Knjievni rodovi

Prema nainu knjievno-pesnikog stvaranja, umetnika knjievnost se deli na tri

roda: liriku, epiku i dramu.
Lirika
Lirika obuhvata kraa knjievna dela u stihovima u kojima njihovi autori - pesnici,
iznose (opisuju, izraavaju) svoja oseanja, vienja i shvatanja ivota i sveta. Svoja
oseanja, misli i razmiljanja lirski pesnici iskazuju neposreno. Lirika se deli na
sledee lirske vrste pesama: elegije, opisne pesme, ljubavne pesme, socijalne pesme,
rodoljubive pesme, misaone pesme, satirine pesme, humoristike pesme.
Elegije su stare koliko je stara i poezija. Jo je starorimski pesnik Ovidije napisao
uvenu zbirku elegija EX PONTO Sa Crnog mora. ivotna prolaznost, gubitak
dragih bia, al za mladou, neostvarene ljubavi, su veite teme i nepresuni izvori
elegija. Elegije su pisali mnogi pesnici: Branko Radievi, Jovan Jovanovi Zmaj,
Vladislav Petkovi Dis...
Opisne (deskriptivne) pesme su vrste lirskih pesama u kojima pesnik slika prirodu u
njene pojave. Subjektivnost pri opisu - slikanju prirode proistie iz pesnikovog odnosa
prema njoj. Skoro da nema pesnika koji nije pisao ovu vrstu poezije: Branko
Radievi, Jovan Jovanovi Zmaj, Vojislav Ili, Desanka Maksimovi, Stevan
Raikovi...
Ljubavne pesme. O ljubavi su pevali svi pesnici svih vremena, jer je to najlepe i
najplemenitije oseanje koje ivo bie proima. O srei i patnji, o lepoti i mladosti, o
nadi i beznau ispevano je bezbroj stihova. U Starom Rimu o ljubavi su pevali veliki
pesnici: Ktul, Propercije i Tibul, u srednjem veku Petrarka i despot Stefan Lazarevi,
a u novije vreme Desanka Maksimovi, Jovan Jovanovi Zmaj, Branko Radievi,
Aleksa anti, Jovan Dui...
Socijalne pesme. U ovim pesmama su opevani brojni socijalni momenti: teak ivot
ljudi, beda i siromatvo i mnoge druge socijalne nepravde. Pisali su ih: Aleksa anti,
Dobrica Cesari, Vojislav Ili, Veljko Petrovi, Oskar Davio...
Rodoljubive pesme. Ljubav prema otadbini i narodu trajna je inspiracija za svakog
pravog pesnika. Raznovrsni motivi su obraeni u bezbroj pesama, kako prethodnih
generacija pesnika nae i svetske poezije, tako i naih savremenika, kao to su: ura
Jaki, Duan Vasiljev, Desanka Maksimovi, Milo Crnjanski, Dobrica Eri...
U misaone (refleksivne) pesme spadaju one lirske pesme u kojima su ivotne istine
opevane sa mnogo emotivnosti i poleta. Ove pesme, svojom sadrinom i pesnikim
porukama, veoma snano utiu na itaoce, te zbog toga doseu visok domet
najuverljivijeg poetsko-pesnikog sadraja. Ovu vrstu poezije su pisali: Milan Raki,
Vasko Popa, Miodrag Pavlovi...
Satirine pesme su one u kojima pesnici kritikuju, ismejavajui izvrgavaju ruglu
slabosti pojedinca i drutva u celini (glupost, samoivost, kukaviluk, izdaju,
iskljuivost, apsolutizam). Od Starog Rima do danas ispevano je mnogo satirinih
pesama. Neke od njih napisali su: Jovan Jovanovi Zmaj, ura Jaki, Branislav
Nui, Vojislav Ili...
Humoristike pesme. Za razliku od satirinih, ove pesme imaju za cilj da nasmeju i
razvesele, ali i da poue. Nai poznati pesnici humora i ala su: Branko opi, Duko
Radovi, Vlada Bulatovi, Mile Stankovi...
Epika
Za razliku od lirike, epika pripoveda i opisuje. Pripoveda o podvizima i doivljajima,
opisuje dogaaje, ljude i predele. Epska dela imaju bogatu i sloenu fabulu: slede
ivotne puteve junaka koji su esto zamreni i puni uspona i padova. Epiku ine dela

u stihovima i prozi: ep (spev), poema, roman, pripovetka, novela, crtica, aforizam i

ostale prozne vrste.
Ep (spev), epsko umetniko delo u stihu. Pripovedanje u epu tee postepeno i
slikovito. Zbog obimnosti, zbog epske ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija i
rasplet su etape kroz koje se odvija dogaaj. U starogrkoj knjievnosti poznati epovi
su Ilijada i Odiseja, u indijskoj Mahabharata i Ramajana, a takoe su ih pisali i pesnici
srednjeg veka: Ivan Gunduli, Ivan Maurani...
Poema spada u epsko-lirsku poeziju, jer se u njoj opevaju dogaaji i oseanja,
odnosno i epski i lirski elementi. U naoj poeziji poeme su pisali: Ivan Goran
Kovai, Skender Kulenovi, Slavko Vukosavljevi, Oskar Davio, a u svetskoj:
Dord Gordon Bajron, Aleksandar Sergejevi Pukin, andor Petefi...
Roman se pojavio jo u starom veku, grkoj knjievnosti, a ime je dobio u srednjem
veku. Obrauje najrazliitije teme. U njemu se susreu razliiti karakteri i slikaju
mnoge ivotne prilike. Zahvaljujui njegovoj obimnosti i otvorenosti prema ivotu u
svetu, prua mnogo podataka o ljudima i vremennu koje opisuje. Postoje mnoge vrste
romana: autobiografski, biografski, fantastini i nauno-fantastini, pustolovni,
kriminalistiki, istorijski i legendarni, humoristiki, publicistiki i satirini.
Najpoznatiji romanopisci svetske i nae knjievnosti su: Viktor Igo, Migel Servantes,
Onore de Balzak, Tomas Man, Ivo Andri, Mea Selimovi, Dobrica osi, Milorad
Pavi, Danko Popovi, Aleksandar Tima...
Pripovetka je epsko delo manjeg obima. U pripoveci se pria o jednom dogaaju
(doivljaju) iz ivota glavnog junaka. Radnja je u njoj dinamina, pripovedanje je
saeto, zbijeno, a kompozicija veoma jezgrovita i vrsta. Pripovetka moe biti veoma
raznovrsna: avanturistika, socijalna, seoska, gradska, ratna, fantastina, satirina,
sentimentalna, romantina, realistina... Samo neki od pisaca pripovedaka su: Ivo
Andri, Bora Stankovi, Simo Matavulj, Danilo Ki, Antonije Isakovi, Aleksandar
Tima, Danko Popovi...
Novela se meu proznim i epskim delima nalazi izmeu pripovetke i romana, i to vie
po svojoj strukturi umetnikog oblikovanja, nego po duini. U noveli se na saet,
jasan i zanimljiv nain, i jedinstvenoj kompozicionoj celini, pripovedaju razni
dogaaji iz ivota ljudi. Osniva novele je Italijan ovani Bokao, a pisali su je i
Francuz Gij de Mopasan, Rusi Anton Pavlovi ehov i Maksim Gorki, Nemac Tomas
Man. Od naih novelista najpoznatiji su: Simo Matavulj, Laza Lazarevi, Ivo Andri...
Crtica je kratka pria u kojoj knjievnik veoma saeto obrauje odreene teme iz
ivota ljudi (misli i raspoloenja, ivot i iskustva). Crtice su pisali: Ivan Cankar,
Vlada Bulatovi...
Aforizam je kratka i duhovita izreka koja sadri samo jednu misao o oveku i svetu u
kojem ivi. Najpoznatiji aforistiari su: Stanislav Lec, Vlada Bulatovi, Milovan
Vitezovi, Milovan Ili Minimaks, Miodrag Todorovi...
Ostale prozne vrste
Putopis. Opis ljudi, predela i mesta kroz koja knjievni stvaralac putuje i iznoenje
utisaka i razmiljanja o onome to se videlo i ulo na tom putu. Poznati putopisci su:
Ljuba Nenadovi, Rastko Petrovi, Isidora Sekuli, Ljubomir Nenadovi "Pisma iz
Italije"...
Biografija i autobiografija. Knjievno delo u kome knjievni stvaralac opisuje ivot
znaajne linosti zove se biografija - Sveti Sava, biografija svoga oca Stefana
Nemanje, a kada opisuje sopstveni ivot, tada se naziva autobiografija - Branislav
Nui...

Dnevnik je knjievna vrsta u kojoj se vode dnevni dogaaji, sa obeleenim danima i

datumima, bilo da se to vodi za sebe ili za neku znaajniju linost. Neki pisci
dnevnika su: Vladimir Nazor, Vladimir Dedijer...
Memoare piu poznati pojedinci da bi oteli od zaborava seanje od ljudi sa kojima su
se sretali i dogaaje u kojima su uestvovali. U knjievnosti su poznati memoari koje
su napisali: Prota Mateja Nenadovi, Vinston eril, Fransoa Miteran...
Drama
Drama je anr u knjievnosti, koji je nastao u petom veku pre nove ere, za vreme
antike Grke i koji se i danas razvija. Drama je knjievno delo, koje uglavnom slui
javnom izvoenju u pozoritu. Tokom 18. i 19. veka, opera je nastala kao kombinacija
drame, poezije, i muzike. Osnovne podvrste drame su: tragedija, komedija i drama u
uem smislu, koje se prvo pojavljuju nekoliko vekova pre nae ere. Starogrka drama
je prema legendama nastala za vreme verskog festivala, kada se jedan peva odvojio
od zbora i poeo pevati sam. Grka tragedija se u glavnom bavila poznatim
istorijskim i mitolokim temama. Tragedije su, slino kao i danas, radovi ozbiljnijeg i
teeg karaktera i tiu su se uglavnom ljudskih traginih sudbina. Za razliku od njih,
komedije su veinom vedrijeg karaktera i gotovo uvek imaju sretan zavretak. Grki
festivali drame bili su takmiarskog tipa, a pisci su se za takmienje prijavljivali sa
tertalogijama: tri tragedije i jednom komedijom. Najpoznatiji antiki dramski pisci su
Eshil, Sofokle i Euripid, kao i komediograf Aristofan. Drama se naziva
najkomplikovanijim proznim rodom, jer se nalazi izmeu knjievnosti i pozorita.