremeno odvodi toplotu, sto omogucava koriscenje elektroda vece. duzine. Dalje uvodenje ovog postupka zavarivanja, kojim su ostvarene brojne vrlo interesantne primene ograniceno je nekim teskocama tehnoloske prirode:

- neophodnoscu veoma brizljive pripreme zavarivanih ivica;

- neophodnoscu da se imaju bakarni kalupi za svaki tip spoja:

nesigurnoscu provarivanja korena po duzini sava i nemogucnoscu da se kontrolise provarivanje u procesu zavarivanja;

nedovoljnom (ogranicenom) duzinom elektrode.

Prostiji postupak zavarivanja, koji je izveden od prethodnog razradio Berthet [7] i nazvao ga zavarivanje Lezecotn. elektrodom pod pra______ ~~m; ovde je bakarni kalup zamenjen prah~iIl2_,-_~?_j_i __ cini svod iznad

Ugaon; spoj

Suceoni spoj

grediCa

Osnovnl _/ materijat

Podloino ploctco

Horizontalnl lim Poloiene efektrode

S1. I-4 - Shema zavarivanja lezecorn elektrodom

spoja i usmerava luk prema zlebu koji treba zavariti. Prah se sastoji iz kvarcnog peska i li iz kompleksnije smese prirodnih silikata i veziva - natrijumovog vodenog stakla u kolicini 8-10%, usled cega se obrazuje porozna masa, kroz koju se slobodno udaljavaju gasni proizvodi nastali topljenjem elektrode.

Elektrode se postavljaju u zleb sucenog spoja ili u ugao koji Cine dva lima (ugaoni spoj). Jedan kraj elektrode je stegnut u drzacu elek-

14


trode i pokriven je slojem praha debljine 1-2 em. Prva elektroda se zatim stavlja pod napon i na ogolelom kraju dodirom uspostavlja luk kao u postupku Elin.

Pri ovom postupku zavarivanja, topljenje elektrode se vrsi po celoj duzini uz obrazovanje lako skidajuce troske koja se sastoji iz pretopljene smese obloge i praha. 1ntenzitet struje u ovom slucaju je oko 100/0 veci od intenziteta pri rucnom elektrolucnom zavarivanju. Karakteristike topljenja, na primer vreme topljenja, tezina rastopljenog dodatnog materijala, produktivnost itd., potpuno odgovaraju karakteristikama .rucnog elektrolucnog zavarivanja. Mehanicke osobine materijala sava, nanetog lezecom elektrodom i rucnim elektrolucnim zavarivanjem elektrodom istog tipa, prakticno su jednake. Opisani postupak se moze primeniti za zavarivanje razlicitih tipova spojeva u polozaju odozgo: suceonih, ugaonih i preklopnih. Ovim postupkom cesto se zavaruju neki zavareni spojevi koje je tesko iIi nemoguce izraditi obicnim rucnirn elektroluenim zavarivanjem.

B) Postupak elektrolucnog zavarivanja ugljenom elektrodom

Pri ovom postupku zavarivanja luk se uspostavlja izmedu ugljene elektrode i zavarivanih komada, u vecini slucajeva, u redukcionoj atmosferi. Zavarivanje se vrsi kako sa dodatnim materijalom tako i bez njega. Ovaj postupak se primenjuje u posebnim slucajevima, na primer, za zavarivanje tankih limova bez dodatnog materijala, za zavarivanje lose zavarljivih legura kao sto su bronze, itd.

Pri automatskom postupku zavarivanja Fusarc primenjuje se uglje-

;~ --=.·~·~==:.c .. ~::~:;£1~!f~t.:~§=~;.~~~~tc;~)l(r·gr0c:l§ktrp.=:(i3X~tl~l':im ) •.••• gas.Qm·.

C) Postupak elektrolucnog zavarivanja u atmosferi redukujuceg gasa

Sl. 1-5 - Jezgro "plamena" atomizovanog vodonika pri vrhu dveju volframovih elektroda

Langmuir-ov postupak zavarivanja atomizovanjem vodonika, sastoji se u upostavljanju luka izmedu dye iIi tri volframove elektrode, koj e se nalaze u atmosferi vodonika.

Disocijacija vodonika se odvija prerna reakcij i:

Hi +== 2H - 102 700 cal/mol

i izaziva vrlo visoku temperaturu od 3 750°C [3-6J na kraju jezgra "plamena" atomizovanog vodonika (s1. 1-5).

D) Postupci elektrolucnog zavarivanja u zastitnoj atmosferi inertnih gas ova

Nekadasnji postupak zavarivanja

Alexander-a predvida primenu vodonika za zastitu luka. Poslednjih godina ovaj


15

postupak zavarivanja zamenjen je zavarivanjem u atmosferi jednoatomnih inertnih gasova, na primer, helijuma ili argona [8-9].

Ovde razlikujemo dva postupka:

postupak zavarivanja netopljivom elektrodom sa primenom volframove elektrode u atmosferi inertnog gasa (s1. 1-6), i

postupak zavarivanja topljivom elektrodom sa primenom elektrodne zice koja sluzi takode kao dodatni materijal iste vrste kao i osnovni materijal.

a) Pri zavarivanju netopljivom elektrodom, volframova elektroda sluzi kao provodnik struje a luk se uspostavlja u atmosferi helijuma; ovaj postupak je narocito rasprostranjen u USA; dan as se sve vise siri zavarivanje u atmosfer] argona.

Koriscenje jednoatomnih gas-ova obezbeduje VIse preimucstava: apsolutnu neutralnost gasne faze u odnosu na rastopljeni metal i volframovu elektrodu;

povisenje stabilnosti luka;

- potpunu inertnost okolne atmosfere, sto oslobada od neophodnosti primene praha pri zavarivanju takvih metala, kao sto su nerdajuci celici, aluminijum, magnezijum i njihove legure.

Posto do oksidacije voIframa ne dolazi, njegova potrosnja je praktie no jednaka nuli.

Zavarivanje u atmosferi inertnih gas ova vrsi se kako jednosmernom tako i naizmenicnom strujom.

Zavarivanje metala i legura sa visokom temperaturom topljenja, na primer, ~~1ilta, bakI~ikla itd .. treba vrsiti .·ednosmemom~"'s-tr.u;iom~c~sa-o..";eiekfrodama ·.··na . negativnom polu. Nasuprot, zavarivanje jako oksidirajucih metala i legura, takvih kao sto je aluminijum, magnezijum i njihove legure, treba vrsiti jednosmernom strujom sa elektrodom na pozitivnom polu.

Pri zavarivanju naizmenicnom strujom napon praznog hoda treba da bude povisen (180 - 200 V), sto dcprinosi Iakom uspostavljanju i stabilnosti elektr icnog luka. Poslednji uslov narocito j e vazan za zavarivanje lakih legura. Neophodnost povisenog napona praznog hoda moze se izbeci putem superpozicije na luk naizmeriicne struje niskog napona (60 - 80 V). struje visoke ucestanosti pri uslovu primene stabilizatora luka.

Pri zavarivanju obicnih konst1'LLkcionih celika argon, bez .stete po kvalitet materijala sava, moze da sadrzi 1,50/0 azota i do 0,20/0 kiseonika.

Pri zavarivanju nenlajucih celika preporucuje se primena jednosmerne struje sa negativnim polom na elektrodi.

S1. 1-6 - Pistol] za zavarivanje u zastitnoj atmosferi argona konstruisan za jacinu struje do 500 A. Pistol] je montiran na auto-

matskoj glavi.

16


Argon za zavarivanje lakih metala i njihovih legura (aluminijum, magnezijum) treba da bude veoma cist: sadrzaj azota ne treba da prelazi 0,30/0 a sadrzaj kiseonika i vodonika 0,010/0. Cak i neznatna vlaznost gasa otezava zavarivanje (koji put ga onemogucava), pojavljuje se jako rasprskavanje a na povrsini rastopa stvara se skoro erna skrama (verovatno oksidi rli nitridi).

Zavarivanje nerdajucih celika se vrsi pri vrlo niskim vrednostima gustine struje, reda 6 do 7 A/mm2, a pri zavarivanju aluminijumovih i magnezijumovih legura gustina struje je jos manja.

b) Zavarivanje topljivom elektrodom prvo je bilo primenjeno u USA a zatim u Evropi. Elektroda stvarno predstavlja dodatnu zicu (dodatni materijal), koja se to pi u atmosferi inertnog gasa (sli. 1-7). Osnovna karakteristika ovog postupka sastoji se u primeni jednosmerne struje vrlo velike gustine sa pozitivnim polorn na elektrodi.

Gustine struje koje se primenjuju su sledece:

50 do 100 A/mm2 preseka zice pri zavarivanju aluminijuma;

100 do 200 Azrnm" preseka zke pri zavarivanju obicnih i nerdajucih celika;

150 do 250 Azrnm" preseka zice pri zavarivanju bakra.

Za poboljsanje prenosa elektrodnog materijala predlozeno je uvodenje u inertni gas manje kolicine kiseonika (5-100/0). U tom slucaju zavarivanje se vrsi jednosmernom strujom Sa elektrodom na minus polu.

S1. 1-7 - Kapljicasti prelaz metala pri zavarivanju u atmosferi argona, Celicna zica, jednosmerna struja, obratna polarnost, I = 500 A. (prema Gillette i Breymeir)

Postupak automatskog zvaTivanja u atrnosieri ugljen-dioksida ima vise varijanti [10]:

- postupak Unionarc (Union Carbide) pri kojem magnetni prasak za zavarivanje prianja za dodatnu zieu i na taj nacin dolazi u zonu rastapanja (s1. 1-8);

postupak FusaTc-C02, kod kojeg se upotrebljava specijalna zlca zatvorena u kosuljicu iz metalne mreze (opletena zica) u koju jeiupresovana obloga (pasta za zavarivanje); u datom postupku ugljen-dioksid sluzi sarno kao zastitni gas;

POSTUPCI ZAVARIVANJA 17

- postupak Arcos-Arc, kod kojeg se upotrebljava poduzno savij ena zica da tog preseka unu tar koj e se nalazi prah: zona elektricnog luka zasticena je ugljen-dioksidom.

Elektroda

//

I I

Magnetn; prasak

Trosko_

\ \

Sav

S1. I-8 - Shema automatskog zavarivanja u atmosferi C02 gasa

E) Postupak elektrolucnog zavarivanja pod prah()lll

Postupak "Unionmelt" predstavlja elektrolucno zavarivanje pri neprekidnom dovodenju ccliene elektrodne zice, koja sluzi jednovremeno kao provodnik struje za zavarivanje i kao dodatni materijal. Ovaj postupak odlikuje se nizom osobenosti.

Uloga praha pri ovom postupku zavarivanja analogna je ulozi elektrodne obloge pri rucnom elektrolucnom zavarivanju, tj. prah stabilizuje i stiti luk, s jedne strane, a s druge doprinosi legiranju materijala sava. Osim toga, usled niske toplotne provodljivosti, prah zadrzava toplotu, koja se iskoriscuje za rastapanje metala. Na taj nacin, luk je .pokriven i zasticen prahom za zavarivanje, koji se zagreva Dzaulovom toplotom [11].

Posle drugog svetskog rata postupak zavarivanja pod prahom znatno je usavrsen kako u USA tako i u Evropi, pa su stvoreni i srodni postupci, koji se uglavnom razlikuju u nacinu dovodenja praha za zavarivanje.

Na slici 1-9 prikazan je spoljni izgled uredaja (Unionmelt) za zavavarivanje pod prahom. On se sastoji iz:

za doturanje elektrodne zice razlicitog precnika i

postavljenog na vitao (D); j.'

2 Metalurgija zavarivanja

r

18

MET AL UI.G IJ A ZA V ARIV AN J A CELIKA

rezervoara (F) sa prahom za zavrivanje;

gumenog creva (C), kroz koje se dovodi prah ispred elektrodne zice u zleb:

uredaja (A) za automatsku kontrolu napona zavarivanja, koji regulise rad elektromotora glave za zavarivanje u funkciji ovog napona;

81. I-9 - 8amohodna glava za automatsko zavarivanje pod prahom, konstruisana za jacinu struje do 1000 A

izvora struje - generatora jednosmerne struje ili transformatora za zavarivanje; savremeni transformatori za zavarivanje snabdeveni su stabilizatorom luka;

mehanizma (M) za prernestanje glave za zavarivanje u skladu sa napredovanjem sava;

- mernih instrumenata, prikljucaka itd.;

- uredaja za usisivanje neiskoriscenog praha za zavarivanje.

Postupak zavarivanja pod prahom razlikuje se od obicnog elektroIucnog zavarivanja mogucnoscu da stvori luk vrlo visokog intenziteta (struja zavarivanja do 3 000 A), cime se omogucuje zavarivanje znatno vecom brzinom i sa dubljim provarom. Medutim, u slucaju povisenih vrednosti intenziteta struje pretapa se vrlo velika zapremina osnovnog materijala sa jakim rasprskavanjem, koje se ne moze regulisati; usled


toga se prakticno primenjuju manje vrednosti intenziteta struje zavarivanj a, reda od 1 000 do 1 500 A a retko se prelazi 2 000 A.

F) Postupak elektrolucnog zavarivanja cepova pistoljem

Ovaj se postupak sastoji u pricvrscivanju cepova pomocu zavarivanja za neki metaini zid; ovi cepovi su metalni komadi izduzenog oblika, obicno kruznog preseka, ciji precnik moze da iznosi 3 do 25 mm. Pornocu ovih cepova mogu se zatim ostvariti najheterogeniji spojevi. Na taj nacin, operacije busenja rupa i urezivanja navoja zamenjene su zavarivanjem sa svim nj egovim ekonomskim prednostima.

Postupak zavarivanja cepova pistoljem sastoji se iz sledecih ope-

racija [12]:

uspostavijanje luka izmedu vrha cepa i osnovnog materijala i odrzavanje istog do perioda topljenja vrha cepa i osnovnog materijaIa;

zastita metala u procesu ocvrscivanja (kristalizaoije) pornocu keramickog prstena;

pritiskivanje cepa, koje proizvodi vruce skivanje sava.

Postupak zavarivanja cepova pistoljem pripada postupcima elektrolucnog zavarivanja posto se rastapanje vrha cepa ostvaruje toplotom elektricnog luka pri naponu 25 do 30 V, a primenjeni dezoksidirajuci prah delimicno vrsi ulogu obloge elektrode. Zavarivanje cepova pistoljem razlikuje se od obicnog elektrolucnog zavarivanja primenom kratkotrajnog pritiska na cep posle rastapanja njegovog vrha.

-c=~"c,-~.-~.~~=,c~.-"C-~'C'~~",-o--c"'~·~Jedna,~,od~~\NXl'ijaiiti·.QVog::postu-pKa:.=z-avarfvaiiTa ~sasf6.ji~.se - u .. pfimerii -zastitnog gasa, na primer argona.

Pri zavarivanju cepova pistoljem primenjuje se sledcca oprema i materijali:

a) Prenosni rucni pistolj (s1. 1-10) pomocu kojeg se uspostavija luk pri dodiru i odmicanju cepa od osnovnog materijala kao i njegovom kasnijem odrzavanju,

S1. 1-10 - Pistol] za zavarivanje cepova

2*

19

20


b) Upravljacka kutija, koja zatvara kolo struje zavarivanja za vreme celog perioda odrzavanja luka;

c) Izvor struje zavarivanja - obicno generator jednosmerne struje i li transformator za zavarivanje sa uredajem za stabilizaciju elektricnog luka;

d) Metalni cep, (s1. 1-11) razlicitog oblika sa glatkom iIi narezanom povrsinom. Ovaj cep moze imati glavu ili biti bez nje. Na krajnjem delu cepa umetnuta je kapsula koja sadrzi prah za zavarivanje.

e) Keramicki prsten (s1. 1-11) koji je predviden za:

- zadrzavanje toplote elektricnog luka;

I

: I

I

I

! i ; I

i

S1. 1-11 - Cep, u cijem je vrhu upresovana kapsula sa prahom. Keramicki prsten sluzi za zastitu rastopljenog

metala

S1. 1-12 - Makrostruktura poprecnog preseka zavarenog cepa ; nag rizanjem se otkriva materijal sava

formiranje venca iz rastopljenog metala u osnovi cepa (s1. I-12); zastitu rastopljenog metal a od neposrednog dejstva okolnog vazduha;

odstranjivanje para i gasova, koji se izdvajaju pri topljenju metala, kroz male otvore pravilno rasporedene u osnovi prstena;

zastitu ociju radnika od dejstva luka.

III - ZAVARIVANJE ELEKTRICNIM OTPOROM

Postupci zavarivanja elektricnim otporom [13] razlikuju se od drugih postupaka zavarivanja oblikom i prirodom upotrebljene energije: Dzaulovom toplotom, koja se oslobada pri prolazu clektricne struje neposredno kroz zavarivane komade u kombinaciji sa mehanickom energijom.


Toplotna energija, koja se oslobada pri prolazu struje intenziteta I kroz kolo omskog otpora R za vreme dt, odreduj e se prema klasicnom zakonu Dzaula

Q = _1 It P.R. dz, J oJ 0

gde je J - konstanta, nazvana "toplotnim ekvivalentom mehanicke energij e" :

1

J = 4,185 Dzaula; - = 024 J '

Kolicina toplote Q u gornjoj jednacini izrazava se u malim kalorijama (cal).

Mehanicka energija se predaje u vidu pritiska na elektrode u razlicitim fazama ciklusa zavarivanja. U periodu zblizavanja zavarivanih komada, pod dejstvom pritiska razara se oksidni sloj i kovarina, sto obezbeduje solidan dodir zavarivanih Iimova. U periodu zavarivanja pocetni pri tisak sprecava pomeranj e komada i olaksava ,prolaz elektricne struje, apritisak gnjecenja sprecava eventualno obrazovanje usahline, i potpomaze rekristalizacij u.

U ciklusu zavarivanja (s1. 1-13) moze se razlikovati nekoliko faza iIi perioda:

p

Nalzmenicna struja 0- zbliiovanje

s - zavo rivanje

f - gnjecenje

c - vreme opodoriia pritisko c' - vreme bel pritiska

I P

p

lednosmerna struja 0- zbliiavanje

s - zavarivonje

f - gnjecenje

c - vreme opadanja pritiska c' - vreme bez pritiska

S1. 1-13 - Dijagram ciklusa zavarivanja elektricnim otporom

period zblizavanja, tj. vreme koje protekne od momenta pocetka primene pritiska na elektrodama (ukljucenje pokretne elektrode) do pocetka prolaza struje zavarivanja I. U toku ovog perioda pritisak P brzo raste;

period zavarivanja, kojem odgovara vreme prolaska struje. Pritisak P ostaje konstantan: ponekad se on smanjuje u zavisnosti od usvojenog rezirna i osobina zavarivanih metala;

21

22


period gnjecenja, posle iskljucenja struje zavarivanja;

period hladenja zavarivanih komada iIi takt, koji predstavlja mrtvo vreme u ciklusu zavarivanja.

Ocigledno, opisani ciklus predstavlja sarno pribliznu shemu, on se upotpunjuje takode metalurskim operacijama vee prema tipu zavarivanih metala, velicini komada i drugim faktorima koji uticu na proces zavarivanja elektricnim otporom.

U skladu sa nacinom primene toplotne energije i mehanickih sila, zavarivanje clektricnim otpororn se moze podeliti na:

- tackasto zavarivanje, koje se odlikuje polozajem zavarivanih limova, od kojih jedan prekriva drugi; ovaj nacin zavarivanja ima vise varijanti: visestruko tackasto zavarivanje, briuiauicasto zavarivanje i savno zavarivanje;

suceono zavarivanje Cistim otporom;

suceono zavarivanje varnicenjem.

1 - 'I'ackasto zavarivanje. Pri tackastom zavarivanju zavarivani komadi postavljaju se jedan (s1. I-14) na drugi i ulazu izmedu para elektroda, a zatim se propusta elektricna struja. Struja, na svorn putu od jedne elektrode do druge, prolazi kroz punu debljinu zavarivanih limova.

T

S1. I-14 - Shema tackastog zavarivanja

S1. I-15 Shema visestrukog tackastog zavarivanja

Poprecni presek zavarene tacke ima oblik sociva. Na slici I-15 prikazana je jedna od prvih varijanti ovog postupka zavarivanja, pri kojem su elektrode razrnestene sa iste strane zavarivanih komada, postavljenih na specijalriom nosacu, koji primorava struju da na svom putu od jedne elektrode do druge protice kroz zavarivane limove.

Na slici I-16 prikazan je jos jedan primer tackastog zavarivanja.

U ove varijante jedan lim je pripremljen sa izbocinama (bradavicama), koje predstavljaju mesta obrazovanja zavarenih tacaka. Ovaj lim se postavlja na drugi. Pri tome je Iako razumeti da se mesta izbocine lakse tope i na taj nacin obrazuju zavarivane tacke. Ravna elektroda velikog precnika pokriva niz izbocina. Ova varijanta tackastog zavarivanja na-


23

ziva se bradavicasto zavari1;anje i narocito se primenjuje za zavarivanje malih komada kruznog preseka za ravnu plocu,

Savno zavarivanje (sl. 1-17) je najznacajnija i najrasprostranjenija varijanta na principu tackastog zavarivanja; pri savnom zavarivanju zavarene tacke su vrlo blizu i prekrivaju jedna drugu obrazujuci pri tom kontinualan sav (sl. III-31). U ove varijante zavarivanja cilindricne elektrode zamenjene su obrtnim kolutovima ili valjcima pomocu kojih se dovodi struja i obezbeduje mehanicki pritisak.*

Sl. 1-16 - Shema bradavicastog zavar ivanja

Sl. 1-17 - Shema savnog zavarivanja elektricnim otporom

2 -- Suceono zavarivanje cis tim otporom. Zavarivani komadi se suceljavaju i stezu u celjustima koje sluze kao provodnici elektricne struje (sl. I-IS). Dzaulov efekat se stvara na mestima najveceg elektricnog otpora, tj. na dodirnim povrsinama zavarivanih kornada. Pomeranjem

~~~ •.. ~-.~--

--~--

Sl. 1-18 - Shema sucenog zavarivanja zbijanjem

jedne od steznih celjusti vrsi se zbijanje zavarivanih komada; pri tome se istiskuje deo testastog metala i obrazuje se venae u kojem su izbaceni gasni i cvrsti ukljucci. Ovaj postupak zavarivanja se primenjuje za zavarivanje komada vrlo razlicitih geometrijskih oblika, pa i limova velikih dimenzij a.

* Citaoci koje interesuje ovo pitanje moci ce u autorovoj knjizi Les Soudures (lzdanje Dunod) da nadu opis savremenih masina za zavarivanje elektr icnim otporom.

24


3 - Suceono zavarivanje varnicenjem. Zavarivani komadi se suceljavaju pomocu steznih celjusti masina za zavarivanje. Ciklus zavarivanja pracen je uspostavljanjem serije kratkih lukova kao rezultat sukcesivnog priblizavanja i udaljavanja komada, sto dovodi do povisenja temperature na zavarivanim povrsinama (sl, 1-19). Pri dostizanju neophodne tempe-

S1. 1-19 - Shema suceonog zavarivanja varnicenjem

rature komadi se dovode do kontakta a zavarivanje se ostvaruje pr itiskom. Kao i u prethodnom slucaju, u zoni zavarivanja obrazuje se venae metala koji sadrzi nemetalne ukljucke i okside metala; isti se odstranjuju brusenjern ili bilo kojim drugim postupkom mehanicke obrade.

Takode je potrebno, ukazati na to da se danas sve vise koriste pokretna kljesta za tackasto zavarivanje koja dozvoljavaju izvodenje za-

_____ ~£~Eih taca~_cl __ ll.1Jil0 koj~l1:lP_OJ()~Cljl!·. . .. ..... __ __

.~i-t-+-

;-o~;c~~'O."'3:=-:C:-=~~~,",=~2,-"~C4'~?~OE-'-Zavarivanje'·· elekf:ricnim~BfpOrO:1fi-p6(fTrbsk.6fu.- ··'Novi ··postupak

sucenog zavarivanja elektricnim otpororn ,pod troskom opisan je u sovjetskom casopisu "Automatsko zavarivanje" (Avtomaticeskaja svar-

-+--r-- 2 ka) [14].

Zavarivani komadi 1 i 2 postavljaju se u bakarnu kokilu levkastog oblika, koj a j e ispunj ena prahom za zavarivanje (sl. 1-20). Struja sekundarnog namotaja transformatora protice kroz zavarivane komade i elektroprovodljivi prah 4. U toku topljenja nivo praha dostize povrsinu gornjeg komada 2. Povrsine 3 i 5 zavarivanih komada brzo se zagrevaj u na racun toplote, koju oslobada rastopljena troska, do temperature dovoljne za dobijanje zavarenog spoja pri odredenom pritisku gnjecenja, Kako je saopsteno u navedenom sovjetskorn casopisu, ovaj postupak se primenjuje za zavarivanje kornada razlicitog geometrijskog oblika i velikih dimenzija sa relativno malom potrosnjorn energije u poredenju sa klasicnim postupkorn zavarivanja elektricnim otporom. Na ovaj nacin, oblica precnika 120 mm zavaruje se za 5 minuta, pri intenzitetu struje 3500-4000 A i naponu 20-25 V.

S1. 1-20 - Shema zavarivanja elektricnim otporom pod troskom

5


25

IV - OSTALI POSTUPCI ZAVARIVANJA TOPLJENJEM

..

Da bi kompletirali ovaj pregled, razmotrirno ukratko neke postupke zavarivanja topljenjem, koji se ostvaruju bilo mehanickim sredstvima, bilo na racun toplote hemijskih reakcija.

Stari postupak zavarivanja vodenim gas om sa kovanjem komada velikih preseka po zakosenim i preklopljenim ivicama povezan je sa teskocarna pri izvodenju usled neophodnosti opsteg zagrevanja. Ovaj postupak je potpuno napusten, posto se ozbiljne greske u zavarenom spoju ne mogu izbeci.

Postupak aluminotermijskog zavarivanja sastoji se u koriscenju toplote egzotermne reakcije redukcije oksida gvozda aluminijumom u posebnom kalupu i izlivanje rastopa na ivice koje treba spojiti.

Treba se takode podsetiti postupaka lemljenja i zavarivackog LemLjenja, koji se mogu .izvrsiti kako ugljovodonicnim plamenovima, tako i u peci sa kontroIisanom redukujucom atmosferom, iIi pak ultrazvukom.

Postupak zavarivanja ultrazvukom dobija industrijski znacaj.

Danas su u razvoju sledeci novi postupci zavarivanja topljenjern: - zavarivanje indukcijom, koje je naslo industrijsku primenu u

nekim specij alnim oblastirna, na primer, pri izradi celicnih cevi bez dodatnog materijaIa;

zavarivanje pod troskom, koje predstavIja podvrstu elektricnog ---zayariya.f1t~:PQ,(t::PImrQw:::Qygj::::Ho:stItpak'.je .". raZf.adeii:.',ii=~SSSR.· •••.• .i

"~~~ccC-?~-?~"'=lrorIsti~~seiazav~;li:ivanje komada velikih debljina (iznad 100 mm);

postupak zavarivanja elektronskim snopom, koji je sasvim nedavno patentirao Francuski komesarijat za atomsku energiju (1957).

Zavarivanje indukcijom. Princip zavarivanja indukcijom davno je vee poznat. Ovaj postupak se siroko primenjuje za zavarivanje plasticnih masa pri koriscenju relativno malih snaga.

Zavarivanje celika ovim postupkom, a posebno cevi, bez dodatnog materijala, pocelo se primenjivati sasvim nedavno. Prvi patenti dobijeni 1948. god. od strane Metalurskog drustva departrnana Aisne [15].

Sustina ovog postupka je u sledecem: struja ucestanosti 4000 Hz indukuje se u zavarivanim komadima posredstvom induktora prikljucenog na dva kondenzatora i transformatora povezanog sa dva generatora visoke ucestanosti. Cev se uvodi u induktor tek posle oblikovanja izmedu vaIjaka. Indukovana struja protice duz zavarivanih ivica, koje se zagrevaju do izvesne duzirie i ravnomerno pO' celoj debIjini (sl. 1-21). Valjci za oblikovanje gnjece rastopljene ivice sa obrazovanjem malog nadvisenja, koje se zatim uklanja valjcima za kalibraciju. Potrebni toplotni rezim odrzava se elektronskim uredajem.

Brzina zavarivanja je vrlo velika i zavisi od upotrebljene snage, a narocito, od pomocnih i mehanicki operacija koje prethode zavarivanju, tj. opsecanja limova, dekapiranja limova, oblikovanja cevi itd. Pr akticno, ova brzina iznosi 15-30 mlmin. Snaga uredaja uslovljava takode i deb-

26


ljinu zidova cevi koja se moze zavariti. Prema tehnickim podacima podnosioca patenta dan as je moguce zavarivati cevi sa debljinom zidova od 7 mm .

... ;' I

;. :~, !

. ~; I

j! i ii I

:1 i Energija, koja se utrosi po toni zavarenih cevi, brzo opada sa pove-

i:! canjem njihovog precnika i debljinom zidova:

;:1 za cev precnika 80-90 mm 50 kW/t

;/1 za cev precnika 152-165 mm 22 kW It.

II

.• !/I ., Zavarivanje pod .trosk.om. P?,stupak zava:iva~ja kor:nada velikih deb-

dh:~ ~_~ll~n~_p..Qc:! _ tr_~skom ()'P1S911 je prv~ p_u_t __ :t:! _~9-opsteJ:?Ju_In~tlj;uta za zavariva-

- .••.•. -- .• ,il. -'-.c_'" ~~'=d):je -,-iz c Kijeva (Patonov intstitut), - Po· -svemu sudeci- - ovaj postupak je

razraden priblizno 1951. god. [16]. U principu ovaj postupak podseca

';1 na clektricno zavarivanje pod prahom sa dovodenjem elektrodne

.' 1I

':':' zice i elektroprovodljivog topitelja u obliku praha. Pri ovom postupku

ostvaruje se efikasna dezoksidacija putem uzajamnog dejstva (pudlovanje)' aktivnog silikomanganovog topitelja sa rastopljenim metalom.

Dezoksidirani metal se talozi i obrazuje zonu I rastopljenog i ocvrslog metala (s1. 1-22), zona dezoksidacije (II na s1. 1-22) tj. smesa rastopljene troske i metal a obrazuje sloj iznad metala koji je u toku ocvrscivanja. Iznad ove dve zone nalazi se sloj topitelja (III na s1. 1-22), koji se periodicno izliva.

Limovi, koji se zavaraju ovirn postupkom, imaju obicno veliku debljinu (100 do 500 mm) i postavljaju se vertikalno sa zazorom od 30 mm i vecim, Jedna ili vise elektroda razmestene su u zoni rastopljenog topitelja (III na s1. 1-22).

Pri zavarivanju pod troskom elektrodom precnika 3,2 mm intenzitet struje iznosi 500 do 550 A a napon se nalazi u rasponu od 45 do 50 V. Doturanje zice se ostvaruje pomocu glave za zavarivanje kao i kod postupka "Unionmelt", s tom razlikom, sto se pri zavarivanju pod troskom glavi za zavarivanje saopstava osilacija sa amplitudom E1E/ i E2E/; kada dostigne krajnje tacke ampltude, elektroda se u toku 5 do 7 sec nalazi u stanju mirovanja.

Vodom hladene bakarne vodice, velicine nekoliko kvadratnih desimetara sluze za bocno zadrzavanje metala za vreme dezoksidacije kao i topitelja, koji se nalazi iznad tecnog metala.

S1. I-21 - Shema indukcionog zavarivanja


27

Ceo sistem: elektrode, vodice i rezervoar sa prahom pomeraju se u vertikalnom pravcu, sinhrono brzini zavarivanja, koja, sa svoje strane regulise i debljinu sloja topitelja; sloj topitelja treba da bude oko 30- 50 mm.

Lim debljine 100 mm zavaruje se brzinom od 50 cm/h (elektroda precnika 3,2 mm, intenzitet struje 550 A). Prema podacima sovjetskih

Bokorne vodic«

I.--

I I Osnovnl

I " moter/jol

, I

0--+--..-' __._I-T ecno trosko

IS' .

, meso tecna

I troske i metolo I I

_!._,

--- ----------.---"----- -·------~--·-I--

It''''~':c"'''~:j~'::,,''~:::,.#=='='' ':Otvrsli'''metol'

Gran/co rostopanjo

Bakorne vodlce

IZGLED ODOZGO

S1. 1-22 - Shema zavarivanja pod troskom

28


istrazivaca [16], materijal sava ima povisene mehanicke karakteristike; posebno je znacajno da bez obzira na krupnokristalastu strukturu rnaterijala sava, udarna zilavost moze da dostigne vrednost od 5 do 8 kpm/cm", sto se tumaci vrlo visokim stepenom preciscavanja materijala sava i odsustvom kiseonika u njemu.

Na slici 1-23 vidi se samo deo uredaja za zavarivanje pod troskom (glava za zavarivanje sa upravljackom kutijom za regulisanje doturanja elektroda i vodom hladene vodice, predvidene za zadrZavanje rastopa). U gornjem delu s1. 1-23 vidi se rezervoar sa prahom.

S1. I-23 - Automatska glava za zavarivanje pod troskom

POSTUPCI ZA V ARIV AN J A

Zavarivanje elektronskim snopom. Ovaj postupak zavarivanja odlikuje se time, sto zavarivani metal, postavljen u zatvorenu komoru u kojoj se moze stvor iti vakuum ili uvesti gas pod zeljenim pritiskom, predstavlja anodu jednog diodnog sistema. Zavarivanje komada se vrsi mlazom elektrona, koje emituje katoda postavljena u toj istoj komori. Elektronski snop se usmerava na zavarivane ivice komada pomocu elektrostatickog sociva.

Francuski patent [17] predvida dye oblasti primene ovog postupka zavarivanja: jednu za zavarivanje kruznih savova, a drugu za zavarivanje poduznih savova u polozaju odozgo (s1. I-24).

..0. .. '

I

\ _-

\ I ..... -..,---

\ I 4"" I

\ / _- I

' .... __ ~ __ //", 1' .... ,

/' ,-_",'" \

~, B /~

I <, -: ,

I ---- ,

Sl. I-24 - Shema zavarivanja elektronskim snopom

U komori (A) stvara se vakuum pomocu sistema vakuum-pumpi (B).

Oba zavarivana komada postavljaju se duz ose XY nasuprot katodi C, snabdevenoj vlaknom f i elektrostatickim socivom e, koje koncentr ise elektronski snop u zadanu tacku na osi XY. U ovoj tacki nastaje topljenje zavarivanih komada; premestanjern katode duz ose XY pomocu nosaca MN dobija se zavareni spoj.

Sve parametre, koji odreduju r ezim zavarivanja: intenzitet elektronske struje, napon polja ubrzanja elektrona, brzinu pomeranja pokretne katode, stepen razredenosti i primenjeni gas, regulise rukovaoc po svoj oj zelj i.

29

30


Na slid I-25 prikazan je uredaj za zavarivanje komada kruznog preseka, koji se sastoji iz vakuumske komore i sistema vakuum-pumpi. Ovaj uredaj konstruisan je u Centre de Saclay, a opisali su ga Stohr i Briola [18J.

Sl. 1-25 - Uredaj za zavarivanje elektronskim snopom u vakuumu, konstruisan u Atomskom centru Sakle u Francuskoj (C.E.A. Sacley)


31

BIBLIOGRAFIJ A

[1] Prof. A. Portevin: Les bases scientifiques de la soudure autogene. Bull. Soc. Ing.

Soudeurs, 24 (1933), 901.

[2] Prof. G. Ribaud: C. R. Acad. Sciences, 190 (1930), 369; J ourn. Phys. et le Radium, t. VI, 2 (1935), 55.

[3] Prof. G. Ribaud et D. Seierun»: Rev. Soud. Autog., 236 (1933), 2879; Chal. et Indust., 167 (1934), 130.

D. Seterian: Temperature de combustion. Techniques de I'Ingenieur, vol. I, A 540, edit, Paris.

[4] P. Montagne: These de doctorat, Paris (1934), Gauthier-Villars, edit. [5] A. Rochan-Zaer: These de doctorat, Paris (1936). Rodstein, edit.

[6] D. Seferian: Etude des flammes de soudure (1935). Institut de Soudure Autogene, edi t., Paris.

[7] P. Berthet: Soud. et Tech. Conn., vol. IX, 7-8 (1955), 323; 1-2 (1956), 37. [8] R. Arnaud: Soud. et Tech. Conn., vol. IV, 11-12 (1950), 259; Navires, Ports et Chantiers, 'l (1956), 484.

L. Dumoulin: Soud. et Tech. Conn., vol II, 3-4 (1956), 87.

[9] 0 zavarivanju u zastitnoj atmosferi argona:

J. e-uu« Soud. et Tech. Conn., vol. VIII, 7-8 (1954), 195.

H. T. Herbst i Mc Elrath Jr: Welding Journ., 12 (1951), 1084.

W. L. Green i R. J. Kriger: Welding Journ., suppl., 12 (1952), 582 - S. W. H. Wooding: Welding Journ., 4: (1953), 299; 5 (1953), 407.

M. SkolniL i J. B. Jones Welding Journ., suppl., 1 (1953), 55-a.

E. B. La VeHe: Welding Journ., 6 (1954), 553.

F. J. PiLia: Welding Journ., 1 (1956), 40.

[10] 0 zavarivanju u zastitnoj atmosferi C02:

P. L. J. Leder: Brit. Welding Journ., 6 (1957), 274. "'_'--,-,-,_. - ---G.-R.--Roihs_child: __ WeLdJng_JoJJffi.L _l_j1J)J)_t}1,_,,_19.

c':".c"~'·''''c=-~'''~~=='='7 •• -cJ~D;·.·Ga1"ey?i.-c~R~=:D;·-'Mann .. lng.~.-:Welding", Jour.n:.,=6alg56};~.15!:H)~,

R. E. Juhn i L. M. Gourd: Welding and metal Fabrication, 10 (1956),

[11] P. Souuiru: Soud. et Tech. Conn., vol. II, 1-2 (1948), 47.

[12] J. Sarazin: Soud. et Tech. Conn., vol. IV, 1-2 (1950), 1.

[13] J. Negre: Le soudage electriquo par resistance (drugo izdanje), Public. de la

Soudure Autog., edit., Paris.

[14] D. A. Diulko i I. K. Pohodnja: Avt. Svarka, vol. 9, 4 (1956), 70. [15] A. Fischer: Soud. et Tech. Conn., vol. IX, 9-10 (1955), 229.

[16] B. E. Paton: Le soudage automatiquo a l'arc electrique, edit. Masgiz (1953), Kiev; Svarocnoje Proizvodstvo, 11 (1955); 5 (1956).

B. E. Paton i CoIL: Electro-Slag Welding, edit, Masgiz (1956), Kiev.

N. N. Rykalin: British Welding Journ., 4 12 (1957); Soud. et Tech. Corm., vol. XII, 1-2 (1958). 39.

[17] Commissariat a l'energie atomique. Francuski patent N° 1.141.535 od 18. marta 1957.

[18] J. A. Stohr i J. BrioLa: Soud et Tech. Conn., vol. XII, 5-6 (1958), 165.

1~

"I

'~ I

jl

, •. ~ I

il 'jl ~! ,I

',jl

'1'

U i

:~ i

,11

11 II

oil ':~ i

~ ,)

. I

-II

lJ!

::,1

~i! Ii

L

I'

;ji

u

~ I

i! ~J \

}I . I - DIJAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK

if Dijagram stanja zelezo-ugljenik je vrlo dobro poznat metalurzima

~[ da bismo ga poriovo tumacili u detaljima. Podsetimo se da cisto zelezo

U , ocvrscava pri temperaturi 1 530°C+ 5°C. Temperatura pocetka ocvrsci-

if I vanja opada po krivoj likvidusa AB (sl. II-I) uz izlucivanje a-faze

,II! i (analO'gnoja-fazi). Klice y-faze se pojavljuju u prelaznoj tacki tran-

lli i . sformacije B (C O,5?o/0, . T 1 490°C) . doeutekticne tacke C_(C;'

:.tt.,~'~~~,:;~~~c'co~",~,'::;~~~:=-"=~4h311'llZ()';",.·{l1,,,=,,~'.']3-0~CJ ... ,,~Zatirri,lQ:'iya::JiKVialisa:~PQ~a~llj.~:~ •• Ii6fciSl- 00· ·""tem-

111 ! perature topljenja cementita Fe"C (C = 6,67%). F. Adcock je nasao da

Ilj i SU, na krivoj solidusa, koja ogranicava oblast a-faze, u izotermnim tac-

jill kama H i J (T = 1490°C) koncentracije ugljenika 0,10% i 0,16%.

\11 i U cvrstoj fazi iznad krive transformacije A", stabilna faza je y-

['I. i cvrst rastvor. Tacka E (C = 1,70/0, T = 1130°C) odgovara granici rastvor-

J I ljivost ugljenika u y-cvrstom rastvoru.

11 f Transformacija y--ta se odvija po krivoj G s. Najzad, kriva GPQ

,Iii I odgovara granici rastvorljivosti ugljenika u «-zelezu;

1.1,! : u tacki P: C = 0,05% pri T = 723°C,

II ' u tacki Q: C = 0,008% pri T = O°C.

it

"\f

~

il

II

~!

i\

!\

11 11

;

"

u

,11

,N

GLAVA II

.DIJAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK I SASTOJCI CELIKA

Cementiti se izlucuje iz .prezasicenog cvrstog rastvora - austenita - po skoro pravoj Iinijj ES.

Eutektoidna tacka S lezi u preseku linija transformacije y --t a (kriva GS)i izlucivanja cementita iz y-zeleza (prava ES) i njoj odgovara koncentracija ugljenika od oko 0,830/0. Ona odgovara svrsetku prethodnih transformacija uz obrazovanje lamelarnog agregata poznatog pod imenom perlit (Sorby).

Na dijagramu su takode oznacene tacke magnetnih transformacija: prva A'll pri temperaturi 770°C je Kirijeva tacka «-zeleza: druga An) koja se nalazi pri 210°C, odgovara nestanku feromagnetizma cementita.

Kod legura ciji je sadrzaj ugljenika veci od onog u tacki 0 (0,43% C) linija iscezavanja feromagnetizma se poklapa sa krivom transformacije y _--t ex (OS).

DIJAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK I SASTOJCI CELIKA

33

Napomenimo da se u tehnickoj literaturi kriticne tacke uglavnom oznacavaju na sledeci nacin:

Ao Kirijeva tacka cementita pri 210°C;

At linija eutektoidne transformacije pri 723°C; A2 Kirijeva tacka «-gvozda;

Ail linija transformacije (GS), y ---t a;

A4 linija transformacija y --t 15 (pri 1 390°C za cisto zelezo).

DIJAGRAM ST ANJA Fe - C

IG~~ 1 isas 0 "

A 1:1:1. v

1500 H

Rastop

1400

1300

tecna laza

Austenit y

1200

1000

Austenlt + /edeburit + cernentit

I+."!:! 1000 I ~ .2 900

I L~

E (1)

(1)-

U

I BOO

800

700

7230

600 ] 500

I Perlit +

-:gl

o.

~I

LU, I

~ ,

~ ~I ~I ~

-------------_. - - --- - --_ .. - - ------- -- ---- - - - -- --

~. ~,t "'I

~ ;, ~I :40 (2JOoC; ~.

~- ~ '" ~

~. ~

ferit

~I

..0'.

il

500

cern en tit

Cernentit + perlit + ledeburit

600

Per/it +

_, .

O,S I /(oncentracija 2

ug/jenlka 1 t-o------- Celicl------~)-'*"(---- Livena gvoida -----J-!

T ehnicka gvoida

3 4

5%

S1, II-I - Dijagram stanja zelezo-ugl ienik


34


Dijagram stanja koji smo razmotrili odgovara metastabilnom SlStemu zelezo-cementit ; u nekim slucajevima trebalo bi posmatrati stabilni sistem zelezo-grafit, cije linije transformacije unekoliko odstupaju od odgovarajuCih gore opisanog dijagrama.

II - SASTOJCI CELIKA - ALOTROPSKE MODIFIKACIJE ZELEZA

Dijagram stanja zelczo-cementit dozvoljava da razlikujemo niz sastojaka: cvrste rastvore, hemijska jedinjenja, agregate (mehanicke smese), itd., koje cerno ukratko opisati.

Tacno je ustanovljeno da se zelezo javlja u tri alotropska oblika:

- a zelezo: stabilno do temperature 910°C;

- y zelezo: stabilno u temperaturskom intervalu 910°C - 1 390°C;

- 0 zelezo: stabilno iznad temperature 1 390°C do temperature top-

;,/ I Ijenja celika.

:1 r Kako ce biti u daljem pokazano, kristalne resetks c-zelezo i ()-

720°C

.•.••... ~ ali ono moze da rastvori veliki broj drugih elemenata pored ugljenika

.•. ~.l sa kojima obrazuje cvrste a-rastvore (II-3).

j

.-, ¥

31. II-2 - Prostorno centrirana kubna resetka a-zeleza

Posle nagrizanja odgovarajucim reaktivima, ferit se posmatranjem pod mikroskopom pokazuje u obliku poliedarskih zrna, relativno homogenog oblika i velicine kada je metal u zarenom stanju (s1. II-3).

Zagrevanje i topljenje dovode do promene dimenzija i oblika zrna Ierita, osobine koje posebno susrecemo u strukturama savova.


35

Gamma i.li y-zelezo, stabilno u temperaturnom intervalu 910°C do 1 390°C, ima povrsinski centrisanu kubnu resetku (sl. II-4) sa cetiri atoma u jedinicnom kubu; ovaj raspored atoma je zbijeniji nego onaj u a-zeleza.

Sl. II-3 - U = 60 (nagrizano Nitalom) - Mikrostruktura ferita (celik sa 4% silicijuma)

Parametri ove resetke iznose: 3,60 A pri 900°C; 3,63 A pri 1 ooooe i 3,68 A pri 1 400°C.

Transformacija a ---t y je prakticno povratna i odvija se pri temperaturi kri ticne tacke A~ (910°C); pracena je promenom gustine cvrstog

Sl. II-4 - Povr sinski centrir ana kubna resetka v-zeleza

3*

36


rastvora u vezi sa prelaskom prostorno centrisane u povrsinski centrisanu kubnu resetku.

Promena gustine je, medutim, neznatna, uprkos povecanju zbijenosti elementarne celije, obzirom da je zapremina kristalne resetke y-zeleza (46,6 AC) skoro dva puta veca ad zapremine resetke «-zeleza (24,4AC).

U y-zelezu moze da se rastvori do 1,7% tezinskih procenata ugljenika, Ili 8% u atomskim razmerama, a kao rezultat ovoga obrazuje se siroka oblast cvrstog rastvora y-zeleza ili austenita.

Delta o-gvozde javlja se kao stabilna modifikacija iznad 1 390°C, cije je postojanje pretpostavio Weiss, na osnovu karaktera krive magnetne propustivljivosti zeleza, koja primetno opada sa transforrnacijom a --+ y, da bi ponovo pocela da raste pocev od 1400°C. Kasnije su Westgren i Phragmen pomocu rendgenostrukturne analize potvrdili hipotezu Weiss-a.

Cisto zelezo, zagrejano do 1 425°C, pokazuje sve bitne karakteristike «-zeleza sa stranicom resetke a = 2,93 A. Ovo rastojanje jednako je onom koji se nalazi kada se izracuna dilatacija «-resetke od 0° do 1425°C.

81. II-5 - U = 500 - Polja primarnog cementita u osnovi austenita ; martenzitne iglice u livu legiranom niklom. Fosfidna eutektika (studit) u ce-

mentnim poljima

Cementit. Hemijsko jedinjenje Fe.C sa 6,67% ugljenika, koje se obrazuje pri temperaturi od oko 1 500°C, dobilo je ime cementit; to je najtvrdi sastojak legure zelezo-ugljenik (tvrdoca oko 800 Brinela).

Cementit moze da rastvori veliki broj elemenata (mangan, hrom, itd.) sa kojima obrazuje kompleksne karbide. On gubi magnetne osobine pri 210°C (taeka Ao).

DIJAGRAM STANJA 2ELEZO-UGLJENIK I SASTOJCI CELIKA

37

Prema Westgren-u i Phragmen-u, resetka cementita pripada ortorombskom sistemu i moze se posmatrati kao prizma sa sledecim parametrima:

a = 4,518 A; b = 5,069 A; c = 6,736 A.

Zapremina resetke cementita (154,3 Ac) je priblizno tri i pO' puta veca od zapremine resetke y-zeleza. Na taj nacin cementit se ne moze uvuci takav kakav j e u slobodni meduprostor y-zeleza da bi obrazovao austenit. Ugljenik mora biti prisutan u slobodnorn stanju da bi obrazovao cvrst rastvor, sto podrazumeva prethodnu disocijaciju karbida.

Morfoloska priroda cementita je veorna razlicita.

Primarni cementit se izlucuje direktno iz tecne faze u vidu plocica ili tvrdih iglica (beli livovi) (s1. II-5). Sekundarni cemetitit obrazuje karbidnu mrezu u nadeutektoidnim celicima (s1. III-4) i izlucuje Se iz prezasicenog y-cvrstog rastvora. Proeutektoidni cementit se izlucuje u tacki S (s1. II-I) iz prezasicenog y-cvrstog rastvora kada obrazuje eutektoid ferit-cementit.

Tercijarni cementit se takode izlucuje iz y-cvrstog rastvora po liniji SP pri malim koncentracijama ugIjenika; on se raspodeljuje po granicama zrna ferita (s1. II-6). Ovaj tip cementita susrccemo cesto u savovima, clektrolucno zavarenim elektrodama sa malim sadrzajem ugljenika.

I. ~ ~==~~~=_=tack~~~~;s!~~~i~~:~J~~gra~~~:~~i=~sl~~~:~fvanj a eut_e~~~ida u

: -zr: :." . ':,: ,:-:-:-;:::; :~~:::::::- ~--_::,~.~~~:<-:-:::_ :::'::~:~--:':::-:~~~:=::::'±-~':~-:':_~~';:;::;:''',:~:,,.;:-.::.~-::=::--:~_:~:::_~:_'::>-~~-:::: -::·:~T'::'-~::":"::"~::':-:'::;:::'~:_;:'~::'"_:::--::·_:~_·O~: .. ~-~. '-":';'.=;:::~~~~~:-_'~:;':- .;_;;~ ~~~-~0-::-'~":::::~ :::?:~:~=:_~:':_~_:'{~;~:~::_'~-':'>~: "_~_:_~~"-_.' -,-- - -~-- ",~ __ :_,:_:-"-_-:':'-": _" __ - "

Transformacija y --+ a se odvija po liniji GS i ona je potpuna u tacki S

koja odgovara obrazovanju cistog eutektoida. Po liniji ES, iz prezasicenog y-cvrstog rastvora izlucuje se proeutektoidni sekundarni cementit u sitnorasprsenim Iamelama. U tacki S, gde se seku dve Iinij e transformacij e, posmatramo istovremeno izlucivanje Iamelarnog cementita i ferita, koji obrazuju agregat poznat pod imenom perLit (s1. II-7 i II-8).

Prirodu i dimenzije ovog agregata studirali su brojni metalurzi, a posebno N. T. Beljajev [1]. On je uveo vrlo vazan pojam zrna perlita (s1. II-8) i odredio je njegove dimenzije pomocu rastojanja 00 izmedu lamela cementita, koji se menja u zavisnosti od uslova termickc obrade. Ove studije su omogucile GTeene-u [2] da dcfinise jednostavnu vezu izmedu medulamelarnog rastoj anj a

H X 00 = 79,59.

S1. II-6 - U = 1 700 (nagrizano Nitalom) - Cementitna mreza po granicama feritnih zrna u savu Izradenom elektrodom sa oksidnomoblogom (C = 0,030/0;

Mn = 0,100/0)

DO i tvrdoce (H) perlita:

38

MET AL URG IJ A ZA V ARIV AN J A CELIKA

S1. II-7 - U = 4 000 - Prekid transformacije y --+ a. Klice a-zrna se raZVIJaJU u v-cvrstom rastvoru da bi stvorili lamelarni perlit (prema C. Shapiro-u)

S1. II-8 - U = 2500 - Lamelarni perlit. Lamele a-zeleza i cementita Fe3C. Zrno perlita se karakterise istim pravcem rasta lamelarriog cementita. Neka zrns perlita pokazuju tendenciju ka koagulaciji

DI.JAGRAM STAN.JA 2ELEZO-UGL.JENIK I SASTO.JCI CELIKA

39

Za grubi* perlit, medulamelarno rastojanje 00 dostize vrednost od 500 do 1 000 m,u; u normalnog perlita 00 oscilira oko vrednosti od 300 mp. Kada je vrednost 00 manja od 200 mit, onda imamo fini* perlit. Prema jednacini Greene-a, fini perlit moze biti dva do tri puta tvrdi od grubog perlita.

Pocev od neke vrednosti za 00, na obicnom mikroskopu se ne mogu razlikovati pojedinacne lame le eutektoida, kao na primer u slucaju analize sorbitnog agregata (s1. II-9).

l

S1. Il-9 - U = 4000 - Sorbit (mikrografija pni ultraljubicastorn svetlu, od F. Lukasa)

Lamelarni perlit moze preci u globulit (loptasti oblik) pri duzem zagrevanju oko temperature Al (720°C), kada kazemo da je doslo do koagulacije (s1. II-IO). Jednovremeno se konstatuje smanjenje tvrdoce.

Posmatranja Shapiro-a na uzorcima eutektoidnih sastava, zagrevanih iznad temperature Ac, i kaljenih u vodi, pokazala su da rastvaranje a-

* Za fini i grubi perlit upotrebljavaju se i izrazi sitnodispergovani, odnosno krupnodispergovant perl it (prim. red.).

40


81. II-IO - U = 1500 - Potpuna (koagulacija) cementita

zeleza, izgleda, zapocinje po granicama obrazovanih zrna y-zeleza (sl. II-7 i II-ll); a-ferit koje se pretvara u y-austenit, prelazi posle kaljenja u

---~-------.---

81. II-ll - U = 4000 - Pocetak sferoidizacije cementita u procesu transformacije y --+ f1 Lamelarni perlit u osnovi austenita (prema C. Shapiro-u)


41

martenzit i trustit. Lamele cementita jos uvek postoje u nekadasnjim zrnima perlita; nasuprot tome, koagulacija cementita nastupa u novonastalim zrriima, tako da dva oblika cementita - lamelarni i loptasti - postoje jednovremeno jedan pored drugog.

U prethodnom izlaganju razmotrili smo ravnotezne sastojke celika, mada postoje i drugi u legurama zelezo-ugljenik, koje smo namerno iskljucili iz ovog izlaganja, na primer, eutektika legura zelezo-ugljenik, grafit koji susrecerno uglavnom u sivim livovima i u nekim sasvim specif'ienim celicima (celici sa Si i Mo).

III - SASTOJCI KALJENJA

Nije nam namera da izlazemo teoriju kaljenja, koja prelazi okvire ove knjige, vee da damo novu klasifikaciju sastojaka kaljenja, oslanjajuci se na najnovije radove francuskih i drugih stranih autora.

Ispitivanje zakaljivosti celika se moze izvrsiti na vise nacina, a posebno na dva sieiieca:

1. Uzimajuci kao parametre temperaturu zagrevanja iznad A:; i brzinu hladenja pocev od ove temperature do sobne temperature;

2. Prated vanravnotezno razlaganje austenita, u funkciji vremena,

i r: __ .: ~--!1a __TIl~1icitim~. tem?eratur~ITlCLi~pod-f:ll~·lJ=o"0rr1 __ cilju.ihladi se.jJJ?o ~a·.·.·\f·rl0

=t.""c.,~~,cc?mali11T='Elimenz;ijfCsa ·teinperatufey::,stallJado·n~eKe·femperature·T·ispod

. A1• Razlaganje austenita u funkciji vremena prati se razlicitim metodarna: dilatornetrijskorn, magnetnom, rnerenjem tvrdoce, metalografskorn analizom, itd.

Prva metoda (francuska skola) ornogucila je Portven-u i Sevenar-u [3] da izrade "karakteristicne krive kaljenja" koje razgranicavaju tri podrucja: podrucje pothladenog austenita, podrucje rnartenzitnog kaljenja i podrucje zarenja (s1. III-35).

Druga metoda, preporucena najpre u Engleskoj od strane Carpenter-a i Robertson-a [4], dalje je razradena u Sjedinjenim Americkim Drzavama od strane Bejn-a* [5] i Devenport-a [6], a u Francuskoj su je usavrsili Portven i Zolive** [7].

Ova metoda je omogucila da se utvrde neke strukture, koje su u vezi sa rnedutranstormacijom Ar", a koje su dobile ime bejniti.

I

!

Tacke transformacije

Dilatometrijske krive otkrivaju pri hladenju tri podrucja transformacije oznacena sa Ar', Ar" i Ar"! (s1. II-12).

* Bain ** Jolivet

42


Temperatura transforrnacije Ar/, prva koja se pojavljuje pri hladenju sa malim termickim histerezisom, kontinualno opada, kada brzina hladenja celika raste; u isto vreme intenzitet transformacije se smanjuje. Ovoj transformaciji Ar/ odgovara izlucivanje struktura lamelarnog tipa: perlit, sorbit, trustit.

Druga transformacija Ar// nastupa pri vecim brzinama hladenja; njen intenzitet raste dok intenzitet transformacije Ar' opada. Pri datoj brzini hladenja, nazvanoj "kriticnom brzinom" (promenljiva prema vrsti celika), transformacija Ar' iscezava, postoji samo transformacija Ar//, a njen intenzitet dostize maksimum.

Ac3

Ac 1

o T erm/cka dl/atacija

Sl. II-12 - ,Tri podrucja strukturnih transformacija u celiku dobi j enac-dila tometrij-

skorn metodoru

Ovi rezultati dilatometrijske analize prikazani su na vee klasicnom dijagramu (s1. II-13), koji pokazuje promenu intenziteta transformacija u funkciji brzine hladenja.

Indentifikacija ove tacke Ar// sa martenzitnom transforrnacijom pored svega toga je teska, jer, u izvesnih Iegiranih celika, nastupa nova transformacija Arf/f ispod 200°C. Studije izotermnog razlaganja austenita su pokazaIe, da obrazovanje martenzita treba povezati sa transformacijom Ar//I, a simbol Ar// rezervisati za temperaturu obrazovanja medustruktura.

Teskoca proucavanja ovih struktura proizilazi iz cinjenice, na koju je drugim putem ukazao Portven [8], da dolazi do superpozicije brzine transformacije i brzine hladenja; stoga se doslo na ideju 0 ispitivanju u izotermnoj sredini kako bi se razdvojila ova dva faktora.

Bejn-u i Devenport-u je poslo za rukom cia razdvoje ove dye brzine izucavanjcm razlaganja austenita na razlicitim temperaturama, u intervalu temperatura od Al do sobne temperature, u funkciji vremena.

DI.JAGRAM STANJA ZELEZO-UGLJENIK I SASTOJCI CELIKA

43

..... --. V

.....

...

T

><

~ T'

T"

--+ Tc

:~

u o E

.E

VI c o !:;

P iI/ T

T + M

A

prehlaaenostI

Prehlaaeno stanje

SL II-13 - Promena iritenziteta strukturne transformacije u funkciji brzine hladenja (prema P. Sevenaru i A. Portvenu)

P -perlit T- trustit

M - martenz:it A - austenit

IV - IZOTERMNO RAZLAGANJE AUSTENITA

Cilindricna proba malog preseka (prethodno zagrejana na temperaturu austenitizacije) brzo se hladi u sonom kupatilu, u kojem se odrzava konstantna temperatura ispod tacke A,. Za ovu temperaturu odreduje se vreme potrebno za pocetak i kraj razlaganja, uzimajuci za pocetak preobrazaja momenat, kojem odgovara 0,5% razlozenog austenita a za kraj - 99,5% razlozenog austenita. Krive razlaganja u funkciji vremena nazivamo IRA *-krive; za ugljenicne i niskolegirane celike, ove krive imaju

* Izotermo razlaganje austenita.

44


oblik slova ,,8" pa ih neki oznacavaju kao ,,8-krive"; jos jedan naziv koji se u inostranoj 1i tera turi srcce j este "TTT - kri ve". *

V, .. m .. u • .,kundama

S1. II-14 - "s" iIi "IRA" krive (izotermno razlaganje austenita) celika sa 0,780/0 ugljenika (prema Research Laboratory U. S. Steel Corporation)

* Transformation, Temperature, Temps

transformacija, temperatura, vreme.


Ako se posmatra "IRA-kriva " celika sa 0,780/0 ugljenika (s1. II-14), vidi se da je transformacija Ar' pri 630°C potpuna po isteku 10 sekundi, a tek posle jednog casa pri 700°C. S druge strane za potpuno razlaganje austenita u trustit, na 560°C, potrebno je samo 4 sekunde. Na temperaturama bliskim sobnoj temperaturi izmedu 0° i 100°C, obrazovanje martenzita nastupa skoro trenutno i zahteva samo oko jednu sekundu.

U temperaturnom intervalu 550°C - 200°C pojavljuju se novi tipovi sastojaka nazvani bejniti, koji se javljaju kao rezultat razlaganja austenita pri 325°C u toku 10 minuta a pri temperaturi od 200°C u toku 18 casova.

PRINCI?IJElNA SHEMA STRUKTURA

Perlit (lame/arn;)

T rustit (lTodularnl)

Zrnasta struktura

2 .2 2

OJ Q

E OJ f-

Gornjl bejnit

Donjl bejnit

KoliCina razloienog auster-ita (0 ~~ - 100~;)

Sl. 11-15 Portvenov dijagram koji predstavlja podrucja transformacija Ar', Ar/',

ArllF, u tunkcijj temperature i koliCine razlozenog austenita

45

--------,----

:;(l(,e ~'-;:11

11 ::j

' ...•. -. " ~~:o~~~: ~r'::.,f~:~:f~j;n~~}e~

! transformacij i A r'":

'j'~ dve zone relativne stabilnosti austenita: prva tacno ispod kri-

"'" ticne tacke Ar', i druga izmedu 1500e i 250oe, koja odgovara

n\ I transformacij i A r".

i'i.i.1111 tren!:~~cif:~~}, ~~~~s~~~~ veza izmedu "IRA-krive" i tri podrucja

'I r I

"t /. I S druge strane, ocevidno je da pojam "tacke transformacije" pos-

II •• I taje potpuno relativan, sto u stvarnosti i jeste, jer to su izvesna podruc-

· .. ·•·.· .. ·.'~.I.·. I ja za koja brzina razlaganja austenita ima visoke vrednosti (Beljajev [9J).

-l i I Ako uzmemo, kao sto je predlozio profesor Portven, za parametre trans-

;.'!,M,,' I, jf formacije temperaturu i kolicinu razlozenog austenita, namesto vremena

. • 1 potrebnog za razlaganje prezasicenog austenita (s1. II-15), nalazimo tri

At! i I podrucja sa izrazenim maksimumima, koja odgovaraju trima transfor-

-·.Ii f I macijama, odredenirn dilatometrijskom analizom,

~\ I ! Svaki legirajuci elemenat moze uticati dvojako na razlaganje aus-

It i ' tenita: bilo da izaziva sarno i jedino zakasnjenje ovog razlaganja, bilo

JII , da u~ice ~a obraz?vanj~ perlita. N ~ prim:r, uglj~n~k, mangan, nik~v USp?-

JIll ravaju u jednakoj men. obrazovan_Je perlita i bejnita a ta~ode, sruzavaju

~Jll I temperaturu obrazovanja rnartenzita. Nasuprot tome, molibden usporava

.1' •.. 1 ob_rvazovanje perlita u vecoj m~ri nego o~razovanje bejnita, a isto tako

k! I smzava temperaturu obrazovanja martenzita.

Jl . I Legirajuci elementi,. koji obrazuju. stabilne karbide, izazivaju najvece

~~,J~:~, .. c::::c .. _~~~c~t.~~31I~_I!:i,e~-:g9J:a:~Q:v:-a:llja.p.erlita .. H 6ll6rnOn~T=.JCtJfe-[ 10] = su:-pi),kazall, da se lll-r .-' ._ .... '---'legirajuci elementi svrstavaju u istu klasu kada se posmatra njihov uti-

M I caj na zakasnjenje obrazovanja bejnita ili njihov uticaj na polozaj tern-

ill i perature obrazovanj a martenzita.

'{I f

~ I

'J~ I W

,.j :J

ji V ~tI

u

Ji l'

;,

JI 1

.j -

46


Tok "IRA-krive" pokazuje da postoje:

jedna izmedu 5300e i 600°C koja druga ispod 1000e koja odgovara

Klasifikacija "IRA-krivih"

Klasifikacija "IRA krivih" je izvrsena od amcricke skole da bi se izdvojile grupe celika sa jednakom zakaljivoscu. Podsetimo se odmah da karakteristike zakaljivosti nemaju jednaku vrednost za dva tipa razlaganja - izoterrnni i anizotermn] (v. dalje).

Y. Dardel je predvideo pet klasa "IRA-kriViih" celika, koji imaju zajednicke opste karakteristike, sa tri iIi cctir'i podgrupe u svakoj klasi. Mi cemo ovde razmotriti cetiri velike klase, a za vise detalja treba konsultovati rad Dardel-a [11] i nedavno publikovani rad L. Habraken-a [12J.

Na dijagramima, predstavljenim na slici II-16, krive sst predstavIjaju pocetak razlaganja austenita (0,50/0 razlozenog austenita), a krive FF' kraj ovog razlaganja (99,50/0 razlozenog austenita).

Klasa A. "IRA-krive" ove klase su karakteristicnc po podudarnosti "noseva" u oblasti perlitne ili properlitne transformacije AT' i bejnitne medutransformacije Ar" (s1. II-16a). Ovo je klasicna kriva S oblika. Eutektoidni celik (s1. II-14) i veci deo ugljenicnih celika pripadaju ovoj klasi. Bejnitne strukture su katkad prikrivene strukturama anizotermne transformacij e.


47

I

,

Klasa B. U ovoj klasi krivih pomeranje transformacija izvrseno je poglavito u razmeri temperature, dok vremena inkubacija priblizno odgovaraju vremenima inkubacije na "IRA krivima" klase A (s1. II-16b). Spustanje temperaturnih interval a prosiruje oblast ove transformacije; obrazovanje strukture gornjeg bejnita moze u tom slucaju biti u velikom zakasnjenju,

Kao i u celika klase A, bejnitne transformacije se koji put tesko ' mogu dostici kontinualnim hladenjem.

o

':s

-

o

'-

III Q

E I!l ~

g

c, :J

"0

'-

Gornji bejnit ] ~

Ar" ~ ~

Donji bejnit

-s Donjl

~ 'l_bejnit

F , ...............

I ...

~~ ... ----

F'

Nestabilni

..

austenlt

)

Gornjl bejnlt

log vremena

log vremena

KLCl~(].C __ ~_ .

~."., .... ; .• ,., .. ;~·;·;·······~·7;;;·'·;~~'",""·~b.",".;·~""'··:;i'·~';··;·="~ .~~:.;; ... " c"~ ~..;. ::::··-· ..... s~···

ArJ

~ Nestabilni

.2 austenit

o

'-

III Q

E Q) ~

Ar,

o

-':s

"0

'-

III Q

E I!l ~

Nestabilni austenit

log vremena

log vremena

S1. II-16 - Klasifikacija "IRA" linija (izotermno razlaganje austenita, prema Y. Dardelu)

Klasa C. Perlitne i bejnitne transformacije su jasno razgramcene, bilo temperaturama transformacije, bilo vremenima inkubacije; vremena inkubacije su uglavnom duza u oblasti properlitne transformacije (sl, II-16c). Usled toga, za neke vrste celika koji pripadaju ovoj klasi postupak normalizacije dozvoljava da se dobiju bejnitne strukture: Mn-Mo celici (10/0 Mn, 0,50/0 :1\10) pripadaju ovoj klasi (s1. II-17).

..

4S


Klasa D. U celicima klase D bejnitne transformacije se dostizu is to tako lako izotermnim kao i anizotermnim putem, bez bib kakvih drugih transformacija (sl. II-I6d). Celici legirani hromom i molibdenom (4 do 6% Cr, 0,5% Mo) pripadaju ovoj klasi ,.IRA krivih" (sl. XII-IS).

Sl. II-17 U = 1 500 - Mangan-rnolibden celik (1 Mn - 0,5 Mo). Normalizacija pri 900° C. Zaostalj gor-

nji bejnit u perlitu

Sl. II-18 - U = 2 000 - Zrnasti cementit

VIDAC'TRANSFBRMACtJE~INjIMA ODGOV ARAJUCE STRUKTURE

A) Transformacija Ar'

Ovoj transformaciji odgovaraju Iamelarne strukture (uzlazni deo IRA krive) i zrnaste strukture (silazni deo IRA krive) [14].

Lamelarne strukture su:

- eutektoid aFe + Fe~C ili perlu. (sl. II-IS);

trustiti i sorbiti, sa mnogo finijom lamelarnom strukturom (sl. II-9); - zrnaste strukture, Ciji je predstavnik cementit (sl. II-IS);

- iglicast] cementit, koji se izlucuje u krajnjem stadijumu transform a-

cije Ar/ (sl. II-19).

B) Meautransformacija AI'''

Ako se trazi povezivanje dijagrama zelezo-ugljenik sa Portvenovim dijagramom temperatura-brzina hladenja i Bejn-Devenport-ovim dijagramom temperatura-vreme, onda ce perlitne transformacije (stanje ravnoteze] biti predstavljen linijama metastabilnog dijagrama (sl. II-20a). Pri temperaturi T: u blizini Ac, (720°C), izlucice se dva sastojka ferit i cementit u X; i Yv koji odgovaraju perlitnoj transformaciji. Pri nizoj


49

temperaturi T2, ispod bejnitnog "nosa" "IRA krive" izlucuje se u X2 feritni sastojak a u Y? zasiceni austenitni sastojak, koji ce se kasnije razloziti.

Mehanizam bejnitnih transformacija Ili medutransformacija dovodi do izlucivanja dva tip a struktura, kako izotermnim tako i anizotermnim razlaganj em:

10 Iglicaste strukture, koje su najmnogobrojnije;

S1. II-19 -- U = 2000 -- Iglicasti cementit obrazovan razlaganjem austenita u celiku sa 5% hroma

d

°0~--~--~2~--~3---4~---5~---6~~F~e~~

Sodrioj ug/jenika ("I.)

- -~-:::::::

Kriva IRA

Al1s!enit

200

---_

-

austenlto)

Ac

.~--------~/

Tl ''''-. ./

'''''. c!+ Fe3C /./

.-.-.~.---.-.-.---./

c: '"

" ~

u

Martenzitno tran$lormaclja

Vreme

martenzitne

a S1. II-20 -- Oblast triju strukturnih transformacija: perlitne, bejnitne

b

4 lvietalurgija z avarivanja

50


20 Zrnaste strukture, koje se pojavljuju uglavnom u celicima klase C i D "IRA krivih", i cesce pr i anizotermnim traYlsformacijama (slucaj

savova).

S1. II-21 - U = 1 100 - Dobro razvijeni .iglicasti ferit. Struktura gornjeg bejnita. U gornjem delu mikrografije - krupna polja probejnitnog ferita sa agregatima orijen-

tisanih karbida

S1. II-22 - U = 1100 - Feritna polja i izduzeni karbidi

I

i.

S1. II-23 - U = 2000 - Iglicasta struktura donjeg bejnita


1 ° IGLICASTE STRUKTURE. Ove strukture se obrazuju u svim celicima u donjim ili srednjim oblastima izotermne transformacije Ar", a takode i pri anizoterrnnoj transformaciji za brzine hladenja od 10000e do 200°C/min. Habraken [12-15] je razvrstao iglicaste strukture u ova tri tipa:

a) Iglicasti ferit [plocasta struktura prema Portvenu [16] ih bezkarbidni ferit prema Kon-u [17]], koji nastaje u procesu razvijene izotermne transformacije (s1. II-21).

b) Gornji bejniti mogu biti definisani kao ferit, koji sadrzi izduzene karbide u pravcu ose ferita (s1. II-22).

c) Donji bejniti se asimiliraju u ferit, koji sadrzi sitne ukljucke medusobno paralelnih karbida rasporedenih pod uglom od 60° prema osi ferita (s1. II-23 i II-24).

S1. II-24 - Elektronska mikrografija. U = 14000 - Iglice donjeg bejnita se stvaraju na granicama zrna maticnog austenita i rastu ka sredini zrna duz kristalografskih ravni. Bejnitne iglice sadrze veliki broj iglicastih izlucevina, verovatno karbida. Osnova, koja iokruzuje bejnitne iglice, sastoji se od austenita i martenzita.

(Mikrografija L .. Habraken-a)

4*

51

52


Sl. II-27 Elektronska mikrografija. U = 5 000 - Hrom-molibden celik klase B (C = 0,38; Mn = 0,78; Si = 0,30; Mo = 0,15). Austenit u procesu transformacije. Gornji bejnit koji se stvara na granicama austenitnih zrna obrazuje naizmenicne plocice ferita i netransformovanog zaostalog austenita. (Mikrografija iz rada L. Hab-

raken-a)

Sl. II-25 - U = 1,100 - Iglicasti ferit sa difuzijom karbida po granicama feritnih zrna

Sl, II-26 U = 1500 - Celik sa 2% Cr. Iglicasta struktura donjeg bejnita dobijena izoterrnnom transforma-

cij om pri 3000 C


53

Prema tome, iglicaste strukture, kako gornji bejniti tako i donji bejniti, pojavljuju se uglavnom u niskolegiranim ugljenicnim celicima. Iglicastim strukturama morfoloski je analogna Vidmanstetenova struktura, ogranicena karbidima ili mrezom stabiIizovanog austenita.

Razvoj izgleda da je sledeci: pocev najcesce od granice austenitnog zrna, iz primarnog ferita, ili zrnastih bejnitnih struktura, obrazuju se u veoma kratkom vremenu krupne feritne igle iz kojih je ugljenik izbacen difuzijom (s1. II-25). Struktura koja je stvorena sastoji se dakle od krupnih feritnih igala koje razdvajaju zone obogacene ugljenikom-gornji

r

.n

,

!

r

I

81. II-28 - Elektronska mikrografija. U = 18 000 - Hrom-molibden cel i.k klase D (2,25 Cr -1 Mo). Austenitna osnova se razlaze naizmenicno u plocice obogacene i plocice osirornasene ugljenikom. (Mikrografija iz rada L. Habraken-a)

54


bejniti (s1. II-25) ili od iglica ferita obogacenih karbidima vrlo malih dimenzija - donji bejniti (s1. II-23, II-24 i II-26).

Strukture gornjih bejnita mogu se javitj i u drugim vidovima i obrazovati, u stvari, najtipicniju iglicastu strukturu transformacije Ar". Osim opisanog oblika izduzenog ferita mogu se javiti dva drug a oblika: - naizmenicno poredane plocice ferita i austenita (sl. II-27);

- naizrnenicno poredane plocice ferita i feritnih zona vise ili ma-

nje obogacenih karbidima (s1. II-28).

Dimenzije plocica, a poglavito njihova sirina, zavise uglavnom od temperature transformacije.

Katkad, paralelnost plocica je narusena, jer se sa bejnitnih polja obrazuju klice drugih bejnitnih zrna ili finog ferita.

Strukiure donjih bejnita su mnogo finije. U eutektoidnim celicima ovaj se bejnit sastoji iz sitnih karbida (sl. II-24) a u celicima sa malim sadrzajem ugljenika, nasuprot, primecuju se samo tragovi kristalografskih ravni ferita (110), koje mogu biti otkrivene nagrizanjem pomocu reaktiva na bazi ferihlorida.

Ukratko, na osnovu .niza metalografskih istrazivanja i sinteze date od strane vise autora, moze se stvoriti sledeci zakljucak 0 razvoju bejnita:

Gornji bejniti se stvaraju mehanizrnom obrazovanja klica, pri cemu se iz klica stvaraju krupne igle prezasicenog ferita, a ugljenik se koncentrise po granicama feritnih igala i obogacuje preostali austenit. Buduci da je brzina difuzije ugljenika relativno velika pri temperaturama ove transformacije, dolazi do boenog porasta feritnih igala (sl. II-25 i II-29L

c~~~cc~'~~"o"?eist~=dongi~b0-i,nit",'s-e~:fa\TiJa;.kao:proifivod •..• tFansform-acIje-,martenzit.:. .•••• ~.· ... - nog tipa. Iglice prezasicenog ferita rastu vrlo brzo uz jednovremenu pojavu karbida po ravnima najvece koncentracije atoma (110). Ova transformacija bi se odvijala bez spoljne difuzije, kada bi zatim nastupio lagani ali ograniceni porast iglica ferita.

81. II-29 - U = 1 100 - Desno na mikrografiji iglicasti ferit gornjeg bejnita: Leva - feritna poIja sa agregatima karbida i malim jezgrima zaostalog austenita

S1. II-30 - U = 1 100 - Polja probejnitnog ferita sa zrnastim karbidima orijentisanim duz dva

pravca

DIJAGRAM STANJA :ZELEZO-UGLJENIK 1 SASTOJCI CELIKA

55

2° ZRNASTA STRUKTURA. Zrnasta struktura se javlja u gornjem podrucju bejnitne transformacije. Ova struktura je nazvana, prema morfoloskom izgledu, probejnitni [erit ili poraierit, prema Hultijren-u. [18].

Zrnasta struktura se Iakse obrazuje pri anizotermnoj obradi i razvija se pri tom brze i potpunije. Cesto je obrazovanje ove strukture najvece pri brzinama hladenja koje odgovaraju kaljenju na vazduhu (normalizacij a).

Opticki mikroskop otkriva relativno razvijene strukture (sl. II-30), ali postoji, prema Habraken-u [15], substruktura koja se moze otkriti samo pomocu elektronskog mikroskopa (sl, II-28).

U stvari, zrnaste strukture se mogu javiti u svim vidovima izmedu dva sledeca ekstremna vida:

- velika polja ferita sa ukljuccima obogacenog sferoidalnog austenita ili aglomeratima karbida u fertu (s1. II-30);

- polja ferita srednje velicine sa mnogobrojnim sitnim globulama austenita ili aglomeratima raznih karbida (sl. II-29).

U niskolegiranim celicima i sa niskim sadrzajem ugljenika obrazuje se uglavnom terit, koji sadrzi obogaceni stabitizovan austenit, dok se u nelegiranim ugljenicnim celicima narocito javljaju aglomerati karbida.

C) Transformacija Ar'lI

Ovoj transformaciji odgovara obrazovanje strukture kaljenja - nazvane martenzit. Dokazano je da se sirenjem transformacije na ovom ._~_._~~_. __ -podrugu.-v.r.si-putem-promelle-k-r-istalne.·res~t:ke;·g-=-rr~~;~tr~]1.jE::mpdcel1ta:ta

.c~ .. ~~~.,o.c~'c~,=",-~,~-ck~fistaTi.Z"acfj'€~~o"-?c,~'o.?,,, ... ,,,.c .• C ...•. _",··,-,,-,· •• -·,,·'_··-.-c· ··c C ..... -- ......• c .. c.c'.·. ·C··'C'· ••.••. ,

Utvrdeno je da je martenzit prezasicen cvrst rastvor ugljenika u

«-zelezu (rastvor a').

Dokazi koji idu u prilog ovom tvrdenju su sledeci:

- pri obrazovanju martenzita elektricni otpor celika primetno raste;

- Kirijeva tacka cementita iscezava;

- martenzit je magnetic an a njegov koeficjient toplotnog sirenja

jednak je koeficijentu toplotnog sirenja «-zcleza: martenzit se, dakle, javlja kao van ravnotezni cvrst rastvor «-zeleza.

Martenzit kristalise u tetragonalnom sistemu (rastvor a'), sa zapreminski centrisanom resetkom, vrlo bliskom kubnoj. Parametri a' - resetke marten zit a su vrlo bliski parametrima «-zcleza i linearno se povecavaju sa uvecanjem sadrzaja ugljenika.

Portven i Sevenar pretpostavljaju da se za vreme transformacije austenita prelaz y -+ a pri niskim temperaturama uspesno odvija, ali da je brzina razlaganja austenita vrlo mala da bi dozvolila izlucivanje karbida, usled cega ugljenik ostaje rastvoren u «-zelezu, iako je rastvorljiYost ugljenika u «-zelezu vrlo mala. Otuda proizilazi da je rastvor zasicen ugljenikom i nestabilan a njegovo razlaganje pri niskim temperaturama je, mada vrlo dugo, jos primetno.

Visoka tvrdoca martenzita moze se jednim delom pripisati stanju prezasicenosti cvrstog rastvora ugljenika u «-zelezu .. Visoka tvrdoca je, medutim, uglavnom posledica distorzije tetragonalne resetke, koja raste

56


sa sadrzajem ugljenika. Promena tvrdoce martenzita u funkciji koncentracij e uglj enika data j e na sl. II-31.

Dilatometrijska, termomagnetska, a narocito rendgenostrukturna ispitivanja omogucila su da se martenzit definise kao prezasicen cvrst rastv or ugljenika uc-zelezu, koji nastaje u toku procesa, koji nisu vezani ni za obrazovanje klica kristalizacije, niti sa njihovim razvojem [18J.

Sa morfoloska tacke gledista, martenzit se odlikuje iglicastom strukturom koja je cesto pracena zaostalim austenitom (sl. II-32). Iglice martenzita su rasporedene duz ravni cepanja i pokazuju tri pravca orijentacije Vidmanstetenove strukture.

HRC

e~-~~

HV

I I I

Cementa Fe3 C = 80 HRC 1856

I

0~~~~~1

o 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0 1,2 1,4

Sadriaj ugljenika (%)

S1. II-31 - Promena tvrdoce martenzita austenita u funkciji sadrzaja ugljenika

D) Odsustvo transformacije

,

Odsustvo transformacije daje austenit kao sastojak pothladenog stanja; to je cvrst rastvor ugljenika u y-zelezu (s1. II-33).

Austenit je stabilan na visim temperaturama i nemagnetican. Atomi ugljenika zauzimaju centar slobodnog meduprostora povrsinski centrirane kubne resetke y-zeleza (sl. II-4). Ovako zaposednuta resetka izlozena je opstoj dilataciji atomske mreze zeleza kao i izvesnoj distorziji. Ova lako deformisana resetka ima prosecnu stranicu kuba riesto vecu nego sto je to


57

S1. II-32 U = 3500 Iglicasta struktura martenzita. (Mikrografija pri ultraljubicastom svetlu od

F. Lukas-a)

S1. II-33 - U = 1.200 - Struktura austenita sa finim izlucevinama karbida

58


slucaj kod kuba resetke cistog y-zeleza; parametar (stranica) resetke raste sa sadrzajem ugljenika (s1. II-34):

a = 3,57 A za C = 0,60%; a = 3,62 A za C = 1,70%•

Bejn je pokazao da povrsinski centrisana resetka austenita moze biti posmatrana kao tetragonalna, povrsinski centrisana resetka sa odnosom c/a = VI. Atomi ugljenika zauzimaju tad a polozaj u centru povrsina upravnih na ose nekih elementarnih celija ove resctke.

Laka deformacija resetke izaziva porast tvrdoce austenita u funkciji koncentracije ugljenika (s1. II-31).

Austenit moze cia rastvori veliki broj drugih elemenata pored ugljenika. Rastvaranje razlicitih elemenata dovodi do promena fizicko-hernijskih svojstva austenita, sto se ispoljava u pomeranju linija na dijagramu

o

A

0/ . _/.

.s-:

3,64

3,62

3,54

° 0,2 0,4 0,6 0,8

1,2 1,4 1,6 1,8

Sadriaj ugljenika (%)

Sl. II-34 - Promena parametra "a" povrsinski centrisane kubne resetke austenita u funkciji koncentracije ugljenika

stanja. Ako legirajuci element prosiruje oblast y-cvrstog rastvora, onda njega nazivamo "gamageni" element ili austenitizator; nasuprot, ako Iegirajuci element suzava ovu oblast, jednovremeno sired oblast «-cvrstog rastvora, onda takav element nazivamo "alfageni" element il i feritizator (Benedicks).

Hume-Rothery [19] je ustanovio da gamagene i li alfagene osobine elemenata zavise od njihove atomske zapremine. Elementi sa atomskom zapreminom vecom od atomske zapremine zeleza su, uglavnom, alfageni; obratno, elementi sa atomskom zapreminom manjom od atomske zapremine zeleza u vecini slucajeva su gamageni.


59

U nize datoj tabeli grupisani su alfageni i gamageni elementi prema teoriji Hume-Rothery-a. Najcesci legirajuci elementiu celiku oznaceni su crnjim slovima.

Be Si Ti Ge Nb
Alfageni P V As Mo Ta
elementi B S Cr Zr W
-- --~-- ------~-,.--- ------- ... ----------------
C Mn Co Cu Ru Os
Gamageni N2 Ni Zn Rh Ir
elementi Pd Pt
Au Aptonov* dijagram

Poznato je da ravnotezni dijagram stanja odgovara uslovima vrlo sporog hladenja legure. Ako brzina hladenja raste, kao sto se to dogada u slucaju savova, dolazi do pomeranja linija transformaeije ka nizim temperaturama, a isto tako dolazi do udvajanja eutektoidne tacke, Utieaj brzine hladenja na pomeranje linija dijagrama stanja Fe-C i na tempe-

-- .. -.,,-~---. . --_-_-------_._----_._-_--.-. -----_ ... _ - -_'-- .. _ -_ .. ---_------_------------------.-----------_.-----_._. -_---_--------_._---_

~-c~~~cLratul"tt~martenzitne-~transformaeij e=stndirao-j e-Apton[20}'(sL--rI;..3 5):

dijagram pokazuje na primer da se pri brzini hladenja od 30°C/see, koja se javlja u slucaju elektrolucriog zavarivanja, pocetak eutektoidne transformaeije proteze izmedu koneentracije 0,40/0 do 0,80/0 ugljemka.

Ovo objasnjava neke strukturne osobenosti pregrejanih zona, koje pokazuju grubu feritnu mrezu sa prodiranjem u zrna vise ili manje finog lamelarnog agregata. Tako, feritno-perlitni cehk sa normalnom strukturom u zarenom stanju (s1. II-36) ima u pregrejanoj zoni krupnozrnu strukturu sa delovima finog lamelarnog agregata koji je raspodeljen po celoj povrsini zrna (s1. II-37).

Autor smatra da u procesu zavarivanja veoma brzi porast temperature treba da dovede do pomeranja linija dijagrama stanja ka visim temperaturama, sto izaziva zakasnjenje u dostizanju ravnoteze. Izgleda da ovo obj asnj ava, u izvesnoj meri, umerenija kaljenja koja su konstatovana pri termickom eiklusu zavarivanja ugljenicnih celika, a cak i nekih legiranih celika, uprkos njihovirn veoma visokim kriticnim brzinama kaljenja.

* Upton

60

METALURGIJA ZAVARIVANJA CELlKA

DC 900 k-----+-----+-----~~~~-7--_r----_r~

500

64
480
27 obrazovanja
perlita
64
125
t
zc. ~
sec min 400

Sastav perlita

720 DC BOO

850 ---+---1 900

1000

1100

Sl. II-35 - Dijagram Aptona

Sl. II-36 U = 120 - Feritno-perlitna struktura niskougljenog cel ika (C = 0,18%)

Sl. II-37 - U = 120 Pregrejana zona u oksi-acetilenski zavarenom spoju celika sa 0,18% ugljenika. Gruba mreza ferita sa izlucevinorn

finog agregata sorbitnog tipa


61

VI - ANIZOTERMNE TRANSFORMACIJE

Izotermno razlaganje austenita omogucava konstrukciju "IRA kriuih", koje pokazuju tri podrucja transformacije: perlitno (Ar'), bejnitno (Ar"), martenzitno (Ar"').

Ako "IRA krive" pruzaju dragocene podatke 0 zakaljivosti celika one, nasuprot, dajumalo obavestenja 0' strukturama dobijenim u uslovima brzog i kontinualnog hladenja, sto se javlja kao opsti slucaj u zavarenim spojevima.

Transformacije pri kontinualnom hladenju mogu biti predstavljene anizotermnim krivama.

Odredivanje anizotermnog dijagrama (ARA-krive) je slozenije nego odredivanje "IRA krivih"; on se moze konstruisati bilo eksperimentalnim putem, bilo polazeci od izotermnog dijagrama. Pri eksperimentalnom odredivanju anizotermnog dijagrama serija proba celika se podvrgava austenizaciji pr] temperaturama Til T:z, ... , T, a zatim se konstantnom brzinom hlade do temperature ispod Ar', kada se struktura (odredeno strukturno stanje) fiksira kaljenjem u vodi.

Zaostali austenit se transforrnise u martenzit ili u druge produkte transformacije tokom hladenja, a strukture se odreduju razlicitim klasicnim metodama ispitivanja; metalografskom, rendgenostrukturnorn, odredi vanj em tvrdoceLji(l~_

~C?~="~~,:=:::c~'~~~~:='N'a~faj~'TIa'cl'n~"~menj'ajtiti'~:Ht:i-irte::h:iadertJa'"'t;;:t~mpeTaturu:·.transfor.ma:, •• ..

cije zaostalog austenita, moguce je konstruisati anizotermni dijagram. Jedan primer takvog dijagrama dat je na s1. II-38 za Mn-Mo celik (C = 0,10, Mn = 1,63, Mo = 0,41) austenitizovan na temperaturi od 1090°C.

Liedholm [13] je pokusao da konstruise anizotermne dijagrame polazeci od Dzomini epruveta malih dimenzija (precnici 12,5 mm umesto 25 mm), hladenih konstantnom brzinom, a zatim kaljenih u vodi. Unosenjem u dijagram krivih promene tvrdoce u funkciji brzine hladenja dobija se familija izosklernih krivih, koje daju sliku anizotermnih transformacija.

Odredivanje krivih anizotermne transformacije polazeci od "IRA krivih" mnogo je slozenije i oslanja se na zbirno ucesce razlicitih struktura i njihove brzine hladenja.

Uzmimo primer anizotermne krive (s1. II-38) na koju su nanete krive hladenja za dve razlicite debljine celika, Kriva 7 odgovara brzini hladenja pri kaljenju u vodi, a kriva 9 brzini hladenja eve vrste celika pri hladenju na vazduhu (normalizacija) za lim debljine 150 mm. Kaljenjem u vodi (kriva 7), kao konacna struktura ce se dobiti bejnit i martenzit, dok ce hladenje na vazduhu spreciti obrazovanje krte martenzi tne strukture.

Za ovu vrstu celika dobijanje ravnotezne perlitne strukture je moguce pri vrlo malim brzinama hladenja reda 30 C/h. Normalizacija takvog celika dovodi do obrazovanja smese ferita i bejnita (kriva 9).

62


Pri elektrc lucnom zavarivanju ovog celika (krive 1 do 4) dobija se slozena struktura - ferit + bejnit + martenzit, kao i u slucaju kaljenja u vodi. Kolicina martenzita u savu se smanjuje:

- kada se debljina lima smanjuje (krive 4, 5, 6);

- a pri jednakoj debljini lima, kada precnik elektrode raste.

Anizotermni dijagram celika kombinovan sa krivama hladenja sava dozvoljava da se tacno odrede konacne strukture koje se mogu obrazovati u pregrejanoj zoni, i usled toga daje dragocene podatke, 0 metalurskoj zavarljivosti posmatranog celika. Ovaj dijagram takode daje mogucnost da se predvidi rezim predgrevanja, koji dozvoljava priblizavanje strukture metala ravnoteznorn stanju.

102

log vremena (sec)

Sl. II-38 - Kriva anizotermnog razlaganja austenita (ARA) mangan-rnolibden celika (C = 0,10; Mn = 1,63; Mo = 0,41); temperatura austenitizacije 1090° C.

Krive hladenja:
1. d = 38mm, elektroda 4 mm 4. d = 12,5 mm, elektroda 4 mm
7. d = 150 mm, kaljenje u vodi
8. d = 75 mm, hladenje u vazduhu
9. d = 150 mm, hladenje u vazduhu [IJ N. T. Belaieui: La crtstallisation des metaux (1934), Institut de Soudure Au-

togene, editeur, Paris, Rev. Metal., 27 (1930), 680.

[2J O. V. Greene: Trans. Amer. Soc. Steel Treat, XVI, 1 (1929), 57. [3] Prof. A. Portevin i P. Chevenard: Rev. Metal., 18 (1921), 717.

[4J J. M. Robertson: Journ. Iron. and Steel Inst., 1 (1929), 391.

[5] C. E. Bain: Trans. Amer. Soc. Steel Treat, VII, ~~924}, 25; XXIV, (1936), 225. [6] C. E. Bain i E. S. Davenport: Techn. Publ., 348; Am. Inst. Min. Metal. Eng.,

Chicago, (1931), 1.

[7] Prof. A. Portevin et H. JoHvet: Journ. Iron. and Steel Inst, 2 (1939), 95; C. R.

Acad., Sc., 207 (1939), 1412.

[8] Prof. A. Portevin: Rev. Metal., 37 (1940), 37.

[9] N. T. Belaiew: Introduction a l'etude de la coalescence dans les aciers eutectoides et hypereutectordes, R.ev Metal., nOS 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 (1944).

Uov:im Glancima citaoc ce nab vazne bibliografsks podatke 0 strukturama celika.

[10] J. H. Holiomon. i L. D. Jaffe: Trans. AIME, 167 (1946), 601.

[l1J Yves Dardel: Les conceptions americames relatives a la trempabilite de l'acier; Centre de Documentation Siderurgique, n? 6 (1948).

[12J L. Habraken: Essai de synthese sur la transformation bainitique des aciers,

Travaux du C. N. R. M. (Liege), Publication IRSIA, n? 19 (nov. 1957).

[13] LiedhoLm: Metal Progress, 45, n? 1, (1944), 94.

[14] D. Seterian: Revue Mesures, 41. Numero special, tome II (1939), 23. [15J L. Habraken: Revue Metallurgie, 12 (1956), 930.

~~~ ~[1fiLA_.____EQ_rt_e_'1Lill:____Em_c_eS._-:_y_e__rb__aL__AsS:Qc. Fr,g_:n_c~_p_Q_lJJ:~ __ EsAai's d~s~ __ 1/.I:1l:tE:_l"i1l:!!){_,_I>lll?l.

"""-"C",,,,,,c~"-,,~--;:~ffieviIe~de,,,"Metal1:urgief':--·1942F-"-~

[17] T. Ko, C. Cottrell: J. I. S. 1. (1953), 224.

[18] A. Hultgren: Trans. A. S. M., 39 (1947), 915; Jerkonstorets Annaler, 135 (1951), 403.

[19J W. Hume-Rothery: The Structure of Metals and Alloys, The Inst. of metal monograph. of Report, series n? 1 (1936).

[20J G. B. Upton: Amer. Soc. Met. Eng., 22 (1934), 680.


63

BIBLIOGRAFIJ A

GLAVA III

STRUKTURE ZAVARENIH SPOJEVA

U drugom delu ovog dela prikazane su strukturne transformacije u razlicitim zonama zavarenog spoja iz vise vrsta celika: promene velicina zrria i vrste novih struktura koje nastaju pri fizicko-hemijskim transformacijama.

U ovoj glavi cemo razmotriti promene struktura zavarenih spojeva u celini i definisacemo procese obrazovanja struktura koje kristalisu pri hladenju od tecnog metala (materijal sava) ili struktura prekrista-

I - STRUKTURA MATERIJALA SAVA

Posmatrajmo u dijagramu Fe-C (sl. III-l) dva celika, jedan podeutektoidni (C = 0,600/0, oznacen sa I), a drugi nadeutektoidni (C = 10/0), dovedena u tecno stanje (T, < 1500°C) i pustimo ih da se lagano hlade. Pri prelasku krive likvidusa u tackama die, prve klice kristalizacije se pojavljuju pri koncentraciji ugljenika od 0,250/0 za celik I (tack a a) i 0,400/0 C za nadeutektoidni celik. Broj obrazovanih klica saglasno zakonu Tammann-a odreden je, s jedne strane, brojem klica koje se obrazuju pri datoj temperaturi, a s druge strane, brzinom rasta y-kristala koja zavisi od date brzine hladenja. U oblasti tecna faza + y-cvrsti rastvor, povecanjem kolicine y-cvrstog rastvora po linijama ddt i eel koncentracija ugljenika se povecava, U tackama dl i e' na krivoj solidusa, sadrzaj ugljenika u cvrstoj fazi iznosi 0,600/0 za celis IiI % za nadeutektoidni celik.

Obrazovanje primarnih y-kristala u oblasti likvidus-solidus (tecno - cvrsto stanje) karakterise se dendritnim poretkom (s1. III-2), pri cemu se svaki dendrit moze posmatrati kao kristalografska celina. Ako prihvatimo prema Beljajevu, nastajanje obrazovanja primarnih kristala u oblasti iznad podrucja y-cvrstog rastvora, onda se za vreme hladenja, oko svakog dentrita javlja veliki broj zrna y, ili zrna austenita.

Ledeburit Fe_C i + Y oustenit

I + cementiti Fe 3 C I

65

STRUKTURE ZA V ARENIH SPOJEV A

Pri temperaturi razlaganja austenita u podeutektoidnom celiku I u tacki c prvo se izlucuje ferit iIi «-zelezo, cime se stvaraju zma ferita; posle toga se izlucuje cementit po Iiniji ES, obrazujuci perlitni agregat

600 1+ Per/it

500 I +

~~_~~t __

g-

l200 1100

C vrst rastvor austenlta

•

40

Per(it + ferit

I

720°C I

I I

I I

! Per/it + cementit

1 1

I I

I I

I.~ I

1-':: I

I~ I

I I

I

---+- r:--,.;:-----~--+-----------------------~----

50

10

o 0.5

""~""",":C~'='e'-""-,-, 1_

0,83 1,7 2

Sadrioj ug/jeniko

S1. III-l - Dijagram stanja ugljenicnih celika


(s1. II-8). U podeutektoidnom celiku, veoma sporo hladenom do sobne temperature, zapazaju se dva. sastojka:a-ferit u obliku polja ih mreze, i perlit (Fea -Fe.C) (s1.III-3).

Razlaganje austenita u nadeutektoidnom celiku zapocinje u tack] f sa izlucivanjem cementita; proces obrazovanja perlita koji sleduje ovorn izlucivanju analogan je prethodnom slucaju. Poole hladenja, posmatranjem pod mikroskopom, posle odgovarajuceg nagrizanja izbruska, vidi se cementitna mreza po granicama perlitnih zrna (s1. III-4).

U tako ohladenom celiku sa razvijenim zrnima ferita struktura ce biti gruba i pri odredenoj kristalnoj orijentaciji takvu strukturu nazivamo Vidmanstetenovom. Ovu strukturu cemo kasnije detaljnije prouciti. Ako se sada ova livena struktura ponovnim zagrevanjem prevede u oblast y -cvrstog rastvora pri prelazu linij e transformacij e GS j avice se mnostvo sitnih y zrna, pa cemo pri hladenju do sobne temperature - posto je transformacija y -7 a reverzibilna, - ponovo naci strukturusitnozrnog ferita zdruzenu sa perlitnim agregatom (sl. 111-5).

Vidi se da izmedu dimenzija y i a zrna postoji odredena uzajamna zavisnost: krupno y-zrno daje krupnoa-zrnO', a ako je zrno y-zeleza sitno, onda se obrazuje sitnozrno a-zelezo. Ako postoji uzajamni odnos ne postoji slicnost, tj. a -zrno ne predstav1ja tacnu sliku y -zrna. Nasuprot

66


S1. III-3 - U = 200 - Mikrostruktura-celika sa 0,60% ugljenika: . mrezasto raspodeljeni ferit; perlit je taman, efekat postignut

. nagrizanjem Nitalom

S1. 1II-4 - U = 500 - Mikrostruktura celika sa 1 % uglj enika.. Cementitna mreza i perlit (nagrizano

Nitalom)

S1. 1II-5 - U = 200 - Mikrostruktura zarenog niskougljenicnog celika sa 0,12010 ugljenika. Ravnomerna raspodela dva sastojka: fe-

rita i perlita


67

tome, cementitna mreza u nadeutektoidnim celiclma potpuno tacno karakterise velicinu y-zrna. Za odredivanje velicine austenitnog zrna neophodno je potrebno prisustvo eementitne mreze po granicama zrna; u ovom eilju, celik se podvrgava cementaciji na ternperaturama austenitizacije (proba Mak Kejd-En*).

Razmotrimo sada proces ocvrscivanja celika III ciji je sadrzaj ugljenika oko 0,100/0, sto je cesto slucaj prt upotrebi zavarljivih celika spajanih gasnim ili elektrolucnim zavarivanjem (s1. III-I).

Pri prelazu likvidusa u g, izlucene klice su kristali o-zeleza, sa veoma niskom koneentraeijom ugljenika (C < 0,05%); kliee se obogacuju ugljenikom do 0,07% pri temperaturi od 1490°C. Peritektiena transformaeija, do koje dolazi pri ovoj temperaturi, javlja se kao rezultat uzajamnog dejstva 0 -zeleza sa tecnom fazom B sa 0,550/0 ugljenika, kojom prilikom se obrazuje cvrst rastvor y-zeleza. Izmedu 1 490°C i tacke g' (1450°C) jednovremeno su prisutne dve faze 0 + y, koje pri prelazu Iinije NJ obrazuju jednofaznu austenitnu strukturu, ili zrna y.

S1. 1II-6 - U = 1 800 - Tercijarni cementit po granicama zrna ferita, obrazovan ~arenjem materijala sava, izradenog rutilnom elektrodom

(C = 0,07010; Mn = 0,48010; Si = 0,38010)

5*

Proees kristalizacije koji sledi identican je procesu u slucaju podeutektoidnog celika, to' jest, u tacki k na liniji G S pri temperaturi od oko 870°C, takode nastupa izlucivanje feritne faze a iz nje zrna ferita a. Aka je sadrzaj ugljenika u celiku manji od 0,05{}/0, omda tecna faza neposredno prelazi u 0 -zelezo, a transformaeija 0 --+ y se odvija po liniji NJ.

U cvrstcm stanju, pri prelazu linije GP, dolazi dO' izlueivanja tercijarnog cementita (s1. III-6); takvu strukturu mozemo cesto sresti u savovima, kako u stanju neposredno posle zavarivanja, tako i u termicki ohradenom stanju. Strukture savova, dobijene gasnim i elektrolucnim zavarivanjem, su razlicite. Pri elektrohicnom. zavarivan.1u kolicina metala j ednovremeno dovedenog u tecno stanj e, veoma j e mala, brzina

* Me Quaid Ehn; ova je proba standardizovana u SAD (prim. prev.),

68


hladenja je veorna velika i, u zavisnosti od debljine metala, Dna moze da dostigne 1 500°C dO' 1 600°C/min. Primarna struktura je krupnozrna, dendritna, sa jasnom orrjentacijom i naziva se bczaiinom. strukturom (s1. III-7). Ova struktura se ne menja zagrevanjem ispod tacke A:o ali se ona moze usitniti zarenjern prelaskom u stanje y. Usled toga u zoni rastapanja elektrolucno zavarenog sava, prvi koreni zavari i sredisni zavari

sf. III-7. - U = 1.000 - Bazaltna S1. III-8. - U = 1 000 - Sredisna

struktura povrsinskog sloja mate- zona sava prikazanog na sl. 1II-7;

'rj j a1 a sava-,izraden~--ele~tpo:luGn-il1"l:--:--:--:- :-~=norl11aH,zovanlr-:=baza.lhTa--:ptruktrrra: -:-:-~~__ .... ----i

d·":o=~~-='''-...,.~,,~=zavaTIv_an;j·~®''--.,Qi07j)tor''''oMlf'=c=c-oc ... =c .-_. oc""nasfanf=usfeCl"-na1ffiadD:og=h'afi61~fiJ~' -"--'~ .-,..~,:~C"~

= 0,75%; Si = 0,25% S =0,027% slojeva

P = 0,018%)

imaju sitnozrnu, pravilnu strukturu bilo sa obrazovanjem perlita po granicama zrna (s1. III-8), bilo sa izlucivanjem tercijarnog cementita (s1. III-6); sarno povrsinski sloj ima bazaltnu strukturu (s1. III-7).

U zoni rastapanja (materijalu sava), pri oksiacetilenskom zavarivanju, koje se obicno vrsi u jednom sloju kolicina jednovremeno rastopljenog mate~ rijala je mnogo veca, brzine hladenja su znatno rnanje (Vm = 350°C/min), dobijena struktura je krupnozrna, bez neke odredene orijentacije, sa kristalima nepravilnog oblika po celom preseku sava (s1. III-g).

IT - TRANSFORMACIJE U OSNOVNOM MATERIJALU

Termicki ciklus zavarivanja stvara u svakoj tacki osnovnog rna terij ala stacionarno toplotno stanje, koje je odredeno

S1. III-g. U = 100 - Mikrostruktura rastopljene zone oksiacetilenski zavarenog sava


69

maksimalnom dostignutom temperaturom Tm i brzinom hlodenja Vm (s1. III-IO).

Transformacije u datom osnovnom materijalu zavise od ova dva faktora (Tm, Vm) i zbog toga treba razmatrati razlicite zone:

Zona pregrevanja - neposredno uz granicu rastapanja (T> nOO°C), u koj oj dolazi do preteranog porasta zrna.

Zona zarenja - temperature izmedu 900°C i I OOO°C, u kojoj dolazi do usitnjenja strukture.

{ T ranSformO.clJ'e A,':'" A3

\.,. . T m (0C) = 1500 1100 900 700

Z corenta 0 I

one . \ Vmin( C min) = 350 240 170 100

l \ Pre~~;~:panja / 1/ -': /

\ ~aterl;a' java} f "

/ '

Granlca rastapanja I

50

40

30

20

10

o

10

20

30

40

50 (mm)

Tm: minimalno dostignuta temperatura; Vm: denja u DC/min

Zona transformacije (zona pod uticajem toplote) izmedu A, i AR (720°C do 910°C) - koja se karakterise temperaturama nizim od temperatura u zoni zarenja.

~ g 100~Q~--r- ------- -- ------------ -~------

g :. 8Of' :

;u..c: I

~ 1 60 :!

'- I

.~ ->( 40 I

-§~

Q) "" 20

'-

Vl

I I

092-_: - -----

T 4 Temperatura

,

Sltna zrna normalizo - Zrna raznih

vana III modifikovana ve/iCina

Krupna zrna pregrejana

S1. III-I1. - Uticaj temperature na porast zrna

70


U ovoj zoni mogu doci do izrazaja sekundarni procesi: obrazovanje tercijarnog cementita, izlucivanje nitrida gvozda (Fe4N), itd.

Najzad osnovni materijal koji nije izmenjen, za temperature ispod Al (720°C).

Razmotrimo sada detaljnije strukturne transformacije u ovim zonama. Kada .se celik Iagano zagreje od sobne temperature do temperature iznad tacke AR, nece se zapaziti nikakva vidna promena u sitnozrnoj strukturi sve do izvesne temperature Ti (sl. III-ll); zatim, rieka zrna pocinju da rastu pa dolazi do obrazovanj a mesovite strukture sa krupnim i sitnim zrnima (sl, III-12). Pocev od ovog momenta, pri daljem povisenju temperature krupna zrna pocinju da apsorbuju sitna i procentualna kolicina krupnih zrna se ravnomerno povecava. Temperatura Ts, pri kojoj se struktura sastoji samo iz krupnih zrna, naziva se temperaturom pregrevanja.

Tempera tura uostalom nij e j edini

II f'aktor koji utice na ,porast zrna. Pocev

1 .. ',:':,'.' od temperature Ti, pri konstantnoj

f temperaturi, velicina zrna raste s vre-

I SL 1II-12. _ U = 200 _ Struktura menom, a ovaj porast je utoliko brzi

~~~_=_e~~~~~;i~~~~l~~;:l::~ic~!::::':::::~::c~ ;, ;~-'"'--""'""'!

sava Zdruzeni uticaj ova dva faktora,

za jedan sasvim niskougljenicni cel ik,

. . prikazan je na dijagramu na sl. III-13.

Vidi se da se za ternperaturu od 1200DC potpuno pregrevanje dostize tek posle -osam casova, dok je pri temperaturi od 1 300DC potrebno dva

100

~ 60

._

N

o c

g. 40

._

~

20

Sl. 1II-13. - Uticaj temperature i vremena zagrevanja na porast zrna

STRUKTURE ZA V ARE NIH SPOJEV A 71

casa. Pri temperaturama ispod 1200°C, pri bilo kojoj duzini vremena zagrevanja, obrazuju se samo mesovite strukture, koje se sastoje kako iz krupnih, tako i iz sitnih zrna

III - VIDMANSTETENOV A STRUKTURA

Posebnu strukturu, koju cemo nize razmotriti, prvi put je zapazio Vidmansteten* u meteoritskim gvozdima (s1. 1II-14). Ova struktura, koja ima tri ili cctiri pravca orijentacije, utice na povecanje krtosti celika, cime se objasnjava veliko interesovanje mnogobrojnih istrazivaca za ovu strukturu.

S1. III-14. - U = 6 - Vidmanstetenova struktura u meteoritskom zelezu prema N. T. Beljajevu. Izlucivanje sastojaka duz kristalografskih ravni oktaedra, cime se dobijaju dva ili tri

pravca orijentacije mikrostrukture

Hanemann [1] je prvi postavio dijagram (sl. 1II-15) razlicitih struktura u funkciji tri faktora koji uticu:

- hemijskog sastava celika;

* A. de Widmanstaeten

72


temperature pregrevanja u y -oblasti;

- brzine hladenja pocev od temperature ove oblasti.

Oblast obrazovanja Vidmanstetenove strukture relativno je ogranicena (C = 0,2 do 0,40/0) za slaba pregrevanja (sl. 1II-15a), ali se prosiruje u oblasti nizih koncentracija ugljenika kada temperatura pregrevanja raste (s1. III-15b). Uticaj treceg faktora, brzine hladenja, znatno se pojacava sa pregrevanjem. Iz toga izlazi da je uticaj pregrevanja dakle, presudan.

200
b)
0
.....
c 1100
'e
..........
~ 1000
'-'
0 900
2
Q) F
"0
0 800
::c o~----~----~------~~=-~~

o 0,2 0,4 0,6 0,8 0,9

Sodrioj ug/jeniko (%)

81. 1II-15. - Dijagram Hanernana, koji utvrduje uslov obrazovanja Vldmanstetenova strukture pri zagrevanju do temperature u blizini A3 (sl, 15 a)

i pri pregrevanju (sl, 15 b).

Z = zrnasta struktura; V = Vidmanstetenova struktura; M = mrezasta struktura; F = feritna polja.

Sa pukovnikom N. T. Beljajev-im [2] autor je proucavao uslov obrazovanja ove strukture u savovima, koju karakterlsu slojevi paraleln] ravnima cepanja kristala austenita. Nastajanje ove strukture zavisi od tri gore navedena glavna faktora:

-- hemijskog sastava metala;


73

velicine austenitnih zrna, iz kojih se obrazuju sekundarne strukture (pregrevanje) ;

- brzine hladenja, pocev od austenitne faze.

Analogni uslovi hladenj a mogu dovesti j ednom do obrazovanj a mrezastih struktura, ako je y -zrno relativno sitno (nije pregrejano); a drugi put do obrazovanja krupozrne strukture .i Vidmanstetenove strukture, ako se polaziod krupnozrnog austenita.

U zavarenim spojevima Vidmanstetenova struktura moze nastati kako u zoni rastapanja (materijalu sava) , tako i u pregrejanom osnovnom materijalu; kojiput, ona se obrazuje i pri kiseonicnom rezanju velikih masa. Osim uticaja hemijskog sastava, pojava ove strukture je povezana sa karakterom toplotnog ciklusa zavarivanja, koji je odreden vrstom . i rczimom zavarivanja, a takode, dimenzijama i oblikom zavarivanih komada. Prema onome sto znamo 0 karakteru raspodele toplote pri zavarivanju, moze se predvideti da ce oksiacetilenski plamen dati najpovoljnije uslove za obrazovanje Vidmanstetenove strukture.

S1. III-16. - U = 100 Nepotpuna Vidmanstetenova struktura u savu izradenom oksiacetilenskim zavari-

vanjem

S1. III-17. - U = 100 - Potpuna Vidmanstetenova struktura u oksiacetilenski zavarenom savu celika

sa 0,15010 ugljenika

Ova struktura se moze javiti u nekoIiko vidova: moze biti nepotpuno-delimicno formirana (s1. III-16 i III-19), ako jedan od hemijskih iIi terrnickih uslova nije potpuno ostvaren; ona moze biti potpuno formirana (s1. 1II-17), to jest, sa jasno izrazenim pravcima orijentacije. Lamelarne strukture, izlucene paralelno ravnima cepanja kristala, mogu biti perlitnog iIi trustitnog tipa. Neke mehanicke osobine, a narocito tvrdoca, j ednoznacno su odredene prirodom lamelarnih struktura.

Legirajuci elementi, kao sto su mangan, hrom i moIibden, olaksavaju obrazovanje Vidmanstetenove strukture.

Vidmanstetenova struktura bitno utice na mehanicke osobine zavarenog spoja, a posebno, usled izrazene krupnozrnosti, izaziva povecanje krtosti metala.

74


TABLICA III-I

Hemijski sastav metala u % Udarna zilavost K u kpm/cm"
(Menazeova epruveta)
----~---
C Mn Si Vidmanstetenova Provarivanje Zarenie sava
struktura korena pri 850°C
0,19 0,32 Tragovi I 3,20 6,40 17,8
0,37 0,74 0,36 2,35 6,0 15,20
0,46 0,87 0,16 2,8 5,20 14,60
. _-_. --- , .. U tablici III-l navedeno je nekoliko rezultata udarne zilavosti za epruvete sa dobro definisanim Vidmanstetenovim strukturama, dobijenim gasnim zavarivanjem. Niska udarna zilavost epruveta sa Vidmanstetenooom. strukturom, koja se krece izmedu 2 i 3 kpm/cm", rnoze se poboljsati u slucaju savova provarivanjem korena, predgrevanjem komada, iIi potpunij om terrnickom obradom.

IV - METALOGRAFSKA STUDIJA ZA V ARENIH SPOJEV A

Razmotrimo sada dve vrste promena koj e su u tesnoj vezi sa procesom topljenja:

A) promena koja utice na arhitekturu zrna;

B) promena vezana za zakaljivost celika, koju cemo zvati Iizicko-hemijskim promenama,

A) Promena koja utice na arhitekturu zrna

1. Oksiacetilensko zavarivanje

U zoni rastapanja (materijalu sava) pri oksiacetilenskom zavarivanju, metal se zadrzava u tecnom stanju relativno dugo vremena u zavisnosti od zapremine rastopa to jest, od debljine zavarivanih limova i preenika dodatnog materijala. Odatle proizilazi da velicina zrna koja kristalisu raste do izvesne grantee sa povecanjem debljina zavarivanih limova. Struktura materijala sava pri gasnom zavarivanju veoma j e krupnozrna sa nepravilnim oblicima kristalita i bez odredene orijentacije (sl. III-9). Na ivicama zleba ocvrscivanje se vrsi u pravcima upravnim na izoterme odvodenja toplote (sl. III-IS), sto podseca na oevrscivanje u ingotima. U zoni rastapanja, obrazovanoj iz mesavine materijala sava i pregrejanog osnovnog materijala, struktura ostaje krupnozrna.

U osnovnom materijalu, uz materijal sava, javlja se prvo zona pregrevanja sa vrlo krupnozrnom strukturom (s1. III-I9); u ovoj zoni vrlo


75

cesto nastaje Vidmanstetenova strukutra. Sa udaljavanjem od ose sava, dimenzije zrna se smanjuju.

Sl. III-18. - Orijentisana struktura granice rastapanja u oksiacetilenski zavarenom savu

Sl. III-19. - U = 150 - Krupnozrna struktura zone pregrevanje sa feritnom mrezom i izlucevinom finog agregata trustitnog tipa u unutrasnjosti zrna (pocetak

stvaranja Vidmanstetenove strukture)

Dijagram na s1. III-20 prikazuje promenu odnosa povrsina zrna S/So, gde je So prvobitna povrsina zrna zarenog metala, a S srednja povrsina zrna udatoj tacki, odredenoj rastojanjem od ose sava [3]. Za oksiacetilensko zavarivanje (kriva C) vidi se da odnos S/So cesto dostize vrednosti veee od 16 u zonama pregrevanja i rastapanja. Makrografija sl. III-21

76


dobro ilustruje ovaj fenomen u osnovnom materijalu oksiacetilenski zavarenog spoja.

d

f16

d

mm

10mm

S1. 1II-20. - Uticaj termickog ciklusa zavarivanja ria velicinu zrna osnovnog metala.

Kriva C: oksiacetilensko zavarrvanje Kriva A: elektrolucno zavarivanje

81. III-21. - U = 3 - Razlicite zone u oksiacetilenski zavarenom savu (d = 10 mm), koje su shematski prikazane u sl. 1II-20

2. ElektroluCno zavarivanje

Pri elektrolucnom zavarivanju sav nastaje uglavnom sukcesivnim naslagama rastopljenog metala vrlo male zapremine sa skoro trenutnim ocvrscivanjem. Iz toga proizilazi da je struktura zone rastapanja sitnozrnija,usmerena i iglicasta; to je ranije opisana bazaltna struktura (s1. III-7). Takva struktura je uglavnom karakteristicna za povrsinske zavareili gornje slojeve elektrolucno zavarenog sava.


S1. 1II-22. - U = 100 - Orijentisana struktura granice rastapanja u elektrolucno zavarenom savu. Os-

U austenitnoj fazi mogu se videti dendriti

S1. III-23. - U = 6 - Makrostruktura elektrolucno zavarenog sava pokazuje orijentisanu kristalizaciju materijala sava i strukturne transformacije u zoni pod

uticajem toplote osnovnog materijaia

77

78


Ako se zavarivanje vrsi sa vise zavara, onda toplotno dejstvo gornjih zavara normalizuje strukture ocvrslih slojeva, sto dovodi do usitnjavanja struktura saobrazovanjem sitnih poliedarskih zrna (s1. III-8). Ova strukLura je uglavnom karakteristicna za srcdisne slojeve materijala sava,

U zoni rastapanja orijentacija zrna je dosta jasno izrazena (s1. III-22); ona je cesto izmenjena termickom obradom pri sukcesivnom nanosenju zavara.

Zona pregrevanja osnovnog materijala je znatno uza. U ovoj zoni dolazi do maksimalnog porasta zrna (kriva A na s1. III-20); zatim ona postaju sitnija u zoni rastapanja, bar u centralnom delu spoja, blagodareci dejstvu sukcesivnih zavara.

Na makrografiji, prikazanoj na s1. III-23, vide se razlicite zone elektrolucno zavarenog spoja.

I

I I

B) Fizicko-hemijske promene

1. Oksiacetiiensko zavarivanje

Ocevidno j e da priroda obrazovanih struktura pri oksiacetilenskorn zavarivanju za datu vrstu celika, zavisi na prvom mestu od debljine li-

mova; toplotni ciklus zavarivanja je uglavnom odreden ovim paramet- ~

rom. Razmotrimo sta se desava u raznim zonama zavarenog spoja (s1. I

cHI-10) za slucaj kada je debljina lima 10 mrn: . .. .... _l

-- "~---",---,-c-,,,,_-:~-_",,"-,~------'-",,f<'~;=o.",i_~Jc~~JJ~on1,~'};as,ta1tg,11,J~;:Crn_al~r4jii1~sav;a)",~temp.E2ratul:'a;;a=6s1rze,.facku.':-;foJ?';"?'E"~""""::::;:;4·~

ljenja a brzine hladenja su reda 350-400°C/min. To je oblast maksi- . !

!

malnog kaljenja; ali problem se komplikuje superpozicijom hemijskih '

transformacija, narocito za obicne celike usled gubitka korisnih eleme-

nata: ugljenika, mangana, silicijuma. Zbog toga je ova zona cesto manje

zakalj ena nego susedne zone osnovnog ma terij ala.

b) U zoni pregrevanja osnovnog materijala, koja se nalazi na nekoliko milimetara od ose sava, dostignute temperature su jos uvek vrlo visoke (1100 do 1500°C) a hladenje veoma brzo (brzina hladenja 200 do 300°C/min). Toplotno, neminovno dolazi do porasta zrna i znatne struktume transform acije usled kaljenja, cija priroda zavisi od vrste celrka (s1. III-19). U ovoj zoni nema hemijskih promena, pa usled toga, konstituciju konacne strukture odreduje sarno termicki ciklus zavarivanja.

c) U zoni zagrevanja, podvrgnutoj dejstvu temperatura nesto iznad 900oe, koja se zove jos i zona zarenja, metal tezi normalizovanoj strukturi, Sa usitnjenim zrnom, ali ova transformacija

S1. 1II-24. - U = 180 - Sferoidizacija strukture u zoni pod uticajem toplote koja odgovara kriticnom intervalu Al-A3 (720-910°C)

STRUKTURE ZAV ARENIH SPOJEV A

ne mozc biti potpuna obzirom da je brzina hladenja jos uvek velika (170 do 200°C/min).

d) U zoni pod uticajem toplote, koja se prostire u teniperaturnom intervalu A1 - A~ (720 do 900°C), promene mogu imati razlicit vid, najcesce moze nastupiti globulizacija lamelarnih agregata sa tendencijom ka koagulaciji bez bitne promene feritnih zrna (s1. 1II-24). Ova oblast zone pod uticajem toplote se proteze na rastojanju 20-25 mm od ose sava pri debljini zavarivanog lima 10 mm. Izvanove zone osnovni rnaterijal ne trpi vise prom ene, ako je metal pre zavarivanja bio u zarenom stanju.

Ako je osnovni materijal pre zavarivanja bio podvrgnut termickoj obradi (kaljenje, otpustanje) ili mehanickoj obradi (hladna deforrnacija), onda ce transformacije u zoni pregrevanja i u zoni zarenja biti u velikoj meri analogne anima koje su napred opisane, ali u drugim oblastima zone pod uticajem toplote u osnovnom materijalu mogu nastupiti nove transformacije, ciji karakter je tesko predvideti.

2. Elektrolucno zavarivanje

Dostignute temperature u razlicitim zonama transformacije, uslovljavaju, u slucaju elektrolucnog zavarivanja, znatno vece brzine hladenja, sto izaziva energicnije kaljenje metala.

i prostiru se na 4-5 mm od ivice zleba, nezavisno od debljina limova (s1. III-25). Ovo proizlazi iz samog postupka elektrolucnog zavarivanja

S1. III-25. :_ Makrostruktura elektrolucno zavarenog V-sava (d = 46 mm). Zavarivanje [e dzvrseno metodam viseslojnog zavarivanja uzanim zavarirna. Viseslojno zavarivanje dovodi do delimicne normalizacije osnovnog materijala u zoni pod uticajem toplote, kojase karakterise tankimriesto svetlijim povrsi-

nama

79

80


koji se izvodi u vise malih zavara koji teze da normalizuju strukturu donjih slojeva (usitnjenje zrna).

Nanosenje sledecih zavara utice, u izvesnoj meri, na strukture zona transformacije osnovnog materijala, te stoga i nailazimo, poglavito u debe lim limovima, naizmenicne slojeve zona koje su pretrpele promenu i delimicno normalizovanih zona (s1. 1II-25).

Na taj nacin, zone sa razlicitim strukturama su skoncentrisane u veoma maloj zapremini; one prekrivaju jedna drugu i obrazuju vrlo kompleksan poredak usled visestrukog dejstva termickog ciklusa zavarivanja [4] (s1. 1II-26).

10 5 0

€ I IIllIIlllJ lOs/oj 2°s/oj

10 15mm

~ c=:J

3°s/oj 4°s/oj

15

Sl. 1II-26. - Uticaj termickog ciklusa pri viseslojnom zavarivanju na strukturne transformacije u osnovnom materijalu

Superpozicija slojeva menja isto tako i strukturu pregrejane zone .

_' pa usled to~!pehgni.cke_~arak*erist~e:fslj~JI!-:~t~::Q~j;;;tYP;Rf,pU:~J~l±J---":_"~>·'~'c--"",-,· •. ·",,,,,,~,.~e,;,,,na~z~"US.t-a:noviti:po~pr(jmehl"""tvrCfoc€t-"u~razlifftim- tackama ove zone. .

HB
230
65%
220
210 _-
200
190
180

170
160
150
140
130 g30%

f.-~~-+--..L--/-I---=-.t-I-~-~B 26% l-----iA 22%

2

Broj slojevo

3

4

Sl. 1II-27. - Utica] viseslojnog zavarivanja na promenu tvrdoce u zoni pregrevanja.

Hemijski sastav osnovnog materijala: C = 0,28%; Mn = 0,54; Si = 0,18%


81

Na primer, za tacku A, prvi zavar dovodi do znatnog povecanja tvrdoce, i to do vrednosti koja iznosi 1650/0 od prvobotne tvrdoce osnovnog materijala; zatim, u toj istoj tacki, tvrdoca poeinje da se smanjuje da bi se stabilizovala, pocev od treceg zavara, na 1250/0 od pocetne vrednosti tvrdoce.

Slican slucaj imamo i u drugim taekama (B, C i D) zone pregrevanja. Konacno dolazi do izjednacivanja mehaniekih osobina i struktura na nacin kako smo to napred pokazali, izuzev mozda u lokalizovanim oblastima gornjih uglova zIeba.

Do sada smo govorili 0 dva najrasprostranjenija postupka zavarivanja. Razmotrimo sada ove fenomene u nekim drugim postupcima zavarivanja.

3. Zavarivanje elektricnim otporom

Ako, u postupcima spajanja toplj enj em, . pri jednoj te Istoj debljini metal a, izvesni Iaktori ostaju u znatnoj meri konstantni, pri zavarivanju otporom parametri mogu da variraju u mnogo sirim granicama (vidi D. Seferian "Zavareni spojevi").

S druge strane, masine za zavarivanje otporom u stanju su da ostvare vrlo razlicite rezime, sa predgrevanjem i termickom obradom posle zavarivanja. Shodno ovome, vrlo je opasno pokusavati sa ekstrapolacijom rezultata, nadenih cak i na istim legurama, za tako razlicite uslove zavarivanja.

Makrostruktura srednjem preseku, upravnom na

manje deformisanom elipsom. Unajprostijem slucaju, zavarena tacka u obliku "sociva" ima dye ose simetrije: veliku osu koja se poklapa sa linijom dodira dva lima i ma1u OSU, koja se poklapa sa osom elektroda upravnom na povrsinu limova (sl. 1II-28). Ovaj elipticni oblik javlja se

... T

I

81. III-28 - Shematski prikaz termieke .raspodele pri tackastom zavarivanju, koja objasnjava socivasti oblik zavarene tacke

6 Metalurgija zavarivania

82


kao posledica karaktera raspodele toplote pri tackastom zavarivanju. U ravni limova izoterme su u obliku koncentricnih krugova; u preseku limova, centralna zona zavarene tacke se zagreva do temperature topljenja i karakterise se vrlo velikom brzinom hladenja; vrlo veliki temperaturni gradijent objasnjava socivast oblik zavarene tacke. Ocevidno je da promena parametara zavarivanja utice na oblik tacke; pri maloj brzini zavarivanja, koja uslovljava duze trajanje ciklusa zavarivanja, izoterme se prosiruju a profil tacke je vise razvucen.

Na shematskom prikazu zavarene tacke iz ugljenicnog celika vidi se nekoliko zona transformacije (s1. III-28):

- Zona 1 osnovnog materijala, koja nije podvrgnuta dejstvu termickog ciklusa zavarivanja; u ovoj zoni metal zadrzava svoju prvobitnu strukturu.

- Zona 2 ogranicena temperaturnim izotermama koje odgovaraju temperaturama transformacije Al i A~; u ovoj zoni se obrazuje zrnasta struktura, a perlit tezi ka preraspodeli i koagulaciji.

- Zona 3 ili zona zarenja, koja odgovara temperaturama iznad tacke A~, karakterise se usitnjenom strukturom, a u slucaju prethodne hladne deformacije osnovnog materijala, nastupa rekristalizacija.

- Zona 4,.koja okruZuje zonu rastapa-

o ,

migracije ugljenika, segregacijs elemenata, itd. Prisustvo zone pregrevanja nije konstatovano, bar ne u onim zavarenim tackama koje nisu bile izlozene suvise dugom zarenju.

- Zona rastapanja se sastoji iz spoljnjeg sloja 5, sa orijentisanim dendritima, i unutrasnjeg sloja 6, sa jednakoosnom strukturom.

Na s1. III-29 A prikazana je makrostruktura zavarene tacke, izvrsene pri sledecem rezimu:

j acina struj e .

pritisak .

vreme zavarivanja

81. 1II-29 - Razlicite zone zavarenog spoja dobijenog pri tackastorn zavarivanju niskougljenicnog celika. Rezimi zavarivanja su isti, menja se samo vreme zavarivanja: A =

= 1/10 sec; B = 2/10 sec

2500 A

10,5 kp/mm" 1/10 sec.

Na s1. III-29 se jasno vide gore opisane razlicite zone, osim zone orijentisanih dendrita koja je nejasna.Pri ovim istim uslovima zavarivanja, ali sa dvostruko duzim vremenom zavarivanja, tj. 2/10 sec (s1. III-29 B), zone transformacije se prosiruju, a oblast jasno izrazeno dendritne kristalizacije zauzima skoro celu povrsinu zone rastapanja.

Osnovni materijal iz celika koji ne trpe polimorfne transformacije, na primer iz austenitnog celika 18-8, ne trpi nikakve strukturne pro-


83

mene. Moze se konstatovati (s1. X-39) prisustvo zone segregacije oko zavarene tacke, koja se javlja kao posledica difuzije elemenata iz zone rastapanja u osnovni materijal i izlucivanja karbida (ako je austenitni celik legiran elementima koji obrazuju karbide).

SI III-30 ---'- Makrostruktura zavarenog spoja dz lake Iegure, dobivenog savnim zavarivanjem; debljine zavarenih limova: 1,6 + 1,6 mm. Uzduznj i popreeni

presek [ednog istog spoja (Foto Sciaky S. A.)

Pri zavarivanju lakih legura (s1. III-30) mogu se naci razlicite oblasti zone pod uticajem toplote, kao i vrlo tanka zona segregacije koja okruzuje zavarenu tacku. Na ovoj makrografiji se moze jasno razlikovati

zona jentisanih kristala i zona ednakoosnih kristala.

4; Automatsko zavarivanje pod prahom

Postupci automatskog zavarivanja pod prahom se, u opstem slucaju, karakterisu dubokim provarom sa krupnim orijentisanim kristalima. Na makrostrukturi (sl. I-I) se jasno vidi

ogranicena zona rastapanja (materijal sava) sa orijentisanim kristalima upravnim na izoterme, slicno kao pri livenju u kalupima; analognu strukturu susrecemo i pri zavarivanju ugaonih savova. Osnovni materijal izlozen dejstvu termickog ciklusa zavarivanja pokazuje, kao i u slucaju elektrolucnog zavarivanja, razlicite zone transform acij a sa morfoloskim karakteristikama priblizno identicnim onima datim pri ruenom elektrolucnom zavarivanju.

Mikrostruktura zone rastapanj a (materijala sava) , u slucaju automatskog zavarivanja niskougljenicnog eelika, karakterise se stubicastim orijentisanim kristalima; ova struktura j e grublja od strukture u povrsinskom sloju sava,' izvrsenog rucnim elektroIucnim zavarivanjem (s1. 1II-31).

6*

S1. 1II-31 - U = 200 - Bazaltna struktura povrsinskog sloja sava pri dvoslojnom automatskom zavarivanju pod prahom limova deb-

linije 16 mm

84


5. Zavarivanje cepooa pistoljem

Struktura zavarenog spoja cepa, izvrsenog postupkom zavarivanja pistoljem (vidi Glavu I), analogna je strukturi zavarenog spoja izvrsenog rucnim elektrolucnim zavarivanjem. Veoma brz termicki ciklus dovodi do analognih fizieko-hemijskih transformacija.

Makrostruktura ovog spoja pokazuje orijentisanu kristalizaciju u zoni rastapanja (sl. III-32), kao i zone pod uticajem toplote osnovnog materijala i materijala cepa. U zoni pregrevanja, pri zavarivanju cepova

S1. III-32 - U = 3 - Makrostruktura zavarenog spoja dobijenog pri zavarivanju cepa pistoljem.Cep - srednjeugljenicni celik; osnovni materijal - hrom-molibden celik 2 Cr

-lMo

S1. 1II-33 - U = 500 - Pregrejana zona zavarenog spoja sa s1. III-32 Vidmanstetenova struktura orijentisano po kristalografskim ravnima

sa agregatom sorbitnog tipa

iz niskouglj enicnih i potpuno niskouglj enicnih celika, dolazido porasta zrna, pa cak i do pojave Vidmanstetenove strukture kada je hemijski sastay celika povoljan za obrazovanje ove posebne strukture (sl. 1II-33). U osnovnom materijalu mozemo posmatrati sve strukture, koje odgovaraju trima stadijumima transformacija celika.

v - PRAKTICNE POSLEDICE

Karakter kristalizacije i priroda transformacija bitno uticu na mehanicke osobine zavarenih spojeva;na primer, pojava Vidmanstetenove strukture je pokazatelj krtosti celika: vrlo sitnozrna struktura elcktroIueno zavarenih savova povecava deformacionu sposobnost celika (izduzenje, udarna zilavost, suzenje).

Kao druga prakticna posledica primarne kristalizacije javlja se obrazovanjeusahline, koje je cesto praceno, u vecoj Ili manjoj meri, razvijanjem prslina u zavrsnom krateru sava. Ova pogreska se narocito


cesto javlja pri rucnom elektrolucnom zavarivanju kratkim zavarima, kada rastojanje u korenu savova prelazi jednu odredenu vrednost. OVO' pitanje je opsirno tretirano u glavi VI, koja je posvecena obrazovanju prslina u zavarenim spoj evima.

Karakter strukturnih transformacija u osnovnom materijalu moze se predvideti, kako je to receno u Glavi II, pomocu dijagrama na kojem su nanete kriva anizotermnog razlaganja austentita (ARA-kriva) u celiku i krive hladenja zavarenog spoja. Primenu ove metode razmotricemo pri izucavanju zavarljivosti celika .

. S druge strane, izucavanj e raspodele toplote u zavarenim spoj evima, koje je izvrseno sa profesorom Portvenom [5], omogucilo je postavljanje graficke zavisnosti T m = 1jl (VIII)' koja odreduje maksimalnu brzinu hladenja i temperature dostignute u svakoj tacki zavarenog spoja pri gasnom ili elektricnom zavarivanju (sl. 1II-34).

1400r---r---r-~r-~r---r+--r-~~---~--~~ 1300r---r----r-~~T~~~~~~--~--~~~~ 1200r---r---r-~~--~~~<L-~--~~~--~~

1100 r--t----t--r-t-___,.l-~t_-t_--.f_L_--.+_-+___I

Krlve Tm = Ij>(

'-j7f-r"-::a7cl--t_-t_-t--1 °b } oblocetllensko_+--__I

I zovorlvonje

r: -t---t----1:---I----+ d}

elektro/ucno

zcvartvooie, -1---4

80 160 240 320 400 480 560 640 720 800 Vm("C!mln)

S1. III-34 - Krive Tm = 'IfJ (Vm) za oksiacetilenski i elektrolueno zavarene savove, Hladenje na polovini debljine zavarenih limova (krive a i c) ,i na njihovoj pov-

rsin! (krive bid)

Ove krive su omogucile da se ustanovi stacionarno toplctno stanje u zavarenom spoju (sl. III-IO). Nanosenjem na krive raspodele toplote Portvena karakteristicnih krivih kaljenja celika Portvena i Seoenara, mogu se odrediti strukture koje se obrazuju u razlicitim zonama zavarenog spoja. Tako, za zakaljujuci Ni-Cr celik, cije su "karakteristicne krive" date na sl. III-35, u zoni pregrevanja mogu se posmatrati austenitno-martenzitne strukture, au zonama udaljenim od ose sava, strukture kaljenja. Ova metoda dozvoljava da se odrede strukture koje se obrazuju u razlicitim oblastima zona pod uticajem toplote celika date debljine (vidi plocu I, celik 4).

86


T

.' x=o I

1500 1400

.'

o '-

" Prehlac1eno stanje

" - austenit

.....,

o

... :J

~

<Il Q

E <Il

I-

- X =0

Oksiacetilensko zavarivanje

mm

10 Kaljeno.ttanje

81. III-35 - Zdruzene krive raspodele toplote (oksiacetilenski i elektrolucno zavareni spojevi) sa "karakteristicnim krivama kaljenja" nikl-hrom kaljivog celdka, Razgranicenje zona pod

uticajem toplote osnovnog materijala

BIBLIOGRAFIJ A

[1] H. Hanemann i A. Schrader: Atlas metallographicus (Berlin), vol, III, 30.

[2] N. T. Belaiew i D. Sejerum: Publ. xn- Congres Int. de la Soudure Autogene, Londres, vol. III (1936), 567; Rev. Metall., 34, n? 12 (1937), 690.

[3] Prof. A. Portevin i D. Seieruu»: Publ. XI Congras Int. de la Soudure Autogene, Rome, vol. I (1935), 567; Rev. Soud. Aut., 255 (1935), 4.

[4J D. Sejerian: Methodes particulderes d'etude des soudures (1947), Public. G. R. A., Paris.

[5] Prof. A. Portevin i D. Seterian: XI Congres Int. de la Soudure Autogene, Rome (1934); C. R. Acad. Sciences, 199 (1934), 34; Chal. et Indust, (Sept. 1935).


87

PLOCA I

Struktura zavarenih spojeva cetiri vrste ceIika, izvrsenih oksi-acetilenskim zavarivanjem

Sve probe su bile nagrizane Sauveur-ovim reaktivom.

Ispod svake mikrografije dato je uvelicanje i tvrdoca u Brinelovim jedinicama.

Hemijslci sostav

C:O,22 % .Ni:435 ~ Cr:l,21 %

Red. Osnovni materijal Zona pod uticajem Zona normalizacije Zona pregrevanja Zona rastapanja
br. toplote Ai-A. A.-Ts (materij al sava)
,
Krupna zrna. Mreza krupnih zrna Struktura vrlo
Zarena struktura: MreZa ferita krupnog ferita Vidmanitetenooa
1 ferit i perIit sa finim perIitnim ferita sa agregatom sa finim trus- struktura.
agregatom, turistitnog tipa, titnim agregatom,
-_ -
Sitnozrna Izlucivanie prezasicenog
2 i heterogena Tendencija ·ferita. Struktura Iglicasti fer it. Vidmanltetenooa
struktura ferita koagulacije perlita odgovara transformaciji Bejnitna struktura struktura.
i perlita Ar'''. Gornji bejnit
--
Perit i perlit. Tendencija Izlucivanie iglicastog Struktura koja
koagulacije perlita: ferita na osnovi finog odgovara Iglicasti ferit.
3 Trakasra struktura ostaie agregata. Bejnitna transformaciji Ar": Gornji bejnit,
i heterogena struktura heterogena. struktura. Donji bejnit.
Ferit i koagulirani Struktura koja odgovara Transformaciia Ar'"
4 perlit. Zarena T'ransforrnacija transformaciji Ar'", Krupnozrni Iglicasta struktura
struktura Ar':", fini martenzit. Fini martenzit. martenzit. donjeg bejnita 88'


PLOCA II

Elektrolucno zavarivanje

niskoug,ljenicnog celika debljine 10 mm bazicnom elektrodom (OL

50. kp/mm").

_. . _.

Hemijska analiza u %

Ispitivani materiial C Mn Si Sip I N2

_____________ 1 1 1 ------ --- ---\-----

Osnovni materiial 0,13 0,49 tragovi 0,023 0,018 I 0,008

-M-a-te-r-ij-'al-sa-v-a----- --0-,0-8-- --0,-6-8 ----0-,4-2- -0,0--12- 0,015 1-- O,OU -

120Br

: X125

135Br

X125

x 125

Makrografija zavarenog spoja pokazuje:

Strukturu mater ijala jiava orijentisanu u povrsinskom sloju (sav je azvrsen sa tri zavara); zonu pod uticajem toplote osnovnog materijala, jako obojenu pri nagrizanju _ termicki ciklus viseslojnog zavarivanja je malo uticao na ovu zonu.

Provarivanje korena sava sa suprotne strane takode izaziva obrazovanje ortjentisane strukture.

Mikrografija 1. Bazaltna struktura povrsinskog sIoja sava.

Mikrografija 2. Srediste materijala sava; "normalizovana" struktura sa vrlo sitnozrnim

feritom.

Mikrografija 3. Srediste zone pod uticajem topIote; zrnasta fina struktura.

Mikrografija 4. Kraj zone pod uticajem toplote (At - As); struktura koaguliranog perlita. Mikrograftja 5. Osnovni metal van zone pod uticajem toplote; homo gena struktura :Cerita

perlita.


89

PLOCA III

Elektrolucno zavarivanje

srednjeugljenicnog celika debljine 16 mm bazienom elektrodom (oL = 50 kp/mm").

~ -_.-
Hemiiska analiza u %
Ispitivani materijal C Mn Si S P N2
~ -- ------ ---- ---~
Osnovni materiial 0,33 0,54 0,02 0,018 0,025 0,007
~-
Materijal sava 0,010 0,65 0,37 0,013 0,020 0,010 Makrografija zavarenog spoja pokazuje da je izvrsen velikim brojem zavara.

Utica] termickog cik1usa viseslojnog zavarivanja na zonu pod uticajem toplote osnovnog materijala ispoljava se usmenjivanju tamnih i svetlih polja. Svetla poIja svedoce 0 tendenciji ka "normalizaciji" strukture.

Mikrografija 1. Zona rastapanja materijala sava ; krupnozrna struktura pregrejane zone sa sitnozrnim, verovatno, trustitnim agregatom.

Mikrografija 2. Bazaltna struktura povrsinskog sloja sava. Sr-ed is'te sava pokazuje strukturu finog ferita (kao i mikrografija 2 sa ploce II).

Mikrografija 3. SrediSte zone pod uticajem toplote; Sitnozrna regenerisana struktura ferita i perlita.

Mikrografija 4. Kraj pod uticajem toplote (A1 - A.); fina i koagulirana struktura.

- Mikrografija 5. Osnovni metal van zone pod uticajem toplote; struktura ferita

perlita.

GLAVA IV

ELEKTRODE ZA ELEKTROLUCNO ZA V ARIV ANJE

Postupak elektrolucnog zavarivanja bazira se na uspostavljanju i odrzavanju elektricnog luka izmedu metalne zice nazvane "elektroda", i komada koji se zavaruje. Elektroda jednovremeno sluzi kao provodnik elektricne energije potrebne za rastapanje i kao dodatni materijal.

Gole elektrode se upotrebljavaju u izuzetnim slucajevima i danas su

jezgra elektrode, iznad rastopa tecnog metala obrazuje se metalurska troska. Prema prirodi ob1oge, dolazi tada do slozenih hemijskih reakcija izmedu troske i rastopljenog metala: reakcije dezoksidacije, desumporizacije, denitriranja a takode i do reakcije legiranja metalnim elementima koje je sadrzala obloga u obliku ferolegura.

Prvi deo ave glave posvecen je izucavanju elektroda za elektrolucno zavarivanje, njihovoj klasifikaciji, osobinama, a drugi izucavanju nekoliko reakcija izmedu troske i rastopljenog metala na bazi opstih teorijskih postavki fizicke hemije.

PRVI DEO

I - DEFINICIJA I KLASIFIKACIJA ELEKTRODA

A) Definicija elektroda

I:

I I :

;:;

Gole elektrode su izradene u obliku metalne zice kruznih preseka sa tacno definisanim hemijskim sastavom. Rad sa njima dovodi do velikog broja nepogodnosti koliko u odnosu na stabilnost elektricnog lika, toliko i u odnosu na fizicke kvalitete dodatnog meterijala, kao sto su: teskoca uspostavljanja i odrzavanja elektricnog luka, apsorpcija velike kolicine kiseonika i azota. Kako cemo videti u daljem izlaganju (glava V), apsorpcija gasova dovodi ne samo do obrazovanja gasnih mehurova (naru-

Seferijan Metalurgija Zavarivanja 1 Dio

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seferijan Metalurgija Zavarivanja 1 Dio

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

D.

You might also like

Seferijan Metalurgija Zavarivanja 1 Dio

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seferijan Metalurgija Zavarivanja 1 Dio

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

﻿D.

You might also like

D.