MUZIKI DAROVITO DETE: EPILOG

-prikaz naunog istraivanja-

Autori rada: Blanka Bogunovi1, Jelena Dubljevi1, Nina Jovanovi1

Fakultet muzike umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu
Prikaz rada: S. Budiin

Darovitost dugoroni razvoj

talenta

Potencijal muziki darovitog - sukcesivne razvojne etape

Umetniki oformljena linost: kada iz domena linog darovitnost preusmerava u
domen obrazovanja, negovanja i podsticanja novih generacija darovitih
Formiranje profesionalne i line karijere u drugaijem domenu bavljenja muzikom
profesionalna karijera?
Velik broj talentovane dece posle studija postaje nevidljiv ili teko vidljiv (iskustvena
analiza)

Muziki darovito dete-potencijal?

Da li obrazovanje mladih talenata obezbeuje potrebna znanja i vetine?

Da li ishodi obrazovanja darovitih imaju ekoloku valjanost i obezbeuju mogunost
adaptacije na razliite zahteve i uslove rada u savremenim, promenljivim drutvenim
uslovima?
U kojoj meri je prisutno doivotno usavravanje koje bi moglo da obezbedi
fleksibilnost u prilagoavanju?

Promena fokusa?

Kurikulum usmeren na klasinu umetniku muziku

Mali broj izuzetnih-solo karijera
Popunjenost orkestara - obim izbora za profesionalnu budunost smanjena
POSLEDICE: stres i psiholoki problemi

Oekivanje - realizacija

Profesionalni razvoj:
1) koncertna karijera
2) vrhunac i usmerenost na ekspanziju muzike karijere (24-25god.)
Pedagoki razvoj:
1) od 30-40god.
2) od 40-50god.
Profesionalna kriza: problem nastaje u srednjim fazama (36-42god.): steeni
iskustvo i kompetencije ali se oseaju ogranieno u karijeri, nedostatak izazova i
perspektive,

gde staviti akcenat?

Profesionalna dualnost (doprinosi ili oteava postizanju kvaliteta?)

Alternativni, neformalni oblici muzike profesije
TRANSFERABILNOST - prenosivost znanja u razliite oblasti muzike profesije!
(Nemaka)

Metodologija

Eksplorativno i deskriptivno
Cilj:
1) relevantne inioce sticanja kompetencija za pedagoki, izvoaki i stvaralaki rad
2) stepen line i profesionalne (samo)ostvarenosti u postojeoj drutveno-ekonomskoj
situaciji
3) nivo i odlike dugoronog strunog i profesionalnog razvoja i usavravanja
nastavnika

Varijable se odnose na:

Opte karakteristike: pol, godine radnog iskustva, tip nastave, nivo obrazovnog
sistema u kome radi (srednja kola/fakultet)
Kompetencije za poslove u okviru muzike profesije (pedagoki, izvoaki, stvaralaki
rad, mediji, produkcija, neklasini anrovi)
Relevantne inioce koji su za sticanje znanja i vetina za pedagoki, izvoaki i
stvaralaki rad (sposobnost, motivacija, linost, porodica, vrnjaka grupa, odnos sa
nastavnikom i njegove komp.)
Profesionalna oekivanja razvoj karijere i stepen ostvarenosti
Uticaj drutveno-ekonomskih okolnosti
Nivo i stepen doivotnog usavravanja (motivacija i oblici usavravanja, zadovoljstvo
profesijom,)

Merni instrument

Upitnik 14pitanja
I deo: 6pitanja opteg karaktera (Z i O tip)
II deo: 3pitanja zatvorenog tipa Likertova skala procene
9pitanja otvorenog tipa
2pitanja otvorenog izbora
Dostavljan pojedinano
Kvalitativna analiza sadraja i kvantitativna obrada podataka: SPSS 10.0

 Uzorak:
N=65 (25 profesora FMU i 40 profesora iz tri beogradske srednje muzike kole)
MStankovi (N=17), MJ.Marinkovi (N=9) i MK.Manojlovi (N=14)
69% enskog pola i 31% mukog pola

Rezultati i interpretacija
Opte karakteristike: najbrojnija starosna grupa
31-40 (34%)
41-50 (26%)
51-60 (25%)
21-30 (12%)
stariji od 61 (3%)
Instrumentalna nastava (74%) // teorijska nastava (26%)
Drugi vid muzike profesije (osim pedagogije): 72% !
Solo izvoenje 45%, orkestar 7%, klavirska saradnja 7%, kamerno muziciranje 6%,
horsko pevanje i dirigovanje 3%

Relevantni inioci sticanja kompetencija za

pedagoki, izvoaki i stvaralaki rad

Ispitanici najvie zadovoljni znanjem steenim u domenu izvoatva, pedagokog i

stvaralakog rada
Nedostatak kompetencija: muzika produkcija, rad u medijima, poslovi u neklasinim
anrovima
Zakljuak: sticanje znanja i vetina u okviru tradicionalnih vidova obrazovanja i dalje
ima primat nad tipom obrazovanja koje sve vie postaje imperativ savremenog drutva

Tabela 1.

 Sticanje kompetencija za pedagoki rad:

rad, trud, zalaganje (M=4.87)
interesovanje (M=4.80)
najmanje bitna: izvoaka aktivnost (M=3.85)
Kompetencije za izvoaki rad:
istrajnost (M=4.82)
rad, trud zalaganje (M=4.80)
nastupi/takmienja (M=4.75)
Stvaralaki rad:
kreativnost (M=4.89)

Stepen line i profesionalne (samo)ostvarenosti u

okvirima razvoja karijere i u trenutnom drutvenoekonomskom kontekstu

Posao koji rade

u velikoj meri (45%)
u potpunosti (28%) sa oekivanjima
razoaran (8%)
Da li je nastavniki posao bio cilj profesionalne karijere?
51% da
27% ne
17% karijera preusmerena u jednom trenutku

Razlozi (ne)zadovoljstva
profesionalnom karijerom

Drutveno-ekonomske okolnosti

Materijalna situacija (27%)

Nemogunost usavravanja, putovanja (21.15%)
Nebriga drave za umetnost (13.46)
Politika situacija (7.69%)

Nivo i oblici dugoronog strunog i

profesionalnog razvoja i usavravanja
nastavnika

Lifelong learning
61% - pedagoka praksa od poetka
6% - drugi prioriteti ali je vremenom pronaeno zadovoljstvo
16 - realizovala talenat/potencijal/sposobnost
vie od treine (38%) miljenja su da lini razvoj treba da traje itavog ivota
Izvor podsticaja za daljim usavravanjima:
zadovoljstvo (60%), potreba za linim razvojem (52%), mogunost razvoju mladih
talenata (40%), elja za napredovanjem u struci (37%), elja za sticanjem znanja (35%)
profesionalno okruenje (23%)

Oblici profesionalnog usavravanja

Kolektivno koncertno muziciranje (M=3.73)

Solistiko muziciranje (M=3.34)
Seminari (M=3.55)
71% nije razmiljao o promeni posla
9% jeste (finansije, nezadovoljstvo uslovima rada, nekreativni program, malo prostora
za lino napredovanje,)
2% nije dalo odgovor

Zakljuak jedan posao za ceo ivot

Ispitanici u velikoj meri zadovoljno poslom kojim se bave

Poseduju elju za usavravanjem i napredovanjem kako bi doprineli razvoju mladih
talenata
Unutranji inioci - glavni su pokretai profesionalnog razvoja
Potreba za promenom tradicionalne nastave tokom studiranja: neklasini anrovi,
praktina primena znanja tokom studija

HVALA NA PANJI!