1

RVANSKE REETKE

Reetkasti nosai predstavljaju sistem sainjen od lakih krutih tapova meusobno zglobno vezanih svojim krajevima. Zglobne veze krajeva tapova se nazivaju
vorovi. Reetke su optereene koncentrisanim silama koje lee u ravni reetke i
dejstvuju u njenim vorovima.
Osnovni element svake ravanske reetkaste kontrukcije je trougao. Izmeu broja
vorova n i broja tapova s statiki odreene ravanske reetke postoji veza s=2n-3.
Ukoliko je s>2n-3 postoji unutranja statika neodreenost reetke, a ako je s<2n-3
radi se o mehanizmu
Reetka moe biti vezana za podlogu pokretnim zglobom, nepokretnim zglobom, uetom ili lakim tapom. Laki tap koji povezuje reetku sa osloncima nije
sastavni deo ravanske reetke, ve njena spoljanja veza.
Proraun reetke se svodi na odreivanje reakcija spoljanjih veza i sila u tapovima reetke. Zbog uvedenih pretpostavki sile u lakim tapovima se poklapaju s
pravcima lakih tapova, te oni mogu biti optereeni na zatezanje ili pritisak.
1.1

Algoritam reavanja zadataka

Proraun reetke se moe izvriti na osnovu sledeih koraka:
1. Osloboditi se spoljanjih veza i uvesti odgovarajue reakcije veza (otpore
oslonaca).
2. Za reetku kao celinu pisati jednaine ravnotee i odrediti reakcije veza.

Naime, kako na reetku dejstvuje ravanski sistem sila njena ravnotea e biti ostvarena ako su glavni vektor sistema i glavni moment za proizvoljno izabranu taku A
jednaki nuli:

(1.1)
Fg = 0, M gA = 0.
Prvi, vektorski uslov se projektovanjem na ose koordinatnog sistema xy svodi na
dve skalarne jednaine, a prethodni uslovi ravnotee transformiu u sledei sistem
jednaina ravnotee1:
n

1.
i =11

+

0, 2.
i 1

yi

0, 3.

0,

(1.2)

U daljem tekstu e se tokom reavanja primera izostavljati oznaka za promenu indeksa i=1,..., n sume projekcija svih
sila, ali e se podrazumevati da se ta suma odnosi na sve sile koje dejstvuju na uoeni sistem. Indeks sumiranja e

i u momentnim jednainama, pri reavanju primera, biti izostavljan. Na taj nain, oznaka
n

M + M
j

j =1

i =1


Fi
A

+

e podrazumevati

(sumu spegova i momenata sila za izabranu taku) za naznaen pozitivan smer momenta.

RAVANSKE REETKE

koji podrazumeva da je suma projekcija svih sila na ose koordinatnog sistema jednaka
nuli, i da je suma momenata svih sila i spregova za proizvoljnu taku u ravni nula.
Osim jednaina ravnotee (1.2), mogu se pisati i alternativni oblici jednaina
ravnotee ([1], str. 52). Jedan od njih se ogleda u pisanju tri momentne jednaine za
take A, B i C:
+

+

1.

+

0, 2.

0, 3.

(1.3)

0,

pri emu su A, B i C nekolinearne take.

3. Nakon odreivanja otpora oslonaca, vri se izraunavanje sila u tapovima, to se moe izvriti na dva naina: metodom izdvajanja vorova i
metodom izdvajanja dela reetke (metod preseka, Riterov metod).
Ukoliko se primenjuje metod izdvajanja vorova, polazi se od vora u
kome se sueljavaju samo dva tapa. Sile u lakim tapovima, kao unutranje
sile, pretpostavljaju se kao zatezne. Osim toga, sile reakcije veze istog lakog
tapa koje dejstvuju na razliite vorove se postavljaju po principu akcije i
reakcije. Pisanjem jednaina ravnotee za sueljan sistem sila u ravni:
n

i =1

i =1

1. Fxi = 0, 2. Fyi = 0.

(1.4)

odreuju se sile u tapovima. Sukcesivno, prelazi se sa vora na vor, imajui u vidu da broj nepoznatih sila koje dejstvuju u voru bude najvie dva.
Dobijeni predznak minus uz intenzitet sile u lakom tapu ukazuje da je taj
tap pritisnut, dok predznak plus ukazuje da je tap zategnut.
Pri primeni metoda izdvajanja dela reetke vri se zamiljeno presecanje reetke po tapovima u kojima je potrebno odrediti sile, tako da broj
preseenih tapova ne bude vei od tri. Zatim se zamenjuje uticaj preseenih
tapova silama koje su im kolinearne i zatezne. Poto je reetka na ovaj nain podeljena na dva dela, a svaki od njih mora biti u ravnotei, bira se deo
reetke za koji e se pisati jednaine ravnotee. Preporuljivo je posmatrati
onaj deo reetke na koji dejstvuje manje sila. Takoe, preporuuje se pisanje tri momentne jednaine za tri nekolinearne take (1.3), iako je mogue
pisati i druge oblike jednaina ravnotee, na pr. (1.2).

Ravanske reetke

Primer 1.1 Za reetku2 prikazanu na Slici 1.1, optereenu silama intenziteta 2kN, odrediti
reakcije u osloncima i sile u tapovima metodom izdvajanja vorova. Sile u tapovima
preseenim sa R-R odrediti primenom Riterovog metoda.

Slika 1.1
Reenje: Pre oslobaanja od spoljanjih veza, numerisae se tapovi i vorovi.
Ukupan broj tapova u ovoj reetki je 13, a vorova osam. tapovi su numerisani arapskim, a vorovi rimskim brojevima (Slika 1.2). Na osnovu jednakosti broja
tapova i vrednosti koju daje relacija s=28-3=13, zakljuuje se da ova reetka poseduje osobinu unutranje statike odreenosti. Ova reetka je u taki A oslonjena na
nepokretni,
a u taki B napokretni oslonac. Dejstvo ovih veza je zamenjeno silama


X A i YA u taki A i silom YB u taki B.
Jednaine ravnotee reetke su:

1.Fxi = 0 :

X A F4 = 0,

2.Fyi = 0 : YA F1 F2 F3 + YB = 0,
+

3. M A = 0 : 2 F1 4 F2 6 F3 + 4 F4 + 8YB = 0,
pa su vrednosti reakcija oslonaca:
X A = 2kN , YA = 4kN , YB = 2kN .
Sile u tapovima e se najpre odrediti metodom izdvajanja vorova. Ova metoda, kao to je ve reeno, podrazumeva analizu ravnotee svakog vora pojedinano.
Polazi se od vora u kom se sueljavaju najvie dva tapa. U ovom sluaju krenue se
2

U primerima u kojima nije naznaena jedinica za duinu, smatra se da je duina izraena u metrima.

10

RAVANSKE REETKE

F4

VII

13

10
F1

R 6

III
y

XA

YA

VI 12

VIII
7

F2

11

F3

B
YB

4
II

IV

Slika 1.2

od vora A (numerisanog
rimskim
I). U ovom voru dejstvuju komponente reakcije


nepokretnog zgloba X A i YA i sile u tapovima 1 i 2 nepoznatih intenziteta i smerova,
u pravcu tapova. Pogodno je pretpostaviti da su tapovi optereeni na zatezanje, a
priori. To znai da pri analizi ravnotee vora smer sila u tapovima ide od posmatranog vora ka tapu. Na sledeim slikama prikazani su sistemi sila koji dejstvuju na
vorove, a pored slike su ispisane jednaine ravnotee 3:
S2

vor I:

4. Fxi = 0 :

A
XA
YA

S1

X A + S1 + S 2

5. Fyi = 0 : YA + S 2

2
2

2
2

= 0,

= 0.

Reavanjem ovih jednaina dobija se da su sile u tapovima S1 = 2kN , S2 = 4 2kN ,

odakle se zakljuuje da je tap 1 zategnut, jer je dobijena vrednost za silu u tapu 1
pozitivna. S obzirom da je predznak ispred vrednosti sile u tapu 2 negativan, sledi
da je tap 2 optereen na pritisak.
Sada se prelazi na vor II, u kome su vezani tapovi 1, 3 i 4. Nepoznate u jednainama ravnotee za ovaj vor bie sile u tapovima 3 i 4, dok je zbog principa akcije
i reakcije sila u tapu 1 poznatog intenziteta4.

3
Kako u ovom primeru svi kosi tapovi reetke zaklapaju sa horizontalnim i vertikalnim pravcem uglove od 45,
vrednosti tih uglova nee biti posebno naznaeni na slikama.
4
Pri revnju primer vektori svih sila e se postavljti jedan u odnosu
 na drugi po principu akcije i reakcije,
t obeleavati istom slovnom oznakom uz dodatak oznake prim (na pr. S1 i S1 ), pri emu e se u jednainama uvek
koristiti jednakost intenziteta tih sila oznaeno bez prima (S1 = S1 ).

Ravanske reetke

11

vor II:
S3
,
S1

6. Fxi = 0 : S1 + S 4 = 0,
II S
4

7. Fyi = 0 : S3 = 0.

Odavde sledi da je tap 3 neoptereen, a sila u tapu 4 je S4 = 2kN , to znai da je

ovaj tap zategnut.
vor III:
F1

8. Fxi = 0 : S 2

S6

, III

S2

,
S3

9. Fyi = 0 : S 2

S5

2
2

+ S5

2
2

+ S6 = 0,

2
2

S5

2
2

S3 F1 = 0.

Na osnovu napisanih jednaina je S6 = 6kN , S5 = 2 2kN .

Analogno ovoj proceduri izvrie se analiza ravnotee preostalih vorova.
,
S5

vor IV:

S7
S8

,
S4

10. Fxi = 0 : S 4 S5
11. Fyi = 0 :

IV

S5

2
2

2
2

+ S8

+ S 7 + S8

2
2
2
2

= 0,

= 0.

Dakle, intenzitet sile u tapu 8 je S8 = 4 2kN , dok je S7 = 6kN .

,

S6

F2
V

vor V:

S10
S9

12. Fxi = 0 : S10

2
2

+ S9 S6 = 0,

13. Fyi = 0 : F2 S7 + S10

,
S7

2
2

= 0.

Intenziteti sila u tapu 9 i 10 su S9 = 2kN , S10 = 4 2kN .

,
S10

VII
S11

F4
S13

vor VII:
14. Fxi = 0 : S10

15. Fyi = 0 : S10

2
2

+ S13

2
2

F4 = 0,

2
2

S13

2
2

S11 = 0.

12

RAVANSKE REETKE

Reenja ove dve jednaine su S13 = 2 2kN , S11 = 6kN .

Odreivanje sile u tapu 12 mogue je izvriti samo pisanjem jednaine ravnotee po horizontalnom pravcu bilo za vor VI ili VIII. Ovde e to biti uraeno analizom
ravnotee vora VIII.

,
S12

vor VIII:

,
S13

VIII

16. Fxi = 0 : S13

2
2

S12 = 0,

YB

te je S12 = 2kN .
Brojne vrednosti sila u tapovima, kao i odgovarajui karakter optereenja dati
su u sledeim tablicama:
Broj tapa i

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]
Broj tapa i
sila S i (+) [kN ]
sila S i (-)[kN ]

3 4

6 7

0 2 2 2
6 6

4 2
8

10

11 12
6

4 2
2 4 2

13

2
2 2

Na Slici 1.3 prikazano je optereenje reetke, gde su sa crvenom bojom obojeni

tapovi optereeni na pritisak, crnom oni koji su zategnuti (obino se zategnuti tapovi boje plavo, to
F4
ovde zbog tehnikih
VII
razloga nije mogue).
10
13
Neoptereen tap je
11
F2
F1
nacrtan isprekidanom
VIII
6
9
VI 12
linijom. Ovakvo predIII
B
V
5
stavljanje reetke daje
2
F3
kompletnu sliku opte7
3
8
reenja njenih tapoI
4
1
A
va usled dejstva aktivIV
II
Slika 1.3
nih sila.

Ravanske reetke

13

Da bi se odredile vrednosti sila u tapovima 4, 5 i 6 Riterovom metodom, vri

se zamiljeno presecanje reetke po tapovima u kojima se ele odrediti sile (Slika
1.4). Zatim se posmatra ravnotea jednog od delova reetke. Pogodno je analizirati onaj deo reetke koji je optereen
F1
manjim brojem sila. U ovom primeru
S6
III
posmatrae se levi deo reetke. Uticaj
desnog dela reetke ulazi preko preseeS5
nih tapova, tj. preko sila u preseenim
2
tapovima za koje je pogodno pretposS4
A
taviti da su zategnuti. Na taj nain levi
IV
I
II
2
2
deo reetke se tretira kao ploa na koju
XA
dejstvuju
YA
 komponente
  reakcije oslonca
F1 i sile S4 , S5 i S6 .
A,
sila
Slika 1.4
Dalja analiza podrazumeva pisanje jednaina ravnotee za ravanski sistem proizvoljnih sila, za koji se, kao to je poznato, mogu napisati tri jednaine ravnotee.
Nepoznate vrednosti sila odredie se pisanjem tri momentne jednaine kao alternativnog oblika jednaina ravnotee. Momentne jednaine glase:
+

17. M IV = 0 : 2 F1 4YA 2 S6 = 0,
+

18. M III = 0 : 2 X A 2YA + 2 S 4 = 0,

+

19. M I = 0 : 2 F1 2 S6 2 2 S5 = 0,
a njihovim reavanjem sledi S6 = 6kN , S4 = 2kN , S5 = 2 2kN , ime se potvruju
reenja dobijena analitiki.
Primer 1.2 Reetkasti

krovni nosa optereen je

vertikalnim silama kako
je prikazano na Slici 1.5.
Odrediti otpore oslonaca i sile u svim tapovima.
Reetka je u taki A oslonjena na nepokretni oslonac, a u taki B je horizontalnom zategom vezana za
podlogu. Intenziteti sila su
F1=F4 =10kN , F2 =F3=20kN.

F1
2

F2
F3

2
2

F4

A
4

4
Slika 1.5

RAVANSKE REETKE

14

Reenje: Na Slici 1.6 prikazana je reetka sa numerisanim tapovima i vorovi-


ma, kao i reakcijama oslonaca. Reakcija zatege S je u pravcu zatege i usmerena je
ka njenoj unutranjosti. Odreivanje reakcija oslonaca izvrie se pisanjem uslova
ravnotee za celu reetku. U tu svrhu uvedene su koordinatne ose, a momentna jednaina pisae se za taku A.
Jednaine ravnotee za ovu reetku glase:
1.Fxi = 0 :

X A S = 0,

2.Fyi = 0 : YA F1 F2 F3 F4 = 0,
+

3. M A = 0 :

6S 4 F2 8F3 12 F4 = 0,

odakle se dobija da su otpori oslonaca X A = YA = S = 60kN .

Sile u tapovima bie odreene metodom izdvajanja vorova. U daljem tekstu prikazani su pojedinani vorovi sa silama koje dejstvuju na njih. Pored svakog
vora napisane su
y
jednaine ravnotee.
F1
Najpre je analiziran
S
II
vor I, budui da se
4
F2
B
u njemu sueljavaju
2
IV
dva tapa, pa e broj
3
8
F3
moguih jednaina
2
VI
5
7
2
za sueljan ravanski
11
F4
9
2
sistem sila biti dovo10
1
I A
III 6
V
VII
ljan da se odrede dve
x
XA
nepoznate sile u ta4
4
4
YA
povima 1 i 2.
Slika 1.6

S2
XA

IA
YA

S1

vor I:
4. Fxi = 0 : X A + S1 = 0,

5. Fyi = 0 : YA + S 2 = 0.

Iz ovih jednaina sledi da je S1 = 60kN i S2 = 60kN , odakle se zakljuuje da su oba

tapa pritisnuta.

Ravanske reetke

15

Prelazi se na vor II, sada sa poznatom silom u tapu 2. Njen smer se, pri analizi
vora II nanosi od ovog vora ka tapu, kao da je tap zategnut, ali se u jednaine
ravnotee unosi sa negativnim predznakom.
vor II:
6. Fxi = 0 : S + S3 sin + S 4 cos = 0,

7. Fyi = 0 : F1 S 2 S3 cos S 4 sin = 0.

Na osnovu geometrije reetke vrednosti uglova i su: sin = 55 , cos = 2 5 5

sin = 2 1313 i cos = 3 131 Intenziteti sila u tapovima 3 i 4 iznose S3 = 10 13kN i
S4 = 20 5kN. Zatim se vri analiza ravnotee vora III.
vor III:
8. Fxi = 0 : S1 S3 sin + S6 = 0
9. Fyi = 0 :

S3 cos + S5 = 0,

odakle se dobija da je S5 = 30kN i S6 = 40kN. Znai, ova dva tapa su pritisnuta.

Sada e se prei na vor VII.
vor VII:
10. Fxi = 0 : S10 S11 cos = 0,
11. Fyi = 0 : S11 sin F4 = 0,
Reavanje ovog sistema daje: S10 = 20kN i S11 = 10 5.
Sledei e se analizirati vor VI.
vor VI:
12. Fxi = 0 : S8 cos + S11 cos = 0,

13. Fyi = 0 : S9 + S8 sin S11 sin F3 = 0.

Iz ovog sistema jednaina dobijaju se intenziteti sila u tapovima 8 i 9 i oni su:

S8 = 10 5kN i S9 = 20kN .

16

RAVANSKE REETKE

Konano, pie se jedna jednaina ravnotee vora V.

vor V:
14.Fxi = 0 :

S6 S7 cos 45o + S10 = 0,

odakle se dobija da je sila u tapu 7 intenziteta S7 = 20 2kN .

Prikaz intenziteta i karaktera sila u tapovima dat je u sledeoj tabeli.
Broj tapa i

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

10 13 20 5
60 60

9 10

20 2 10 5

11
10 5

30 40

20 20
F6
F5
F4

Slika 1.7

Slika 1.8

Optereenje konstrukcije predstavljeno je na Slici 1.7.

Primer 1.3 Za reetkasti nosa prikazan na Slici 1.8 odrediti otpore oslona-

ca, a zatim Riterovom metodom odrediti sile u tapovima preseenim sa R-R.

Usvojiti da su intenziteti F1 = F2 = F3 = F6 = 1kN , F4 = F5 = 10kN .

Ravanske reetke

17

Reenje: Kod ove reetke potrebno je uoiti tap koji je vezan za oslonac A. U

uvodu ove sekcije je reeno da e se ovakav tap koji povezuje reetku sa osloncima
tretirati kao njena spoljanja veza, a ne kao sastavni deo reetke. Na taj nain poznat
je pravac reakcije nepokretnog zgloba A, tj. reakcija lei na pravcu ovog tapa. Na
Slici 1.9 prikazana je ova reetka sa ucrtanim reakcijama veza, kao i sa numerisanim
vorovima i tapovima.
Otpori oslonaca e se odrediti na osnovu dve momentne jednaine i na osnovu
sume projekcija svih sila po horizontali. Momentne jednaine pisae se za take oslanjanja reetke za podlogu, tj. za take A i B i one glase:
+

1. M A = 0 :
+

2. M B = 0 :

4YB 2 F1 4 F2 6 F3 8F6 2, 5F4 1, 5F5 = 0,

hA RA 2 F1 4 F2 6 F3 8F6 + 1, 5F4 + 2, 5F5 = 0,


gde je hA krak sile RA za taku B. Na osnovu Slike 1.9 sledi da je tan = 4 ,

odnosno hA = AB sin = 161717 . Na osnovu jednaina ravnotee dobija se da su

YB = 15kN i RA = 5 417 kN. Ostaje da se odredi i komponenta reakcije oslonca B u
horizontalnom pravcu. Suma svih sila po horizontali glasi:
3.Fxi = 0 :

odakle je X B =

21
4

RA cos + F1 + F2 + F3 + F6 X B = 0,

kN . pri emu je (Slika 1.9)

F4

Slika 1.9

0,5

0,5
Slika 1.10

18

RAVANSKE REETKE

Riterovom metodom treba odrediti sile u tapovima 8, 9 i 10. Zamiljenim presekom po ovim tapovima reetka e se podeliti na dva dela (Slika 1.10). Posmatrae
se ravnotea gornjeg dela reetke. Uticaj donjeg dela je izraen silama u preseenim
tapovima za koje je pretpostavljeno da su optereeni na zatezanje.
Momentne jednaine pisae se za vorove V, VI i VII i one glase:
+

4. M V = 0 :
+

5. M VI = 0 :

0, 5F4 + 1, 5F5 4 F6 2 F3 + h8 S8 = 0,
2 F6 1F4 h10 S10 = 0,

+

6. M VII = 0 : 1F5 2 F6 + H 8 S8 + h9 S9 = 0,


pri emu su: h8 - krak sile S8 za vor V ( h8 = 2 sin = 817 m) , h9 - krak sile S9 za vor



VII ( h9 =1sin = 54 m) ,H 8 - krak sile S8 za vor VII, h10 - krak sile S10 za vor VI ( h10 = H 8 =
4
1sin = 17
m ). Reavanjem prethodnih jednaina ravnotee, sledi da sile u tapovima
iznose: S8 = 7 417 kN, S9 = 54 kN i S10 =3 17 kN. Zakljuuje se da su sva tri tapa optereena na pritisak.
Primer 1.4 Za

reetkasti nosa prikazan na Slici 1.11

odrediti otpore oslonaca, a zatim Riterovom metodom odrediti sile u tapovima. Usvojiti da je
F1 =F2 =F3 =10kN .

Slika 1.11

Reenje: Nakon uvoenja odgovarajuih otpora oslonaca, pri emu je laki horizontalan tap koji spaja zglob B sa reetkom tretiran kao spoljanja veza, a njegova
reakcija obeleena sa X B (Slika 1.12), jednaine ravnotee su:
+

1. M I = 0 : 2 X B 2 F1 4 F2 6 F3 = 0,
2.Fxi = 0 :

X A + X B = 0,

3.Fyi = 0 : YA F1 F2 F3 = 0.

Ravanske reetke

19

Reavanjem ovog sistema se dobija X B = X A = 60kN , YA = 30kN. S obzirom da sve sile

u tapovima, numerisanim kako je to prikazano na Slici 1.12, treba da se odrede primenom Riterovog metoda, postavljaju se preseci tako da nakon razdvajanja reetke
na dva dela, te uvoenja reakcija u preseenim tapovima,
na posmatrani deo
R2
R1
reetke ne dejstvuje
R3
vie od tri nepoznate sile. Prvi presek
R 4 - R 4 e se postaviti
R4
tako da see tapove
R4
2, 3 i 4 (Slika 1.12).
R1 R2
Jednaine ravnotee
R3
za levi deo preseene
reetke glase:
Slika 1.12

+

4. M III = 0 : 2YA + 2 X B + 2 S 4 = 0,
+

5. M II = 0 : 2YA + 2 X A 2 S 2 = 0,
+

6. M I = 0 : 2 X B + 2 S3 + 2 S 4 2 F1 = 0,

odakle sledi da je S 4 = 30kN , S 2 =30kN i S3 = 20kN .

Sledei presek je mogue postaviti tako da preseca tapove 4, 5 i 6. Na taj nain
se, nakon pisanja dve momentne jednaine, za desni deo reetke mogu odrediti intenziteti sila u tapovima 5 i 6. Pogodno napisane jednaine su:
+

7. M IV = 0 : 2 F3 + 2 S6 = 0,
+

8. M V = 0 : 2 F3 2 S 4 2 S5 = 0,

te je S6 =10kN , a S5 =20 2kN .

20

RAVANSKE REETKE

Jednaine ravnotee za desni deo reetke dobijen presecanjem tapova 8, 9 i

10 glase:

+

9. M IV = 0 :
+

10. M VII = 0 :

2 S10 2 F3 = 0,
2 S9 = 0,

+

11. M VI = 0 : 1S8 1F3 = 0,

a njihovo reavanje daje S10 =10 2kN , S9 = 0 i S8 = 10kN .

Razmatranjem ravnotee donjeg dela reetke dobijene postavljanjem preseka
R 4 - R 4 (ija slika nee posebno biti prikazana), te pisanjem jednaina ravnotee:
+

12. M V = 0 : 2 F3 + 2 S9 2 S5 + 2 F1 2 S3 2 2 S1 + 2 X B = 0,
+

13. M IV = 0 :

2 S11 2 F3 + 2 F1 2 S3 2 S1 = 0,

+

14. M II = 0 : 2 2 S11 4 F3 2 F2 + 2 S9 + 2 S7 + 2 S5 = 0,

sledi vrednosti za intenzitete sila u

tapovima 1, 7 i 11.
Tablini prikaz karaktera optereenja tapova i intenziteta sila u
njima je dat nie, a grafiki prikaz
optereenja je predstavljen na Slici
1.13.
Slika 1.13

Broj tapa i

sila S i (+) [kN ] 30 2 30

sila S i (-)[kN ]

20 2 10
20 30

10

11

0 10 2 10 2
10 10

Ovaj tip reetke se koristi u konstrukcijama za znatnim prepustima, kod nekih

tipova mostova, kranova i krovnih konstrukcija. Osnovna karakteristika ovakvog
tipa reetke je da su gornji elementi optereeni na zatezanje a donji na pritisak.

Ravanske reetke

21

Primer 1.5 Za reetku sa zglobom u taki C prikazanu na Slici 1.14 odrediti

otpore oslonaca i sile u tapovima. Intenziteti sila su F1 = 2kN , F2 = F3 =10kN.

Slika 1.14
Reenje:

Slika 1.15

Ova reetkasta konstrukcija predstavlja sistem od dve reetke, sa spoljanjim

zglobnim vezama u takama A i B. Jednaine ravnotee za sistem kao celinu (Slika
1.15) se mogu napisati u formi:
+

1. M B = 0 : 20 F1 + 32 F2 + 16 F3 48YA = 0,
+

2. M A = 0 : 20 F1 16 F2 32 F3 + 48YB = 0.

22

RAVANSKE REETKE

Da bi se odredile sve etiri spoljanje reakcije veza, izvrie se dekompozicija

sistema. Ravnotea leve reetke (Slika 1.16) e se ostvariti ukoliko budu zadovoljene
jednaine ravnotee:
3.Fyi = 0 : YA F2 + YC = 0,
+

4. M A = 0 : 20 F1 16 F2 + 24YC + 12 X C = 0,
+

5. M C = 0 : 8 F1 + 8 F2 24YA + 12 X A = 0.
Reavanjem prethodno napisanih sistema jednaina dobija se YA =
YC = 65 kN , X C = 15kN , X A = 13kN.

55
6

kN , YB =

Posmatrajui reetku kao

celinu, a na osnovu ravnotee
svih sila u horizontalnom pravcu, sledi da je X B = 15kN.
Da bi se odredile sile u tapovima, potrebno je posmatrati
svaku reetku ponaosob i jednom od metoda odrediti traene
veliine, to se preputa itaocu
kao veba.
Intenziteti i karakter optereenja tapova za obe reetke su
prikazani u sledeim tabelama.
Broj tapa i

sila S i (-)[kN ]
Broj tapa i

3,61
2,86

10

sila S i (-)[kN ]

0,83

Broj tapa i

15

sila S i (+) [kN ]

19,88

7
1,96

11

3,95

17,39

12

13

0,83

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

18,38
8

kN ,

Slika 1.16

3,83

sila S i (+) [kN ]

65
6

14

1,18
14,16

16

17

2,75

0,83

1,18
18

15,83
19

20

0,83
21

3,94
4,72

22
4,17

3,11 21,21

Ravanske reetke

23

Primer 1.6 Za reetke sa Slike 1.17 odrediti i diskutovati karakter opteree-

nja tapova. Usvojiti da je F1 = ... = F7 = 2kN, P1 = P2 = P3 = 50kN, Q1 = Q2 = 25kN,

G1 = ... = G11 = 1kN.

Slika 1.17
Reenje: Prikazane reetke predstavljaju neke od osnovnih tipova konstrukcionih
reenja koja se primenjuju u praksi. Na Slici 1.17a prikazana je tzv. Pratt-ova reetka,
kao jedna od najzastupljenijih. Projektovali su je Thomas i Caleb Pratt, 1844. godine u SAD. Zbog karakteristika koje poseduje izveden je itav niz njenih varijacija.

24

RAVANSKE REETKE

Konstrukcija ima pored vertikalnih, i dijagonalne elemente koji padaju prema vertikalnoj osi simetrije reetke. Svi dijagonalni tapovi, osim onih na krajevima, su optereeni
na zatezanje (Slika 1.18). Zahvaljujui postavljanju vertikalnih tapova, dijagonalni
tapovi su rastereeniji, samim tim su mogli biti tanji, ime je ostvaren ekonominiji
dizajn reetke. Na taj nain, izvren je uspean
prelaz sa drvenih na metalne konstrukcije. Za prikazano optereenje, intenziteti i karakteri sila u
tapovima su izraunati i
predstavljeni u sledeoj
tabeli. Preporuuje se itaocu da, jednom od prethodno opisanih metoda,
potvrdi navedene razulSlika 1.18
tate.
Broj tapa i
sila S i (+) [kN ]

1
3,57

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]
Broj tapa i

10

11

1,23

5,71

6,43
15
1

3,69

3,57

5,71

7
1

12

13

14

1,23

5,71

20

21

6,43
16

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

6,14

sila S i (-)[kN ]
Broj tapa i

5,71

17

18

19

3,69

3,57

3,57
6,41

Reetku tipa Howe (Slika 1.17b) patentirao je 1840. godine ameriki pronalaza William Howe. Ona je slina Pratt-ovoj, ali se dijagonalni elementi penju prema
vertikalnoj osi simetrije reetke. Vertikalni elementi su optereeni na zatezanje, dok
su dijagonale pritisnute (Slika 1.19). Stoga je konstrukcija neekonomina za eline
mostove i u praksi se danas ree sree, mada je u prolosti bila u irokoj upotrebi pri
konstrukciji eleznikih mostova. Kod tih mostova obino su vertikale izraivane
od elika, a dijagonale od drveta. Upravo zbog takvog karaktera optereenja i ma-

Ravanske reetke

25

terijala koji je korien za

dijagonalne elemente, ove
konstrukcija su bile vrlo
nepouzdane. One su smatrane uzronikom velikog
broja ruenja mostova, te
eleznikih nesrea.
Sledi tabelarni prikaz
optereenja tapova ove
reetke.
Slika 1.19

Broj tapa i
sila S i (+) [kN ]

1
3,57

5,71

1,23

Broj tapa i

15

16

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

6,14

sila S i (-)[kN ]
Broj tapa i

3,57

3,57

3,69

10

11

12

6,43

17
3,69

5,71

13

14
6,43

5,71

1,23

18

19

20

5,71

21
3,57

6,14

Reetku tipa Warren (Slika 1.17c), patentirali su 1848. godine James Warren i
Willoughby Monzoni u Velikoj Britaniji. Ona je jedna od najjednostavnijih tipova
reetki, prepoznatljiva po osnovnim elementima oblika jednakostraninog trougla.
Ovaj oblik se koristi za premoenje manjih raspona 50-100m. U praksi se sreu i
varijacije osnovnog oblika sa dodatkom vertikala u cilju ostvarenja veih raspona.
Opadajue dijagonale (Slika 1.20) su optereene na zatezanje (kao kod Pratt-ove reetke), a rastue na pritisak (kao kod reetke tipa Howe).
Prikaz intenziteta i karaktera sila u tapovima ove reetke je dat u narednim
tabelama.

26

RAVANSKE REETKE

Slika 1.20

Broj tapa i

4,04

sila S i (+) [kN ]

8,08
8

Broj tapa i

6,93
10

11

1,15

sila S i (+) [kN ]

5,77

sila S i (-)[kN ]

sila S i (-)[kN ]

12

3,46

1,15

8,66

3,46

8,66

9,24

13

14

15

5,77

4,04

6,93

8,08

Na Slici 1.17d prikazana reetka sa tzv. K-ispunom. Ona se primenjuje kod visokih reetkastih
konstrukcija, jer podupirue dijagonale smanjuju
mogue deformacije vertikalnih tapova. Nekadanji Varadinski most u
Novom Sadu posedovao
je reetkastu konstrukciju
Slika 1.21
ovakvog tipa.
Za zadato optereenje ove reetke, ematski prikaz optereenja tapova je prikazan na Slici 1.21, a tabelarni prikaz je dat nie.
Broj tapa i

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

130,17

83,33

25

100

7
72,89

83,33

72,89

Ravanske reetke

10

83,33

12,5

37,5

Broj tapa i
sila S i (+) [kN ]

11
145,83

sila S i (-)[kN ]
16

Broj tapa i

17

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

12

13

14

15

24,3

145,83

25

24,3

18

19

20

21

24,3

145,83

12,5

37,5

145,83

24,3

23

24

25

26

27

72,89

83,33

25

100

Broj tapa i
sila S i (+) [kN ]

22
83,33

28

29
83,33

72,89

sila S i (-)[kN ]

27

130,17

Baltimorova
reetka
12
24
18
6
(Slika 1.17e) je varijacija
Prattove. Osnovna modifi22
7
13
2
28
33
kacija se ogleda u postoja23
17
29
5
11
nju tapova ispune. Na ovaj
nain postignuto je skrae1 4 8 10 14 16 19 21 25 27 30 32
3
nje tapova donjeg pojasa i
31
26
20
15
9
B
A
dijagonala, to je od znaaja
C
D
kod mostovskih konstrukcija. Karakter optereenja
G1 G2 G3 G4 G5 G6 G7 G8 G9 G10 G11
tapova je prikazan na Slici
1.22, odnosno u sledeoj taSlika 1.22
beli. Svi horizontalni tapovi donjeg pojasa su zategnuti, pri emu intenziteti u tapovima od take A do C i D do
B iznose 5,5kN. Intenziteti sila u tapovima od take C do D su 8,5kN.
Broj tapa i

Broj tapa i
sila S i (+) [kN ]
sila S i (-)[kN ]

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

7,78

7,07

10

11

3,54

13

8
14

1,41
1

4,24

0,71
12

0,71

9
1

0,71
15

16

17

0,71

28

RAVANSKE REETKE

Broj tapa i

18

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

Broj tapa i

26

sila S i (+) [kN ]

sila S i (-)[kN ]

19

20

0,71

21

22

0,71

24

1,41
0,71

27

23

28

29

4,24

30

25
3,54

31

32

33

7,78

7,07

1
0,71