JAVNA USTANOVA GIMNAZIJA VASO PELAGI

BRKO DISTRIKT BOSNE I HERCEGOVINE

MATURSKI RAD
IZ PREDMETA:INFORMATIKA

TEMA: CPU-Central Processing Unit

MENTOR
_______________________
Jasna Kati, prof.

KANDIDAT
____________________
Mirza Bjelak, IV-2

Brko, maj 2015. godine

SADRAJ
Uvod...................................................................................................................................................................2
Historiski razvoj procesora.................................................................................................................................3
Brzi razvitak procesora.......................................................................................................................................5
Priruna memorija..............................................................................................................................................7
Uticaj CPU-a na karateristike PC-a....................................................................................................................9
Princip rada Procesora......................................................................................................................................10
Osnovna struktura.............................................................................................................................................11
Registar.........................................................................................................................................................12
Kontrolna jedinica........................................................................................................................................12
Integrirana izvrna jedinica..........................................................................................................................12
Jedinica pomnog zareza..............................................................................................................................12
Primarni (L1) cache i cache kontroler..........................................................................................................13
Karakteristike procesora...................................................................................................................................14
Snaga procesora i napajanje.............................................................................................................................17
Potronja energije i napon napajanja procesora vani su zbog:...................................................................17
Vanjsko i unutranje napajanje.....................................................................................................................17
Kontrola potronje energije..........................................................................................................................17
Oznake procesora.............................................................................................................................................18
Viejezgreni procesori......................................................................................................................................19
Razlike izmeu jednojezgrenih i viejezgrenih procesora...........................................................................20
Proces proizvodnje...........................................................................................................................................22
Tehnologija procesa......................................................................................................................................23
Veliina el. krugova......................................................................................................................................24
Veliina ipa.................................................................................................................................................24
HLAENJE PROCESORA.............................................................................................................................25
Problemi kod hlaenja procesora.................................................................................................................26
Pasivni hladnjaci...........................................................................................................................................26
Aktivni hladnjaci..........................................................................................................................................27
Saetak..............................................................................................................................................................28
Litetatura..........................................................................................................................................................29

Uvod
Procesor (CPU tj. Central Processing Unit, centralna procesorska jedinica) je izvrna jedinica prima i
izvrava instrukcije proitane iz odgovarajue memorije. On je jedan od najvanijih delova raunara.
Procesor predstavlja centralni ureaj raunara koji neposredno upravlja procesom obrade i uzajamnom
komunikacijom svih ostalih delova raunara. Procesor definie tip PC raunara. U njemu se realizuju sve
raunske i logike operacije i izvravaju komande koje su zadate programom.Iako centralni processor nije
jedini processor,njega imaju I graike kartice(GPU),zvune kartice I mnoge druge komponente,ali pod
imenom processor najee se misli na CPU.Svaki procesor izvana izgleda jednostavno,no on je u svojoj
unutranjosti veoma kopleksan,jer se radi od milionima tranzistora koji su smjeteni u jednom ipu.Prvi
uspjeli pokuaj da se napravi processor desio se 1971.kada je napravljen prvi processor Intel 4004,koji je
mogao radi ti samo osnovne funkcije kao to su sabiranje i oduzimanje.Naunici u tada prvi put uspjeli da
smjeste silna integralna kola I tranzistore u mali ip,to je dalo poticaja da se krene u daljni razvoj ove PC
komponente.

Historiski razvoj procesora

Kao to znamo procesor je glavni dio raunara koji provodi aritmetike i logike operacije i dio bezkojega
nijedan raunrar nebi imalo svrhu. Historija procesora pocinje od 1970-ih godina i povezana je
sasadanjou jer bez te historije i razvitka nebi imali mogunosti koristiti dananje raunare na naine na
kojeih koristimo ( igre, profesionalna upotreba, razni player za filmove, muziku, itd.)
1970-ih godina raunari su jo bili monstruoznih proporcija i zahtjevali su cijelu veu sobu za mogunosti
hlaenja Potrebni su bili najbolji tehniari svijeta da ih upravljaju i odravaju. Uto vrijeme CPU( Central
Processing Unit) je bio veliine dananjih hladnjaka i pun ploa sa strujnim krugovima koji su bili popunjeni
tranzistorima. Centralna je jedinica jer sva memorija i ulazno/izlazne jedinice moraju biti povezane sa CPUom.
Procesorska jedinica se naziva iz razloga to procesuira (provodi) sve zadae koje
su potrebne da raunar radi ispravno. Na slici je prikazan ENIAC, prviraunar koji su ljudi koristili,zahtjeval
o je cijelu prostoriju samo da bi moglo raditi i ta prostorija je trebala biti strogo odravana I klimatizovana.

Slika1 ENIAC

Nedavno prije 1970.godine elektronske cijevi su zamjenjene tranzistorima,tada tehnologija jos nije bila
dovoljno razvijena da bi se smanjila veliina raunara,bilo je nezamislivo da milioni tranzistora stanu na
jednu malu elektrinu ploicu tj ip.
Jedan od prvih raunara koji je koristio tranzistore za mjenjanje stanja bio je EDVAC.Generalno raunari sa
tranzistorima su pouzdaniji,ali sporiji,no kada bi se uzelo u obzir da je tada izmjena jedne komponente
trajala i do 8 sati,pouzdani raunari su bili mnogo poeljniji od brih.Na slici je prikazan matematiar Jonh
Von Neumann koji je 1940 zajedno sa druga dva matematiara smislio prvi concept digitalnog raunara sa
sauvanim instrukcijama.Prije tog otkria raunari su bili programisani tako da prespajaju svoje elektrine
krugove I tako obavljaju istu operaciju vise puta

Slika 2 Jonh Von Neumann

Slika 3 Shema prvog procesora

Brzi razvitak procesora

1971. godine dok su jo vladali raunari ogromnih proporcija u Silikonskoj dolini u blizini San Francisca,
mala firma je dobila posao da za Busicom napravi integralno kolo . Zavreni projekt nije bio ogromni
raunar prepun ica tipino za tadanje raunare ve za tadanje vrijeme netipini,vrlo maleni ip nalik
dananjima. To je bio CPU koji je bio programiran da izvodi gotovo sve operacije.
Takav dizajn je zahtjevao puno vremena i novaca, no isplatio se i 1971. godine velike procesore je zamijenio
4004 mikroprocesor sa instrukcijama sauvanih u zasebnom ROM ( Read Only Memory) ipu. Ako je bio
potreban drugaiji ip samo se trebao programirati novi ROM ip.
Takvu je revoluciju pokrenula gigantska firma Intel.
4004 mikroprocesor je bio 4-bitni, znai da nam je omoguavao raunanje sa 16 brojeva, takvo raunanje u
dananjici nije dovoljno te su se procesori vrlo brzo razvijali.

Slika 4 Intel 4004

Drugi problem je to taj processor takoe mora izvriti jo jednu vrstu raunanja,tj mora izraunati gdje se u
memoriji nalaze instrukcije koje on mora izvriti.Zbog toga raunanja dolo je do potrebe za poveanjem
broja bitova u procesorima.
Prvi 8-bitni processor izaao je 1972.godine,takoe ga je proizveo inteli nazvan je Mikroprocesor 8008.Bio
je duplo jai I bri od svog prethodinka 4004.Mikroprocesor 8008 bio je ogranien na 16 kilobita adresnog
prostora,no u to vrijeme niko nije mogao priutiti toliko RAM-a.1974.godine Intel na trite izbacuje
processor koji e izvriti revoluciju u razvoju procesora,taj processor je Mikroprocesor 8080 koji je imao 64
kilobajta memoriskog prostora I poveao je efikasnost procesora deste puta.1979.godine Intel na trite
izbacuje Mikroprocesor 8088,16-bitnog procesora koji se koristio u prvom kunom raunaru(PC)koji je
prozveo IMB.

Slika 5 Intel 8080 Procesor

Slika 6 Prvi PC

Priruna memorija
Iako su se procesori, njihova brzina i memorijski prostor vrlo brzo razvijali, problem je stvarao razvitak
memorije, koji je bio znatno sporiji od razvitka memorije i brzine procesora. Velike,nisko-naponske
memorije nisu mogle dostii brzinu kao veliki RAM ipovi. Da bi brzi mikroprocesori mogli raditi bez da ih
memorija koi, ininjeri su stavljali i par malenih i brzih memorijskih ipova izmeu glavne RAM memorije
i mikroprocesora. Namjena tih malenih memorijskih ipova je bila da zadre instrukcije koje e procesor
koristiti vie puta. Ta malena memorija se naziva cache memorija i omoguava mikroprocesoru da radi
punom brzinom. to je vea priruna memorija, vei postotak prirunememorije se koristi I mikroprocesor
e biti u stanju raditi bre. Kad se neka instrukcija ne nazalzi u prirunoj
memoriji, tada mikroprocesor mora tu instrukciju pronai u glavnoj memoriji raunala i izvriti je, za
vrijeme pronalaska te instrukcije mikroprocesor stoji i eka. Prvi procesor koji je imao eksternu(Level 2 )
prirunumemoriju bio je Intel Pentium Pro. Ideja i potreba za prirunom
memorijom je rasla proporcionalno sa zahtjevima I karakteristikama raunara i procesora. Npr. Intel Pentium
4 mikroprocesor ima dvamegabajta prirunogRAM-a ugraenog u ip, to je vie nego duplo vea svota od
cijele adresne memorije 8088 mikroprocesora koji je koriten u prvom kunom raunalu, IBM-ovom PC-u.
1969. godine utemeljena je firma koja je u dananjici glavni konkurent Intel-u, tzv. AMD
(Advanced Micro Devices). Tvrtka je zapoela svoj rad kao proizvoa logikih ipova, te je 1975. godine
ula u posao RAM ipova i mikroprocesora.1982. godine AMD je potpisao ugovor sa Intel-om i tako postao
licencirani proizvoa 8086 i 8088 mikroprocesora.Vaan podatak za razvitak AMD-a je taj da je
1985.godine potpisao ugovor s
a ATI firmom koja proizvodi grafike kartice te tako podigla svoju zaradu za vrlo veliku svotu i omoguila
brzi razvitak i uhvatila korak sa Intel-om.
1985.godine Intel je na trite izbacio svoj Intel 80386 mikroprocesor koji je imao 100 puta vie tranzistora
nego 4004 te je bio prvi mikroprocesor koji je imao mogunost multi-tasking.Sa tom mogunou je
ubrzana brzina mikroporcesora jer je mikroprocesor obavljao vise instrukcija istovremeno

Slika7 Intel 386 Procesor 1

U stvarnosti na raunar ne izvrava vise programa istovremeno,ve na raunar radi tako brzo da obavlja
svaki program kratki period vremena,a zatim prelazi na izvravanje instrukcija slijedeeg programa,pa
slijedee,itd.i tako dok se ne izvre sve instrukcije u programima koje koristimo ili dok taj program ne
iskljuimo.Prije Intel 80386, ili kako se krae naziva 386 mikroprocesor,da bi se izvrio multitaskingsoftware je morao biti posebno programiran,ali takvi software-i esto nisi radili u
stvarnosti.Mikroprocesor 386 mogao je zaustaviti program dok je on bio u upotrebi I prei na izvravanje
drugog programa,te se poslije vratiti na poetni program I nastavidi rad od take gdje ga je zaustavio,kao da
se nije zaustavio.Takav nainmulti-taskinganaziva se preventivni multi-tasking I otvorio je put
operaciskim sistemima kao to su:Microsoft Windows,Linux I mnogi drugi.Mikroprocesor 386 je takoe bio

prvi 32-bitni processor koji je izbaen u proizvodnju.Intel 486DX CPU je prvi mikroprocesor koji je imao
ugraen matematiki koprocesor koji je znatno ubrzavo izraunavanje memoriskih adresa itd.i prvi koji je
imao preko miliontranzistora u sebi.Predstavlja etvrtu generaciju binarno kompatabilnih mikroprocesora.

Slika8 Intel 486 Procesor

1997.godine Intel je upoznao svijet sa novitetom,MMX karakteristikom u Pentium II mikroprocesoru.Koristi

je tzv.SIMD(Single Instruction Multiple Dana) tehnologiju dizajniranja.Na Intelovom Pentiumu II MMX
procesoru AMD je uzvratio 3Dnow!.Sledee godine Intel JE izbacio Pentium III koji je koristio SSE SMD
dizajn koje su jo poboljale MMX dizajn sa ragistrima koji su dosezali do 128 bita,to ne znai da je
processor bio 128-bitni!

Slika 9 Intel II,III,IV

Uticaj CPU-a na karateristike PC-a

Procesor ima znaajnu ulogu u sljedim bitnim karakteristikama raunala:
Perfomanse- procesor ima najvaniju ulogu u perfomansama(mogli bismo rei u sirovoj snazi)
rauranra. Dok druge komponente isto imaju vanu ulogu u perfomansama sraunala, sposobnosti i
brzini procesora odreuju maksimalne perfoanse sistema. Druge komponente samo dozvoljavaju
procesoru da dosegne svoju punu brzinu i snagu.
Programska podrka noviji, bri procesori omoguavaju upotrebu najnovijih programa. Novi
procesori kao npr. Pentium sa MMX tehnologijom omoguava upotrebu specijaliziranih programa,
koji jo vie podiu perfomanse raunara, neupotrebljivih na ranijim raunalima.
Pouzdanost i stabilnost kvaliteta procesora je jedan od faktora koji odreuje pouzdanost raunara.
Dok je veina procesora vrlo pouzdana, neki nisu. To takoer ovisi o generaciji procesora, starosti i
koliko energije troe.
Potronja energije i hlaenje obino procesor troi vrlo malo energije nasprem drugih sistemskih
ureaja. Noviji procesori konzumiraju sve vie i vie energije. Potronja energije direktno utiee na
grijanje procesora pa sve do sveukupne stabilnosti hlaenja ureaja.
Podrka matine ploe ovisno za koji se procesor odluili, treba obratiti pozornost o vrsti ipa na
matinoj ploi, te o vrsti utora za procesor. Matina ploa takoer puno utjee na stabilnost,
pouzdanost i brzinu sustava.

Slika 10 CPU

Princip rada Procesora

Na slici je prikazan najjednostavniji mogui processor gdje je mogue objasniti principe rada procesora iako
se radi o veoma sofisticiranom dijelu raunara
Glavni dijelovi procesora su:
Aritmetiko logika jedinica(ALU)
Dio zaduen za sve matematike kalkulacije
Registri
Registri su jednostavne flip-flop znake,na slici ih imamo 3,no moderni procesori ih imaju mnogo
vie
Prgramski broja
Dio zaduen,doslovno za brojanjeshodno naredbi on poveava vrijednost za 1 ili restuje na 0
Instrukcioni registar i decoder
Dijelovi koji kontroliu sve ostale dijelove procesora

Nakon obrade podataka adresna sabirnica alje adresu memoriji,dok se kroz ulaz i izlaz dobijaju podaci iz
memorije,odnosno alju.itanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju,tj kada je procesor eli,reset
postavlja program counter na 0
Procesor radi u tijesnoj saradnji sa RAM memorijom ustvari processor adresira svaki podatak koji ide na
memoriju.RAM memorija je veoma brza I svi podaci u njoj su brzo dostupni,stoga je bitno imati to vise
RAM memorije jer CPU onda moe adresirati mnogo vise podataka

Slika 11 Najjednostavniji procesor

Osnovna struktura
Procesorove glavne komponente su:
Jezgra srce same jedinice za izvravanje. Pentium ima dvije paralelne protone cjeline koje mu
omoguuju da ita,interpretira, izvrava i alje dvije instrukcije istovremeno.
Predvia grana ova jedinica pokuava pogoditi koje e se sekvenca izvriti svaki put kada
program sadri uvjetno preskakanje (conditional jump), tako da Prefetch (dohvati unaprijed) i
Decode Unit (jedinica za dekodiranje) mogu dobiti instrukcije unaprijed.
Floating Point jedinica trea izvrna jedinica u Pentiumu, gdje se izvravaju ne - cijeli prorauni.
Primarni cache Pentium ima dva on-chip cache-a od 8 KB svaki, jedan za kodove a drugi za
podatke, koji su mnogo bri nego vei eksterni sekundarni cache.
Sabirniko suelje ovo dovodi mjeavinu kodova i podataka u CPU, odvaja dva spremna za
upotrebu, i tada ih rekombinira i alje nazad.

Slika 12 Socket

Svi elementi procesora dre korak sa satnim mehanizmom (clock), koji diktira brzinu procesora. Prvi
mikroprocesor imao je sat na 100 KHz, dok primjerice pentium pro ima sat na 200 KHz, koji kuca
priblino 200 milijnuna puta u sekundi. Kako sat otkucava tako se dogaaju razne stvari. Prograski broja je
interna memorijska lokacija koja sadri adresu sljedee instrukcije koju e izvriti. Kada doe vrijeme
izvrenja, kontrolna jedinica prenosi instrukciju iz memorije u instrukciju registra (IR). U isto vrijeme, PC se
poveava tako da pokazuje na sljedeu instrukciju u nizu; sada procesor izvrava instrukciju koja se nalazi u
IR. Neke instrukcije obavlja i sama kontrolna jedinica pa ako npr.instrukcija kae skoi na lokaciju 2459,
vrijednost 2459 se zapisuje u PC tako da procesor izvrava tu instrukciju sljedeu.Mnoge instrukcje
zahtjevaju aritmetiku i logiku jedinicu (ALU). Ovo radi zajedno sa registrima osnovne namjene
privremenim skladinim mjestima koja mogu biti uitana iz memorije ili zapisana u memoriju. Tipina
ALU instrukcija bi mogla biti; dodaj sadraj neke memorijske lokacije registru osnovne namjene. ALU
takoer mijenja i bitove u status registra (SR) kada se pojedina instrukcija izvri; ovaj registar sadri
informaciju o rezultatu prijanjih instrukcija kao to je npr., skoi na adresu 7654 ako je prijanja
instrukcija ostvarila prekoraenje.
Arhitektura
Ovaj dio opisuje razliite komponente koji ine unutarnju strukturu modernog procesora. Poput svakog
sloenog djelia opreme, procesor je interno razlomljen na male djelie od kojih svaki ima svoju funkciju.

Kako oni dijeluju ovisi o raznim faktorima i to se razlikuje od stroja do stroja, ali ipak svi imaju svoje
osnovne djelove. Mnoge od njih nazivamo jedinice.

Registar
Registri su prostori za skladitenje unutar samog procesora u koji se spremaju podatci koje procesor
obrauje. Svaki procesor ima po nekoliko registara, neki su za posebne namjene, a neki su za optu namjenu.
Registri su najbra memorija PC-a, ak bra i od L1 cache-a zato to su direktno spojeni na procesorsku
logiku. Veina operacija se obavlja preko registara, jer procesor ne moe direktno izvoditi aritmetike
funkcije u memoriji. Ako npr., elimo dodati 1 memorijsko j lokaciji, procesor e normalno to uiniti tako
to e uitati poetnu vrijednost iz memorije u registar, dodati 1 registru te zatim spremiti dobivenu
vrijednost u memoriju. To se naravno dogaa veoma brzo procesora i neovisno o korisniku. Veliina (u
bitovima) registara procesora e odrediti koliinu podataka moe procesirati u nekom vremenu. Ponekad
ujemo priu o 16- bitnom ili 32-bitnom procesoru to se zapravo odnosi na veliinu registra unutra
procesora. esto se krivo poistovjeuje irina sabirnice s veliinom procesora ; a zapravo svaki
predstavljeni procesor u zadnjih nekoliko godina je 64-bitni.

Kontrolna jedinica
Kontrolna jedinica je zapravo sklop koji kontrolira protok informacija kroz procesor, i kontrolira aktivnost
ostalih jedinica unutar njega. Na neki nain to je mozak unutar mozga budui da kontrolira ono to se
dogaa unutar procesora, to u djelovima kontrolira ostatak PC-a. Funkcije koje kontrolna jedinica izvodi
variraju zbog unutarnje arhitekture PC-a. Na obinom procesoru koji prirodno izvrava x86 instrukcija,
kontrolna jedinica izvrava zadatke dodavanja podataka, dekodiranja podataka, odreuje izvravanje i
spremanje rezultata. Na procesorima sa RISC jezgrom, kontrolna jedinica ima znatno vie posla. Kontrolira
prijenos x86 instrukcija RISC mikroinstrukcija i rasporeuje mikroinstrukcije izmeu raznih izvrnih
jedinica. Na nekim procesorima kontrolna jedinica moe biti rascjepkana na dijelove zbog sloenosti
zadataka koje mora izvoditi.

Integrirana izvrna jedinica

Veina posla koji se izvodi na PC-u je ostvarena sa integriranim informacijama, to jest sa cijelim brojevima i
podacima koji su predstavljeni kao cijeli brojevi. Integrirane jedinice sainjavaju cijeli brojevi, slova i slini
podaci. Ne-cijeli brojevi su nazvani brojevi pominog zareza. Njima se upravlja drugaije, koristei
jedinicu pominog zareza.
Integrirana izvrna jedinica je sklop u kojem se izvravaju instrukcije i izvrava posao. Stariji procesori
imaju samo po jednu od tih jedinica te su instrukcije procesirane sekvencijski. Noviji zapravo koriste
nekoliko tih izvrnih jedinica omoguujui simultano izvoenje instrukcija to poboljava ukupnu izvedbu.
Napredniji procesori imaju pojedine izvrne jedinice posebno namijenjene za izvravanje samo odreenih
instrukcija.

Jedinica pomnog zareza

Jedinica pominog zareza je izvrna jedinica namijenjena za izvoenje matematikih funkcija na brojevima
pominog zareza. To su svi brojevi osim integriranih brojeva,odnosno svaki decimalni broj. Integrirani
brojevi su brojevi koji se obrauju u integriranim izvrnim jedinicama.
Jedinica pominog zareza je ugraena u sve procesore od 486DX na dalje. Raniji procesori su morali
koristiti integrirane izvrne jedinice za obradu brojeva pominog zareza to je bilo vrlo sporo, osim ako nisu

imali poseban ip namijenjen za obradu tih brojeva nazvan matematiki koprocesor. Koprocesori su mogli
raditi uz obine procesore kako bi poboljali obradu matematikih aplikacija. Poseban matematiki
koprocesor je bolji od nieg, ali ipak je puno korisnije i bolje imati jedinicu pominog zareza za izvoenje
matematikih funkcija integriranu u sam procesor, kao to to danas imaju svi noviji procesori.

Primarni (L1) cache i cache kontroler

Svi noviji procesori imaju ugraenu malu i brzu memoriju cache na ipu, kako bi sauvali nedavno koritene
podatke i instrukcije.Vrlo esto se dogaa da ako procesor koristi neku lokaciju u memoriji, tada e joj
pristupiti u skoroj budunosti. Koritenje cache memorije u koju se spremaju nedavno koriteni podaci, tedi
vrijeme procesora koji bi se u drugom sluaju morao ponovo obratiti lokaciji u glavnoj memoriji. To
mnogostruko ubrzava rad procesora budui da je glavna memorija puno skuplja od cache-a.Cache na
procesoru je nazvan primarnim zato to je to cache koji je najblie procesoru. Svaki puta kada procesor
zatrai informaciju iz memorije, cache kontroler koristi poseban sklop kojim prvo provjerava da li se traena
informacija nalazi u cache-u. Ako se nalazi, tada je procesor poteen gubljenja vremena da trai informaciju
u glavnoj memoriji. Mnoga raunala koriste i L2 ili sekundarni cache kako bi uhvatili nedavno koritene
podatke koji ne stanu u malu primarnu cache memoriju.
Kod tipinih procesora, doseg primarnog cache-a je od 8 do 64 KB, dok je puno vei kod novijih procesora.
Stariji procesori (386 i prije) nisu uope imali L1 cache. Ti cache-ovi su vrlo brzi zbog toga to rade na
punoj brzini procesora u koji su integrirani. Dodatno, veina cache-a su asocijativni to poboljava anse za
pogodak na cache kad procesor potrauje informaciju.
Postoje dva razliita naina na koji procesor moe organizirati primarni cache - neki procesori koriste jedan
cache za obavljanje komandnih instrukcija i programskih podataka; to se naziva ujedinjeni cache. Drugi
imaju posebni cache za pohranu podataka, a posebni za pohranu instrukcija.
U nekim sluajevima sposobnosti cache-a za podatke i cache-a za instrukcije ne moraju biti iste. Dananji
procesori imaju od 512kB do 2 MB cache.

Slika 13 Shema Cache memorije

Karakteristike procesora
Karakteristike procesora odreuju njegovo ponaanje i njegovu produktivnost u radu raunara. Najvanije
karakteristike procesora su njegova brzina, brzina sabirnice, priruna memorija, clock, napon napajanja,
napon U/I jedinica, broj tranzistora, veliina interog registra ( u bitovima ) i jo mnoge druge. to su brzine
vee, veliina memorije vea i napon vei to e procesor biti kvalitetniji, ali i izloen veem naporu. Brzina
sabirnice je, kao i sve ostale karakteristike procesora, sa samih poetaka procesora poela drastino rasti te u
dananjim procesorima iznosi ak do 200MHz. Clock je u veini sluajeva oko x6.5, no u nekim
procesorima on iznosi ak x10, usprkos tome postoji elja za over-clockanjem procesora da bi taj broja
iznosio jo vie te da bi procesor obraivao vie informacija, ali over-clockanje dovodi do velik naprezanja
procesora i njegovog pregrijavanja ako se pretjera. Napon napajanja procesora iznosi od 1.65V do 3.33V,
iako je 3.33V u veini procesora koriteno. U/I napon u velikoj veini procesora iznosi 3.33V.
Brzina procesora ( eng. clock rate ) je za mnoge najvaniji podatak i podatak na koji obraaju najvie
panje pri kupovini procesora. Brzina procesora se mjeri u broju bitova po sekundi,tj. u Hertzu ( Hz ). Prvi
komercijalni procesor ( Intel 8080 ) imao je frekvenciju rada 2MHz dok najbri komercijalni procesor
dananjice ( IBM zEnterprice 196 ) radi na brzini od 5.2GHz. No uz tako veliku frenkvenciju rada procesora
se stvara i vie topline koja je nepotrebna i zagrijava raunalo. Inenjeri rade nove arhitekture procesora ne
samo zato da bi procesor bre radio, ve zato da pri istoj brzini kao i prijanji modeli procesora novi modeli

mogu rijeiti vie instrukcija u istom vremenskom intervalu kao i stariji modeli.
Priruna memorija je isto tako znatno napredovala i isto tako je vrlo poeljno da ona bude to vea..
L1 koja iznosi do 256KB i L2 koja iznosi do ak 2048KB. Takoer je vrlo vana krakteristika procesora,
koja u biti i najvie pridonosi brzini procesora, brzina njegove jezgre koja iznosi u dananje vrijeme do
4.8GHz. Ona slui za pohranjivanje nekih od naredbi i instrukcija procesora koje se esto koriste te ih tako
ini dostupnima CPU-u kad ih on zatreba. Kako brzina procesora i RAM-a nije standardizirana i razliita je,
tako priruna memorija smanjuje razliku izmeu tih dviju brzina te ih ini kompatibilnijim. Priruna
memorija je iznimno brza pa sa svojom brzinom tu razliku jo dodatno smanjuje. Priruna memorija se
nalazi unutar CPU-a ( unutarnja priruna memorija ) i na matinoj ploi ( vanjska priruna memorija ).
Postoje tri razine prirune memorije:
1) L1- nalazi se na procesorskom ipu
2) L2- nalazi se na matinoj ploi ( stariji sustav )
3) L3- priruna memorija na matinoj ploi ( u novijim sustavima )

Slika 14 Arhitektura AMD 64

procesora

Broj jezgri koje ima procesor takoer spada pod njegove karakteristike. U jednojezgrenim procesorima
procesor je limitiran na vrijeme koje mu je potrebno da komunicira sa prirunom memorijom i RAM-om.
Gotovo 75% vremena koje procesor troi na ekanje je to da dobije rezultate od ulaza u memoriju. Da bi se
to vrijeme smanjilo, i poveala produktivnost procesora oni su se u poetku clockali, ali to je podizalo
toplinu u procesoru te je bilo potrebno drugo rijeenje...a to je dovelo do viejezgrenih procesora. Kod takve
arhitekture jezgre dijele zadatke, no ne znai da dvojezgreni procesor radi duplo bre, ili etverojezgreni
etiri puta bre, to znai da jezgre dijele zadatke i podatke i da se izvravanje zadataka ubrzava za odreeno
vrijeme. Dvojezgreni procesor takoer i troi manje energije nego to bi troile dvije razdvojene jezgre koje
nisu integrirane kao to su dvojezgrene ili etverojezgrene ili esterojezgrene...
.

Slika 15 Intel XEON procesor

19

Clock mnoitelj mnoi frekvenciju na kojoj radi procesor i za taj mnoitelj ubrzava interni clock procesora.
Tako primjerice procesor koji ima eksterni clock 133 MHz i clock mnoitelj x10 ce imati interni clock
procesora 1.33GHz ( 10x133MHz=1.33GHz ). U dananje vrijeme veina procesora ima clock mnoitelj
vei od pet, pa tako brzinu rada procesora ograniava veinom njegova propusnost i latentnost.

20

Broj tranzistora je u prolosti odreivao veliinu procesora. No to vie nije sluaj, tehnologija je napredovala
i tranzistori su integrirani na procesorski ip i veliine su mjerila nm ( nanometara ). Prva raunala su bila
veliine cijele velike sobe, a procesori su bili njihovi najvei dijelovi. Danas su procesori meu najmanjim
vanijim dijelovima raunara, koriste nanotehnologiju i svakim danom imaju sve vise tranzistora, a
nastavljaju se smanjivati.

Slika 16Najmanji procesor na svijetu

Iako bi procesorska jedinica trebala zamijeniti djelovanje ljudskog mozga u raunalima to nee nikada biti
mogue, vjerojatno ni sa najboljim karakteristikama procesora jer procesoru se mora zadati zadatak i
instrukcija koje bi on trebao izvriti, a u tom dijelu je ovjek nezamjenjiv i jo dugi period vremena e
vjerojatno i ostati tako kako jest.

21

Snaga procesora i napajanje

U ranim danima raunala, nije trebalo brinuti o potronji energije od strane
procesora. Tada ih nije bilo puno i nisu radili bogzna kakve operacije. Bili smo oduevljeni samim tim to
postoje. Kako je vrijeme prolazilo nai zahtjevi nad tim strojevima su rasli i novi naini upotrebe su
pridonijeli da se potronji energije pridoda vei znaaj. Sve je to dovelo do zbunjujeeg skupa raznih napona
napajanja,jer do tada sve je radilo na 5V.

Potronja energije i napon napajanja procesora vani su zbog:

potronja energije povezana je s poveanim zagrijavanjem,koji je primarni neprijatelj u postizanju
boljih perfomansi.Noviji procesori su vei i bri, te njihovo hlaenje moe biti ozbiljan problem.
sa milijunima raunala u svijetu, i katkad na tisue njih samo u jednoj kompaniji, dovode do
ogromne koliine energije koja je potrebna za njihov normalan rad to prije 5 godina nije bilo
zabrinjavajue.
smanjenje koliine potronje energije je primarni cilj dizajnera notebook raunala, poto oni rade na
baterije koje imaju ogranieno vrijeme koritenja jer se isprazne. Takoer oni imaju vie problema s
grijanjem zbog toga to je u njima sve vrlo stisnuto u malom prostoru.
Noviji procesori tee tome da napreduju u funkcijama,mogunostima i brzini rada, to dovodi do poveane
potronje energije. Dizajneri procesora nadoknauju taj problem upotrebljavajui poluvodie koji troe
manje energije, te smanjujui veliinu el.krugova i ipova.

Vanjsko i unutranje napajanje

Rani procesori koristili su jednostruko napajanje koje je upotrebljavala i matina ploa i procesor, obino
5V. Kako su procesori napredovali u brzini i veliini teili su manjem naponu napajanja, pa su dizajneri
morali rijeiti taj problem. Prvi korak je bio smanjiti napon na 3.3V. Noviji procesori jo su vie smanjili
napon, koriste tzv.dvostruko napajanje.Procesori s dvostrukim napajanjem koriste dva razliita napona.
Vanjski ili I/O napon je vei, obino 3.3V za kompatibilnost s ostalim ipovima na matinoj ploi. Unutarnji
ili jezgreni napon je manji, obino od 2.5 do 2.9V. Takav dizajn dozvoljava da se ne mora mijenjati cijeli
dizajn matinih ploa, ipova, itd. Ono to se mora promijeniti da bi noviji procesori radili to je regulator
napajanja na matinoj ploi.

Kontrola potronje energije

Prisiljen primarno da stavi bre i jae procesore u notebook raunala, Intel je napravio sklop za kontrolu
potronje energije kako bi omoguio procesorima da sauvaju energiju i produe trajanje baterija. To je bilo
prikazano u 486SL seriji procesora, koji je poboljana verzija 486DX procesora. Naravno ta funkcija je
standardizirana i ugraena je u sve sljedee procesore, a naziva se SMM, to znai System Management
Mode.SMM sklop je integriran u ip ali radi samostalno i nadzire potronju energije na temelju procesorske
aktivnosti. Dozvoljava korisniku da odredi nakon kojeg intervala neaktivnosti e se procesor djelomino ili
potpuno ugasiti, tj. smanjiti potronju. Takoer podrava suspend/resume funkciju koja se koristi za
trenutno paljenje i gaenje, veinom koriteno na notebook raunalima.
22

Sve te opcije se podeavaju iz BIOS-a.

23

Oznake procesora
Oznaka procesora nam govori koji je proizvoa proizveo taj procesor te koji je to model i koji mu je broj
modela. Najpoznatiji su proizvoai procesora Intel i AMD ( Advanced Micto Devices ) pa su analogno
tome i njihove oznake najpoznatije. Tako primjerice Intelov procesor Intel Pentium4 sadrzi slijedee:
oznaku ( Intel ), model ( Pentium ) i broj modela ( 4 ). Oznake su nam vrlo vane kako bi mogli raspoznati
proizvoaa i kvalitetu procesora jer veinom poznatiji proizvoai kao AMD i Intel imaju i najkvalitetnije
procesorske jedinice. Poznavaocima procesora i njihovih kretanja oznake znae jako puno. Po oznakama
znaju koji je procesor noviji od nekog drugog ili stariji od nekog treeg. Takoer kod Intelovih dual core
procesora postoje oznake kao: T2350, 5500, 5600...koje nam govore performance rating odreenog
procesora.
Takve oznake ( T2350, 5500, 5600... ) nam mogu govorit i za koje je poslove je processor namjenjen pa
tako primjerice Intel Xeon 5000 je namjenjen posluiteljima sa do dva procesora dok je Intel Xeon 7000
namjenjen posluiteljima sa do etiri procesora, serija 9000 je namjenjena svim posluiteljima Intel Itanium
procesora. Dakle zakljuak toga je da Intel oznaava svoje procesorske jedinice vezano uz njihove
mogunosti za razliku od dosadanjeg oznaavanja koje je bilo vezano uz njihov radni takt ( brzinu
procesora).
Nove oznake takoer je uveo i AMD. AMD-ov Athlon X2 BE-2350 je prvi komercijalni procesor koji je
izaao iz tvornica sa novom slovno-brojanom oznakom. Oznaku ine dva slova i etiri znamenke. Dva
slova oznaavaju klasu procesora i u ovom sluaju E znai da se radi o tedljivom modelu ( Efficient ), dok
etiri znamenke funkcioniraju na slijedei nain: prva je oznaka porodica/trinog segmenta, dok preostale
tri daju ukupni relativnu sredinu performansi i mogunosti ( to je broj vei to su performanse i mogunosti
bolje ). Mnogo puta kad vidimo naziv i oznaku procesora ne znamo emu slue brojevi koji su iza naziva
( broj modela ).
Kod AMD-a kako sam i objasnio to znai da je taj model jai, bri i skuplji od onoga kojemu je taj broj
manji, dok kod Intel-a to ne mora biti sluaj. Kod Intel-ovih procesora taj broj modela nam veinom govori
da li je taj model noviji ( to je broj vei to je model noviji ), ali to nije uvjet da taj model procesora bude
bolji, bri, jai i skuplji od modela koji taj broj modela imaju manji od toga procesora.

24

Slika 15 DualCORE Procesori

Viejezgreni procesori
Mislim da je najbolje poeti sa malo historije i razvojem viejezgrenih procesora. Prvi viejezgreni procesor
za PC datira iz 2005. godine i proizveo ga je AMD i nazvao AMD Athlon 64 X2. Nanovo je dizajniran i
proizveden od poetka, odnosno koriten je novi dizajn i nova arhitektura. Koristio je tehniku u kojoj se vie
zadataka izvodi istovremeno. Koristei dvije jezgre na istoj ploi Athlon 64 X2 je skoro poduplao efikasnost
te tehnike, drugim rijeima efikasnost procesora. Takoer je uveo mnoge novitete bez koji su u dananje
vrijeme viejezgreni procesori praktino nezamislivi. No uz sve te dobre strane, cijena proizvodnje ovog
procesora je bila znatno skuplja, pa je analogno tome i cijena samog procesora bila vea u poreenju sa
jednojezgrenim modelima. Viejezgreni procesor je u biti jedna komponenta ( procesor ) sa dva ili vie
zasebna integrisana procesora unutar sebe koji se nazivaju jezgre (core). Zasada su u komercijalnoj prodaji
veinom dvojezgreni ( dual-core ), etverojezgreni ( quad-core ) i esterojezgreni ( hexa-core ) procesori.
Jezgre unutar samog procesora ne moraju obavezno dijeliti u tom odreenom trenutku istu prirunu
memoriju i podatke koji su pribavljeni jer mogu u tom trenutku raditi razliite poslove
multi-tasking.
Uzmimo za primjer dvojezgreni procesor u kojem u pokuati objasniti djelovanje viejezgrenog procesora.
Dvojezgreni procesor moemo zamisliti kao da se u jednom raunalu nalaze dva procesora istih
karakteristika, ali su oni integrirani na jedan ip pa je njihova komunikacija ubrzana jer su blie. U teoriji
dvojezgreni procesor bi trebao biti gotovo duplo bri od jednojezgrenog, ali u praksi to nije istina. U praksi
je dvojezgreni procesor otprilike 50% bri od jednojezgrenog ( svaka jezgra je sporija od jednojezgrenog
procesora s istim karakteristikama ) i oko jedan i pol puta jai od istog. U sluaju dvojezgrenog procesora,
obje jezgre prihvaaju dolazee podatke istovremeno i obrauju ih kako bi poveali efikasnost. Zamislimo
da jedna jezgra izvrava neku zadanu instrukciju dok druga na primjer dohvaa podatke potrebne kako bi
ona izvrila zadanu instrukciju. U tom trenutku se u prirunoj memoriji nalaze podaci potrebni jezgri koja
trenutno izvrava instrukcije. No, kada druga jezgra pone izvravati svoje instrukcije, u prirunoj memoriji
se trebaju nalaziti podaci potrebni drugoj jezgri, a ne podaci koje je koristila ili u cache prenjela prva jezgra.
Ovo su sami neki mali detalji koji bi nas trebali uvesti u svijet viejezgrenih procesora. Naravno, u tom
svijetu ima puno vie imbenika, ureaja, komponenti, zakona i jo mnogih drugi stvari koje ja neu ni
dotaknuti jer su mi preopirne i komplicirane za shvatiti. Meutim, neke od tih stvari su mi razumljive i prije
sam uo za njih i tad su me zaintrigirale.

25

Razlike izmeu jednojezgrenih i viejezgrenih procesora

Razlika nema vrlo puno, ali s druge strane te razlike su krucijalne. Prvenstveno, razlika je u arhitekturi i
dizajnu izmeu ovih dviju vrsta procesora. Informatiarima je ope poznata injenica da procesor, kao i
veina komponenti raunara, mora komunicirati sa memorijom. Kod jednojezgrenih procesora to nije
problem, jer samo jedna jezgra ( procesor ) komunicira sa memorijom, dok u sluaju viejezgrenih procesora
svaka jezgra mora imati mogunost komunikacije sa memorijom, pa ak i mogunost istovremene
komunikacije. To se postie pomou dvije metode.
Prva metoda je pomou komunikacijske sabirnice. Dakle, svaka jezgra ( koliko god ih ima ) je spojena na
komunikacijsku sabirnicu koja je spojena na memoriju i na ulaz/izlaz . Sabirnica se koristi uz tzv. model
zajednike memorije. Predpostavlja se da je ova metoda efikasna kod procesora koji imaju manje od 32
jezgre, a kada je broj jezgri vei od 32 tada dolazi do preoptereenja sabirnice to dovodi do smanjenja
performansi procesora. Dakle, ova metoda komunikacije izmeu jezgri je odreena sa brojem jezgri. Ispod
teksta se nalazi shema ove metode.

Druga metoda je pomou meusobnog povezivanja mrea. Ova metoda jest drugaije u tome to je
memorija spojena na jednu mreu i preko te mere meusobno komuniciraju jezgre procesora. Ova metoda
je utolika bolja to se podaci uzimaju sa jednog mjesta, sa jedne mree. Ako zamislimo da je ta mra jedna
sabrinica, kao i u prolom sluaju, tada bi mogli zamisliti da svaka jezgra komunicira samo sa tom
sabirnicom koja ne komunicira sa memorijom niti sa ulazom i izlazom. Slika ispod teksta prikazuje shemu
ove metode.

26

Viejezgreni procesori neutralizuju nedostatke jednojezgrenih procesora.Naime viejezgreni procesori

poveavaju performance,a u isto vrijeme smanjuju potrosnju elektrine energije.
Ali problem koji je znatno izraeniji kod viejezgrenih procesora je poveanje temperature. Logino je da
ako imamo vie jezgri ( procesora ) da e i temperatura biti poveana. Mnogi kau da je to najvei problem
kod takve vrste procesora i problem koji zahtjeva najvie panje.

Slika 16 Shema DualCORA-a

27

Proces proizvodnje
Ono to razlikuje mikroprocesor od njegovih predaka,koji su se sastojali od ventila,samostalnih tranzistora
ili malih IC-a,je to da sada prvi put imamo cijeli procesor na jednom jedinom silikonskom ipu.Silicij je
osnovni materijal od kojeg se rade ipovi.To je poluvodi koji,kada se napuni neistoama u odreenom
uzorku,postaje tranzistor,osnovna cigla gradnje i rada digitalnih krugova.Proces ukljuuje bakrorezanje
tranzistora,otpornika,spajanje unutarnjih staza,itd. na povrini silicija.Prvo se stvori komad izlivenog
silicija(ingot). Mora imati savreno istu kristalnu strukturu,aspekt koji stavlja ogranienja na njegovu
veliinu.U ranim danima,ingoti su bili ogranieni na promjer od 2, iako je sada standardno 8. U slijedeem
stadiju, ingot se ree u krike pod nazivom oblate (wafers). Oblate se zatim poliranju dok ne dobiju
povrinu savreno glatku poput zrcala. Na tim oblatama se rade ipovi. Obino se od jedne oblate napravi
dvanaestak mikroprocesora.Strujni krugovi se rade u slojevima. Slojevi se rade od razliitih tvari.
Npr.,silicijev dioksid je izolator, a polisilicij sainjava vodljive trake. Kada je isti silicij izloen, moe se
bombardirati sa ionima da bi se dobili tranzistori to se zove punjenje. Da bi se napravile zahtijevane
sposobnosti, slojevi se dodaju da bi prekrili cijelu povrinu oblate, a suvine povrine se bakrorezanjem
odstranjuju. Da bi se to napravilo, novi sloj se pokriva fotootporom, na kojeg se zatim projicira image
eljenih sposobnosti. Nakon izloenosti, miu se oni dijelovi fotootpora koji su bili izloeni svjetlosti,
ostavljajui za sobom
masku kroz koju moe poeti bakrorezanje. Ostaci fotootpora se kasnije miu pomou otapala.Taj se proces
nastavlja, sloj po sloj, dok se ne napravi cijeli strujni krug. Nepotrebno za rei je da, budui da su ovdje
mjere reda veliine milijuntog dijela metra, i najmanja estica praine moe ozrokovati havariju. Te estice
mogu biti velike od 1 do 100 mikrona u promjeru 3 do 300 puta vee od urezanog imagea. Mikroprocesori
se proizvode u istim sobama - ultra istoj okolini gdje radnici nose svemirska odijela.U ranim danima,
poluvodika proizvodnja je bila i pogodak i promaaj, sa uspjenou manjom od 50% ipova. Danas je
puno vea uspjenost, ali nitko ne oekuje da svih 100% proizvedenih ipova radi.im se stave svi slojevi
na oblatu, svaki ip se testira i oznauju se svi koji nisu ispravni. Individualni ipovi se sada odvajaju, i u
ovom trenutku se zovu dies. Oni s grekom se odbacuju,dok se oni ispravni pakiraju u pinska kuita
keramike pravokutnike sa redovima pinova na donjoj strani a ljudi ih zovu mikroprocesori.4004 je koristio
10-mikronski proces; najmanje urezano svojstvo bilo je u promjeru veliine deset milijuntog dijela metra. Po
dananjim standardima,to je ogromno. Npr, Pentium Pro bi u tim uvjetima bio veliine 5.5x7.5, i bio bi
spor; brzi tranzistori moraju biti mali. Do 1998.veina procesora je koristila 0.25-mikronski proces sa 0.1mikronskim procesom kao ciljem svih proizvoaa. Dananji procesori se izrauju u 90-nanometarskoj
tehnologiji, no uurbano se radi na prelasku na 65-nanometarski proces, dok je Intel ve najavio i 45nanometarski proces.

28

Slika 17 Intel fabrika

Tehnologija procesa
Postoje razliite vrste poluvodia, koje se razlikuju po tome kako se izrauje tranzistor iz silicija. Razlike su
vrlo tehnoloke,pa neemo ulaziti previe u detalje. Proces koji se koristi pri proizvodnji ipova ima utjecaja
na:
mali krugovi ili veliina procesora, to se odnosi na koliko se moe procesor minijaturizirati i
koliko tranzistora se moe upakirati u dati prostor
maksimalna brzina koju moe postii ip
zahtijevani napon
koliina stvorene topline i potronja energije, koji su funkcija od preostalih tri uvjeta
Veina procesora se proizvodi u tehnici pod imenom CMOS proces. CMOS dolazi od Complementary
Metal Oxide Semiconductor i odnosi se na djelominu metodu izrade tranzistora iz silicija. Stariji procesori
su se proizvodili u starijoj tehnologiji; originalni 8088 procesor se proizvodio NMOS tehnologijom. Pentium
procesori su se proizvodili u BiCMOS tehnologiji (Bipolar CMOS) i imali su odreene prednosti i
manjkavosti u odnosu na CMOS tehnologiju. Intel se vratio na CMOS standard jer dozvoljava vee brzine
procesora na manjim naponima, to omoguava odravanje napona na niskim razinama.

29

Slika 18 Procesri spremni za finalnu obradu

Veliina el. krugova

Veliina kruga ili veliina procesora se odnosi na stupanj minimizacije procesora. Da bi se izradili to
moniji procesori, vie je tranzistora potrebno. Da bi se sve vei i vei broj tranzistora smjestio na istu
povrinu potrebno je neprekidno smanjivati veliinu tranzistora. to su procesori bri, tim su i gui, a s tim
dolazi i problem potronje energije i zagrijavanja. Veliina el. kruga je glavni ograniavajui faktor u brzini
procesora, a to je pak faktor u pretjeranom zagrijavanju. Takoer ima i izravno utjecaj na veliinu ipa.
Sve naprednija i naprednija tehnologija dozvoljavaju sve vee i vee smanjivanje krugova. Nekad se
smatralo nemoguim smanjiti veliinu kruga ispod 1 mikrona; veina dananjih procesora se izrauje u 0.25
mikronskoj tehnici, dok u 0.18 mikronskoj tehnici e se tek izraivati. Sad se smatra da e se krugovi moi
smanjiti ak do 0.08 mikrona. To e zasigurno dovesti do skroz nove generacije procesora, vrlo brzih s
malom potronjom energije.

Veliina ipa
Veliina ipa u procesoru se odnosi na veliinu fizike povrine na keksu. Tipino se mjeri u kvadratnim
milimetrima. Vanost veliine ipa je oita - to je manji ip vie ih se moe izraditi iz jednog keksa. Vei
ip znai manje dobivenih ipova iz jednog keksa i s tim vea cijena. Vei ip takoer troi vie energije. Tri
vana faktora u veliini ipa su veliina el.kruga mjerena i mikronima, tehnologija koja se koristi i naravno
sam dizajn procesora (noviji procesori su u pravilu vei jer sa sobom donose i nove mogunosti i funkcije).
Smanjivanje veliine el. kruga je djelomino klju u smanjivanju ipa. Na primjer, prva generacija Pentium
procesora upotrebljavala je krugove veliine 0.8 mikrona i potrebna povrina po ipu je bila 296 mm2.
Druga generacija Pentium procesora upotrebljavala je krugove veliine 0.6 mikrona i povrina ipa se
smanjila za 50%, tj. na 148 mm2.

30

Slika 19 Nano Procesor

HLAENJE PROCESORA
Potreba za specijalnim sistemom hlaenja procesora prerasla je iz nebitne stvari u vrlo ozbiljni problem
tokom 1990-ih. Danas postoje razliite vrste hlaenja procesora, koje emo podrobnije objasniti u ovom
poglavlju.
Sa 80386 i ranijim procesorima koji su radili na malim brzinama i s relativno malo tranzistora, nije bilo
problema s grijanjem, nije bilo potrebe za specijalnim hladnjacima jer se ipovi jednostavno nisu toliko jako
zagrijavali. Ventilator u napajanju je bio dostatan da zrak lagano struji kroz kuite, te je bilo dovoljno za
hlaenje procesora i ostalih dijelova raunala. Veina 386-ica i ranijih procesora nije koristila nikakvo
specijalno hlaenje.Prvi procesor koji je zahtijevao dodatno hlaenje bio je 80486DX2/66, koji se znao
prilino zagrijati u normalnim okolnostima.Veina novijih procesora zahtijeva specijalno hlaenje, iako
koliko je potrebno i kako bi to trebalo biti napravljeno ovisi o samom procesoru, mjestu gdje se koristi i o
kvaliteti rashladnog sistema.Neki procesori su vrlo osjetljivi na ispravno hlaenje od drugih. Npr, Cyrix
6x86 procesori su alternativni Pentium procesorima i umeu se u isto podnoje, samo to se vie griju.
Ustvari, postoje posebni aktivni hladnjaci dizajnirani ba za 6x86 procesore, koji hlade jae od onih za
Pentium procesore.

Problemi kod hlaenja procesora

Procesori, kao i svi drugi elektroniki ureaji, imaju odreenu granicu temperatura na kojima mogu sigurno
raditi. Ako se procesor pregrije problemi su obino rezultat. Ti problemi mogu imati razliite oblike i mogu
se jako teko ustanoviti zato jer esto utjeu na ostale sisteme u raunalu.
Najei simptomi pregrijavanja procesora su ruenje sistema, smrzavanja i sluajna resetiranja. Naravno,
nije iskljueno da neki drugi problemi mogu uzrokovati iste te simptome. Pregrijani procesor se takoer
oituje kroz pogreke u memoriji, aplikacijama,na disku, ili mnotvo drugih stvari. Neki procesori nakon
pregrijavanja mogu biti nepovratno uniteni, iako se to rijetko deava.
31

Slika 19 Pasivni COOLER

Slika 20 Aktivni COOLER

Pasivni hladnjaci
Prvi tip hlaenja procesora je bio stavljanje hladnjaka na
procesor; dio koji se ve jako dugo koristi u svijetu
elektronike za hlaenje elektronikih elemenata. Televizori i
radio ureaji su ih koristili mnogo godina, ima ih i u
napajanjima raunala, pa i na samim matinim ploama. Ti
hladnjaci se nazivaju jo i pasivni, to jednostavno znai da
nema pominih dijelova na hladnjaku za razliku od aktivnog na kojem se nalazi privren
ventilator.Primjena hladnjaka je jednostavna - hladi procesor koristei toplinsku vodljivost i radijaciju.
Veliki komad metala (najee aluminij) sa rebrima privren je na povrinu procesora. Metal hladnjaka
odvodi toplinu s procesora, a zrak struji kroz rebra hladnjaka i poboljava hlaenje. to je vea povrina
hladnjaka i rebra bolje je i hlaenje. Neki hladnjaci u novijim raunalima mogu biti ogromni, povrine 2
do 3 puta vee od samog procesora.Hladnjak je uvren na procesor na dva naina. Neki procesori
dolaze s ve zalijepljenim procesorom na sebi. Drugi se mogu skidati, a uvruju se tako da se zakvae
za podnoje procesora ujedno stiskajui procesor prema dolje. Takvi hladnjaci bi u pravilu trebali
koristiti i pastu za odvoenje topline koja se nanosi izmeu procesora i hladnjaka za poboljano
prenoenje topline s procesora na hladnjak.

Aktivni hladnjaci
Aktivni hladnjak je samo proirenje pasivnog hladnjaka. Normalno i on koristi metal s rebrima privren za
procesor, ali ima vlastiti mali ventilator koji direktno pue kroz rebra i na taj nain dobro hladi. To uklanja
potrebu pasivnog hladnjaka za potrebom strujanja zraka kroz hladnjak (npr.ventilator iz napajanja).Aktivni
hladnjaci takoer mogu se uvrivati ljepilom ili polugicama. Opet se preporua koritenje paste za
odvoenje topline ako se koriste polugice zbog poboljanog odvoenja topline, jer u protivnom zbog
nesavrenosti uvrivanja pomou polugica moe doi do loeg dodira izmeu procesora i hladnjaka to
umanjuje sposobnost hlaenja i na taj nain moe dovesti do pregrijavanja.Kvalitetni ventilatori koriste
kugline leajeve i dolaze s trogodinjom garancijom. No oito je da zato kotaju i do 7 puta vie od obinih
(iako je to jo uvijek nita naspram novog procesora).

32

Slika 21 Vodeno hlaenje

33

Saetak
Potreba za lakim raunanjem i za olakanjem ivota dovela je do PC-a, a samim time i do procesora. Mnogi
znanstvenici istiu mikroprocesor 8080 kao najzasluniji za tako drastian razvoj procesora jer je on prvi
mikroprocesor u prvom PC-u. Nagovjestio je razvoj procesora i 32-bitne procesore koji su doli odmah
nakon 8080. Predvia se jo bri razvoj procesora, uvod sve vie i vie jezgrenih procesora, bolja
iskoristivost napajanja i jezgri i jo mnogi noviteti koji su predvieni uz razvoj tehnologije.
U zadnje vrijeme, uz razvitak nano tehnologije, mikroprocesori su takoer postali jo manji, neki su ve
dobili predznak nano uz svoj naziv. Nagaa se da e do 2030. godine super raunari biti toliko razvijeni da
e moi bezgreno prognozirati vrijeme na cijeloj Zemlji do dva tjedna unaprijed dok danas mogu najvie do
dva dana uz mogunost pogreke Uz pametno ulaganje i strunost, nakon odreenog vremena, kuni
raunari mogli bi postati zvijeri kao to su dananji super raunari.
Da bi mogli raspoznati koji procesor bi trebali kupiti trebamo znati to od njega oekujemo i to elimo, a
da bi to znanje mogli usavriti i dobiti to oekujemo od tog procesora moramo poznavati njegove osnovne
karakteristike, njegov tip i oznaku jer kada to troje uskladimo sa naim znanjem i oekivanjem od procesora
kojeg kupimo bit emo zadovoljni sa naim procesorom. Procesor se ne sastoji samo od jezgre, ili samo od
prirune memorije ili od sabirnica ve procesor ine mnoge komponente koje sa usklaenim radom
izvravaju instrukcije i zadatke zadane procesoru. Analogno tome, moemo zakljuiti da procesor jedino
moe kvalitetno raditi kad mu sve komponente rade sinkronizirano i zajedno. Iz karakteristika procesora
moemo dobiti uvid kako e se on ponaati u naem sistemu, koliko e dobro i brzo raditi, okvirno moemo
znati kolika e mu biti cijena i jo mnoge druge stvari. Iz oznake procesora zakljuujemo da li je taj
procesor poznat diljem svijeta, da li povijest firme i proizvoaa toga procesora garantiraju njegovu
kvalitetu, da li je taj procesor bio uspjean i jo mnoge druge stvari. Iz tipa procesora moemo iitati za
kakvo je on trite predvien, to od njega proizvoai oekuju, to mi moemo oekivati od takvog
procesora. Uz znanje iz svih tih podruja i kombinirano praenje procesorskog trita moemo odabrati takav
procesor da on bude u potpunosti kompatibilan sa naim raunalom i da ga znatno ubrzava.
Prije pojave viejezgrenih procesora, napredak u karakteristika je bio evidentan, pogotovo to se tie
frekvencije rada. No naalost, takav model nije mogao trajati vjeno jer su visoke frekvencije dovele do
poveane potronje energije i pretjeranog pregrijavanja procesora. Ti su se problemi rijeili uvoenjem
viejezgrenih procesora koji rade na niim frekvencijama. S druge strane, viejezgreni procesori imaju i
svoje loe strane, od kojih su se neke uspjeno rijeile, a nekima se jo trai rjeenje. Viejezgreni procesori
su vrlo vano otkrie u informatikom svijetu, no jo nisu dovoljno razvijeni kako bi radili na maksimalnoj
efikasnosti. Vano je da programeri usvoje znanje paralelnog programiranja kako bi kodovi aplikacija i
programa koji se izvravaju mogli izvui maksimalnu efikasnost iz viejezgrenog procesora. No to nije
jedini problem koji se javlja kod ove relativno neistraene tehnologije. Adaptacija softwarea je samo jedan
od problema, jo neki od problema su arhitektura procesora, sua podataka, povezanost prirune memorije i
radne memorije i jo mnogi drugi. Ali kada se ti problemi uspjeno rijee, ova e tehnologija biti puno
naprednija, efikasnija, bra i openito bolja od jednojezgrenih procesora..U godinama koje nam dolaze
prisustvovat emo razvitku ove tehnologije jer svaki dan saznajemo neto novo, neto to bi moglo jo malo
poboljati rad procesora sa vie jezgri, neto to bi moglo jo malo poboljati rad programa i aplikacija na
viejezgrenim procesorima, neto to bi moglo jo malo ubrzati rad procesora i sveukupan doivljaj
korisnika raunara.

34

Litetatura
http://www.tayloredge.com/museum/processor/processorhistory.html
http://www.geeks.com/techtips/2005/techtips-NOV22-05.htm
http://en.wikipedia.org/wiki/Advanced_Micro_Devices
http://www.geeks.com/techtips/2005/techtips-DEC01-05.htm
http://en.wikipedia.org/wiki/VIA_Nano http://en.wikipedia.org/wiki/TOP500
http://en.wikipedia.org/wiki/Jaguar_%28computer%29
http://en.wikipedia.org/wiki/X86 http://bs.wikipedia.org/wiki/Procesor
http://www.pantherproducts.co.uk/Articles/What_is/What_is_CPU.shtml#Types%20of%20CPU
http://www.mytechsupport.ca/content/view/30/194/ http://www.heyrick.co.uk/assembler/proctype.html
http://en.wikipedia.org/wiki/CPU_multiplier
http://en.wikipedia.org/wiki/Clock_rate http://www.sqa.org.uk/elearning/HardOSSupp01CD/page_19.htm http://www.sqa.org.uk/elearning/HardOSSupp01CD/page_15.htm
http://en.wikipedia.org/wiki/Multi-core_processor
http://en.wikipedia.org/wiki/Moore%27s_law
http://en.wikipedia.org/wiki/Amdahl%27s_law
http://en.wikipedia.org/wiki/Parallel_computing
http://en.wikipedia.org/wiki/Hyper-threading
http://www.windowsnetworking.com/articles_tutorials/Multi-Core-CPUs.html
http://www.csa.com/discoveryguides/multicore/review.pdf

MILJENJE KOMISIJE I OCJENA RADA

35

PREDLAEM OCJENU
Ispitiva
IZDVOJENO MILJENJE KOMISIJE

Predsjednik komisije
Stalni lan
PITANJA ZA ODBRANU MATURSKOG RADA
1

36