Univerzitet u Sarajevu,

Akademija likovnih umjetnosti Sarajevo

Interdisciplinarni studij Konzervacija i restauracija
Prof.dr. azim Hadimejli

STARI ZANATI U BOSNI I HERCEGOVINI

Potkivai

Selma Muteveli
24-15/kir

Sarajevo, 27.10.2015

Rije zanat odomaeni je turcizam arapskog porijekla (ar. zanaat, vjetina, znanje, tur.
sanat, santal, sanat), i govorni je produkt esnafske jezike prakse. Zanat, kao
egzistencijalni temelj opstanka pojedinca, porodica i itavih drutvenih grupa, podrazumijeva
struna znanja i odreene vjetine koji rezultiraju odgovarajuim radnim uinkom, a u slubi
trine, odnosno, ivotno-upotrebne vrijednost tako dobivenih proizvoda.
Stoga su u svoje vrijeme zanati (kao pretea moderne industrijske proizvodnje i tehnolokog
razvoja Zapada), imali i posebnu drutvenu teinu. Ima svoj hljeb, ili ima zlatne ruke,
govorilo se nekada (sa jasno naglaenim potovanjem), za svakog onoga ko je imao svoj
zanat, i ivio od svog obrta.I obrnuto, uobiajeni nain neije drutvene marginalizacije i
degradacije bio je karakterizacija dotinog kao nekoga ko nema ni (h)alata ni zanata. Tom
bi omalovaavajuom formulacijom njegov socijalni status bio negativistiki debelo
apostrofiran, a on sam profanisan i obiajno potkopan kao nebitan, pa ak, i drutveno
sumnjiv pojedinac; ukratko, probisvijet bez ljudske vrijednosti i bez ikakve egzistencijalnosocijalne budunosti.
Odnosno, i sa druge strane gledano, onaj ko je imao svoj zanat, imao je osiguranu
budunost i izglednu drutvenu perspektivu koja vie niim nije mogla biti dovedena u
pitanje.

Stari arijski duan (nekad )

arijski duan (danas)

Bosna i Hercegovina je kroz stoljecima bila mjesto ukrstanja kultura i religija. Prevashodno
vojnim putem, stalnim ratovima i osvajanjima ovih krajeva od Rima, Austrije, Madarske,
Turske itd, u bosanskohercegovacke gradove donoseni su drugaciji nacini izrade vojne
opreme i njenoga odrzavanja, te niza proizvoda potrebnih civilima. Ne treba zaboraviti da su
upravo ratovi bili generator razvoja zanatstva. Primjerice, Gracanica, koja je vec stoljecima
vodeci centar zanatstva i poduzetnistva, bila je svojevrstan servis vojnim trupama smjestenim
u komunikacijskom cvoristu kakvo je bio Doboj. Stoga je zahvaljujuci velikom broju
vojnika-pjesaka, ali i konjanika, te jahacih i teglecih konja, Gracanica tokom 16. stoljeca
intenzivirala svoj razvoj. Kao i u drugim mjestima u to vrijeme egzistirale su desetine zanata.
Vojska je imala prijeku potrebu za zanatlijama koji su se zvali potkivai. Oni su sa specijalno
izr|enim ekserima u kovakim radnjama precizno na kopita konja prikivali potkovice tako da
konja ne boli i ne ulja..

https://www.google.ba/search?
q=zeljeyna+figura+konja&biw=1600&bih=799&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMI6oypld3nyAIVx44s
Ch0bFQaZ#tbm=isch&q=sculpture+of+horse&imgrc=0ZTjjV3itVrboM%3

Ovaj zanat je bio prilino opasan jer su nerijetko konji bili nemirni i deavalo bi se da
prilikom potkivanja povrijede majstora. Potkivaki zanat je bio izuzetno rasprostranjen, me|
utim on je iz decenije u deceniju imao sve manju potrebu da postoji, tako da se danas
potkivanjem konja bave kovai, koji i proizvode potkovice i eksere za potkivanje. O
kvalitetnom radu potkivaa ovisili su ishodi vojnih pohoda, jer je u to vrijeme osnovno
sredstvo transporta bila zaprega, ovisila su va`na putovanja i snabdijevanja urbanih centara.
Dobro postavljena potkovica, koja moe izdrati do kraja vojnoga ili poslovnoga poduhvata
prava je srea za vlasnika konja ili volova. Stoga se do danas ouvalo narodno vjerovanje da
potkovica donosi sreu. Mnogo je kua koje na kapijama i danas uvaju potkovice, a kao
motiv potkovica je vrlo esto koritena i u izradi nakita od srebra i zlata.

Vrsta potkovica zavisi od rase i namene konja, one mogu biti napravljene od gvoa, elika
ili aluminijuma, razliitog oblika i teine u zavisnosti od upotrebe grla. Za potkivanje
trkakih konja koriste se lagane potkovice koje ne uveavaju teret koji konj treba da nosi.
Potkovice vunih grla su lake od potkovica za radne konje, koje su opet lake od potkovica
konja namijenjenih prevozu tekih tovara. Najdue traju eline potkovice, koje su i
najskuplje.
Jahai konji najee se potkivaju ravnim potkovicama bez tulni, a vozni potkovicama sa
tulnama, pri emu se za konje za brzu vonju u lakim kolima koriste lake ploe. Najtee
potkovice upotrebljavaju se za teke konje koji slue za vuu velikih tereta (hladnokrvnjake) i
one obino s prednje strane imaju eline hvatae - grifove. Da se konji zimi ne bi klizali,
opet, potkivaju se potkovicama koje imaju otre tulne - male dodatke, obino etvrtastog
oblika, koji se po potrebi stavljaju i skidaju, a zavru najee po dva na svaku potkovicu.

Izvori :

http://www.oktk.ba/sites/default/files/stari-zanati.pdf
http://bosnjaci.agency/zaboravljeni-zanati/
https://aidaweb101.wordpress.com/tag/stari-zanati/
http://www.camo.ch/bih/bosanska-tradicija/zaboravljeni-stari-zanati/
https://www.google.ba/search?q=bas
%C4%87arsija&biw=1600&bih=799&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ve
d=0CAYQ_AUoAWoVChMI78vt09vnyAIVBNIaCh1WvArH#imgrc=MJgo
uhAyNs4_3M%3A
https://www.google.ba/search?
q=zeljeyna+figura+konja&biw=1600&bih=799&source=lnms&tbm=isch&
sa=X&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMI6oypld3nyAIVx44sCh0bFQaZ#tbm=
isch&q=sculpture+of+horse&imgrc=0ZTjjV3itVrboM%3A
https://www.google.ba/search?
q=horse+shoe&biw=1600&bih=799&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=
0CAYQ_AUoAWoVChMIxerynd7nyAIVyD8aCh0sRQlM#tbm=isch&q=po
tkovica&imgrc=kBvgFaJ6ZGS3EM%3A
http://veterina.info/konji/konjarstvo/784-ciscenje-i-nega-kopita